Eric van Lustbader -Beli Ninja

Erik Van Lustb­ a­der

Beli Nin­đa

Prev­ od s eng­ le­skog

Val­e­ri­ja Por

Nas­ lov ori­gi­nal­a:

Eric van Lustb­ a­der - Whi­te Nin­ ja

Po­seb­nu za­hval­nost mo­ram da iz­raz­ im svoj­oj ženi Vik­to­ri­ji
koja je stvarn­ o dala sve od sebe rad­ e­ći na ovoj knji­zi. Po­sto­ji
li neš­ to kao Or­den za ure­đi­van­ je? Ako po­sto­ji, onda ona to
zas­ lu­žu­je za rad na »Bel­om ninđ­ i«.

Hval­a još jed­nom mom ocu za lekt­or­ski rad.

Ovo je nam­ en­ jen­ o Her­nij­u Mor­i­son­ u,

mom agent­u ali i mom pri­jat­e­lju,

bez koga..

Piščeva napomena

»Beli ninđ­ a« je treć­ i ro­man u ser­i­ji – koja je po­čel­a »Ninđ­ om«
a nas­ ta­vi­la se »Mik­ o­om« – o ži­vot­u Nik­ o­le Lajn­ ir­a.

Sve tri knji­ge su prep­ le­ten­ e jed­na s drug­ om ali ni na koji
nač­ in međ­ us­ ob­no ne za­vis­ e. Ipak, ro­man­ i su za­mi­šlje­ni kao
konc­ ent­rič­ni krug­ o­vi i krei­­ra­ni su tako da do­pu­njav­ aj­u jed­ an
dru­gi.

Vet­rov­ e koji du­vaj­u –

treb­ a pi­tat­i koji će list na drv­ et­u

biti sle­deć­ i!

So­sek­ i

Onaj ko beži od užas­ a

pa­šće u rupu;

onaj ko se izv­ u­če iz rupe

upa­šće u zamk­ u.

Jer­em­ i­ja 48:44

To­kio

Jes­ en

Pro­bu­dio se u tami. A nap­ o­lju je bilo pod­ne. U Kanu, hot­el­u
za po­slov­ne ljud­ e iz­van To­kij­a, sa spuš­ te­nim met­al­nim zas­ to‐­
ri­ma kao da je ga­vran nav­ uk­ ao svoj­e kri­lo prek­ o pro­zo­ra,
bilo je mrač­no kao u gro­bu.

Bilo je to prav­ o po­ređ­ en­ je. Soba je bila jed­ va neš­ to malo
veća od mrt­vač­kog kovč­ eg­ a. Pla­fon i pod bili su pres­ vuč­ en­ i
is­tom mrt­vač­kom bo­jom si­vog tona. Zato što je pro­sto­ri­ja
bila mala svak­ i zrak svet­lo­sti iza­zi­vao je vrt­o­gla­vic­ u.

Ali to nije bio raz­ log što Senđ­ in nije upal­io lam­pu kada se
di­gao sa fut­o­na. Imao je mnog­ o jači ra­zlog zbog ko­jeg je že‐­
leo da osta­ne u tami.

Senđ­ in je mi­slio na majk­ u, kao što je uvek či­nio kad je bio
pi­jan ili ras­ po­lo­žen za ubij­an­ je. On je, u stva­ri, imao dve
maj­ke, jed­nu koja ga je ro­di­la i drug­ u koja ga je ot­hran­ i­la.
Drug­ a maj­ka je bila njeg­ o­va tet­ka, ses­ tra njeg­ o­ve majk­ e, ali
on joj se uvek obrać­ ao sa Haha–san – majk­ o. Ona ga je doj­i­la
na svoj­im gru­di­ma kad mu je majk­ a umrl­a samo ned­ el­ju
dana po­sle po­ro­đaj­a, zbog inf­ekc­ i­je koju je do­bi­la pri­li­kom
du­gog i te­škog po­ro­đa­ja. Haha–san je bila ta koja ga je ne‐­
go­val­a kad je bio bo­le­stan kao dete, ona mu je rash­ lađ­ i­val­a
čelo kad je go­reo od temp­ er­a­tu­re i zag­ rev­ al­a ga svo­jim dla‐­
nov­ im­ a kad mu je bilo hlad­no. Žr­tvo­val­a je sve za Senđ­ i­na a
on je na kraj­u oti­šao od nje. Nije se čak ni opro­stio, a kam­ ol­i
za­hval­io.

Ali to nije zna­či­lo da Senđ­ in nije raz­mi­šljao o njoj. Otvo­re‐­
nih očij­u seć­ ao se kako je sti­šav­ ao svoj bes na njen­ im bel­im
gru­di­ma, mek­ im i než­ nim kao lo­kvan­ j, kako je uz­i­mao dok je
ona da­val­a, kako je stal­no prek­ o­rač­ i­vao gran­ ic­ e do­puš­ ten­ og,

kako se ona samo s puno lju­bav­ i osmeh­ iv­ al­a. Udar­ao bi, že‐­
le­ći da mu se uz­vrat­i na udar­ac. A umes­ to toga, ona ga je
obav­ ij­a­la svoj­om než­ no­šću, ver­u­ju­ći da može da pro­gut­a
njeg­ ov bes i da može da ga utop­ i u do­bro­ti svog bića.

Jed­ an san nep­ res­ tan­ o mu je bio pri­sut­an u mi­sli­ma, kao
sko­ren­ a lava na ugaš­ en­ om vulk­ an­ u: Senđ­ in po­smat­ra kako
si­lu­ju Haha–san. Po­mi­sao na to do­vel­a ga je do snaž­ nog or‐­
gaz­ ma.

Senđ­ in je dugo vrem­ en­ a po­smat­rao kako rpleč­no bele ka‐­
plji­ce njeg­ o­ve sperm­ e kli­ze niz zid. Mo­žda je san­ jao. Onda
se okren­ uo na leđa i ustao. Za tren­ ut­ak je bio obuč­ en, kre‐­
tao se tiho kao duh. Nije se po­trud­ io da za­ključ­ a vrat­a za so‐­
bom.

Kas­ no po­sle pod­ne. Kad je iza­šao na uli­cu nebo je bilo
boje pleh­ a. Bilo je teš­ ko kao da je od met­a­la, meko kao pra‐­
ši­na. Ind­ us­ trij­ska praš­ i­na pret­vo­ri­la je vaz­ duh u si­rup. Mnog­ i
su no­si­li bele mas­ ke sa fil­ter­om i to ne samo bi­ci­kli­sti koji su
kruž­ i­li na sve stra­ne nego i pe­šac­ i koji su se pla­ši­li za svo­ja
pluć­ a.

Dan je zam­ en­ io.noć punu neo­ ­na, ali, šta je do­neo kao za‐­
men­ u? Bezb­ oj­no si­vi­lo, lju­to i vlaž­ no, samo dno mora bez
sunc­ a.

Imao je do­sta vrem­ en­ a do ubis­ tva, ali to je bilo sas­ vim u
redu. Tako je i pla­ni­rao, da iza­đe sa nek­ og anon­ im­ nog me‐­
sta, da ide samo pe­ši­ce, pot­pu­no nep­ ri­met­an, stvar­aj­u­ći sta‐­
zu kroz grad koja će samo njem­ u biti po­zna­ta i koju će samo
on moći da sled­ i.

Oseć­ ao se nek­ ak­ o pro­men­ je­nim, kao da je vis­ ok šest me‐­
tar­a, kao da je mons­ truo­ ­zno moć­ an. Prep­ o­znav­ ao je te zna‐­
ke, bili su mu po­zna­ti i ugod­ni kao iz­noš­ en­ a ko­šul­ja i on se
osmehn­ u sam­ om sebi. Oseć­ ao je do­dir met­a­la is­pod ode­će.
Zag­ rej­an njeg­ o­vom krv­ lju, taj met­al kao da je ži­veo sop­stve‐­
ni ži­vot, kao da ga je nje­go­va ras­po­mam­ lje­na snag­ a pun­ il­a
nek­ om vr­stom sop­stve­ne sves­ ti. Oseć­ ao se kao bog, kao
osvet­ničk­ i mač za­vit­lan nad To­kij­om, sprem­ an da iseč­ e iz
njeg­ a bol­est koja ga je raz­ a­ra­la iz­nut­ra.

Bilo je veće kada je po­čeo da krči pro­laz prem­ a kap­ i­ji Svi‐­
le­nog dru­ma. Kap­ i­ja je bila ukraš­ en­ a mnog­ o­broj­nim neo­ n‐­
skim svet­lo­sti­ma, pla­stič­nim cvet­o­vi­ma, krep pa­pi­rom. Po‐­
smat­ra­na iz dal­ji­ne, kap­ i­ja je li­či­la na ogrom­nu orh­ i­dej­u ili,
ako je neko imao malo više maš­ te, na žens­ ki pol­ni org­ an.

Senđ­ in pro­đe kroz sta­klen­ a vrat­a u pro­stor osvet­ljen re‐­
flekt­o­ri­ma. Kao da je ušao u pri­zmu. Di­sko svet­lost se od­bi‐­
jal­a o zi­do­ve koji su svi bili po­kriv­ en­ i ogle­dal­i­ma. Za tren­ u‐­
tak je bio de­zo­ri­jent­i­san, baš kao u onoj sobi–mr­tvačk­ om
kov­čeg­ u. Inač­ e, ovde se oseć­ ao kao kod kuće.

Senđ­ in pređ­ e prek­ o poda od crne gume, slič­nog onom ka‐­
kav se ko­ri­sti na dečj­im igra­li­šti­ma. Pro­šao je po­red bara
gde je bilo bez­broj stu­bo­va od pla­sti­ke u ko­ji­ma je grg­ o­ta­la
voda. Vrh­ ov­ i stu­bo­va bili su od pleks­ i­gla­sa.

On uhvat­i po­gled upravn­ i­ka ali ovaj brzo okret­e gla­vu od
njeg­ a, žu­reć­ i prem­ a sklon­ iš­ tu svo­je kanc­ el­a­ri­je u zad­njem
delu građ­ ev­ i­ne. Senđ­ in nađe pra­zan sto po­red po­zorn­ ic­ e i
sede. Kada je pri­met­io da po­či­nje da se lju­lja prem­ a njem­ u,
od­mahn­ u kel­ner­i­ci da mu ne pril­a­zi.

Senđ­ in se osvrt­e oko sebe. Klub je bio prep­ un go­sti­ju,
najv­ iš­ e je bilo bi­zni­smen­ a koji su tu do­la­zi­li na rač­ un svo­jih
komp­ a­nij­a. Vaz­ duh je bio pun dima od ci­ga­ret­a, mi­ri­sa San‐­
to­ri vis­ ki­ja i zno­ja­vih tela. Senđ­ i­nov je­zik po­le­te iz­međ­ u usa‐­
na kao da je hteo da liz­ ne vaz­ duh pun mir­i­sa.

Min­ i­ja­tur­na po­zor­ni­ca is­pred Senđ­ i­na bila je obli­ko­van­ a u
vidu suze od plek­si­gla­sa. Imal­a je tri niv­ oa. Di­sko ref­lekt­o­ri
su slal­i svet­lost na blje­šta­vu po­zor­nic­ u a ona se oda­tle od­bi‐­
jal­a u dug­ i­nim bo­ja­ma, blješ­ te­ći prek­ o čit­a­vog klub­ a.

Najz­ ad se po­ja­viš­ e dev­ oj­ke. Nos­ i­le su čudn­ e hal­ji­ne koje
su ih po­kriv­ al­e od grla do član­ ak­ a, tako da su li­či­le na neke
star­o­za­vetn­ e sveš­ te­nic­ e iz či­jih usta će se čuti sudb­ i­na ljud­ i i
koje će usko­ro svi­ma u pub­ li­ci pro­reć­ i šta će se dog­ o­di­ti.

Nije se uopš­ te vid­ e­lo kako iz­gle­da­ju. Vi­dlji­va su im bila
samo lica. Čo­vek je mor­ao da po­ver­uj­e tim ljup­kim, nas­ me‐­
šen­ im li­ci­ma koja nisu iz­gle­dal­a ni anđ­ eo­ ­ski ni zlo, ali su bila
prep­ u­na nek­ og mat­er­ins­ kog sja­ja tako da niš­ ta nije mo­glo ni

da ih po­sti­di ni da ih prep­ la­ši. A to je i bio cilj. Nji­hov­ i iz­raz­ i
su go­vo­ri­li: »Ver­ujt­e mi«. I čov­ ek bi im aut­o­mat­ski ver­o­vao.
Čak i Senđ­ in, koji nik­ o­me nije ver­o­vao. Ali, on je ipak bio Ja‐­
pan­ ac i bez ob­zi­ra da li je ver­o­vao u to ili ne, i on je bio deo
hom­ og­ e­ne gom­ i­le.

Senđ­ in obrat­i pa­žnju na jed­nu od dev­ o­ja­ka, onu koja mu
je bila najb­ li­ža. Bila je ne­ver­o­vat­no mla­da i isto tako lepa.
Nije oček­ iv­ ao nek­ o­ga tako mlad­ og, ali to mu ni najm­ an­ je
nije smet­a­lo. Nje­na mla­dost samo ga je još više uzb­ ud­ i­la. On
obli­za usne kao da se pri­prem­ a da uži­va u nek­ oj sjaj­noj go‐­
zbi.

Muz­ i­ka se pro­men­ i­la. Po­sta­la je nek­ ak­ o teža, nek­ ak­ o za‐­
mamn­ i­ja u rit­mu i kao da su njen­ i po­zi­vi bili sas­ vim određ­ e‐­
ne pri­ro­de. De­voj­ke su raz­vez­ a­le hal­ji­ne i pu­sti­le da kli­znu
na pod od pleks­ i­gla­sa. Poze su, dok su ko­mad­ i odeć­ e pa­da­li
na pod, bile sve iza­zov­nij­e. Naj­zad su de­vojk­ e bile sas­ vim
nage.

Muz­ i­ka je za­mrl­a a ugaš­ e­ni su i mnog­ i ref­lekt­o­ri. Senđ­ in
je ose­tio uz­dah olakš­ an­ ja u pu­bli­ci. Mi­ris zno­ja je sada pre‐­
vlad­ ao sve ostal­e.

Dev­ oj­ka is­pred Senđ­ i­na imal­a je div­nu put. Mi­ši­ći su joj
bili čvrs­ ti i za­o­blje­ni, po­kaz­ uj­uć­ i njen­ u mlad­ ost. Male doj­ke
sta­ja­le su čvr­sto i vi­so­ko a uza­na li­nij­a dla­či­ca na Ven­ er­i­nom
breg­ u više bi ot­kri­val­a nego sak­ riv­ al­a da nije bila sak­ riv­ en­ a
senk­ om.

De­voj­ka je sada čučn­ ul­a. U ruk­ am­ a je dr­žal­a bez­broj ma‐­
lih ba­te­rij­skih lam­pi na ko­ji­ma je bio naz­ iv klub­ a, Put svil­e.
Po­nud­ i­la je jed­nu ba­ter­ij­sku lam­pu Senđ­ i­nu, ali ovaj odbi.
Odj­ed­nom iza njeg­ o­vih leđa poče luđ­ ačk­ o oti­man­ je za lamp­ i‐­
ce. Bi­zni­smen­ i nisu šte­de­li pes­ nic­ e i lakt­o­ve da bi ih se do‐­
mo­gli.

Kad su sve lamp­ i­ce po­del­je­ne, de­vojk­ a nagnu gor­nji deo
tela unaz­ ad sve dok joj se bra­da­vi­ce ne usmer­i­še prem­ a
ogle­da­li­ma na pla­fon­ u gde su bez­broj puta od­sli­kan­ e. Ta
čudn­ a sli­ka pod­set­i­la je Senđ­ i­na na stat­uu vuč­ i­ce koja je ot‐­
hran­ i­la Ro­mul­us­ a i Rema.

Bal­ans­ i­raj­u­ći na pe­ta­ma, kao akro­bat­ki­nja, ple­sač­ i­ca je
po­čel­a da otvar­a bu­ti­ne. To je bio vr­hun­ ac njen­ e tačk­ e, to­ku‐­
da­ši poza ili, do­slov­ce prev­ ed­ en­ o – otvor­en­ a.

Senđ­ in je po­smat­rao kako mi­ši­ći na de­voj­či­nim bu­ti­nam­ a
po­skak­ uj­u dok se ona po­lak­ o okret­a­la na po­zorn­ ic­ i, lako, kao
da je zvez­ da nek­ og cir­kus­ a. Ist­o­vremcn­ o joj je lice bilo sa‐­
svim ozbilj­no, bez ikak­ vog iz­ra­za, kao da je kral­ji­ca ili bo­gi‐
nja koja je očar­al­a sve ove smrt­nik­ e. Sve dok je dr­žal­a otvo‐­
ren­ e but­i­ne, ova de­voj­ka a i sve osta­le oko nje – za­dr­ža­le su
neku magn­ et­sku snag­ u koju je bilo teš­ ko ob­jas­ nit­i i de­fi­nis­ a‐­
ti. Senđ­ in, pot­pun­ o nez­ a­int­e­res­ ov­ an za taj deo žen­ske sek‐­
sua­ l­nos­ ti, više se in­te­res­ ov­ ao zbog pri­vlačn­ os­ ti i očar­a­nos­ ti i
nji­hov­ og efekt­a na muš­ kar­ce u baru.

Odj­ed­nom blje­snu svet­lost, iz­nen­ ad­ a, gru­bo, i prek­ i­de ti‐­
ši­nu. Po­nov­ o se ogla­si jaka rok muz­ i­ka, dev­ oj­ke se oba­viš­ e
svo­jim hal­ja­ma a nji­hov­ a lica su opet osta­la ta­jans­ tven­ a, ne
oda­ju­ći nik­ ak­ vo oseć­ an­ je.

Senđ­ in je u tom tren­ utk­ u bio suv­ i­še za­po­slen da bi mo‐­
gao da se bavi sav­ r­šen­ im skriv­ an­ jem emo­ci­ja na li­ci­ma igra‐­
či­ca. On se već pro­bi­jao prem­ a zad­njem delu klub­ a. Išao je
prem­ a hodn­ ic­ i­ma koji su se ukrš­ ta­li i prep­ li­ta­li iza po­zorn­ ic­ e.

Naš­ ao je gard­ e­ro­bu koju je tra­žio, uvuk­ ao se unut­ra, sto‐­
pio se s ta­mom. Sam u mi­nij­a­tur­nom pro­sto­ru poče da raz‐­
gle­da čega sve tu ima. Na sup­ rot­nom zidu je naš­ ao pro­zor
za­mag­ lje­nih sta­kal­a. Bio je mali, ali je mo­gao da po­služ­ i.
Pro­ver­io je da li je za­klju­čan. Nije bio. Mog­ ao je da se otvo­ri.

Zad­ o­vol­jan, on odvi si­ja­li­ce oko ogle­da­la za šmink­ an­ je. U
gard­ er­o­bi nije bilo drug­ og izvo­ra svet­lo­sti. Razm­ i­sli malo pa
onda zavi jed­nu sij­a­li­cu kraj ogled­ a­la.

