Eric van Lustbader -Miko

svo­jim ro­đak­ om Ni­ko­lom Laj­nir­om i da po­del­i meg­dan s
njim. Ali, to saz­ nan­ je joj nije da­val­o za pra­vo da ga zau­ s­ tav­ i,
čak ni da mu nat­ukn­ e kak­ va mu je sudb­ i­na. On je bio ratn­ ik i
spreč­ av­ at­i ga da se bori zna­či­lo bi uni­šti­ti ga do kra­ja.

Kad je pri­mi­la vest o njeg­ o­voj po­gi­bi­ji, već je bila pet ne‐­
del­ja u Švajc­ ars­ koj. Žal­i­la ga je čak i onda kad je raz­mi­šlja­la
o ostva­ren­ ju pla­na osvet­e, trud­ e­ći se da sve bude onak­ o
kako bi on že­leo.

***

Žel­el­a je da vež­ ba dok je bila živa sah­ ran­ jen­ a u toj Švaj­car‐­
skoj kli­ni­ci, ali to joj je bilo za­bra­njen­ o. Rek­ li su joj da ne sme
ni da po­mi­šlja na vež­ be bar u pr­voj ned­ e­lji, a kas­ ni­je neka
sama odlu­či šta će jer su se nad­ a­li da će za­voj­i da je spreč­ e
da vež­ ba. Pre sveg­ a, nije ni­šta vi­de­la. Međ­ ut­im, ona ih je ob‐­
man­ ul­a, mada su Švajc­ arc­ i veo­ ­ma mud­ ar nar­od.

Po­što bi je od­vel­i u gim­nas­ tič­ku dvor­a­nu, Aki­ko je pu­nih
de­ved­ es­ et mi­nut­a rad­ i­la te­ške fi­zič­ke vež­ be da bi odr­ža­la
svo­je sjaj­no telo u do­broj form­ i. Kas­ no po­sle pod­ne, ra­di­la je
te iste vež­ be. Po­što je bila nav­ ik­ la na tamu i noć, nije joj
smet­a­lo što ne vidi; ustaj­al­a bi sas­ vim sama, i služ­ eć­ i se
samo slu­hom, išla bi prem­ a gim­nas­ tič­koj dvor­a­ni ne tra­žeć­ i
po­moć bol­ni­čark­ i.

Bila je želj­na fi­zič­kih nap­ o­ra i sva im se pred­ a­val­a. Na taj
nač­ in nije raz­mi­šlja­la o po­sled­ i­cam­ a koje su mo­gle da usle‐­
de po­sle ovog zah­ vat­a. A šta ako lek­ ar­i nisu uspeš­ no obav­ il­i
svoj pos­ ao? Ona će tad biti iz­gub­ lje­na. Ube­di­li su je u svoj­e
zna­nje, a i sama je vi­del­a bez­broj­ne pri­mer­e nji­hov­ og uspe‐­
šnog rada. Raz­ um joj je bio za­do­vo­ljan. Ali, sada, kad je to
sve oba­vljen­ o, sada kad nije bilo po­vrat­ka unaz­ ad, sada kad
Aki­ko koju je po­znav­ al­a či­tav­ og ži­vot­a više nije po­sto­jal­a,
sumn­ je su po­čel­e da je muče. Šta ako…? Šta ako….? Šta
ako…?

I tako se sva pred­ al­a vež­ ba­ma, lut­a­nju po vrtu duha i
uma, do­građ­ uj­uć­ i ono čemu ju je Ki­o­ki nau­ č­ io i što je Sun

Hsi­ung ugrad­ io u nju. Sada, kad je Sai­­go bio ubij­en, ona nije
ima­la niš­ ta drug­ o zbog čega bi mor­a­la da živi.

I, najz­ ad je do­šlo ju­tro kad je tama po­čel­a da se po­vla­či.
Malo po­mal­o, pla­sto­vi tame su nes­ ta­ja­li i po­čel­i da se pre‐­
tva­ra­ju u sivk­ as­ tu svet­lost, kao da crno kao ugal­j po­či­nje da
ble­di.

Po­jav­ il­i su se obri­si sobe, kao da po­smat­ra stvar­i u njoj
kroz spuš­ ten­ i veo. Ro­let­ne su bile spu­šte­ne, svet­lost na pla‐­
fon­ u ugaš­ en­ a. Bila je upal­je­na samo mala lam­pa na noćn­ om
or­mar­i­ću. Nje­na meka svet­lost nije di­ra­la njen­ e oči ali, ipak,
i ta bla­ga svet­lost bila je nep­ ri­jat­na tim oči­ma koje su se ne‐­
de­lja­ma bile od­vi­kle od svak­ og njen­ og tra­ga. Pun­ ih šest ne‐­
del­ja njen­ e oči nisu vid­ e­le svet­lost. Bilo je veo­ ­ma bol­no opet
je gled­ a­ti i Aki­ko je bila pri­nuđ­ en­ a da veo­ ­ma brzo trepć­ e, ne
bi li po­vrat­i­la neš­ to od tame u ko­joj je već nav­ i­kla da bo­ra­vi.

Sve je bilo nek­ ak­ o nep­ o­znat­o i drug­ ač­ i­je. Sve joj je bilo
tuđe, kao da je do­šla s neke drug­ e pla­net­e. Uzel­a je ogle­da‐­
lo koje joj je bilo sta­vljen­ o nad­ o­hvat ruke. Po­gle­dal­a se.

Ono što je vi­del­a u ogle­da­lu nije bilo lice u kiši već prvi,
prav­ i cvet njen­ e osvet­e.

Vi­de­la je kako Juk­ io gle­da u nju, trepć­ uć­ i be­sno na pr­voj
svet­lo­sti no­vog dana.

Peta knjig­ a: MIKO

(1. Veš­ ti­ca),
(2. Dev­ oj­ka u služ­ bi ju­nak­ o­vog gro­ba)

Njuj­ork/Hong Kong/Hok­ ai­­do - Maui/Vašing‐­
ton/To­kio

Prol­eć­ e, sa­da­šnjost

— Alo, Mati, ti si?
— Koga to in­te­res­ uj­e?
— Kro­ker­a. Det­ekt­iv, po­ručn­ ik. Njuj­or­ška pol­i­ci­ja.
— Je li? Pa on je mrt­av, kao gro­mom oši­nut.
— Pa, onda, go­vo­riš sa ži­vim mr­tvac­ em. Ovo je, svak­ ak­ o,

tvoj sreć­ an dan, Mati.
— Ko je to, do đa­vol­a?
— Mati, sa mnom je dama o ko­joj smo go­vor­i­li pro­šle go‐­

di­ne. Seć­ aš se naš­ eg razg­ o­vo­ra? Aliks Lo­gan, Ki Vest.
— Ne seć­ am…
— Rek­ ao si da je stvar to­pli­ja od Luc­ i­fer­o­ve zad­nji­ce.
Oset­i­lo se kako Mati uzb­ u­đen­ o diše.
— Hri­ste na kr­stu, pa to si ti, po­ručn­ ič­ e. Nisi mrt­av! A ja

sam ti pa­lio sve­ću kod Sv. Luke.
— Hval­a ti na tome, Mati, baš ti hva­la.
— Gde si, do đa­vol­a?
— Po­treb­no mi je obav­ eš­ ten­ je, Mati — reče Kro­ker. — Tre‐­

ba mi obav­ eš­ te­nje, kao što nark­ o­man­ u treb­ a dro­ga. Iz­bri­sa‐­
ću sve tra­go­ve za so­bom i po­sle toga mož­ e­mo da kren­ em­ o,
sas­ vim čis­ ti.

Mati zvan­ i Usta, Kro­ker­ov glav­ni inf­orm­ at­or, raz­mi­šljao je
o tome pri­lič­no dugo, da bi naj­zad rek­ ao:

— To bi mo­glo da me sta­je ži­vot­a.
— Ja sam sko­ro stra­dao, Ejs. Ti ćeš biti za­šti­ćen. Po­trud­ i­ću
se da Tomk­ in­ ov­ i lju­di ne dođu ni bli­zu tebe.
— Ne bri­nem ja o Tomk­ in­ u, po­ručn­ ič­ e. Bar­a­ba je već ne‐­
del­ju dana isp­ od ze­mlje.

— Šta kaž­ eš?
— Šta ti je, zar ne čit­aš nov­ in­ e, ne gled­ aš TV?
— Iz­beg­ av­ am to, kao kugu. Čak sam rek­ ao Aliks da je i
ra­dio u ko­li­ma po­kvar­en. Ule­te­li smo u straš­ nu guž­ vu u Se‐­
vern­ oj Kar­o­li­ni. Ni­sam hteo da ona saz­ na ko­li­ko smo se za‐­
pet­lja­li i u kak­ voj smo opas­ nos­ ti.
— Niš­ ta ni­sam čuo o Sev­ er­noj Kar­o­li­ni.
— O Rel­i­ju.
— Ni­šta, po­ručn­ i­če. Da je neš­ to bilo, ja bih znao. Kro­ker
okret­e gla­vu i po­gle­da Aliks koja je sed­ e­la u ko­li­ma, park­ i­ra‐­
nim por­ed aut­o­put­a. Bili su vrlo bli­zu Link­ oln tu­nel­a, sko­ro
su bili u Nju­jor­ku.
— Šta se de­si­lo s Tomk­ in­ om?
— Slo­mi­la ga je neka mi­ster­i­o­zna bo­lest. — Taka-tako ne‐­
što. Zvuč­ i veo­ ­ma jap­ ans­ ki.
— Sme­šno.
— Stvarn­ o? Ne vid­ im da je tu išta smeš­ no.
— Nije važ­ no. Lič­na šala. — Ogla­si­la se po­ru­ka, i Kro­ker
ubac­ i još sit­nin­ e u apar­at. — A šta znaš o inc­ i­dent­u u Rel­i­ju?
— Niš­ ta, pot­pu­na tama.
— Da, da.
— Ne iz­nen­ a­đuj­e me to, po­ručn­ ič­ e. Tom­kin je bio samo
vrh pite od go­van­ a u či­ta­voj ovoj stvar­i — čula se neka buka
u slu­šal­i­ci. — Sač­ ek­ aj malo, hoć­ eš? — Kro­ker je čuo kako
Mati go­vo­ri neš­ to nek­ o­me ko je bio u sobi s njim: — Idi, do
đav­ ol­a, u bio­skop kao što sam ti rek­ ao, sja­ši s mene — opet
se vrat­io raz­go­vo­ru s Krok­ er­om. — Izvi­ni, hteo sam da oči‐­
stim sobu. Već je io­nak­ o sve isu­vi­še ri­skant­no — nak­ aš­ ljao
se. — Rek­ ao sam da ću njuš­ kat­i malo više unao­ ­ko­lo i za­i­sta
sam to i urad­ io. Ono što sam nan­ juš­ io nije mi se ni najm­ an­ je
do­pa­lo. Bilo mi je žao što sam ti dao obav­ eš­ ten­ je o Ki Ves­ tu.
Kad sam čuo da si nes­ tao, bio sam ubeđ­ en da sam ja za sve
kriv i oti­šao sam prav­ o kod Sv. Luke.
— A ja sam mi­slio da smo mi prij­at­el­ji, Mati.
— Živ­ ot nije ta­kav, por­učn­ ič­ e. Ti to znaš, baš kao i ja.

Kro­ker nije mo­gao a da ne po­mi­sli na Nik­ o­lu Lajn­ ir­a i pri‐­
ja­telj­stvo koje ga je po­vez­ i­val­o s tim čov­ ek­ om. Razm­ i­slio je
da li je i neka ko­rist po­vez­ i­val­a njih dvoj­i­cu. Bio je si­gu­ran da
tak­ vih veza nije bilo. Zato nji­hov­ o pri­ja­telj­stvo i jes­ te bilo
tako jed­ in­stven­ o, tako drag­ o­cen­ o. Pi­tao se gde li je Nik­ o­la
sada, i šta radi. Po­sled­nje što je čuo o njem­ u bilo je da se
vrat­io u Vest Bej Bridž. Po­mi­slio je da je si­gurn­ o oti­šao na
med­ e­ni mes­ ec. Kro­ker je znao da bi vrlo rado kren­ uo da
nađe svog pri­ja­te­lja, ali žel­eo je da ovu opas­ nost drži po­da‐­
lje od Ni­ko­le — bar dok ne vidi u čemu je ona.

— Bol­je mi reci sve što znaš, Mati.
— Nije baš lepo, ono što ja znam. U sve to je ume­šan­ a i
vlad­ a.
Za tren se Kro­ker­u uči­ni da je neko ba­cio gra­nat­u u nje‐­
go­vom pravc­ u. Glu­po, u šoku, reče:
— Koja vlad­ a?
— Naša, Isus­ e, čija drug­ a?
— Ne shvat­am.
— Mis­ liš da ja shvat­am? Sve što znam to je da je to da­le‐­
ko od mene i tebe.
Kro­ker je gro­zni­čav­ o razm­ i­šljao.
— Sad mi je jas­ no za­što nisi bio iz­nen­ ađ­ en što se niš­ ta
nije sa­znal­o o onom čudu koje se do­go­di­lo u Rel­i­ju. Samo
vlad­ a ima tu vrs­ tu moći da sve iz­bri­še. Znaš li ko je za ovo
za­du­žen u vlad­ i?
— Neki tip po ime­nu Mink.
— Ni­kad­ a ni­sam čuo za njeg­ a.
— Nis­ am ni ja, dok nis­ am malo pro­njuš­ kao. On vodi neš­ to
što se zove za­tvo­ren­ a rad­ i­o­nic­ a u čit­a­voj tr­go­vin­ i.
— A kak­ va je tr­go­vi­na, u pit­a­nju.
— Pa špi­jun­ až­ a, po­ručn­ ič­ e.
— Kak­ ve to veze ima sa Tomk­ in­ om, i sa ubi­stvom Ang­ e­le
Di­di­on?
— Kaž­ eš da je dama s to­bom. Pi­taj nju. Ona je bila pr­vo‐­
raz­ redn­ i sved­ ok. Jed­ i­ni.
— Da, ali ne shvat­am kako to da je još živa i zdra­va?

— Je li bila sama u Ki Ves­ tu? — pi­tao je Mati.
— Ne, imal­a je čuv­ ar­e, ali samo zato da bi bila bez­ bed­na.
— Jesi li si­gur­an u to?
— Jes­ am — reče Kro­ker. — Po­kuš­ al­a je da se ubij­e jed­nog
po­pod­nev­ a. Jed­ an od njen­ ih čuv­ ar­a spa­sao joj je ži­vot. Vi­deo
sam čit­av do­gađ­ aj.
— Neš­ to mi tu nije lo­gič­no — reče Mati — ali neka sam
pro­klet ako znam šta je to.
— Reci mi sve što znaš — reče Kro­ker i ubac­ i po­sled­njih
čet­vrt do­la­ra u apar­at.
— Još neš­ to, mada nema veze s ovim, ali, po­šlo si ti bio
na Mes­ ec­ u sve ovo vrem­ e i ne znaš šta se do­gađ­ a­lo, mor­am
da ti kaž­ em da je tvoj drug­ ar Laj­nir po­stao gla­va Tom­ki­nov­ e
ind­ u­stri­je.
— Šal­iš se?
— Zaš­ to bih? On je sada u To­kij­u — znaš, u Jap­ a­nu, za­vr‐­
šav­ a neke po­slo­ve koje je Tom­kin za­po­čeo sa komp­ a­nij­om
»Sato Pet­rol­hem­ i­ja.«
»Go­spo­de« — po­mi­sli Kro­ker — »šta se to do­ga­đa? Celi
svet je po­stav­ ljen tumb­ e«.
Brzo se oslo­bo­dio mi­sli i rek­ ao:
— Učin­ i mi uslug­ u, hoć­ eš?
— Uslu­ge staj­u nov­ ac­ a, po­ručn­ ič­ e. Kao što si rek­ ao, svi
smo mi gramz­ i­vi. O čemu se radi?
— Po­treb­no mi je sklo­niš­ te, za mene i dev­ ojk­ u. Tvoj stan.
— Hi­lja­du do­lar­a ned­ elj­no ili ki­da­mo po­god­bu.
— Po­stao si mu­dar mo­mak, Mati. Mi smo u opa­snos­ ti.
— To sam i shvat­io, po­ručn­ ič­ e, ali treb­ a da po­smat­ra­te
stva­ri s moje tač­ke gle­di­šta. Vrem­ en­ a su teš­ ka. I ja mo­ram
da ži­vim, baš kao i svi osta­li.
— Zab­ o­rav­ io si da ja nis­ am više na platn­ om spis­ ku.
— Uzeć­ u ček.
— Pro­klet­a ba­rab­ o.
Kro­ker je mog­ ao da ose­ti da se Mati ceri s dru­ge stran­ e
žice.

— Znam to — reče Mati zvan­ i Usta. — Znam da sam ba‐­
ra­ba.

***

Tačn­ o u 18 čas­ o­va, po vrem­ en­ u Hong Kong­ a, Tanz­ an Nang­ i u
kanc­ el­ar­i­jam­ a »Sve­az­ ij­ske bank­ e« po­di­že tel­e­fon i po­zva
broj koji mu je Liu dao na kraj­u njih­ ov­ og pr­vog sus­ ret­a.

Či­tav­ o po­sle pod­ne po­smat­rao je sit­ne mra­ve kako stva‐­
raj­u red­ o­ve pred ulaz­ om u »Svea­ z­ ij­sku bank­ u« s jed­ i­nim ci‐­
ljem — da po­dig­nu svoj­u ži­vot­nu ušteđ­ e­vi­nu. Od­jed­nom, sve
što je bilo ve­za­no za ovu bank­ u kao da je bilo za­tro­van­ o: kao
da će ona da pro­gut­a sve što su god­ i­nam­ a šted­ e­li.

Nang­ i se pi­tao kako to da je to­li­ko svet­a saz­ nal­o sve o
nes­ i­gur­nim po­slo­vi­ma bank­ e i kako je mog­ uć­ e da su svi, u
jed­nom tren­ u, do­šli da spa­šav­ aj­u ono što se spas­ i­ti može.
Nas­ lu­ći­vao je ko sto­ji iza sve­ga toga.

— Ko­li­ko dugo mož­ e­mo da iz­dr­ži­mo ovak­ o? — pi­tao je
Nang­ i Ale­na Sjua, kada su se vrat­a za­tvo­ri­la u 15 čas­ ov­ a.

Po­zva­na je po­li­ci­ja da rast­e­ra go­mi­lu koja nije htel­a da se
ra­zi­đe, iako je bank­ a bila za­tvo­ren­ a.

— Pod ovim uslo­vi­ma neć­ em­ o iz­dr­žat­i više od 48 čas­ o­va
— reče Sju. — Baš sam raz­go­var­ao sa naš­ im fi­li­jal­am­ a u Van
Čaiu, Sa Cuiu, Aberd­ i­nu i Sten­li­ju. Svud­ a je isto. Mor­ać­ em­ o
noć­ as da zag­ rab­ i­mo iz rez­ er­vi.

— Nem­ oj­te još ni­šta da rad­ i­te — reče Nang­ i, dr­že­ći gla­vu
pod­bo­čen­ u sti­snut­om pes­ nic­ om. — Sve dok vam ja ne dam
znak.

Tel­e­fon je zvon­ io neg­ de na drug­ om kraj­u grad­ a.
— Da? — žen­ski glas je bio prij­at­an i lep.
— Mo­lim vas go­spo­di­na Liua — reče Nang­ i, mrz­ eć­ i to što
mora da radi, mr­zeć­ i ovaj tren­ ut­ak više nego bilo šta na sve‐­
tu.
— Ko zove? Šta da kaž­ em?
U 19.15 te več­ er­i, Nang­ i­je­va kola se zau­ s­ ta­viš­ e is­pred Tr‐­
go­vins­ ke kom­pan­ i­je Sun Va u Uli­ci Sai Ping San u šeu­ ng

Vanu. Sve je bilo ofarb­ a­no blje­šta­vom crv­ en­ om bo­jom. »Ki‐­
nez­ i nisu shvat­i­li le­po­tu pa­stel­nih boja« — po­mi­slio je Nang­ i
— »umes­ to toga okruž­ u­ju se pri­mi­tiv­nim dečj­im to­nov­ im­ a.«
Bili su suj­e­ver­ni kad je boja u pi­ta­nju kao i za sve ostal­o.

