Lusinda Rajli - Sunceva sestra

36

Sledećeg meseca, Sesili je otkrila da je zanima mlada žena koja živi
u šumi. Umesto šetnji na otvorenom, preko polja s kojih se pružao
divan pogled na dolinu ispod, čim bi uminula dnevna vrućina, Vulfi
i ona bi krenuli u posetu mladoj komšinici. Novembar je doneo
iznenadne jake pljuskove zbog kojih se Sesili zabrinula za Nđalino
zdravlje, ali devojka je bila na bezbednom i ostala na suvom u svojoj
kolibici zato što ju je Nigasi, predvidevši takvu mogućnost, podigao
na uzvišenju, zemljanoj humci, kako ne bi bila poplavljena.

Nđala je isprva stajala iza Nigasija dok bi Sesili vadila iz torbe ono
što im je donela za taj dan. Pokazalo se da su kokoške koje je Bil
trampom nabavio od ljudi iz naroda Kikuju odlične nosilje, pa je
imala mnogo jaja viška.

Prvi put kad je odnela jaja Nđali, Sesili je videla kako je devojka
napravila grimasu gađenja dok je nešto šaptala Nigasiju.

„Kaže da to došlo iz dupeta ptice”, obznanio je Nigasi svečanim
tonom, zbog kojeg je Sesili morala da se obuzda da se ne zakikoće.

„Kaži joj da su jaja dobra za bebu. Gledaj, pokazaću ti.”
Sesili je uzela tiganj koji je stajao pored vatre, izmešala dva jajeta s
malo mleka, još toplog iz kravljeg vimena, pa dodala malo soli i
bibera iz papirnih fišeka koje je donela sa sobom.
„Evo, probaj”, kazala je Nđali kad je ispržila jaja na vatri. Devojka
je odlučno zavrtela glavom.
Pošto nije imala ni viljušku ni kašiku, Sesili je prstima zahvatila
malo kajgane i stavila je u usta. „Vidiš”, kazala je. „Dobro. Supat.”
Nđala je pogledala u Nigasija, koji joj je ohrabrujuće klimnuo
glavom, a onda prišla korak bliže i spustila u tiganj svoje duge prste.
Sa izrazom lica kao da će staviti otrov u usta, probala je mešavinu.
„Vidiš? Supat.” Sesili je protrljala stomak.
Nđala je pružila ruku da uzme još, pa joj je Sesili ponudila tiganj, i
devojka je konačno klekla i zadovoljno pojela preostalu količinu.
Posle toga, Sesili je svakoga dana odnosila jaja svojoj gošći, i
zaključila kako Nđala počinje da se raduje kad je vidi. Samo je žalila
zbog toga što ne može da bolje komunicira s njom i da joj kaže da
razume u kakvoj se nevolji našla. Zato je počela da donosi sa sobom

451

malu tablu i kredu koje je držala u kuhinji da beleži koje namirnice
treba da kupi.

„Ume li Nđala da piše?”, upitala je Nigasija, izvodeći rukom gest
pisanja po tabli.

On je odmahnuo glavom.
„Oh. Onda bih možda mogla da joj pomognem da nauči. Evo.”
Sesili je pozvala rukom Nđalu da priđe bliže. A onda je na tablici
velikim slovima napisala „Nđala” i pored imena nacrtala zvezdu.
Pokazala je devojci slova pa uprla prstom u njih, a onda u Nđalu.
„Nđala ti.” Isto je ponovila i sa svojim imenom, pa je, posle mnogo
gestikulacije, devojka po svemu sudeći shvatila.
„Nđala.” Pokazala je prstom sebe. „Sesili.” Uprla je prst u Sesili.
„Da, to sam ja!” Sesili je oduševljeno pljesnula rukama, pa se i
Nđala osmehnula, pokazujući svoje divne bele zube.
Otada pa nadalje, pošto bi Nđala pojela kajganu, Sesili je ispisivala
na tabli osnovne reći, kao što je „zdravo”. Gledala je u rečnik jezika
ma i tražila od Nigasija da joj pokaže kako se reći pravilno izgovaraju.
Dok je Sesili ponavljala reč iz jezika Masaija, Nđala je sa oklevanjem
izgovarala englesku reč. Nakon nekoliko nedelja, ne samo da je Nđala
bila kadra da sklopi osnovnu rečenicu na engleskom, nego je Sesili
uvidela i da je devojka svakoga dana s nestrpljenjem očekuje na
čistini. Iako nije umela da to tačno opiše, Sesili je osećala da se između
njih polako razvija odnos ispunjen toplinom. Jednoga jutra, videla je
kako se Nđala trgla i uhvatila za stomak.
„Beba se rita?” Sesili je odglumila pokret nogom, a Nđala je
klimnula glavom.
„Mogu li da pipnem?” Pružila je ruku ka Nđalinom trbuhu.
Devojka je prihvatila njenu ruku i položila je na svoj stomak.
„Oh, bože!”, Sesili se dah presekao kad je osetila pokret malog uda
ispod kože boje abonosa. Poželela je da istovremeno zaplače od
radosti i tuge. „Beba je tako jaka! Snažna!”, ponovila je i savila ruku
da pokaže mišić, pa su se obe zakikotale.

„Izgledaš veoma vedro i opušteno večeras”, primetio je Bil dok je

452

Sesili spremala večeru. Nije dolazio kući prethodne tri nedelje jer nije
mogao da se odvoji od svog radnog stola u kancelariji Ministarstva
rata u Najrobiju, što je Sesili jedva i primetila obuzeta razvojem svog
prijateljstva s Nđalom.

„Hvala”, odgovorila je. „Tako se i osećam.”
„Onda si verovatno jedina u Keniji koja se tako oseća”, uzdahnuo
je Bil. „U Najrobiju je atmosfera prilično sumorna, mogu ti reći,
naročito pošto su uvedena zamračenja. Grad vrvi od vojske.”
„Ali još nije bilo vazdušnih napada, zar ne?”
„Samo jedan dole na obali, u Malindiju, prošlog meseca, ali otkad
je Musolini objavio rat, bilo je čarki na kenijskom tlu, između
saveznika i italijanske vojske; svi se pripremaju za invaziju sa
abisinske granice. Ne možeš se kretati po gradu od vreća s peskom.”
„Oh, strašno”, odvratila je Sesili rasejano dok je stavljala večeru
na sto, pa sela naspram Bila.
„U stvari, tražili su od mene da preuzmem komandu nad
bataljonom Kraljeve afričke puške.”
Sesili je na to podigla pogled ka njemu. „Da li to znači da ćeš se
boriti?”
„Najpre ću nadgledati regrutaciju, organizovanje i pokrete trupa,
ali nek sam proklet ako se ne budem borio sa svojim ljudima ako dođe
do toga. Zasad je lepo biti kod kuće, stvarno jeste.”
„Hoćeš da dovršiš preostali džin koji imamo?”, upitala ga je Sesili
jer je iznenada osetila grižu savesti zbog toga što nije mnogo mislila
na njega.
„Što da ne?”, odvratio je, a ona je ustala da donese piće. „Presušio
je čak i stari dobri klub Mutijaga, usled priliva vojnog personala.
Mislim da bi mogla da malo obnoviš veze sa svojom kumom.”
Slabašno joj se nasmešio dok mu je pružala čašu. „Izgleda da njen
podrum nikad neće presušiti. Čin-čin.”
„Živeli”, nazdravila mu je Sesili.
„Dakle, šta si ti ovde radila otkad smo se poslednji put videli?”
„Oh, radila sam u bašti, naravno pojma nisam imala koliko mogu
biti zahtevne leje šargarepe i kupusa ali osim toga sam svakoga dana
išla u posetu Nđali.”
Bil ju je zapanjeno pogledao. „Jesi li stvarno?! E pa, to je već nešto.
Kako je ona?”

453

„Veoma dobro, zaista. Bože, prava je lepotica, zar ne?”
„Da, jeste, svakako.”
„Nosila sam joj jaja i malo sam je učila engleski. I ja sam naučila da
pomalo govorim ma.”
„Baš lepo.” Bil je proučavao suprugu. „Ko bi rekao...”
„Ko bi rekao šta?”
„Da ćeš se sprijateljiti s Masai devojkom.”
„Ne znam zašto si tako iznenađen, s obzirom na to da ti provodiš
najviše vremena s njima.”
„Ne više, nažalost, ali jasno mi je šta hoćeš da kažeš.”
„Bile...?”
„Molim?”
„Da li... Da li znaš kako je Nđala zatrudnela?”
„Pa, pretpostavljam na uobičajeni način.”
„Mislim, da li je, ovaj, pristala?” Sesili se zacrvenela.
„Misliš da li je bio posredi neki uzajamni odnos ili je uzeta na silu?”
„Da.”
„Na to ne mogu da odgovorim, ali po onome što znam,
poglavičina kći, naročito ako je lepa, dragocena je i dobro čuvana
roba. Tako da mislim da je i Nđala imala neke veze s neophodnim...
uslovima za ljubavni sastanak.”
„Zavolela je nekoga ko joj nije suđen?”
„Možda, ali ko zna?”, Bilje uzdahnuo. „Nažalost, žene naroda
Masai retko same biraju svoj životni put.”
„Shvatam. Zbog nje se osećam povlašćeno”, potvrdila je Sesili.
„Tako je. Uvek možemo naći nekoga čija je patnja veća od naše. A
sad, s obzirom na to da si u poslednje vreme društvenija, hteo sam da
te pitam šta misliš o tome da dovedem Džosa ovamo za vikend?
Zatvorio je onu palatu Džin otkad mu je žena umrla. Ne može da
održava to prokleto imanje pa je osuđen na bungalov u gradu, pošto
je mnogo angažovan u ratnim zbivanjima, kao i svi mi. Možeš da
zamisliš koliko vapi za svežim vazduhom.”
„Može, zašto da ne?”, složila se Sesili. Još nismo imali goste
otkad... pa, otkad smo se uselili.”
„Nismo, a uzimajući u obzir moje pustinjačke sklonosti, stvarno je
vreme da to promenimo. Sem toga, u gradu je i novi bračni par Džok
Delvs Broton i njegova mlada žena Dajana. Preselili su se iz Engleske

454

ovamo da pobegnu od rata. Ono, nije da se trenutno rat baš može
izbeći, ali bar je klima ovde lepša, pretpostavljam”, rekao je Bil i
slegao ramenima. „Džos je predložio da pozovemo i njih. Dajana nije
mnogo starija od tebe, možda bi bilo dobro da upoznaš i nekog svojih
godina.”

„U redu, mada ćeš morati da nam nabaviš mesa jer ga skoro nikad
nema kod mesara u gradu.”

„Pa valjda možeš da zakolješ neku kokošku?”
„To nikako ne mogu!” Sesili ga je pogledala užasnuto. „Sve imaju
imena. A sem toga, svakoga dana daju nam jaja.”
„Znao sam.” Bil je zakolutao očima. „U redu onda, kazaću Nigasiju
da vidi šta može da učini, i pozvaću Džosa i Brotonove na Rajsku
farmu sledećeg vikenda.”

Uprkos tome što se narednog jutra probudila oblivena hladnim
znojem, pitajući se kako je mogla da pristane na goste preko vikenda,
Sesili je zapravo uživala u pripremama za njih. Otkad su se uselili,
niko im nije bio u kući sem Ketrin i Bobija zabava povodom useljenja
koju su planirali nije održana zbog Sesiline tragedije. Ribala je i čistila
kuću dok se sve nije sijalo, stavila cveće iz bujnog vrta u vaze po
izglancanim površinama. Pozvala je i Ketrin Bobi nije mogao da
dobije odsustvo, i to je ispalo zgodno jer će tako imati isti broj žena i
muškaraca, što je njena majka uvek smatrala veoma važnim kad su u
pitanju svečane večere.

U petak, kad je trebalo da gosti stignu, Sesili je iskopala preostale
boce šampanjca iz Kikinih korpi, nadala se da će to uneti živost u
društvo i stavila je boce u frižider, da se hlade. Pošto u protekle dve
nedelje nije videla Nđalu, s Vulfijem je krenula u šumu. Kad je stigla
do čistine i videla devojku kako odmah izlazi iz kolibe, Sesili se
iznenadila koliko joj se stomak uvećao. Više ga nije pokrivala, već je
umesto toga nosila tkaninu umotanu kao suknja, ispod stomaka.
Sesili je pomislila kako joj još nije mnogo preostalo do porođaja.

„Supai, Nigasi”, kazala je prilazeći. „Kako je ona?”
„Beba blizu”, odgovorio je dok su zajedno prilazili Nđali. „Ali

455

inače je dobro?”
Nigasi je klimnuo glavom.
„Kad ćeš joj dovesti majku?”
„Majka dođe brzo”, odgovorio je Nigasi.
„Zdravo, Sesili”, Nđala joj se osmehnula kad su stigli do nje. A

onda se okrenula Nigasiju i, kao kraljica koja otpušta kmeta, oterala
ga pokretom ruke. Nigasi je klimnuo glavom i udaljio se sa čistine.

„Kako si?”
Nđala se uhvatila za stomak i izražajno zakolutala očima.
„Da, znam.” Sesili je spustila ruku na čelo pa napravila pokret kao
da ga briše, u znak umora.
Nđala je krenula ka rubu čistine i pozvala rukom Sesili da pođe za
njom u bezbednost šume, među gusto drveće. Onda se okrenula i
zgrabila Sesili za obe ruke. Oči su joj iznenada postale pune straha.
„Ti”, kazala je, „pomoć.” Pustila je Sesiline ruke pa pokazala na
svoj stomak, a onda napravila pokret kao da drži bebu u naručju.
„Pomoć? Misliš da ti pomognem s porođajem?” Onda je i Sesili
napravila isti pokret kao da ljulja bebu.
„Da. Pomoć. Molim.”
„Nđala, tvoja majka će doći da ti pomogne”, polako je i razgovetno
kazala Sesili.
„Ne! Pomoć beba! Molim, Sesili!”
Iza Nđale se kao senka pojavio Nigasi. Rekao joj je nešto na
njihovom jeziku, pokazujući joj da se vrati na čistinu.
„Ti sad ideš kući”, odlučno je rekao Sesili.
Nđala se okrenula ka njoj, a u očima joj je bilo sve ono što nije
mogla da kaže.
„Molim, pomoć beba”, kazala joj je bezglasno, samo usnama, dok
ju je Nigasi odvodio.

Sesili je još razmišljala o Nđali i pokušavala da protumači šta je
htela da kaže kad je Bil tog popodneva stigao kući.

„Kuća izgleda divno, draga moja, a i ti isto tako.” Osmehnuo joj se
kad se pojavila iz kupatila, u onoj svojoj zelenoj haljini, spremna za

456

finalne pripreme za večeru. „Sviđa mi se kad imaš dužu kosu.”
Podigao je jedan od uvojaka koji su joj padali do ispod ramena i
obavio ga oko prsta.

„Duga je samo zato što ovde nema nikoga od poverenja ko bi
mogao da me ošiša.”

