Okidac - Arthur C. Clarke & Michael Kube-McDowell

ARTHUR CLARKE

OKIDAČ

THE TRIGGER
ARTHUR CLARKE AND
MICHAEL KUBE - Mc DOWELL

PROLOG:

IZABRANI

Džefri Horton je prešao ravnodušnim pogledom po neredu u drugoj spavaćoj
sobi koja je bila pretrpana tehničkom robom, a koju su on i njegov cimer,
šaleći se na sopstveni račun, nazvali Crna rupa.

Diskovi i trake ležali su razbacani ispod i na nekoliko stolova, a smrtno
ranjeni CD-ROM bio je prikucan točkićem jedne od stolica. Sortirane
komponente kompjutera prve generacije i opreme za testiranje pravile su
nesigurnu gomilu metala i plastike po ćoškovima. Na Hortonovoj stolici
ležalo je razbacano mnoštvo kablova, a udubljena i prepunjena polica sa
knjigama i priručnicima zjapila je preko monitora kao Damaklov mač.

Haos, uobičajen za Crnu rupu, mogao bi se svideti samo još nekom od
zaljubljenika u tehniku. Uostalom, većina Hortonovih prijatelja imala je
makar jednu takvu sobu.

Bez obzira na sve, ipak je bilo očigledno, s obzirom na mnoštvo
kartonskih kutija na sredini sobe, da je Hal posećivao trampe tehničke robe u
Silikonskoj Dolini, u nedeljama kada je Horton bio odsutan.

"Ako je pokvaren popraviću ga. Ako radi koristiću ga" bio je moto koji je
Hal sam smislio. Bilo mu je teško da se odupre bilo kojoj pogodbi na buvljoj
pijaci, bilo da je u pitanju refraktometar za 50, argonski laser za 100 ili ceo
kompjuter iz ere Windows-a za 25 dolara. Bilo kako bilo, u Crnoj rupi je za
sve bilo mesta.

Odupirući se iskušenju da prebire po kutijama kako bi ocenio Halova
najnovija otkrića, Horton je izašao iz sobe i odlučno zatvorio vrata za sobom.
Gomila prljave odeće na njegovom krevetu i nagomilani materijal za
recikliranje na balkonu bili su preči od borbe sa entropijom u, kako ga je
njihov gazda jednom prilikom gunđajući nazvao, "nedozvoljenom dvorištu

spasenja".
Tek tada je Horton čuo kucanje na vratima. Bilo je oštro i nestrpljivo, kao

da traje već neko vreme - što je moglo biti tačno, s obzirom da se borilo sa
šuštanjem i brektanjem mašine za pranje sudova koje je dopiralo iz kuhinje.

Dok je žurio da otvori, Horton je imao tek toliko vremena da baci pogled
na monitor u hodniku, ali sasvim dovoljno da primeti da je posetilac sedokosi
muškarac u dugačkom kaputu. Otključao je obe brave i odškrinuo vrata.
"Zdravo - da li je tu -", započeo je posetilac. Zatim je ispravio ramena i
nasmejao se srdačno. "Ah, znači tu ste."

Horton je nemo zurio u lice koje nije imalo baš nikakvog razloga da se
pojavi na njegovim vratima. "Vi ste Karl Brohier," rekao je, žmirkajući i
odmahujući glavom. Nije imao predstavu kako bi trebalo da se ponaša u
slučaju da se Nobelov laureat pojavi na njegovim vratima u ulozi misionara
iz studentskog grada, pa je zato nastavio da ponavlja sam za sebe: Vi ste Karl
Brohier."

"Znam", rekao je stariji čovek i nakrivio malo glavu. "A vi ste Džefri
Alan Horton." Podigao je flašu vina koju je nosio i upitao: "Mogu li da
uđem?"

"Da, naravno, doktore Brohier," rekao je Horton i povukao se korak
unazad kako bi skroz otvorio vrata.

"Karl," ispravio ga je posetilac.
Horton prosto nije mogao sebi da dozvoli takvu drsku prisnost, te je samo
klimnuo glavom u znak odobravanja. "Izvinjavam se zbog nereda. Upravo
sam se vratio posle tromesečnog odsustva."
"Da, znam," rekao je Brohier dok se provlačio pored njega. "Kako vam se
dopalo na Bliskom istoku?"
"Uh - nisam baš bio spreman za sneg u proleće." Brohier je zaroptao od
zadovoljstva dok je tražio slobodno mesto da sedne.
"A Mars Toliver - kako vam se on dopao?"
Toliver je bio direktor Nacionalne Ciklotronske Laboratorije za
Superprovodljivost NCLS na Mičigenskom državnom Univerzitetu, gde je
Horton volontirao šezdeset minuta po ciklotronskom vremenu kao stažista
kako bi pribavio podršku za svoju doktorsku tezu. "Od njega se mnogo
očekuje," rekao je Horton.
"Isuviše ste kulturni," rekao je Brohier, smeštajući se na kuhinjsku stolicu
koja nije bila pretrpana poštom. "Studentska bolest. Prevazići ćete je."
"Ja," započeo je Horton.

"Toliver je birokratski bog iz konzerve koji se izdaje za naučnika -
nažalost, sve je to tako svojstveno za glavnu službu na vladinim sajtovima.
Sve zasluge za dobro urađen posao u NCLS-u pripadaju Džindžer Frantall,
zameniku direktora. Siguran sam da je sa njom razgovarao profesor Huang
kako bi ugovorio vašu posetu. Da li ste dobili ono što ste hteli tamo?"

Činilo se da nije postojala ni jedna jedina stvar o njemu a da je Brohier
nije već znao. "Dobijeni rezultati su podržali moju tezu.”

"Izvrsno. Jedva čekam da ih vidim. Da li će te je objaviti?
"U arbitražnom časopisu? Nisam siguran da zaslužuje objavljivanje."
"Oh, mislim da zaslužuje. Na osnovu onoga što mi je rekao stari tigar,
hm... stari tigar. Znate, on voli taj nadimak. Ne bi vam nimalo škodilo da
nekako udesite da on slučajno čuje kako ga tako zovete." Brohier se
zakikotao sebi u bradu. "Pošaljite svoj rad časopisu Pisma iz Fizike 6. Ja sam
na njihovoj listi arbitara. Nepristrasno ću pročitati vaš rad.
"Doktore Brohier..."
"Karl," insistirao je posetilac.
"Horton je za trenutak imao čudan izraz lica a zatim je klimnuo glavom i
rekao "Karl. Karl, vi upravo gledate u jednu veoma konfuznu ličnost. Mislim,
meni je zaista pripala velika čast da sam vas upoznao. Pročitao sam vaše
radove i zaista sam se obradovao kada ste dobili Nobelovu nagradu. Smatram
da sam privilegovan što uopšte razgovaram sa vama."
Brohier je nehajno prešao preko ove pohvale. "Džefri, ja imam šezdeset
godina i ne postajem mlađi. Pređite na stvar."
Gestikulirajući obema rukama Horton ga je upitao: "Zašto ste došli?
Oprostite, ali sve ovo miliči kao da se Mis proleća pojavila na vratima
studentskog bratstva." Blag, ali i iznenađen osmeh je omekšao Brohierove
ozbiljne crte lica. "I pozvala predsednika bratstva na sastanak," nadovezao se.
"Aha," složio se Horton. "Da, skoro toliko neverovatno."
"Život i jeste neverovatan - ali i stvaran. "Došao sam da vas pitam šta
nameravate da radite sledećih deset godina," rekao je Brohier. "Ako nemate
ništa pametnije, pitam se da li biste razmislili da radite za mene."
"Molim?"
"Nobelova nagrada, znate, otvara vrata - i to ne samo vaša," rekao je
Brohier. "Nešto pre godinu dana prišao mi je čovek veoma naprednih
razmišljanja po imenu Aron Goldstain i predložio da osnujemo novi
istraživački centar. Odgovorio sam mu da bih bio zainteresovan samo pod
jednim uslovom - da mi dopusti da sakupim što je više moguće vrhunskih

stručnjaka i da im obezbedimo sredstva za rad i slobodu da tragaju za bilo
čim za šta oni smatraju da obećava."

"Zvuči kao studiranje samo bez ocenjivanja."
Horton se nasmejao. "Rekao sam mu da ne želim da budem rukovodilac
neke komercijane fabrike za pravljenje raznoraznih naprava, i da mislim da je
nama potrebna fabrika za proizvodnju ideja, koja bi radila na samim
granicama kao i na pomeranju tih granica."
"Nova nauka stvara nove mogućnosti"
"Da, tako je," rekao je Brohier. "Tako je. Još sam mu rekao da neću
staviti svoj potpis na plan rada, i da mu ne mogu reći do čega ćemo doći ili
koliko će to vredeti. Nisam mu, u stvari, mogao obećati ništa konkretno.
Onda me je on pitao koliko sam zaradio od svojih patenata i dozvola za
poluprovodničku memoriju, i ja sam mu odgovorio. Rekao je da to njemu
sasvim odgovara i onda smo se rukovali."
"Za oko pet meseci, Džefri, ja ću staviti svoj direktorski šešir i otvoriću
vrata razvijenom istraživačkom kampusu koji se gradi na prostoru od 1.400
ari izvan Kolumbije, u Ohaju. Želeo bih da i ti budeš tamo od prvog dana.
"Da li si zainteresovan?"
“Samo mi recite koga treba da ubijem," rekao je Horton.
Brohier se nasmejao srdačno. "Ova flaša ima čep," rekao je, pokazujući
na vino. "Da li u ovom stanu ima otvarača za flaše?"
"Bilo je kada sam otišao."
"Onda se potrudi da ga nađeš, i ti i ja ćemo ubiti ovaj fini Bordo - i
nekoliko sivih ćelija u našem mozgu - zajedno sa vinom," rekao je Brohier.
"Dobrodošao u Terabajt Laboratorije, Džefri. Počni da razmišljaš o tome
na čemu sledećem bi želeo da radiš."
Brohijerove oči su zasijale neprikrivenim ponosom i zadovoljstvom. "I
počni da se privikavaš na ideju da će ti uskoro zavideti svi oni koji bi želeli
da budu na tvom mestu."

1

ANOMALIJA

"Voks", Džefri Alan Horton se obratio svom autu. Indikator za glasovnu
komandu je zasvetleo na instrumentskoj tabli, i brzi meni se pojavio na
vetrobranu. "Državne vesti."

"Očekuje se da vrhovni tužilac General Džon Vu objavi konačne planove
za, do sada već dva puta, odlagano suđenje Melvinu Hilsu i još osmorici
pripadnika grupe za borbu protiv abortusa "Božje ubice." Optuženi su
suočeni sa pet optužbi za ubistvo u smrtonosnom napadu rakete na prostorije
Planiranja Roditeljstva u San Leandru.

"Obećavamo optuženima pošteno suđenje, sudu bezbedno suđenje, a
žrtvama pravednu presudu."

"Očekuje se da neobično virtuelno suđenje bude u potpunosti izvedeno na
ekspresnoj G2 mreži, sa sudijama, porotnicima, javnim tužiocima i
optuženima na različitim skrovitim lokacijama. Januara je prva porota
raspuštena jer je nekoliko članova porote primilo preteča pisma u kojima su
im pretili smrću."

"Voks," rekao je Horton. "Lokalne vesti."
"...Provajderi asocijacija za zaštitu zdravlja žena u velikoj Kolumbijskoj
oblasti nisu bili voljni da razgovaraju o bilo kakvim dodatnim merama
obezbeđenja, ali je zamenik komandanta policije Džin Rajberg obećala
'maksimalnu opreznost' tokom ovog javnog suđenja.
"Mi znamo na šta su spremne ubice, i zato nećemo dozvoliti da se to ovde
desi..."
Horton je uzdahnuo. Suđenje u San Leandru još nije ni počelo, a on se
već umorio od slušanja o tome. Javnost je bila prezasićena reportažama o
suđenju, i jedino što čovek može da uradi kako bi se toga oslobodio je da ne

sluša prenose medija sledećih mesec dana. "Voks, isključi radio," rekao je, i
okrenuo volan u desno za skretanje na Šanahan put.

Jutro u Ohaju bilo je jasno, a doba godine kada se sunce rađalo direktno
iznad zapadno-istočnih puteva kao nadolazeća vatrena lopta, i pozdravljalo
vozače svojim zasleplujućim sjajem. Žmirkajući pospanim očima i pipajući
iza sebe kako bi pronašao naočare za sunce, koje kao da su u zemlju propale,
Horton je prosto odahnuo kada je konačno skrenuo u drvećem oivičen ulaz u
kampus Terabajt Laboratorija.

Sa blagotvornim dejstvom šume i livade koje su odvajale istraživački
kompleks od okolnih predgrađa, ulaz u kompleks je pre izgledao kao ulaz u
park nego u vrhunski istraživački centar. Da bi se zadržala ta iluzija, sve je
učinjeno da obezbeđenje na periferiji bude nenametljivo. Nije bilo kapija,
straže, ni bilo kakvih barijera - samo diskretan znak.

Ali izgled je varao. Stotine metara unutra, nalazila se staza za
zaustavljanje sa monitorima za daljinsko proveravanje posetilaca. Odmah
iznad toga, prizemni senzor je osmatrao šasiju pasoša Hortonove Honde, a
predajnik kraj puta je ispitivao njegov radio responder. Horton je znao iz
iskustva šta će se desiti ako ne prođe na bilo kojoj od provera. Odmah iza
prvog skretanja naići će na niz barijera na putu. Presrešće ga žuti džip
obezbeđenja koji tutnji niz put. Bilo ko, ko bi pokušao da ide dalje, ili da uđe
na teren centra, pratili bi optički i termo senzori i naišao bi na repetirano
oružje stražara sa profesionalnim nedostatkom smisla za humor.

U početku je Horton na obezbeđenje gledao sa nepoverenjem. Ono
nikako nije moglo da se uklopi sa Brohierovim insistiranjem da Terabajt zove
"kampusom", s obzirom da ograde i kontrolni punktovi nisu bili deo
Hortonovog iskustva na fakultetu u Stenfordu, ili Purdu, ili u državi Tenesi.
Ali od skora počeo je da ceni nenametljivu budnost i opreznost ljudi iz
obezbeđenja, naročito otkako je laboratorija primila jednu od onih "Ned
Ladovih" paket bombi u isporuci kancelarijskog pribora.

