Eric van Lustbader -Miko

***

Ako je Mink oček­ i­vao neku burn­ u rea­ kc­ i­ju od svog go­sta,
mora da je bio grd­no raz­ o­čar­an. Nik­ o­la je samo mirn­ o rek­ ao:

— Ko­li­ko ja mogu da shvat­im, vas int­e­res­ uj­e uglavn­ om
So­vjet­ski Sav­ ez i stran­ i špi­jun­ i. Kako to da ste za­in­ter­es­ ov­ a‐­
ni za ono što rade Jap­ anc­ i?

— Za njih smo za­int­er­es­ o­van­ i još od za­vrš­ et­ka rata. Mi
smo im po­mog­ li da stvo­re svoj od­bram­be­ni si­stem. Oni po­la‐­
ko rade na tome. Ove go­di­ne su nam do­pu­sti­li da u voj­noj
bazi u Mis­ av­ i smes­ ti­mo 150 naš­ ih najn­ ov­ i­jih sup­ er­son­ ičn­ ih
avio­ ­na »F-20 Tajg­ erš­ arks«.

Ovaj raz­go­vor pod­set­io je Ni­ko­lu na raz­go­vor koji je, još
ko­li­ko pro­šle ned­ e­lje, vo­dio sa Tomk­ in­ om.

— Nema sum­nje da to nije osta­lo nez­ ap­ až­ en­ o i da je dru‐­
ga stran­ a tak­ o­đe uči­ni­la neš­ to slič­no — nas­ ta­vljao je Mink.

— Mis­ lim da je sve to o čemu vi že­li­te da raz­go­var­am­ o
pot­pu­no lu­di­lo — reče Nik­ o­la. — U slu­čaj­u da dođe do rata,
umrl­i bi­smo u jed­nom tre­nu, u tren­ u bi nes­ ta­lo tri čet­vr­ti­ne
ljud­ske rase. Ne mogu da ver­uj­em u neke stva­ri. Mis­ lim da
bi se i di­nos­ au­ r­us­ i bo­lje po­naš­ al­i.

— Di­nos­ au­ r­us­ i nisu bili do­volj­no mud­ ri da nau­ č­ e da cep­ a‐­
ju atom­ e — reče iro­ničn­ o Mink — pa će biti bo­lje da meni ve‐­
ruj­e­te.

— Nema sumn­ je da je to sve što mi sada go­vor­i­te veo­ ­ma
po­verl­ji­vo, pa se pi­tam za­što meni po­ver­av­ at­e ta­kve stvar­i,
meni, koji sam sa­svim obi­čan građ­ an­ in? Zaš­ to?

Mink ustad­ e i pri­đe pro­zo­ru. Kao da se zag­ le­dao u liš­ će.
— So­vjet­ski Ko­mi­tet, koji se bri­ne o bez­ bed­nos­ ti nac­ i­je,
po­znat­i­ji po skrać­ en­ ic­ i KGB, po­del­jen je na dev­ et di­rekt­o­rat­a
— po­čeo je da go­vor­i Mink a Ni­ko­la pri­met­i da mu je glas
pro­men­ io boju kao da su mu mi­sli neg­ de dal­ek­ o odav­de. —
Svak­ i di­rekt­o­rat slu­ži svo­joj svrs­ i, prem­ a unap­ red određ­ en­ oj
šemi. Na pri­mer, Prvi di­rekt­o­rat bavi se unut­ra­šnjim po­slo­vi‐­
ma. Ako vas nek­ ad­ a uhvat­e na svom tlu i po­sumn­ jaj­u u vašu
del­at­nost, od­veš­ će vas u taj di­rekt­o­rat, u zgra­du od žut­ih

ope­ka na Trgu Džer­žin­ski. — Mink za­sta­de kao da hvat­a sop‐­
stve­ne mi­sli a za­tim nas­ ta­vi, s oči­gled­nim nap­ o­rom. — S
drug­ e stran­ e, Čet­vr­ti di­rekt­o­rat ru­ko­vo­di svim oper­a­ci­jam­ a u
Zap­ adn­ oj Evro­pi, Še­sti bri­ne o Sev­ ern­ oj Amer­i­ci, Sed­mi o
Azi­ji — iz­nen­ ad­ a se okren­ uo — mis­ lim da vam je sada ja­snij­a
sli­ka. Kur­il­ska ostr­va koja su veo­ ­ma bli­zu Jap­ a­nu od­uv­ ek su
bila, a i sada su, pod pash­ om Sedm­ og di­rekt­o­ra­ta.

Mink pređ­ e prek­ o či­ta­ve pro­sto­ri­je da bi stao is­pred Nik­ o‐­
le. Bio je suv­ i­še nap­ reg­nut i nije mog­ ao da sed­ne.

— Pre jed­no des­ et­ak dana, je­dan od moj­ih ge­ni­ja ot­krio je
novu sov­ jet­sku ši­fru — Mink ugur­a ruke dub­ o­ko u dže­po­ve
kao da nije znao šta bi s nji­ma. — Pre nego što vam kaž­ em
šta smo saz­ nal­i, mo­ram da vam sao­ p­štim da smo pu­nih de‐­
vet mes­ ec­ i uzal­ud po­kuš­ av­ al­i da saz­ nam­ o ko ruk­ o­vo­di ope‐­
ra­ci­jom na Kur­il­skim ostr­vi­ma. Treb­ a­lo je da to bude Rulč­ ek,
Anat­o­lij Rul­ček, šef Sed­mog di­rekt­o­rat­a. I zai­­sta smo pri­me‐­
ti­li da je on, tri ili čet­i­ri puta, išao i vrać­ ao se na Kur­il­ska
ostr­va. Neš­ to je tu smrd­ el­o. Od­jed­nom se po­ja­vio i pu­kovn­ ik
Mi­ro­nenk­ o koji je do tada bio zve­zda pro­gra­ma, ali bilo je
oči­gled­no da je on prem­ lad da bi vod­ io jed­nu tako važ­ nu
stvar.

— I, gde je onda isti­na?
Mink se nagnuo prek­ o vel­i­ke fot­el­je, jed­na noga mu se
klat­i­la kao met­ro­nom, vid­ el­o se da je nap­ et.
— Da se vrat­i­mo ši­fri koju smo ot­kril­i. Po­moć­ u nje smo
saz­ nal­i da se radi o nek­ o­me ko se zove Mii­­ra. Iz­veš­ taj koji
smo uhvat­i­li go­vo­rio je da je Mii­­ra na mes­ tu, i da se red­ ovn­ o
hran­ i. Zbog toga smo po­jač­ al­i našu kont­ro­lu.
Mink pri­ti­snu dla­nov­ e jed­ an uz dru­gi. Ni­ko­la pri­met­i da su
mu se dlan­ ov­ i ovla­ži­li. Mink nas­ ta­vi:
— Iz­ve­štaj je po­slao neko sev­ ern­ o od Ho­kai­­da, a pri­mi­li
su ga na Kur­il­skim ostr­vi­ma. U to vrem­ e je tamo bio glavn­ i
Mi­ro­nenk­ o, a ne Rul­ček.
Nik­ o­la je mi­slio da je sada krajn­ je vrem­ e da počn­ e i on da
po­stav­ lja prav­ a pit­a­nja.
— Da li je taj iz­veš­ taj bio pot­pi­san?

Mink­ o­va noga pres­ ta­de da se klat­i hipn­ ot­ič­kim po­kret­i‐­
ma, i njeg­ o­va gla­va klim­nu kao gla­va pro­fes­ o­ra koji odo­bra‐­
va pi­ta­nje omil­je­nog učen­ ik­ a.

— Da, svak­ ak­ o — reče — usko­ro ćemo sti­ći do toga. Prvo
bih vas mol­io da bu­de­te ljub­ az­ ni da mi kaž­ et­e da li reč Mi­i­ra
neš­ to zna­či.

Nik­ o­la je raz­mi­šljao jed­no vrem­ e.
— Po­mo­glo bi mi da vi­dim znak u kanđ­ i­iu za tu reč kako
bih bio si­gur­an u ko­jem je znač­ en­ ju reč upo­treb­ lje­na. Ali, su‐­
deć­ i prem­ a kont­ek­stu, rek­ ao bih da je to jap­ ans­ ka reč za
mum­ i­ju.
— Ah, mum­ i­ja — iz­gle­dal­o je da Mink raz­mi­šlja i kao da
prež­ vak­ av­ a tu reč koja kao da je sas­ vim nova za njeg­ a. —
Kaž­ e­te, mum­ i­ja.
Na ovo nije treb­ a­lo od­go­vo­ri­ti.
Mink pod­ i­že gla­vu.
— Pre bih rek­ ao da je to u vezi s igrom »Ko­paj, is­ko­paj«.
— »Ko­paj, is­ko­paj«?
Mink je bio zad­ o­vol­jan što opet neš­ to može da ob­jas­ ni.
— To je igra s prep­ rek­ am­ a. Cilj igre je da se vaš čo­vek
nađe što dub­ lje na stra­noj ter­i­to­ri­ji i da kopa, kopa, kopa, ne
bi li do­šao do najs­ kriv­ en­ i­jih ta­čak­ a.
— To bi mo­glo da znač­ i da oso­ba koja se pot­pi­sal­a kao Mi‐­
i­ra može da bude crv.
— U suš­ ti­ni je tako. Tek sada tekst do­bi­ja neki smi­sao, zar
ne? Mi­i­ra je na mes­ tu i re­dovn­ o se hran­ i — da­kle do­bi­ja in‐­
for­mac­ i­je — red­ ov­no.
— Ali gde je taj crv? — pi­tao je Nik­ o­la. — Da li ste uspel­i
to da sa­znat­e iz po­ru­ke?
Umes­ to da od­go­vo­ri, Mink se usp­ ra­vi i ustad­ e. Očis­ tio je
pant­al­o­ne obem­ a ruk­ am­ a.
— Rec­ i­te mi da li ste se nek­ ad­ a za­pi­ta­li za­što je go­spo­din
Tornk­ in to­li­ko in­si­sti­rao da vaša bu­du­ća za­jed­nič­ka fab­ ri­ka
bude pod­ ig­nut­a u Mis­ av­ i?
Nik­ o­la klim­nu glav­ om:

— Nar­avn­ o, nar­o­či­to kad je to po­sta­lo izvor nes­ ug­ la­si­ca
to­kom preg­ o­vor­a. Ja sam mu sav­ et­o­vao da odus­ ta­ne od te
ide­je, jer je to sko­ro ugro­zi­lo ostvar­en­ je int­eg­ rac­ i­je. Onda mi
je on dao po­dat­ke i iz­neo broj­čan­ e ele­ment­e o tome za­što
mor­am­ o da bud­ em­ o baš u Mis­ av­ i.

— Sra­nje — reče odj­ed­nom Mink.
— Šta kaž­ et­e?
— Ono što je on is­pri­čao vama i Sa­to­o­vim lju­di­ma je najo­ ‐­
bič­nij­e sra­nje. — Mink pod­ i­že ruku. — Nar­avn­ o, urađ­ e­na je
stud­ i­ja o svem­ u tome i svi bro­je­vi tamo iz­nes­ en­ i veo­ ­ma su
tač­ni. Ali to uop­šte nije pra­vi raz­ log zbog ko­jeg je Tomk­ in in‐­
si­sti­rao na Mis­ av­ i
— Ne shvat­am vas.
— Tomk­ i­nov­ o in­si­sti­ran­ je na Mi­sav­ i po­ti­cal­o je iz is­tog
izvo­ra iz ko­jeg je po­ti­cal­o Sat­o­o­vo od­bi­ja­nje da vam da to
mes­ to. Njeg­ o­va kom­pan­ ij­a ima neki svoj po­seb­ an int­er­es i
po­sao na tom mes­ tu. Mi ne zna­mo šta je to. Znam­ o samo
ime tih ope­ra­ci­ja. Ime je »Tenč­ i«. Već po sam­ om imen­ u koje
znač­ i »Nebo i Zem­ lja« znam­ o da je reč o neč­ em veo­ ­ma va‐­
žnom.
— I bez ob­zi­ra šta je »Tenč­ i«, on se odi­­gra­va u Mis­ av­ i?
— Mi ver­uj­e­mo da je tako. Mada je kei­­rets­ u zad­ r­žao kan‐­
cel­a­ri­je ru­dars­ kog konc­ ern­ a u Mi­sav­ i, ima­mo inf­or­mac­ i­je da
uopš­ te nema nik­ ak­ vog rudn­ og bo­gat­stva koje bi bilo vred­no
ko­ri­sti­ti u tom delu svet­a. — Mink, majs­ tvor svog za­nat­a, do‐­
pus­ tio je da ova reč­ en­ i­ca malo od­sto­ji u vaz­ du­hu prč nego
što je nas­ tav­ io — mi­slim da i drug­ a stran­ a ima istu inf­or­ma‐­
ci­ju.
Ni­ko­la je od­jed­nom pos­ tao oba­zriv:
— Mii­­ra?
— Za sada nem­ am­ o nač­ i­na da to saz­ na­mo — Mink je bu‐­
ljio prav­ o u Ni­ko­li­ne oči i njeg­ o­va nam­ er­a nije mo­gla ni­kak­ o
dru­ga­či­je da se pro­tum­ ač­ i.
— A, ne — reče od­mah Nik­ o­la — to nije moja vr­sta po­sla.
Time se ja ne bav­ im.
— Baš nap­ ro­tiv — reče Mink, ne skid­ a­juć­ i po­gled s njeg­ a.

— Vi ima­te ljud­ e koji su obu­čen­ i za tu vr­stu po­sla. Zaš­ to
njih ne ko­ri­sti­te?

— Jes­ am — reče Mink — već pun­ ih dev­ et mes­ ec­ i. Po­sled‐­
nji se vrat­io nat­rag, pot­pu­no ment­al­no uniš­ ten. Nema svr­he
da šal­jem još nek­ o­ga od mo­jih. Sem toga nem­ am više lju­di,
a nem­ am više ni vrem­ en­ a.

Ni­ko­la je razm­ i­šljao o tome jed­no vrem­ e:
— Da li ste ube­đe­ni da je Mi­i­ra smeš­ ten unut­ar kei­­rec­ ua?
— Gde bi, inač­ e, po­sta­vil­i stra­nog agent­a ako ne tu? Kako
bi se, inač­ e, dob­ i­lo što više in­for­mac­ i­ja o »Tenč­ i­ju«?
— To zna­či da je drug­ a stran­ a bli­že reš­ en­ ju mi­ster­i­je od
vas?
Pau­ z­ a koja je zat­im usled­ i­la bila je snaž­ ni­ja, nego bilo
koja reč da ju je Mink izg­ o­vor­io.
— Da li znat­e još neš­ to o mum­ i­ji? — pi­tao je Nik­ o­la, ose‐­
ćaj­uć­ i da je za ko­rak bli­ži od­lu­ci da se pri­hvat­i po­sla, što je
Mink očajn­ ičk­ i že­leo.
— Na žal­ost, ne znam­ o.
— Isus­ e, zaš­ to ne po­kuš­ at­e da me osle­pi­te, što mi ne sta‐­
vi­te ma­garč­ ev rep u ruke i za­vr­ti­te me unao­ ­ko­lo?
Mink se zag­ le­dao u svoj­e, sjajn­ o iz­glanc­ an­ e, nokt­e.
— Čuo sam da ninđ­ a — pra­vi ninđ­ a — može da ubi­ja lju‐­
de čak i s po­vez­ om na oči­ma, u tami. Čuo sam da mogu da
uđu u najb­ o­lje čuv­ an­ e obla­sti, da se po­jav­ e i nes­ tan­ u pod
okril­jem tame. Oni mogu da se krij­u na najn­ ev­ er­o­vat­ni­je na‐­
či­ne.
— Sve je to isti­na — reče Ni­ko­la — ali, ja ne žel­im da to
ra­dim za vas.
— Ne rad­ i­te to za mene, Nik­ o­la. Uop­šte ne za mene. Po‐­
sto­ji ne­što što vi naz­ i­vat­e giri. Tomk­ in je pren­ eo od­go­vor­nost
na vas. Mis­ lim da mu dug­ u­jet­e da to obav­ it­e. Znam da bi on
tra­žio od vas da to učin­ i­te da ste ovde. Sem toga vaša in­te‐­
grac­ i­ja biće besp­ redm­ et­na, ako drug­ a stran­ a uspe da ot­krij­e
taj­nu »Tenč­ i­ja«.
Ni­ko­li je sada bilo ja­sno da nije više važ­ no šta on kaže i
odlu­čuj­e. Po­sto­jal­a je giri. A bez du­žnos­ ti ži­vot bi bio džun­gla

puna buke i besp­ redm­ etn­ ih akc­ i­ja. Kad je pre jedn­ og časa
ušao u ovu pro­sto­ri­ju nije imao nam­ er­u da se upli­će u pro‐­
ble­me koji ga ni najm­ an­ je nisu int­er­es­ o­val­i. Ali Mink je veo­ ‐­
ma veš­ to usp­ eo da ga ubed­ i da se po­sla ipak pri­hvat­i. Po­sto‐­
jal­a je giri — duž­ nost. Ni­ko­la nije niš­ ta du­go­vao Mink­ u i Mink
je to znao. Ali, Tomk­ in je bio neš­ to sa­svim dru­go.

Sada, u svet­lo­sti nov­ ih inf­orm­ ac­ i­ja koje je do­bio, Nik­ o­la
se pi­tao da li sve to ima neke veze sa tri ubis­ tva u Sa­to­o­voj
komp­ a­nij­i? Da li je to mož­ da urad­ io Mii­­ra? Mi­slio je da je to
nem­ o­guć­ e, jer po­sao Mi­i­re za­hte­va mir i ti­ši­nu i zato je odlu‐­
čio da o tome ne ras­ prav­ lja sa Mink­ om. Sem toga, dao je reč
Sat­ou da o tome ni sa kim ne raz­go­var­a. Tehn­ ičk­ i, to se u
stva­ri od­nos­ i­lo samo na prvo ubi­stvo.

— Šta zna­te o Tenč­ i­ju? — pi­tao je po­sle iz­ves­ nog vrem­ e‐­
na.

— Znam da je jap­ ans­ ka vla­da ulož­ i­la u taj pro­jek­ at već
čet­i­ri mi­li­jar­de jena i da nema kraj­a dav­ an­ ji­ma.

— Go­spo­de, šta li je to?
— I vi to mo­že­te da po­go­di­te kao i ja.
— Da li je mo­gu­će?
Mink je ustao.
— Nema drug­ og ob­jaš­ njen­ ja — vrat­io se opet do pro­zo­ra.
Ki­ši­ca je opet po­čel­a i nje­ne kapi su vlaž­ i­le sta­kla.
— Mis­ lim da smo sada sti­gli do osob­ e koja je pot­pi­sal­a taj
iz­veš­ taj — reče Nik­ o­la.
Mink­ o­va leđa se ukrut­i­še, kao da je oset­io nep­ ri­jat­el­ja.
— Ah, da, to. Imat­e do­bru mem­ o­ri­ju. Iz­veš­ taj je pot­pi­san
sa »Pro­to­rov« — Mink se okret­e tako da mu je sada lice bilo
u senc­ i. — Vikt­or Pro­to­rov, pri­ja­te­lju moj, je šef Dev­ et­og di‐­
rekt­o­ra­ta KGB-a.
— Za šta su oni stručn­ jac­ i?
— Zav­ i­si od toga s kim raz­go­var­a­te. Neki kažu da je De‐­
vet­i di­rekt­o­rat pas čuv­ ar sam­ og KGB-a, ali čini mi se da to
nije tako jer zna se da oni ima­ju drug­ u služ­ bu koja se time
bavi.
— Pa, onda?

— Moja lič­na te­o­ri­ja je da se oni bave špi­jun­ až­ om i da
imaj­u svoj­e lju­de raz­ a­slat­e ši­rom svet­a.

— Taj go­spo­din Pro­to­rov je veo­ ­ma opas­ an čov­ ek — reče
Ni­ko­la, dok je paž­ lji­vo po­smat­rao Mink­ a oseć­ aj­u­ći da su
sada do­šli do srži stva­ri.

S je­dva pri­met­nim trep­taj­em kap­ ak­ a, Mink reče:
— Veo­ ­ma je opa­san, veo­ ­ma je bor­ben, veo­ ­ma mud­ ar. A
što je još po­raz­ ni­je po nas, on nije bi­ro­krat­a.
— Na kraj­u će ga oni sami ote­ra­ti — pri­met­i Nik­ o­la — oni
će se pob­ ri­nut­i za nje­ga umes­ to vas.
— Mi­slim da će pok­ uš­ at­i.
— Šta to treb­ a da znač­ i?
Mink se vrat­io od pro­zo­ra.
— Go­di­nam­ a je Pro­to­rov bio šef Pr­vog di­rekt­o­rat­a. Onda
je pre šest go­di­na avanz­ ov­ ao. Mi­slim da je već i tada imao
suv­ i­še moći.
— Mo­ram zna­či stal­no da mi­slim na to da treb­ a da bu‐­
dem bes­krajn­ o obaz­ riv.
— Ah, da — reče Mink, po­smat­ra­juć­ i paž­ lji­vo Ni­ko­lu. —
Biću vam veo­ ­ma za­hval­an ako bud­ e­te obaz­ ri­vi. Jedn­ a od
gad­nih nav­ i­ka Pro­to­ro­va je da don­ os­ i la­si­ce u svoj­u sobu i da
ih pu­šta da se igraj­u i ko­lju pred njeg­ o­vim očim­ a.
— Znač­ i li to da sam ja sada to? La­si­ca?
— »Sato Pet­rol­hem­ i­ja« je tu­nel u koji vas spuš­ tan­ i — reče
Mink, uhvat­iv­ši Ni­ko­lu za ruku. — Mo­lim vas da ne zab­ o­rav­ i‐­
te da upal­i­te lamp­ u kad kren­ et­e nap­ red.
Pro­šli su opet kroz čud­nu kuću.
— Tan­ ja će vam dati ši­fru po­moć­ u koje ćete moći da bu‐­
det­e po­vez­ a­ni s nama u toku či­ta­vog dana. Moći ćete uvek
da stu­pi­te u vezu sa njom ili sa mnom — osmehn­ uo se naj‐­
zad, valj­da zbog olakš­ an­ ja što je po­sao ipak obav­ ljen. — Ni‐­
ko­la, vol­eo bih kad bi­ste ši­fru zap­ amt­i­li. Ni­kak­ vih bel­eš­ ki.

