Eric van Lustbader -Beli Ninja

– Jesi li sreć­ an?
– Da, svak­ ak­ o da je­sam – po­lju­bio ju je. – Kada treb­ a da
ro­diš?
– Rano u pro­le­će.
– Beba – Ni­ko­la po­nov­ i još jed­nom dr­že­ći ruku na njen­ om
sto­mak­ u.
– Ova će ži­vet­i, Nik – pri­ti­snul­a se uz njeg­ a. – To ti ja obe‐­
ćav­ am. Ova beba će ži­vet­i i ras­ti, biće naša zaj­ed­ničk­ a bu‐­
dućn­ ost.
Nik­ o­la je po­di­že i po­nes­ e prem­ a kau­ č­ u. Lež­ a­li su tu zaj­ed‐­
no, prep­ le­te­nih ruku i nogu, trud­ e­ći se da iz­bri­šu mes­ ec­ e
strah­ a i strepn­ je koji su ih raz­dvaj­al­i.
Jus­ ti­ni­ni pr­sti su već ot­kop­čav­ al­i njeg­ o­vu ko­šul­ju, gu­ra­li je
ustra­nu. Žel­el­a je da ose­ti njeg­ o­ve grud­ i, ra­men­ a. On joj je
li­zao usne, uši i, kada joj je skin­ uo džemp­ er, vrat.
– Žel­im te.
Ni­ko­la je po­čeo da je skid­ a ali ona je ječ­ al­a.
– Ne, ne, žel­im te sada, od­mah…
Ot­kop­čal­a mu je kaiš i gur­nul­a njeg­ o­vu odeć­ u prem­ a
podu.
Ona nije ima­la rub­ lje is­pod pant­a­lo­na kada ih je skin­ uo i
od­mah je pro­dro u nju a ona ga je pod­sti­cal­a pr­sti­ma i po­mi‐­
can­ jem bo­ko­va. Po­di­gla se nek­ o­li­ko puta prem­ a njem­ u i
onda je krikn­ ul­a.
– Oh! – iz­vi­la se, za­teg­ la kao luk a oči su joj se zat­vo­ri­le
dok su joj kap­ci trep­ er­i­li. – Odavn­ o se nis­ mo vol­el­i. – Po­mi­ca‐­
la je bo­ko­ve u rit­mu sa njeg­ o­vim­ a i po­sta­ja­la je sve vrel­i­ja.
Usne su po­nav­ lja­le. – Da, da, baš tako. Žel­im te. – Bila je to
kao neka vrs­ ta mol­i­tve. On više nije mo­gao da iz­dr­ži. Jedn­ o‐­
stav­no je eks­ plo­di­rao u njoj. Nik­ o­la je bio is­pun­ jen njom a
ona njim, i to je bilo je­di­no što su ikad­ a že­lel­i.

***

Kus­ und­ a Ikuz­ a je bio u Kra­ljevs­ kom istoč­nom vrtu ali nije do‐­
šao tu da džo­gi­ra. Bio je to jed­ i­ni deo pa­la­te otvo­ren za pu‐­

bli­ku, is­pun­ jen tra­di­ci­o­nal­nim ra­sti­njem i dr­već­ em, mal­im
pav­ il­jo­nim­ a a tu je bila i sta­ra pa­lat­a. Odavd­ e se vid­ e­la Kra‐­
ljevs­ ka pa­lat­a i kruž­ na staz­ a oko nje, omi­lje­no sas­ taj­al­i­šte
mnog­ ih to­kij­skih džo­ge­ra. Nar­avn­ o, nisu obrać­ al­i paž­ nju na
iz­duvn­ e gas­ o­ve koji su tro­val­i va­zduh.

Bilo je šest sati tog jut­ra. Ikuz­ a je lako ugled­ ao Mas­ ut­o
Iši­ja u iz­mag­ li­ci boje školj­ke. Iši je bio pot­pres­ ed­nik u fir­mi
Sato, bio je ključn­ i čo­vek Tanz­ a­na Nang­ i­ja. Kada ga je juče
naz­ vao, Ikuz­ a je od­mah pri­stao da se nađe sa njim.

Ikuz­ a je bio oba­zriv kada je pri­la­zio mal­om čov­ ek­ u ali nije
bio to­li­ko sumn­ ji­čav kao u drug­ im pri­li­kam­ a. Običn­ o su Nan‐­
gi­je­vi ljud­ i bili kraj­nje lo­jal­ni, što i nije bilo neo­ ­bič­no u zem­ lji
po­zna­toj po lo­jal­nos­ ti. Ali do­go­vor sa Nak­ an­ om, nar­o­či­to po‐­
sle bom­be pod­met­nut­e u ugov­ or­u, pot­res­ ao je dr­već­ e i mno‐­
go je li­šće ot­pal­o. Prvi put od svog po­sto­ja­nja, Sato firm­ a je
bila u nep­ ri­li­kam­ a. Svi su znal­i ot­kud­ a do­la­ze nep­ ri­li­ke i kako
ih se treb­ a reš­ i­ti. Ikuz­ a, tako taj­ans­ tven ra­nij­e, sada je žel­eo
pu­bli­ku, hteo je da pol­ju­lja Nang­ i­je­vo po­ver­en­ je u pers­ on­ al.

Mada se upoz­ nao sa svim ruk­ o­vod­ i­o­ci­ma Sat­oa još pre
nek­ o­li­ko mes­ ec­ i, Ikuz­ a je još jed­nom iz­vuk­ ao po­dat­ke o Ma‐­
sut­u pre nego što je kren­ uo na ovaj sas­ ta­nak, kako bi bio si‐­
gu­ran da će zap­ amt­i­ti sva­ki det­a­lj.

Iši je bio u Sat­ou dvad­ e­set go­di­na i bio je in­teg­ ral­ni deo
njeg­ o­vog raz­ vo­ja to­kom tog vrem­ en­ a. Bio je mali, sko­ro si‐­
tan čo­vek, imao je brze int­e­li­gentn­ e oči uveć­ an­ e de­bel­im
stak­ li­ma nao­ ­čar­a. Nje­gov je­di­ni po­rok je bio kock­ an­ je, uob­ i‐­
čaj­en­ i hobi mnog­ ih Jap­ a­nac­ a koji je Ikuz­ a smat­rao pro­stač‐­
kim.

Iši je bio mi­ran po­ro­dič­ni čov­ ek ali nije bio mek­ uš­ ac. Pri‐­
čal­o se da je bio nem­ i­lo­srd­ an u ob­ra­čun­ im­ a po­sle rata. Tada
je imao samo dvad­ es­ et go­di­na. Zap­ amć­ en­ o je da je rek­ ao:
»Svak­ o ko želi da zba­ci cara, mora prvo da ubij­e mene.«

– Mor­am da pri­znam da sam se iz­nen­ ad­ io što ste htel­i da
se sas­ ta­net­e sa mnom – reče Kus­ und­ a Ikuz­ a dok su pro­la­zi­li
po­red aza­le­je u pun­ om cvat­u – zar ne treb­ a da me smat­ra­te
nep­ ri­ja­te­ljem?

Iši je od­go­vo­rio na ovaj iro­ničn­ i ton osmeh­ om.
– Nep­ ri­ja­te­lji su samo stvar se­mant­i­ke.
Ikuz­ a po­mi­sli: Tako mi­sliš jer ti to od­go­var­a.
Gla­sno nije rek­ ao ni­šta jer je bio odlu­čio da prep­ u­sti Iši­ju
da on obav­ i sav pos­ ao na ovom sas­ tank­ u.
Dan tek što je po­čeo a već je bilo vruć­ e. Ikuz­ a je vid­ eo
kako se Iši znoj­i is­pod si­vog odel­a na pru­ge. Krag­na njeg­ o­ve
bele ko­šul­je je bila vla­žna.
Mali čo­vek nije raz­ o­čar­ao Ikuz­ u. Rek­ ao je:
– Mogu li da go­vor­im otvo­ren­ o, Ikuz­ a–sane?
– Nar­avn­ o. Mi smo sada jedn­ a po­ro­di­ca – zra­čio je po­ve‐­
ren­ jem – nema raz­ li­ke među nama.
– Stvar je vrlo jed­nos­ tav­na, nema nič­ eg neo­ ­bič­nog – obri‐­
sao je znoj mar­am­ i­com – radi se o nov­cu.
»Ah« – po­mi­sli Ikuz­ a jer mu je sada jas­ no kuda ovaj okre‐­
će vodu. Mor­ao je da po­ti­sne gađ­ e­nje koje je ose­tio.
– Ako mogu da bud­ em od po­mo­ći.
– Boj­im se da sam loš kock­ ar, moje že­lje čes­ to pre­vaz­ i­la‐­
ze moje mo­guć­nos­ ti.
– Da li ste po­kuš­ al­i da skren­ et­e tu svo­ju že­lju, Iši–sane?
– Da – reče mali čo­vek, po­nov­ o obri­savš­ i znoj. – Mnog­ o
puta. Nang­ i–san je bio lju­baz­ an da pla­ti moju reh­ ab­ i­li­tac­ i­ju.
– A onda?
Iši slež­ e ram­ en­ i­ma.
– Trud­ io sam se ko­li­ko sam mog­ ao, ali ni­sam mo­gao toga
da se oslo­bo­dim. Bez ob­zi­ra ko­li­ko dugo aps­ ti­nir­ao, čak i go‐­
di­nu dana, mo­rao sam da se vrat­im – po­nov­ o je sleg­nuo ra‐­
men­ i­ma. – Kar­ma.
– Da, nes­ rećn­ a kar­ma – reče Ikuz­ a. Skren­ uo je za ugao a
Iši ga je pra­tio, po­slu­šno kao pas na uz­i­ci. – Rec­ i­te mi, zaš­ to
se obrać­ at­e meni? Nang­ i–san će vam opet dati po­zaj­mi­cu.
To je ra­dio i ra­nij­e.
– Jedn­ om ili dva puta – pri­znao je Iši. Ikuz­ a je oset­io trag
očaj­an­ ja u njeg­ o­vom gla­su. – Iskren­ o go­vor­eć­ i, ne smem
sada da mu se obra­tim. Bes­ an je zbog ned­ avn­ ih do­ga­đa­ja.
Ipak, već sam ga pi­tao. Od­bio me je. Rek­ ao mi je da mor­am

da nau­ č­ im tu lekc­ i­ju. Mis­ lim da nije u redu. Bio sam go­di­na‐­
ma oda­ni član Sato po­ro­di­ce. To je moj ži­vot. A sada, kada je
meni pot­rebn­ a pom­ oć, on meni okreć­ e leđa. To nije po­šten­ o.

– Pa, po­nek­ ad­ a se de­šav­ a… – Ikuz­ a ne za­vrš­ i reč­ e­ni­cu. –
A šta je bilo sa bank­ am­ a, Iši–sane? Zar one ne mogu da vam
po­mog­nu?

– Po­treb­ an mi je nov­ ac do kraj­a ned­ e­lje, Ikuz­ a–sane. Ni‐­
jed­na bank­ a neće tako brzo da mi da po­zaj­mi­cu.

Pro­šli su is­pod dr­vet­a šlji­ve.
– Ko­li­ka bi treb­ a­lo da bude po­zaj­mi­ca?
Kada mu je Iši rek­ ao sumu, Ikuz­ a se nap­ ra­vio kao da raz‐­
mi­šlja neko vrem­ e.
– Mi­slim da je u redu što ste se obrat­i­li baš meni. Mi­slim
da bi­smo to mo­gli da sred­ i­mo, Iši–sane.
– Ikuz­ a–sane, biću veo­ ­ma zah­ val­an, veo­ ­ma za­hval­an –
mum­ lao je Iši, guš­ eć­ i se od emo­ci­ja.
Ikuz­ a ga po­gle­da kraj­ič­kom oka kao da je mali čov­ ek ski‐­
nuo pant­a­lo­ne i čučn­ uo por­ed aza­le­ja.
Ho­da­li su neko vrem­ e ćut­eć­ i. Ikuz­ a je po­smat­rao lju­de
koji su džo­gi­ra­li, kako udi­šu ugljen–mon­ oks­ id pun­ im pluć­ i‐­
ma. Kak­ vo su zdrav­ lje mog­ li da do­bi­ju od toga?
– Šta Nang­ i–san mi­sli o svem­ u op­vo­me? – od­jed­nom upi‐­
ta Ikuz­ a. – Iz­gu­bio je srce Nak­ an­ oa, ne može da pro­da bez‐
vredn­ u školj­ku koju je skup­ o pla­tio. Šta će da urad­ i?
– Ne radi se samo o njem­ u – reče Iši. On je sada bio dru‐­
ga oso­ba kada su mu brig­ e oko dug­ o­van­ ja ski­nut­e sa leđa.
Bilo je pi­tan­ je obraz­ a da sve pla­ti na vrem­ e. – On i Laj­nir–
san su razv­ il­i neku novu strat­e­gi­ju–
– Nik­ o­la Lajn­ ir se vrat­io? – Ikuz­ a je bio tako zap­ rep­ a­šćen
da je mo­rao da po­nov­ i to što je čuo. – Čuo sam da je bio ne‐­
stao.
Iši sle­že ram­ en­ im­ a.
– Ne znam niš­ ta o tome, ali znam samo da je isti­na da se
vrat­ io.
»Pro­klets­ tvo, kako da ja to nis­ am znao?« – pi­tao je Ikuz­ a
sam­ og sebe. – A gde je do­đav­ o­la, Senđ­ in? Treb­ al­o je da se

on po­bri­ne o Laj­ni­ru, treb­ a­lo je da me oba­ves­ ti o tome. Mo‐­
žda će biti ne­pri­li­ka.

– Imat­e li poj­ma šta Nang­ i i Laj­nir pla­nir­a­ju?
– Pa, ne znam baš – reče Iši – znam samo da su se juče
sas­ tal­i sa bez­broj slu­žbe­nik­ a MITI–a.
To je mog­ lo da bude gore nego što je Ikuz­ a oček­ iv­ ao.
Nang­ i je bio zam­ en­ ik mi­ni­stra moć­nog Mi­nis­ tars­ tva in­dus­ tri‐­
je i svoj­e­vrem­ en­ o međ­ u­nar­od­ne trg­ o­vin­ e. Mada su MITI i
Nami go­vo­ri­li da su na is­tom kurs­ u, Ikuz­ a je znao da to nije
baš tako. On nije tačn­ o znao kao su jake Nang­ i­je­ve veze sa
mi­ni­star­stvom, ali Ikuz­ a nije nik­ ad­ a bio sprem­ an da pot­cen­ i
svog nep­ ri­jat­e­lja. Nang­ i je svoj­ev­ rem­ en­ o bio zag­ o­vorn­ ik
kanr­i­o­doa, umet­nos­ ti bi­ro­krat­i­je. Ko zna kak­ ve je još veze
mog­ ao da pov­ uč­ e.
– Iši–sane – reče Ikuz­ a – ako se sas­ ta­nem­ o sut­ra na ovom
mes­ tu, ima­ću vaš nov­ ac.
Mali čo­vek klimn­ u glav­ om.
– Domo ari­gat­o, Ikuz­ a–san. Ja ću, nar­avn­ o, pot­pi­sat­i da ću
vam vrat­i­ti no­vac sa kam­ at­om koju sami odred­ i­te.
– To neće biti neo­ p­hod­no – reče Ikuz­ a – to je pi­ta­nje po­ve‐­
ren­ ja među pod­jed­nak­ i­ma. Što se tiče kam­ at­e, neće je biti.
Ali ću mo­žda tra­ži­ti neš­ to kao pro­tiv­us­ lug­ u – po­gle­dao je Iši‐­
ja ši­rom otvo­ren­ ih oči­ju.
– Mož­ et­e što­god hoć­ et­e, Ikuz­ a–sane. Ja sam za­hval­an na
vaš­ em raz­ um­ ev­ an­ ju i plem­ en­ it­o­sti.
– To je malo – reče Ikuz­ a da­juć­ i ri­tu­aln­ i od­go­vor na kom‐­
pli­ment. – To bi­ste i vi ura­di­li za mene: kada me su­tra nađ­ e‐­
te ovde, vo­leo bih da mi kaž­ e­te kak­ vu to stra­te­gi­ju pri­prem­ a
Nang­ i–san.

***

Nek­ ak­ o u isto vrem­ e kada se odr­ža­vao taj sas­ ta­nak, ali u
istoč­nom delu To­kij­a, Tomi i Nang­ i su išli kli­zav­ im tro­to­ar­i­ma
Cuk­ i­đia, na obal­am­ a reke Sum­ i­da koja kriv­ ud­ a kroz grad.

Cuk­ i­đi je bila to­kij­ska najv­ eć­ a ri­blja pi­jac­ a gde se svak­ og
dana pro­da­val­a riba vred­na više od dvan­ ae­ st mi­li­o­na do­la­ra.
Dan­ as je bilo neč­ eg više nego ribe na Cuk­ iđ­ i­ju.

Ko­ri­ste­ći svo­je služ­ be­ne is­pra­ve, Tomi se pro­gur­a­la kroz
ogra­de koje su po­stav­ i­li po­li­cajc­ i oko amb­ u­lantn­ ih kola. Sve‐­
tlost je blje­štal­a. Radn­ i­ci u crn­ im du­bo­kim či­zma­ma, sa šmr‐­
ko­vim­ a u ruk­ am­ a ko­ji­ma su pr­skal­i ribe što su bli­stal­e na pr‐­
vim zra­ci­ma ju­tar­njeg sunc­ a, sta­ja­li su unao­ ­ko­lo, raz­go­var­al­i
iz­međ­ u sebe.

Nang­ i je šet­ao po­la­ko. Teš­ ko se osla­njao na štap. Lice mu
je bilo iz­bo­ran­ o bo­ra­ma bri­ga. Nebo je bilo okup­ i­ra­no svet­lo‐­
šću sunc­ a koje je upra­vo izaš­ lo.

Tomi sta­de na ivi­cu reke boje ind­ i­ga. Bro­di­ći su po­skak­ i‐­
val­i na tal­as­ i­ma dok je nji­hov te­ret is­to­var­i­van da bi bio pre‐­
gle­dan, isp­ r­skan i pro­cen­ jen za jut­ar­nju pro­daj­u.

Ali ovog jut­ra to se nije do­gađ­ a­lo. Sve je za­sta­lo. Lju­di sa
bro­di­ća bul­ji­li su u neš­ to što je le­ža­lo na doku, po­kriv­ en­ o
pla­sti­kom.

– Iz­vuk­ li su ga iz Sum­ i­de pre nek­ ih čet­r­de­set mi­nut­a – re‐­
kla je Tomi Nang­ i­ju. – Tada sam ja naz­ val­a. – Po­kaz­ al­a je na
pla­stič­ni po­kriv­ ač. – Po­dig­ ao se na po­vr­ši­nu, udar­io o ovaj
bro­dić ovde. Kap­ e­tan je po­gle­dao prek­ o ogra­de i po­zvao po‐­
li­ci­ju.

Neko uklon­ i pla­stič­ni pok­ riv­ ač.
– Blag­ i Bože – užas­ nu se Nang­ i.
– Je li to on? – Tomi se okren­ ul­a prem­ a njem­ u. – Jes­ te li si‐­
gurn­ i da je to on?
– Da – Nang­ i je te­ško gut­ao – to je Pak Rat.
Tomi klim­nu glav­ om, više za sebe.
– Ne znam šta se do­go­di­lo, ali vi­di­te da je bio spu­šten na
dno po­mo­ću met­al­nih teg­ o­va. Tako oni to rade…
– Ko?
– Jak­ uz­ a.
Nang­ i se nag­ i­njao na unak­ až­ e­ni leš Pak Rata.
– Ovo nije delo Ja­kuz­ e.
– Si­gur­ni ste u to?