Po­di­gavš­ i ra­men­ a, ispra­vi­viš­ i se što je bo­lje mog­ ao, tru‐­
dio se da ko­rač­ a što si­gurn­ i­je kako ne bi bio i da­lje po­sti­đen
pred nep­ ri­jat­e­ljem.

Kad je ušao, oset­io je bez­broj mi­ri­sa koji su mu nad­ ra­ži‐­
val­i nos. Prvo mu se učin­ i da je mes­ to sas­ vim pra­zno: vrem­ e
rada je pro­šlo, i svi slu­žbe­nic­ i su oti­šli kuć­ am­ a.

Nang­ i za­sta­de u po­lut­a­mi, i okret­e se oko sebe. Pri­met­io
je kako se neka senk­ a kreć­ e među drug­ im sen­kam­ a.

— Pri­prem­ io sam svež­ i čaj, spec­ i­jal­no za ovu pri­li­ku bio je
to Li­uo­ v glas. Nije mo­gao da po­greš­ i.

Nang­ i kret­e u njeg­ o­vom pravc­ u, pa­ze­ći da se ne sap­ le­te
o sand­ uk­ e i kut­i­je raz­ba­ca­ne na sve stran­ e. Seo je na jed­no‐­
stavn­ u dr­ven­ u sto­li­cu, prek­ o puta Ki­nez­ a. Sto je bio iz­međ­ u
njih. Na njem­ u su bili samo ugov­ o­ri. Nang­ i nije mor­ao da ih
do­dirn­ e da bi shvat­io o čemu se radi.

— Prvo čaj — reče Liu lju­baz­ no. — Žel­eo bih da ovo pro­đe
što be­zbol­nij­e.

On je, bez sumn­ je, bio sprem­ an da po­kaž­ e iskren­ o pri­ja‐­
telj­stvo, sada, kad mu je uspeh bio osig­ ur­an. Srk­ ut­a­li su čaj.

— Čaj »Crni ti­gar« — reče Liu — iz Pek­ ing­ a. Svak­ e go­di­ne
pro­i­zved­ e se vrlo malo ovog čaja. Dop­ ad­ a vam se?

— Veo­ ­ma — reče Nang­ i koji se sko­ro uguš­ io zbog gro­znog
ukus­ a čaja.

Liu malo nak­ lo­ni gla­vu.
— Po­čas­ tvov­ an sam. — Nas­ ta­vio je da srče čaj. — Čuo
sam da je bila vel­i­ka guž­ va is­pred »Svea­ z­ ij­ske bank­ e«, da‐­
nas pos­ le pod­ne — reče, sprem­ an na razg­ o­vor.
Nang­ i odlu­či da ga pro­ver­i.
— Nije bilo tako stra­šno — reče.
— Nije bilo stra­šno, ali ipak do­volj­no opa­sno da je mo­ra­la
po­li­ci­ja da int­er­ven­ i­še.

— Po­li­ci­ja uvek bude upo­zo­ren­ a kad se više od dva Ki­ne‐­
za sku­pe na jed­nom mes­ tu u Kruns­ koj ko­lo­nij­i — pri­met­i za‐­
je­dlji­vo Nang­ i. — To bar malo za­po­sli lju­de Nje­nog vel­i­čan‐­
stva.

— Čak i sle­pi gav­ ran zna kad treb­ a da nap­ us­ ti po­lje kuk­ u‐­
ruz­ a, go­spo­di­ne Nang­ i.

Sve je to bila samo šar­a­da. Nang­ i se pi­tao za­što Liu to
radi? Znao je da ne može da imp­ res­ i­o­nir­a Jap­ anc­ a.

U pro­sto­ri­ji je po­sta­lo tamn­ ij­e. Ako je neko još i bio u njoj,
Nang­ i to nije mo­gao ni da vidi, ni da oset­i. Ali oseć­ an­ je da
on i Liu nisu sami, nije ga ni­kak­ o nap­ u­šta­lo.

— Ube­đen sam da ste sve već unap­ red zna­li, Liu — reče
Nang­ i oba­zri­vo. — Sve je kren­ ul­o veo­ ­ma loše. To je bar ja‐­
sno.

— Ono što je meni veo­ ­ma ja­sno, go­spo­di­ne Nang­ i — reče
Liu, sr­čuć­ i opet čaj — je to da vi neć­ et­e uspet­i da se iz­vuč­ e‐­
te bez naše po­mo­ći.

— To se i meni čini, zato sam vas i naz­ vao.
Mo­žda je to bilo ono što je Liu, u stva­ri, hteo: da ga po­sti‐­
di, da on to verb­ al­no pri­zna, jer je sada klimn­ uo gla­vom kao
da pri­ma komp­ li­ment. Nagnuo je gla­vu prem­ a ugov­ o­ru:
— Nad­ am se da ćete se slo­ži­ti sa svim klau­ z­ u­lam­ a. — Go‐­
vo­rio je tako kao da se on nal­a­zi na niš­ an­ u, a ne Nang­ i.
Nang­ i je jed­no vrem­ e ćut­ao. Ako bi od­mah nap­ ra­vio po‐­
kret, ili po­vuk­ ao po­tez, iz­gu­bio bi ob­raz pred ovim čo­vek­ om,
a već se isuv­ i­še po­niz­ io i sam­ im tim što je pri­stao i što je do‐­
šao na ovaj sas­ ta­nak. Po­sle iz­ves­ nog vrem­ en­ a, on uze do­ku‐­
ment­e i poče da čita. Svak­ a reč­ en­ ic­ a bila je kao udar­ac.
Oseć­ ao je kako mu se duša ledi. Svak­ a klau­ z­ u­la koju će mo‐­
ra­ti da pot­pi­še po­ga­đal­a ga je ravn­ o u srce. Onog tren­ a kad
do­dir­ne pa­pir vrh­ om pera, efekt­iv­na kont­ro­la kei­­rec­ ua biće
pred­ a­ta Li­uo­ ­vim go­spo­dar­i­ma.
Ki­nez je spu­stio jed­no star­ins­ ko nal­iv­per­o na sto. Nang­ i
će mor­a­ti da po­segn­ e za njim.
— Ne pla­ni­ra­mo ni­kak­ vu mo­ment­a­nu int­er­venc­ i­ju, niti
men­ jan­ je po­li­ti­ke — reče Liu. — Nema uop­šte ra­zlo­ga za uz‐­

buđ­ e­nje.
— Mis­ lio sam na onih 35 mi­li­o­na do­lar­a — reče Nang­ i. —

Oni treb­ a da budu isp­ o­ru­čen­ i sut­ra, pre osam čas­ o­va ujut­ro.
Liu mir­no klim­nu glav­ om.
— Zat­ra­ži­te od go­spo­di­na Sjua ili banč­ i­nog slu­žbe­nik­ a ko‐­

jeg vi odred­ i­te da se po­ja­vi na određ­ e­nom mes­ tu, i suma će
im biti pred­ at­a.

»Da, svak­ ak­ o« — mi­slio je Nang­ i — »znam da znat­e sve o
nama, zah­ val­ju­juć­ i dru­gu Činu«. Ali, glas­ no je rek­ ao.

— To mi sas­ vim od­go­var­a.
A zat­im, sves­ no od­bac­ ivš­ i pero koje mu je Liu bio pri­pre‐­
mio, Nang­ i iz­vad­ i sop­stve­no pero i pot­pi­sa oba ugo­vo­ra. Liu
i sam iz­vuč­ e svo­je pero i pot­pi­sa ugov­ or. Gurn­ uo je gor­nju
ko­pi­ju prem­ a Nang­ i­ju.
— Mož­ eš još malo čaja? — oči su mu igra­le u tami.
Nang­ i je od­bio. Sav­ io je dok­ um­ en­ at, ose­ćaj­uć­ i da je nek­ a‐­
ko pr­ljav i to­pao u njeg­ o­vim ruk­ am­ a i baš se sprem­ ao da se
dig­ne, kad ga zau­ s­ ta­vi Li­uo­ v po­kret.
U Ki­nez­ o­vim ruk­ am­ a od­jed­nom se stvor­i blje­šta­vi cr­ven­ i
ko­ver­at ko­jeg je iz­vuk­ ao iz dže­pa na grud­ i­ma. Bez reči, on
pru­ži ko­ver­at Nang­ i­ju.
Nang­ i ga upit­no pog­ le­da.
— Kod nas je obi­čaj, go­spo­di­ne Nang­ i, da čas­ ti­mo kad
sklop­ i­mo po­sao. To je veo­ ­ma ci­vi­li­zo­van­ o. Suma u ko­vert­i je
nam­ en­ jen­ a, vama, za trans­ fer vlas­ niš­ tva ili moći, zo­vit­e to
kako hoć­ et­e. Fi­zič­ki trans­ fer ne pred­sta­vlja gub­ lje­nje obra­za
zato što je to, u stva­ri, samo raz­men­ a, jedn­ o za drug­ o.
Nang­ i klim­nu gla­vom s po­što­van­ jem, kao da su njih dvoj­i‐­
ca dva čov­ ek­ a koji se za­ba­vlja­ju, pri­čaj­u­ći šale u park­ u na
klup­ i. Ali, srce mu je uz­buđ­ en­ o udar­a­lo, bes je ko­lao njeg­ o‐­
vim ven­ am­ a, a puls mu se ubrz­ a­vao. Ni­šta od nje­go­vog dr‐­
ža­nja i po­naš­ an­ ja nije po­kaz­ i­val­o kako se on, u stvar­i, oseć­ a.
Liu i onom, bilo ko da je to bio, koji ih je po­smat­rao iz senk­ e,
Nang­ i je bio samo mud­ ri bi­zni­smen koji se trud­ i da iz­vuč­ e
što više može iz svog po­raz­ a.

Obaz­ ri­vo, Nang­ i spu­sti crv­ en­ i ko­ver­at po­red do­kum­ ent­a
koji je stav­ io bli­zu srca. Ustao je od sto­la i, uhva­tiv­ši svoj
štap, kren­ uo je prem­ a iz­laz­ u iz Trg­ o­vins­ ke kom­pan­ i­je Sun Va,
tamo gde su ga ček­ al­a kola sa šof­er­om.

Po­što ga ni najm­ an­ je nije int­er­es­ ov­ ao noćn­ i ži­vot, vrat­io
se prav­ o u hot­el. Hra­na koju su mu po­služ­ i­li ima­la je ukus
pep­ e­la i sko­ro se uguš­ io, kao da mu je za­sta­la u grlu, kao da
je gu­tao onaj ugo­vor koji je mo­rao da pot­pi­še. Ipak, nas­ ta­vio
je da jede sve dok nije isp­ ra­znio ta­njir. Nije uopš­ te mo­gao da
se seti šta je uprav­ o po­jeo i šta je nar­uč­ io. Ali, to mu i nije
bilo va­žno.

Kad se svuk­ ao, le­žao je na krev­ et­u i bul­jio u pla­fon pu­šta‐­
juć­ i reku usp­ o­men­ a da teče. Kao i uvek, bio je ob­uz­ et konr‐­
jo­dom. »Kad je neko rat­nik, ostaj­e uvek rat­nik« — mi­slio je.
Nem­ og­ uć­ e je bilo da rat­nik okač­ i o klin svoj kat­an­ a, mada je
u njeg­ o­vom sluč­ aj­u to više bilo fi­gu­ra­tiv­no.

U obla­ci­ma usp­ o­men­ a po­ja­vi se lice Mak­ it­e, njeg­ o­vog
semp­ ai­a, kao što je to obič­no bilo. Nije im do­pus­ tio da iz­va‐­
de njeg­ ov obo­le­li sto­mak. Više je vol­eo da sam iz­vrš­ i sep­ u‐­
ku. Tra­žio je od Nang­ i­ja da mu on zada dru­gi udar­ac. I zai­‐­
sta, ovaj je to i urad­ io, du­gim mač­ em svog ment­o­ra oslo­bo‐­
dio ga je bo­lo­va koje je sam sebi nan­ eo s dva udarc­ a vak­ iz­ a‐­
ši­em — jed­ an usp­ ravn­ o i dru­gi vo­do­ravn­ o.

I mada je to bila veo­ ­ma čas­ na stvar i čas­ ni čin, Nang­ i je
ža­lio što je semp­ ai tako odlu­čio i, kad god bi se set­io krvi na
maču i okr­vav­ lje­ne gla­ve svog drug­ og oca koja leži na tat­a‐­
mi­ju, oset­io bi se gro­zno: obič­no bi se stres­ ao, kao da je taj
čin oba­vio tren ran­ ij­e. Koža mu je bila naj­e­že­na i suva, a u
usti­ma nije imao pljuv­ ačk­ e.

»Jas­ no je da Hri­stos ne bi že­leo da se tak­ va stvar od­i­gra«
— po­mi­slio je Nang­ i — »hri­šćans­ tvo to ne odo­bra­va«.

Seć­ ao se kako je od­ju­rio u crk­ vu i is­po­ved­ io se. Ali, čak ni
to nije mo­glo da ga oči­sti i smir­i, i on je pro­veo pun­ ih šest
čas­ o­va na ko­len­ im­ a is­pred Hri­sto­sa na krs­ tu, mo­leć­ i za opro‐­
štaj.

Sato je do­šao da ga tra­ži. Ube­dio ga je da se vrat­i i osta­vi
mol­i­tve.

— Pri­ja­te­lju — rek­ ao mu je tada Sato — ne smet­e sebe da
kri­vit­e. Učin­ i­li ste ono što je mo­ra­lo da se učin­ i. Bili ste uz
svog pri­jat­el­ja kad ste mu bili najp­ o­treb­nij­i. Šta bi­ste još tra‐­
ži­li? To je giri. Ura­di­li ste ono što bi svak­ i sam­ ur­aj urad­ io.

Nang­ i­je­ve oči su bile pune bola i sam­ o­op­tu­ži­van­ ja.
— To nije bilo hri­šćans­ ki, Se­i­ći-sane.
Sato nije ni­šta mo­gao da od­go­vo­ri na to, samo je iz­veo
Nang­ i­ja iz hram­ a.
Se­ćan­ je na Mak­ i­tu po­vel­o je Nang­ i­ja naz­ ad do mab­ i­kij­a,
ono­ga što je uči­nio za svog semp­ ai­a u »Mit­i­ju«. Ko­li­ko je njih
»ubio« na tom putu, uniš­ tiv­ši im šans­ u da nap­ red­ uj­u u ja‐­
pans­ koj bi­ro­krat­i­ji. Uvek je iz­nov­ a po­sta­vljao to pi­ta­nje, jer
se uvek nau­ g­ od­no oseć­ ao zbog ono­ga što je učin­ io..
Prvi je bio Ši­mad­ a: Ši­mad­ a je bio po­čet­ak mab­ i­kij­a. Pla­tio
je zbog svoj­e gramz­ i­vo­sti i zbog svoj­e krat­ko­vid­ o­sti. Nije
mo­gao da shvat­i da do­la­ze pro­men­ e i zato ga je Nang­ i osu‐­
dio na po­niž­ en­ je ili smrt. Ši­mad­ a je oda­brao čas­ nu staz­ u i
po­či­nio je sep­ uk­ u, otvo­riv­ši tako put za Mak­ it­i­no nai­­men­ ov­ a‐­
nje za prv­ og pot­preds­ edn­ ik­ a »Miti-ja«.
Ši­mad­ a je bio najt­vr­đi. Pos­ le toga, lako je bilo uprav­ ljat­i
mab­ i­ki­jem. Nang­ i­je­vo srce pos­ ta­lo je okrutn­ ij­e.
Sada po­sle to­li­ko go­di­na odri­can­ ja i rada, bio je ovde u
hot­el­skoj sobi, u tu­đoj ko­lo­nij­i, prez­ noj­av­ ao se, jer mu je bilo
jas­ no da je iz­gu­bio svoj vel­i­ki san. Pi­tao se da li je mo­gu­će
da je ubi­jao u ime Hri­sta.
Nije mu bilo jas­ no da li ga je zvo­njav­ a tel­e­fon­ a trg­nul­a iz
drem­ ež­ a, ili ga je iš­čup­ a­la iz zag­ r­lja­ja snov­ a. U svak­ om slu‐­
čaj­u, on se ot­ko­tr­ljao prek­ o krev­ et­a i ščep­ ao je sluš­ al­i­cu.
Sjaj­ni broj­čan­ ik na njeg­ o­vom satu po­kaz­ i­vao je da je bilo
3.30 ujut­ru. Ki­nez­ i bi smat­ra­li da je to veo­ ­ma nep­ o­volj­na
komb­ i­nac­ i­ja bro­je­va, ali Nang­ i nije mar­io za to.
— Da?
— Ovde je Čvrs­ ti Čiu — čuo se glas — ja sam na Po San
ro­ud­ u, ned­ a­lek­ o od sta­na Soč­ne Pien. — Kao da je teš­ ko di‐­

sao.
Nang­ i sede u krev­ et­u.
— Zar nis­ te mog­ li da uđe­te u stan?
— Već sam bio unut­ra i iza­šao sam. — Nang­ i je sada us‐­

peo da ra­za­zna uz­buđ­ e­nje u gla­su mlad­ i­ća. — Mi­slim da je
najb­ o­lje da od­mah, i sami, dođ­ et­e ovam­ o.

— O čemu se radi?
— Izvi­ni­te, ali mi­slim da je najb­ o­lje da sami do­đet­e, jer
kad to vid­ i­te svoj­im oči­ma, ima­ćet­e sas­ vim dru­gu sli­ku o
svem­ u.
— Već sam kren­ uo — reče Nang­ i, oseć­ aj­uć­ i kako mu srce
snaž­ no udar­a.
Znoj mu se osuš­ io na koži. Preb­ a­civš­ i noge prek­ o ivi­ce,
krev­ et­a, po­segn­ uo je za svoj­im šta­pom.

***

U po­dru­mu nije bilo ni va­zdu­ha ni svet­lo­sti. Ni­ko­la je mo­gao
da čuje kako su se vrat­a kroz koja je pro­šao za­tvo­ri­la. Čuo je
kako ši­šti vaz­ duh i to mu se ni najm­ an­ je nije dop­ a­lo.

Sam, i u pot­pun­ oj tami, kret­ao se prem­ a onom­ e što mu je
har­a­gei go­vo­rio da je cent­ar po­dru­ma. Tu je zas­ tao i pus­ tio
čula da is­pi­tu­ju unao­ ­ko­lo. Sto, nek­ o­li­ko sto­li­ca, ugaš­ en­ a lam‐­
pa, neka maš­ i­ner­i­ja. Nije znao čemu služ­ i, samo je oseć­ ao
da je od dr­vet­a.

Bio je na Ho­kai­­du, ali nije znao tačn­ o gde, jer mu je Ko­ten
bio stav­ io po­vez na oči po­što mu je pret­hodn­ o bio vez­ ao
noge i ruke. Ubac­ i­li su ga u neka kola i voz­ i­li su ga više od
jed­nog časa. Prer­a­čun­ ao je da je to, ot­pri­li­ke, udal­je­no nek­ ih
pe­des­ et­ak ki­lo­met­a­ra od ro­ten­bu­roa. Znao je da to nije do‐­
bro.

Čuo je neko zu­ja­nje iz tame u ko­joj je sta­jao. Zuj­a­nje je
bilo ne­kak­ o pri­gu­šen­ o.

Nik­ o­la od­mah kren­ u prem­ a zvuk­ u, njuš­ eć­ i vaz­ duh kao ži‐­
vot­i­nja krat­kim, br­zim udi­saj­i­ma. Oset­io je šta je to kad je
bio na nek­ ih met­ar-dva udal­je­nos­ ti. Brzo je oti­šao u naju­ d­ a‐­

lje­ni­ji deo pro­sto­ri­je. Znao je da tako samo odla­že vrem­ e
kad će ga de­ri­vat hlo­ro­for­ma uspav­ at­i. Ali, sada mu je bio
po­treb­ an svak­ i tren­ ut­ak.

***

— Ne znam zaš­ to tako dugo ček­ am­ o — reče dokt­or nes­ tr­plji‐­
vo. — Gasu je po­trebn­ o samo tri i po mi­nut­a da is­pu­ni či­tav
pro­stor po­dru­ma.

Po­kaz­ ao je čla­nak na ko­jem je bio hro­nom­ et­ar i na ko­jem
se ja­sno vid­ e­lo da je pro­šlo već pet­nae­ st mi­nut­a ot­kak­ o su
pu­sti­li gas. Bila je to in­ter­es­ antn­ a meš­ av­ in­ a hem­ ij­skih jed­ i‐­
njen­ ja koja je pro­di­ral­a ne­za­dr­ži­vo kroz di­sajn­ e pu­tev­ e u or‐­
ga­niz­ am.

