Eric van Lustbader -Beli Ninja

nu la­bo­ra­to­ri­ju, ono što Sfinks­ u očajn­ ičk­ i ned­ o­sta­je. A najb­ o‐­
lji deo sve­ga toga je taj što neću mo­ra­ti da dam no­vac za to.

Pak Rat reče:
– Izvin­ i­te, a zaš­ to sam vam ja tu po­treb­ an?
– Osi­gu­ra­nje – reče Nang­ i. – Ja nem­ am nam­ er­e da pod­ce‐­
nim Ikuz­ a–sana. Ne žel­im da mi se on, ili Nami, meš­ aj­u kad
jed­nom počn­ em da rad­ im.
Pak Rat iz­gu­bi dru­gu igru. Nang­ i vide njeg­ ov iz­raz lica, pa
upi­ta:
– Neš­ to ti sme­ta?
– Ki­lan Oro­ši nije ono što sam oček­ i­vao. Ona nije pion,
ona je pre neo­ ­ček­ i­van­ i po­tez. Mog­ ao bih da kaž­ em da su
njen­ i ges­ to­vi nep­ red­ vi­di­vi ili unap­ red smi­šlje­ni.
– Zaš­ to bi se to mene ti­cal­o?
– Ni­sam si­gu­ran – pri­znad­ e Pak Rat – mož­ da to nije ni­šta
drug­ o nego in­di­skrec­ i­ja s Ikuz­ i­ne stran­ e. On mis­ li da ona ima
lju­bavn­ u afer­u s njim da bi plju­nul­a na oca ko­jeg otvo­ren­ o
prez­ i­re. Pi­tam se samo da li je mo­žda ona ta koja prav­ i bu‐­
da­lu od vel­i­kog Kus­ und­ e Ikuz­ e.
– To bi bilo za­i­sta za­nim­ lji­vo – reče Nang­ i – ali za tak­ vu vr‐­
stu is­tra­ge čo­vek­ u je po­treb­no vrem­ en­ a, a ja imam vrlo
malo vrem­ en­ a pre nego što pot­pi­šem pap­ i­re o spa­jan­ ju sa
Nak­ an­ om. Ikuz­ a je ra­dio mno­go brže nego što sam oček­ i­vao.
Ugo­vo­ri su već kod mo­jih advo­kat­a. Nas­ ta­vi da pra­tiš ikuz­ u.
Taj deo o kćerk­ i Kena Oro­ši­ja vrlo je za­ni­mljiv ali to je sve.
Meni je po­treb­no neš­ to sa čim bih uniš­ tio Ikuz­ i­nu rep­ u­ta­ci­ju
– nije mi po­trebn­ o njeg­ o­vo pri­ja­telj­stvo sa Ken­ om Oro­ši­jem.
– Ikuz­ a se ne koc­ka – reče Pak Rat – nema lič­nih du­go­va,
ne prim­ a mito, daje bes­plat­no svoj­e sav­ et­e. Nije ože­njen. On
je čas­ tan čov­ ek.
Nang­ i od­mahn­ u glav­ om.
– Nem­ oj­te da pra­vi­te greš­ ku i da meš­ at­e ta­te­me – fas­ ad­ u
– sa čes­ ti­to­šću – reče – Kus­ und­ a Ikuz­ a je pa­met­an. On sebe
kri­je iza vr­li­ne kao što se sipa sklan­ ja iza obla­ka mas­ ti­la koje
sama iz­bac­ uj­e. Ali, ko zna iz ko­jeg raz­ lo­ga je on ušao u vezu
sa kćerk­ om Kena Oro­ši­ja. To nije čin oba­zri­vog čo­vek­ a već

čo­vek­ a to­li­ko opi­je­nog moći da je malo iz­gub­ io snag­ u pro­su‐­
đi­van­ ja.

Pak Rat po­seg­nu ka drug­ oj stra­ni maš­ i­ne, učin­ i neš­ to što
Nang­ i nije mo­gao da vidi. Mala vrat­a se otvo­ri­še na maš­ i­ni i
Pak Rat odat­le iz­vuč­ e nek­ o­li­ko že­to­na. Dak­ le, to je njeg­ o­va
taj­na po­mi­slio je Nang­ i. On vara.

– Ipak – reče Pak Rat, za­tvar­a­juć­ i vrat­anc­ a i po­či­njuć­ i tre‐­
ću igru – imam ose­ćaj da nam ned­ o­sta­je neš­ to znač­ ajn­ o, ili
da po­smat­ra­mo sit­ua­ c­ i­ju sa po­greš­ nog kraj­a.

– Po­sle car­ev­ e smrt­i, Nam­ i­jev­ a moć je po­ra­sla i to hi­lja­du
puta. Oni su po­sta­li opa­snost po Jap­ an. Taj pri­ti­sak koji vrše
na mene samo je do­kaz više za to. Na kraj­u ću mo­ra­ti njih
da dis­kred­ i­tuj­em – reče Nang­ i. – Ako sruš­ i­mo Ikuz­ u, Nami će
pa­sti za njim.

– Da li ra­di­mo pra­vu stvar? – pi­tao je Pak Rat.
– Što se tiče Nam­ i­ja – reče Nang­ i trez­ ven­ o – on ne po­sto­ji
ni za Jap­ an ni za cara. On je stvo­ren u mi­sli­ma lju­di i tu po­či‐­
nje njeg­ o­va pra­va moć. On nema drug­ u ulog­ u sem da svo­je
lju­de do­ved­ e na vlast. Čuv­ ar je moći i niš­ ta više. Ali vrem­ e‐­
na se men­ jaj­u i meni se čini da praz­ na moć – tal­i­smans­ ka fa‐­
sad­ a – mora da se pot­krep­ lju­je. Bljes­ ak pla­men­ a nije ni­kad­ a
jači nego kada gori usam­ lje­no a ne osvet­lja­va put drug­ i­ma.
– Ipak se mi­ni­stri na najv­ iš­ im po­lo­ža­ji­ma po­vin­ uj­u njeg­ o‐­
vim žel­ja­ma.
Nang­ i jek­nu:
– To je samo hi­po­kri­zi­ja sav­ rem­ en­ og druš­ tva u kome ži­vi‐­
mo. Lju­di se boje nep­ o­zna­tog. Jap­ an bez sta­rog cara je vel­i‐­
ka nep­ o­znan­ i­ca. Nami se trud­ i da stek­ne poz­ i­ci­je na nes­ i­gur‐­
nos­ ti nac­ i­je. Oni su zver­i koje do­bro po­znaj­u mi­ris po­kvar­e‐­
nog mesa ko­jim se hran­ e.
Pak Rat je po­smat­rao kako si­ćuš­ na čel­ič­na kug­ la leti po
vert­i­kaln­ om pać­ in­ko po­lju.
– Mož­ da ste u prav­ u. Mo­žda je Nami naš krajn­ ji cilj – re‐­
kao je – ali, za sada, oseć­ am da ne bih mo­gao da kren­ em na
to dok ne otk­ ri­jem mis­ ter­i­ju Kus­ und­ e Ikuz­ e i Ki­lan Oro­ši.

– Ja te neću uči­ti kako da rad­ iš svoj po­sao – reče Nang­ i –
ali pazi se, Pak Rate. Nami je kraj­nje opas­ an. Oni su zak­ on
sami za sebe. Ne zab­ o­rav­ i da si mi po­treb­ an da bud­ eš uvek
uz mene a ne mrt­av u nek­ om ćor­so­kak­ u.

Pak Rat je po­be­dio sa do­brim rez­ ul­ta­tom. Bio je odu­še‐­
vljen.

***

Dej­vid Bris­ ling je gle­dao Da­gla­sa Ho­uv­ a kako tel­ef­on­ ir­a i
ose­tio je oštar ubod lju­bom­ o­re. Ta pro­klet­a jap­ ans­ ka kučk­ a
po­mi­slio je. Ni­šta više nije bilo kao pre ot­kak­ o je ona uspel­a
da se uvuč­ e u Ho­uv­ ov unut­ra­šnji krug. Po­kuš­ ao je da se
otres­ e di­vlje zav­ is­ ti koju je ose­ćao i nije mo­gao da se uzd­ r­ži
kada se poj­av­ i­la Ši­sei.

– Zaš­ to ja nis­ am bio na tom sas­ tank­ u? Kao iz­vr­šni zam­ e‐­
nik treb­ a­lo je da mu pri­sus­ tvuj­em.

– Zaš­ to ne pi­taš svog šefa? – pi­tal­a je dr­sko Ši­sei. Osmeh‐­
nul­a se Bris­ ling­ u i po­di­gla uvis ode­lo Luis Fero. – Jesi li vid­ eo
šta mi je Dagi kup­ io? Svak­ ak­ o je dao bo­gat­stvo za ovo. – Na‐­
smej­al­a se kada je vid­ el­a kako je Bris­ ling po­crv­ en­ eo. – Tvoj
pro­blem je u tome što si suv­ iš­ an. Ja poj­ma nem­ am koji ti je
po­sao. – Zag­ le­da­la mu se u oči. – Zaš­ to te Dagi uop­šte drži?
Zbog za­ba­ve? – Njen osmeh je po­stao dub­ lji, pro­men­ io se. –
Ili te drži samo zato da bi nos­ io njeg­ o­vu odeć­ u na či­šćen­ je?
Su­o­či se sa tim. Ti si mali de­čak u svet­u od­ra­slih muš­ kar­ac­ a
i to ćeš uvek biti – nas­ mej­a­la se i oti­šla a on je ostao da drh‐­
ti, pot­pun­ o bled.

Houv, koji je raz­go­var­ao tel­ef­on­ om sa gen­ er­al­om Di­ker‐­
son­ om, svo­jim oslonc­ em u Pent­a­go­nu, mahn­ u Bri­sling­ u da
uđe. Sta­vio je šaku prek­ o mi­kro­fon­ a.

– Neš­ to ćeš da učin­ iš za mene.
– Šta? – brzo upit­a Bris­ ling. – Treb­ a da odem do či­sti­o­ni‐­
ce?
– Kako? – Houv po­di­že glav­ u. – Gen­ er­al­e – reče u slu­šal­i‐­
cu. – Naz­ va­ću vas kas­ ni­je. – Spus­ tio je sluš­ al­i­cu i rek­ ao Bri‐­

sling­ u. – O čemu to gov­ o­riš?
– Ni­šta – reče Bri­sling iz­nen­ ad­ a – set­io sam se neč­ eg što

je ona ja­pans­ ka kučk­ a re­kla. – Po­smat­rao je Ho­uv­ a kako se
diže iza svog sto­la, kako je po­segn­ uo za svoj­im sa­ko­om.

Tel­ef­on­ i su zvo­nil­i kao ludi u sus­ edn­ oj kanc­ el­ar­i­ji ali o nji‐­
ma su brin­ ul­e sek­ ret­ar­i­ce.

»Haj­de« – go­vo­rio bi Houv – »da uzm­ em S je­dan da bih
čuo Sid­man­ a«. – Mis­ lio je na Džo­na Sid­man­ a koji je bio naj‐­
star­i­ji sen­ at­or na Hilu. S 1 je bila Stid­man­ ov­ a skriv­ en­ a kan‐­
cel­ar­i­ja na Kap­ i­to­lu. Otk­ ak­ o je po­čeo ovaj si­stem, po­sto­ja­lo
je sed­ am­des­ et i pet taj­nih kanc­ el­a­ri­ja u Vaš­ ingt­o­nu. – »Ži­vot
po­či­nje na S čet­rd­ e­set« – go­vo­rio bi čes­ to Houv zato što on
nije imao taj broj. Ko­ton Brend­ ing ga je imao, zbog pres­ ti­ža,
zbog kont­a­kat­a. Bila je to još jed­na otvor­en­ a rana koja je Ho‐­
uv­ a bo­lel­a. Bilo je to još neš­ to zbog čega je mrz­ eo Brend­ in‐­
ga.

– Zab­ o­ra­vi na Ši­sei – rek­ ao je Houv u ko­li­ma koja je Majk­ i,
šof­er u koga je imao po­ver­en­ ja, veš­ to vo­dio kroz sao­ ­bra­ćaj‐­
nu guž­ vu. – Ona ne treb­ a da bude tvo­ja bri­ga.

– Vi to uvek kaž­ et­e. Da li zna­te da vas zove Dagi?
– Stvarn­ o? – Houv se zag­ le­da u svog po­moćn­ ik­ a. – To je
šala, Dej­vi­de. Ona te samo za­vi­tla­va – od­mahn­ uo je gla­vom.
– Go­spo­de, po­nek­ ad ne mogu da ver­uj­em.
– Ipak, ja bih žel­eo da znam kak­ av je njen sta­tus ovde –
Bris­ ling je čvrs­ to steg­ ao vi­li­cu a vena je puls­ i­ra­la na njeg­ o‐­
voj sle­po­očn­ i­ci. Nije mo­gao da ver­uj­e da se to­li­ko nerv­ i­ra
zbog Ši­sei. Mr­zeo ju je od tren­ utk­ a kada ju je Houv zap­ o­slio i
to se svak­ og dana po­gor­šav­ al­o. Ali nač­ in na koji je mal­o­pre
raz­go­var­a­la sa njim bila je po­sled­nja kap u čaši. To nije mo‐­
gao da joj opro­sti.
–– Ši­sei je služ­ av­ka, Dej­vid­ e – Houv sle­že ra­men­ im­ a – baš
kao što su i svi ostal­i pat­ri­ot­ski ra­spo­lo­žen­ i po­služ­ i­tel­ji koje
za­po­šlja­vam da bi mi po­mo­gli da plo­vim opa­snim vod­ a­ma
Vaš­ ingt­o­na – na licu mu se po­jav­ io grč. Zab­ av­ lja­la ga je Bri‐­
slin­go­va ljub­ o­mor­a.

