Eric van Lustbader -Miko

sno, prek­ o do­njeg dela svog tr­bu­ha. Zar­ez­ ao je tačn­ o tamo
gde je hara.

Aki­ko je bila šo­ki­ra­na. Oči su joj bile šir­om otvo­ren­ e.
— Ami­da! — dahn­ ul­a je.
To­li­ko krvi. Jur­i­la je kao po­tok iz njeg­ a, iz sam­ og cent­ra
njeg­ o­vog bića, uniš­ ta­vaj­u ga, ruš­ eć­ i njeg­ o­vu snag­ u, oti­maj­u‐­
ći njeg­ ov ži­vot.
Razn­ a oseć­ an­ ja suk­ o­blja­val­a su se u njoj. Olakš­ an­ je i
tuga, šok i pa­nik­ a. Zad­ o­volj­stvo i strah. Da li je to bio kraj
njen­ ih tra­ga­nja? Da li je to bila kulm­ i­nac­ i­ja njen­ e, dugo smi‐­
šlja­ne, osvet­e?
Ona je znal­a šta je to, ali je sada po­čel­a da sumn­ ja da je
to ono što nije žel­e­la. Bor­i­la se či­tav­ og ži­vo­ta da se oslo­bo­di
žen­ in­ e tra­di­ci­o­naln­ e ulo­ge da bude služ­ avk­ a muš­ kar­cu. Nje‐­
no od­ba­ci­van­ je sveg­ a ono­ga što je bila njen­ a maj­ka, njen­ o
od­bi­ja­nje po­niž­ av­ aj­uć­ eg sta­tus­ a taju ima­lo je to u osnov­ i.
Odat­le je po­laz­ i­la i njen­ a odlu­ka da sav­ la­da bo­ri­lačk­ e veš­ ti‐­
ne, ono što je inač­ e bilo nam­ en­ jen­ o samo muš­ kar­ci­ma. Či­ta‐­
vog ži­vot­a bo­ri­la se da za­uz­ me mes­ to rame uz rame s mu‐­
škar­ci­ma.
Ali, sada je po­čel­a da shvat­a da je samo bila pion ko­jeg
su, svo­jom mr­žnjom, gur­a­li levo-đe­sno lju­di za koje je mi­sli­la
da su joj najb­ li­ži: Ki­o­ki, Sa­i­go i, na kraj­u Ši­mad­ a. Shvat­i­la je
da je više od osta­lih na tok njen­ og ži­vo­ta uti­cao baš njen
otac. Baš kao što je Sa­i­gov otac uti­cao na njeg­ ov ži­vot. U
tome su ona i Sa­i­go bili jed­nak­ i. Pot­pun­ o isti. Sa­vr­šen­ o zli.
Suv­ i­še je kas­ no do­šla do tog ot­krić­ a. Bila je po­treb­na
smrt bića za koje je sada zna­la da ga je vo­lel­a na nač­ in na
koji ni­kad­ a do tada nije vol­el­a nij­ed­nog muš­ kar­ca ili ženu.
Otvo­ri­la je usta da neš­ to kaže, raš­ i­ri­la je ruke da mu po‐­
kaž­ e svo­ju nam­ er­u, ali u tom tren­ u, zem­ lja poče da drht­i kao
da je pret­vo­ren­ a u vodu moćn­ im iaho-m, moći koja je bila iz‐­
nad njen­ e.
Na sve stran­ e čule su se eks­ plo­zi­je koje su sab­ la­sno od­je‐­
kiv­ al­e u tami, a samo tren ran­ ij­e sve je bilo tako mir­no.

Svet se za­i­sta rasp­ ad­ ao, otvo­rio se kao raz­ja­plje­ne čel­ju‐­
sti. Li­vad­sko cveć­ e i grm­ lje, dr­već­ e i tra­va nes­ ta­jal­i su, spu‐­
štal­i se u crne rupe bez dna.

Otrov­ni gas je po­čeo da je šti­pa za noz­ dr­ve. Oseć­ ao se
mi­ris sum­po­ra i rast­o­plje­nog met­a­la.

Tada je iz­gu­bi­la ravn­ ot­e­žu, po­čel­a je da pada i da se ko­tr‐­
lja. Zah­ vat­i­la ju je strah­ ov­ it­a vr­to­gla­vi­ca da više nije mog­ la
da ra­za­zna gde je nebo, a gde je ze­mlja. Mo­gla je samo da
is­pru­ži ruke i da po­kuš­ a da se uhvat­i za ra­sti­nje i dr­već­ e
koje je iz­mi­cal­o nje­nim pr­sti­ma.

I Ni­ko­la je pao i val­jao se i prev­ r­tao već po­sle pr­vog uda‐­
ra ze­mljo­tres­ a. Epi­cent­ar ze­mljo­tres­ a, kao što je i predv­ id­ eo
so­vjet­ski sat­e­lit, nal­az­ io se kil­o­met­ar istoč­no od mes­ ta na
ko­jen­ i su oni bili.

Nik­ o­la je, u stvar­i, bač­ en u vaz­ duh s mes­ ta na kome su
on i Aki­ko kleč­ al­i. Od­le­teo je da­lje od bli­sta­ve lo­kve krvi koja
se stvor­i­la kad je on ras­ po­rio li­si­cu koju je ra­nij­e bio za­vez­ ao
oko sto­mak­ a, isp­ od ki­mo­na.

Uda­rao je o ste­ne koje su se ras­pal­e od snag­ e po­tres­ a i
čije su ivi­ce oštre kao seč­ i­va. Ste­ne su se lo­mi­le kao ljud­ske
od jaja.

Ni­ko­la je po­kuš­ ao da stan­ e na noge, ali po­drht­av­ an­ je ze‐­
mlje bilo je još isuv­ iš­ e jako, i on se po­nov­ o naš­ ao na tlu. Bio
je od­bač­ en najm­ an­ je pet­nae­ st met­ar­a od mes­ ta na kome su
kleč­ al­i. Po­di­gao je gla­vu da po­tra­ži Aki­ko. Nije mo­gao da je
vidi, ali to ga nije ni naj­man­ je iz­nen­ ad­ i­lo u čit­a­vom hao­ ­su.

Bio je u sred­ i­štu svet­a koji je po­lud­ eo. Tamo gde je nek­ a‐­
da sta­jal­o vel­i­ko dr­već­ e, sada su zja­pi­le samo ogrom­ne crne
rupe. Li­či­le su na krez­ u­ba usta. Dr­već­ e je štrc­ al­o iz zem­ lje s
ko­ren­ jem nag­ o­re, kao da je neko hteo da se poi­­gra s njim.

Ni­ko­la je po­čeo da puže unaz­ ad, prem­ a mes­ tu s ko­jeg je
od­ba­čen. Za to mu je bilo po­trebn­ o do­sta vrem­ en­ a. Mo­rao je
da zao­ ­bi­laz­ i mnog­ e prep­ rek­ e i da za­sta­ne zbog nov­ ih po­drh‐­
ta­van­ ja tla.

Najz­ ad je do­šao do puk­ o­ti­ne u tlu, gde je tren­ ut­ak ran­ i­je
bila zel­en­ a tra­va. Bilo je čudn­ o što se ta ogrom­na pu­ko­ti­na

nal­az­ i baš tu, gde je tren ra­ni­je on kleč­ ao. I sam je zas­ tao,
mada je od det­inj­stva bio nav­ ik­ ao na tako neš­ to. Ali, čo­vek
se nik­ ad­ a ne nav­ ikn­ e na ze­mljo­tres­ e i nji­hov­ u dži­novs­ ku
snag­ u koja rask­ i­da zem­ lju.

U ti­ši­ni koja je zav­ lad­ al­a po­sle ze­mljo­tres­ a, učin­ il­o mu se
da čuje slab­ ač­ ak glas. Po­lak­ o je do­pu­zao do ivi­ce puk­ o­ti­ne.
Stra­ne su joj bile gru­be, nep­ ra­vil­no ras­ kin­ ut­e.

Ugle­dao ju je du­bo­ko dole. Nje­no si­ćuš­ no ovaln­ o lice bilo
je okren­ ut­o prem­ a njem­ u i pro­vi­ri­val­o je iz krša gran­ ja, li­šća
i ze­mlje.

— Ni­ko­la.
Vi­deo je te oči, još krupn­ e i sja­jan­ e. Oči njeg­ o­ve Juk­ io. Po‐­
kren­ uo se prem­ a njoj, ali je oset­io kako se zem­ lja ruši is­pod
njeg­ o­vih gru­di. Praš­ i­na i kam­ en­ je po­let­eš­ e prem­ a njoj i ona
uža­snut­o krik­nu.
Po­la­ko se po­vuk­ ao unaz­ ad. Po­tra­žio je drug­ i put prem­ a
njoj. Mo­žda bi mog­ ao da se spus­ ti po dr­vet­u koje je bilo baš
iz­nad nje. Ali, nije mo­gao da vidi kako se to drvo drži tako
ugla­vlje­no i, ako bi ga on po­mer­io svoj­om tež­ i­nom, drvo bi
je smrs­ kal­o za tili tren.
— Ni­ko­la!
Neš­ to u njen­ om gla­su pri­vuč­ e opet njeg­ o­vu pa­žnju. Bac­ io
je opet po­gled u puk­ o­ti­nu. Ni­šta. Samo se njen glas pro­me‐­
nio, ne samo u snaz­ i već i u boji.
— Ne po­mi­či se — upoz­ o­rio ju je — ne smem da ri­zi­kuj­em
da si­đem. Mog­ ao bih da obo­rim dr­već­ e i kam­ en­ je na tebe.
Mor­am da nađ­ em li­jan­ e da ti ih spus­ tim kao ko­nop­ ac.
— Ne!
Neš­ to u njen­ om krik­ u ga je upoz­ o­ra­val­o. Sled­ io se.
— Ne ostav­ ljaj me, Ni­ko­la. Nem­ oj opet!
Zač­ ul­a se po­tmu­la tut­njav­ a, neg­ de du­bo­ko is­pod zem­ lje.
Da li je do­bro čuo njen­ e reči? Ni­ko­la nije mog­ ao da ver­uj­e.
Zar je rek­ la: »Nem­ oj opet!«
— Onda sil­a­zim do tebe — vik­nuo je.
— Ne, ne, Ami­da, ne! — vid­ eo je njen­ o lice, osvet­lje­no
svet­lo­šću zvez­ da koje su sada po­sle zem­ ljo­tres­ a si­ja­le nek­ a‐­

ko jače — po­gi­nuć­ eš!
Neki po­kret se ose­tio u puk­ o­ti­ni. On se već bio nap­ o­la

spus­ tio tra­žeć­ i bo­sim sto­pal­i­ma čvrš­ ći oslo­nac.
Vi­deo je kako se Aki­ko hva­ta za ko­ren­ je nek­ og drvct­a koje

je li­či­lo na Gord­ i­jev čvor. Ali, ona nije ima­la mag­ ič­ni mač u
ruk­ am­ a i nije mo­gla da pres­ eč­ e taj splet.

Tut­njav­ a je do­sti­gla vrh­ un­ ac i Nik­ o­la vide kako se svet po‐­
nov­ o cepa. Dub­ o­ko is­pod njeg­ a plo­če su se di­zal­e a pri­ti­sak
je izb­ a­ci­vao tone sten­ ja i zem­ lje uvis. Zi­do­vi puk­ o­ti­na za­drh‐­
ta­še i još više se otvo­ri­še. Kao da je i samo nebo učes­ tvov­ a‐­
lo u ovom užas­ u. Zvez­ de su po­čel­e da žmir­kaj­u, dok se ze‐­
mlja uvij­al­a u agon­ i­ji.

Nik­ o­la je čuo zag­ lu­šnu buku koja se pro­la­mal­a na sve
stran­ e. Mis­ lio je da će mu bubn­ e opne pr­snut­i od buke. Vi‐­
deo je kako drvo nes­ ta­je u po­ko­ti­ni. Otvo­rio je usta da krik‐­
ne, ali onda je mo­rao da usmer­i pa­žnju na to da se iz­vuč­ e iz
smr­to­nos­ nog za­gr­lja­ja koji je pret­io da šče­pa i nje­ga.

Kad je opet mo­gao da po­gle­da, kao da je vi­deo je­dan sa‐­
svim dru­gi svet. Nije bilo ni dr­već­ a, ni rasc­ ep­ lje­nog kam­ en­ ja,
nije bilo ni pu­ko­ti­ne.

Svet se pro­men­ io. Sve što je po­smat­rao samo tren ran­ ij­e,
nes­ tal­o je. A sa svim tim nes­ ta­la je i Aki­ko.

***

Prva po­znat­a osob­ a koju je Nik­ o­la ugled­ ao kad je iza­šao iz
bol­ni­ce »To­ra­nom­ on« u To­kij­u bila je Tan­ ja Vla­di­mo­va. Nije
bio prev­ iš­ e iz­nen­ ađ­ en što je vidi. Nije se čak po­trud­ io ni da
po­zo­ve Mink­ a zbog toga.

— Šta se to zbi­lo s vama? — obrat­i­la se Nik­ o­li. — Kao da
vas je neko bac­ io u maš­ i­nu za mlev­ en­ je mesa i za­bo­ra­vio da
je is­ključ­ i.

— Jes­ te li bili ovde za vrem­ e zem­ ljo­tres­ a? — bilo je to naj‐­
bo­lje što je mo­gao da smis­ li. A to nije bilo tako nai­vn­ o pi­ta‐­
nje, kak­ vim bi se mog­ lo uči­nit­i u prvi mah.

— Jes­ am — klim­nul­a je gla­vom — i mor­am da pri­znam da
je to jed­na od najs­ traš­ nij­ih stvar­i za mene. Jap­ anc­ i sve to
pod­nos­ e s pri­lič­nim mi­rom — tru­di­la se da go­vor­i ves­ el­o, pa
se Ni­ko­la pi­tao zaš­ to for­si­ra taj ves­ el­i ton. — Šta je bilo s
vama? Bili ste ovde?

— Ni­sam, ono najg­ o­re sam pro­pu­stio.
Str­plji­vo je ček­ al­a, dok je on ot­ključ­ av­ ao vrat­a svoj­e
sobe.
— Bila sam jed­nom u Los Anđ­ el­e­su, za vrem­ e nek­ og ma‐­
njeg ze­mljo­tres­ a — rek­ la je ras­ po­lo­že­na za raz­go­vor. — Ali,
rek­ li su mi da je ovaj ovde bio neš­ to mnog­ o gore. No, Jap­ an‐­
ci ne obrać­ aj­u paž­ nju na zem­ ljo­tres­ e: kao da ga nije ni bilo.
— Ne shvat­at­e pri­ro­du Jap­ an­ ac­ a — rek­ ao je Ni­ko­la i ušao
u kup­ a­ti­lo. Od­vrn­ uo je slav­ in­ e tuša i mo­rao je da po­vis­ i glas
da bi nadj­a­čao šum vode. — Oni pri­hvat­aj­u ze­mljo­tres kao
deo pri­ro­de. Za lju­de iz Kal­i­for­ni­je ze­mljo­tres je kao smrt: oni
rad­ i­je ne razm­ i­šlja­ju o tome.
Petn­ ae­ s­ tak mi­nut­a kas­ nij­e, po­sle dug­ og to­plog tuš­ i­ra­nja
a zat­im kal­je­nja le­den­ om vo­dom, po­ja­vio se obav­ ij­en peš­ ki‐­
rom. Ski­nuo je pla­stič­nu vreć­ i­cu ko­jom je za­šti­tio svoj­e, sada
pe­dant­no uvij­en­ e, prs­ te da bi za­vo­ji osta­li suvi.
— Drag­ o mi je što ste ovde — reče joj.
— Divn­ o — reče ona, za­gle­da­na u njeg­ o­vu ruku. — Do­šla
sam kao Mink­ ov gla­snik. Cilj naš­ eg lova neš­ to se pro­men­ io.
Sada više ne lov­ i­mo Pro­to­ro­va već »Tenč­ i«.
Mo­žda ga je umor sav­ la­dao, ili je mo­žda još mi­slio na Aki‐­
ko: kako je mo­gla da po­stan­ e Juk­ io čiji je lik još uvek bio živ
u njeg­ o­vom seć­ an­ ju. Mož­ da je sve to bila samo njeg­ o­va ma‐­
šta, ali on je oseć­ ao da je kami njeg­ o­ve prve lju­ba­vi ovlad­ ao
njom, preu­ z­ eo njen­ o srce i is­pu­nio ga lju­ba­vlju prem­ a njem­ u
odag­ navš­ i mr­žnju i žel­ju za osvet­om. Mož­ da je sve to bilo
ludo, a mo­žda i nije. On je bio sves­ tan da se ži­vot i smrt ne‐­
pres­ tan­ o prep­ li­ću.
U svak­ om slu­čaj­u, pro­mak­ lo mu je da ose­ti neke la­žne to‐­
nov­ e u Tan­ ji­nom gla­su koje bi inač­ e ose­tio. Nije bio pot­pun­ o
pred­ an ovom raz­go­vor­u: njeg­ o­ve mi­sli su bile na sas­ vim

dru­gom kraj­u. Opuš­ tao je svo­je bol­ne mi­ši­će, nije imao punu
konc­ ent­ra­ci­ju i bio je ve­o­ma ran­ jiv.

— To je do­bro — reče, okren­ uvš­ i se od nje da bi u fi­o­kam­ a
po­tra­žio či­sto rub­ lje — jer je Pro­to­rov pres­ tao da bude opa‐­
snost za bilo koga.