„Pa, meni se sviđa, i trebalo bi češće da je nosiš tako puštenu. Sad
idem da se okupam, ovo je retka prilika da mogu da legnem u kadu.
U klubu Mutijaga je odnedavno ograničena upotreba vode, jer smo
maksimalno nagurani u smeštaj sad po dvojica u sobi, a sećaš se kako
su te sobe male”, dodao je pa se okrenuo i pošao prema kupatilu.

„Oh, Bile?”
„Da?”
„Danas sam se videla s Nđalom, i čini se da je uznemirena... gotovo
uplašena. Mislim da je kazala da želi da joj pomognem oko porođaja.
Objasnila sam joj da će joj majka doći da pomogne, ali nisam sigurna
da je razumela. Izgleda da joj je porođaj vrlo blizu. Hoćeš li reći
Nigasiju da se poštara da joj majka uskoro dođe, molim te? Ne bih
mogla podneti kad bi se nešto...” progutala je knedlu „... kad bi joj se
nešto desilo.”
„Hoću, naravno. Nđala zna da će joj majka stići kad dođe vreme.
Verovatno je nisi dobro razumela.”
„Verovatno.”
Međutim, pošto je Bil zatvorio vrata i kad se začulo da teče voda,
Sesili je pomislila kako je sasvim sigurna da nije pogrešno razumela
strah u Nđalinim očima.

Sesilini i Bilovi gosti stigli su sat kasnije nego što su ih očekivali.
Džos Erol iako je delovao iscrpljeno bio je zgodan kao i uvek, a Džok,
to jest ser Henri Džon Delvs Broton, bio je postariji, visok Englez s
velikim stomakom i proređenom prosedom kosom.

„Molim vas, draga moja, zovite me Džok. Ovo je moja supruga
Dajana. Lepo od vas što ste pozvali nekog svojih godina da vam bude
zabavno, zar ne, devojko? Dajana je u Najrobiju okružena
osamdesetogodišnjacima”, nasmejao se Džok.

457

„Uverena sam da će se Sesili složiti da nas nema mnogo ispod
trideset godina, zar ne?”, odvratila je njegova žena.

„Ovaj, ne, sigurno nema”, odgovorila je Sesili, nesposobna da
odvoji pogled od upečatljive plavuše koja je stajala pred njom. Dajana
Delvs Broton zaista se mogla nazvati „zgodnom” i Sesili ni za živu
glavu ne bi mogla da dokuči šta ta žena radi s muškarcem koji je
dovoljno star da joj bude otac ili možda čak i deda.

„Ovo je krajnje ljupko”, kazala je Dajana kad je Sesili uvela društvo
u dnevnu sobu, gde je Ketrin već otvarala šampanjac. „Mi trenutno
logorujemo u klubu Mutijaga.”

„Pa, draga moja, znaš da je to samo privremeno za nekoliko dana
ćemo se preseliti u vilu u Karenu”, podsetio ju je Džok.

„U onu užasnu mračnu kuću u predgrađu Najrobija”,
promrmljala je Dajana upola glasa.

„Dajana, ovo je Ketrin Sinkler, moja velika prijateljica i naša
komšinica”, brzo je rekla Sesili.

„Bože! Izgleda da svi lepi mladi ljudi žive ovde.” Dajana se
okrenula mužu. „Možemo li da sagradimo kuću negde ovde u blizini,
dušo? Onda ću imati veselo društvo.”

„Šampanjac, za sve?”, upitala je Ketrin dok je sipala penušavo vino
u šest čaša. „Može”, rekao je Džok, osmehujući se okupljenima. „Ovo
već mnogo više liči na Keniju koju sam poznavao. Živeli!”

„Živeli!”, odgovorili su ostali u horu.
„I dobro došla u Srećnu dolinu, Dajana”, dodao je Džos, ne
odvajajući pogled od mlade plavuše.
„Hvala, Džose, drago mi je što sam ovde”, odvratila je Dajana ne
skrećući pogled sa njegovih očiju.
Kasnije je čak i Sesili morala da prizna da je veče i Dajana bilo
zabavno. Posle večere, Dajana je pitala Sesili da li ima gramofon.
„Da, imam. A mama je uz njega poslala iz Amerike i neke najnovije
ploče.”
„Pa hajde onda da ih puštamo, za ime boga! One u klubu Mutijaga
bile su popularne dvadesetih, ali sad su zastarele”, otezala je Dajana
u govoru.
Sesili ju je poslušala, postavila gramofon na verandi dok su
muškarci pomerali stolove i stolice da bi oslobodili prostor za
imrpovizovani plesni podijum.

458

„Plesati pod zvezdama je tako romantično, zar ne, Sesili?”, kazala
je Dajana sanjalački, u naručju svoga muža, dok se iz pozadine čula
Moonlight Serenade Glena Milera.

„Da plešemo, Dajana?”, upitao ju je Džos pružajući ruke.
„Kad insistiraš”, nasmešila se Dajana i odvojila se od Džoka.
„Dakle, Sesili, hoćete li mi pružiti to zadovoljstvo?”, upitao je
Džok.
Nije imala drugog izbora nego da prihvati. Gledala je preko
njegovog ramena dok su plesali i videla kako je Bil izveo na podijum
Ketrin, ali pažnju su joj najviše privlačili Dajana i Džos, koji su se
njihali u mračnom uglu. Džok je postavio Sesili mnogo učtivih
pitanja, na koja je ona prikladno odgovarala. Kad se muzika završila,
izvinila se i otišla da stavi novu ploču na gramofon.
„Za ime boga, stavi nešto življe”, prošaptala joj je Ketrin
prebirajući po pločama. „Evo, Kaunt Bejzi je zgodan.”
Pa ipak, Dajana i Džos su nastavili da se opušteno njišu i uz Lester
leaps in, dok su se Sesili i Ketrin držale za ruke, skakutale po verandi
i kikotale se. Bil je sad za stolom razgovarao s Džokom, a Džok je
izgledao kao da nije svestan ponašanja svoje žene.
„Bobi kaže da se u klubu Mutijaga već šuška o njima dvoma”,
prošaptala je Ketrin, znojava od skakutanja, kad su sele na stepenice
verande.
„Stavite novu, devojke”, doviknuo im je Džos. „Imate li Blue
Orchids?“
„Idem ja da vidim”, kazala je Ketrin ustajući. „Ti samo sedi, Sesili,
cele večeri si na nogama.”
„Da, jesi”, rekao je Bil prilazeći joj s Džokom.
„Divna zabava, ali ja sam prilično smlavljen. Mislim da ću na
spavanje. Bil je rekao da će nas sutra povesti u lov sa svojim Masai
ortacima. Laku noć, draga moja.”
Sesili i Bil su gledali za Džokom dok je pomalo nesigurnim
korakom ulazio u kuću, a orkestar Glena Milera punom snagom
svirao s gramofona.
Bil je pružio ruku Sesili. „Da plešemo?”
„Ja... dobro”, složila se, prihvatajući Bilovu ruku, pa ga je pustila
da je povuče da ustane sa stepenica. Osetila je mali ubod želje kad su
se Bilove ruke obavile oko nje, ali brzo ju je potisnula. Znala je da se

459

Bil nikad neće zanimati za nju u tom smislu, pa se zabavila
posmatrajući dvoje ljudi koji su očigledno bili vrlo zainteresovani
jedno za drugo. To se videlo već po načinu na koji su se njihova tela
kretala zajedno i po tome kako je Dajana gledala naviše, Džosu u oči.

„Lep su par, zar ne?”, rekao je Bil spustivši glas.
„Bogme jesu. Šteta što je Dajana udata.”
„To nikad nije sprečavalo Džosa. Iako ga mnogo volim, njegovo
ponašanje sa ženama...” Bilje uzdahnuo. „Bilo kako bilo, dosta o
njemu. Moram da kažem da veoma lepo izgledaš večeras, Sesili.”
„E pa hvala.”
“A sad...” Bil ju je pustio kad se ploča završila. „Moram da
odvezem Ketrin kući, kao što sam i obećao. Da sam na tvom mestu,
otišao bih u krevet i ostavio ih same”, šapnuo je Bil, pokazujući
glavom u pravcu Dajane i Džosa. Poljubio ju je u čelo. „Vidimo se
sutra.”

Sutradan ujutru, Bil je probudio Sesili. Već je bio u kaki košulji i
pantalonama.

„Koliko je sati?”
„Tek je prošlo šest. Vreme je da ustanemo, idemo u lov.”
„Moram li i ja da idem? Znaš da ja nisam za to. Mrzim da gledam
kako divne životinje umiru.”
„Bio bih ti zahvalan ako pođeš. Videla si sinoć šta se dešava s
Džosom i Dajanom, potrebna si mi da skrećeš pažnju.”
„Kome? Dajani ili Džoku? Ili zapravo Džosu?”, razmišljala je
glasno dok je izlazila iz kreveta.
„Svim troma ako je moguće. Dajana i Džok su se venčali pre manje
od mesec dana. Čak i za Džosa, ovo je neoprostivo ponašanje.”
„Izgleda da Dajani nimalo ne smeta njegovo ukazivanje pažnje, pa
ne možeš baš ni da kriviš samo Džosa. Veoma je lepa, zar ne?”
„Privlačna je na određen način, pretpostavljam, ali oči su joj
hladne, a onaj crveni ruž koji neprestano nosi prilično je vulgaran.”
„Oh, zaista?” Sesili je u potaji bilo drago.
„Ne može biti očiglednije šta se dešava, zar ne?”, nastavio je Bil.

460

„Tako mlada žena se udala za čoveka kao što je Džok sve to miriše na
goli interes. Džok možda jeste dosadan, ali ne zaslužuje da se njegova
žena tako odnosi prema njemu. Nije ni čudo što je Džosu bilo toliko
stalo da dovede svoje ’nove prijatelje’ ili bolje reći 'prijateljicu’ kod nas
u goste. Dobro, rekao sam Nigasiju da utovari u pikap uobičajenu
opremu. Čim Dajana i ti budete spremne, krećemo. Vidimo se
napolju.”

„Važi.” Sesili je prišla ormaru da uzme svoje čizme za safari,
čudeći se što njen muž izgleda nije pao na Dajanine čari. Ili možda
previše protestuje... ?

Pošto su Nigasi i njegov saplemenik utovarili u pikap puške,
opremu i zalihe, Sesili se obrela stisnuta s Džosom i Dajanom pozadi
u drugom pikapu, dok je Džok sedeo napred, pored Bila. Sesili se
okrenula da posmatra predeo, taktično se trudeći da ne gleda desno,
u Džosovu ruku koja se kao zmija prikrala na Dajaninu butinu. Kad
je Džos otvoreno pomirisao Dajanin vrat, Sesili je sedela u agoniji
napetosti da se Džok ne okrene i ne uhvati ih.

Kad su stigli na odabrano mesto, Nigasi i drugi Masai počeli su da
podižu logor.

„Je li Nđala dobro sama?”, pitala ga je Sesili.
„Nđala majka došla sinoć. Ona dobro. Sad ženski posao”, rekao je
Nigasi istovarajući stolice na rasklapanje, sto i korpe.
„Koja bi mi najbolje odgovarala?” Dajana im je prišla i podigla
pušku. „Možda ova?”, stavila ju je na svoje tanano rame. „Da, ova je
savršena. Voliš li lov, Sesili?”
„Zapravo ne. Umalo me nije pojeo lav kad sam prvi put išla u lov,
ali Bil me je spasao.”
„Kako je to romantično. Samo sam dvaput bila na safariju otkad
sam došla ovamo, pa sam morala ja dragog starog Džoka da spasem
od lava. Zar ne, dušo?” Zvonko se nasmejala. „Nadajmo se da ćemo
danas imati akciju.”
Sesili je rado ostala u logoru, u hladu drveća, s drugim Masaijem
kao čuvarom, a Nigasi je poveo ostale u buš. Videla je veliku zmiju
kako klizi po zemlji svega nekoliko metara dalje. Tiho je podavila
noge poda se na sklopivoj stolici i posmatrala je kako se udaljava.
Razmišljala je o tome kako bi, pre samo godinu dana, prestravljeno
vrištala daju je videla, ali dok je zmija nezainteresovano prolazila

461

pored nje, shvatila je koliko ju je vreme provedeno u Keniji
promenilo. Zmije su bile uobičajene, a od Bila i Ketrin je naučila da
razaznaje koje su otrovne, a koje nisu.

Zurila je u ravnicu koja se prostirala pred njom, kako se na
horizontu sastaje sa azurnoplavim nebom. U daljini je prolazilo krdo
divljih životinja. Kiše su sve pretvorile u živo, bujno zelenilo, a pojila
su bila puna životinja, žednih nakon duge sezone suše.

„Ovo je moj dom”, kazala je, najednom začuđena. „Živim ovde u
Africi. Ko bi rekao?”

I u tom trenutku, dok je upijala veličanstvenu prirodnu lepotu oko
sebe, Sesili je osetila da konačno počinje da se oporavlja.

Ostali su se vratili na kasni ručak, šampanjac i pečenje od svežeg
mesa antilope, koje je Nigasi vešto ispekao na žaru.

„Kako je bilo u lovu?”, učtivo je upitala Sesili, iako je po zebri i
Tompsonovim gazelama bilo očigledno da je prošlo uspešno.

„Bio je sjajan dan za lov”, odgovorio je Bil, a onda su začuli
brujanje aviona koji je kružio iznad njih. „Jedan od izviđačkih, vraća
se s granice”, rekao je on. „Samo da nas podseti da je rat.”

„Ali bolje ga je videti ovde nego u Britaniji, mogu vam reći”, kazao
je Džok, a sok od pečenja mu je curio iz usta dok je govorio.
„Sumnjam da ćemo danas imati još akcije, ovi pederi su prepali
životinje. Kuda su otišli Džos i Dajana?”

„Otišli su da provere mogu li se videti negde slonovi”, glatko je
odgovorio Bil. „Nigasi je rekao da je juče u ovom kraju viđeno jedno
krdo.”

„Ne traže valjda slonovaču?”, upitala je Sesili muža.
„Ne, Dajana je hirovito poželela da vidi slona; nije imala tu sreću
do sada.”
„To su veličanstvena stvorenja”, složila se Sesili, a onda zapazila
iznenadan pokret u žbunju.
Ka njima su išli Dajana i Džos, otvoreno se držeći za ruke i smejući
se.
„Jesi li videla slona, draga?”, upitao ju je Džok kad je par ušao u
logor.
„Nažalost, ništa”, odgovorila je. „Šta mislite o tome da se vratimo
na ranč? Sumnjam da će po podne više biti prilike za lov.”
Sesili je videla kako je namignula Džosu i dovela u red delimično

462

raskopčanu bluzu.
Međutim, na Rajskoj farmi, Dajana je izjavila da odmah mora da

se vrati u grad i da pleše u klubu Mutijaga.
„Tamo je sjajna zabava subotom uveče, zar ne? Naročito sad kad

ima tako mnogo vojnika u gradu.”
„Ja sam potpuno izmožden posle lova. Moraćeš da pođeš s

Džosom, pa ćemo se videti sutra u klubu, važi?”, rekao je Džok.
„Oh, dušo, srce si!” Dajana je pritrčala mužu i poljubila ga u

rumeni obraz. „Ne žuri ti u Najrobi zbog mene. Sigurna sam da me u
gradu ništa neće pojesti bar ne divlje životinje”, nasmejala se. „Sesili,
mogu li da pozajmim tvoje ogledalo da se spremim pre polaska?”