– Jes­ am. Pak Rat ima suv­ iš­ e pri­ja­te­lja među Jak­ uz­ am­ a.
– Tamo gde ima pri­ja­tel­ja ima i nep­ ri­ja­te­lja, to je zak­ on
džung­ le.
– Nema sumn­ je ali, po­gle­daj­te te rane. Nan­ et­e su teš­ kim
tu­pim oruž­jem – on se saže da po­gle­da rane iz bli­zi­ne. – Kao
da su nan­ et­e cec­ ub­ om.
– Zar to nije oruž­je feu­ d­ al­nog doba? Ako se do­bro seć­ am
lekc­ i­ja iz isto­ri­je, cec­ ub­ o je ko­ri­šćen za kid­ an­ je oklo­pa i lo‐­
mlje­nje konj­skih nogu – reče Tomi, pri­šavš­ i bli­že. – Nis­ am ni‐­
kad­ a vi­de­la po­vred­ e nan­ et­e tim oruž­jem.
– Pa, ja jes­ am. Pre mnog­ o vrem­ en­ a vi­deo sam boj s ovim
oruž­jem. Nije lep pri­zor. Da bi čov­ ek ko­ri­stio cec­ ub­ o mora da
ima brut­al­nu snag­ u i vel­i­ku veš­ ti­nu – Nang­ i nas­ lo­ni gla­vu na
zmaj­ev­ u glav­ u na svom štap­ u.
– Jadn­ ik – reče tiho – to je ga­dan um koji je smi­slio da ko‐­
ri­sti ovo oruž­je. To se ko­ri­sti da bi se nan­ el­a fat­al­na po­vred­ a.
Cec­ ub­ o bo­jev­ i se uvek zav­ r­šav­ aj­u smrć­ u.
– Da li se još odr­ža­vaj­u?
– Imat­e do­kaz da se cec­ ub­ o još ko­ri­sti – reče Nang­ i, ispra‐­
viv­ši se. Opro­stio se od Pak Rata. Uda­lji­li su je kako bi on i
Tomi na miru razg­ o­var­al­i. – Šta je na­đen­ o na lešu?
– Niš­ ta, ili ni­šta nije imao ili su sve skin­ ul­i pre nego što su
ga bac­ i­li u reku. Mis­ lim da će biti ovo dru­go.
– Sla­žem se – reče Nang­ i – mada je Pak Rat bio veo­ ­ma
oba­zriv. On ne bi nos­ io so­bom ni­šta dru­go do laž­ na do­ku‐­
ment­a i neš­ to novc­ a. Ni­šta ne bi imao što bi nek­ om po­kaz­ a‐­
lo čime se on bavi.
– Zbog opi­sa koji ste nam dali mor­a­li smo da vas po­zo­ve‐­
mo, mada se ja­vio kao nep­ o­znat­i broj. Opro­sti­te mi Nang­ i–
san.
Nang­ i klim­nu glav­ om.
– Tuž­ no je to – reče – i za mene je to loša sreć­ a. Pak Rat je
bio moje uho i moje oko. Prek­ o njeg­ a sam pra­tio Ikuz­ u i nje‐­
go­vu stra­te­gi­ju. On mi je samo ukratk­ o rek­ ao šta je ot­krio
pre naš­ eg po­sled­njeg sus­ ret­a. Ube­đen sam da ima mnog­ o
više od toga. – »Ali, to sada mož­ da i nije važ­ no« – po­mi­slio

je Nang­ i u sebi, sada kada znam­ o da je Ikuz­ in cilj bio da po‐­
stig­ne kont­ro­lu nad Sato int­er­neš­ en­ el­om i da preu­ z­ me
Sfinks T–PRAM.

A to je bila samo pretp­ o­stav­ka. Nang­ i je žu­deo da se to
po­tvrd­ i. Kad bi samo mrt­vi mo­gli da go­vor­e mi­slio je glup­ o
kak­ vu bi mi tajn­ u rek­ ao, Pak Rate? Gla­sno, pak, reče:

– Jed­na stvar koju mi je po­men­ uo bila je ta da je Ki­lan
Oro­ši, kćerk­ a pred­sedn­ i­ka Nak­ an­ oa, bila uvuč­ en­ a u sve to sa
Ikuz­ om. To nas je oboj­i­cu zap­ rep­ a­sti­lo. Ona nam je sada jed­ i‐­
ni trag koji nam je preo­ ­stao.

– De­tek­ti­ve Jaz­ av­ a!
Okren­ uš­ e se i ugled­ aš­ e kako je­dan od po­li­caj­a­ca maše
Tomi. Vrat­i­li su se prem­ a lešu koji je sada bio preb­ a­čen na
nos­ i­la da bi ga od­vez­ la am­bu­lant­na kola.
– Po­gle­daj­te šta smo naš­ li – reče po­li­caj­ac – čo­vek­ o­va
leva ci­pel­a je spa­la. Po­gle­daj­te iz­međ­ u pal­ca i drug­ og pr­sta
na nozi.
Tomi i Nang­ i se nagnuš­ e da po­gle­daj­u. Pak Rat, kako je to
bio njeg­ ov obi­čaj, nije nos­ io čar­a­pe. Sto­pa­la su mu bila tako
iz­gric­kan­ a da su bila jed­ va prep­ o­zna­tlji­va. Sa unut­ra­šnje
stra­ne palc­ a bio je za­kač­ en lep­ lji­vom trak­ om met­al­ni ključ.
Tomi iz­vad­ i nož iz dže­pa i pres­ eč­ e tra­ku. Ona paž­ lji­vo ski‐­
de ključ i stav­ i ga Nang­ i­ju na dlan.
– A sada – reče ona – imam­ o još je­dan trag.

***

– Nema bo­ljeg vrem­ en­ a od sad­ aš­ njeg – reče de­tekt­iv El­bi‐­
merl. – Kako da nađ­ em­ o sen­ at­o­ra Ho­uv­ a sad, odm­ ah?

Ši­sei klimn­ u glav­ om.
– Kako vi kaž­ et­e.
– Ovde je nar­edn­ ik Džon­son – reče El­bi­merl i po­kaz­ a na
vel­i­kog cr­nog po­li­caj­ca.
– Seć­ am ga se iz sobe za isp­ i­ti­van­ je – reče Šis­ ei.
– Vi ste baš neka žen­ska – reče El­bi­merl, dok su išli niz
ste­pen­ iš­ te prem­ a neo­ ­be­lež­ en­ im ko­li­ma. Bilo je to­plo i va‐­

zduh je bio pun vla­ge, tek neš­ to malo vet­ra do­la­zi­lo je sa Či‐­
sep­ i­ka: ti­pič­na let­nja noć u glav­nom gra­du ze­mlje. – Si­gur­ni
ste da žel­i­te da ovo rad­ i­te?

– Ako že­li­te da idem, idem. To je bar jed­nos­ tav­no.
El­bi­merl jekn­ u.
– Ni­šta nije tako jed­nos­ tavn­ o – kren­ uo je ko­li­ma – Houv je
po­znat po svo­jim ob­ra­čun­ im­ a sa lju­di­ma koji mu pro­ti­vur­e‐­
če.
– Ja mu ne pro­ti­vur­eč­ im – reče Ši­sei – ja ga pre­da­jem
pravd­ i.
El­bi­merl se osmehn­ u.
– Mo­ram da kaž­ em da imat­e muda. Zar ne da ima muda,
Bobo?
– Neka sam pro­klet ako nema – reče nar­ed­nik Džon­son sa
zad­njeg sed­ i­šta. Ši­sei je imal­a uti­sak da on nep­ res­ tan­ o bul­ji
u njen pot­i­ljak.
El­bi­merl nas­ ta­vi.
– Pret­po­sta­vljam da vam je jas­ no da Houv može da vas
uniš­ ti, bez ob­zi­ra šta rad­ i­te. Da li vas to plaš­ i?
Ši­sei se zag­ le­da u njeg­ a.
Vo­zio je vrlo brzo, ali vrlo si­gur­no. Za nek­ o­li­ko mi­nut­a
stao je is­pred Ho­uv­ ov­ e kuće na Sed­ am­nae­ s­ toj uli­ci u sev­ er­o‐­
za­padn­ om delu grad­ a.
– Ovo mes­ to bi treb­ al­o da bude muz­ ej, a ne priv­ atn­ a kuća
– pro­mr­mlja El­bi­merl kada su iza­šli iz kola. Po­di­gavš­ i po­gled,
ugle­da­še osvet­lje­ne pro­zo­re na treć­ em spra­tu. El­bi­merl po‐­
kaz­ a. – Pretp­ o­sta­vljam da vam je kuća poz­ na­ta, je li?
Ši­sei reče:
– Ja znam kako su ra­spo­ređ­ e­ne kanc­ el­ar­i­je u pri­zem­ lju.
Se­nat­o­rov stan je na treć­ em sprat­u. Tamo nis­ am nik­ ad­ a bila.
El­bi­merl jekn­ u kada su se peli step­ en­ iš­ tem. Zaz­ vo­nio je.
Ček­ al­i su. Kad niko nije do­šao da im otvo­ri, on se nas­ lo­ni na
zvo­no. Niš­ ta. On okret­e jab­ u­ku na bra­vi i vrat­a se otvo­ri­še
prem­ a unut­ra.
El­bi­merl i Džon­son od­mah iz­vuk­ o­še rev­ ol­ver­e.
– Za par­a­noi­­ka kak­ av je Houv, ovo nije mud­ ro.

– Bol­je da zo­vem pom­ oć – reče Džons­ on.
– Ne – reče El­bi­merl – ovo je naše. Ne že­lim da bilo šta
noć­ as del­im – on mahn­ u Ši­sei. – Vi osta­nit­e tu.
– Hoću da idem sa vama – reče ona.
– To je pro­tiv pra­vil­a – reče joj El­bi­merl.
Nar­edn­ ik Džon­son joj se is­cer­i a onda kren­ u za svoj­im še‐­
fom u kuću.
Ši­sei je, po­sle jed­nog tren­ a, kren­ ul­a za nji­ma.
Kanc­ el­ar­i­je u pri­zem­ lju bile su u mra­ku. Vi­de­la je da su
po­li­cajc­ i naš­ li za­vo­ji­to ste­pe­niš­ te i da su kren­ ul­i uz njeg­ a,
po­lak­ o nap­ red­ uj­u­ći. Bila je na ko­rak iza njih. I na dru­gom
spra­tu je sve bilo mračn­ o ali sada su vi­del­i ja­snij­e jer je sa
treć­ eg spra­ta do­la­zi­lo neš­ to sve­tlo­sti.
– Spus­ ti gla­vu – reče El­bi­merl Džon­son­ u, pre nego što su
po­čel­i da se pen­ ju.
Sve­tlost je prep­ la­vil­a od­mor­i­šte na treć­ em sprat­u, do­la­zi‐­
la je kroz otvo­ren­ a vrat­a pro­sto­ri­je koja je oči­gled­no bila rad‐­
na soba Da­gla­sa Ho­uv­ a. Po­li­ce sa knjig­ am­ a išle su od poda
do pla­fo­na, okruž­ u­ju­ći ko­žne sofe i fot­e­lje. U jed­nom uglu je
bio mas­ i­van radn­ i sto od orah­ ov­ i­ne, s od­go­var­aj­uć­ om sto­li‐­
com. Nek­ o­li­ko eng­ le­skih sli­ka iz lova vi­si­lo je na zel­en­ im zi‐­
do­vi­ma. Lamp­ e su bile upal­je­ne, tu i tamo.
Sta­ri Isf­ah­ an te­pih bio je na podu. Sada je bio bez vred‐­
nos­ ti jer je bio upr­ljan krv­ lju i mo­zgom.
Se­nat­or Dag­ las Houv sed­ eo je nep­ ri­rod­no nak­ ri­vljen na
jed­noj od ko­žnih sofa. Noge su mu bile prek­ r­šte­ne u članc­ i‐­
ma, kao da se odm­ ar­a, što je i bio slu­čaj.
Ruke su mu bile ši­rom otvo­ren­ e, kao da ga je neš­ to šo­ki‐­
ra­lo. Magn­ um 357 lež­ ao je po­da­lje od njeg­ o­ve des­ ne ruke.
Zad­nji deo njeg­ o­ve glav­ e bio je raz­net. Neš­ to mo­zga vi­si­lo je
po knji­ga­ma na pol­i­ci iza sofe.
– Hri­ste – reče El­bi­merl, a onda se obra­ti Ši­sei. – Ne po‐­
kreć­ i se i, ni pod kak­ vim iz­go­vo­rom, ni­šta ne dod­ i­ruj.
Pri­šao je pi­sać­ em sto­lu, iz­vad­ io mar­a­mi­cu i po­moć­ u nje
po­di­gao slu­šal­i­cu. Okren­ uo je broj ko­ri­ste­ći svoj­u olovk­ u.

– Bobi? Fil je ovde – reče u sluš­ al­i­cu – po­šal­ji ekip­ u sa ko‐­
li­ma, le­kar­i­ma i po­li­caj­ci­ma. – Dao je adres­ u. – Da – reče –
sen­ at­or Houv lič­no. Neće učes­ tvo­vat­i u iz­born­ oj trci, pa daj
da o ovom­ e ćut­i­mo ko­li­ko duže mož­ e­mo, pre nego što nov­ i‐­
nar­i počn­ u da nas muče, važi? Koga ćeš po­slat­i da ovo preu­ ‐­
zme? Do­bro, do­bro, i že­lim da ti bu­deš ovde kroz pet mi­nu‐­
ta.

El­bi­merl spu­sti sluš­ al­i­cu. Po­smat­rao je Ši­sei neko vrem­ e,
da vidi da li ga je po­sluš­ al­a. Onda je klekn­ uo po­red Džon­so‐­
na, koji je bul­jio u Ho­uv­ a. Bul­jio je u Magn­ um 357 pa u Ho­u‐­
vo­vu des­ nu ruku.

– Šta tra­ži­te? – pi­ta­la je Ši­sei.
– Običn­ o se ovi rev­ ol­ver­i ne ko­ri­ste čes­ to, ali mor­aj­u da
se odr­žav­ aj­u – reče El­bi­merl.
– Kao da se vide tra­go­vi ulja na sen­ at­o­ro­vim pr­sti­ma –
reče Džons­ on.
El­bi­merl se diže i po­gle­da je.
– To je ono što mo­ra­mo da utvr­di­mo jer, ako je Houv po‐­
te­gao oki­dač, onda je ovo sam­ ou­ b­ i­stvo. Ako je rev­ ol­ver sta‐­
vljen u njeg­ o­va usta, onda je to ubis­ tvo. Za mene je to
ogromn­ a raz­ li­ka.
– Ho­uv­ u je svej­ed­no – reče Ši­sei.
Džon­son se nas­ mej­a.
– Imat­e čudn­ i smi­sao za hum­ or – reče Elb­ i­merl.
– Nis­ am žel­e­la da zvu­či smeš­ no – reče Ši­sei – samo sam
pri­met­ i­la.
Pet mi­nut­a kas­ nij­e, čuli su si­ren­ e po­li­cij­skih i amb­ ul­ant­nih
kola. Det­ekt­i­vi, po­li­cajc­ i u unif­orm­ i, med­ i­cin­ski tim, lek­ ar iz
Cent­ra za aut­op­si­ju, svi do­jur­i­še i ba­nuš­ e u stu­dio. Rad­ i­li su
brzo, efik­ as­ no, snim­ al­i su fo­to­gra­fi­je, uz­i­mal­i oti­ske, mer­i­li
su, uzel­i su iz­jav­ u od El­bi­mer­la, Džon­so­na, Ši­sei.
Nar­avn­ o, naš­ li su Ho­uv­ ov­ u do­zvo­lu za Magn­ um 357. Po‐­
moćn­ ik lek­ ar­a reče Elb­ i­mer­lu:
– Mo­žda ne bi treb­ al­o ovo da kaž­ em, File, ali ako ovo nije
sam­ o­ub­ i­stvo, ja sam majm­ un­ ov ujak.

Ši­sei po­gle­da či­tav­ u scen­ u sa nek­ im ose­ćan­ jem zad­ o­volj‐­
stva. Znal­a je da lek­ ar­ski iz­veš­ taj neće ići ka tome da se radi
o ubis­ tvu.

Či­njen­ ic­ a da je ona pre nek­ o­li­ko čas­ ov­ a bila ovde, da je
iz­vad­ i­la njeg­ ov rev­ olv­ er iz fi­o­ke u sto­lu, sta­vil­a mu ga u
ruku, nat­e­ra­la ga da stav­ i cev u usta i pri­ti­sne okid­ ač nik­ ad­ a
neće biti ot­kri­ven­ a. To se nik­ o­ga nije ti­cal­o, sem nje.

Sta­jal­a je u jed­nom uglu, da­lje od po­li­caj­ac­ a, ček­ aj­uć­ i str‐­
plji­vo na det­ekt­i­va El­bi­mer­la da je od­ved­ e u po­li­cij­sku stan­ i‐­
cu. Žel­e­la je da bude tamo kad pu­ste Brend­ ing­ a.

Njen po­sao ovde bio je sko­ro za­vrš­ en ali još se po­stav­ lja‐­
lo pi­ta­nje Brend­ ing­ a. Kuv­ ar­u mi­sli­la je da li si iz­gu­bio po­ve‐­
ren­ je u mene? Da li me još vol­iš?

Bila je nes­ tr­pli­va da to otk­ rij­e.

***

Senđ­ in je po­smat­rao Ni­ko­lu i Jus­ ti­nu kako vode lju­bav, s ose‐­
ćan­ jem za­vis­ ti koje neko ose­ća prem­ a vrš­ njak­ u koji je nep­ re‐­
sta­no u cent­ru pa­žnje drug­ ih lju­di.

Zbog zav­ i­sti je po­žel­eo da sada ubij­e Nik­ o­lu, da zab­ o­ra­vi
svo­ju zak­ let­vu, da uniš­ ti osvet­u zbog svoj­e lju­ba­vi prem­ a
hao­ ­su.

Zau­ s­ ta­vi­la ga je neka tam­na sila koja je sman­ ji­la njeg­ o­vo
uzb­ u­đen­ je.

Ni­ko­la je pres­ tao da po­sto­ji, bar što se tiče Sen­đi­na.
Šta se do­go­di­lo? Senđ­ in je bio ubeđ­ en da je uniš­ tio jed­ an
put Ni­ko­li­nog spas­ en­ ja kad je ri­tua­ ln­ o ubio Ki­o­kij­a, tanđ­ i­an­ a
koji je ži­veo u zam­ku u Asam­ i. Ali kuda je Nik­ o­la oti­šao iz
Asa­me? Nije se vrat­io u To­kio kao slo­mlje­ni čov­ ek, kao što je
Senđ­ in oček­ iv­ ao. Da li je oti­šao da­lje u Alpe? I, ako jes­ te, za‐­
što?
Na kraj­u, Senđ­ in je znao od­go­vor­e na ta pi­ta­nja ali to i
nije bilo važ­ no. Njeg­ a je sada samo bri­nuo taj novi i neo­ ­ček­ i‐­
van­ i elem­ ent: Ni­ko­la je nek­ ak­ o do­šao do saz­ na­nja da je tan‐­

đi­an. Po­di­zan­ je zida koji blo­kir­a svak­ u psi­hičk­ u ko­mun­ ik­ ac­ i­ju
mo­gao je da oba­vi samo tanđ­ i­an.

To je znač­ i­lo da Ni­ko­la po­zna­je Tau–tau. Senđ­ in je sada
bio ubeđ­ en u to. Zaš­ to mu to nije reč­ en­ o? Po­nov­ o je shvat­io
da to i nije važ­ no. Mor­ao je da zav­ la­da si­tua­ c­ i­jom, da smis­ li
novu strat­eg­ i­ju.

Kši­ra, kont­i­nuu­ m zvuk­ a–svet­lo­sti nas uči: jang, Prvi sin
daje ži­vot vat­ri a mi­sao rađa svet­lost: grom daje ži­vot zvuk­ u
a bes gro­mu. Jin: Majk­ a ze­mlja pri­ma mi­sao, srž ide­je.