***

Sum­ rak se spuš­ tao kad je Teng­ u oset­no da je vrem­ e da ode
iz do­đoa. Od tren­ utk­ a kad je njeg­ ov brat po oruž­ju Kus­ un­ ok­ i
nađ­ en ubij­en po­red nogu sens­ ei­a, on je po­stao uzn­ em­ i­ren i
po­čeo je da se oseć­ a neu­ g­ od­no u ovom zamk­ u koji je sada
više od go­di­nu dana već bio njeg­ ov dom.

Pi­tao se kako li je Cuc­ um­ i bio ot­kri­ven? To zas­ traš­ uj­uć­ e
pi­tan­ je je po­čeo sebi da po­stav­ lja od tren­ utk­ a kad je čuo no‐­
vost. Ako je nas­ trad­ ao Cuc­ um­ u, i ako je on ot­kriv­ en, za­što
onda ne bi bio i on sam? Za vrem­ e koje je pro­veo u ovom
zam­ku, nau­ č­ io je da u svet­u po­sto­je mnog­ e sile za koje nije
ni san­ jao da po­sto­je. Bio je sved­ ok do­ga­đa­ja za koje je mi‐­
slio da ne mogu da se od­i­gra­ju. Mog­ ao je da ovlad­ a svim
tim, da je do­volj­no dugo ostao u zam­ku i da je pred­ an­ o rad­ io
kao osta­li. Ali, tako mu nije bilo suđ­ e­no.

Znak koji je do­bio od Kont­ro­le, upoz­ o­rav­ ao je na opa‐­
snost. Teng­ u se sada pi­tao koga se više boji: Kont­rol­e ili ovih
čud­nih lju­di oko sebe. Mada je ži­veo s nji­ma bio je do­volj­no
int­e­li­gent­an da shvat­i da nik­ ad­ a nije po­stao deo njih. On je
plut­ao van nji­hov­ e or­bi­te, kao led­ e­ni mes­ ec oko sunc­ a, upi‐­
ja­ju­ći ener­gi­ju ko­li­ko je mog­ ao i ko­li­ko je do­laz­ i­lo do njeg­ a
prek­ o du­bo­kog jaza koji ih je de­lio.

Jed­ an njeg­ ov deo bio je sprem­ an da od­mah sve nap­ us­ ti,
ali Teng­ u je znao da je šte­ta što odla­zi, i on nam­ ern­ o od­bac­ i
ovak­ ve mis­ li.

Znao je da ne bi još bio sprem­ an na odla­zak, da nije sa‐­
svim slu­čaj­no naš­ ao sef. Bila je to za­i­sta puka sluč­ aj­nost i
Teng­ u je shvat­io da je samo ona mog­ la da do­ved­ e do ova‐­
kvog ot­krić­ a, jer je sef bio su­vi­še mud­ ro sklon­ jen.

Svi pri­pravn­ i­ci imal­i su zad­ a­tak da ujut­ro odla­ze u po­tra‐­
gu za spec­ i­jal­nim di­vljim krin­ om i da ga uber­u još svež­ eg od
rose. Ovi kri­nov­ i su ras­ li van zi­di­na na pa­di­nam­ a Jo­ši­noa.
Dan­ as je bio njeg­ ov red da kren­ e u po­tra­gu za cvet­om i on
je kren­ uo pre zore — kao što je uvek či­nio i Kus­ un­ ok­ i dok je
bio živ. Teng­ u je preš­ ao mnog­ e pad­ i­ne tra­žeć­ i onaj krin koji
je najl­ep­še iz­ras­ tao.

Po po­vrat­ku u dođo oti­šao je pra­vo u sens­ ei­­jev stud­ io.
Kao što je bio obi­čaj u do­đou, ta pro­sto­ri­ja neće više nik­ ad­ a
biti ko­ri­šćen­ a ni za šta drug­ o sem za raz­mi­šlja­nje o duhu
učit­e­lja koji je bio duša sve­ga onog­ a što se ovde uči­lo.

Teng­ u klekn­ u is­pred vaze od ker­a­mi­ke koja je staj­a­la na
uz­dig­nut­oj plat­form­ i to­ko­nam­ e. Si­pao je svež­ u vodu sa izvo‐­
ra kroz usko grlo vaze i onda je po­čeo paž­ lji­vo da sla­že cve‐­
to­ve.

Njeg­ o­ve mi­sli bile su da­lek­ o odavd­ e. Umes­ to da se kon‐­
cent­ri­še na dušu cvet­o­va koje je dr­žao u ru­kam­ a, on je mi‐­
slio o tome kako je pro­te­kle ned­ e­lje pro­veo u tra­ga­nju za
sens­ ei­­jev­ om taj­nom. On nije znao u čemu je ta taj­na, i znao
je da to ne bi sme­lo da ga in­ter­es­ uj­e.

Nar­avn­ o da su njeg­ o­va tra­ga­nja bila ogra­nič­ en­ a, jer je
mor­ao da pred­ u­zi­ma spec­ i­jal­ne mere oprez­ a, po­što je znao
da je okruž­ en bes­kraj­no opas­ nim lju­di­ma. U tom tren­ u pi­tao
se gde je po­greš­ io.

Po­što su mu mi­sli bile da­le­ko, on je po­stao nes­ pret­an. I
čud­nom igrom iro­ni­je, ta njeg­ o­va nes­ pretn­ ost do­vel­a ga je
do ot­kri­ća. Dok je nam­ eš­ tao cvet­o­ve u vazu, nek­ o­li­ko kap­ lji‐­
ca vode palo je na la­ki­ran­ u po­vr­ši­nu. Kad se po­kren­ uo da ih
ob­ri­še ivi­com svog ruk­ av­ a, pri­met­io je malu puk­ o­ti­nu, tan­ku
kao vlas.

Najp­ re je po­mi­slio da je lak puk­ ao sam od sebe. Ali, kad
se konc­ ent­ri­sao na nju, vid­ eo je da ona ide pra­vo nek­ ih de‐­
set­ak cent­i­met­ar­a a da se za­tim tu sas­ ta­je pod pra­vim
uglom s is­tom tak­ vom li­nij­om. Puls je po­čeo ubrz­ an­ o da mu
udar­a i on se osvr­te oko sebe da vidi da ga neko ne po­sma‐­
tra. Bilo je tiho.

Kad je bo­lje po­gle­dao vi­deo je da se vaza nal­a­zi­la u sa‐­
moj sred­ i­ni neč­ eg­ a što su mo­gla da budu taj­na vrat­a­šca.
Gurn­ uo je cvet­o­ve u vazu i sklon­ io je u stran­ u.

Iz­vad­ io je za­tim tako ta­nak nož­ ić čije seč­ i­vo nije bilo šire
od ko­mad­ i­ća najt­a­nje žice. Nagnuo se nad pu­ko­ti­nu i po­čeo
da je is­pi­tuj­e nož­ i­ćem oba­zri­vo da ne po­vred­ i la­ki­ran­ u po­vr‐­
ši­nu. Nje­gov brat po oruž­ju već je bio ot­kriv­ en, nije znao

kako i uniš­ ten. Nije sada smel­o da bude ni najm­ an­ je sumn­ je
da pos­ to­ji još je­dan iz­daj­nik unut­ar do­đoa.

Njeg­ o­ve uši su reg­ i­stro­val­e i najm­ an­ ju pro­men­ u zvuk­ a u
zgra­di, dok je si­gur­no i met­o­dič­no ra­dio usk­ im nož­ i­ćem, tru‐­
deć­ i se da bude mir­an i str­pljiv.

Nje­gov trud je najz­ ad bio nag­ rađ­ en. Nije bilo nik­ ak­ ve bra‐­
ve, ko­mad dr­vet­a je jed­no­stav­no iza­šao iz svog lež­ i­šta. Ten‐­
gu klim­nu gla­vom. Sens­ ei je mud­ ro smes­ tio taj­ne na ovo
mes­ to, jer je lako mo­gao da pri­met­i da li ga je neko otvar­ao.
Bio je to najb­ e­zbed­nij­i si­stem skri­van­ ja.

Isp­ od dr­ven­ og ko­mad­ a koji je iz­vad­ io, bio je pro­stor ne
dub­ lji od nek­ o­li­ko cent­i­met­ar­a a u njem­ u mala met­al­na vra‐­
ta zat­vo­ren­ a kat­anc­ em. Ko­ri­ste­ći opet svoj nož­ ić, lako otvo­ri
kat­an­ ac. U sefu je naš­ ao neke do­kum­ ent­e. Bilo je to baš ono
zbog čega je on do­šao ovam­ o. Brzo je sklon­ io sve pa­pi­re u
ši­ro­ke ruk­ av­ e svoj­e pam­ učn­ e ode­će. Mo­gao je da oset­i kako
ga go­li­caj­u po koži. Zat­im se nagnuo i pa­žlji­vo vrat­io sve na
svo­je mes­ to.

Konc­ ent­ri­šuć­ i se, pro­veo je još nek­ o­li­ko mi­nut­a u toj pro‐­
sto­ri­ji nam­ es­ tiv­ši kri­nov­ e u jed­nos­ ta­van ali fin aranž­ man.
Nema sumn­ je da bi se njeg­ ov ikeb­ a­na sens­ ei slo­žio s ova‐­
kvim aranž­ ma­nom.

Sada, dok se po­sled­nja svet­lost dana gub­ i­la on je zav­ rš­ a‐
vao pak­ o­van­ je svo­je skrom­ne imo­vin­ e. Sve je smes­ tio u pa‐­
mučn­ u tor­bu koju je preb­ a­cio prek­ o ra­men­ a, i do­dir­nuvš­ i
smo­tak pap­ i­ra koje je zat­a­kao iza ši­ro­kog ko­žnog kai­­ša iza‐­
šao je iz svo­je sobe u pust hodn­ ik.

Brzo, ali ne užur­ba­no, kren­ uo je kroz hodn­ ik­ e do­đoa i pro‐­
šao je kroz star­u kam­ en­ u kap­ i­ju. Obi­šao je vi­so­ki la­ki­ra­ni to‐­
rii koji je staj­ao kao čuv­ ar i kren­ uo je vi­jug­ av­ om sta­zom koja
će ga po­ves­ ti do šum­ ov­ it­ih vis­ o­va Još­ i­no pla­nin­ a. U vaz­ du­hu
se ose­ćao tež­ ak mi­ris čemp­ es­ a i ked­ ra. Nebo je već po­staj­a‐­
lo tam­no dok su se pos­ led­nji zra­ci sunc­ a gub­ i­li na hor­i­zont­u.

Na isto­ku se već vi­del­o nek­ o­li­ko krupn­ ih zve­zda. Las­ tav­ i‐­
ce i sive zvi­ždov­ke žu­ri­le su u svoj­a gnez­ da pre nego što se
noć spus­ ti i noć­ne pti­ce kren­ u u svoj krv­ av­ i lov.

Iza njeg­ a, svet­lo­sti su već bile upal­je­ne u zamk­ u u ko­jem
je bio smeš­ ten dođo. Nije hteo da raz­mi­šlja o tome. Bila mu
je po­treb­na bes­krajn­ a konc­ ent­ra­ci­ja da bi zav­ lad­ ao svo­jim
mi­sli­ma u svak­ om tren­ utk­ u koji je pro­veo iza zi­di­na tvr­đa­ve.
Bio je to zam­ o­ran po­sao čak i za nek­ o­ga kao što je bio on.
Znao je, jer je to za­klju­čio iz svog pa­žlji­vog po­smat­ra­nja da
je ovaj dođo bio spec­ i­jal­i­zo­van ne samo za sto­ti­ne man­ jih
bu­đuć­ u di­sci­pli­na u ko­ji­ma se ko­ri­sti telo, već i u mnog­ im di‐­
sci­pli­nam­ a koje se od­nos­ e na um.

Dok je išao nap­ red, kroz šum­ ov­ i­te pad­ i­ne, Teng­ u je raz‐­
mi­šljao o tome. Na neki nač­ in bio je upoz­ nat s tam­nom stra‐­
nom ninđ­ uc­ ua. Ali, ovde u Još­ i­nou, po­čeo je da ulaz­ i u obla‐­
sti u ko­ji­ma se nije oseć­ ao sas­ vim be­zbed­nim.

Zaš­ avš­ i iza jed­ne kriv­ in­ e, najz­ ad je iz­gub­ io iz vida ogrom‐
nu tv­rđav­ u koja je pri­lič­no dugo bila njeg­ ov dom. Oseć­ ao je
kao da mu je neki te­ret, koji je inač­ e pret­io da mu smrs­ ka
srce, ski­nut s njeg­ a. I kao ušat­a sova koja obo­žav­ a noć da
okrv­ av­ i svo­je kand­ že i kljun, on uput­i svo­ju mol­i­tvu zah­ val‐­
nos­ ti tami, oset­iv­ši neko div­no olakš­ an­ je zbog ko­jeg mu je
brže pro­stru­jal­a krv kroz vene.

Od­jed­nom se javi nep­ o­želj­na rad­ o­znal­ost koju nije mo­gao
da ob­uz­ da. Tra­že­ći zgod­no mes­ to da zas­ ta­ne, on vide s leve
stra­ne mal­en­ i pro­pla­nak na kome se ši­rio ked­ ar čije su se
gran­ e spu­štal­e sko­ro do ze­mlje. Tu je bio i jed­ an kam­ en ob‐­
ras­ tao mah­ ov­ i­nom. Seo je na njeg­ a u to skro­vi­šte od ked­ ro‐­
vih gra­na i skrs­ tio noge. Odab­ rao je baš ovaj kam­ en jer mu
je li­čio na To­kub­ ei, vel­i­ku mit­sku žabu koja blju­je vat­ru.

Dok se peo na taj vel­i­ki kam­ en ob­ra­stao mah­ ov­ in­ om,
ose­ćao se više her­o­jem nego što je, u stva­ri, bio. Po­segn­ uo
je za pa­pi­ri­ma steg­nut­im po­ja­som.

Po­čeo je da čita vert­i­kaln­ e red­ o­ve zna­ko­va. Zaš­ to da ne?
Svak­ ak­ o je imao pra­vo da saz­ na na šta se ovo od­nos­ i. Pun­ ih
pola časa pro­veo je tu­mač­ eć­ i tekst, za­men­ juj­uć­ i znak­ o­ve
kanđ­ i­ja spec­ i­jal­nim ko­dom koji se ko­ri­stio u ško­li iz koje je
uprav­ o oti­šao. Srce je po­čel­o sve brže i sve jače da mu uda‐­
ra. Pri­met­io je da mora da se bori sam sa so­bom da bi kon‐­

tro­li­sao svoj­e di­san­ je. »O Buda!«, po­mi­slio je, »u šta li sam
se ovo upleo?« Pr­sti su mu drht­a­li dok je raz­mi­šljao o kom‐­
pli­kac­ i­jam­ a koje mogu iz ovog­ a da se iz­ro­de i koje mogu
loše da se odraz­ e na Jap­ an.

Bio je to­li­ko ob­uz­ et tum­ ač­ en­ jem znak­ o­va na pa­pi­ri­ma
koje je uzeo iz do­đoa da nije ni pri­met­io pri­bli­ža­van­ je mal­e‐­
ne svet­lo­sti. Li­či­la je više na trep­ e­ren­ je svit­a­ca kroz tamn­ e
ked­ ro­ve gran­ e. Pri­met­io je tu svet­lost tek kad mu je bila sa‐­
svim bli­zu. Od­mah je ugas­ io svo­ju mal­en­ u bat­e­rij­sku lamp­ u,
ali to je već bilo prek­ as­ no. Mala svet­ilj­ka je pres­ tal­a da se
rit­mič­ki nji­še i sada je si­jal­a ra­do­zna­lo i upor­no na mes­ tu na
kome se zau­ s­ ta­vi­la, na sta­zi baš is­pod mes­ ta na kome je on
sed­ eo.

Pro­klevš­ i uz­buđ­ en­ je, koje je otup­ e­lo njeg­ o­va, norm­ al­no
veo­ ­ma oštra čula, on je sav­ io pa­pi­re i vrat­io ih iza po­ja­sa.
Upal­io je lam­pi­cu i spus­ tio se sa ste­ne. Kren­ uo je po­la­ko niz
pad­ i­nu. Po­mi­slio je da će biti bo­lje ako sam iza­đe iz šume
nego da taj koji nosi malu svet­ilj­ku zađe u šumu i po­tra­ži ga.
To je bilo nar­o­či­to do­bro uko­li­ko je nos­ i­lac svet­ilj­ke bio neki
sens­ ei iz do­đoa. Teng­ u se do­bro pri­prem­ io i za tu mo­guć‐­
nost, po­di­gavš­ i svoj ki na pra­vo mes­ to, tako da bi mog­ ao da
se oslo­ni na njeg­ o­vu moć ako se to po­kaž­ e neo­ p­hodn­ im.

Ali, kad je iza­šao na vi­jug­ a­vu sta­zu vid­ eo je da to nije
sens­ ei niti bilo ko opa­san. Malu svet­ilj­ku nos­ i­la je neka sa‐­
svim mla­da de­voj­ka.

Bila je ode­ven­ a u si­vo­ze­len­ i kim­ o­no a na go­lim sto­pa­li­ma
ima­la je geta od ko­nop­ a­ca. Nos­ i­la je mali ker­o­zin­ski lam­pi­on
u jed­noj ruci a u dru­goj jan­ om­ eg­ as­ u — sjaj­no obo­jen ki­šo‐­
bran od pi­rinč­ an­ og pa­pi­ra.

Mag­ la je zak­ lan­ jal­a njen­ o lice i on po­stad­ e sves­ tan da ki‐­
ši­ca nep­ res­ tan­ o ro­mi­nja. On to nije pri­met­io, jer je bio zak­ lo‐­
njen gra­nam­ a dr­već­ a. Pri­met­io je da se ki­šne kapi u po­to­či‐­
ći­ma sli­vaj­u niz nau­ l­je­ni pi­rinč­ an­ i pa­pir jan­ om­ eg­ as­ e a s nje‐­
ga pa­daj­u na zem­ lju koja ih žed­no upij­a.

— Izvi­nit­e, go­spo — nak­ lon­ io se dub­ o­ko samo zato da bi
sak­ rio iz­raz olakš­ an­ ja koji mu se bez sumn­ je vid­ eo u oči­ma

— nad­ am se da vas svet­lost moje lamp­ e nije prep­ la­ši­la. Iza‐­
šao sam da ber­em div­ lje pe­čurk­ e kad sam… e…?

Ona je hit­ro ko­rakn­ ul­a prem­ a njem­ u, po­di­gla lam­pi­on
tako da se sada konc­ ent­ri­san­ a svet­lost raz­li­la prek­ o njen­ og
lica.

S bol­nim gr­čen­ jem srca, on ju je prep­ o­znao. Bila je to Sui­‐­
jin uče­ni­ca iz do­đoa. Šta li je ona tra­ži­la ovde? Pi­tao se to
dok mu je mali nož­ ić skli­znuo u šaku des­ ne ruke.

Ali, lam­pi­on se već spuš­ tao. Sui­­jin je sada imal­a slo­bod­nu
ruku i njom je čvrs­ to ščep­ a­la dr­šku ja­nom­ eg­ a­se. Iz­vuk­ la ju
je, i oštro seč­ i­vo bi­je­snu na svet­lo­sti lam­pi­o­na.

Nje­go­ve oči imal­e su tek to­li­ko vrem­ en­ a da reg­ i­struj­u
strah­ ov­ it­o brzu pro­men­ u bez­o­pa­sne bamb­ us­ ov­ e dr­ške u
oštro seč­ i­vo, a njeg­ ov vrh već mu je pro­bio gru­di i rasp­ a­rao
srce na dva dela.

Sui­­jin je po­smat­ra­la njeg­ o­vo lice, dok mu je krv u po­to­ci‐­
ma iz­la­zi­la iz tela. Nje­go­ve oči iz­ra­ža­val­e su raz­ o­čar­an­ je,
bes, stid: onda se ukrs­ ti­še i sva ljud­ska ose­ćan­ ja nes­ tad­ o­še
s njeg­ o­vog lica.

Ki­šne kapi pr­snuć­ e na sve stran­ e, kad se ona spu­sti pre‐­
ma lešu. Njen­ e noz­ dr­ve se ra­ši­ri­še kad je ose­ti­la mi­ris šume,
nas­ lu­ti­la ži­vot­i­nje u bli­zi­ni. Kiša je sada po­čel­a jače da pada
pret­va­ra­ju­ći lice iz­daj­ni­ka u čud­ es­ nu bled­ u mas­ ku.