Sada je Horton već znao sve službenike po liku i imenu, a oni su zauzvrat
pružali umirujuće prisustvo kada bi, što je često i bio slučaj, poranio, ili
zakasnio, naročito vikendom. Jedini problem na koji je Horton naišao tokom
svoje prve zime u Terabajtu bio je kada je, pošto je njegov auto bio na
popravci zbog kočnica, probao da uđe u centar u nedelju u Saturnu svoje
devojke bez tablica.

Njegova devojka - ni sam prosto nije znao kada je zadnji put upotrebio
jednu takvu konstrukciju. Njegova poslednja ozbiljna veza je bila sa Keli

Bredok na Stenfordu. Za godinu i po dana zabavljanja oni nikada zapravo
nisu odlučili da žive zajedno. Međutim, između Keline krhke emotivne
odbrane i njene odvažne seksualne otvorenosti, taj odnos je zauzimao isto
onoliko prostora i energije koliko i veze njegovih prijatelja koji su živeli sa
svojim devojkama. I pre nego što se Karl Brohier pojavio na njegovim
vratima, Horton je već bio od svega pomalo umoran. Počeo je s vremena na
vreme da izbegava Keli i da razmišlja o definitivnom raskidu.

Brohierova ponuda je rešila taj problem, iako ne baš u potpunosti onako
kako je Horton očekivao. Nekoliko nedelja kasnije Keli je objavila da je
obezbedila stipendiju na Teksaškom Univerzitetu. To joj je omogućilo da
napusti Paolo Alto mesec dana pre Hortona, i pomoću toga dokaže sebi da
time što je spavala sa njim nije dovela svoju nezavisnost u pitanje. Oprostili
su se bez suza i bilo kakvih konkretnih obećanja.

Neko vreme održavali su kontakt preko mreže. Ali sajberseks je bio bleda
zamena za "pravu stvar", a pokazalo se da je upravo to bila energija koja ih je
povezivala. Uz odsustvo strasti malo toga je bilo što je moglo da spreči
njihov konačni raskid. U roku od nekoliko meseci postali su "stari prijatelji"
na putu da postanu stranci koji samo otpozdrave jedan drugom klimanjem
glave u prolazu.

Ipak, činjenica da je Keli nestala iz njegovog života lišila ga je i prijatne
vreline i predvidljivosti. Napravio je nekoliko nespretnih i neodlučnih
pokušaja kako bi pronašao zamenu za oboje.

Od nekoliko veza te godine veza sa Mojrom, vlasnicom Saturna, je trajala
najduže. Društvena tridesetogodišnja meštanka iz Toleda koje je živela u
Hortonovoj zgradi, imala je nešto od Keline vatre, doduše u mnogo blažoj i
predusretljivljoj varijanti. Međutim, nedostajao joj je Kelin entuzijazam i
želja za nezavisnošću, a njena glavna ambicija je bila ona staromodna - da se
uda i da ima decu. Čekala je da prođe prvi žar i odmah počela da razmišlja o
zajedničkoj kupovini kuće.

Od tada pa nadalje, više po nekoj inerciji nego stvarnoj zamisli, Horton je
dozvolio da ga rad u potpunosti obuzme. Njegovo slobodno vreme je bilo
ograničeno na povremene ciljane društvene posete ili posete IMAX-ovom
pozorištu, plus jednonedeljni izlet u nacionalni park svake godine. Njegovi
društveni kontakti van posla bili su ograničeni na četovanje i dva ili tri
porodična praznika u kući njegovih roditelja u Kolumbiji, u južnoj Karolini.

Govorio je sam sebi kako mu ne smeta njegov neporočni samački život,
da mu je posao dovoljan ali, nije bilo nikoga u njegovoj blizini ko mu je bio

blizak da to preispita. Govorio je sam sebi kako mu ne smeta što spava sam,
jede sam, putuje sam, ali bilo je istina i to da nije posebno ni uživao u tome.

Govorio je sebi da ima vremena, da će biti još smeha, ispunjenijeg života
nekada kasnije, pošto se dokaže, kada rad i odmor budu u ravnoteži - ali on je
to sebi govorio već skoro šest godina. Do njegovog tridesetog rođendana
ostalo je još samo mesec dana, i iznenada je postalo moguće da vidi sebe
kako živi ovako i u trideset i petoj, i četrdesetoj, pa i kasnije.

Horton je znao da je savršen katalizator za ovu melanholiju eksperiment
koji je bio planiran za to jutro. A najbolji protivotrov koji je Horton mogao da
smisli bio bi uspeh, doduše zakasneli.

Na kraju vijugavog prilaznog puta nalazila se glavna parking zona i ulaz
u ograđeni prostor Terabajta. Kao zameniku direktora Hortonu je dodeljeno
jedno parking mesto unutar ograda od kovanog gvožđa. Pokazao je
identifikaciju prema kapiji, spuštajući prozor na kolima dok je to činio.

"Zdravo još jednom, doktore Horton," rekao je Erik. Ovaj vojnik širokih
ramena i nežnog glasa bio je na dužnosti i kada je Horton otišao u tri ujutru.
Da li vam je prijalo što ste malo odspavali?"

"Ne mnogo," rekao je Horton, i pokušao da se nasmeje. "Da li si čuo
kakvi su planovi?"

"Samo što sam razgovarao sa šefom. Bićemo spremni za vas u sedam i
petnaest," rekao je Erik. "Pored vas i vašeg tima bićemo tu samo Tim i ja,
tako da ćete imati ceo kampus na raspolaganju. Sajt inženjer će početi da
demontira sisteme koji vam nisu potrebni u sedam. Trudićemo se da budemo
što tiši.

"Hvala," rekao je Horton, klimnuo glavom i produžio dalje.
"Srećno!" doviknuo je Erik za njim.
Hortonovo lice se zgrčilo. Sreća. Njegov tim je imao mnogo sreće do
sada, ali uglavnom loše. Teoretski i dizajnerski deo posla na Bebi trajao je
skoro godinu dana a izgradnja eksperimentalne aparature šest meseci. I sada
posle više od dve godine oprema još nije uspešno obavila ni jednu jedinu
seriju testova. Za sve to vreme imali su mnogo problema: došlo je do požara,
kompjuteri su se kvarili, imali su problem sa napajanjem struje i mnoštvom
zbunjujućih virusa. Zbog svega toga detektor je morao da se redizajnira,
emiter je dva puta bio delimično dograđivan a veći deo merne opreme
zamenjen.
S obzirom da je projekat uključivao samopregorni rad u totalno
neispitanoj oblasti, problemi su se mogli i očekivati. Bez obzira što je sve to

znao, Horton je ipak osećao neverovatan pritisak, a uglavnom je on bio taj
koji ga je stvarao. Znao je, da ako je za zadnjih četrdeset meseci potrošio
Goldstajnovih četrnaest miliona dolara jureći za uobraziljom, da je on taj koji
mora da proceni i ako je potrebno prekine projekat. Ako Svijt 1 ne dovede do
nekih pozitivnih rezultata uskoro, biće primoran da to i uradi prizna da je
pogrešio.

Hong-Džekel Musermanove objedinjene jednačine polja su dovele do
promene paradigme za kojom je teoretska fizika žudela zadnjih trideset
godina prošlog veka. Kosmolozi su požurili da prihvate takozvani CERN
sistem, s obzirom da je on pružao atraktivna rešenja i za probleme nestanka
materije i za paradoks ekspanzije godina.

Međutim, sama fizika je bila okrenuta naglavačke i uronjena u gungulu
naučne revolucije. Reputacije su se rušile kao svrgnuti kraljevi, a novi heroji
su izranjali iz anonimnosti i krčili puteve. Poslednjih pet Nobelovih nagrada
iz oblasti fizike dodeljene su za CERN sistemski rad a da pritom niko nije
mogao da se zakune da se došlo do kraja. Bilo je to vreme kada je bilo jako
uzbudljivo biti fizičar.

Malo je falilo da Horton sve to propusti. Da su Sjedinjene Države
konstruisale svoj Superprovodljivi superčestični superkolajder (SSS) na
vreme, osnovni elementi CERN sistema bi bili otkriveni pre skoro dve
decenije. A da je bilo moguće, neko bi već uspeo da uradi ono što je Horton
sada pokušavao. Put novoj mogućnosti bi bio zatvoren i pre nego što je
Horton završio osnovnu školu. Nova istorija fizike pisana je tempom koji je
oduzimao dah.

Ali američki Kongres, telo sa velikim iskustvom u slučajevima advokata,
ali jako malim u pitanju vizija, otkazao je konstrukciju SSS-a u trenutku kada
je on skoro u potpunosti bio završen na teksaškoj ravnici. Ironično, ali ova
kratkovidost je pružila priliku Hortonu. Kada bi on i njegov tim samo mogli
da nauče Bebu da hoda.

Pre četiri godine na konferenciji CERN sistema američkog Udruženja
fizičara u Honoluluu, Horton je shvatio da jedna od jednačina polja u novoj
paradigmi uzima u obzir, ali ne zahteva, dosada nezapažen fenomen. Tog
dana je Džefri Horton počeo da traga za stimulisanom emisijom gravitona,
majušnih bozona koji su bili vektor univerzalne gravitacije.

Njegove sopstvene kolateralne jednačine tvrdile su da je ono što je u doba
stare fizike bilo gotovo nezamislivo i danas, u doba savremene fizike, jedva
da je moguće. Naime, i dalje je bilo gotovo neizvodljivo sagraditi analog za

gravitacioni laser. Iako je taj uređaj tek trebao biti prikazan, a njegova
funkcionalnost dokazana, već je imao ime nasleđeno iz naučno-fantastičnih
bajki u kojima je bio deo tehnološkog nameštaja: "traktor bim."

I tu ne bi bio kraj. Horton i Brohier su već napravili spisak više od sto
primenljivih patenata: veštačka gravitacija za dugotrajne vasionske letove,
frikcione vožnje, vazdušne dizalice bez kablova i bez pokretnih delova,
bestežinske komore na nula metara nadmorske visine i još mnogo toga.

Dok Beba postane punoletna svi će već želeti da se igraju sa njom.
Međutim, Horton nije mogao da računa da je on jedini slobodoumni
fizičar koji je posmatrao jednadne CERN tima i u njima video tu mogućnost.
Živeo je u strahu od toga da će se jednog dana ulogovati na Los Alamosov
preprint server i da će saznati, sasvim slučajno, dok bude pregledavao nove
radove iz oblasti visoko-energetske fizike, da je neko drugi već realizovao
njegove pretpostavke kroz tekst i jednačine.
Užasavao se i same pomisli da je to moguće kao i činjenice da je sasvim
moguće da on greši i da svi oni samo trače svoje dragoceno vreme.

Svetla su već bila upaljena u Plank Centar Dejvison laboratoriji i oba
Hortonova saradnika na projektu su užurbano spremala konačne pripreme za
test.

Doktor Gordon Grin je ležao na podu do pola zaklonjen postoljem
transformatora generatora polja koji je bio skoro veličine frižidera. Iza njega
se mogao videti jedan deo izbledele i umazane torbe za alat, kao i Faradej
ploča br. 4.

Doktor Li Tajer sedela je u stolici ispred konzole za prikupljanje podataka
i trljala vrat jednom rukom dok je posmatrala dupli displej. Bila je okrenuta
leđima kada je Horton ušao.

Gordi i Li bili su u potpunosti različiti. On je imao ten boje čokolade i bio
je građen poput nekog rvača srednje teške kategorije. Ona je bila visoka,
bleda i vitka kao srna. Gordonovi ne tako dugi porodični koreni išli su do
Nkrumaha Gane i pothranjivani su uglavnom nadom, dok su njem bili jako
dugi i protezali se do uglađenog trgovca Englanda, koji je nekada davno
kupio svoje poreklo. On je predstavljao ulice Oklanda u Kaliforniji, a ona
elitno predgrađe Konektikata. Njemu je bila potrebna državna stipendija kako
bi pohađao jeftini Dejvis univerzitet, dok je ona bila bacila oko na Ajvi Lig
pre nego što se odlučila za Kornel.

U svakom slučaju, ono što im je bilo zajedničko bila je činjenica da su
prkosili onome što se od njih očekivalo s obzirom na poreklo. Gordi se
dovoljno istakao na Dejvisu i otvorio sebi put za postdiplomske programe iz
mašinstva i elektrotehnike na Kal Teku. Kad je Li u pitanju ona je već posle
godinu dana na fakultetu izjavila da je Kornel kao i njene kolega jako
dosadan, otarasila se novčane učene svojih roditelja i prebacila na Renseler
Politehnik da malo "isprlja ruke." Čak je i njen nadimak bio odraz
odbacivanja tog "pomodarskog prenemaganja."

Horton je bio svestan činjenice koliko je srećan što je uspeo da ih oboje
"ulovi." Gordi je došla u Terabajt pošto su Hju ITT zatvorili svoju radionicu
za modeliranje u korist virtuelnog modeliranja. Li, koja je bila osam godina
starija od Hortona, bila je razočarana pošto su tri uzastopna projekta u
Farmlabu potpala pod budžetsku sekiru.

"Gordi Li - da li ste vi uopšte išli kući?" pitao ih je Horton, i spustio torbu
na ivicu svog radnog stola.

Tajer je podigla ruku. "Ja jesam," rekla je ne okrećući se. "Istuširala sam
se, promenila veš, pokupila svoje fetiše i amajlije i odmah se vratila pravo
ovamo kako bi završila kalibrisanje detektora."

"Gordi?"
"Ja sam odremao nekoliko sati na kauču u tvojoj kancelariji," javio se
Grin negde ispod uređaja. "Imao sam noćnu moru o još jednom požaru na
postolju transformatora, i rešio sam da još jednom lično proverim kako stvari
stoje."
"Da li ja to osećam dah sujeverja u vazduhu?" Horton se upitno nasmešio.
"Nema veze, ne morate da odgovorite, ionako moram da idem da zapalim
sveću u Nijel Bohr pećini."
Grin je likovao "Pa to je već egzotičan fetiš!"
"Ti si jedna patetična i nepristojna osoba," rekla je Tajer odmahujući
glavom. "Da u isto vreme nisi najbolji kovač gvožđa koga sam ikada videla,
naterala bih šefa da te otpusti."
"Želiš me," rekao joj je Gordi, spustio noge na pod i izmigoljio se ispod
postolja transformatora. "Siguran sam u to. Zašto bi inače obukla čist veš?"
"Trogloditu."
"Folirantkinjo."
"Je l' vidite vi šefe, šta ja moram da trpim kada niste tu," rekla je Tajer i
zarotirala svoju stolicu za devedeset stepeni. "S obzirom da ovo stvorenje i ja
pripadamo istoj vrsti, moći ću da podnesem tužbu za seksualno

uznemirivanje, veliku kao njegov ego."
"Oboje mi zvučite kao da vam je potrebno da odspavate makar jedno

deset sati," rekao je Horton. "U odvojenim krevetima," brzo je dodao. "Pitam
se da li da sve odložimo, i vratimo se sutra sveži i odmorni?"