— Str­plje­nja, dok­to­re — reče mirn­ o Vikt­or Pro­to­rov. — Ja
cen­ im vaš ent­u­zi­ja­zam i vašu nes­ tr­plji­vost da se po­zab­ a­vit­e
nov­ im pac­ i­jent­om, ali mi­slim da ja najb­ o­lje znam šta je ne‐­
op­hod­no u ovak­ vim sluč­ aj­ev­ im­ a.

Dok­tor sleg­nu ram­ en­ im­ a i poče da mum­ la pe­smu »Car­ist
i rev­ o­lu­ci­o­nar« koju je nek­ ad­ a davn­ o nau­ č­ io od bake, samo
zato da bi osta­li­ma po­kaz­ ao da on nije lut­ka ko­jom uprav­ lja
Pro­to­rov.

Po­red dokt­o­ra i Pro­to­ro­va, tu su još bili Rus­ i­lov, Ko­ten i
dva mla­da po­ručn­ i­ka pod Rus­ i­lo­vlje­vom ko­mand­ om. Pro­to‐­
rov se naš­ ao u si­tua­ c­ i­ji kad je mor­ao svim­ a, a pre sveg­ a pu‐­
kovn­ ik­ u Mir­o­nenk­ u, da pok­ až­ e svoj­u moć.

»Do­kaz moje moći« — mi­slio je sada Pro­to­rov — »biće ot‐­
kriv­ an­ je Tenč­ i­ja. Najz­ ad će naše dve služ­ be rad­ i­ti zaj­ed­no.
Starc­ i će mo­rat­i da odu, dani bi­ro­krat­i­je biće samo usp­ o­me‐­
na, svi će se pok­ ren­ ut­i. Vrem­ e je za drug­ u rev­ o­luc­ i­ju«.

Sa vel­i­kom te­ško­ćom skriv­ ao je svo­je oduš­ ev­ ljen­ je: čak ni
Rus­ i­lov nije smeo da nas­ lu­ti vel­i­ke pro­men­ e koje su se val­ja‐­
le na hor­i­zon­tu. Ne još. On će biti veo­ ­ma za­po­slen kad mu
prep­ u­sti Dev­ et­i di­rekt­o­rat. »Ne smem u po­čet­ku da ga isuv­ i‐­
še opt­er­et­im ve­li­kim po­slo­vim­ a — mi­slio je Pro­to­rov.

— U redu — reče. Izv­ et­ri­te po­drum.

Od­go­var­a­juć­ i na znak koji mu je ruk­ om dao Rus­ i­lov jed­ an
od mla­dih po­ručn­ i­ka po­žur­i da is­pun­ i nar­eđ­ e­nje. Snaž­ ni ven‐­
ti­la­to­ri se po­kren­ uš­ e i is­ter­a­še opa­san gas iz pro­sto­ri­je. Cr‐­
ven­ a svet­lost pres­ ta­de da trep­ e­ri i upal­i se ze­len­ a svet­lost.
Pro­to­rov nar­ed­ i da se otvo­re vrat­a po­drum­ a.

Ko­ten uđe prvi, a zat­im Rus­ i­lov, pa dva mla­da po­ručn­ i­ka.
Dok­tor i Pro­to­rov uđoš­ e po­sle njih. Unut­ra nisu mo­gli ni­šta
da oset­e. Vaz­ duh je opet bio čist.

Muš­ karc­ i su ulaz­ i­li u po­drum, kao što go­spo­da idu u lov:
bili su po­nos­ ni na svoj elit­ni stat­us, pa ipak, pla­ši­li su se.

— Iz­gled­ a da je bez sves­ ti — reče dokt­or, gur­nuvš­ i nao­ ‐­
čar­e s vrha nosa. — Mi­slim da i na njeg­ a del­uj­e gas kao i na
ostal­e lju­de.

Po­što nije imao neko vi­so­ko mi­šlje­nje o dokt­o­ru, Pro­to­rov
mahn­ u Ko­te­nu da pri­đe. Dok se ogromn­ i sumo kret­ao kroz
pro­sto­ri­ju, Pro­to­rov ga je pra­tio sve dok nije do­šao do one
tačk­ e gde je Ni­ko­la le­žao na svoj­oj le­voj stra­ni.

— Di­san­ je je dub­ o­ko i prav­ il­no — reče dokt­or, obi­la­zeć­ i
oko zas­ pal­og čo­vek­ a — nema rea­ kc­ i­je kap­ a­ka, puls je uspo‐­
ren, boja kože je ble­da, čo­vek je u du­bo­koj nes­ ves­ ti. — Go‐­
vor­io je ove le­kars­ ke za­ključk­ e kao neku vr­stu li­ta­nij­e, ili mo‐­
li­tve, plaš­ eć­ i se neč­ eg­ a što nije shvat­ao i što, da­kle, nije mo‐­
gao da kont­ro­li­še.

Sa svog mes­ ta, Pro­to­rov po­kaz­ a Rus­ i­lo­vu da stan­ e tač­no
iza Ni­ko­le.

— U redu — reče Ko­ten­ u.

***

Ni­ko­la se baci unap­ red, isp­ ru­žen­ ih nogu prem­ a tež­ i­ni koja se
spu­štal­a prem­ a njem­ u. Nije mu bilo te­ško da zau­ s­ tav­ i di­sa‐­
nje i iz­beg­ne tro­van­ je ga­som. Najm­ an­ je po­sto­ji osam ra­zli­či‐­
tih obli­ka ninđ­ u­cua za osnovn­ u kont­ro­lu di­san­ ja, što je preu­ ‐­
ze­to od jo­gi­ja sa Ti­be­ta.

Dok­tor krikn­ u i od­sko­či u stran­ u, dok se Ni­ko­la obruš­ io na
sum­ oa koji je le­teo prem­ a njem­ u. Nje­go­ve pete bile su upra‐­

vljen­ e prem­ a Ko­ten­ ov­ im ko­len­ im­ a. Nik­ o­la je bio vešt i znao
je da bi najv­ eć­ a greš­ ka bila usmer­i­ti nap­ ad u ogro­man su‐­
moo­ v stom­ ak.

Ko­ten je bio nev­ er­o­vatn­ o brz i sko­ro mu je uspel­o da iz‐­
beg­ne Nik­ o­lin udar­ac. Ali, ne sas­ vim. Us­peo je da se spas­ e
lo­mlje­nja ko­len­ a, ali nije mo­gao da iz­beg­ne da bude obo­ren
na pod.

Ni­ko­la je čuo kako Pro­to­rov iz­daj­e nar­eđ­ en­ ja, kako se
dok­tor po­vlač­ i, a kako dva mla­đa vojn­ ik­ a idu nap­ red. Neš­ to
mu je smet­a­lo u kraj­e­vim­ a vid­nog po­lja, ali bio je isuv­ iš­ e ob‐­
uz­ et bor­bom sa Ko­ten­ om. Njeg­ o­va pod­svest je, međ­ ut­im
već prip­ rem­ al­a stra­te­gi­ju bor­be sa čet­i­ri nep­ ri­ja­te­lja.

Čet­ i­ri!
Bila je to njeg­ o­va po­sled­nja ja­sna mi­sao, pre nego što mu
je Rus­ i­lov zab­ io dugu iglu u mes­ nat­i deo njeg­ o­ve mi­ši­ce. Od‐­
sko­čio je isuv­ i­še des­ no. Pet crn­ ih ta­čak­ a igra­lo mu je pred
oči­ma: vi­deo je pet lju­di koji ga nap­ a­da­ju. Oset­io je kako ga
Ko­ten udar­a u glav­ u.
Pet cr­nih ta­čak­ a pret­vo­ri­lo se u pet cr­nih vel­o­va. Reči su
do­la­zi­le do njeg­ a kao iz vel­i­ke dal­ji­ne; bile su to reči koje za
njeg­ a nisu ima­le ni­kak­ vo zna­čen­ je, bila su to pi­tan­ ja na koje
nije mo­gao da daje od­go­vo­re. Onda ga sas­ vim ob­uz­ e snaž­ na
dro­ga koju su mu ubriz­ ga­li, i on se ones­ ves­ ti.
— Od­li­čan po­sao — reče Pro­lo­rov Rus­ i­lo­vu. — Vi­di­te, dok‐­
to­re — pri­šao je bli­že — za raz­ li­ku od onog­ a što vaše knjig­ e
kažu, mi ovde nem­ am­ o obič­no ljud­sko biće. Taj čov­ ek može
da pom­ akn­ e samo jed­ an prst i da vas uniš­ i­ti.
Dokt­or ne reče ni­šta: drht­ao je i mi­slio: »Uop­šte ne raz­ u‐­
mem sve ovo, niš­ ta ne raz­ u­mem. Treb­ al­o je da odavn­ o bude
u nes­ ves­ ti.«
— Mož­ da se opet pret­va­ra — reče tiho. Pro­to­rov zar­ez­ a:
— Mi­slim da se sada ne pret­var­a. On nema tu moć da iz‐­
bac­ i iz kr­vo­to­ka ono što mu je ubri­zga­no, ne može ni da ne‐­
ut­ra­li­se dro­gu. Sad je naš — mahn­ uo je gla­vom pre­ma dr­ve‐­
noj ma­ši­ner­i­ji u uglu. — U redu, Ko­ten­ e — reče tiho — veži
ga…

***

»Mo­raš da se vrat­iš na izvor… njeg­ ov izvor« — reči Mas­ aš­ i­gi
Kus­ un­ ok­ ij­a po­jav­ iš­ e se u njen­ oj sves­ ti, pro­bi­jaj­uć­ i di­jal­og Sa‐­
toa i Fen­ iks­ a. Aki­ko je bezb­ roj puta slu­šal­a taj deo tra­ke, tru‐­
deć­ i se da otk­ ri­je šta se krij­e iza tih reči.

Se­del­a je u Ko­ten­ ov­ oj sobi. Nas­ lo­nil­a je čelo na sku­plje­na
i po­dig­nut­a ko­len­ a. Bila je naga, i na svet­lo­sti lam­pe njen­ a je
koža svet­lu­cal­a kao da je nam­ az­ a­na uljem.

»Ljud­ i koji su ga po­sla­li, koji su ga tren­ ir­a­li, pred­stav­ ljaj­u
vel­i­ku pretn­ ju Jap­ a­nu« — bile su to Ma­saš­ i­gi­jev­ e reči.

Mas­ aš­ i­gi. Zaš­ to je oti­šla prvo u Gi­o­ku ško­lu? Nije mog­ la
da opi­še, ni da ob­ja­sni, taj svoj čin. A s dru­ge stra­ne, do­bro
se seć­ al­a onog svog pr­vog sus­ ret­a sa Mas­ aš­ i­gi­jem Kus­ un­ ok­ i‐­
jem. Kao da je naš­ la neku vezu sa svo­jom pro­šlo­šću — i to
kak­ vom pro­šlo­šću. Kao što je u lič­nom ži­vot­u u pot­pu­nos­ ti
pri­pad­ a­la Sa­i­gou, tako joj se či­nil­o da u svom pro­fes­ i­o­nal‐­
nom, rat­nič­kom ži­vot­u u pot­pun­ os­ ti pri­pa­da Mas­ aš­ i­gi­ju. Bila
je udat­a za Sa­i­goa tri ne­del­je.

Mas­ aš­ i­gi je odlu­čio da se prvo za­us­ ta­vi u Gi­o­ku ško­li. Za‐­
jed­no su nap­ us­ ti­li ško­lu kad se sen­ in po­bun­ io pro­tiv nje, i re‐­
kao da ne mogu njoj — ženi — da do­pu­ste da osta­ne u ško­li.

Zaj­ed­no su oti­šli u Tenš­ in Šod­ en Kat­o­ri u Još­ i­nou.
Zaš­ to je sve to uči­nio za nju? Šta je to bilo što je taj sen‐­
sei vi­deo u njoj? Zbog čega je ona bila tako spe­ci­jal­na i po‐
sebn­ a? Kako je samo po­greš­ io! Njeg­ o­va oda­nost mu je do‐­
nel­a smrt: i to smrt od ruke one koju je šti­tio i bra­nio.
Aki­ko se do­bro seć­ al­a osmeh­ a koji je ugled­ a­la na njeg­ o‐
vom licu kad se ras­ ta­jao od ži­vot­a. Bio je nal­ik na lat­i­ce lji­lja‐­
na. Zaš­ to se osmeh­ i­vao? Zaš­ to bi se čov­ ek osmeh­ iv­ ao u tre‐­
nutk­ u sop­stven­ e smr­ti? U Mas­ aš­ i­gi­jev­ om ži­vot­u nije bilo me‐­
sta za tugu. On je bio u sklad­ u s univ­ erz­ u­mom, naš­ ao je mir
u sebi, u ko­smo­su. Nem­ og­ uć­ e da je ček­ ao smrt s ra­do­šću.
On je bio, bar u Aki­kin­ om seć­ an­ ju, neka vr­sta svet­og čo­ve‐­
ka. To je bio drug­ i ra­zlog za­što je oda­bra­la baš njeg­ a za prvu
žr­tvu. Ako bi skriv­ an­ je va, onak­ o kako ju je Ki­o­ki nau­ č­ io, bilo

uspeš­ no sa nek­ im kao što je bio Mas­ aš­ i­gi, onda nije ima­la
čega da se plaš­ i, to će joj onda uspet­i sa svak­ im drug­ im.

Bilo je neš­ to u vaz­ du­hu — mož­ da neki spe­ci­fi­čan mi­ris
koji Aki­ko nije mo­gla da def­i­niš­ e. Po­di­gla je gla­vu i za­gle­da­la
se oko sebe, kao da sumn­ ja da nije sama. Neš­ to je du­nul­o
kroz po­luo­ ­tvo­ren­ u fus­ um­ u. Pap­ i­ri se po­mer­i­še na stol­u koji je
bio ne­što du­blje u sobi. Ali to je bio samo ve­tar, zar ne?

Aki­ko zad­ rht­a. Zaš­ to je, sada, o svem­ u tome raz­mi­šlja­la.
»Lju­di koji su ga po­sla­li, ljud­ i koji su ga obuč­ i­li, pred­stav­ ljaj­u
vel­i­ku opas­ nost po Jap­ an«. Znal­a je da Mas­ aš­ i­gi-san mi­sli na
muh­ on-nin Cuc­ um­ u. Ona lič­no je ubil­a drug­ og muh­ on-nin
Teng­ ua i vrat­i­la ono što je bilo ukrad­ en­ o tamo gde je pri­pa‐­
da­lo — u ško­lu.

Sada je zna­la da je u Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ju po­sto­jao i tre‐­
ći izd­ aj­nik. Mas­ aš­ i­gi Kus­ un­ ok­ i po­jav­ i se pred njom kao pri­ka‐­
za i nat­e­ra je da uči­ni onak­ o kako ju je on nau­ č­ io: da odr­ži
obe­ćan­ je. Mi­sli­la je na Sa­toa, Fen­ iks­ a i Nik­ o­lu koji su bili ne‐­
gde na sev­ er­u, na Hok­ ai­­du. Mis­ li­la je, nar­o­či­to, na Nik­ o­lu.

Ustal­a je i oti­šla u spav­ ać­ u sobu. Iz do­nje fi­o­ke u koju
Sato ni­kad­ a ne bi zav­ ir­io, ona iz­vuč­ e kim­ on­ o, svet­lo­si­vi sa
tamn­ os­ i­vim šar­a­ma. Gorn­ ja po­lo­vin­ a ki­mo­na bila je is­pr­ska‐­
na tamn­ os­ međ­ im tač­kam­ a. Bili su to tra­go­vi sens­ ei­­jev­ e krvi.

Po­lak­ o je obu­kla ki­mon­ o. Uze­la je još neke neo­ p­hodn­ e
stva­ri i kren­ ul­a je na sev­ er.

***

Kad se Nik­ o­la osves­ tio, ot­krio je da je na toč­ku. Svest mu se
od­mah vrat­i­la, ali nije otvo­rio oči, nije pro­men­ io ri­tam di­sa‐­
nja ili na bilo koji dru­gi nač­ in sta­vio do znan­ ja da je sada
sves­ tan.

Nije znao šta su mu ubri­zga­li u venu ali, bez ob­zi­ra šta je
bilo, bilo je to neš­ to vrlo jako, jer su efekt­i još bili tu. Oseć­ ao
se čud­no, či­nil­o mu se da ima vr­to­gla­vic­ u: nije znao da li
može da ver­u­je svoj­im čul­i­ma. Lo­gi­ka je dikt­i­ra­la da prvo sa‐­
ček­ a i pro­cen­ i sit­ua­ c­ i­ju.

Bio je vez­ an ko­žnim rem­ en­ jem za pr­ste, člank­ e, prek­ o
gru­di, oko stru­ka i but­i­na. Bio je odig­nut od poda. Se­ćao se
spra­ve u uglu, ali veo­ ­ma nej­a­sno.

Međ­ ut­im, ono što ga je najv­ iš­ e bri­nul­o, bio je Pro­to­rov.
Bio je do­volj­no mud­ ar da shvat­i kak­ vo je biće pred njim. Je‐­
dim je po­sumn­ jao da će Ni­ko­la uspet­i da se odup­ re gasu.
Zato je nar­ed­ io Ko­ten­ u da kren­ e na njeg­ a — da bi Ni­ko­lin um
bio ne­čim za­ba­vljen. Bilo je oči­gled­no da je to glavn­ a pret‐­
nja. Ni­ko­la ih je sve vi­deo, ned­ o­sta­jao je samo mlad­ i ofic­ ir
koji je bio na slu­žbi u ro­tenb­ ur­ou, Rus­ i­lov. Nije ga bilo u Nik­ o‐­
li­nom vid­nom po­lju, ali bio je tu, bio je iza njeg­ a. Nije bilo
vrem­ en­ a ni da ga har­ag­ ei opo­men­ e. Ipak je bio isuv­ iš­ e po‐­
tres­ en. Ni­ko­la je čak po­mi­slio da po­sta­je isuv­ i­še star za sve
ovo. Treb­ a­lo je da oset­i da je Rus­ i­lov iza njeg­ a. Pot­cen­ io je
pro­tiv­nik­ a — nar­o­či­to Pro­to­ro­va i zato je sad treb­ a­lo da pla­ti
punu cenu.

Otvo­rio je oči.
— Ah — reče Vikt­or Pro­to­rov lju­baz­ no — da li ste uži­val­i u
od­mor­ u?
»Otk­ ud­ a to­li­ko zna o meni?« — pi­tao se Ni­ko­la, dok je po‐­
kuš­ av­ ao da oslo­bo­di pr­ste. Ali, veze mu to nisu do­pu­štal­e. —
»Zan­ im­ lji­vo, ovo su pri­prem­ i­li spe­ci­jal­no zbog mene: ovo
oči­gled­no ne bi bilo neo­ p­hodn­ o za za­ro­blje­nik­ a koji nema
moje spo­sob­nos­ ti«.
Ni­ko­la je znao ko­li­ko je lju­di u sobi — iza njeg­ a i Pro­to­ro­va
bilo ih je dvo­ji­ca: Rus­ i­lov i dokt­or su bili is­pred. Rus­ i­lov je
staj­ao malo po stran­ i od svog šefa, a dok­tor je bio bli­ži Nik­ o‐­
li­nom lev­ om ram­ en­ u. Po­red njeg­ a je bila nje­go­va med­ i­cins­ ka
oprem­ a.
Pro­to­ro­va nije int­e­res­ ov­ ao od­go­vor. Umes­ to toga, on raz‐­
vuč­ e vel­i­ki ti­ker koji je iz­ba­cio kom­pjut­er. Po­kaz­ ao je Nik­ o­li
je­dan deo ti­ker­a. Nik­ o­la je bul­jio u oznak­ e, po­kuš­ av­ aj­u­ći da
se pri­ber­e. Mis­ lio je da je ovak­ o neš­ to slič­no viđ­ ao u čas­ op­ i‐­
si­ma koji su pi­sal­i o najn­ ov­ ij­im do­stig­nuć­ i­ma kom­pjut­er­ske
tehn­ i­ke i o lans­ i­ran­ ju sat­el­i­ta.