Od sam­ og tren­ utk­ a Cuc­ um­ uo­ ­ve smrt­i, sumn­ jal­a je da
mora da po­sto­ji još je­dan iz­daj­nik. Isti­ni za vol­ju, nje to nije
treb­ a­lo više da se tiče. Pob­ e­da koju je iz­voj­e­val­a nad sens­ i­i‐­
jem Mas­ aš­ i­gi Kus­ un­ ok­ ij­em bila je njen­ a di­plo­ma. Isk­ us­ tvo joj
je go­vo­ri­lo i bez­broj puta joj po­kaz­ a­lo da tako tre­ba da se
po­naš­ a, da ni­kad­ a u ži­vo­tu ne treb­ a da se osvr­će. Iz­vrš­ en­ je
je bilo po­druč­je sad­ aš­ njos­ ti. Oni koji zas­ ta­nu da bi raz­mi­šlja­li
o svoj­im do­stig­nuć­ i­ma, običn­ o umir­u s tim mi­sli­ma u glav­ i.

I upr­kos tom saz­ na­nju, ona se vrat­i­la. Sada dok je pret­u‐­
ra­la po dže­po­vim­ a iz­daj­nik­ a, ose­ti­la je opet ono isto pla­me‐­
no oseć­ an­ je koje ju je ob­uz­ el­o dok ga je tog ju­tra po­smat­ra‐­
la kako pro­di­re u najv­ eć­ u tajn­ u sens­ ei­a, i po­nov­ o je pom­ i­sli­la
da je Kus­ un­ ok­ i bio nek­ ak­ o dru­ga­či­ji. On ju je ob­uz­ eo na neki

čud­ an nač­ in za koji nije mo­gla da nađe ob­ja­šnjen­ je. Oseć­ al­a
je s tug­ om njeg­ ov gu­bi­tak i od­jed­nom, usred ši­ri­ne ovih šu‐­
mov­ it­ih pla­ni­na koje je to­li­ko vol­e­la, sa vet­rom i žu­mo­ren­ jem
kiše kao je­di­nim sved­ o­ci­ma, ona za­jec­ a ti­him, gor­kim suz­ a‐­
ma, dok su joj se grud­ i nad­ i­mal­e, a srce grč­ i­lo zbog bola koji
je bio su­vi­še vel­i­ki da se podn­ es­ e u miru.

Kad je grč pop­ us­ tio — jer tako je sut­ra­dan ona raz­mi­šlja­la
o ovom svom tren­ utk­ u sla­bo­sti — nas­ ta­vi­la je met­o­dič­no
pret­ra­ži­van­ je leša. Odm­ ah je naš­ la svit­ak pap­ i­ra koji je iz­daj‐­
nik sak­ rio iza ši­ro­kog po­jas­ a. Obaz­ ri­vo je mo­ra­la da odvo­ji
ovlaž­ e­ne pap­ i­re od njeg­ o­ve mok­ re kože.

Tru­deć­ i se da ih za­šti­ti ko­li­ko je mo­gla od kiše, raz­vil­a je
do­kum­ ent­e, sav­ i­la ih po­nov­ o i sklon­ il­a na suvo mes­ to u
svom kim­ o­nu. Mo­ral­a je da osvet­i to što je bilo po­vređ­ e­no
Kus­ un­ ok­ ij­ev­ o svet­i­li­šte. Nije či­tal­a do­kum­ ent­e, to je nije in‐­
ter­es­ o­val­o. Bili su vla­sniš­ tvo sens­ ei­a, i bez ob­zi­ra na to da li
je on bio živ ili mrt­av, oni mo­raj­u da budu na onom mes­ tu
na ko­jem ih je ostav­ io.

Po­di­gla se i iz­vuk­ la mač iz ze­mlje. Po­nov­ o je bio čist i sja‐­
jan. Sta­vi­la ga je opet u dr­šku ja­nom­ eg­ a­se. Nes­ ta­la je za­tim
u šumi da bi još jed­nom po­sled­nji put obu­kla svoj učen­ ič­ki
gi. Trep­ e­rav­ e svet­lo­sti do­đoa mam­ i­le su je, ili je to bio Kus­ u‐­
nok­ ij­ev kami koji ju je mam­ io? Nije zna­la. Do­kum­ ent­i su
sada bili be­zbed­ni uz nju, i usko­ro će biti na onom mes­ tu na
ko­jem je i treb­ al­o da budu.

***

Onog jut­ra po­sle po­greb­ a kad je do­šla na po­sao, Jus­ ti­na je
bila zap­ rep­ aš­ ćen­ a iz­nen­ ađ­ en­ jem koje ju je oček­ iv­ al­o u fir­mi
»Mil­er, So­ums i Ro­berts«. Meri Kejt Sims nije više bila u svo‐­
joj pro­stra­noj kanc­ el­ar­i­ji na uglu. U stva­ri, Meri Kejt Sims nije
više bila pot­preds­ ed­nik pred­ u­ze­ća.

Jus­ ti­na je baš hte­la da kren­ e i po­tra­ži Rika Mi­ler­a ne bi li
od njeg­ a do­bi­la ob­jaš­ njen­ je — ni Min, ni bilo ko koga je po‐­
znav­ al­a nije bio u kanc­ el­a­ri­ji kad je ušla u nju.

— Čuo sam da ste sti­gli — reče Rik Mil­er sa zab­ ri­nut­im iz‐­
raz­ om lica — zar vam ni­sam rek­ ao da mo­že­te da ne do­laz­ i­te
nek­ o­li­ko dana? Nema pot­reb­ e da vi…

— Rad je za mene sada najb­ o­lji lek — pres­ eč­ e ga ona. —
Ne vo­lim da se muv­ am po kući i bu­ljim u praz­ ne uglo­ve. Od‐­
uv­ ek sam se plaš­ i­la da se ne pret­vo­rim u kućn­ u mačk­ u.

Rik klim­nu glav­ om.
— U redu, u svak­ om sluč­ aj­u dra­go mi je da ste do­šli. Tre‐­
ba neš­ to da vam pok­ až­ em — po­šao je prem­ a vrat­i­ma.
— Samo tren­ ut­ak — po­čel­a je ona — ima neš­ to što…
— Kas­ nij­e — reče on, vod­ eć­ i je niz hodn­ ik prem­ a lift­o­vi‐­
ma. — Ovo je mnog­ o važ­ ni­je.
Kad su se pop­ e­li sprat više, po­veo ju je iza ugla.
— Evo nas. Šta kaž­ e­te na ovo?
»Go­spo­de«, mi­sli­la je u sebi Jus­ ti­na, »pa to je nem­ o­gu­će.
Ovaj čov­ ek je siš­ ao s uma«.
— Šta, do đa­vo­la, moje ime tra­ži na vrat­i­ma kanc­ el­ar­i­je
Meri Kejt?
— Zato što je to sada vaša kanc­ el­ar­i­ja, Jus­ ti­na. Ona nep­ ri‐­
jat­na kanc­ el­ar­i­ja dole bila je samo vaše pri­vrem­ en­ o bo­rav­ i‐
šte. To vam je, svak­ ak­ o, bilo ja­sno.
— Pri­vrem­ en­ o, dok se ne otres­ et­e Meri Kejt — po­gle­da­la
ga je be­sno.
— Ne, nik­ ak­ o. Ona je oti­šla po sop­stven­ oj vo­lji. Ona je
juče pred­ al­a svoj­u ostavk­ u.
— Ne ver­u­jem vam — reče Jus­ ti­na be­sno. — Da je raz­mi‐­
šlja­la o tome da nap­ u­sti pred­ u­zeć­ e, bez sumn­ je bi me o
tome oba­ves­ ti­la. Ne zab­ o­ra­vi­te da smo mi pri­ja­tel­ji­ce.
— Haj­de da uđem­ o, hoć­ et­e li? — Rik otvo­ri vrat­a, i kad su
ušli, zat­vo­ri ih.
— Biće bo­lje da mi kaž­ et­e punu isti­nu — reče, bes­ neć­ i,
Jus­ ti­na — ili ću sada oti­ći za­uv­ ek.
Sada joj je za­i­sta sveg­ a bilo do­sta: prvo očev­ a smrt, pa
svađ­ a s Nik­ o­lom, a sada još i ovo. Bilo je za­i­sta pre­viš­ e. Sve
se obruš­ i­lo na nju. U gla­vi joj se sve za­vr­te­lo, i ona vide da

se pri­dr­žav­ a za vel­i­ki rad­ni sto i da su joj pr­sti beli od nap­ o‐­
ra.

— Isti­na je da Meri Kejt nije bila neki nar­o­či­ti rad­nik. Ona
je ima­la bez­broj nes­ ug­ la­si­ca sa sta­ri­jim šef­o­vim­ a. Razg­ o­va‐­
rao sam bez­broj puta s njom… ali… šta da vam kaž­ em, pa vi
je bar do­bro po­znaj­e­te.

— Da, ja je do­bro po­znaj­em i mi­slim da je bila suv­ iš­ e do‐­
bra za ovu usran­ u fir­mu, Rik. — Jus­ ti­na je od­mahn­ ul­a gla‐­
vom — Ne ver­u­jem vam nij­ed­nu jed­ i­nu reč. Sada mi je ja­sno
da ste mi još onda, za vrem­ e naš­ eg zaj­ed­ničk­ og ručk­ a, da‐­
val­i na zna­nje da nam­ er­a­vat­e da je naj­ur­i­te. Tada ste mene
is­pi­ti­val­i da bi­ste vi­del­i da li bih ja od­go­var­a­la za njen pos­ ao.

Rik je sleg­nuo ram­ en­ im­ a.
— Jus­ ti­na, tak­ ve se stva­ri do­ga­đaj­u. Ne shvat­am zbog
čega ste se tako raz­be­snel­i. Po­bed­ i­la je bo­lja cura. A nema
sumn­ je da ste vi mnog­ o bo­lji od Meri Kejt. Čudi me…
— Kako ste samo mo­gli ovak­ o neš­ to da mi učin­ it­e? — pri‐
šla mu je i ošam­ ar­i­la ga je. — Kako ste mog­ li to da uči­nit­e
nama? — Po­čel­a je da pri­kup­ lja svo­je stva­ri. — Mis­ lim da će
biti naj­bo­lje da nađ­ et­e nek­ og drug­ og ko će biti sprem­ an da
se val­ja u ovom govn­ u, jer ja to svak­ ak­ o nis­ am!
— Do­bra pred­stav­ a — reče Rik. — Ako nam­ er­av­ at­e da na
taj nač­ in iz­vuč­ et­e više novc­ a od mene za ovaj od­go­vo­ran
po­sao, uspel­i ste. Sprem­ an sam da vam po­nud­ im veću pla‐­
tu. Mor­ać­ u malo da se pom­ uč­ im oko toga, ali…
— Da li ste vi zai­­sta si­šli s uma? — Jus­ ti­na je ko­rakn­ ul­a
unaz­ ad i kren­ ul­a prem­ a vrat­i­ma. — Da li vi shvat­a­te da ja od
vaše fir­me no že­lim ni do­lar­a? Nes­ ta­nit­e zau­ v­ ek iz mog ži­vo‐­
ta!
Kad je slet­e­la u priz­ e­mlje i naš­ la se na pločn­ ik­ u odj­ed­nom
je shvat­i­la da nema kuda da ide. Nije mog­ la da ode u stan
koji je sada bio od­vratn­ o praz­ an. Najg­ o­re joj je bilo što nije
mog­ la da se suo­ ­či sa stva­ri­ma, ode­ćom i Nik­ o­li­nim sli­kam­ a.
Nije mog­ la da smi­sli ni to da ode do Gel­de. Gel­din očaj bi i
nju iz­bac­ io sas­ vim n ko­lo­sek­ a. A sama po­mi­sao da mora
opet da se vrat­i svom po­slu i da juri kao slo­bod­ni umetn­ ik

od agenc­ i­je do agenc­ i­je is­pun­ jav­ al­a ju je strah­ om, i či­ni­lo joj
se da neće imat­i snag­ e da tako neš­ to opet poč­ne.

Pot­pu­no zbu­nje­na, preš­ la je prek­ o aven­ ij­e i ušla u kaf­et­e‐­
ri­ju. Nije mog­ la ni da oku­si kafu koju su sta­vi­li pred nju, što
je mož­ da bilo i do­bro. Suze po­češ­ e da joj kli­ze niz ob­raz­ e i
ona je za­prep­ a­šćen­ o po­smat­ra­la kako se boje raz­li­vaj­u oko
nje. »Ne smem to da do­pus­ tim«, po­mi­sli­la je, »mo­ram neš­ to
da pred­ uz­ mem«.

Oti­šla je do prve fi­li­ja­le svo­je bank­ e i uzel­a 5.000 do­lar­a.
Po­lo­vi­nu je uze­la u go­to­vi­ni, a po­lo­vin­ u je za­tra­ži­la u trev­ e‐­
lers če­ko­vi­ma, Po­kup­ o­val­a je za­tim neš­ to ode­će i ušla je u
pro­davn­ i­cu sa pr­tlja­gom gde je uze­la kao pero lak ko­fer.
Razm­ i­sli­la je šta joj još tre­ba. Neš­ to malo šmink­ e i ko­zmet­ič‐­
kih sred­sta­va nisu bili pro­blem, ali shvat­i­la je da će ipak mo‐­
rat­i da ode do sta­na da po­kup­ i neke predm­ et­e na koje je na‐­
vi­kla. U stan­ u se zad­ r­žal­a najk­ rać­ e što je mo­gla, ali ipak je
bila rast­u­žen­ a pro­men­ om koja se sada oseć­ al­a u njem­ u.
Ovaj stan više nije oseć­ al­a kao svoj dom. Sve je bilo nek­ ak­ o
po­mer­en­ o sa svog mes­ ta ili kao da je neš­ to ne­do­staj­a­lo.
Udob­nost je po­sta­la uzn­ e­mi­ruj­uć­ a i tuž­ na. Obri­sal­a je suze i
oti­šla odat­le za­klju­čavš­ i vra­ta kao da se tu nik­ ad­ a više neće
vrat­i­ti. Tek kad je bila vi­so­ko u vaz­ du­hu, na svom putu pre‐­
ma Ho­nol­u­luu i kas­ ni­je Maui, shvat­i­la je šta je to što joj se
uči­nil­o da ned­ o­sta­je u stan­ u.

Sad joj je bilo ja­sno da je nes­ ta­la duga, la­kir­a­na kut­i­ja u
ko­joj je Ni­ko­la čuv­ ao svoj slavn­ i dai-kat­an­ a, sjaj­an dug­ ačk­ i
mač. Nar­avn­ o i mač je ne­stao sa svog mes­ ta na zidu u spa‐­
vać­ oj sobi. Da­kle, Nik­ o­la je do­šao po svoj­e opas­ no, smrt­o­no‐­
sno oružj­e.

Ins­ tinkt­iv­no, neš­ to du­bo­ko u njoj poče da zap­ o­maž­ e.

***

Mink pri­met­i vel­i­ku za­bri­nut­ost na Tan­ ji­nom licu kad se vrat­i‐­
la s aero­dro­ma, po­što je tamo od­vez­ la Laj­nir­a da bi uhvat­io

svoj avi­on za To­kio. Ona je sve vi­del­a i čula, skri­ven­ a iza sta‐­
klen­ e preg­ rad­ e koja je li­či­la na ogled­ a­lo.

— Ker­ol — rek­ la je — uop­šte mi nije jas­ no šta to rad­ iš.
Bol­je je bilo da si ga od­mah ubio umes­ to što si ga tek tako
po­slao na Pro­to­ro­va. To nije bio naš pr­vo­bit­ni plan, uko­li­ko ja
nis­ am neš­ to po­greš­ no pro­tu­mač­ i­la.

Mink nije bio do­bro ras­ po­lo­žen, uprk­ os tome što je po­sti‐­
gao uspeh u razg­ o­vo­ru s Nik­ o­lom.

— Pođi sa mnom — reče iz­nen­ ad­ a i po­ved­ e je kroz čud­ e‐­
snu građ­ e­vi­nu u udal­je­ni kraj gde mnog­ i od per­so­nal­a nisu
ima­li pri­stup­ a. Vo­dio ju je kroz mnog­ o­broj­ne la­bo­ra­to­ri­je bez
pro­zo­ra, do pro­sto­ri­je u ko­joj je od­jed­nom pos­ ta­lo hlad­no.

Upa­lio je fluo­ ­res­ centn­ e svet­ilj­ke na pla­fo­nu. Tan­ ja zad­ rht­a
pod tom le­de­nom svet­lo­šću. Ali, od­mah je pri­met­i­la leš po‐­
kri­ven bel­im čarš­ av­ om. Teš­ ko i da je mo­gla da ga ne pri­met­i
jer je njeg­ o­va vel­i­či­na dom­ i­nir­a­la pro­sto­ri­jom.

Vrlo pa­žlji­vo ona je priš­ la gla­vi i po­di­gla po­krov.
— O, bože — šap­nul­a je — to je Tank­ er. — Nar­avn­ o, to
nije bilo pra­vo ime tog čo­vek­ a: okren­ ul­a se prem­ a Mink­ u. —
Kad je do­net?
— Dok si ti bila na aero­dro­mu. Tan­ ja se udal­ji od leša.
— Ne znam zaš­ to si uopš­ te iz­mi­šljao ta ime­na. Svak­ o sa
najo­ ­snovn­ ij­im znan­ jem u ovom naš­ em po­slu znać­ e kako to
može da se ko­ri­sti i od­mah će znat­i da je reč o ši­fro­van­ im
imen­ i­ma.
— Sva sreć­ a što Laj­ni­ra to ne za­nim­ a — reče nek­ ak­ o ki­se‐­
lo Mink — jer zbog ovo­ga pa­ket­a koji nam je ostav­ ljen na
prag­ u u Hon­šuu ja mo­ram da se nos­ im s brat­skom org­ a­ni­za‐­
ci­jom koja je bila pri­mor­a­na da nam prev­ ez­ e Tank­ er­a.
Sta­ja­li su u bla­go osvet­lje­nom holu, dok su se vrat­a po­la‐­
ko zat­vo­ri­la iza njih.
— Ne shvat­am šta imaš pro­tiv iz­mi­šlje­nih ime­na. Mi tako
sada, na pri­mer, zna­mo da je Krez­ us ši­fro­van­ o ime Pro­to­ro‐­
va.
— Tank­ er je bio je­di­ni koji mu je pri­šao sas­ vim bli­zu, —
reče Tan­ ja.

— Oči­gled­no je da mu je pri­šao suv­ iš­ e bli­zu — Mink za‐­
tvo­ri oči. — Svi­đal­o ti se to ili ne, mi mor­am­ o da se do­go­vo‐­
ri­mo i za­do­vol­ji­mo onim što nam Laj­nir nudi.

— Mi­sliš li da je to mud­ ro?
— To ćemo tek da vid­ i­mo. Ali mud­ ro ili ne, naše vre­me je
is­te­klo. Pla­šim se da ni­smo po­slal­i Laj­nir­a u la­vlju pe­ći­nu da
bi lav nas pro­žde­rao za več­ er­u.
— Još uvek to može da učin­ i.
Mink je ćut­ao jed­no vrem­ e.
— Shvat­am da se ti ne sla­žeš sa moj­om im­pro­viz­ ac­ i­jom.
Tan­ ja je zna­la da je na tank­ om ledu, pa je pa­žlji­vo bi­ra­la
reči.
— Mi­slim da je on amat­er. Po­kaz­ a­lo se u pro­šlo­sti da na
amat­er­e ne može da se oslo­ni. Oni ne mogu da se pod­vrg­nu
di­sci­pli­ni.
— Hm, to je pri­lič­no tačn­ o. Ali to je is­to­vrem­ en­ o i njeg­ o­va
vel­i­ka vrl­i­na. Pro­to­rov ne može njeg­ a da po­vež­ e s nama kao
što je po­vez­ ao Tank­ er­a ili kao što bi od­mah sve znao o tebi.
— Mink je li­čio na sel­ja­ka koji po­sle pod­ne raz­go­var­a na pra‐­
gu sa sus­ ed­ om kao da nema nik­ ak­ ve opas­ nos­ ti. — Sem
toga, Ni­ko­la de­lu­je zas­ tra­šuj­uć­ e. — Ta mi­sao kao da mu se
do­pa­la, pa je nas­ ta­vio. — Prep­ la­šio bi i sam­ og đa­vol­a da mu
pri­đe bli­že. — Otvor­io je oči i po­gle­dao je. — Čak bi ga i ubio
ako bi on, ili neki o ko­ji­ma on bri­ne, bili u opa­snos­ ti. Čini mi
se da je Laj­nir besk­ raj­no odan čo­vek, a is­to­vrem­ en­ o i smrt­o‐­
nos­ no opas­ an.
— Mi­sliš da će uspet­i da obo­ri Pro­to­ro­va — Tan­ ji se či­ni­lo
da je to cilj koji Mink želi da po­stig­ne.
— Da — reče Mink — po­slao sam naš­ eg go­spo­di­na Lajn­ i‐­
ra sa veo­ ­ma određ­ e­nim ci­ljem — da mi do­nes­ e gla­vu Vik­to­ra
Pro­to­ro­va: da zak­ lju­či­mo našu bit­ku jed­nom za svagd­ a. Ne
do­pad­ a mi se po­vez­ i­van­ je KGB-a sa puk­ ovn­ i­kom Mir­o­nen‐­
kom. U stva­ri, pla­šim se toga kao da je ko­stur zak­ uc­ ao na
moja vrat­a. Po­či­njem da zam­ i­šljam da je veza iz­međ­ u Pro­to‐­
ro­va i Mir­o­nenk­ a veo­ ­ma zna­čaj­na. Par­an­ oi­k u meni po­či­nje
da mis­ li da će se KGB i GRU jed­nog dana ujed­ i­nit­i.

— Šta je sa Lajn­ ir­om?
— Pr­vens­ tvo, ap­so­lut­no pr­vens­ tvo, pri­pa­da Pro­to­ro­vu. Ali
ako ti ili Lajn­ ir po­kaž­ et­e žel­ju za međ­ u­sob­nom sar­ad­njom
uto­li­ko bo­lje. Po­sla­ću te za njim kroz nek­ o­li­ko dana. Kart­e
ćete ček­ at­i kod »Pan Ama«.
— A ako je ne pok­ až­ em­ o?
— Ako toga ne bude — reče Mink, udal­ju­juć­ i se od nje. —
Ako se po­kaž­ e da je Laj­nir opas­ nost, mo­ra­ćeš jed­nos­ tavn­ o
da ga se res­ iš.