Tajer je odmahnula glavom. "Šefe, ja planiram da odem kući odavde u
roku od tri sata i spavam nedelju dana. Ili da odem kući i ne treznim se cele
nedelje. Šta god."

"Pa, ne bih smeo onda da tražim od tebe da menjaš svoje planove,"
Horton se sarkastično nasmejao. "Gordi, kako izgleda? Hoćemo li moći da
krenemo?"

"Zadovoljan sam," rekao je Grin.
"Trebalo bi da kažeš, doktore Horton, garantujem - danas je taj dan."
"Ja sam spreman da garantujem da, u slučaju da se danas pokvari, biće po
sredi kvar koji se do sada nikada nije javljao. Da li je to dovoljno?"
Horton je uzdahnuo "Pretpostavljam da ću morati da se time zadovoljim.
Koliko ti je još vremena potrebno, Li?"
"Spremna sam. Svi rekorderi su sinhronizovani, i svi senzori podešeni na
nulu. Gledam samo kako bih bila sigurna da Gordi neće upropastiti sav moj
trud u zadnjem minutu."
"Gordi?"
"Još deset minuta i Beba će biti obučena," rekao je Grin. "Onda možemo
početi sa zagrevanjem generatora kad god poželiš."
Horton je bacio pogled na sat iznad radnog stola. "U redu.
Moraću samo na brzinu da popijem kafu, ažuriram eksperimentalni
operativni registar pre nego što zaboravim šta smo radili sinoć. Hajde da
krenemo da radimo ček listu u 7:15, i da se potrudimo da počnemo seriju
testova u 7:30."
"Hoće li doći doktor Brohier," pitala je Tajer.
Horton se žalosno nasmešio. "Rekao je da će ovoga puta preskočiti,
imajući u vidu da je prisustvovao svim prethodnim katastrofama, stekao je
utisak da nam donosi lošu sreću. Siguran sam da je mislio u metaforičnom a
ne metafizičkom smislu."
"Sigurna sam da je pravi razlog u tome što bi morao da ustane rano,"
rekla je Tajer i uzdahnula. "Duplo sam mlađa od njega, pa opet ne volim da
se budim ovako rano."
"Nešto mi govori da će zažaliti što nije ovde," rekao je Grin i ponovo
nestao sa Faradejevom pločom u ruci ispod mašine. "Ne pitajte me kako to

znam," nastavio je da govori dok mu je glas postajao sve tiši kao u horor
filmovima. "Postoji nepoznata moć koja povlači moju svest, neobjašnjiva sila
koja utiče na moje misli. Odjednom me je obuzela misteriozna, neodoljiva
sila."

"Testosteroni," promrmljala je Tajer.
Horton se nasmejao, a onda otišao da potraži krofnu.

U principu, primarni detektor je bio krajnje jednostavan.
Cilj je bio da se otkrije minut, privremena lokalna varijacija u

gravitacionoj privlačnosti između mete i predajnika. Metod se sastojao u
tome da se izmeri skretanje same mete, odnosno zavese koja se sastojala od
izuzetno tankih traka od kojih je svaka bila napravljena od različitog
osnovnog metala.

Teoretski gledano, kada se meta podvrgne punom radijusu
elektromagnetne radijacije - od kiloherca do gigaherca, od dugog radio-talasa
do kratkog rendgenskog zraka koji proizvodi antena predajnik, magična
kombinacija materijala i frekvencije bi prouzrokovala da se svaka traka
naizmenično pokrene prema anteni. Horton nije mogao ni da pretpostavi koja
bi to magična frekvencija mogla biti. Njegove jednačine su zahtevale
teoretsku konstantu koje se ne može izvesti, već samo eksperimentalno
utvrditi.

U praksi, što je detektor osetljiviji to je i krhkiji i osetljiviji na spoljni
uticaj. Čak i strujanje vazduha do koga dolazi kada neko samo prođe pored
detektora bilo je nekoliko redova veličine jače nego što su bile Brohierove
najoptimističnije procene za traktor efekat na eksperimentalnim nivoima
verovatnoće. Prvi set traka je već bio iscepan na pola, kada je posetilac udario
u radni sto na delu gde je detektor bio montiran.

Od tada sve je bilo učinjeno da se detektor izoluje. Stavili su ga ispod
zvona od debelog stakla, a vazduh unutar samog zvona bio je sveden na
beskrajno malu frakciju normalnog vazdušnog pritiska. Zatim je cela montaža
pričvršćena za Ohajo granitnu kocku tešku tri tone koja je plutala na uljanom
jastuku.

Jednoga dana Brohier je ušao u laboratoriju i zatekao Hortona, Grina i
Tajer kako energično skaču gore-dole u krug oko granitne kocke kako bi
testirali rast udara. Sa karakterističnom prisebnošću, glavni direktor je počeo
pevušiti Zaratustru, temu iz Odiseje 2001, dok je bez reči odlazio prema

hodniku.
Mnogo vremena je prošlo otkako se Horton tako slatko nasmejao.

"Gordi?"
"Dovod struje je stabilan i nepromenjen. Držimo palčeve, šešir smo

okrenuli naopako."
"Li?"
"Svi senzori na kontrolnim tablama pokazuju nulu. Molitveni točak se

okreće suprotno smeru skazaljke na satu."
Horton je pogledao u pravcu detektora koji je sada bio skriven od pogleda

polukrugom portabl ekrana koji su emitovali zračenje. "Uradimo to. Startuj
sekvencer."

"Rekorderi rade," izvestila je Li iz svoje stanice.
"Izlazna snaga se nalazi na petom podeoku," izvestio je Gordi neposredno
posle toga. "Izlazna frekvencija je 100 Hz i dalje raste."
Horton se naslonio u svojoj laboratorijskoj stolici na sklapanje, laktove je
podupro o naslon stolice, a ruke nervozno trljao u krilu. Eksperiment je sada
bio pod kontrolom naručenog programa sa nadimkom Čvrsta ruka, koji je
radio na Alfa 3 na Lijinoj konzoli. Primarne dužnosti Čvrste ruke bile su, s
obzirom da je bio imun na nervozu i očekivanja, da održava konstantni dovod
struje na svim stadijumima ciklusa, kao i da obezbedi sporo, mirno razlaganje
kroz predajnikov operativni spektar.
Nekoliko minuta niko nije govorio. Tajer i Horton su napregnuto gledali
neprekidno ažuriranje displeja. Oboje su imali moć da pauziraju sekvencer ili
prekinu eksperiment samo jednim dodirom prsta.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," najavila je Li.
Horton je klimnuo glavom. Zbog problema sa zagrevanjem traka debljine
flis papira, veći deo infracrvenog spektra morao je biti preskočen. "Evo stiže
prva duga."
Iz pozadine radijacionih ekrana pomolio se plamičak svetlocrvene
svetlosti. Svetlost je brzo prešla iz crvene u narandžastu i nastavila da menja
boju sve dok nije nestala kao svetloljubičasta senka.
"Počinje ciklus rendgenskih zraka," rekla je Tajer.
"Nadam se da je veš koji si obukla od olova," kazao je Gordi.
"Nikada nećeš saznati," živahno mu je odgovorila. "Šefe, sve mi izgleda
dobro i stabilno za sada."

"I meni", rekao je. "Mada ne bih imao ništa protiv kada bi se nešto malo i
pomerilo."

"Da li biste smeli da se opkladite gde?"
"U donjem uglu - veoma dugačke talasne dužine. Doktor Brohier misli
suprotno. On smatra da naš predajnik ne može dosegnuti neophodne
frekvencije, od oko deseto-sekundnih do dvadeseto-sekundnih." Slegao je
ramenima. "Toliko o srednjem spektru koga smo već proučavali skoro do
iznemoglosti. Izgledi su da je jedan od nas sigurno u pravu."
"Prvi ciklus je završen", prekinula ga je Tajer. "Rezultati su negativni."
"Ako ništa drugo makar smo završili prvi ciklus," rekao je Gordi. "Izlazna
snaga je sada na desetom podeoku. Opet imam neki osećaj."
"To smo već doživeli," rekla je Tajer pomalo bojažljivo. "Neću da se
uzbuđujem pre nego što pređemo naš do sada najbolji rezultat."
"Taj rezultat je postignut na eksperimentu 12. decembra. Iznqsio je
dvadeset i osam minuta i šest sekundi, ili skoro tri završena ciklusa. Taj
pokušaj se završio kada je poluprovodnički kondicioner podbacio dajući
Čvrstoj Ruci rani oblik digitalne paralize.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," prozborila je Tajer.
Horton je klimnuo glavom.
Svetlost duginih boja zasijala je na plafonu laboratorije.
"Pitam se da li možda u ovom trenutku tamo negde neki francuski fizičar
sedi u CERN-ovoj kontrolnoj sobi," razmišljao je naglas Grin, "... i pumpa Z
čestice u simulirani protostelarni nebular i usavršava svoj rad o indukovanoj
gravitacionoj grupi..."
Horton se zavrteo na svojoj stolici prema Grinu i slegnuo ramenima.
"Ako je to istina, onda su oni u prednosti. Ne šalim se kad to kažem. Ako
ispadne da su nam potrebni teži bozoni da napumpamo gravitacioni laser,
onda mi nećemo biti ti koji će to uraditi. Farmilab, CERN, KEK, pa čak i
Stanford i Brukhejven - ne možemo tamo ni da provirimo a kamoli da se
takmičimo sa njima."
"Ja i dalje mislim da smo propustili šansu da dobijemo opkladu kada se
nismo nagodili sa nekom od manjih viskokoenergetskih laboratorija," rekao
je Grin. "Uvek ima nekog kome je potreban novac. Mek Donald, Eletra, a
čujem da je i Protvino na prodaju."
Tajer je šmrknula. "Ti, u stvari, samo želiš šansu da se igraš sa trilionskim
elektrovoltima."
"A ko ne želi?"

Horton je ustao i protegao se. "Ja ne želim. To nam neće pomoći. Ja se
nadam efektu koji možemo primeniti u stvarnom svetu. Fizika prve tri
sekunde postojanja svemira nije bila ni od kakve praktične koristi ikome.
"Kad bi..." Stao je u pola rečenice i primakao se displeju. Šta je to,
dođavola?" Tajer se namrštila i privukla svoju stolicu do konzole. "Neka
vrsta podrhtavanja tla. Pogledaj seizmograf."

Pre nego što je Horton uspeo da odgovori, oštar zavijajući zvuk alarma iz
laboratorijskog interfona prolomio je tišinu sobe.

"Šta je to? Alarm koji upozorava na zaključavanje?" Horton je jurnuo
prema vratima laboratorije. "Resetuj sve kako bi pokrenuo tekući ciklus,"
naredio je, pokušavajući da nadglasi alarm. "Proverite svoja kalibrisanja."

Odjednom su shvatili da se Horton ne bori sa alarmom već sa nekim
drugim glasom. "Osoblju Terabajta - govori obezbeđenje. Preventivno
zaključavanje je u toku u celom kampusu. Pokrenuti su protokoli izolacije
električne energije i komunikacije."

"Propao nam je eksperiment," rekao je Grin sa gađenjem.
"...Molimo vas, ostanite na svojim mestima. Ne napuštajte zgradu. Ne
prilazite prozorima..."
"Pre nego što je Horton uspeo da priđe vratima laboratorije, crveno svetlo
je zatreperilo na šipkama elektronskih brava, a vrata su se ukočila. Zgrabio je
fiksni telefon na zidu pored njega i okrenuo obezbeđenje. Jako neobično, ali
telefon je zvonio jedanaest puta pre nego što se neko javio.
"Ovde doktor Horton. Šta se dešava?"
"Doktore Horton ovde Tim Bartel. Da li ste vi i vaše osoblje dobro?"
"Dobro smo..."
"Gde se nalazite trenutno?"
"U Dejvisonu, u Plank centru."
"U redu. Molim vas ostanite tamo, doktore Horton. Doći ćemo po vas čim
se uverimo da je opasnost prošla."
"Dođavola sa tim, samo mi recite šta se dešava." Za trenutak se osetilo
oklevanje sa druge strane.
"Došlo je do eksplozije."
"Šta? Bomba?"
"Prokletstvo," rekao je Grin koji je sve pomno slušao.
"Ne znamo šta je uzrok eksplozije," kratko je odgovorio Bartel. "Izbila su
dva požara i nekoliko ljudi je povređeno. Trebalo bi da ste vi sigurni tu gde
ste. Molim vas ne pomerajte se nigde dok ne budemo sigurni da je situacija

pod kontrolom.
"Veza se prekinula sa druge strane.
"Dok je vraćao telefon u ležište, uzdahnuo je ogorčeno i povio ramena.

Pogledao je u zabrinuta lica svog osoblja. "Zatvorite sve," rekao je umorno.
"Za danas smo završili.

2

MISTERIJA

SAN HUAN, PORTORIKO Devet zasebnih eksplozija uzdrmalo je Porto Riko
preko noći u utorak. Jedna osoba je poginula, a tri su povređene. Bombe su
uništile nadvožnjak i oštetile autobusku stanicu za turističke autobuse i
podstanicu koja je napajala tvrđavu Bjukanan, štab američke južnjačke
vojske. Maketeronci koji se bore za nezavisnost demonstrirali su svoju snagu
na godišnjicu američke invazije na ovo ostrvo za vreme špansko-američkog
rata.

Kompletna priča / izjava guvernera Haroda

Sigurnosno zaključavanje je okončano posle dva sata i Džefri Horton je
napustio Plank centar. Na vratima je osetio jak miris nečega što je izgorelo ili
što još gori. Tu je bio i Donovan King, direktor obezbeđenja za Terabajt u
svom žutom džipu.

"Doktor Brohier čeka na službenoj kapiji," rekao je King. "Uđite. Hteo
bih da vas obojicu povezem i pokažem vam kakva je šteta pričinjena."