Jed­no ne može da po­sto­ji bez dru­gog, uči nas Kši­ra. Ali,
Senđ­ in je znao neš­ to više jer jin daje sla­bost jang­ u, baš kao i
snag­ u. Sla­bost je Senđ­ in smat­rao fat­al­nom. On je pro­veo
mnog­ o vrem­ en­ a da bi iz sebe iz­bac­ io jin: Majk­ u koja je oda‐­
na i požr­tvo­van­ a.

On se trud­ io da za­us­ tav­ i ko­smičk­ i red koji je omo­gu­ćav­ ao
da se jin pre­tvar­a u jang, usp­ eo je da za­us­ ta­vi nep­ res­ tan­ o
men­ jan­ je dva ele­ment­a u ener­gi­ju. Tako je on po­stao do­ro‐­
kus­ ai, vr­huns­ ki tanđ­ i­an.

Dok je po­sma­trao par is­pred sebe kao neko drevn­ o biće,
Senđ­ in je za­uz­ eo pozu za opuš­ ta­nje. Dub­ o­ko je udahn­ uo. U
vaz­ du­hu se nije oseć­ al­a smrt. Bar ne još. Senđ­ in je mor­ao
da nap­ ra­vi pak­ ao od Ni­ko­li­nog ži­vo­ta pre nego što do­pus­ ti
smr­ti da ga ščep­ a.

Neš­ to se ovde do­gađ­ a­lo. Senđ­ in raš­ i­ri noz­ dr­ve da bi ose‐­
tio o čemu se radi, kao da može da oset­i mi­ris ci­lja. Senđ­ in
je do­šao ovam­ o po preo­ ­sta­le smar­ag­de. Nad­ ao se da će Ju‐­
sti­na moći da kaže gde su. Ali sada, kada se po­ja­vio Nik­ o­la,
Se­đin je vid­ eo dru­gu staz­ u, moćn­ i nap­ ad: sada će saz­ nat­i da
li su smar­agd­ i u kući i moći će da poč­ne pak­ ao u kome će
muč­ i­ti Ni­ko­lu.

Mi­rom mrt­va­ca, Senđ­ in nap­ u­sti svoj­e mes­ to i, dr­že­ći se
senk­ i, pođe za svo­jim po­slo­vi­ma. Kada je za­vr­šio, po­ja­vil­a se
svet­lost tamo gde je ra­ni­je nije bilo a vrel­i­na je obav­ ij­a­la celi
pro­stor iz­vla­čeć­ i kis­ eo­ ­nik iz kuće.

Tren­ ut­ak po­sle Senđ­ i­nov­ og iz­las­ ka iz kuće, Nik­ o­la se od‐­
jed­nom pro­bud­ io. Zak­ aš­ ljao se, pluć­ a su mu bila is­pun­ jen­ a

di­mom. Pla­men je liz­ ao po podu, na­gri­zao noć.

***

Ki­lan i Skand­ rel su sta­jal­i na ćoš­ ku to­kij­ske uli­ce. S drug­ e
stra­ne, nad res­ to­ran­ om Kan, svet­lu­cao je natp­ is.

– Kus­ und­ a je rek­ ao da treb­ a da do­đem sama – reče Ki­lan
već čet­vr­ti ili peti put. Pre­meš­ ta­la se s noge na nogu, najb­ o‐­
lji znak da je bila nerv­ o­zna – mož­ da nije treb­ a­lo ti ni da do­la‐­
ziš.

– Ne bih ti do­pu­stio da do­đeš ovam­ o sama – reče Skan‐­
drel već po ko zna koji put. – Mis­ liš da će nam dati ono što
žel­i­mo?

– Nar­avn­ o da hoće – reče Ki­lan ubeđ­ en­ oš­ ću rev­ o­lu­ci­o­na‐­
ra. – Nema drug­ og iz­bo­ra.

Skand­ rel ne reče niš­ ta i do­tak­nu nab­ rek­ li­nu is­pod vin‐­
djakn­ e.

Kad je Ki­lan na pr­vom sas­ tank­ u s Ikuz­ om pu­sti­la tra­ku
koju je Skand­ rel naš­ ao u đub­ ret­u u sta­nu kraj svog, Kus­ und­ a
Ikuz­ a se samo osmehn­ uo.

»Otk­ ud­ a ti to?« – pi­tao je.
»Nije važ­ no« – reče Ki­lan gla­som pu­nim aut­o­ri­tet­a – »naj‐­
važ­ ni­je je da je imam. Zai­n­te­res­ o­van?«
»Nar­avn­ o« – reče Ikuz­ a, s oči­ma skri­ven­ im is­pod kap­ a­ka,
po­smat­ra­juć­ i je sa sol­i­darn­ oš­ ću rept­i­la.
»Zar ne žel­iš da znaš šta tra­žim za nju?« – Pi­tal­a je Ki­lan
dok je njen­ o nes­ tr­plje­nje ras­ lo.
»Ma šta bu­deš tra­ži­la, znam da će biti neš­ to iz­uz­ et­no« –
po­nov­ o se osmehn­ uo kao da nije imao nik­ ak­ vih bri­ga na
ovom svet­u.
»Že­lim vlast« – rek­ la je Ki­lan – »ne samo po­sao u Nak­ a‐­
nou, već po­sao u pro­pag­ and­ i, da ubeđ­ u­jem lju­de da kup­ u­ju
tvo­je nove pro­i­zvo­de.«
»Mis­ lio sam…« – od­jed­nom Ikuz­ a ućut­a: više se nije
osmeh­ iv­ ao.

»Pro­blem je s to­bom, Kus­ und­ a« – reče Ki­lan – »što me ti
po­smat­raš kao ženu. Pra­viš vel­i­ku buku oko mo­jih spo­sob­no‐­
sti, mog uma, mo­jih amb­ i­ci­ja, ali uvek že­liš da ka­žeš da je
šte­ta što nis­ am ro­đen­ a kao muš­ kar­ac. Znaš li kako se ose‐
ćam, znaš li ko­li­ko me je sra­mo­ta zbog toga? Nar­avn­ o da ne
znaš. Ot­kud­ a bi i znao? Sada ćeš to saz­ nat­i jer ja žel­im do‐­
bru cenu za spaš­ av­ an­ je tvog obraz­ a. Žel­im mes­ to s aut­o­ri­te‐­
tom u Nak­ an­ ou.«

»Jed­nom rev­ o­lu­ci­o­nar, uvek rev­ o­luc­ i­o­nar« – reče Kus­ un‐­
da. – »Mis­ lim da je to nei­­zbe­žno ali mo­ram da kaž­ em da si
me raz­ o­čar­al­a, Ki­lan« – nap­ u­ćio je pune usne. – »S drug­ e
stran­ e, sada te po­znaj­em. Kao svi rev­ ol­uc­ i­o­nar­i i ti čez­ neš
za po­što­van­ jem. Kada se toga do­mog­nu, onda čez­ nu za
udobn­ im ži­vo­tom. Ti si ta­kva. Rev­ ol­uc­ i­je do­nos­ e pro­men­ e ali
pro­men­ e i njih uniš­ ta­vaj­u« – mahn­ uo je ruk­ am­ a. – »Uzmi
mes­ to gde god že­liš. Koji te po­sao za­nim­ a?«

Ki­lan se ble­do osmehn­ ul­a ali otrov koji je tako dr­žal­a u
sebi sada je iz­bio na pov­ rš­ i­nu:

»Mi­sliš da me do­bro po­znaj­eš, ali me ne po­zna­ješ. Ima
toga još. Žel­im po­sao u Ode­lje­nju ra­zvo­ja i is­tra­ži­van­ ja, gde
se stvar­no neš­ to do­gađ­ a, gde se radi na MAN­TIS–u. I to s
pro­fi­tom od de­set od­sto.«

Ki­lan po­mi­sli da je nes­ ta­lo krvi iz Kus­ und­ i­nog lica u tom
tren­ u. Ona je to­li­ko žel­e­la da je on pita ot­kud­ a ona zna za
MAN­TIS ali on reče samo jed­nu adres­ u i vrem­ e. »Ti do­nes­ i
tra­ku« – rek­ ao je – »a ja ću don­ et­i ugo­vor da pot­pi­šeš.«

Bilo je tako jed­nos­ tav­no.
– A šta će biti ako se ne poj­av­ i? – pi­tao je sada Skand­ rel.
– Po­ja­vić­ e se – reče Ki­lan, prem­ eš­ taj­u­ći se s noge na
nogu – ne preo­ ­staj­e mu niš­ ta dru­go.
– Treb­ a­lo je da ins­ i­sti­ram­ o da vid­ i­mo ugov­ or pre sa­stank­ a
– reče Skand­ rel – treb­ a­lo je da ja vo­dim preg­ o­vor­e.
– Ša­liš se? – reče Ki­lan. – Ti ne treb­ a da se u ovo­me po­ja‐­
vljuj­eš. Ne žel­im da Kus­ und­ a saz­ na kako sam do­šla do MAN‐­
TIS–a. Ti si moja snag­ a i moja slab­ ost, zato ostan­ i u senc­ i
kada ugled­ a­mo Kus­ und­ u da do­la­zi. Ne že­lim da te prep­ o­zna.

Pro­šla su dva mi­nut­a od vrem­ en­ a koje je Kus­ und­ a odre‐­
dio. Tada se crni Mer­ced­ es po­jav­ i iza ugla i kren­ u prem­ a nji‐­
ma. Skand­ rel se sklo­ni u senk­ e. Kada je aut­o­mob­ il pri­šao bli‐­
že, vid­ e­li su da su mu stak­ la na pro­zo­ri­ma zam­ ra­čen­ a.

Kola su bila udal­je­na jed­ an blok od njih.
– Evo ga, dol­az­ i – reče Ki­lan sa puno po­ver­en­ ja. Sada je
pres­ ta­la da se prem­ eš­ ta s noge na nogu.
Mer­ced­ es, sada već sas­ vim bli­zu, poče opas­ no da ubr­za‐­
va.
– Jesu li ludi? – krik­nu Skand­ rel.
Mer­ced­ es je ju­rio pra­vo na njih.
– Blag­ i Bože – krik­nu Kil­an.
Skand­ rel je jurn­ uo prem­ a njoj, uhvat­io ju je oko struk­ a,
bac­ io na tlo. Iz­vuk­ ao je re­vol­ver is­pod vind­ jakn­ e i opa­lio dva
puta u šof­erš­ ajbn­ u Mer­ced­ e­sa.
Skand­ rel­u je srce to­li­ko snaž­ no udar­a­lo da je mi­slio da će
do­bi­ti sr­čan­ i udar. Kada je Mer­ced­ es pro­laz­ io, oče­šao ga je
bra­ni­kom po ram­ en­ u ali to mu ni najm­ an­ je nije smet­al­o da
sko­či na noge, po­vuč­ e Ki­lan i da poč­nu da beže što su brže
mog­ li.
Čuli su snaž­ an udar­ac, kao da je Mer­ced­ es nal­e­teo na ne‐­
što, ali se nisu za­us­ ta­vil­i. Do­šli su do svoj­ih kola koja su par‐­
ki­ral­i neš­ to dal­je. Skand­ rel brzo upal­i mo­tor. Jur­nul­i su pra‐­
znim uli­cam­ a. Skand­ rel je gut­ao vaz­ duh. Ki­lan je po­čel­a da
pla­če od užas­ a i olakš­ an­ ja.

***

Kuća je bila puna dima. Bio je tako gust i oštar, da je Ni­ko­la
znao da je vat­ra nam­ ern­ o pod­met­nut­a.

– Spus­ ti se nis­ ko – vikn­ uo je u Jus­ ti­ni­no uvo – spu­sti se na
pod.

Bili su na podu u dnevn­ oj sobi a pla­men­ ov­ i su li­zal­i na
sve stran­ e, iz­je­da­juć­ i kuću. Bilo je nem­ o­guć­ e bilo šta raz­ a‐­
znat­i i Nik­ o­la je mor­ao da se konc­ ent­ri­še da bi se set­io ra‐­
spo­red­ a kuće u ko­joj nije bio ne­ko­li­ko go­di­na.

Po­di­gao je po­gled. Anđ­ eo­ ­ske ri­bi­ce, kao da su oset­i­le
opas­ nost, skup­ i­le su se u jed­nom uglu. Gas, raža, pli­vao je
kao rasp­ o­mam­ ljen.

Nik­ o­la je uhvat­io Jus­ ti­nu za ruku. Vi­deo je strah u njen­ im
oči­ma ali i besk­ raj­no po­ver­en­ je u njeg­ a. Zat­vo­rio je oči, kon‐­
cent­ri­sao se, po­vuk­ ao se u sebe. Naš­ ao je Ge­cum­ ei no mići,
to po­sebn­ o mes­ to na kome vidi bez oči­ju, gde će se po­ja­vit­i
skriv­ en­ i put­ev­ i spas­ en­ ja. I on zai­­sta ugled­ a put u spas­ en­ je.

– Haj­de­mo! – vikn­ uo je i po­veo je Jus­ ti­nu kroz kuću. Ose‐­
tio se mi­ris spa­lje­ne kose.

Znao je da se samo dva met­ra da­lje nal­a­ze ogromn­ a sta‐­
klen­ a vra­ta i put u ži­vot. Jur­nuo je prem­ a nji­ma kada od­jed‐­
nom užas­ an zvuk razp­ o­ri va­zduh.

Ni­ko­la ose­ti kako pada dr­ven­ a gred­ a, iz­jed­ e­na di­vljom va‐­
trom. Nije mo­rao da je vidi da pada prem­ a nji­ma. Bac­ io je
Jus­ ti­nu u kuh­ in­ ju, po­kren­ uo se i sam. Gred­ a se sruš­ i­la sa tre‐­
skom a jed­ an njen deo zabi se Nik­ o­li u levu mi­ši­cu. Koža
poče da mu gori. Jus­ ti­na krikn­ u, po­kuš­ a go­lim ruk­ am­ a da
ugas­ i vat­ru.

Krik­nul­a je kad je od­jekn­ ul­a eks­ plo­zi­ja. Po­čel­a je da ka‐­
šlje. Ni­ko­la ose­ti kako se ona gubi. Po­di­gao ju je u nar­učj­e,
sko­čio prek­ o pla­men­ ov­ a. Jurn­ uo je ustra­nu i ba­cio se na
trem kroz sta­klen­ a vrat­a.

Noć je eks­ plo­di­ral­a kao vat­ro­met, kuća se rasp­ al­a u mi­li‐­
jar­du de­lo­va. Ni­ko­la i Jus­ ti­na oset­i­še plju­sak po leđ­ i­ma ali
sreć­ om ni­šta ih nije po­vred­ i­lo.

Na obal­i, Jus­ ti­na se nagnul­a nap­ red, po­čel­a je da po­vrać­ a
i da guta ki­seo­ ­nik. Ni­ko­la je di­sao po­la­ko, od­mer­en­ o. Pra­na.
Pres­ tao je da diše nor­mal­no onog tren­ a kada se pro­bu­dio.

Mi­lo­vao je Jus­ ti­nu po kosi, dr­žao ju je za ram­ en­ a. Njeg­ o­va
leva ruka bila je opeč­ en­ a ali, inač­ e, nije imao pov­ red­ a.

Čulo se za­vi­ja­nje si­ren­ a na vat­ro­ga­snim ko­li­ma. Komš­ i­je
su po­zval­e vat­ro­gas­ ce. Ljud­ i su trč­ al­i prem­ a nji­ma po oba­li.
Do­nel­i su kut­i­je za prvu po­moć i ćeb­ ad. Nik­ o­la preb­ a­ci jed­no
ćebe prek­ o Jus­ ti­ni­nih ram­ en­ a. Neko mu je nam­ az­ ao ruku
krem­ om pro­tiv opek­ o­ti­na. Drug­ o ni­šta nisu mog­ li da urad­ e.

Mo­gli su samo da po­smat­ra­ju kako im kuća gori do tem­ el­ja.
Bila je od dr­vet­a, kao mah­ om sve kuće na Ist Endu Long Aj‐­
lend­ a, i vat­ra se nez­ ad­ r­ži­vo ši­ri­la.

– Šta se dog­ o­di­lo? – neko je pi­tao. – Kako je po­čel­o?
– Ne znam – reče Ni­ko­la. Ali, nar­avn­ o, znao je. Mo­gao je
da oset­i mi­ris Tau–taua. Senđ­ in Omuk­ e, do­ro­kus­ ai, je bio
ovde: on je pod­metn­ uo po­žar. Zaš­ to? Da ih ubij­e? Tako bez‐­
lič­no? Ni­ko­la je sumn­ jao u to. Onda, za­što? Nik­ o­la se po­nov­ o
vrat­i na Ge­cum­ ei no mići. Do­pus­ tio je umu da po­traž­ i od­go‐­
vor. Smar­ag­di! Nik­ o­li­na rea­ kc­ i­ja ne po­žar treb­ a­lo je Senđ­ i­nu
da pok­ až­ e da li je Ni­ko­la sak­ rio smar­ag­de u kući.
Jus­ ti­na je, s gla­vom na njeg­ o­vom ram­ en­ u, sta­jal­a po­red
njeg­ a, drht­e­ći. Zag­ r­lio ju je.
– O, Nik – rek­ la je tiho – ne mogu da ver­u­jem. Sve je ne‐­
sta­lo.
Sti­gli su vat­ro­gas­ ci, iz­vuk­ li su crev­ a, po­vez­ al­i su ih sa hi‐­
drant­i­ma, po­čel­i su da pr­skaj­u kuću iz nek­ o­li­ko pra­vac­ a od‐­
jed­nom. Vat­ro­gas­ ci su se prez­ no­ja­val­i. Bor­i­li su se hrab­ ro.
Ali, sve je bilo uzal­udn­ o. Nik­ o­li je to bilo jas­ no. Po­smat­rao je
kako vat­ra pro­ždi­re kuću, ne obra­ćaj­uć­ i pa­žnju na vodu koja
je lila sa svih stran­ a. Bila je do­bro po­sta­vljen­ a, nije mog­ la da
se ob­uz­ da.
– Paz­ i­te! – vikn­ uo je vat­ro­ga­sac u tren­ utk­ u kada se cen‐­
tral­na gred­ a sruš­ i­la uz prav­ u eks­ plo­zi­ju varn­ ic­ a koje su suk‐­
nul­e prem­ a nebu.
Go­mi­la je bila prep­ la­šen­ a.
– Idi­te odavd­ e – vi­kal­i su vat­ro­ga­sci – ovde je opas­ no.
Po­smat­ra­ju­ći sa tu­gom de­lo­ve svo­je pro­šlo­sti s to­li­ko us‐­
po­men­ a, Nik­ o­la je znao da je Jus­ ti­na u pra­vu: sada je sve
nes­ ta­lo.

***

Det­ek­tiv El­bi­merl otvo­ri vra­ta na ćel­i­ji, ko­rakn­ u unaz­ ad.
– Mo­žet­e da ide­te, sen­ at­o­re. Izvi­nit­e što smo vas uzn­ em­ i‐­

rav­ al­i – rek­ ao je, sleg­nuv­ši ram­ en­ im­ a. – Mi svi mo­ra­mo da

ra­di­mo svoj po­sao. Moj po­nek­ ad nije baš neš­ to nar­o­či­to. Ovo
je je­dan od tren­ ut­ak­ a kada ne vol­im svoj po­sao.

Ko­ton Brend­ ing ga je po­smat­rao bez reči. Ustao je, preb­ a‐­
cio sako prek­ o ra­men­ a. Ruk­ av­ i su mu bili za­vr­nut­i, krav­ at­a
mu je bila u dže­pu.