— Da li vam je ovo poz­ nat­o, go­spo­di­ne Lajn­ ir? — Pro­to­rov
je go­vor­io samo ru­ski. — Treb­ al­o bi da vam je ja­sno šta je
ovo. Ovo je sev­ er­na po­lo­vin­ a Honš­ ua, či­tav­ o ostr­vo Ho­kai­­do,
mo­reu­ z Nem­ ur­o, ju­žni deo Kur­il­skih ostr­va. — Pro­to­rov nije
ski­dao po­gled s Ni­ko­le. — A ovde. — reče i po­kaz­ a neke cr‐­
ven­ e tačk­ e — na oba­li, je pu­ko­ti­na iz­međ­ u dve plo­če. Ovde i
ovde, na sam­ om Honš­ uu, do­gađ­ a­ju se vel­i­ki ze­mljo­tres­ i,
snaž­ ni­ji od sed­ am step­ en­ i Riht­er­o­ve skal­e. Znam­ o da će se
je­dan ta­kav ze­mljo­tres do­go­di­ti već idu­će ned­ el­je. Man­ je po‐­
drht­a­van­ je već se oset­i­lo se­ver­o­za­padn­ o od To­kij­a.

Pro­to­rov pucn­ u pr­sti­ma i Rus­ i­lov, kao pred­ an­ i po­moć­nik,
do­da­de dru­gi deo ti­ker­a na kome se vid­ el­o kako je kriv­ ul­ja
po­viš­ en­ a.

— A sada — nas­ ta­vi Pro­to­rov, po­kaz­ u­juć­ i po­nov­ o na pa­pir
— ovde je još jed­na vrel­a tačk­ a. Ali, ja­sno nam je da ona nije
pro­uz­ ro­ko­van­ a geo­lo­škim pro­men­ am­ a. To je, u stvar­i, tačk­ a
na ko­joj ran­ ij­e nije ni­šta viđ­ en­ o. Nema pri­rod­nog oprav­da­nja
za nje­no po­sto­jan­ je.

Pap­ ir je za­šuš­ tao kao uhvać­ en­ i ins­ ekt.
— Šta vama sve to go­vor­i, go­spo­di­ne Lajn­ ir?
— Šta je uopš­ te to što mi po­kaz­ u­jet­e? Pro­to­rov puc­nu je‐­
zi­kom.
— Gle, gle, ko bi rek­ ao.
— Ako mi vi ne ob­jas­ nit­e, go­spo­di­ne Pro­to­rov, šta je to, ja
ne znam odg­ o­vor — reče Nik­ o­la.
— Zar ćete mi reći da ne prep­ o­zna­je­te ove obri­se? — Pro‐­
to­rov iz­mač­ e pa­pir. — Ovo je snim­ lje­no s vi­si­ne od 35.888
kil­o­met­ar­a. Vi­di­te li mo­reu­ z Nem­ ur­o, međ­ un­ ar­od­nu prep­ rek­ u
iz­međ­ u Jap­ an­ a i naše ze­mlje. — Oči su mu si­ja­le. — A zar ne
vid­ i­te, da­lje, ovu oblast obe­le­že­nu crv­ en­ om bo­jom? Ona se
nal­a­zi u dnu mo­reu­ z­ a, na jap­ ans­ koj ter­i­to­ri­ji, ali del­i­mičn­ o i
na naš­ oj.
On klimn­ u gla­vom i Ni­ko­la je znao šta sada sled­ i. Niš­ ta
nije mog­ ao da učin­ i za svo­je telo, ali um je bio neš­ to dru­go.
Sjaj­na čel­ič­na igla zab­ o­de se u njeg­ o­vu mi­ši­cu, neš­ to is­pod
pređ­ aš­ njeg ubo­da. Koža mu se malo odi­že dok se tečn­ ost

uli­val­a u telo. To­nuo je: že­leo je da vikn­ e. Otk­ uc­ aj­i srca su
mu se div­ lje ubr­zal­i.

Di­scip­ li­na. Kont­ro­la. Vla­da­nje sob­ om.
Kont­ro­li­sao je svoj raz­ um, kao što bi otac uzeo prep­ la­še‐­
no dete i po­veo ga u pro­sto­re gde nema strah­ a. Ge­cum­ ei no
mići.
Neg­ de dal­e­ko od nje­ga, čuo se nerv­ o­zan glas Pro­to­ro­va.
— Šta znat­e o Tenč­ i­ju? Ko­li­ko Mink zna? Reći ćete mi to,
go­spo­di­ne Laj­nir. Pre nego što umret­e, mo­že­te to da uči­ni­te
za mene!

***

— Kako ste me prat­i­li sve do Ha­vaj­a?
Rik Mil­er je sed­ eo na ivi­ci pla­stič­nog splav­ a koji su iz­naj‐­

mi­li na hot­el­skoj pla­ži. Njeg­ o­ve du­gačk­ e tam­ne noge vis­ i­le
su u vodi. No­sio je kup­ ać­ e ga­ći­ce kak­ ve nose jah­ ač­ i na ta­la‐­
si­ma. Kup­ io ih je u Lah­ ai­­ni.

— Mi­slim da vam je odg­ o­vor već poz­ nat.
Jus­ ti­na se osmehn­ ul­a. Oseć­ al­a se bo­lje nego ikad­ a pre.
— La­ska mi što ste hte­li da me za­ved­ et­e. Mil­er se do­bro‐­
du­šno osmehn­ uo.
— Nije to samo strast u pi­ta­nju, zna­te. Žel­im više od sve‐­
ga da se vrat­i­te u firm­ u, bez ob­zi­ra šta će se do­go­di­ti iz­me‐­
đu nas.
— Već se do­go­di­lo — reče ona — veo­ ­ma mi je drag­ o što
ste do­šli ova­mo. Zai­­sta.
Po­smat­rao je jato ma­lih riba kako se trka is­pod njih.
— Mora da ga mnog­ o vo­li­te kad ste mu tako odan­ i. Ono o
čemu je Jus­ tin­ a sada raz­mi­šlja­la i do čega joj je bilo najv­ iš­ e
sta­lo bilo je seć­ an­ je na to kako se budi usred noći, prep­ la­še‐­
na i zbu­njen­ a, sa že­ljom da do­tak­ne Ni­ko­li­nu ruku. Žel­el­a je
više od sveg­ a da po­nov­ o oset­i tu ruku koja je bila to­li­ko dru‐­
gač­ i­ja od osta­lih, ruku kak­ vu nik­ ad­ a ran­ ij­e nije do­dirn­ ul­a.
Se­ćal­a se kako je le­ža­la uz njeg­ a i mi­lo­val­a gru­bu ivi­cu te

šake. Samo taj do­dir i po­kret smi­ri­li bi je, i ona bi po­nov­ o
skliz­ nul­a u san.

Ali, to su bili pro­šli dani i neka dru­ga Jus­ ti­na. Nije ver­o­va‐­
la da će strah i nei­­zve­snost opet vla­da­ti nje­nim ži­vot­om.

Zag­ le­dan­ a prek­ o Mol­o­kai kan­ al­a, okup­ an­ og sunc­ em, po
ko­jem su se ga­njal­i tamn­ i ta­las­ i s be­lim krun­ am­ a od pene,
raz­mi­šlja­la je o svo­joj nez­ rel­o­sti kao da pri­pa­da nek­ oj dru­goj
osob­ i: rašč­ lan­ jav­ al­a je to, ja­sno i objekt­iv­no. To je već bilo
neš­ to van nje.

Pret­po­stav­ ljal­a je da se od­uv­ ek pla­ši­la lju­bav­ i… pra­ve lju‐­
ba­vi, onak­ ve kak­ vu je ose­ćal­a prem­ a Ni­ko­li. Od zrel­o­sti, sre‐­
ta­la se samo s muš­ karc­ i­ma koji nisu mog­ li da joj pruž­ e po­dr‐
šku i oslo­nac. Nju su pri­vlač­ i­li muš­ kar­ci koji bi je is­ko­ri­šćav­ a‐­
li, a za­tim osta­vlja­li, prep­ u­šta­juć­ i je njen­ oj sam­ oć­ i, gde se i
ose­ćal­a najb­ ez­ bed­ni­jom, gde je slo­bod­no mog­ la da bude
mala dev­ ojč­ i­ca i gde je bila — a to je bilo ono najč­ udn­ i­je ot‐­
krić­ e od svih — si­gurn­ a da će je otac zaš­ ti­ti, da će joj po­ka‐­
zat­i svo­ju než­ nost i lju­bav.

Uči­nil­o joj se da je ona sama iza­zi­val­a ta­kve nez­ av­ id­ne si‐­
tu­ac­ i­je samo zato da bi otac mog­ ao da se mesa u njen ži­vot
— kako je to ona naz­ i­val­a. Sada je shvat­al­a da je to njeg­ o­vo
meš­ an­ je bilo po­trebn­ o mal­oj dev­ ojč­ i­ci koja se još kri­la u njoj
i koju je on još vo­leo. Jer on bi tada nap­ u­štao svoj svem­ oćn­ i
po­sao i pos­ već­ i­vao se njoj u cel­o­sti.

Zap­ rep­ aš­ ćen­ a, sed­ el­a je na sunc­ u, bu­lje­ći u ostr­vo koje je
nek­ ad­ a bilo pri­hvat­i­li­šte za le­pro­zne. Bilo je iro­nij­e u tome
što je do­šla čak ovam­ o, da bi bila u bli­zi­ni Mol­o­kai­a. Jas­ no joj
je bilo zaš­ to je do­put­o­val­a tu. Bila je udal­je­na man­ je-više
pet hil­ja­da kil­o­met­ar­a od kuće: tri hil­ja­de kil­o­met­ar­a u Ti‐­
hom okea­ n­ u. To­li­ko je, u stvar­i, bila bli­že Nik­ o­li.

— Ho­ćet­e li da pli­vat­e?— upi­tao je než­ no Mil­er. Jus­ ti­na
po­segn­ u prem­ a njem­ u i stegn­ u ga za ruku.

— Idi­te ako vam se pli­va. Doći ću i ja za vama, kroz mi‐­
nut-dva.

Klim­nuo je gla­vom i skli­znuo sa splav­ a, kreć­ uć­ i se po­la­ko,
da­lje od nje, dok su mu svi miš­ i­ći lepo i sklad­no rad­ i­li.

Po­smat­ra­la ga je sa čud­nim zad­ o­volj­stvom, za koje je mi‐­
sli­la da nik­ ad­ a ra­ni­je neće oset­i­ti. On je bio zgo­dan muš­ ka‐­
rac, po­že­ljan u svak­ om po­gle­du. Ko­li­ko bi njen­ ih pri­ja­tel­ji­ca
mog­ ao lako da za­ved­ e, ko­li­ko bi njih bile srećn­ e da su sada
na njen­ om mes­ tu. Nas­ mej­al­a se gla­sno. Do­bro se ose­ćal­a
što je želi tak­ av muš­ kar­ac. Ali, još je bo­lje bilo to što joj je on
po­mog­ ao da ose­ti ko­li­ko dub­ o­ko voli Ni­ko­lu, jer je div­nom ja‐­
či­nom ose­ćal­a Ni­ko­lin duh, kao da on pli­va tu neg­ de, bli­zu
nje.

Nji­hov­ a svađ­ a sada joj je iz­gle­dal­a bez­ nač­ ajn­ a i glup­ a,
mada joj se ran­ i­je učin­ il­o kao da ima ti­tans­ ke raz­mer­e ra‐­
spra­ve na Olim­pu. To je bilo zato jer se Jus­ ti­na nije bo­ri­la
pro­tiv Nik­ o­le, već pro­tiv sebe same. Iz dal­ji­ne, sada je mo­gla
da shvat­i da je u času kada joj je on sao­ p­štio najn­ ov­ i­je do­ga‐­
đaj­e bila za­hvać­ en­ a pan­ i­kom jer joj je od­jed­nom po­stal­o ja‐­
sno da će čo­vek za ko­jeg treb­ a da se uda biti u pot­pun­ os­ ti
kao njen otac, bav­ ić­ e se ist­im po­slom.

Sada je shvat­a­la da se toga uplaš­ i­la samo zato jer je je‐­
dan njen deo to, u stva­ri, lud­ ačk­ i žel­eo. Ali, Nik­ o­la nije bio
njen otac: on je znao šta želi od svog ži­vot­a… i od Jus­ ti­ni‐­
nog. Imal­i su sop­stven­ e ži­vo­te i treb­ al­o je da ih što bo­lje is‐­
ko­ri­ste. Kako bi Ni­ko­la to rek­ ao? Imal­i su sop­stve­nu kar­mu.
Osmelm­ ul­a se opet. Da, Nik­ o­la bi rek­ ao: karm­ a.

A njen­ a karm­ a je bila da bude uz njeg­ a, bez ob­zi­ra da li
će on uprav­ lja­ti Tomk­ i­nov­ om ind­ us­ tri­jom ili ne. Više se nije
pla­ši­la da po­klon­ i srce mu­škar­cu, nije se pla­ši­la da pro­ved­ e
ži­vot s njim. U stvar­i, bilo joj je jas­ no da je to baš ono što
želi svim svo­jim bi­ćem.

Skli­znul­a je u vodu i zap­ li­val­a po­la­ko prem­ a Riku.
— Go­to­vo s raz­mi­šlja­njem? — reče on ves­ el­o.
— Raz­mi­šlja­njem? — nas­ mej­a­la se i ona ves­ el­o. — To
rade samo odr­as­ li, zar ne? Mo­ram da nau­ č­ im tu veš­ ti­nu.
Paž­ lji­vo ju je po­smat­rao, kao da se od­jed­nom od šten­ et­a
pro­men­ il­a u odr­as­ log »do­ber­man­ a«.
— Ho­ćet­e li da se vrat­i­te sa mnom i po­sta­net­e zvez­ da
naše fir­me?

Jus­ ti­na se uoz­ bi­lji­la.
— Rik, po­treb­ne su mi neke gar­anc­ i­je pre nego što do­ne‐­
sem odlu­ku.
Klim­nuo je glav­ om.
— Što god bu­dem mo­gao da učin­ im, učin­ ić­ u.
— Do­bro — po­smat­ra­la ga je ozbilj­no — od­jur­i­la sam to­li‐­
ko brzo da ni­sam imal­a vrem­ en­ a da stup­ im u vezu s Meri
Kejt, mada sam ostav­ il­a po­ruk­ u u njen­ om serv­ i­su. A to znač­ i
da, u ovom tren­ u, mor­am da ver­u­jem vama. — Zas­ tal­a je da
vidi da li će on po­čet­i da se bra­ni, ali kako on nije niš­ ta re‐­
kao, nas­ tav­ il­a je. — Ako ste je naj­ur­i­li pro­tiv njen­ e vo­lje, ako
ste mene po­stav­ i­li na njen­ o mes­ to, kaž­ em vam ozbilj­no da
ne žel­im da čuj­em ni za vas ni za vašu firm­ u. To je moja kraj‐­
nja odluk­ a.
— U redu — reče on — jas­ no mi je šta žel­i­te. Mo­ram da
vam ka­žem da Meri Kejt nije bila za­do­volj­na nama, a ni mi
nis­ mo bili za­do­volj­ni njom. Bili smo se do­go­vo­ri­li da se raz­ i‐­
đe­mo mnog­ o pre nego što sam upoz­ nao vas, Jus­ ti­na. Ja sam
po­kuš­ ao da joj po­mog­nem. Žel­eo sam da prev­ az­ i­đe teš­ ko­će
i nas­ tav­ i da radi kod nas, ali, isti­na je da nju to nije in­ter­es­ o‐­
val­o. Bilo joj je ja­sno da je tren­ ut­ak da ode kada ste vi doš­ li.
— Znač­ i li to da ste, još pre nego što ste iza­šli sa mnom
na ruč­ ak, razg­ o­var­al­i sa njom o od­la­sku?
— Da.
— Rik, ovo je veo­ ­ma važ­ no za mene i ne žel­im da po­gre‐­
šim. Vol­el­a bih da raz­go­var­am s Meri Kejt pre nego što do­ne‐­
sem krajn­ ju odluk­ u.
— Onda treb­ a od­mah da je naz­ o­vet­e, Jus­ ti­na. Vo­leo bih
da ver­u­je­te da je ono što sam vam rek­ ao isti­na, ali pot­pu­no
vas shvat­am ako još sumn­ jat­e. Nema nič­ eg nei­­sti­ni­tog u
ono­me što sam vam rek­ ao, to isto će vam po­tvr­di­ti i vaša
pri­jat­ e­lji­ca.
Jus­ ti­na je od­jed­nom ose­ti­la da je sada tren­ ut­ak da se ova
nap­ et­a si­tua­ c­ i­ja prek­ i­ne. Osmehn­ ul­a se i po­pr­skal­a ga vo‐­
dom.

— Mi­slim da onda mogu da pri­hvat­im vašu po­nud­ u. Pli­va‐­
li su jed­no uz drug­ o dok su tal­as­ i nap­ a­da­li ko­raln­ i greb­ en
kao mrs­ kog nep­ ri­jat­el­ja, za­si­pa­juć­ i ih blje­šta­vom, bel­om pe‐­
nom.

— Ali, prav­ o odav­de ja idem u Jap­ an — od­jed­nom reče Ju‐­
sti­na.

On je znao šta to znač­ i. Ona mu je sve isp­ ri­čal­a o Nik­ o­li, o
tome gde se on sada nal­a­zi i o tome šta se do­go­di­lo iz­međ­ u
njih. Osmehn­ uo se, a u tom osmeh­ u mo­žda je bilo tuge. Bio
je to onaj osmeh koji ima do­bri ri­bar kad mu se ot­ki­ne krup‐­
na riba s udi­ce. Iako mu se mož­ da ne do­pad­ a što je lov neu­ ‐­
spe­šan, ne može a da ne oda pri­zna­nje biću koje ga je nad‐­
mud­ ri­lo: mo­žda je čak zad­ o­vo­ljan što je uspel­o da se iz­bo­ri
za slo­bo­du.

— Znat­e — reče on — go­di­nam­ a se već di­vim ja­pans­ kim
met­o­dam­ a re­klam­ e. Nad­ am se da ćete se vrat­i­ti s puno nji‐­
hov­ ih tajn­ i.

Obo­je su se ves­ el­o nas­ mej­al­i.

***

Čvr­sti Čiu nije ni­šta od­go­vo­rio, samo je pri­neo prst usnam­ a i
znak­ om po­kaz­ ao Nang­ i­ju da ga sled­ i. Na Po San ro­ud­ u bile
su saz­ id­ an­ e kuće za bo­ga­taš­ e Hong Kong­ a. Či­nil­o im se kao
da se kreć­ u kroz neku vel­i­čans­ tve­nu šumu.

Mag­ la je teš­ ko vis­ i­la u vaz­ du­hu i nisu se vi­del­e ni zvez­ de
ni mes­ ec. Nang­ i je bio za­hval­an zbog toga: či­nil­o mu se da
ne bi bio baš pres­ reć­ an da ga neko vidi kako se šun­ ja po Ko‐­
lo­ni­ji u čet­i­ri časa ujut­ru.

Čvr­sti Čiu je po­čeo da hoda neš­ to brže. Odj­ed­nom je skli‐­
znuo u uski pro­laz, prep­ un kant­i za đub­ re i raz­bac­ an­ og đu‐­
bret­ a.

Si­šli su niz nek­ o­li­ko bet­ons­ kih step­ e­nik­ a i pro­šli kroz me‐­
tal­na vrat­a. Bili su sada u zgra­di, u po­drum­ u. Sve­tlost je do‐­
laz­ i­la iz si­ja­li­ca okač­ en­ ih na be­tons­ kom pla­fo­nu. U hod­ni­ku
su dva mla­da Ki­nez­ a igra­la Fan Tan. Po­di­go­še po­gled, oči‐­

gled­no prep­ o­znal­e Čvr­stog Čiua i vrat­i­še se svo­joj igri. Niko
ne reče ni reč. Nang­ i nije mor­ao da pita svog pra­ti­o­ca ko su
ovi mlad­ i­ći. Grin Pang. To je bar bilo jas­ no. Nang­ i je znao da
će usko­ro sres­ ti i Treć­ eg ro­đa­ka Toka, koji mora da se još kri‐­
je u stan­ u Sočn­ e Pien.