Horton se popeo na zadnje sedište. "Šta se desilo?"
"Nemam pojma," kratko je odgovorio King i uz trzaj pokrenuo džip.
"Pa, da li je u pitanju bomba?"
"Nemam pojma."
Kingov odgovor je bio uzdržan. On je bio mršav, preplanuli veteran koji
je proveo deset godina u specijalnim jedinicama američkog ratnog
vazduhoplovstva i šesnaest godina u privatnoj savetodavnoj službi za
obezbeđenje. U tom periodu on se suočavao sa najrazličitijim oblicima

pretnji, od hiljadugodišnjih mučenika i krijumčara vatrenog oružja za vreme
Trećeg svetskog rata, pa sve do prevarenih muževa i udruženih hakera.
Njegov miran karakter je smatran prirodnim, zbog čega je njegova očigledna
uznemirenost ovog puta još više zabrinjavala.

"A šta je sa povređenima?" navaljivao je Horton.
"Doktore Horton, ja u potpunosti razumem vaše nestrpljenje, ali ja bih
voleo da sačekamo da nam se doktor Brohier pridruži i da vas onda obojicu
informišem."
Horton više nije navaljivao. Pažnju mu je skrenuo uski trag sivog dima
severozapadno od njih. Od travnatog brdašceta nije mogao da vidi izvor dima
ili makar oceni na kojoj je udaljenosti, ali po oštrom mirisu u vazduhu ocenio
je da nije daleko.
Nije mnogo prošlo a oni su stigli do službene kapije i pokupili Brohiera.
Garderoba mu je bila skroz izgužvana, što mu nije bilo svojstveno. Nije nosio
ni kravatu, ni sako, a preko levog uva pao mu je razbarušen pramen kose. Bez
obzira na sve to opušteno se nasmešio Hortonu.
"Drago mi je da ste ti i tvoji ljudi u redu, Džefri. Gospodine King, kako je
gospodin Flit?"
"Onog trenutka kada mi više nije bio potreban, poslao sam Čarlija do
bolnice da vidi kako je Erik," rekao je King. "Ali on još nije zvao."
"U redu," kazao je Brohier, nespretno se penjući na putničko mesto.
"Zašto mi ne pokažete šta se ovde desilo?"
Prvo su se zaustavili kraj ostataka čuvareve kućice u kojoj je još uvek
tinjala vatra. Mala, zemljom prikrivena konstrukcija, bila je skroz uništena.
Betonski zid pretrpan zemljom i busenjem maltene je skroz nestao i sada je
podsećao na garavu gomilu. Vrata su ležala na trideset metara od kućice,
savijena i smrskana. Nedaleko odatle jedan pripadnik osoblja za održavanje,
stajao je pored laboratorijskog vatrogasnog kamina za prvu pomoć i
posmatrao sunđerasti dinamo koji se nalazio na šasiji Hamera.
"Šta je Erik tamo radio?" pitao je Horton dok je posmatrao ostatke
traktora.
"On je bio na kapiji kada sam ušao."
"I još uvek je bio na kapiji kada je sve otišlo u vazduh", kazao je King.
"Nije se uopšte ni vraćao ovde."
"Ne razumem."
"Ni ja," nastavio je King. "Idemo da vam pokažem i sve ostalo."
King ih je zatim odveo do prednje kapije. "Erik je bio u kućici," rekao je

pokazujući rukom. "Nema šta da se vidi, sem traga paljevine na podu. Erik je
završio sa opekotinama od kuka do kolena. Noga mu izgleda kao da je držao
u letlampi. Ostaci njegovog ličnog oružja su kod mene u kancelariji.
Očigledno su delovi najlona istopljene futrole pištolja prouzrokovan neke od
njegovih najgorih opekotina."

"Oh, Bože", rekao je Brohier. "A ovo su, pretpostavljam, prouzrokovale
ruševine od eksplozije."

"Kućica je netaknuta, doktore Brohier. Nema rupa na krovu, ni
slomljenog stakla."

"Pa šta je onda u pitanju? Nije valjda sam sebe zapalio? Možda je palio
cigaretu u trenutku kada je bomba eksplodirala."

"Erik ne puši," rekao je Horton.
"Ne?"
"Ne," potvrdio je King.
"Pa šta je onda u pitanju?"
Brohier je odmahnuo glavom. "Potrebna mi je kafa," rekao je.
"Gospodine King, zašto nam se ne pridružite u mojoj kancelariji za pola sata.
Ponesite pištolj gospodina Flita sa sobom i sve drugo što nađete do tada. I
pronađite nekog da otvori tu zaključanu kasetu. Mislim da će biti neophodno
da vidimo šta je unutra."
"Ovog jutra sudski veštak dolazi malo kasnije. Radije ne bih ništa dirao
do tada."
Brohier je klimnuo glavom i nevoljno se složio. "Dakle, za pola sata."
"Direktore, samo još nešto. Vatrogasni inspektor čeka da ga pozovem.
Kažite mi kako da postupim prema nadležnim organima? Da li da ih
pozovem da dođu, ili da ih držim na pristojnom odstojanju?"
"Zavisi, gospodine King. Da li mi ovde imamo posla sa zločinom ili
nesrećom?"
"U ovom trenutku, direktore, ja jednostavno ne znam."
"Zašto onda ne bismo to držali malo u tajnosti. A ja ću se pozabaviti
javnošću."
King je klimnuo glavom u znak odobravanja. "Što se mene tiče ja se
slažem."

Jedna od vrlina Karla Brohiera, kojoj se Horton najviše divio i čudio, bila je
njegova smirenost i efikasnost u kriznim trenucima. Iako možda Brohier nije

uspeo ni da se približi kafi pre nego što im se pridružio Donovan King,
zasigurno je uspeo da okonča osam telefonskih poziva: sa opštinskim
vatrogasnim inspektorom, sa dvojicom odbornika, gradskim urednikom
Kolumbus Dispatch-a, kadrovskim direktorom u Terabajtu, službenikom
osiguranja laboratorije, načelnikom medicinskog Olentangy centra i lokalnim
informativnim kanalom koji je direktno prenosio sliku rupe iz dvorišta
laboratorije, koja se dimila, pomoću UAW-a koji je kružio iznad ivice
ograde.

Što je bilo još neverovatnije, izgleda da je on od svakog poziva dobio baš
ono što je hteo - u ovom slučaju to je bio mali predah.

"Je li ima nešto novo o gospodinu Flitu?" Brohier je pitao Kinga pošto su
njih trojica seli zajedno.

"Još čekam novosti od nekoga ko ga je zapravo video u sobi hitne
pomoći. Što se samih bolničara hitne pomoći tiče, oni su bili vrlo
optimistični," rekao je King. "Doduše, možda će morati da mu rade
presađivanje kože, što može biti nezgodno. On verovatno nije ni svestan
koliko je sreće imao. Dozvolite da vam pustim ono što su snimile kamere sa
kapije."

Brohier i Horton su nemo posmatrali slike na podeljenom ekranu.
Nijedno vozilo nije bilo pored kapije, nikakvog znaka koji bi eventualno
ukazivao na nekog autsajdera. U jednom trenutku Flit je sedeo u portirnici,
pijuckao kafu; a onda je odjednom čuvareva futrola za pištolj na njegovom
desnom kuku eksplodirala uz strašnu buku i raspršavanje žutog plamena.
Vrišteći i batrgajući se izbezumljeno, Erik je prvo snažno udario u metalni sto
za registraciju, zatim u bočni zid pre nego što je pao prema vratima i onda
vani, na pločnik.

"Blagi bože," rekao je Brohier prebledevši.
Horton je odmahivao glavom. "To nije moralo da se dogodi. Nikada
nisam video ništa slično."
"Ne, dođavola, zaista nije trebalo," rekao je King. "Izgleda kao da je
učestvovalo svih sedamnaest metaka - ceo šaržer, pa čak i metak u cevi.
Pištolj je skroz uništen. Drška je skoro sasvim izgorela. A očigledno su
gotovo svi meci još uvek bili u pištolju, doduše polu otopljeni."
"Kako je to moguće?" upitao je Brohier, sužavajući pogled. "Meni se
činilo kao da su se rasuli na sve strane."
"Mesing sam po sebi nije dovoljno jak da zadrži pritisak gasa koji
proizvodi zapaljeni barut," objasnio je Horton. Čaura se cepa i otvara pre

nego što metak dobija pravi impuls."
"Pa, onda kako biste vas dvojica ovo nazvali - otkazivanje pištolja?"

upitao je Brohier.
"Ne, ne," odgovorio je King. "Ni otkazivanje, ni eksplozija. To je bila

eksplozija u telu barutom napunjenog pištolja. Nekoliko sekundi on je bio
nešto kao bacač vatre, umesto vatreno oružje."

"Kako znate da se baš to desilo?" dodao je Horton.
King je prstom pipnuo gornji levi ugao. "Erik drži rezervni šaržer u stolu,
ne voli osećaj težine na kaišu."
"Oba su izgorela?" Horton je upitao s nevericom.
"Pokazaću vam snimak ponovo. Možete videti bljesak, i kako poklopac
stola odskače, a zatim dim koji se širi sa strane."
"To nema smisla," rekao je Horton još uvek vrteći glavom.
"Da li je razmatrana mogućnost da je u pitanju podmetnuta bomba u
autu?" pitao je Brohier.
King je klimnuo glavom. "Mora da je u pitanju nešto od ovoga što smo
mi rekli. Da li ste vas dvojica videli šta je ostalo od vozila?"
"Da, dok sam dolazio," odgovorio je Brohier.
"Samo letimice," kazao je Horton.
"Kamera je i to snimila. Pogledajte."
Kamera se lagano okretala i snimala skoro potpuno prazan parking kada
je odjednom beli zatvoreni parkirani automobil, koji je bio u prvom planu,
bljesnuo. Izgledalo je kao da je vozilo poskočilo u mestu, šoferšajbna i oba
prozora pored putničkih mesta su odletela u vazduh u oblaku sivocrnog dima
koji se zadržao iznad njega u nepomičnom vazduhu. Onda se pojavio prvi
jezičak plamena koji je olizao registraciju. Unutrašnjost auta je bila u
potpunosti progutana, a plamenovi dima su postali crni od zapaljene sintetike.
King je isključio rekorder. "Otprilike tri minuta kasnije, rezervoar sa
benzinom je odleteo u vazduh, sa posledicama koje ste već imali prilike da
vidite. Na svu sreću, niko nije bio tamo da pokuša da ugasi vatru. Mi smo
otišli da pomognemo Eriku."
"Šta se prvo desilo?" interesovao se Brohier. "Otkazivanje pištolja, ili
požar u automobilu?"
"Ni jedno ni drugo," odgovorio je King. "Po vremenu na snimcima, oba
događaja su se desila u maltene istom trenutku. Na audio traci sa parkinga
može se čuti Erikov pištolj. A na video traci iz portirnice može se videti prvi
bljesak iz auta u vidu prolazne senke."

"Ne mislite valjda da oni imaju neke veze jedan sa drugim," rekao je
Horton.

"Ne znam šta da mislim," rekao je King. "Sve je jako bizarno."
"A čiji je auto?" pitao je Horton.
"Vašeg pomoćnika," odgovorio je King. "Doktora Gordona Grina. Mislim
da bismo mogli da mu postavimo nekoliko pitanja u vezi sa tim, možda će on
moći da nam razjasni slučaj."
"Svakako," rekao je Brohier, gestikulirajući rukama u znak saglasnosti.
"Pozovite ga." King je klimnuo glavom. "Možda bi trebalo, za svaki slučaj,
da pošaljem nekoga da ga dovede."
"Za svaki slučaj da.... šta?" pitao je Horton.
"U slučaju da počne da beži," kazao je King posmatrajući ga mirno i ne
dižući glas.
"Stani malo.... ovo je apsurdno. Od kada je on osumnjičen? Šta vi mislite
da je on uradio?"
"Ne znam tačno," rekao je King. "Ali znam da je moj prijatelj na
intenzivnoj nezi jer se nešto strašno čudno desilo sa njegovim ličnim
oružjem. A Grin je vaš inovator, zar nje? Koliko ja znam ljudi iz Kal Teka su
poznati po tome što vole da prave neslane šale."
"On je moj eksperimentalni inženjer," rekao je Horton žustro. "Ali ako
mislite da bi on namerno ugrozio..."
"U redu je, Džefe." prekinuo ga je Brohier. "Svi mi samo tražimo
odgovore. Gospodine King, oslobodite sistem za zaključavanje i zamolite
doktora Grina da dođe. Da vidimo da li on zna nešto više od nas."

"Šefe," Grin je klimnuo glavom u znak pozdrava u Hortonovom pravcu.
"Doktore Brohier. Šta se dešava?"

"Mi imamo neke video-snimke o jutrošnjem događaju," počeo je King.
"Voleli bismo da ih i vi pogledate i kažete šta mislite."

Grin je slegnuo ramenima u znak odobravanja i skliznuo na sedište levo
od monitora. "Zar ovo nije parking B? Mislio sam da se pucnjava desila kod
kapije."

"Ovo je parking B," rekao je King i pokrenuo sistem za zaustavljanje
kadra.

"Da, sto posto, to tamo je moj auto. Onaj beli."
"Ne skidaj pogled sa njega," rekao mu je Horton tiho.

"Što? Ja, o, o, ne, oh... majko moja..." Razrogačio je oči od iznenađenja
kada su se pojavili prvi bljesak svetlosti i talas dima u putničkoj kabini. U
sledećem trenutku na licu su mu se mogle videti i tuga i neverica. "Uh, do
đavola šefe, pogledaj samo! Trebalo je da ga otplaćujem još dve godine."

Niko nije progovarao, čak se niko nije ni nasmejao. Stisnutih pesnica i
oslonjen na sto ispred sebe, Grin je nemo posmatrao ostatak snimka. Zatim,
kada je plejbek snimak završen i kada je kadar ponovo bio zaustavljen,
spustio je glavu među šake ne krijući nevericu.