— Šta žel­i­te time da kaž­ e­te? — pi­ta­la je Tan­ ja, mada je
do­bro znal­a šta on želi time da kaže.

— Hoću da kaž­ em — reče Nik­ o­la — da sam ga ubio. —
Okren­ uo se na vrem­ e da ugle­da iz­nen­ ađ­ e­nje u njen­ im oči‐­
ma, kad je do­dao. — I u pot­pu­nos­ ti sam ot­krio taj­nu »Tenč­ i‐­
ja«.

Tan­ ji se či­ni­lo kao da ju je grom po­go­dio. Po­sle straš­ ne
ves­ ti koju joj je pren­ eo Rus­ i­lov, sko­ro je sas­ vim iz­gub­ i­la
nadu. Sada, kad više nije bilo Pro­to­ro­va, pi­ta­la se kak­ ve su
nji­hov­ e šans­ e da svoj­u or­gan­ iz­ a­ci­ju uzd­ ig­nu na vrh. Ona je
do­bro po­zna­val­a Mi­ro­nenk­ a. On je, u stva­ri, bio njen prvi lju‐­
bavn­ ik. Ona ga je do­vel­a Pro­to­ro­vu. Bilo je to nep­ o­sredn­ o
pre njen­ og di­plom­skog, na Akad­ e­mi­ji na Ura­lu. Mir­o­nenk­ o i
nek­ o­li­ko drug­ ih ofi­ci­ra bili su na trod­nevn­ om obil­as­ ku.

Pro­to­rov je pro­sud­ io da će mu od svih po­set­i­la­ca u bu‐­
dućn­ os­ ti naj­vi­še ko­ri­sti­ti Mi­ro­nenk­ o.

Po­slao je Tan­ ju u njeg­ o­vu sobu. Mir­o­nenk­ o nije mo­gao da
joj odo­li.

Tan­ ja je bila njeg­ o­va prva veza s Pro­to­ro­vim. Po­sle te
kratk­ e po­set­e nije mog­ ao da je za­bo­rav­ i, i nji­hov­ a veza se
pro­duž­ i­la to­kom pro­leć­ a sve do leta.

Tog leta je Ta­nja di­plo­mi­ral­a i po­što je Pro­to­rov imao za
nju neke nove zad­ at­ke, do­pus­ tio je da Mir­o­nenk­ o­va žena sa‐­
zna za njeg­ o­vu taj­nu lju­bav. Po­sti­đen, Mir­o­nenk­ o je mo­rao
da nap­ us­ ti Tan­ ju. Ali, po­što je ova int­er­venc­ i­ja spa­si­la njeg­ ov
brak i kar­i­je­ru, on se pres­ el­io u kamp Pro­to­ro­va.

U međ­ uv­ rem­ en­ u, Pro­to­rov je uklon­ io Tan­ ju s Akad­ e­mi­je i
do­pu­stio joj da sama tra­ga za po­mag­ ač­ i­ma svog brat­a Mih­ a‐­
i­la, di­si­dent­a. Znao je da Tan­ ji­no srce pri­pa­da ocu i da Mih­ ai­‐­
lo­vo dr­ža­nje smat­ra iz­daj­nič­kim.

Mih­ ai­l je bio pres­ reć­ an kad ju je ugled­ ao. To je za njeg­ a
zna­či­lo da je saz­ rel­a. Nije nij­ed­nog tren­ a po­sumn­ jao da ona
može da bude neč­ i­ji špi­jun.

Sada, kad joj je nada opet bila vrać­ en­ a, Tan­ ja je au­to­mat‐­
ski nap­ us­ ti­la pr­vob­ it­ni plan da od­mah ubij­u Nik­ o­lu. Odlu­či­la
je da prvo sa­zna taj­nu »Tenč­ i­ja« i da se za­tim javi Rus­ i­lo­vu s
nar­ed­bom da joj omo­gu­ći be­zbe­dan beg. Njen san je još mo‐­
gao da se ostvar­i.

Nar­avn­ o, neće mu go­vo­ri­ti o ono­me što je ot­kril­a. Bol­je
neka mi­sli da se vrać­ a osram­ oć­ en­ a u Cent­ra­lu, da ju je Laj‐­
nir po­tuk­ ao. Po­sle onog­ a što se do­go­di­lo u be­zbed­noj kući
na Hok­ ai­­du, on će bez muke to pro­gut­a­ti.

A onda prek­ o gran­ i­ce, pa prek­ o Kur­il­skih ostr­va do Mi­ro‐­
nenk­ a. Još je bilo vrem­ en­ a da se ostvar­i kraj­nji cilj. Znal­a je
da nij­e­dan muš­ kar­ac ne bi bio to­li­ko že­ljan da po­del­i s njom
tri­jumf, kao što je Mir­o­nenk­ o. Ne, ra­di­je će se pred­sta­vit­i kao
zam­ en­ ik Vik­to­ra Pro­to­ro­va, ko­jeg je on sam odred­ io. Njen
san ipak nije bio mrt­av. Još je mog­ ao da se ostvar­i.

Tru­deć­ i se svom snag­ om vol­je da smir­i drht­a­nje koje je
ose­ćal­a u grud­ i­ma, rek­ la je:

— Što pre mi is­pri­čat­e sve o tome, pre ću moći da se ja‐­
vim Mink­ u, i onda ćemo moći na sve da zab­ o­ra­vi­mo.

Nik­ o­la, sada sas­ vim obuč­ en, bro­jao je nov­ ac koji je sta‐­
vljao u nov novč­ an­ ik.

— Sreć­ om, ni­kak­ va akc­ i­ja se ne oček­ uj­e s naše stran­ e.
Da dru­ga stran­ a saz­ na ne­što o tome, bila bi to pot­pun­ a pro‐­
past.

Tan­ ja za­gri­ze usne od besa. Jed­ va je mog­ la da se ob­uz­ da.
Kren­ ul­a je za njim kad je opet po­šao prem­ a kup­ a­ti­lu da osuš­ i
kosu. Staj­al­a je nas­ lo­njen­ a na dov­ rat­ak.

— »Tenč­ i« je ši­fro­van­ o ime — po­čeo je — to zna­či »nebo i
ze­mlja«. »Tenč­ i« je u stvar­i su­per-ro­bot.

— Šta kaž­ et­e? — vris­ nul­a je Tan­ ja — šta je to, prep­ ri­čav­ a‐­
te mi neki nau­ čn­ of­ant­as­ tič­ni film?

— Da poč­nem­ o od po­četk­ a. Pre tri go­di­ne »Hare Maru«,
jap­ ans­ ki tan­ker koji je prev­ o­zio ra­di­o­akt­iv­ne ot­pat­ke, iz­gu‐­

bljen je u nev­ rem­ en­ u koje je vlad­ a­lo dok je prel­a­zio mo­reu­ z
Nem­ ur­o iz­međ­ u Ho­kai­­da i najj­už­ ni­je tač­ke Kur­il­skih ostr­va.
Do­go­di­la se nes­ reć­ a oko koje jap­ ans­ ka vla­da, kao što mož­ e‐­
te i da pretp­ o­sta­vi­te, nije htel­a da pra­vi vel­i­ki pub­ li­ci­tet.
Ope­rac­ i­je spaš­ av­ an­ ja po­čel­e su čim se vrem­ e pro­men­ il­o. Po‐­
kaz­ a­lo se da ra­di­o­akt­iv­ni ot­pa­ci nisu ra­sej­an­ i po okea­ n­ u pa
je po­čel­a ope­ra­ci­ja pri­kup­ lja­nja kont­ej­ner­a. Treć­ eg dana spa‐­
šav­ an­ ja, ro­nio­ ­ci koji su ko­ri­sti­li snaž­ nu pod­vodn­ u pump­ u
koja je bila smeš­ te­na na dnu okea­ n­ a, ot­kri­li su da su njen­ e
vi­brac­ i­je otvor­i­le puk­ o­ti­nu u tlu iz koje je po­čel­a da curi tam‐­
na tečn­ ost. Slu­čaj­no su otk­ ri­li izvor naft­e i to kraj obal­e Jap­ a‐­
na, mada su svi struč­njac­ i go­vor­i­li da ona tu ne može da po‐­
sto­ji. Kad su ro­ni­o­ci iza­šli na po­vr­ši­nu i obav­ es­ ti­li sve na bro‐­
du o svom ot­kri­ću, uz­bu­đen­ je je bilo vel­i­ko. Odm­ ah je upo‐­
zo­ren prem­ i­jer. Po­sla­ti su geol­o­zi i okea­ n­ og­ raf­i u ovu oblast.
Tri ned­ el­je kas­ ni­je, imal­i su jas­ nu sli­ku bo­gat­stva koje su ot‐­
kri­li. Iz­gle­da da se izvor nal­az­ io ve­o­ma dub­ o­ko i da je bio bo‐­
gat. Ako bi vlad­ a pro­naš­ la sred­stvo za njeg­ o­vo ko­ri­šćen­ je,
Jap­ an ni­kad­ a više ne bi mo­rao da kupi ni bure naft­e. Jap­ an bi
bio sam sebi do­vol­jan. Bio je to od­go­vor na mnog­ e pro­ble‐­
me. Ali, pu­ko­ti­na je bila u sten­ i i tu nije mo­glo da se pri­đe
uob­ i­čaj­e­nim i po­zna­tim sred­stvi­ma. Sem toga, bili su vrlo
bli­zu po­znat­e puk­ o­ti­ne na okea­ ns­ kom tlu i svi su se pla­ši­li da
bi nova akt­iv­nost mo­gla da iza­zo­ve ze­mljo­tres kat­a­stro­faln­ ih
raz­mer­a. I tako je ro­đen »Tenč­ i«. On ima osam ruku i nogu.
Može da se kreć­ e prek­ o bilo kog te­ren­ a. On čuje, vidi, čak
ose­ća mi­ris. On može — i učin­ ić­ e to — da iz­vlač­ i naft­u iz
okea­ ns­ kog tla i pres­ i­pa je u tan­ker­e koji će ček­ at­i na po­vr­ši‐­
ni.

— Ali, čemu to­li­ka taj­nov­ i­tost? — pi­ta­la je Tan­ ja. — To je
sve mog­ lo mno­go bo­lje da se raz­ vi­ja i na svet­lo­sti dana.

— Mo­žda — slo­žio se Ni­ko­la — ali, zal­i­he naf­te nisu samo
na jap­ ans­ kom tlu, kao što su stručn­ jac­ i prvo mi­sli­li.

— Šta sada mi­sle? — pi­ta­la je Tan­ ja, oseć­ aj­u­ći kako joj
srce bije u grlu.

— Rusi i Jap­ anc­ i se nep­ res­ ta­no svađ­ a­ju oko Kur­il­skih ostr‐­
va — reče on — i sada je pra­vo pi­ta­nje na koje treb­ a dati od‐­
go­vor: čija je naf­ta? — Okren­ uo se od ogle­da­la. — Sada vam
je ja­sno za­što je Pro­to­rov bio tako že­ljan da ot­krij­e ovu akc­ i‐­
ju. Rusi bi je vrlo rado preu­ z­ el­i…

Izaš­ ao je iz kup­ at­i­la i po­gled­ ao po sobi. Ali, Tan­ ja je već
bila oti­šla.

***

Neš­ to kas­ nij­e, bio je na putu prem­ a pa­lat­a Sinđ­ uk­ u gđe su
bile smeš­ ten­ e kanc­ el­ar­i­je »Sato Pet­rol­hem­ i­je«. Ogla­sio se
te­lef­on.

— Halo?
— Vrem­ e je bilo sjaj­no u Ki Ves­ tu, druž­ e — reče glas u
njeg­ o­vo uvo — ali druš­ tvo je bilo od­vrat­no.
— Kro­ker! — vikn­ uo je uz pra­sak, kao kad se vel­i­ki ba­lon
iz­du­va. Ko­len­ a su mu klec­ al­a i on je mo­rao da sed­ne — Lu,
to ne mo­žeš da bud­ eš ti!
— Mogu i jes­ am, dru­že. U holu sam. Ni­sam hteo da do­bi‐­
ješ sr­čan­ i udar, pa zato ni­sam do­šao prav­ o na tvo­ja vrat­a.
Mogu li sada da do­đem?
— Baš iz­la­zim. Naći ćemo se dole — hil­ja­du pi­tan­ ja pro­le‐­
tal­o mu je kroz gla­vu: Lu Kro­ker živ! Kako je to mo­gu­će?
— Ne, mis­ lim da je bo­lje da se ja pop­nem.
— U redu, dođi.
— Samo da te pi­tam, kako si ti?
— Pa, niš­ ta više nije kao pre… — poč­ eo je Nik­ o­la.
— Meni ćeš to da kaž­ eš. Pus­ ti sad, evo ja sti­žem, Kro­ker
je malo smr­šao a njeg­ o­vo po­tam­nel­o lice koje je to­li­ko pod‐­
seć­ al­o na Ro­ber­ta Mi­čam­ a bilo je još iz­bo­ra­nij­e. Ipak, Nik­ o­la
je po­mi­slio da sjaj­no i iz­gle­da.
Zag­ r­li­li su se kao bra­ća. Kro­ker se i sam iz­nen­ ad­ io kad je
ose­tio ko­li­ko mu je ned­ o­sta­jao pri­ja­te­lj.
— Zaš­ to za­vo­ji? — po­kaz­ ao je na Nik­ o­li­nu ruku.
— Kas­ ni­je — reče Nik­ o­la — sada mi ti is­pri­čaj o sebi.

I Kro­ker poče svoj­u pri­ču od onog tren­ a kad su ga ta­jan‐­
stve­na kola bac­ i­la s ivi­ce dru­ma u Ki Ves­ tu. — Isp­ ri­čao mu je
sve do onog­ a što mu je rek­ la Aliks Lo­gan.

— Dak­ le, Mink je bio od­gov­ or­an za smrt Ang­ e­le Di­di­on —
reče Ni­ko­la, čud­ eć­ i se. — To da­kle, nije ima­lo nik­ ak­ ve veze s
Tomk­ in­ om.

— On je samo znao za to — reče Kro­ker — on je samo pu‐­
stio ubi­ce u stan. Mis­ lim da to ski­da kri­vi­cu s njeg­ a.

Nik­ o­la ga po­gle­da. Čudn­ o, oset­io je bol.
— Žao mi je što je bio ta­kav slab­ ić — reče — mor­ao je da
mi­sli na to kak­ vu opa­snost ona pred­sta­vlja. Nac­ i­o­naln­ a be‐­
zbed­nost…
— On je kod mene još za­pi­san kao ubi­ca — pres­ eč­ e ga
Kro­ker. — Boli me dupe šta mi­sli na­ci­o­naln­ a bez­ bed­nost.
— Ne slaž­ em se s to­bom, Lu. Kro­ker se obruš­ io na njeg­ a.
— Šta hoć­ eš time da kaž­ eš?
— Ti znaš šta hoću da kaž­ em — reče Nik­ o­la. — Zaš­ to si
do­šao ovam­ o?
Kro­ker je malo razm­ i­slio.
— Zbog nac­ i­o­naln­ e bez­ bed­nos­ ti — reče najz­ ad, uz uzd­ ah
olakš­ an­ ja. — Izvin­ i, Nik.
— Nije važ­ no, Lu, ali to znač­ i da svi mo­že­mo da bud­ em­ o
nam­ ag­ ar­čen­ i u ime pat­ri­o­ti­zma.
— Da li je to nav­ el­o Tom­kin­ a da pu­sti ubi­ce? Ni­ko­la se za‐­
gle­da u prij­at­e­lja.
— Iskren­ o reč­ en­ o, ne znam.
— Do­bro, u svak­ om slu­čaj­u to je sada svej­ed­no za An­gel­u
Di­di­on. Ovak­ o ili ona­ko, ona je dva met­ra is­pod ze­mlje.
— Ne mo­žeš stal­no da se muč­ iš zbog jed­ne smrt­i, Lu.
Budi raz­ um­ an. Učin­ io si sve što si mo­gao. To je mnog­ o više
nego što bi bilo ko dru­gi mo­gao da učin­ i. Mi­slim da An­gel­in
duh sada može da se smir­i.
Kro­ker se teš­ ko spu­sti u sto­li­cu, i sak­ ri lice ruk­ am­ a.
— Niš­ ta ni­sam učin­ io. Pro­klet da sam ako jes­ am. — Nik­ o­la
je ćut­ao, i Kro­ker nas­ tav­ i u ti­ši­ni koja ih je pri­ti­skal­a.

— Ži­vot mi se ras­pao. Mis­ lim… — za­stao je, pa je opet
nas­ ta­vio — ne znam šta se do­go­di­lo s onim mla­di­ćem koji je
za­vr­šio stud­ i­je kao najb­ o­lji u svoj­oj klas­ i. Tada sam dr­žao za‐­
kon u jed­noj ruci, a rev­ olv­ er u drug­ oj. Znao sam kako da ih
ko­ri­stim. Znao sam da sam ja na pra­voj stra­ni, a da su svi
ostal­i si­led­ ži­je, ubi­ce, lo­po­vi na po­greš­ noj. To je bilo vrlo
davn­ o — ili mi se tako bar čini. Iz­gle­da da sam neg­ de, uz
put, iz­gu­bio moć da raz­ li­kuj­em ko su lju­di koji po­štuj­u za­kon
a ko su oni dru­gi. Bio sam si­gu­ran, kao što sam si­gur­an da
sed­ im ovde, da je Tomk­ in ubio An­gel­u. Po­greš­ io sam… ili
mož­ da ni­sam? Više niš­ ta ne znam. Mink ju je ubio i ja znam
da mo­ram da se suo­ ­čim s njim. Zaš­ to, ne znam. Zar žel­im
da ga lič­no ubij­em? Zar žel­im da po­sta­nem ana­ rh­ is­ ta, za­kle‐­
ti bo­rac pro­tiv za­ko­na za koji sam se za­kleo da ću šti­ti­ti. Kad
sam sta­jao pred Mink­ om, znao sam da je­dan deo mog bića
želi da ga uniš­ ti. I to iako sam saz­ nao kak­ va je kučk­ a bila
An­ge­la i kako je nam­ ag­ ar­či­la Tomk­ in­ a i Mink­ a. Ali, rez­ ul­tat
sveg­ a toga je da je jed­no ljud­sko biće iz­gu­bi­lo ži­vot: oni su
se po­i­gral­i bo­go­va. Oni uniš­ ta­vaj­u Nik.