Kad je Mar­i­ko, dev­ oj­ka koja je pri­vuk­ la Senđ­ i­nov­ u pa­žnju
ušla u gar­de­ro­bu, vi­de­la je Senđ­ i­na samo kao si­lue­ t­u, tan­ku
i ne­po­mičn­ u, kao iz­rez­ a­nu iz ta­mnog pap­ i­ra. Jedn­ a jed­ i­na si‐­
ja­li­ca blje­snu i baci oštru senk­ u prek­ o njeg­ o­vog obraz­ a. Ona
nije odm­ ah shvat­i­la šta to vidi, čak je po­mi­sli­la da je to sli­ka
na pos­ ter­u koji je sta­vi­la na zid neka drug­ a dev­ oj­ka.

Razm­ i­šlja­la je o moći koju po­sed­ u­je – ali oči­gled­no samo
na ovom mes­ tu i nig­ de drug­de.

Bilo je pa­rad­ oks­ a u toj moći koja se ja­vlja­la dok je bila u
baru, na scen­ i, ali nek­ ak­ o joj je iz­mi­cal­o da ot­kri­je šta je to,
ili još važ­ ni­je, da ot­kri­je kako da tu moć ko­ri­sti da bi se do‐­
mog­ la malo bo­ljeg po­lo­žaj­a u dru­štvu nego što joj je do sada
bilo obez­beđ­ e­no.

Mor­a­la je da nau­ č­ i veš­ ti­nu str­plje­nja… ali, iz­gle­da da joj
to nije bilo su­đen­ o.

Senđ­ in se odvo­ji od senk­ i koje su šar­a­le zid kad je Mar­i­ko
otvo­ri­la vrat­a. Ist­og tren­ a bio je uz nju, pri­ti­snuo se cel­om
duž­ i­nom uz njen­ o telo kao da je neka zla teč­nost koja lije iz
senk­ i.

Još uvek nap­ o­la zap­ rep­ a­šćen­ a što je po­ster oži­veo, Mar­i‐­
ko otvo­ri usta da krikn­ e ali Senđ­ in je udar­i pes­ nic­ om. Ona se
sruš­ i u njeg­ o­vo nar­učj­e.

Senđ­ in je od­vuč­ e u ugao i strg­nu sa nje odeć­ u. Malo seč­ i‐­
vo, to­plo od njeg­ o­vog krv­ ot­o­ka, lež­ al­o je u šaci njeg­ o­ve
ruke. Ko­ri­stio je seč­ i­vo da bi pa­žlji­vo ise­kao njen­ u odeć­ u
tako da ju je ogo­lja­vao u prec­ i­znim kvad­ ra­ti­ma. Onda je slo‐­
žio krpe ona­ko kako je zam­ i­slio.

Na tren­ ut­ak Senđ­ in osmo­tri to div­no biće, kao da je žel­eo
da zau­ ­vek u svom umu zad­ r­ži njen­ u sli­ku. Onda kleč­ e i veza
joj člank­ e po­di­gavš­ i joj ruke iz­nad gla­ve. Vez­ ao joj je ruke
du­gim ko­mad­ om bele tkan­ in­ e. Drug­ i kraj tkan­ in­ e vez­ ao je za
neke cevi kraj zida tako da je Mar­i­ko sada bila is­teg­nut­a.

Naš­ ao je zat­im isti to­li­ki ko­mad tkan­ in­ e, vez­ ao ga oko
svog grla, oba­vio ga oko cevi, pro­ra­čun­ ao raz­dal­jin­ u i onda
nač­ i­nio čvor. Onda je ot­kop­čao pant­al­o­ne i ba­cio se prek­ o
nje, bez uzd­ rht­a­lo­sti i bez stra­sti. Nije mog­ ao lako da pro­dre
u nju, ali taj bol samo je još više po­jač­ av­ ao njeg­ o­vo uzb­ uđ­ e‐­
nje.

Senđ­ in najz­ ad poče da dahć­ e, sko­ro isto onak­ o kako su
daht­al­i mu­škar­ci u klub­ u za vrem­ e Mar­i­kin­ e igre. Nije, međ­ u‐­
tim, oseć­ ao nik­ ak­ av senz­ ua­ ln­ i sti­mul­ans ni od svog ni od
Mar­i­ki­nog tela. On je, kao i obič­no, bio uhvać­ en u zamk­ u

svog uma i kao pac­ ov koji je iz­gub­ io čulo mi­ri­sa, vrt­eo se i
vr­teo u krug­ u.

Blje­sak smrt­i i blje­sak ži­vo­ta, tame i svet­lo­sti, prep­ li­tal­i
su se u njeg­ o­vom umu kao bol­ni film koji je suv­ i­še do­bro po‐­
znav­ ao, kao da je neko dru­gi daht­ao is­pod njeg­ o­ve svak­ id­ a‐­
šnje obič­ne mas­ ke nač­ i­njen­ e od krvi i mesa.

Po­što više nije mo­gao da pod­nes­ e te sli­ke i ono što su
one preds­ ta­vlja­le, Senđ­ in opu­sti gorn­ ji deo tela i gla­vu. Sa
svak­ im snaž­ nim pro­do­rom u Mar­i­ko, čvor oko njeg­ o­vog vra‐­
ta zat­e­zao se sve više.

Dok se pri­bli­žav­ ao org­ az­ mu, njeg­ o­vo telo je ostaj­al­o bez
kis­ eo­ ­ni­ka i najz­ ad poče da ga obuh­ vat­a tal­as za­do­volj­stva,
ta­nak po­krov eks­ taz­ e zbog čega su njeg­ ov mali tr­buh i bu­ti‐­
ne bili ote­žal­i kao da su od olov­ a.

Tek na rubu same smr­ti, Senđ­ in se oseć­ ao be­zbed­no, si‐­
gurn­ o. Tek tu je bio si­gur­an, na toj prek­ retn­ ic­ i ži­vot­a i smrt­i.
Bila je to moćn­ a ali opa­sna osnov­ a na ko­joj je bila za­snov­ a‐­
na Kši­ra – Senđ­ i­nov­ o učen­ je. Nau­ č­ io je odavn­ o da je na tač­ki
smrt­i sve mo­gu­će.

Kad je čov­ ek jed­nom po­gled­ ao smrt­i u oči, on će se uvek
trud­ i­ti da po­nov­ o rek­ ons­ trui­­še taj tren. Ta epi­fan­ ij­a – ko­li­ko
bli­zu je­dan Istoč­njak može da pri­đe zap­ ad­njačk­ om hriš­ ćan‐­
skom konc­ ept­u ot­kri­ća – rano se od­i­gra­la u Senđ­ i­nov­ om ži‐­
vot­u i pro­men­ il­a ga je zau­ v­ ek.

Umi­ruć­ i, Senđ­ in je eja­kul­i­rao. Svet se to­pio oko njeg­ a.
Udi­šuć­ i Mar­i­kin po­sled­nji iz­di­saj, on je sak­ up­ ljao krk­ lja­nje
svojs­ tven­ o svim umir­u­ćim bi­ći­ma. Žudn­ o, kao zver, usrk­ i­vao
je njen dah.

Ustao je, jed­nom ruk­ om je od­vez­ ao tkan­ in­ u sa svog grla
a dru­gom ruk­ om je meh­ an­ ičk­ i po­vuk­ ao raj­sferš­ lus na pant­a‐­
lo­nam­ a. Lice mu je bilo bez­i­zra­žaj­no, sko­ro kao Mar­i­ki­no
kada je na kraj­u svoj­e tačk­ e pog­ le­da­la prem­ a pub­ li­ci.

Sada, kada je njeg­ o­va tačk­ a za­vrš­ en­ a, Senđ­ in oset­i gub­ i‐­
tak, pad, neš­ to kao bol. Pri­hvat­io je isti­nu da se čov­ ek oseć­ a
nek­ omp­ let­no kada se vrat­i iz sta­nja mi­lo­sti.

Ruke su mu opet bile pune met­al­nih seč­ i­va koja su lež­ al­a
kao da su sto­plje­na sa njeg­ o­vom ko­žom vlaž­ nom od zno­ja.
Ono što je mal­o­pre uči­nio sa Mar­i­kin­ om ode­ćom, Senđ­ in
sada vrlo paž­ lji­vo uči­ni s nje­nom ko­žom. Isek­ ao ju je na pre‐­
ci­zne ko­mad­ e. Vuk­ ao je če­lič­na seč­ i­va po koži koja je do ma‐­
lo­pre bila tako glat­ka i net­ak­nut­a a sada je bila sva u ko­ma‐­
di­ma. Senđ­ in je pev­ uš­ io dok je to rad­ io, oči su mu bile sko­ro
za­tvo­ren­ e, vi­de­li su se samo uski pro­rez­ i kroz koje je pro­si­ja‐­
val­a beo­njač­ a. Kao da je bio sveš­ ten­ ik koji obav­ lja neki ri­tu‐­
al.

Kad je za­vr­šio, na njem­ u nije bilo ni kap­ lji­ce krvi. Izv­ uk­ ao
je ko­mad pap­ i­ra iz unut­ra­šnjeg dže­pa a onda, ko­ri­steć­ i jed‐­
no od svoj­ih ma­lih se­či­va, umoč­ i ga u krv. Brzo je nap­ i­sao na
ko­mad­ u pap­ i­ra: ovo je mog­ la da bude i vaša žena! Mo­rao je
dva puta da umač­ e seč­ i­vo u krv da bi za­vr­šio pi­san­ je po­ru‐­
ke. Pr­sti su mu drht­al­i po­sle sveg­ a što je do­ži­veo i jed­ va je
nap­ i­sao te krv­ av­ e reči. Sa­vio je pap­ ir i sme­stio ga u Mar­i­kin­ a
otvo­ren­ a usta.

Pre nego što je oti­šao, oprao je nož­ e­ve u mal­om lav­ ab­ ou,
po­smat­ra­juć­ i kako se krv vrti u vodi koja je nes­ ta­jal­a u kan­ a‐­
li­zac­ i­ji.

Od­seč­ e ko­mad tkan­ i­ne ko­jom je bio vez­ an za cevi a onda
pri­đe mal­en­ om pro­zo­ru i otvo­ri ga pa se preb­ ac­ i na sims. Za
tren­ ut­ak je bio sa dru­ge stra­ne.

Senđ­ in je put­o­vao aut­o­bus­ i­ma i pod­zem­nom žel­ez­ nic­ om
sve do cent­ra To­ki­ja. U senc­ i Kra­ljev­ske pal­at­e bio je uvuč­ en
u go­mi­lu lju­di osvet­lje­nu neo­ ns­ kim osvet­lje­njem koji su po‐­
pa­da­li na­lik na cvet­o­ve sa nek­ og nev­ i­dlji­vog dr­vet­a.

Ho­dao je snaž­ nim ko­rac­ i­ma pun­ ih ener­gi­je ali u nji­ma se
nije ose­ćal­o da je prem­ o­ren ili da mu hod­ an­ je pri­či­njav­ a na‐­
por. Proš­ avš­ i po­red jug­ o­za­pad­ne kriv­ in­ e vel­i­kog jark­ a Senđ­ in
dođe do vel­i­ke aven­ ij­e Ući­bo­ri–dori, do pro­sto­ra koji bi se na
za­pad­ u zvao trg, ali za to nije bilo od­go­var­aj­u­će reči u ja‐­
pans­ kom. Pro­šavš­ i po­red Min­ is­ tar­stva sao­ ­brać­ aj­a, Senđ­ in
uđe u ogromn­ u zgra­du Grad­ske po­li­ci­je. Kao i obič­no, u ovo
doba noći bilo je vrlo tiho.

Des­ et mi­nut­a kas­ ni­je mar­lji­vo je ra­dio za svo­jim pi­sać­ im
sto­lom. Isp­ red njeg­ a mog­ lo je da se pro­či­ta njeg­ o­vo ime i
čin: kap­ e­tan Senđ­ in Omuk­ e, ko­mand­ ant ode­lje­nja, Ubis­ tva.

***

Za vrem­ e ope­rac­ i­je, Ni­ko­la Laj­nir je pli­vao u moru usp­ o­me‐­
na. An­es­ tez­ i­ja koju su mu dali odvo­ji­la ga je od stvarn­ os­ ti,
uniš­ ti­la je gran­ i­ce vrem­ en­ a i pro­sto­ra, tako da je po­put boga
Ni­ko­la bio svud­ a i to u svim vrem­ en­ i­ma.

Seć­ an­ je na pe­ri­od od pre tri go­di­ne po­sta­lo je tren­ ut­ak
sad­ aš­ njo­sti.

Ni­ko­la je ši­rio ruke, po­di­žu­ći dla­nov­ e prem­ a nebu: »Gle‐­
dam svo­je ruke, Jus­ ti­na, i pi­tam se čemu one služ­ e sem da
nan­ os­ e bol i do­nos­ e smrt.«

Jus­ ti­na ga uhvat­i za ruku: »To su i než­ ne ruke, Nik. One
me tako než­ no mi­luj­u da se to­pim od mi­li­ne.«

Od­mahn­ uo je gla­vom. »To nije do­volj­no. Ne mogu da se
otres­ em po­mi­sli na sve ono što su one urad­ i­le. Ne žel­im da
po­nov­ o ubij­am.« – Glas mu je drht­ao. – »Ne mogu da ver­u‐­
jem da sam to ne­kad­ a mog­ ao da rad­ im.«

»Ti nisi nik­ ad­ a že­leo da ubi­jaš, Nik. Ti si to rad­ io samo u
sam­ o­od­bran­ i, kada je tvoj ro­đak Sa­i­go kren­ uo na nas obo­je i
onda kad je nje­go­va lju­bavn­ ic­ a Aki­ko po­kuš­ al­a da te zav­ ed­ e
i ubi­je.«

»Ali, pre toga ja sam bio obuč­ av­ an. Naj­pre sam sa­vlad­ ao
bu­đuc­ u – Staz­ u sam­ ur­ajs­ kih ratn­ ik­ a a onda ninđ­ uc­ u. Zaš­ to?«

»Šta mi­sliš, koji bi od­go­vor mog­ ao da te za­do­vo­lji?« – pi‐­
ta­la je než­ no Jus­ ti­na.

»To je baš to« – reče Nik­ o­la zbu­njen. – »Ja ne znam!«
»Mis­ lim da je to zbog toga što ti i ne znaš od­go­vor.«
Pli­vaj­uć­ i kroz more usp­ o­men­ a on je mi­slio: »Ali, od­go­vor
treb­ a da pos­ to­ji. Za­što sam po­stao ovo što sam po­stao?«
Odj­ed­nom si­nuš­ e neke davn­ o iz­go­vo­ren­ e reči: »Da bi po‐­
stao pra­vi po­bed­nik, Ni­ko­la, čo­vek mora da is­pi­ta i tamn­ u
stra­nu ži­vo­ta.«

Od­mah je odb­ ac­ io ove reči ko­jih se tako iz­nen­ ad­ a set­io.
Vi­deo je kam­ en­ u ci­stern­ u u obli­ku sta­rog novč­ i­ća na
svom iman­ ju. Se­tio se u po­pla­vi usp­ o­men­ a kako je po­mo­ću
le­stvi­ca od bamb­ u­sa si­šao dole da bi ugas­ io Jus­ ti­nin­ u let­nju
žeđ. Za tren­ ut­ak je tamn­ i sto­mak ci­ster­ne bio po­kriv­ en vo‐­
dom. A onda je vode nes­ ta­lo i on je na dnu vid­ eo jap­ ans­ ki
ide­o­gram za mići. To je bio sim­bol za sta­zu: ali i za pu­to­va‐­
nje.
Bilo je to njeg­ o­vo pu­to­van­ je iz det­inj­stva u svet ninđ­ i.
Kako je samo žud­ eo da uro­ni u tamu. Zaš­ to je že­leo da se
baci u tu smrt­nu opas­ nost? Zar je mi­slio da će moći da nau­ č­ i
te mračn­ e veš­ ti­ne bez određ­ en­ ih po­sled­ i­ca? Ne raz­mi­šlja­ju‐­
ći, ba­cio je kam­ en usred mir­ne vode. Tim jed­nos­ tavn­ im ge‐­
stom iza­zvao je nev­ er­o­vat­ne pro­men­ e u ci­stern­ i. Mirn­ a voda
u ko­joj su se ogle­da­li dr­već­ e i nebo, raz­bi se i poče da po‐­
drht­a­va a tal­as­ i su se ši­ril­i da­lje od uz­nem­ i­ren­ og cent­ra. Sli‐­
ka dr­već­ a i neba se zal­ju­lja a onda se sve pret­vo­ri u haos. A
dub­ o­ko dole, taj­ans­ tven­ a riba, sak­ riv­ en­ a vel­o­vim­ a senk­ e,
po­kren­ u se i pođe prem­ a po­vr­ši­ni.
Da li je tako isto bilo sa Ni­ko­li­nom odlu­kom da pro­uč­ av­ a
ninđ­ u­cu?
Plo­vio je. Vrem­ e, kao ose­ćan­ je, sas­ vim je nes­ ta­lo, pret­vo‐­
ri­lo se u neš­ to dru­go, teže od stvarn­ os­ ti. Ali, seć­ aj­u­ći se ide‐­
o­gra­ma mići, mi­slio je na kam­ en­ u ci­stern­ u na ima­nju svoj­e
kuće sev­ er­o­zap­ ad­no od To­kij­a. Pre nego što je ta kuća pos­ ta‐­
la njeg­ o­va, pri­pad­ al­a je Ita­mi, njeg­ o­voj tet­ki: Sa­i­go­voj majc­ i.
U borb­ i sa Aki­ko, ona ga je šti­ti­la, po­mag­ a­la mu je i on je po‐­
čeo da je zove Haha–san – majk­ o.
Itam­ i je vol­e­la Nik­ o­lu, mada je on – ili mo­žda baš zbog
toga – ubio Sai­­goa koji ga je pro­go­nio, po­ub­ i­jao njeg­ o­ve pri‐­
ja­te­lje ne bi li mu priš­ ao bli­že i ubio i nje­ga.
»Sai­­go je bio pra­vo zlo« – rek­ la je Ita­mi. – »U njem­ u nije
bilo ni­kak­ ve či­sto­te. Ni­čeg­ a čemu bi se čo­vek u drug­ im okol‐­
nos­ ti­ma di­vio. Žel­im da je mr­tav. Kako bi mo­glo da bude
dru­ga­či­je? Sve čega bi se on do­ta­kao po­kvar­i­lo bi se i ugin­ u‐­
lo. On je bio uniš­ ti­tel­j du­hov­ a.«

Da je Aki­ko, Sa­i­go­va lju­bavn­ ic­ a, bila ista tak­ va bez sum‐­
nje bi uspel­a da uniš­ ti Nik­ o­lu. Ali njen­ a či­sto­ta ci­lja, njen pla‐­
men, srel­i su se s Ni­ko­li­nim du­hom i go­rel­i su na njeg­ o­voj
moći.

Aki­ko, kao deo pro­du­žen­ e Sai­­go­ve osvet­e, po­moć­ u pla‐­
stič­nih ope­rac­ i­ja uze­la je lik Juk­ io, Ni­ko­li­ne prve lju­ba­vi. Ali,
nez­ av­ is­ no od svoj­e vo­lje, Aki­ko se za­lju­bi­la u Nik­ o­lu. Zbog
za­klet­ve koju je dala Sai­­gou, mor­a­la je da ubij­e Nik­ o­lu, ali na
kraj­u je Ni­kol­a mo­rao da ubij­e nju da bi se spa­sao. U času
kada joj se sup­ rot­sta­vio, pi­tao se da li može da je ubi­je jer je
i ona iza­zval­a snaž­ na, opas­ na oseć­ an­ ja u njeg­ o­voj duši.