Izaš­ ao je iz ćel­i­je i rek­ ao:
– Da li bi­ste mi rek­ li šta se zbi­va?
Ši­sei, koja je do tada sta­jal­a u senc­ i, iza­đe sada na sve‐
tlost u hodn­ i­ku. El­bi­merl ju je do­veo na spo­red­ni ulaz jer je
ulaz u stan­ ic­ u bio bli­stav­ o osvet­ljen TV ref­lekt­o­ri­ma i na sve
stra­ne su bili nov­ in­ ar­i koji su že­le­li da saz­ naj­u šta je to bilo
sa sen­ at­o­rom.
Ši­sei reče:
– Houv je mrt­av, Kuv­ ar­u. Ubio se noć­ as.
– Šta?
El­bi­merl klim­nu glav­ om ali ne reče nij­ed­nu reč.
– Oči­gled­no je – nas­ ta­vi Ši­sei – Houv bio op­sed­nut tvo­jim
sve već­ im uspeh­ om pa je po­žel­eo da to nek­ ak­ o spreč­ i, ma‐­
kar i na dras­ ti­čan nač­ in. Po­sle suk­ o­ba sa Dej­vi­dom Bri­slin‐­
gom, on ga je ver­o­vat­no ubio. Houv je tada odlu­čio da to
ubis­ tvo pri­pi­še tebi.
– Blag­ i bože.
– Sve se to lepo uklap­ a – reče El­bi­merl. Po­veo ih je hod­ni‐­
kom. – Treb­ a da pot­pi­šet­e neke do­kum­ ent­e, sen­ at­or­e, i treb­ a
da vam vrat­i­mo vaše lič­ne stva­ri – okren­ uo se. – Ako žel­i­te
da po­zo­vet­e neke pri­jat­e­lje iz nov­ i­nars­ kog svet­a, svi su pred
vrat­i­ma. Ne znam kako da se po­naš­ am prem­ a nji­ma ali, ako
žel­i­te, meni nije pro­blem da vas iz­ved­ em odavd­ e a da vas
oni i ne prim­ et­e.
Brend­ ing klim­nu glav­ om.
– To je vrlo paž­ lji­vo od vas, det­ek­ti­vu.
Obav­ i­li su for­mal­nos­ ti u El­bi­mer­lo­voj kanc­ el­a­ri­ji.
– Kanc­ el­ar­i­ja je mala – reče El­bi­merl, kao da se izvi­njav­ a
– ali je bar moja.
– Po­sle bo­ravk­ a u ćel­i­ji – reče Brend­ ing – meni se ovde
strah­ ov­ i­to svi­đa.

El­bi­merl ih je osta­vio na tren da po­pun­ e form­ ul­ar­e koje je
Brend­ ing za­tim pot­pi­sao da bi do­bio svo­je stva­ri nat­rag.

Brend­ ing i Ši­sei iz­men­ jaš­ e po­gled.
– Samo sam o tebi raz­mi­šljao u ćel­i­ji – reče on – mi­slio
sam da te zai­­sta iskren­ o mrz­ im.
Ši­sei ga po­gle­da za­prep­ aš­ ćen­ o.
– Znač­ i da me sada ne mr­ziš?
– Šta ti to znač­ i? – reče gor­ko Brend­ ing. – Mi­sli­la si da
sam bud­ al­a.
– Ako ti tako mi­sliš…
– Mol­im te. Nem­ oj da po­ri­češ. Ja to znam.
Brend­ ing pri­met­i El­bi­merl­a na vrat­i­ma. On i Ši­sei zać­ ut­a‐­
še.
De­tek­tiv je gle­dao čas nju, čas njeg­ a. Bio je za­bri­nut.
– Svađ­ al­i ste se? – seo je na ćo­šak svog sto­la. – A to me
se i ne tiče, zar ne? – otvo­rio je vel­i­ki žuti ko­ver­at koji je dr‐­
žao u ru­kam­ a pa reče Brend­ ing­ u. – Pro­ver­i­te da li su sve
vaše stvar­i ovde.
– Jesu – reče Brend­ ing i sklo­ni novč­ an­ ik, bel­ež­ ni­cu i dru­ge
sit­nic­ e.
– Pot­pi­ši­te ovde – reče El­bi­merl. – A sada bih vam neš­ to
rek­ ao, sen­ at­o­re, mada ne mo­ram. Rad­ i­te kako že­li­te, to je
vaša stvar. Ali, ova žena ima muda. Ne znam vašu pri­ču, niti
me za­ni­ma. Mož­ da je suv­ iš­ e vode pro­tek­ lo is­pod mos­ ta –
sleg­nuo je ram­ en­ im­ a. – U svak­ om sluč­ aj­u, treb­ a da to znat­e.
Bor­i­la se kao nen­ or­mal­na da vas oso­bo­di­mo. Ona je znal­a
da vi nis­ te ubil­i Bri­slin­ga i žel­e­la je svim si­lam­ a da to do­kaž­ e
– bac­ io je pap­ i­re koje je Brend­ ing pot­pi­sao – mi­slim da je to
neš­ to što treb­ a cen­ i­ti. Ali, u krajn­ joj li­nij­i, šta se to mene
tiče?
Ustao je od svog sto­la i rek­ ao:
– Laku noć, sen­ at­o­re, i do­bra vam sreć­ a. – Okren­ uo se na
vrat­i­ma. – Ko­ri­sti­te ovu kanc­ el­a­ri­ju kako vam je vo­lja, ja mo‐­
ram da kaž­ em neš­ to Ind­ i­janc­ i­ma pred vrat­i­ma a onda ću sa‐­
ček­ at­i da me po­zo­vet­e da vas iz­ved­ em. Kao što sam rek­ ao,
sve zav­ i­si od vas. Vi zna­te sa nov­ in­ ar­i­ma.

Kada su osta­li sami, Brend­ ing i Ši­sei su se dugo po­sma‐­
tra­li. Najz­ ad, kada je ona vid­ el­a da on nema šta da kaže, po‐­
di­gla je svoj­u taš­ nu.

– Samo malo – reče Brend­ ing – nem­ oj da odeš.
– To si već jed­nom rek­ ao – reče ona – i vidi u kak­ ve si se
nep­ ri­li­ke uval­io.
– Kak­ ve nep­ ri­li­ke? – upi­ta Brend­ ing.
Kada mu nije od­go­vor­i­la, on po­di­že tel­ef­ons­ ku sluš­ al­i­cu i
poče da tel­e­fo­nir­a. Po­zvao je sve nov­ in­ ar­e koje je po­znav­ ao.
Mnog­ i su već bili pred vrat­i­ma po­li­cij­ske stan­ ic­ e, po­vez­ a­ni
bež­ ič­nim te­lef­o­ni­ma s red­ akc­ i­jam­ a. Ti lju­di nem­ aj­u nik­ ad­ a
od­mor­a: oni su bili dro­gi­ra­ni ves­ ti­ma, ži­vel­i su za ves­ ti.
Čet­rd­ e­set pet mi­nut­a kas­ ni­je, oba­vio je sve razg­ o­vor­e.
– Do­bro, to je sada go­to­vo – reče. Po­zvao je zat­im svo­ju
sek­ ret­ar­i­cu za pro­pa­gand­ u i obav­ es­ tio je o svem­ u. – Su­tra
ću odr­žat­i konf­er­enc­ i­ju za štam­pu. Ne ujut­ro, kas­ nij­e. Sada
ću dati samo jed­nu iz­jav­ u, što će ih za­do­vol­ji­ti. Neka dođu
TV ekip­ e. Žel­im da od ovog­ a nap­ ra­vim vel­i­ku pro­pa­gand­ u,
že­lim da mi ovo po­mog­ne. Biće to kao kada je Reg­ an po­go‐­
đen i kada je prež­ i­veo. Nar­od je po­lud­ eo za njim. Mor­in, po‐­
zo­vit­e i Fi­li­pa El­bi­mer­la, det­ekt­i­va, na konf­er­enc­ i­ju za nov­ i‐­
nar­e. On će sed­ et­i uz mene. No­vin­ ar­i će uži­vat­i u tome, vi‐­
de­će nas kao bra­ću, kao srod­ne duše. Mo­rin, hval­a vam, i
laku noć.
– Gde ti je advo­kat?
– Bio je tu kada su me is­pi­ti­val­i – reče Brend­ ing. – Kada
su me po­nov­ o zat­vo­ri­li, oti­šao je da tra­ži sud­ i­ju da po­kuš­ a
da me iz­vuč­ e uz kau­ c­ i­ju. Mi­slim da to još uvek po­kuš­ av­ a –
nas­ mej­ao se. – Biće to do­bra šala – ustao je i po­gle­dao Ši­sei.
– Šta je bilo, ideš?
Ši­sei se nije po­kren­ ul­a.
– Žel­im da ti kaž­ em šta se do­go­di­lo.
Brend­ ing ju je po­gle­dao.
– Ne znam zaš­ to imam oseć­ aj da si me lag­ al­a?
– Mr­zim onaj Fer­o­ov kom­plet. Spal­i­la sam ga po­sle več­ e‐­
re.

Brend­ ing ne reče niš­ ta.
Naj­zad Ši­sei obo­ri po­gled.
– Ne znam – reče ti­him gla­som.
– Do­bro – reče Brend­ ing – nije loše za poč­ et­ak.

***

Kus­ und­ a nije imao vrem­ en­ a za for­mal­nos­ ti tog jut­ra. Pri­šao
je Mas­ ut­o Iši­ju i rek­ ao:

– Nov­ ac je tu.
Gurn­ uo je de­be­li ko­ver­at mal­om čo­vek­ u. Od­mah se vid­ e‐­
lo ko­li­ko je Iši­ju sta­lo do nov­ca.
Iši otvor­i ko­ver­at: bili su sami u Istoč­nom vrtu cars­ ke pa‐­
la­te, pa je to bilo u redu.
– Hval­a, Ikuz­ a–sane, hval­a vam – nije mo­gao da pres­ tan­ e
da se klan­ ja.
– Zab­ o­ra­vit­e na to – reče Ikuz­ a – šta vi ima­te za mene?
Više nije bio onak­ o mi­ran kao juče. Ali, juče je onaj glup­ i
špi­jun bio na dnu Sum­ i­de. Šta ga je, za ime Bude, nat­er­al­o
da is­pli­va na po­vr­ši­nu? Ikuz­ a nije mo­gao da shvat­i. Znao je
da po­li­ci­ja ne može da nađe niš­ ta na njeg­ o­vom telu što bi
ga po­vez­ al­o sa Ikuz­ om ali Ikuz­ a je ver­o­vao u loše pred­zna­ke,
a ovo je đav­ ol­ski loš znak.
– Bili ste u pra­vu – reče Iši, sta­viv­ši ko­ver­at u džep – Nan‐­
gi–san pri­prem­ a po­kret pro­tiv vas.
Po­čel­i su da šet­aj­u po vrtu. Bilo je div­no jut­ro, sunč­ ev­ i
zra­ci isu­ši­li su vla­gu noći.
– On u tu svr­hu tra­ži svu mog­ u­ću po­moć od svo­jih biv­ših
drug­ a­ra iz MITI–a.
– To znam – reče Ikuz­ a po­bed­ o­nos­ no. On je ipak bio iz­ne‐­
nađ­ en što je Nang­ i, po­sle to­li­ko go­di­na koje je pro­veo kao
ro­nin, imao još to­li­ko mno­go veza sa sta­rim druš­ tvom. Kako
to da je Nang­ i još uvek bio bli­zak sa MITI–em? S drug­ e stra‐­
ne, do­bro će mu doći te veze. Ikuz­ a je bio sves­ tan lju­bo­mo­re
koju mnog­ i mi­nis­ tri MITI–a oseć­ aj­u prem­ a Nam­ i­ju i njeg­ o­voj
sve već­ oj moći. Nar­o­či­to sada, kada je car po­vrat­io svoj­u

moć. On je jas­ no dao na znan­ je da sve što odlu­či Nami ima
njeg­ o­vu po­drš­ ku. To je po­sebn­ o smet­a­lo MITI–u koji je dugo
go­di­na vlad­ ao ind­ us­ trij­skom i tr­go­vins­ kom scen­ om.

Mož­ da je bio tren­ ut­ak da se Nami ob­ra­čun­ a sa ri­val­om.
Nij­ed­ an brod ne mogu da vode dva kap­ et­a­na.

U redu po­mi­sli Ikuz­ a ako Nang­ i želi rat ima­će ga. Ali, ja
sam u pred­nos­ ti jer imam čo­vek­ a u njeg­ o­vom šta­bu.

– Kak­ vu oper­ac­ i­ju pri­prem­ a? – pi­tao je Ikuz­ a.
– Mi­slim da je to neš­ to u vezi sa fi­nans­ i­jam­ a – reče Iši, s
muk­ om hvat­aj­uć­ i ko­rak sa krupn­ im čov­ ek­ om. Ikuz­ a je sada
nes­ ves­ no ubr­zao ko­rak. – Su­de­ći prem­ a lju­di­ma koje je do‐­
veo – Iši po­men­ u nek­ o­li­ko najp­ o­znat­i­jih mi­nis­ ta­ra – to je put
ko­jim je kren­ uo. Svi oni imaj­u veze u bank­ am­ a. On će preb­ a‐­
ci­ti kom­pan­ ij­u na njih­ ov­ a leđa.
– Šta do­bi­ja za­uz­ vrat? – pi­tao je Ikuz­ a.
– To je stvarn­ o sjaj­no. Neće mor­a­ti da uniš­ ti nij­ed­no ode‐­
lje­nje firm­ e Sato – Iši du­bo­ko uz­dahn­ u – ali im je za­uz­ vrat
po­nud­ io vašu glav­ u.

***

Ključ. Ključ čega? Šta se otvar­a­lo tim ključ­ em? Nang­ i je sa‐­
mom sebi po­sta­vljao ova pit­an­ ja, ali nije nal­az­ io od­go­vo­re.

– Najp­ re mor­a­mo da pret­ra­ži­mo stan Pak Rata – reče Tomi
met­o­dič­noš­ ću dob­ rog de­tekt­i­va.

– To će biti gu­blje­nje vre­men­ a – reče Nang­ i, prev­ rć­ uć­ i
ključ po ru­kam­ a. – Pak Rat nije nik­ ad­ a niš­ ta vred­no dr­žao
kod kuće. To je za njeg­ a bilo pi­ta­nje bez­ bed­nos­ ti a on ni­kad­ a
nije krš­ io sop­stve­na prav­ il­a.

– Ipak, bilo bi bed­no da zak­ ljuč­ i­mo da ključ niš­ ta ne otva‐­
ra.

Tri sata kas­ ni­je bili su za­do­volj­ni: ključ nije niš­ ta otvar­ao u
stan­ u.

– Fuj! Ovo je svin­ jac – reče Tomi, osvrć­ uć­ i se oko sebe.
Kada su izaš­ li iz sta­na, ona reče.
– Ni­smo naš­ li po­dat­ak da je Pak Rat imao sef.

– Nije ga imao. U njeg­ o­vom po­slu to mu nije bilo po­treb‐­
no.

– Šta je bio nje­gov po­sao?
Nang­ i se osmehn­ uo.
– On je bio sak­ up­ ljač inf­orm­ ac­ i­ja. Bio je najb­ o­lji u tome,
koga sam ja ikad­ a sreo.
– U redu. Ključ ne otva­ra niš­ ta u njeg­ o­vom sta­nu, to nije
ključ od sefa. S ob­zi­rom na to čime se ba­vio, njem­ u su nje‐­
go­ve in­form­ ac­ i­je treb­ al­e stal­no u toku dana – Tomi od­mahn­ u
gla­vom. – Kuda nas to vodi? Da pro­bam­ o na že­le­znič­kim sta‐­
nic­ am­ a?
– Ne – reče Nang­ i – ključ nema bro­ja, zna­či, nije uzet na
javn­ om mes­ tu.
– Šta onda taj ključ otva­ra?
Nang­ i je raz­mi­šljao. Neš­ to što je Tomi rek­ la vr­tel­o mu se
u glav­ i. Šta je to bilo? Onda se se­tio i to mu je dalo ide­ju.
– Haj­de – reče on – idem­ o da igra­mo pač­ ink­ o.
Pač­ ink­ o sal­on u Gin­zi rad­ io je prek­ o či­ta­vog dana. Bio je
uvek pun ljud­ i i uvek pun dima od ci­ga­ret­a, i noću i dan­ ju.
Nang­ i kupi že­ton i kren­ u prem­ a maš­ i­nam­ a. Bro­jao je:
sed­mi red, šes­ ta maš­ i­na. Pak Rat je uvek igrao na tom aut­o‐­
mat­ u.
Na njoj je sada igrao mla­dić od osamn­ ae­ st go­di­na, sa fri‐­
zu­rom Čir­o­kij­a ofarb­ an­ om u oranž. Lo­ban­ ja mu je bila obri­ja‐­
na s obe stran­ e. Na nog­ a­ma je imao mart­in­ke, crne far­mer‐­
ke su mu bile prep­ un­ e met­al­nih kop­či, crna ko­žna jakn­ a išla
mu je do struk­ a. Lanc­ i koji su vi­si­li sa ra­men­ a rit­mič­ki su
zveck­ al­i. Mlad­ ić je do­bro igao i bio je za­sut kiš­ om žet­o­na.
– Ovo može da ide u ned­ o­gled – reče Nang­ i.
Tomi iz­vuč­ e svoj­e po­li­cij­ske do­kum­ ent­e i gurn­ u ih mlad­ i­ću
pod nos.
– Hej! – iz­nen­ ad­ i se on.
– Gubi se – reče Tomi – pre nego što te pri­ved­ en­ a.
– Je li? – is­cer­i se mla­dić. – A za­što?
– Tvo­ja kosa nar­u­šav­ a mir ovog mes­ ta – reče Tomi i po­ka‐­
za rev­ ol­ver. Mlad­ ić po­be­že iz sa­lo­na.

– U redu – reče Tomi – o čemu je reč?
– Vi­de­ćem­ o za tren – reče Nang­ i i pruž­ i joj žet­on – hajd­ e,
rasp­ al­i­te.
Tomi ubac­ i že­ton i poče da igra. U međ­ uv­ rem­ en­ u, Nang­ i
kli­znu udes­ no i ode iza aut­o­mat­a. Sag­nu se. Bila su tu mala
vrat­a koja je Pak Rat otva­rao da bi vad­ io že­to­ne. Srce poče
da mu udar­a brže. U gorn­ joj treć­ i­ni vrat­a vi­del­a se ključ­ ao­ ­ni‐­
ca.
– Šta rad­ i­te? – pi­ta­la je Tomi.
– Kada smo se po­sled­nji put srel­i, Pak Rat je za­htev­ ao da
to bude baš ovde. Del­om je to bilo zbog si­gur­nos­ ti. To­li­ko
buke uniš­ tav­ a i najs­ av­ r­šen­ ij­u elekt­rons­ ku oprem­ u za pri­slu‐­
škiv­ an­ je. Rek­ ao mi je da do­la­zi ovam­ o kad treb­ a da nađe
neka reš­ en­ ja. Uvek je igrao samo na ovom aut­o­mat­u. Pi­tao
sam se zaš­ to, a onda mi je po­kaz­ ao vrat­an­ca iza ko­jih su bili
žet­ o­ni.
– Mali prev­ ar­ant – reče Tomi.
– Mo­žda – reče Nang­ i – ali, mo­žda ima i neč­ eg dru­gog u
tome.
Nang­ i se sada set­io šta je Tomi rek­ la o Pak Ratu: »Oči‐­
gled­no je da je mo­rao da ima sve svoj­e po­dat­ke na rasp­ o­la‐­
gan­ ju svak­ og tren­ a.« Zato se on i set­io ovog sal­o­na koji je
bio otvo­ren i dan­ ju i noću.
Uzeo je ključ koji su ski­nul­i sa Pak Rat­o­vog pal­ca i, iz­go‐­
vo­rivš­ i mol­i­tvu, gur­nuo ga je u ključ­ ao­ ­ni­cu. Odg­ o­var­ao joj je,
kli­znuo je unut­ra. Nang­ i po­kuš­ av­ a da ga okren­ e nad­ es­ no. Ni‐­
šta se nije do­go­di­lo: ključ je bio nep­ o­mi­čan. Srce pres­ tad­ e
da mu kuca. Onda ga okret­e nal­ev­ o.
Vrat­an­ca se otvor­i­še.
Nang­ i gur­nu ruku unut­ra, pip­nu po pro­sto­ru. I onda je na‐­
šao to što je tra­žio. Bilo je za­kač­ en­ o za gorn­ ji deo mal­og
sefa iz­nad žet­o­na. Nang­ i po­vuč­ e zal­ep­ lje­ni pak­ et­ić i po­gle­da
ga. Bila je to mi­kro­kas­ et­a.
Do­bi­li su glavn­ i zgo­di­tak!