„Naravno.” Sesili je povela Dajanu hodnikom. „Moraćeš u moju
sobu. Stalno nameravam da stavim ogledala i u ostale, ali dosad
nismo imali često goste.”

„Znam. Bil mi je rekao da si prošle godine izgubila bebu. Baš
grozno, jadnice. Oh, ovo je divno!”, kazala je Dajana kad je ušla u
spavaću sobu. „Imaš izvanredan ukus, što ne mogu da kažem za
Džoka. Ona vila u Karenu izgleda kao viktorijanski mauzolej!
Užasavam se pomisli da se tamo uselim sve je braon. Stvarno mrzim
braon, a ti?” Dajana je sela za Sesilin toaletni stočić i otvorila koferčić
s kozmetikom koji je donela sa sobom. „Bil je takvo srce i očigledno je
lud za tobom.”

„Oh, ne bih rekla, mislim...”
„Ispisano mu je na licu. Očigledno imate srećan brak toliko različit
od mog i Džokovog. On i ja još nikad nismo proveli noć u istom
krevetu, a sumnjam da ikad i hoćemo”, nasmejala se dok je češljala
talasastu plavu kosu i stručno je pričvrstila pozadi dvema
dijamantskim šnalama. „Dolaziš li često u grad?”
„Zapravo ne.”
„Onda moraš! Nisam znala kako će biti, ali u Najrobiju je mnogo
zabavnije nego u Londonu, premda se taj prokleti rat preliva i ovamo.
Silno uživam”, dodala je nanoseći jarkocrveni ruž na pune usne.
„Apsolutno moraš doći na nedelju trka posle Božića Džos kaže da je
to ovde najzabavniji period cele godine. Nemaš ništa protiv da Džok
ostane kod vas još jednu noć? Vožnja nazad je prilično naporna, a on
stvarno izgleda iscrpljeno nakon celog dana napolju.”
Pošto se izdašno isprskala parfemom po vratu i dekolteu, Dajana

463

je ustala. „Dobro, lice i kosa su sređeni, a presvući ću se u haljinu
usput. Svuda ima mnogo prašine, zar ne?” Još jednom se pogledala u
ogledalu. „Mnogo ti hvala za divnu večeru sinoć i nadam se da ćemo
se uskoro ponovo videti.” Poljubila je Sesili u oba obraza i izašla iz
sobe, ostavljajući za sobom jak miris. Sesili je sela na krevet i zavrtela
glavom. Mlada ledi Delvs Broton je stvarno mustra.

Pošto je spremila večeru za njih troje, Sesili se ubrzo potom izvinila
i ostavila Bila i Džoka da razgovaraju. U krevetu, pokušala je da se
usredsredi na knjigu, ali neprestano su joj se u misli vraćali Dajanini
komentari o tome kako je Bil očigledno lud za njom. Budući uverena
da je Bil jedva i registruje kao ženu, na kraju je zaključila da je Dajana
možda samo htela da bude ljubazna.

Džok i Bil su otišli u Najrobi posle ručka narednog dana. Iako je
zaključila da je Džok prilično dosadan i arogantan, Sesili je saosećala
s njim.

„Kad ćeš se vratiti?”, upitala je Bila pružajući mu čistu uniformu.
„Bojim se da ne znam tačno, ali javiću ti čim saznam. I, draga moja,
zaista je vreme da ti neko pomogne u kućnim poslovima.” Bil je
pokazao na gomilu veša. „Celog vikenda si radila kao rob.”
„Razmisliću o tome”, složila se s polusmeškom.
„Nije bilo tako loše imati goste, zar ne?”
„Nimalo.”
„Dobro, onda, čuvaj se, važi?”
„I ti se čuvaj”, kazala je Sesili dok ju je Bil učtivo ljubio u oba
obraza. Ispratila ih je na verandu i primetila da je Nigasi već na
svom mestu, pozadi na pikapu. Pretpostavila je da je, ako Nigasi
ide s Bilom, Nđalina majka još uz nju u šumi.
Sesili im je mahala pomalo setno, misleći o tome kako je zaista
zabavno kad ugostiš nekoga preko vikenda i kad se ljudi dive tvojoj
kući. Pred njom se protezala nedelja kao velika praznina. Da ne bi
ostala preterano sentimentalna, Sesili se vratila u kuću i pošla u
kuhinju da se lati gomile lonaca i šerpi koji su čekali da budu oprani.

464

37

Tek u utorak ujutru, Sesili je skupila hrabrost da poseti Nđalu. Nije
znala ništa o porođajnim ritualima Masaija niti da li se Nđala već
porodila ali neki neobičan instinkt joj je govorio da se drži po strani.
Možda je posredi bio strah da, kad stigne, ne otkrije da je nešto pošlo
naopako, kao što se s njom dogodilo. Konačno su briga i radoznalost
preovladale, pa su Vulfi i ona krenuli ka šumi.

Bio je divan, sunčan decembarski dan i, posle kiše s grmljavinom
prethodne noći, vazduh je bio prijatno svež. Sesili je čak uhvatila sebe
kako pevuši BZue Orchids i razmišlja o tome kako je Bil bio u pravu:
trebalo bi da obezbedi sebi pomoć u kući, naročito pošto se bliži Božić.
Majka joj je telefonirala da joj kaže kako joj je poslala za Božić punu
kutiju poslastica, ali u ovom ratnom rasulu s poštom Sesili se nije
nadala njegovom skorom prispeću. Ipak se radovala sezoni praznika,
pa je čak pomišljala i da se pridruži Bilu kad budu trke u Najrobiju,
tokom božične nedelje.

„Mora da se stvarno osećaš bolje”, kazala je sebi stupajući na
čistinu, pa zatreptala i zapitala se da je Vulfi nije odveo u pogrešnom
pravcu dok je sanjarila o trkama. Čistina je bila potpuno pusta. Prišla
je mestu gde je nekada stajala kolibica i videla da su jedini preostali
tragovi humka od gline i korov iz ognjišta.

„Bože..Osvrnula se oko sebe, u neverici. „Mogli su da nam kažu
da odlaze, Vulfi. Šteta”, uzdahnula je. „Volela bih da vidim bebu i da
se oprostim... Hajde, idemo kući.”

Ali Vulfi nije slušao gospodaricu; krenuo je s čistine u suprotnom
smeru od kuće.

„Vulfi! Vraćaj se!”
Pas je nastavio da trči između drveća sve dok se nije izgubio iz
vida. Sesili se okrenula da pođe kući, znajući da će on na kraju poći
za njom, a onda je iznenada čula kako Vulfi laje u daljini.
„Prokleti pas!”, promrmljala je i pošla u pravcu laveža. „Vulfi!
Dolazi ovamo!”
Lajanje se nastavilo pa Sesili nije imala drugog izbora nego da
pođe dublje u šumu. Šuma je bila gusta i mračna iza čistine, pa je
morala da se probija kroz trnje što ju je grebalo po golim nogama.

465

Konačno je ugledala Vulfijevu zadnjicu njuška mu je bila zarivena
u gustiš pa je pošla da vidi šta je to što ga toliko zanima.

„Šta si to našao, dečko? Sigurno opet neke kosti. Hajde, skloni se,
daj da pogledam.”

Sesili je povukla psa pa se i sama zavukla u šipražje, dok su joj
grančice kačile ruke i lice. Sve što je mogla da vidi na tlu bila je hrpa
suvog lišća. Pažljivo ga je razgrnula da vidi šta bi to moglo biti ispod,
i prsti su joj dotakli nešto toplo.

„Ajoj!”, ciknula je, naglo povukla ruku i ustuknula korak nazad,
pri čemu joj se uvojak kose zakačio za granu.

Očigledno je bila u pitanju nekakva životinja, ali toplota koju je
osetila bila je toplota živog bića. Pošto je odmrsila kosu, odlomila je
granu iza sebe pa je njome, dok joj je srce lupalo kao ludo, obazrivo
raščistila još lišća. Otkrila je mali deo smeđe kože.

A onda je začula veoma slabo mjaukanje, kao tek rođenog mačeta.
Raščistivši još lišća, Sesili se trgla kad je ugledala sićušno stopalo kako
štrči iz sve manje gomile.

Progutala je knedlu, najednom shvativši šta je to stvornjce u grobu
od lišća. I zašto je Vulfi lajao.

„Oh. Bože. Gospode!”
Sesili je pala na kolena i obema rukama počela da sklanja preostale
listove. I onda ju je našla: sićušnu, ali savršeno formiranu, tek rođenu
devojčicu. Oči su joj bile zatvorene i jedini vidljiv znak života bio je
ružičasti pupoljak usana, koje su nagonski oponašale sisanje.
Nesposobna da shvati šta se to dogodilo, Sesili je posegnula i uzela
bebu u ruke. Dete je bilo prekriveno zemljom i prljavštinom, a iz
pupčane vrpce curilo je nešto žuto. Videla su joj se sićušna rebra pod
kožom; stomak joj je bio neprirodno naduven, a male noge izgledale
kao u žabe.
„Ali živa je”, prošaptala je Sesili. „Oh, Vulfi.” Oči su joj se
zamaglile od suza. „Mislim da si joj upravo spasao život. Hajde,
idemo da što pre odnesemo ovu malenu kući.”
Beba se jedva micala u Sesilinom naručju na putu nazad, a disanje
joj je bilo tako plitko da ga je Sesili jedva primećivala. Kad je stigla
kući, spustila je dete na ćebe prostrto na kuhinjskom podu, a Vulfi je
seo da je čuva.
„Sad ostani ovde i ne miči se, važi?”, kazala je pa odjurila pozadi,

466

u šupu koju su koristili kao ostavu. Bil je tamo odneo sve stvari za
bebu pre no što je Sesili stigla kući iz bolnice. Nešto je još bilo u
originalnim kutijama, pa je u gomili potražila bočice i pelene.
Zgrabila je i šal koji je plela nedeljama, i pomislila kako se kasnije
može vratiti da uzme sve što joj treba. Zasad je bebi bilo hitno
potrebno mleko.

„Sam bog zna koliko je sirota malena ležala tamo”, kazala je
zadihano Vulfiju, koji se nije ni mrdnuo s mesta pored bebe i
posmatrao je žalosnim očima. „Nadajmo se da nije prekasno.”
Zgrabila je bokal s mlekom iz frižidera, zagrejala malo u šerpici, a
onda oprala bočicu u toploj vodi pre nego što je napunila.

„Dođi ovamo”, kazala je bebi dok ju je uvijala u šal, a onda
namestila dete u prevoj ruke. Stavila joj je cuclu među usne i malo je
pomerila tamo-amo.

„Hajde, bebo, sisaj za mene”, podsticala ju je. „Biće ti mnogo bolje
ako budeš sisala.”

Ništa se nije dogodilo, a onda se Sesili setila uputstva iz knjige koju
je čitala kad je bila trudna.

Ako beba ne reaguje na cuclu, probajte da joj kapnete malo mleka na usne.
Sesili je tako i učinila, pa bez daha čekala reakciju. Konačno je
uočila jedva primetan pokret sisanja, pa brzo girnula cuclu u malena
ustašca.
„Eto vidiš!” Odahnula je i tek tad primetila da nije disala.
Sisanje je isprva bilo slabo i mleko je curilo bebi iz usta, ali konačno
je postalo malo jače i Sesili je videla pokrete gutanja u maleckom grlu.
„Hvala Gospodu.” Sesili je ispustila mali jecaj, a beba je baš tad
odlučila da povrati najveći deo mleka koje je progutala.
Sesili je uzela krpu pa izbrisala i bebu i sebe što je bolje mogla. Beba
se oglasila slabim kmečanjem koje je zvučalo kao bedni pokušaj plača.
„Pa valjda je bar nešto zadržala u stomačiću?”
I zaista, posle nekoliko minuta, iz zadnjice joj je iscurio zeleni
potočić.
„Bar ti organizam funkcioniše. Sam bog zna koliko si ležala tamo
dok te Vulfi nije našao.”
Konačno, iznemogla od napora, beba koja još nije bila otvorila oči
popustila je stisak usana oko cucle i odahnula.
„Jesi li zaspala?”, prošaptala je Sesili pognuvši glavu da oslušne

467

disanje. Videla je da se bebine grudi podižu i spuštaju. Dok je malena
spavala, Sesili je sedela u agoniji neodlučnosti. Znala je da treba da
pozove doktora Bojla da dođe i pregleda bebu; ko zna koliko dugo je
ležala u šumi i možda je dehidrirala, ili joj fali još nešto za šta Sesili i
ne zna. Ali mesto gde ju je našla bilo je u hladovini i sveže. Opipala
joj je maleno čelo. Nije bilo znakova groznice, beba nije bila ni
pretopla ni hladna.

„Po boji kake, rekla bih da nije starija od nekoliko sati... Osim
toga”, dodala je, gledajući u usnulo dete, „doktor Boji bi insistirao da
te odnese sa sobom i smestio bi te u neko jezivo sirotište poput onih
za koje mama prikuplja novac.”

Sesili kao da je zadremala, iscrpljena od panike, jer kad se
probudila, već je padao mrak i beba joj je mjaukala u naručju.

„Dobro, dobro, da probamo još malo mleka.”
Kad je beba završila sa sisanjem, Sesili je izvukla bočicu i videla da
je popila više od trideset mililitara, i zasad nije ništa izbacila.
„Dobro, žao mi je, bebo, ali sad te moramo očistiti. Staviću te u
činiju u sudoperu i dobro ču te okupati.l’
Naoružana čistom krpom i sapunom, Sesili je prionula na posao i,
pošto je temeljno oprala bebu, bila je više mokra od nje. Koža
devojčice imala je neki neobičan sloj nalik vosku, koji je trebalo
skinuti, ali Sesili se trudila da pupčana vrpca ostane suva jer je to
upamtila iz knjige o bebama. Beba je sve vreme glasno drečala i
savijala male udove, što je Sesili uverilo da je zdrava.
Pošto ju je uvila u suvi peškir i nežno položila na pod u spavaćoj
sobi, Sesili je ponovo izašla napolje, s baterijskom lampom, i vratila
se u šupu da napuni kolevku još uvek uvijenu u celofan stvarima koje
bi joj mogle zatrebati tokom noći. Unutra je dala sve od sebe da
pravilno pričvrsti pelenu na bebi, pa ju je onda spustila u
neraspakovanu kolevku na krevetu. Beba je odmah ponovo zaspala,
pa je Sesili iskoristila priliku da na brzinu napravi sebi sendvič i
požurila nazad u spavaću sobu, s novom bočicom mleka, jer ju je čula
kako opet plače. Beba je ovog puta popila skoro šezdeset mililitara,
mada je posle malo bljucnula. Onda joj je Sesili promenila pelenu i
obukla je u pamučnu benkicu koju joj je majka poslala u paketu iz
Blumingdejla pre više od godinu dana. Pošto joj je stavila i kapicu,
Sesili se nasmejala pri pomisli šta bi njena majka mislila kad bi videla

468

malo crno lice ispod te kapice.
„Volela bih da ti ubrzo vidim oči, bebo”, kazala je dok ju je

podizala da je ponovo stavi u kolevku. Pošto je pripremila još jednu
bočicu mleka za slučaj da se beba probudi u toku noći, i stavila je u
frižider, Sesili je zaključala kuću, pogasila svetla i legla u krevet,
proverivši da li beba u kolevci pored nje još uvek diše.