Tri­ja­de, koji su svud­ a imal­i svoj­e lju­de u Ko­lo­nij­i koji su
kont­ro­li­san­ i čak i po­li­ci­ju — ima­li su još jed­ an akro­nim: naz­ i‐­
van­ i su San Ho Hiu, Udru­žen­ je tri har­mon­ ij­e. To je nek­ ad­ a
bilo najm­ oćn­ i­je ki­nes­ ko taj­no udruž­ en­ je. Osnov­ al­i su ga pra‐­
vi pat­ri­o­ti sa ci­ljem da se bore pro­tiv onih koji su žel­el­i da
budu za­bo­rav­ lje­ne star­e tra­di­ci­je i Ming Di­nas­ ti­ja, još 1644.
go­di­ne.

Sada su se, pak, bo­ri­li jed­ni pro­tiv drug­ ih, u mračn­ im i us‐­
kim ulic­ am­ a Hong Kong­ a, iz­beg­ a­vaj­u­ći prst za­ko­na. Trad­ i­ci­o‐­
naln­ a ki­nes­ ka po­ro­di­ca bila je uniš­ te­na ind­ u­stri­jal­i­za­ci­jom i
mod­ er­nim nač­ i­nom ži­vo­ta. Iz dru­štva koje se pret­ež­ no bav­ il­o
po­ljo­pri­vred­ om preb­ ač­ en­ i su u neš­ to mod­ er­no. Tri­ja­de su nu‐­
di­le zam­ en­ u za tra­di­ci­o­naln­ u po­ro­di­cu i lako su preo­ ­brać­ al­e
lju­de.

»Bili su to pat­e­tič­ni raz­ lo­zi zbog ko­jih su mla­di lju­di odlu‐­
či­val­i da po­stan­ u ulič­ni bor­ci za Grin Pang« — razm­ i­šljao je
Nang­ i.

Izaš­ li su iz lif­ta na čet­rn­ ae­ s­ tom sprat­u, i Čvrs­ ti Čiu kren­ u
niz hod­nik. Zas­ tao je pred jed­nin­ i vrat­i­ma i iz­vad­ io go­mi­lu
klju­čev­ a i pri­bor iz dže­pa. Brav­ a je pop­ u­sti­la za sek­ und­ u.

Stan je bio u ruž­ i­čas­ tim i žu­tim to­nov­ i­ma. Zbog ove kom‐­
bi­nac­ i­je boja, Nang­ i­ju se sko­ro smuč­ i­lo. Bio je to stan sa dve
spa­vać­ e sobe i Nang­ i­ja su sada pov­ el­i prem­ a jed­noj.

Vi­deo je kako je blje­snul­a neč­ i­ja beon­ jač­ a u tami. Bio je
to tihi po­zdrav Treć­ eg ro­đak­ a. On je bio lepo građ­ en muš­ ka‐­
rac, ši­ro­kih ram­ en­ a, mno­go mla­đi nego što je Nang­ i oček­ i‐­
vao. Nang­ i je mi­slio da se na tom po­lo­ža­ju nal­a­zi neko mno‐­
go sta­ri­ji. Imao je opas­ no lice, iša­ra­no ožilj­ci­ma. Nang­ i nije
vi­deo nik­ ak­ ve ro­đačk­ e slič­nos­ ti iz­međ­ u ova dva muš­ karc­ a.

Čučn­ ul­i su i pri­bli­ži­li se Treć­ em ro­đak­ u Toku koji se sklon­ io
u stran­ u, kad su oni pri­šli. Nang­ i tad ugled­ a da je on u ruk­ a‐­

ma dr­žao »Ni­kon« apar­at sa so­či­vom od 135 mil­i­met­ar­a.
Iz­međ­ u dve spav­ ać­ e sobe bila su vrat­a koja su bila malo

od­škrin­ ut­a. Nang­ i je čuo šap­ ut­a­nje i, nagnuvš­ i se prek­ o ra‐­
men­ a Čvrs­ tog Čiua, ba­cio je po­gled u sobu.

Vi­deo je deo pro­zo­ra, deo ko­mo­de s mal­im kri­stal­nim fla‐­
šam­ a za parf­em­ e, nek­ o­li­ko ruž­ ev­ a. Na zidu je bilo ogle­da­lo u
kome se ogled­ ao drug­ i deo sobe.

Krev­ et je bio po­kri­ven ruž­ i­čas­ tim po­kri­vač­ i­ma i žut­im du‐­
šečn­ im čarš­ av­ om. Go­mi­le ja­stu­ka. Vi­de­la su se dva tela. Mu‐­
škar­ac i žena. Bili su nagi. Čudn­ o, i ta dva dela odud­ a­ra­la su
jed­no od dru­gog kao boje čarš­ av­ a i po­kri­vač­ a. Sočn­ a Pien je
imal­a žuć­kas­ ti ten koji je než­ no si­jao u svet­lo­sti lam­pe.

Po­red nje le­žal­o je ogrom­no nago telo nek­ og muš­ karc­ a
čud­ne ruž­ i­čas­ te boje, dla­kav­ o tu i tamo na gru­bi, zap­ ad­njač‐­
ki nač­ in. Dlak­ e su bile riđe.

Od­mah je bilo jas­ no da u krev­ et­u sa Pien nije Liu, već
neki bel­ac vi­sok sko­ro dva met­ra. Nang­ i je tako pro­sud­ io,
riđe kose, pri­lič­no vel­i­kih za­li­za­ka, pot­kres­ an­ ih br­ko­va i ja‐­
snih, int­el­i­gent­nih pla­vih oči­ju.

»Gde sam već vid­ eo to lice?« — pi­tao se Nang­ i. Niko nije
mo­gao da mu po­mog­ne. Sme­stio se udobn­ ij­e da po­smat­ra i
slu­ša. Go­vo­ri­li su eng­ le­ski.

— Do­neć­ e tri čet­vrt tone u iduć­ i utor­ak — go­vo­ri­la je Soč‐­
na Pien. — Liu će se pob­ ri­nut­i da roba pro­đe kroz Ko­lo­nij­u.

— Mo­že­mo li to da res­ kir­am­ o? — pi­tao je ri­đo­ko­si. — Po‐­
sled­nja rac­ i­ja bila je pre šest ned­ e­lja.

— Ali, ovaj je to­var veo­ ­ma važ­ an. — Oči Soč­ne Pien su si‐­
ja­le. — Uz nje­ga idu i in­for­mac­ i­je. Veo­ ­ma važ­ ne i taj­ne.

— O čemu?
Nas­ mej­al­a se i po­čel­a da mu mrsi kosu.
— Ko­li­ko te to za­i­sta int­e­res­ uj­e?
— Mene? Uop­šte me ne int­e­res­ uj­e. — Nang­ i­ju od­jed­nom
po­stad­ e ja­sno da muš­ kar­ac go­vor­i s jas­ nim škot­skim pred­ e‐­
njem.
— Onda nije važ­ no ni da ti kaž­ em o čemu se radi — glas
Soč­ne Pien bio je sada nal­ik na pred­ e­nje mačk­ e, dok su se

njen­ i veš­ ti pr­sti spu­štal­i niz muš­ karč­ ev­ e za­teg­nut­e bu­ti­ne
sve dok ga nije ščep­ a­la pu­nom šak­ om. — Zak­ lel­a sam se da
ću čuv­ at­i taj­nu.

Ri­đo­ko­si je nap­ o­la za­tvo­rio oči.
— Mene to ne int­e­res­ uj­e, mila. Vla­da Nje­nog vel­i­čans­ tva
za­i­sta nije za­int­e­res­ o­van­ a za tu taj­nu.
Nje­ni pr­sti su ga veš­ to mi­lo­val­i.
— A šta ja da rad­ im, da ostan­ em ra­za­pe­ta di­lem­ om? Ne
mogu da iz­dam po­ver­en­ je.
Ri­đo­ko­si za­mum­ la od za­do­volj­stva.
— Po­što si već tra­ži­la moju po­moć, drag­ a, mi­slim da mo‐­
raš da mi kaž­ eš o čemu se radi. — Go­vo­rio je kroz sti­snut­e
zube, jer ga je za­do­volj­stvo prep­ la­vlji­val­o.
— Tako si vel­ik — reče Sočn­ a Pien i spu­sti po­gled na čo‐­
vek­ ov nab­ rek­ li ud. — Uvek se iz­nen­ ad­ im kad vi­dim kako po‐­
sta­ješ ogro­man — po­di­gla je gla­vu — i zato što si ta­kav ka‐­
kav si, reći ću ti.
Nang­ i je shvat­io da je sve to samo deo seks­ ua­ l­ne igre.
Ona je, io­nak­ o, hte­la da mu kaže to što je ima­la, bilo je to ja‐­
sno od po­četk­ a. »Tako dak­ le Sočn­ a Pien za­ra­đuj­e svoj hleb«
— po­mi­slio je. — »Ste­kla je po­ver­en­ je vel­i­kog šefa u Ko­lo­nij­i,
a onda ga iz­daj­e dru­goj stra­ni«.
Ona je sve snaž­ ni­je mi­lo­val­a ri­đo­ko­sog. Po­smat­ra­la je ši‐­
rom otvo­ren­ ih oči­ju ono što je dr­ža­la u ruk­ am­ a.
— Inf­orm­ ac­ i­ja se od­nos­ i na po­lo­vi­nu vis­ o­kih služ­ be­ni­ka u
Ko­lo­ni­ji u vlad­ i, po­li­ci­ji, obez­be­đen­ ju.
— Go­spo­de!
Nang­ i­ju nije bilo ja­sno da li ri­đo­ko­si tako rea­ g­ uj­e na veš­ to
mi­lo­van­ je Sočn­ e Pien ili na ono što je uprav­ o čuo. Sada mu
je po­sta­lo ja­sno zaš­ to joj je dato ime koje je nos­ i­la.
Nas­ mej­avš­ i se iz grla, dev­ ojk­ a se baci na muš­ kar­ca koji je
le­žao na leđ­ i­ma. Zat­vo­rivš­ i oči po­čel­a je da uži­va, nab­ i­ja­ju­ći
se na njeg­ a, za­drht­avš­ i uvek kad bi je on neg­ de u du­bi­ni do‐­
tak­ ao.
— Mi­luj mi bra­da­vi­ce — daht­a­la je — vo­lim kad mi ti to
rad­ iš.

Njeg­ o­ve ruke se po­slu­šno po­di­go­še i ona krikn­ u od za­do‐­
volj­stva. Za to vrem­ e, u sus­ ed­noj sobi, Treć­ i ro­đak Tok je sni‐­
mao i snim­ ao. Znao je da će se na sli­kam­ a jas­ no vid­ e­ti lica
žene i muš­ karc­ a, kao i njih­ ov­ a spoj­en­ a tela. Po­red njeg­ a Čvr‐­
sti Čiu sni­mao je na min­ ij­a­turn­ om magn­ et­o­fon­ u svak­ i zvuk.

Na žu­tim čarš­ av­ im­ a nep­ o­šted­no se vod­ io boj. Ri­đo­ko­si je
po­čeo da zat­e­že but­i­ne i da ih baca uvis kao da želi da zba­ci
svo­ju smel­u jah­ ač­ i­cu, mada je jas­ no bilo da je to najm­ an­ je
što želi. Ali, on je još mo­gao jas­ no da raz­mi­šlja. Strast i za‐­
do­volj­stvo nisu mu još pom­ ra­či­li um.

— Ne žel­im ni­kak­ ve komp­ ro­mi­se s Li­uo­ m. Shvat­aš? Soč‐­
na Pien je ste­njal­a i uz­di­sal­a:

— Znam… ooo­ ­oh! — on je do­bro znao šta radi, sve je sa‐­
vrš­ en­ o po­sta­vio na svo­je mes­ to: nas­ ta­vio je da je pro­bad­ a
od dole, dok ona najz­ ad nije mo­gla da iz­dr­ži već je krikn­ ul­a.
— Haj­de sada, sada vel­i­ki moj ždrep­če! Nap­ un­ i me! Nap­ u­ni
me!

Odm­ ah po­sle te eks­ plo­zi­je stra­sti, Nang­ i i Čvr­sti Čiu iz­ba‐­
ul­ja­še nap­ o­lje is­tim put­em ko­jim su do­šli. Dole u hod­ni­ku,
ista dvo­ji­ca iz Grin Pang­ a igra­la su istu igru. Zan­ es­ en­ i u Fan
Tan nisu ih ni prim­ et­i­li.

Nap­ o­lju, u usk­ om pr­lja­vom pro­la­zu, Nang­ i obri­sa čelo be‐­
lom ma­ram­ i­com.

— To nema veze s njom — reče on — u sve su umeš­ an­ i
Li­uo­ ­vi pr­sti. On radi na obe stra­ne uli­ce. Mad­ o­na, on svak­ a‐­
ko radi na tome da bude što pre ubi­jen.

— Nije još tako da­le­ko oti­šao — nas­ mej­a se Čvrs­ ti Čiu —
on je veo­ ­ma mud­ ar čo­vek… ali, i veo­ ­ma opas­ an i zao.

Nang­ i se tru­dio što je bol­je mo­gao da sak­ rij­e ush­ i­ćen­ je
koje je ose­ćao: bila je to isuv­ iš­ e opa­sna emoc­ i­ja koja je pre‐­
viš­ e ot­kriv­ al­a, a on to nije žel­eo.

Oseć­ ao je kako se pli­ma sada za­i­sta vrać­ a i po­čeo je be‐­
sno o svem­ u da raz­mi­šlja. Mo­rao je da bude si­gu­ran u ono
što radi, i za to mu je bila po­treb­na pom­ oć.

— Čvr­sti Čiu — reče on — ot­kud zna­mo da je ono što je ta
žena rek­ la ri­đo­ko­som isti­na? Mož­ da ga je nam­ er­no po­vel­a

na pog­ reš­ an trag.
— Sas­ vim bi bilo lo­gič­no da to ne saz­ nam­ o — reče Čiu —

ja nem­ am baš do­bre veze s dru­ge stra­ne, a ni Treć­ i ro­đak
Tok bo­lje da se tamo ne po­kaz­ u­je. Ali, u ovom slu­čaj­u ni­ka‐­
kvi nam do­kaz­ i nisu po­trebn­ i — mla­dić je go­vor­io brzo i ube‐­
dlji­vo — jer mo­rat­e da zna­te da je stran­ i đavo ko­jeg ste vi‐­
del­i u za­gr­lja­ju Soč­ne Pien niko drug­ i nego gla­vom i bra­dom
Čarls Pers­ i Red­men. I niko u Hong Kong­ u, pa čak ni Soč­na
Pien, ne bi se usud­ io da njeg­ a po­greš­ no oba­ves­ ti. On je to­li‐­
ko do­bro oba­veš­ ten o svem­ u da bi onaj ko mu da po­greš­ ne,
ili la­žne, inf­orm­ ac­ i­je bio mo­ment­a­no uklon­ jen.

Nang­ i, s ru­kom u dže­pu na pr­si­ma, do­dirn­ u kli­zav­ u po­vr‐­
ši­nu crv­ en­ og ko­vert­a koji mu je dao Liu, zbog čega se Nang­ i
ose­ćao da je iz­gu­bio ob­raz. Sada je do­pu­stio da se njeg­ o­vo
ush­ ić­ en­ je jas­ no vidi.

***

Šta ho­ćeš time da kaž­ eš da ne mož­ eš to da pro­či­taš?
— Baš to, Pro­to­rov-sane — reče Ko­ten.
— Pa zar to nije jap­ ans­ ki? — Pro­to­rov se nik­ ad­ a nije tru‐­

dio da saz­ na sve zam­ke ja­pans­ kog jez­ i­ka i pi­sma, pa zato
sada nije ni mo­gao da shvat­i da Ko­ten ne može da pro­či­ta
neš­ to što je nap­ i­san­ o na jap­ ans­ kom.

— To jes­ te jap­ ans­ ki, i nije jap­ ans­ ki.
— Ne plać­ am te da bi mi po­sta­vljao zam­ke i go­vor­io u za‐­
go­netk­ am­ a — reče bes­ no Pro­to­rov.
— Rad­ im samo ono što mi se nar­ed­ i — reče ogrom­ni
sumo šamp­ i­on — ubac­ io sam se u Sa­to­ov ko­bun. Rad­ io sam
s vaš­ im po­ručn­ ik­ om Rus­ i­lo­vim, oba­vil­i smo po­sao u ro­tenb­ u‐­
roa, a po­sle­di­ca toga je bila da smo iz­gu­bi­li svog po­sled­njeg
špi­jun­ a. Ja sam samo obav­ ljao svoj­u duž­ nost.
— Tvoj­a duž­ nost je ono što ti ja kaž­ em da ti je duž­ nost —
reče Pro­to­rov. — Mo­raš da mi pro­či­taš do­kum­ ent­e koji su na‐­
đen­ i u Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ju. Tvoj ži­vot za­vis­ i od toga.

— Onda svak­ ak­ o mo­ram da umrem, Pro­to­rov-sane, jer ja
ne mogu to da pro­či­tam. Isti­na je da je to za­snov­ an­ o na ki‐
nes­ kim ide­o­gram­ i­ma na ko­ji­ma je za­snov­ an i moj mat­er­nji
jo­zik. Ali, ko­ri­šćen­ i su znac­ i koji su isuv­ iš­ e te­ški i komp­ li­ko­va‐­
ni. — Raš­ i­rio je svo­je krup­ne šake. — Što se mene tiče, to je
isto kao da je nap­ i­san­ o na arap­skom. Nema sumn­ je da je to
spec­ i­jal­na ši­fra koja se ko­ri­sti­la samo u toj ško­li. Da ste meni
do­pus­ ti­li da vo­dim po­sao u ro­tenb­ ur­ou, vaš špi­jun bi sada
bio živ, umes­ to što je »ohla­đen«. Nema sumn­ je da bi on ovo
mog­ ao da prev­ ed­ e — obo­rio je ra­men­ a — ali, sada…

Pro­to­rov udar­i pe­sni­com o sto i zgra­bi pa­pi­re sa sto­la. To
je bilo za­i­sta straš­ no. Nep­ o­šte­no! Gro­zno! Tu su mu dos­ lovc­ e
u ruci bili svi do­kum­ ent­i o Tenč­ i­ju, a on ne može da ih pro­či‐­
ta. Ko­li­ko je samo trud­ a ulož­ io da dođe do te taj­ne, a sada
mu nič­ em­ u ne ko­ri­sti. Ne­ver­o­vat­no!

Uči­ni­lo mu se u jed­nom tren­ u da će po­lud­ et­i. A onda je
udahn­ uo vaz­ duh nek­ o­li­ko puta da bi smir­io puls. Jed­ an, dva,
tri. Nat­er­ao je sebe da razm­ i­sli.

— Lajn­ ir je ninđ­ a — reče tiho Ko­ten — on je obuč­ av­ an u
Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ju. Bliz­ u je pa­met­i… — do­pu­stio je da mu
glas utihn­ e.

Nada sinu u Pro­to­ro­vom umu. Da. Laj­nir je sada bio nje‐­
go­va je­di­na nada. Pro­šlo je mnog­ o go­di­na ot­kak­ o je bio u toj
ško­li, ali tra­di­ci­ja u Jap­ an­ u ne umir­e. Pro­to­rov je znao da po‐­
sto­ji bar mala nada da je to­kom go­di­na ši­fra te spe­ci­fič­ne
ško­le osta­la nep­ ro­men­ jen­ a. Po­vrš­ ins­ ki gle­da­no, bila je to
očajn­ ič­ka igra, kock­ an­ je sa sudb­ i­nom, ali on više nije imao
mnog­ o vrem­ en­ a na ras­po­la­gan­ ju. Mi­ro­nenk­ o je već okup­ ljao
ge­ner­al­e oko sebe. Kroz šest dana će da se sas­ ta­nu: on će
tada mo­rat­i da im pred­ a Tenč­ i ili da se pot­pu­no po­vuč­ e. Ni‐­
kad­ a se više ovak­ va pril­i­ka neće ukaz­ a­ti nje­go­voj služ­ bi.

Pro­to­rov jurn­ u iz male pro­sto­ri­je da bi po­zvao dok­to­ra s
njeg­ o­vim čar­ob­nim špri­com.

— Mor­am da raz­go­var­am sa zar­o­blje­nik­ om — reče lek­ ar­u.
— Sada? — dokt­o­ro­ve oči iza nao­ ­čar­a iz­ra­ža­val­e su nev­ e‐­
ri­cu — ali, rek­ li ste mi da mi daj­e­te 48 čas­ o­va da ga omek‐­

šam.
— Nem­ am više vrem­ en­ a — reče Pro­to­rov — dok­to­re, ne‐­

što se pro­men­ i­lo. Mor­at­e da se nav­ ikn­ et­e na brze pro­men­ e.
— Ne znam šta mogu da učin­ im — reče dok­tor pra­teć­ i u

sto­pu Pro­to­ro­va — ne znam ko­li­ko je dub­ o­ko u nes­ ves­ ti. Ne
znam uopš­ te šta se s njim do­gađ­ a.