***

Ni­ko­la je jurn­ uo duž aut­op­ ut­a po Long Aj­lend­ u. Jus­ ti­na se
zgrč­ i­la na sed­ i­štu do vo­za­ča, još uvek sa po­zaj­mlje­nim ćeb­ e‐­
tom prek­ o ram­ en­ a. Kada god bi Ni­ko­la po­gle­dao prem­ a njoj,
ona bi se tr­gla u snu i zaj­e­cal­a. Sta­vio joj je za­štit­ničk­ i ruku
na bok.

Bilo je 9.30, nebo je bilo boje bi­ser­a. Oblac­ i na hor­i­zont­u
na jugu plamt­e­li su nar­and­ ža­sto.

Nik­ o­la je spu­stio krov. Vet­ar mu je mr­sio kosu: oči­stio je
smrad vat­re i dima iz nje­go­vih noz­ dr­va.

On i Jus­ ti­na bili su u po­zaj­mlje­noj, tuđ­ oj ode­ći. Sve im je
iz­go­rel­o u pož­ a­ru.

Nik­ o­la je po­vrem­ en­ o bac­ ao po­gled na mi­nij­a­turn­ i de­tek‐­
tor ra­dar­a, skriv­ en iza ret­ro­vi­zo­ra Kor­vet­e.

Znao je da će ga zvuk upoz­ o­ri­ti na po­li­cij­sku prat­nju, ali
je ipak pro­ver­av­ ao. Po­li­caj­ci nisu niš­ ta drug­ o ra­di­li nego če‐­
kal­i da uhvat­e nes­ tr­plji­ve voz­ a­če kak­ av je bio on. To ga je
bar neč­ im zap­ o­šlja­val­o. Nije mog­ ao ni stal­no da po­smat­ra
ruž­ ni aut­o­put.

Preš­ ao je put od Vest Bej Brid­ ža do Njuj­or­ka za je­dan sat i
pet­nae­ st mi­nut­a. Jus­ ti­na se pro­bu­di­la kada je kren­ uo kroz
Kvins–Midt­au­ n tun­ el.

– Ko­li­ko je sati? – pi­ta­la je, pro­tež­ u­ći se.
– Suv­ iš­ e rano za tebe da se pro­bu­diš – rek­ ao je Ni­ko­la,
ulaz­ eć­ i u tun­ el – vrat­i se da spa­vaš.
Jus­ ti­na pro­tr­lja oči.
– Suv­ iš­ e san­ jam – reče Jus­ ti­na – duh­ ov­ i me pro­ga­njaj­u –
po­gle­dal­a ga je. – Nik, san­ jal­a sam Sai­­goa. A onda se on pre‐­
tvo­rio u tebe.
Nik­ o­la zad­ rht­a, po­mi­sli na Kanz­ a­cua koji je go­vor­io:
»Tama je ono za čim si žud­ eo či­ta­vog ži­vo­ta.« Se­ćao se šta
mu je od­go­vor­io. »To zna­či da smo Sa­i­go i ja isti.«
– Taj čo­vek, Senđ­ in, nije Sai­­go – reče Nik­ o­la. – Žel­eo bih
da neš­ to shvat­iš, Sai­­go je bio zlo. Senđ­ in, taj do­ro­kus­ ai, širi
zlo – ili do­bro. Mo­ral mu nije važ­ an. On živi, ili smat­ra da živi
van svih nor­mi.
– Pa, kako to onda živi?

Sada su bili na Men­het­nu. Nik­ o­la je voz­ io prem­ a cent­ru.
– Ni­sam si­gur­an da znam – reče – ali, nis­ am ni si­gur­an da
li je to važ­ no. Ono što je sada najv­ až­ ni­je to je da se saz­ na
šta Senđ­ in ima na umu. Kada to bu­dem saz­ nao, ima­ću ga,
zna­ću sve o njem­ u.
Vo­zi­li su se Dru­gom aven­ ij­om sve do Hjus­ to­na a onda su
skren­ ul­i na zap­ ad. U So­hou je skren­ uo u Grin uli­cu i stao is‐­
pred jed­ne zgra­de. Pre pet–šest go­di­na tu su bile neke fab­ ri‐­
ke. Sada su sve zgra­de bile pret­vo­ren­ e u pro­stra­ne stan­ ov­ e,
sav­ rem­ en­ og iz­gle­da.
Nik­ o­la po­ved­ e Jus­ ti­nu prem­ a met­al­nim, zel­en­ o ofarb­ a‐­
nim, vrat­i­ma. Vrat­a su bila do­bro osi­gu­ra­na. Jus­ ti­na pri­met­i,
čak iz­nad njih, oko TV kam­ er­e.
Ni­ko­la pri­ti­snu dugm­ e i reče:
– Kon ta­ue­ r.
Začu se zuj­an­ je i vrat­a se otvo­ri­še aut­o­mat­ski.
Vra­ta se zat­vo­ri­še za nji­ma i oni se nađ­ o­še u pot­pun­ om
mra­ku. Pro­laz­ i­li su mi­nut­i. Nik­ o­la se nije po­kret­ao a ni Jus­ ti‐­
na. Odj­ed­nom sinu svet­lost, bez ikak­ vog upoz­ o­ren­ ja. Jus­ ti­na
trepn­ u oči­ma. Vi­de­la je da su sa svih stra­na okruž­ e­ni svo­jim
li­ko­vim­ a. Čar­o­li­je nes­ ta­de kada se jed­no ogle­da­lo po­mač­ e i
ukaz­ aš­ e se vrat­a. Ni­ko­la je po­ved­ e kroz njih.
Jus­ ti­na se nađe u ogromn­ om ugodn­ om pro­sto­ru. Pla­fon je
bio vis­ ok kao u kat­ed­ ral­i. Zi­do­vi su bili ukraš­ en­ i, stvar­al­i su
čud­nu atm­ o­sfer­u. Ogromn­ a plat­na vis­ i­la su na zid­ o­vim­ a. Bilo
je tu sav­ rem­ en­ ih sli­kar­a ali i dela im­pres­ i­o­nis­ ta.
Či­ta­va pro­sto­ri­ja bila je udobn­ o nam­ eš­ te­na. Nam­ eš­ taj je
bio oda­bran sa puno ukus­ a. Usred sobe, sta­jao je Jap­ a­nac
opa­snog iz­gle­da. Jus­ ti­na je vid­ el­a da je veo­ ­ma nap­ et i da to
ne krij­e.
– Brzo si sti­gao ovam­ o, Tik–Tik – reče Jap­ a­nac. – Suv­ iš­ e
brzo.
Jus­ ti­na ga je prep­ o­zna­la.
– Koni? – vik­nul­a je. – Koni Tan­ ak­ a?
– Hai? – Koni se for­maln­ o nak­ lon­ io i kao da se iz­gu­bio kad
mu se Jus­ ti­na bac­ i­la u nar­učj­e.

Nik­ o­la se nas­ mej­ao.
– Kada bi samo vid­ eo svo­je lice, Tan­ ak­ a–san.
Koni jekn­ u.
– Ovo je novo mes­ to – reče Jus­ ti­na – prel­ep­ o je.
– Još nisi niš­ ta vi­del­a – reče joj Nik­ o­la.
– Tik–Tik? – Koni po­gle­da Nik­ o­lu pa Jus­ ti­nu.
– Nem­ oj da mi­sliš da se ne ra­du­jem što te vi­dim. – Po­lju‐­
bio ju je a onda se okren­ uo Ni­ko­li. – Pro­či­tao sam i sas­ luš­ ao
što si mi dao, Tik–Tik. Ja je­sam brz, ali mor­am da pri­znam,
ipak nis­ am to­li­ko brz. Kako to da si već ovde? Ni­sam te oče‐
ki­vao nek­ o­li­ko dana.
– Ras­ po­red se pro­men­ io. Sve je kren­ ul­o brže – Nik­ o­la se
ba­cio na sav­ r­šen­ u ko­pi­ju sofe u sti­lu Luja XIV. – Do­ro­kus­ ai je
si­noć spal­io našu kuću.
Koni lanu jed­nu po­grd­nu na jap­ ans­ kom koju Jus­ ti­na nije
mog­ la da raz­ u­me.
– Do­neć­ u čaj – rek­ ao je.
Jus­ ti­na se okret­e Nik­ o­li. Oči su joj po­ble­de­le od stra­ha. Vi‐­
deo je da drht­i.
– Zaš­ to mi nisi rek­ ao?
– Nis­ am mog­ ao pre da ti kaž­ em – reče Nik­ o­la.
– Šta bi mo­gla da urad­ iš? Samo bi se još više prep­ la­ši­la. A
bio ti je po­treb­ an san.
– Nik, kako to da je on znao kuda sam po­šla? – kao da je
oček­ i­val­a da će joj on reći da je sve laž ili ru­žan san iz koga
će se usko­ro pro­bu­di­ti.
– Plaš­ im se da si mu sama rek­ la – reče Nik­ o­la. Bio je oba‐­
zriv da joj ne kaže da mu je ona rek­ la i za smar­ag­de. Za nju
bi to bilo prev­ el­i­ko po­ni­že­nje.
– Nik, šta sam mu još rek­ la? Ne seć­ am se nič­ eg­ a.
– Ot­kud­ a bih ja to mo­gao da znam? – reče on tiho.
Jus­ ti­nin­ a ram­ en­ a se opus­ ti­še. Od­jed­nom je bila veo­ ­ma is‐­
crp­ lje­na. Kako užas može da isc­ rp­ lju­je po­mi­sli­la je.
Koni se vrat­io sa po­slu­žav­nik­ om. Jus­ ti­na oset­i da se vrać­ a
mir.

Svak­ a kri­za zah­ tev­ a sop­stven­ u cer­em­ on­ ij­u čaja po­mi­sli­la
je. Bilo je to veo­ ­ma ci­vi­li­zo­van­ o, ali i veo­ ­ma prakt­ič­no. Za
vrem­ e dok se oba­vlja­la kom­pli­ko­van­ a cer­em­ on­ ij­a pri­prem­ e
čaja, duh je mog­ ao da se oslo­bo­di uz­nem­ i­ren­ os­ ti, da kren­ e
sta­zom mi­sli koja vodi prem­ a po­bed­ničk­ oj stra­te­gi­ji.

Kada je čaj pri­prem­ ljen, kada su za­do­vol­je­ne sve for­mal‐­
nos­ ti, Ni­ko­la is­pri­ča Ko­nij­u šta se do­go­di­lo i šta on mi­sli da
se do­go­di­lo. Bio je to deo koji je i Jus­ ti­na sada čula prvi put.
Ona zad­ rht­a, kao da je pro­gut­a­la gor­ko vino.

– Šta žel­iš da urad­ im, Tik–Tik? – pi­tao je Koni kada je Ni‐­
ko­la zav­ r­šio svo­ju pri­ču.

– Već to rad­ iš – reče Nik­ ol­a i za­gle­da se u njeg­ a – po­tre‐­
ban mi je nov­ ac, kred­ it­ne kar­ti­ce, voz­ ačk­ a do­zvo­la. Sred­ i­će
mi to u kanc­ el­a­ri­ji zač­ as. Ipak, treb­ a još to­li­ko toga da ura‐­
dim i sve to mor­am da urad­ im sam. Da li ćeš vod­ i­ti rač­ un­ a o
Jus­ ti­ni dok sam ja nap­ o­lju?

– Nik! – Jus­ ti­na je krikn­ ul­a pre nego što je Koni i mog­ ao
da od­go­vo­ri. – Že­lim da bu­dem sa to­bom. Ne žel­im da sed­ im
ovde i ose­ćam se besk­ o­ri­snom, dok ti…

Ni­ko­la je pri­šao i seo po­red nje. Uhvat­io ju je za ruku.
– Nisi bes­ko­ris­ na – reče on onim to­nom koji je tako do­bro
po­zna­val­a, koji je uvek po­sluš­ al­a bez po­go­vo­ra. – Svak­ o od
nas ima svo­ju ulo­gu u ovom­ e. Najv­ až­ ni­je je da sva­ko od nas
od­i­gra svoj­u ulog­ u.
Jus­ ti­na se zag­ le­da u njeg­ o­ve oči i klimn­ u glav­ om.
– Mo­žda si izg­ u­bio tog tipa kada si do­šao ovam­ o – reče
Koni – ja ne bih žel­eo da po­kuš­ am da te pra­tim kroz grad.
Ako si mu po­beg­ ao, osta­ni u taj­nos­ ti. Iz­be­gav­ aj…
– On će me naći, Koni – reče Ni­ko­la – bez ob­zi­ra šta ja da
uči­nim, on će doći ovam­ o. To je samo pit­a­nje vrem­ en­ a.
– Mog­ li bi­smo…
– Zab­ o­ra­vi iz­be­ga­van­ je nem­ i­novn­ og – reče Ni­ko­la – to je
gu­blje­nje energ­ i­je a nama će nje usko­ro mnog­ o treb­ a­ti. –
Sag­nuo se, kao da ne želi da ga Jus­ ti­na čuje. – Sada je naj‐­
važ­ ni­je da se od­i­gra igra. Naša igra. To nije igra žmurk­ e, to
je opas­ na igra ži­vo­ta. Iluz­ i­ja je u cent­ru sveg­ a. Po­kaz­ a­ćem­ o

pro­klet­nik­ u sed­ am smar­ag­da. Kada se pri­makn­ e do­volj­no
bli­zu shvat­i­će, prek­ as­ no, da su to u stvar­i mač­ ev­ i.

– Kart­a smr­ti – reče Koni – do­bar plan.
– Treb­ al­o bi da bude – reče Ni­ko­la – samo kada bi nam
uspel­o.
Koni po­kup­ i šo­lji­ce od čaja, nes­ ta­de iza sta­rin­skog jap­ an‐­
skog zas­ to­ra na kome su bili nas­ li­kan­ i beli ždra­lo­vi iz­nad
zlat­nog i ze­len­ og mora.
Ni­ko­la se okret­e Jus­ ti­ni, za­gle­da se dugo u njen­ e oči.
Onda reče:
– Ne znam da li znaš ko­li­ko si mi dra­go­cen­ a.
– Nik, Nik – Jus­ ti­na sta­vi gla­vu na njeg­ o­ve grud­ i. Vrel­e
suze za­i­skri­še joj u oči­ma. – To­li­ko se pla­šim. Tek što si se
vrat­io. Sada, kada znam da je Senđ­ in bli­zu, prep­ la­šen­ a sam.
Ja…
Nik­ o­la joj sta­vi než­ no ruku na usta.
– Pssst. Budi mirn­ a. Budi mir­na. Mor­aš da imaš po­ver­en­ ja
u mene.

***

»Pod­set­nik za mene« – za­puck­ et­ao je glas Pak Rata kroz
zvučn­ ik­ e. Sve je bilo obel­e­že­no da­tum­ om. – »Pred­met: na‐­
pad kom­pju­ter­skog vi­rus­ a na fir­mu Sato. Dati di­sket­e Miki
na anal­i­zu. Po­zvat­i je kroz dva dana… Pod­setn­ ik za mene:
po­zvat­i Miki. Ona sada nema niš­ ta. Kaže da je ar­hi­tekt­ur­a vi‐­
ru­sa neš­ to što do sada nije nik­ ad­ a vid­ e­la. To je loša vest.
Do­bro vest da je ona zai­n­ter­es­ ov­ an­ a, da je za­nim­ a pro­jek­ at.
Želi da sred­ i tu bud­ al­u, da kren­ e u neke svoj­e pla­nov­ e. Zvat­i
svak­ og dana. Pod­set­nik za mene: zvat­i Miki. Ni­šta. Pod­setn­ ik
za mene: zvat­i Miki. Ni­šta. Pod­set­nik za mene: Zvat­i Miki.
Miki kaže da se vir­us men­ ja. Ko­li­ko je ona mog­ la da zak­ lju­či,
iz­gle­da da se vir­us hran­ i do­mać­ i­nov­ im pro­gra­mom obez­be‐­
đen­ ja, ko­ri­sti ga dok ga men­ ja prem­ a svo­jim po­treb­ a­ma,
pro­bi­ja ga dok ide prem­ a najp­ o­verl­ji­vij­im po­da­ci­ma. Pod­set‐­
nik: vir­us nije kons­ tru­i­san tako da uniš­ ti pro­gram do­mać­ i­na.

To je vir­us krt­i­ca koji treb­ a da po­sta­ne veza iz­međ­ u za­šti­će‐­
nih po­dat­ak­ a i ko­ri­sni­ka vi­rus­ a. Ovo po­sta­je sve luđe i luđe.
Miki se slaž­ e. Ona je po­lu­de­la za ovim, radi po osamn­ ae­ st
čas­ o­va na dan. Pod­set­nik za mene: mi­slim da je Miki bli­zu
da slo­mi­je vi­rus. Prem­ a onom­ e što je mo­gla da zak­ ljuč­ i uz
po­moć po­dat­ak­ a koje mi je dao Nang­ i, komp­ jut­er Sa­toa na‐­
padn­ ut je samo prob­nim pro­gra­mom. Ona je pri­lič­no si­gur­na
da vir­us nije još usav­ rš­ en. Kaže da po­zna­je jed­nog tipa –
samo jed­nog – koji može da se po­ja­vi sa fant­as­ tič­nim sup­ er‐­
vir­u­som koji može da se adap­ti­ra na raz­ne pro­gram­ e obez‐
be­đe­nja. On je do­kaz­ an­ i gen­ ij­e, tako ona kaže i – još div­nij­e:
on radi u Ode­lje­nju za ra­zvoj Nak­ an­ o ind­ u­stri­ja. Ko­in­ci­denc­ i‐­
ja? Mo­ram od­mah da zov­ em Nang­ i­ja…«

Tra­ka je bila zav­ r­šen­ a, ali neka vrs­ ta ener­gi­je, nev­ id­ lji­ve,
neu­ h­ vat­lji­ve, is­pun­ jav­ al­a je pro­sto­ri­ju. Prvi po­da­ci snim­ lje­ni
su onog­ a dana kada su se Nang­ i i Pak Rat srel­i u elekt­ron‐­
skoj džun­gli Ak­hab­ ar­e: po­sled­nji po­da­ci snim­ lje­ni su dan pre
nego što je nes­ tao.

Nang­ i je se­deo i bul­jio u mali mag­net­o­fon. Bili su u pol­i­cij‐­
skoj stan­ ic­ i. Tomi je hod­ al­a gore–dole, veo­ ­ma nerv­ oz­ no, tako
da je Nang­ i, iako ob­uz­ et mag­net­o­fon­ om, rek­ ao:

– Šta vam je?
Tomi se nas­ mej­a­la. Zag­ le­dal­a se u njeg­ a.
– Ni­šta – rek­ la je kroz sti­snut­e usne – samo ako je Miki u
prav­ u, ja znam ko je stvor­io su­per­vir­us.
Nang­ i po­di­že gla­vu. Ona pres­ ta­de da hoda, sta­vi ruke na
bo­ko­ve.
– Ne gle­daj­te me tako. Čak znam i kako se vir­us zove.
MANT­ IS. To je skrać­ en­ ic­ a. Prem­ a reč­ i­ma mog pri­jat­el­ja, to je
vi­rus koji može da se pri­lag­ o­đa­va. On ko­ri­sti pro­gram obez‐­
beđ­ e­nja da bi pro­dro do najs­ kriv­ en­ ij­ih po­da­tak­ a. To što može
da se men­ ja mene je sas­ vim sled­ i­lo.
Nang­ i reče:
– Vaš pri­ja­tel­j je stvo­rio MAN­TIS?
Nje­gov mir­ni glas je nat­er­a da žmir­ne.