Čak i sada, raz­ ap­ et u niš­ ta­vi­lu, nije bio si­gur­an šta bi ura‐­
dio da se bo­go­vi nisu umeš­ al­i. Zem­ ljo­tres koji se obruš­ io na
sev­ er To­ki­ja otvo­rio je zem­ lju is­pod Aki­kin­ ih nogu. Nik­ o­la je
po­kuš­ ao da je spa­se, ali ona je kli­znul­a dal­je od njeg­ a, du­bo‐­
ko u tamu, u senk­ e rasp­ u­kle ze­mlji­ne kore.

»Nis­ am po­nos­ an što sam uniš­ tio Sai­­goa, tvog sina« – re‐­
kao je Nik­ o­la.

»Nar­avn­ o da nisi« – rek­ la je Ita­mi. – »Bor­io si se čas­ no. Ti
si pra­vi sin svoj­e maj­ke.«

Ita­mi je ima­la osamd­ e­set go­di­na kada se ovo od­i­gra­lo
pre tri go­di­ne. Bilo je to samo jed­ an sat pre nego što će bo‐­
go­vi po­zvat­i Aki­ko na nji­hov­ e grud­ i u sred­ i­šte Zem­ lje. Šest
mes­ ec­ i kas­ ni­je, Itam­ i je umrl­a a Ni­ko­la je, pla­čuć­ i na po­gre‐­
bu, mi­slio na treš­ njin cvet u pun­ om cvat­u kome na vr­hunc­ u
lep­ o­te la­ti­ce po­či­nju da pad­ a­ju na zem­ lju gde ih gaze nož­ i­ce
raz­i­gran­ e dece.

Neka tuga ga je is­pu­njav­ al­a, osta­ja­la je u njem­ u dok se
nag­ i­njao nad sla­bo srce svo­je si­ćuš­ ne kćer­i koja je lež­ al­a,
pla­ve kože, pro­vid­na, než­ na kao Ming vaza. Odr­ža­val­i su je u
ži­vot­u zah­ val­ju­juć­ i bez­broj­nim cev­ im­ a i či­stom kis­ eo­ ­ni­ku. Ži‐­
vel­a je pune tri ned­ e­lje, bo­reć­ i se za onaj mali osta­tak ži­vot­a
koji je ti­njao u njoj ali na kraj­u kao da je iz­gu­bi­la vo­lju da se
bori, iz­dahn­ ul­a je.

Kao u fil­mo­vi­ma, Ni­ko­la je po­smat­rao Jus­ ti­nu kako tug­ u­je.
Nije mi­slio da ljud­sko biće može da pro­li­je to­li­ko suza. Mes­ e‐­

ci­ma je njen­ a tuga bila sveo­ ­buh­ vatn­ a, za­klan­ jal­a joj je či­tav­ i
svet.

A kako je Nik­ o­la ža­lio? Ni­kak­ o suz­ am­ a. Nije mo­gao da je
žali tel­om i du­hom kao maj­ka – u či­jem telu rast­e novi ži­vot,
koja je već imal­a sa njim mi­ster­i­o­znu vezu, čija se duša pre‐­
pli­ta­la sa duš­ om ner­o­đen­ og de­tet­a. Sa­njao je.

Pro­bu­dio se. Telo mu je bilo iz­lo­mlje­no i ob­li­ven­ o zno­jem.
Nije nik­ ak­ o mo­gao da nas­ tav­ i da spav­ a. Pro­vod­ io je noći bu‐­
dan, ob­li­zi­vao je sla­ne usne, bul­jio je u pla­fon, bu­ljio je u
mag­ lu koja se ko­vi­tla­la.

Ni­ko­la je do­šao u Jap­ an sa Jus­ ti­nin­ im ocem da bi spo­ji­li
nji­hov­ u fab­ rik­ u kom­pjut­er­skih či­po­va sa Sato Int­ern­ eš­ en­ e‐­
lom. Ni­ko­la se bac­ io na pos­ ao i smat­rao je da je to ra­zlog što
je ostao u Jap­ a­nu po­sle Akik­ in­ e smrt­i. Po­sao je kren­ uo i tre‐­
bal­o je ko­ord­ i­ni­rat­i spaj­an­ je sa Sato Int­er­neš­ en­ el­om. Nik­ o­la i
Tanz­ an Nang­ i, gla­va ogro­mnog kong­ lo­mer­a­ta, po­stal­i su pri‐­
jat­ el­ji.

Zaj­ed­no su po­čel­i da pro­i­zvod­ e rev­ ol­uc­ i­o­nar­ni kom­pju­ter‐­
ski čip, po­znat pod naz­ i­vom Sfing­ a T–PRAM, pot­pu­no pro­gra‐­
mi­ran čip s mem­ o­ri­jom. Ovo ot­krić­ e do­nel­o im je ogrom­nu
zar­ad­ u. IBM nije odo­leo pa je po­nud­ io mnog­ e po­god­nos­ ti ne
bi li mu odal­i taj­nu čipa: Mo­to­ro­la im je nud­ i­la ort­ak­ luk. Na
Ni­ko­li­no i Nang­ i­je­vo iz­nen­ ađ­ en­ je niko nije usp­ eo čak ni da
nas­ lut­i reš­ en­ je čipa.

Nik­ o­la i Nang­ i su odlu­či­li da sami kren­ u u pro­i­zvod­nju.
Po­što je Jus­ ti­na bila tako tiha i po­vuč­ en­ a, Nik­ o­la je pro­vo‐­
dio sve više vrem­ en­ a sa Nang­ i­jem. Ko zna do­kle bi se to na‐­
stav­ il­o da nisu po­čel­e da se ja­vljaj­u te stra­šne gla­vob­ o­lje.
Nisu to­li­ko stra­šne bile gla­vo­bo­lje ko­li­ko je gro­zan bio nji­hov
uzr­ok – tum­ or.
Tum­ or je bio be­nign­ i ali po­što je ras­tao, bilo je ne­op­hod­no
da se uklon­ i. Ta nova opa­snost je prek­ in­ ul­a čini koje kao da
su bile ba­čen­ e na Jus­ ti­nu po­sle smr­ti nji­hov­ e male kćer­i. Po‐­
što je shvat­i­la da je još uvek nek­ o­me po­treb­na, Jus­ ti­na se
vrat­i­la u ži­vot. Dok su ček­ al­i na rez­ u­lat­a­te tes­ to­va, njih dvo‐­
je su ot­kril­i novu in­tim­nost. Jus­ ti­na mu je rek­ la da uzi­­ma ta‐­

ble­te za kont­ra­cepc­ i­ju. Nije još bila psi­hičk­ i spremn­ a za novu
trud­noć­ u.

An­es­ tez­ i­ja je kao te­pih po kome Ni­ko­la hoda bo­sih nogu u
prav­cu koji mu nije po­znat. To je kao ži­vot, ne kao mići, sta‐­
za, ili put koji su po­zna­ti.

Ni­ko­la, za­gle­dan u anđ­ e­o­sko lice svoj­e kćer­i koja po­nov­ o i
za­uv­ ek živi u njeg­ o­vom seć­ an­ ju, prvi put otvo­ren­ o po­žel­e da
nap­ us­ ti mići, svoj­u sta­zu, svoj put. Žel­eo je da pro­men­ i svo‐­
ju karm­ u. U pro­šlo­sti je men­ jao svo­ju sudb­ i­nu kao da je ko‐­
šul­ja. Sada je žel­eo da je prel­o­mi, da je pret­vo­ri u ins­ tru‐­
ment svoj­e vo­lje.

Za tim je čez­ nuo dok je otvo­ren­ og srca po­kuš­ av­ ao da
uhvat­i duh svoj­e umrl­e kćer­i, da je po­smat­ra na isti nač­ in na
koji je oslu­škiv­ ao slab­ e ot­kuc­ aj­e njen­ og srca.

Po­či­nje da roni gor­ke suze zbog nje…
Pro­bud­ io se i oko njeg­ a je sve bilo tako belo da mu se na
tren učin­ i­lo da mu se krv sle­di­la. Na njeg­ ov krik do­jur­i­še bol‐­
nič­ ark­ e. Gu­men­ i đo­nov­ i nji­hov­ ih ci­pel­a škrip­ al­i su po podu
za­str­ven­ om li­nol­eu­ m­ om. Jus­ ti­na se od­mah pro­bu­di­la, srce
joj je udar­a­lo jer čak nije bila ni sves­ na toga da je za­spal­a uz
njeg­ a, dr­žeć­ i ga za ruku. Učin­ il­a je to nes­ ves­ no. Njen pa­lac
je po­či­vao na plav­kas­ toj veni njeg­ o­ve šake i ona je oseć­ al­a
puls. To ju je pod­set­i­lo kako je pre tri go­di­ne osluš­ ki­val­a slab­ i
puls svoj­e male kćer­i.
Bol­ni­čark­ e od­gur­nuš­ e Jus­ ti­nu, nik­ ak­ o nep­ ri­ja­telj­ski, već
ind­ i­fer­entn­ o zbog efik­ as­ nos­ ti što je bilo mnog­ o teže da se
pod­nes­ e, jer su ja­sno pok­ az­ i­val­e ko­li­ko je ona nek­ o­ri­sna u
ovoj si­tua­ c­ i­ji.
Sta­ja­la je u uglu. Bila je krupn­ ij­a od svak­ e bol­nič­ ark­ e. Po‐­
kuš­ av­ al­a je da viri prek­ o nji­hov­ ih ram­ en­ a, uplaš­ en­ a da se Ni‐­
ko­li neš­ to neo­ ­ček­ i­van­ o ne desi, bes­ na što je od­gurn­ ut­a da
sto­ji tako po stra­ni.
A šta ako umre? Pri­nel­a je ruku grlu a srce joj se sled­ i­lo.
Bila je zima, sneg na sve stran­ e. Ona nije skin­ ul­a kap­ ut,
mada je bilo to­plo u sobi. Ju­sti­na se smrz­ a­val­a.

Go­spo­de, spa­si ga mol­i­la je. Nije bila rel­i­gi­o­zna, nije čak
ni zna­la da li zai­­sta ver­u­je u boga. Za sada nije mo­gla da
urad­ i ni­šta drug­ o osim da moli, to je bila bar neka vrs­ ta ute‐­
he da neš­ to radi za Ni­kol­u. Dr­žal­a se tog saz­ na­nja kao što
dete ste­že medu kad noć dov­ ed­ e senk­ e nad njeg­ ov krev­ et.

– Da li je sve u redu? – pi­ta­la je nes­ i­gurn­ im ja­pans­ kim.
– Nema ra­zlo­ga za strah – od­go­vo­ri­la je žena koju je Jus­ ti‐­
na ident­i­fi­ko­val­a kao glavn­ u boln­ ič­ ark­ u.
Boln­ ič­ ark­ e su na cel­om svet­u iste mi­sli­la je Jus­ ti­na. Niko
ne želi da po­mog­ne, niko ne želi da pruž­ i bilo kak­ vu inf­or­ma‐­
ci­ju.
Dok je po­smat­ra­la bol­nič­ ark­ e kako veš­ to i efi­kas­ no oba‐­
vljaj­u svoj­u duž­ nost, pi­ta­la se šta ona uopš­ te tra­ži u Jap­ a­nu.
U po­čet­ku se spremn­ o slož­ i­la da osta­ne ovde. Bilo je to ipak
ono što je Nik že­leo a i njen šef, Rik Mi­lar, žel­eo je da u To­ki‐­
ju otvo­ri odel­je­nje svoj­e rek­ lamn­ e agenc­ i­je. Bilo je sve sav­ r‐­
šen­ o kao sreć­ an zav­ rš­ et­ak nek­ og ro­man­ a.
Stvar­nost je, pak, bila sas­ vim dru­ga­či­ja. Ona je pre sveg­ a
bila strank­ i­nja, po­čet­ak po­sla, bilo kak­ vog po­sla – koji nije
bio vlas­ ni­štvo Jap­ an­ ac­ a, bio je veo­ ­ma te­žak zad­ a­tak. U stva‐­
ri, kada se osvrn­ ul­a unaz­ ad, Jus­ ti­na je shvat­i­la da ona nik­ a‐­
da ne bi mo­gla da otvo­ri agenc­ i­ju i po­kren­ e po­sao, da nije
bilo uti­caj­a Tanz­ an­ a Nang­ i­ja i Nika.
Bila je za­prep­ aš­ ćen­ a saz­ nan­ jem ko­li­ku moć ima Nik ovde.
I on je, ipak, bio stra­nac. Ali Jap­ anc­ i su se prem­ a njem­ u od‐­
nos­ i­li sa po­što­van­ jem, kao da je nji­hov­ e rase. Bilo je to del­i‐­
mičn­ o zbog sam­ og Nika, ali do­brim de­lom to je bilo i zbog
toga što je on bio pu­kov­nik­ ov sin.
Puk­ ovn­ ik Den­ is Lajn­ ir je ko­mand­ o­vao Brit­an­skim snag­ a‐­
ma u Sin­gap­ ur­u za vrem­ e drug­ og svets­ kog rata. Tu je upo‐­
znao Ni­ko­li­nu majk­ u, Ćeo­ ng. Po­sle rata pri­ključ­ io se snag­ a‐­
ma gen­ er­al­a Mak­ ar­tu­ra i do­šao je u glav­ni štab u To­kio zbog
svo­je struč­nos­ ti po­zna­van­ ja jap­ ans­ kog nač­ i­na razm­ i­šlja­nja.
Puk­ ovn­ ik je bio čud­ es­ an čov­ ek. Jap­ anc­ i su od­mah shvat­i­li
da nije obi­čan. Nji­hov­ i mi­nis­ tri su gra­vit­i­ral­i prem­ a njem­ u
kao mes­ ec­ i prem­ a svoj­oj pla­net­i.

Kada je umro, pri­ređ­ en­ a mu je sah­ ran­ a kao da je bio car.
Jus­ ti­ni je bilo uto­li­ko teže što je bila žens­ ko i, bez ob­zi­ra
ko­li­ko se pi­sal­o o nap­ retk­ u jap­ ans­ kog dru­štva, žene su još
uvek tret­i­ran­ e kao dru­go­ra­zred­ni gra­đa­ni. To­ler­i­san­ e su na
radn­ im mes­ ti­ma ali nisu mog­ le da nap­ red­ u­ju. Čin­ jen­ i­ca da
ona kao žena vodi agenc­ i­ju, u ko­ren­ u je sas­ ec­ al­a sve mo‐­
gućn­ os­ ti pri­jem­ a nov­ ih čla­nov­ a. Nij­e­dan Jap­ a­nac, vred­ an i
po­šten i pun zna­nja ne bi se pri­jav­ io za po­sao u kom­pa­nij­i
ko­jim ruk­ o­vo­di žena. Ot­kri­la je da će iz­gub­ i­ti sve muš­ ter­i­je
ako zap­ o­sli samo žene. Niko nije hteo da ozbilj­no shvat­i rad
te agenc­ i­je. Po­sle osamn­ ae­ st mes­ ec­ i mor­a­la je da zat­vo­ri
radn­ ju.
– Žao mi je, mala – rek­ ao je Rik Mil­ar prek­ o tel­ef­o­na –
znam da si urad­ i­la sve što si mog­ la. Nem­ oj da bri­neš. Kad
god že­liš da se vrat­iš kući, naći ćeš pos­ ao ovde kod nas.
Kuća.
Zag­ le­da­na u Nik­ o­vo ble­do lice – šta je mo­gla da vidi kroz
sve te taj­ans­ tven­ e za­voj­e – Jus­ ti­na je oseć­ al­a da želi da se
vrat­i – da ide kući.

Prva knji­ga

Sum­ rak U Sua­ k­ ar­ i

Kroz kapk­ e dol­az­ i

pra­vi oblik je­sen­ i:

Trep­ er­en­ je pla­men­ a sveć­ e.


Rai­­zan

To­kio/Ist Bej Bridž

Leto, sa­daš­ njost

Tanz­ an Nang­ i, pred­sedn­ ik Sato Int­er­neš­ en­ el­a, oset­io je da se
radi o nap­ a­du onog sek­ und­ a kada je po­čeo.

Iz svo­jih pro­sto­ri­ja na vrhu vel­i­čans­ tven­ e tro­ug­ la­ste Šin‐­
đuk­ u Su­i­ri­ju Zgra­de, ped­ es­ et i dva spra­ta iz­nad užurb­ a­nog
To­ki­ja, Nang­ i se zag­ le­da u be­ton­sko – sta­klen­ e obla­ko­de­re.
Po­gled mu se zad­ r­ža na cveć­ u koje je ra­slo u saks­ i­jam­ a na
njeg­ o­vom pro­zo­ru. Bili su to pa­tu­lja­sti ro­do­dend­ ro­ni tam­ nog,
kao po­li­ran­ og li­šća i mal­ih crv­ en­ ih pu­po­lja­ka. Prvi cvet­o­vi
leta. Pri­met­io je tek jut­ros da su iz­bi­li pup­ olj­ci i to baš u tre‐­
nutk­ u nap­ a­da.

Nang­ i je hteo da pro­ver­i neke po­dat­ke na svom komp­ ju‐­
ter­u kad se od­jed­nom po­ja­vio vi­rus. Vi­rus je nek­ ak­ o ubač­ en
u glavn­ i pro­gram kom­pa­ni­je i sada je kriv­ ud­ ao kroz si­stem
soft­ver­a sve dok nije poč­ eo da iz­jed­ a samu srž po­da­ta­ka.

Tehn­ ič­ ar­i su imal­i muke kako da po­be­de vir­us.
– Vi­rus je neu­ h­ vat­lji­vi buš­ ač – rek­ li su mu – a to zna­či da
stal­no mut­i­ra. Čak i ako shvat­i­mo neku njeg­ o­vu manu, dok
mi bu­dem­ o pri­prem­ al­i lek za nju, vir­us će se već pro­men­ it­i u
neš­ to dru­go.
– Kako je ušao u si­stem? – pi­tao je Nang­ i. – Mi­slio sam da
ima­mo ant­i­vi­ru­sni pro­gram, ugrađ­ en u naš sis­ tem.
– Imam­ o – reče jed­ an teh­nič­ ar a onda sle­že ram­ en­ i­ma. –
Ali hak­ er­i imaj­u bez­broj sati vrem­ en­ a i besk­ rajn­ u žel­ju da
raz­bi­ju svak­ i si­stem obez­beđ­ en­ ja.
Nang­ i je uprav­ o hteo da nač­ i­ni gad­nu pri­med­bu o tome
kako teh­nič­ a­ri treb­ a da rade svoj po­sao, kada pro­gram poče
da se od­vij­a prek­ o ekran­ a. On ga brzo prel­i­sta, uver­i se da je

net­ak­nut. A onda nas­ um­ i­ce poče da tra­ži neke drug­ e po­dat‐­
ke.