"Da li imate predstavu šta je to moglo da se desi?" pitao je King.
Podižući glavu, Grin se naslonio na stolicu i huknuo u svoju zatvorenu
šaku. "Aha. Tenesi."
"Šta?"
"Kada sam krenuo u posetu mom bratu Brendonu i njegovoj devojci za
Božić, išao sam kroz Tenesi," objasnio je Grin i uzdahnuo. "Znate već kakva
je situacija u Tenesiju. Na svakom izlazu duž autoputa oni imaju te
fantastične radnje sa vatrometima. Koja od koje veća, sjajnija, i naravno u
svima tvrde da je kod njih jeftiniji nego u prethodnoj. Pokleknuo sam kada
sam se vraćao na sever." Odmahnuo je glavom. "U pretincu u autu nalazile su
mi se petarde u vrednosti od 20, a ispod putničkog sedišta rakete u vrednosti
od 50 dolara."
King je podigao jednu obrvu. "Za Božić? Zašto je to još uvek stajalo u
vašem autu?"
"Jer još uvek nisam našao rešenje gde da ih iskoristim. Ako niste znali,
sve se to smatra nelegalnom robom ovde u Ohaju. Uh, prokletstvo. Nelegalni
vatromet", prosto je zajecao. "Osiguravajuće društvo će verovatno iskoristiti
to kao izgovor da odbije moj zahtev za odštetu."
"Da li možda znate zašto su se aktivirali ovi vatrometi?"
Grin je odmahnuo glavom bez reči.
"Gde su stajali? Možda su se navlažili?"
"Još uvek su bili u plastičnom omotu. Nisam čak stigao ni da ih
otpakujem."
Dodao je prosto se izvinjavajući: "Prve komšije žive preblizu, i nemaju
baš mnogo razumevanja kada je u pitanju buka. Čuvao sam ih za izlet na koji
smo Džihjan i ja trebali da idemo, u kolibu njenih roditelja na Crnom jezeru,
za vikend na dan pomena poginulim." Grin je pogledao u šefa obezbeđenja.
"Da li je moj vatromet povredio nekoga iz obezbeđenja?"
King je odmahnuo glavom, stisnutih usana. "Ne. Izgleda da ne "

"Da li mogu svom osiguravajućem društvu tako da kažem?" pitao je Grin
ustajući.

Brohier mu je odgovorio. "Doktore Grin, zamolio bih vas da lično meni
učinite uslugu i odložite za sada prijavljivanje štete. Mislim da nam nije
potrebno da neka treća strana postavlja pitanja kad ni mi sami još ne možemo
na njih da odgovorimo."

"Zar nije lokalna policija već uključena - ili tek treba da se uključi?" pitao
je Horton. "Mislio sam da su bolnice u obavezi da prijave sve povrede
izazvane oružjem."

"Da," složio se Brohier. "Na svu sreću, lično poznajem doktora Giovu sa
klinike Olentangy, i on je prihvatio moja uveravanja da vatreno oružje nije od
važnosti u ovom slučaju. Tako da za sada neće biti policijske istrage."

King je klimnuo s odobravanjem. "Odlično."
"Pa, ako svi ostali izvrću činjenice, pretpostavljam da mogu i ja," rekao je
Grin. "Ako ništa drugo onda makar na kratko."
"Hvala doktore Grin. Zamolio bih vas da se još sutra javite gospodinu
Kingu," kazao je Brohier.
"Za sada, svratite do kancelarije kada budete odlazili. Šef kancelarije će
vam dati ključeve jednog od vozila koje je u vlasništvu laboratorije na
privremenu pozajmicu."
Grin je iznenađeno pogledao. "Hvala," odgovorio je krećući se prema
vratima. "Šefe, hoćemo li sutra krenuti ponovo sa radom?"
"Ne znam," rekao je Horton.
"3a znam," odvratio je Brohier. "Niko ovde neće raditi dok ovo ne
razjasnimo."
"Šefe?" Grin je upitno pogledao Hortona.
Horton je klimnuo glavom. "U redu je."
"Dobro. Onda ću uzeti svoju kutiju za ručak i otići kući."
Kada je otišao, King i Brohier su izmenjali poglede. "Dva pištolja,
baštenska kućica, sef za oružje i sanduk sa opremom za vatromet,"
izdeklamovao je Brohier. "Da li možete naći neku sponu između ovih stvari,
gospodine King? Da li možete povezati neku osobu ili osobe sa svih pet
događaja?"
"Ne. Žao mi je što to moram da kažem, ali bilo ko, ko ne pripada mom
osoblju nema slobodan pristup oružju ili sefu," kazao je King stojeći. "Možda
bi bilo bolje da ja lično porazgovaram sa Erikom i Čarlijem."
"Javite mi ako nešto saznate."

Kada je šef obezbeđenja otišao, Brohier se okrenuo prema Hortonu. "Pa,
šta misliš?"

"Nemam baš nikakvu predstavu šta bi moglo biti u pitanju," rekao je
Horton. Brohier se prigušeno nasmejao dok je zatvarao svoju fasciklu.
"Džefe, pošalji sve svoje ljude kući, a zatim i ti kreni za njima. Zatvaram
laboratoriju do sutra ujutru kako bih omogućio Donovanovim ljudima da rade
svoj posao. Donovan, ti i ja ćemo se naći u sedam ujutru da odlučimo šta
dalje da radimo."

"U redu," rekao je Horton. "Biće mi jako čudno što ću stići kući pre
mraka, s obzirom da nije vikend. Neću znati šta da radim sa sobom."

"Nisam baš siguran u to," rekao je Brohier. "Ej, Džef?"
"Da?"
"Jedino je vaš eksperiment nastavio da se odvija kada su stvari izmakle
kontroli. Razmisli malo o tome dok se budeš trudio da nadoknadiš
neprospavane dane i noći."

Stotinu metara dugačko strelište u Bakej sportskom klubu bilo je neobično
tiho, s obzirom da je bilo podne usred nedelje. Samo tri, od ukupnog broja
individualnih kabina za pucanje, bile su zauzete. Dve su zauzele žene koje su
vežbale na automatiku od 9 milimetara, dok je u trećoj bio sedokosi gospodin
koji je testirao svoju klasičnu Winčesterku 94 sa okidačem.

Džef Horton je odabrao najudaljeniju kabinu, stavio svoju crnu tvrdu
kutiju za oružje na tezgu i krenuo sa otpakivanjem svog takmičarskog
pištolja. Hamerli-Valter Olimpija egzotičnog izgleda, privlačila je mnogo
više pažnje nego što je Horton zapravo želeo, ali to je bio jedini pištolj koji je
imao, čak i mnogo više od pištolja nego što bi on ikada sebi kupio.

Hortonov otac, pre više od dvadeset godina, pošto je ocenio entuzijazam
svoje dece za pokrivena strelišta na vašarima u Minesoti, odlučio je da
kanališe taj entuzijazam u porodičnu aktivnost. Tako je kupio polovan
karabin marke Marlin i skup Brauningov automat i člansku kartu za klub
strelaca. Tako su članovi Hortonove porodice počeli da se rekreativno bave
streljaštvom, odnosno postali su takozvani "plinkeri".

Svi su učestvovali, pa čak i mama, koja je više volela pušku i velike
daljine, i Džefov mlađi brat Tom, koji je postao skoro iznenađujuće dobar u
brzom pucanju i pre nego što je napunio deset godina. Od svih njih, Džefova
starija sestra je pokazala najveći talenat i najveće ambicije. Stabilna,

oštrooka, bez imalo treme tokom takmičenja, Pamela je pobedila na
juniorskom šampionatu sa sedamnaest godina, i otvorila sebi put u zadnja dva
američka olimpijska streljačka tima. Ona je prerasla Olimpiju i poklonila je
Džefu pre četiri godine.

Kako je i sam priznavao, Horton i nije bio neki strelac. Ali streljački
rituali su bili umirujući i budili su u njemu nostalgičnu prisnost. A
koncentracija koju je zahtevao na prvi pogled lak zadatak, imala je umirujuće
dejstvo na njegov nemiran um i uticala je da mu mnoge stvari postanu jasnije.
To je bio Hortonov način meditiranja, a s vremena na vreme i ventil kroz koji
je izbacivao nezadovoljstvo. Tog popodneva Horton je bio na strelištu iz oba
razloga i ostao je duže nego što je bilo uobičajeno za njega. Tek kada je
istrošio svih šezdeset metaka, koliko je moglo da stane u njegovu futrolu za
pištolj, dozvolio je da se jutrošnji događaji vrate u njegove misli.

Šta hoćete time da kažete, doktore Brohier. Kako je moguće da smo to
mogli biti mi?

Kada je odlazio, svratio je do klupske prodavnice i saterao je u ugao
poslovođu prodavnice, koji je inače bio bivši marinac. "Bobi, je l' mogu samo
za trenutak da te pitam nešto?"

"Hej, doktore H /eič/ koliko vidim još uvek nosite tu igračku. Znate,
voleo bih da vam pomognem da jednog dana potrošite novac na pravi
pištolj."

"Jednog dana," obećao je Horton. "Imam jedno malo neobično pitanje za
tebe. Recimo da želiš da podesiš automatik, Glok recimo, tako da ceo šaržer
eksplodira odjednom. Da li bi to bilo izvodljivo?"

Bobi je upitno pogledao Hortona. "Zašto biste vi želeli to da uradite?"
"U stvari ne želim. Čuo sam neku priču na jednoj zabavi o tome kako se
to nekome tamo desilo, i nikako nisam mogao da shvatim kako je to moglo
da se izvede."
"Ne mogu ni da zamislim," odvratio je poslovođa. "Možda, ako bi se
Glok koristio kao gromobran." Iako bi bilo bolje kad biste to pokušali da
uradite sa Koltom ACP. On ima više metala. Jeste li sigurni da ste dobro čuli
tu priču?
"Siguran sam," kazao je Horton. "Zar ništa ne bi moglo da se uradi sa
šaržerom, da se unutra stavi možda neki mali mehanizam koji bi radio po
principu čekića ili čivije...
Poslovođa se mrštio i odmahivao glavom. "Nema mesta unutra. I težina bi
automatski bila manja, čak i kad biste mogli da stavite neki mehanizam

unutra. Ne biste mogli da prevarite onog ko poznaje svoje oružje. Neko mora
da je pričao izmišljotine na toj zabavi, pod dejstvom punča, rekao bih.
Zaboravite na to."

"Pokušaću," odvratio je Horton i namrštio se. "Pa, hvala vam u svakom
slučaju." Okrenuo se i krenuo potpuno odsutan.

"Nema na čemu. Da li vam treba još municije za danas?"
"Molim?"
"Ostavili ste poveću gomilu mesinga na strelištu," rekao je poslovođa i
trgnuo palac aludirajući na pucanje. "Samo sam mislio da vam možda treba
dodatna količina."
"Ne," odgovorio je Horton. "Stanite. U stvari, da. Da li možda imate
manevarske dvadeset dvojke?"
Poslovođa je bio iznenađen. "Svakako. To je za početničke pištolje.
Nećete valjda to da stavljate u svoju Olimpiju. To će samo da začepi cev."
"Znam. Dajte mi jednu kutiju."

Trospratna kuća Karla Brohiera nalazila se u takozvanoj "izvršnoj zajednici" i
prostirala se preko Klaremont Hila. Ispred nje se nalazio travnjak koji je bio
tako lepo sređen da je na njemu slobodno moglo da se održi takmičenje u
kriketu, dok se iza nje prostirala šuma koja je bila dovoljno velika da se u
njoj sakrije krdo jelena. Međutim, Brohieru je zbog toga uglavnom više bilo
neprijatno nego što mu je bilo prijatno, kada bi se našao u ulozi domaćina.
Više nego jednom Horton ga je čuo kako objašnjava kako je posed njegovih
roditelja u Vermontu, farma, šume i hiljade metara dugačkog jezera prodato
za ogromnu sumu novaca, tako da on jednostavno nije imao izbora. Mogao je
ili da kupi "skromnu kuću" u Kolumbiji ili da uplati polovinu para od
prodatog poseda u državni fond za stabilizaciju društvenog osiguranja. Bio je
to novi porez koji je prikupljao sredstva od imanja recipijenta.

"Moj otac je bio staromodni konzervativac iz Nove Engleske i nikada se
sa tim ne bi složio," objasnio je Brohier. "Nikada mi ne bi oprostio kada bih
podelio njegovu zaostavštinu sa našim prijateljima iz Vašingtona."

Te večeri Brohier je dočekao iznenadnog posetioca u patikama za tenis,
izbledelom žutom šorcu, i prevelikoj majci sa kratkim rukavima sa slikom
jednog od onih Sidni Harisovih "doktor Kvark" karikatura. Direktor nije bio
iznenađen kada se Horton pojavio na vratima.

"Hajde da prošetamo," rekao je, pokazujući svom štićeniku prema

travnjaku. "Moj doktor kaže da imam četiri kilograma viška i insistira da
vežbam četiri puta nedeljno,"

"Vaš doktor je tiranin," kazao je Horton, idući iza Brohiera. "Znam ljude
koji su trideset godina mlađi od vas a koji bi ubili da budu u vašoj formi."

"Moj doktor je trideset godina mlađi od mene," odgovorio je Brohier i
blago se nasmešio.

"Zar vas to ni malo ne uznemirava?"
"Velike su šanse da doktor mojih godina koji je u penziji, a koji nije
otišao u Novi Meksiko da tamo potroši svoj poveći račun u banci, i nije baš
dobar doktor," rekao je Brohier. "Uostalom, da li biste vi voleli da vas leči
neko ko je svoje primarno znanje stekao u dvadesetom veku?"
Sad je bio Hortonov red da se nasmeje. "Pa, kad to tako kažete... "
"Baš tako," odvratio je Brohier. "Recept za dug i srećan život je da se
družiš sa starim filozofima i mladim doktorima, sa starim prijateljima i
mladim ženama. A pošto ja nisam ni jedno ni drugo, šta je to što vas je
dovelo meni večeras?"
"Jutrošnja nesreća i vaša opaska posle toga," rekao je Horton. "Šta još?
Doktore Brohier, da li biste mislili da sam lud kad bih vam rekao da je možda
moj eksperiment izazvao nesreću?"
"Da li imate teoretsku osnovu za tu pretpostavku?"
"Ništa konkretno," priznao je Horton. "Samo jako složenu koincidenciju
sa anomalijom na čelu."
"A koincidencija je...?"
"Gordonov vatromet i Erikov pištolj su otkazali u istoj sekundi. Ne
interesuje me šta gospodin King misli, ali moje mišljenje je da ne postoji
međusobna veza između njih. Imamo dva efekta, što znači da treba da
tražimo treći, odnosno uzročnika oba efekta. A jedina neuobičajena stvar tog
jutra bio je naš eksperiment. Samo što smo stigli do četrdesetog podeoka, a to
je bio prvi put da smo dostigli taj nivo..." Horton je iznenada zastao. "Ništa
ne kažete."
Malo zadihan, Brohier je zastao i okrenuo se prema Hortonu. "Dobro ti
ide i bez mene."
"Da li sam ja lud ili ovde stvarno ima nešto što je vredno pažnje?"
"Ne smemo da dozvolimo da ova anomalija prođe nezapaženo," rekao je
Brohier. "Da li znaš priču o Augustu de Tokardu?"
Horton se namrštio i odmahnuo glavom. "Mora da sam taj čas propustio."
"To je jedan francuski naučnik s kraja devetnaestog veka," rekao je

Brohier. "On je konstruisao cevi za gasno pražnjenje visokog napona i vršio
eksperimente na njima. Jednog dana je primetio da dolazi do oštećenja
neosvetljenih fotografskih ploča kada se one postave pored cevi. Kako bi ih
zaštitio, on ih je udaljio od cevi a zatim se vratio svojim eksperimentima."