– On se zove Sei­­đi Ki­ko­ko, ali svi ga zovu Skand­ rel. On
radi za Nak­ an­ o, u nji­hov­ om Odel­je­nju za ra­zvoj. Po­zna­jem
ga go­di­nam­ a. On je sta­ri pri­ja­tel­j u koga imam po­ver­en­ ja.
Ne ver­uj­em da zna za šta se ko­ri­sti nje­gov pro­gram.

– On to mora da zna – reče Nang­ i i zag­ le­da se u nju. – Taj
vi­rus je tako nov, tako rev­ ol­u­ci­o­nar­an, da jed­ i­no on može da
zna vred­nost njeg­ o­vih rez­ ul­ta­ta.

Tomi klimn­ u gla­vom. Teš­ ko je sela u sto­li­cu, pro­vuk­ la je
pr­ste kroz kosu. Bila je uniš­ te­na.

– Mor­am da raz­go­var­am sa njim, mor­am da ot­krij­em…
– Ne još – reče Nang­ i.
Tomi nak­ ri­vi gla­vu.
– O čemu razm­ i­šlja­te?
– Razm­ i­šljam o tome kako smo nat­o­var­i­li svaš­ ta na svoj­a
ple­ća – reče Nang­ i – naš­ li smo se usred za­ver­e, mnog­ o veće
nego što sam mi­slio da će biti – po­gle­dao ju je. – Sada znam
kako je kada se nađ­ eš pred bi­kom. Nik­ o­la je bio u pra­vu. To
je jed­na od stva­ri koju mi je rek­ ao kada smo išli na aero‐­
drom. On i ja smo mes­ ec­ i­ma na meti. Ovak­ va oper­a­ci­ja za‐­
htev­ a dugo vrem­ e za pla­nir­an­ je.
– Ali, kak­ va je to oper­ac­ i­ja?
Nang­ i spus­ ti brad­ u na ruke, koje je skrs­ tio na gla­vi zmaj­a
na svom štap­ u.
– Još ni­sam si­gur­an o čemu je reč – reče po­lak­ o – niti ka‐­
kva je nam­ er­a cele ope­rac­ i­je. Sve je slič­no tom čud­nom vi‐­
rus­ u kr­ti­ci. Kao Miki, kom­pjut­er­ski ge­nij­e Pak Rata, mogu da
vi­dim arh­ it­ekt­u­ru vi­ru­sa ali još nis­ am si­gur­an kak­ av je cilj.
Bac­ io je po­gled na sat, ustao je. Sta­vio je mali mag­net­o‐­
fon u džep i rek­ ao:
– Haj­de­mo. Vrem­ e je da po­be­rem­ o plo­do­ve naše oper­a­ci‐­
je.
Mas­ ut­o Iši, pot­pred­sedn­ ik ope­ra­ci­ja, ček­ ao je kad su on i
Tomi sti­gli kući. Umi je nap­ ra­vil­a ko­la­če i pri­prem­ i­la je čaj Iši‐­
ju. Uči­nil­a je sve da se on oseć­ a udob­no u sobi de­vet tat­am­ i‐­
ja koja je služ­ i­la kao jed­na od služ­ be­nih pro­sto­ri­ja.

Či­tav zid je bio otvo­ren prem­ a dr­ven­ oj la­kir­a­noj eng­ a­vi
koja je vod­ i­la u unut­ra­šnji vrt. Iši, koji je srk­ ut­ao čaj, gle­dao
je azal­e­je i bo­žu­re. Brzo je sko­čio na noge i dub­ o­ko se po­klo‐­
nio, kada je Nang­ i ušao u sobu. Nang­ i oba­vi čin upo­znav­ a‐­
nja, kao da se Iši i Tomi nisu nik­ ad­ a ran­ ij­e srel­i.

Dođe Umi i po­služ­ i čaj a onda sede kraj Nang­ i­ja. Nang­ i
reče:

– Kak­ ve nam ves­ ti do­nos­ iš?
Iši se osmehn­ u, izv­ ad­ i vi­de­o­kas­ et­u iz tan­kog nes­ es­ er­a.
– Sve je ovde, Nang­ i–sane – reče on i pruž­ i mu kas­ et­u uz
du­bo­ki pok­ lon. – Onak­ o kao što ste pred­vi­del­i.
Nang­ i jekn­ u, uze kas­ et­u, ubac­ i je u vi­de­o­rek­ ord­ er i uključ­ i
ga. Nang­ i sede po­red Umi.
– Paž­ lji­vo gle­daj­te – reče on.
Po­jav­ iš­ e se sli­ke. Tomi je od­mah vi­de­la da to nije snim­ ao
amat­er: bio je to pro­fes­ i­o­naln­ o oba­vljen po­sao pra­ćen­ ja i
nadg­ le­dan­ ja.
Sli­ka po­stad­ e ja­snij­a. Svi su prep­ o­znal­i Istoč­ni vrt u car‐­
skoj pa­la­ti. Po­ja­vi se Iši, a od­mah za­tim Kus­ und­ a Ikuz­ a. Kao
svak­ a tra­ka snim­ an­ a zbog nadg­ le­dan­ ja, i ova je ima­la obel­e‐­
žen­ i dat­um, sat snim­ an­ ja, mi­nut­e, sek­ und­ e.
Vi­del­o se kako Ikuz­ a daje de­beo ko­ver­at Išij­u koji ga uzi­‐­
ma. Iši ga je otvo­rio prem­ a kam­ er­i koja, kako je to bilo ran­ i­je
do­go­vor­en­ o, pri­bli­ži žurn­ om ono što je bilo u ko­vert­i. Tomi je
ja­sno vid­ el­a novč­ an­ i­ce.
Dva muš­ kar­ca su raz­go­var­a­la neko vrem­ e, šet­a­juć­ i po
vrtu. Nije bilo zvu­ka na tra­ci. Naj­zad su se Iši i Ikuz­ a raz­dvo‐­
ji­li. Kam­ er­a je prat­i­la Išij­a kada je ušao u kola. Kola su pra­će‐­
na do drug­ og kraj­a To­ki­ja. Sve je snim­ an­ o na tra­ci. Nije se
nig­ de za­us­ ta­vljao.
Iši stad­ e uz tro­to­ar. Po­gle­da na sat. Po­ja­vi se čov­ ek. Otvo‐­
ri zad­nja vrat­a, sede na sed­ i­šte. Jas­ no se vi­de­lo da je to Kač
Ha­gav­ a, dob­ ro po­znat­i kla­di­o­nič­ ar, pov­ ez­ an sa Jak­ uz­ om.
Ha­ga­va je kratk­ o raz­go­var­ao sa Išij­em. Iši ne reče niš­ ta.
Pruž­ io mu je ko­ver­at. Bio je to onaj isti ko­ver­at koji Ikuz­ a dao
Išij­u. Hag­ a­va ga uze, dva puta preb­ ro­ja nov­ ac. Onda klimn­ u

gla­vom, vrat­i nov­ ac u ko­vert­u, sta­vi ko­ver­at u džep. Iza­šao
je iz kola. Iši se od­vez­ ao dal­je. Bio je to kraj tra­ke.

– Do­bri Isus­ e – reče Tomi.
Nang­ i se nak­ lo­ni svom pot­preds­ edn­ ik­ u.
– Do­bro oba­vljen po­sao, Iši–sane.
Mali čo­vek se nak­ lo­ni još dub­ lje.
– Hval­a, Nang­ i–sane. Jed­ ins­ tvo Sato in­ter­neš­ en­ el­a mora
da se odr­ži po svak­ u cenu. Nap­ ad na je­din­stvo komp­ a­ni­je je
lič­ni nap­ ad na svak­ og lo­jal­nog služ­ be­nik­ a. Bio sam po­ča‐­
stvov­ an vaš­ om ver­om u mene. Ma šta da sam ja urad­ io, to
je malo prem­ a zad­ ac­ i­ma koji su pred vama.
– Svak­ a in­di­vid­ ua je deo cel­i­ne – reče Nang­ i, oči­gled­no
za­do­vol­jan Iši­jev­ im od­go­vo­rom. – Svak­ i zad­ at­ak, obav­ ljen či‐­
stog srca je pod­jed­nak­ o važ­ an. To je nač­ in na koji radi firm­ a
Sato.
Tomi reče:
– Kako ste ovo smi­sli­li, Nang­ i–sane?
Nang­ i joj se okret­e i reče:
– Bila je to Nik­ o­li­na ide­ja. Da li zna­te fi­lo­zo­fi­ju koja sto­ji
iza ai­kid­ oa? Ai­kid­ o je veš­ ti­na konc­ ent­rič­nih krug­ o­va. Ona ko‐­
ri­sti tež­ i­nu nap­ ad­ a­ča pro­tiv njeg­ a. Vi ga po­vlač­ i­te prem­ a
sebi, umes­ to da ga gur­at­e od sebe.
Tomi je slu­šal­a.
– Mi smo ovde pri­men­ il­i istu fi­lo­zo­fi­ju. Umes­ to da od­bi­ja‐­
mo Ikuz­ in nap­ ad – mi smo se po­vuk­ li dal­je od nap­ a­da, pri­vu‐­
kli smo ga bli­že nama, mi smo se oslo­ni­li na njeg­ o­vu esenc­ i‐­
jal­nu strast za moć, da bi­smo ga po­tuk­ li do nogu. Sta­vil­i
smo ga pred svr­šen­ i čin. – On joj is­pri­ča o pr­vom sus­ ret­u s
Ikuz­ om. – Iši­je­va pri­ča bila je ne samo lo­gič­na, već neo­ ­do­lji‐­
va za Ikuz­ u. Iši­jev­ a žal­ba nat­e­ral­a ga je da po­mi­sli da može
da okren­ e Išij­a pro­tiv nas. Kao što smo i sumn­ jal­i, Ikuz­ a je
že­leo da is­kor­i­sti Iši­ja da bi mu ovaj rek­ ao kak­ va će biti naša
stra­teg­ i­ja – Nang­ i se opet osmehn­ u. – Iši ga je po­sluš­ ao. A
mi sada ima­mo do­kaz­ e pro­tiv Kus­ und­ e ikuz­ e, mo­raln­ i pa­ra‐­
gon Nam­ i­ja koji daje ogromn­ u sumu nov­ ac­ a Kaču Ha­ga­vi,
po­zna­tom kri­mi­nalc­ u.

– Ali, to se nije do­go­di­lo – reče Tomi – Ikuz­ a će to brzo do‐­
kaz­ at­i.

– Neće biti do­volj­no brz – reče Nang­ i – na mes­ tu na kome
se sada nal­az­ i Ikuz­ a, greš­ ke nisu do­puš­ ten­ e. Sem toga, šta
bi Ikuz­ a rek­ ao da bi mog­ ao da ob­jas­ ni vid­ e­o­tra­ku i ono što je
sni­mlje­no na njoj? Ma šta rek­ ao, neće mu se ver­o­vat­i. U
ovom slu­čaj­u, kao i u mnog­ im dru­gim sluč­ aj­ev­ im­ a, stvar­nost
nije va­žna. Važ­ ni­je je ono što lju­di mi­sle da se do­go­di­lo,
nego što se stvarn­ o do­go­di­lo. Ned­ o­zvo­lje­ni čin je pred
nama. A to što je to samo ilu­zi­ja, nik­ o­ga ne zan­ im­ a. Skand­ al
će biti stva­ran, bar što se tiče Kus­ und­ e Ikuz­ e.

***

Ši­sei je od­vez­ la Brend­ in­ga svoj­oj kući jer su njeg­ o­vu si­gur­no
op­sel­i no­vin­ ar­i.

– Že­lim da bu­deš sa mnom – rek­ ao je on ozbilj­no – po­sle
ono­ga što mi se de­si­lo, ne žel­im više nik­ ak­ va iz­nen­ ađ­ e­nja.

– Kuv­ a­ru – reče ona – znaš li da u Jap­ a­nu po­sto­ji ško­la
koja te uči da laž­ eš oči­ma?

Gle­dao ju je, dok se svlač­ io.
– Ist­uš­ i­rać­ u se – rek­ ao je – ose­ćam se kao da sam do­let­eo
iz Hong Kong­ a. Dođi sa mnom u kup­ a­ti­lo.
– Neću da ti smet­am, Kuv­ ar­u.
Brend­ ing je sada bio nag. Sa­vio je odeć­ u u lopt­u.
– Ne znam gde da sta­vim ove stvar­i.
Ši­sei pruž­ i ruke.
– Daj ih meni. Ja ću ih dati na čiš­ ćen­ je.
Brend­ ing ih baci na krev­ et.
– Neć­ eš niš­ ta da čuj­eš što treb­ a da ti kaž­ em, je li?
U njen­ om gla­su se nije oseć­ ao ni bol ni sam­ os­ až­ a­lje­nje.
– Sluš­ am te. Go­vor­i­la si mi o toj ja­pans­ koj ško­li – reče on i
pođe prem­ a kup­ at­i­lu.
– Mogu li da ti se pri­druž­ im? – pi­ta­la je Ši­sei.
Po­smat­rao ju je dok se svlač­ i­la. Ko žene uči da to rade?
Svak­ ak­ o ne nji­hov­ e maj­ke. Brend­ ing­ a je od­uv­ ek muč­ i­lo to

pi­ta­nje.
– Mi­sli­la sam da me se mož­ da pla­šiš – reče ona.
Brend­ ing pus­ ti vodu i usko­ro se kup­ at­i­lo is­pun­ i pa­rom.

Po­stal­o je veo­ ­ma to­plo. Stao je is­pod tuša, osta­vio je vrat­a
otvo­ren­ a. Ši­sei je ušla za njim, zat­vo­ri­la je vrat­a za so­bom.

– Što se tiče te ško­le – reče Brend­ ing, uži­vaj­u­ći u to­ploj
vodi koja mu je obav­ ij­a­la telo, ski­da­juć­ i pr­ljavš­ ti­nu, znoj od
stra­ha. Bože, što se uplaš­ io kada je ugled­ ao leš Dej­vid­ a Bri‐­
slin­ga u pr­tlja­žni­ku svog aut­o­mob­ i­la! Još više se upla­šio
kada su ga od­vel­i u po­li­cij­sku sta­nic­ u. Ne mogu da bud­ em
krim­ i­nal­ac mi­slio je. Nem­ am sto­mak za to. –… baš me zan­ i‐­
ma da čuj­em…

– Ško­la je bila u selu – reče Ši­sei. Uze­la je ko­mad sa­pu­na i
po­čel­a da mu tr­lja leđa. – Sve zgra­de su bile u sti­lu švajc­ ar‐­
skih brvn­ ar­a. Mes­ to je bilo kao iz maš­ te. Zval­o se Kin­sei no
Kumo, Zlat­ni oblak. U Jap­ an­ u svak­ a ins­ ti­tuc­ i­ja ima slo­gan
koji se čes­ to ko­ri­sti. Slo­gan Zlat­nog obla­ka je bio Ki­o­ki Ucu‐­
kuš­ i­ku Kanz­ an – Či­sto Lepo Sa­vr­šen­ o. U Zlat­nom obla­ku bile
su samo učen­ ic­ e, ali svi in­struk­to­ri su bili muš­ karc­ i. Rek­ ao bi
čo­vek da su nas učil­i da glum­ i­mo, ali to nije bila glum­ a. Se‐­
ćaš li se kata, prav­ i­la? Pa, sve što smo rad­ i­le u Zlat­nom
obla­ku bilo je određ­ en­ o kat­a­ma. To se nije od­nos­ i­lo samo na
našu glum­ u, već i na jelo, na spa­van­ je, na kup­ an­ je. Na sve.
Igra­le smo samo muš­ ke ulo­ge. Bilo je mnog­ o ra­zlo­ga za to.
Mi smo, na pri­mer, mo­ra­le da učim­ o nap­ a­met sve o ži­vo­tu
vel­i­kog glum­ca Jo­ši­za­ve Ajam­ e, čiji je konc­ ept glum­ e bio da
iz­raz­ i ide­al. »Žene glumc­ i« – go­vo­rio je on – »ne mogu da iz‐­
raz­ e krajn­ ju žens­ tve­nost na scen­ i jer će se oslo­nit­i na svoj­e
spolj­ne oznak­ e žens­ tven­ os­ ti: usne, bo­ko­ve, gru­di. To će uni‐­
šti­ti ide­al. Samo muš­ kar­ac može da stvo­ri ide­al­ni lik žene na
scen­ i.«

– Ali, to je ludo – reče Brend­ ing.
– Mis­ liš? – Ši­sei­­ne ruke su se spu­šta­le sve niže niz njeg­ o‐­
va leđa. – Zaš­ to? Zar ne shvat­aš da je ide­al­ni iz­raz mog­ uć
samo ako je pot­pun­ o veš­ tačk­ i? Idea­ l je ilu­zi­ja, vern­ o iz­ved­ e‐­
na.

Brend­ ing se okren­ uo.
– Onda isto važi i za žene? Samo one mogu da iz­raz­ e mu‐­
ški ide­al?
– Da.
– Ali ti si žen­sko i igraš žen­sku ulog­ u.
– Ja sam di­plo­mi­ra­la – reče Ši­sei – nis­ am više učen­ ic­ a.
Mnog­ e od moj­ih ko­leg­ i­nic­ a u Zlat­nom obla­ku do­laz­ i­le su tu
da uče da bi iz­gu­bi­le svoj­u žens­ tven­ ost, da bi na neki nač­ in
po­stal­e aseks­ ua­ l­ne. Znal­e su kak­ va ih mes­ ta ček­ aj­u u ja­pan‐­
skom druš­ tvu, uz nji­hov­ u žen­stve­nost. Zlat­ni oblak im je
omo­guć­ av­ ao da izb­ eg­nu tu sudb­ i­nu bar za neko vrem­ e.
– Zaš­ to si ti oti­šla u tu ško­lu?
– U to vrem­ e sam zna­la da žel­im da bud­ em slavn­ a
estrad­na lič­nost – reče ona. – Se­ćam se da sam pri­sus­ tvov­ a‐­
la venč­ an­ ju dve zvez­ de. Jap­ an je bio na nog­ am­ a. Čak ni pre‐­
mi­jer ne do­bi­ja to­li­ko pro­sto­ra u nov­ in­ am­ a i na TV. Po­naš­ al­i
su se prem­ a nji­ma kao da su kral­je­vi. Obož­ a­van­ je pub­ li­ke je
kao elekt­rič­ni tal­as i seć­ am se da sam mi­sli­la da su te dve
sav­ rš­ en­ e zve­zde oti­šle pra­vo na nebo. Imal­i su sve. Imal­i su
sve što sam ja žel­e­la.
Ši­sei­­ne duge trep­ av­ i­ce bile su teš­ ke od vlag­ e.
– Isti­na je da sam oti­šla u Zlat­ni oblak da bih po­sti­gla
kont­ro­lu nad dru­gi­ma – reče ona. – Znal­a sam da, kao žen‐­
sko, inač­ e to neću moći.
Brend­ ing je po­smat­rao kako se voda sli­va niz Ši­sei­­no mi‐­
ši­ćav­ o telo. Vla­ga se zad­ r­žav­ al­a na njen­ im naji­n­tim­ni­jim de‐­
lo­vi­ma i udub­ lje­nji­ma.
– Da­kle, tu si nau­ č­ i­la da laž­ eš oči­ma – reče on. – Da li su
te in­struk­to­ri nau­ č­ i­li da za­tvar­aš srce?
Po­di­gla je gla­vu prem­ a njem­ u.
– Kuv­ ar­u…
Do­ta­kao ju je.
– Kada samo ne bi mene lag­ a­la.
– Zaš­ to ti je isti­na to­li­ko važ­ na? – pi­tal­a je Ši­sei.
– Isti­ni sam pos­ vet­io svoj či­tav­ i ži­vot.
– Ali, či­tav ži­vot je laž.