– To osta­vi­te za nov­ in­ ar­e – reče Bri­sling be­sno – ona nije
kao mi dru­gi, i vi to zna­te.

– Da – reče Houv sa zad­ o­volj­stvom i zlo­ćom – njen­ a maca
je lep­ša nego sve vaše, pos­ ta­vljen­ e zaj­ed­no.

Bilo mu je do­sta Bris­ lin­ga i njeg­ o­vog za­nov­ et­a­nja. Jed­ i­no
što ga je spreč­ av­ al­o da ne naj­ur­i Bris­ ling­ a bila je njeg­ o­va
po­sluš­ nost. Bri­sling je bio ro­đe­ni pion. »Kad mi više ne bude
ko­ri­stio« – odlu­čio je Houv – »na­jur­i­ću ga.«

Houv po­di­že svoj bež­ ič­ni te­lef­on, naz­ va ge­ner­a­la Di­kers­ o‐­
na. Go­vo­rio je sa njim ne­ko­li­ko mi­nut­a. A onda, po­što je bio
tako ras­ po­lo­žen, nagnuo se prek­ o sluš­ al­i­ce koju je po­klop­ io
šak­ om i za­ver­en­ ičk­ i je šap­nuo:

– Reći ću ti neš­ to, Dej­vid­ e, po­nek­ ad­ a je njen­ a maca i pa‐­
metn­ i­ja od svih vas – po­čeo je da se to­li­ko smej­e da su mu
suze vrc­ al­e na sve stran­ e.

– Na stra­nu vaše šale – reče Bris­ ling nek­ ak­ o krut­o – ja joj
ne ver­uj­em. Neka sam pro­klet ako ra­zu­mem za­što joj vi to­li‐­
ko ver­uj­e­te. Ja joj ni najm­ an­ je ne ver­u­jem. Vi­deo sam kako
vas sav­ i­ja oko pr­sta u tren­ utk­ u kad ver­uj­et­e da vi sav­ ij­a­te
nju. Pri­prem­ i­li ste se da je is­ko­ri­sti­te, ali to se iz­vrn­ ul­o u ne‐­
što drug­ o. Ona vam se uvuk­ la pod kožu, ušla vam je u krv.
Vi­dim po­klo­ne koje joj da­jet­e svak­ i put kad oba­vi neki po­sao
za vas. Mi­slim da je žel­i­te i da vam je samo to na umu kada
ste s njom. To je moć. To je kont­ro­la.

– Jesi li go­tov? – upit­a Houv. Sada je stvar­no bio bes­ an.
Ko je bio taj mali bed­nik da njem­ u go­vor­i šta je šta? Ši­sei je
bila u pra­vu što se tiče Bris­ ling­ a. On je vlad­ ao svo­jim emoc­ i‐­
jam­ a, uz vel­i­ki nap­ or vol­je. – Upra­vo sam po­slao kučk­ u da
obez­be­di da je Brend­ ing vodi na več­ er­u sa nem­ ačk­ im kanc­ e‐­
lar­om kraj­em mes­ ec­ a. Onda ću ga uniš­ ti­ti zau­ v­ ek. Zab­ o­ra­vi
zato svoj­u malu ope­ra­ci­ju na Džon­son ins­ ti­tut­u. Imam za
tebe neš­ to drug­ o. Ti mr­ziš Ši­sei iz dna duše, mi­sliš da ona
uti­če na moje odlu­ke. Mo­žda si u pra­vu – osmehn­ uo se, na‐­
mes­ tio na lice mas­ ku iskren­ os­ ti. – Po­ver­a­vam ti ovaj po­sao
zato što znam da mogu da ti ver­u­jem. Znam da Ši­sei čuva
svo­je po­verl­ji­ve za­be­leš­ ke kod kuće, u spav­ ać­ oj sobi. Sa­če‐­

kaj do te več­ er­e, kada bud­ e­mo sig­ ur­ni da je izaš­ la s Brend­ in‐­
gom. Čim ode, nađi nač­ i­na da ot­kri­ješ te njen­ e be­leš­ ke i da
ih uz­meš.

– Ali… – Bris­ ling nije krio da je zab­ ri­nut. – Ho­ćet­e da pro‐­
val­im u nje­nu kuću?

Houv po­di­že obr­ve.
– Dej­vi­de, poj­ma nem­ am o čemu go­vor­iš. Ko­ri­sti inc­ i­jat­i‐­
vu – to je nač­ in da se uspe u ovom gra­du. – Gle­dao je kroz
pro­zor i vi­deo vaš­ ing­ton­ske spo­men­ ik­ e. Kao da su ga svi po‐­
zdra­vlja­li. – Iz­gle­da da ti ja pruž­ am ono što najv­ iš­ e žel­iš:
šans­ u da mi pok­ až­ eš da za­i­sta neš­ to vred­ iš.
Okren­ uo se oko sebe, za­gle­dao se u njeg­ a s iz­ra­zom do‐­
brog teče.
– Ti si uvek do sada moje sav­ et­e smat­rao do­bro­do­šli­ma.
Ja sam te iz­vuk­ ao iz senk­ i Sen­ at­a i nač­ i­nio neš­ to od tebe. To
je zato što vi­dim da ima po­tenc­ i­ja­la u tebi – njeg­ ov osmeh
se proš­ i­rio dok je za­gr­lio Brend­ ing­ a oko ra­men­ a. – Slu­šaj
me, Dej­vid­ e, men­ jać­ eš mes­ ta. Dan­ as si moj di­rekt­or oper­a‐­
ci­ja. Sut­ra ko zna šta.

***

Smrt je ima­la ime.
Nik­ o­la otvo­ri oči i zag­ le­da se u lice za koje je bio ubeđ­ en

da ga neće nik­ ad­ a vid­ e­ti.
– Kanz­ ac­ u–san? – glas mu je bio suv, hrap­ av. – Jesi li to

za­i­sta ti? Da li sa­njam? Da li sam mr­tav?
– Nisi mr­tav – reče Nik­ o­lin prvi ninđ­ u­cu sens­ ei.
– Ali nisi ni živ. Još.
Nje­go­vo lice – Nik­ o­la je samo to mog­ ao da vidi – bilo je

isto kao kada ga je vid­ eo po­sled­nji put, u zimu 1963. go­di­ne.
Nem­ og­ uć­ e mi­slio je Ni­ko­la. Ali, mi­sli su mu bile zam­ ag­ lje­ne,
nej­as­ ne. Nisu još bile for­mi­ra­ne, nap­ o­la iz­gub­ lje­ne u ledu.

– Gde smo?
– U Lim­bou – reče Kanz­ a­cu–san. – U moj­oj kući na Cr­nom
Žand­ a­ru.

– Kuća? Ovde gore? – kako mu je čudn­ o zvuč­ ao glas! Glas
mu je bio pra­zan, bez boje.

– Mada je Lim­bo moja kuća – reče Kanz­ a­cu – ona je i sklo‐­
niš­ te. Mo­žeš da je shvat­aš kao man­ as­ tir, svet­o mes­ to puno
ozbilj­nos­ ti i snag­ e. – Zag­ le­dao se u Nik­ o­lu. – Nije li to ono što
ti je sada naj­po­treb­nij­e?

Ni­ko­la je po­kuš­ ao da klim­ne gla­vom ali je umes­ to toga
za­spao. San­ jao je o Cr­nom Žand­ ar­u, o toj užas­ noj sten­ i koja
se diže iz sa­mog sred­ i­šta njeg­ o­ve duše.

***

Dve ned­ e­lje po­sle po­vratk­ a iz Vaš­ ingt­o­na, Ko­ton Brend­ ing je
po­veo Ši­sei sa sob­ om u Džons­ on in­sti­tut. Prvi put ot­kak­ o se
vrat­io mog­ ao je da se malo oslo­bo­di svoj­ih du­žnos­ ti u Se­na‐­
tu.

Na Ins­ ti­tut­u su bili sak­ up­ ljen­ i najb­ o­lji stručn­ jac­ i ško­lo­van­ i
na MIT–u i u Sten­ford­ u. Ins­ ti­tut je bio smeš­ ten u zgra­di od
crv­ en­ ih ci­ga­la, saz­ i­da­noj na prek­ retn­ ic­ i vek­ o­va u geor­gi­jan‐­
skom sti­lu. Bila je to seo­ ­ska kuća koja se sada naš­ la usred
Vaš­ ingt­o­na, na Dev­ onš­ aj­er trgu, udal­je­na jed­ an blok od mo‐­
sta aven­ ij­e Ko­nekt­i­kat s njeg­ o­vim ogromn­ im ur­nam­ a u sti­lu
mod­ ern­ e umetn­ os­ ti.

Ova zgrad­ a, svo­jev­ rem­ en­ o po­dig­nut­a za iz­la­gan­ je umet‐­
nič­kih dela, sada je ko­ri­šćen­ a za lab­ o­ra­to­ri­je i vis­ o­ku tehn­ o‐­
lo­gi­ju.

Mada je zgra­da još uvek bila lepa spo­lja, njen unut­ra­šnji
šarm je bio nar­u­šen. Što se tiče Ko­to­na Brend­ ing­ a, za njeg­ a
je Džon­son ins­ ti­tut bio cen­tar svet­a, lep kao bilo koji muz­ ej u
kome bi bio.

On je do­šao da vidi po­sled­nje de­mons­ trac­ i­je na­pretk­ a
pro­jekt­a »Ko­šni­ca«. Pret­po­sta­vlja­lo se da će doći samo on,
jer sve je bilo još u eks­ per­i­ment­al­noj fazi. Ipak, Ši­sei je bila
sa njim. Bio je po­nos­ an na po­sao koji je ovde obav­ ljen, vid­ eo
je sve to mož­ da kao odraz sop­stven­ ih nap­ o­ra, plod svo­ga te‐­
škog rada.

Ušli su u pro­stran­ i merm­ ern­ i hol gde ih je od­mah sač­ ek­ a‐­
la po­mno raz­ra­đe­na služ­ ba obez­be­đen­ ja. Ši­sei je dala
osnovn­ e po­dat­ke o sebi, ime, mes­ to ro­đe­nja, mes­ to gde
radi. Fas­ cin­ i­ra­no je po­smat­ra­la kako mla­da žena unos­ i ove
inf­or­mac­ i­je u kom­pju­ter. Samo na tren maš­ i­na je oklev­ al­a a
onda oži­ve prin­ter, iz­bac­ i pi­san­ e po­dat­ke o Ši­sei, čak i njen­ u
sli­ku. De­voj­ka za komp­ jut­e­rom pruž­ i pa­pir de­žurn­ om služ­ be‐­
nik­ u koji sve to preg­ le­da i pro­ver­i. Klim­nuo je gla­vom i po­ka‐­
zao im da pro­đu kroz det­ekt­or za ot­kri­van­ je met­a­la. Zam­ ol­i­li
su ih da is­praz­ ne dže­po­ve. Ši­sei je mor­al­a da pred­ a taš­ nu da
se preg­ le­da i da skin­ e sav nak­ it koji je anal­i­zi­ran po­moć­ u
spekt­ ro­met­ ra.

Uze­ti su im zat­im oti­sci pr­sti­ju a onda im je reč­ en­ o da po‐­
gle­daj­u u oko jed­ne ogrom­ne maš­ i­ne da bi mog­ lo da se sni‐­
mi nji­hov­ o oko – i u slu­čaj­u Brend­ ing­ a, upor­ed­ i sa onim već
sni­mlje­nim. Onda su mor­al­i da kažu neš­ to u spec­ i­jal­nu re‐­
šet­ku da bi oset­lji­vi ko­mjut­er sni­mio nji­hov­ e glas­ ov­ e.

Naj­zad su im dali plo­či­ce koje su mor­al­i da zak­ ač­ e na
odeć­ u.

– Da li je to sve? – pi­tal­a je Ši­sei iro­ničn­ o kada su ušli na
tlo In­sti­tut­a.