"...i propustio priliku da otkrije rendgenske zrake," rekao je Horton,
zapanjeno se smeškajući.

"Što bi dovelo do revolucionarnih promena u nauci njegovog vremena,"
nadovezao je Brohier. "Ja ne znam šta se ovde dešava Džefri, a iz onoga što
si mi ti rekao, mogu da zaključim da ni ti ništa ne znaš. Doduše, moguće je da
smo se obojica 'sapleli' o nešto novo. Sada treba da odgovorimo na pitanje
koji je naš sledeći korak?"

Horton se složio sa žarom. "Teoretski deo posla je sada zapao u ćorsokak.
Ima mnogo stvari koje nedostaju. Nisam baš siguran, ali mislim da nedostaju
i povoljne okolnosti. Želim da ponovo otvorite laboratoriju i da pozovem svoj
tim da vidimo da li možemo to ponovo da izvedemo."

"Da. To je prva stvar koju moramo da saznamo pre nego što počnemo
bilo šta drugo da radimo," rekao je Brohier. "A šta mislite bismo li to mogli
sami da uradimo, bez vašeg tima? Večeras, u tajnosti?"

"Zašto?"
"Zato što mislim da je u pitanju samo puko priželjkivanje," odgovorio je
Brohier, "a možemo se osramotiti onako kako to samo stare budale i mlade
sanjalice umeju. Ako postoji bilo kakva mogućnost da do toga dođe, radije
bih da to bude naša tajna. A ako i nije tako, pa, opet bih želeo da to ostane
naša tajna, makar u početku."

Hortonu je bilo potrebno samo pet minuta da uspostavi senzorsku mrežu za
drugi test, i samo petnaest minuta da je sastavi. Za senzor je iskorišćen
radarski stub koji je još ostao od konstruisanja Hortonovog trema, a stigao je
u laboratoriju viseći kroz putnički prozor njegovog auta kao pas kome uši
viore na vetru.

Horton je uneo gredu u laboratoriju na ramenu, dok je Brohier pazio na
vrata i kontrolne punktove obezbeđenja. Njih dvojica su dovukla teški sto u
poluprečniku izlaznog emitera, a zatim pričvrstili stub uz njega sa dve
zglobne šipke. A zatim je Horton, dok ga je Brohier posmatrao, postavio
manevarski metak od 22 kalibra u svaku rupu koju je izbušio na svakih 25cm
duž stuba. Veći broj metkova je bio labavo postavljen u rupama, naginjući na

dole tako da se video samo kraj čeličnog kotura kapisle. Bez obzira što je
zadnji metak morao da bude uguran na silu, samo je do pola ušao u rupu.

"Jesi li poneo neprobojni prsluk i za mene?" pitao ga je Brohier, dok je
posmatrao Hortonovu tvorevinu. "'Dobitnik Nobelove nađen mrtav sa
drvenim kocem zabodenim u srce'..."

Horton se namrštio. "Možda ne bi bilo loše da izvadim jedan metak."
"Možda i ne bi," rekao je Brohier. "Dok ti to radiš, ja ću odneti stražarima
ono što je ostalo u kutiji sa šrapnelima i objasniću im da odu sa oružjem do
kraja prilaznog puta i tamo ostanu narednih pola sata. Hoće li to biti dovoljno
dugo?"
"Trebalo bi," rekao je Horton. "Neće biti potrebno da vršimo nijednu od
onih isuviše detaljnih kalibracija za ovaj eksperiment - malo sreće je sve što
nam je potrebno."
Monitori obe konzole su već bili aktivni i električno postolje aparature za
testiranje je glasno zujalo i pre nego što se Brohier vratio. Horton je vršio
finalna podešavanja na digitalnom kompakt kamkorderu koji je postavio na
tronošcu u uglu.
"Uh," uzdahnuo je Brohier. "Kakva je gnjavaža dokazivanje
neprobojnosti. Da li si razmišljao da dokumentujemo našu smrt?"
"Ako se desi ono što očekujem, mislim da ću morati da sednem i
pregledam snimak bar jedno desetak puta pre nego što stvarno poverujem u
njegovu verodostojnost," odvratio je Horton. Ispravio se i udaljio od
kamkordera. "Mislim da smo spremni u potpunosti."
"Skoro," složio se Brohier i dodao Hortonu par zaštitnih naočara i
pakovanje sunđerastih čepova za uši. "Mislim da ću ja ipak stajati tamo, iza
Lijine stanice. Nimalo mi se ne mili da izgubim u težini onoliko koliko bi
izgubio da stanem bliže."
Horton se nelagodno nasmejao, a zatim se smestio u svoju stolicu. Uperio
je mali daljinski upravljač u pravcu kamkordera i crvena sijalica je počela da
treperi iznad sočiva. "Devetnaesti maj, 2:15 ujutru, Dejvison laboratorija,
Plank centar, kampus Terabajt korporacije, Kolumbija, Ohajo. Prisutni su
doktor Karl Brohier, direktor, i doktor Džefri Horton, zamenik direktora. Ovo
je eksperiment hipoteze Okidača u vezi sa nesrećama koje su se desile
devetnaestog maja."
"Pa to je da plačeš na sav glas," prigovarao je Brohier. "Nisi na CNN-u, a
i ja neću večno živeti. Počni već jednom i pritisni to prokleto dugme."
Horton je blago pocrveneo i okrenuo se prema konzoli. "Počinjemo od

desetog podeoka, od malog opsega."
Horton je poskočio u svojoj stolici od neočekivanog puškaranja. Srce mu

je udaralo kao ludo, a uši su mu zujale. Zavrteo se u stolici i ugledao kako se
pramenovi belog dima dižu iznad četiri raznesene rupe. Dve sjajne mesingane
čaure još uvek su poigravale i skakutala po podu - pling, pling, pling. Treća
se 2£bila u mekanu ploču na plafonu.

Brohier je zurio ne verujući. "Šta dođavola...," rekao je sam sebi. "Šta je
to, dođavola."

Sav drhteći Horton je posegao i dohvatio pakovanje čepova za uši sa
pulta i otpakovao ih. Izručio je čepove iz pakovanja u ruku i prosto
grozničavo nagađajući nekako je uspeo da ih ugura u svoje ušne duplje. Grlo
mu je bilo potpuno suvo i dugo nije mogao ništa da prozbori kao da su mu
odgrizli jezik.

"Jač..." Progutao je pljuvačku i ponovo pokušao. "Jač... jačina raste za
jednu desetinu u sekundi." Izabrao je promene, a zatim se okrenuo prema
eksperimentu pre nego što ih je izvršio.

Ovoga puta je video - žuto-zeleni bljesak, sjajnu mesinganu čauru koja je
prosto jurnula ka tavanici, tanku pečurku sivo-belog dima od pokretačkih
gasova, i opet čaura koja se srušila. Bang! Plink, plink, plink...

Nekoliko sekundi kasnije ponovo se desilo. Bang! Plink, plink...
Zatečeni ovim čudom, Horton i Brohier su u trenutku pogledali jedan
drugoga tražeći potvrdu, trijumf. Da li je ovo stvarno moguće. Hortonove oči
bile su zahtevne, dok su Brohierove bile nežne od strahopoštovanja, kao da je
odavno prestao da se nada da ovako nešto može da se dogodi.
Bang! Plink, plink...
Bang! Plink plink plink...
Isti princip se ponavljao sve dok čaura nije bila ispucana. U tom trenutku
i monitor je već pokazivao da je snaga emitera ispod petnaestog podeoka.
"Znači da jki i parkinga," rekao je Horton dok je škrabajući izvodio
računicu u svom rokovniku. "Čak i kad bi ovaj efekat pratio pravilo
kvadratne inverzne funkcije..."
"Izgledalo je kao da smoier. Napipao je put do najbliže storio drhtavim
glasom, češkajući obrvu: "Doktore Horton, kada sledeći put vidite Gordija
slobodno mu kažite da će mu korporacija nadoknaditi auto."

3

PREJE

VINDZOR, SEVERNA KAROLINA Policija je dala veoma šturo saopštenje o
jučerašnjem šokantnom trostrukom ubistvu u Be-Lo dragstoru. Na osnovu
policijskih izvora, sa video-snimaka zločina snimljenih kamerama na ulazu,
može se videti kako dva maskirana napadača vezuju šest žrtava folnom
samolepljivom trakom, tako vezane ih onda stavljaju na gomilu, a zatim
počinju da pucaju u gomilu "kao da imaju sve vreme ovoga sveta."

Kompletan izveštaj

Kampus kolumbijske Terabajt korporacije zvanično je bio zatvoren
devetnaest dana. Kada je konačno otvoren osoblju koje se vratilo na posao,
odmah je bilo jasno da se u kampusu nešto događalo za to vreme.

"Juniorke su očigledno imale pune ruke posla," rekao je Gordon Grin,
dok je provirivao kroz prozor automobila Li Tajer marke Skajstai koji je
podsećao na kutiju.

"Juniorke?"
"Juniorke, podmladak udruženja skautkinja - bilo ko, ko je napravio sve
te cipele umesto obućara dok je on spavao."
Grin je reagovao na prizor nove stražarske kućice i kapije na glavnom
putu, odmah do novog parkirališta asfaltiranog crnim asfaltom koje je
napravljeno na mestu na kome se nalazio travnati teren prošaran drvećem.
Nedaleko od stražarske kućice, blokirajući ono što je ranije bila izlazna
staza glavnog puta, nalazila se nova tovarna platforma. Prepreke od cementa
blokirale su prilaz s obe strane kliznog kanala za isporuku, iznad koga je

trenutno bio parkiran UPS-ov braon kombi. Na strani platforme prema
kampusu, priljubljen uz zid, nalazio se svetloplavi Terabajtov kamion sa
prikolicom i dva uniformisana člana obezbeđenja korporacije koji su
prebacivali pakete iz jednog kamiona u drugi.

Kapija i tovarna platforma imale su nova vrata koja su odvajala Terabajt
od Šanahan puta. "Izgleda da nijedno vozilo sa strane neće moći ni da se
približi laboratoriji od sada pa na dalje," rekla je Li.

"Izgleda da oni malo preteruju, zar ne?"
Potvrdu za svoju prepostavku Li je dobila malo kasnije od dva stražara na
kapiji koji su im dali instrukcije za parking. "Doktor Li Tajer, mesto broj 8,"
prvi službenik je rekao i zalepio responder nalepnicu na unutrašnju stranu
šoferšajbne. "Doktore Grin, kada dobijete novi auto, vaše mesto će biti broj 9.
Možete da sačekate šofera koji će vas ispratiti do paviljona."
Dok je govorio stražar je pokazivao palcem u pravcu pokrivenog
ograđenog objekta sa pleksiglas zidovima nekoliko metara iznad šaltera
obezbeđenja, koji je nalikovao onima na aerodromu. Pored tog objekta
nalazila su se tri šestoseda sa providnim krovom. Izgledali su tako da bi se
sasvim dobro uklopili i na terenu za golf - ili, mislio je Grin, u epizodi
Zatvorenik.
"Imam utisak da postoji nešto što mi ne znamo," rekla je Li, vireći kroz
šoferšajbnu svog Skajstara. "Hajdemo gore da saznamo i vidimo šta će nam
reći. Pre nego što su prošli kroz kapiju, Li i Gordi su morali da predaju svoje
stare Terabajt identifikacije kako bi dobili nove i veće kartice koje su se
nosile na lancu oko vrata.
"Da sam hteo da nosim ogrlicu za ovce otišao bih da radim za IBM,"
progunđao je Grin dok su išli ka paviljonu.
Još jedno poniženje, doduše ne tako strašno, čekalo ih je kod paviljona.
Nije im bilo dozvoljeno da se sami odvezu do laboratorije. Za to je bio
potreban specijalan ključ, koji je, u ovom slučaju, bio poveren samo
"pratiocu", što je u ovom slučaju bila žena od tridesetak godina sa atletskim
ramenima i prijateljskim, ali promućurnim i opreznim očima.
Ni Li ni Gordi nisu ni pokušali da se nadvikuju sa cviljenjem električnih
motora auta, kao ni sa vetrom koji je šibao ivice providnog krova.
Ali otprilike kada su bili na pola puta, Gordi je nemo pokazao na
vozačevu čudnu futrolu u kojoj se nalazio neki predmet pravougaonog oblika,
a koji ni malo nije ličio na pištolj.
Odvezli su ih direktno do ulaza, a onda i kroz nekadašnju glavnu kapiju,

koja je sada preuređena i dograđena joj je šestougaona oklopna stražarska
kućica.

"Al Kapone," prokomentarisao je Gordi dok je njihov auto ulazio na
takozvanu "zaustavnicu", čije je naoružanje kod kapije od armiranih šipki
izgledalo dovoljno moćno kao da može da zaustavi bilo šta, sem možda neko
vojno vozilo.

"Molim?"
"On misli na novi kapijski stub," rekla je vozačica preko ramena.
"Podseća na kabine sa naoružanim stražarima koje su se nekada gradile po
manjim gradovima kako bi odbile napad pljačkaša banki tridesetih godina
prošlog veka. Jednom sam videla jednu takvu kabinu, u Gošenu u Indijani
baš na uglu kod trga gde se nalazi zgrada suda. Da li možete da zamislite
mitraljeze u glavnoj ulici?"
"Zar baš moram?"
Kada su prošli zaustavnicu, ona je bez red pokazala u pravcu unutrašnje
ograde kroz koju je u njihovom odsustvu bila sprovedena struja.
Gordi je potvrdno klimnuo glavom. "Izokrenuta stvarnost," rekao je.
"Više nismo u Kolumbiji, Doroti."
Pratilja ih je direktno odvezla do glavnog ulaza u Plank Centar, gde su
morali da izdrže još jednu proveru identifikacionih kartica, ali ovoga puta su
to radili uz pomoć šipke koje je skenirala i štampani optički kod i magnetnu
memoriju, koja se nalazila u donjem uglu pa je sigurnosni operativni registar
morao da uporedi njihov sadržaj. "Doktore Grin, doktorko Tajer," rekao je
stražar, a samo trenutak kasnije klimnuo je glavom. "Direktor i doktor Horton
vas očekuju u sali za konferencije."
"Zar nas nećete tamo ispratiti?" pitala je Li lukavo.
"Ne gospođo doktor," rekao je stražar, odsečno odmahujući glavom.
"Nisam ovlašćen da ulazim u taj objekat."