Po­di­gao je gla­vu, i Ni­ko­la se za­gle­dao u te tamn­ e oči,
okruž­ e­ne crv­ en­ im krug­ o­vim­ a. Mož­ da je pla­kao… zbog sebe,
zbog jed­ne iz­gub­ lje­ne duše.

— Nije važ­ no šta je bila, Nik, imal­a je prav­ o na ži­vot. Bar
tako ja mis­ lim.

Ni­ko­la sta­vi ruku na rame svog pri­jat­e­lja i za­jed­no sed­ o­še
na ivic­ u krev­ et­a.

— Imal­a je prav­ a na živ­ ot, Lu.
Kro­ker oset­i kako se bes go­mi­la u njem­ u.
— Ali, umes­ to da ubij­em Mink­ a, ja sam po­čeo da rad­ im
za njeg­ a.
— Ne shvat­am.
— Shvat­i­ćeš za tren­ ut­ak, gar­ant­u­jem ti — Kro­ker ustad­ e i
poče da seta so­bom gore-dole, kao ti­gar u kav­ ez­ u. Bio je na‐­
pet i nije se tru­dio da to sak­ rij­e. Iz­gle­da da je i Mink u ži­vot‐­
noj opas­ nos­ ti. — Tan­ ja Vla­di­mo­va je stra­ni špi­jun po­slat da
ga uniš­ ti. Nisi je vi­deo neg­ de u bli­zi­ni?

Ni­ko­li se učin­ i da će mu mo­zak eks­ plo­di­rat­i. Suv­ iš­ e stvar­i
se odj­ed­nom obruš­ i­lo na njeg­ a.

— Tan­ ja, so­vjet­ski špi­jun? Ali za­što mi je Mink sam go­vo‐­
rio sve najb­ o­lje o njoj? Upu­tio me na nju.

Kro­ker pok­ az­ a na tel­ef­on.
— Da li si pren­ eo por­u­ke?
— Ni­sam, imao sam dru­ge stva­ri na umu. Ušao sam u ho‐­
tel jed­ va pre jed­nog časa. Nal­et­eo sam na Tan­ ju kad sam
iza­šao iz bol­ni­ce.
— Gde je ona sada, do đav­ ol­a?
„Go­spo­de — mi­slio je Nik­ o­la — ‘Tenč­ i’! Rek­ ao sam joj sve
što sam se to­li­ko tru­dio da sak­ rij­em od Pro­to­ro­va. Mož­ da je
on, ipak, po­bed­ io”. Po­mi­sao na ono što će, mo­žda, da se iz‐­
ro­di iz toga, na­te­ra­lo ga je da brzo raz­mi­šlja.
— Haj­dem­ o! — sko­ro je vikn­ uo.
— Kuda?
— Idem­ o na Ham­ am­ ac­ u-ćo.

***

Čim je iza­šla iz Ni­ko­li­ne sobe, Tan­ ja se spu­sti­la prot­iv­po­žar‐­
nim ste­pe­niš­ tem niz svih sed­ am spra­to­va jer nije žel­el­a da
je neko pri­met­i u lift­u. Na uli­ci je skren­ ul­a prem­ a sev­ er­u,
udal­ja­vaj­uć­ i se brzo od hot­el­a… Žud­ i­la je za tim da uzme
tak­si, ali pla­ši­la se da ne ostav­ i trag. U svak­ om sluč­ aj­u, po‐­
što je preš­ la tri blo­ka, znal­a je da je učin­ il­a prav­ u stvar. Sa­o‐­
bra­ćaj je za­krč­ io uli­ce i ona se mnog­ o brže kret­a­la peš­ i­ce,
kr­čeć­ i snaž­ no svoj put kroz go­mi­lu, kao lo­sos uz vod­ e­nu
stru­ju.

Kad je sti­gla do Sak­ ur­a-do­ri­ja, ušla je u met­ro i uzel­a li­ni‐­
ju Gin­za. Po­sle krat­ke vo­žnje, pro­men­ il­a je li­nij­u i kren­ ul­a
prem­ a Ham­ am­ ac­ u-ćo.

Tu se po­ja­vil­a u go­mi­li drug­ ih lju­di, mah­ om tu­ri­sta, da bi
sač­ ek­ al­a jed­noš­ in­ski voz koji je išao na aero­drom Ha­ned­ a.
Žel­e­la je da uhvat­i prvi avio­ n za Ho­kai­­do. Imal­a je vrem­ en­ a

da iz tel­ef­ons­ ke go­vorn­ ic­ e naz­ o­ve Rus­ i­lo­va i upo­zo­ri ga da
ona beži.

— Pad­ o­bran — rek­ la je, kad je čula njeg­ ov glas.
Bilo je ono doba dana u To­kij­u kad sao­ ­brać­ aj nije mog­ ao
da se predv­ id­ i. Ni­kad­ a se nije znal­o da li će se sti­ći na vrem­ e
ili ne. Sve je za­vi­si­lo od vo­lje bo­go­va.
Ni­ko­la je odlu­čio da ri­zi­kuj­e, i uhvat­io je tak­si ko­jim su
kren­ ul­i prem­ a Ha­mam­ ac­ u-ćou. Bila je to greš­ ka. Guž­ va na
Sak­ ur­a-dori bila je nev­ iđ­ en­ a, a nij­ed­ an drug­ i prav­ ac nije do‐­
laz­ io u ob­zir. Kad su bili bli­zu sta­nic­ e Onar­i­mon, on baci pre‐­
gršt jena u voz­ a­čev­ o sed­ i­šte i iz­let­e iz tak­si­ja s Kro­ker­om za
pet­ a­ma.
Kad su se naš­ li u pod­zemn­ oj žel­ez­ ni­ci, dva puta su mor­a­li
da men­ jaj­u voz, pra­teć­ i Tan­ jin beg prem­ a Ham­ am­ ac­ u-ćo.
Kad su najz­ ad sti­gli na to mes­ to, vi­del­i su samo nep­ re‐­
gled­nu šar­en­ u gom­ i­lu, či­ta­vo more najr­az­ li­či­ti­jih lica.
— Može da bude bilo gde — reče Kro­ker — ili je ovde, ili
je već dvad­ e­set ki­lo­met­ar­a dal­ek­ o, van grad­ a.
— Do­sta s op­ti­mi­zmom — reče Ni­ko­la — siđi niz ove ste‐­
pen­ i­ce. Za tri mi­nut­a naći ćemo se na ovom is­tom mes­ tu.
Mo­ra­mo neg­ de da je nađ­ em­ o.
Kro­ker se uoz­ bi­ljio:
— Zai­­sta mi­sliš da je ovde?
— Ti ne po­zna­ješ To­kio, Lu — reče. — Mora da stign­ e do
Ho­kai­­da što pre može. A jed­ i­no s aero­dro­ma Han­ ed­ a može
da od­let­i na Ho­kai­­do. Odavd­ e će najl­akš­ e sti­ći do aero­dro‐­
ma.
—Ali, ima i aut­o­bus koji voze van gra­da, za­što bi baš do‐­
šla ovam­ o?
Ni­ko­la nije znao šta da mu od­go­vor­i na to, jer je to zai­­sta
bilo nep­ red­ vi­di­vo. Se­tio se Tan­ ji­nog iz­ra­za lica kad joj je po‐­
ver­io taj­nu „Tenč­ i­ja”. Njen­ o iz­nen­ ađ­ e­nje do­volj­no mu je go‐­
vor­i­lo. Znao je da nije spremn­ a na let. Bez ob­zi­ra kak­ vi su
bili njen­ i pla­nov­ i kad je nal­et­e­la na njeg­ a, ona ih je pro­men­ i‐­
la onog tren­ utk­ a kad joj je on po­ver­io taj­nu „Tenč­ i­ja”.

— Lu — reče odlučn­ o — ona beži kući. Beži ins­ tinkt­ivn­ o, a
ins­ tinkt joj dik­ti­ra da je najd­ i­rekt­ni­ji put i najb­ r­ži. Mis­ lim da
je to samo neko moje predo­ ­seć­ an­ je, ali mi­slim da me ne
vara.

— U redu, druž­ e — reče Kro­ker — imam već do­brih is­ku‐­
stav­ a od ran­ ij­e sa tvo­jim predo­ ­seć­ an­ ji­ma. Vi­deć­ em­ o se
usred ove guž­ ve.

Bilo je veo­ ­ma to­plo, a po­sta­ja­lo je sve to­pli­je. Tan­ ja je po‐­
čel­a da se prez­ no­ja­va. Ne­što nije bilo u redu s ovim voz­ om.
Do­go­di­lo se neš­ to nem­ og­ uć­ e: voz je kas­ nio.

Tren­ ut­ak ran­ ij­e, kad je bac­ i­la po­gled na sat, za­žal­i­la je što
nije ubi­la Ni­ko­lu Lajn­ i­ra kad je sta­jao is­pred ogle­dal­a u kup­ a‐­
ti­lu. Znal­a je do­bro za­što je oklev­ al­a i zaš­ to je odlu­či­la da ga
ne ubij­e. Pla­ši­la ga se: plaš­ i­la se da on ne ot­krij­e njen­ u na‐­
mer­u i ne ubi­je on nju, a to bi onda zna­či­lo da taj­nu „Tenč­ i­ja”
ne bi mo­gla da pred­ a tamo gde je že­la­la. Teš­ i­la je sebe da
joj je to bio naj­važ­ ni­ji cilj i da nije sme­la nič­ im da ga ugro­zi.

Žal­i­la je sada što nije ri­zi­ko­val­a. Sada je bila suv­ iš­ e ran­ ji‐­
va, i lako su mo­gli da je sled­ e. Po­mi­sao na Ni­ko­lu Lajn­ ir­a kao
lovc­ a koji je kren­ uo njen­ im tra­gom, is­pu­nio ju je užas­ om.

I baš u tom tren­ utk­ u, ugled­ a­la ga je na vrhu step­ en­ iš­ ta.
Sa­kril­a se u go­mi­li, a zat­im je svak­ ih 15 sek­ und­ i pro­ver­a­val­a
gde je on, kao što je bila na­uč­ en­ a u Akad­ em­ i­ji.

Srce joj se sle­di­lo kad ga je ugled­ al­a kako lako pro­laz­ i
groz guž­ vu. Kli­zao je kroz oznoj­en­ a tela, dok je ona mo­ral­a
da se bori za pro­laz. Oseć­ al­a se kao da je u pe­sku koji sipi is‐­
pod njen­ ih nogu. Po­kret­al­a je noge ali kao da nije nap­ red­ o‐­
val­a. Bilo je to kao u nek­ om ko­šmar­nom snu.

Tan­ ja po­lak­ o pri­prem­ i svo­ju „Ber­et­u”, spec­ i­jal­no mo­di­fi­ko‐­
van­ u za ko­ri­šćen­ je iz bli­zi­ne.

Sada se nep­ res­ tan­ o osvrt­al­a prek­ o ra­men­ a, kao što je vi‐­
de­la da čini Rus­ i­lov. Tiho mu se smej­al­a zbog toga, ali sada
kad je i sama pon­ av­ ljal­a taj po­kret nije joj bilo do sme­ha.

To­li­ko je bila ob­uz­ e­ta time da po­beg­ne od svog lič­nog lov‐­
ca da je obrać­ al­a malo paž­ nje na ono što se do­gađ­ a is­pred
nje. Za nju su ti lju­di bili samo prep­ rek­ a kroz koju je mo­ral­a

da pro­đe. Žel­e­la je da ih sve po­ub­ i­ja, da po­ba­ca nji­hov­ a tela
na sjaj­nu trač­nic­ u koja je išla sve do Fuđ­ i­jam­ e. Hte­la je da se
što pre nađe u avio­ ­nu na Han­ ed­ i.

Neš­ to je snaž­ no udar­i u grud­ i, i ona se za­te­tur­a unaz­ ad,
prep­ la­šen­ a na smrt jer je shvat­i­la da je Ni­ko­la sti­že.

— Sta­ni­te!
Grub njuj­or­ški nag­ la­sak. Okren­ ul­a je gla­vu. „Bar­et­a” joj
se aut­o­mat­ski naš­ la u ruci, a prst se sled­ io na obar­ač­ u.
— Spus­ ti­te to — reče joj Lu Kro­ker pra­vo u lice. — Niš­ ta
vam to više ne pom­ až­ e. Nem­ at­e kuda da odet­e.
Okren­ ul­a se još jed­nom da vidi svog pro­go­nit­e­lja i tada je
ose­ti­la kako njeg­ o­va ruka po­kriv­ a njen­ u u ko­joj je dr­ža­la re‐­
vol­ver. Ins­ tinkt­iv­no je pri­ti­snul­a oba­rač i sprem­ i­la se da pri­ti‐­
sne još jed­nom, kad se ogromn­ o crno oko za­gle­da u nju i
svet eks­ plo­di­ra oko nje.

***

Kro­ker se vrat­io, po­što je oba­vio te­le­fons­ ki raz­go­vor.
— Mo­ram­ o da sač­ ek­ am­ o ovde, dok Mink­ o­vi lju­di ne oba‐­

ve ono što treb­ a da obav­ e — po­gle­dao je Nik­ o­lu. — Po­li­ci­ja
je već obav­ eš­ te­na. Niko nas neće isp­ i­ti­vat­i ni di­ra­ti.

Nik­ o­la ne reče ni­šta. Po­smat­rao je po­kriv­ en­ i leš Tan­ je Vla‐­
di­mo­ve. Po­li­cajc­ i su se već po­jav­ il­i na scen­ i, odvaj­a­ju­ći po‐­
smat­ra­če od učes­ ni­ka. Nik­ o­la je neš­ to brzo ob­jas­ nio mla­dom
nar­edn­ ik­ u na ja­pans­ kom. Treb­ al­o je da se obav­ e još neke
form­ al­nos­ ti.

Ali, Ni­ko­la je mi­slio na dru­ge stva­ri. Raz­mi­šljao je o onom
što je njeg­ ov otac go­vor­io o smr­ti, o ubij­an­ ju, o pro­ter­i­van­ ju
zla sa svet­a. Pi­tao se da li je ovo sve mo­glo da se reši na
dru­gi nač­ in. Pi­tao se da li je mor­ao da ubi­je Tan­ ju.

Znao je da nije bilo drug­ og reš­ en­ ja ni za nju ni za Pro­to­ro‐­
va: ni za Aki­ko. Kar­ma. Znao je da još nije nau­ č­ io da pri­hva‐­
ta ži­vot onak­ av kak­ av je. Su­vi­še mu je bilo sta­lo do drag­ ih
lju­di. Ži­vot nije mog­ ao da se kont­ro­li­še, da se pred­vid­ i, pa
ipak, on je to staln­ o po­kuš­ av­ ao.

„Mož­ da je krajn­ je vrem­ e da se pro­men­ im” — po­mi­slio je.
Kad je ušao u pal­at­u Sinđ­ u­ku, Nik­ o­la prvo ode da vidi Tan‐­
zan­ a Nang­ i­ja mada mu je, čim je ušao, reč­ en­ o da je Jus­ ti­na
sti­gla. Rek­ li su mu da ga oček­ uj­e. Učin­ io je to jer je žel­eo da
sred­ i neš­ to što mu je bilo najv­ až­ ni­je u ži­vot­u, pre nego što
se vidi s njom. Hteo je da mu ra­zum bude sas­ vim rast­er­eć­ en
pre nego što se sus­ ret­ne s njom i vidi šta ona na­mer­a­va.
Puna tri časa pro­veo je jur­eć­ i vrel­im gra­dom, po­što je
ostav­ io Kro­ker­a. Sada je imao u ruk­ am­ a svi­lom prek­ riv­ en
pak­ et.
Od­vel­i su ga u pro­stran­ u Sat­o­o­vu kanc­ el­ar­i­ju. Nang­ i i Ni‐­
ko­la iz­men­ jaš­ e dub­ o­ke pok­ lon­ e.
— Laj­nir-sane, mol­im vas da sedn­ et­e.
— Ako vam ne smet­a — reče Ni­ko­la — više bih vol­eo da
raz­go­var­am­ o u drug­ oj pro­sto­ri­ji.
Nang­ i­jev­ e oči se ši­rom otvo­ri­še i on je malo oklev­ ao pre
nego što je shvat­io smi­sao Ni­ko­li­ne mol­be. Klim­nuo je gla‐­
vom, brzo sve shva­tiv­ši.
— Da, svak­ ak­ o — pro­mrm­ ljao je.
Pro­šli su usk­ im hod­ni­kom, po­red to­ko­nam­ e u ko­joj je sta‐­
ja­la jed­nos­ tavn­ a vaza sa samo jed­nim crv­ en­ im bo­žur­om. Ni‐­
ko­la pro­či­ta sti­hov­ e nap­ i­san­ e na pa­pi­ru od pi­rin­čan­ e tr­ske:
„Ni­kad­ a kiša ne pada, a da ne do­nes­ e ži­vot cvet­o­vim­ a po
pla­ni­nam­ a i li­vad­ am­ a”.
Nang­ i ga je po­veo dal­je, i ušli su u jed­nu malu pro­sto­ri­ju
koja nije bila ni nal­ik kanc­ el­a­ri­ji. Nik­ o­la nije ni­kad­ a ran­ i­je bio
ovde.
Isp­ red prag­ a, obo­je iz­uš­ e ci­pe­le. Bila je to soba dvan­ ae­ st
tat­a­mi­ja. Zi­do­vi su bili šođi preg­ ra­de, mada su iza njih bez
sumn­ je bili mal­ter i ci­gla. Sve­tlost je bila pri­gu­šen­ a, a od ne‐­
kud­ a se čulo šum­ er­en­ je vode.
Usred sobe bio je nis­ ki, la­kir­an­ i sto, nek­ o­li­ko ki­nes­ kih
kans­ u sand­ u­ka duž zi­do­va. Tu je bio i mas­ i­van sto od ked­ ro‐­
vi­ne s tel­e­fon­ om, kao i teš­ ka sto­li­ca od ked­ ro­vin­ e.
Klekn­ ul­i su uz ni­ski, lak­ ir­a­ni sto. Ni­ko­la skren­ u po­gled da
bi se di­vio pro­sto­ri­ji dok je Nang­ i s muk­ om nam­ eš­ tao svoj­e

bol­ne, pov­ ređ­ en­ e noge.
— Do­šao sam da jav­ im o svom neu­ s­ peh­ u, Nang­ i-sane —

reče Nik­ o­la po­sle iz­ves­ nog vrem­ en­ a.
Nang­ i je bio ra­do­znao.
— Kako to mi­sli­te, Lajn­ ir-sane?
— Dok ste vi bili na putu, Sato i ja smo sklop­ i­li po­god­bu.