– Ši­sei, nem­ o­guć­ e da u to ver­uj­eš.
– Ver­uj­em, Kuv­ ar­u. Zai­­sta ver­uj­em. I ti bi ver­o­vao kada bi
znao ono što ja znam.
Brend­ ing je iz­nen­ ad­ a uhvat­i za ram­ en­ a, pri­vuč­ e je k sebi
tako da su im se usta sko­ro do­di­ri­val­a. Zag­ le­dao joj se du­bo‐­
ko u oči, oči koje su bile obuč­ en­ e da lažu. Rek­ ao je: – Ko si ti,
Ši­sei? Da li si ti dama iz vaš­ ingt­ons­ kih vis­ ok­ ih krug­ o­va koja
igra igru bo­lje od dru­gih? Ili si za­bri­nut­a za čov­ ek­ o­vu oko­li­nu
i imaš sav­ r­šen­ o či­sto srce? Ili si nam­ uč­ en­ a ljud­ska sli­ka koju
je, kao ži­vot­i­nju, dr­žao ludi umet­nik? Ili si mala de­vojč­ i­ca
koju su po­slal­i u Zlat­ni oblak da nau­ č­ i kako da pot­či­ni svoj­u
seks­ ua­ l­nost da bi po­sti­gla neki nen­ or­mal­an ide­al? Znaš li
koja si lič­nost Ši­sei? – Od­mahn­ uo je gla­vom. – Mi­slim da ne
znaš. Ne ver­u­jem da si ti neka od ovih lič­nos­ ti, niti da si
komb­ i­nac­ i­ja tih lič­nos­ ti. Mis­ lim da ni tebi nije jas­ no šta si. Ti
si nav­ ik­ la da ob­man­ juj­eš. Nau­ č­ en­ a si. Tuž­ no je što ob­man­ ju‐­
ješ samo sebe.
Ši­sei je zaj­e­cal­a, iz­vi­la se iz njeg­ o­vog zag­ r­lja­ja, sruš­ i­la se
pred njeg­ o­ve noge. Gla­va joj se obe­si­la, voda joj je iz­ravn­ al­a
kosu, spus­ ti­la je kao za­ves­ u prek­ o njen­ og lica.
– Ši­sei, nem­ oj to da ra­diš – Brend­ ing je klekn­ uo po­red nje
i po­di­gao je da ustan­ e.
– Kuv­ ar­u – daht­a­la je – živ­ ot je za mene laž jer ne mogu
da se suo­ ­čim s isti­nom.
– Mo­raš da nau­ č­ iš da poč­neš da pri­hvat­aš isti­nu o sebi –
reče Brend­ ing.
– Ne mogu.
– Kada bi mo­gla da mi kaž­ eš isti­nu o sebi – reče Brend­ ing
– kada bi mo­gla da vi­diš da je ja pri­hvat­am, to bi već bio po‐­
čet­ ak.
– Ne! – za­gr­lil­a ga je. – Kuv­ ar­u, ne. Nem­ oj da me ter­aš na
to!
– Ši­sei – reče gr­le­ći je – ne mogu da te nat­er­am da bilo
šta urad­ iš. Mada mor­am da pri­znam ti mene mož­ eš.
Ši­sei je zat­vo­ri­la oči dok joj je srce udar­al­o.
– Umor­na sam, Kuv­ ar­u.

Brend­ ing za­tvo­ri vodu.
Najp­ re je obri­sal­a vodu sa njeg­ a, a onda je po­čel­a i sama
da se briš­ e.
– Mis­ lim da ima neš­ to tvo­je odeć­ e u mom pla­kar­u – rek­ la
je.
Brend­ ing je oti­šao u spa­vać­ u sobu, otvo­rio vrat­a pla­kar­a,
naš­ ao je svo­ju sob­nu hal­ji­nu od svi­le, par do­njeg rub­ lja. Bila
je tu i jed­na ko­šul­ja i uredn­ o is­pe­gla­ne i okač­ en­ e pant­al­o­ne.
Preb­ a­cio je kućn­ u hal­ji­nu, vez­ ao kaiš oko stru­ka. Dok je to
ra­dio, po­gled mu pade na ivi­cu vrat­a.
U vi­si­ni gla­ve nal­a­zi­la se flek­ a. Bila je obri­san­ a i očiš­ ćen­ a,
ali ogreb­ o­ti­na na dr­vet­u bila je oči­gled­no svež­ a. Bul­jio je u
neo­ ­farb­ a­no drvo kao da je neka te­ška op­tu­žba. U mi­sli­ma je
opet vid­ eo leš Dej­vid­ a Bris­ ling­ a u svom pr­tlja­žni­ku. Vi­deo je
smrt­o­nos­ nu ranu na po­tilj­ku. Bila je u obli­ku slo­va »V«. To
mu je El­bi­merl bez­broj puta po­nov­ io. U rani su nađ­ e­ni si­ću‐­
šni ko­mad­ i­ći dr­vet­a. »Znat­e li šta bi mo­glo da nan­ es­ e tak­ vu
ranu, sen­ at­o­re? Šta mi­sli­te?« Brend­ ing nije znao šta da mi‐­
sli, niti je imao poj­ma čime bi to mog­ lo da bude nan­ et­o. Ni
sada to ne bi znao.
Još je bio zam­ i­šljen, kada se Ši­sei po­jav­ i iz kup­ at­i­la. Ple­la
je kosu u deb­ el­u ple­te­ni­cu. Zas­ ta­la je, kada je ugled­ a­la nje‐­
go­vo lice.
– Ši­sei – reče Brend­ ing tiho – znaš li ko je ubio Dej­vid­ a
Bri­sling­ a?
– Dag­ las Houv.
– To je ono što mi­sli po­li­ci­ja – reče Brend­ ing.
Ši­sei­­no lice bilo je osvet­ljen­ o ali Brend­ ing nije mo­gao ni‐­
šta da vidi na nje­mu.
– Zaš­ to pi­taš? Znaš da ću te slag­ a­ti.
Brend­ ing raz­mi­sli, pa reče:
– Ne tra­žim ni­šta od tebe. Ako oseć­ aš neš­ to prem­ a meni,
ako že­liš da olakš­ aš svom nap­ a­ćen­ om srcu, reći ćeš mi isti‐­
nu.
– Kuv­ ar­u, vol­im te.
Od­mahn­ uo je glav­ om.

– Ne znam šta to sada znač­ i.
Ši­sei je sta­jal­a vrlo mirn­ o ali, čak i na ra­sto­jan­ ju od nje,
Brend­ ing je mog­ ao da vidi kako se men­ ja. Oset­i­la se nap­ e‐­
tost, kao da je vaz­ duh iz­međ­ u njih zal­e­pe­tao. Šta je to rek­ la
ran­ ij­e? »Mi­slil­a sam da ćeš me se pla­ši­ti.« Ako je ona ubi­la
Dag­ la­sa Ho­uv­ a, ima­la je ra­zlo­ga za to. Šta je za­us­ tav­ lja da
ne ubij­e i njeg­ a? Nije imao stvarn­ ih do­kaz­ a i nik­ ad­ a ih neće
imat­i. Samo tamn­ a, sumn­ ji­va mr­lja na vrat­i­ma njen­ og pla­ka‐­
ra i njeg­ o­va suv­ iš­ e akt­iv­na maš­ ta.
Ši­sei najz­ ad reče:
– Šta bi ra­dio da ti kaž­ em isti­nu?
Brend­ ing od­mahn­ u glav­ om.
– Mor­aš da mi kaž­ eš, zato što že­liš da mi kaž­ eš isti­nu,
zato što žel­iš da poč­neš ži­vot is­po­četk­ a a ne zato što ću ja
rea­ g­ o­vat­i ovak­ o ili ona­ko.
Ši­sei­­ne oči su si­jal­e kao ći­li­bar obas­ jan svet­lo­šću. Ona je
dub­ o­ko uzd­ ah­ ul­a, bo­reć­ i se da po­stig­ne pra­nu, ravn­ ot­ež­ u.
At­mo­sfer­a u sobi je bila veo­ ­ma nap­ et­a, kao da su neki tal­a­si
išli od Ši­sei i udar­al­i o Brend­ ing­ o­ve grud­ i pa se od­bi­ja­li.
– Da – šapn­ u ona – znam.
Brend­ ing uz­dahn­ u, zag­ le­da se u njen­ o lice.
– Već do­volj­no znam.
Po­nov­ o je oset­io nap­ et­ost, ose­tio je znoj koji mu je lio is‐­
pod pa­zu­ha, oset­io je kako mu znoj kliz­ i niz kič­mu.
– Žel­im da neš­ to znaš, Ši­sei, ja te vol­im. Ali, ja još nis­ am
si­gu­ran koju oso­bu u tebi vo­lim. Da li je to sav­ rš­ en­ a ilu­zi­ja u
koju si me ti nat­e­ra­la da po­ver­u­jem? Ili si to ti – stvar­no ti,
skri­ven­ a dub­ o­ko neg­ de u tvo­joj slab­ o­sti i neu­ h­ vat­lji­vo­sti. –
Nije ski­dao po­gled sa nje. – Po­trebn­ a mi je tvo­ja po­moć da
bih to ot­krio. Ja sam već nav­ ik­ ao na ilu­zi­ju. Sada mi je po‐­
trebn­ o da se nav­ ikn­ em na pra­vu Ši­sei. Reci mi, da li žel­iš da
mi po­mog­neš?
Ši­sei je plak­ al­a.
– Ne mogu da ver­u­jem da si još ovde. Ne mogu da ver­u‐­
jem da te ni­sam ote­ra­la. Zaš­ to si ostao? Ne mogu to da ra‐­

zu­mem. Što gro­zni­je stva­ri čuj­eš o meni, ti si mi sve bli­ži. Da
li je to mo­gu­će? O, Bože, moj Bože.

Brend­ ing je hteo da je zag­ r­li ali je oklev­ ao, oseć­ aj­uć­ i da
bi to sada bila greš­ ka. Seć­ ao se kau­ b­ o­ja koga je upo­znao
jed­nom, za vrem­ e od­mor­a na Zap­ a­du. Po­smat­rao ga je kako
kro­ti di­vljeg pas­ tuv­ a. Kau­ b­ oj mu je rek­ ao da je pas­ tuv najo­ ‐­
pa­sni­ji u tren­ utk­ u pre nego što se pred­ a, pre nego što pri‐­
hvat­i tež­ i­nu ljud­skog tela, pre nego što za­gri­ze đem. Bren‐­
ding je in­stinkt­iv­no ose­tio da je uprav­ o sada na prel­om­noj
tačk­ i sa Ši­sei. Nije se opus­ tio. Umes­ to toga, samo ju je po‐­
smat­rao dok su joj suze te­kle niz ob­ra­ze, dok mu se srce sla‐­
mal­o.

– Isti­na je… – po­čel­a je Ši­sei ali je nag­ lo za­sta­la, pri­bra­la
je snag­ u pa je po­nov­ o po­čel­a. – Isti­na je da se meni do­pa­da
estra­da. Odu­ v­ ek mi se do­pa­dal­a. Vo­lim da glum­ im, jer mi se
čini da tako najb­ o­lje ose­ćam ljub­ av pub­ li­ke.

Po­nov­ o je zas­ ta­la. Brend­ ing je znao da ima šans­ e da ne‐­
što sada ist­i­sne iz nje.

– Moj brat – reče Šis­ ei čudn­ im gla­som – je rek­ ao da bi glu‐­
ma bila smrt za mene.

– Nis­ am znao da si imal­a bra­ta.

– Imal­a sam bra­ta bli­zan­ca. – Osmehn­ ul­a mu se. – Ima mno‐­
go stva­ri koje ne znaš o meni, Kuv­ ar­u. Ima mnog­ o stva­ri
koje bih vo­lel­a da ne mor­am da ti kaž­ em.

– Šta je to? Mi­sliš da ću oti­ći, kada ih bud­ em saz­ nao?
Ši­sei je uzd­ ahn­ ul­a.
– Kuv­ ar­u, niko ni­ko­ga nije tako vo­leo kao što ja vol­im
tebe. Niko nik­ ad­ a neće nik­ o­ga to­li­ko vol­e­ti niti onak­ o kako ja
to mogu. Bez ob­zi­ra šta se do­go­di­lo, to se neće nik­ ad­ a pro‐­
men­ it­i. Kun­ em ti se da je ovo istin­ a.
– Da, to znam.
– Vo­le­la bih da mogu da ti ve­ru­jem.
– Zaš­ to? Ja ti ni­kad­ a nis­ am lag­ ao – pruž­ io joj je ruku. – Vi‐­
diš kako si pot­pu­no sput­an­ a svoj­im ste­gam­ a.
Nas­ lo­ni­la se na krev­ et, kao da je iz­nen­ ad­ a iz­gub­ i­la vo­lju
da sto­ji.
– O, Bože, šta že­liš od mene? Zar ne shvat­aš da će me
isti­na uniš­ ti­ti?
– Ne, neće, Ši­sei. To je ilu­zi­ja koju ko­ri­stiš da bi samu
sebe prep­ la­ši­la. Ono što že­lim od tebe to je da iza­đeš iz rupe
u ko­joj si ži­vel­a go­di­nam­ a. Ja ti nud­ im ži­vot, i samo ži­vot.
Ši­sei, drht­e­ći, reče:
– Igral­a sam za tebe si­ren­ u i Judu. Sada za­htev­ aš od
mene da nap­ u­stim glum­ u, da osta­vim ulog­ e koje sam sa to‐­
li­ko lju­bav­ i osmi­sli­la, da po­sto­jim samo kao ja. Ne znam da li
to mogu da urad­ im.
– Nar­avn­ o da ne mo­žeš jer si ti stra­nac sam­ oj sebi. Kada
bi im se pru­ži­la pri­li­ka, svi lju­di bi – kada bi treb­ al­o da bi­raj­u
iz­međ­ u po­znat­og i ne­po­zna­tog, oda­bra­li po­zna­to.
– Ja nis­ am ljud­sko biće – vikn­ u Ši­sei, prep­ la­šen­ a, sa bo‐­
lom u srcu što ju je on nat­er­ao da pri­zna isti­nu, mada se pre
mnog­ o go­di­na zak­ lel­a da to neće ni­ko­me reći. – Moj brat i ja
smo odvo­je­ni od svih lju­di. Mi smo tanđ­ i­an­ i. Mi imam­ o po­se‐­
ban dar uma. Mi vi­di­mo stvar­i, zna­mo mnog­ e stva­ri – mo­že‐­
mo da urad­ i­mo mnog­ o toga što niko ne može.
Zap­ rep­ a­šćen, Brend­ ing je kren­ uo prem­ a njen­ oj zgrč­ en­ oj
form­ i na krev­ et­u.

– Zar si vid­ o­vit­a?
Gor­ko se nas­ mej­al­a.
– Samo u naj­ši­rem smi­slu te reči. Ni­sam od onih koji
mogu da po­go­de dat­um ro­đe­nja nek­ o­ga iz pub­ li­ke. Ne, ni‐­
smo mi ti. Naš dar je mnog­ o snaž­ ni­ji.
Brend­ ing sede bli­že do nje. Oseć­ ao je njen bol kao svoj
sop­stven­ i. Osmehn­ uo joj se, ohrab­ ru­juć­ e.
– Da li je to ta tvo­ja stra­šna taj­na zbog koje si mi­sli­la da
ću te mrz­ e­ti?
– Ne – teš­ ko je di­sal­a Ši­sei. Onda se okren­ ul­a od njeg­ a. –
O, Bože, po­mo­zi mi. – Za­drht­a­la je, pa je rek­ la. – Ne, moja
taj­na je moj brat bli­zan­ ac. Moja veza sa njim. Moj brat, a ne
ludi umetn­ ik Zaso, čije sam ime iz­mi­sli­la, zat­vo­rio me je i
stvor­io na mo­jim le­đi­ma ono čud­ o­vi­šte iz sna koje ga je pro‐­
gan­ jal­o u svak­ om tren­ utk­ u njeg­ o­vog mla­dog ži­vo­ta. Sa mo‐­
jim brat­om sam bila int­im­na na nač­ i­ne koje niko ne može da
shvat­i. Moj brat bli­za­nac je taj koji me voli do smr­ti, koji mi
ne do­pu­šta da odem, koji je uniš­ ta­vao one koji su htel­i da
me vole kao što me voli on. Moj brat bli­za­nac je moj čuv­ ar,
moj duh–lju­bavn­ ik, moja dru­ga po­lo­vin­ a, tam­na, od­boj­na,
koja pod­seć­ a na smrt.
Brend­ ing po­gle­da Ši­sei pru­že­nu prek­ o krev­ et­a, vide vel­i‐­
kog pa­uk­ a kako se po­kreć­ e, kako diše onak­ o kao što je ona
di­sal­a, živi kao što je ona ži­vel­a i prvi put je shvat­io ši­ri­nu
njen­ e ago­ni­je, pri­ro­du tamn­ ic­ e bez zi­do­va u ko­joj je ona bda
zat­vo­ren­ a.
Po­kren­ uo se da je dot­ak­ne.
– Ši­sei…
– Sač­ ek­ aj – reče ona – ima još toga. Moj brat me je juče
naz­ vao. On je ovde, u Amer­i­ci. U Njuj­or­ku. Neš­ to se do­go­di‐­
lo. Po­zvao me je.
– Ne mor­aš da ideš.
– Ali, mor­am, Kuv­ ar­u. – Okren­ ul­a se na krev­ et­u. – Kada bi
znao bilo šta o meni, znao bi da mo­ram. Kata, prav­ il­a. Giri,
moja du­žnost. To su još uvek jed­ i­ne def­i­ni­ci­je moga ži­vot­a.
Bez njih, ja sam niko i ni­šta.

Sela je. Oči su joj bile pune prek­ li­njan­ ja; nije tra­ži­la sim‐­
pat­i­ju već neš­ to što je sličn­ o ra­zu­mev­ an­ ju. Kao da je go­vor­i‐­
la: »Kuv­ ar­u, nem­ oj da bu­deš Zap­ adn­ jak, sada. Po­kuš­ aj da
mi­sliš kao Istoč­njak. Budi str­pljiv, budi sprem­ an da sve pri‐­
hvat­ iš«

Pruž­ i­la je ruke.
– Drži me, Kuv­ ar­u. Pla­šim se.
– Svog bra­ta? – pi­tao je, dok ju je grl­io.
– Da – šap­nul­a je ona – ali, ja sam sada prep­ la­šen­ a od
same sebe.
– Mis­ lim da je to do­bar znak – Brend­ ing je mi­ri­sao njen­ u
vlaž­ nu kosu, ose­ćao je fini mi­ris njen­ e kože. Kao da se ba­cio
na li­vad­ u punu polj­skog cveć­ a. Gr­lio ju je, ose­ćaj­uć­ i je tako
bli­zu sebe i sada je znao da je voli više od sve­ga na svet­u.
– Kuv­ ar­u – reče ona, a drht­aj po­tres­ e njen­ o telo – mo­rać­ u
da odem. Ujut­ro. Biće to prva stvar koju ću da učin­ im.
– Ho­ćeš li mu reći za mene?
– Neću mor­at­i – reče Šis­ ei – on će to već znat­i.
Brend­ ing je ose­ćao onu pos­ eb­nu jezu koja mu se spuš­ tal­a
niz kičm­ u.
– Šta će se do­go­di­ti?
– Ne znam. Moj dar nema to­li­ku moć. Ja mogu samo da
ose­tim ko­li­ko je snaž­ na tvo­ja lju­bav. To je kao sja­jan bol u
mom srcu.
Zag­ r­li­li su se i lju­lja­li levo–de­sno, kao deca koja su do­ži‐­
vel­a neš­ to stra­šno.
– Ne mogu da kren­ em sa to­bom, Ši­sei – reče Brend­ ing –
ne mogu da osta­vim nov­ in­ ar­e. A da­nas će se gov­ o­ri­ti o mom
rač­ un­ u za Ins­ ti­tut u Sen­ at­u. Ja sam sponz­ or. Mor­am da bu‐­
dem tamo. Kata. Giri.
– Raz­ um­ em.
– Ipak, biću sa to­bom – Brend­ ing je po­lju­bi u vrat sa to­li­ko
než­ nos­ ti da je Ši­sei po­čel­a da pla­če.
Njen­ i nokt­i za­bi­še se u miš­ i­će na njeg­ o­vim leđ­ i­ma.
– Kuv­ ar­u, kada bi znao ko­li­ko te vo­lim!