Po­sle toga prep­ us­ tio je stvar teh­ni­čar­i­ma. Na olakš­ an­ je
svih pri­sut­nih usko­ro se po­kaz­ a­lo da su sof­tver pro­gra­mi ne‐­
takn­ ut­i. Vi­rus se rasp­ ao i Nang­ i je po­mi­slio da su srećn­ i zbog
toga. S dru­ge stran­ e, bilo je ja­sno da im je nap­ ad­nut­o samo
sred­ i­šte pro­gram­ a. Ha­ker­i su, mo­žda, bili u prav­ u. Nang­ i je,
ipak, ostao uz­nem­ i­ren. Čak i sada kad je si­stem obez­be­đe‐­
nja bio po­nov­ o usp­ o­stav­ ljen, Nang­ i nije hteo da ri­zi­kuj­e da
mrež­ a po­nov­ o bude nap­ ad­nut­a.

Nap­ ad vi­rus­ a ot­kri­ven je rano tog jut­ra a otad­ a je sve
kren­ ul­o ni­zbr­do.

Ned­ elj­ni sas­ tan­ ak star­i­jih men­ ad­ že­ra Sato Int­er­ne­šen­ el­a
nas­ tav­ ljao se prem­ a usvoj­e­nom dnevn­ om redu. Nik­ o­la je
pred­ lo­žio da se na tom sas­ tank­ u raz­mot­re zak­ ljučc­ i sa sa‐­
stank­ a šef­o­va odel­je­nja koji je odr­žan preth­ odn­ og dana, za‐­
tim da se uz uspeh­ e i neu­ s­ peh­ e ode­lje­nja odred­ e po­treb­ e
kei­­rec­ ua – kong­ lo­mer­at­a – i novi ci­lje­vi. Do­šlo je do nag­ le
pro­men­ e po­sle odlu­ke i pri­do­bi­jan­ ja prav­ a da oni pro­i­zvo­de
ključ­ne kom­po­nent­e za Haj­ro­tehn­ iks­ ov ta­ko­zva­ni Hajv–kom‐­
pju­ter koji je za sada bio samo pro­to­tip. Mo­gućn­ ost vel­i­ke
zar­ad­ e nije bila je­di­na pri­vlačn­ ost ovog pro­jekt­a. Bila je to i
mog­ ućn­ ost da Sato Int­ern­ eš­ en­ el za­do­bi­je vel­i­ki ugled – sa‐­
čuv­ a ob­raz – kao je­di­na ja­pans­ ka komp­ an­ ij­a uključ­ e­na u pro‐­
je­kat Hajv.

Ni­ko­la po­mi­slio je Nang­ i. On je preg­ o­var­ao sa amer­ič­kom
firm­ om, Haj­ro­tek­nik–ink, ko­joj je vla­da dala zad­ a­tak da smi‐­
sli rev­ ol­u­ci­o­nar­ni, novi kom­pjut­er.

Ali Ni­ko­lin do­pri­nos je bio mnog­ o veći nego samo raz­go‐­
vor­i o učes­ tvov­ an­ ju u ovom pro­gra­mu. Pre nego što je Nik­ o‐­
la po­čeo da radi za Sato Int­er­neš­ en­ el, Nang­ i je bio sves­ tan
da je neo­ p­hod­no in­te­gri­sat­i Sato konc­ ern – od­nos­ no in­di­vi‐­
dua­ l­ne kom­pan­ ij­e kong­ lo­mer­at­a – u cel­i­nu koja će sjaj­no ra‐­
di­ti. Ni­ko­la je bio taj koji je po­kaz­ ao da može da se ode ko‐­
rak da­lje tako što je odlu­čio da se svi po­slo­vi vode iz cent­ral‐­
ne kanc­ el­a­ri­je u To­ki­ju.

Nang­ i je shvat­io da je to i te kako ja­pans­ ki nač­ in raz­mi‐­
šlja­nja jer je da­val­o svak­ om odelj­ku ose­ćan­ je da je in­teg­ ral‐­
na cel­in­ a unut­ar vel­i­ke zaj­ed­nic­ e. Za samo tri mes­ ec­ a po­sle
spro­vođ­ e­nja ove ide­je u delo, Nang­ i je sa zah­ valn­ oš­ ću pri‐­
met­io po­već­ an­ je pro­fi­ta od dvad­ es­ et od­sto. Bio je za­do­vo‐­
ljan i po­de­lio je to za­do­volj­stvo sa Ni­ko­lom.

Po­veo je Ni­ko­lu u svoj omi­lje­ni res­ to­ran, na tako skup­ o
mes­ to koje je u stva­ri bilo pri­vat­ni klub za najv­ i­še ru­ko­vo­di­o‐­
ce ind­ u­strij­skih sekt­o­ra – nij­e­dan mi­ni­star ja­pans­ ke, svud­ a
pri­sutn­ e, bi­ro­krat­i­je nije mo­gao da pla­ti cene uslug­ a u tom
klub­ u. Nije se u ovaj res­ to­ran do­laz­ i­lo zbog hran­ e – do­laz­ i­lo
se zbog atm­ o­sfer­e: bila je dis­kretn­ a, eks­ kluz­ iv­na, po­verl­ji­va,
sav­ r­šen­ a da se pro­ved­ e dugo, dugo veče uz bla­go opi­jan­ je.

Jap­ a­nac je ret­ko kada do­pu­štao Zap­ ad­njak­ u da se nap­ i­je
sa njim. Za lju­de koji su bili tako stro­gi u svoj­im dru­štven­ im
od­nos­ i­ma, opi­ja­nje je bilo vr­hun­ ac opuš­ ta­nja. Kad bi se opio,
Jap­ a­nac je mo­gao da kaže bilo šta – da iz­ra­zi ono što se ina‐­
če smat­ra­lo ta­buo­ m jer se sve sent­i­ment­al­no, suv­ i­še ose­ćaj‐­
no, pa čak i suze mo­glo pri­pi­sat­i alk­ o­hol­u. Sve je bilo do­pu‐­
šten­ o i sve greš­ ke bi bile opro­šten­ e.

Usred opi­ja­nja sa Nik­ o­lom Laj­nir­om, Nang­ i je po­čeo da
shvat­a kval­i­tet­e koje su lju­di sta­ri­ji od njeg­ a ot­kriv­ al­i u pu‐­
kovn­ ik­ u Den­ is­ u Lajn­ ir­u. Po­čeo je da shvat­a za­što Nik­ o­lin
otac nije smat­ran ite­ki­jem – stran­cem, kao dru­gi iz amer­ič‐­
kih okup­ a­ci­o­nih snag­ a. Puk­ ovn­ ik Laj­nir je bio neš­ to po­seb­no
– i taj kval­i­tet da može da se pri­la­go­di ja­pans­ koj psi­hi, a da
u duši osta­ne Zap­ adn­ jak, bio je pri­sut­an i kod Nik­ o­le, bez
ob­zi­ra što je on bio nap­ o­la i En­glez.

Tanz­ an Nang­ i, rat­ni her­oj, sve do pre des­ et go­di­na pot‐­
preds­ edn­ ik svem­ oć­nog MITI–a, Mi­nis­ tar­stva međ­ u­nar­od­ne
tr­go­vi­ne i ind­ u­stri­je, a onda osniv­ ač i preds­ edn­ ik Dai­­mio
bank­ e za raz­ voj koju je kas­ ni­je po­sed­ o­vao Sato, a sada gla‐­
va Sato Int­er­neš­ en­ el­a, nije mog­ ao da san­ ja da će ikad­ a u ži‐­
vo­tu zav­ ol­e­ti Zap­ adn­ jak­ a. Iskren­ o reč­ en­ o, to je­ste bilo neš­ to
nez­ am­ i­sli­vo i nep­ ri­hvat­lji­vo. Ali to­kom te duge noći, i ne zna‐­

juć­ i kako je do­šlo do toga, Tanz­ an Nang­ i je ose­tio da voli Ni‐­
ko­lu onak­ o kako bi neko vo­leo ro­đe­nog sina.

Nang­ i, je­dan od najm­ oćn­ i­jih lju­di u Jap­ a­nu nije ose­ćao
sra­mot­u zbog te lju­ba­vi. Nik­ o­la je imao vel­i­ki hara – sto­mak
– cent­ri­ra­nu snag­ u koju su Jap­ anc­ i to­li­ko cen­ il­i. On je bio i
čas­ tan čov­ ek – Ni­ko­la je to po­kaz­ ao Nang­ i­ju pre tri go­di­ne
kada je učin­ io sve da bi za­šti­tio Sei­­ći­ja Sa­toa, Nang­ i­jev­ og
du­go­go­di­šnjeg pri­jat­el­ja i kada je iz­dr­žao sve muke a nije
odao Tenć­ i­ja Rus­ i­ma. Tanz­ an Nang­ i je znao da je Nik­ o­li­no
srce či­sto. To je bila najv­ eć­ a čast koju je Jap­ a­nac mo­gao da
pri­zna drug­ om ljud­skom biću.

Nang­ i je, kako je to bilo pro­pi­san­ o, po­kaz­ ao spo­lja malo
bri­ge kada je Ni­ko­la oti­šao u bol­nic­ u. Za Nang­ i­ja je bio vel­i­ki
udar­ac i lič­ni i pro­fes­ i­o­naln­ i, što je Ni­ko­la tako gru­bo otrg­nut
od njeg­ a. Jus­ ti­na nije raz­ um­ el­a njeg­ o­vo po­naš­ an­ je i smat­ra‐­
la je da je njeg­ o­vo mes­ to uz Ni­ko­li­nu pos­ tel­ju.

Nang­ i je bio tu­žan i zbog toga što Nik­ o­la mora da bude u
bra­ku sa nek­ im kao što je Jus­ ti­na, koja je bila nes­ po­sob­na da
shvat­i sup­til­ne ni­jans­ e ži­vo­ta u Jap­ a­nu. Nije se tru­dio da za
to tra­ži ra­zlo­ge u Jus­ ti­ni­nom vas­ pi­ta­nju.

Sada, dok je gle­dao kroz pro­zor svoj­e kanc­ el­ar­i­je, nes­ ve‐­
stan sa­stank­ a koji se odr­ža­vao iza njeg­ o­vih leđa, oset­io je
da se pri­bli­žav­ a neš­ to straš­ no, kao da je nap­ ad na kom­pju‐­
ter bio neki loš pred­znak, pro­men­ a vet­ra. Mog­ ao je da pred‐­
o­set­i da je taj­fun kren­ uo na njih, tam­ an i zlo­nam­ er­an, spre‐­
man na uniš­ ten­ je.

U stva­ri, anal­o­gi­ja je bila sas­ vim buk­ valn­ a, jer je taj taj‐­
fun bio spec­ i­fi­čan: ta sila je imal­a ime – Kus­ und­ a Ikus­ a.

Po­ziv je sti­gao sat ran­ ij­e. Sat ra­nij­e, či­tav ži­vot ra­ni­je mi‐­
slio je Nang­ i. Sada se sve pro­men­ il­o zbog Kus­ und­ e Ikus­ e.

»Go­spo­din Nang­ i? Ovde Kus­ und­ a Ikus­ a« – čuo je glas koji
je do­la­zio kroz tel­e­fons­ ku žicu, pra­zan i bez­li­čan. – »No­sim
po­zdra­ve nov­ og vlad­ ar­a.«

Nang­ i je čvr­sto ščep­ ao tel­ef­ons­ ku slu­šal­i­cu: »Nad­ am se
da je njeg­ o­vo kral­jev­sko vel­i­čans­ tvo do­bro.«

»Pri­lič­no do­bro, hval­a vam« – nas­ tu­pi­la je kratk­ a pa­uz­ a
koja je treb­ al­o da da na znan­ je da je šal­am­ a do­šao kraj. –
»Po­sto­je neke stva­ri o ko­ji­ma bi­smo htel­i da po­raz­ go­var­am­ o
s vama.«

Pod tim »mi« Nan­gi­ju nije bilo ja­sno šta Ikus­ a pod­raz­ um­ e‐­
va – da li se to rad­ i­lo o sam­ om vlad­ ar­u ili o gru­pi zvan­ oj
Nami. Go­vor­i­lo se da Nami – Tal­as – pren­ os­ i že­lje nov­ og vla‐­
da­ra. Član­ ov­ i Nam­ i­ja su to isto ra­di­li za sta­rog vlad­ a­ra, sve
do tren­ utk­ a njeg­ o­vog čas­ nog nes­ tank­ a. Go­vo­ri­lo se da je
Nami pra­vo srce Jap­ a­na. Nami je po­zna­vao žel­je jap­ ans­ kog
nar­o­da mnog­ o bo­lje od bilo ko­jeg prem­ i­jer­a ili bi­ro­krats­ kog
mi­ni­stars­ tva. Nami je označ­ av­ al­a moć u Jap­ an­ u, ali to nije
zna­či­lo da Nang­ i mora da pri­hvat­i nji­hov­ e ide­al­e.

Nami je bio sas­ ta­vljen od sed­ am član­ ov­ a – svak­ i član je
bio po­vez­ an sa po­ro­di­cam­ a koje su bile naju­ t­i­cajn­ ij­e u Jap­ a‐­
nu pre i to­kom rata na Pac­ i­fi­ku. Nisu to bili ni bi­zni­smen­ i ni
po­li­ti­čar­i. Oni su bili iz­nad tih obič­nih stvar­i.

Nami je bio zai­n­te­res­ ov­ an samo za vo­đe­nje mak­ o­to–a i
obez­beđ­ i­van­ je da mo­ral­na i etič­ka či­sto­ta srca Jap­ a­na osta‐­
ne net­akn­ ut­a. Uz­di­zan­ je Nam­ i­ja na vlast bilo je samo po
sebi pri­mer kako či­sto­ta može da bude komp­ ro­mi­to­van­ a. To‐­
kom ra­nih osamd­ e­set­ih go­di­na ja­pans­ ka nar­a­sta­juć­ a pri­vre‐­
da bila je za­snov­ an­ a na uspeš­ nom iz­voz­ u – iz­vo­zi­la su se
kola i vis­ ok­ a teh­nol­o­gi­ja, har­dver i soft­ver. Pre čet­i­ri go­di­ne,
jen je po­čeo to­li­ko da jača da je Nami po­stao za­bri­nut. Oni
su vi­de­li – sa­svim tač­no – da bi snaž­ ni­ji jen mo­gao da znač­ i
skup­ lji iz­voz i zbog toga je iz­voz mo­rao da bude sma­njen.

Nami je tada prep­ o­ruč­ io da se stvar­aj­u baze van Jap­ a­na,
smat­ra­juć­ i da će to za­šti­ti­ti Jap­ an od iz­voz­ nog šoka.

Usko­ro se po­kaz­ al­o da su u Nam­ i­ju bili u pra­vu i da će se
sve brzo ra­zvi­jat­i. Nang­ i nije ver­o­vao u te veš­ tačk­ e tvo­rev­ i‐­
ne. Ono što je mog­ lo tako brzo da kren­ e nab­ o­lje mo­glo je
tako isto i da se okren­ e nag­ o­re. Jap­ an je sada sed­ eo na ivi­ci
mača.

Meš­ an­ je Nam­ i­ja u po­slo­ve ze­mlje bilo je sve veće. Nang­ i
je smat­rao da se u Nam­ i­ju nal­a­ze gramz­ i­ve osob­ e, želj­ne

moći, koje su do­pu­sti­le da nji­hov­ a moć za­klon­ i prav­ i cilj ma‐­
ko­toa – ili či­sto­tu ci­lja. Zbog mak­ o­toa, čla­nov­ i Nam­ i­ja po­stal­i
su aro­gantn­ i, slep­ i za nac­ i­o­naln­ e pro­ble­me i nap­ red­ ak Jap­ a‐­
na kao cel­i­ne. Oni su se sve više po­naš­ al­i kao Amer­i­kanc­ i. To
što su se ukop­ al­i u samo srce Jap­ an­ a veo­ ­ma je bri­nul­o Nan‐­
gi­ja.

A sada, kada je nov­ om vla­dar­u bio po­treb­ an vod­ ič, moć
Nam­ i­ja je do­sti­gla vr­hun­ ac. Nas­ ta­vljan­ je im­per­i­je, mada je
to bio vel­i­ki do­gađ­ aj za Jap­ an, nije mnog­ o int­er­es­ o­val­o
Nami. A nisu se mnog­ o int­er­es­ o­val­i za nov­ og vla­da­ra, Hi­ro‐­
hit­o­vog sina. Kad je sta­ri vlad­ ar umro, Nami je u senc­ i iza
vlad­ ar­ev­ og tro­na, nas­ le­dio sina neba.

Dok su Zap­ ad­njac­ i smat­ra­li vlad­ a­ra samo fi­gu­rom, koja
ima jed­ i­no cer­em­ on­ i­jal­nu moć kao kral­ji­ca En­gle­ske, Nang­ i
je znao da nije baš tako. Znao je da je vlad­ ar si­non­ im moći.

»Nar­avn­ o, biće mi čast da is­pu­nim vlad­ ar­ev­ e žel­je, ako
bu­dem mo­gao« – rek­ ao je Nang­ i is­tog tren­ a. – »Da li bi­ste
htel­i da se sas­ tan­ em­ o u mo­joj kanc­ el­a­ri­ji? Imam nek­ o­li­ko
slo­bod­nih čas­ o­va sut­ra, ako vam to od­go­var­a. Rec­ i­mo neka
to bude u…«

»Važ­ no je da se sas­ tan­ em­ o što pre« – prek­ id­ e ga Ikus­ a.
Kao bivš­ i mi­ni­star MITI–a, Nang­ i je znao šta koja reč zna‐­
či. I on je sam ko­ri­stio slič­ne reči u hit­nim sluč­ aj­e­vim­ a. Sada
je shva­tio dve veo­ ­ma važ­ ne stva­ri: ovo nije bio po­ziv na dru‐­
že­nje i zna­čio je, bez sumn­ je, nai­­la­zak neke kriz­ e. Ali za
koga? Za Nami ili za njeg­ a?
»Neću doći u vašu kanc­ el­ar­i­ju, niti ću vam pred­ lo­ži­ti da vi
do­đet­e u moju« – rek­ ao je Ikus­ a. – »Ja bih ra­di­je pred­ lo­žio
sat od­mo­ra u Šak­ uš­ i furo–u. Da li zna­te gde je to kup­ a­ti­lo,
go­spo­di­ne Nang­ i?«
»Čuo sam za taj furo«.
»Da li ste bili tamo?« – Nang­ i­ju se od­jed­nom uči­ni da vidi
puk­ o­ti­nu u pro­tiv­ni­ko­vom oklop­ u, to­li­ka je bila nap­ e­tost u
Ikus­ i­nom glas­ u.
»Nis­ am.«

»Do­bro« – reče Kus­ und­ a Ikus­ a. – »Ni ja nik­ ad­ a nis­ am bio
tamo, ali sas­ tać­ em­ o se su­tra u pet po­sle pod­ne, jer i meni to
vrem­ e od­go­var­a.«

U pau­ z­ i koja je nas­ tup­ i­la, Nang­ i je oset­io da se taj čo­vek
trud­ i da po­kaž­ e nadm­ oćn­ ost. To nije bio do­bar znak. Ikus­ a
prek­ id­ e ti­ši­nu i reče: »Vo­leo bih da po­dvuč­ em da sve ovo
treb­ a dr­žat­i u stro­goj dis­krec­ i­ji.«

Nang­ i je bio uvređ­ en, ali se po­tru­dio da mu se nik­ ak­ ve
emoc­ i­je ne ose­te u gla­su. »Po­štuj­em vašu uzn­ em­ i­ren­ ost« –
rek­ ao je Nang­ i, znaj­u­ći da će se Ikus­ a mr­zet­i zbog toga što
je do­pu­stio da se nas­ lu­ti njeg­ o­va nap­ e­tost. »Bud­ i­te uver­en­ i
da ću pred­ uz­ e­ti sve po­trebn­ e mere oprez­ a.«

»Da­kle, ne bi­smo ima­li ni­šta više da kaž­ e­mo jed­ an dru‐­
gom. Vi­de­ćem­ o se sut­ra, u pet po­sle pod­ne.«

Ikus­ a prek­ id­ e vezu i Nang­ i osta­de da se pita da li je on
odab­ rao vrem­ e i mes­ to ili mu je to nam­ et­nut­o. Ša­kuš­ i je
zna­či­lo do­slovc­ e prev­ ed­ en­ o vel­i­ka kut­la­ča ili kaš­ i­ka, ti­pič­no
ime za kup­ at­i­lo gde se čov­ ek sap­ u­njao i prao uz si­pa­nje
vode iz vel­i­kih kut­la­ča. Ali Šak­ uš­ i je ima­lo i drug­ o znač­ en­ je:
pri­dr­žav­ at­i se stro­go pra­vil­a.