Žel­eo je da se što pre ostvar­i int­eg­ ra­ci­ja: hteo sam da mu
po­mog­nem, baš kao i vi pro­tiv Vu šing­ a.

— Vi i Sei­­ći-san ste ose­ćal­i da po­sto­ji neš­ to čega treb­ a da
se plaš­ i­mo i mi?

— Čini mi se da je tako. Oboj­i­ca smo znal­i da ćete vi i on
biti kraj­nje mete.

— Da li ima­te nek­ ih dok­ az­ a?
— Sato-san je ver­o­vao da je neš­ to u vaš­ oj pro­šlo­sti po­tr‐­
glo tu osve­tu. — Kako Nang­ i nije rek­ ao niš­ ta, Ni­ko­la je nas­ ta‐­
vio da go­vo­ri. — Zak­ leo sam se da ću ga za­šti­ti, Nang­ i-sane.
Zbog toga sam oti­šao sa njim na Ho­kai­­do. Treb­ al­o je da se u
ro­ten­bur­ou sret­nem­ o sa ninđ­ om Fen­ iks­ om. Ali, Ko­ten nas je
iz­dao Rus­ i­ma. Ubi­li su ninđ­ u: ubil­i su Sato-sana — is­pri­čao
mu je za­tim šta se sve sa njim do­gađ­ al­o u Pro­to­ro­vljev­ oj be‐­
zbed­noj kući. Nije mu is­pri­čao šta se do­go­di­lo po­sle njeg­ o‐­
vog bega na kril­i­ma zmaj­a.
— Fen­ iks je bio iz Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ja — Nang­ i­jev glas
je bio nam­ ern­ o mi­ran. — Da li je neš­ to palo So­vjet­i­ma u
ruke?
— Tren­ utn­ o imaj­u taj do­kum­ en­ at, ali nem­ aj­u nik­ o­ga ko bi
mo­gao da im ga prev­ ed­ e sa kann­ ji-a.
— Shvat­am — olakš­ an­ je koje je Nang­ i ose­tio u tom tre‐­
nutk­ u mog­ lo je sko­ro da se opip­ a.
— Ja sam pro­či­tao do­kum­ en­ at, Nang­ i-sane. Ušao sam u
srž „Tenč­ i­ja”.
U pro­sto­ri­ji se sada čulo samo sreb­ r­no gr­go­ren­ je nev­ id­ lji‐­
ve vode.
Nang­ i sklo­pi oči. Bio je besk­ rajn­ o umor­an, kao tr­kač na
duge pru­ge koji je cr­pio po­sled­nje rez­ er­ve dra­go­cen­ e snag­ e

da bi pro­šao kroz cilj koji je bio udal­jen još najm­ a­nje jed­ an
ki­lo­met­ ar.

Nje­go­ve oči tamn­ e, kao u so­ko­la, otvo­ri­še se i on pro­go‐­
vor­i gla­som, suv­ im kao pap­ ir od pri­rinč­ an­ e trs­ ke.

— I sada kad ima­te tu inf­orm­ ac­ i­ju, šta ćete da urad­ i­te s
njom, u sluč­ aj­u da ja ne pris­ ta­nem na int­e­grac­ i­ju?

— Po­zvao me je čo­vek koji se zove Gor­don. K. Mink. On je
u vlad­ i Sje­di­njen­ ih Amer­ičk­ ih Dr­žav­ a. Po­zna­jem ga od­ned­ av‐­
no. Neš­ to sam oba­vio za njeg­ a… jer je i meni tako od­go­var­a‐­
lo. Jer sam žel­eo da spa­sem „Tenč­ i”.

Nang­ i klim­nu glav­ om.
— Da ga spa­set­e od Rusa. Shvat­am. Vi ste amer­ič­ki dr­ža‐­
vljan­ in. I sada Ame­rič­ka taj­na služ­ ba zna za našu najb­ o­lje
čuv­ an­ u taj­nu. Sada mogu da nas drže u po­dređ­ e­nom po­lo‐­
žaj­u, za­uv­ ek.
— Nang­ i-sane — reče Ni­ko­la tiho — rek­ ao sam Mink­ u da
So­vjet­i nisu saz­ na­li taj­nu „Tenč­ i­ja”, ali da je nis­ am ot­krio ni
ja. Sato-san mi je jed­nom rek­ ao da se boji da Ame­ri­kanc­ i ne
saz­ na­ju tu taj­nu, isto to­li­ko ko­li­ko se boji da je ne saz­ naj­u
Rusi. Ni­sam znao šta je tada time hteo da kaže, ali sada mi
je ja­sno. Ame­ri­kanc­ i ne bi žel­el­i da Jap­ anc­ i po­sta­nu nez­ a­vi‐­
sni. I ja se slaž­ em s njim.
Da je bi­rao, Ni­ko­la ne bi mo­gao da iza­ber­e bo­lje reči koje
bi to­li­ko oduš­ ev­ i­le Nang­ i-sana.
— Ali, to je nem­ o­guć­ e — reče gla­som koji je je­dva usp­ eo
da obu­ z­ da — vi ste Ame­ri­kan­ ac, Vi ste…
— Itek­ i? Zar nis­ te tako o meni mi­sli­li kad ste me prvi put
ugle­dal­i Nang­ i-sane? Ja sam za vas bio varv­ ar­in, neo­ d­go­jen i
di­vlji. Meš­ an­ ac.
Nang­ i obo­ri oči i zag­ le­da se u lak­ ir­a­nu plo­ču sto­la, ali tu
je vi­deo samo odraz sop­stve­nog lica. »Mrz­ im tog čov­ ek­ a« —
mi­slio je — »a ne znam zaš­ to«. On je pat­io zbog ovog kei­­re‐­
cua, sač­ uv­ ao je naše taj­ne, sko­ro je umro zbog toga. On je
lo­jal­an i to ne do­la­zi u pi­ta­nje. Po­kuš­ ao je da spas­ e ži­vot Se­i‐­
či-sana«. Pri po­mi­sli na mrt­vog pri­ja­te­lja, Nang­ i ose­ti kako
mu se nož zab­ ad­ a kroz utro­bu i po­nov­ o ose­ti kako se bes

rađa, i kako mrzi ovog čo­vek­ a. Bor­io se sa sob­ om da se ob­u‐­
zda, da shvat­i.

— Moj duh je jap­ ans­ ki — reče Nik­ o­la než­ no. — Treb­ a da
ose­ti­te moj va da bi­ste to shvat­i­li. Nije bilo te­ško da me
Sato-san pri­hvat­i, da mi po­sta­ne prij­at­el­j.

— Sato-san je imao go­mi­lu lo­ših nav­ i­ka — reče brzo Nan‐­
gi, a od­mah zat­im nak­ lo­ni du­bo­ko gla­vu prem­ a la­kir­an­ oj po‐­
vr­ši­ni ni­skog sto­la: bio je stra­hov­ it­o po­sti­đen. — Opro­sti­te
mi, Lajn­ ir-sane — glas mu je bio šap­ at is­pu­njen bo­lom i kaj­a‐­
njem — vi za­slu­žu­jet­e samo moju najp­ o­niz­ ni­ju zah­ valn­ ost
zbog ono­ga što ste učin­ i­li da za­šti­ti­te moj kei­­rec­ uo i spas­ et­e
»Tenč­ i«.

— Iskren­ o mi je žao što ne mo­žet­e da ostva­ri­te int­e­grac­ i‐­
ju — Ni­ko­li­no lice je bilo tuž­ no dok je ustaj­ao. — O svem­ u je
do­go­vo­ren­ o bilo sa Sato-sa­nom. Neću ins­ i­sti­ra­ti da vi bu­de­te
oba­vez­ an­ i obe­ćan­ ji­ma koja je on dao.

— Lajn­ ir-sane — Nang­ i je dr­žao nev­ er­o­vatn­ o usp­ ravn­ o
leđa. — Mol­im vas, sed­ i­te. Nem­ oj­te da do­daj­et­e još više sra‐­
mo­te ono­me što sam sam urad­ io. Ako sada iza­đe­te iz ove
pro­sto­ri­je, ja ni­kad­ a neću imat­i či­sti ob­raz.

Nik­ o­la savi noge isp­ od sebe.
— Nem­ am nam­ er­u da vas po­sti­dim — reče tiho, se­ćaj­u­ći
se sveg­ a što mu je Sato-san rek­ ao o ovom čov­ ek­ u.
— Bilo kak­ av da ste spo­raz­ um po­sti­gli sa Sei­­ći-sa­nom, ja
ću ga pri­hva­ti­ti. Mi smo jed­ ins­ tven­ o biće. Žel­eo bih da se
po­štu­ju njeg­ ov­ e reči. — Prev­ uk­ ao je ruk­ om prek­ o oči­ju. —
Od­ra­stao sam uz konrj­o­do. Mr­zeo sam stran­ce, kao da su
neka opak­ a bo­lest.
— Neki, mož­ da, i jesu — reče Nik­ o­la.
Nang­ i ga po­gle­da rad­ o­znal­o.
— Mi­slim da se ni­kad­ a nis­ am iskren­ o po­trud­ io da vas
shvat­im. Vi­deo sam samo ono što sam že­leo da vid­ im — po‐­
nov­ o je obo­rio oči — i zato sam tako od­ba­cio vaše brzo spri‐­
jat­el­ji­van­ je s moj­im pri­jat­e­ljem.
— Nije vas zbog toga man­ je vo­leo — Nik­ o­la po­di­že svo­ju
čašu — ako žel­i­te, mož­ em­ o da ode­mo da za­jed­no za­pa­li­mo

štap­ i­će tam­ jan­ a na njeg­ o­vom gro­bu.
— Da — reče Nang­ i i više se nije trud­ io da sak­ rij­e tugu u

svom gla­su: oči su mu bile vla­žne, po­di­gao je svo­ju čašu. —
Za pri­jat­e­lje koji su nes­ tal­i, koji nam ned­ o­sta­ju, ali koji su
nas svo­jim ži­vo­ti­ma po­čas­ tvo­val­i sve dok mi sami bu­dem­ o
ži­vel­i.

Po­di­gli su svo­je čaše.
— A sada, šta je to bilo sa Vu Šing­ om? — pi­tao je Nang­ i.
— Pretn­ ja Vu Šing­ a je nes­ ta­la. Nem­ at­e više čega da se
pla­ši­te s te stran­ e. Kćer­ka mi­ni­stra Ši­mad­ e je nes­ ta­la u ze‐­
mljo­tres­ u. Njen­ a osvet­a ostal­a je ned­ o­vr­šen­ a.
Nang­ i­jev­ o lice straš­ no se pro­men­ il­o. Glas mu se pret­vo­rio
u šap­ at.
— Ši­mad­ a-san je imao kćerk­ u? Znao sam samo za njeg­ o‐­
va dva sina, koji su ubi­jen­ i za vrem­ e rata. Imao je kćerk­ u?
— Da, ro­di­la ju je taju oir­an u Još­ i­var­i.
— O, bože! — ja­vio se tik na njeg­ o­vom zdra­vom oku. —
Sada se seć­ am nek­ ih inf­orm­ ac­ i­ja koje sam bio sak­ up­ io o nje‐­
mu. Po­mi­njal­a se neka lju­bavn­ ic­ a, kurt­i­za­na. Ali, da mu ona
rodi dete…!
— Ima još neš­ to gore.
— Ne shvat­am šta bi mo­glo da bude gore.
— Kćer­ka Šim­ ad­ a-sana bila je Akik­ o Ofud­ a Sa­toa.
— Majk­ o bož­ja! To je nem­ o­gu­će — obri­sao je znoj s lica.
— Da li je Se­i­či-san to znao?
— Nije.
— Hval­a bogu, bar za taj mali bla­go­slov. Ona mora da je
sve is­pla­ni­ral­a — udvar­a­nje, venč­ an­ je. Kako ju je Sei­­či-san
samo vo­leo! — po­smat­rao je kako mu se ruke tres­ u, iz­nen­ a‐­
đen što je mo­gao to­li­ko da iz­gub­ i kont­ro­lu nad so­bom: po‐­
gle­dao je Ni­ko­lu. — Kaž­ e­te da je nes­ ta­la?
Ni­ko­la klim­nu glav­ om.
— Pro­pal­a je u puk­ o­ti­nu u ze­mlji u po­sled­njem zem­ ljo­tre‐­
su.
— Mog­ la je da uniš­ ti sve! Sve!
— Zam­ al­o, bila je bli­zu toga — reče Nik­ o­la.

— Nisu samo Rusi i Amer­i­kanc­ i za­int­e­res­ ov­ an­ i za »Tenč­ i«
— reče Nang­ i po­sle iz­ves­ nog vrem­ en­ a. — Po­što smo sada
part­ner­i, obav­ ez­ an sam da vam kaž­ em za­što sam oti­šao u
Hong Kong. Nam­ ern­ o ni­sam o tome go­vo­rio Sei­­či­ju pre od­la‐­
ska, jer nis­ am znao kak­ av će biti is­hod mog puta. Ni­sam že‐­
leo da bude zab­ ri­nut.

Nik­ o­la je slu­šao sa sve već­ im in­te­res­ o­van­ jem Nang­ i-jevu
pri­ču.

— Us­peo sam u svem­ u — reče Nang­ i. — Po­be­dio sam. Ni‐­
ko­la je ćut­ao neko vrem­ e da bi shvat­io sve što mu je bilo re‐­
čen­ o.

— Pi­tam se… — poče naj­zad.
— Šta hoć­ et­e da kaž­ e­te, Lajn­ ir-sane?
— Da li bi Lo Van imao raz­ lo­ga da vas laže. Nang­ i od­mah‐­
nu glav­ om.
— Ne bi. Iz­gub­ io bi ob­raz. Mol­io me da mu kaž­ em taj­nu
»Tenč­ i­ja«.
— Mi­slim da bi­smo mo­gli da mu je po­ver­i­mo.
— Šta kaž­ e­te? — eks­ plo­di­rao je Nang­ i. — Po­sle sveg­ a što
ste rek­ li. Mora da ste ludi!
— Ne mi­slim da treb­ a od­mah da mu kaž­ e­mo. Za man­ je
od mes­ ec dana »Tenč­ i« će već uvel­i­ko ra­di­ti, naft­a će po­teć­ i:
tada nas niš­ ta ne može zau­ s­ ta­vit­i. Rec­ i­te Lo Vanu da će kroz
mes­ ec dana imat­i ono što želi.
— Ne znam, oni ima­ju ipak drug­ ač­ i­je shvat­a­nje…
— Zar bi­ste više vol­e­li da se Ki­nez­ i po­vez­ u s Rus­ i­ma kad
je ova stvar u pi­ta­nju? Tada nas niko ne bi spa­sao — ra­ši­rio
je ruke — a ovak­ o mnog­ o do­bi­jat­e, čak slo­bo­dan ulaz u Pe‐­
king. Moći ćemo mir­no da preg­ o­var­a­mo.
— Ali, oni su Ki­nez­ i…
— Ali i oni su Istočn­ jac­ i, iz Azi­je su kao i mi.
Ni­ko­la se okret­e i do­hvat­i u svi­lu uvij­en pak­ et. Sta­vi ga na
sto.
— Ovo je za vas — reče jedn­ os­ tavn­ o.
Nang­ i­jev­ o zdrav­ o oko ši­rom se otvo­ri, a njeg­ o­vo čelo do‐­
dirn­ u tab­ lu sto­la.

Paž­ lji­vo je otvo­rio pak­ et. Unut­ra je bila skup­ a dr­ven­ a kut­i‐­
ja. Po­di­gao je po­klo­pac i za­vir­io unut­ra. Sta­ro­sti kao da je
nes­ tal­o s njeg­ o­vog lica. S vel­i­kom než­ noš­ ću on po­segn­ u u
kut­i­ju i iz­vad­ i dve šol­ji­ce. Bile su nap­ ra­vlje­ne od najf­i­ni­jeg
najt­an­ jeg por­cul­an­ a.