***

Se­i­ći Sato imao je zai­­sta do­bar hara.
Kle­čeć­ i s drug­ e stran­ e lak­ ir­a­nog sto­či­ća, prek­ o puta Ni­ko‐­

le, po­di­gao je po­klo­pac s male či­nij­e i bio je sprem­ an s štap­ i‐­
ćem u ruci da po­nud­ i go­stu najb­ o­lje za­lo­gaj­e.

Hara, ako se do­slovc­ e prev­ od­ i nije niš­ ta dru­go nego ja‐­
pans­ ka reč za sto­mak ali, is­to­vrem­ en­ o, ova reč označ­ av­ a i
čov­ ek­ a nak­ lo­njen­ og mnog­ im ra­do­sti­ma ži­vot­a koji zna da
uži­va u njim­ a.

Jed­na od pr­vih lekc­ i­ja koju učen­ i­ci bo­ri­lačk­ ih veš­ ti­na nau­ ‐­
če je ta da dub­ o­ki zde­nac rez­ er­vi unut­ra­šnje snag­ e leži kod
svak­ og čov­ ek­ a is­pod pup­ka. Ta tač­ka se na kin­ es­ kom naz­ i­va
tan ti­jen a na jap­ ans­ kom tand­ en.

Nik­ o­la je bio zai­nt­er­es­ o­van Sa­to­o­vim vel­i­kim hara: to je
inač­ e vel­i­ki komp­ li­ment koji može da se da Jap­ anc­ u. Ni­ko­la
je lo­vio trag besk­ rajn­ e noći, kako to lepo kažu Jap­ anc­ i, ju­reć­ i
po­mr­či­nu puna 24 časa; po­što je nap­ us­ tio Vaš­ ingt­on noću
sti­gao je na aero­drom Nar­i­ta u isto vrem­ e samo jed­ an dan
kas­ nij­e.

Sa­baj­am, je­dan od mnog­ ih Sat­o­o­vih služ­ be­nik­ a sač­ ek­ ao
ga je na aero­dro­mu. Bio je tu već sat­i­ma. Od­bio je sva izvi‐­
njen­ ja koja je Ni­ko­la pro­mr­mljao, i uzevš­ i njeg­ ov pr­tljag, kre‐­
nuo je sa njim prem­ a ko­li­ma koja su ček­ al­a. Nik­ o­la je pi­tao
da li će se on po­bri­nut­i da smes­ ti Krejg­ a Elon­dža u Okur­i.
Međ­ u­tim, Sa­baj­am­ a je rek­ ao da Nik­ o­la ne treb­ a da bri­ne, jer

je već u hot­e­lu čo­vek koji će se o svem­ u po­bri­nut­i i obez­be‐­
di­ti sve što je po­trebn­ o. On lič­no će ot­pra­ti­ti Nik­ o­lu do kuće
Sato-sana na ivic­ i To­kij­a.

Kad su se zau­ s­ tav­ i­li pred hot­el­om, Ni­ko­la reče:
— Krejg, mo­žda ću iz­bi­vat­i nek­ o­li­ko dana. Mo­žda me
neće biti čak i ned­ el­ju dana. Žel­eo bih da vi bu­det­e u stal­noj
vezi s Njuj­or­kom, i da pa­zi­te da se sve odv­ i­ja kako treb­ a. Već
smo prež­ i­vel­i do­volj­no udar­a­ca.
To što su ga od­mah sa aero­dro­ma vod­ i­li u Sat­o­o­vu kuću,
nije ni najm­ an­ je iz­nen­ ad­ i­lo Nik­ o­lu po­sle onak­ o izb­ ez­um­ lje‐­
nog te­leks­ a koji je pri­mio. Tri ubis­ tva, neo­ ­ček­ iv­ an­ a i za­pre‐­
paš­ ćuj­uć­ a, bila su više nego do­vol­jan ra­zlog za ovaj kas­ ni
noćn­ i sas­ tan­ ak. Jap­ anc­ i su prakt­i­čan nar­od i kad je opa­snost
u pi­ta­nju mor­aj­u da se za­bo­rav­ e čak i neka pra­vil­a učt­i­vo­sti,
a sve zbog bo­lje efi­kas­ nos­ ti.
Međ­ ut­im, za Ni­ko­lu je ovaj po­ziv zna­čio i neš­ to drug­ o, ne‐­
što što ind­ u­stri­jal­ac nije mog­ ao da zna ni da shvat­i. To ju
znač­ i­lo da će Ni­ko­la opet moći da vidi Aki­ko, a ako bude
imao sreć­ e, moći će tak i da razg­ o­var­a s njom.
Se­ćao se do­bro kako je si­nul­a cr­ven­ o-crna-zlat­na lep­ ez­ a
kad ju je spus­ ti­la sa lica drht­a­vom ruk­ om i kako se u tom
tren­ u njeg­ ov ži­vot pro­men­ io za­uv­ ek. Jas­ no mu je bilo sada
da je sve što je po­sle toga učin­ io, svak­ a odlu­ka koju je do‐­
neo, sve je bilo po­dređ­ en­ o samo jed­noj že­lji — da je po­nov­ o
vidi.
Nik­ o­la nije više bio ona oso­ba koja je bio onda kad su on i
Juk­ io bili ludo zal­ju­blje­ni jed­no u dru­go. Pa ipak, del­ić tog lu‐­
di­la još je go­reo u njem­ u. Znao je da neće moći da nas­ tav­ i
sa ži­vo­tom, da neće moći da is­pu­ni svoj­u kar­ma, uko­li­ko ne
uniš­ ti tu po­sled­nju tačk­ u lud­ i­la u sebi.
Dok se voz­ io kroz ki­šom is­pu­njen­ u to­kij­sku noć, is­pres­ e‐­
can­ u ruž­ i­čas­ tim i nar­and­ žas­ tim neo­ ns­ kim svet­lo­sti­ma, bio je
sves­ tan samo jed­nog — da je opet na neki nač­ in bli­zu Juk­ io.
To je bilo nem­ o­gu­će, ali bilo je isti­nit­o. Šta je bio san a šta je
bila stvar­nost? Telo mu je drht­a­lo od zas­ tra­šuj­u­ćeg saz­ nan­ ja
da će to usko­ro ot­krit­i.

Ali, na njeg­ o­vo vel­i­ko raz­ o­čar­an­ je Sato mu je sao­ p­štio da
je Aki­ko još uvek u Ki­uš­ i­ju, gde je oti­šla da po­set­i bo­les­ nu
tet­ku. Vi­deo je jed­ i­no Ko­ten­ a, sum­ oa, čuv­ ar­a koji se dr­žao u
po­zad­ i­ni kao do­bro is­tren­ ir­a­ni dob­ er­man.

Najp­ re su im po­slu­ži­li piće, a onda hran­ u. Noću, sav­ rem­ e‐­
ni Jap­ a­nac zam­ en­ juj­e čaj alk­ o­hol­om. Za tu nav­ ik­ u treb­ a da
zah­ val­i Zap­ a­du.

Nik­ o­la je smat­rao da je »Sant­o­ri vis­ ki« od­vrat­an, ali ipak
ga je pio. Bio je za­hval­an što Elondž koji je bio nap­ o­la Ško‐­
tlan­đan­ in nije pri­sut­an, jer bi bez sumn­ je po­bes­ neo kad bi
vi­deo šta je nap­ rav­ ljen­ o od nac­ i­o­naln­ og škot­skog pića koje
je vek­ o­vim­ a bilo, i osta­lo, nji­hov pon­ os i blag­ o.

Kao što je obi­čaj kod Jap­ an­ ac­ a, go­vor­i­li su o svem­ u i sva‐­
čem­ u, ali ni­kak­ o o ono­me što su u stva­ri ima­li na umu. To će
doći mnog­ o kas­ ni­je. Sato je nap­ o­men­ uo da je Nang­ i-san ot‐­
pu­to­vao u Hong Kong, da bi oba­vio neki važ­ an po­sao.

— Nad­ am se da neć­ et­e smat­ra­ti da sam neu­ čt­iv — reče
oba­zri­vo Nik­ o­la — ako vam kaž­ em da mi se čini da Nang­ i-
san ne gled­ a s odo­bra­van­ jem na ovu int­eg­ rac­ i­ju?

— Ne, nik­ ak­ o — reče Sato — mi pi­je­mo zaj­ed­no, Lajn­ ir-
sane. Zato smo pri­jat­e­lji. Ovo nas po­vez­ uj­e mnog­ o bo­lje i
više nego što će nas naš po­sao ikad­ a po­vez­ at­i. Po­slo­vi nisu
kao brak­ o­vi, znat­e. Oni se sklap­ a­ju i ra­sklap­ aj­u po sop­stve‐­
noj vo­lji. Sve zav­ is­ i od tr­ži­šta. Eko­noms­ ki či­nio­ ­ci nem­ aj­u
veze sa tim. — Sato je zas­ tao za tren — Ali vi mo­ra­te da
shvat­i­te Nang­ i-sana. Rat je ostav­ io svoj­e tra­go­ve na njem­ u,
gro­zno kao tra­go­vi ti­gro­vih kand­ ži. Svak­ og dana kad se pro‐­
bud­ i on ne može a da se ne seti da ži­vim­ o u doba atoms­ kog
sunc­ a. Shvat­at­e? Po­sled­ i­ce tog stra­šnog do­ga­đa­ja nep­ res­ ta‐­
no se ja­vlja­ju. On nema dece, nema nik­ o­ga od po­ro­di­ce, ima
samo mene, uprav­ o zbog toga.

— Žao mi je Sato-sane — reče Nik­ o­la — iskren­ o mi je žao.
Salo ga je po­smat­rao dok je njeg­ ov dr­ven­ i šta­pić zas­ tao
iz­nad či­nij­i­ce s ukus­ nom hran­ om koja se pu­ši­la: bile su tu tri
vr­ste bar­en­ e ribe, sash­ im­ i, »sta­klen­ i« rez­ an­ci, kuv­ an pi­ri­nač,
kras­ tavc­ i i mor­ski jež u slat­kom sosu od sirć­ et­a.

—Da, svak­ ak­ o, znam da vam je žao — reče najz­ ad Sato.
—Vi­dim da ste mno­go toga na­sle­di­li od svog oca. Ali po­sto­ji i
dru­ga stran­ a, a tu stra­nu ja ne po­zna­jem do­volj­no — nas­ ta‐­
vio je da po­slu­žuj­e svog go­sta.

Jedn­ o vrem­ e su jeli ni­šta ne go­vo­reć­ i br­zim, eko­nom­ ičn­ im
po­kret­i­ma. Sato je više pio nego što je jeo, mada je po­jeo
pri­lič­nu ko­li­čin­ u hran­ e. Bilo je jas­ no da želi da go­vor­i otvo­re‐­
no i bez ikak­ vih ograd­ a. Za Jap­ anc­ a je to u obič­nim okol­no‐­
sti­ma nez­ am­ i­sli­vo. Kad se nap­ i­je, sve reči i sva dela mo­gli su
da budu opro­šte­ni i pri­hvać­ en­ i. Tako je Ni­ko­la nas­ tav­ io da
pije s njim. Ne bi bilo nik­ ak­ vog smi­sla u ovoj sed­ elj­ci, ako bi
se samo Sato nap­ io, a sem toga to bi bilo i uvred­ lji­vo, kao
da je Nik­ o­la ja­sno rek­ ao na taj nač­ in: ne že­lim da bud­ e­mo
pri­jat­ el­ji.

Nik­ o­la je pri­met­io još onog tren­ a kad ga je Sato sač­ ek­ ao
na vrat­i­ma, da je ovom čov­ ek­ u po­treb­no pri­ja­telj­stvo i po­dr‐­
ška. Bez ob­zi­ra šta je bilo iza Vu Šing­ a i svih tih ubi­stav­ a, za
Ni­ko­lu je bilo najv­ až­ ni­je da se int­eg­ ra­ci­ja ostvar­i onak­ o kako
ju je Tomk­ in zam­ i­slio. Bez ob­zi­ra šta je bilo to što je iza­zval­o
strah kod Sat­oa i Nang­ i­ja zbog ovih ri­tu­aln­ ih kaz­ ni, ja­sno je
bilo da su sada ras­ po­lo­že­nij­i za raz­go­vor.

Ne ot­kri­vaj­uć­ i šta je saz­ nao, Ni­ko­la koji je bio nau­ č­ io da
anal­i­zi­ra svak­ u si­tua­ c­ i­ju i da odvaj­a ele­ment­e koji su je stvo‐­
ri­li, pri­met­io je iz­ves­ nu slab­ ost kod njih.

Nije se oseć­ ao neš­ to ple­men­ it ni čas­ tan što je bio spre‐­
man da tu sla­bost is­ko­ri­sti u svo­ju ko­rist, ali on je očaj­nič­ki
žel­eo da saz­ na šta je Tenč­ i. Sav­ r­šen­ o je do­bro znao da bi u
svim dru­gim pri­li­kam­ a udar­io o kam­ en­ i zid kad god bi bio
po­men­ ut Tenč­ i. Kako bilo da bilo, u ovom tren­ u taj­ni rad kei­‐­
rec­ ua po­stao je po­mal­o ot­kri­ven. Sato je jas­ no nag­ la­sio da
po­li­ci­ja ne sme da bude oba­veš­ te­na ni umeš­ an­ a. Ni­ko­la je
bio jed­ i­na oso­ba koja je na za­do­vo­lja­vaj­uć­ a nač­ in mog­ la da
prek­ i­ne lan­ ac Vu Šing­ a, a to je, pak, njem­ u da­va­lo veo­ ­ma
čvr­sti oslo­nac i do­bar po­čet­ak s ko­jeg su mo­gli da kren­ u pre‐­
go­vo­ri o in­te­gra­ci­ji.

— Fuj! — od­jedn­ om uz­vikn­ u Sato, i paz­ e­ći na to kako će
Nik­ o­la da rea­ g­ uj­e baci čaš­ i­cu na pod; nos­ io je kim­ o­no o far‐­
ban pla­men­ im bo­jam­ a jes­ en­ i: dar­ež­ lji­vo je po­nud­ io Nik­ o­li je‐­
dan od svoj­ih ki­mo­na i to baš onaj sa uglas­ tim Noh crt­ež­ i­ma
koji je nos­ io one noći kad mu je Aki­ko do­nel­a po­sled­nji dar
pre venč­ an­ ja i Nik­ o­la je sad bio odev­ en u taj kim­ o­no: kap­ lji‐­
ce sme­đeg al­ko­hol­a zad­ rž­ a­le su se na ru­kav­ u Sa­to­o­vog ki‐­
mo­na kao neki čud­ an ukras — ovaj vi­ski je od­vrat­no piće —
po­gle­dao je svog go­sta zak­ rv­ av­ lje­nim oči­ma — Laj­nir-sane,
vi odab­ er­i­te piće za ovu noć.

— Hval­a vam, Sato-sane — nak­ lon­ i se Ni­ko­la. — Ja bih
najv­ iš­ e vol­eo sake. Zag­ rej­an, ako je mo­guć­ e!

Mog­ uć­ e! — Sato je eks­ plo­di­rao. — Pa to je jed­ i­ni nač­ in na
koji se sake pije, — Teš­ ko se di­gao na noge, i u bel­im sokn­ a‐­
ma otrap­ ao do već­ eg zida pro­sto­ri­je. Ta pro­sto­ri­ja je za ja‐­
pans­ ke poj­mov­ e bila veo­ ­ma vel­i­ka, bila je to tak­ o­zvan­ a soba
16 ta­tam­ i­ja. Bar kraj tog zida imao je čak i mali gvo­zde­ni
naga hi­ba­ći, man­ ji nego onaj na drug­ om kraj­u kuće. Ali, ovo
malo og­nji­šte ni­kad nije ta­kla žens­ ka ruka, već je bilo tu po‐­
sta­vljen­ o samo zato da njim­ e ruk­ uj­e do­mać­ in.

Dok je za­grev­ ao vino od pi­rinč­ a, Sato je mum­ lao tiho sebi
u bra­du jed­nu sta­ru nar­od­nu pes­ mu koju je Oba-ćama čes­ to
pev­ al­a njem­ u i Go­tar­u dok su bili deca. Kao da je ta mel­o­di­ja
is­pu­njav­ al­a kuću nek­ om to­pli­nom koja nije bila samo fi­zič­ka,
već kao da je pri­vuk­ la na sebe paž­ nju nek­ og do­brog kam­ i­ja.

Kad se vrat­io do sto­či­ća sa zag­ rej­an­ im sak­ eo­ m, lice mu je
bilo ozbilj­no i zab­ ri­nut­o.

— Mis­ lim da ži­vim­ o u gad­no vrem­ e, Laj­nir-sane — rek­ ao
je si­pa­juć­ i piće — taj Vu-Šing… — zad­ rht­ao je — ja sam sa‐­
mur­aj, ali ovo… ovo je straš­ no di­vlja­štvo. Ni najm­ an­ je nis­ am
iz­nen­ ađ­ en da po­ti­če iz Kine. Kako smo mi, Jap­ anc­ i, nek­ rit­ič‐­
ni, pa uzi­­mam­ o od njih ono što je najg­ o­re uz ono što je naj‐­
bo­lje. Jak­ uz­ e nisu ni­šta dru­go nego suv­ iš­ e slav­ ljen­ i ubic­ e, a i
ninđ­ e vode por­ek­ lo oda­tle.

Oči mu se ukr­sti­še na tren­ ut­ak kao da je zab­ o­rav­ io neš­ to
važ­ no, a zat­im se nje­go­va glav­ a saže;

— Izvi­ni­te, Lajn­ ir-saue, opro­sti­te mi. Jez­ ik star­og čo­vek­ a
po­nek­ ad je suv­ iš­ e brz u noći.

Nik­ o­la po­di­že levu ruku kao da će nap­ rav­ i­ti neki po­kret
pa kra­jem svog ši­ro­kog ru­kav­ a za­kač­ i než­ ni bo­kal za sake.
Čuo se tihi zvuk, kad se bo­kal raz­bio. Jas­ na tečn­ ost raz­li se
prek­ o sto­či­ća.

Ni­ko­la je sko­čio na noge.
— Hi­lja­du puta vas mo­lim da mi opro­sti­te, Sato-sane. Mo‐­
lim vas da opro­sti­te zbog moje za­padn­ jačk­ e nes­ pretn­ os­ ti.
Sato mir­no oči­sti tečn­ ost i brzo po­kup­ i ko­mad­ i­će por­cul­a‐­
na.
— Nem­ am šta da vam opro­stim, pri­ja­tel­ju moj. Aki­ko nije
ovde da nas slu­ži iz najb­ o­ljeg por­cul­a­na. Ovo je je­dan star­i i
pro­pa­li ko­mad koji je odav­no treb­ al­o bac­ i­ti. Moja len­ jost me
je spreč­ i­la da ga sam ne razb­ i­jem.
Na taj nač­ in, Ni­ko­la je uklo­nio do­mać­ i­nov­ u nel­ag­ od­nost
zbog nes­ pret­ne pri­medb­ e o ninđ­ a­ma, a sam­ im tim zad­ o­bio
je vel­i­ku čast u Sa­to­vim oči­ma, jer je na vešt nač­ in sač­ uv­ ao
ob­raz svog do­mać­ i­na.
Kad se Sato vrat­io po­što je za­grej­ao još sak­ ea, u njeg­ o‐­
vim oči­ma ogle­da­lo se novo po­što­van­ je prem­ a Ni­ko­li. Nak­ lo‐­
nio se i gur­nuo punu čaš­ i­cu sak­ ea prem­ a go­stu.
— Domo arig­ at­o — od­vrat­io je Ni­ko­la, nak­ lon­ ivš­ i se. Sato
je srkn­ uo sake pre nego što je po­nov­ o pro­go­vor­io.
— Ja mi­slim, Laj­nir-sane, da je taj Vu Šing usmer­en pro­tiv
nas, hoću reći pro­tiv mene i Nang­ i-sana, mada su već i ove
tri smr­ti do­sta po­lju­lja­le sta­bil­nost konc­ er­na. Ima neč­ eg lič‐­
nog u nač­ i­nu tih smr­ti. Sa svak­ om od njih, smr­ću Kag­ a­mi-
sana, Jo­ši­de-san i Iši-sana, mi se više pri­bli­ža­vam­ o sam­ om
cent­ru komp­ an­ i­je. Taj put je za­i­sta za­stra­šuj­u­ći, i ja se pla‐­
šim da uopš­ te i raz­mi­šljam o nje­mu.
Bul­jio je u pra­znu čaš­ i­cu i Ni­ko­la shvat­i da uprk­ os vel­i­koj
ko­li­či­ni al­ko­hol­a koju je ubac­ io u sebe, Sato oseć­ a svu tež­ i­nu
ovog tren­ utk­ a. Ni­ko­la nije mog­ ao da mu po­mog­ne. Mo­gao je
samo da ćuti.

— Mnog­ o sam raz­mi­šljao o tim ri­tu­aln­ im kaz­ na­ma — reče
Sato, po­di­gavš­ i gla­vu — i sada mi je jas­ no da se na nas
obru­ši­la naša pro­šlost. Pla­ćam­ o za greh­ ov­ e iz pro­šlost; mo‐­
žet­e li to da shvat­i­te? Mi­slim da mo­že­te. U stva­ri, jed­ i­no vi
mo­že­te to da shvat­i­te.