Brend­ ing se ble­do osmehn­ u.
– Ako do­đeš iduć­ eg mes­ ec­ a, uzeć­ e ti i krv – reče. – Mi­slim
da su obez­be­đe­nje ist­e­ra­li do sa­vr­šens­ tva.
Ček­ ao ih je dr Rud­ olf, čo­vek tan­kih br­ko­va. Njeg­ o­va ćela
je si­jal­a is­pod ja­kih lam­pi. Neš­ to duže vlas­ i sreb­ rn­ as­ te kose
vi­si­le su oko uši­ju i u dnu vrat­a. Ši­sei po­mi­sli da liči na čo­ve‐­
ka koji se u slo­bod­no vrem­ e bavi od­gaj­an­ jem pasa ili ruža:
bio je met­o­di­čan, str­pljiv, než­ an. Po­smat­rao ih je kao da su
la­bo­ra­to­rij­ski pri­merc­ i, brzo je pro­tres­ ao ruke koje su mu
pruž­ i­li. Ods­ utn­ o je klim­nuo gla­vom kada mu je Brend­ ing
pred­sta­vljao Ši­sei.
– Da li pu­ši­te? – pi­tao je dr Rud­ olf. – Ne? Do­bro. Ovde nije
do­pu­šte­no bilo kak­ vo puš­ en­ je.
Okren­ uo se i po­veo ih ti­him hodn­ ik­ om. Ši­sei je pom­ i­sli­la
da su ovak­ o pri­gu­šen­ a svet­lost i deb­ e­li te­pih pri­mer­en­ ij­i ne‐­

kom ras­ ko­šnom apartm­ an­ u.
Dr Rud­ olf je otvo­rio vrat­a i pro­pus­ tio ih u pro­sto­ri­ju koja

je lič­ i­la na salu za sas­ tank­ e od­bo­ra. Cel­im pro­sto­rom je do‐­
mi­ni­rao oval­ni sto od mah­ ag­ o­nij­a oko koga su sta­jal­e sto­li­ce
sa vi­sok­ im nas­ lo­nim­ a. Na sto­lu, is­pred svak­ e sto­li­ce, staj­ao
je stak­ len­ i po­slu­žav­nik a na njem­ u bo­kal za vodu, dve čaše,
blok sa pap­ i­rom za pi­san­ je, olov­ka. Nas­ red sto­la gde bi tre‐­
bal­o da bude ras­ ko­šan cvet­ni aranž­ man, sta­jal­a je crna kut­i‐­
ja od pla­sti­ke. Na njen­ oj po­vr­ši­ni vi­de­li su se raz­nob­ oj­ni dug‐­
mi­ći i lam­pi­ce.

– Se­di­te – reče kratk­ o dr Rud­ olf.
Ši­sei se osvr­te oko sebe. Vi­del­a je da je jed­ an zid prek­ ri‐
ven plas­ ti­kom na ko­joj je bila de­talj­na mapa ze­mlje. Ni­čeg
dru­gog nije bilo u ovoj pro­sto­ri­ji. Ona je oček­ iv­ al­a lab­ o­rat­o­ri‐­
ju i bila je po­mal­o ra­zo­čar­a­na.
– Kao što zna­te – po­čeo je dr Rud­ olf – pro­jek­ at »Koš­ nic­ a«
ima za cilj raz­ voj nove, veš­ tačk­ e int­e­li­genc­ i­je. Bilo je i ran­ i­je
po­kuš­ aj­a na tom pla­nu. U stva­ri, svi ti drug­ i pro­jekt­i se i da‐­
lje od­vij­aj­u ali, na ža­lost, svi su osuđ­ en­ i na pro­past. Usp­ e­će
samo »Ko­šni­ca«. To je tač­no, jer mi zna­mo da pri stvar­an­ ju
veš­ tač­ke in­te­li­genc­ i­je ne mož­ e­mo da ko­ri­sti­mo uob­ i­čaj­en­ e
komp­ ju­te­re.
Dok ove glo­maz­ ne maš­ i­ne mogu da pom­ og­nu pri dav­ an­ ju
di­jag­ no­za ili u slič­nim stva­ri­ma, iz­van lab­ o­ra­to­ri­je one ne
mogu da obav­ e ni rut­in­ske po­slo­ve. Jedn­ os­ tav­no reč­ en­ o, ne
mogu da po­stig­nu bilo kak­ av nivo veš­ tačk­ e int­e­li­genc­ i­je. Za
tako neš­ to je po­treb­ an mo­zak, a šta je dru­go mo­zak nego
mi­li­jard­ e neu­ t­ro­na – to je ljud­ski ekviv­ al­ent pro­ces­ or­u – koji
može da obav­ lja nek­ o­li­ko za­da­tak­ a is­to­vrem­ en­ o. To je bio
naš cilj ovde, da sak­ up­ i­mo i sač­ uv­ am­ o inf­orm­ ac­ i­je kao što to
čine ljud­ i. Otud­ a i ime pro­jekt­a – Ko­šnic­ a, jer naš moz­ ak je
sli­čan slož­ e­nos­ ti pče­le.
Dr Rud­ olf je za­do­volj­no pro­tr­ljao ruke.
– Do­sta raz­go­vor­a. Kuv­ ar­u, do­veo sam te ovam­ o da bih ti
neš­ to po­kaz­ ao – po­kaz­ ao je na pla­stič­ni predm­ et nas­ red sto‐­
la. – Uzmi da­ljin­ski uprav­ ljač.

Brend­ ing ga uze pa ga pru­ži Ši­sei.
– Više bih vo­leo da moja pri­jat­e­lji­ca učes­ tvuj­e u dem­ on‐­
stra­ci­ji – reče.
– Kako žel­iš – klim­nu glav­ om dr Rud­ olf.
Pri­ti­snuo je prek­ i­dač i svet­lost se ugas­ i. Ist­og tren­ a, kao
na Bro­dve­ju, upal­i se mapa svet­a. Nek­ o­li­ko ta­čak­ a je po­čel­o
da pul­si­ra.
– Sada smo u rat­noj sali is­pod Bele kuće – reče on. – Naš
si­stem aut­o­mats­ ki rea­ g­ u­je na is­pa­lje­ne ra­ket­e – crv­ en­ i kru‐­
go­vi su kren­ ul­i prem­ a SAD – koje do­laz­ e iz tri raz­ li­či­ta prav‐­
ca.
Si­nuš­ e žute svet­lo­sti da po­kaž­ u lo­kac­ i­je sa ko­jih su is­pa‐­
lje­ne zam­ i­šljen­ e rak­ et­e. Ši­sei pri­met­i da su sve tri lo­kac­ i­je u
Si­bi­ru, na jug­ o­zap­ adn­ oj oba­li SSSR.
– Ho­će­te li da vam de­mons­ tri­ram od­bra­nu ili nap­ ad uz
po­moć Ko­šni­ce? – pi­ta­la je Ši­sei, gle­da­juć­ i dugm­ ad i ko­man‐­
de na cr­noj kut­i­ji.
– Ne – reče dr Rud­ olf – vi dr­ži­te u ruk­ am­ a rus­ ku inc­ i­jat­i­vu.
Nar­avn­ o, vama će po­mo­ći uob­ i­čaj­en­ i kom­pjut­e­ri. Vi ćete do‐­
bi­ti sve mog­ uć­ e po­dat­ke. Do­bi­ćet­e čak i sav­ et­e ali vi mor­a­te
da odlu­či­te kad ćete lans­ i­ra­ti drug­ i i ako prež­ i­vi­te, treć­ i tal­as
ra­ket­ a.
– Ako prež­ i­vim?
– Odb­ ra­na SAD je sada u Ko­šnic­ i – reče dr Rud­ olf – zam­ i‐­
sli­mo da je treć­ i svets­ ki rat po­čeo.
Cr­ven­ e tačk­ e koje su po­kaz­ i­val­e ru­ske ra­ket­e bile su već
na pola puta do svoj­ih ci­lje­va. Ši­sei je sada mog­ la da vidi
kako se nji­ma u sus­ ret kreć­ u ze­len­ e li­nij­e. Usko­ro su se vid­ e‐­
le žute svet­lo­sti koje su po­kaz­ i­val­e eks­ plo­zi­je na mes­ ti­ma
gde je pres­ retn­ ut prvi ta­las rak­ et­a u at­mo­sfer­i.
Ši­sei je za­tra­ži­la sav­ et od kom­pjut­e­ra kad je lans­ i­ral­a dru‐­
gi tal­as a onda je po­slal­a du­plo više ra­ket­a. Bac­ i­la je po­gled
na mapu na zidu, tačn­ o na vrem­ e da ugled­ a zel­e­ne tač­ke,
amer­ič­ke rak­ et­e, kako se kreć­ u prem­ a SSSR. Komp­ ju­ter Ko‐­
šni­ca uspeš­ no je od­bran­ io Ame­ri­ku.

Pri­ti­snul­a je dug­me za ident­i­fi­kac­ i­ju ra­ket­a i zat­ra­ži­la od
komp­ jut­er­a da smi­sli od­bran­ u. Nes­ tr­plji­vo je ček­ al­a dok su
zel­e­ne svet­lo­sti svet­lu­cal­e. Po­sla­la je bom­bar­de­re u vaz­ duh,
raz­de­li­la ih na čet­i­ri sekc­ i­je. Raz­dvo­ji­li su se. Usko­ro je mo‐­
gla da vidi nar­and­ ža­ste svet­lo­sti koje su do­la­zi­le sa nos­ ač­ a
avio­ ­na u za­šti­tu njen­ ih bom­bar­der­a. Ko­šnic­ a je sve to sama
rad­ i­la i pra­ti­la svak­ u njen­ u mis­ ao. To je bilo ne­mo­gu­će.

Po­nov­ o je zat­ra­ži­la sav­ et od komp­ jut­er­a a onda očaj­ničk­ i
upo­treb­ i­la svo­ju flot­u pod­mor­nic­ a pa je time uključ­ i­la mrež­ u
sov­ jet­ske aut­o­mat­ske odb­ ran­ e pro­tiv ame­rič­kih rak­ et­a. Iden‐­
ti­fi­kac­ i­je su se uli­val­e kao buj­i­ca, bilo ih je prev­ i­še, komp­ ju‐­
ter nije mog­ ao da se nosi sa nji­ma, ona nije mo­gla za sve da
smis­ li od­bra­nu. Komp­ jut­er je usp­ eo da neke uniš­ ti u at­mo‐­
sfer­i, ali vi­del­a je da su njen­ e lans­ ir­ne ram­pe uni­štav­ an­ e
jed­na po jed­na ili onem­ og­ uć­ av­ an­ e. Pre nego što je shvat­i­la
šta se zbi­va, bom­bard­ er­i su pri­tek­ li u po­moć. Mo­skva je bila
zbri­san­ a a njoj je osta­lo samo nek­ o­li­ko bom­bard­ er­a. Prez­ no‐­
ja­val­a se. Šta je treb­ a­lo da se urad­ i?

– Je li do­sta? – glas dr Rud­ ol­fa šup­ lje je od­zva­njao u pro‐­
sto­ri­ji.

– Da – reče Ši­sei pro­muk­ lim gla­som. Odg­ ur­nul­a je crnu
kut­i­ju dal­je od sebe – ali, ko­li­ko si­gur­no to može da bude? Ja
ne znam ni­šta o rak­ et­a­ma i od­bram­ben­ om si­stem­ u. Ko­šni­ca
zna sve što je po­treb­no da zna.

– Komp­ ju­ter Ko­šni­ca zna ko­li­ko svak­ i drug­ i kom­pju­ter –
reče dr Rud­ olf – a to je, do­dao bih, ko­li­ko zna sup­ er­komp­ ju‐­
ter u Krem­ lju.

– Ipak, to je zač­ uđ­ uj­uć­ e. Raz­ li­ka je ogromn­ a – reče Šis­ ei.
– To je kao da sup­ rot­sta­vi­te sav­ rem­ en­ og čov­ ek­ a di­nos­ au­ ‐­
ru­su u igri in­tel­i­genc­ i­je – klimn­ u gla­vom dr Rud­ olf a onda
pro­tr­lja ruke. – Da li je de­mons­ tra­ci­ja bila uspe­šna, Kuv­ ar­u?
Brend­ ing je bio van sebe od oduš­ ev­ ljen­ ja. Sve mu je sada
bilo na dla­nu. Komp­ ju­ter Ko­šnic­ a od ko­jeg je za­vi­si­la njeg­ o­va
kar­i­je­ra bio je stvarn­ ost. Rud­ olf i njeg­ o­vi gen­ ij­i nač­ i­ni­li su
čudo. Brend­ ing je pra­tio raz­ voj od po­četk­ a ali ovo je bilo ne‐­
što za­i­sta iz­uz­ et­no. Moz­ ak Ko­šnic­ e je bio tu.

– Ti reci, Ši­sei – reče Brend­ ing, suv­ i­še uzb­ uđ­ en da bi sad
mog­ ao neš­ to da kaže.

– Ja bih… – i Ši­sei je bila zbu­njen­ a. – Da li bi­smo mog­ li da
vid­ i­mo Ko­šnic­ u?