— Di­nas­ ti­ja T’ang — dahn­ uo je, dok je po­smat­rao kako
svet­lost pro­di­re u njih, mi­sleć­ i na Obać­ am­ a. — Domo ori­ga‐­
to, Laj­nir-sane. — Bilo bi nep­ ri­stoj­no da je rek­ ao bilo šta
više.

Po­gle­dao je svog nov­ og part­ner­a koji će, mož­ da, jed­nog
dana biti njeg­ ov pri­jat­e­lj.

— Razm­ i­sli­ću o vaš­ oj sug­ e­sti­ji — rek­ ao je, dok mu se na
usnam­ a po­jav­ io osmeh. — Ja sam od­uv­ ek bio za raz­go­vo­re
koji bi do­vel­i do Istoč­njačk­ og sa­vez­ a.

Sa­svim po­lak­ o, Nang­ i je ose­ćao kako mu se vrać­ a ravn­ o‐­
te­ža duha i tela koju je iz­gub­ io kad je čuo za Se­i­či­jev­ u smrt.
Bez raz­mi­šlja­nja, zav­ io se u to pri­jat­no oseć­ an­ je. Treb­ a­lo mu
je malo vrem­ en­ a da shvat­i da je do tog ose­ćan­ ja do­šlo zato
što je pri­stao da po­ver­uj­e jed­nom dru­gom duhu. Go­tar­o,
Obać­ am­ a, Mak­ it­a, Se­i­či. A sada je tu bio Nik­ o­la Lajn­ ir. Sa uz‐­
buđ­ e­njem je oseć­ ao kako se njeg­ ov ži­vot­ni ri­tam usp­ o­stav­ lja
i kako mu snaž­ na maš­ i­na bruj­i u ušim­ a.

Kad je po­sle iz­ves­ nog vrem­ en­ a bio sprem­ an da ode, i kad
su staj­al­i kraj vra­ta, Ni­ko­la reče:

— Ovaj ko­bun se više ne bavi mal­im po­slo­vim­ a, zar ne,
Nang­ i-sane?

Nang­ i se,nas­ mej­a.
— Laj­nir-sane nad­ am se da ću bes­krajn­ o uži­vat­i u naš­ em
part­ners­ tvu! Kad bi­ste samo hte­li da osta­net­e ovde, umes­ to
što se vrać­ at­e u Ame­ri­ku. Vi ovde, u stvar­i, pri­pa­da­te, Jap­ an
je vaš dom ali mi­slim da vam time ne kaž­ em ni­šta novo, ni‐­
šta što vi već ne oseć­ at­e u svom srcu — osmehn­ uo se. — Da
bih od­go­vor­io na vaše pi­ta­nje, reći ću vam da je »Sato Pe‐­
trol­hem­ i­ja« bila onak­ va kak­ vu je Sato žel­eo. Po­sle kri­ze go­ri‐­
va 1973. go­di­ne, smat­ra­li smo da je bud­ uć­nost u pet­rol­he‐­
mi­ji. Vla­da, prek­ o Mi­nis­ tar­stva u kome sam ja bio mi­ni­star,

po­mo­gla je njeg­ ov raz­ voj. Ali, ja­vi­le su se fir­me kao »Fuđ­ i‐­
cu«, »Mac­ uš­ i­ta«, »NEC«, koje su se bav­ i­le ro­bo­ti­kom i ve‐­
štačk­ om in­tel­i­genc­ i­jom, pa smo Sei­­či-san i ja odlu­či­li da se i
mi okren­ em­ o neč­ em sav­ rem­ en­ ij­em. Po­la­ko, da ne bi­smo
skren­ ul­i paž­ nju na sebe, po­čel­i smo da ko­ri­sti­mo star­a is­ku‐­
stva za nove po­du­hvat­e. Zad­ r­žal­i smo sta­ro ime samo kao
kam­ uf­laž­ u. Kada je mnog­ o go­di­na kas­ nij­e vlad­ a pred­ u­zel­a
ko­rak­ e za po­čet­ak ostva­ri­van­ ja pro­jekt­a »Tenč­ i«, mi smo je‐­
di­ni mo­gli da pruž­ i­mo po­moć. — Otvo­rio je vrat­a. — Mo­ra­te
da do­đet­e u jed­nom Mi­sav­ u, da vi­di­te »Tenč­ i«, svo­jim oči­ma.
Zas­ lu­ži­li ste to.

Nik­ o­la je za­te­kao Jus­ ti­nu na pe­tom sprat­u, bli­zu ba­zen­ a
gde je ubi­je­na Još­ i­da. Nisu je obav­ es­ ti­li da će Nik­ o­la doći.

Zas­ tao je kad je vid­ eo njen­ o po­tam­nel­o lice. Srce mu je
za­trep­ e­ri­lo. Po­mi­slio je: »Juk­ io pri­pad­ a pro­šlo­sti. Ovo je moja
bu­duć­nost«.

— Div­no iz­gle­daš.
— Nik! — okren­ ul­a se. — Bože, nis­ am čula da si ušao! Na‐­
smej­ao se.
— Treb­ a­lo je da se na to već nav­ ikn­ eš — po­šao je prem­ a
njoj dok mu se lice uoz­ bi­lji­lo. — Sluš­ aj, Jus­ ti­na, treb­ a neš­ to
da ti kaž­ em.
Sta­vi­la mu je prs­ te na usne.
— Nem­ oj Nik, mo­lim te. Preš­ la sam 15.000 kil­o­met­a­ra da
bih ti rek­ la da te vo­lim. Po­naš­ al­a sam se kao raz­maž­ e­na
mala de­vojč­ i­ca. To nije bilo po­šten­ o. Bila sam be­sna na
sebe, a is­kal­i­la sam taj bes na tebi. Izvi­ni, znam da sam te
po­vred­ i­la, a to što sam pri­tom po­vred­ i­la i sebe nije nik­ ak­ av
ra­zlog za opro­štaj.
Uklon­ io je njen­ u ruku s usan­ a, zad­ r­žao je i rek­ ao:
— Jus­ ti­na…
— Bez ob­zi­ra šta imaš da mi kaž­ eš, sada nije važ­ no. Zar
ne shvat­aš, nema nič­ eg­ a što bi mo­gao da kaž­ eš i što bi mo‐­
glo da pro­men­ i moja ose­ćan­ ja prem­ a tebi? Ni­šta ne može da
uman­ ji moju lju­bav. Zaš­ to bi onda neš­ to go­vor­io?

Vi­deo je da je ona u pra­vu. Žel­eo je da joj is­pri­ča sve o
Aki­ko, o Juk­ io. Živo se se­ćao njen­ og po­zi­va po­sle Sa­to­o­vog
venč­ an­ ja. Kako je tada bio ob­uz­ et pro­šlo­šću. Nije mo­gao da
usp­ o­sta­vi vezu s njom. Žal­io je zbog toga, ali mi­slio, je da to
ona i sama nas­ lu­ćuj­e.

Zag­ r­lio ju je, i ona tek tada pri­met­i da mu je de­sna ruka u
zav­ oj­i­ma.

— Šta si urad­ io? — pi­ta­la je za­bri­nut­o, uhvat­iv­ši njeg­ o­vu
po­vređ­ e­nu šaku svoj­im ru­kam­ a.

Po­kuš­ ao je da se naš­ al­i.
— Po­kuš­ ao sam da ščep­ am drug­ u ženu. Imal­a je crni po‐­
jas u kar­at­eu.
Po­gle­da­la ga je.
— Zai­­sta — te­ško je di­sal­a.
— Gur­nuo sam nos neg­ de gde nije treb­ a­lo, pa se neko
nal­ju­tio zbog toga. Za­i­sta.
— Da li ćeš mi, ne­kad­ a, sve isp­ ri­čat­i?
— Jus­ ti­na — reče tiho, oseć­ aj­uć­ i njen­ u kosu na svom licu.
— Sve to sada više nije uop­šte važ­ no.
Jec­ al­a je.
— Ali, to te je bo­lel­o. Meni je to važ­ no. Mi­lo­vao joj je kosu,
zat­vo­rio je oči.
— Sada više nema bola. Sve je got­o­vo.
Nji­hov­ e usne se otvor­i­še ist­o­vrem­ en­ o, njih­ ov­ i jez­ i­ci se do‐­
di­muš­ e. Oseć­ al­i su to­pli­nu, ose­ćal­i su kako nji­hov­ a strast
rast­e dok ih oblak snaž­ nih emoc­ i­ja obav­ i­ja kao ogr­tač.
— Nik — mr­mlja­la je — to­li­ko sam srećn­ a.
Mis­ li­la je na zal­ju­blje­ni par koji je vi­de­la po­red krat­er­a Ha‐­
le­ak­ al­e. »Sada i ja imam ono što su oni imal­i« — po­mi­sli­la
je, za­do­volj­no.
Po­la­ko, než­ no po­čel­i su da is­tra­žu­ju jed­no drug­ o i psi­hičk­ i
i fiz­ ič­ki. Bili su kao sle­pi lju­di koji su od­jed­nom pro­gle­dal­i.
Ljub­ i­li su se kao ti­nejd­ že­ri, uzb­ uđ­ e­ni besk­ rajn­ o, i kao da se
nik­ ad­ a više neće tako lju­bi­ti. Nji­hov po­lju­bac bio je mnog­ o
više nego samo strast. Jus­ ti­na je od­uv­ ek ose­ćal­a da čo­vek

daje srce u po­ljup­cu. Tako nije ose­ćal­a kad je sam pol­ni čin
bio u pi­ta­nju. Sve to je mog­ lo da se vodi i bez po­ljup­ca.

Ali, s Ni­ko­lom je bilo dru­ga­či­je. Lju­bav mu je bila na usna‐­
ma, lju­bav je ose­ćal­a u vrel­om vrhu njeg­ o­vog jez­ i­ka koji je
do­di­ri­vao unut­ra­šnjost njen­ ih usta. Bila je živa i oslo­bo­đen­ a,
is­to­vrem­ en­ o. To je za nju bilo sa­svim novo oos­ eć­ an­ je.

Uži­val­a je u toj či­sto­ti ose­ćan­ ja, ali bilo je još to­li­ko toga u
njoj što se pro­men­ i­lo, da je i to hte­la da po­de­li s njim.

— Da si li ina­če imao uspeh­ a? — pi­tal­a je.
— Kako to mi­sliš?
— Nar­avn­ o, s Tomk­ i­nov­ om ind­ u­stri­jom. Bio je skept­i­čan.
— Mi­sliš da te to za­i­sta in­ter­es­ uj­e?
— To je komp­ an­ ij­a oca, zar ne? A moj bud­ u­ći muž ruk­ o­vo‐­
di njom, zar ne? Mis­ lim da imam pra­va da znam da je kom‐­
pan­ ij­a uspeš­ na ili pro­pad­ a.
Nas­ mej­ao se, shvat­a­juć­ i ko­li­ko je za­do­vo­ljan.
— Nang­ i se uprav­ o slo­žio s int­eg­ rac­ i­jom, a mi­slim da
ćemo ubud­ uć­ e nas­ ta­vit­i u tom prav­cu.
— Nik! — uz­vikn­ ul­a je — pa to je fant­a­stič­no! — za­gr­li­la
gа je. — Otac bi bio tako po­nos­ an s tob­ om!
— Vi­dim da si se pro­men­ il­a — reče, osmehn­ uvš­ i se.
Klim­nul­a je gla­vom.
— Mnog­ o sam raz­mi­šlja­la o njem­ u po­sle po­greb­ a… i o
sebi. Mr­žnje je nes­ ta­lo. Mi­slim da sada mogu da ga vid­ im
objek­tiv­ni­je, mogu da ga vid­ im onak­ vim kak­ av je za­i­sta bio.
To­li­ko bih žel­el­a da mu sve to kaž­ em, da po­smat­ram njeg­ o‐­
vo lice dok mu gov­ o­rim kako sam se iz­men­ il­a.
Po­mi­lo­vao ju je po ruci, ste­gao je.
— Tvoj otac je bio nev­ er­o­vat­no jaka lič­nost, Jus­ ti­na. Nije
ni čudo što je vlad­ ao svim­ a, pa i svoj­om de­com. Najv­ až­ ni­je
je da shvat­iš da nije hteo da uprav­ lja to­bom i Gel­dom. On,
jed­nos­ tavn­ o, nije znao da živi na dru­gi nač­ in.
Klim­nul­a je gla­vom i za­gr­li­la ga.
— To je još je­dan raz­ log zbog ko­jeg te vol­im to­li­ko, Nik. Ti
shvat­aš mene. Ti si u pot­pu­nos­ ti ra­zu­meo njeg­ a.

Lju­bi­li su se kao da im nije ni­kad­ a do­sta. Ni­ko­la ju je
osvo­jio svoj­im har­ag­ e­i­om. Pro­dro je u nju i na vel­i­ko iz­nen­ a‐­
đe­nje ot­krio pla­men va — sav­ r­šen­ u harm­ o­nij­u — u njen­ oj
unut­ra­šnjo­sti tamo gde je ra­nij­e bila tama i haos.

Lju­bio ju je, Jus­ ti­na je ječ­ a­la i to­pi­la se pod njeg­ o­vim do‐­
di­rom. Tako je bilo od pr­vog tren­ utk­ a kad su se srel­i na pla­ži
u Vest Bej Bri­džu. »Za nas obo­je za­vrš­ en je dug put« — po‐­
mi­slio je — »ili, još bo­lje, dug put tek sada po­či­nje«.

— Več­ er­ać­ em­ o za­jed­no — reče než­ no, dr­že­ći je još u za‐­
gr­lja­ju.

Jus­ ti­nin­ e oči su bile mutn­ e od ljub­ a­vi i stra­sti.
— A do tada?
— Idi u kup­ o­vin­ u — reče on — kupi Mac­ ud­ i­nu hal­ji­nu. Po‐­
tro­ši bo­gat­stvo na sebe.
— Je li? A za­što?
— Ne mogu da ti kaž­ em — nas­ mej­ao se — to je iz­nen­ a‐­
đen­ je.
— Hajd­ e, Nik, reci mi — i nju je zah­ vat­i­lo njeg­ o­vo do­bro
ra­spo­lo­žen­ je, smej­a­la se — reci mi.
— Neću — re­kao je on — mogu samo da ti kaž­ em da uči‐­
niš sve od sebe da bud­ eš najl­ep­ša več­ er­as. Ja imam za to
vrem­ e da obav­ im je­dan po­sao s pri­ja­tel­jem: Želi da nau­ č­ i ai‐­
kid­ o, pa sam obeć­ ao da ću mu po­mo­ći. Po­sto­ji dođo u bli­zi­ni
»Okur­e«, gde smo svi od­sel­i. Po­slao sam ga da zak­ až­ e čas­ o‐­
ve za pop­ od­ne. Sreš­ ćem­ o se s to­bom u hot­e­lu, u 19 čas­ ov­ a.
— Samo malo — za­dr­ža­la ga je. — Taj pri­jat­e­lj treb­ a da
bude iz­nen­ ađ­ en­ je za mene.
Ni­ko­la slegn­ u ram­ en­ i­ma, još se smej­uć­ i.
— Ne znam, može da bude.
— Ko je to, Nik? Reci mi, nije po­šte­no.
— Po­kuš­ aj da po­go­diš. Amer­i­kan­ ac je. Neko koga nisi ve‐­
o­ma dugo vid­ el­a. Neko za koga si mi­sli­la da ga nik­ ad­ a neć­ eš
vi­de­ti.
Jus­ ti­na je isk­ ri­vil­a lice.
— Ne znam ko bi to mo­gao da bude.
— Usko­ro ćeš vid­ et­i.

— Ne — vikn­ ul­a je — raz­mi­šlja­ću o tome či­tav­ o po­sle
pod­ne. Neću moći da se konc­ ent­ri­šem ni na šta, čak ni na
kup­ o­vi­nu.

Ni­ko­la odlu­či da joj kaže. Lice mu se osvet­li­lo.
— Jus­ ti­na! Lu Kro­ker je živ! U To­kij­u je.
— Šta kaž­ eš? Šal­iš se? — po­smat­ra­la je njeg­ o­vo lice. —
Ali, u nov­ in­ am­ a je pi­sal­o…
— No­vin­ e pišu laži. Ali, to je veo­ ­ma duga pri­ča u ko­joj je
tačn­ o samo to da je neko po­kuš­ ao da ga ubij­e i da mu to
nije poš­ lo za ruk­ om. Lu je »bio mr­tav« da bi mog­ ao da za­vrš­ i
po­sao koji je nam­ er­av­ ao da obav­ i.
— Bože — čvr­sto ga je zag­ r­li­la. — To je “div­no! Kako sjaj‐­
no! Mor­am da ga pol­ju­bim zato što je ostao živ!
Ni­ko­la je bio odu­šev­ ljen njen­ om ves­ el­o­šću.
— Sti­že­mo tačn­ o u 19 čas­ o­va — reče ves­ el­o. — Mo­žeš da
rad­ iš в njim što god hoć­ eš. Nar­avn­ o, u gran­ ic­ am­ a raz­ um­ a —
do­dao je ves­ el­o.
Oboj­e su se nas­ mej­a­li zbog toga. Smej­al­i su se i smej­a­li, i
nik­ ak­ o nisu mog­ li da se za­us­ ta­ve. Oseć­ al­i su se div­no.