***

Ko­ton Brend­ ing je hod­ ao po vlaž­ nom pe­sku na pla­ži i svak­ i
put kada bi le­den­ a voda zap­ lju­snul­a njeg­ o­ve člank­ e za­ko­pao
bi pr­ste u pes­ ak.

Du­vao je slank­ as­ ti vet­ar. Mr­šav­ om ruk­ om uklon­ io je ne‐­
po­sluš­ ni pram­ en kose boje pes­ ka koji mu je pad­ ao u oči. Ne‐­
gde iza sebe, čuo je lup­ an­ je eli­se hel­i­kop­ter­a. Bio je to naj‐­
češ­ ći let­nji zvuk na Ist endu Long Aj­land­ a.

Brend­ ing je bio vi­so­ki čo­vek ši­ro­kih ra­men­ a, star ped­ es­ e‐­
tak god­ i­na. Imao je pla­ve oči koje su do­mi­nir­al­e li­cem nal­ik
na Ken­ ed­ i­jev­ o. Imao je otvo­ren, sko­ro nev­ in iz­gled – kao glu‐­
mac koji je osvoj­io srce nac­ i­je – amer­ič­kog po­li­ti­čar­a. Po­kaz­ i‐­
vao je otvo­ren­ o svoj aut­o­ri­tet kao voj­nik svoj­e or­den­ je, tako

da bi svak­ o ko bi ga vid­ eo kako pro­laz­ i mog­ ao da kaže: evo
ga moćn­ ik, čov­ ek koji vodi po­slo­ve.

Bio je mož­ da man­ je zgo­dan nego što je bio pri­vlač­ an. Ali
on je ši­rio oko sebe po­seb­ an mi­ris koji je do­la­zio od po­sed­ o‐­
van­ ja moći. Man­ je zna­čajn­ i lju­di žel­e­li su da budu kraj njeg­ a,
ako ni­šta dru­go a ono bar da sto­je u njeg­ o­voj senc­ i ili da ga,
kao Dag­ las Houv po­vuk­ u na svoj nivo. Žene su se oti­mal­e da
budu što bli­že Brend­ in­gu, da bi uži­val­e u mi­ri­su moći koji je
ši­ri­la njeg­ o­va top­ la koža.

Kao što je to čes­ to slu­čaj u mod­ ern­ om svet­u, Brend­ ing je
vel­i­kim del­om za svoj­u moć treb­ al­o da za­hval­i pri­jat­el­ji­ma.
Iako je imao mnog­ o sar­ad­nik­ a među svoj­om po­li­tič­kom bra‐­
ćom, njeg­ o­vi pra­vi pri­ja­te­lji bili su iz sve­ta nov­ in­ ar­a.

Oni su vol­e­li Brend­ ing­ a. Prvo, do­bro je iz­gle­dao na tel­ev­ i‐­
zi­ji, bio je veo­ ­ma duh­ ov­ it i reč­ it. Što je još bo­lje, da­vao im je
do­volj­no mat­er­i­jal­a za zan­ im­ lji­vo pi­san­ je. Oni su prav­ il­i sjaj‐­
ne pri­lo­ge sa njim, što se do­pad­ al­o nji­hov­ im pro­du­cent­i­ma i
ured­nic­ i­ma koji su, pak, za to do­bi­ja­li po­en­ e od vla­snik­ a TV
mrež­ a ili nov­ i­na. Zau­ z­ vrat, nov­ i­nar­i su obez­be­đi­val­i Brend­ in‐­
gu ono što mu je bilo najp­ o­treb­nij­e – kont­akt sa javn­ oš­ ću.
Svak­ o je u zem­ lji po­znav­ ao Ko­to­na Brend­ ing­ a, koji je bio sta‐­
ri­ji rep­ ub­ li­kans­ ki sen­ at­or dr­žav­ e Njuj­ork i pred­sedn­ ik Fi­skal‐­
ne sen­ ats­ ke nadz­ or­ne ko­mi­si­je.

Brend­ ing je bio nes­ ves­ tan svo­je moći. U stva­ri, nije bio
nav­ i­kao da je ko­ri­sti svom snag­ om. Nje­go­va žena Meri, koja
je ned­ avn­ o umrl­a, vo­le­la je da pri­ča o njeg­ o­vom raz­ or­nom
dej­stvu na žene kada bi se po­jav­ io na nek­ om pri­jem­ u u Va‐­
šing­to­nu. Brend­ ing joj nije ver­o­vao, ili nije že­leo da joj ver­u‐­
je.

On je ver­o­vao u amer­ič­ki si­stem. Sla­gao se sa svim – pra‐­
vim­ a, zak­ o­nim­ a i paž­ lji­vom uravn­ ot­ež­ en­ oš­ ću snag­ a koje su
vod­ i­le ra­čun­ a o slo­bo­di. Znao je da je to što je po­stao sen­ a‐­
tor zna­či­lo da je jed­nom no­gom za­ga­zio na tlo So­do­me, gde
su njeg­ o­ve ko­le­ge nep­ res­ ta­no bile pro­ver­a­van­ e zbog svak­ a‐­
kvih greh­ ov­ a. Tak­ vi lju­di su mu se ga­di­li, kao da je nji­hov­ o
po­naš­ an­ je bilo uvred­ a njeg­ o­voj nep­ o­lju­lja­noj veri u si­stem.

Na konf­er­ec­ i­jam­ a za nov­ in­ ar­e bio je sprem­ an da se ob­ra­ču‐­
na sa nji­ma. A njeg­ o­ve veze sa nov­ in­ ar­i­ma tu su mu mnog­ o
po­mag­ al­e.

Sve je bilo isp­ rep­ le­tan­ o u leg­ i­sla­tiv­noj mrež­ i amer­ič­ke
vlad­ e: ti gla­saj za mene, ja ću za tebe. Dru­gač­ i­je nije mo­glo
da se radi na Kap­ i­tol Hilu. Brend­ ing nije že­leo da baš tako
radi, ali on je bar mog­ ao da se pri­lag­ o­di. On je ver­o­vao u do‐­
bro i da treb­ a da radi do­bro, ne samo za svoj­e gla­sač­ e u Nju‐­
jor­ku već za sve Amer­i­kanc­ e. I mada nik­ ad­ a ne bi otvo­ren­ o
pri­znao da cilj opravd­ av­ a sred­stva, to je ipak bilo na­čel­o pre‐­
ma kome je sam ži­veo u svom pro­fes­ i­o­naln­ om ži­vot­u.

Ta strikt­na, sko­ro pur­i­tan­ska mo­raln­ ost bila je osnov­ a
Brend­ in­go­ve ant­i­pat­i­je prem­ a sen­ at­o­ru Da­gla­su Ho­uv­ u,
preds­ ed­ni­ku Voj­ne ko­mi­si­je Se­nat­a. Brend­ ing je smat­rao da
Houv, ot­kak­ o se do­ko­pao tog mes­ ta, po­kuš­ av­ a da vlad­ a ne
samo Kong­ re­som već i Pent­a­go­nom. Ali kao da mu ni to nije
bilo dov­ olj­no. Pri­čal­o se da je sen­ at­or pri­kup­ io oset­lji­ve taj­ne
po­dat­ke o pri­vatn­ om ži­vo­tu nek­ ih ge­ner­a­la i da, s vrem­ en­ a
na vrem­ e, po­kaz­ u­je svo­ju moć i jas­ no im stav­ lja do znan­ ja
da ih drži u šaci. Nas­ rt­an­ je na slo­bod­no mi­šlje­nje bilo je pre‐­
ma Brend­ in­gu najv­ eć­ a uvred­ a i zlo­čin i on je čes­ to go­vor­io
na javn­ im mes­ ti­ma pro­tiv Ho­uv­ a.

Meri ga je, nar­avn­ o, sav­ et­o­val­a da se po­naš­ a sa malo
više ose­ćan­ ja za di­plo­mat­i­ju. Ali, to je bio njen nač­ in mi­šlje‐­
nja. Brend­ ing je mi­slio drug­ a­či­je. Kad bi se svađ­ a­li to bi bilo
uvek zbog njih­ ov­ ih raz­ li­či­tih ži­vot­nih stav­ o­va.

Ko­ton Brend­ ing je uvek pa­zio da ne meša lič­ni i pro­fes­ i­o‐­
naln­ i ži­vot. Da­glas Houv je sada iz­bri­sao tu ra­zli­ku, pret­eć­ i
da pov­ ed­ e Brend­ in­ga opa­snim i prev­ rt­lji­vim pu­tem.

Houv je ko­ri­stio svoj javn­ i fo­rum da bi omal­o­važ­ io Bren‐­
din­ga i njeg­ ov rad u Ist­ra­ži­vačk­ oj kom­pjut­er­skoj agenc­ i­ji.
Ver­bal­ni rat prer­as­ tao je u vređ­ a­nje. Po­čel­i su je­dan dru­gom
da kid­ a­ju ko­mad­ e mesa. Brend­ ing se pi­tao da li će neko na
kraj­u ipak prež­ i­vet­i.

To­kom te dve ned­ e­lje pos­ tao je sves­ tan či­njen­ i­ce da je
Meri bila u prav­ u. U međ­ u­vrem­ en­ u, sman­ jio je svo­je javn­ e

istu­pe i konc­ ent­ri­sao je svo­je nap­ o­re na dru­gom pla­nu. On i
njeg­ o­vi dru­gar­i iz nov­ i­nars­ kih krug­ o­va upus­ ti­li su se u lič­nu
bor­bu da po­lju­lja­ju javn­ o po­ver­en­ je u Dag­ la­sa Ho­uv­ a.

Houv i Meri: bile su to jed­ i­ne osob­ e o ko­ji­ma je Brend­ ing
mes­ ec­ i­ma raz­mi­šljao.

Sve do Ši­sei.
Upo­znao ju je – da li je mo­gu­će da je to bilo tek preth­ od‐­
ne več­ er­i? – pi­tao se s nev­ er­i­com, na jed­noj od mnog­ o­broj‐­
nih zab­ av­ a koje su obel­ež­ a­val­e leto na Ist Endu. Brend­ ing je
smat­rao da su te za­ba­ve bas­ krajn­ o do­sadn­ e. Ali zbog po­sla,
mor­ao je da ide na njih i tada mu je najv­ iš­ e ned­ o­staj­a­lo to
što nema više Meri. Sada kada je više nije bilo, on se seć­ ao
kako je ona bila spo­sob­na da skin­ e svak­ o­me mas­ ku i da oce‐­
ni svak­ u mas­ kar­ad­ u.
Mas­ kar­ad­ a na ko­joj je sreo Ši­sei – ili prec­ i­zni­je po­stao
sves­ tan njen­ og pri­sus­ tva – bila ja gro­zna skup­ i­na lju­di. Go‐­
vor­i­li su o svo­jim sus­ ret­i­ma sa Tru­man­ om Kep­ o­tom a sve po‐­
vod­ om njeg­ o­ve smr­ti. Sluš­ aj­uć­ i te anegd­ o­te – koje bi treb­ a­lo
da budu smeš­ ne, a u stvar­i su bile samo tu­žne – Brend­ ing je
ose­tio olakš­ an­ je što se on ni­kad­ a nije upoz­ nao sa slavn­ im
pi­scem.
Ipak, Brend­ ing nije tra­ćio vrem­ e. Po­zvao je dva svoj­a naj‐­
bo­lja pri­jat­el­ja nov­ i­nar­a – Tima Bruk­ ing­ a, najb­ o­ljeg njuj­or‐­
škog rep­ or­ter­a i jed­nog od najp­ o­pu­larn­ i­jih TV nov­ i­nar­a – i
sada su njih tro­ji­ca razg­ o­var­a­li o sud­bi­ni nov­ in­ ars­ tva.
Bila su to gad­na vrem­ en­ a za TV, nov­ i­nars­ tvo. Svak­ a sta‐­
nic­ a se bo­ri­la da ima pri­mat i nije bi­ral­a sred­stva da to
ostva­ri. Sve više su lo­kal­ne sta­nic­ e kont­ro­li­sal­e ono što je
emit­o­van­ o. Uz sva mo­gu­ća teh­ničk­ a do­stig­nuć­ a, sve man­ je
pa­žnje je po­sveć­ i­van­ o nov­ i­nar­u i mnog­ i su osta­ja­li bez po‐­
sla.
Dok su tako raz­go­var­a­li, Brend­ ing­ u se uči­ni da ga njih
dvo­ji­ca čudn­ o po­smat­ra­ju. Od­jed­nom ose­ti da se oni prem­ a
njem­ u op­hod­ e kao što se on op­hod­ io prem­ a preds­ edn­ ik­ u
SAD.

Brend­ ing se ose­ti po­čas­ tvov­ an­ im. Bio je sves­ tan toga da
se nji­hov­ o pri­jat­elj­stvo zas­ niv­ al­o na obo­stra­noj ko­ri­sti. S dru‐­
ge stra­ne, on nije bio ni to­li­ko nai­­van da nije mo­gao da raz‐­
luč­ i šta je to što odva­ja ove ozbilj­ne nov­ in­ ar­e od već­ i­ne nji‐­
hov­ e sab­ ra­će koji su bili suv­ i­še le­nji, ko­ji­ma je sve do­sad­ i­lo
ili koji su bili prev­ i­še glu­pi da shvat­e prav­ u srž nov­ in­ ars­ tva.

Majk­ a je jed­nom rak­ la Brend­ ing­ u: »Paž­ lji­vo bi­raj pri­jat­el­je.
To su lju­di koji će najv­ iš­ e go­vor­i­ti o tebi«. Brend­ ing nije ni­ka‐­
da za­bo­rav­ io te reči.

Najz­ ad se do­šlo do pra­vog ra­zlo­ga nji­hov­ og sas­ tank­ a: is‐­
pi­ti­van­ je Ho­uv­ og pro­fes­ i­o­naln­ og po­naš­ an­ ja. Brend­ ing je
znao da je na tan­kom ledu. Nije bilo nik­ ak­ vih konk­ retn­ ih po‐­
dat­a­ka; TV nov­ in­ ar je bio nes­ tr­pljiv da što pre dođe do njih.

Brend­ ing, koji je uprav­ o do­le­teo iz Vaš­ ingt­o­na po­što je
go­vor­io u Nac­ i­o­naln­ om pres klub­ u, ubeđ­ i­vao ih je da će biti
tak­ vih po­da­tak­ a. Go­vor­io im je o svoj­oj omi­lje­noj temi – o
neč­ em­ u o čemu je go­vo­rio i u Vaš­ ingt­o­nu – o pro­jekt­u Ko­šni‐­
ca.

Džon­ston in­sti­tut iz Vaš­ ingt­o­na je rad­ io na po­sled­njim do‐­
ter­i­van­ ji­ma Ko­šni­ce, ra­zvo­ju stra­te­škog kom­pjut­er­a koji će
Brend­ in­go­va agenc­ i­ja fi­nans­ i­ra­ti to­kom nar­edn­ ih pet go­di­na.
Pro­jekt Ko­šni­ca od­nos­ io se na rev­ ol­uc­ i­o­narn­ u vr­stu kom­pju‐­
ter­a koji može da raz­mi­šlja, da stva­ra stra­te­gi­je. Brend­ ing se
nad­ ao da će Ko­šnic­ u po­sta­vit­i u svak­ u vlad­ i­nu agenc­ i­ju: Na‐­
ci­o­naln­ i sav­ et za ba­zbed­nost, u CIA, FBI, Pent­a­gon i tako da‐­
lje. Pred­nos­ ti koje pru­ža ovaj si­stem vid­ e­će se od­mah i biće
zap­ rep­ a­šćuj­u­će. Nar­o­či­to će nap­ red­ o­vat­i nac­ i­o­naln­ a be‐­
zbed­nost, an­ti­te­ro­ri­stič­ka akt­iv­nost, kont­ro­la Sredn­ jeg isto­ka
ili bilo kog dru­gog kra­ja Zem­ lje, ako se ukaž­ e po­treb­ a.

Brend­ ing­ o­vi lju­di su do­nel­i neke inf­orm­ ac­ i­je koje su ga
pri­lič­no zap­ rep­ as­ ti­le. Ot­kri­ven­ o je da neko njuš­ ka oko član­ o‐­
va tima na Džon­ston ins­ ti­tu­tu i tru­di se da se, bez do­zvo­le,
do­mog­ne kom­pjut­er­skih po­da­ta­ka o nji­hov­ im lič­nim ži­vo­ti‐­
ma – rač­ un­ im­ a u banc­ i, po­zaj­mi­cam­ a i tak­ vim stvar­i­ma.–
Brend­ ing­ u je to li­či­lo na Dag­ la­sa Ho­uv­ a. Rek­ ao je nov­ in­ ar­i‐­
ma da bi bilo do­bro kad bi to njuš­ kan­ je oko komp­ jut­er­a mo‐­

gli da pri­pi­šu Ho­uv­ u. Tada bi ima­li osnov­ u sa koje bi mo­gli
da kren­ u dal­je. Dva čov­ ek­ a se oduš­ ev­ i­še. Brend­ ing je vid­ eo
kako su im oči si­nul­e, kako su žel­el­i da jurn­ u i ot­kri­ju plen.
Već su u glav­ am­ a sas­ ta­vljal­i scen­ ar­io kako da kren­ u dal­je.

Mas­ kar­ad­ a je po­la­ko gub­ i­la na int­en­zi­tet­u a tako i raz­go‐­
vor tri pri­ja­te­lja. Tek kas­ ni­je, to­kom več­ er­i, kada su se već
raz­i­šli, Brend­ ing je ugle­dao Ši­sei.