— Da li ste vi i Nang­ i-san raz­go­var­a­li o toj mog­ ućn­ o­sti…
o po­rek­ lu tih kaz­ ni.

— Ne, Nang­ i-san je senp­ ai.
— Ah da, jas­ no mi je.
— Sem toga — pri­znao je Sato — Nang­ i-san nije baš naj‐
bo­lji sag­ o­vorn­ ik kad se po­men­ e pro­šlost. Po­sto­je mnog­ e
stva­ri, u pro­šlo­sti koje bi on najr­a­di­je zab­ o­rav­ io, neke zato
što su gro­zne, a neke zato što su suv­ i­še int­im­ne pri­ro­de. Mo‐­
žda mi­sli­te da je Nang­ i-san hlad­ an i bez srca, ali nije tako.
Ne, ne, sas­ vim sup­ rot­no, emoc­ i­je mu nisu stra­ne. Se­ćam se
da je gor­ko pla­kao kad je umrl­a moja oba­ćam­ a. Srce ga je
bo­le­lo kad smo mo­ral­i da pro­dam­ o par šo­lji­ca iz Tang di­na‐­
sti­je. Na žal­ost, to smo mo­ra­li da učin­ im­ o da bi­smo mog­ li da
do­đem­ o u To­kio i počn­ em­ o naše kar­i­jer­e po­sle zav­ rš­ etk­ a
rata. Te šo­lji­ce, bili su div­ni pri­mer­ci koje je nek­ ad­ a davn­ o
nap­ ra­vio gen­ i­jal­ni ki­nes­ ki umetn­ ik. Bile su pro­vid­ne kao pla‐­
nins­ ki po­tok. Ali, po­red nji­hov­ e le­po­te, bile su za njeg­ a va‐­
žne i okol­nos­ ti pod ko­jim ih je obać­ am­ a do­bi­la — on tad is‐­
pri­ča Ni­ko­li pri­ču o dal­e­kom ro­đak­ u svoj­e bake koji je be­žao
iz raz­ruš­ en­ og To­ki­ja — mi­slim da je Nang­ i-sanu više nego
koji dru­gi do­ga­đaj go­vo­rio o stra­šnoj okrutn­ os­ ti rata. Pro­šlost
je njem­ u veo­ ­ma dra­ga i mi­slim da sada mož­ e­te da shvat­i­te
zaš­ to on ne želi da gov­ or­i o njoj.
Sato za­sta­de, a zat­im od­mahn­ u glav­ om.
— Mis­ lim da na njeg­ a ne treb­ a da rač­ un­ at­e, kad je to u
pi­tan­ ju. Usp­ o­men­ e su ne­što što on ne želi da oži­vljav­ a. O
pro­šlo­sti on ne želi da go­vor­i čak ni sa mnom.
— Onda preo­ ­sta­jet­e je­di­no Vi, Sato-sane.
— Znam — reče sta­ri­ji čov­ ek nek­ ak­ o bed­no. — Ali, sve do
sada ne mogu da se set­im nič­ eg neo­ ­bič­nog što bi Vas mo­glo
da int­er­es­ uj­e. Znat­e i sami kako je ovde bilo po­sle rata. To

su bila čudn­ a vrem­ en­ a. Vla­de su se smen­ ji­val­e. Veze su
sklap­ a­ne, ali su se i rasp­ a­dal­e. — Sato nasu još sak­ ea obo­ji‐­
ci.

— Shvat­am — reče Ni­ko­la. — U to vrem­ e čov­ ek je mo­gao
da sklo­pi mnog­ a pri­jat­elj­stva, ali i da zad­ o­bi­je mnog­ e nep­ ri‐­
jat­ el­je.

Sato klim­nu glav­ om.
— To su bila gadn­ a vrem­ en­ a, puna prit­i­sak­ a. Čes­ to mi­slim
da su de­kad­ e bile sak­ up­ lje­ne u go­di­ne, a go­di­ne u mes­ ec­ e.
Mi snio po­sti­gli mnog­ o toga za tako kratk­ o vrem­ e. Uspe­li
smo da se iz­vuč­ em­ o iz amb­ i­sa, uspel­i smo da zad­ o­bi­jem­ o
sam­ op­ o­ver­en­ je. Kao da smo sve po­či­njal­i iz po­čet­ka. Kao da
snio bili za­tvo­ren­ i u Noj­ev­ oj bar­ci, kao da smo se po­pe­li na
vrh Arar­at spremn­ i da poč­nem­ o novo dru­štvo. I za­i­sta, mi
smo to i uči­ni­li. Uspel­i smo da ob­uz­ da­mo inf­la­ci­ju, uprav­ ljal­i
smo rast­om naše ind­ us­ tri­je prek­ o »MITI-a« po­sti­gli srno naj‐­
br­ži por­ast in­du­stri­je na svet­u. — Po­gle­dao je u Ni­ko­lu i
osmehn­ uo se.
— Čak smo uspel­i da slo­gan »Made in Jap­ an« po­stan­ e
simb­ ol kval­i­tet­a i stat­us­ ni simb­ ol. Niš­ ta od toga nije bilo ni
slu­čaj­no, ni igra sreć­ e. Naša karm­ a je vel­i­ka i mi nas­ tav­ lja‐­
mo da rast­em­ o mada po­nek­ ad iz­dr­ža­vam­ o nes­ av­ la­di­ve bo‐­
lo­ve. — Si­pao je još sak­ ea, pro­suvš­ i neš­ to teč­nos­ ti po lak­ ir­a‐­
noj po­vr­ši­ni. — Ali, zna­te li čime nik­ ak­ o ne mo­žem­ o da zag­ o‐­
spo­da­ri­mo, Lajn­ ir-sane? Uža­sno nam smet­a saz­ nan­ je da da‐­
non­ oćn­ o prek­ o Ti­hog okea­ n­ a prem­ a Jap­ an­ u do­laz­ e puni tan‐­
ker­i naf­te, a odla­ze praz­ ni. Svet mora da nas hran­ i go­ri­vom,
kako bi­smo mog­ li da prež­ i­vim­ o. Kao bes­po­moćn­ a beba koja
ne može sama da se bri­ne za svo­ju hran­ u, mi smo nas­ uk­ an­ i
na ovim prek­ ras­ nim ostr­vi­ma čije ste­ne ne sad­ r­že ni najm­ a‐­
nje fo­sil­nih go­ri­va. Mož­ et­e li da shvat­i­te ko­li­ko je to za nas
po­niž­ av­ aj­uć­ e, Laj­nir-sane? — kli­mao je tu­žno gla­vom. — Na‐­
ravn­ o da mož­ et­e. Vi ste deo nas, ipak. Ja to mogu da vid­ im,
mada neki ne žele to da vide. Ali, vi zna­te da ima isti­ne u
po­slo­vic­ i koja kaže da nes­ reć­ a ne može da tra­je či­tav ži­vot
— teš­ ko je uz­dahn­ uo — ali ja ću vam reći da po­nek­ ad ni­sam

si­gu­ran da li je ta po­slo­vic­ a tač­na. — Kosa mu je u ner­ed­ u
pad­ a­la prek­ o oči­ju, a ki­mon­ o se malo ras­tvo­rio, tako da je
Nik­ o­la mog­ ao da vidi njeg­ o­va naga prsa bez ijed­ne dla­či­ce
na nji­ma i jedn­ u tam­nu bra­da­vi­cu. — Isti­na je da ima tren­ u‐­
ta­ka kad mi ned­ o­staj­e moja žena. Ne Aki­ko. Ne, ne. Ja sam
već bio ože­njen. Nje­no ime je bilo Mar­i­ko. Prel­e­pa Ma-riko.
Bila je veo­ ­ma mlad­ a kad smo se srel­i — osmehn­ uo se i Nik­ o‐­
la vide neš­ to de­čačk­ o u njem­ u kako pro­bi­ja kroz pa­ti­nu go­di‐­
na i tuge — pa i ja sam tad bio mnog­ o mlađ­ i, zar ne? Nang­ i-
san i ja smo se već po­znav­ al­i. On je bio u Min­ i­stars­ tvu spolj‐­
nih pos­ lo­va, a ja sam se bav­ io po­slo­vi­ma. Imao sam nek­ o­li­ko
ko­bu­na u to vrem­ e i svi su bili veo­ ­ma uspeš­ ni. Ja sam se po‐­
nek­ ad oslan­ jao na Mar­i­kin sud. Tako mi je ona prep­ o­ru­či­la da
kup­ im ko­zmet­ič­ku komp­ an­ ij­u Ikir­u. Bilo je to 1976. go­di­ne.
Ikir­u je pro­i­zvo­di­la krem­ ov­ e za lice i spec­ i­jal­ne lo­si­o­ne za
učvrš­ ćiv­ an­ je kože. Kad sam kup­ io tu komp­ an­ ij­u, jap­ ans­ ka
ko­zme­tič­ka ind­ u­stri­ja je uprav­ o bila pred bum­ om. Pri­hod­ i su
bili fant­a­stič­ni. Samo u pr­voj go­di­ni kei­­ret­su je po­vrat­io no‐­
vac koji je ulo­žio pa čak i za­rad­ io neš­ to na Ikir­u. Iz­gle­di su
bili fant­as­ tič­ni. Po­što je smat­ra­la da je to njen­ a du­žnost, Ma‐­
ri­ko je po­čel­a da ko­ri­sti krem i lo­si­on koji je pro­i­zvo­di­la Ikir­u,
smat­ra­ju­ći da će i njen­ e pri­ja­te­lji­ce kren­ ut­i za njom. Po­što je
bila veo­ ­ma po­nos­ na na svo­ju porc­ ul­ans­ ku kožu, dva puta
dnevn­ o je ko­ri­sti­la krem i lo­si­on kao što je to či­nil­a i sa pre‐­
pa­rat­i­ma koje je ko­ri­sti­la ra­nij­e.

Nek­ o­li­ko mes­ ec­ i kas­ ni­je po­čel­a je da se žali na nes­ nos­ ne
gla­vob­ o­lje. Mi­gren­ a bi tra­jal­a po nek­ o­li­ko dana. Za to vrem­ e
bila je nev­ er­o­vatn­ o po­spa­na. Po­veo sam je kod lek­ ar­a. Nije
mog­ ao ni­šta neo­ ­bič­no da ot­kri­je, ali joj je pred­ lo­žio da osta‐­
ne ned­ el­ju dana u bol­nic­ i da se od­mo­ri. Ja sam je ra­di­je po‐­
veo u san­ at­o­ri­jum u pri­rod­ u. Tamo se Mar­i­ko raz­bo­lel­a i do‐­
bi­la vi­sok­ u tem­pe­rat­u­ru, prek­ o 40 ste­pen­ i. Po­zva­ni su i drug­ i
lek­ ar­i. Otk­ ri­li su da joj srce kuca suv­ iš­ e jako, brzo, is­prek­ i­da‐­
nim rit­mom. Tel­ef­on­ i­ral­i su mi. Od­mah sam stig­ ao i prev­ ez­ ao
je u To­kio. Od­mah ju je pri­mio spec­ i­ja­li­sta. Po­sle niza tes­ to‐­
va, je ot­krio da Mar­i­ko ima pro­ble­ma sa mo­kraćn­ om be­ši‐­

kom i s jet­rom. Prep­ i­sao je neke lek­ o­ve. Ali tem­per­at­ur­a nije
spa­dal­a, a ona je tvrd­ i­la da ose­ća da joj se meso ras­pa­da is‐­
pod kože. Po­čel­a je još pred­ a­nij­e da ko­ri­sti sred­stvo za za‐­
tva­ra­nje pora i krem­ u. Jedn­ og jut­ra se pro­bud­ i­la i ot­kril­a da
joj je koža po či­ta­vom telu, kao i po licu, suv­ i­še glat­ka i za‐­
teg­nut­a. Po­mi­lo­val­a je svo­ju nogu i učin­ i­lo joj se da to nije
noga ži­vog ljud­skog bića već voš­ ta­ne lut­ke. Veo­ ­ma uzn­ em­ i‐­
ren­ a obrat­i­la se spe­ci­ja­li­sti koji ju je pod­vr­gao nov­ im tes­ to­vi‐­
ma. Sada ju je ubeđ­ i­vao da joj je nap­ adn­ ut pank­ rea­ s. Prep­ i‐­
sao joj je nove lek­ o­ve, koje je ona pred­ an­ o uzi­­mal­a. Ned­ e­lju
dana kas­ nij­e, Mar­i­ko se pro­bud­ i­la mo­kra od znoj­a. Se­del­a je
prep­ la­šen­ a u krev­ et­u, dok joj je srce udar­a­lo kao ludo. Mora
da je neš­ to gro­zno san­ jal­a. San­ jal­a je krv. A kad je spu­sti­la
po­gled na jas­ tuk vi­de­la je kr­vav­ u mr­lju. Aut­o­mat­ski je pri­ne‐­
la ruku obraz­ u. Dlan joj se ovlaž­ io kr­vlju i nek­ im sek­ ret­om.
Prep­ la­šen­ a, po­zval­a me je da do­đem. Ins­ i­sti­rao sam da od‐­
mah ode u boln­ ic­ u. Izg­ u­bi­la je do­sta u te­ži­ni i te­ško je di­sal­a.
Lek­ ar­i, međ­ u­tim, nisu mog­ li da pro­nađ­ u nik­ ak­ ve nep­ ra­vil­no‐­
sti u radu nje­nih plu­ća i njen­ og res­ pi­rat­or­nog si­ste­ma. Onaj
sek­ ret nas­ ta­vio je da se iz­li­va iz njen­ ih pora. Ona je nep­ re‐­
sta­no go­vo­ri­la da se neš­ to nal­az­ i is­pod njen­ e kože. Tečn­ ost
koja je pro­bi­ja­la kroz njen­ u kožu, po­sla­ta je na anal­i­zu u spe‐­
ci­jal­i­stič­ku toks­ i­ko­lo­šku lab­ o­rat­o­ri­ju. La­bo­rant­i su bili prez­ a­u‐­
zet­i, a u svak­ om slu­čaj­u, ovak­ ve komp­ li­ko­van­ e anal­i­ze za‐­
htev­ aj­u do­sta vrem­ en­ a. Mar­i­ko je pres­ ta­la da jede. Po­čel­i su
da je hran­ e veš­ tačk­ i, gli­ko­zom. Po­lak­ o je nes­ ta­ja­la, kli­zeć­ i u
komu koju ni­je­dan lek­ ar nije mog­ ao da ob­ja­sni, kao što nije
mo­gao da se ob­ja­sni uzr­ok njen­ e bo­les­ ti. Umrl­a je po­sle ne‐­
del­ju dana. Nije se ni bud­ i­la iz kome, iz po­lus­ na, je preš­ la u
smrt. Ni na tren­ ut­ak nije bila sves­ na šta se s njom do­ga­đa.
Ne seć­ am se ni da sam se opro­stio s njom, znam samo da
sam je očajn­ ič­ki vol­eo svih tih dug­ ih dana i još duž­ ih noći.

Sada više nije bilo hran­ e u či­nij­i­cam­ a, a po­pi­li su i sav
sake. Pra­zne či­nij­i­ce i tan­ ji­ri bul­ji­li su u njih sa zak­ r­čen­ og
sto­či­ća.

— Malo olakš­ an­ ja do­šlo je kad su najz­ ad sti­gli rez­ ul­tat­i iz
lab­ o­rat­o­ri­je — nas­ ta­vio je Sato. — Bilo je oči­gled­no da je
krem za lice koji je Mar­i­ko ko­ri­sti­la sad­ r­žav­ ao neki po­li­mer,
sli­čan ono­me koji se ko­ri­sti u fab­ ri­kam­ a koje pro­i­zvo­de boju
za emajl. Učvrš­ ći­vač pora, onaj lo­si­on koji je Mar­i­ko ko­ri­sti­la,
ras­tva­rao je taj po­li­mer tako da je ovaj ulaz­ io u krv. On je za‐­
čep­ io pore njen­ e kože guš­ eć­ i je iz mi­nut­a u mi­nut, pro­uz­ ro‐­
kuj­uć­ i mnog­ ob­ roj­ne komp­ li­kac­ i­je na svim org­ a­ni­ma, uklju‐­
čivš­ i mo­kraćn­ u be­ši­ku i pank­ rea­ s. Zap­ rep­ aš­ ćen, od­mah sam
pred­ uz­ eo ko­ra­ke da se iz­men­ i.hem­ ij­ski sas­ tav krem­ o­va i lo‐­
si­o­na koje je Ikir­u pro­i­zvo­di­la. Ota­da smo po­čel­i da na teg­ li‐­
cam­ a u koje su pa­ko­van­ i pro­i­zvo­di Ikir­ua pe­dantn­ o pi­šem­ o
hem­ ij­ski sas­ tav. Tek 1979. go­di­ne Jap­ ans­ ko mins­ tars­ tvo
zdra­vlja od­gov­ o­ri­lo je ne samo na moj za­htev, već na zah­ te‐­
ve mnog­ ih, da se ovaj pro­ces ozak­ o­ni. Po­vod za to bila je fa‐­
tal­na ko­kjuh­ iš­ o, sind­ rom crne kože koji je nas­ tao zbog ko­ri‐­
šćen­ ja Cr­ven­ e 219, uglje­ne boje a nek­ im krem­ o­vim­ a. Šest
mes­ ec­ i po­sle Mar­i­ki­ne smr­ti, kad sam najz­ ad mog­ ao po­nov­ o
ja­sno da raz­mi­šljam, osnov­ ao sam Kešj­o­kin ko­gai hi­ga­iš­ja no
kai. Org­ a­ni­zac­ i­ju za po­moć žr­tvam­ a ko­zmet­ič­kih prep­ a­ra­ta.
Tu or­ga­ni­zac­ i­ju po­mag­ ao sam do­bit­kom koji sam imao od
Ikir­ ua.

Ni­ko­la je ose­ćao iskren­ o saž­ a­lje­nje prem­ a bolu koji je
Sato mo­rao da pret­r­pi. Mar­i­ko nije bila je­di­na žr­tva. Bilo je i
dru­gih.

Sato okret­e svo­ju čaš­ i­cu i stav­ i ruku na nju.
— Rec­ i­te mi, Lajn­ ir-sane, da li ste nek­ ad­ a oset­i­li bilo šta
drug­ o sem zad­ o­volj­stva kad ste bili za­lju­blje­ni? — gla­va mu
se za­tres­ la. — Buda zna da u ljub­ av­ i ima bola i pat­nje pa čak
i svađ­ e, kad nez­ ad­ o­volj­stvo dan­ im­ a leži oko vas. Ali, to su
samo pro­laz­ ne stvar­i. One nes­ taj­u kao sneg kad sine sunc­ e i
cvet­o­vi opet za­si­ja­ju lep­ o­tom. Sada go­vo­rim o neč­ em sa‐­
svim drug­ om — gla­va kao da mu je uton­ ul­a iz­međ­ u ši­ro­kih
ra­men­ a. — Isk­ us­ tvo ne znač­ i niš­ ta u toj stva­ri. Da li ste se
nek­ ad­ a oset­i­li za­tvo­ren­ im zbog svo­je lju­ba­vi, Lajn­ ir-sane?
Kao da vol­i­te više nego što bi­ste to sami že­le­li? Kao da to

mo­ra­te? — on zbri­sa si­ćuš­ nu čaš­ i­cu ruk­ om. — Da li ste ose­ti‐­
li kao da je neko okrut­no srce bac­ i­lo čini na vas?

***

U sum­ rak tog dana, Lu Kro­ker je sed­ eo u ko­li­ma koja su ih
vo­zi­la istoč­nom obal­om Flo­ri­de. Kola su jur­i­la po­red njih, a
cr­ven­ a svet­la bila su kao oči koje neš­ to tra­že. Aliks je oti­šla
u to­al­et u mal­oj kaf­et­e­ri­ji kraj koje su sta­li. Oseć­ ao je vib­ ra‐­
ci­je drum­ a, kao da je pos­ tao deo njeg­ a sam­ og.

Iza njeg­ a je osta­la Sa­van­ a Ri­ver. Isp­ red njeg­ a se pruž­ a­la
Džord­ ži­ja, zat­im Juž­ na Kar­o­li­na, Sev­ er­na Kar­o­li­na i tako da‐­
lje, dok je put 195 vi­ju­gao kao zmi­ja prem­ a sev­ er­o­i­sto­ku.
Nisu jeli od Džek­sonv­ i­la: nisu smel­i da se za­us­ ta­vljaj­u u ma‐­
lim me­sti­ma kraj drum­ a, jer bi lako upal­i svak­ om u oči i bilo
bi ih lako sled­ i­ti. Vel­i­ki gra­do­vi imaj­u do­bar obi­čaj da pro­gu‐­
taj­u nov­ od­ o­šle i pro­laz­ ni­ke: niko na njih nije obra­ćao paž­ nju.

Aliks ga je te­ra­la da uspor­i čim su preš­ li gran­ i­cu Flo­ri­de,
ali Kro­ker je i dal­je dr­žao nogu na gasu. Mis­ li­la je da je po­ša‐­
šav­ io, ali on joj nije rek­ ao šta je naš­ ao u ko­li­ma Crv­ en­ og ču‐­
do­vi­šta. Bio je to spec­ i­jal­ni Fo­niks pri­jemn­ ik-odaš­ i­ljač o ko‐­
jem je svo­jev­ rem­ en­ o či­tao. Sam po­gled na to čudo nat­er­ao
ga je da se naj­e­ži. Nije mi­slio da bi bilo ko, koga bi iz­najm­ io
Raf­ae­ l Tom­kin, znao da se služ­ i ovim ga­dže­tom, a kam­ o­li da
ga ima u ko­li­ma.