– U redu.
Komp­ ju­ter Ko­šni­ca bio je smeš­ ten tri sprat­a is­pod zgra­de,
is­pod po­drum­ a star­e zgra­de. Ste­na je raz­bi­je­na da bi se na‐­
či­nil­o mes­ to za la­bo­rat­o­ri­je. Kada je Ši­sei to ugle­da­la, nije
mog­ la da ver­u­je oči­ma.
– To je Ko­šni­ca – zap­ rep­ a­sti­la se. – Nem­ o­gu­će.
– Jes­ te – reče dr Rud­ olf, si­ja­juć­ i. On po­kaz­ a na tro­di­menz­ i‐­
o­naln­ i obje­kat. – To je Ko­šnic­ a. Vaš pro­tiv­nik za vre­me si­mu‐­
lac­ i­je treć­ eg svet­skog rata. Vi­di­te, Ko­šni­ca je pra­vo ime. To
je, u stva­ri, mul­ti­mo­zak, novi oblik int­el­i­genc­ i­je. On je nač­ i‐­
njen od mnog­ o či­po­va koji rade zaj­ed­no u jed­nom tren­ u. Ti
či­po­vi nisu sač­ i­njen­ i od si­li­ko­na niti od najn­ ov­ i­jih mat­er­i­jal­a.
Mi smo dal­e­ko is­pred svih teh­nol­o­gi­ja. Ko­šnic­ a radi na mult­i‐­
la­ser­ske komp­ jut­er­ske či­po­ve. Naš­ li smo nač­ i­na da šal­je­mo
ši­fro­van­ i svet­lo­sni sig­nal kroz či­po­ve br­zi­nom od čet­i­ri mi­li‐­
jard­ e puta u sek­ und­ i. Svi, do sada po­znat­i, sup­ er­komp­ ju­ter­i
spo­ri su prem­ a Ko­šni­ci.
– Da­kle, nis­ am imal­a nik­ ak­ ve šans­ e u od­nos­ u na Ko­šnic­ u
– reče Ši­sei.
– Čak ni Džordž Pat­on ne bi imao šans­ e – reče dr Rud­ olf.
– Ali, ako je taj kom­pjut­er tako do­bar, ako je tako brz, ako
sjaj­no rez­ o­nuj­e, zaš­ to nije ko­ri­šćen do sada? – pit­a­la je Ši­sei.
– Ova dem­ ons­ trac­ i­ja je bila do­kaz šta on može – reče dr
Rud­ olf – ali imam­ o još pro­ble­ma, još mo­ram­ o neke stvar­i da
do­ter­a­mo. Ko­šni­ca nije još komp­ let­na u nek­ im de­lo­vim­ a.
– Zar se ne pla­ši­te da će neko da se ubac­ i u mo­zak Ko­šni‐­
ce? – pi­ta­la je Ši­sei.
Dr Rud­ olf sinu prem­ a njoj.
– Toga se ne pla­ši­mo. Po­red obez­be­đe­nja kroz koje ste i
sami ima­li pri­li­ke da pro­đe­te, u moz­ ak Ko­šni­ce je ubač­ en
njen lič­ni si­stem obez­beđ­ en­ ja. Ni­kak­ av vir­us ne može da
pro­dre u Ko­šni­cu niti bilo ko, ko nije ovla­šćen, može da se

ko­ri­sti njen­ im uslug­ a­ma. Uver­av­ am vas da je beba Kuv­ ar­a
Brend­ in­ga sas­ vim bez­ bed­na.

– Ko­šnic­ a je tvo­ja beba – reče Brend­ ing dr Rud­ ol­fu. Ja sam
samo kum­ o­vao ro­đen­ ju i raz­ vo­ju.

– Hval­a ti, Kuv­ ar­e – reče dr Rud­ olf – do­đi­te, imam fine
kafe u kanc­ e­la­ri­ji. Bilo bi do­bro da po­gle­daš rač­ un­ e koje smo
pri­prem­ i­li za nove bud­ že­te.

– Ši­sei?
– Evo me, Kuv­ ar­u – ona je još uvek bu­lji­la kao op­či­njen­ a u
kom­pju­ter koji je imao neč­ uv­ en­ u moć. Po­šla je za nji­ma i od‐­
jed­nom joj se slo­mi­la des­ na šti­kla. Po­klekn­ ul­a je, pala na
jed­no ko­le­no. – Ne, ne – od­mahn­ ul­a je, od­bi­ja­juć­ i nji­hov­ u po‐­
moć. – Sve je u redu. Samo ću sada mor­a­ti da idem bo­son­ o‐­
ga.
Skin­ ul­a je obe ci­pe­le, okren­ ul­a se na tren od njih i iz­vuk­ la
si­ćuš­ ni ci­lin­dar iz slo­mlje­ne šti­kle. Na samo jed­ an tren njen­ a
ruka se za­dr­ža na sto­lu na ko­jem je bila Ko­šni­ca. Srce joj je
brzo udar­al­o dok se ci­lin­dar le­pio za Ko­šni­cu. Okren­ ul­a se
prem­ a njim­ a.
– Kafa, sjajn­ o. Umi­rem od že­lje za šo­lji­com kafe.

***

Kas­ no tog po­pod­nev­ a, Tomi Jaz­ a­va se vrat­i­la u po­li­cij­sku sta‐­
nic­ u. Pro­vel­a je či­tav dan is­pi­tu­juć­ i po­moćn­ ik­ e dr Ha­nam­ i­ja i
dr Muk­ ua. Razg­ o­var­al­a je i sa lju­di­ma iz la­bo­rat­o­ri­je i oni­ma
koji rade na rent­ge­nu, sa svi­ma koji su ima­li veze sa dok­to­ri‐­
ma ili sa rad­ om u ord­ i­nac­ i­ja­ma. Preg­ le­da­la je dnevn­ ik rada,
šest ned­ e­lja unaz­ ad. Traž­ i­la je neki ključ da ot­krij­e iden­ti­tet
čo­vek­ a koji je ubio Ha­nam­ i­ja i Muk­ ua.

Po nač­ i­nu na koji su le­kar­i ubij­e­ni, bilo je ja­sno da su po‐­
znav­ al­i ubi­cu. To je nar­o­či­to bilo vid­ lji­vo kod dr Muk­ ua, jer je
on bio ubi­jen iz bli­zi­ne, bez ikak­ ve bor­be. Tomi nije mog­ la da
zam­ i­sli da bi neko, tek tako, upao u or­gi­nac­ i­ju dr Muk­ ua i
gurn­ uo mu fos­for­nu ci­gar­et­u u oko. To nije mo­gao čak ni tip
koji ih je nap­ ao u ord­ i­nac­ i­ji dr Han­ am­ i­ja. U lab­ o­ra­to­ri­ji su

lako otk­ ril­i da je Muk­ uo­ ­vo lice spa­lje­no fosf­or­om. Vel­i­ka vrel­i‐­
na je sprž­ i­la sve miš­ i­će, ko­sti, oko, i pro­dr­la je do sam­ og mo‐­
zga što je i pro­uz­ ro­ko­val­o smrt.

Svi sar­adn­ i­ci le­kar­a, a to je isto mi­sli­la i Tomi – smat­ra­li
su da je ubic­ a mor­ao da bude ne samo bli­zu žr­tve da bi pro‐­
uz­ ro­ko­vao smrt, nego i da ju je uhvat­io na iz­nen­ ađ­ en­ je.
Ode­ća dr Muk­ ua nije bila ni iz­guž­ van­ a ni po­der­a­na. U or­di‐­
nac­ i­ji je sve bilo u najb­ o­ljem redu. Nisu se vi­de­li nik­ ak­ vi tra‐­
go­vi bor­be. Da­kle, Muku je po­znav­ ao ubic­ u. Zak­ ljuč­ ak – i dr
Ha­nam­ i je po­znav­ ao ubic­ u.

Tomi je pro­vel­a ostat­ak po­pod­nev­ a te­lef­o­nir­a­juć­ i, trud­ e­ći
se da raz­go­var­a sa svim Han­ am­ i­je­vim pri­ja­te­lji­ma i sar­adn­ i‐­
ci­ma. Po­kuš­ a­val­a je da nađe bilo kak­ vu vezu iz­međ­ u dva le‐­
kar­a, neš­ to odak­ le bi mog­ la da kren­ e u da­lju is­tra­gu. Ona se
rasp­ i­tal­a i o po­ro­di­cam­ a dva čov­ ek­ a, ne zato što je mi­sli­la
da bi mo­gla neš­ to da nađe, već zato što je bila do­bro obu­če‐­
na i što je znal­a kako se vodi ist­ra­ga.

Za sada je uspel­a da saz­ na da je Muku bio udov­ ac a da je
Han­ am­ i ostav­ io udov­ i­cu za so­bom. Ona je iz­ja­vi­la da su ži‐­
vel­i u srećn­ om bra­ku. Ni­jed­ an od lek­ ar­a nije imao nas­ led­ni‐­
ke.

Kada je Tomi is­cr­pla li­stu s imen­ im­ a lju­di koje je treb­ a­lo
da zove – uspel­a je da raz­go­var­a tek sa treć­ i­nom – oti­šla je
do Senđ­ i­na. Bio joj je po­treb­ an sav­ et kako da nas­ ta­vi. Sem
toga, u do­kum­ ent­a­ci­ji dr Muk­ ua je naš­ la da je on nek­ o­li­ko
puta do­la­zio kod nje­ga na razg­ o­vor­e.

Bilo je rano veće. Mnog­ i su već oti­šli i u zgra­di je vlad­ a­la
sko­ro opi­plji­va tiš­ i­na. Senđ­ in je bio u svoj­oj kanc­ el­a­ri­ji.

– Psi­ho­pa­ti­ja nije zlo – reče joj Senđ­ in i do­dad­ e – to mi
jed­nom rek­ ao dr Muku. To je više zrak svet­lo­sti iz zab­ o­ra­vlje‐­
nog svet­i­o­ni­ka. Usam­ lje­nost je je­di­no dru­štvo koje psi­hop­ a­ta
trpi. – Senđ­ in klim­nu gla­vom. – Da, do­bro se seć­ am Muku–
sana. Zai­­sta je šte­ta što je mr­tav, to je tra­ged­ i­ja za naše
Ode­lje­nje. Zbog njeg­ o­vog shvat­an­ ja uma zlo­činc­ a, ja sam
usp­ eo da iden­ti­fi­kuj­em, iz­o­luj­em i sled­ im Kur­a­mat­u, Ši­gej­u‐­
kij­a, To­ši­roa – tro­ji­cu najt­ra­že­nij­ih te­ro­ri­sta.

– Kak­ av je bio dr Muku? – pi­ta­la je Tomi.
– Muku–san? – Senđ­ i­nov­ o čelo se nab­ ra od raz­mi­šlja­nja. –
Pa, to je te­ško reći. Bio je bri­ljant­an, nar­avn­ o, ali i nep­ red­ vi‐­
div. On nije tra­žio da bude u cent­ru paž­ nje, nije bio do­bar
go­vorn­ ik. Ali umeo je da raz­mi­šlja.
– Ko­li­ko sam ja uspel­a da ot­kri­jem, nije imao mnog­ o pri­ja‐­
te­lja.
– Iskren­ o go­vor­eć­ i, iz­nen­ a­dio bih se da je imao pri­ja­tel­ja –
reče Senđ­ in. – Muku–san, mada bri­ljant­an, bio je do­sta tež­ ak
čov­ ek, po­nek­ ad­ a veo­ ­ma tvr­do­glav. Sum­njam da je mog­ ao
da stvo­ri neko pri­jat­elj­stvo.
– Ima li još neš­ to što bi­ste hte­li da mi kaž­ et­e?
Senđ­ in od­jed­nom obi­đe sto i sta­de sas­ vim bli­zu nje.
– Kada smo već kod toga, Ni­ko­la Laj­nir se nije vrat­io u To‐­
kio?
– Nije, ko­li­ko ja znam – reče Tomi – meni je dra­go zbog
toga. Ako je Crv­ en­ a arm­ i­ja pla­nir­al­a nap­ ad na njeg­ a, on je
sada ipak bez­ be­dan.
– Nad­ aj­mo se da je tako – reče Senđ­ in – mada se meni ne
do­pad­ a to­li­ko, kao vama, to što je iz­mak­ ao naš­ em bri­žnom
po­gle­du.
Sta­jao je sas­ vim bli­zu nje, mog­ la je da ga oset­i vr­hov­ im­ a
doj­ki. Tomi poče da plamt­i. Di­sal­a je plit­ko, ose­ćal­a je njeg­ ov
mi­ris. Go­reo joj je u plu­ći­ma, uži­val­a je u njem­ u kao što pu‐­
šač uživ­ a u mir­i­su nik­ o­ti­na.
Sti­de­la se, ne zbog svo­jih erot­skih mi­sli, već zato što nije
od­mah ko­rakn­ ul­a unaz­ ad: ovak­ o nije treb­ a­lo da se po­naš­ a.
Ali osta­la je kao uko­pan­ a na svom mes­ tu.
– Kako se oseć­ at­e, Tomi–san? Izg­ le­dat­e usp­ an­ ič­ en­ o.
Oset­i­la je kako joj mali drht­aj pro­tres­ e telo kada ju je on
naz­ vao ime­nom. I to nije bilo uob­ i­čaj­en­ o po­naš­ an­ je, ta in‐­
tim­nost nije bila do­puš­ te­na. Ali, Tomi je shvat­i­la da joj to ni
najm­ an­ je ne smet­a.
– Oseć­ am se sjaj­no – reče ona, sves­ na po­drht­a­van­ ja u
svom gla­su – imam samo tu i tamo bo­lo­ve – te­ško je di­sal­a –

ima­la sam i nek­ o­li­ko ko­šmar­a. – Či­nil­o joj se da joj srce bije u
grlu. – Ni­šta straš­ no, sve će to pro­ći.

– Vi­dim da sam opravd­ a­no bio zab­ ri­nut za vas – Senđ­ in
joj sta­vi prst is­pod brad­ e, po­di­že joj gla­vu tako da je mog­ ao
da joj se za­gle­da u oči – vi ste tako oda­ni služ­ be­nik.

Kada ju je do­tak­ ao, Tomi oset­i kako joj ko­le­na po­puš­ taj­u.
Pla­ši­la se da se ne sruš­ i. Zaš­ to je od­jed­nom po­stal­o tako
vruć­ e u kanc­ el­ar­i­ji? Pres­ tal­a je da diše kada je spu­stio gla­vu
i kada joj je usnam­ a do­ta­kao vrat. Tomi otvo­ri usne, očni
kap­ci joj za­trep­ er­i­še. Čula ga je kako šap­ uć­ e njen­ o ime, kao
da je njeg­ ov glas do­laz­ io iz ve­li­ke dal­ji­ne.