***

Ni­ko­la se naš­ ao sa Kro­ker­om u mal­om par­ku na To­ra­nom­ on‐­
ćo sanć­ o­meu. Po­pel­i su se step­ e­niš­ tem do zgra­de kraj ma‐­
log hram­ a na breg­ u Atag­ o. Ni­ko­la se pi­tao ko­li­ko je vrem­ en­ a
pro­šlo ot­kak­ o nije ušao u ovaj dođo. Kao da je to bilo u ne‐­
kom dru­gom ži­vo­tu. I on i Jus­ ti­na su sada bili sas­ vim dru­ga‐­
či­ji. Kro­ker je bio iza nje­ga.

U gard­ er­o­bi su skin­ ul­i odeć­ u koju su nos­ i­li na uli­ci. Nik­ o­la
obuč­ e svoj gi a Kro­ker obič­no belo odel­o jed­nos­ tav­nog kro­ja
koje je naš­ ao uredn­ o slož­ e­no u or­mar­i­ću.

Bilo je veo­ ­ma tiho. Čas­ o­vi su zav­ r­šen­ i pre nek­ o­li­ko sati.
Nisu ni­ko­ga vi­del­i u bli­zi­ni, pa su kren­ ul­i da tra­že Kenz­ oa,
sens­ ei­a koji je sko­ro po­be­dio Ni­ko­lu kad je prvi put bio ovde.

Ni­ko­la je to baš pri­čao Kro­ker­u, a ovaj mu se po­ver­io
kako se oseć­ a nes­ i­gur­no i kao da je nag bez svog rev­ ol­ver­a.

— Ti znaš nas po­li­caj­ce, Nik — go­vor­io je. — Mi se čak i
tuš­ i­ram­ o s rev­ olv­ er­om is­pod mi­ške.

Pro­šli su kroz dođo i sad su bili u sens­ ei­­je­vom delu koji se
sas­ to­jao od nek­ o­li­ko mal­ih pro­sto­ri­ja, odel­je­nih shoj­i­ma.

— Mis­ lim da sam ostar­io. Više bri­nem o mom rev­ ol­ver­u
nego o ženi. To mi je utuv­ ljen­ o u gla­vu još na Akad­ em­ i­ji, na‐­
dam se da i da­nas to još rade. Rev­ olv­ er je je­di­na stvar koja
može da te zaš­ ti­ti od rupe na gru­di­ma — po­kuš­ ao je da se
osmehn­ e, ali bez uspeh­ a.

— Znač­ i da ti ne mar­iš za žene. Da li to važi i za Gel­du?
— Gel­da. Ne znam, ali čini mi se da ako sama ne može
da po­mog­ne sebi, ja tu malo šta mogu da učin­ im. Ja nis­ am
do­bar kao spa­si­lac. Usko­ro bih po­čeo da je mr­zim — u tom
tren­ utk­ u zam­ i­slio je Aliks koja se nal­az­ i­la na bez­ bed­nom me‐­
stu u sta­nu Mat­i­ja zvan­ og Usta: za­mi­slio ju je da sedi s ruk­ a‐­
ma skup­ lje­nim iz­međ­ u ko­le­na, za­gle­da­na u tamu. Pi­tao se
da li je ta sli­ka tač­na? Da li ona čeka na njeg­ a da se vrat­i? Ili
je nes­ tal­a iz njeg­ o­vog ži­vo­ta? Na nas­ lovn­ im stran­ ic­ am­ a
»Voga« i »Baz­ ar­a« bila je ned­ o­di­ri­va, ali njen­ a pla­vok­ o­sa
gla­va od­mar­al­a se na njeg­ o­vom ra­men­ u, njen­ e div­ne oči
gle­da­le su ga s po­ver­en­ jem. Uhvat­io ju je za ruku i ose­tio je
njen­ u ran­ ji­vost. Nad­ ao se da će ga ček­ at­i. Nad­ ao se da neće
po­be­ći Mat­i­ju i iz­gub­ i­ti se. Nad­ ao se da neće po­beć­ i od nje‐­
ga.
— Znač­ i da više neć­ eš biti po­li­caj­ac?
— Kad bih samo znao šta to zna­či — reče Kro­ker. — Ali,
nije mi ja­sno.
— Kad je Tan­ ja bila u pi­ta­nju, znao si — pri­met­i Ni­ko­la.
— Da — reče Kro­ker — tad sam znao.
Iza pos­ led­njeg shoj­i-a vi­del­a se senk­ a. Li­či­la je na čov­ ek­ a.
— Sens­ ei? — po­zva Ni­ko­la ali niko se ne oda­zva. On po‐­
segn­ u i uklon­ i shoj­i.
— Isus­ e Hri­ste — reče Kro­ker za­prep­ a­šćen­ o.
Kenz­ o, sens­ ei ovog do­đoa, vi­sio je sa pla­fon­ a, a du­ga­čak
ko­nop­ ac od najl­o­na bio je vez­ an oko njeg­ o­vih član­ ak­ a na no‐­
gam­ a. Noge su mu bile bele kao ko­sti, lice mu je bilo krv­ av­ o

cr­ven­ o. Nje­gov po­mo­drel­i i nat­eč­ en­ i je­zik vis­ io je iz­međ­ u na‐­
te­čen­ ih usan­ a.

Nik­ o­la ugle­da gadn­ u ranu prek­ o Kenz­ o­vog srca, glat­kih
ivi­ca, prav­ il­nu i od­mah mu je bilo jas­ no kak­ vim je oruž­jem
nan­ et­a.

— Pro­kles­ tvo! — vikn­ u Kro­ker — rek­ ao sam da sam kao
nag bez mog rev­ ol­ver­a.

Okren­ uo se i jurn­ uo nat­rag prem­ a gard­ e­ro­bi gde je osta‐­
vio rev­ ol­ver. Mis­ lio je: »Po­li­caj­ac sam i uvek ću to biti!«

— Ne! — ur­lik­nuo je Ni­ko­la — Lu, sta­ni! Jurn­ uo je za pri­ja‐­
tel­jem.

Ali, Kro­ker ga nije čuo. Bio je u nep­ o­zna­toj zem­ lji i oseć­ ao
se veo­ ­ma ra­nji­vim bez svog rev­ olv­ er­a. Već je bio u drug­ oj
pro­sto­ri­ji. Ni­ko­la je jurn­ uo brže. Us­peo je da ga uhvat­i za ši‐­
ro­ku blu­zu i da ga po­vuč­ e nad­ o­le, prem­ a sebi.

Ali, već se čulo zvi­žda­nje met­a­la kroz vaz­ duh, straš­ an fi‐­
juk, kao da neki ins­ ekt pro­laz­ i su­vi­še bli­zu.

— Bože! — bio je to Kro­ker­ov glas pun bola i izn­ en­ ađ­ e­nja.
Krv je šik­nul­a na sve stran­ e i tela su po­čel­a da se val­ja­ju
po podu. Nik­ o­la je bio na vrhu go­mi­le. Samo kat­a­na vođ­ en
ruk­ om majs­ to­ra mo­gao je da osta­vi onak­ vu stra­šnu po­sek­ o‐­
ti­nu kao što je imao Kenz­ o na grud­ i­ma. Uda­rac od koga je
po­kuš­ ao da zaš­ ti­ti Kro­ker­a bio je, pak, nam­ en­ jen njem­ u.
Vi­deo je kako njeg­ ov pri­jat­el­j kleč­ i na ta­ta­mi­ju i de­snom
ruk­ om pri­dr­žav­ a levu. Krv je ši­kljal­a iz rane na člank­ u. Čel­ik
je pres­ ek­ ao kožu, mi­ši­će i kost.
Po­nov­ o se čuo onaj sreb­ r­ni svi­žduk kroz vaz­ duh, čulo se
smr­to­nos­ no po­drht­av­ an­ je dok je nap­ a­dač opet kren­ uo u na‐­
pad. Ko­ri­ste­ći tobi iši — let­eć­ i ko­rak, on se bac­ io uvis spre‐­
maj­uć­ i se da zada novi udar­ac.
Ko­ten se grub­ o nas­ mej­ao.
— Sve tvo­je ninđ­ a akro­bat­ske veš­ ti­ne neće ti sada po­mo‐­
ći. Ja imam dai-kat­an­ a.
Bilo je to tačn­ o ono čega se Ni­ko­la pla­šio kad je vid­ eo
ranu na Kenz­ o­vim gru­di­ma. Ko­ten je vi­tlao Nik­ o­li­nim ma‐­
čem. Dr­žao je u ruk­ am­ a njeg­ ov Iss-Ho­gai. Ni­ko­la je usp­ eo

još samo to­li­ko da se zap­ i­ta ot­kud to da jo­ko­zu­na — vel­i­ki
šamp­ i­on sum­ oa — ima vrem­ en­ a da vež­ ba ken­ juts­ u.

Imao je na sebi mont­suk­ i i hak­ am­ a baš kao da je spre‐­
man da stup­ i u do­hjo da počn­ e meč. Njeg­ o­va sjaj­na crna
kosa bila je ped­ antn­ o oče­šlja­na u ićo­mag­ e. Čak i dai-kat­a­na,
najd­ už­ i sam­ ur­aj­ski mač, či­nio se sit­nim u njeg­ o­vim ruk­ am­ a.
Bio je bes­kraj­no snaž­ an čov­ ek. Nik­ o­la je znao da stal­no
mora da ima na umu dis­ ci­pli­nu u ko­joj je on bio sens­ ei.

Sumo je bio pri­lič­no ogran­ ič­ en u za­hvat­i­ma, ogra­ni­čen­ ij­i
od dru­gih bo­ri­lačk­ ih veš­ ti­na. Mo­žda je samo dve sto­ti­ne
kom­bi­nac­ i­ja bilo mog­ u­će za­snov­ at­i na tri­de­set dve ključn­ e
po­zi­ci­je koje su po­laz­ i­le od gur­a­nja ruk­ am­ a — tsu­ki, gu­ran­ ja
či­tav­ im te­lom — oshi i klin­ča — jori.

Ali, Ko­ten je bio i sum­ ai sens­ ei. Ko­ten je bio opas­ an, čak i
bez oruž­ja.

Isuk­ ao je mač i kren­ uo je nap­ red, ši­ro­kim br­zim ko­ra­kom
nal­ik na krab­ u. Bio je sas­ vim bli­zu tla — sko­ro je puz­ io —
tako je bio naj­jač­ i i najb­ o­lje se oseć­ ao.

Ni­ko­la isko­či kroz shoi i nađe se u do­đou. Osvrt­ao se da
vidi gde je kat­an­ a, ali mes­ to na kome su vi­si­li mač­ ev­ i bilo je
pra­zno.

— Prvo ću ti pres­ eć­ i člank­ e — reče Ko­ten. — Nat­er­ać­ u te
da vriš­ tiš. Jurn­ uo je kroz ras­ kin­ ut­i shoi kao di­vlji vep­ ar. — Ja
nat­er­am čak i sumo borc­ a da vri­šti. U do­hjou — Is-ho­gai je
sik­nuo kroz vaz­ duh s leva na des­ no a onda je brzo pro­men­ io
kurs usmer­ivš­ i se prem­ a Nik­ o­li­noj nozi.

— Mi­sliš da oze­ki ne prav­ e gal­am­ u za vrem­ e boja. Pub­ li­ka
zna da oni dahć­ u kao di­vlje zve­ri — seč­ i­vo je opet le­tel­o kroz
vaz­ duh — to je taj­na po­pu­larn­ os­ ti sum­ oa. Isp­ od form­ aln­ og
ri­tu­al­a koji drži do do­sto­jans­ tva i ci­vi­li­zo­van­ os­ ti pu­bli­ka je
uz­bu­đen­ a zbog ono­ga što vidi, u stva­ri što ver­uj­e da vidi.
Njih odu­šev­ lja­va di­vljaš­ tvo i krv­ ol­oč­nost.

Ko­te­nov­ e oči su si­jal­e dok su mu se mas­ ivn­ e noge kret­a­le
nap­ red a bosa sto­pa­la udar­a­la u određ­ en­ om rit­mu o pod.

— Nau­ ­čio sam kako da na­ter­am pro­tiv­nik­ a da urla. Za to
mi je po­treb­no samo tri­des­ et sek­ und­ i. Ali, pub­ li­ka ne čuje

njeg­ o­ve ur­li­ke od sop­stve­nih po­vik­ a. Njeg­ o­ve krik­ e čuj­em
samo ja, pril­ju­bljen uz nje­go­vo prez­ noj­en­ o telo.

Ni­ko­la sko­či udes­ no i pri­vuč­ e Ko­ten­ ov­ u paž­ nju na sebe.
Sumo pruž­ i mač prav­ o prem­ a Ni­ko­li­nim gru­di­ma. Ni­ko­la se
snaž­ no baci na pod.

Ko­ten se pon­ ov­ o nas­ mej­a.
— Ni­sam čuo tvoj krik, varv­ ar­i­ne, ali usko­ro ću ga čuti —
dai-kat­a­na po­let­e nad­ o­le, a njen blje­štav vrh za­si­jao je po‐­
red Ni­ko­li­nih nogu.
Nik­ o­la je znao šta Ko­ten želi. Že­leo je da Nik­ o­la kren­ e prvi
u nap­ ad, da ga nat­er­a da is­ko­ri­sti bilo šta što zna od osh­ ia
pa da ga, zat­im, on slo­mi­je sop­stven­ om snag­ om.
»Mogu da mu pruž­ im to što želi« — po­mi­slio je Nik­ o­la —
»vrem­ e je da kren­ em na Ko­ten­ a, jer on to traž­ i«.
Ko­ten se nas­ mej­a kad je Ni­ko­la kren­ uo prem­ a njem­ u. Bilo
je to kao da na ljud­sku pla­nin­ u kreć­ e ins­ ekt koji, mo­žda,
može da bocn­ e ali niš­ ta više.
On raz­bi Ni­ko­lin oshi ko­ri­ste­ći mač, a ne oshi kao što je
Ni­ko­la oček­ i­vao. Ni­ko­la oset­i kako ga mač udar­a po ra­men­ u i
začu krck­ an­ je ko­ske koja je iz­le­te­la iz svog le­ži­šta. Bol se
spu­sti kao vat­ra niz njeg­ o­vu ruku, pot­pu­no mu par­a­li­šuć­ i de‐­
snu stran­ u.
— Mus­ aš­ i je ovo naz­ vao »Po­vred­ am­ a uglo­va« var­var­i­ne
— rad­ ov­ ao se Ko­ten. — Po­tuć­ i ću te mal­im udar­ci­ma. Nat­e‐­
ra­ću te da vriš­ tiš.
Jurn­ uo je na Ni­ko­lu vi­tla­juć­ i dug­ im mač­ em, ko­ri­steć­ i oshi
da bi ba­cio Ni­ko­lu na pod. Klekn­ uo je prek­ o njeg­ a na jed­no
ko­len­ o. Mač je let­eo kroz va­zduh.
Nik­ o­la se očajn­ ičk­ i izvi­jao, po­di­gavš­ i levu ruku uvis tako
da je udar­i­la u Ko­ten­ ov­ u po­dig­nut­u mi­ši­cu. Us­peo je da se
od­bran­ i od straš­ nog udar­ca. Ali, zbog po­vred­ e na ra­men­ u i
zbog slo­mlje­nih pr­sti­ju nije mo­gao da do kraj­a iz­ved­ e suv­ ar­i‐­
vaz­ a po­kret onak­ o kako je hteo.
Mor­ao je da, pre vrem­ en­ a pus­ ti Ko­ten­ ov­ u ruku kako bi za‐­
dao ate­mi, snaž­ ni udar­ac lev­ im lakt­om. Čuo je od­go­var­a­ju­će
puc­ket­an­ je ko­sti­ju reb­ ar­a.

Ko­ten je ur­lik­nuo od bola, izvi­jao je telo nap­ red-naz­ ad, is‐­
to­vrem­ en­ o se trud­ eć­ i da udar­i Ni­ko­lu dai-kat­an­ om.

Dva nap­ a­da od­jed­nom Ni­ko­la nije mo­gao da od­bi­je. Odlu‐­
čio je da pa­žnju po­svet­i pre sveg­ a čel­ič­nom seč­ i­vu. Do­dir‐­
nuo je Ko­te­nov­ u mi­ši­cu i kli­znuo svoj­om lev­ om ruk­ om po mi‐­
ši­ći­ma. Na mes­ tu gde se sas­ ta­vljaj­u dve ko­sti u člank­ u on
snaž­ no pri­ti­snu iz­vivš­ i pr­ste svoj­e leve ruke. To je bio ai­kid­ o,
on je kom­bi­nov­ ao sop­stve­nu snag­ u i veš­ ti­nu sa Ko­ten­ ov­ om
lič­nom te­ži­nom. Bilo je to sas­ vim do­volj­no da se ko­sti smr‐­
skaj­u.

Sada su bili usred bor­be. Ko­ten je bio pri­si­ljen da is­pus­ ti
mač koji je dr­žao s dve ruke. Des­ na ruka mu je bes­po­moćn­ o
vis­ i­la sa stran­ e, a slom­ lje­ni član­ ak poč­ eo je da oti­če.

Ali, dru­gi nap­ ad nije mo­gao da od­bi­je. Nik­ o­la url­ik­nu od
bola kad mu kost u ra­men­ u isko­či iz le­ži­šta.