Sta­ja­la je po­red mer­mer­nog kam­ i­na u dnevn­ oj sobi. Bren‐­
ding će se kas­ ni­je seć­ at­i kako je u tom tren­ utk­ u po­mi­slio
kako joj je koža nal­ik na mer­mer. No­si­la je ši­ro­ku svi­len­ u blu‐­
zu bez ruk­ av­ a i svi­le­ne pant­a­lo­ne. Sva je bila u crn­ oj svil­i.
Njen nev­ er­o­vatn­ o uski struk bio je steg­nut kai­­šem od kro­ko‐­
dil­ske kože s ogrom­nom zlat­nom kop­čom. Na si­ćuš­ nim sto‐­
pal­i­ma imal­a je sand­ a­li­ce od kro­ko­dil­ske kože. Nije to bila ti‐­
pič­na let­nja odeć­ a Ist Enda ali Brend­ in­gu se veo­ ­ma do­pa­lo
kako je obuč­ en­ a. Seć­ ao se kas­ nij­e da je mi­slio: Ova žena
ima pet­lju. Ne samo zbog nač­ i­na odev­ an­ ja nego i inač­ e.
Imal­a je dugu crnu kosu a šiš­ ke su joj bile ofar­ba­ne u plav­ o.

Kad joj se pri­bli­žio, pri­met­io je da nema nak­ it­a – čak ni
minđ­ u­ša – ima­la je samo pr­sten sa čet­vr­ta­stim smar­ag­dom
na sred­njem pr­stu de­sne ruke. Kao da nije bila naš­ mink­ an­ a,
ili je bila na­šmin­kan­ a tako veš­ to da se to nije pri­meć­ i­val­o.

Brend­ ing je dugo po­smat­rao njen­ o lice. Sebe je smat­rao
do­brim po­znav­ ao­ ­cem lju­di pa su zato lica bila veo­ ­ma važ­ na
za njeg­ a. Pri­met­io je neš­ to veo­ ­ma zna­čajn­ o kod Ši­sei. Mada
joj je telo bilo telo zrel­e žene, njen­ o lice, sav­ rš­ en­ i oval, imal­o
je čud­nu či­sto­tu koja se za­sniv­ al­a na nev­ i­nos­ ti. Brend­ ing je
shvat­io da je to sav­ rš­ en­ a lep­ o­ta koju može da ima samo
dete.

Nije bila samo njen­ a mla­dost u pi­ta­nju – Brend­ ing­ a nisu
seks­ ua­ l­no pri­vlač­ i­le mlad­ e de­vojk­ e – već ta neka svež­ i­na,
neka do­bro­ta i nev­ i­nost. Mada tada još nije znao to – a mo‐­
žda neće ni saz­ nat­i – na licu Ši­sei, u ot­kuc­ aj­u srca, mog­ le su
da se iz­men­ e sve oso­bi­ne koje je muš­ kar­ac tra­žio u ženi –
oso­bi­ne kur­ve, dev­ i­ce, majk­ e, bog­ i­nje.

Ko bi odo­leo a da se ne za­lju­bi u ta­kvu ženu? Ko­ton Bren‐­
ding svak­ ak­ o nije mo­gao da odol­i.

– Da li je mo­guć­ e da nas nisu upoz­ nal­i? – pi­tao je svo­jim
najn­ eo­ ­do­lji­vij­im gla­som.

Ši­sei ga po­gle­da šir­om otvo­ren­ ih očij­u, nal­ik na ko­šut­i­ne.
– Sve je mog­ uć­ e. Ali vi mi se či­nit­e tako po­zna­tim, kao
star­i pri­jat­e­lj. – Rek­ la mu je svoj­e ime.
Nas­ mej­ao se:
– Da sam to ime čuo, svak­ ak­ o bih ga za­pam­tio.
Ona se osmehn­ ul­a kao da je pri­vlač­ i ta njeg­ o­va iro­ničn­ a
za­bav­ ljen­ ost.
– Onda, svak­ ak­ o, greš­ im – rek­ la je – mo­žda mi­slim o
vama kao da vas po­zna­jem jer sam vas vi­đa­la na TV. Zai­­sta,
ose­ćam se kao da vas odavn­ o poz­ na­jem, sen­ at­o­re Brend­ ing.
Glas joj je bio muz­ i­kal­an i do­pa­dao mu se, upr­kos teš­ kom
akc­ ent­u tako da mu se u prvi mah učin­ il­o da je rek­ la: kao da
vas već pos­ ed­ u­jem a ne kao da vas već po­zna­jem.
– Zo­vit­e me Kuv­ ar – reče on – svi me pri­jat­e­lji tako zovu.
Po­gle­dal­a ga je rad­ o­znal­o. On se nas­ mej­ao:
– To mi je nad­ i­mak – reče. – Od­ras­ tao sam u mnog­ o­broj‐­
noj po­ro­di­ci. Svi smo sve ra­di­li ali ja sam bio jed­ i­no dete koje
je uži­val­o u kuv­ an­ ju i koje je to stvar­no do­bro ra­di­lo. Ja sam
vo­leo da kuv­ am i tako sam zar­ad­ io taj na­di­mak.
Or­kes­ tar je svi­rao na po­zor­nic­ i okruž­ en­ oj to­skans­ kim ze‐­
mlja­nim saks­ i­ja­ma u ko­ji­ma su ras­ li ge­ran­ i­jum­ i.
– Mis­ li­te li – pi­tal­a je Ši­sei dok su igra­li – da su ovo gro­zna
vrem­ en­ a?
Ork­ es­ tar je svir­ao neku mel­o­di­ju koja nije bila po­znat­a
Brend­ ing­ u i nije mu od­go­var­ao taj ri­tam:
– Gro­zna, zbog čega?
Slat­ko se osmehn­ ul­a, pok­ az­ uj­uć­ i mu si­ćuš­ ne bele zube:
– Treb­ a samo po­gle­dat­i na Sredn­ ji istok, na Nik­ ar­ag­ vu i
na naš Sred­nji zap­ ad ili na bilo koji okea­ n ili more ovde ili u
Evro­pi gde više nije be­zbed­no za ribe da žive ni za lju­de da
pli­vaj­u. Ja sam već pro­či­ta­la na dvan­ ae­ s­ ti­ne iz­veš­ taj­a o ne‐­
do­stat­ku uslov­ a za ži­vot na plan­ et­i.

– S jed­ne stran­ e go­vor­i­te o ide­o­lo­škim ant­i­pat­i­ja­ma a s
dru­ge stran­ e nap­ o­mi­njet­e mog­ ućn­ ost eko­lo­ške kat­a­stro­fe.
Jed­ i­no što je tim dvem­ a stvar­i­ma za­jed­ničk­ o je to da su one
deo naš­ eg svet­a od sam­ og po­čet­ka – reče Brend­ ing.

– To je uprav­ o ono o čemu go­vor­i­mo – reče Ši­sei – gro­zno
je to što se mi sa tim sla­žem­ o i što to pri­hvat­a­mo.

– Mi­slim da greš­ i­te – reče Brend­ ing – ne znam da li je baš
zlo što to pri­hvat­am­ o.

– Go­vor­i­mo li o prakt­ič­noj ili mor­al­noj stra­ni pro­ble­ma? –
pi­ta­la je.

Nje­no vit­ko telo bilo je pri­pi­jen­ o uz njeg­ a, prep­ le­ten­ o s
njeg­ o­vim te­lom. Brend­ ing je ose­ćao čvrs­ ti­nu njen­ ih mi­ši­ća i
glat­ku kožu kroz ta­nan­ u svil­u u koju je bila odev­ en­ a. Nar­o­či‐­
to je bio sves­ tan snag­ e mi­ši­ća na nog­ am­ a i vrel­i­ne koja je iz‐­
bi­jal­a iz­međ­ u njen­ ih but­i­na dok se tr­lja­la oko njeg­ a kao mač‐­
ka.

Po­gle­dao ju je i bio je šo­kir­an nev­ i­noš­ ću njen­ og lica. Na
njem­ u se nije ogle­dal­o ono što je ra­di­la sa tel­om. Kao da je
dr­žao dve oso­be u nar­učj­u, jed­nu koja je po­sto­ja­la pre sek‐­
sua­ ln­ e žel­je a dru­ga je bila oso­ba koja je svim čul­i­ma iz­raž­ a‐­
val­a tu že­lju.

– Mi­slim da sam go­vor­io teo­ ­ret­ski – reče Brend­ ing, po­ma‐­
lo pro­men­ jen­ im gla­som – stvarn­ i ži­vot je po­kaz­ ao da je zlo
uvek ban­ aln­ o.

Ši­sei smes­ ti gla­vu u udub­ lje­nje njeg­ o­vog ram­ en­ a, kao što
to radi dete kad je umor­no ili kad je želj­no než­ no­sti. Ali ona
nije bila dete. Brend­ ing ose­ti čvrs­ ti­nu njen­ ih doj­ki. Kao da
mu struj­a pro­drm­ a či­ta­vo telo, on iz­gu­bi ko­rak, sko­ro se sa‐­
ple­te prek­ o njen­ ih si­ćuš­ nih stop­ al­a.

Ona ga po­gled­ a u lice i osmehn­ u se. Da mu se ne pod‐­
smev­ a?

– Kad sam bila mala – poče ona da go­vor­i uz ri­tam muz­ i‐­
ke tako da je iz­gle­da­lo kao da peva – nau­ č­ i­li su me da je ono
što je obič­no već samo po sebi zlo, ili da bar nije pri­hvat­lji­vo.
– Koža joj je svet­lu­cal­a kao lat­i­ce ge­ra­nij­um­ a pod ro­som.

Brend­ in­gu se či­nil­o da to samo nag­ la­šav­ a čvr­sti­nu njen­ ih
mi­ši­ća.

– Po­sto­ji jap­ ans­ ka reč kata. Ona označ­ av­ a pra­vil­a, ali i
prav­ u for­mu dr­ža­nja. Raz­ um­ et­e? Ban­ aln­ ost je iz­van kata, ne
pri­pa­da naš­ em svet­u.

– Vaš­ em svet­u?
– U Jap­ an­ u, sen­ at­o­re, obuk­ a je sve. Kata je sve. Bez toga,
haos bi zav­ la­dao i čo­vek ne bi bio niš­ ta bo­lji od maj­mun­ a.
Brend­ ing je čuo mnog­ e pri­če o ja­pans­ kim mer­i­li­ma ži­vot­a
ali nije ni­kad­ a mnog­ o raz­mi­šljao o nji­ma.
Kada je sad čuo ovo, zad­ rht­ao je. On je bio čov­ ek koji nije
vol­eo predu­ b­ e­đen­ ja svak­ e vr­ste – zato nije vo­leo ni ovu go‐­
mi­lu, zato se tako čes­ to svađ­ ao s ocem, pla­vok­ rvn­ im Bram­ i‐­
nom, i zato se po­sle ko­le­dža ni­kad­ a nije vrat­io kući. U pri­ro­di
mu je bilo da se bori pro­tiv ne­znan­ ja i ograd­ a.
– Vi, svak­ ak­ o, mi­sli­te na za­ko­ne – reče on, trud­ eć­ i se da
je ra­zum­ e. – Zak­ o­ni su ono što čini lju­de lju­di­ma i što čini čo‐­
več­ ans­ tvo ci­vil­i­zo­van­ im.
– Čo­več­ ans­ tvo – uz­vrat­i ona – stva­ra zak­ o­ne koji će od­go‐­
var­at­i njeg­ o­vim lič­nim ci­lje­vim­ a. Kata je jed­ ins­ tven­ a za sve
Jap­ anc­ e.
On se osmehn­ uo:
– Da, za Jap­ anc­ e, ali ne za drug­ e ljud­ e.
Shvat­io je da su mu ton gla­sa i osmeh bili isti onak­ vi
kada je pre nek­ o­li­ko go­di­na njeg­ o­va kćerk­ a rek­ la neš­ to glu‐­
po.
Ši­sei­­ne oči si­nuš­ e i ona se odvoj­i od nje­ga.
– Mi­sli­la sam da ćete vi, kao sen­ at­or, biti do­volj­no pam­ et‐­
ni da me raz­ u­met­e.
Sto­je­ći s njom nas­ red ple­snog po­di­jum­ a, okruž­ en par­o­vi‐­
ma koji su po­čel­i da ih zag­ le­da­ju, Brend­ ing se oset­i nep­ ri­jat‐­
no. Pru­žio joj je ruke:
– Hajd­ e da igram­ o.
Ši­sei ga je po­smat­ra­la. Nije se kret­al­a. Onda se osmehn­ u‐­
la kao da je do­nel­a odlu­ku zbog njeg­ o­ve zbu­njen­ o­sti i lako

se uvuč­ e u njeg­ ov za­gr­ljaj. Brend­ ing po­nov­ o ose­ti vrel­i­nu
njen­ og tela i kako se ono erot­ski pri­pi­ja uz njeg­ a.

Or­kes­ tar je sada svir­ao neku sta­ru ba­lad­ u koju je svoj­e‐­
vrem­ en­ o tako lepo pe­vao Frenk Sin­ at­ra.

– Kak­ va vam se muz­ i­ka do­pa­da? – pi­ta­la je Ši­sei dok su
po­la­ko igra­li.

On slež­ e ra­men­ i­ma:
– Kol Por­ter, mi­slim. Vo­lim Ger­švi­na. Kao dete, vo­leo sam
da sluš­ am Ho­gi­ja Karm­ ajk­ la. Da li znat­e »Slat­ko i ni­sko«?
– Ja vo­lim Braj­a­na Fer­i­ja, Dej­vid­ a Bou­ v­ i­ja, Igi Popa – reče
ona kao da joj on nije ni­šta pret­hodn­ o rek­ ao. – Idem li suv­ iš­ e
brzo?
Znao je na šta mis­ li.
– Čuo sam za njih – reče on, kao da se bran­ i.
– Ener­gi­ja – reče Šis­ ei – to mi je po­trebn­ o uz šamp­ an­ jac.
Po­smat­rao je njen­ o lice i, ose­ćaj­uć­ i kako mu srce brže
udar­a, pi­tao se za­što je do­šlo do nav­ al­e adr­en­ al­i­na. Već je
pro­šla po­noć. U to vrem­ e bi se on obič­no opro­stio od ostal­ih
go­sti­ju i kren­ uo bi prem­ a svoj­oj kući, iši­ba­noj vet­rom i tal­as­ i‐­
ma na Džun ro­ud­ u, obič­no po­mal­o de­pres­ i­van, kao da su mu
sus­ ret­i sa tim lju­di­ma štet­ni. Sada je s iz­nen­ ađ­ en­ jem ot­krio
da uop­šte nema nam­ er­u da ide.
Žel­eo je da nas­ tav­ i da igra, da je drži u nar­učj­u, ali ona
od­jed­nom reče:
– Glad­na sam.
Nije više bilo rač­ i­ća ni ja­sto­ga. Po­kup­ i­li su po malo od
sveg­ a onog­ a što je osta­lo: de­lo­ve pi­let­a s ro­šti­lja, po­mal­o
uvel­u sal­at­u, kuk­ ur­uz na kome se stvrd­nuo put­er.
Brend­ ing je kao očar­an po­smat­rao kako Ši­sei jede po­put
ži­vo­ti­nji­ce, nagnut­a nad svoj ta­njir. Njen­ i pr­sti s du­gim, lak­ i‐­
ra­nim nokt­i­ma zab­ ad­ a­li su se u pi­leć­ e meso i kuk­ ur­uz. Jela je
brzo, sa malo po­kret­a, pro­ždr­lji­vo. Kao da je zab­ o­ra­vil­a na
njeg­ o­vo pri­sus­ tvo ili pri­sus­ tvo bilo koga drug­ og.
Kada je zav­ rš­ i­la, obli­za­la je svak­ i prst po­seb­no, dok su joj
pune usne si­ja­le. Bio je to gest pun ero­ti­ke tako da je Bren‐­
ding bio za­prep­ aš­ ćen, sve dok se nije uver­io da ona ne mi­sli

na seks. Bila je pot­pun­ o nes­ ves­ na svo­jih ge­sto­va, jed­nos­ tav‐­
no je uži­val­a u hran­ i. Ši­sei je obri­sal­a usne pa­pirn­ at­om sal‐­
vet­om i po­gle­di im se su­ko­bi­še.

Brend­ ing se uz­vrt­e, kao dete uhvać­ en­ o s ruk­ om u teg­ li s
ko­la­či­ma. Onda se set­io da ona ne može da mu čita mi­sli.
Osmehn­ uo se uvež­ ba­nim osmeh­ om po­li­ti­čar­a koji ni­šta ne
zna­či.

– Kad to rad­ i­te – reče Ši­sei, guž­ vaj­uć­ i pa­pirn­ at­u sal­vet­u –
iz­gle­dat­e glu­po, kao mar­i­o­net­a.

Za tren­ ut­ak Brend­ ing je bio tako za­prep­ aš­ ćen da nije
znao šta da kaže. A onda, bes­ an, po­cr­ven­ e. Osta­vi ta­njir i
diže se.

– Mol­im vas da mi opro­sti­te.
Ši­sei po­seg­nu prem­ a njem­ u, uhvat­i ga za obe ruke.
– Da li se uvek tako lako nal­ju­ti­te? Mis­ li­la sam da je sen­ a‐­
tor SAD sprem­ an da čuje isti­nu – reče ona, najm­ ir­ni­je što je
mo­gla.
Než­ no, ali odluč­no, on odvoj­i nje­ne prs­ te od svo­jih.
– Laku noć – reče led­ e­nim to­nom.
Sada, ujut­ro, po­sle te noći, dok je hod­ ao oba­lom, dok su
mu sto­pa­la već bila sleđ­ e­na zbog hladn­ e vode Atlant­skog
okea­ n­ a, Brend­ ing je po­ku­šao – i nije usp­ eo – da od­vrat­i mi­sli
od Ši­sei. Pi­tao se da li će je još nek­ ad­ a vi­de­ti. Mis­ lio je da je
prep­ o­znao neš­ to opa­sno, mož­ da čak de­strukt­iv­no u njoj. Ali
u tom saz­ na­nju bilo je i uži­van­ ja, kao kad se sto­ji na sam­ oj
ivi­ci am­bi­sa ili kad se igra ru­ski ru­let. Doći do same ivi­ce
pro­pa­sti a vrat­i­ti se nep­ ov­ ređ­ en bilo je više nego iza­zov­no.
Kao ti­nej­džer igrao je mnog­ e opas­ ne igre i uži­vao je da iz
njih iz­laz­ i kao po­bed­nik. I on se kao Pet­ar Pan tru­dio da što
duže zad­ r­ži svo­ju nem­ ir­nu mla­dost. Nep­ res­ ta­no se vrać­ ao
usp­ o­men­ am­ a iz de­tinj­stva.
O, Hri­ste po­mi­slio je Brend­ ing šta se to, do­đa­vo­la, deš­ av­ a
sa mnom?
Ali već je znao da to nema nik­ ak­ ve veze s imen­ om bož‐­
jim.

***

Jus­ ti­na izađ­ e na eng­ a­va i reče:
– Sti­glo je pi­smo za tebe. Na njem­ u je peč­ at Mark­ o ostr­va

iz Flo­ri­de. Mis­ lim da ti piše Lu Kro­ker.
Nik­ o­la po­di­že po­gled prem­ a njoj i uze pi­smo bez ikak­ vog

iz­raz­ a na licu.
– Nik? – Jus­ ti­na sede po­red njeg­ a na jap­ ans­ kom trem­ u.