Čula je Vulfija kako cvili pred vratima spavaće sobe, željan da ga
pusti da uđe. Nasmešila se pri pomisli da želi da čuva svoju štićenicu.

„Samo ti budi tamo, dečko, bebi je sasvim dobro ovde sa mnom.
Laku noć.” Ugasivši svetlo pored kreveta, Sesili je spustila glavu na
jastuk. Setila se onog davnog razgovora s Bilom kad ju je pitao da li
Nđala može da dođe i boravi kod njih. I kako joj je odgovorio nešto
nejasno kad ga je pitala šta će biti s bebom pošto se Nđala porodi. Kad
je o tome razmislila racionalno, pretpostavila je da nema mnogo
mogućnosti; Nđala se krila jer se nije smelo saznati da je trudna, da
njen brak ne bi bio otkazan, a ona izopštena. Dakle, da li je znala da
se njena beba neće vratiti s njom... ?

Pomoć beba.
„O, gospode!”
Iznenada je sve imalo smisla. Onog poslednjeg dana kad ju je
posetila u logoru, Nđala nije htela da kaže da Sesili treba da joj
pomogne prilikom porođaja, već je mislila upravo to što je i rekla.
Zapanjena, Sesili se naglo podigla u sedeći položaj u krevetu.
„Ona je htela da je ja i Vulfi nađemo...”
Beba je zacvilila u snu, pored Sesili. Sesili ju je uzela u naručje.
„Tiho, malena. Sad si bezbedna. Bezbedna si ovde sa mnom.”

469

38

Svakoga dana naredne nedelje Sesili je govorila sebi da mora bar
pozvati Bila da mu kaže šta se dogodilo, ali svaki put kad bi počela
da bira njegov broj u kancelariji Ministarstva rata u Najrobiju,
spuštala je slušalicu. Bila je potpuno sigurna da bi on insistirao da
odnese bebu u neko sirotište. Kako su se dani nizali, i svi njeni
prigušeni majčinski instinkti počeli da izbijaju na površinu, navrle bi
joj suze na oči pri svakoj pomisli da neko naudi bebi koja u svemu
zavisi od nje, da joj zafali i dlaka s glave. Premda je bila iscrpljena od
noćnog hranjenja novorođenče koje je pre samo nekoliko dana jedva
imalo energije da sisa, sad je pohlepno jelo i vrištalo tako da probudi
i lavove u ravnici Sesili nikad nije bila tako srećna i zadovoljna.
Namestila je dečju sobu u prostoriji prvobitno namenjenoj njenog
vlastitoj bebi, iznevši sve stvari iz šupe. Sad je ta nekada prazna soba
divno mirisala na talk kojim je posipala Stelinu malu zadnjicu. Iz one
knjige o bebama informisala se kako da vodi računa o patrljku
pupčane vrpce, koja se lepo sušila pa je trebalo da otpadne u sledećih
par dana. Nije imala vremena za baštu; spavala je kad je i beba
spavala, ugrabila bi parče tosta u pauzama između hranjenja deteta.

Ime Stela joj je palo na um kad je jednom zadremala, probudila se
i ugledala ogromne bistre oči, s dužicama tamnosmeđim kao zrno
kafe, kako zure u nju. Pomislila je kako beba mnogo liči na Nđalu, a
onda se setila da joj je Bil rekao da Nđala znači “zvezda” na
engleskom.

„Stela”, kazala je Sesili, setivši se, s časova latinskog kad je bila
devojčica, da i to znači “zvezda”. Osim toga, više nije mogla da je zove
samo “beba”...

„Onda ćeš biti Stela, barem zasad”, uzdahnula je Sesili.
Dva dana pre toga čula je tandrkanje nekog vozila uz prilaz kući.
Otrčala je do prozora i videla kako se napolju zaustavlja Ketrinin
pikap. Znajući da je kuća zaključana, Sesili je čučala ispod prozora, sa
Stelom u naručju, dok je Ketrin kucala na vrata, a onda je dozivala po
imenu, da bi na kraju obišla oko kuće i virila kroz prozore, očigledno
zbunjena zbog toga što Vulfi jako laje iznutra. Ketrin je znala da Sesili
ostavlja psa napolju ako ide u kupovinu, ili je negde na farmi s njom.

470

Kad se pikap konačno udaljio prilazom i više nije čula motor, Sesili je
ustala s bebom u naručju i osećala se glupo, ali nije htela ničim da
narušava udobni mali svet koji su stvorili Vulfi, Stela i ona.

Međutim, kad se probudila posle još jedne nemirne noći, Sesili je
čula da zvoni telefon. Nakon dvoumljenja da li da ga ignoriše ili ne,
izašla je iz kreveta i otišla da se javi.

„Ovde Bil”, rekao je s druge strane veze koja je pucketala kao da je
zove iz Njujorka. „Kako je?”

„Ovde je sve u redu, Bile. Dobro. A kako si ti?”
„Dovoljno je reći da situacija u Evropi a možda i ovde iz dana u
dan postaje sve sumornija. Ali dolazim kući na Badnje veče.”
„Kad je to?”
„Bože, Sesili, pa za tri dana. Jesi li dobro?”
„Apsolutno da, nikad bolje, Bile. Ja... Išla sam u kupovinu, ali nije
bilo mesa na pijaci, a ni skoro ničeg drugog”, slagala je.
„Ne brini, doći ću kući natovaren prazničnim đakonijama makar
me to koštalo pola vojničke plate. Hoće li nam Ketrin i Bobi doći na
Božić kao i prošle godine?”
„Nisam ih zvala. Da pozovem?” Sesili se ugrizla za usnu, znajući
da se, sa svakom izgovorenom rečju, njeni mirni, samotni dani sa
Stelom privode kraju.
„Razgovaraću ja s Bobijem o tome, bez brige, draga moja. Jesi li
sigurno dobro? Bobi mi je rekao da je Ketrin dolazila ali da te nije
našla kod kuće.”
„Vesti putuju brzo! Sigurno sam bila u Gilgilu, ništa naročito.”
„Samo kad si dobro”, odvratio je on. „Vidimo se na Badnje veče.
Moraću da se vratim u kancelariju trećeg dana Božića, ali nadam se
da bi mi se možda pridružila u Najrobiju pa da idemo na trke. Uživala
bi.”
„Razgovaraćemo o tome kad dođeš kući”, odgovorila je ona naglo,
pošto je čula bebin plač. „Zdravo, Bile.”
Spustila je slušalicu teška srca i polako pošla nazad u spavaću
sobu, gde je Stela ležala u kolevci. Ručice je ispružila iznad glave, a
duge trepavice su joj bile spuštene na obraze dok je spavala, i
predstavljala je otelovljenje opuštenosti.
Sesili je sela pored nje.
„Oh, malena, šta ću, za ime sveta, raditi kad se tata vrati kući... ?”

471

Osim što bi izjurila dok Stela spava, da kupi svežeg mleka od
Masai žene koja je držala tezgu na putu za Gilgil, Sesili se nimalo nije
pripremala za Božić. S vremena na vreme je pokušavala da razmisli o
tome šta će reći Bilu, ali konačno je zaključila da će naprosto morati
da improvizuje.

Na Badnje veče, stavila je na gramofon ploču s božičnim pesmama,
pomislivši kako je teško stvoriti božično raspoloženje kad je
temperatura skoro dvadeset dva stepena Celzijusa. Okupala se u
kadi, oprala kosu i ostavila je da se prirodno suši Bil je jednom rekao
da mu se tako dopada tek malo ukrotivši kovrdže ukosnicama.
Obukla je čistu bluzu i žućkastu suknju, nahranila, presvukla Stelu i
stavila je u kolevku u dečjoj sobi. Onda je sipala sebi izdašan džin s
malo vermuta, pa sela u dnevnu sobu da čeka da joj muž dođe kući.

Kad je čula zvuk guma na prilazu, zatreperilo joj je u stomaku.
U redu je, Sesili, samo moraš da mu kažeš da nikako ne dozvoljavaš da je
odnese u sirotište...
„Zdravo”, rekao je Bil kad je ušao u predsoblje noseći veliko drvo
koje, uprkos lišću nalik na iglice, nije imalo mnogo sličnosti s jelkama
koje je upamtila iz Njujorka. „Vidi šta sam iskopao usput! Začas ću
ga staviti u kofu, pa ćeš možda hteti da ga ukrasiš.”
„Ja... važi.”
„Uspeo sam i da se domognem nekih delikatesa za jelo. Samo
malo, doneću ih”, dodao je pošto ju je cmoknuo u obraz. „Srećan
Božić, Sesili.”
Prilično ju je iznenadilo muževljevo neuobičajeno dobro ra-
spoloženje. Pokušala je, ali nije uspela da se seti kakav je Bil bio
prošlog Božića sve je prošlo kao u nekoj magli ojađenosti, pamćenje
joj je izbrisano ali svejedno joj je bilo drago što je tako veseo. To bi
moglo doprineti onome što želi da postigne.
„Oh! Umalo da zaboravim, doneo sam i korpu od Kiki, koju je
Aliki doneo u Mutijaga klub za tebe. Još je pozadi u pikapu, a po
mirisu bih gotovo sa sigurnošću rekao da je unutra i dimljeni losos.
Verovatno ga treba odmah pojesti.”
„Sendviči s dimljenim lososom, kakva raskoš!” Sesili se osmehnula

472

kad je Bil požurio napolje da donese korpu.
Sipala im je oboma džina i vermuta dok je Bil punio kofu zemljom

i postavljao božično drvce u njega, da bi ga mogli ukrasiti.
„Sve je pomalo po sistemu 'snađi se kako znaš i umeš’, ali koga

briga?”, rekao je. „Treba proslaviti Božić prema mogućnostima.”
„Voliš Božić?”, upitala je Sesili iako je to bilo očigledno.
„Obožavam ga. Uvek sam ga voleo, još otkad sam bio dečak. To

možda izgleda neobično za čoveka poput mene, ali zapravo uživam
kad su svi dobro raspoloženi. Čak se ni moji roditelji nisu svađali za
Božić. Nego, siguran sam da u šupi imamo ukrase od prošle godine.
Idem da ih donesem.” Bilje krenuo prema zadnjim vratima.

„Čekaj! Ja...”
„Da?”
„Oh, samo sam malo umorna, ništa više. Da stavimo ukrase
sutra?”
„Sutra je Božić, Sesili, već je skoro sve gotovo. Evo me za minut,
pa ih mogu ja staviti ako si ti umorna.”
Već je izašao pre nego što je Sesili uspela da smisli neki drugi
izgovor. Nadala se, iako je bilo malo nade, da neće primetiti da
nedostaju stvari iz ostave.
Brzo se vratio noseći kutiju sa ukrasima.
„Nestale su sve stvari koje si bila pripremila za bebu. Smem li da
pitam šta si uradila s njima?”
„Oh... Pričaću ti kasnije. Hajde da sad ukrasimo drvo”, kazala je i
popila gutljaj džina, pa krenula u dnevnu sobu.
„Znaš, Sesili, značajna je razlika između tebe sad i one od prošle
godine. Onda si ostala u krevetu za Božić, sećaš se?”, upitao ju je kad
su počeli da kače kugle na drvo.
„Sramota me je da priznam da se ne sećam.”
„Nisi bila pri sebi.”
Iz dubine kuće iznenada se začuo vrisak.
„Gospode bože! Šta je to?”
„Ja... Ne znam.” Sesili je osetila da je pocrvenela do korena kose.
Vriska se začula ponovo, a onda prešla u puno drečanje.
Sesili se srce zgrčilo; nadala se da će ispričati Bilu šta se dogodilo i
pokazati mu Stelu, ali sad je bilo kasno.
„Dopire odnekud iz kuće. Jesi li zatvorila negde neku divlju

473

životinju?”
„Ne, ja...”
Bil je već bio u hodniku, pošao je da nađe izvor dreke.
Uzrujana, Sesili je išla za njim dok je otvarao vrata svih soba, a

onda konačno otvorio i vrata sobice između njih. Gledala je kako se
Bil nagnuo nad kolevkom pa naglo ustuknuo, u šoku.

„Dovraga! Šta je ovo?”, upitao je okrenuvši se ka njoj.
Sesili se provukla pored njega i podigla Stelu, za svaki slučaj, da
joj Bil nešto ne uradi. Izašla je iz sobe s bebom u naručju, pa otišla u
kuhinju, gde je izvadila bočicu s mlekom i stavila šerpu s vodom na
šporet da se zagreje.
„Sesili?! Za ime boga, možeš li bar da mi objasniš šta se dešava,
dođavola?!” Bil je stajao na vratima kuhinje.
„Samo da joj dam bočicu pa ću ti ispričati.”
„Treba mi još jedan džin...”
Sesili ga je ispratila pogledom kad je otišao da donese piće, a onda
sela s bebom za kuhinjski sto. Dreka je prestala i zavladao je mir dok
je Stela prilježno sisala.
„Dobro, evo me.” Bil se vratio. Otpio je gutljaj džina i seo na stolicu
naspram nje.
Beba je prestala da sisa i Sesili je stavila prst na usne.
„Da se nisi usudila da me ućutkuješ”, rekao je Bil i Sesili je videla
da se sav trese od gneva. Ali bar je spustio glas.
„Vrlo je jednostavno, Bile. Ubrzo pošto si se prošlog puta odvezao
u Najrobi, otišla sam da vidim Nđalu, u njen mali logor. Iako od
logora više nije bilo ni traga, Vulfi je nešto nanjušio i nestao u šumi.
Lajao je i nije hteo da se vrati, pa sam otišla po njega. Vulfi ju je našao,
zatrpanu gomilom uvelog lišća u šumi. Pretpostavljam da se rodila
samo nekoliko sati pre toga. Očigledno je ostavljena da umre u šumi,
pa sam postupila kao što bi postupila svaka hrišćanka, ili svako
ljudsko biće koje ima srca: uzela sam je i donela kući. I od tada je
ovde.”
„Oh, bože.” Bil se uhvatio za čelo i naslonio laktom na sto.
„Misliš da sam postupila pogrešno?”
„Ne, naravno da ne mislim.”
„Jesi li... jesi li znao da će baciti bebu i ostaviti je da umre?”
„Nisam, naravno. Nisam želeo ništa da znam”, uzdahnuo je Bil.

474

„Samo me je prijatelj pitao da li bih joj pružio utočište na našoj zemlji,
dok joj ne dođe vreme za porođaj. Uveren sam da mi je Lešan rekao
da će dete odneti nekud na bezbedno. Neverovatno mi je da su je
ostavili u našoj šumi.”

„E pa bila je zakopana prilično duboko, tako da je čista slučajnost
što ju je Vulfi našao. Za nekoliko sati bi umrla. Bila je tako majušna.”
U očima su joj se pojavile suze dok je gledala u Stelu.

„Moram da priznam da sam besan što su nama ostavili svoj
prljavveš. I...”