Od­val­jao se, url­aj­uć­ i. Znao je da će biti sa njim go­to­vo
ako do­pus­ ti da se Ko­te­nov­ a tež­ i­na obru­ši na njeg­ a dok je bio
na podu. To je bila opas­ nost od sum­ ai­a i bila je zai­­sta vel­i­ka.
Oni su bili najj­a­či i najb­ o­lji bli­zu tla, gde su mo­gli da do­mi­ni‐­
raj­u svoj­om snag­ om i te­ži­nom.

Nik­ o­la oset­i da se mač opet opa­sno pri­bli­ža­va. Sko­čio je u
stra­nu, di­rekt­no u ogrom­ni tsuk­ i koji is­te­ra sav vaz­ duh iz
njeg­ o­vih pluć­ a. Gla­va mu po­let­e nad­ o­le i on poče ubr­za­no
da diše kako bi na­pu­nio pluć­ a s dov­ olj­no kis­ eo­ ­nik­ a.

Dru­gi tsu­ki koji ga po­go­di u te­sti­se nat­e­ra ga da se zat­e‐­
tur­a unaz­ ad i da se pro­stre po podu. Ko­ten je od­mah bio na
njem­ u, dok je njeg­ o­va tež­ i­na pri­ti­skal­a Ni­ko­li­ne grud­ i, pot­pu‐­
no iz­ba­civ­ši sav vaz­ duh iz njih. Nik­ o­la poče da ka­šlje, poče
da se davi.

Ko­ten pri­nes­ e du­gačk­ i, sjaj­ni Iss-hog­ ai Nik­ o­li­nim gru­di­ma.
Jedn­ im po­tez­ om ra­ski­nu njeg­ o­vu crnu pam­ učn­ u ko­šul­ju.

— Sled­ eć­ i udar­ac će ti ras­ eć­ i kožu i pus­ ti­će ti krv — reče
Ko­ten svi­le­nim gla­som. — Glu­pi ite­ki Pro­to­rov mi nije dao da
zav­ rš­ im s to­bom na Ho­kai­­du. Sreć­ om po tebe, ali nes­ reć­ om
po njeg­ a. Ali, sada te imam u šak­ am­ a. Nes­ reć­ a za tebe, sre‐­
ća za mene. — Ko­ten se nagnu unap­ red, pri­ti­snuvš­ i još jače

Nik­ o­li­ne grud­ i. — Tvoj kat­a­na će ti pres­ eć­ i meso a, na kraj­u,
ko­sti i unut­ra­šnje or­gan­ e — smej­ao se zlo­kob­no. — Reci mi,
varv­ ar­i­ne, kako se ose­ćaš sada kad znaš da ćeš umret­i od
sop­stven­ og dai-kat­a­ne?

Po­čeo je prvi udar­ac. Koža se lju­šti­la kao kora voćk­ e, a
krv je poč­ el­a da teče. Tamn­ a i to­pla.

Ni­ko­lin um je ur­lao tra­žeć­ i spas. Po­segn­ uvš­ i unaz­ ad za
»bez sves­ ti« teh­nik­ om Puta, do­pu­stio je da or­ga­ni­zam dela
sam za sebe. Nje­go­va leva ruka po­let­e snaž­ no uvis, pr­sti
skup­ lje­ni i čvr­sti špic, kao sam vrh mača. Tako skup­ lje­nim pr‐­
sti­ma udar­io je u meku tačk­ u gde je po­či­njao gr­kljan.

Ni­ko­la udar­i onak­ o kako je učen u ken­ juts­ u, kao što bi
udar­io ma­čem: udar­io je snag­ om svih miš­ i­ća, uma, duha.

Nije mi­slio o Ko­te­nov­ om mesu već o onom što se nal­a­zi
is­pod njeg­ a.

Kite udar­ac pro­le­te kroz meso i hrs­ kav­ ic­ u, ras­cep­ i Ko­te‐­
nov lar­inks usta i sin­ us­ e.

Šu­mo­ve oči se ši­rom otvor­i­še, više od šoka nego od stra‐­
ha. Nije bilo vrem­ en­ a ni za šta dru­go. Bio je mr­tav pre nego
što je to sa­znan­ je sti­glo do nje­go­vog mo­zga.

***

Si­ren­ e su ur­lal­e kroz uli­ce. U ko­li­ma hit­ne po­mo­ći, Lu Kro­ker
je lež­ ao na nos­ i­li­ma, bez sves­ ti, nap­ o­la u šoku.

Boln­ ič­ ar je pa­zio da se ne po­makn­ e pri­vrem­ en­ i zav­ oj koji
je po­sta­vljen da bi za­us­ ta­vio krv­ ar­en­ je.

Nik­ o­la je sed­ eo po­red Kro­ker­a. Jed­no rame mu je bilo vid‐­
no niže od dru­gog. Odb­ io je da mu daju inj­ekc­ i­ju pro­tiv bo­lo‐­
va i sada je po­smat­rao svog po­vređ­ e­nog pri­jat­e­lja i njeg­ o­vu
uniš­ ten­ u levu ruku.

Prek­ o kri­la mu je lež­ ao Iss-ho­gai u svo­joj crn­ oj, la­ki­ran­ oj
dr­ven­ oj kut­i­ji. Čvr­sto je ste­gao kut­i­ju le­vom ruk­ om sve dok
mu pr­sti nisu po­be­le­li. Za ži­vot. Kako mu se to ime sada uči‐­
nil­o pun­ im iro­nij­e.

»Ima čar­o­li­je u ja­pans­ kim ko­van­ im mač­ ev­ i­ma« — rek­ ao
je jed­nom Jus­ ti­ni. Ali, kako sada da is­ko­ri­sti tu čar­o­li­ju?
Čemu će ona ko­ri­sti­ti?

Kad su sti­gli pred bol­nic­ u, on s muk­ om iza­đe iz kola. Kro‐­
ker­a su od­vez­ li prav­ o u oper­a­ci­o­nu dvo­ran­ u. Nas­ lo­nivš­ i kut­i‐­
ju s dai-kat­a­nom na zel­enk­ as­ ti zid is­ko­pao je nek­ o­li­ko novč­ i‐­
ća i pri­šao tel­e­fon­ u. Naz­ vao je hot­el.

— Jus­ ti­na — reče umor­nim gla­som kad je čuo da se ona
ja­vi­la. — Dođi po nas. Mi smo u bol­nic­ i »To­ran­ om­ on«.

Nas­ lo­nio je čelo na le­den­ i zid. Jed­ an le­kar je žu­rio prem­ a
njem­ u. Treb­ al­o je da ga iz­ved­ e iz te go­mi­le i ukaž­ e mu po‐­
trebn­ u med­ i­cin­sku negu.

Imao je još to­li­ko snag­ e da kaže za­bri­nut­oj Ju­sti­ni.
— Sve je u redu — je­dva je pro­muc­ ao u te­le­fons­ ku sluš­ a‐­
li­cu dok ga je lek­ ar već prid­ r­ža­vao. — Ali, ti mi ne­do­staj­eš.
Okač­ io je te­le­fons­ ku sluš­ al­i­cu na mes­ to i po­čeo je da
jeca.

Predg­ rađ­ e To­kij­a

Prol­eć­ e, sa­da­šnjost

Jedn­ og jas­ nog dana, tri ned­ el­je po­sle do­ga­đa­ja u do­đou Ni‐­
ko­la i Jus­ ti­na vrać­ al­i su se s aero­dro­ma Nar­i­ta sa ko­jeg je Lu
Kro­ker odl­et­eo u Ame­ri­ku.

Ruka mu je do­bro za­ras­ ta­la. Oper­ac­ i­ja pri­ši­van­ ja šake, na
žal­ost, nije uspel­a. Pro­šlo je suv­ iš­ e dugo vrem­ en­ a od tren­ ut‐­
ka od­sec­ an­ ja do do­las­ ka u bol­nic­ u. Ali, s dru­ge stra­ne sve je
bilo u redu: nije bilo in­fekc­ i­je, nije bilo drug­ ih komp­ li­kac­ i­ja.
Pri­vrem­ en­ i zav­ oj koji je bio po­sta­vio od de­lo­va isc­ ep­ a­ne ode‐­
će spas­ ao mu je ži­vot, inač­ e bi is­krv­ ar­io. Tako je rek­ ao hi‐­
rurg.

Umes­ to da se vrat­i nat­rag u uzav­ rel­i To­kio, Ni­ko­la je kre‐­
nuo prem­ a sev­ er­o­zap­ ad­ u, na samu ivi­cu grad­ a. Na zad­njem
sed­ i­štu sed­ a­na »Niš­ an« le­ža­la je lak­ ir­i­na kut­i­ja u ko­joj je po‐­
či­vao Iss-hog­ ai.

Pro­šli su po­red je­zer­a iz­nad ko­jeg je odr­ža­no Sa­to­o­vo
venč­ an­ je, gde mu se Aki­ko prvi put po­kaz­ a­la, gde mu se uči‐­
nil­o da se Juk­ io vrat­i­la iz gro­ba. Sunč­ ev­ a svet­lost pret­vo­ri­la
je vodu u zlat­o i stak­ lo. Čap­ lje su se po­di­gle u vaz­ duh s me‐­
sta gde se mala reka koja je osvež­ av­ al­a je­ze­ro, uli­val­a u nje‐­
ga. Tela čap­ lji bila su čvr­sta i sjaj­na u čud­ e­snoj svet­lo­sti.

— Kak­ vo div­no mes­ to — uzv­ ikn­ u Jus­ ti­na, ali Ni­ko­la ne
reče niš­ ta.

Isp­ red kap­ i­je Ita­mi­nog ima­nja on zau­ s­ ta­vi kola i oni iza­đo‐­
še. Hteo je da pređ­ e preo­ ­stal­i deo puta peš­ ke, kao da sav­ re‐­
men­ a prev­ o­zna sred­stva nisu pri­pad­ al­a ovom mes­ tu. Ose‐­
ćao je da će pov­ red­ i­ti tle ako nji­me pređ­ e ko­li­ma.

Si­šli su za­jed­no niz usku sta­zu. Jus­ ti­na se dr­ža­la za njeg­ o‐­
vu levu ruku.

— Kako su tvoj­i pr­sti da­nas? — pi­ta­la je.
— Bol­je — reče ono što joj je uvek gov­ o­rio.
— Da li ih oseć­ aš?
— Bol­je su — reče než­ no — jed­nos­ tavn­ o ose­ćam da su
bo­lje.
Jus­ ti­na ga pog­ le­da i za­pi­ta se kako to da je tako mi­ran.
Šta li je to što ga to­li­ko smi­ruj­e?
Pro­šli su po­red kam­ en­ e font­a­ne s ba­ze­nom u obli­ku nov‐­
či­ća. Bio je ukraš­ en simb­ o­li­ma kiše, sten­ e, vat­re, obla­ka.
Jus­ ti­na je htel­a bo­lje da ga po­gle­da, pa su si­šli sa staz­ e.
Voda je is­pu­nja­val­a njeg­ o­vo sred­ i­šte. Ruk­ om pra­vljen­ a kut­la‐­
ča od bamb­ us­ a staj­a­la je uz kraj.
Žed­na sam — reče Jus­ ti­na i Nik­ o­la uze kut­la­ču. Na­pi­li su
se obo­je. Voda je bila le­den­ a i pit­ka. Baz­ en se malo isp­ raz­ nio
i kad se Ni­ko­la nagnuo nad njeg­ a da vrat­i kut­la­ču na mes­ to
ugled­ ao je ide­o­gram na sam­ om dnu: Mich­ i. Sta­za — ali, mo‐­
gao je da znač­ i i pu­to­van­ je.
Bilo je čud­no kako ovaj deo ze­mlji­šta i div­na star­a kuća
nisu ni najm­ an­ je stra­dal­i u stra­hov­ it­om po­sled­njem po­tres­ u.
Jed­ i­no se sruš­ io je­dan zid na jugu koji je ogra­đi­vao ima­nje i
nek­ o­li­ko dr­vet­a po­red njeg­ a je rasc­ ep­ lje­no. Ali, to je bilo sve.
Ipak, kao da nije bilo sve isto. Bez Ita­mi i njen­ e leg­ i­je slu‐­
gu, mes­ to je bilo pu­sto. Ona je umrl­a po­što je dan i po pro‐­
vel­a u bol­ni­ci. Dva dana kas­ ni­je bila je sah­ ran­ a. Nik­ o­la je
već bio do­volj­no opo­ra­vljen pa je mog­ ao da dođe. Bila je sa‐­
hran­ jen­ a bli­zu Čeo­ ng i Puk­ ovn­ ik­ a, baš kao što je i žel­el­a. —
Nije se muč­ i­la — rek­ ao je lek­ ar u bel­om Ni­ko­li: on je inač­ e
više od tri­de­set go­di­na bri­nuo o Itam­ i­nom zdra­vlju. — U jed‐­
nom tren­ utk­ u bila je ovde, u drug­ om je nes­ ta­la.
Nik­ o­la je bio za­hval­an bar za to.
Jus­ ti­na ga je po­smat­ra­la dok je pro­laz­ io kroz kuću. Neš­ to
se do­go­di­lo s njim u tren­ ut­ku kad je nap­ u­stio kola. Oset­i­la je
to kad ju je uhvat­io za ruku, dok je hod­ a­la sta­zom prem­ a
kući, za­gle­dan­ a u taj snaž­ ni pri­vlačn­ i pro­fil.
U pro­sto­ri­ji gde se samo ćan­ oj­u odr­ža­vao, on se bac­ io na
ko­len­ a. Zaž­ mu­rio je malo, jer mu je bol raz­der­ao rame. A

onda nek­ im pro­ces­ om, koji je za Jus­ ti­nu bio vel­i­ka taj­na, on
je od­ba­cio bol i lice mu je opet bilo mir­no.

Klekn­ ul­a je po­red njeg­ a i sagn­ ul­a malo više gla­vu da bi
vi­del­a di­van vrt.

— Zaš­ to je ovak­ o? — pi­ta­la je. — Vrt je di­van, štet­a što se
ne vidi više.

Ali, čak i kad joj je ob­jas­ nio za­što je to tako, či­nil­o joj se
da ne shvat­a. Mi­sli­la je: »Kad je već taj lepi vrt tu, zaš­ to ne
bi­smo uži­val­i u nje­mu?«

— Raz­go­var­ao sam u više nav­ rat­a s Nang­ i­jem — reče Ni‐­
ko­la, nek­ ak­ o pro­men­ jen­ im gla­som. — On bi žel­eo da ostan­ e‐­
mo ovde, bar za neko vrem­ e. Treb­ a to­li­ko toga da se urad­ i —
okren­ uo je gla­vu. — Da li bi mog­ la da ži­viš ovde mes­ ec
dana, šest ned­ e­lja? To­kio i nije tako straš­ an kad se čov­ ek na‐­
vikn­ e na njeg­ a.

— Meni je svej­ed­no — reče ona, pos­ mat­ra­ju­ći ga.
Na licu mu se ogle­dao onaj mir kak­ av ima­ju de­čac­ i, kad
se po­sle nap­ or­nog iz­let­a vrat­e kuć­ am­ a, na si­gurn­ o mes­ to
gde mogu da se od­mor­e.
— On bi, u stva­ri, že­leo da osta­nem­ o za stal­no ali ja sam
mu rek­ ao da to ne dol­a­zi u ob­zir.
— Zaš­ to si mu to rek­ ao? Po­gle­dao ju je brzo.
— Zaš­ to? Zato što to nije mo­guć­ e i šta se tebi to ne bi
do­pal­o. Ned­ o­sta­jao bi ti Nju­jork i tvoj novi po­sao.
— Više bi mi smet­al­o da se vrat­i­mo u Ame­ri­ku i da vid­ im
kako ti čez­ neš da se vrat­iš ovam­ o. Sem toga, ja mi­slim da
bih mo­gla da nag­ o­vo­rim Rika da otvo­ri fi­li­jal­u svoj­e firm­ e
ovde u To­ki­ju. On je i inač­ e fas­ cin­ ir­an Jap­ anc­ i­ma i nji­hov­ om
umetn­ oš­ ću rek­ lam­ e.
— Ja ne žel­im da osta­nem — reče on. — Sem toga gde bi‐­
smo ži­vel­i?
Osmehn­ ul­a se.
— A za­što ne bi­smo osta­li da ži­vim­ o baš u ovoj kući?
— A ne — reče on brzo — ovde ima isuv­ iš­ e usp­ o­men­ a.
Pro­šlost je pri­sut­na, na svim stran­ am­ a visi kao pau­ k­ o­va mre‐­
ža.

— Meni se ovde do­pa­da — reče ona. — Šte­ta što se tebi
ne dop­ a­da.

Pri po­vrat­ku, zas­ tal­i su kraj je­zer­a. Vaz­ duh je bio svež.
Pti­ce su ves­ el­o pe­val­e.