— Udvo­struč­ i­te dozu — reče Pro­to­rov — daj­te mu tri puta
jaču dozu. Baš me bri­ga. Samo da pro­go­vor­i sada, od­mah.

Dok­tor je bio iz­bez­um­ ljen.
— Ali, to može da ga ubij­e pet­nae­ st do dvad­ es­ et mi­nut­a.
Pro­to­rov klim­nu glav­ om.
— To­li­ko vrem­ en­ a mi i tre­ba, dokt­o­re. Mol­im vas, poč­nit­e
od­mah sa svoj­im po­slom.

***

— On se zove Gord­ on Mink, i red­ ovn­ o je do­laz­ io u Ki Vest da
bi bio sa mnom.

— Šta to zna­či tačn­ o »da bude s vama«?
— Do­pad­ al­o mu se kako se op­hod­ im prem­ a njem­ u —
reče Aliks Lo­gan, a zat­im zlo do­dad­ e. — Do­pa­da­lo mu se
kako se spuš­ tam na njeg­ a. Da li ste za­do­volj­ni odg­ o­vor­om?
— Mis­ lim da je­sam — reče Kro­ker.
Bili su u ko­li­ma, išli su prem­ a kući Mat­i­ja zvan­ og Usta.
Pro­laz­ i­li su kroz Link­ ol­nov tu­nel. Razm­ i­šljao je neko vrem­ e o
njen­ om od­go­vo­ru.
— Žao mi je — reče — ni­sam znao da vam je to bol­na
tačk­ a.
Aliks zab­ ac­ i gla­vu unaz­ ad na nas­ lon sed­ i­šta, zat­vo­ri oči.
Nje­na gus­ ta pla­va kosa raš­ i­ri se kao pena oko njen­ ih obraz­ a.
— Šta kaž­ et­e na to? Zgo­dan muš­ kar­ac, jak i mo­ćan, i to
kako mo­ćan, na neki čud­ an nač­ in, za­lju­bio se u mene. On je
veo­ ­ma opa­san čov­ ek, to može da se vidi na njeg­ o­vom licu.
Rek­ ao mi je, otvo­ren­ o: »Treb­ al­o bi da nar­ed­ im da te ubij­u, ali
ne mogu. Ne mogu čak ni da raz­mi­šljam o tome da ni­kad­ a
više neću vid­ e­ti tvo­je lice«.

— Baš ljup­ko — pres­ eč­ e je Kro­ker — za­što mi to ran­ i­je ni‐­
ste rek­ li?

— Umukn­ it­e — reče Aliks — i bu­di­te za­do­volj­ni: gov­ or­im
vam sada, zar ne?

Flu­o­res­ centn­ a svet­lost je pad­ a­la po nji­ma u određ­ en­ om
rit­mu, kao da ga kont­ro­li­še met­ro­nom.

— »Ne bih žel­eo da te iz­gu­bim, ali ba­vim se ta­kvim po‐­
slom u kome greš­ ke nisu do­zvo­lje­ne« — nas­ ta­vi­la je da go‐­
vo­ri Aliks o onom što se od­i­gra­lo iz­međ­ u nje i Mink­ a. — »Da
li ćeš ti biti greš­ ka, Aliks?« Rek­ la sam mu da se nad­ am da
neću. »Obe­ćav­ aš?« — pit­ao je, a ja sam po­čel­a da pla­čem.

Aliks je i sada po­čel­a da pla­če.
— A po­gle­daj­te samo šta sam ja sad od sveg­ a toga urad­ i‐­
la — po­čel­a je da jeca. — I to sve zbog vas — je­ca­la je kao
iz­gub­ lje­no, očajn­ o dete.
Kro­ker je smat­rao da će biti najb­ o­lje ako se ona do­bro is‐­
pla­če, nije ju teš­ io, ali je lako pro­men­ io temu raz­go­vor­a.
— Ko je taj mi­ste­ri­o­zni Mink?
— Mink — reče Aliks, a za­tim po­nov­ i nek­ o­li­ko puta —
Mink, Mink, Mink.
Bilo je to kao da je do­bi­la novu igrač­ku od koje ne može
da se odvo­ji a onda, kao da je odlu­či­la da ipak neš­ to uči­ni,
reče:
— Gor­don Mink je čov­ ek koji je ubio Ang­ e­lu Di­di­on. Kro‐­
ker je sko­ro iz­gub­ io kont­ro­lu nad ko­li­ma. Već je vi­deo kako
udar­a o zid tu­nel­a.
— Šta kaž­ e­te?
Gla­va je po­čel­a uža­sno da ga boli i za­straš­ uj­u­ća crv­ en­ a
svet­lost po­čel­a je da se po­jav­ ljuj­e pred njeg­ o­vim očim­ a.
— Svak­ ak­ o ste po­greš­ i­li.
Glas mu je bio grub, suv, neš­ to kao šap­ at. Samo tako je
sada mog­ ao da go­vo­ri. »Ali, šta ako je ona za­i­sta u prav­ u?«
— pi­tao je sam sebe. Čemu onda svi ti mes­ ec­ i skriv­ an­ ja, ži‐­
vot­a u mra­ku? On je bio par­i­ja Njuj­or­ške po­li­ci­je? više nije
čak ni po­sto­jao kao Kro­ker. On je sada bio Teks Bris­ tol. La‐­
gao je, krao, to­li­ko puta iz­i­grao zak­ on za koji se pre nek­ o­li­ko

go­di­na zak­ leo da će ga šti­ti­ti i po­što­vat­i. Šta se to do­go­di­lo s
njim? Kak­ vo ga je lu­di­lo zah­ vat­i­lo? Oseć­ ao se kao žr­tva ma‐­
lar­i­je koja se uprav­ o pro­bud­ i­la po­sle tem­pe­ra­tur­e koja je
dugo tra­ja­la i is­cr­plji­val­a je. To­li­ko je ver­o­vao u isti­nu da je
Raf­ae­ l Tom­kin ubio Ang­ el­u Di­di­on, sas­ vim hladn­ ok­ rvn­ o. Bio
je ube­đen u to. Sve či­njenc­ e su ukaz­ i­val­e na to. A sada su
nes­ ta­le kao sit­ne uplaš­ en­ e ribe, be­že­ći dal­je od njeg­ a dok je
on nam­ er­a­vao da ih sak­ up­ i, da bi ubed­ io sebe da je on u
pra­vu a da Aliks greš­ i.

Aliks je šmrkn­ ul­a, obri­sal­a nos.
— Tako je to — rek­ la je, ne obrać­ aj­u­ći paž­ nju na njeg­ o­vo
iz­nen­ ađ­ e­nje i upad­ i­cu. — Tomk­ in je po­greš­ io što je go­vor­io
An­gel­i o svoj­oj vezi s Mink­ om. Ang­ e­la, pra­va kučk­ a, ima­la je
pam­ćen­ je dub­ o­ko kao okea­ n. Se­ćal­a se sveg­ a. To je bio deo
njen­ og uspeh­ a, tako je mo­gla da dođe do sveg­ a do čega joj
je bilo stal­o. Seć­ al­a se sveg­ a, čak i onog što oni nisu žel­el­i
da ona pamt­i.
Aliks je sada go­vor­i­la, uop­šte ne obra­ćaj­uć­ i pa­žnju na to
da li je on sluš­ a ili ne.
— I tako je, nar­avn­ o, do­šao dan kad je ona svoj­e znan­ je i
seć­ an­ je bac­ i­la Tom­kin­ u u lice. Mo­žda je bila be­sna zbog ne‐­
kog di­ja­mant­a koji on nije žel­eo da joj po­klon­ i, ili je mo­žda
suv­ iš­ e čes­ to nav­ rać­ ao. S An­ge­lom čov­ ek nije nik­ ad­ a bio si‐­
gur­an, ona je bila čas ovak­ va, čas onak­ va. U svak­ om sluč­ a‐­
ju, ona je znal­a da drži Tomk­ in­ a u šaci. Ja ne znam za to, ali
imal­a je moć nad njim. Da­kle, ona je svak­ ak­ o žel­e­la neš­ to
od nje­ga, on nije bio sprem­ an da joj to da i tada je ona hlad‐­
no rek­ la da će sve ono što zna o njem­ u, saz­ nat­i i nov­ in­ e.
Čini mi se da ovog puta nije shvat­i­la koju vr­stu zver­i vuče za
rep. Tom­kin je od­mah ućut­ao, od­bio je da nas­ ta­vi da se sva‐­
đa s njom, od­mah je vid­ eo da neće moći da je ubed­ i. Tako je
po­zvao Mink­ a, a ovaj je po­slao svoj­e lo­vačk­ e pse da sred­ e
An­gel­u. Nije bilo preg­ o­var­a­nja ni prem­ i­šlja­nja. Ono u čemu
su bili Mink i Tom­kin, bilo je isuv­ iš­ e vel­i­ko da bi do­puš­ tal­o
bilo ka­kve preg­ o­vor­e. Nar­avn­ o, Tom­kin je mor­ao da bude tu
kad se po­sled­nji čin bude od­i­gra­vao. Ang­ el­a je bila pa­ran­ oi­č‐­

na, si­gur­no ne bi otvo­ri­la vrat­a Mink­ o­vim lju­di­ma. Tom­kin je
bio is­pred njih, služ­ io im je kao pret­hodn­ ic­ a. Ali, kad je spu‐­
sti­la lan­ ac na vrat­i­ma, tro­ji­ca su upal­a u njen stan.

— Da li je Tom­kin bio pri­sut­an kad se sve to od­i­gra­lo? —
pi­tao je, dok mu je glas drht­ao.

— Da, on je bio u sta­nu, nije bio baš u spav­ ać­ oj sobi. Sta‐­
jao je po­red bara. Treb­ a­lo mu je neš­ to za smir­en­ je. To­li­ko su
mu ruke drht­a­le, da je isto onol­i­ko vis­ kij­a ko­li­ko je bilo u
čaši, bilo i na baru. Ja sam se kril­a u Ang­ e­li­nom pla­kar­u, i
sve sam mo­gla do­bro da vid­ im. Baš sam iz­la­zi­la iz kup­ a­ti­la
kad se ogla­si­lo zvon­ce na vrat­i­ma. — Oči su joj bile čudn­ e,
kao da su iz­gu­bi­le svo­ju, inač­ e div­nu bo­gat­u boju. — Čula
sam kako je An­ge­la vis­ ok­ o krikn­ ul­a. Kao da je neko udar­io
psa — zad­ rht­al­a je — ne znam za­što, ali ja sam se sak­ ril­a u
pla­kar.

— Da­kle, vi ste sved­ ok očev­ i­dac.
— Nije bilo nič­ eg zlog što su ra­di­li s njom — glas, kao i
oči, po­stao je nek­ ak­ o is­pran, bled. — Bili su veo­ ­ma po­slov‐­
ni… po­naš­ al­i su se kao da oba­vljaj­u svoj svak­ od­nevn­ i po­sao.
Nisu gub­ i­li vrem­ e. Seć­ am se da sam, po­sle sveg­ a, bila šo­ki‐­
ran­ a. Tako je sve to bilo čudn­ ov­ at­o… mi­sli­la sam da je po‐­
treb­no mnog­ o više vrem­ en­ a da se ugas­ i neč­ i­ji ži­vot. — Za‐­
tvo­ri­la je oči za tren, suze su joj si­jal­e na kraj­e­vi­ma du­gih
trep­ av­ i­ca: Kro­ker ju je uhvat­io za ruke. — Kas­ nij­e su, nar­av‐­
no, nap­ ra­vil­i da sve iz­gle­da kao da se neš­ to dru­go od­i­gral­o.
Kao da to nije bila od­maz­ da. Onda su ušli u dnevn­ u sobu i
pa­žlji­vo iz­bri­sal­i sve tra­go­ve za Tom­kin­ om. Mene nisu naš­ li
zato što sam se sak­ ri­la u taj­ni ode­ljak koji je Ang­ e­la dala da
se iz­grad­ i u po­za­di­ni pla­kar­a za bund­ e i nak­ it: vol­el­a je da
joj budu u bli­zi­ni. Sav­ il­a sam se u klupč­ e. Tu je bilo vrlo malo
pro­sto­ra, krz­ na su bila svud­ a oko mene i niš­ ta nis­ am mog­ la
da čuj­em. Bila sam prep­ la­šen­ a od po­mi­sli da mogu svak­ og
tren­ a da me nađu. Nisu me tada naš­ li ali, svak­ ak­ o, znal­i su
za moj od­nos sa Ang­ e­lom.
Po­sle krać­ e pau­ z­ e nas­ ta­vi­la je da go­vo­ri, bilo je ja­sno da
je reš­ i­la sve da kaže.

— Naš­ li su me ned­ el­ju dana kas­ nij­e, kad sam od­let­el­a u
Ki Vest. U međ­ uv­ rem­ en­ u, oni su obav­ lja­li svoj­e do­mać­ e za‐­
dat­ke. Znal­i su gde sam bila te noći: znal­i su da sam sve vi‐­
de­la. Mink­ o­vi lju­di su pro­fes­ i­o­nalc­ i.

- Shvat­io sam to — reče Kro­ker nek­ ak­ o od­sut­no; stav­ io je
obe ruke na vo­lan: bio je bli­zu isti­ni, ali ipak ne do­volj­no. Na‐­
smej­ao se u sebi gor­ko i iro­ničn­ o. Isti­na je bila neš­ to dru­ga‐­
či­ja od jed­nos­ tav­ne po­del­e na crno i belo. Tom­kin nije ubio
An­gel­u: on je samo sve pri­prem­ io za ubis­ tvo. On to nije na‐­
red­ io, on nije iz­dao čak ni nar­eđ­ en­ je da se ona ubi­je. On je
samo bio sa svim­ e upoz­ nat, sta­jao je ned­ a­le­ko, dok se to
do­gađ­ al­o. — »Kriv je za ono za šta ga te­ret­i op­tuž­ ni­ca« —
od­jekn­ ul­o je u Kro­ker­o­voj gla­vi. Ali, kak­ va je bila op­tuž­ ni­ca?
Nije za ubi­stvo dru­gog step­ en­ a: nije čak uopš­ te za ubi­stvo.
Umes­ to toga, Tom­kin je bio samo pri­sut­an dok se ubi­stvo
od­i­gra­val­o. Nije on za­htev­ ao da se po­li­ci­ja ne meša u ubi‐­
stvo Ang­ el­e Di­di­on. Nar­edb­ a je sti­gla čak iz Vaš­ ing­to­na, od
sam­ og Min­ka.

»Mink s pe­le­ri­nom i tamn­ im nao­ ­čar­i­ma« — po­mi­slio je
gor­ko Kro­ker. Za ko­li­ko je još ubi­sta­va on kriv? Ang­ e­la Di­di­on
je bila samo jed­na u nizu. Bio je tu­žan zbog pro­strans­ ta­va
svet­a u ko­ji­ma se čov­ ek lako iz­gub­ i. Kuda da kre­ne sada,
kad više nije imao šta da reš­ av­ a u ubis­ tvu Ang­ el­e Di­di­on?
Kome da se obrat­i? To je bilo neš­ to čemu on nije mo­gao da
da zav­ r­šni­cu. Do­bro je znao da nik­ ad­ a ne bi mog­ ao da po‐­
dig­ne tak­ vu op­tu­žbu pro­tiv Mink­ a, ili bilo koga od lju­di koji
su te več­ er­i bili u sta­nu Ang­ e­le Di­di­on. Bio je por­až­ en.

Sunc­ e ga udar­i kao pe­snic­ om kad su iza­šli iz tu­nel­a i ob‐­
rel­i se na Menh­ et­nu. Krok­ er je kren­ uo nad­ e­sno, prem­ a 34.
uli­ci, gde se okren­ uo nal­e­vo, prem­ a nek­ im dug­ im blo­ko­vim­ a
zgra­da a za­tim je, opet, skren­ uo nad­ es­ no kad se svet­lost
pro­men­ i­la, uput­iv­ši se prav­ o prem­ a Drug­ oj aven­ ij­i. Grad ih
je zgra­bio pr­lja­vim pr­sti­ma.

Bes je ko­lao u njem­ u i mada to nije že­leo, sada se lju­tio
na Aliks. Ni­kad­ a nije mog­ ao da pro­zre nam­ er­e žena. Žal­io je
što mu sve to nije rek­ la mnog­ o ra­nij­e — mada mu ni sam­ om

nije bilo jas­ no u čemu bi bila ra­zli­ka i kako bi se tada po­na‐­
šao. Još je staj­ao nei­­zve­sni put is­pred njih, još nije znao da li
će uspet­i da se iz­vuk­ u odavd­ e. »Pro­klets­ tvo! Pro­klets­ tvo!
Pro­klets­ tvo!«

Do­dirn­ ul­a je njeg­ o­vu miš­ i­cu i on je brzo po­gle­da.
— Žao mi je zbog onog­ a što sam rek­ la ran­ ij­e. Znam da
nis­ te vi kri­vi — pro­vuk­ la je pr­ste kroz div­nu kosu — ni­sam
više mo­gla da iz­dr­žim tamo: ose­ćal­a sam se kao da sam u
za­tvo­ru, mno­go gore. Kad je čov­ ek u zat­vo­ru, bar zna šta
može da oček­ uj­e. A u Ki Ves­ tu, s onom dvoj­i­com po­red sebe,
nis­ am znal­a šta mi se sprem­ a. Da li će Mink nas­ ta­vit­i da do‐­
laz­ i? Da li će njeg­ o­va ose­ćan­ ja iz­ble­de­ti? Da li će me, onda,
jed­ an od one dvoj­i­ce ubit­i?
Kro­ker je samo ćut­ao, a ona je nas­ tav­ il­a Ida gov­ or­i.
— Čin­ il­o mi se kao da imam ba­lon u gla­vi i kao da se on
svak­ og dana puni sa sve više vaz­ du­ha. Usko­ro će u mo­joj
gla­vi biti samo ba­lon, mo­zak će nes­ tat­i i ja neću moći da
raz­mi­šljam. To su bila moja svak­ od­nevn­ a raz­mi­šlja­nja. — Na‐­
smej­a­la se nek­ ak­ o čud­no. — Glup­ o, zar ne?
— Nije — reče Kro­ker než­ no — nije uopš­ te.
Čud­ io se kako ona, kao nek­ om mag­ i­jom, smir­uj­e njeg­ ov
bes, kao da ga nije ni bilo. Treb­ a­lo je samo da ga dod­ ir­ne, da
ga po­gle­da onim svoj­im div­nim oči­ma, da mu než­ no neš­ to
šapn­ e i sav bes se u njem­ u pret­va­rao u pep­ eo.
Uz­dahn­ ul­a je, kao da joj je bilo veo­ ­ma važ­ no što on shva‐­
ta njen­ a oseć­ an­ ja.
— Hte­la sam sve ovo od­mah da vam kaž­ em, Lu — rek­ la
je — veo­ ­ma mi je važ­ no da mi to po­ver­u­jet­e.
— Ver­uj­em vam.
Gla­va joj je bila okren­ ut­a prem­ a njem­ u.
— Ne vred­ i da samo kaž­ et­e ako to za­i­sta ne oseć­ at­e.
— Ne kaž­ em neš­ to ako to za­i­sta i ne mi­slim, Aliks. Kao da
je to pri­hvat­i­la.
— Bila sam šo­ki­ra­na: vi ste bili tako… ne znam šta da ka‐­
žem… neko ko nije stva­ran…
— Vi­tez u sjaj­nom oklop­ u.