„Da se nisi usudio da tako nazivaš bebu! Ona nije 'prljav veš’, ona
je ljudsko biće kao i mi!”

„Oprosti mi, Sesili, to je stvarno bilo bezosećajno i izvinjavam se,
ali molim te, shvati da sam u šoku. Došao sam kući na Badnje veče,
jedva sam čekao da provedem par mirnih dana, van onog haosa, a
onda nađem crnu bebu u dečjoj sobi.”

„Da li ti je boja njene kože zaista važna, Bile? Pola života provodiš
s njima, kao da si i sam Masai.”

„Ne, naravno da nije važna u tom smislu, Sesili, ali zbog toga je
očigledno da je, čim prođe Božić, moramo odneti u Najrobi i...”

„Ne! Ovo dete neće biti predato u misiju, niti u bilo kakvo drugo
sirotište, gde se o njoj neće adekvatno starati. Sam bog zna kakva bi
joj bila sudbina, i ja ne mogu da dozvolim da joj se išta desi.”

„Hoćeš da kažeš da treba da je zadržimo?”, kazao je Bil nakon
pauze.

„A što da ne? Nemamo dece i nikada ih nećemo imati. Zašto je ne
bismo usvojili?”

Bil je zurio u Sesili kao da je zaista sišla s uma. „Je l’ ti to ozbiljno?
Stvarno si se bavila mišlju da je podigneš kao svoje dete?”

„Da! Imamo dom, dovoljno novca... a osim toga, Nđala je
očigledno znala šta će se dogoditi. Uz pomoć onih nekoliko reči
kojima sam je naučila, tražila je od mene da pomognem njenoj bebi.
Ubeđena sam da je upravo zato i ostavila bebu tako blizu; želela je da
je nađem.”

„Žao mi je, Sesili, ali mislim da sad fantaziraš. Kao što si rekla,
jednostavno ju je pas slučajno našao dok ste bili u šetnji kroz šumu...”

„U šetnji u koju sam išla svakoga dana skoro dva meseca. Vulfi je
znao Nđalin miris, koji je sigurno sličan Stelinom...”

475

„Dala si bebi ime?” Bil je sav posiveo od iscrpljenosti.
„Pa morala sam nekako da je nazovem, zar ne? Evo, podrignula je
i sad spava. Hoćeš li da je uzmeš?”
„Ne, Sesili, neću.” Bil se palcem i kažiprstom uhvatio za koren
nosa. „Žao mi je, ali jednostavno ne možemo da je zadržimo.”
„Zašto?”
„Zato što...”
„Da?”
„Zato što je crna. Usvajanje takvog deteta nemoguće je u našem
svetu, niti bilo gde drugde na svetu kad smo već kod toga.”
„Zar to da kaže gospodin Forsajt, veliki prijatelj Masaija, koji se čak
od jednog od njih ne odvaja kuda god da ode? Ispod svega toga si,
znači, pun predrasuda kao i svi ostali! E pa da ti kažem nešto: ako ova
beba mora da ide, idem i ja! Zato što sam obećala jadnoj devojci da
neću nikome dati njenu bebu. Čuješ li me?” Sesili je ustala, sa Stelom
u naručju, odmarširala u spavaću sobu, zalupila vrata za sobom i
zaključala ih.
Položivši bebu na krevet pored sebe, Sesili je glasno briznula u
plač.
„Ne brini, malena”, jecala je, „pre bih umrla nego dozvolila da ti
neko naudi, kunem se.”

Probudilo ju je kucanje na vratima. Pogledala je na sat i videla da
je prošla ponoć. Beba se vrpoljila pored nje i gurala pesnicu u usta,
čime je davala do znanja da je gladna.

„Sesili, mogu li, molim te, da uđem?”
Pošto je Steli ionako trebala bočica, Sesili je preko volje otključala
vrata, s bebom u rukama. Nije ni pogledala Bila, samo je prošla pored
njega, da uzme bočicu. Pošto ju je zagrejala, sela je na kuhinjsku
stolicu da nahrani svoju štićenicu.
„Oprosti mi, Sesili”, rekao je Bil kad se pojavio na kuhinjskim
vratima. „Zaista nisi uradila ništa loše.”
„Ne, nisam”, prosiktala je Sesili. “I svako ko kaže da jesam
dostojan je prezira.”

476

„Slažem se”, odvratio je pa seo na stolicu na kojoj je i prethodno
seđeo.

„I to stvarno mislim. Ako ponovo predložiš da ova beba ide u
sirotište, spakovaću se i otići s njom. Je l’ jasno?”

„Jasno i glasno. Ali ostaje činjenica da društvo još nije zrelo za
usvajanja druge rase, ni sjedne strane”, dodao je odlučno. „Možda će
jednog dana biti, i molim se da bude.”

„Nije me briga šta kaže društvo, a nije me briga ni šta ti kažeš!”
„Sesili, veruj mi, da me je zaista bilo briga za društvena pravila,
nikad se ne bih ni oženio tobom, pa sasvim sigurno ne bismo sad ni
vodili ovaj razgovor. Jednostavno bih ti oteo bebu i odneo je u
Najrobi. Zato, molim te, odaj mi bar malo priznanja. No bez obzira na
sve, nas troje moramo da živimo u društvu, koliko god pokušavali da
zaobiđemo pravila. A da par belaca usvoji crnačku bebu bukvalno je
nečuveno.”
„Ja...” Sesili je zaustila da nešto kaže, ali Bil je podigao ruku da je
zaustavi.
„Molim te, saslušaj me. Očigledno je da si razvila emocionalnu
vezu s tom bebom. To je i razumljivo, s obzirom na činjenicu da si
izgubila svoje dete. Saznao sam za ovu... situaciju tek pre nekoliko
sati, zato mi oprosti što se borim s njom. Činjenica je, Sesili, da čak i
kad bi otišla s bebom nemaš kuda da pobegneš.”
„Naravno da imam! Ketrin bi nas primila, pa čak i Kiki...”
„Siguran sam da bi, u početku, ali posle bi ti rekle isto što i ja. Ne
možeš biti majka crnom detetu. To ne bi prihvatili nigde na svetu. I
molim te, ne govori da ćeš otći da živiš s narodom Masai, jer te ni oni
ne bi hteli”, kazao je Bil, u pokušaju da se našali. „Slušaš li me šta ti
govorim, Sesili? Svet fantazije koji si stvorila otkad sam otišao nikad
ne može biti stvarnost. To sigurno i sama znaš, zar ne?”
Sesili se ugrizla za usnu, znajući da je to što govori njen muž u
izvesnoj meri tačno.
„Ali ne mogu da dignem ruke od nje, Bile. Data mi je na staranje.
A osim toga, za sve si zapravo ti kriv. Da nisi dozvolio da Nđala dođe
i boravi na našem imanju, sad ne bismo bili u ovoj situaciji.”
„Svestan sam toga, Sesili, i ne mogu da prežalim što sam na to
pristao. Daj mi je da je držim”, rekao je Bil i pružio ruke preko stola.
„Kuneš se da je nećeš noću odneti u Najrobi?”

477

„Obećavam. Hajde”, podstakao ju je, pa je nerado spustila Stelu u
njegove ruke.

„Zdravo, malena”, kazao je gledajući naniže u nju. „Ista si kao
tvoja majka prava lepotica.”

Sesili je gledala kako Bil pruža prst, a Stela ga grabi ručicom i
čvrsto stiska. Pred tim prizorom suze su joj navrle na oči.

„Isuse, gospođo Forsajt, stvarno si mi zadala dosta muka otkad
sam se tobom oženio.” Nasmešio joj se jedva primetno. „I vozio sam
se kući misleći da plovim u mirnije vode jer si izgledala kao da ti je
mnogo bolje.”

„Razvedi se od mene ako hoćeš”, odvratila je Sesili i slegla
ramenima.

„Da bismo izgladili ovu situaciju, Sesili, moraš da se ponašaš kao
odrasla žena, a ne kao nadureno dete. Mogu Ii da pitam da li iko zna
za Stelino prisustvo ovde? Recimo Ketrin?”

„Niko zato i nisam pustila Ketrin pre neki dan.”
„I potpuno si sigurna?”
„Potpuno.”
„Barem nešto.” Pogledao je u bebu. „Pusti me da razmislim na
miru šta je najbolje za sve nas...”
„Ali ja...”
Bil je stavio prst na usta. „Ni reči više noćas, Sesili. Čuo sam te. A
sad je vreme da svi legnemo da spavamo. Iznemogao sam.”
Bil je ustao i pružio Stelu Sesili, pa je poljubio u čelo. „Srećan Božić,
draga moja ženo. Ovo je, bogme, đavolski poklon koji me je sačekao
kod kuće.”

Na svoje iznenađenje, Sesili se nije probudila pored Stele do pet.
Strepeći da će plač probuditi Bila, podigla ju je i odnela u kuhinju, da
je nahrani.

„Srećan Božić, dušo”, kazala je dok je sunce spektakularno izlazilo
iza horizonta s druge strane prozora. „I ne brini, boriću se za tebe po
svaku cenu.”

Nakon što je Stela nahranjena i zaspala u kolevci, Sesili je pripasala

478

kecelju i umesila sveži hleb koji će jesti uz dimljenog lososa, a onda
hleb od prekjuče upotrebila za punjenje pileta koje je Bil doneo kući.
Kad je sve to obavila, obukla je svoju omiljenu smaragdnozelenu
haljinu, stavila malo pudera da prikrije tamne kolutove oko očiju i
namazala ruž na blede usne. Onda se vratila u kuhinju da oljušti
povrće. Sledeće godine će njen vrt biti bujan, pa će samo brati sveže...

A onda se trgla. Zašto je tako vesela? Bil će se najverovatnije
probuditi i reći da Stela mora da ide, što znači da će i ona spakovati
torbe...

„Dobro jutro”, rekao je Bil, kao da su ga prizvale njene misli.
„Izgledaš vedro i bezbrižno. Mogu li da zamolim za šolju čaja?”

„Naravno.” Sesili je stavila vodu da provri.
„Kako si, kako ste spavale?”
„Odlično, hvala. Ne pravi probleme noću.”
„Ali se zato očigledno budi sa ševama, a? Hvala”, rekao je kad mu
je Sesili pružila čaj. „Dobro, onda, Bobi i Ketrin treba da stignu u
podne, pa idem da se spremim, a posle toga se vidimo u salonu.
Moramo da razgovaramo, Sesili.”
Nakon petnaest minuta, Sesili je sedela u salonu i srce joj je lupalo
kad se Bil vratio, potpuno odeven, i seo u fotelju naspram nje.
„Moram ti reći da sam veći deo prošle noći proveo razmišljajući
kako je najbolje postupiti”, započeo je. „Shvatam da sam pre svega ja
odgovoran za ovu... nevolju u kojoj smo se našli. Najzad, ja sam
pristao da Nđala bude ovde.”
„Zasigurno znam da bi zadržala bebu da su joj dozvolili, ali nije, i
zato je želela da joj ja pomognem...”
„Mislim, draga moja, da moramo da se suočimo s činjenicama.
Shvatam da se osećaš odgovornom za to dete, ali moraš znati da
zapravo ne treba da se osećaš krivom. Štaviše, isto tako prihvatam i
da si postala emocionalno vezana za nju i da si mi rekla kako ćeš otići
s njom ako budem insistirao da ona ode.”
„I hoću, Bile, žao mi je, ali..
„Molim te, poštedi me te predstave, Sesili, i jednostavno saslušaj
šta imam da kažem. Sinoć sam ti rekao da je neodrživo da ti, a uz tebe
i ja, postanemo roditelji tog deteta. Strepim i od pomisli šta bi tvoji
majka i otac rekli kad bi im predstavila Stelu. Dakle, moraš da budeš
realna. Odnosno, ja moram da budem realan umesto tebe. Došao sam

479

do rešenja za koje se nadam da će te zadovoljiti, i mene, a naravno i
Stelu. Jesi li spremna da me saslušaš?”

„Da.”
„Moj predlog je da preko Nigasija nađemo neku ženu koju ćemo
uputiti u situaciju i koja će doći da živi ovde kao naša kuvarica i
sluškinja. Već sam odredio deo skladišta za prostorije za poslugu,
neće trebati mnogo da budu spremne za stanovanje. Kad ta žena
stigne, svima ćemo reći da imamo novu služavku, koja je došla s
bebom kod nas, s ćerkom ili unukom, zavisi od toga koliko je stara.
Tako će Stela moći da ostane kod nas, na Rajskoj farmi, i da raste pod
tvojom zaštitom. Nije neobično da sluškinje imaju i porodicu. To
takođe znači da će Stela u neku ruku rasti i u svojoj kulturi. Molim te,
ne zaboravi da je i to za nju važno.”
„Hoćeš da kažeš da će Stela morati da živi u skladištu?”, užasnula
se Sesili.
„Iskreno, Sesili, ne brinem se za detalje; njih možemo ispeglati i
kasnije. Mnogo više me je brinulo da nađem način da znaš da si
održala obećanje dato Nđali, da si obavila svoju hrišćansku dužnost i
da Stela može da ostane.”
„Ali, Bile, želim da je ja odgajam... da budem njena majka.” Sesili
se ujela za usnu.
„I po svemu ćeš to i biti, sve dok nema nikoga u blizini.”
„Zar neće sluškinja misliti da je čudno što bela gospođa, go-
spodarica kuće, provodi toliko vremena s crnom bebom?”
„Sluškinje nisu plaćene da odlučuju šta je čudno u vezi s njihovim
poslodavcima, a šta nije. Možeš da radiš šta hoćeš, samo da Stela bude
sa služavkom kad nam je neko u poseti.”
Sesili je ćutala i gledala dole, u svoja stopala.
„Svestan sam da ovo nije savršen ishod”, rekao je Bil blago, „ali
samo sam to mogao da smislim. Čak i ja imam svoje granice, Sesili, i
veruj mi, prošle godine sam gurnut vrlo blizu da ih pređem. Ali
shvatam da je nemoguće da te razdvojim od Stele, kao što je
nemoguće i da je nas dvoje podižemo kao svoje dete. Zato, i za tvoje
i za njeno dobro, spreman sam da je primim pod svoj krov ako si ti
spremna da prihvatiš moj kompromis. Jesi li?”
Sesili je i dalje zurila u noge.
Bil je uzdahnuo. „Sinoć sam te zamolio da se ne ponašaš kao

480

nadureno dete, pa te sad molim isto. Ja ne mogu više od toga. Da li to
prihvataš?”