Lice Džefa Hortona se ozarilo kada su njegovi pomoćnici ušli u salu za
konferencije. "Li...Gordi, dobro je videti vas opet."

"I vas šefe," rekao je Grin. "Malo sam brinuo da ću kad uđem ovde zateći
Patrika MekGuana..."

Dok su se Horton i Karl Brohier kidali od smeha, Grin je primetio da se u
sali nalazi još jedna osoba. Bio je to vitak muškarac, oštrih crtra lica koji je
odavao utisak takve smirenosti da je prosto bila opipljiva. Brohier je ustao i

mahnuo strancu da priđe.
"Doktore Grin, dozvolite mi da vas upoznam sa najnovijim članom vašeg

tima," rekao je direktor. "Pit MekGan, ovo je doktor Gordon Grin, doktor Li
Tajer. Dodelili smo Pitu titulu koordinatora specijalnih materijala."

"Specijalnih materijala?" Grin je upitno pogledao sa strane prema
Hortonu.

"Eufemizam za njegovu poresku prijavu," dodao je Brohier. "Gospodin
MekGan, bivši pukovnik MekGan, američke pomorsko-desantne snage
(APDS), biće zadužen za nabavku, skladištenje, rukovanje i pripremanje
uzoraka za vaš novi test program. Što me je podsetilo, doktore Grin da li ste
primili vaš ček? Da li ste imali problema da zamenite svoj auto?"

"Moraću da sačekam još jednu nedelju da bih dobio boju koju želim, što
ne bih nazvao nekim problemom," rekao je Grin. "Još jednom vam
zahvaljujem."

"Ne, nema potrebe," kazao je Brohier. "To što se desilo je naša
odgovornost."

Dok je Horton sa negodovanjem razmišljao o tome što je Brohier rekao,
Tajer je stala ispred njega i rekla: "Doktore Brohier, doktore Horton, da li bi
neko od vas dvojice bio ljubazan pa počeo od početka? Zašto je povećana
bezbednost? I uz dužno poštovanje gospodinu MekGanu, ali zašto nam je
potreban neko novi samo da bi se brinuo o našim uzorcima?"

"Zato što ima četrnaestogodišnje iskustvo u radu sa municijom i
eksplozivom, a mi nemamo," rekao je Horton. "Gordi, mi smo digli tvoj auto
u vazduh. Ti, ja, Li i Beba."

"Kako?" Tajer je zahtevala odgovor.
Horton i Brohier su izmenjali iskrivljene osmehe. "Još uvek ne znam Li.
Zbog toga je vreme da se bacimo na posao."

Prvo je trebalo potpisati nove i još kruće ugovore koji su obavezivali na
diskreciju. Zatim su Brohier i Horton pokazali pridošlicama snimak ponoćnih
testova i odveli ih u Dejvison laboratoriju da im pokažu izmene.

Prva i najočiglednija promena je bila u tome što je nestao čitav
antikatodni blok uključujući i mermerno postolje. "Sagradili smo novu sobu
za vanjska testiranja," obavestio ih je Horton, pokazujući prema novim
kompletno metalnim vratima i otvoru za osmatranje od pleksiglasa na
udaljenom zidu.

"Zidovi su dvanaest inča debeli i obloženi Kevlar sendvičima od oklopnih
čeličnih ploča, sa izolacijom i otvorima za ventilaciju kroz prigušivač od 500
l vode," dodao je MekGan. "Jutros smo ga testirali. Čulo se samo glasno
'šljus', zvuk se gotovo i nije čuo, a nije bilo ni dima."

"Želimo da sačuvamo reputaciju Dobrog suseda," objasnio je Brohier.
"Što manje pitanja, to bolje."

"Izgleda da ćemo morati da okrenemo Bebu," dodao je Grin proučavajući
geometriju. "Sada kada to znamo moramo paziti gde ćemo je upraviti."

"U stvari, mi ne znamo. To je sada vaš prvi prioritet - da otkrijete kako
izgleda efekat omotača. Pit će vam obezbediti neki materijal za testiranje koji
neće izložiti opasnosti ni vas ni laboratoriju," objasnio je Horton. "U, vaš
prioritet je da izračunate koje podatke možemo sakupiti u otvoru i kroz njega,
i da ih spremimo za Čvrstu ruku,"

"Kakve uzorke ćemo testirati?"
"Uzorke municije, prvo - sve kalibre i sva punjenja. Zatim ceo katalog
eksploziva, od Amatola do Torpeksa," rekao je MekGan. "Sve što moje
dozvole pokrivaju i moji kontakti mogu da obezbede."
"A zatim ceo Priručnik iz hemije," dobacio je Brohier. "Neophodno je da
saznamo koja jedinjenja reaguju a koja ne, veoma praktična potreba u
odsustvu bilo kakve teoretske osnove."
"E to je moj prvi prioritet," rekao je Horton. "Moramo da saznamo šta se
ovde dešava i zašto je ono što je proizašlo iz ove laboratorije uticalo da se
nešto dogodi, a prirodna radijacija nije na to uticala. Ili bar nije u domenu
koji mi možemo da vidimo.
"Da li može da pomogne možda PSR ili JPSI registar?" upitala je Tajer.
Horton je odmahnuo glavom. "Pretražujem literaturu već nedelju dana i
izgleda da ovaj efekat do sada nije proučavan, ili bar nema izveštaja o tome.
Tako da počinjem od prazne strane."
"Onda ćemo morati da je ispišemo nekim dobrim podacima, tako da
imate s čim da radite," odgovorila je, a zatim pogledala u Brohiera. "Da li još
neko sem nas petoro zna na šta smo naišli?"
"Ne još," odgovorio je Brohier. "A i to je problem iz mog rasporeda. Jer
kada budemo odabrali šestu osobu i ovo podelimo sa njom, svet će početi da
se menja. Ne znam šta da kažem pa da dovoljno istaknem da nam samo naša
diskrecija može kupiti neophodno vreme."
Lica ostalih postala su ozbiljna posle ovih njegovih red. Pogledom je
pokušao da izmeri težinu koju je svalio na njihova ramena i zaključio je da

nije dovoljna. Nastavio je: "Nikako ne smete napraviti grešku. Niko neće
moći da kontroliše budućnost od trenutka kada ovo otkriće napusti ovu sobu.
Bićemo u carstvu politike i psihologije, ili u carstvu budućih nauka i
nedokučive osobenosti ljudskih vrsta. Ovo otkriće će preraditi pravila moći
koja su vladala svetskim poslovima još od vremena kada je puška kremenjača
zamenila mač ili koplje. A mi nećemo biti ti koji će pisati nova pravila - mi
smo samo razlog zbog kojeg će ona biti neophodna.

"Nema povratka. Mi nismo odabrali ovu odgovornost, ali je ne možemo
ni odbaciti. Ono što mi možemo otkriti, drugi će neizbežno otkriti. Sećaćete
se današnjeg dana s ljubavlju kao jednog od zadnjih dana u kojima je svet bio
uređen i poznat. Vaša deca će upoznati jednu drugu stvarnost." Brohier je
pogledao preko sobe do aparature, zatim opet nazad. Njegov ljubazan osmeh
je ublažio svečanost trenutka. "Nadamo se da će biti bolji."

4

ISTRAGA

GRAD DEJL, MERILEND Islednici očekuju da će snimak poziva iz
dispečerskog centra 911 da rasvetli sinoćašnju pucnjavu iz vozila u pokretu u
oblasti koja je naseljena uglavnom belcima. Povici i vrisci sa zabave
obuhvataju snimak od tačno 100 sekundi koji počinje malo pre nego što je
metak razbio kuhinjski prozor i ubio vlasnika kuće Gita Delarda dok je
pokušavao da prijavi kako neki tinejdžeri voze auto po travnjaku ispred
njegove kuće.

Kompletan izveštaj / Centar 911

Sledećih nekoliko nedelja život u Dejvison laboratoriji se odvijao brzim
tempom, iako je na površini izgledalo kao da je jako miran.

Jedinica generator/emitera bila je preseljena, prestrojena, i ponovo
posvećena svrsi detoniranja uzoraka četiri puta dnevno od strane Pita
MekGana. Tempo programa testiranja i dnevni raspored Hortonovog tima
diktirali su odlasci i dolasci Pita MekGana, zbog opasnosti kojoj bi bio
izložen ako bi prišao laboratoriji u vreme trajanja testa.

Prva isporuka je bila u 8 ujutru, a ostale isporuke su usledile u intervalu
od tri sata. Čvrsta ruka je imao uprogramirane polučasovne "prekide" za
svaku isporuku. Kao osiguranje, MekGan ih je zvao na specijalnu liniju kada
bi se približio Terabajtovom kampusu, kako bi utvrdio da je emiter hladan i
da je soba za testiranje spremna.

"Da li me doktor može primiti?" pitao bi svaki put.
Odgovor: "Popni se do kancelarije" bio je znak MekGanu da nastavi

dalje. "Oprostite, nemamo slobodnih termina za sastanke" bio je odgovor koji
mu je govorio da ostane u bezbednom radijusu.

MekGan se nikad nije zadržavao duže nego što je bilo neophodno da
postavi uzorke u sobi za testiranje i preda etikete uzoraka i proizvođačku
specifikaciju Hortonu. Zatim bi opet odlazio na to tajno mesto van teritorije
kampusa koje je koristio da primi, uskladišti i pripremi uzorke.

"Hvala što ste me primili," rekao bi svaki put kada bi napuštao bezbedni
radijus. A odgovor koji je dobijao bio je: "Dođite nam opet."

Negovo ponašanje u stilu "ogrtača i kabanice" uglavnom je izazivalo
dečje podsmehe kod Hortonovog tima, a naročito kod Li, na koju je pala
obaveza da izađe na kraj sa njegovim pozivima.

"On zvuči kao hipohondar koji se odao drogi," požalila se Hortonu. "A ja
zvučim kao madam Sinsineti. I ako i jednu jedinu reč od svega ovoga staviš u
svoju istraživačku studiju, svi ćemo delovati kao paranoici koji žele da
postanu Džejms Bond."

"Samo zato što si ti paranoična...." počeo je Grin.
"Znam, znam," nagnula se iznad konzole i pogledala krišom na drugu
stranu. "Moramo biti obazrivi," rekla je na prenaglašenom nemačkom kao iz
stripova. "Neprijatelj nas slušati čak i sada. Svako od nas može biti doveden u
opasnost..."
Sem MekGanovih isporuka i poziva, bilo je vrlo malo slučajeva kada su
prekidali svoj rad. Administrativno osoblje ih je štitilo od rutinskih
ispitivanja, sprečavalo lične kontakte pronalazeći adekvatne izgovore, čak su
preuzeli na sebe i veliki broj uobičajenih obaveza, a među njima i obavezu da
preuzmu novi auto doktora Grina i da kupuju gotovu hranu za doktora
Hortona.
Karl Brohier je svakodnevno dolazio prvih nekoliko dana, a zatim je
prestao, pošto je najavio da neće biti u kampusu neko vreme. Moglo se samo
nagađati gde je otišao i kojim poslom, a čak ni Horton nije mogao da dobije
odgovore na ta pitanja od Brohierovog osoblja.
"On nas ne bi izdao, zar ne?" pitao je Grin. "I nagodio se iza naših leđa?"
"Ne," rekao je Horton odlučno. "Ne verujem da bi on to ikada uradio. On
je na Diogenovoj misiji. Zadržaće se neko vreme."
"Diogen," prokomentarisala je Tajer s neskrivenim nezadovoljstvom.
"Šefe, mogli ste da odaberete neku utešniju aluziju."
"U potrazi za poštenim čovekom? Zar to nije ono što očekujemo od Broja
6?"

"To je stvar koju o Diogenu svako zna," rekla je i uzdahnula. "Šefe, on je
tvorac cinizma."

Grinovo lice se ozarilo. "Tata! Napokon sam te pronašao!"
Tajer ga je ljutito pogledala. "Njegov nadimak je bio Kayo - 'pas' - jer je
spavao na ulici. Svoje studente je učio da preziru civilizaciju. Odrekao se
svih zemaljskih dobara i odbacio ih. Šefe, ako i mi trebamo odbaciti doktora
Brohiera kao grčkog filozofa, zar ne bismo bar mogli da ga odbacimo kao
jednog od pristalica Jonjana, Talesa ili Anaksimandera?"
"Hej, imao sam anaksimandera kad sam bio klinac," rekao je Grin.
"Čuvao sam ga u staklenoj činiji na kredencu sve dok nije uginuo."
Zgužvala je najbliže parče papira i bacila ga u pravcu njegove glave.

Kako su dani prolazila podaci su se gomilali.
Prvi niz testova bio je usredsređen na municiju sličnu onoj u pištolju

Erika Flita - punjenja koja su upotrebljavala celulozu heksanitratnih goriva,
ili nitrocelulozu. S obzirom da su imali malo iskustva sa oružjem, Tajer i
Grin su bili iznenađeni naizgled beskrajnom paradom vrsta koje im je
MekGan donosio. Samo Vinčesterov katalog je nudio jedanaest vrsta
punjenja i više od dve stotine metaka.

Vrsta, veličina zrna i oblik, punjenje, proizvođač, kalibar - svi ovi faktori
pravili su bitnu razliku, i odvajali su pozitivan od negativnog testa. Međutim,
prvih dvadeset uzoraka su duplirali anomaliju sa takvom pouzdanošću da je
tim počeo da zove poslednje kliktanje miša eksperimentalnog protokola
"povlačenje Okidača."

Kada je niz pozitivnih testova dostigao broj od 32 testa, na koje je
utrošeno osam dana, Tajer i Grin su uspeli da zaraze Hortona svojim
nestrpljenjem da testiraju ostale materijale. Od tog trenutka na dalje, ubrzali
su testiranje tako što su postavili tri uzorka municije odjednom u sobu za
testiranje.