Fo­niks je bio rel­a­tiv­no novi ins­ tru­ment koji je aut­o­mats­ ki
pret­var­ao iz­go­vor­en­ u reč u ra­nij­e određ­ e­nu ši­fro­van­ u po­ru‐­
ku. Čak i da je neko uhvat­io po­slan­ u po­ru­ku, ne bi mo­gao da
je raz­ u­me. Raz­ u­meo bi je samo onaj kome je bila nam­ en­ je‐­
na.

Sada, u noći koja je po­la­ko obav­ ij­al­a Džord­ ži­ju, Kro­ker se
pi­tao kuda ga je op­sedn­ ut­ost ubi­stvom Ang­ e­le Di­di­on od­ve‐­
la. Zab­ o­ra­vio je na svoj po­sao, na pri­ja­tel­je… na ženu koju je
baš po­čeo da upo­zna­je i da se zal­ju­blju­je. Nje­gov či­tav ži­vot
okren­ ut je nag­ la­vačk­ e. I zaš­ to?

Zbog osvet­e prem­ a Raf­ae­ l­u Tom­kin­ u. Jer, uprk­ os svem­ u,
Kro­ker je i da­lje bio ubeđ­ en da je ind­ us­ tri­jal­ac ubio An­ge­lu
Di­di­on.

Zaš­ to je sada mor­ao da nas­ ta­vlja s tom op­ses­ i­jom? Ali,
sada je imao ključ reš­ en­ ja. Aliks Lo­gan je bila pr­vo­ra­zredn­ i
sved­ ok i upr­kos svem­ u, bila je još živa. I on po­nov­ o za­pi­ta
sam sebe: zaš­ to?

Zad­ rht­ao je i po­nov­ o u mi­sli­ma ob­nov­ io sve do­gađ­ a­je. Po
svem­ u sud­ eć­ i, ona je do sad već treb­ a­lo da bude mrt­va. Vi‐­
deo ju je kako iz­la­zi iz kaf­et­e­ri­je i upal­io je mo­tor. Bila je
živa. A čuv­ al­i su je opa­sni lju­di, trud­ eć­ i se na sve nač­ i­ne da
ne umre. Zaš­ to? Zaš­ to su je čuv­ al­i samo na jed­nom mes­ tu?
Bilo je jas­ no da su mo­gli da je preb­ ac­ e gde god su žel­el­i. Od
koga su je šti­ti­li? Od Kro­ker­a? Ali »Kro­ker je bio mrt­av, po­to‐­
pljen i smrv­ ljen kad su se njeg­ o­va kola obruš­ i­la s drum­ a u Ki
Ves­ tu. Ko je sve to org­ a­ni­zo­vao? Tomk­ in?

Od­jed­nom, Kro­ker se set­io Mat­i­ja, zva­nog Usta. On mu je
dao ime Aliks Lo­gan i adres­ u. Za raz­ umn­ u cenu, nar­avn­ o…

— Sta­ni­te! — od­jed­nom je url­ik­nuo Kro­ker i jur­nuo prem­ a
Aliks i kaf­et­e­ri­ji. Brzo je naš­ ao neš­ to sit­nin­ e i naz­ vao jed­ an
broj. Jav­ io se žens­ ki glas. Prvo je rek­ ao da ni­kad­ a nije čuo za
ime Ma­ti­ja, zvan­ og Usta. Kro­ker je po­kuš­ ao da je ubed­ i. Naj‐­
zad, žen­ski glas reče da je Mati iza­šao, da ne zna gde je, i
da ne zna kad će se vrat­i­ti. Nije mo­gao da joj osta­vi broj te‐­
le­fon­ a na koji Mati može da se javi, a i da je imao, u ovim
okol­nos­ ti­ma ga ne bi ostav­ ljao. Zato je samo rek­ ao da će po‐­
nov­ o naz­ vat­i.

— Kreć­ em­ o — reče Kro­ker i skliz­ nu iza vol­a­na, uprav­ ljaj­u‐­
ći kola prem­ a drum­ u.

— Umor­na sam — reče Aliks, zlat­na de­vojk­ a po­red njeg­ a.
Sa­vil­a se na sed­ i­štu.

Ali ove noći, mi­sli mu se nisu vrt­el­e oko zlat­ne de­voj­ke
koja je lež­ al­a sav­ ij­e­na kao mačk­ a po­red njeg­ a na sed­ i­štu, uz
njeg­ ov bok. Mis­ li su mu se vrat­i­le na onaj tren­ ut­ak kad je
ugled­ ao Fo­niks i kad je oset­io da ga ob­li­va znoj.

***

Ni­ko­la je znao da on i Sato mor­a­ju da ver­uj­u jed­ an dru­gom.
Bili su u dub­ o­koj vodi, a is­pod njih je bio amb­ is. Ako ne budu
imal­i po­ver­en­ ja jed­ an u drug­ og, nji­hov­ i nep­ ri­ja­te­lji već će
moći da slav­ e pob­ ed­ u.

— Čini mi se, Sato-sane, da smo mi sada na neki nač­ in
isti. Mo­žda me zbog toga Nang­ i-san ne voli. Mož­ da je on već
ose­tio tu vezu — reče Nik­ o­la. — Kad sam bio mlad… mlad i
lud — dva muš­ kar­ca se za­ver­en­ ičk­ i osmehn­ uš­ e jed­ an dru­go‐­
me — sreo sam ženu. Bila je sta­ri­ja od go­di­na koje je ima­la:
u svak­ om sluč­ aj­u, bila je zrel­i­ja od mene. U to vrem­ e, mene
su in­ter­es­ ov­ al­e samo moje stud­ i­je i po­sti­za­nje maj­stor­stva u
bo­ri­lačk­ im veš­ ti­nam­ a.

Sato je pri­neo obe pes­ ni­ce svo­jim po­cr­ven­ el­im obraz­ i­ma:
bilo je oči­gled­no da besk­ raj­no uživ­ a.

— Po­sed­ o­val­a je neku moć koju još ne mogu da ob­jas­ nim,
niti ću moći, mada mi­slim da je sada bo­lje shvat­am. Bilo je
to baš onak­ o kao što ste vi lepo rek­ li, kao da je neko zlo srce
bac­ i­lo čini na mene. Bio sam besp­ o­moć­ an pred njom. — Ona
je bila pra­va seks­ ua­ l­na zver, Sato-sane. Još ne mogu da ve‐­
ru­jem da je tak­ vo biće za­i­sta po­sto­ja­lo. A mor­am da pri­znam
da je baš taj njen kval­i­tet bio ono što me je pri­vuk­ lo njoj.
Valj­da vam je ja­sno da ona nije mo­gla da bude srećn­ a oso‐­
ba. Kako je i mo­gla? Ako nije vod­ i­la lju­bav, ona je bila ne‐­
srećn­ a, sve je bilo pra­zno za nju. Put svak­ ak­ o ne. Vi i ja zna‐­
mo da u Putu po­sto­ji moć i je­dan esenc­ i­jal­ni mir koji do­vod­ i
do sav­ r­šens­ tva duše. Ali, Juk­ io je bila sas­ vim bez­ nač­ ajn­ a kad
nis­ mo bili obu­hvać­ en­ i seks­ ua­ ln­ om igrom. Ni­sam raz­mi­šljao
o toj stra­ni njen­ og bića sve do onog dana kad smo šet­al­i
kroz Đind­ a­i­đi. Naj­viš­ e mi se do­pa­da­lo to mes­ to u To­ki­ju, jer
me je otac uvek rad­ i­je tu do­vo­dio, nego u Ueno. Mis­ lim da
mu se tu više do­pad­ a­lo jer je to bila bo­ta­ničk­ a baš­ ta. Bonb­ o‐­
ri su bili obeš­ en­ i po dr­već­ u, mada je vrem­ e so­mei­­jo­ši­no već
pro­šlo. Bio je kraj han­ am­ ia, treć­ i od tra­di­ci­o­naln­ ih dana u ko‐­
jim tre­šnjev cvet po­či­nje da opa­da. Nam­ er­av­ al­i smo da do‐­

đem­ o da po­gle­dam­ o treš­ nje u cvat­u pret­hodn­ og dana, kad
su cve­to­vi najl­ep­ši, ali Juk­ io se nije do­bro oseć­ al­a. Ostal­i
smo kod kuće i gle­da­li star­e fil­mov­ e na tel­e­viz­ i­ji. Ho­da­li smo
vet­ro­vi­tim staz­ a­ma Đin­dai­­đi­ja tog treć­ eg dana i od­jed­nom
mi se učin­ i­lo da sam vi­sok­ o na pa­di­nam­ a Pla­nin­ e Jo­ši­no sa
sto hil­ja­da treš­ njev­ ih dr­vet­a čije kro­šnje na vet­ru šap­ u­ću o
nama. I nek­ ak­ o sam tada shvat­io da su pot­pun­ o iste te po‐­
sled­nje la­ti­ce treš­ nji­nog cvet­a i Juk­ io, da ima­ju ono neš­ to po‐­
sebn­ o što ih čini je­din­stven­ im na svet­u. Bilo je to ni­štav­ il­o
koje ju je ob­uz­ i­mal­o kad nije vo­di­la lju­bav ali i neka straš­ na,
bol­na, neo­ ­bja­šnji­va tuga koja je bila dal­ja od sveg­ a što sam
do tada upoz­ nao. U svim tim go­di­nam­ a koje su do­šle po­sle
toga, ja sam se pi­tao da li sam je mož­ da vo­leo baš zbog
toga, da li sam je zbog toga sta­vljao iz­nad sveg­ a. Jer nek­ ak­ o
sam znao da sam ja jed­ i­ni, samo ako mi vrem­ e do­pu­sti, koji
može da odag­ na tu tugu iz nje.

— Go­vor­i­te o njoj samo u pro­šlom vrem­ en­ u, pri­jat­el­ju
moj.

— Umrl­a je u zimu 1963. go­di­ne. Uda­vi­la se u Zal­i­vu Ši‐­
mon­ os­ ek­ i.

— Ah — pro­mrl­ja Sato. — Bila je tako mla­da. Kako je to
tu­žno. Kami onog ple­men­ a osuđ­ e­nog na pro­past bri­nuć­ e o
njoj — spus­ tio je po­gled na la­kir­an­ u plo­ču sto­la i obri­sao
ostat­ke pro­sut­og sa­kea ivic­ om ruk­ av­ a.

Sato je bio krup­ an i nes­ pret­an kao smeđ­ i med­ ved s Ho­ka‐­
i­da. Iz­međ­ u njeg­ a i Nik­ o­le bio je nep­ rem­ os­ tiv jaz, ali is­to­vre‐­
men­ o su bili bli­že jed­ an dru­go­me nego što mnog­ i muš­ karc­ i
to ostva­re u toku ži­vo­ta. Bili su po­vez­ an­ i za­jed­nič­kom tu‐
gom, kao bra­ća po krvi. Bili su po­vez­ an­ i onim što je bilo iz‐­
go­vor­en­ o, kao i onim što je osta­lo nei­­zreč­ en­ o.

— Laj­nir-sane — reče Sato, a kad je pro­go­vor­io glas mu je
bio tih i u njem­ u se ose­ćao neki zaš­ tit­ničk­ i, sko­ro očins­ ki
ton. — Da li vam je nek­ ad­ a palo na pam­ et da je više ne bi‐­
ste vol­e­li, da je iz­gub­ i­la tu svoj­u bez­gran­ ičn­ u tugu? Ili, da
mož­ da ni ona sama ne bi prež­ i­vel­a na ovom svet­u bez nje?
Kad bu­de­te raz­mi­šlja­li o njoj, mo­žda će vam ovo pom­ o­ći.

Ali, Nik­ o­la nije raz­mi­šljao o tome. On je znao da će sled­ e‐­
ći lo­gi­čan ko­rak biti da kaže Sa­to­uo nev­ er­o­vatn­ oj slič­nos­ ti
Aki­ko sa Juk­ io. Nek­ o­li­ko puta je po­kuš­ av­ ao da to iz­go­vor­i. Ali
reči kao da su od­bi­ja­le da mu iza­đu iz grla. Kao da mu je
grlo po­stal­o pa­ral­i­zo­van­ o.

Senk­ a prel­e­te prek­ o otvo­ren­ ih vrat­a koja su vo­di­la u sobu
i Nik­ o­la za tren­ ut­ak spaz­ i ogrom­nu Ko­te­nov­ u fi­gur­u. Samo
pro­ver­a­va da li je s gaz­ dom sve u redu«, po­mi­sli Nik­ o­la,
»želi da se uver­i da ga ni­sam udav­ io i is­tet­o­vir­ao sta­ri kin­ e‐­
ski znak nu njeg­ o­vom obra­zu.« Zad­ rht­ao je u sebi, i pri­mo‐­
rao se da obrat­i paž­ nju samo na ono što se sada do­ga­đa­lo.
U jed­nom bla­go­slo­ven­ om tren­ utk­ u obo­je su se naš­ li u svet­u
oslo­bo­đe­nom osvet­e i bi­zar­nih ubis­ ta­va. Prek­ o puta njeg­ a,
Sato sko­či na noge. — Do­đi­te, pri­jat­el­ju moj — mahn­ uo je
ru­kom, i preš­ avš­ i prek­ o ta­tam­ i­ja otvo­rio je fus­ um­ u na naju­ ‐­
dal­je­nij­em kraj­u sobe.

Ulet­e noćn­ i po­vet­ar­ac. Prat­eć­ i Sat­oa, Nik­ o­la se nađe na
sta­zi po­sut­oj šljunk­ om koja kao da je si­ja­la na mes­ eč­ ev­ oj
svet­lo­sti. Oko njeg­ a drht­a­li su tam­ni bo­žur­i, ši­rio se slat­ki
mi­ris ruža, iri­sa i slez­ a. Neš­ to da­lje odat­le, mo­gao je da na‐­
zre lepe obli­ke hriz­ ant­e­ma po­red gru­pe dr­već­ a.

Sato je staj­ao usred svog vrta, a gru­di su mu se di­zal­e
dok je udis­ ao svež vaz­ duh. Oluj­a je ras­ter­al­a za­ga­đe­ni va‐­
zduh, bar za tih nek­ o­li­ko čas­ o­va pre zore. Tamo da­lje iza
gru­pe dr­već­ a, nebo je bilo ruž­ i­čas­ to i žuto, is­te­to­vir­a­no ne‐­
ons­ kim svet­li­ma Šin­đuk­ ua.

— Ži­vot je lep, Laj­nir-sane — Sat­o­o­ve oči su si­jal­e, od­bi­ja‐­
juć­ i svet­lost mes­ ec­ a i top­ li­ju svet­lost koja je do­laz­ i­la kroz
otvo­ren­ u fus­ um­ u — šar­en je i bo­gat kao neka tap­ i­ser­i­ja. Ne
žel­im da ga suv­ i­še rano nap­ u­stim. — Očni kapc­ i mu se spu‐­
sti­še i on te­ško žmir­nu kao što rade pi­jan­ i lju­di. — Vi ste ma‐­
đi­o­nič­ ar, Lajn­ ir-sane. Ušli ste u naše ži­vo­te sas­ vim neo­ ­ček­ i‐­
van­ o. Čov­ ek ne može da oček­ uj­e da pro­men­ i kar­mu, zar ne?
— po­češ­ ao se. — Rec­ i­te mi neš­ to Laj­nir-sane, da li ste vi pre‐­
da­ni tu­mač isto­ri­je?

— Moj otac, Puk­ ovn­ ik, je vol­eo isto­ri­ju — reče Ni­kol­a — i
on me tome nau­ č­ io.

— Onda svak­ ak­ o znat­e za vlad­ ar­a Go-Da­i­goa koji je po‐­
četk­ om XIV veka žel­eo da ras­ kin­ e sa Hojo vla­dav­ in­ om. Usko‐­
ro mu je po­sta­lo jas­ no da je jed­ i­ni nač­ in na koji to može da
ostva­ri taj da uniš­ ti »di­vlja­ke s Istok­ a«, kako ih je on naz­ i‐­
vao. Ali, on nije imao raz­rađ­ en plan a ni on sam nije bio voj‐­
ni zap­ o­vedn­ ik. Nije znao šta treb­ a da radi. Jedn­ e noći je
usnio kako sto­ji po­red gra­na vel­i­kog, raz­gran­ at­og bora, sta‐­
ri­jeg nego što je ikad­ a vid­ eo u ži­vot­u. Isp­ od gra­na su sed­ el­a
tri mi­nis­ tra, svak­ i okren­ ut u svom pravc­ u. Na juž­ noj stran­ i
dr­vet­a bila je go­mi­la duš­ ek­ a. Bilo je to sed­ i­šte za osob­ u vi‐­
so­kog rang­ a. Dva de­te­ta se po­ja­viš­ e is­pred Go-Da­i­goa, i re‐­
ko­še mu da ni­gde u zem­ lji niko ne može dugo da ga­rant­uj­e
njeg­ o­vu bez­ bedn­ ost. Pa ipak, pri­mor­a­li su ga da sed­ne na
naju­ z­ vi­šen­ i­je mes­ to. Kad se car pro­bud­ io shvat­io je da su
bo­di­sat­ve Niko i Gako po­kuš­ av­ al­i da mu pred­ a­ju po­ruk­ u kroz
san. Po­mi­slio je da ako po­red znak­ a za drvo sta­vi znak za
jug do­bi­će naz­ iv — kamf­or­o­vo drvo. Po­zvao je tada svog
sveš­ ten­ ik­ a i upi­tao ga da li se u bli­zi­ni nal­az­ i neki maj­stor
bo­ri­lačk­ ih veš­ ti­na po ime­nu Kus­ un­ ok­ i — što će reći kamf­or­o‐­
vo drvo. Sveš­ ten­ ik je od­go­vo­rio da jed­ i­ni rat­nik Kus­ un­ ok­ i,
ko­li­ko on zna, preb­ i­va u pro­vinc­ i­ji Kav­ ač­ i na zap­ ad­ u.

— Njeg­ o­vo ime je bilo Mas­ aš­ i­gi Kus­ un­ ok­ i i mog­ ao je da
prat­i li­ni­ju svog po­rek­ la sve do go­spo­da­ra Tač­ i­ban­ e no Mo‐­
roa — reče Nik­ o­la — car ga po­zva i Kus­ un­ ok­ i od­mah dođe.
On je po­stao Go-Da­i­gov tak­tič­ki ko­mand­ ant i njeg­ ov najv­ a‐­
tren­ ij­i pri­sta­li­ca. U bici kod reke Mi­nat­o 1333, ot­pri­li­ke gde je
da­nas Kobe, on je gub­ io. Kad je ta straš­ na bit­ka, koja je tra‐­
jal­a sed­ am čas­ o­va, za­vr­še­na, on je nap­ u­stio boj­no po­lje i iz‐­
vrš­ io je se­puk­ u u obliž­ njoj se­o­skoj kući.

— Do­sto­jans­ tvo po­raz­ a, je li, pri­ja­tel­ju? — Sato je seo na
okrug­ lo kam­ en­ o sed­ i­šte bez nas­ lo­na — do­ga­đa­ji kao što je
ovaj i lju­di kao što je Kus­ un­ ok­ i, čine našu istor­i­ju.

Sato se nagnuo unap­ red dok se vet­ar igrao njeg­ o­vim ki‐­
mon­ om.

— Lajn­ ir-sane, pro­šle noći sam san­ jao kamf­or­o­vo drvo.
Bod­ i­sat­ve nisu bile u mom snu, ali u senc­ i su bile dve sta‐­
tue. Mož­ e­te li da mi kaž­ e­te zna­čen­ je tog sna, pri­ja­tel­ju?

— Ovo su za­i­sta gro­zna vrem­ en­ a, Sato-sane — reče Nik­ o‐­
la obaz­ ri­vo. Sato mu je dav­ ao po­volj­nu pri­li­ku za po­čet­ak; a
da nije to samo zam­ka? Još jed­nom je raz­mi­šljao o či­ta­voj si‐­
tua­ c­ i­ji pre nego što je nas­ ta­vio — mi, po­što sada i sebe sta‐­
vljam uz Vas zbog te in­teg­ ra­ci­je i smat­ram se de­lom po­ro­di‐­
ce kei­­ret­sua, pa sam del­i­mič­no od­go­vor­an za njeg­ ov pro­spe‐­
ri­tet i da­lji ži­vot, da­kle mi smo op­sed­nut­i i spo­lja i iz­nut­ra.

Sato klim­nu glav­ om.
— Mo­ram­ o da se bo­ri­mo pro­tiv onih koji iz­vrš­ av­ aj­u Vu-
Šing i onih koji žele da ukra­du čud­ es­ ni čip od vas.
Nik­ o­la sač­ ek­ a tren.
— Nije baš tako. U stvar­i, po­sto­je mnog­ e stva­ri koje baš
sada pret­e ostvar­en­ ju naše int­e­gra­ci­je i stal­noj stab­ il­nos­ ti
kei­­ret­sua.
Pri­met­iv­ši da Ni­ko­la nije rek­ ao »vaš­ eg kei­­rec­ ua«, Sato
reče:
— Ver­ov­ atn­ o ste neš­ to saz­ nal­i na svom kratk­ om putu u
Ame­ri­ku.
— Da — Nik­ o­la klim­nu gla­vom. — Jedn­ os­ tav­no reč­ en­ o,
Sato-sane, pos­ to­ji mu­hon­ in, izd­ aj­nik unut­ar kei­­rec­ ua.
Sato je bio vrlo mi­ran. Oči su mu bile le­de­ne. Iz­gu­bi­le su
onaj zam­ uć­ en­ i pog­ led koji je do­bio zbog po­pi­jen­ og sak­ ea.
— Tako, dak­ le — reče — a za koga od vaš­ ih konk­ ur­en­ at­a
taj mu­hon­ in radi?
— Ni za koga — reče Nik­ ol­a — pre bih rek­ ao da je iz­daj­nik
služ­ be­nik jed­nog vaš­ eg konk­ ur­ent­a, ili da je ve­zan za KGB.
Ni­ko­la ugle­da kako se širi za­prep­ a­šćen­ je po tom ši­ro­kom,
ja­pans­ kom licu. Sato je pot­pun­ o ble­deo. Svak­ i trag rum­ en­ i­la
nes­ tao je s njeg­ o­vog lica. Ruke su po­čel­e nek­ ont­ro­li­san­ o da
mu se tres­ u, tako da je mor­ao da prep­ le­te pr­ste.
— Po­vez­ an sa KGB — glas mu je prer­a­stao u šap­ at. — Da,
sad mi je jas­ no. Oni bi veo­ ­ma že­le­li da sta­ve šapu na pro­to‐­
tip…

— A mo­žda ih ne int­e­res­ uj­e baš to, nego neš­ to sas­ vim
dru­go — reče Nik­ o­la.