Bila je to šala, ali ona to nije shvat­i­la na taj nač­ in.
— Da, že­le­la sam da ver­u­jem u to. Ali, pla­ši­la sam se.
Bilo je to kao da ste isuv­ iš­ e dob­ ri da bi­ste bili stvar­ni. Isuv­ iš­ e
dugo sam bila u svem­ u tome, isu­viš­ e sam zna­la, tako da mi
se či­ni­lo da u gla­vi imam bom­bu koja će eks­ plo­di­rat­i kad
dođe vrem­ e za to. Od­jed­nom sam po­čel­a da se ose­ćam kao
nek­ ad­ a, kad sam bila sas­ vim mla­da, još u ško­li, kad sam bila
najl­ep­ša u ra­zred­ u — ne, nis­ am bila uob­ ra­žen­ a, treb­ a­lo je
samo da po­gle­dam u ogle­da­lo. De­čac­ i su zu­jal­i oko mene
kao pče­le. Prvo sam uži­va­la u tome, koja dev­ ojk­ a ne bi? Ali,
kas­ ni­je, kad sam po­či­njal­a da ih upoz­ naj­em, kad sam po­čel­a
na kratk­ o da se zab­ a­vljam sa svak­ im od njih, od­jed­nom sam
shvat­i­la za­što žele da iz­la­ze sa mnom. Oni uopš­ te nisu bili
za­int­er­es­ ov­ an­ i da raz­go­var­a­ju sa mnom, da me bo­lje upo‐­
znaj­u. Nji­ma je go­di­lo da budu vi­đe­ni u mom druš­ tvu, i ubr‐­
zo bi po­kuš­ av­ al­i da me uhvat­e is­pod hal­ji­ne. Sve to vrem­ e
dok su bili sa mnom, bili su besk­ rajn­ o uz­buđ­ e­ni, vi­de­lo se to
po nji­ho­vim pant­al­o­nam­ a. Mis­ li­li su samo na to kako da za‐­
do­vol­je svo­ju žel­ju. Neko vrem­ e sam zbog sveg­ a toga mrz­ e‐­
la svoj­u lep­ o­tu. Kao da sam imal­a deb­ el­e člank­ e ili dugi nos.
— Sta­vi­la je ruku na njeg­ o­vu mi­ši­cu. — Isto je bilo i s vama
Lu. Pi­tal­a sam se zaš­ to se muv­ at­e oko mene. Šta je to što vi
za­i­sta že­li­te od mene? — nas­ mej­a­la se. — Čak mi je palo na
pam­ et da vas je Mink po­slao da me pro­ver­i­te, ali usko­ro sam
shvat­i­la da je to lu­dost — pa vi ste ubi­li oba nje­go­va čov­ ek­ a.
— Da li vam je još sta­lo do njeg­ a? — nije to bilo obič­no
pi­tan­ je: to je u sko­roj bud­ ućn­ os­ ti mog­ lo da bude ključn­ o pi‐­
tan­ je, je­di­no pri­bež­ i­šte. Jer, on je već bio do­neo odlu­ku. Naj‐­
zad, mo­gao je da učin­ i samo još jed­no.
— Kako mogu da od­go­vo­rim na to pi­ta­nje? — rek­ la je
Aliks, dok su se za­us­ ta­vljal­i pred jed­nom stam­be­nom ku‐­
ćom. — Naš od­nos kao da se od­i­grav­ ao u lim­bu, van svih
vrem­ ens­ kih i pro­storn­ ih gra­nic­ a. Nem­ am nij­ed­nu čvrs­ tu tač‐­
ku za koju bih mo­gla da se uhvat­im — okren­ ul­a se od njeg­ a.
— Ne bih išla u krev­ et s njim da nis­ am ose­ćal­a… neš­ to. Ja
nis­ am onak­ va kak­ va je bila Ang­ el­a. Ipak, nis­ am zna­la šta je

to što ose­ćam prem­ a njem­ u. To što sam uži­val­a u seks­ u s
njim, nije bilo samo fi­zič­ki, bilo je to i psi­hičk­ i. Bar pretp­ o­sta‐­
vljam — sleg­nul­a je ram­ en­ i­ma.

— Ni­kak­ ve emoc­ i­o­naln­ e veze?
— Mož­ da, ali ne ver­uj­em. Či­nil­o mi se, u stvar­i, da ako us‐­
po­stav­ im vezu sa svo­jim tam­nič­ ar­em — zar on to nije bio?
— da ću se ja ličn­ o oseć­ at­i ma­nje kao za­tvo­ren­ ik.
— Ali, iz­gle­da da nije uspel­o. Osmehn­ ul­a se.
— Pa zar mi­sli­te da je tako neš­ to mo­glo da uspe?
— Nije.
— Nar­avn­ o da nije. Bilo je to sve glup­ o s moje stran­ e. Pre
sveg­ a nije treb­ al­o da ver­uj­em bilo kome kao što je on. Ali
Lu, bila sam tako očaj­na. Sve se u meni sruš­ i­lo. Oseć­ al­a
sam…
Aliks krikn­ u u tren­ utk­ u kad je met­ak eks­ plo­di­rao kroz sta‐­
klo sa stra­ne i raz­de­rao krov. Kro­ker se već po­kren­ uo, po­vu‐­
kao je prem­ a sebi, po­krivš­ i joj gor­nji deo tela i gla­vu svo­jim
tel­om.
Ist­o­vrem­ en­ o je iz­vuk­ ao rev­ ol­ver. Ali, drug­ i met­ak je uzd­ r‐­
mao kola, kao da je neka vel­i­ka pes­ nic­ a udar­i­la po nji­ma,
raz­nevš­ i pla­sti­ku, hrom, alum­ i­nij­um, čel­ik. Šo­ferš­ ajb­na se ra‐­
sul­a u mi­li­jard­ u sit­nih ko­mad­ a koji su sada kao kiša pa­da­li
po nji­ma.
Kro­ker je oset­io dim. Kola su do­slovc­ e bila raz­net­a, jer na
njih nisu puc­ al­i obič­nim mec­ i­ma već nek­ om vr­stom mal­ih
gran­ at­a. Nagnuo se nap­ red. Aliks je za­cvi­lel­a zbog tež­ i­ne
koja ju je sad pri­ti­snul­a. Otvor­io je vrat­a s njen­ e stran­ e. Gu‐­
raj­u­ći je dla­nom, is­ko­tr­ljao ju je iz kola kao da je džak krom‐
pi­ra.
Po­kuš­ ao je da upal­i mo­tor ali treć­ i udar­ac po­go­dio je re‐­
zer­vo­ar. Čuo se muk­ li udar­ac i is­to­ga tren­ a pla­men je suk‐­
nuo na sve stran­ e. Zak­ aš­ ljao se od crn­ og dima koji mu je iz‐­
nen­ ad­ a nap­ u­nio plu­ća.
Kro­ker se okren­ uo prem­ a mes­ tu s ko­jeg su meci is­pa­lje­ni.
Ali, na­la­zio se na lo­šem mes­ tu, imao je vrlo malo pro­sto­ra za

man­ ev­ ar a dim je po­sta­jao sve guš­ ći. Čuo je url­an­ je si­ren­ a.
Znao je da razn­ a služ­ be­na kola do­laz­ e u ovom pravc­ u.

Iz­bau­ l­jao je iz kola na isti nač­ in kao Aliks mal­o­pre. Uhva‐­
tiv­ši je za ruku, po­ju­ri­li su dal­je odat­le. Nije bac­ io ni po­gled
na ulaz u kuću u ko­joj je sta­nov­ ao Mati zvan­ i Usta. Kao da je
nije nik­ ad­ a ran­ ij­e ni vid­ eo.

Jur­i­li su Dru­gom aven­ ij­om, pro­šli su po­red po­li­cij­skog ka‐­
mi­o­net­a, vat­ro­gas­ nih kola, i nek­ o­li­ko po­li­cij­skih aut­o­mob­ i­la s
upal­je­nim svet­lo­sti­ma. Svi su jur­i­li po­greš­ no — Dru­gom ave‐­
nij­om. Si­ren­ e su se čule sve sla­bi­je, i sao­ ­bra­ćaj se norm­ al­i‐­
zo­vao. Ljud­ i su staj­al­i i bu­lji­li, a za­tim su po­čel­i da po­lak­ o na‐­
pu­štaj­u mes­ to zbi­van­ ja. Ali, ipak je pri­lič­na go­mi­la lju­di još
staj­al­a oko iz­go­rel­og aut­o­mob­ i­la.

Po­smat­ra­ju­ći tu go­mi­lu ljud­ i koja ni­kak­ o da se raz­ i­đe, Ta‐­
nja Vla­di­mo­va je opso­val­a u sebi. Naj­viš­ e je bila be­sna na
sebe, jer je po­čel­a da puca prer­an­ o. Ali, nije mog­ la da zna
ko­li­ko će dugo staj­at­i tu, park­ ir­a­ni. A još pre des­ et mi­nut­a iz‐­
gu­bi­la je sig­nal na svom apar­a­tu. Mor­a­la je da kren­ e u Ja‐­
pan. Ali, nije hte­la da is­pu­sti plen, sada kad joj je bio nad­ o‐­
hvat ruke.

Splet okol­nos­ ti je bio pro­tiv nje. Dok je sklan­ jal­a oruž­je
ko­jim je raz­nel­a Kro­ker­ov aut­o­mo­bil, po­kuš­ av­ al­a je da se
smi­ri. Sve joj se to ni­šta nije sviđ­ al­o. Bilo je umeš­ an­ o isuv­ iš­ e
lju­di, isu­viš­ e po­li­caj­ac­ a. Onaj sluč­ aj u Rel­i­ju bio je kat­as­ tro­fa.
A i ovde je po­staj­al­o preg­ u­sto. Sve više lju­di, sve više kola.
Neo­ ­bel­ež­ e­na po­li­cij­ska kola prav­ i­la su red u sao­ ­bra­ćaj­u, raz‐­
dvaj­a­juć­ i aut­o­mo­bi­le i lju­de kao što je Mojs­ i­je raz­dvo­jio Cr‐­
ven­ o more.

Tan­ ja upal­i mo­tor svoj­ih kola i nes­ tad­ e oda­tle. Kren­ ul­a je
prem­ a cent­ru kroz Cent­ral­ni tu­nel. Jur­i­la je ka aut­o­pu­tu Long
Aj­lend i aero­dro­mu Ken­ ed­ i.

Nije više htel­a da mi­sli na ono što nije uspel­a da oba­vi
ovde. Jur­nul­a je u levu tra­ku aut­o­put­a. Ki­lo­met­ar dal­je mo­ra‐­
la je da uspor­i. Kola kao da su se od­jed­nom nag­ o­mi­la­la is‐­
pred nje. Po­čel­a je da raz­mi­šlja o onom­ e što usko­ro treb­ a da
obav­ i, i kako će sve to iz­ves­ ti.

***

Vi­del­o se trep­ e­ren­ je svet­lo­sti. To mu je stra­hov­ it­o smet­a­lo
jer se pon­ av­ lja­lo u određ­ en­ om rit­mu: dam-ti, dam-ti, dam-ti.

Bio je okruž­ en mlečn­ im svet­lu­can­ jem ge­cum­ ei no mi-ći.
Treb­ a­lo je da sve bude opal­no i mirn­ o. Tako bi i bilo, da nije
bilo tog sve­tlu­can­ ja u određ­ e­nom rit­mu.

Po­kuš­ ao je da ne mi­sli ni na šta. To bi bar treb­ a­lo da bude
lako. Ali, nije mog­ ao. Uza­lud je po­segn­ uo za Put­em, ali kad
god bi jas­ no ugle­dao sta­zu, blje­šta­va svet­lost u određ­ e­nom
rit­mu po­čel­a bi da se po­jav­ ljuj­e prav­ o is­pred njeg­ a. Po­kuš­ ao
je da je od­gurn­ e od sebe: nije mog­ ao. Po­kuš­ ao je kiai: ali ni
to nije ima­lo efekt­a. Nije imao ni najm­ an­ je snag­ e u sebi, jer
to je pro­klet­o svet­lu­can­ je udar­a­lo prav­ o u njeg­ ov mo­zak,
kao elekt­rič­ni šok. Nije mo­gao da raz­mi­šlja, nije mo­gao da
se konc­ ent­ri­še, nije mog­ ao da se ori­jent­i­še. Da mu je samo
njeg­ ov kat­an­ a pri ruci: kad bi samo mog­ ao da se seti gde je
ostav­ io svoj Is hog­ ai.

— Is hog­ ai, — pro­mrm­ lja Ni­ko­la, vez­ an, zno­je­ći se na Pro‐­
to­ro­vom toč­ku.

— Šta je to do đav­ ol­a? — že­leo je Pro­to­rov da zna. — Ko‐­
ten­ e?

— To znač­ i »za ži­vot« — od­go­vor­i sumo zbu­njen­ o — Meni
to zvu­či kao ime sam­ ur­aj­skog kat­an­ e. — Vi­del­o se po njem­ u
da nije za­do­vo­ljan: sve ovo bilo je isuv­ iš­ e za­morn­ o. Žel­eo je
da ostan­ e nas­ am­ o sa Nik­ o­lom Lajn­ i­rom. Pet mi­nut­a bi mu
bilo sas­ vim do­volj­no, znao je to. — Ali, kak­ ve veze ima ninđ­ a
sa sam­ ur­ajs­ kim mač­ em?

— Da li je to njeg­ ov mač? — pi­tao je Pro­to­rov, ko­jem nije
mo­glo ni­šta da pro­makn­ e. — Rus­ i­lo­ve, jes­ te li mu vi od­uz­ e­li
tak­ vo oružj­e?

— Ni­sam, go­spo­di­ne.
— Da li ste vi­del­i ta­kvu stvar?
— Nis­ am, gos­ po­di­ne.
Pro­to­rov se okret­e svom za­ro­blje­ni­ku.

— Ni­ko­la — obra­tio mu se sas­ vim dru­gim to­nom. — Gde
je kat­an­ a? Gde je Is hog­ ai?

Dam-dam-dam-dam…
Oseć­ ao je kao da ga neš­ to bode, di­rektn­ o u moz­ ak.
— Ro… ro­ten­bu­ro…
— To ne vodi na do­bro — reče Ko­ten — sam­ ur­aj­ski mač
nosi znak svog go­spo­dar­a. Mi ne vo­li­mo kad ga neko dru­gi
uzi­­ma, ili kad se rasp­ i­tuj­e o njem­ u.
Pro­to­rov klim­nu glav­ om kao da je već razm­ i­šljao o tome.
— Idi i do­nes­ i ga, Ko­ten­ e — reče.
— Ako ga do­nes­ em­ o ovam­ o, po­sto­ji mo­gućn­ ost da ga se
on do­ko­pa — upo­zo­rio je sumo.
— To uop­šle nije važ­ no — reče Pro­to­rov, po­što je preth­ od‐­
no raz­mi­slio o toj mo­guć­nos­ ti. — Reci mi da li je on lev­ ak?
Ko­ten pri­đe bli­že Ni­ko­li i poče da po­smat­ra ivi­ce njeg­ o­vih
šaka.
— Mis­ lim da je de­šnjak.
— Slo­mi mu tri prva prs­ ta na toj ruci.
Ko­ten je sreć­ an što može to da učin­ i. Sko­ro s lju­ba­vlju po‐­
seg­nu i uhvat­i kaž­ i­prst de­sne ruke. Odv­ ez­ ao je za­tim ko­žnu
uzi­­cu ko­jom je prst bio ve­zan. Slo­mio mu je kaž­ i­prst. Nik­ o­la
je za­je­čao: telo mu je zad­ rht­al­o. Znoj se sli­vao s njeg­ a kao
da je uprav­ o izaš­ ao iz ba­ze­na.
Još dva puta je Ko­ten po­seg­nuo za njeg­ o­vom šak­ om. Prvo
bi od­vez­ ao prst, a zat­im bi ga slo­mio. Još dva puta je Nik­ o­la
zaj­eč­ ao i trg­nuo se. Bio je is­crp­ ljen. Gla­va mu je klon­ ul­a do
grud­ i koje su se te­ško di­zal­e i spu­šta­le. Uđe dokt­or i pro­ven
mu puls i krvn­ i pri­ti­sak.
— A sada idi, i učin­ i onak­ o kako sam nar­ed­ io — reče Pro‐­
to­rov. — Spas­ ao si nas mo­gućn­ os­ ti da bu­de­mo po­sti­đen­ i, a
on će samo moći da žud­no pos­ mat­ra svoj­e oruž­je.
Kad je Ko­ten oti­šao, Pro­to­rov iz­vad­ i do­kum­ ent­e koje je
njeng­ ov špi­jun ukrao iz Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ja. Zag­ le­dao se u
Ni­ko­li­nu de­snu ruku koja je vis­ i­la na uzi­­cam­ a ve­za­nim za
dva preo­ ­stal­a zdra­va pr­sta i oko člank­ a. Slo­mlje­ni pr­sti već

su bili nad­ uv­ en­ i i po­sta­li su kao ko­ba­si­ce; meso je po­či­njal­o
da tam­ni.

— Kako će se bol odra­zi­ti na njeg­ a? — pi­tao je dok­to­ra.
— Malo ću ga osvež­ i­ti.
— Da li će to uti­cat­i na rea­ kc­ i­je njeg­ o­vog moz­ ga?
— Kad je on u pit­a­nju, mogu odm­ ah da kaž­ em da neće.
Pro­to­rov klim­nu, a zat­im uhvat­i Ni­ko­lu za mo­kru kosu. Za‐­
bac­ io mu je gla­vu i po­čeo da ga šam­ ar­a, sve dok Nik­ o­li­ni
očni kapc­ i ne za­drht­aš­ e i ne otvo­ri­še se. Pro­to­rov po­di­že
prvu stran­ ic­ u do­kum­ ent­a do nje­go­vog lica.
— Sab­ er­i se — ko­mand­ ov­ ao je ti­him gla­som. — Imam
ovde neš­ to za tebe da pro­či­taš, Ni­ko­la. Neš­ to u čemu ćeš
uži­vat­ i.
Nik­ o­la je zad­ rht­ao. Du­bo­ko neg­ de u sebi oseć­ ao je stra‐­
hov­ i­ti bol. Ali, sve to kao da je bilo veo­ ­ma da­le­ko od njeg­ a,
kao da je sve to bilo samo deo ha­luc­ i­nac­ i­je ili ne­kog sna.
Bilo je važ­ no da se pri­ber­e, pa je po­kuš­ ao da to uči­ni. Kao
da je pli­vao kroz otvo­ren­ i gas. Nije mo­gao da shvat­i kako
može da diše, jer bilo je ja­sno da ne može da se kreć­ e kroz
tu mat­er­i­ju. Učin­ il­o mu se da je po­le­teo, i onda se smir­io. Ili
je samo mis­ lio da je po­le­teo?
Crno i belo, raz­dvaj­a­lo se, spaj­a­lo, samo da bi se raz­dvo‐­
ji­lo po­nov­ o.
— Sab­ er­i se — do­šla je ko­mand­ a iz neke dal­ek­ e svet­le
tačk­ e koja kao da je bila usađ­ e­na di­rekt­no u njeg­ ov moz­ ak.
Po­mi­slio je da mora to da učin­ i: sab­ ra­će se.
Slo­va su pli­val­a svud­ a oko njeg­ a kao jata riba, kao šum‐­
ski svet sit­nih ži­vo­ti­nja koje žive u žbun­ ju. Liz­ al­i su oko njeg­ a
kao pla­men­ i jez­ i­ci, kao šu­šta­nje kiše. Lilo je. Lila je kiša od
slo­va.
Ne slo­va. Ideo­ ­gra­ma.
Či­tao je. I od­jed­nom je shvat­io da čita ono što je već
odavn­ o žel­eo da saz­ na. Či­tao je o Tenč­ i­ju.
»Pre tri go­di­ne… ‘Hare Maru’ je iz­gub­ ljen na otvo­ren­ om
moru u stra­hov­ i­toj buri… nes­ ta­lo je pe­des­ et morn­ ar­a i gra‐­
đa­na… najv­ eć­ a po­mor­ska nes­ reć­ a u dvad­ e­set pet go­di­na…

Ni­šta nije mo­glo da se uči­ni, mada je spaš­ av­ an­ je i pret­ra­ži‐­
van­ je te obla­sti po­čel­o od­mah čim se vrem­ e smi­ri­lo… Spa‐­
šav­ an­ je je po­čel­o na tačk­ i koja je obel­ež­ e­na u po­sled­njoj ra‐­
dio po­ru­ci u Mor­eu­ z­ u Nem­ ur­o…«

Odg­ ur­nuo je bol koji ga je raz­di­rao dal­ek­ o od sebe, izo­lo‐­
vao ga: za­tvo­rio je unut­ra­šnja vrat­a na či­sti­ni: dam-dam
dam…

Ti­ši­na. Izaš­ ao je iz gec­ um­ ei no mići koje nije bilo nik­ ak­ vo
sklo­niš­ te i, prem­ a tome nije mu više ni ko­ri­sti­lo. Po­kuš­ ao je
da se smir­i, kren­ uo je prvo od pr­sti­ju od ko­jih neke nije ose‐­
ćao, nije znao zaš­ to.