Nije ga do­ti­cal­a. – Šta je? – Oči su joj pro­men­ il­e boju, nisu
više bile šar­en­ e, sada su bile zel­en­ e, kao što je to obič­no
bilo kod nje kad bi do­ži­vel­a emoc­ i­o­naln­ i stres. Cr­ven­ e flek­ e
u njen­ oj le­voj ze­ni­ci pla­nuš­ e na sunc­ u.

Du­gačk­ e noge je prek­ rs­ ti­la u ko­le­nim­ a a tamn­ a kosa joj je
pa­dal­a na ram­ en­ a. Koža joj je bila než­ na, po­mal­o peg­ a­va,
kao u ti­nejd­ žer­ke. Njen nos, malo prev­ iš­ e ši­rok, dav­ ao joj je
po­sebn­ o obe­lež­je a pune usne samo su do­pri­nos­ i­le senz­ u­al‐­
nos­ ti njen­ og lica. Go­di­ne su bile mi­lo­sti­ve prem­ a njoj: iz­gle‐­
dal­a je isto onak­ o kao onog dana kada ju je Ni­ko­la sreo pre
des­ et go­di­na na pla­ži Vest Bej Brid­ ža na Ist Endu Long Aj­lan‐­
da, kad je bila samo iz­gub­ lje­na dev­ ojč­ i­ca. Sada je bila žena,
sup­ rug­ a, majk­ a.

Nik­ o­la joj vrat­i pi­smo i reče:
– Pro­či­taj – a glas mu je bio tako ravn­ od­ u­šan da se ona
po­nov­ o upi­ta šta se to s njim zbi­va.
Otk­ ak­ o se vrat­io kući po­sle ope­ra­ci­je – otad­ a je pro­šlo
već osam mes­ ec­ i – Ni­ko­la je bio sas­ vim drug­ a osob­ a. Nije
mu se do­pa­dal­a hran­ a koju mu je pri­prem­ al­a, a ona je znal­a
da su to nek­ ad­ a bila nje­go­va omil­je­na jela. Pro­men­ io je nav­ i‐­
ke i u spav­ an­ ju. Uvek je do­bro spa­vao ali ot­kak­ o je beba
umrl­a sve se pro­men­ il­o. Čes­ to bi ga čula kako u tri sata uju‐­
tro šeta svo­jim kab­ i­net­om. Što je još gore, on uopš­ te nije ve‐­
žbao, čak ni najm­ an­ je, po­sle ope­ra­ci­je. Umes­ to toga, iz­la­zio
je svak­ o­ga dana na eng­ a­vu i sed­ eo tu, bul­je­ći u zem­ lju, ili se
vuk­ ao kroz vrt s bez­i­zra­žaj­nim li­cem.
Jedn­ om, kada su njen­ e bri­ge do­sti­gle vrh­ un­ ac po­zval­a je
njeg­ o­vog hi­rurg­ a, dr Ha­nam­ i­ja. Nik­ o­la je inač­ e išao na pre‐­

gled svak­ e dve ned­ el­je kod lek­ ar­a koji mu je skin­ uo tum­ or.
Dok­tor Ha­nam­ i ju je ubed­ io da se niš­ ta loše ne do­ga­đa sa
njen­ im muž­ em, bar što se fi­zič­kog sta­nja tiče.

– Vaš muž je do­ži­veo vel­i­ku tra­um­ u – rek­ ao joj je dr Ha­na‐­
mi, si­gur­an u svoj­e reči kao bog. – Ali, to je pro­la­zno. Njeg­ o‐­
vo sad­ a­šnje sta­nje nema veze sa lek­ o­vim­ a koje uz­i­ma. Bilo
kroz šta vaš muž sada pro­laz­ io samo je pri­vrem­ en­ o i či­sto
psi­hičk­ i. On ima snag­ e da se opo­ra­vi i, bez ob­zi­ra kak­ vi se
pro­ble­mi jav­ lja­li, vrem­ en­ om će pro­ći.

Jus­ ti­na je zna­la bo­lje od njeg­ a da to neće ići baš tako
lako. Ona je zna­la ko­li­ki psi­hol­o­ški stres Nik­ o­la može da pod‐­
nes­ e, jer je bila nep­ res­ tan­ o uz njeg­ a ot­kak­ o ih je Sa­i­go obo­je
nap­ ao. Znal­a je i da je Ni­ko­la do­bro pri­prem­ ljen za sve vr­ste
nap­ ad­ a. Znal­a je kako je mud­ ro iz­beg­ ao Aki­ko, biv­šu Sa­i­go‐­
vu lju­bavn­ i­cu koja je tak­ o­đe po­kuš­ al­a da ga ubij­e… Ali, ova
ope­rac­ i­ja je bila prev­ i­še i iza­zi­val­a je vel­i­ku rea­ kc­ i­ju u njeg­ o‐­
vom org­ a­niz­ mu.

Jus­ ti­na otvo­ri ko­ver­at, raz­vi pi­smo kuc­ an­ o maš­ i­nom. Bilo
je od Kro­ker­a, Ni­ko­li­nog najb­ o­ljeg pri­jat­el­ja. Lu Kro­ker je bio
po­ručn­ ik det­ekt­iv u Njuj­or­škoj po­li­ci­ji kad ga je Jus­ ti­na upo‐­
znal­a. Po­kuš­ av­ ao je da raz­ja­sni mi­ste­ri­o­zna ubis­ tva koja je
obav­ ljao Sai­­go. Go­di­nu dana po­sle Ni­ko­li­nog ob­rač­ un­ a sa
Sai­­gom, kada ga je Nik­ o­la najz­ ad ubio, Kro­ker je do­šao u Ja‐­
pan. Žel­eo je da po­mog­ne svom najb­ o­ljem pri­jat­el­ju Nik­ o­li
da ot­kri­je sov­ jet­skog agent­a koji je nan­ juš­ io taj­nu Tenć­ i­ja, ul‐­
tra­skriv­ en­ og pro­jekt­a Tanz­ an­ a Nang­ i­ja koji je po­mag­ a­la ja‐­
pans­ ka vlad­ a. U okrut­noj bor­bi sa nev­ er­o­vat­no ja­kim agen‐­
tom, Kro­ker je iz­gu­bio levu ruku. Ni­ko­la je otad­ a bio pro­ga‐­
njan oseć­ an­ jem kriv­ ic­ e, smat­ra­juć­ i da je on kriv što je Kro­ker
iz­gu­bio ruku. Jus­ ti­na je znal­a da to nije tačn­ o i da Kro­ker ne
preb­ a­cuj­e Ni­ko­li što se to des­ i­lo. Ni­ko­la, koji je po mnog­ o
čemu bio Istoč­njak, u ova­kvim stva­ri­ma se is­kaz­ i­vao kao Za‐­
padn­ jak.

»Dra­gi Nik i Jus­ ti­na« – či­ta­la je Jus­ ti­na Kro­ker­o­vo pi­smo –
»šal­jem po­zdra­ve s Mark­ o ostr­va. Pretp­ o­sta­vljam da se čud­ i‐­
te što nis­ am stal­no u Ki Ves­ tu. Pa, jed­nos­ tav­no mi je po­stal­o

do­sadn­ o na Kraj­u svet­a. Tako do­mor­o­ci zovu Ki Vest. To je
čud­no mes­ to, čak i za Flo­ri­du, koja je najč­ udn­ i­ja zem­ lja kad
poč­net­e da raz­mi­šlja­te o njoj. Mor­ao bi čov­ ek da bude pi­jan‐­
dur­a ili prav­ i ot­pad­nik pa da nađe mes­ to u njoj. Tako smo mi
reš­ i­li da ode­mo…«

»Ovde na Mark­ o ostr­vu ima div­nih riba a Aliks je po­stal­a
spe­ci­ja­li­sta za ri­blju kuh­ in­ ju. Imam mali čam­ ac i vo­zi­kam se
unao­ ­ko­lo i po­mal­o za­rađ­ uj­em prev­ oz­ e­ći drug­ e. Ži­vim­ o ko‐­
mot­no ali ne ver­uj­em da ćemo se nek­ ad­ a obo­gat­i­ti. S drug­ e
stra­ne, ot­krio sam mnog­ e bro­di­će koji su po­kuš­ al­i da pro­kri‐­
jumč­ ar­e ko­ka­in u ze­mlju, pa sam od Obals­ ke straž­ e do­bio
čin ko­mand­ ant­a. Kad je čov­ ek jed­nom bio po­li­caj­ac, osta­ne
to do­ži­vot­no. Sada mi je to ja­sno.«

»Oček­ uj­em da će Aliks da mi kaže da joj ned­ o­sta­je Nju‐­
jork i moda, ali ona ćuti – pa onda ni ja to ne po­mi­njem.«

»Nik, moja nova ruka sjaj­no radi! Onaj lek­ ar kod koga si
me po­slao u To­dai med­ i­cins­ ki cent­ar u To­kij­u, pra­vi je čar­ob‐­
njak. Poj­ma nem­ am šta je u moj­oj lev­ oj pes­ nic­ i, ali ona radi!
Ona radi tako do­bro da je Aliks po­čel­a da me zove kap­ et­an
Sumo.«

»Nova ruka je nev­ er­o­vatn­ o snaž­ na! Treb­ a­lo mi je dva me‐­
sec­ a da nau­ č­ im da kont­ro­li­šem njen­ u snag­ u. A onda, još če‐­
ti­ri mes­ ec­ a da nau­ č­ im da se služ­ im njom. Žao mi je što ti i
Jus­ ti­na nis­ te bili u To­kij­u kada sam ja tamo bo­ra­vio…«

Jus­ ti­na pres­ ta­de da čita i baci po­gled na Nik­ o­lu. Kada su
se vrat­i­li iz Bangk­ o­ka, gde je Sato Int­er­neš­ en­ el imao fi­li­ja­lu
u ko­joj se pro­i­zvo­di­lo nek­ o­li­ko komp­ o­nent­i Sfinks­ a, bila je
be­sna što nisu ima­li pri­li­ke da se vide sa Kro­ker­om. Pi­tal­a se
kako to da Nik­ o­la nije znao kada će pri­jat­e­lj da mu dođe.
Ipak, Ni­ko­la je bio taj koji je sve ured­ io sa hir­ur­gom u To­da­iu.
Pi­tal­a se da nije Ni­ko­la nam­ er­no org­ an­ iz­ o­vao put u Bangk­ ok
baš u vrem­ e Kro­ker­o­vog do­la­ska. Po­čel­a je da sumn­ ja da on
ne želi da vidi svog pri­jat­e­lja – i da svak­ ak­ o ni naj­man­ je ne
želi da vidi tu pro­te­zu koja će ga samo pods­ et­i­ti na kriv­ ic­ u.

»U svak­ om sluč­ aj­u, do­sta o meni« – nas­ ta­vi­la je da čita
Jus­ ti­na. – »Šta je s vama dvom­ a? Nad­ am se da ste preb­ o­lel­i

taj stra­šan do­gađ­ aj.« – Jus­ ti­na za­sta­de, nes­ po­sob­na da na‐­
sta­vi s či­ta­njem. Po­stad­ e sves­ na da je Ni­ko­la po­smat­ra i ona
se osmehn­ u što je mog­ la pri­rod­nij­e.

Pro­či­sti grlo, a onda baci po­nov­ o po­gled na pi­smo:
»Ne mogu da ver­u­jem da su pro­šli mes­ ec­ i ot­kak­ o vam ni‐­
sam pi­sao. Ne mogu da ver­uj­em da se nis­ mo go­di­nam­ a vi‐­
de­li. Da li ima nade da dođ­ et­e kod nas na od­mor? Znam sja‐­
jan brod na kome mož­ e­te da bo­ra­vit­e a Aliks i ja bi­smo baš
vo­lel­i da vas vid­ i­mo. Šta kaž­ et­e na to? Žel­im vam sve najb­ o‐­
lje, Lu.«
– Znaš – reče ona iza­zov­no – ovo mi zvu­či veo­ ­ma pri­ma‐­
mlji­vo.
– Šta?
– Da pri­hvat­i­mo Luo­ ­vu po­nud­ u. Mi­slim da bi bilo sjaj­no
oti­ći po­nov­ o malo do Amer­i­ke – nije htel­a da mu go­vor­i o
svo­joj sve ja­čoj žel­ji da se vrat­i u Ame­ri­ku. – Mo­gli bi­smo da
pec­ am­ o, pli­vam­ o, od­mar­am­ o se. Mo­gli bi­smo jed­nos­ tavn­ o
da se smej­em­ o i zab­ a­vljam­ o. A bili bi­smo sa do­brim pri­jat­e‐­
lji­ma. – Po­kaz­ a na pi­smo. – Ne znam kako je sa to­bom, ali ja
bih baš vo­lel­a da lič­no vi­dim za­što ga Aliks zove kap­ e­tan
Sumo.
Hte­la je da ovom mal­om šal­om raz­bi­je njeg­ o­vo mračn­ o
ras­ po­lo­žen­ je ali je zna­la, čim je iz­go­vo­ri­la, da je nač­ i­ni­la gre‐­
šku što je uopš­ te po­mi­sli­la na Kro­ker­o­vu novu ruku. Nik­ o­la
se trže kao da ga je udar­i­la, onda se diže i uđe u kuću.
Jus­ ti­na ostad­ e nep­ o­mič­na, bu­lje­ći u senk­ e ogro­mnog ja‐­
pans­ kog ked­ ra koji je oduš­ ev­ lja­vao Nik­ o­lu. A onda, veo­ ­ma
paž­ lji­vo, savi Kro­ker­o­vo pi­smo i vrat­i ga u ko­ver­at.
Kada je ušao u kuću, Nik­ ol­a je stao is­pred otvo­ren­ e fus­ u‐­
me – kli­zaj­uć­ ih vrat­a koja su vo­di­la prem­ a njeg­ o­voj radn­ oj
sobi. Imao je sjaj­no, div­no ra­zvi­je­no telo: ra­men­ a su mu bila
ši­ro­ka, leđa prav­ a, struk uzan kao u ba­let­skog igra­ča. Noge
su mu bile duge, mi­ši­ćav­ e, kao u atle­te. Lice muž­ evn­ o, če‐­
tvr­ta­sto, čud­ es­ no pri­vlačn­ o mada je bilo dal­ek­ o od bilo ka‐­
kve klas­ ič­ne le­po­te. Oči su mu bile obli­ka ba­de­ma, kose, na‐­
sleđ­ e njeg­ o­ve istoč­njačk­ e krvi. Imao je vi­sok­ e ja­bu­či­ce, bra‐­

da mu je bila čvrs­ ta kao u oca koji je bio pra­vi Eng­ lez. Nje­go‐­

va gu­sta crna kosa kri­la je sada sreb­ rn­ e vlas­ i. Jus­ ti­na je obo‐­

ža­val­a taj do­dir sreb­ ra u njeg­ o­voj kosi. On je ši­rio oko sebe

ose­ćan­ je mira ali i opas­ nos­ ti.

Sko­ro je pro­šao kroz vrat­a kada mu od­jed­nom pad­ o­še na
pa­met reči Lua Kro­ker­a. Jed­nor­uk­ og Lua. Pres­ tan­ i s tim! na‐­
red­ i sam­ om sebi. Ion­ ak­ o imaš već do­sta na umu pa ne mo‐­
raš još i tu kriv­ ic­ u da sval­ju­ješ na sebe. U pod­sves­ ti je ose‐­
ćao da je taj oblik kri­vi­ce ti­pič­no za­pad­njačk­ i i mrz­ eo je to

kod sebe. Pi­tao se da li se njeg­ ov otac, Puk­ ovn­ ik, oseć­ ao to‐­

li­ko Zap­ ad­njak­ om.

Na neki nač­ in Jus­ ti­na je bila u pra­vu. Ono što se do­go­di­lo

Kro­ker­u bila je njeg­ o­va kar­ma. Ali i greš­ i­la je. Nik­ o­la je znao

na neki nač­ in da su on i Lu Kro­ker ro­đe­ni pod is­tim znak­ om.

Nji­hov­ a kar­ma je bila prep­ le­ten­ a. Kao kod si­jams­ kih bli­za­na‐­

ca, ono što se do­go­di jed­nom odraz­ i se i na drug­ og. Nije

smat­rao da je ko­in­ci­denc­ i­ja to što je Kro­ker­o­vo pi­smo do­šlo

baš u tom tren­ utk­ u.

Ni­ko­la ode odlučn­ o u salu za gim­nas­ ti­ku i obuč­ e svoj pa‐­

mučn­ i gi. Kao da je pro­šao či­tav ži­vot ot­kak­ o ga nije obla­čio

i bilo mu je čud­no neu­ d­ ob­no u njem­ u. Kao da je to bio neki

omen, on zad­ rht­a. Šta se to do­gađ­ a­lo sa njim? Niš­ ta nije išlo

onak­ o kako bi treb­ al­o da ide.

Zat­vo­ri oči i po­kuš­ a da se seti ko­li­ko je puta bio ovde iz‐­

vod­ eć­ i komp­ li­ko­van­ e zah­ vat­e, vež­ ba­juć­ i besk­ raj­no dve dis­ ci‐­

pli­ne u ko­ji­ma je bio maj­stor – aik­ id­ o i ninđ­ uc­ u. Mo­gao je sa‐­

svim jas­ no da se seti da je bio ovde, da je ra­dio i znoj­io se
ali nije mog­ ao da se seti šta je vež­ bao. Hri­ste po­mi­sli od­jed‐­
nom sa­svim is­cr­pljen pa to nije mog­ u­će. To ne može da se
do­go­di. Ali to se do­gađ­ a­lo i užas­ an strah poče da ga ob­u­zi‐­
ma.

Ko­le­na mu po­sta­do­še mek­ an­ a. Mo­rao je da sed­ne. Nas­ lo‐­

njen na šveds­ ke mer­dev­ in­ e, Nik­ o­la se seć­ ao pos­ led­nje borb­ e

kao što se neko pri­seć­ a tren­ ut­a­ka sa nap­ u­šte­nim lju­bavn­ i‐­

kom, sves­ tan da seć­ an­ je preu­ v­ el­i­čav­ a čit­av do­ga­đaj.

Se­ćao se bola koji mu je nan­ eo Ko­ten – jap­ ans­ ki sumo bo‐­
rac, so­vjet­ski agent koji je od­sek­ ao ruku Luu Kro­ker­u – ko­ri‐­
steć­ i dai–kat­an­ u, ja­pans­ ki dugi mač koji mu je otac da­ro­vao
na tri­nae­ s­ ti ro­đend­ an.

Se­ćao se da je sko­čio udes­ no, ali Ko­ten ga je dr­žao na
oku. Sumo je sada za­vit­lao dai–kat­a­nom le­vom ru­kom a mi‐­
ši­com je udar­io Ni­ko­lu u grud­ i. Ni­ko­la udar­i o pod.

Ko­ten se nas­ mej­a: »Nis­ am te čuo da si zau­ rl­ao ovog
puta, varv­ ar­i­ne, ali usko­ro ćeš vriš­ ta­ti.« Dai–kat­a­na se spus­ ti
nad­ o­le a njen fino urađ­ en­ i vrh ras­ki­de po­li­ti­ra­ne da­ske kraj
Ni­ko­li­nih nogu.