Sesili je konačno pogledala Bila u oči. „Prihvatam.”
„Dobro. Sad je možda najbolje da nastavimo da slavimo Božić.” Bil
je pokazao ka drvetu. „Pogledaj ispod njega.”
Sesili se podigla i prišla drvetu. Ispod je bio paketić.
„Izvini što nisam imao vremena da ga uvijem kako treba. Nadam
se da će ti se dopasti.”
„Oh, Bile, osećam se tako loše, moj poklon za tebe je u paketu koji
su poslali moji roditelji iz Sjedinjenih Država, ali nije stigao...”
„Bez brige, draga moja, zaista. Hajde, otvori.”
Sesili se vratila na stolicu, odvezala uzicu i razmotala smeđu
hartiju, pa se ukazala plišana kutija. Otvorila je poklopac i ugledala
fini zlatan lanac sa izuzetnim četvrtastim smaragdom ukovirenim u
dijamante.
„Oh, bože, Bile! Tako je lep. Nije trebalo. Ja... Ja to ne zaslužujem.
Ne zaslužujem tebe...”
„Hoćeš da ti ga stavim? Lepo se slaže s tom tvojom zelenom
haljinom. Imam taj kamen već godinama momak iz Južne Afrike dao
mi ga je kad sam mu učinio neku uslugu, pa sam mislio da je bolje
nego da čami u fioci, da, ovaj... Mislio sam da bi lepo izgledao na tebi.
Evo, tako. Pogledaj se u ogledalo.”
Sesili je ustala, dok su joj se oči sjajile od suza, i prišla ogledalu
iznad kamina.
„Savršen je. Hvala ti, Bile, mnogo ti hvala. I hvala ti što si dozvolio
da Stela ostane.”
„Dođi, šašavice.” Bil ju je privukao u zagrljaj. „Nije nam bilo lako
otkad smo se venčali”, rekao je kad mu je spustila glavu na rame. „Pa
onda i rat i prinova u našoj porodici, a sasvim sigurno će biti još svega.
Ali nadam se da ovaj Božić može bar da obeleži početak nove ere za
tebe i mene.” Uhvatio ju je za bradu i podigao joj glavu da je pogleda.
„Šta misliš, stara moja?”
„Mislim... Mislim da bih to mnogo volela.”
„Dobro.” A onda se Bil sagnuo i, prvi put od dana njihovog
venčanja, potražio njene usne. Prošlo je toliko vremena otkad ju je
neko poljubio, da je gotovo zaboravila šta treba da radi, ali telom joj
se razlila vrelina i usne su joj se otvorile pod njegovim.

481

Iz dečje sobe se začula vriska i Sesili se nerado odvojila od njega.
„Gospode bože! Znaš li koliko dugo čekam na ovo, i sad nas
prekida!” Bil joj se osmehnuo. „Hajde, idi, idi svojoj bebi”, rekao je za
njom.

482

39

Sesili je znala da nikad neće zaboraviti taj Božić. Nije joj bilo drago
kad je Nigasi uzeo Stelu i odneo je u šumu, da je niko ne vidi, naročito
pošto je videla zaprepašćenje na njegovom licu kad su mu ona i Bil
predali dete i dovoljno bočica da ne bude gladna nekoliko sati. Bil ju
je uverio da s Nigasijem bebi neće pasti ni dlaka s glave.

„Rekao sam mu da ću, ako joj se išta dogodi, prijaviti vlastima i
njega i Nđalu jer su ostavili novorođenče”, utešio ju je Bil kad su ušli
nazad u kuću. „Shvataš, zar ne, da je niko ne sme videti dok nam ne
stigne služavka?”

„Da, shvatam. Hvala ti, Bile, mnogo ti hvala. Obećavam da neće
biti na smetnji i...”

„Vrlo dobro znaš da to nije istina, ali cenim tvoj trud.” Bil je
odmahnuo glavom dok je zatvarao ulazna vrata. „Šta sve ne radim da
te usrećim, draga moja. Dobro, idem da otvorim šampanjac, a ti bolje
pođi u kuhinju. Ketrin i Bobi će biti ovde svakog trenutka.”

Dan je protekao kao u transu, Sesili nije mogla da poveruje da ju je
Bil ne samo poljubio, već je i pristao da joj da najlepši poklon: Stelin
ostanak. Više nije gledala u Ketrinin trbuh sa zavišću, jer je i ona imala
dete da ga voli. Žalosno je što se to nije dogodilo na prirodan način,
ali bilo je više nego što se usuđivala i da sanja tokom strašne protelde
godine. Ketrin se mnogo divila njenoj ogrlici, a onda pošla za njom u
kuhinju, da joj pomogne da servira ručak.

„Pravo je čudo što si sve ovo sama pripremila iako možeš da lako
priuštiš sebi poslugu, Sesili”, prokomentarisala je Ketrin dok je
okretala krompire, tradicionalni prilog pravom engleskom pečenju.

„U stvari, Bil i ja smo zaključili da je vreme da dobijem pomoć.
Uskoro ćemo zaposliti služavku.”

„Blago tebi! Nadam se da će biti dovoljno novca od Bobijeve vojne
plate i od farme, da i ja dobijem pomoć kad se rodi beba. Moram ti
reći, Sesili, da danas prosto blistaš”, kazala je Ketrin posmatrajući
prijateljicu. „Konačno si izašla iz stanja potištenosti i divno je videti
da ste i ti i Bil tako srećni. Volela bih da je i Bobi tako zanet mnome,
ali mi se poznajemo oduvek i ponekad pomišljam da me i dalje vidi
kao ono nemoguće malo dete koje je svuda išlo za njim.”

483

„Ketrin, tvoj brak je jedan od najsrećnijih za koje znam.”
„Nisam sigurna da će me želeti zbog moga tela pošto se porodim.
Stvarno, Sesili, osećam se kao da sam već udvostručila težinu! Dok ne
stigne termin, biću krupna kao neka od njegovih dragocenih junica!”
Posle veoma veselog ručka, odigrali su nekoliko partija karata, a
onda je Ketrin kazala da je vreme da ide kući.
„Potpuno sam smlavljena, ali bio je divan dan. Mnogo vam hvala.
Uzvratićemo istom merom sledeće godine, obećavam”, kazala je dok
su se Bobi i ona grlili s domaćinima na odlasku.
Bil je čvrsto držao za ramena svoju ženu dok pikap nije iščezao s
prilaza.
„Sačekaj nekoliko minuta, Sesili. Nikad se ne zna, možda je Ketrin
nešto zaboravila pa će se vratiti zbog toga.”
Čim je isteklo deset minuta, Sesili je bila napolju i dozivala je
Nigasija.
„Zar zaista moraš odmah da vratiš Stelu?”, doviknuo je Bil za
njom. „Voleo bih da malo budemo sami.”
Ali Sesili se već udaljila toliko da ga nije mogla čuti.
Kasnije te noći, dok je Stela ležala ušuškana u dečjoj sobi, pošto joj
očigledno ništa nije falilo toga dana s čika Nigasijem, Bil je zapalio
vatru, ne samo zato što je veče bilo sveže već i zbog božične
atmosfere.
„Pričaj mi o proslavi Božića kad si bio dečak”, kazala je Sesili,
sklupčana u fotelji naspram njega.
„Oh, bilo je zastrašujuće engleski. Ujutru najpre pokloni u
čarapama, a onda pešice po snegu u crkvu... Siguran sam da nije
svake godine bilo snega, ali tako sam zapamtio. Sasvim drugačije od
ovoga ovde... “ Uzdahnuo je i pogledao je. „Sesili, ja... Mislim da smo
možda loše započeli.”
„Kako to misliš?”
„Mislim da veruješ da sam te zaprosio samo da bih spasao tvoju
reputaciju i obezbedio sebi suprugu koja će mi voditi domaćinstvo
kakvo zapravo nikad nisam imao. Drugim rečima, da je to bila
’pogodba’ koja nam je oboma odgovarala.”
„Da, baš tako kao što kažeš. Zar sam pogrešno shvatila?”
„Ne sasvim, ne. Nego... Pa, sasvim je izvesno da si me privukla čim
sam te upoznao. Fascinirala si me jer nisi bila kao druge žene ovde

484

bila si stvarna i nisi marila kakvu odeću nosiš, niti da budeš viđena na
poželjnim zabavama. Bilo je očigledno da si pametna, i naočita
takođe”, osmehnuo se. “A onda smo se venčali, i što sam te bolje
poznavao, sve sam više uviđao tvoju mirnu čvrstinu i istrajnost, kao
i činjenicu da nikad ništa nisi zahtevala od mene, već si me
jednostavno prihvatila onakvog kakav sam. Sve više sam... Ovaj,
postao sam ti sve privrženiji. Naravno, smatrao sam da je neprikladno
da se upuštamo u... fizički odnos dok si trudna, ali želim da znaš da
to nije bilo tako jer nisam želeo.” Vrat mu je blago pocrveneo. “A onda
se dogodilo najgore i ja nisam bio uz tebe kad sam ti bio potreban.
Sesili, neoprostivo je što sam te ostavio ovde samu tako blizu
porođaja, a naročito zato što nisam ni ostavio poruku gde sam. A kad
sam konačno stigao u bolnicu i zatekao te uspavanu, dok ti je život
visio o koncu, shvatio sam ne samo to da sam ispao gađan sebičnjak,
već i... da te volim.

Sesili, sedeo sam kraj tvoje postelje i plakao. A to mi si nije desilo
još otkad je Dženi, ona devojka što mi je slomila srce, kazala da
raskida veridbu.”

Bil je zastao, sa izrazom patnje na licu. „Tad je već, naravno, bilo
kasno: bila si toliko bolesna i očajna, i verovala si da me nimalo nije
briga za tebe. A zašto bi i mislila drugačije? Oženio sam se tobom, a
onda nastavio da živim kao pre toga. Onda je došao rat, i premda
nisam želeo da te ostavljam ovde samu, nisam imao drugog izbora.
Osim toga, bilo mi je jasno da me ne želiš u svojoj blizini. Pa ipak
mada na svoj nespretan način davao sam sve od sebe da ti pokažem
da mi je stalo, ali ti to nisi videla, zar ne?”

„Ne, Bile, mislila sam da me nimalo ne voliš.”
„Upali smo u ćorsokak i, da budem iskren, nisam video mogućnost
da se to promeni. A onda, kad je Nđala došla ovamo, kao da se
podigao sivi oblak oko tebe. Video sam kako se povremeno smešiš, a
one noći kad su nam bili Džos, Dajana i Džok, izgledala si divno. Dok
smo plesali, u meni se javila nada da ima budućnosti za nas. Šta ti
misliš o tome, Sesili?”
„Ja... Mislim da smo se oboje povukli iz sveta, svako na svoj način.”
„Slažem se. Jesmo. A što je još važnije, povukli smo se jedno od
drugoga. Goruće pitanje je, naravno, da li si ti... da li gajiš neka
osećanja prema meni?”

485

„Mislim da se nisam usuđivala, Bile.” Sesili je zbunjeno zavrtela
glavom. „Kao i ti, i ja sam navikla da se oslanjam samo na sebe.
Samo... samo ne želim da opet budem povređena. Posle svega što se
dogodilo, to bi me slomilo.”

„Shvatam, naravno. Možda bismo mogli da se vratimo i ponovo
počnemo?” Bilu su oči bile staklaste, izgledao je kao da je na ivici
suza. „Želim da budem bolji čovek za tebe.”

„I za Stelu.”
„I za Stelu”, klimnuo je glavom. „Dakle?” Pružio je ruku ka njoj.
„Da probamo?”
Nakon kratke pauze, Sesili je prihvatila njegovu ruku. „Svakako
možemo pokušati.”
„Dođi.” Ustao je i privukao je k sebi. Onda ju je privio u zagrljaj i
poljubio.

Sesili je probudila bebina dreka iz petnih žila. Prisilila je sebe da
otvori oči i ugledala Bila kako stoji iznad nje, sa Stelom u naručju.

„Mislim da je možda bolesna. Pokušao sam da je nahranim iz
bočice, ali stalno je pljuvala mleko nazad. Šta da radim?”

Sesili se podigla u sedeći položaj i shvatila da je gola.
„Daj mije”, kazala je pružajući ruke da uzme rasplakanu bebu.
„Fuj, smrdi. Kažeš da nije htela bočicu?”
„Nije. Uzeo sam je iz frižidera, ali odbila je da prihvati.”
„Jesi li je prvo zagrejao?”
„Ne... Oh, izgleda da zato nije htela.”
„Dodaj mi, molim te, kućnu haljinu.”
Bil ju je skinuo s kuke na poleđini vrata. Sesili je spustila Stelu na
krevet pa se uspravila da navuče haljinu, s neobičnim osećanjem jer
je gola pred mužem. Bil se sagnuo i poljubio je u lopaticu, a onda joj
onjušio vrat.
„Prošla noć je bila divna, dušo.”
„Da, ali moraću da nahranim bebu da bi prestala da dreči”,
osmehnula se privezujući pojas haljine, pa podigla bebu u naručje.
Bil je išao za njom po kuhinji i gledao kako uzima bočicu i stavlja

486

je u šerpu s vodom, da zagreje mleko.
Čim je beba počela zadovoljno da pije, Bil je seo naspram nje. Imao

je na sebi samo šorts, i Sesili je zatreperilo međunožje od prizora
njegovih širokih prsa.

„Izgledaš prekrasno jutros.”
„Uverena sam da ne izgledam”, odgovorila je Sesili i zakolutala
očima. „Nisam se još ni očešljala.”
„I nikad više i ne moraš, što se mene tiče. Volim tako neobuzdanu
kosu, kako ti pada po golim ramenima...”
„Bile!” Sesili se zakikotala.
„Uglavnom, gospođo Forsajt, zgrabiću te čim to bude moguće, ali
najpre da te pitam da li bi želela da pođeš sa mnom u Najrobi, na trke?
Mislim da je vreme da se ti i ja pojavimo zajedno u klubu Mutijaga.
Svi će biti tamo, a s tobom uz sebe, možda ću i uživati.”
„Oh, ali šta ćemo, za ime sveta, sa Stelom?”
„Mislim da smo Nigasi i ja našli nekog ko odgovara.”
„Već?”
„Da. Siguran sam da znaš onu ženu što prodaje sveže mleko na
putu za Gilgil.”
„Da, znam.”
„E pa, Nigasi joj je pomogao kad se našla u situaciji kao i Nđala.
Ona mu je neka rođaka, pa me je pitao mogu li da joj dam dve krave
da ih muze i prodaje mleko ljudima poput nas. Dobila je sina, kom je
sad otprilike deset godina, i živi s njim u onoj baraci pored puta, jedva
sastavlja kraj s krajem. Nigasi garantuje da je poštena žena, a prednost
je i to što malo govori engleski, naučila je u razgovorima s
mušterijama kad kupuju kod nje mleko.”
Sesili je pokušala da se seti kako ta žena izgleda. „Koliko je stara?”
„Nisam siguran, verovatno je u ranim dvadesetim. I, naravno,
odgajila je sopstveno dete, pa će umeti da se stara o bebi.”
„I njen sin će doći da živi ovde?”
„Da, hoće. Može ti pomagati u bašti. Nigasi je već razgovarao s
njom i ona shvata situaciju sa Stelom.”
„Neće nikome reći, zar ne?”
„Gospode, ne. Već misli za tebe da si svetica jer si spasila to dete. I
jesi, draga moja. Sramota me je što sam te možda naveo da se osećaš
drugačije.”

487

„Važi, samo da očistim Stelu i da se obučem pa je možemo
primiti”, složila se Sesili.

Sat kasnije, sedela je sa Bilom u salonu. Nigasi je uveo bolno
mršavu mladu ženu koju je Sesili prepoznala, i dečaka neuhranjenog
i sitnog za uzrast od deset godina. Majka i sin su stajali u dnevnoj sobi
i osvrtali se, u čudu.