Nije bilo nikakve razlike u rezultatima. Bilo da su u pitanju Magnum I
ACP, obodno i centralno punjenje, puška i pištolj. 218 Bi kroz. 218 Vičester
458 - u deliću sekunde pošto bi emiter dostigao deseti podeok nivoa snage,
uzorci metaka bi opalili, a zrno od mekanog mesinga se rasprslo i savilo u
spojnicu, a metak se blago zario u zaustavnu kutiju.

Na kraju sedamnaestog dana testiranja, sa 140 zabeleženih uzoraka, i
dosadom koja je pretila da zauzme mesto zdravom nestrpljenju i radoznalosti,

nije bilo ni traga ni glasa od Karla Brohiera, a Horton je konačno uspostavio
kontrolu nad projektom.

"To je i više nego dovoljno u ovoj situaciji," mislio je u sebi dok je
zaključavao dnevnik o istraživanju, a zatim pozvao MekGana. "Pite? Došlo je
do promene u rasporedu. Hoću da sutra i u subotu radim, sa sirovim barutom,
kao i da započnem rad na materijalima iz treće serije odmah početkom
sledeće nedelje. Da li možeš to da središ? Dobro. Hvala. Vidimo se ujutru."

Dok je odjavljivao svoj rad na kompjuteru, čuo je sporadičan ali ozbiljan
aplauz iza sebe. Okrenuo se od stola i zatekao Grina i Tajer kako prisluškuju.
"Dobra odluka, doktore Dž.," rekao je Grin. "Toliko mi je već postalo
dosadno da sam razmišljao da se ovog vikenda odvezem svojim novim autu
do Tenesija."

"Zašto su testosteroni zaljubljeni u eksplozive?" pitala je Li uz uzdah, ne
očekujući odgovor. "Šefe, ako ćemo raditi sa barutom, to onda znači da bi
večeras trebali da testiramo protivpožarne sisteme i sisteme za izduvne
gasove."

"Ne," rekao je Horton. "Za danas smo završili. Vodim vas oboje na jedan
dobar ručak."

Grin se nadovezao uz odobravanje: "Druga dobra odluka. Odlično vam
ide."

"Čekaj samo da čuješ treću," rekao je Horton. Imate minut da se sredite a
onda krećemo. Do Zanesvila imamo sat vremena vožnje."

"Ja ću da vozim," Grin se rado prijavio.
"Ne nećeš," rekao je Horton, a Li je odahnula s olakšanjem.

Uz put im je Horton izložio i ostale svoje planove.
"S obzirom da se naš test emiter lepo ponaša, mislim da do sada nisam

izvlačio najbolje iz vas. Zbog toga hoću sutra da počnete da radite na emiteru
iz druge generacije," rekao je.

"Zvuči zanimljivo. Po kojim parametrima?"
"Uzmite u obzir sve što smo do sada naučili i krenite od toga. Sada znamo
da nam nije potreban ceo spektar, u rasponu od nule do beskonačno.
Pojednostavite. Pokušajte da napravite nešto manje, efikasnije, snažnije, i
samostalnije - jednom rečju, nešto portabl."
"Portabl?" pitala je Tajer i podigla obrvu začuđeno.
"Ne možemo da testiramo domet emitera u laboratoriji. Kampus nije

dovoljno veliki. Neko može biti povređen na toj velikoj deonici na južnoj
strani Šanahan puta, ili čak samo i ako prolazi tu. Moramo biti u mogućnosti
da ponesemo opremu za testiranje negde u neko veliko prazno prostranstvo,
negde na zapad, ili na jezero Erie. Ako želite možete konstruisati Bebu 2 i
ugraditi je u zadnji deo kamioneta."

"Nešto me interesuje, doktore - da li će Okidač uticati da benzin
eksplodira?"

"Dobro pitanje. Mislim da te pretpostavka neće zadovoljiti kao odgovor."
"Hoće, ako je u pitanju vaš kamionet," rekao je Grin i nasmejao se.
"Znači trebalo bi onda da testiramo benzin sledeće nedelje. Red ću
MekGanu."
"Mislim da bi trebalo da testiramo kerozin i dizel u isto vreme," ubacila
se Tajer. Ali samo ako volite iznenađenja - s obzirom da se i jedno i drugo
nalazi oko nas u velikim količinama."
Horton je klimnuo glavom. "Da. A sve tri stvari su bile u kampusu onog
dana kada se anomalija dogodila, i ni na jednu od njih nije izvršen nikakav
uticaj na tom nivou snage.
Možda će veća izlazna snaga uticati na neke materijale za koje sada
mislimo da su stabilni u polju Okidača.
Kada bih postigao neki napredak u vezi sa tom teorijom, verovatno bi
mogao da odgovorim na to pitanje. Za sada, samo možemo da nastavimo sa
testovima. Još jedna prednost druge Bebe je u tome što postoji mogućnost da
ubrzamo program testiranja."
"Kad god pokrenemo Bebu, mi testiramo mnogo više od samog uzorka u
sobi," rekla je Tajer. "Već znamo da ne utiče na pleksiglas, beton, grejpfrut,
crnu čipku i spandeks, gazirana pića, baterije u Gordijevom jeftinom satu."
"Crna čipka i spandeks?" ponovio je Grin, okrenuvši se i pogledavši je
preko ramena.
"Objasniću ti kad porasteš."
Ostatak vožnje njih troje su proveli razmišljajući o listi materijala za koje
se zna da su bili izloženi polju Okidača, samim tim što su bili deo strukture,
dekoracije ili sadržaja Dejvison laboratorije. Ali dok su se lagano približavali
krčmi Stara pijačna kuća, Horton im je oduzeo listu.
"Dosta je bilo razgovora o poslu," rekao je. "Neću da čujem nijednu reč o
poslu. Kunem se da ako ne možemo da razgovaramo o nečemu
civilizovanom, nećemo ni razgovarati dok jedemo - ja nameravam da uživam
u jelu. Na kraju krajeva, ne nosim svakog dana kravatu."

"I ne jedeš svakoga dana jelo koje ti nije servirano u papiru u boji i
stiroporu," rekao je Grin, i pružio ruku da otvori vrata. "Prihvatam tvoje
uslove. Hajdemo, umirem od gladi."

Sa iznenađujućom lakoćom pričali su samo o grešnim zadovoljstvima
pop-kulture, odumiranju ženskog profesionalnog fudbala, i sanjarili o
odmorima dok su jeli sočno meso, egzotično povrće, i popili skoro dve flaše
vina tokom dvočasovnog obroka. Jedini put je Hortonov edikt prekršio on
sam i to u zdravici.

"Za najveće svetsko oružje sa jednim metkom i ručnim punjenjem i
prosto rustičnom razlikom između prečnika zrna i prečnika cevi i koje, povrh
svega, svakako morate držati van domašaja svoje dece, i naravno za tim koji
ga je napravio," rekao je tiho. "Da otkrijemo kojim dobrim svrhama može da
služi, i da težimo tome."

"Alkohol loše utiče na tebe, šefe," rekla je Tajer zveckajući čašom. "Ali
ipak, pijmo za to što si rekao."

Da li zbog vremena, ili umirujućeg dejstva hrane i vina, ili otrežnjujućeg
naknadnog dejstva zdravice, bilo kako bilo oni su jako malo pričali u
povratku u Kolumbiju. Horton je podesio auto da se kreće trakom za brza
motorna vozila i pustio da se probija prema severu kroz noć bez imalo
mesečine, dok je on posmatrao zamračene farme kroz prodor automobila.
Grin je dremao, s vremena na vreme hrčući. Tajer je posmatrala saobraćaj u
traci rezervisanoj za automatsku vožnju, od trenutka kada ih je tamni
zatvoreni automobil pretekao i prosto nestao ispred njih u noć.

"Nema tablice?" primetio je Horton. "Očajno želi da nađe sledeće
odmorište."

"Tajna državna služba transportuje zarobljenog stranca u Rajt-Paterson
avio-bazu," rekla je blago.

"Naravno. Trebalo je da znam."
Činilo se da se tišina protegla koliko i kilometri, pa je Horton uključio
satelitski radio i pronašao stanicu poznatog džez-orkestra da im vreme brže
prođe. I poslednja polovina Kaunt Besijeve "Kanzas Siti svite" ih je ispratila
do kapije na ulazu u Grinovu zajednicu samaca - odlučio je da sledećeg jutra
ide taksijem pre nego da provede još jedan sat na putu. Sten Kenton ih je
sproveo do Terabajta, gde ih je čekao Tajerin auto.
"Restoran je bio lep, hrana takođe. Hvala šefe." Iako je delovalo kao da

namerava da izađe iz kola, nije napravila ni jedan jedini pokret da otvori
vrata.

"Drago mi je. Vidimo se ujutru."
"Da li mogu nešto da priznam?"
Horton je bio zbunjen i okrenuo se na stranu da bi joj video lice.
"Naravno."
"Nisam baš mnogo uživala večeras."
"Žao mi je..."
"Nije tvoja greška," rekla je. "Bila sam nervozna sve vreme puta tamo i
nazad, kao nikada do sada, kada svako od nas uveče krene svojim putem.
Neprestano sam razmišljala, jedna saobraćajna nesreća, i status quo je
osiguran..."
"Mislim da doktor Brohier ima dovoljno podataka da nastavi sa radom
čak i kada bi se nama nešto dogodilo."
"Pretpostavljam da može - ali da li bi oni koji nisu u toku to shvatili?"
"Na šta ciljaš Li?"
"Cele večeri razmišljam o tome kako ovaj posao predstavlja pretnju
centrima moći mnogih ljudi koji nas baš i neće voleti zbog onoga šta radimo,
i koji bi sigurno želeli da prekinu naš rad samo kad bi mogli. Volela bih da
ste ti i Gordi pričali malo tiše u restoranu, jako si rekao 'ni red više o poslu'.
Jednostavno nisam želela da nas bilo ko primeti. Želela sam da budem
nevidljiva."
Uzdahnula je. "I ne znam šta da učinim da prestanem da se plašim, sada
kada mi se ovakve misli vrzmaju po glavi. Svaki zvuk koji budem čula ispred
svog stana...I svaki put kada se moja mačka uznemiri zbog nečega usred
noći...I kada okrenem ključ da upalim auto - pitaću se. Džefe, nećemo biti
sigurni sve dok smo jedini koji znaju kako se to radi."
"Nisam baš siguran u to..."
"Ti znaš da tamo negde postoje ljudi koji bi ubili samo kada bi imali neku
korist od toga, da unaprede svoje interese, ili da ih zaštite. To nije samo puka
Holivudska izmišljotina."
"Pretpostavljam. Priznajem da nisam baš mnogo razmišljao o tome."
"Ja jesam," rekla je, a glas joj je postao napet od naboja emocija. "Moja
sestra u Klivlendu ima problema sa lokalnim bandama, jer njen sin ne želi da
im se pridruži. Na njihovu kuću su pucali već tri puta do sada." Ponovo je
uzdahnula. "Kada sam imala dvanaest godina, moj ujka Ted je predsedavao
porotom u slučaju pljačke banke koji je bio pokrenut protiv šefa jednog od

onih belačkih nacionalističkih sindikata. Porota je glasala da je optuženi kriv.
Nedelju dana kasnije ujka Ted je pronađen mrtav, sa šesnaest metaka u telu, a
na šoferšajbni njegovog auta pisalo je 'Izdajnik',"

"Sećam se toga," rekao je Horton iznenađeno. "Sećam se da sam to video
u vestima. Nisam imao pojma..."

"Obećala sam sebi..." Odmahnula je glavom i počela ispočetka. "Rekla
sam sebi da nikada neću dozvoliti da stanem između nekog takvog i onoga
što on želi - da ću se samo sakriti u visoku travu u dolini Misisipija i pustiti
da se za to izbore lavovi koji su iznad mene."

"U, mogu li ja nešto da učinim?"
"Želim da živim u laboratoriji," rekla je. "I Arni, takođe, ako je to
moguće."
"Arni je mačka?"
"Li je klimnula glavom. "Samo dok ne objavimo svoja istraživanja, i dok
rizik ne postane manji. Mogu da koristim staru Bartonovu kancelariju, blizu
je ženskog klozeta, a i kauč je dovoljno dugačak za mene."
"Nabavićemo ti krevet i garderober," rekao je odlučno. "I neku staru
fotelju za Arnija da oštri kandže."
Osmeh olakšanja je preleteo licem Li. "Hvala."
"Hoćeš da te otpratim do kapije? Hoćeš da spavaš ovde od večeras?"
"Ne, Arni poludi kada ne dođem kući." Razmislila je za trenutak. "Ali
poneću i njega i kofer sutra, ako se slažeš."
"Naravno. Prilično sam siguran da službe u kampusu mogu da pronađu
neki krevet jako brzo ako ih malo pojurim. Klimnula je glavom i otvorila
vrata. "Hvala što si mi pomogao da se ne osećam kao neka paranoična ludača.
"Toliko toga na svetu ima čega se treba plašiti," rekao je Horton. "Mnogi
od nas izlaze na kraj sa tim tako što se pretvaraju da to nije istina. Tebi su tu
iluziju prerano oduzeli." promrmljao je mračno "A mislim da sam i ja sada
izgubio svoju. Možda ne bj bilo loše da potražim od službe da nabave dva
kreveta."
"Žao mi je, šefe."
"Nema razloga. Doktor Brohier je pokušao da nam skrene pažnju na to.
Nije mogao biti otvoreniji. A ja na to čak nisam ni obratio pažnju. Razmišljao
sam samo o problemu, o nauci." Odmahnuo je glavom. "Kasno je. Vreme je
da idemo kući."
Pošla je da izađe iz auta, a onda je zastala, okrenula se i pogledala
Hortona sa prosto prodornom obiljnošću. "Džefe?"

"Da?"
"Objavićemo rezultate, zar ne?" Reci mi da ovo ne radimo za Dou
Kemikal, ili za Ministarstvo odbrane. Reci mi da doktor Brohier shvata da ne
možemo tek tako da prodamo Okidač onome ko nudi više i da ćemo imati
šansu da upotrebimo ovaj rad da skratimo kandže nekim lavovima. To je
jedini razlog što nisam pobegla još prve nedelje." Osmehnula se tužno. "Htela
sam ja, ali ujka Ted mi nije dozvoljavao."
"Objavićemo," rekao je Horton odlučno. "A lavovi će biti prilično
iznenađeni."