***

Kada se Tomi vra­ti­la u svoj­u kanc­ el­a­ri­ju da po­kup­ i neke bel­e‐­
ške, je­dan unif­or­mi­san­ i po­li­caj­ac joj reče da je neko čeka.
Se­ti­la se kako je ovak­ o isto, tačn­ o pre mes­ ec dana, bila oba‐­
veš­ ten­ a da je neko čeka i tada se prvi put srel­a sa Tanz­ an­ om
Nang­ i­jem.

Čim je pri­šla sto­lu tog po­pod­nev­ a, prep­ o­zna­la je čo­vek­ a
koji je tu sed­ eo. Okren­ ul­a se i uzel­a dve šol­ji­ce čaja pa ih je
do­nel­a za sto.

– Zdra­vo, Skand­ rel­e – rek­ la je i pruž­ i­la mu čaj – kako si ti,
do đa­vo­la? – Vi­del­a je po njeg­ o­vim prep­ la­šen­ im oči­ma kako
je.

– Domo, Tomi–san – rek­ ao je Skand­ rel. –
Hval­a.
Uzeo je za­hvaln­ o čaj i is­pio ga u tri gu­tlja­ja.
– Ako žel­iš još, znaš gde se na­laz­ i čaj­nik – rek­ la je.
– Hval­a – reče on po­nov­ o i nak­ lon­ i se, sada veo­ ­ma for‐­
maln­ o, osmehn­ u se, prav­ a sli­ka jap­ ans­ kog Bi­li­ja Aj­do­la.
Tomi ga je po­smat­ra­la dok je išao da uzme još čaja.
Kada se okren­ uo, rek­ la je:
– Mor­am da kaž­ em da sam iz­nen­ ađ­ e­na što si do­šao bez
po­zi­va.
– Mol­im?
– Gde je Ki­lan?
Skand­ rel je bio to­li­ko iz­nen­ ađ­ en da je plju­snuo vrel­i čaj
po sebi.
Tomi mu dade go­mi­lu pa­pir­nat­ih sal­vet­a da se oči­sti.
– Jesi li se ope­kao? – pi­ta­la je.
– Nije straš­ no – reče Skand­ rel.
– Ni­sam go­vor­i­la o čaju – nji­hov­ i po­gle­di se suk­ o­bi­še. –
Zaš­ to Ki­lan nije do­šla ova­mo sa to­bom? – rek­ la je to ti­him
gla­som ali se oseć­ al­a čvrs­ ti­na iza njeg­ a.
– Ki­lan? Zaš­ to bi ona do­šla ovam­ o?
– Zato što je ona u ovo uplet­en­ a sa tob­ om.
– U šta?

– Pres­ tan­ i! – Tomi je to rek­ la tako oštro da se Skand­ rel
sled­ io, šol­ji­ca mu je za­stal­a u vaz­ du­hu na pola puta do usa‐­
na. – Do­šao si ovam­ o po po­moć. I slep­ ac bi mo­gao da kaže
da si u nep­ ri­li­ci. Haj­de da ne tra­ći­mo vrem­ e. Znam sve o
MAN­TIS–u i znam šta može da urad­ i. Bio si loš mo­mak. Ja
sam za to vrem­ e ra­di­la sa Tanz­ a­nom Nang­ i­jem. Po­zna­ješ li
ga? Treb­ al­o bi. Ti si is­pro­bao svoj MAN­TIS vir­us na njeg­ o­vom
komp­ ju­ter­skom si­ste­mu – Tomi je od­mahn­ ul­a gla­vom. – Uva‐­
lio si se u du­bo­ka govn­ a, Seđi. Ja te po­zna­jem, pri­ja­tel­ju.
Znam za šta si spo­so­ban i šta ti nik­ ad­ a ne bi palo na pa­met.
Zato znam da je u sve to umeš­ an­ a Ki­lan Oro­ši. Nek­ ad­ a smo
bili bli­ski. Tri mus­ ket­ar­a, seć­ aš li se? Ho­da­li smo po bio­sko­pi‐­
ma, vis­ i­li u Gin­zi, pili pivo i jeli piću.

Skand­ rel pro­či­sti grlo.
– Ko­li­ko je vrem­ en­ a otad­ a pro­šlo.
– Ti meni pri­čaš, brat­e – Tomi je sta­vi­la ruke na sto. – U
redu, kraj. Do­šao si da traž­ iš po­moć. Mogu da ti je pruž­ im,
ali samo ako si krajn­ je iskren sa mnom. Isti­na i ni­šta više
nego isti­na, neka nam pom­ og­ne Džon Vejn.
Skand­ rel se osmehn­ u ali osmeh­ a usko­ro nes­ tad­ e sa nje‐­
go­vih usan­ a.
– Mo­raš da shvat­iš. I Ki­lan mi je pri­ja­te­lji­ca. Imam oba­ve‐­
ze prem­ a…
– Ni­kak­ vih obav­ ez­ a nem­ a­mo prem­ a njoj. Seđi, po­gle­daj
je. Ona je majs­ tor ma­nip­ ul­ac­ i­je.
– Vas dve…
– Zab­ o­ra­vi na nas – reče Tomi – za­što nisi od­mah do­šao
do mene?
– Ki­lan je rek­ la da ne dođ­ em.
– Kil­an – Tomi se je­dva uz­dr­ža­la. – Ja sam ti pri­ja­tel­j, Seđi.
Ja bih ti po­mog­ la. Ja ću ti sada po­moć­ i ako mi daš šans­ u.
Skand­ rel uklon­ i po­gled. Nije mo­gao da gle­da to lice koje
ga je op­tuž­ i­val­o. Sta­vio je šo­lji­cu sa čaj­em ustra­nu, stav­ io
lice u ruke.
– Tomi–san, nas su sko­ro ubi­li pro­šle noći. Naš­ ao sam tra‐­
ku, elekt­rons­ ki pri­sluš­ ni apar­at, celu oprem­ u koju je neko sa‐­

krio u nap­ uš­ ten­ om sta­nu po­red moga. Mom­ ak, poj­ma ne‐­
mam šta mu se do­go­di­lo, špi­jun­ ir­ao je mene, ali i Ki­lan i Ku‐­
sund­ u Ikuz­ u. Ima do­sta pr­ljav­šti­ne o njem­ u. Ki­lan je do­šla na
ide­ju da treb­ a da pro­dam­ o tra­ku Ikuz­ i. Ona je rek­ la da može
da se sa njim nag­ o­di. Vrlo lako. Ali, umes­ to da dođe da se
nag­ o­di sa nama, Ikuz­ a je po­slao svoj­a kola na nas koja su
nas si­noć sko­ro smr­skal­a. Pro­klets­ tvo, usran­ a kola su ju­ri­la
tro­to­ar­om prav­ o na nas. Da ni­sam puc­ ao u nji­hov­ u šof­er‐­
šajb­nu, Kil­an i ja bi­smo bili mr­tvi.

– Samo malo – reče Tomi. Srce joj je to­li­ko udar­a­lo da nije
mog­ la da raz­mi­šlja. Da li je kas­ et­a koju je Skand­ rel naš­ ao
mo­gla da pri­pad­ a Pak Ratu? Nang­ i je rek­ ao da je on prat­io
Ikuz­ u. Ali, ako je tako, kako to da je on špi­jun­ ir­ao Skand­ rel­a?
Onda joj sinu ko je bio veza: Ki­lan Oro­ši.

Tomi po­di­že te­le­fons­ ku sluš­ al­i­cu i okren­ u jed­ an broj.
– Po­treb­ an mi je tim za oti­ske – reče i dade Skand­ rel­o­vu
adres­ u i broj sta­na do njeg­ a. – Žel­im da se taj nap­ u­šten­ i
stan pro­češ­ lja od vrha do dna. Taj po­sao je najv­ až­ ni­ji. Oček­ u‐­
jem rez­ ul­tat­e za dvad­ e­set čet­i­ri sata.
Okren­ ul­a je zat­im broj drug­ og lo­kal­a i za­mo­li­la de­žur­nog
ofi­ci­ra da joj kaže sve o sao­ ­brać­ ajn­ im nes­ reć­ am­ a u toku pro‐­
te­kle noći. Isp­ ri­čao joj je i za udes crn­ og Mer­ced­ e­sa koji je
ulet­eo u niz tro­šnih zgra­da na obo­du gra­da. U ovom udes­ u
nas­ tra­da­lo je dvo­je lju­di u Merc­ ed­ e­su. Čudn­ o je, do­dao je
dež­ ur­ni služ­ be­nik, što su na šof­erš­ ajb­ni ot­kriv­ en­ e rupe od
met­ak­ a.
Tomi je pi­tal­a da li su žr­tve ident­i­fi­ko­van­ e. Služ­ be­nik joj je
rek­ ao neka dva imen­ a koja joj nisu niš­ ta zna­či­la. Pi­tal­a je da
li su ta imen­ a pro­vuk­ li kroz komp­ jut­er.
– Jes­ mo i, zbog ono­ga što smo do­bi­li, sluč­ aj smo pred­ a­li
Ode­lje­nju za ubis­ tva, vama – reče on. – Ovi ti­po­vi su bili čla‐­
nov­ i Jak­ uz­ e.
Tomi je za­hval­i­la de­žurn­ om služ­ be­nik­ u, spus­ ti­la te­lef­on‐­
sku sluš­ al­i­cu, zam­ i­sli­la se. Po­gle­dal­a je Skand­ rel­a.
– U prav­ u si – rek­ la je. – Kus­ und­ a Ikuz­ a je po­kuš­ ao da vas
ubi­je. Šti­ti­ćem­ o vas od sada. Gde je Ki­lan?

– Ja…
Tomi šče­pa svoj­u ta­šnu i obiđ­ e sto.
– Bol­je da mi od­mah kaž­ eš, bu­dal­o, jer će sut­ra ujut­ro biti
prek­ as­ no.
Dok su sil­az­ i­li ste­pen­ i­štem, pru­ži­la je ruku:
– Daj mi tu kas­ et­u.
Skand­ rel po­slu­šno stav­ i kas­ et­u u njen­ u šaku.

***

Gde god bi Kus­ und­ a Ikuz­ a po­gle­dao vid­ eo je svoj­e lice kao u
nek­ om is­kri­vlje­nom ogle­dal­u. Vi­deo je sebe na te­le­viz­ i­ji kako
pred­ aj­e ko­ver­at Mas­ ut­u Išij­u i kako Iši taj ko­ver­at pred­ aj­e
Kacu Hag­ a­vi. Koju god bi rad­ io stan­ ic­ u upal­io, čuo bi ko­men‐­
tar­e o skand­ al­u.

Kada bi otvo­rio nov­ i­ne i odat­le bi ga gle­dal­o njeg­ o­vo lice,
uz po­mi­njan­ je pro­klet­e vid­ eo tra­ke.

Ii­kuz­ a je mi­slio: Ja sam kao ži­vo­ti­nja uhvać­ en­ a u kav­ ez i
lju­di do­laz­ e da bulje u mene, da cokć­ u jez­ i­kom i da se čude
kako sam mog­ ao tako neš­ to da urad­ im.

Tel­e­fon je po­čeo da zvo­ni po­sle pr­vih ves­ ti o tom skand­ a‐­
lu. Ikuz­ i­na krv se sle­di­la. Znao je ko ga zove. Nami. Nami će
že­let­i da ga po­seb­no kaz­ ni. Imao je dr­sko­sti da uvuč­ e Nami
u ovaj skand­ al. To mu ni­kad­ a neće biti opro­šten­ o. Suv­ iš­ e je
bio čvrs­ to po­vez­ an sa Nam­ i­jem koji je od njeg­ a svo­jev­ rem­ e‐­
no nač­ i­nio jed­nog od najm­ oćn­ ij­ih lju­di u Jap­ a­nu. Sada će ga,
svak­ ak­ o, zad­ a­vi­ti.

Ikuz­ a je znao da ne sme da do­pus­ ti da se to desi. Mo­ra­će
da pred­ u­zme neke ko­rak­ e.

Dok je lila kiša, Ikuz­ a kli­znu iz kuće kroz spo­redn­ i iz­laz.
Bio je ode­ven u farm­ er­ke, duks­ er­i­cu sa natp­ i­som UCLA, na
nog­ am­ a je imao Ri­bok pat­i­ke a prek­ o sveg­ a kiš­ nu kab­ a­nic­ u.
U dže­po­vim­ a je imao neš­ to više od pe­snic­ a. Niko nije pri­me‐­
tio kada je izaš­ ao.

Ikuz­ a je preš­ ao nek­ o­li­ko blo­ko­va do pod­zem­ne žel­ez­ ni­ce.
Dok je prel­az­ io grad, imao je vrem­ en­ a da raz­mi­šlja o pro‐­

menl­ji­vos­ ti ljud­ske pri­ro­de. Ko­li­ko dugo je bio ner­an­ jiv? Nije
znao.

Dok je sta­jao u redu da siđe na svo­joj sta­nic­ i, Ikuz­ a shvat­i
da je je­di­na moć koju čov­ ek može da ima nad dru­gim čo­ve‐­
kom – smrt.

Nebo je bilo crno. Kiša je udar­a­la po kiš­ o­bra­nim­ a, kro­vo‐­
vi­ma, pločn­ i­ku, uz neki dem­ ons­ ki užit­ak.

Ovo je grad pun ovac­ a mis­ lio je Ikuz­ a ovo je ze­mlja ovac­ a
i svi idu u jed­nom prav­cu, bez određ­ e­nog ci­lja. Mada je ho‐­
dao među nji­ma, mada je bio sli­čan nji­ma, više se nije ose‐­
ćao kao nji­hov član. Nije više ose­ćao po­nos zbog nji­hov­ og
za­jed­niš­ tva niti zbog toga što se uklap­ a u to. On je sada bio
kao bal­on bez ko­nopc­ a koji je le­teo u vis­ i­nu, noš­ en nev­ id­ lji‐­
vim vet­ro­vim­ a.

Ikuz­ a za­sta­de pred hram­ om, do­dirn­ u zvo­no. Hteo je da
za­tra­ži po­moć Šint­o bo­go­va ko­jih je bilo svud­ a. Niš­ ta nije
ose­tio: bio je od­seč­ en od sveg­ a, bio je mrt­av čov­ ek među ži‐­
vi­ma.

Te vi­deo­ ­tra­ka, tako dr­sko sni­mlje­na, tako bez­o­braz­ no iz‐­
mi­šlje­na, uniš­ ti­la je Ikuz­ in ta­tem­ e – njeg­ o­vu sli­ku čas­ ti i vrl­i‐­
ne koje je preds­ ta­vljao u javn­ os­ ti.

Bez tat­em­ ea koji je za nje­ga bio to­li­ko važ­ an – koji je bio
važ­ an i za Nami – on je bio bez mes­ ta u druš­ tvu, bez obra­za.
Živi mr­tvac.

U Asa­kuz­ i je do­šao do jevt­i­nog hot­e­la. Po­peo se na gor­nji
sprat i oti­šao do određ­ en­ e sobe. Slo­mio je vrat­a i ušao, što
nije bilo ni najm­ an­ je te­ško za čo­vek­ a njeg­ o­ve vel­i­či­ne i sna‐­
ge.

U sobi nije bilo mes­ ta gde bi se čo­vek sak­ rio.
– Prat­io sam tebe i iz­daj­ni­ka Ki­ko­koa – reče Ikuz­ a oso­bi
koja se kri­la u po­lut­am­ i – ali, na kraj­u, to nije bilo ni važ­ no.
Znao sam da ćeš se skriv­ at­i kao ži­vo­ti­nja u tami.
– Mi­sli­la sam da ću ovde biti be­zbed­na – reče Ki­lan Oro­ši.
– Ni­gde nisi bez­ bed­na kada sam ja u bli­zi­ni – reče Ikuz­ a i
kren­ u prem­ a njoj – treb­ a­lo je to da znaš.

– Ja ne­mam kas­ et­u. Dala sam je Seđ­ i­ju. On ju je od­neo u
po­li­ci­ju.

– Baš me brig­ a, sve je otiš­ lo mno­go da­lje.
Kren­ uo je na nju, ogro­man kao drvo, u skuč­ en­ om pro­sto‐
ru hot­el­ske sobe.
Ki­lan se po­kret­e, njen­ a si­lue­ t­a se pro­men­ i dok je di­za­la
ruke.
– Sta­ni! Imam rev­ ol­ver!
– Rev­ olv­ er me neće za­us­ tav­ i­ti, Ki­lan. Ni­šta što bi ti mog­ la
sada da urad­ iš ne može da me za­us­ ta­vi da urad­ im ono zbog
čega sam doš­ ao ovam­ o – glas mu je bio sko­ro než­ an ali u
njem­ u se oseć­ al­a si­gurn­ ost, reš­ en­ ost da ide do kra­ja. Ona se
ugri­ze za usne.
Ruke su joj bile is­pruž­ en­ e, lakt­o­vi ukruć­ en­ i. Ikuz­ a vide
blje­sak met­a­la u pol­u­tam­ i.
– Puc­ ać­ u!
– I ja ću – reče on.
Kiša je udar­al­a kao živo biće po sta­kli­ma, kao da tra­ži da
uđe. Alu­mi­nij­um­ske ro­let­ne tan­dr­kal­e su po pro­zo­ri­ma, do‐­
puš­ taj­uć­ i svet­lo­sti ulič­nih svet­ilj­ki da se, tu i tamo, pro­krad­ e
u sobu.
– Sta­ni! – krikn­ ul­a je Ki­lan. – Ter­aš me da ovo ura­dim!
Čulo se kako je ot­ko­či­la okid­ ač na rev­ olv­ er­u.
– Znam da si ubio čov­ ek­ a koji nas je sled­ io. Rask­ o­mad­ ao
si ga, ali ja ti neću do­pu­sti­ti da to urad­ iš sa mnom. Neć­ eš mi
pri­ći to­li­ko bli­zu.
– Nije treb­ al­o da me ucen­ juj­eš, Ki­lan. To ti je bila greš­ ka.
Hteo sam da zab­ o­ra­vim na tvo­je rev­ ol­uc­ i­o­narn­ o po­naš­ an­ je
jer sam mi­slio da mogu da is­ko­ri­stim tvo­ju pa­met. Mis­ lio
sam da ću moći da je usmer­im na prav­ u sta­zu. Tu sam po‐­
greš­ io.
– Pog­ reš­ io si kada si po­kuš­ ao da me is­ko­ri­stiš – reče Ki­lan
– ti i ne znaš ni­šta drug­ o nego da is­ko­ri­šćav­ aš lju­de. Kako ti
se do­pad­ a da vi­diš kako to iz­gle­da kada tebe neko is­ko­ri­sti?
Ti si is­ko­ri­stio mog oca, od­uz­ eo si mu kom­pa­nij­u, komp­ a­nij­u