„Molim vas” Sesili je pokazala na kauč „sedite.”
Oboje su se izgleda prestravili na tu pomisao, ali Nigasi im je nešto
rekao, pa su se nerado spustili na ivicu sofe.
„Ovo su Lankenua i njen sin Kvinet”, rekao je Bil. „Ovo je Sesili,
moja supruga”, kazao je na jeziku Masaija ovim dvoma na kauču.
„Veoma mi je drago što smo se upoznali. Takwena, Lankenua”,
dodala je Sesili.
„Dobro, možda je najbolje da Nigasi i ja prevodimo tvoja pitanja
za Lankenuu”, predložio je Bil.
„Ja... Ne znam šta da pitam.”
Sesili je odmeravala mladu ženu pred sobom. Imala je oči pre-
plašene košute, spremne da pojuri kao strela i na najmanji šušanj. Nije
bila naročito privlačna, kosa joj je bila ošišana uz samu glavu i imala
je veliki nos za takvo lice, i žute i neravne zube. Uopšte uzev, sin je
bio lepši, s ponosnim držanjem svojih Masai predaka.
„Lankenua zna šta posao obuhvata i rado će ga, veoma rado
prihvatiti”, ponovio je Bil. „Možda je najjednostavnije da doneseš
Stelu, da vidimo kako će reagovati na nju.”
„Dobro”, kazala je Sesili i ustala. Za nekoliko sekundi se vratila s
bebom i pružila ju je Lankenui, kojoj su oči sinule kad je videla Stelu.
Nešto joj je tiho mrmljala, pa gukala, a Stela je mirno ležala u njenom
naručju.
„Šta kaže?”, upitala je Sesili Nigasija.
„Da beba lepa kao princeza.”
„Što zapravo i jeste u svetu Masaija”, dodao je Bil.
„Lankenuina majka mudra žena”, ubacio se Nigasi. „Mnogo
pametna.”
Stela je zaplakala pa je Sesili otišla da joj donese bočicu.
„Pusti Lankenuu da je nahrani, draga”, rekao je Bil.
Sesili ga je poslušala i beba je bez problema prihvatila bočicu od
Lankenue.

488

„Da li ume da kuva?”, upitala je Sesili.
Nigasi je poslušno preveo na jezik ma.
„Kaže da ne ume hranu za belci, ali ona brzo nauči.”
Sesili je posmatrala kako se Kvinet, mali dečak, naginje nad Stelu,
kako mu se licem širi blagost i kako se osmehuje bebi.
„A biće i veša za pranje takođe. I posla u bašti za dečaka”, rekla je
Sesili.
„Dečak stara o kravi. On jak”, objasnio je Nigasi.
Onda je Lankenua kazala nešto Nigasiju i ovaj je klimnuo glavom.
„Šta je rekla?”
„Ja rekla ti dobra žena.” Lankenua je izgovorila te reći polako i
osmehujući se Sesili. „Ja volim radim za tebe.”
Bil je iskosa pogledao u Sesili. „Dakle?”
Sesili je i dalje gledala u Lankenuu. „Važi”, konačno je rekla. „I ja
volim da vas dvoje radite za mene.”

Kasnije te večeri, Lankenua, njen sin i njihove dve krave smestili
su se ukraj skladišta.

„Znaš, sad mislim da zapravo ništa i ne treba preuređivati”,
primetio je Bil. „Ionako će tamo spavati samo za vreme kiša. Izgleda
da ne mogu biti zadovoljniji svojim novim domom.”

„Moraju imati bar neke sanitarne uslove, Bile. Klozet i česmu. Jesi
li siguran da možemo imati poverenja u njih?”

„Apsolutno, a osim toga, Nigasi će biti ovde da ih nadgleda dok
mi budemo u Najrobiju.”

„Oh, Bile, ne mogu da pođem sutra. Želim svojim očima da se
uverim da će se starati kako treba o Steli.”

„Instinkt mi govori da je ta žena dostojna poverenja, da je i sama
imala težak život. Predlažem da sad ostavimo Stelu s Lankenuom u
dečjoj sobi, i da ranije legnemo.” Nasmešio joj se. „Pa ćemo videti
kako će biti ujutru.”

„Važi.” Sesili je shvatila aluziju i stidljivo klimnula glavom. Bil ju
je obgrlio rukom oko ramena pa su pošli nazad, prema kući.

489

40

Za Sesili je otpočela nova era. Videvši da se Lankenua već zaljubila
u Stelu, otišla je s Bilom u Najrobi, na trke. To što joj je odeća bila dve
godine zastarela i što nije bila ošišana po poslednjoj modi, Bilu nije
bilo važno i rekao joj je da je i tako prelepa. A posle dugih, toplih noći
vođenja ljubavi u onoj sobi nalik celiji, u klubu Mutijaga, osećala je da
je lepa kao Dajana, za čiju su ljubavnu vezu s Džosom sad već svi
znali. Sesili i Bil su jedne noći izašli s njima na večeru, pa je Džok
seđeo pored nje rogonja, kako ga je Bil zvao i polako se opijao. Niko
u klubu nije ni trepnuo na to što se dešava.

„Svi su navikli na Džosa i njegovo ponašanje, dušo”, rekao je Bil i
slegao ramenima. (Sesili je obožavala da je zove „dušo”.)

Ubedili su je da ostane i za novogodišnje veče, pa se videla i s
kumom na velikoj zabavi održanoj u klubu.

„Dakle, mila moja! Apsolutno zračiš!“ Kiki ju je obavila oblakom
parfema i duvanskog dima. „Ali treba da obnoviš garderobu**,
prošaptala joj je na uho. „Daću ti adresu radnjice gde prodaju bajnu
odeću, prekopiranu s najnovijih pariških modnih pista. A moraš i da
upoznaš princa Pavla i princezu Olgu od Jugoslavije borave kod
mene dok traje ovaj grozni rat. Navrati jednog vikenda pa ćemo
napraviti zabavu kod kuće!“

Sesili je pristala, znajući da će Kiki najverovatnije zaboraviti da ju
je pozvala. Uprkos spoljašnjoj joie de vivre37 i savršenoj šminki, njena
kuma je imala tamne kolutove ispod lepih očiju i ruka joj je drhtala
dok je prinosila muštiklu usnama.

„Moraš li da ideš kući?”, pitao ju je Bil dok su ležali goli u krevetu,
osluškujući slavlje koje se nastavilo do ranih sati prvog dana 1941.

„Znaš da moram, Bile. Danima nisam videla Stelu. Mogla bi da me
zaboravi.”

„Sve dok ih hrane i dok im menjaju pelene, bebama je svejedno ko
ih opslužuje”, prokomentarisao je on. „Ili je bar tako govorila moja
stara dadilja.”

37 Fr.: Životna radost. (Prim. prev.)

490

„Sigurna sam da je tvoja dadilja u izvesnom smislu bila u pravu,
ali zaista mislim da nedostajem Steli. Osim toga, ti ćeš se vratiti na
posao, a šta bih ja radila ovde po ceo dan?”

„Tačno. Pa”, rekao je i poljubio je u čelo, „požuri nazad, svojoj bebi
i svojim glavicama kupusa, a ja ću doći čim budem mogao.”

Sesili je otišla sutradan ujutru, a prtljažnik Ketrininog pikapa bio
je krcat novom odećom koju je Sesili kupila u novom butiku u
Najrobiju, koji joj je preporučila Kiki.

„Zar nije bilo zabavno?” Ketrin je zevnula kad su krenule iz
Najrobija, s velikim stomakom pritisnutim uz volan.

„Hoćeš da ja vozim, Ketrin?”
„Bože, ne, najveći deo nije beba nego salo”, odgovorila je ona.
„Moram ti reći da mi je drago što se vraćam kući; to silno zabavljanje
me je izmorilo. Izgleda da je i Bil uživao ranije je uvek bio uštogljen u
takvim prilikama. Očigledno je da se vas dvoje odlično slažete muž ti
izgleda kao mačak koji je dobio kajmak. Tvoj ulazak u njegov život
nešto je najbolje što mu se ikada dogodilo.”
„I ja se osećam isto u vezi s njegovim ulaskom u moj život”,
osmehnula se Sesili. „Nedostajaće mi dok bude odsutan.”
„Sad sam te prvi put čula da to kažeš, i strašno sam srećna zbog
vas oboje.”
I zaista, pošto ih je Ketrin dovezla na Rajsku farmu i upoznala
Lankenuu, Kvineta i Stelu bebi je tepala bez kraja i konca Sesili ju je,
s bebom u naručju, ispratila mašući i misleći kako ni ona ne bi mogla
biti srećnija.

Narednih nekoliko nedelja Bil se svojski trudio da što ćešće dolazi
kući, ponekad bi stigao kasno noću i ponovo otišao u zoru. Tih noći
Sesili bi smestila Lankenuu i Stelu u jednu od gostinskih soba
kategorički je odbila da Stela spava u skladištu da ne bi uznemiravali
nju i Bila.

Što je bolje upoznavala Lankenuu, za koju je dokučila da je
otprilike njenih godina, sve joj se više sviđala i počela je da stiče
poverenje u nju. Brzo je učila i nakon manje od mesec dana već je

491

mogla da spremi pristojnu večeru od pečenog pileta i karija (iako je
greškom zavrnula šiju jednoj od Sesilinih dragocenih kokoški umesto
da uzme pile iz frižidera). Kvinet se takođe pokazao kao veoma
koristan u bašti i Sesili ga je naučila kako da gaji razne vrste biljaka i
povrća. Morala je da ga prekori samo jednom, kad je izašla na
verandu i ugledala mršave krave kako pasu nasred travnjaka ispred
kuće. Uopšte uzev, on je bio drag dečko, a zahvaljujući redovnoj i
dobroj ishrani, upali obrazi su mu se popunili. Lankenua je bila
beskrajno nežna prema Steli, pa se Sesili usuđivala da se povremeno
odveze do Najrobija, kad Bil nije mogao da dođe kući.

Poslednje nedelje januara, Lankenua je probudila Sesili kucanjem
na vrata spavaće sobe.

„Dođi, gospoja Sesili.” Lankenua je mimikom pokazala telefon uz
glavu. Sesili je obukla kućnu haljinu i bosa pošla hodnikom da se javi.

„Halo, dušo, Bil je”, začula je glas svoga muža na pucketavoj vezi.
„Samo sam hteo da ti javim da ću večeras kasno doći kući. Desilo se
nešto prokleto grozno.”

„Šta?”
„Džos je imao saobraćajnu nesreću nedaleko od Dajanine i
Džokove kuće u Karenu. Izgleda da je slomio vrat. Oh, bože, Sesili...
Džos je mrtav!”
„O ne!” Sesili se ugrizla za usnu. Znala je da Bil obožava Džosa,
uprkos njegovom nečuvenom ponašanju sa ženama. „Ja... Mogu li
nešto da učinim?”
„Ne. Izgleda da ja moram da preuzmem njegove dužnosti dok sve
ne srede. Idem sad do mrtvačnice da... da vidim starog momka i da
se oprostim”, dodao je slomljenim glasom.
„Oh, dušo, mnogo mi je žao. Da dođem da budem uz tebe?”
„Šta god da se desilo, sahrana će biti brzo. To se tako mora ovde,
znaš. Pa, ako si sigurna da želiš da dođeš, onda ću te čekati kasnije u
klubu. Pazi kako voziš, Sesili.”
Spustila je slušalicu i otišla u kuhinju da napravi sebi šolju jake
kafe. Pijuckajući je, zurila je kroz prozor, u novo veličanstveno jutro;
jutro koje Džos onako pun života i vitalan neće videti. Setila se kako
je njen otac često koristio jednu prilično staru izreku, nešto o tome
kako čovek koji živi od mača, od mača i strada. Sesili je prvi put zaista
shvatila šta to znači. Džos je mačem krčio sebi put kroz život ne

492

zastajući ni da udahne. A sad ga više nema.
U kuhinji se pojavila Lankenua sa Stelom u naručju.
„Ti u redu, gospoja Sesili?”
„Moram da idem u Najrobi”, kazala je Sesili. „Ti čuvaj Stelu, važi?”
„Važi.”
Sesili je spakovala jedinu crnu haljinu i šešir koje je imala, i malo

nakon podneva krenula Bilovim rezervnim pikapom u Najrobi. Iako
je isprva bila nervozna kad je morala sama da vozi, naučila je da uživa
u slobodi kretanja po okolini za svoj groš.

Atmosfera u klubu Mutijaga bila je prigušena, najblaže rečeno.
Kroz prozorčić je videla muškarce, okupljene u baru za gospodu,
kako piju viski i tiho razgovaraju. Nekoliko žena je sedelo napolju, na
terasi, i podigle su čaše sa šampanjcem da odaju poštu Džosu. Sesili
je otišla u sobu, u nameri da se presvuče jer je bila prašnjava od puta,
ali uskoro je čula kako se vrata iza nje otvaraju.

„Zdravo, dušo, rekli su mi da si stigla.” Bil je bio siv u licu i
umoran, kao da je deset godina ostario otkad ga je poslednji put
videla. Sesili mu je prišla.

„Mnogo, mnogo mi je žao. Znam koliko ti je značio.”
„Eh. Uprkos njegovim manama, život ovde bez njega više nikad
neće biti isti. Ali sve je gore, Sesili. Išao sam u mrtvačnicu da ga vidim
i razgovarao sam sa šefom policije Popijem. Ovo ne sme da se sazna
javno dok sutra ne bude zvanično objavljeno, ali izgleda da je stari
dobri Džos ubijen.”
„Ubijen? Oh, bože moj, Bile. Šta se dogodilo?”
„Upucan je u glavu. Izgleda da je metak u pravoj liniji prošao kroz
uho, pa je završio u mozgu. Nije imao nikakve šanse.”
„Ali ko bi želeo da ubije Džosa? Svi su ga voleli, zar ne?”
Sesili je upitno gledala muža, a onda joj je sinulo.
„Oh”, prošaptala je.
„Da, bojim se da to svi misle, naročito pošto se dogodilo vrlo blizu
Džokove i Dajanine kuće. Izgleda da je Džos dovezao Dajanu do tamo
i... Sam bog zna šta se tačno dogodilo, ali izgledi nisu dobri za Džoka
Brotona.”
„Pa, da budem iskrena, Bile, iako znam koliko si bio privržen
Džosu, ne bih baš sasvim krivila Džoka da ga je zaista on ustrelio.”
„Znam, dušo, znam.” Bilje uzdahnuo i seo na krevet. „Ovo je sve

493

strogo poverljivo sahrana će se održati sutra, a posle toga će policija
ispitati Džoka.”

„Šta ti misliš, da li je to uradio?”
„Kao što si upravo rekla, svakako je imao motiv. Bilo kako bilo,
zasad nikom ni reči o tome. Samo sam hteo da ti kažem. A sad idem
nazad u kancelariju Ministarstva rata, da pokušam da preuzmem
kormilo. Hoćeš li ti biti dobro?”
„Da, naravno”, Sesili je klimnula glavom.
„Vratiću se na vreme za večeru.” Tužno joj mahnuvši, Bil je izašao
iz sobe.