Stao je da se pri­bi­ra, da se konc­ ent­ri­še sas­ vim po­la­ko,
uprk­ os ogrom­nim ko­li­či­nam­ a dro­ge i hem­ i­kal­i­ja koje je pri‐­
mio. Dok je po­či­njao teš­ ki pro­ces ras­tva­ra­nja hem­ i­kal­i­ja i
pret­var­an­ ja u neš­ ko­dlji­ve sas­ toj­ke koji mogu da se iz­ba­ce iz
org­ a­ni­zma — ninđ­ u­cu veš­ ti­na po­znat­a kao Ogav­ a no jut­su
— či­nio je baš ono što je Pro­to­rov za­htev­ ao od njeg­ a da uči‐­
ni: ot­kriv­ ao je taj­nu »Tenč­ i­ja«.

Nije mu pro­mak­ lo da je ono što je či­tao nap­ i­san­ o ši­from. I
to ši­from koja se ko­ri­sti­la u Tenš­ in Šo­den Kat­o­ri­ju. Shvat­io je
i to da, ako mu već nep­ ri­jat­el­j po­kaz­ uj­e tako neš­ to taj­no, da
mu te taj­ne do­kum­ ent­e prev­ ed­ e. A ako Nik­ o­la umre, to će
onda biti kraj. Pro­to­rov neće moći da se ko­ri­sti do­kum­ ent­i­ma
ko­jih se do­ko­pao.

Ni­ko­la je od­jed­nom shvat­io da on, dak­ le, mora da umre
ali tek po­što prev­ ed­ e ono što nep­ ri­ja­tel­j za­hte­va. I mada se
njeg­ ov um za­prep­ as­ tio zbog fant­a­stič­nog saz­ nan­ ja šta je
Tenč­ i, i mada se čak set­io Sat­o­o­ve žel­je da Jap­ an najz­ ad pre‐­
stan­ e da bude za­vi­stan od osta­log svet­a i ko­načn­ o po­stan­ e
sam sebi do­vol­jan, znao je šta ga oče­kuj­e kad prev­ ed­ e do­ku‐­
ment. Smrt! Po­čeo je da ostvar­uj­e pro­ces.

Samo ko­rak da­lje od njeg­ a, Pro­to­rov nije mog­ ao da ose­ti
da li Ni­ko­la samo po­smat­ra pap­ ir ili po­či­nje da čita. Da li je
znao šif­ru ili nije?

— Šta tu piše — po­nav­ ljao je nep­ res­ ta­no, stav­ ljaj­uć­ i is‐­
pred Ni­ko­li­nih oči­ju je­dan za drug­ im pap­ i­re koje je dr­žao u

ruk­ am­ a. — Reci mi, reci mi, reci mi. — Ali, Ni­ko­li­ne oči se
ukrs­ ti­še i Pro­to­rov pri­met­i da nje­gov zar­o­blje­nik bled­ i.

Dokt­or sta­de iz­međ­ u njih.
— Sad je do­sta — reče, sta­vlja­juć­ i slu­šal­i­cu stet­o­sko­pa na
Nik­ o­li­ne grud­ i u pred­ e­lu srca.
Ist­og tren­ a, išč­ up­ ao je sluš­ al­i­ce stet­o­sko­pa iz ušij­u i po‐­
čeo da pri­ti­ska Ni­ko­li­ne gru­di. Pri­ti­skao ih je dla­nov­ im­ a obe
ruke.
— Upo­zo­rio sam vas da ovo može da se do­go­di — usp­ eo
je da kaže iz­međ­ u dva pri­ti­skan­ ja. — Izg­ u­bi­ćem­ o ga.
— Ne! — vikn­ uo je Pro­to­rov. — Mo­ra­te da ga spas­ et­e! Na‐­
ređ­ u­jem vam!
Dok­tor se gor­ko nas­ mej­ao.
— Za ra­zli­ku od vas, dru­že, ja znam da nis­ am bog. Ja ne
mogu da uprav­ ljam ži­vo­tom i smr­ću. — Pus­ tio je da mu ruke
pad­nu, zag­ le­dao se jed­no vrem­ e u njih, a onda se okren­ uo
da po­gle­da Pro­to­ro­va. — Ne mogu da spreč­ im ono što ste vi
zap­ o­čel­i, pu­kov­nič­ e.
— Osves­ ti­te ga, dok­to­re! — Pro­to­rov je bio van sebe. —
Ni­šta mi još nije rek­ ao! Ni­šta mi nije rek­ ao!
— To je ri­zik koji čo­vek sves­ no pri­hvat­a kad se radi s ovim
neu­ r­o­farm­ ak­ o­lo­škim mat­e­ri­ja­ma. Ravn­ ot­e­ža je veo­ ­ma de­li‐­
katn­ a i veo­ ­ma lako se iz­gub­ i… — zas­ tao je, za­nem­ eo, jer ga
je Pro­to­rov snaž­ no udar­io pe­sni­com. — Ovo će vas skup­ o
sta­jat­i, pu­kov­ni­če — rek­ ao je, bri­šuć­ i ras­kr­vav­ lje­na usta. —
Cent­ra­la će čuti o ovom­ e.
— Vi! — Pro­to­ro­vljev glas je bio veo­ ­ma tih, sko­ro da se
gu­bio u grlu. — Vi ste ga ubi­li! To ste vi uči­nil­i! — ruke su mu
se tres­ le od besa. Tenč­ i, vel­i­ki cilj, vel­i­ki do­bi­tak, vel­i­ki uda‐­
rac koji je mo­gao da zada, bio je samo neo­ ­stvar­en­ a žel­ja —
Rus­ i­lo­ve! — vikn­ uo je. — Sta­vi­te ga u pri­tvor. Ako vam pruž­ i
ot­por, pro­svi­raj­te inu met­ak kroz gla­vu. — Zgra­bio je dok­to‐­
ra za ko­šul­ju i pri­vuk­ ao ga bli­že sebi. — Po­sled­nji put ste
ovak­ o upraz­ no pret­i­li — rek­ ao je, pre nego što ga je od­gur‐­
nuo dal­je od sebe.

Rus­ i­lov, s ru­kom na rev­ olv­ er­u, uhvat­i dok­to­ra spec­ i­jal­nim
zah­ vat­om is­pod ruke i iz­ved­ e ga.

Dok ih je po­smat­rao kako odla­ze, Pro­to­rov je uza­lud po‐­
kuš­ av­ ao da smir­i bes koji ga je ob­uz­ i­mao. Tres­ ao se kao drvo
u oluj­i. Nije mo­gao da ver­uj­e. Kako je to mo­glo da se do­go‐­
di? Bilo je sve veo­ ­ma čudn­ o, nev­ er­o­vat­no. Nije mo­gao da
ver­uj­e u tako neš­ to.

Okren­ uo se Ni­ko­li­i­nom klon­ ul­om telu. Gle­dao ga je, kao
što neko gle­da sop­stve­ni pro­pust. Oseć­ ao je kaj­a­nje koje se
gran­ ič­ i­lo s bo­lom. Se­ćao se kako je jed­nom udar­io iko­nu. Pri‐­
kaz­ i­val­a je ras­ pe­tog Hri­sto­sa, nas­ li­kan­ og na dr­ven­ oj da­sci.
Svet­lo­cr­ven­ e kap­ lji­ce k:rvi pa­da­le sti sa otvo­ren­ ih šaka, pre-
kr­šten­ ih član­ ak­ a, ble­dog čela.

Iko­na se slo­mi­la, kad je pala po­sle njeg­ o­vog udar­ca, i za‐­
us­ ta­vil­a se po­red njeg­ o­vih iz­glanc­ an­ ih či­za­ma. Bio je to vel­i‐­
ki šok za njeg­ a. Kao da se pro­bud­ io ujut­ru i ot­krio da su mu
noge am­put­i­ran­ e. Odj­ed­nom, svet više nije bio kao ran­ ij­e i
znao je da više nik­ ad­ a tak­ av neće biti. Nes­ ta­lo je mira — ne
samo tel­e­si­i­og., već i duš­ evn­ og — mira je nes­ ta­lo, a na nje‐­
go­vo mes­ to do­šla je uzn­ em­ i­ren­ ost, neko muč­ en­ je, koje ga je
bes­kraj­no guš­ i­lo.

Sve do tog tren­ a, ni­jed­nom čak nije ni po­sumn­ jao da
neće uspet­i da ostva­ri svoj­e ci­lje­ve. Bez ob­zi­ra kak­ vi bili, bili
su njeg­ o­vi. Bio je pam­ et­an i bio je bes­ krup­ ul­o­zan. Imao je
int­ui­­ci­ju koja je dal­ek­ o nadm­ aš­ i­val­a svak­ u log­ i­ku.

Sada, kada je mor­ao da se suo­ ­či sa okrutn­ om stvar­noš­ ću,
od­bi­jao je to. Neće saz­ nat­i taj­nu Tenč­ i­ja, neće uspet­i da
ostva­ri svoj cilj: neće biti nik­ ak­ vih prei­­mućs­ ta­va za njeg­ a.
Neće biti vel­i­či­ne i moći za Vikt­o­ra Pro­to­ro­va. Isto­ri­ja ga
neće po­sta­vi­ti na zlat­ni pres­ to. Neće biti čak ni zab­ el­ež­ en u
isto­ri­ji.

Pro­to­rov po­gle­da u Ni­ko­lu Lajn­ ir­a ubil­ač­kim po­gle­dom i
vide samo ono što je zlo­na­mern­ o urad­ io. Vi­deo je kako je bio
bli­zu po­sled­njoj po­be­di… i kako joj je sada bio da­lek­ o. Bilo je
to sa­znaj­e koje nije mo­gao da pod­nes­ e.

Oko­mio se na tog čo­vek­ a u nes­ ves­ ti, na to hlad­no telo,
udar­aj­u­ći ga iz sve snag­ e, rež­ e­ći, is­puš­ ta­juć­ i neke nel­jud­ske
gla­sov­ e tako da se čak ni Rus­ i­lov nije usud­ io da uđe u po‐­
drum.

Ali, čak ni to fi­zič­ko is­kal­ji­van­ je njeg­ o­vog besa i bola nije
mu bilo do­volj­no. Telo je bilo bež­ i­vot­no. Nije pruž­ al­o ni­kak­ av
ot­nor. To je bio čov­ ek zbog ko­jeg je Pro­to­rov sve iz­gu­bio —
to je, is­to­vrem­ en­ o, sman­ ji­val­o i po­jač­ av­ al­o nje­gov bes.

Po­lak­ o, ali još rež­ e­ći kao di­vlji vep­ ar, on ot­kop­ča sve ko‐­
žne uz­i­ce ko­ji­ma je Ni­ko­la bio pri­vez­ an za to­čak. Prvo je
oslo­bo­dio pr­ste i člank­ e, a zat­im bu­ti­ne i zglo­bo­ve na nog­ a‐­
ma. Naj­zad je ot­kop­čao i po­sleđ­nju uzi­­cu, i telo be­ži­vot­no
pade na njeg­ a, kao džak cem­ ent­a.

Bor­eć­ i se obe­ma ru­kam­ a, Pro­to­rov od­gur­nu telo da­lje od
sebe kao da oček­ uj­e da će ga ono sada kada je oslo­bo­đen­ o
nap­ a­sti. Pro­to­rov se, u stva­ri, sprem­ ao da nap­ ad­ne njeg­ a jer
mu se sada či­ni­lo da je to po­šte­na bor­ba, jer je Ni­ko­la bio
oslo­bo­đen. Ali, telo je bilo be­ži­vot­no.

Sko­ro se uguš­ io od besa. Ko zna šta je po­mi­slio, i šta je
uop­šte mog­ ao da po­mi­sli kad, je, usred tog njeg­ o­vog nem­ og
guš­ en­ ja od besa, leš is­tegn­ uo jed­nu ruku i ščep­ ao ga za vrat
s nab­ rek­ lim ži­lam­ a?

Umu zap­ ad­njak­ a teš­ ko je da pri­hvat­i smrt. On ne može
nik­ ak­ o da po­vež­ e smrt sa ži­vot­om. Po­znat­o je da je, ipak,
najt­ež­ e ubi­ti ljud­sko biće.

Jedn­ os­ tav­na či­njen­ ic­ a je — da or­gan­ iz­ am od­bi­ja da umre.
Do sam­ og kraj­a, on će se bo­ri­ti za ži­vot, dr­ža­če se za njeg­ a
svim si­lam­ a, gur­nuć­ e telo do nadl­jud­skih, neo­ ­bja­šnji­vih gra‐­
nic­ a snag­ e i iz­dr­žlji­vos­ ti. Ljud­ i su u bor­bi za ži­vot uspev­ al­i da
od­gurn­ u sa sebe či­tav­ e aut­o­mob­ i­le ili da pres­ ko­če prep­ rek­ e
koje u svak­ od­nevn­ ic­ i ne bi nik­ ad­ a pres­ ko­či­li.

A i samo telo se bran­ i. Ako je nek­ o­me pro­svi­ran met­ak
kroz gla­vu, ko­sti lo­ban­ je mogu da skren­ u njeg­ o­vu put­an­ ju
da ne bi bio po­vređ­ en mo­zak. Ubod nož­ em ne mora da bude
sudb­ o­nos­ an, jer može da mu se isp­ reč­ i neko reb­ ro…

Na Istok­ u, gde smrt već po tra­di­ci­ji ne preds­ ta­vlja ni­šta,
sve je drug­ ač­ i­je. Smrt do­laz­ i br­zi­nom mun­ je i ne daje or­ga­ni‐­
zmu vrem­ en­ a da se pri­prem­ i. Sta­ra učen­ ja do­pu­štaj­u nap­ a‐­
dač­ u da ko­ri­sti sam ljud­sko telo i da ga nat­e­ra da de­luj­e pro‐­
tiv sebe.

I baš tako je smrt do­šla i Vikt­o­ru Pro­to­ro­vu. Tako je Nik­ o­la
Laj­nir po­stao isuk­ an­ i mač Gor­do­na Mink­ a. Mo­žda je znao za‐­
što je Mink že­leo da ga isk­ o­ri­sti. Ali, sada mu to nije bilo va‐­
žno.

Sve se do­go­di­lo iz­međ­ u dva ot­kuc­ aj­a srca. Sve je bilo
tako jed­nos­ tav­no. Iza sveg­ a toga staj­a­lo je samo tri­des­ et
pet go­di­na učen­ ja i sam­ o­di­scip­ li­ne, a pre toga mož­ da hil­ja­du
go­di­na usav­ rš­ av­ an­ ja same dis­ cip­ li­ne, same veš­ ti­ne.

Ni­ko­lin um bio je pot­pun­ o pra­zan za vrem­ e pro­ces­ a —
duh mu je bio bi­star kao pla­nins­ ko je­ze­ro po­sle jake kiše —
dok je pri­ti­skao pal­cem svo­je leve ruke određ­ en­ o mes­ to,
ras­cep­ iv­ši ključ­njač­ u Vik­to­ra Pro­to­ro­va i ko­ri­steć­ i je kao mač
da bi pres­ ek­ ao vit­al­ne art­e­ri­je koje su se di­zal­e iz srca kao
raz­gra­nat­e drvo.

Ni­ko­la se po­la­ko vrać­ ao u ži­vot. Pro­ces po­mo­ću ko­jeg je
po­vuk­ ao krv iz po­vrš­ in­skih krvn­ ih sud­ o­va i to­kom ko­jeg je
smi­rio ot­kuc­ aj­e pul­sa i sni­zio krvn­ i pri­ti­sak bio je veo­ ­ma
komp­ lek­san i zam­ o­ran, i fiz­ ič­ki i psi­hič­ki.

Krv se po­lak­ o vrać­ al­a u krvn­ e sud­ o­ve i koža je po­čel­a da
mu rum­ en­ i. Po­nov­ o je njeg­ o­vo telo imal­o neo­ p­hodn­ u to­pli‐­
nu, kao da se umir­u­će sunc­ e zag­ rev­ al­o.

Usred­sred­ io je, sas­ vim pol­ak­ o, svo­ju pa­žnju gro­tesk­no ra‐­
ši­ren leš kraj sebe. Krv ih je obo­ji­cu po­pr­skal­a, po­vez­ uj­u­ći ih
tako u po­sled­njem po­kuš­ aj­u da se po­sta­vi most prek­ o jaza
koji ih je raz­dvaj­ao i koji ni­kad­ a neće moći da prem­ o­ste.

Nik­ o­la nije ose­ćao ni najm­ an­ je saž­ a­lje­nja, ni najm­ an­ je ka‐­
ja­nja. Mada nije bilo ni­kak­ ve lep­ o­te u uz­i­man­ ju ljud­skog ži‐­
vot­a — kao uos­ ta­lom ni u ubij­a­nju ži­vot­i­nje — to nes­ taj­an­ je
ži­vot­a ostav­ i­lo ga je čudn­ o uzb­ uđ­ en­ im. On je bio živ a Vikt­or
Pro­to­rov je bio mrt­av. So­ko­vi ži­vot­a su ga prep­ la­vlji­val­i. Le‐­
teo je po svim vaz­ du­šnim stru­ja­ma svet­a, pli­vao je po svim

mo­ri­ma, jez­ er­i­ma i po­to­ci­ma. Išao je kroz šume i prel­az­ io
ravn­ ic­ e. Lo­vio je zve­ri, ju­rio kroz pus­ ti­nju. Nije bilo mes­ ta na
ze­mlji na ko­jem nije bio u tom tren­ u. Po­vez­ an po­nov­ o sa ko‐­
smo­som, staj­ao je na Putu i bio je pot­pun­ o isp­ un­ jen.

***

— A ovo je za Treć­ eg ro­đa­ka Toka, lič­no — reče Nang­ i i gur‐­
nu prek­ o sto­la prem­ a Črs­ tom Čiu 6.000 hongk­ onš­ kih do­la­ra.
— Žel­eo bih da bude ple­men­ i­ti sa heu­ ng ju — reče, zna­ju­ći
da je ovak­ o deb­ el­o pod­maz­ i­van­ je sač­ uv­ al­o njeg­ ov ob­raz —
ali nem­ oj­te da zab­ o­rav­ i­te da po­dvuč­ et­e pa­tri­ot­ski elem­ en­ at
te stva­ri. Žel­eo bih da Treć­ em ro­đak­ u Toku bude sav­ rš­ en­ o ja‐­
sno ko su ti lju­di. U tom slu­čaj­u, za njeg­ a će biti još veće za‐­
do­volj­stvo da uči­ni ono što treb­ a da učin­ i.

Čvr­sti Čiu klim­nu glav­ om.
— Pot­pun­ o vas shvat­am.
— Do­bro — osmehn­ uo se Nang­ i koji je već bio po­sej­ao
zrna smut­nje u obli­ku anon­ imn­ ih po­zi­va nek­ o­li­ci­ni po­li­cij­skih
nar­ed­ni­ka — jed­nom u Van Čaiu, drug­ om u Cent­ra­li i treć­ em
u Sten­li­ju — za koje su mu oni iz Grin Pang­ a rek­ li da sumn­ ja‐­
ju da rade za sup­ rot­nu stra­nu. Kad je Nang­ i upit­ao Čvrs­ tog
Čiua zaš­ to im je do­puš­ te­no da i da­lje oba­vljaj­u svo­ju du‐­
žnost, mla­di Ki­nez se osmehn­ uo i rek­ ao:
— Znat­e li kako kažu guai loh? Bol­je đavo ko­jeg poz­ na­ješ
nego đavo ko­jeg ne poz­ na­ješ.
— Ti bi se do­bro snaš­ ao u Zlat­noj pla­nin­ i — reče Nang­ i,
ko­ri­ste­ći ki­nes­ ki naz­ iv za Ame­ri­ku.
— Mo­žda — reče mla­dić — ali, ne žel­im da nap­ us­ tim
Kruns­ ku ko­lo­ni­ju. Ja ću bog­ at­stvo da stvo­rim ovde.
Nang­ i nije ni najm­ an­ je sumn­ jao u to. I sada, dok se spu‐
štal­a več­ er­nja iz­mag­ li­ca prek­ riv­ aj­uć­ i Hong Kong kao so­mot‐­
ski ogr­tač, on ustad­ e i reče:
— Umir­em od gla­di. Ho­ćem­ o li da več­ er­a­mo? Čvrs­ ti Čiu
klim­nu glav­ om.
— Gde bi­ste že­le­li da ode­te?