Sato sleg­nu ram­ en­ im­ a.
— Kao, na pri­mer? — Nik­ o­la zna da je on sada zai­n­ter­es­ o‐­
van za sve što bi mog­ ao da mu kaže.
— Kus­ un­ ok­ i je bio ro­ja­li­sta. Kao što sam i ja. Njeg­ ov car je
mnog­ o zah­ te­vao od njeg­ a i on je sve to učin­ io bez oklev­ a‐­
nja. — Nik­ o­la je po­čeo da se cenjk­ a: nije smeo da do­pu­sti da
da sve inf­orm­ ac­ i­je koje je znao, a da pri tom ne do­bi­je neke
ga­ranc­ i­je do ko­jih mu je bilo sta­lo. — Vu-Šing je stvar ži­vo­ta
i smr­ti. I kao ste sam vam rek­ ao, Sato-sane, ži­vot je do­bar i
ja tak­ o­đe nem­ am žel­je da ga prer­an­ o nap­ us­ tim.
Okren­ uo se i otvo­rio iz­rez­ ba­ren­ u dr­ven­ u kut­i­ju koju je do‐­
neo sa so­bom. Otvo­rivš­ i tri kat­anc­ a iz­vuk­ ao je dai-kat­an­ a,
svoj vel­i­ki mač, is­ko­van pre go­to­vo dve sto­ti­ne go­di­na. Mač
je bio dug sko­ro či­tav met­ar.
Kad je Sato ugled­ ao šta se nal­a­zi unut­ra, njeg­ o­ve se oči
ši­rom otvo­ri­še i on po­di­že po­gled su tam­ne kut­i­je prem­ a Ni‐­
ko­li­nom licu. Sa­svim tiho, on skliz­ nu sa svog kam­ en­ og sed­ i‐­
šta i kleč­ e na kam­ en­ je is­pred Nik­ o­le. Po­klon­ io se tako ni­sko
da je dot­ak­ ao čel­om tlo.
Nik­ o­la uzv­ rat­i ovaj gest po­čas­ ti i reče:
— Moj otac je naz­ vao ovaj mač iš­jo­gai, »za ži­vot«. Kao
što zna­te, on je duša sam­ ur­a­ja.
Veo­ ­ma paž­ lji­vo, Nik­ o­la po­di­že opas­ no oruž­je i stav­ i ga iz‐­
međ­ u njih.
— Moj kami preb­ i­va ovde, Sato-sane — nije mor­ao da mu
ob­ja­šnjav­ a zaš­ to je do­neo nat­rag u Jap­ an dai-kat­a­nu: ovo
sjaj­no oruž­je nije bilo za po­kaz­ i­van­ je već za ko­ri­šćen­ je. — I,
dok je Vu-Šing ži­vot i smrt, int­e­grac­ i­ja iz­međ­ u naša dva pre‐­
du­zeć­ a nije niš­ ta man­ je važ­ na za bud­ ućn­ ost, pa bih vas…
— Int­eg­ ra­ci­ja, in­teg­ ra­ci­ja! — eks­ plo­di­rao je Sato — bo­le‐­
stan sam na smrt od same po­mi­sli na int­eg­ rac­ i­ju. Imat­e
moju reč da ćemo, čim se Nang­ i-san vrat­i iz Hong Kong­ a,
od­mah to ostvar­i­ti prem­ a ran­ ij­im do­go­vo­ri­ma.

Za tren­ ut­ak, Nik­ o­la je bio to­li­ko za­prep­ a­šćen da je pot­pu‐­
no zab­ o­ra­vio šta je žel­eo sled­ eć­ e da kaže. On je bio spre‐­
man da di­skut­u­je, nije oček­ iv­ ao da će se pro­tiv­nik tako iz­ne‐­
nad­ a pred­ at­i.

— Znač­ i, to je do­go­vo­ren­ o iz­međ­ u nas — reče Nik­ o­la,
ose­ćaj­u­ći kako su mu usta suva. — Rečj­u i del­om.

Sato bez oklev­ an­ ja pruž­ i de­snu ruku. Ni­ko­la is­pru­ži levu
ruku pa ko­ri­steć­ i slo­bod­nu ruku obav­ i ko­nop­ ac oko nji­hov­ ih
čla­nak­ a. Po­vez­ a­ni tako, sta­viš­ e šake slo­bod­nih ruku prek­ o
mača.

Ni­ko­la ih od­vez­ a. Po­tom Sato reče:
— Mal­o­pre ste htel­i da mi kaž­ e­te za šta je još iz­daj­nik bio
zai­n­te­res­ o­van po­red čipa. Ili je to samo bilo is­pro­ba­van­ je,
bez stvarn­ ih dok­ az­ a?
— Oseć­ am da je KGB umeš­ an u ovo — reče Ni­ko­la —
imam inf­or­mac­ i­je iz prve ruke koje ne mogu da se pob­ i­ju.
— Pa, dak­ le, šta je to što su že­le­li? — pi­tao je Sato po­ma‐­
lo oštro.
— Tenč­ i.
U tom tren­ u, obo­ji­ca čuše neko kret­a­nje unut­ar kuće i
okren­ uvš­ i glav­ e ugle­daš­ e Aki­ko, osvet­lje­nu svet­lo­šću iz
kuće, kako se spu­šta na kam­ en­ it­u sta­zu u vrtu na ko­joj su
oni kleč­ al­i.
Aki­ko se vrat­i­la sa mi­si­je koju je treb­ al­o da obav­ i u Jo­ši‐­
nou, da bi is­pu­nil­a po­sled­nje obeć­ an­ je koje je dala Mas­ aš­ i­gi
Kus­ un­ ok­ ij­u. Aki­ko oset­i kako joj strah prel­et­e kroz telo kao
što čo­vek oset­i jezu kad uđe u led­ en­ u vodu.
Uhvać­ en­ a je pot­pun­ o nep­ ri­prem­ lje­na: niko nije smat­rao
za po­trebn­ o da je oba­ves­ ti da se Nik­ o­la Lajn­ ir vrat­io tako
brzo i sada je pso­val­a u sebi Ko­te­na što nije imao bar osnov‐­
no vas­ pi­tan­ je da joj kaže da Sato za­ba­vlja go­sta.
— Akik­ o! — Sato je sko­čio kao šte­ne koje tra­ži kril­o svog
go­spo­da­ra — ni­sam oček­ iv­ ao da se tako brzo vrat­iš. Mi­slio
sam da ćeš doći tek sut­ra po­sle pod­ne.
— Tetk­ i je bilo loše — reče ona — nije bilo nik­ ak­ ve svr­he
da ostaj­em duže.

— Se­ćaš se Lajn­ ir-sana. Upoz­ nal­i ste se na venč­ an­ ju.
Aki­ko obo­ri oči, dok je kren­ ul­a nap­ red po šljunk­ u oba­sja‐­
nom mes­ eč­ i­nom. Kam­ en­ je je bilo belo u tami, dok je njen­ a
senk­ a prel­a­zi­la prek­ o njih.
— Nar­avn­ o da se seć­ am, žao mi je zbog smr­ti Tomk­ in-
sana. Mol­im vas, pri­mi­te moje sa­uč­ eš­ će.

Jedn­ o vrem­ e kao da niš­ ta drug­ o nije ra­di­la nego samo bu­lji­la
u nji­hov­ a lica u senc­ i. Jed­ va da je obrat­i­la paž­ nju na to kako
se Sato užurb­ ao da joj po­nud­ i da neš­ to po­pi­je i po­jed­ e po­sle
dug­ og i nap­ or­nog puta. Učin­ il­o joj se kao da njen muž hoće
da je se što pre otres­ e. Pi­tal­a se o čemu li su to dva muš­ kar‐­
ca di­skut­o­val­a kad ih je ona prek­ in­ ul­a.

Na Sa­to­ov užas, ona sede na kam­ en­ u klup­ i­cu na ko­joj je
ra­ni­je te več­ er­i on sed­ eo. Sato je go­vor­io, ali nju i Ni­ko­lu kao
da je oba­vij­ao neki oreo­ l, kao da su bili jed­ i­na dva bića na
svet­u. Oset­i­la je prve znak­ e pan­ ik­ e kako se po­ja­vljuj­u i odlu‐­
či­la je da mora hit­no neš­ to da učin­ i pre nego što iz­gu­bi Sta‐­
zu. Šta se to do­gađ­ a­lo sa njom?

Što je više gle­da­la u to lice koje je to­li­ko dugo vre­men­ a
učil­a da mrzi, s go­to­vo ne­ljud­skom stra­šću, više ju je ob­uz­ i‐­
mal­o ose­ćan­ je besp­ o­moć­nos­ ti. Kao da je gu­bi­la kont­ro­lu nad
sob­ om. Zaš­ to? Kako je on to de­lo­vao na nju?

Oseć­ aj­u­ći kako joj se sve vrti u gla­vi, ona po­seg­nu za to‐­
plim sa­keo­ ­ni koji joj je Sato do­neo. Čula je sebe kako tan­ u‐­
šnim gla­si­ćem tra­ži da joj do­nes­ e još sak­ oa. Jed­ va je mo­gla
da pre­po­zna svoj glas. Glas joj je za­pi­njao u grlu, mi­sli­la je
da će da je udav­ i.

Pa ipak je nas­ tav­ il­a da ga gle­da, pra­teć­ i svak­ u crtu njeg­ o‐­
vog lica i svak­ u li­nij­u gla­ve, oseć­ aj­uć­ i kao da ih fi­zič­ki do­di‐­
ru­je. Go­di­ne su ju­ri­le is­pred njen­ ih oči­ju kao vel­o­vi na vet­ru:
go­di­ne pred­ a­nog vež­ ba­nja, op­ses­ ivn­ e pred­ a­nos­ ti. Srca is­pu‐­
njen­ og lju­bav­ lju ona je za­bo­ra­vil­a na žeđ za osvet­om, a to‐­
kom svih ovih go­di­na nep­ res­ ta­no je po­nav­ ljal­a: osvet­a će
biti moja. Kako je smel­a sad da to zab­ o­ra­vi? Ta reč­ en­ i­ca da‐­
val­a joj je snag­ e da za­tvo­ri oči i da čeka sut­ra­šnji dan. Uz
nju je od­ra­sla. Bez te reč­ en­ i­ce nik­ ad­ a ne bi do­ži­vel­a svit­a‐­
nje.

Kao da joj je srce pro­bo­la strel­a. Ami­da! Pla­kal­a je bez
suza. Po­čel­a je da drht­i zbog saz­ nan­ ja o ovom­ e što je Nik­ o­la
iza­zvao kod nje.

»O, Budo« — mi­sli­la je — »že­lim ga, že­lim ga to­li­ko jako
da mi se vid mag­ li«.

To­kio

Jes­ en 194? — Je­sen 1963.

Ikan je ži­vel­a unut­ar ble­do­ze­len­ ih i smeđ­ ih zi­do­va Fuj­ađ­ a.
Zam­ ak u kome nema noći bio je njen dom od njen­ e osme
go­di­ne.

Te go­di­ne, a otad­ a je mno­go go­di­na pro­šlo, glad je vlad­ a‐­
la zem­ ljom. Žet­va je bila loša. Si­ro­maš­ ni sel­ja­ci nisu imal­i
novc­ a, a ni hran­ e i bilo je malo nade da zar­a­de neš­ to u toku
go­di­ne.

U Jap­ an­ u kažu da su loša vrem­ en­ a najb­ o­lji pri­jat­el­ji tra­di‐­
ci­ja jer u tim vrem­ en­ i­ma lju­di se vrać­ aj­u na pu­te­ve svo­jih
pred­ ak­ a.

Tako je bilo i u po­ro­di­ci Ikan te go­di­ne. Let­i­na njen­ og oca
nije bila ni­šta bo­gat­i­ja od sus­ eds­ kih, koja je bila više nego
loša. Kao da je zem­ lja od­bi­ja­la da pruž­ i hran­ u te go­di­ne.
Ikan je po­sumn­ jal­a da se neš­ to čudn­ o do­ga­đa, kad se vrat­i­la
s po­lja s nek­ o­li­ko preg­ r­šti pi­rinč­ a i zat­e­kla majk­ u kako jeca.

Sut­ra ujut­ro Ikan su od­vez­ li iz ro­di­telj­ske kuće u praš­ nja‐­
vom kam­ i­o­nu koji je smr­deo na kup­ us i par­a­dajz. Imal­a je
malu tor­bu u koju je sme­sti­la svo­ju jad­nu imo­vin­ u. Ona je
bila određ­ e­na da spas­ e po­ro­di­cu. Put­o­val­a je u pred­ eo Još­ i‐­
var­ a.

Kao mnog­ e mla­de de­vojk­ e to­kom vek­ o­va, Ikan je treb­ al­o
da bude pro­da­ta da bi se ba­vi­la pro­sti­tu­ci­jom. Na taj nač­ in,
ona će spas­ i­ti po­ro­di­cu od sram­ o­te pot­pun­ e pro­pa­sti.

Za raz­ li­ku od zap­ adn­ jačk­ og shvat­a­nja pro­sti­tu­ci­je, Jap­ anc­ i
u tome vide neš­ to ple­men­ it­o, po­meš­ an­ o s nek­ im čud­nim do‐­
sto­jans­ tvom. Kao što je oza­ko­nio mnog­ e sta­re obi­čaj­e, šo‐­
gun To­kug­ a­va ozak­ o­nio je i bai­­šun, pro­daj­u pro­leć­ a, kako se
to kaže u Jap­ a­nu.

Da­i­mio, a i bo­gat­i­ji sam­ ur­a­ji, mo­gli su sebi da obez­bed­ e
uslug­ e svoj­ih lju­bavn­ ic­ a. Ali, si­ro­maš­ nij­i sam­ ur­a­ji bili su pri‐­
mo­ra­ni da se obrat­e za uslug­ e pro­sti­tut­kam­ a, jer kao što je
sam To­kug­ av­ a rek­ ao, pro­sti­tu­ci­ja je bila po­treb­na da bi se iz‐­
be­gla prel­ju­ba.

Go­di­ne 1617., dvan­ ae­ st mes­ ec­ i po­sle To­kug­ av­ in­ e smrt­i,
feu­ d­ al­ni go­spo­dar u Edou zam­ o­lio je To­kug­ av­ i­nu vlad­ u da
mu do­pu­sti da stvo­ri spe­ci­jal­nu oblast unut­ar gra­da za ba­i‐­
šun. Naš­ ao je nap­ u­šten­ o po­lje puno tr­ske koje se naz­ i­val­o
Jo­ši­var­a. U god­ i­nam­ a koje su dol­az­ i­le, drug­ ač­ i­je se pi­sal­o po‐­
lje zas­ ađ­ en­ o tr­skom, pa je Jo­ši­var­a po­sta­lo po­zna­to kao »po‐­
lje sreć­ e«.

Sta­ri sekt­or cr­ven­ ih svet­ilj­ki nes­ tao je u vat­ri 1656. go­di‐­
ne, i po­nov­ o je sag­ ra­đen u delu Asa­kus­ a, gde je ostao sve
do apri­la 1958. god­ i­ne.

Go­di­ne 1949., učio je sens­ ei Ikan, vla­da je ob­jav­ il­a da sav
pi­ri­nač koji se gaji mora da bude pred­ at kral­je­vim sam­ ur­aj­i‐­
ma. Sel­ja­ci treb­ a da se hran­ e pro­som.

Po­go­đen­ i ovim, sel­ja­ci su mo­ra­li da do­pus­ te žen­ am­ a da
tkaj­u i šiju i da šal­ju mla­đu decu u gra­do­ve da teš­ ko rade. Pa
čak i to nije bilo do­volj­no. Tada je obič­no žens­ ko dete oda­bi‐­
ran­ o i pro­da­van­ o u bur­de­lj, da bi po­ro­di­ca mog­ la da prež­ i­vi.

Ikan je po­čel­a da živi u Zamk­ u u kome nema noći, najs­ ta‐­
ri­jem zda­nju te vr­ste u Još­ i­var­i, kao kam­ ur­o; bila je to neka
vr­sta učen­ i­ce koja uči da po­sta­ne oi­ran — pro­sti­tut­ka viš­ eg
niv­ oa. U međ­ u­vrem­ en­ u je bila veo­ ­ma za­po­slen­ a sprem­ a‐­
njem i či­šćen­ jem. Kad joj je bilo dvan­ ae­ st go­di­na, Ikan je po‐­
la­ga­la veo­ ­ma stro­gi is­pit, po­lo­ži­la ga i preš­ la u nivo shinz­ o,
gde je po­čel­a da uči za bai­s­hun. Ta obu­ka je obuh­ vat­al­a uče‐­
nje pev­ an­ ja, teš­ ku umetn­ ost pi­san­ ja hai­­ku, ikeb­ a­nu, chan­ o-
ju, igran­ je, stud­ i­ran­ je knjiž­ ev­nos­ ti i, nar­avn­ o, učen­ je vođ­ e­nja
lju­ba­vi.

Za Ikan ti is­pi­ti nisu bili nik­ ak­ av pro­blem i u sed­ amn­ ae­ ‐­
stoj go­di­ni ona se uzd­ i­gla do vis­ ok­ og ste­pe­na oi­ran. Pune
čet­i­ri go­di­ne bav­ i­la se ovom teš­ kom i kom­pleks­ nom trg­ o­vi‐­
nom na najb­ o­lji mog­ u­ći nač­ in, do­sto­jans­ tven­ o i do­bro, a

njen otvo­ren­ i, rad­ o­znal­i um pri­mao je samo ono što je bilo
najb­ o­lje kod žena oko nje. Imal­a je, međ­ u­tim, ono unut­ra‐­
šnje saz­ nan­ je i vo­lju da muš­ kar­cu nač­ i­ni za­do­volj­stvo ne
samo fi­zič­ki već i int­el­ekt­u­aln­ o i estet­ski, stva­ra­juć­ i za njeg­ a
po­seb­ an šir­o­ki svet koji je je­di­no ona mog­ la da mu otvor­i.

Na svoj dvad­ e­set prvi ro­đend­ an, Ikan je po­sta­la taju, naj‐­
viš­ i ste­pen od tri mo­guć­ a step­ en­ a oi­ran. Ni­kad­ a u isto­ri­ji
Zamk­ a u kome nema noći nije neka žena po­stal­a taju u tako
mla­dim go­di­nam­ a. Zato je pri­prem­ lje­na svet­ko­vi­na u njen­ u
čast.

I u toj sveč­ ars­ koj at­mos­ fer­i, kad je sake nek­ ont­ro­li­san­ o
te­kao, kad je sam­ i­sen pleo mrež­ u muz­ i­ke u zam­ ag­ lje­nom
vaz­ du­hu, Ikan je prvi put srel­a Hi­ro­ši­ja Ša­mi­du.

Bio je to čo­vek veo­ ­ma jake lič­nos­ ti, nije bio lep, a nije bio
ni ru­žan, ali ono što ga je od­li­ko­val­o bila je vel­i­ka snag­ a
duha i to ju je pri­vuk­ lo njem­ u.

Sa svoj­e stran­ e, Ši­mad­ a je nju pri­met­io sko­ro od­mah.
Njeg­ o­ve oči za­dr­ža­le su se na njen­ oj alab­ a­stern­ oj lep­ o­ti, a
srce mu se pret­vo­ri­lo u vodu. Nik­ ad­ a mu nije bilo palo na pa‐­
met da bi mog­ ao da se zal­ju­bi. Muš­ kar­ac se ne za­lju­blju­je u
gej­šu. Čov­ ek dol­az­ i kod gej­še da se opus­ ti, da se od­mor­i i da
pro­ved­ e noć pot­pun­ og uži­van­ ja. Pa ipak, u tren­ utk­ u kad je
ugle­dao Ikan, njen­ a nev­ er­o­vatn­ a lep­ o­ta ga je po­go­di­la. Či­ni‐­
lo mu se da ni­kad na tak­ av nač­ in nije raz­mi­šljao ni o jed­noj
ženi, čak ni o svo­joj sup­ ruz­ i.

Ikan je ima­la neki oreo­ l oko sebe koji nije mog­ ao da se
ob­jas­ ni i de­fi­ni­še. Čak su i drug­ e oi­ran taj­no šap­ u­ta­le iz­me‐­
đu sebe o tome, oči­gled­no joj zav­ id­ eć­ i. Jer, ona je po­sed­ o­va‐­
la neš­ to za čim uz­di­šu svi iz ovog svet­a. Tako se i Ši­mad­ a
naš­ ao uhvać­ en u Ikan­ in­ u mađ­ i­ju. Njeg­ ov po­gled je než­ no
mi­lo­vao svak­ i prek­ lop njen­ og sjaj­nog kim­ on­ a, tri pro­vid­ne
kanz­ aš­ i od korn­ jač­ i­nog oklop­ a koje su ukraš­ av­ al­e crnu masu
njen­ e bli­stav­ e kose, kuši — jed­nos­ ta­van tra­di­ci­o­nal­ni češ­ al­j
od tsu­ge dr­vet­a koji je bio za­tak­nut na tem­ en­ u.