Jus­ ti­na je než­ no mi­lo­val­a Ni­ko­li­nu pov­ ređ­ e­nu ruku.
— Zaš­ to se ne osmehn­ eš, Nik­ o­la? — reče. — Ned­ el­ja­ma
si već tako smrkn­ ut. To me bri­ne.
Ni­ko­la ra­ši­ri ruke i reče:
— Po­smat­ram svo­je ruke i pi­tam se čemu su nam­ en­ jen­ e,
sem da nan­ os­ e bol i do­nos­ e smrt.
Ona ga uhvat­i za zdra­vu šaku.
— Ali, to su i do­bre ruke, Nik. One zna­ju tako veš­ to da mi‐­
luj­u da se ja ist­o­pim pod nji­hov­ im než­ nos­ ti­ma.
Odm­ ahn­ uo je glav­ om.
— To nije do­volj­no. Nep­ res­ tan­ o mi­slim šta sam sve po­či‐­
nio ovim ru­ka­ma. Ne žel­im više da ubij­am — glas mu je drh‐­
tao. — Mis­ lim da ni­kad­ a i nis­ am žel­eo da ubij­am.
— Ti nik­ ad­ a nisi do­bro­volj­no sej­ao smrt, Nik. Ti si uvek
ubij­ao u sam­ oo­ d­bran­ i.
— Ipak, ja sam tren­ i­ran da ubij­am, prvo bud­ uć­ u pa onda
ninđ­ uc­ u. Zaš­ to sam to rad­ io? — u oči­ma mu se vid­ el­o prek­ li‐­
njan­ je.
— Koji od­go­vor bi te za­do­vo­ljio? — pi­ta­la je.
— To je baš ono — krik­nuo je očajn­ o. — Ne znam!
— To je to, jer na tako neš­ to i nema od­go­vor­a. Spu­stio je
gla­vu i pro­mr­mljao.
— Onda ne mogu da ob­jas­ nim ni to kako sam obo­ga­ljio
pri­jat­ e­lja.
— Nik — reče ona i pri­ti­snu usne na njeg­ ov ob­raz. — Lu ti
niš­ ta ne preb­ ac­ uj­e, za­što ti sam sebe okri­vljuj­eš?
— Jer da nije mene sreo, još bi imao dve ruke!
— Ne, da nisi ti bio u tom tren­ utk­ u s njim, on bi bio mrt­av
i ni­kad­ a ne bi ot­krio ko je, u stva­ri, ubio Ang­ e­lu Di­di­on. Ti
bar znaš kako je on bio op­sedn­ ut i time.
S krat­kim jec­ aj­em Ni­ko­la se is­trg­nu iz njen­ og než­ nog za‐­
gr­lja­ja i pođe prem­ a ko­li­ma. Pri­šao je zad­njim vrat­i­ma i kroz

otvo­ren­ i pro­zor iz­vuk­ ao la­kir­a­nu kut­i­ju u ko­joj je po­či­vao dai-
kat­an­ a.

Po­lju­bio je Ju­sti­nu.
— Od­mah se vrać­ am — rek­ ao je. — Ček­ aj me, sluš­ aj pti­ce
i po­smat­raj kako se sunc­ e igra na liš­ ću.
Preš­ ao je prek­ o male travn­ at­e li­vad­ e i kren­ uo je pra­vo
prem­ a je­ze­ru. Voda je igra­la i pr­skal­a oko njeg­ o­vih nogu,
dok je išao sve dal­je i dal­je kroz nju, nes­ ves­ tan odeć­ e. Voda
je pri­ja­la njeg­ o­vim sto­pal­i­ma i pe­njal­a mu se prek­ o bu­ti­na.
Oseć­ ao je strah­ ov­ i­ti bol u grlu, neko stez­ a­nje. Iss-ho­gai
mu je puk­ ovn­ ik po­klon­ io da bi obe­lež­ io njeg­ ov prel­az od de‐­
čak­ a u mlad­ i­ća.
Sada je po­sto­jao jed­ an drug­ i prel­az koji je on sam žel­eo
da obel­ež­ i. Bio je sprem­ an da to urad­ i. Znao je da će mu to
nan­ et­i bol ali, ipak mo­rao je da to učin­ i. Bio je to bol iste ja‐­
či­ne kao onaj koji je ose­ćao zbog obo­gal­je­nog pri­ja­tel­ja.
— Hval­a ti, oče — reče, dok je di­gao dai-kat­an­ a vis­ o­ko iz‐­
nad gla­ve zdra­vom ru­kom, a zat­im ga zav­ it­lao iz sve snag­ e
prem­ a sred­ i­ni jez­ er­a.
Tamo gde je mač do­dirn­ uo vodu, uopš­ te se nije po­ja­vil­o
plju­skan­ je ni pr­skan­ je kap­ lji­ca: on je jed­nos­ tav­no kli­znuo
kroz po­vr­ši­nu vode i nes­ tao u dub­ i­nam­ a.
Dugo po­sle toga, Ni­ko­la je sta­jao do bu­ti­na u hladn­ oj vodi
jez­ er­a. Dub­ o­ko je udis­ ao vaz­ duh: čuo je lep­ et kril­a iz­nad gla‐­
ve. Vi­deo je par kao sneg bel­ih, ždra­lo­va kako se po­di­že s
po­vrš­ i­ne jez­ e­ra i nes­ taj­e na hor­i­zont­u. Dugo ih je po­sma‐­
trao.
Oset­io je da mu se duh smi­ruj­e, bilo je to saz­ nan­ je nal­ik
hladn­ om vet­ri­ću po­sle spar­nog dana. Kraj­nje je vrem­ e bilo
da baci tu smr­to­nos­ nu igračk­ u koja je tako dugo do­mi­nir­al­a
njeg­ o­vim ži­vot­om. Bio je tren­ ut­ak da nas­ ta­vi sa ži­vo­tom.
Okren­ uo se, najz­ ad, i kren­ uo prem­ a oba­li. Ned­ al­ek­ o oda­tle,
Jus­ ti­na ga je ček­ al­a. Srce mu je brže za­kuc­ al­o zbog tog sa‐­
zna­nja.
Dok je išao prem­ a njoj, razm­ i­šljao je o tome da je ona
mož­ da sas­ vim u prav­ u, baš kao što je bio i Nang­ i. Jap­ an je

bio nje­gov dom. Zar je že­leo da ga sada nap­ us­ ti?
Prvi put je oset­io mir duha u Ita­mi­noj sobi za ćan­ oj­u. Tu

se duh zai­­sta od­mar­ao i smi­ri­vao. Mo­gao je da zam­ i­sli tsuk­ i‐­
mi — po­smat­ra­nje mes­ ec­ a iz te sobe: za­tim pro­slav­ u Nove
go­di­ne sa tra­di­ci­o­naln­ im moći — ko­la­či­ma od pi­rin­ča: zat­im
han­ am­ i u apri­lu, kad cvet­a treš­ nja, kad je dr­već­ e u pu­nom
cvat­u bo­gat­o i bli­sta­vo. A onda sak­ ur­a koja po­kaz­ uj­e da je
sve smrtn­ o i pro­laz­ no kao, uos­ ta­lom, i lju­di.

U Ita­mi­noj kući, njeg­ o­voj kući, mod­ er­ni Jap­ an još nije bio
pri­sut­an. Sta­ri kami još je vlad­ ao ovom kuć­ om, po­nos­ an i
sjaj­an, uvek po­bed­nič­ki. Tu je car­ev­ al­o do­sto­jans­ tvo. I hra‐­
brost.

Nik­ o­la, uhvat­iv­ši Jus­ ti­nin­ u ruku, po­mi­sli da bi ovo bilo div‐­
no mes­ to za po­čet­ak jed­nog nov­ og ži­vot­a.

Rečnik

A
arig­ a­to go­zai­­mas­ u — hval­a vel­i­ko amag­ as­ a — kiš­ ob­ ran
ate — oček­ i­vat­i
akum­ a — đavo
atem­ i — udar­ac u vit­al­ne tačk­ e pro­tiv­nik­ a

B
bon­bo­ri — fen­ jer
bai­­šun — pro­sti­tut­ka
bokk­ en — drv­ en­ i mač

 

C
cuge — šimš­ ir
cuć­ i­gum­ o — vr­sta pa­uk­ a
cuki — mes­ ec

 

Ć
ćan­ oj­u — cer­em­ on­ i­ja čaja

 

D
doši ga­tai — te­ško po­kret­lji­vo, te­ško kont­ro­li­sat­i da­i­kon —

ja­pans­ ka bela rot­kva
do­hjo — ring za sumo
dai­­mjo — feu­ d­ al­ni vel­i­kaš

 

DJ
djo­nin — član sav­ et­a
dja­ho — pr­lja­va mag­ i­ja, nei­­sti­nit­a mag­ i­ja djo­vaz­ a — jed‐­

na od tehn­ ik­ a
dji­cu — ustvar­i
djuk­ u — več­ er­nja ško­la za do­puns­ ku nas­ ta­vu

F
fus­ um­ a — pok­ retn­ a vrat­a od pa­pi­ra

G
giri — du­žnost, čast, oba­vez­ a čas­ ti gec­ um­ ei no miči —

sta­za osvet­i­je­na mes­ eč­ i­nom guns­ en — ratn­ i brod
ga­i­đin — stra­nac

 

H
han­ am­ i — gle­dan­ je cveć­ a, ja­pans­ ki obi­čaj oi­cup­ li­an­ ja u

vrem­ e cvet­a­nja treš­ an­ ja her­a­moć­ i — snaj­a koja služ­ i
har­a­gei — mi­mi­ka, psi­hol­o­ška akc­ i­ja hit­o­vaš­ i — čo­vek

soko
haha — majk­ a
hak­ am­ a — gor­nja hal­ji­na muš­ kar­a­ca koja se nosi prek­ o

ki­mo­na
I

ikag­ ad­ e­ska — kako ste
ići — je­dan
ićo­mag­ e — fri­zur­a koju nose muš­ karc­ i, perč­ in sav­ ij­en na
tem­ en­ u
J
jak­ it­pri — ja­pans­ ki raž­ nji­ći od pi­le­ti­ne jori — ple­ten­ i­ca

 

K

kami — bog, bo­žan­stvo
kar­ma — sudb­ i­na
kat­a­na — mač
ko­bun — po­dređ­ e­ni, učen­ ik, sled­be­nik Ko­bu­der­a — jed­ an
hram u Kjot­u
Kan­ ak­ u na nind­ ju­cu — neč­ i­sti, pr­ljav nind­ juc­ u kei­­rec­ u —
po­ro­dič­na lin­ i­ja, sta­blo, ser­i­ja kand­ ji — ki­nes­ ki ideo­ ­gram
ken — mač
kab­ uk­ i — tra­di­ci­o­naln­ o (nek­ ad­ a pučk­ o) ja­pans­ ko po­zo­ri‐­
šte kanrj­o­do — nač­ in raz­mi­šlja­nja, fi­lo­zo­fi­ja bi­ro­krat­a kin ju
kii­­rec­ u — po­ro­dič­no sta­blo vez­ an­ o novc­ em kar­ju­kai — pro‐­
sti­tut­ke, svet pro­sti­tut­ki kiai — uz­vik, krik u bo­ri­lačk­ im veš­ ti‐­
nam­ a kam­ ur­o — jed­ an od step­ e­na koji su po­sti­zal­e gej­še
kanz­ aš­ i — ukras za kosu
kuši — češ­ al­j
ko­ban — jap­ ans­ ki zlat­nik
ko­do­mo gund­ jin — de­čak vojn­ ik
ko­musp — pu­tu­juć­ i sveš­ te­nik, sveš­ te­nik pro­sjak, neka vr‐­
sta gus­ lar­a kiš­ an — dan od kada se ra­čun­ a po­čet­ak nek­ og
per­i­o­da, dan stup­ an­ ja pres­ ud­ e na snag­ u kpg­ en — vis­ or­av­ an,
vis­ ov­ i
kemp­ ei­­tai — vojn­ a po­li­ci­ja pre i za vrem­ e drug­ og svet‐­
skog rata u Jap­ an­ u kai­­ho — oslo­bo­di­ti
kacu — pob­ e­di­ti
kjuk­ an — odm­ or, pau­ z­ a
kanm­ in it­tai — služ­ be­no i pri­vat­no kans­ u — funkc­ i­ja u al‐­
ge­bri
ki­tei — pra­vil­o
kend­ o — veš­ ti­na mač­ ev­ an­ ja
ko­kju suru — dis­ at­i
kjo­mu — nih­ il­i­zam, pra­zni­na
kanrj­o­do — nač­ in raz­mi­šlja­nja (fi­lo­zo­fi­ja) bi­ro­krat­a kjo —
pra­zni­na, slab­ a tač­ka

 

M
muh­ on nin — iz­da­ji­ca, po­bu­njen­ ik mab­ i­ki — »ple­vljen­ je«,

is­treb­ lji­van­ je než­ e­lje­nih iz neke sred­ i­ne moći — jap­ ans­ ki ko‐­
lač­ i od kuv­ an­ og i kas­ nij­e pres­ ov­ an­ og i gnječ­ en­ og pi­rinč­ a
manr­i­ki­gu­sar­i — oruž­je nind­ ja koje ppd­seć­ a na srp mak­ io­ ­to­ši
— jed­na od bo­ri­lačk­ ih teh­ni­ka mus­ ub­ i­nav­ a — dugi ko­nac koji
je nind­ jam­ a slu­žio kao oruž­je (prek­ o konc­ a si­pao se otrov u
usta za­spa­le žr­tve i sl.) miko — igra­či­ca u hram­ u

monc­ uk­ i — ki­mo­no sa gr­bom po­ro­di­ce ili klan­ a na leđ­ i­ma
N

naga hib­ a­ći — og­nji­šte u podu iz­duž­ en­ og obli­ka nec­ uk­ e
— ukras od slo­nov­ ač­ e ili met­al­a koji se sta­vljao kao kop­ča
na poj­as ki­mo­na nek­ odc — mačj­a šapa

 

O
oba­ćam­ a — baka, baba
oi­ran — vis­ ok­ i stcpcn koji može da do­stig­ne gej­ša ogi —

lep­ ez­ a, taj­ni prin­cip, taj­na oja­bun — šef gru­pe, šef band­ e
maf­i­ja­ša, vod­ ja osi — nem čov­ ek

oze­ki — vi­so­ki rang u sum­ ou
okag­ es­ arn­ a de — zah­ val­ju­juć­ i vama, hval­a vam
R
rju — stil, teh­ni­ka, zmaj
rjo­kan — svrat­i­ste, krčm­ a,.
ja­pans­ ki trad­ i­ci­o­naln­ i hot­el ri­cur­ei — po­klon stoj­eć­ i
rjo­ći — ple­mić­ko ima­nje
rm­ki­o­hen — ko­ord­ i­nac­ i­ja po­kret­a, ko­or­di­nac­ i­ja, rea­ kc­ i­ja
ro­ten­bur­o — kup­ at­i­lo na otvo­ren­ om ra­men do­sank­ o — jelo
sa rez­ an­ci­ma sa ostrv­ a Hok­ ai­­da
S
sanć­ om­ e — treć­ i blok u grad­ u
sens­ ei — uči­tel­j, nas­ tav­nik, in­strukt­or sai­­ka tand­ en — po‐­
lja sa ugljem
sai­­mind­ juc­ u — hipn­ oz­ a

sakk­ ac­ u dji­zai — slo­bo­da ubij­a­nja i opra­šta­nja kaz­ ne suši
— jap­ ans­ ko jelo od zam­ o­tu­lja­ka kuv­ an­ og pi­rinč­ a i pres­ ne
ribe ili rak­ o­va soba — jap­ ans­ ka rez­ an­ca od heljd­ i­nog bra­šna
sak­ ak­ i — vrs­ ta vrbe, smat­ra se svet­im dr­vet­om u Jap­ a­nu so‐­
mei­­jo­ši­no — vrs­ ta treš­ nje sa lep­ im cvet­o­vi­ma sank­ ink­ o­ta­i­se‐­
i­do — oba­vez­ a ple­mi­ća u vrem­ e šog­ un­ a To­kug­ a­va da služ­ e
iz­ves­ no vrem­ e na šog­ u­nov­ om dvor­u sam­ i­sen (šam­ i­sen) —
jap­ ans­ ki ži­čan­ i in­strum­ ent, sli­čan laul i suv­ ar­i­vaz­ a — po­lo­žaj
sed­ e­nja saš­ i­mi — jelo od pres­ ne ribe

sum­ ai — mes­ to sta­nov­ an­ ja
sei­rn­ in — sveš­ te­nik mud­ rac, čar­ob­njak
Š
šo­dji — po­mičn­ a vrat­a, pro­zo­ri na jap­ ans­ koj kući ši­tam­ ać­ i
— cent­ar grad­ a, deo grad­ a sa za­bavn­ im lo­kal­i­ma ši­ta­har­a —
do­nji deo sto­mak­ a
šinz­ o — srce
šur­i­ken — oruž­je nind­ ja za ba­can­ je, obič­no u obli­ku zve‐­
zde šin­ki — sti­mul­ac­ i­ja

 

T
tat­a­mi — po­do­vi ja­pans­ kih kuća prek­ ri­ven­ i su ram­ o­vim­ a

stand­ ard­nih vel­i­či­na, prek­ o ko­jih su raz­ a­pet­e tan­ke bam­bu‐­
so­ve asur­e koje se zovu tat­a­mi to­ko­nom­ a — ugao u najl­ep‐­
šoj sobi ja­pans­ ke kuće koji se po­sebn­ o ukraš­ av­ a i smat­ra vr‐­
stom kućn­ og ola­tar­a tanb­ o — po­lje pi­rinč­ a

ton­kac­ u — jap­ ans­ ke faš­ i­ra­ne šnicl­e od svi­njet­i­ne taju —
najv­ iš­ i ste­pen koji može da do­stig­ne gej­ša tobi iši — staz­ a
od kam­ en­ ja

 

U
ukij­o e — jap­ ans­ ke graf­i­ke u drv­ et­u

V

va — harm­ o­ni­ja, mir, nek­ ad­ a­šnji naz­ iv Jap­ a­na vak­ i­zaš­ i —
vrs­ ta mal­og mača

vas­ ab­ i — ja­pans­ ki ren
vat­a­ši no mus­ uk­ o — moj sin

 

Z
za­i­bac­ u — plu­lo­kral­i­ja, snaž­ ne grup­ e fi­nans­ ij­skih gi­ga­na‐­

ta, vel­i­ki bi­znis