Onda ga je čula raz­go­vet­no:
– Pođi sa mnom.
Au­to­mat­ski ga je po­sluš­ al­a, do­pu­sti­la mu da je iz­vuč­ e iz
kanc­ el­a­ri­je, da je po­ved­ e pra­znim hodn­ ik­ om sve do male
ostav­ e za sreds­ tva za čiš­ ćen­ je.
Zat­vo­rio je vrat­a za nji­ma. Kroz mali pro­zor do­laz­ i­la je pri‐­
gu­šen­ a svet­lost. Tomi je oseć­ al­a kako joj se po­li­ce uti­skuj­u u
leđa. Senđ­ in je bio sas­ vim bli­zu nje, pri­ti­snut uz njen­ o telo.
Taj pro­stor je bio tako mali, tako da njih dvoj­e nisu mog­ li da
nač­ i­ne nij­ed­ an po­kret, a kam­ ol­i da se okren­ u.
– Šta… šta se to zbi­va? – pi­ta­la je Tomi, mada je njen­ o
telo znal­o od­go­vor. Ona je zna­la da će se ovo do­go­di­ti onog
is­tog tren­ a kada je Senđ­ in po­mer­io iza svog sto­la.
Oset­i­la je njeg­ o­ve usne na svoj­i­ma, oseć­ al­a je kako joj se
usta otvar­a­ju, sko­ro je umrl­a od za­do­volj­stva kada su im se
jez­ i­ci do­tak­ li, kada su po­čel­i da se prep­ li­ću, is­pi­tuj­u. Bože
ovo se dog­ ađ­ a… a ja to­li­ko žel­im da se to do­go­di.
Po­lak­ o, njen­ a sukn­ ja se di­za­la iz­nad ko­le­na, njeg­ o­ve ruke
su od­jed­nom bile na njen­ im bu­ti­nam­ a. Onda se on sruš­ io na
ko­len­ a pred njom. Tomi je bila to­li­ko zap­ rep­ aš­ ćen­ a da nije
mo­gla da is­pus­ ti nik­ ak­ av zvuk, nije mog­ la ni da zaj­ec­ a mada
je ose­ćal­a je­caj u srcu kada su njeg­ o­ve usne do­ta­kle najo­ ­se‐­
tlji­vi­ju tačk­ u iz­međ­ u njen­ ih but­i­na koja je sko­ro url­al­a od že‐­
lje da ga ose­ti.

Tomi se či­ni­lo da po­la­ko kli­zi u kadu, koža joj je bila vrel­a,
mi­ši­ći su po­čel­i da joj se opu­štaj­u od vrel­i­ne, ko­sti su joj se
to­pi­le. Um kao da joj je bio za­mag­ ljen nek­ om dro­gom. Jed­ va
se seć­ al­a ko­li­ko je puta san­ jal­a o ovom tren­ utk­ u, ni­kad­ a
stvar­no ne ver­u­ju­ći da će se stvarn­ o do­go­di­ti. Ti sno­vi, sada
nal­ik na sli­ke u iz­mag­ li­ci, kao u nap­ u­klom ogle­da­lu do­da­val­i
su nei­­zdr­žlji­vu tež­ i­nu i hit­nost ovom tren­ utk­ u stvar­nos­ ti po‐­
meš­ an­ om sa maš­ tom. Ko­li­ko je samo bes­ an­ ih noći pro­vel­a
do­di­ruj­uć­ i se ovak­ o kao što ju je sada Senđ­ in do­di­ri­vao, za‐­
mi­šlja­ju­ći ga kraj sebe, za­mi­šlja­juć­ i ga u sebi. Te fant­a­zi­je su
se sada ostva­ri­val­e, bile su nep­ o­sto­jeć­ i jas­ tuk na koji je mo‐­
gla da oslo­ni svoj­e uz­nem­ i­ren­ e bok­ o­ve.

Oseć­ al­a je la­ko­ću duha u ovom mi­nij­at­urn­ om pro­sto­ru.
Oseć­ al­a je mi­ris znoj­a – svog znoj­a, ose­ćal­a je mi­ris koji se
širi pri­li­kom seks­ ua­ ln­ og uz­bu­đen­ ja: njen­ og seks­ ua­ ln­ og uzb­ u‐­
đen­ ja, ose­ćal­a je svoj mi­ris – bio je to najd­ e­li­kat­ni­ji par­fem
koji je udi­sal­a pu­nim pluć­ i­ma i iz­di­sal­a sa svak­ im kri­kom koji
je is­puš­ tal­a od za­do­volj­stva.

Dok su se nje­ni bo­ko­vi po­kret­a­li sve brže i brže čin­ il­o joj
se da je celi univ­ erz­ um eks­ plo­di­rao. Uhvat­i­la je Senđ­ i­nov­ u
gla­vu, vla­žnu od zno­ja, pri­ti­skal­a ga sve jače uz sebe i spu‐­
šta­la se sve niže i niže. Kada je po­mi­sli­la da je sve go­to­vo,
shvat­i­la je da je po­greš­ i­la jer on je tek sada bio pun vrel­i­ne,
pri­ti­snut uz nju. Pus­ ti­la ga je da pro­di­re u nju, dub­ o­ko i sna‐­
žno, i sve ono što je do tada ose­ćal­a bilo je bed­no u po­ređ­ e‐­
nju sa nav­ al­om za­do­volj­stva koje ju je sada sko­ro raz­nel­o.

Tomi ga je žel­e­la još, još dub­ lje. Žel­el­a je da oset­i što više
njeg­ o­ve kože, njeg­ o­vih mi­ši­ća. Užur­ba­no je od­vez­ a­la njeg­ o‐­
vu kra­vat­u, rask­ op­čal­a mu ko­šul­ju sve do pupk­ a. Li­zal­a mu
je vrat. Oset­i­la je kako mu je koža grub­ a, kao da je imao
ranu na tom mes­ tu. Než­ no je po­lju­bi­la to mes­ to. Znoj joj se
sli­vao u oči.

Tomi je pla­kal­a oslo­njen­ a na njeg­ o­ve gru­di dok je on pro‐­
di­rao u nju, od­go­var­a­ju­ći na svak­ i njeg­ ov udar­ac po­mi­ca‐­
njem bo­ko­va a onda je pod­ i­gla obe noge i obuh­ vat­i­la ga oko

struk­ a. U tom klau­ s­ tro­fob­ ič­nom pro­sto­ru nji­hov­ a dva bića
po­stad­ o­še jed­no – spaj­a­li su se u znoj­u, plam­ en­ u, vrel­i­ni.

Kada je sve bilo go­to­vo, Tomi ose­ti krv na usnam­ a. Nas­ la‐­
njal­a se na njeg­ a, on ju je pri­dr­ža­vao snaž­ nim ruk­ am­ a a ona
je još uvek drž­ al­a noge obav­ i­je­ne oko njeg­ o­vog struk­ a. Sada
je uži­val­a i u lu­pan­ ju Senđ­ i­nov­ og i svog srca. Bilo je tamn­ o i
vrel­o. Nije mo­gla da diše, ali i to joj se do­pad­ a­lo. Kao da je
maš­ i­na koju su njih dvo­je mal­o­pre nač­ i­nil­i usis­ al­a sav va‐­
zduh u mal­om pro­sto­ru. Oseć­ al­a je kako joj puls lu­dačk­ i uda‐­
ra u slep­ o­oč­nic­ am­ a. Znal­a je da ma šta da se desi, jed­ an je
njeg­ ov deo zau­ v­ ek njen. Bila je to emoc­ i­ja, ose­ćan­ je man­ je
efem­ er­no od seks­ a. Nije sada bilo vrem­ e za raz­mi­šlja­nje.
Ovo je bilo mi­ster­i­ja i pri­hvat­an­ je nep­ o­znat­og. Znal­a je da
na mnog­ a svoj­a pi­tan­ ja nik­ ad­ a neće dob­ i­ti od­go­vor.

A onda, kao lo­pov u noći, po­čel­a je da raz­mi­šlja Šta smo
to urad­ i­li?

Odvoj­i­la se od njeg­ a: kao da su bili zal­e­plje­ni lep­kom.
Tomi je ose­ti­la da dahć­ e dok je sam­ oj sebi po­stav­ ljal­a pi­ta‐­
nje, više nego njem­ u:

– Šta smo to urad­ i­li, Omu­ke–san?
– Mož­ da smo upra­vo spas­ i­li jed­no drug­ o – rek­ ao je on.
U ovom skuč­ en­ om pro­sto­ru, u tako in­tim­nim okol­nos­ ti­ma,
bio je to šo­kant­an odg­ o­vor da je ona poc­ rv­ en­ el­a u tami.
– Šta to znač­ i? – pi­tal­a je, mada je jed­ an njen skriv­ en­ i
deo sav­ rš­ en­ o dob­ ro znao da je u prav­ u.
– Nije taj­na da si bila nes­ rećn­ a, Tomi – reče on než­ no.
– Kako si znao…? Nis­ am to nik­ o­me rek­ la!
Nije obra­tio pa­žnju na njen­ e reči.
– A ja… – krat­ko se nas­ mej­ao. – O sten­ i Omuk­ eu malo se
zna, zar ne? Moj ži­vot je šup­ al­j, pra­zan, be­zna­čaj­an, u njem­ u
nema nič­ eg sem rada – po­seg­nuo je da je do­dir­ne, bio je to
kao udar elekt­rič­ne stru­je, kao udar mun­ je. – Sada mi se čini
kao da sam se najz­ ad spo­jio s univ­ erz­ u­mom. Zvez­ de si­jaj­u u
mom ćoš­ ku svet­a. Tu je Mes­ ec… mi­slim čak i Sunc­ e – uzd­ ah‐­
nuo je. – Tomi…

– Ja… ne! – odvoj­i­la se od njeg­ a i, s mal­im kri­kom, ši­rom
je otvo­ri­la vrat­a udi­šuć­ i led­ en­ i vaz­ duh u hodn­ ik­ u.

U toa­ l­et­u za dame opral­a je lice, is­plju­skal­a se led­ e­nom
vod­ om. Nije se po­gle­da­la u ogle­da­lo, kao da se pla­ši­la da će
u njem­ u vid­ et­i ne­či­je tuđe lice a ne svoj­e.

Zan­ em­ el­a je od po­mi­sli da se upet­lja­la u afer­u sa čo­ve‐­
kom kak­ av je Senđ­ in Omuk­ e. Dok je njen­ a op­sed­nut­ost njim
bila u okvi­ri­ma maš­ ta­nja, mo­gla je da ig­nor­i­še po­sto­ja­nje
nek­ o­ga ko živi prem­ a sop­stve­nim pra­vi­li­ma, nek­ o­ga ko živi
neu­ g­ od­no prem­ a stro­gim okvir­i­ma dru­štven­ og ži­vo­ta Jap­ a‐­
na.

»Nije taj­na da si bila nes­ rećn­ a, Tomi.« Po­nov­ o je čula nje‐­
gov glas kako od­zvan­ ja u tami, kako je stež­ e oko grla kao
vlas­ ti­ta kosa. Kako je to znao? Bila je to taj­na ili je bar ona
tako mi­sli­la.

Stvar­nost ju je snaž­ no pro­tres­ la. Kako me je lako za­veo.
Kako on mora do­bro da raz­ um­ e žel­je mog duha. Kako sam
lako do­pus­ ti­la da me od­ved­ e na stran­pu­ti­cu. Po­greš­ i­la sam
jed­nom, ali neću više greš­ i­ti. Da li on shvat­a ko­li­ko me je po‐­
niz­ io što me je nat­e­rao da ose­tim za­do­volj­stvo u tom za­bra‐­
njen­ om činu?

Razm­ i­sliv­ši malo bo­lje, odlu­či­la je da on to si­gur­no ne
shvat­a. Senđ­ in Omuk­ e je bio usam­ lje­nik, neg­ de dub­ o­ko u
sebi bio je bunt­ov­nik. Da su to zna­li njeg­ o­vi pretp­ o­stav­ ljen­ i,
ne bi mu to opro­sti­li. Zato su se njeg­ a više pla­ši­li u po­li­ci­ji,
nego što su mu se di­vil­i. Drug­ a­či­jim oči­ma su po­smat­ra­li
Senđ­ i­na kao čo­vek­ a, jer im je on kao ko­mand­ ir bio mnog­ o
ko­ri­snij­i i po­treb­nij­i. Šta će biti ako se to jed­nog dana pro­me‐­
ni? po­mi­sli­la je Tomi i zad­ rht­al­a. »On neće ima­ti niš­ ta, biće
sam niko i ni­šta.«

Nije htel­a da raz­mi­šlja o tom nov­ om užas­ u koji je ot­kril­a.
Po­žu­ri­la je iz žens­ kog to­al­e­ta, nije više hte­la da se tu zad­ r­ža‐­
va.

***

Kus­ und­ a Ikuz­ a je rad­ io do kas­ no uveč­ e svak­ og čet­vrt­ka. Pak
Rat je mi­slio da neće biti vel­i­ki pro­maš­ aj ako ga jedn­ u noć
ne prat­i u sto­pu.

Sada je tek shvat­io ko­li­ko je ogrom­nu greš­ ku nač­ i­nio. Pro­šlo
je dev­ et sati uveč­ e a Ikuz­ a je još bio u svoj­oj kanc­ e­lar­i­ji. Svi
osta­li su oti­šli kući ali svet­lost je još uvek go­rel­a u pro­sto­ri­ja‐­
ma Nam­ i­ja.