Ko­ten se po­nov­ o nas­ mej­a kad Ni­ko­la jurn­ u na njeg­ a. Bila
je to prav­ a plan­ i­na od čov­ ek­ a koju nap­ ad­ a ins­ ekt koji može
mo­žda da boč­ne, ali niš­ ta više.

On odbi Nik­ o­lin oši, ko­ri­steć­ i ruk­ o­hvat mača a nije na oši
uz­vrat­io oši­jem kako je Ni­ko­la oček­ iv­ ao. Oset­io je kako se
mač spuš­ ta na njeg­ o­vo rame, ose­ti kako mu kost uz krck­ a‐­
nje iz­le­te iz lež­ i­šta. Bol mu jur­nu kao vat­ra niz či­tav­ u ruku.
Des­ na stran­ a mu je bila potp­ un­ o par­a­li­san­ a.

»Ovo je Mus­ aš­ i naz­ i­vao Po­vred­ i­ti uglo­ve, varv­ ar­i­ne« – uži‐­
vao je Ko­ten – »uniš­ ti­ću te mal­im udarc­ i­ma. Još ćeš ti meni
vri­šta­ti.«

Jur­nuo je na Ni­ko­lu maš­ uć­ i dug­ im mač­ em, ko­ri­steć­ i oši da
bi Ni­ko­lu bac­ io na pod. Klekn­ uo je iz­nad njeg­ a na jed­no ko­le‐­
no. Mač sikn­ u kroz va­zduh ocrt­av­ aj­uć­ i luk.

Ni­ko­la se izvi, po­di­že levu ruku tako da je pod­ i­gao unut­ra‐­
šnji deo Ko­ten­ ov­ e is­pru­že­ne ruke, od­bac­ ivš­ i udar­ac da­lje od
sebe. Ali zbog po­vred­ e ra­men­ a nije mo­gao da za­vrš­ i suv­ ar­i
vaza pok­ ret.

Bio je pri­nuđ­ en da oslo­bo­di Ko­ten­ ov­ u ruku pre vrem­ en­ a i
da nač­ i­ni atem­ i – udar­ac lev­ im lakt­om. Čuo je kako reb­ ra pu‐
caj­u kao od­go­vor na ovaj udar­ac.

Ko­ten krikn­ u, izvi telo i is­to­vrem­ en­ o udar­i Ni­ko­lu mač­ em.
Ni­ko­la je znao kako treb­ a po­stup­ at­i kada ga nap­ ad­nu ma‐­
čem. Ščep­ ao je Ko­te­nov­ u mi­ši­cu, po­vuk­ ao je lev­ om ruk­ om

niz njeg­ o­ve mi­ši­će. Kada je sti­gao do člank­ a, ste­gao ga je i
slo­mio, iz­viv­ši ga. Čuo je kako je kren­ ul­a kost.

Sada su bili iz­jed­nač­ en­ i u po­vred­ am­ a: Ko­ten je mor­ao da
is­pu­sti mač, de­sna ruka mu je bol­no i besp­ o­moćn­ o vis­ i­la sa
stra­ne.

Ali njeg­ ov drug­ i nap­ ad nije mog­ ao da bude zau­ s­ tav­ ljen.
On je is­ko­ri­stio rame da bi udar­io Ni­ko­lu. Ni­ko­la sada krikn­ u.
Od­val­jao se dal­je od Ko­ten­ a a moćn­ i čuki iz­bac­ i mu vaz­ duh
iz plu­ća. Spus­ tio je gla­vu dok se očajn­ ičk­ i bo­rio da nap­ u­ni
plu­ća vaz­ du­hom.

Dru­gi snaž­ an čuki u ster­num zan­ es­ e ga unaz­ ad. U tren­ u
je Ko­ten­ ov­ o ogrom­no telo bilo iz­nad njeg­ a, te­ži­na mu je pri‐­
ti­skal­a Ni­ko­li­ne gru­di, osta­vlja­juć­ i ga i dal­je bez vaz­ du­ha. Ni‐
ko­la oset­i kned­ lu u grlu. To je bila najv­ eć­ a opas­ nost od su‐­
mai­a – bor­ben­ e veš­ ti­ne u ko­joj je Ko­ten bio maj­stor. Njeg­ ov
je cilj bio da do maks­ i­mum­ a is­ko­ri­sti svoj­u ogrom­nu tež­ i­nu.
Na taj nač­ in snag­ a sum­ ai rat­nik­ a uveć­ av­ al­a se bez­broj puta.

Ni­ko­lin um je očajn­ ičk­ i tra­žio spas. Po­segn­ uvš­ i za Put­em,
za onim del­om gde nič­ eg nema, do­pu­stio je org­ a­niz­ mu da
se bori sam za sebe. Nje­go­va leva ruka po­le­te pra­vo nap­ red,
pr­sti su mu bili spo­je­ni i čvr­sti kao mač. On do­tak­nu tim pr‐­
sti­ma meko meso is­pod Ko­ten­ ov­ e brad­ e.

Udar­ac pro­bi kožu, meso, hrs­ kav­ i­cu gr­kljan­ a. Sumo je
umro, pre nego što je to sa­znan­ je sti­glo do nje­go­vog moz­ ga.

Kas­ nij­e, pot­pun­ o klon­ uo du­hom, bol­nog srca zbog ono­ga
što je po­stao u ži­vot­u i zbog pri­men­ e sile na šta je bio pri‐­
mor­an, Nik­ o­la je uzeo dai–kat­a­nu i bac­ io ju je u jez­ er­o, ned­ a‐­
le­ko od mes­ ta na kome je sada ži­veo. Mač je od­mah nes­ tao,
po­vuk­ avš­ i u du­bi­nu sa sob­ om po­sled­nje ostat­ke ži­vo­ta za
ko­jim Ni­ko­la više neće žal­i­ti.

Nik­ o­la sada raz­de­ra crnu pa­mučn­ u tkan­ in­ u svog gi–a,
ose­ćaj­uć­ i vr­ho­vim­ a pr­sti­ju hor­i­zont­al­ne ožilj­ke na gru­di­ma,
usp­ o­men­ e na pov­ red­ e koje mu je Ko­ten nan­ eo.

Čuo je neki zvuk, po­di­gao je brzo gla­vu kao da oček­ uj­e
nap­ ad nep­ ri­ja­tel­ja.

Vi­deo je Jus­ ti­nu kako bo­son­ og­ a hoda prek­ o ta­tam­ i­ja pre‐­
ma nje­mu. Nije ni­šta rek­ ao kada je čučn­ ul­a kraj njeg­ a. Njen­ e
oči su pret­raž­ i­val­e njeg­ o­vo tam­nop­ ut­o lice, ali nije ga do­ta‐­
kla.

– Ako te neš­ to to­li­ko stra­šno muči – reče ona tiho – naj‐­
man­ je što mo­žeš da učin­ iš to je da mi po­mog­neš.

Ćut­ao je neko vrem­ e.
– Ne mo­žeš niš­ ta da učin­ iš, ne mož­ eš da mi po­mog­neš –
reče najz­ ad.
– U stva­ri, ti ho­ćeš da kaž­ eš da ne že­liš da mi do­pu­stiš da
ti po­mog­nem.
Dr­žao je obo­ren­ u glav­ u, lice mu je bilo u senc­ i.
– Tako si luck­ ast, Ni­ko­la.
– A ti si tako si­gurn­ a u sebe, pa onda neka ti bude.
Jus­ ti­na sede na pete, zag­ le­da se u njeg­ a.
– Ti si po­mog­ ao meni kada mi je bilo te­ško. Zaš­ to ti sada
ne dop­ us­ tiš…
– To nije isto.
– Nije? – sle­gla je ram­ en­ i­ma. – Pa, mož­ da i nije. – Sada ga
je do­tak­ la, njen­ i pr­sti se zad­ r­žaš­ e samo na tren na njeg­ o­voj
mi­ši­ci. – Znaš, Nik, dugo po­sle… smrt­i… naš­ eg det­et­a, nije
me int­e­res­ o­vao seks. Pa, to je valj­da bilo ja­sno.
– Niko od nas tada nije bio sprem­ an na seks – rek­ ao je on.
Sač­ ek­ al­a je jed­ an tren, kao da želi da mu da na zna­nje da
mora da joj do­pu­sti da zav­ rš­ i mi­sao. Znao je iz is­kus­ tva kako
je njoj te­ško da kaže ono što ima na umu ili što joj leži na
srcu kada su ličn­ e stvar­i u pi­ta­nju. Rek­ la je:
– Moje od­bi­jan­ je seks­ a – ne to­li­ko seks­ a ko­li­ko plo­da naše
seks­ ua­ ln­ e žel­je koji nam je nan­ eo to­li­ko bola umes­ to sreć­ e –
tra­ja­lo je duže nego što je treb­ a­lo, duže nego što bi bilo nor‐­
maln­ o.
Uhvat­i­la je njeg­ ov po­gled i na­sta­vi­la da go­vo­ri:
– Da, Nik, znam šta ra­dim – znam šta sam rad­ i­la i kako se
to loše odraz­ i­lo na nas. Ali, vid­ iš, nis­ am mo­gla da pres­ tan­ em
da se tako po­naš­ am. Kao da je to bila neka perv­ erz­ na kaz­ na
za ono što se des­ i­lo. Bila sam ubeđ­ en­ a da ćeš ti smat­ra­ti da

više nis­ am pri­vlačn­ a po­sle onog što se do­go­di­lo. Ne… – pri‐­
nel­a je ruke usnam­ a. – Nem­ oj da kaž­ eš da nije tako. –
Osmehn­ ul­a se. – Sve je u redu, zai­­sta je­ste. Bilo šta da sam
ra­di­la, ra­di­la sam to da bih sebe kaz­ ni­la. Ti nisi bio uzr­ok
toga: ti si samo bio za­hvać­ en time. Žao mi je zbog toga –
smes­ ti­la se sas­ vim bli­zu njeg­ a. – Žel­e­la bih da mož­ em­ o da
se vrat­i­mo unaz­ ad u vrem­ en­ u, tako da bih mog­ la da se bo­lje
po­nes­ em sa svoj­im bo­lom, da ne do­pus­ tim da se prel­i­va na
drug­ e. Ja…

– Imaš prav­ a da pat­iš i da ose­ćaš bol – reče Nik­ o­la.
Po­gle­da­la ga je čudn­ o.
– A šta je sa tvo­jim bo­lom, Nik? Ona je bila i tvo­je dete –
rek­ la je to sas­ vim mirn­ o, ali nije nam­ er­av­ al­a da u svoj glas
unes­ e neki opt­už­ i­vačk­ i ton.
– Ne žel­im da raz­go­var­am o tome. Bilo šta da oseć­ am, to
je suv­ iš­ e lič­no.
Jus­ ti­na je bila zap­ rep­ aš­ ćen­ a.
– Žel­iš da to sak­ ri­ješ od mene? Pa ja sam ti žena, Nik –
bila je sves­ na da joj glas po­sta­je viši ali nije mo­gla da se na‐­
te­ra da go­vo­ri tiše – mi smo joj za­jed­no da­ro­val­i ži­vot. Ona
je bila naša zaj­ed­ničk­ a kćerk­ a. Ona je bila naša.
– Ni­šta ne znač­ i što po­nav­ ljaš isti­nu.
Jus­ ti­na je odj­ed­nom pob­ es­ nel­a.
– Pres­ ta­ni! Nem­ o­gu­će je kako se po­naš­ aš, kako tako gu‐­
šiš sva oseć­ an­ ja. Ti ne iz­raž­ a­vaš ni mr­žnju, ni lju­bav, ni
tugu, ni bes. Šta li si mi­slio o meni kad si me da­nim­ a po­sma‐­
trao kako se uniš­ ta­vam, tug­ u­juć­ i i sam­ o­saž­ a­lje­vaj­uć­ i se?
Svak­ ak­ o da si po­vrem­ en­ o mo­rao da bud­ eš be­san i po­vređ­ en
što se tako odvaj­am od tebe. A kad već go­vo­ri­mo o tome, ja
čak i ne znam šta si ose­ćao kada je beba umrl­a. Nisi pla­kao,
bar ne u mom pri­sus­ tvu. Ni­kad­ a nisi go­vor­io o tome, čak ni
onda kad sam ja smo­gla do­volj­no hrab­ ro­sti da to spo­me‐­
nem. Da li si to za­ko­pao tako dub­ o­ko u sebe da sada ne ose‐­
ćaš niš­ ta što je ne­stal­a ta mala duša?
– Vid­ im da si po­nov­ o po­čel­a da se igraš sud­ i­je i da uži­vaš
u tome da mene osuđ­ uj­eš.

– Nije tačn­ o! Ja ti samo da­jem pri­li­ku da go­vor­iš, da se iz‐­
ja­sniš.

– Vi­diš? – reče on lako, mada se nije tako oseć­ ao. – Ja
sam u tvo­jim oči­ma već kriv jer, da bih tebe sada smir­io, ja
mo­ram da ti ob­ja­snim svoj­e po­naš­ an­ je.

– Ja sam sav­ r­šen­ o mir­na! – zau­ rl­a­la je Jus­ ti­na.
– Lice ti je cr­ven­ o – opo­men­ u je Nik­ o­la.
– Idi do đav­ o­la! – Sko­či­la je na noge i kren­ ul­a prek­ o sobe
a onda se od­jed­nom okren­ ul­a prem­ a njem­ u. – Ti si iza­zvao
ovu svađ­ u. Ne bih htel­a da za­bo­rav­ iš.
Po­gle­di su im se srel­i i Ni­ko­la je znao da je ona u prav­ u.
Kako to da nije mog­ ao sebe da nat­e­ra da joj kaže kako se
ose­ćao kad im je kćerk­ a umrl­a ili šta ose­ća sada?
Odj­ed­nom je znao i to saz­ na­nje mu zape kao kam­ en u
grlu, nat­er­a ga da se prez­ noj­i. Bilo je to zbog toga što je bio
prep­ la­šen. Bio je prep­ la­šen i strah je ras­tao kao zver u nje‐­
mu.

***

Senđ­ in Omuk­ e po­di­že te­le­fons­ ku slu­šal­i­cu i nar­ed­ i da mu
po­zo­vu nar­edn­ ik­ a Tomi Jaz­ a­vu. Dok je ček­ ao, za­pal­io je ci­ga‐­
ret­u, du­bo­ko udahn­ uo dim a onda ga du­nuo prem­ a pla­fo­nu.
Po­gle­dao je kroz pro­zor svoj­e kanc­ el­a­ri­je prem­ a star­ins­ kom
kral­jevs­ kom zamk­ u gde su To­kug­ av­ a šo­gun­ i po­čel­i najd­ už­ u i
svak­ ak­ o najn­ en­ or­mal­nij­e si­ze­rens­ tvo u jap­ ans­ koj isto­ri­ji, koje
je tra­ja­lo dve sto­ti­ne i ped­ e­set go­di­na.

S dru­ge stran­ e, To­kug­ a­va vlad­ a­ri bili su mud­ ri. Znal­i su
da mor­a­ju da uniš­ te svak­ u, i najm­ an­ ju, po­bun­ u pro­tiv svo­je
vlad­ a­vi­ne. Zato su se po­bri­nul­i da iz Kine pren­ es­ u konf­uc­ i­ja‐­
niz­ am koji je od­go­var­ao nji­hov­ im ci­lje­vim­ a. Ta gra­na rel­i­gi­je
pod­vla­či­la je znač­ aj duž­ no­sti i odan­ os­ ti iz­nad sveg­ a osta­log.
U svo­joj najč­ i­sti­joj kin­ es­ koj form­ i to je označ­ av­ al­o oda­nost
majc­ i i ocu, ali šog­ un­ i To­kug­ a­va, kao već­ i­na Jap­ an­ ac­ a, nisu
mo­gli da odo­le a da malo ne pro­men­ e ori­gi­naln­ i konc­ ept.

Rez­ ul­tat toga je bio da su se duž­ nost i oda­nost od­nos­ i­le na
šo­gu­na – na same To­kua­ g­ a­ve.

Senđ­ in je znao da je pre po­jav­ e Ija­su To­kua­ g­ av­ e, pr­vog
šo­gun­ a, Jap­ an bio feu­ d­ al­na dr­ža­va, žr­tva nep­ res­ tan­ ih suk­ o‐­
ba iz­međ­ u lo­kal­nih ple­mi­ća po­zna­tih kao da­i­mio. Ijas­ u To­ku‐­
ga­va je sve to pro­men­ io, ujed­ i­nio je kr­vlju i ra­tom či­tav­ u na‐­
ci­ju i tako ju je ojač­ ao.

Ali, is­to­vrem­ en­ o s tim je po­čel­a i ja­pans­ ka za­vis­ nost od
stro­gog kas­ tins­ kog si­ste­ma koji je zap­ o­čeo šog­ un­ at­om To­ku‐­
gav­ a. To­kug­ av­ a je smat­rao da je to je­di­ni nač­ in da se efekt‐­
no kont­ro­li­še već­ i­na nar­o­da.

Na neki nač­ in mi­slio je Senđ­ in, i ne prvi put To­kug­ a­ve su
bili ču­do­viš­ ta kont­ro­le. Baš kao i ja.

Čuo je dis­kret­an kaš­ al­j pa se okren­ uo da bi mu lice bilo
uper­en­ o prem­ a vrat­i­ma. Na pra­gu je sta­jal­a Tomi Jaz­ a­va. On
je po­zva:

– Uđi­te, nar­ed­ni­če – bio je Senđ­ i­nov obi­čaj da se ni­kad­ a
ne obra­ća imen­ om svo­jim pot­či­njen­ im­ a, već samo či­nom.
Mi­slio je da mu tak­ vo po­naš­ an­ je daje određ­ e­ni ste­pen kon‐­
tro­le i uz to ja­sno na znan­ je da oni nisu samo za­vi­sni od nje‐­
ga već da su deo por­o­di­ce po­li­cij­ske sta­nic­ e.

– Kako nap­ red­ u­jet­e sa onim sluč­ aj­em ubis­ tva i si­lo­van­ ja?
Žena koja je nas­ tra­dal­a zva­la se Mar­i­ko ili tako nek­ ak­ o.

– Jadn­ i­ca, niko ne zna kako joj je prez­ i­me – reče Tomi.
– Baš tako – reče Senđ­ in i ne po­zva Tomi da sed­ne. On je
smat­rao da pot­či­njen­ i treb­ a da sto­je u njeg­ o­vom pri­sus­ tvu.
Lup­kao je vrh­ ov­ i­ma pr­sti­ju po sto­lu. – Ima li nek­ ih nov­ ih de‐­
tal­ja?
– Nema, gos­ po­di­ne.
– Baš niš­ ta?
– Znam da ste pro­či­tal­i sve što smo do sada uspel­i da sa‐­
kup­ i­mo.
– A ona po­ruk­ a nađ­ en­ a na lešu: »To je mog­ la da bude i
vaša žena«? Da li ste neš­ to ot­kril­i u vezi sa tim?
– Neš­ to. Ja sam ubeđ­ e­na da je žr­tva bila slo­bod­na i da se
sas­ ta­jal­a sa muš­ karc­ i­ma. Nje­ne muš­ ter­i­je nisu do­la­zi­le u