Sahrana Džoslina Viktora Heja, dvadeset drugog erla od Erola,
održana je narednog dana u Crkvi Svetog Pavla u Kijambu, u ne-
posrednoj okolini Najrobija. Sesili, koja je sedela u prednjoj klupi,
osvrnula se iza sebe i videla da su prisutni svi koji nešto znače, ali nije
našla Dajanu. Prethodne noći, Bil joj je ispričao da se, samo nekoliko
sati pre Džosove smrti, Džok složio s tim da se razvede od Dajane
kako bi se ona udala za Džosa. Nazdravio je njihovoj sreći u klubu
Mutijaga, pred svima prisutnima.

„Molim te, ne zaboravi da samo policija zna da je Džos ubijen; svi
ostali još uvek veruju da je posredi tragična nesreća11, upozorio ju je
pre no što su krenuli na sahranu.

Ipak, bilo je očigledno, na prijemu u klubu Mutijaga, održanom
posle sahrane, da se već šire glasine. I Alis i Ajdina su bile slomljene,
i malo je bilo lepih reči za Dajanu. Pojavio se i Džok, pijan i potresen,
pa ga je odvela njegova prijateljica Džun Karberi, da „ne napravi
budalu od sebe11, kao što je prošištala Bilu.

„Osećam kao da je ovo kraj jedne ere11, kazao je Bil dok je pomagao
Sesili da uđe u pikap kasnije toga dana. „Srećna dolina je bila Džos, i
premda smatram neke njegove postupke neprihvatljivim, bez njega
će svet biti manji. Molim te, pazi kako voziš i javi mi se telefonom kad
stigneš, važi?“

„Hoću.“
Dok je vozila, Sesili se žarko nadala da udarac zbog smrti Bilovog

494

najboljeg prijatelja neće prigušiti njihov novi divni odnos.

Posle tri nedelje, Džok Broton je uhapšen zbog ubistva Džosa
Erola. Skandal je odjeknuo na naslovnim stranicama širom sveta, pa
ju je čak i Dorotija zvala da čuje novosti.

„Znači, poznavala si lično tog Džosa?11, kazala je Dorotija bez
daha.

„Da, on je... bio je Bilov blizak prijatelj. On, Dajana i Džok su nam
bili u gostima preko vikenda u decembru.11

„Oh, bože!11 Ćutali su, zaneti. „Znači, upoznala si Dajanu? Je li
tako lepa kao što izgleda u novinama?11

„Da, veoma je privlačna.11
„Šta misliš, da li ga je ser Džok ustrelio?11
„Ne znam, mama, ali Džos i Dajana nisu ni pokušavali da sakriju
svoju vezu pred njim.”
“Neverovatno mi je da su boravili pod tvojim krovom...”
Sesili je morala da se osmehne, jer je majka zvučala kao opčinjena
obožavateljka slavnih ličnosti, ma koliko situacija bila sumorna.
„Jesu li bili zaljubljeni kao što kažu u novinama?”, upitala je
Dorotija.
„O da.” Ili obuzeti požudom, pomislila je Sesili. „Bilo kako bilo,
moram da idem”, kazala je, jer je čula kako Stela javlja da je vreme za
bočicu. „Pozdravi sve.”
„Čekaj, je l’ se to beba čuje kod tebe?”
„Da, Stela, ćerka moje služavke. Mnogo je slatka, mama.”
„Pa, ako se ovaj rat ikada završi, odmah ću se ukrcati na brod i
doći da te vidim, dušo. Po svemu sudeći, Kenija je veoma inte-
resantna.”
„Oh, jeste, sigurno”, kazala je Sesili. „Ćao, mama.”

Vesti o ratu, koje su dugo dominirale u razgovorima, privremeno
su potisnute u korist sočnih tračeva oko istrage ubistva. Iako je Sesili

495

bila srećno zaokupljena Stelom, srce ju je bolelo jer njen muž sve
vreme provodi u Najrobiju, ne samo da bi radio bivši Džosov posao,
već i da bi sredio lične stvari svoga prijatelja.

Ketrin ju je redovno zvala telefonom na Rajsku farmu. Najveći deo
vremena provodila je sa Alis na farmi Mandžohi, dajući sve od sebe
da olakša Alis oplakivanje Džosa.

„Zabrinuta sam za nju”, Ketrin se poverila Sesili. “I otac joj je
nedavno umro, pa ju je ubistvo Džosa potpuno satrlo... Ona nije
dobro, Sesili, ne znam šta da radim.”

Suđenje Džoku Brotonu konačno je počelo u Centralnom sudu
Najrobija krajem maja.

„Stvarno, kao da je publika došla da vidi predstavu, dušo”,
uzdahnuo je Bil kad ju je pozvao krajem prvog dana suđenja. „Ovde
je čitava Srećna dolina, u najboljoj odeći, naravno, a tu su i reporteri
iz svih krajeva sveta. Dajana se bar pokazala time što je unajmila
darovitog advokata za svog sirotog muža. Zamisli, jutros se pojavila
u sudnici sva u crnini i spremna da izigrava udovicu. Mrzim da
govorim loše o bilo kome, ali izgleda kao da uživa u tome što privlači
pažnju.”

Quelle surprise38 pomislila je Sesili.
„Dođi u grad ako hoćeš, ali spektakl je prilično jeziv, naročito u
trenutku dok rat još traje.”
„Mislim da ću ostati ovde”, kazala je Sesili, znajući da će njena
majka biti silno razočarana što ona propušta jedno od najsenzaci-
onalnijih ubistava modernog doba. Sesili je daleko više zanimalo da
posmatra Stelu koja je sad imala šest meseci kako raste. Ona mršava
beba postala je bucmasta i ljupka devojčica, i Sesili se oduševljavala
svakim njenim pokretom. Stela je sad poklanjala punu pažnju okolini,
pa bije Sesili stavila na ćebe u bašti, u hladu afričkog bagrema, i
posmatrala kako malena svojim krupnim očima toliko sličnim očima
njene majke prati kretanje oblaka na nebu i veseli cvrkut ptica na
granju iznad sebe. Vulfi ju je obožavao i noću je ležao pred vratima
dečje sobe.
„Čini mi se da zaista mnogo vremena provodiš pazeći na Stelu”,
jednom je primetila Ketrin koja se sad mogla poroditi svakoga dana

38 Fr.: Kakvo iznenađenje. (Prim. prev.)

496

dok je sedela sa Sesili na verandi, a ova držala Stelu u krilu.
„Lankenua je mnogo zauzeta kućnim poslovima, neko mora da

pazi na nju. A i preteška je da se nosi u nosiljci”, brzo je odgovorila
Sesili.

Ketrin ju je odmerila pogledom. „Stela baš i ne zvuči kao Masai
ime, zar ne?”

„Ime joj je zapravo Nđala, što znači ’zvezda’. Zar nije lepo? Stela je
samo latinski prevod tog imena”, slagala je Sesili s lakoćom.

„Samo pazi da je ne zavoliš previše i da se ne završi tako što ćeš se
sve vreme starati o njoj. Tako bi samo zamenila jedan posao drugim,
zar ne?”

„Oh, ne smeta mi nimalo. Najzad, bolje je nego ribati podove”,
osmehnula se Sesili.

„Dakle, porota se konačno povukla da veća o presudi”, rekao je Bil
svojoj ženi telefonom dva dana kasnije. „Da budem iskren, ja sam već
stigao dotle da me više nije ni briga kako će presuditi. Sve se to
pretvorilo u cirkus i laknuće mi kad se završi.”

„Šta misliš, kakva će biti presuda?”, upitala ga je Sesili dok je
stavljala kašičicom zalogaje ispasirane jabuke Steli u usta, istovre-
meno držeći telefonsku slušalicu.

„Dokaz protiv njega je prilično jak, ali Moris, njegov advokat,
održao je spektakularan završni govor. Vredan je svakog penija koji
je Dajana potrošila na njega. Bilo kako bilo, javiću ti čim donesu
presudu. A onda će možda dragi stari Džos počivati u miru.”

„Zaista se nadam da hoće”, promrmljala je Sesili za sebe, vraćajući
nazad slušalicu. “A i da će Bil naći mir.”

„Oslobođen je!”, javio joj je Bil u deset sati uveče, istoga dana.
„Ipak neće biti obešen.”

„Au! Mislila sam da je većina očekivala da će ga proglasiti krivim.”
„I jesu očekivali, ali... istini za volju, pošto sam čuo dokaze, ni ja

497

nisam siguran da je kriv. Samo mi je drago što se završilo i, draga,
bojim se da neću doći kući ovog vikenda; moram da posetim logor za
vojne zarobljenike u Mombasi.”

„Oh, bože, nećeš valjda biti u nekoj opasnosti?”
„Ne, nimalo. Samo moram da proverim da dobro tretiraju ratne
vojne zarobljenike. Javiću ti se čim budem mogao. Glavu gore, ovo
jednostavno ne može više dugo trajati.”
Sesili je spustila slušalicu, a onda izašla na verandu. Mada je nebo
iznad nje bilo vedro, bilo je i neuobičajeno vlažno veče za jul, vazduh
je bio zasićen mirisima cveća iz vrta. Nije se mogla obuzdati a da ne
misli na onu noć kad su Džos i Dajana plesali baš na tom mestu...
Vrativši se u kuću, odlučila je da sutra pozove majku i javi joj
novost. Iako je duboko u duši verovala da je Džok kriv, bilo joj je
drago što nije završio sa omčom oko vrata. Legla je u krevet i žarko
poželela da se rat uskoro završi; jedva da je uopšte viđala Bila
proteklih nekoliko meseci. Da nema Stelu, poludela bi.
Ketrin je bila u istom položaju, ali je bar mogla ponovo da dolazi
na Rajsku farmu, jer je njen sin Majki rođen krajem maja. Sesili i ona
su zajedno plele čarape i kape za vojnike na frontu, a Stelu i Majkla bi
stavile na tepih pred sobom. Stela je sad mogla da sedi, pa je ozbiljno
zurila u sićušnog Majkla.
„Samo da se rat brzo završi pa da Bil i ja možemo konačno da
budemo normalan par”, uzdahnula je Sesili pružajući ruku da ugasi
svetlo.

498

41

Maj, 1945.

Prošle su još četiri godine pre nego što se Sesili ispunila želja. Bile
su to najduže četiri godine u njenom životu.

Kad je čula da je napadnut Peri Harbor i da su Sjedinjene Države
ušle u rat, Sesili je čvrsto stezala Stelu uz sebe i jecala, uplašena za
svoju porodicu u Njujorku. Pošto su nestašice hrane bile sve veće,
Sesili je zahvaljivala bogu što njen povrtnjakbuja, i što imaju jaja i
mleka od stoke. Bel, njena lepa kobila, rekvirirana je za vojne potrebe,
i onoga dana kad je Bil odveo konja, Sesili je oči isplakala.

Iako Rajska farma nije imala nikakvog dodira s ratom, ona je živela
u neprekidnom strahu za Bilov život. Kao komandant Kraljevih
afričkih pušaka, Bilje opravdao svoje reči i borio se sa svojim trupama
gde god je bilo neophodno. Vojna dejstva su bila ograničena
početkom rata, ali 1943, na Sesilin užas, Bil i Jedanaesta divizija
otplovili su u Burmu da se bore. Sesili je živela u agoniji napetosti i
neizvesnosti jer nedeljama nije imala vesti od njega, a i tada samo
nekoliko kratkih pisama u kojima je pisao o jakoj vrućini i vlazi u
džungli, i nekoliko rečenica koje su cenzori precrtali crnim. Vratio se
nakratko na Rajsku farmu, ispijen i progonjen ratom, samo da bi ga
ponovo vratili da se bori.

Telefon i telegraf su joj bili jedine veze sa svetom, dok je utvrđivala
svoj položaj trudeći se da stvori atmosferu doma za devojčicu.

Jednog kišovitog dana u maju četrdeset pete, zazvonio je telefon.
Bio je to Bil, javio joj je vest od koje joj se srce uzlupalo.
„Gotovo je, stvarno je gotovo! Lankenua, gotovo je!”, viknula je
trčeći hodnikom prema kuhinji, gde je četvorogodišnja Stela sedela za
stolom i crtala, dok je Lankenua čistila. „Stvarno je gotovo!” Smejala
se i privila iznenađenu Lankenuu u zagrljaj.
„Šta je gotovo, gospoja Sesili?”
„Rat! Stvarno je završen”, kazala je pa podigla Stelu, koja je već

499

bila za glavu viša od Majkla iako je među njima bilo samo šest meseci
razlike. „Gotovo je.” Poljubila je u glavu svoje voljeno dete, u uredne
pletenice. „Sad Bil može da dođe kući za stalno, i konačno ćemo biti
porodica.”

„Zašto plačeš kad si srećna?”, upitala ju je Stela.
„Oh, zato što je to tako divno! Konačno mogu da odem kući i da ti
pokažem Njujork, i... oh, milion drugih stvari. A sad idem u Najrobi.
Planirane su razne svečanosti. Lankenua, molim te, izvadi mi onu
plavu haljinu s trakama i ispeglaj je. Oh, i moj stari slamnati šešir.”
„Mogu li i ja s tobom?”, upitala je Stela molećivo.
„Ne danas, biće prevelika gužva u gradu, mogla bi da se izgubiš.
Ali možeš drugi put, obećavam.”
„Ali ja volim da gledam radnje s tobom i Jejo.”
„Znam da voliš, mila moja, ali u njima ništa nije preostalo. Uskoro
će biti, pa ćemo ići da ti kupimo mnogo lepih haljinica. Evo” Sesili je
pružila ruku „dođi da mi pomogneš da se spremim.”
Stela je sedela na krevetu dok je Sesili ukosnicama pričvršćivala
uvojke.
„Zašto ti i ja imamo različitu kosu?”, upitala je Stela.
„Mnogi ljudi iz drugih krajeva sveta imaju drugačiju kosu.”
„Ali mi smo obe odavde”, bila je uporna Stela.
„Pa, je sam došla ovamo iz Sjedinjenih Američkih Država, sećaš se
kad sam ti pokazivala u atlasu? To je daleko, preko velikog okeana.
Ti i Jejo ste obe odavde, iz Kenije.”
Ona i Bil su odlučili da je najbolje da Stela raste u uverenju da joj
je Lankenua majka. Otkad je progovorila, zvala je Lankenuu „Jejo”,
što na jeziku Masaija znači „majka”, dok je Sesili zvala „Kuja”,
skraćeno od „Nakuja”, što znači „tetka”. Stela je na brzom jeziku ma
razgovarala s Lankenuom, sa svojim „bratom” Kvinetom koji je
izrastao u krupnog i snažnog momka i neumorno radio i održavao
povrtnjak i sa svojim čika Nigasijem. A kad je govorila na engleskom,
usvojila je Sesilin akcenat Aper ist sajda, što je Bila navodilo da se
nasmeje kad je, u onih nekoliko navrata, bio kod kuće.
„Mrzim svoju kosu”, rekla je Stela i povukla pletenice koje je
Lankenua prethodnog dana spretno isplela. „Sva je kao žica. Tvoja je
meka i glatka. I zašto bojiš lice? Ja izgledam blesavo kad to uradim”,
prokomentarisala je dok je Sesili nanosila malo ružičastog rumenila

500