Pak Rat je već bio unut­ra. Ušao je u zgra­du tog po­pod­ne‐­
va kao tehn­ ič­ ar i iz­gub­ io se na gorn­ jim sprat­o­vi­ma.

Sa svo­je osmat­račn­ ic­ e vid­ eo je kada je do­šla Ki­lan Oro­ši.
Ona je sti­gla pre Kus­ und­ e Ikuz­ e. Pak Rat je od­mah po­čeo da
po­stav­ lja svoj­e elekt­rons­ ke uši. Ki­lan je nos­ i­la sukn­ ju od an‐­
ti­lo­pa koja joj je jed­ va po­kri­val­a bu­ti­ne, ima­la je svil­en­ u blu‐­
zu, ko­žne či­zme i dugi mant­il od neke svet­lu­cav­ e tkan­ in­ e.
Išla je di­rektn­ o prem­ a pro­sto­ri­jam­ a koje je Nami ko­ri­stio u
Nip­ on Keio zgra­di na Niši–Šin­đu­ku, dva blo­ka da­lje od Mei­­đi‐­
do­ri­ja. Ušla je pra­vo u Ikuz­ i­nu sobu.

To­kio je si­jao kao drag­ ul­j u ći­li­ba­ru. Pri­guš­ en­ e svet­lo­sti
sjaj­i­le su u tami kao oči zve­ri. Osta­ci iz­go­rel­e naf­te vis­ i­li su u
vaz­ du­hu, daj­uć­ i služ­ be­nim zgra­dam­ a Šinđ­ u­kua iz­gled po­en‐­
ti­li­stič­kih sli­ka.

Kus­ und­ a Ikuz­ a nije rad­ io: ček­ ao je na Ki­lan. Ostav­ io je
ustra­nu pap­ i­re koje nije vi­deo sat­i­ma.

– Zaš­ to mo­raš da bud­ eš tako ble­sav­ o ind­ i­skret­na? – pi­tao
je Ikuz­ a kada je ona pro­šla kroz vra­ta.

– Da moj otac zna za nas svak­ ak­ o bi do­bio srč­ an­ i udar –
rek­ la je Ki­lan. Na licu joj se po­ja­vi bla­žen­ i osmeh. – A to bi
bilo lepo.

– Nem­ oj da bu­deš smeš­ na – reče Kus­ und­ a Ikuz­ a – tako
neš­ to se neće dog­ o­di­ti.

– Ti ne mo­raš da ži­viš sa njim – reče Ki­lan – on mrzi
mene, isto ko­li­ko mrzi i maj­ku.

–– Ti si mu veo­ ­ma važ­ na. Dra­go­cen­ a si mu.
Ki­lan se osmehn­ u Ikuz­ i tako da Pak Rat ose­ti kako mu se
sto­mak grči.
– Tebi se do­pad­ a da tako mi­sliš jer je to je­dan od raz­ lo­ga
zbog ko­jih me tu­caš.
Ikuz­ a reče.
– Tvoj smi­sao za hum­ or te po­nek­ ad­ a iz­da­je, Ki­lan.

Njen osmeh po­sta­de još izvi­to­per­en­ ij­i i sada je bilo jas­ no
da je uvred­ ljiv.

– Ali, ja se nis­ am šal­i­la. Ti to nar­avn­ o znaš, Kus­ und­ a. Ti
znaš sve.

– Šta ja to vi­dim u tebi, Ki­lan?
De­voj­ka po­seg­nu isp­ od njeg­ o­vog sto­la.
– Do­bro znaš šta vid­ iš – re­kla je i po­mi­cal­a se levo–de­sno
– ti do­bro znaš šta je to.
– Da – reče Ikuz­ a po­sle iz­ves­ nog vrem­ en­ a – ti si loša za
mene. Kako je mo­gu­će da to­li­ko znam o tebi a ipak ni­šta ne
pred­ u­zi­mam?
– Ho­ćeš li stvarn­ o od­go­vor – reče Ki­lan Oro­ši – ili je to
samo još jed­no tvo­je ret­o­rič­ko pi­ta­nje? – Kako on nije ni­šta
od­go­vo­rio, ona je nas­ tav­ il­a. – Vo­liš mene da tuc­ aš jer ti se
tako čini da u isto vrem­ e tuc­ aš mog oca. Zar nije to to? –
Od­mahn­ ul­a je gla­vom, iz­raz joj je bio sav­ rš­ en­ o iskren. – Ne,
mož­ da greš­ im, mo­žda se uopš­ te ne radi o tome – njen­ e crte
se smekš­ aš­ e, kao vo­sak, nap­ uć­ i do­nju usnu: po­kaz­ a se vrh
njen­ og jez­ ič­ka, kao da se sprem­ al­a da pro­ba neki ukus­ an
slat­kiš. – Či­njen­ ic­ a je da sam ja jed­ i­na koja može da te za­ve‐­
de, Ikuz­ a. Ti pro­vod­ iš vre­me go­spo­dar­eć­ i svi­ma i ovo je za
tebe neš­ to novo. Znam da je ovo neš­ to novo iako ti to nik­ a‐­
da ne bi pri­znao. Ali, to je neš­ to najz­ na­čaj­nij­e u naš­ oj vezi.
Ne mor­aš ni­šta da mi pri­znaš. Tebi nije po­treb­ an is­po­vedn­ ik
a ja i nem­ am nam­ er­e da igram tak­ vu ulog­ u.
Pak Rat je mog­ ao da vidi svest o tome koja je pro­sto tu‐­
kla iz njen­ ih oči­ju i pi­tao se da li je Kus­ und­ a Ikuz­ a bio sve‐­
stan u šta se uval­io.
– Ti mo­žeš da me zav­ ed­ eš zato što ti ja to do­pu­štam.
Ki­lan se nas­ mej­a.
– To nije za­vo­đen­ je – reče ona – ti go­vor­iš o po­slovn­ om
do­go­vor­u. – Sle­gla je ram­ en­ im­ a. – Zab­ o­ra­vi. Mene ne int­er­e‐­
suj­u tvo­je slab­ o­sti, Kus­ un­da, ni prav­ e ni iz­mi­šlje­ne. Ti si za
mene kao san, ili viz­ i­ja koja se ja­vlja u iz­mag­ li­ci mar­i­hua­ n­ e.
Mene ti ni najm­ an­ je ne zan­ im­ aš. Ja ovo sve rad­ im zbog svog
oca. Tuc­ am se sa to­bom jer će ga to do­slov­ce ubit­i kad ot­kri‐­

je da ja ši­rim noge pred to­bom. Ja sam se spanđ­ a­la sa to‐­
bom jer se to uklap­ a u moje oseć­ an­ je ner­ed­ a, jer sam ja od‐­
metn­ ik što moj otac nije i nik­ ad­ a neće biti. Ame­ri­kanc­ i bi re‐­
kli da imam muda, Kus­ und­ a. Moji pri­ja­tel­ji, ja­pans­ ki rev­ o­lu­ci‐­
o­nar­i kažu da ja imam ve­li­ku žel­ju za pro­men­ om. Kako ti to
zo­veš?

Iz­gle­da­lo je kao da je Ikuz­ a za­ba­vljen njen­ im mo­nol­o­gom.
Pak Rat je shvat­io da je Kus­ und­ a Ikuz­ a pot­cen­ juj­e. Crne oči
Kus­ und­ e Ikuz­ e si­jal­e su nek­ im unut­arn­ jim saz­ nan­ jem dok je
ona iz­go­var­a­la li­tan­ i­ju svoj­e fi­lo­zo­fi­je, kao da su njen­ e reči
imal­e moć da osvet­le nje­gov deo.

Slu­šaj­uć­ i Ki­lan Oro­ši, Pak Rat se seti sti­ha eng­ le­skog pe‐­
sni­ka Al­gern­ o­na Svin­bern­ a: »Pro­men­ a ne sta­vlja svoj­u ruku
na isti­nu.« Međ­ u­tim, on je znao da bi ova dva bu­duć­ a rev­ o‐­
luc­ i­o­nar­a te­ško shvat­i­la šta je Svin­bern imao na umu.

– Ja bih to naz­ vao tat­e­me – reče Kus­ und­ a Ikuz­ a – fas­ ad­ a,
koju ta­lent­o­van­ i ko­ri­ste na tel­ev­ iz­ i­ji ili na scen­ i. Des­ et hil­ja‐­
da lju­di može da bude obu­hvać­ en­ o sa ta­tem­ e od­jed­nom. Mi
Jap­ anc­ i smo ipak fet­i­ši­sti, di­vi­mo se fas­ ad­ i, nek­ om simb­ o­lu
kome mož­ e­mo da skrom­no pos­ vet­i­mo svoj­e ži­vot­e.

– Kao car – Ki­lan­ in­ e oči sin­ uš­ e.
Pak Rat je pri­met­io kako je ta­lent­o­van­ a da svak­ i in­tel­i‐­
gent­an od­go­vor okren­ e tako da po­služ­ i njen­ oj stva­ri. Ali, ona
je go­vor­i­la drug­ a­či­je od bilo koje osamn­ ae­ s­ to­go­di­šnje de­voj‐­
ke koju bi Pak Rat znao. Pod­set­io se da ona sebe smat­ra re‐­
vol­uc­ i­o­nark­ om. Imal­a je do­bro raz­ vi­jen orat­or­ski dar.
– Pres­ tan­ i! – vikn­ u Ikuz­ a. – Sme­ješ se onom što je svet­o.
Ki­lan je oči­gled­no uspel­a da ga tak­ne u oset­lji­vo me­sto. U
njen­ oj lič­nos­ ti je da kad do­bi­je predn­ ost ide do kraj­njih gra‐­
nic­ a.
– A ko kaže da je car svet? Ti? Dru­gi čla­nov­ i Nam­ i­ja?
– Car je po­to­mak sina neba.
Ona ga je sada uvuk­ la u fi­lo­zof­ske vode, Pak Ratu je bilo
je ja­sno, ne i Ikuz­ i, da je Ki­lan odlu­či­la da mi­nir­a njeg­ ov po‐­
lo­žaj.

– Ko sada ko­ri­sti tat­e­me? Ti si bo­lji od svih u tome. Mit o
do­brom kral­ju je star, pot­pun­ o pro­men­ jen. Kao što i sam
znaš, to je praz­ an tal­i­sman koji je do­bar da bi se kom­pro­mi‐­
to­vao duh nar­o­da.

Kus­ und­ a se osmehn­ uo.
– Sada zvu­čiš stvarn­ o ble­sav­ o. Ako je to tač­no, šta ćeš ti
sa mnom?
– Kus­ und­ a, mor­aš da znaš da sam ja apol­i­tič­na isto to­li­ko
ko­li­ko si ti za­in­te­res­ ov­ an za po­li­ti­ku. To je jed­ i­na ravn­ ot­ež­ a
koju mi imam­ o u naš­ em od­nos­ u.
– Mis­ lim da je apo­li­tič­no po­greš­ an ter­min za tebe – reče
Ikuz­ a – ti si ni­hi­li­sta. Sveš­ te­nic­ a odev­ en­ a u crno, fut­ur­i­sut­o.
– Kad bi me samo tako naz­ i­vao dok se tuc­ am­ o – reče Ki‐­
lan.
Pak Rat je vi­deo da Ikuz­ a nam­ er­no ne obra­ća paž­ nju na
ovak­ ve njen­ e bez­o­braz­ lu­ke. Pri­vuk­ ao ju je k sebi. Ona se sa‐­
svim iz­gu­bi­la uz njeg­ o­vo ogromn­ o telo. Pak Rat od­vrat­i po‐­
gled ali nije pres­ taj­ao da sni­ma dok su vod­ i­li lju­bav.
– Fut­ur­i­sut­o a ne anđ­ eo – reče Kus­ und­ a Ikuz­ a kas­ nij­e. –
Ni­kad­ a te više neću na­zva­ti an­đe­lom.
Ki­lan Oro­ši se nas­ mej­a­la dok se obla­či­la.
– To mi sav­ rš­ en­ o od­go­var­a – rek­ la je. Obuk­ la je mant­il.
Ikuz­ a se nije ni pok­ ren­ uo niti je bilo šta rek­ ao.
Kada je Ki­lan iza­šla, Pak Rat odlu­či da i on kren­ e za njom.
Pra­tio ju je prek­ o gra­da, u oblast Asak­ us­ a. Prat­io ju je do be‐­
tons­ ke zgrad­ e pune sić­ uš­ nih stan­ ov­ a usag­ i­go­ja.
Pak Rat je po­smat­rao kako mr­šav­ i mla­di muš­ kar­ac, kose
obo­je­ne u pla­ti­nas­ to, otva­ra vrat­a svo­ga sta­na na po­nov­ lje‐­
no kuc­ an­ je.
– Ki­lan! – krikn­ uo je, očig­ led­no oduš­ ev­ ljen.
– Zdrav­ o, Saknd­ rel­e – reče Ki­lan i za­tvo­ri vrat­a za so­bom,
ostav­ iv­ši Pak Rata nap­ o­lju.