A kad je iz­go­vo­ri­la prve reči kroz de­li­mič­no otvo­ren­ e
usne, čak i samo okret­a­nje gla­ve prem­ a njem­ u nat­er­a­lo ga

je da zad­ rht­i od že­lje koju je od­mah oset­io.
Nar­avn­ o, nisu ima­li pri­li­ke da budu sami na ovoj sveč­ an­ o‐­

sti, a nije bilo ni pret­hod­no do­go­vor­en­ o da se sretn­ u, kao što
se strog­ o po­što­val­o u Fuj­a­đu. Ali, iduć­ e ned­ el­je, kad je Ši­ma‐­
da mog­ ao da nađe malo vrem­ en­ a, vrat­io se u Jo­ši­var­u. Na
prag­ u smeđ­ e i zel­e­ne građ­ e­vi­ne za­stao je, drht­eć­ i. Kiša je
pa­da­la i on po­gle­da prem­ a nads­ treš­ nic­ i i crep­ o­vi­ma na kro‐­
vo­vim­ a. Kao sam­ ur­aj­i u sta­ro doba, i on se sada prer­u­šlo da
bi do­šao u ovu oblast crv­ en­ ih lamp­ i.

Nije bila stvar u tome što se on sti­deo da dođe ovam­ o ili
što je že­leo da to sak­ ri­je od svo­je žene. Šta­vi­še, Zam­ ak u
kome nema noći slao je njoj ra­čun­ e za tren­ utk­ e zad­ o­volj­stva
koje je on pro­veo pod tim kro­vom.

Pre bi se rek­ lo da se on ovak­ o po­naš­ ao zbog po­li­tič­ke i
pri­vred­ne kli­me koja je vla­da­la u to vrem­ e u bi­ro­krats­ kom
apar­at­u. Kao zam­ en­ ik mi­nis­ tra u Min­ is­ tar­stvu spolj­nih po­slo‐­
va, imao je mnog­ o nep­ ri­jat­el­ja i mnog­ i su žel­el­i da on nes­ ta‐­
ne sa tog mes­ ta.

Led­ en­ i vet­ar duv­ ao je niz uli­cu, i on za­drht­a i čvrš­ će omo‐­
ta svo­ju pe­ler­i­nu oko sebe. Onaj pro­klet­i lo­vačk­ i pas, pu­kov‐­
nik Laj­nir, već je njuš­ kao unao­ ­ko­lo tra­že­ći krivc­ a i mada je
Ši­mad­ a bio sav­ rš­ en­ o ubeđ­ en da je svo­je ko­ske du­bo­ko sa‐­
krio i do­bro zak­ o­pao, nije mo­gao da se smir­i i opu­sti. Znao je
da ne može da se oslo­ni na prem­ i­jer­a, uko­li­ko isti­na izi­đe na
vid­ el­o. U stvar­i, po­što je do­bro po­znav­ ao Jo­ši­du, bio je ube‐­
đen da će on prvi sko­či­ti da is­po­ruč­ i Ši­mad­ u kao žr­tven­ o jag‐­
nje gai­­đi­ni­ma, uko­li­ko dođe do su­đen­ ja za rat­ne zloč­ i­ne.

Rat. I sama po­mi­sao na tu strah­ ot­u nat­e­ra Ši­mad­ u da za‐­
drht­i. Sve se uvek vrać­ al­o na rat. Zag­ le­da se u svo­je ruke.
Dla­nov­ i su mu bili vla­žni od znoj­a. Du­bo­ko je udahn­ uo, tru‐­
de­ći se da se smi­ri. Pri pov­ rat­ku kući, svrat­i­će u Šint­o hram i
mo­li­će bo­go­ve i kam­ i­je za dar po­ver­en­ ja i bla­go­slov za­bo­ra‐­
va. Da nije bilo onog gai­­đi­na Lajn­ ir­a, sve bi sada bilo mirn­ o,
sve bi bilo u redu, znao je to.

Odj­ed­nom, vrat­a Zamk­ a u kome nema noći ši­rom se
otvo­ri­še i svet­lost se pro­su na sve stran­ e. Ši­mad­ a po­žur­i da

uđe.
Prvo, nije hteo ni­šta dru­go od nje nego da ga po­služ­ i ča‐­

jem. Kom­plek­sni ri­tu­al ćan­ oj­u bio je tako než­ an kao mas­ i­ra‐­
nje ili uži­van­ je u kadi pu­noj to­ple vode.

Dok je po­smat­rao Ikan kako samo za njeg­ a iz­vo­di cer­e‐­
mo­ni­ju pri­prem­ an­ ja čaja, svi pro­ble­mi mu ja­sno iskrs­ nuš­ e
pred oči­ma. Svi stra­hov­ i i sve sumn­ je po­ja­vi­še se, ali dok je
po­smat­rao njen­ e sklad­ne po­kret­e sve to poče da se topi kao
suze koje kap­ aj­u u baz­ en. Upr­kos bri­ga­ma koje su ga mor­i­le,
on shvat­i kako se div­no opu­šta, kako mu se um pro­či­šćav­ a
onak­ o kako je mi­slio da ni­kad­ a neće oset­i­ti.

Svak­ i po­kret koji je Ikan nač­ i­nil­a, bez ob­zi­ra da li je uzi­‐­
mal­a šol­ji­cu ili do­di­ri­val­a svoj­u kosu, bio je bes­krajn­ o gra­ci­o‐­
zan i pun ne­žno­sti, tako da je Ši­mad­ a oseć­ ao kako njeg­ o­vo
uži­van­ je sve više i više rast­e, jed­ va shvat­a­ju­ći šta znač­ i sve
što je iz­go­vor­i­la, jer njen­ e reči nisu mo­gle da budu obič­ne i
tri­vi­jal­ne. Ona ni­kad­ a nije go­vor­i­la tek da bi go­vo­ri­la. Svak­ o
njen­ o pi­tan­ je ili svak­ i od­go­vor koji bi dala na njeg­ o­vo pi­ta‐­
nje, bili su fas­ cin­ antn­ i i elo­kventn­ i.

U svet­u van Zamk­ a u kome nema noći, Ši­mad­ a je bio čo‐­
vek sta­ri­ji od svoj­ih go­di­na. Ali ovde je Ikan imal­a spo­sob‐­
nost da to ote­ra i, slič­no zmi­ji koja ski­da kožu, on se po­nov­ o
ra­đao u njen­ om pri­sus­ tvu, oduš­ ev­ ljen njen­ im nev­ er­o­vatn­ im
veš­ ti­nam­ a.

Ali, u ovaj čud­ e­sni od­nos po­čel­i su da se uvlač­ e kom­pli­ko‐­
van­ i ose­ćaj­i. Ikan je shvat­i­la da je Ši­mad­ a neš­ to po­seb­no
kad joj je pri­li­kom dru­ge po­set­e do­neo komp­ let tra­di­ci­o­nal‐­
nih kanz­ aš­ i nap­ ra­vljen­ ih od cugi dr­vet­a u slič­noj mus­ tri kao
njen kuši. Sada je imal­a komp­ le­tan set za kosu. Kas­ nij­e, te
noći, dok je le­ža­la u njeg­ o­vom za­gr­lja­ju, dok im se znoj me‐­
šao, dok je ose­ćal­a udar­a­nje nji­hov­ ih srca, kad je on najz­ ad
než­ no pro­dro u nju po­sle bes­krajn­ ih čas­ o­va mi­lo­van­ ja i pri‐­
prem­ an­ ja, Ikan je zna­la kak­ vo je to oseć­ an­ je. Bila se zal­ju­bi‐­
la.

Odlu­ka da rodi bebu bila je njen­ a lič­na. Imal­a je tu pri­vil­e‐­
gi­ju kao taju — to je bio obi­čaj koji su pre mnog­ o go­di­na

ustan­ ov­ il­i go­spo­da­ri koji su uprav­ ljal­i Zamk­ om u kome nema
noći.

Ikan je bila si­gurn­ a da želi da nosi Ši­mad­ i­no dete. Ins­ i­sti‐­
ra­la je na tome da se ne viđa više ni sa kim i za to je mo­ral­a
do­bro da pla­ti. U stva­ri, pla­tio je on, ali nije mnog­ o bri­nuo
oko toga, mada se mo­žda njeg­ o­va žena za­čud­ i­la kako to da
su rač­ un­ i iz kuće zab­ a­ve sada veći nego običn­ o.

Ikan nik­ ad­ a nije palo na pam­ et da će mo­žda ro­di­ti kćerk­ u
koja će je za sva vrem­ en­ a vez­ a­ti za Zam­ ak u kome nema
noći, a koja će i sama osta­ti za­uv­ ek u Fuj­ađ­ u.

I za­i­sta, Ikan je ro­di­la žens­ ko dete, vri­šteć­ u, ruž­ nu bebu
bez kose.

Tri puna dana Ikan je jec­ al­a na svom fut­o­nu. Njen­ i sjaj­ni
snov­ i o bli­sta­voj bu­dućn­ os­ ti bili su sruš­ en­ i u jed­nom tren­ u. U
svom ego­i­zmu ona je bila ubeđ­ en­ a da nosi muš­ ko dete —
zar nije svak­ og dana pro­vod­ i­la po dva časa u Šin­to hram­ u
dva blo­ka udal­je­nom od kuće u ko­joj je sta­nov­ al­a, mol­eć­ i bo‐­
go­ve, tra­žeć­ i nji­hov­ u po­moć? Zato je od­ba­ci­la iz svoj­ih mi­sli
sve stra­šne po­sled­ i­ce koje mogu da se do­go­de ako rodi
kćerk­ u. Jer, sva žen­ska nov­ o­ro­đenč­ ad po­sta­ja­la su vlas­ ni‐­
štvo go­spo­da­ra Zamk­ a u kome nema noći, da bi bila pri­pre‐­
man­ a da to­kom go­di­na za­men­ e maj­ke kao nove oj­ran ili,
event­u­aln­ o, taju, ako bi im bo­go­vi bili na­klon­ jen­ i.

Či­tav treć­ i dan pro­vel­a je raz­mi­šlja­juć­ i o tome. Uzel­a je
čak i malo hran­ e koju su joj do­nel­i, ali još nije htel­a nik­ o­ga
da vidi. Naj­zad, po­što je zap­ a­li­la šta­pi­će ta­mjan­ a i po­što je
iz­go­vor­i­la mol­i­tve Ami­di Budi, za­tra­ži­la je da vidi svo­ju bebu.

— Nema još ime­na, ova mala, go­spo — rek­ la joj je star­i­ca
koja je kuv­ al­a i bri­nul­a o njoj kad bi bila bo­le­sna: pred­ a­ju­ći
mali za­vež­ ljaj u Ikan­ i­ne ruke dod­ a­la je. — To je loša sreć­ a.

Ikan spu­sti po­gled na si­ćuš­ no lice svo­je kćer­i koje je još
bilo sme­žu­ran­ o i crv­ en­ o.

— Rei­­ko, jed­na od kam­ ur­o koja je pala na is­pi­tu, hran­ il­a
ju je — reče star­i­ca tiho, dok je po­smat­ra­la lice svo­je go­spo‐­
dar­i­ce. — Ova mala je jako glad­na, — Sta­ri­ca se zak­ i­ko­ta­la,

nad­ a­ju­ći se da će tako raz­bi­ti gro­znu atm­ os­ fer­u koja je vla‐­
dal­a u ovoj pro­sto­ri­ji.

Ikan od­sutn­ o klimn­ u gla­vom. Nije bilo uopš­ te važ­ no ko je
hran­ io bebu: njoj i tako neće biti do­pu­šten­ o da je doji.

— Zap­ al­i­la sam mnog­ e šta­pi­će ta­mjan­ a — rek­ la je star­i­ca
— učin­ i­la sam sve što sam mo­gla da za­šti­tim ovo nev­ in­ aš­ ce
od loše kar­me. Ali, go­spo, opro­sti­te mi, ona mora da ima
ime.

Ikan je čula šta žena go­vor­i, ali bilo je nem­ o­guć­ e reći šta
se od­vi­ja­lo u njen­ om umu. Oseć­ al­a je da je ob­uz­ et­a strah­ o‐­
vit­om kri­vic­ om. A sada, li­cem u lice s tim si­ćuš­ nim bi­ćem
koje je ro­di­la, zna­ju­ći na koji je ži­vot osuđ­ en­ o i da ju je do
toga do­vel­a njen­ a nep­ ro­mi­šlje­nost, oseć­ al­a je bol u srcu.

Njen­ e bled­ e usne se otvor­i­še i ona šapn­ u.
— Da, sta­ra. Ime. Reći ću ti ime za nju.
Oset­io se uz­dah u sobi, kao da je jes­ en­ ji vet­ar nek­ ak­ o
pro­šao kroz od­škri­nut­i pro­zor­ski okvir i sad se uzv­ it­lao oko
njih.
Ikan­ in­ e oči se nap­ un­ iš­ e suz­ a­ma tako da se si­ćuš­ no lice
pot­pu­no iz­gu­bi is­pred njen­ ih oči­ju i po­sta­de nek­ ak­ o nej­a­sno.
Njen šap­ at se jed­ va čuo:
— Zov­ it­e je Aki­ko.
Aki­ko je bila veo­ ­ma zdra­vo dete, jako i neu­ s­ tra­ši­vo kao
da je deč­ ak. Rano je pro­hod­ a­la, kao da je u tom još najr­an­ i‐­
jem dobu zna­la da će vrlo brzo mo­rat­i da se osla­nja na sop‐­
stve­ne snag­ e da bi prež­ i­vel­a. Iako je Ikan nau­ č­ i­la da voli
dete, ret­ko kad je po­kaz­ i­val­a svoj­a oseć­ an­ ja. Rad­ i­je je pre‐­
puš­ tal­a star­oj kuv­ ar­i­ci da se bri­ne o bebi, a rado ju je po­ve‐­
ra­val­a i dru­gim dev­ oj­kam­ a, koje su sve bile oduš­ ev­ ljen­ e
njom.
Dr­žal­a se nek­ ak­ o po stra­ni, kao da se plaš­ i det­e­ta, nar­o­či‐­
to onda kad su oni koji uprav­ lja­ju Zamk­ om u kome nema
noći do­šli da po­zdra­ve nov­ or­o­đenč­ e i da osta­ve po­klon­ e po‐­
red njeg­ o­vog usnul­og tela.
Ši­mad­ a je čes­ to do­laz­ io u Zam­ ak u kome nema noći, i
kao i pre, pro­vo­dio je duge stra­sne noći s Ikan. Ali jed­no mu

je stal­no od­bi­ja­la — njeg­ o­vu mol­bu da po­gle­da nji­hov­ u malu
kćer. To­li­ko je žel­eo da je drži, da je nau­ č­ i pr­vim reč­ i­ma, da
ona zna da joj je on otac. Bilo je to neko spe­ci­jal­no za­do­volj‐­
stvo za nju da drži Akik­ o po­da­lje od Ši­mad­ e.

Aki­ko se seć­ al­a da je jed­nom srel­a oca. Bio je nev­ er­o­vat‐­
no to­pao pro­leć­ni dan. Bilo je to neg­ de iz­međ­ u njen­ og tre‐­
ćeg i čet­vr­tog ro­đend­ an­ a. Igral­a se sa Jumi, sta­rom kuv­ ar­i‐­
com, i vrat­i­la se u majč­ i­nu sobu, kao što je obič­no rad­ i­la u to
određ­ e­no doba dana. Ali umes­ to da za­tekn­ e majk­ u kako je
čeka da joj oče­šlja kosu, naš­ la je muš­ kar­ca u smeđ­ em odel­u.
Imao je pom­ al­o obo­ren­ a ram­ en­ a, krupn­ e ruke, tank­ e brk­ o­ve,
krupn­ e obr­ve kao obla­ke. Osmehn­ uo se kad ju je ugled­ ao i
ona prim­ et­i da ima malo žute zube.

— Akik­ o-ćan — reče i nak­ lon­ i se.
Ona mu uz­vrat­i po­klon. Bila mu je do­volj­no bli­zu da bi
mog­ la da ose­ti mi­ris ci­ga­ret­a koji kao da ga je oba­vij­ao. Na‐­
bra­la je nos i po­češ­ al­a ga pr­stom.
— Do­neo sam ti dar, Aki­ko-ćan — nagnuo se prem­ a njoj i
is­pru­žio ruku: na njeg­ o­voj šaci bila je div­na nec­ uk­ e ko­nja s
obo­ren­ om glav­ om, dok su mu ko­pi­ta bila zav­ it­la­na kao da je
u kasu ili kao da se neč­ eg uplaš­ io. Sta­tu­et­a je bila iz­rez­ ba­re‐­
na od dr­vet­a magn­ ol­i­je.
Aki­ko je bul­ji­la u fi­gur­i­cu, ali se nije po­kren­ ul­a da je
uzme.
— To je za tebe. Zar je ne žel­iš?
— Žel­im — šap­nul­a je.
Onda se on osmehn­ uo i uhvat­io je za dru­gu ruku.
— Či­tav­ o po­sle pod­ne nam prip­ a­da — rek­ ao je.
Bilo je doba han­ am­ ia i on ju je voz­ om od­vez­ ao do mal­og
park­ a van gra­da, gde su blag­ e pa­di­ne bile po­kri­ven­ e rasc­ ve‐­
tal­im sta­bli­ma treš­ an­ ja.
Ši­mad­ a po­kaz­ a prem­ a nebu i ona vide nar­and­ ža­stog i ze‐­
len­ og zmaj­a sa po­nos­ nom gla­vom ti­gra. Aki­ko se nas­ mej­al­a
dok je on po­ni­rao i vit­lao se na vet­ru. Ali, najv­ iš­ e joj se u
pam­ćen­ je urez­ ao treš­ njin cvet. Bilo je tako tiho ovde, da se
Aki­ko či­ni­lo da čuje kako pa­daj­u než­ ne, ruž­ i­čas­ te la­ti­ce kroz

sas­ vim čist vaz­ duh i kao da je vrem­ e sta­lo i kao da je sve
bilo nji­ma po­dređ­ e­no. Po­di­gavš­ i gla­vu ona se gla­sno nas­ me‐­
ja­la od sreć­ e, bež­ eć­ i od Ši­mad­ e i vrać­ aj­uć­ i mu se. Zal­et­a­la
se u njeg­ o­ve pant­a­lo­ne. Žel­e­la je da i on igra s njom.

Nik­ ad­ a više nije vi­de­la Ši­mad­ u i pro­šlo je do­sta vrem­ en­ a
pre nego što je shvat­i­la za­što. Za vrem­ e koje je pro­vel­a s
njim nije joj ni palo na pam­ et da bi on mo­gao da joj bude
otac. Ono što nije mog­ la da shvat­i, bilo je za­što se ubio
samo 24 časa po­što ju je upoz­ nao, gle­dao je, igrao se s
njom dok su pro­la­zi­li is­pod pro­cvet­a­lih gra­na treš­ njev­ og cve‐­
ta. Mi­sli­la je da to nik­ ad­ a neće moći da mu opro­sti, a onda je
shvat­i­la stra­šnu isti­nu — da ni­kad­ a neće moći sebi da opro‐­
sti.

Što se tiče Ikan, ona više nik­ ad nije bila kao pre, po­sle Ši‐­
mad­ i­ne smr­ti. Kao cvet treš­ nje u ham­ an­ iu, ona je do­sti­gla
svoj vr­hun­ ac lep­ o­te i pro­pus­ tiv­ši da ga is­ko­ri­sti, skli­znul­a je i
više nije mo­gla da se vrat­i unaz­ ad. Stra­šna mel­anh­ ol­i­ja nad‐­
vi­la se nad nju, uti­snuvš­ i joj bore u lice. Po­čel­a je stra­hov­ it­o
da pije sake i obič­no se ones­ veš­ ćiv­ al­a usred neke sea­ ns­ e,
kao da joj je pret­e­ško bilo da osta­ne budn­ a suv­ iš­ e dugo.

Oni koji su go­spo­da­ri­li Zamk­ om u kome nema noći, po‐­
stal­i su za­bri­nut­i, a kako je Ikan brzo pro­pad­ al­a, po­stal­i su
be­sni. Ona je mog­ la još mnog­ o go­di­na da bude vrh­ uns­ ka
pro­sti­tut­ka, a kad više ne bi bila pri­vlačn­ a za seks, mog­ la je
kao naji­­zvež­ ba­nij­i sen­sei da uči svom zan­ at­u mla­đe žene.

Ali, tako neće biti. U prol­eć­ e 1958. go­di­ne kad je Aki­ko
nap­ u­nil­a 13 go­di­na, Ikan nije mog­ la da se dig­ne sa svog fu‐­
to­na. Vest je pro­stru­jal­a kroz Fuj­a­đo kao zli duh, zbog čega
su de­voj­ke po­sta­ja­le nerv­ o­zne ili loše vol­je. Razg­ o­var­al­o se
šap­ at­om kad je dokt­or sti­gao i po­peo se po­lak­ o do njen­ e
sobe. Aki­ko je bila u gru­pi dev­ oj­ak­ a ko­ji­ma nisu do­pu­štal­i da
se popn­ e gore.

Ikan više nije bila živa. Njen­ o div­no telo bilo je mrt­vo.
Sta­ri lek­ ar je od­mah­ i­vao gla­vom i cokt­ao jez­ i­kom. Seo je na
ivi­cu njen­ og fut­o­na i zag­ le­dao se u njen­ o bled­ o lice po­mi­sliv‐­
ši da ni­kad u ži­vo­tu nije vi­deo tako fas­ cin­ antn­ o lepu ženu.