***

Kad je Tomi oti­šla na raz­go­vor sa udov­ ic­ om dr Ha­nam­ i­ja, po‐­
zval­a je i Nang­ i­ja da kren­ e sa njom. Bila je za­do­volj­na što je
on pri­hvat­io njen po­ziv. Tomi je ubr­zo ot­kril­a da su njeg­ o­vi
ko­ment­a­ri i mi­šlje­nja koja je da­vao, veo­ ­ma ko­ri­sni. Ona je
sve više ot­kriv­ al­a da je on po pri­ro­di de­tek­tiv. Po­sed­ o­vao je
ra­do­zna­lost koja se sav­ rš­ en­ o komb­ i­nov­ al­a sa smis­ lom za de‐­
tal­je i anal­i­tič­kim umom. Po­stao je njen jed­ i­ni po­moć­nik na
raz­reš­ av­ an­ ju sluč­ aj­a ple­sač­ i­ce Mar­i­ko. On je bio fas­ cin­ i­ran
tim sluč­ aj­em, sko­ro isto to­li­ko ko­li­ko i sama Tomi. Sem toga,
Tomi ga je vo­le­la.

Ha­nik­ o Ha­nam­ i je bila vi­sok­ a vit­ka žena cars­ kog dr­ža­nja.
Bila je po­to­mak, rek­ la im je to bez laž­ nog sti­da, jed­ne od
najs­ ta­ri­jih sa­mur­aj­skih po­ro­di­ca sa sev­ er­a Honš­ ua. No­si­la je
vel­i­čans­ tve­ni ki­nes­ ki ki­mo­no koji je, sud­ e­ći prem­ a radu na
njem­ u, bio star najm­ an­ je pe­de­set go­di­na. Iz­vez­ en­ o cveć­ e
prep­ li­ta­lo se na tamn­ o pla­voj po­zad­ i­ni. Zlat­ne gran­ e su si­ja‐­
le dok se kret­a­la.

Venč­ al­a se sa dr Han­ am­ i­jem. Ži­vel­i su u srećn­ om brak­ u
sve do njeg­ o­ve smr­ti. To je bilo sve što je ona bila spremn­ a
da kaže, bez ob­zi­ra na sva To­mi­na pi­ta­nja. Bilo je jas­ no da
se njoj ne do­pa­da da bilo ko kopa po njen­ om lič­nom ži­vo­tu.
Nije to do­puš­ ta­la ni po­li­ci­ji. Ali, sko­ro svak­ o u Jap­ an­ u je sar­a‐­
đi­vao sa pol­i­ci­jom. Za­što ona ne bi?

– Ako vam ne smet­a, go­spo­đo Ha­nam­ i – rek­ ao je Nang­ i,
po­što je nas­ tup­ i­la malo duža pa­uz­ a u raz­go­vor­u – ja bih seo
na sto­li­cu. Moje noge ne do­pu­štaj­u da sed­ im na trad­ i­ci­o­na‐­
lan nač­ in.

– Nar­avn­ o. Mol­im vas, do­đi­te – Han­ ik­ o Ha­nam­ i ih je po­ve‐­
la u pro­sto­ri­ju nam­ eš­ te­nu zap­ ad­njačk­ im nam­ eš­ ta­jem.

Po­smat­ra­la je Tomi dok se Nang­ i po­la­ko spuš­ tao na sto­li‐­
cu, zab­ ri­nut da ga noge ne izd­ a­ju.

Kada se udobn­ o smes­ tio, pi­ta­la ga je.
– Da li ima­te jake bo­lo­ve?
– Po­nek­ ad su vrlo jaki.
Ona klimn­ u glav­ om pa raš­ i­ri ruke.

– Ja pat­im od art­ri­ti­sa – rek­ la je, žal­e­ći se. – Sada nije
tako loše, sem ujut­ro. Ali zimi…

– Zimi je najg­ o­re – slo­žio se Nang­ i.
Tomi je po­smat­ra­la kako se iz­međ­ u njih rađa veza puna
raz­ um­ ev­ an­ ja. Nes­ ta­lo je one bes­ ne i očajn­ e Ha­nik­ o Ha­nam­ i
koja im je otvo­ri­la vrat­a. Sada je pred nji­ma bila star­a žena
koja pati.
– Imat­e li sada bo­lo­ve? – pit­a­la je go­spo­đa Ha­nam­ i.
– Iz­gle­da da sam dan­ as suv­ i­še hod­ ao – pri­znao je Nang­ i.
– Onda imam neš­ to što će vam po­moć­ i – iza­šla je iz sobe
i tren­ ut­ak kas­ ni­je se vrat­i­la sa teg­ li­com koju mu je sko­ro sti‐­
dlji­vo po­kaz­ al­a. – Ovo ko­ri­stim za ruke. Po­maž­ e mi. Moj muž
je to na­prav­ io.
Nang­ i uze teg­ li­cu i na To­mi­no za­prep­ aš­ ćen­ je za­ro­za no‐­
gav­ ic­ e od pant­a­lo­na a i poče da maže noge.
– Ovak­ o? – pi­tao je.
– Ne – reče gos­ po­đa Han­ am­ i – ovak­ o.
Klekn­ ul­a je po­red njeg­ a, umoč­ i­la pr­ste u le­ko­vi­ti mel­em i
po­čel­a da mu mas­ i­ra li­sto­ve kao majk­ a.
– Evo – mrm­ lja­la je – evo ovak­ o.
Kad je za­vrš­ i­la, Nang­ i joj za­hval­i i po­mož­ e joj da se dig­ne
sa poda. Po­cr­ven­ el­a je.
– Sta­ra sam i bez dece – reče ona tuž­ no. – Ja sam do­bra
samo za ovak­ ve stva­ri – lice joj nek­ ak­ o sinu. – Ipak, do­bro je
da je čo­vek bar na neki nač­ in ko­ri­stan, zar ne?
– Svak­ ak­ o – reče Nang­ i – ot­kak­ o sam pre nek­ o­li­ko go­di­na
oti­šao u penz­ i­ju i ja se tru­dim da po­mog­nem lju­di­ma. – Na‐­
slo­nio se na svoj štap. – Go­spo­đo Ha­nam­ i, veo­ ­ma je važ­ no
da vam po­stav­ i­mo neka pi­tan­ ja. Bilo ko da je ubio vaš­ eg
muža, već je ubio i pre. Nema sumn­ je da će ubit­i po­nov­ o. Da
li vi­di­te da je sada veo­ ­ma važ­ no da nađ­ e­mo tu oso­bu?
To je bilo ma­nje ili više isto što je Tomi rek­ la go­spo­đi Ha‐­
nam­ i na po­čet­ku raz­go­vor­a. Ali, to je bilo pre nego što je
Nang­ i naš­ ao ključ za njen duh. Tomi se i dal­je di­vil­a ovom
čo­vek­ u.

– Raz­ u­mem vas – rek­ la je go­spo­da Han­ am­ i kada je usta‐­
la. – Da iza­đe­mo? Ima tako malo sunc­ a ovih dana da čo­vek
treb­ a da ko­ri­sti svak­ u pri­li­ku da uži­va u njem­ u – po­vel­a ih je
na kam­ en­ u te­ras­ u sa koje se vid­ eo pra­vi drag­ ul­j od vrta. Po‐­
vel­a ih je staz­ om ravn­ og pla­vo–si­vog kam­ en­ ja koje je bilo
tako umet­ničk­ i raz­bac­ an­ o kao da je sama pri­ro­da nač­ i­ni­la tu
staz­ u.

– Moj muž, kao što vi ver­o­vat­no znat­e, bio je iz­vanr­ed­ an
hir­urg. Imao je ruke kao vaj­ar. Bio je op­sed­nut nji­ma. Ko­ri‐­
stio je krem­ e za ruke više od mene.

Po­ver­i­la im je to dok su sed­ al­i u sobu za čaj koja je bila
otvo­ren­ a prem­ a vrtu i odvo­je­na od glav­ne zgra­de. Mir­i­sal­a
je na suvu trav­ u, zač­ i­ne, dim od dr­vet­a.

– Kod kuće nije nik­ ad­ a ko­ri­stio sap­ un da bi prao ruke. Po‐­
nek­ ad sam mi­sli­la da ima fo­bi­ju sap­ un­ a. Nar­avn­ o, to nije
bilo tačn­ o jer je on si­gur­no ko­ri­stio sap­ un kada se pri­prem­ ao
za ope­ra­ci­ju. Bio bi nerv­ oz­ an ako bi pri­met­io neku po­vred­ u
na koži ruku. Imao je ruke kao ti­nejd­ žer, kao de­voj­ka, u stva‐­
ri.

Tomi je bila iz­nen­ ađ­ e­na, ako ne šok­ ir­a­na, ovim ot­kriv­ a‐­
njem taj­ni umrl­og čov­ ek­ a. Odj­ed­nom je oset­i­la da njen­ a an‐­
ti­pat­i­ja prem­ a ovoj ženi nez­ ad­ r­ži­vo rast­e. Ali, usko­ro je shva‐­
ti­la da Han­ ik­ o Han­ am­ i mora da se ras­ter­et­i i da se oslo­bo­di
taj­ni koje je suv­ i­še dugo nos­ i­la u grud­ i­ma. To­mi­no srce se
raz­mekš­ a pri ovom ot­kri­ću.

Ma kak­ va da je bila Han­ i­ko Han­ am­ i, svak­ ak­ o je umel­a da
nap­ rav­ i sav­ r­šen čaj. Tomi ju je fas­ cin­ ir­a­no po­smat­ra­la kako
veš­ to okreć­ e met­li­cu da bi nap­ rav­ i­la najs­ vet­li­ju zel­en­ u penu
koja je mog­ la da se zam­ i­sli.

– On je bio sja­jan hi­rurg – rek­ la je go­spo­đa Ha­nam­ i – ali,
kao muž nije bio sja­jan.

Zas­ ta­la je za tren­ ut­ak da srkn­ e još čaja. Tomi ugled­ a nje‐­
no ljupk­ o lice iz­nad si­ćuš­ ne šo­lji­ce koju je dr­ža­la mal­im ruk­ a‐­
ma. Tomi shvat­i da je nek­ ad­ a bila ve­li­ka ko­ket­a.

– Tol­i­ko sam toga žel­e­la od ovog bra­ka – rek­ la je. – To­li­ko
sam se nad­ al­a. Pa, mo­žda je to bila greš­ ka. Ali, nis­ am do­bro

po­zna­val­a svog muža kada smo se venč­ al­i. Očig­ led­no da ga
nik­ ad­ a ni­sam ni upoz­ nal­a.

– Zaš­ to to go­vo­ri­te, go­spo­đo Han­ am­ i? – pi­tao je Nang­ i.
Han­ i­ko Han­ am­ i uz­dahn­ u.
– Moj muž se umor­io od mene to­kom go­di­na. Kada je bio
mlađ­ i, vo­leo je žene. Kas­ nij­e mu je preo­ ­sta­la samo jed­na –
po­gle­da­la je jed­nog pa drug­ og. – Mož­ da je to bio ned­ o­stat­ak
žel­je ili sta­bil­nost. – Srkn­ ul­a je čaj. – Mo­žda je to čudn­ o, ali
ta veza je bila jaka.
– Da li znat­e šta je vaš muž žel­eo? – pi­tao je n^žno Nan‐­
gi.
– Šta je že­leo? – go­spo­đa Ha­nam­ i trepn­ u. – Pa, znam šta
je žel­eo. Mi­slim da je to bar bilo ja­sno. Žel­eo je da živi. Nije
že­leo da umre. Ili, bo­lje re­čen­ o, nije žel­eo da osta­ri. Žene su
mu obezb­ e­đi­val­e par­ad­ u nov­ ih lica i svež­ ih mlad­ ih tela koja
za njeg­ a nisu nik­ ad­ a star­i­la. Žene sa ko­ji­ma je bio bile su mu
kao ogle­da­lo u ko­jem se ogle­da­lo njeg­ o­vo lice. U nji­ma je vi‐­
deo sebe onak­ vog kak­ av je bio nek­ ad­ a, dok je bio u pu­noj
snaz­ i.
– Ali, to se vrem­ en­ om iz­men­ il­o – reče Nang­ i.
– Šta? – bila je za­prep­ a­šćen­ a što joj prek­ id­ aj­u lič­ne mis­ li.
– Od mnog­ ih žena spao je na jedn­ u, rek­ li ste.
– Ah, to – klim­nul­a je gla­vom – mi­slim da je ta bila veo­ ­ma
mlad­ a, da joj je telo bilo čvr­sto. Moj muž je kas­ ni­je po­čeo da
žudi sve više. Mo­žda mu je bilo po­treb­no da nep­ res­ tan­ o drži
mla­dost u ru­kam­ a da bi se obez­bed­ io od sta­ren­ ja.
– Da li ste nek­ ad­ a razg­ o­var­a­li o raz­vo­du? – upit­a Nang­ i.
Go­spo­đa Ha­nam­ i se nas­ mej­a.
– Po­bog­ u, ne. Jas­ no je da vi ne po­zna­je­te mog muža. Ni‐­
kad­ a o tome nije bilo raz­go­vo­ra. Moj muž nije imao poj­ma
da sam ja znal­a za njeg­ o­ve veze. Sle­dio bi se da sam ja bila
do­volj­no okrutn­ a da mu kaž­ em da sve znam.
– Zaš­ to mu ni­ste rek­ li? – pi­ta­la je sada Tomi veo­ ­ma ne‐­
žnim gla­som.
Oči go­spo­đe Ha­nam­ i se ši­rom otvo­ri­še.
– Zaš­ to bih mu to rek­ la? Mi smo se vol­e­li.

U ti­ši­ni koja je dugo vla­dal­a, Nang­ i se po­mač­ e pa ona
reče:

– Što se tiče te po­sled­nje dev­ ojk­ e koju je vaš muž vi­đao…
ot­kud­ a znat­e da je bila mla­da i čvr­sta?

– Pa, bila je igra­či­ca, zar ne? – reče gos­ po­dja Han­ am­ i.
– Znat­e li sa kim se to vaš muž vi­đao? – pi­ta­la je Tomi.
– Ne s kim, nego sa čim, drag­ a moja – sada je bila sa­vrš­ e‐­
no mirn­ a. Ma­ska s ko­jom ih je do­ček­ al­a sada je opet bila na
njen­ om licu. Bila je ukruć­ en­ a od po­nos­ a. Tomi je vi­del­a da je
to po­nos sam­ ur­aj­ske po­ro­di­ce koji se pren­ os­ io vek­ o­vim­ a s
ko­len­ a na ko­le­no. Tomi je znal­a da je dan­ as teš­ ko odr­ža­ti taj
po­nos.
Han­ i­ko Han­ am­ i ustad­ e i sa puno gra­ci­o­znos­ ti i do­sto­jan‐­
stva pređ­ e prek­ o pro­sto­ri­je do or­man­ a od ta­mnog dr­vet­a.
Otvo­ri­la je gorn­ ju fi­o­ku, iz­vad­ i­la neš­ to, vrat­i­la se tamo gde
su oni sed­ el­i. Otvo­ri­la je ruke kao pup­ o­ljak hriz­ ant­em­ e.
– Naš­ la sam ovo u dže­pu svog muža kada se jed­ne noći
vrat­io kući kas­ no – rek­ la je. – Prev­ rn­ ul­a sam mu dže­po­ve
dok je spa­vao. Mi­sli­la sam da imam na to prav­ a.
Tomi i Nang­ i po­gle­daš­ e ono što je dr­žal­a u šak­ am­ a. Bila
je to mala bat­e­rij­ska lamp­ a. Na njoj je bilo is­pi­san­ o ime to‐­
kud­ a­ši klub­ a koji je Tomi tako do­bro po­zna­val­a – Svi­len­ i
drum.

***

Kanz­ a­cu reče:
– Bio sam pob­ e­đen, sada sam zab­ o­ra­vljen.
Sed­ eo je prek­ rš­ te­nih nogu na podu vel­i­ke sobe u kam­ e‐­

noj gra­đev­ in­ i koju je on po­di­gao na Cr­nom Žand­ a­ru.
– Pi­tao si me, Ni­ko­la, zaš­ to sam ovde na Ho­dak­ i. Ovo je

moj od­go­vor. Sada mi reci zaš­ to si ti ovde?
– Reci mi najp­ re da li sam mrt­av – reče Ni­ko­la. – Poj­ma

nem­ am da li je ovo ži­vot po­sle ži­vot­a.
Kanz­ ac­ u nagnu glav­ u.
– Da li ver­uj­eš u ži­vot po­sle smr­ti, Ni­ko­la?

– Mi­slim da ve­ru­jem.
– Onda je ovo to – reče Kanz­ a­cu. – Ti si to sam stvor­io, Ni‐­
ko­la. Kas­ nij­e ćeš dati svo­ju def­i­nic­ i­ju.
– Da li sam mrt­av? Da li sam se smr­znuo na Crn­ om Žan‐­
dar­ u?
– Ovde to pi­tan­ je nije važ­ no – reče Kanz­ a­cu – kao što sam
ti re­kao, ti si taj koji treb­ a da do­nes­ eš odlu­ku. Da li je ovo ži‐­
vot ili smrt? – Sens­ ei kome vrem­ e nije mo­glo niš­ ta, slež­ e ra‐­
men­ im­ a. – Ja više ne traž­ im ra­zli­ku iz­međ­ u ta dva stan­ ja.
– Ali, svak­ ak­ o mo­žeš da mi kaž­ eš da li sam još živ? Da li
je ovo san?
– Kada bu­deš shvat­io ko­li­ko su ta pi­ta­nja bes­ko­ri­sna, Ni‐­
ko­la, naći ćeš odg­ o­vo­re koje tra­žiš.
Ni­ko­la smir­i svoj­e po­lud­ el­o srce. Nije mu više bilo hladn­ o,
nije oseć­ ao da je ukruć­ en ali telo ga je još uvek bo­lel­o i, do‐­
dir­nuvš­ i gla­vu sa stran­ e, nap­ i­pa oži­ljak. »Sva­kak­ o da sam
još živ« – zak­ ljuč­ io je. Ali ra­zumn­ o za­ključ­ i­van­ je kao da je
bilo stra­no u ovom delu svet­a.
– Nisi iz­nen­ ađ­ en što me vid­ iš – reče Nik­ o­la.
– Zaš­ to bih bio? – upit­a Kanz­ a­cu. – Ti si mi čes­ to do­la­zio
ovam­ o.
– Kako? Ni­sam te vi­deo od zime 1963, i si­gur­an sam da
nik­ ad­ a ran­ ij­e ni­sam bio u ovoj kući.
Kanz­ ac­ u pog­ le­da u tan­ jir is­pred Nik­ o­le.
– Nisi zav­ rš­ io svoj obrok – reče – sav­ et­uj­em ti da sve po‐­
je­deš. Usko­ro će ti biti po­trebn­ o mnog­ o snag­ e.
– Znam – reče Ni­ko­la – ako se do­bro seć­ am, si­la­zak niz
Ho­dak­ u je zam­ or­ni­ji od uspo­na.
– Nis­ am go­vor­io o fi­zič­kim nap­ o­ri­ma – reče Kanz­ ac­ u.
Ni­ko­la skret­e po­gled sa Kanz­ a­cuo­ ­vog lica na hran­ u na ta‐­
nji­ru is­pred sebe.
Ni­ko­la pren­ es­ e po­gled s njeg­ o­vog za­go­netn­ og lica na ko‐
mad­ i­će hran­ e na svom ta­nji­ru. Jeo je. Spav­ ao je. I po­nov­ o je
san­ jao o do­mi­nac­ i­ji na Crn­ om Žand­ a­ru…
… to ga je to­li­ko uz­nem­ i­ri­lo da je sve od­mah is­pri­čao
Kanz­ a­cuu kada se pro­bu­dio.

Sens­ ei je neko vrem­ e ćut­ao. Najz­ ad se po­mak­ ao. Ali, glas
mu nije bio spor, ner­ea­ l­an, kao da se još nije oslo­bo­dio sna.

– Zaš­ to te to­li­ko uz­nem­ i­rav­ a ta sli­ka?
– Ne znam – pri­zna­de Nik­ ol­a – mož­ da to ima neke veze sa
smar­ag­di­ma koje sam nas­ led­ io od dede.
– Je l’ tako? – Kanz­ ac­ u pod­ i­že obr­ve. – Obj­a­sni mi to.
Ni­ko­la mu ob­ja­sni. Isp­ ri­ča mu sve o kut­i­ji sa pet­nae­ st
smar­ag­da, o svoj­oj maj­ci Ćeo­ ng. Rek­ la mu je da može da ko‐­
ri­sti dra­gul­je kako mu se do­pad­ne ali, uz samo jed­nu, ogra‐­
du: nik­ ad­ a ne sme da dop­ u­sti da broj dra­gu­lja bude man­ ji
od de­vet.
– Da li ti je maj­ka rek­ la šta bi bilo da se baš to do­go­di?
– Ne – reče Ni­ko­la. – Da li znaš šta pred­sta­vljaj­u ti sma‐­
ragd­ i?
– Mož­ da sam čuo o nji­hov­ om po­sto­ja­nju – reče Kanz­ ac­ u –
ali nis­ am imao poj­ma kod koga su.
– Veo­ ­ma su moćn­ i.
– Jesu. Nev­ er­o­vatn­ o.
– Ali, na koji nač­ in? – pi­tao je Nik­ o­la.
– Na nač­ in Tau–taua – reče Kanz­ a­cu.
– Kak­ ve ja veze imam sa Tau–tau? – pit­ao je Ni­ko­la.
Umes­ to da mu odg­ o­vo­ri, Kanz­ a­cu reče:
– Do­ro­kus­ ai će traž­ i­ti sma­ragd­ e. Gde su?
– Na bez­ bed­nom mes­ tu – reče Nik­ o­la.
– Jesu li tu, kod tebe?
– Nisu. Po­što sam Širo nin­đa, mi­slio sam da ne mogu do‐­
volj­no do­bro da ih čuv­ am.
Kanz­ ac­ u klimn­ u gla­vom. Ćut­ao je neko vrem­ e. Naj­zad
reče:
– Već si iz­ves­ no vrem­ e ovde. Mi­slim da si sada do­volj­no
snaž­ an i da mo­že­mo da počn­ em­ o.
Bio je ode­ven u crni pa­mučn­ i gi, ode­ću bo­ri­lačk­ ih veš­ ti­na
do­đoa.
– Kada sam te po­slao u Kum­ am­ ot­o pre mnog­ o god­ i­na –
reče Kanz­ a­cu – mi­slio si da to ra­dim da bih te sup­ rot­stav­ io
tvom ro­đa­ku Sai­­gou. Bio si tada veo­ ­ma mlad. A to što si iz­u‐­

zet­no tal­ent­o­van, ne mora da znač­ i da sas­ vim shvat­aš svoj
tal­ent. Ja to znam. Nar­avn­ o, jer smo ovak­ av raz­go­vor vod­ i­li
vrlo čes­ to.

– Zaš­ to stal­no po­mi­nješ kako se ovo do­gađ­ a­lo i ra­ni­je? –
pi­tao je Nik­ o­la. – To se do­gađ­ a sada, prvi put.

– Vrem­ e – pri­met­i Kanz­ a­cu – je neš­ to kao okea­ n. Ono ima
pli­me, stru­je, ivi­ce prek­ o ko­jih se ne može, ima vr­tlo­ga do‐­
gađ­ aj­a koji se po­nav­ lja­ju kao krug­ o­vi na vodi, koji – kad se
do­volj­no raš­ i­re, iz­laz­ e na sten­ ov­ i­tu obal­u.

– Imaš čudn­ u konc­ ep­ci­ju vrem­ en­ a.
– Baš nap­ ro­tiv – reče Kanz­ a­cu. – Tvo­je shvat­a­nje vrem­ e‐­
na je čud­no. Ali, to treb­ a oček­ iv­ at­i od nek­ o­ga ko ne ume da
ra­zli­kuj­e ži­vot od smrt­i. Rvan­ je sa tom ilu­zi­jom je kao De­set
vo­lo­va, stan­ je Zen pro­či­šćen­ ja. Seć­ aš li se, Nik­ o­la?
– Nar­avn­ o. Čov­ ek po­či­nje tako što levo i de­sno tra­ži vola,
nađe ga, zaj­aš­ e ga, do­ja­ši u grad da bi samo ot­krio da vo
nije ni pos­ to­jao.
– Da li te to na neš­ to pod­seć­ a? – upit­a Kanz­ a­cu.
– Ni na šta čega bih sada mo­gao da se set­im – od­go­vo­ri
Ni­ko­la.
Kanz­ a­cu se okret­e, uze gvo­zde­ni lo­nac sa poda. Nasu
obo­ji­ci čaja. Bio je to go­rak, cr­ven­ i čaj iz Sev­ ern­ e Kine, po‐­
znat pod ime­nom Gvo­zde­ni zmaj.
– Slu­šaj me, Ni­ko­la – reče on. – Po­slao sam te u Kum­ am­ o‐­
to u zimu 1963. da nađ­ eš vola.
– Ali, ja sam se su­ko­bio sa Sa­i­go­om koji me je po­bed­ io.
Kanz­ ac­ u klimn­ u glav­ om.
– On je tako po­be­dio i mene. To je i treb­ al­o da se desi.
Mes­ ec dana kas­ nij­e, nap­ us­ tio sam zau­ v­ ek To­kio i do­šao sam
ovam­ o da is­pu­nim po­sledn­ ji od moja tri sta­di­jum­ a – da bu‐­
dem za­bo­rav­ ljen.
– Ja te nik­ ad­ a ni­sam zab­ o­ra­vio, sens­ ei.
– Nisi. Nije ni treb­ a­lo. Zato si i do­šao.
– Kao što sam rek­ ao sens­ ei, ja sam Širo ninđ­ a – reče Nik­ o‐­
la – do­šao sam na Cr­nog Žand­ ar­a da bih tra­žio put spa­sen­ ja.
Mis­ lio sam da će mi Aki­kin sens­ ei Ki­o­ki po­mo­ći jer sam ver­o‐­

vao da je on tan­đi­an ali sam ot­krio da je on mr­tav, živ od­ran
u svom zamk­ u u vis­ ov­ im­ a Asam­ a. Onda sam ot­krio da je on
imao bra­ta. Ime mu je Genš­ i.

– Znam – reče Kanz­ a­cu – ja sam Genš­ i, Ki­o­kij­ev brat. Ja
sam i Kanz­ ac­ u. Imam mnog­ a ime­na.

– Ti…– Ni­ko­la se sko­ro za­grcn­ uo. – Ti si tanđ­ i­an?
– Pre nego što ti od­go­vor­im, mor­aš da shvat­iš da ti je duh
ob­uz­ et. Tebe je preu­ z­ eo strah. Pri­ti­sak na tvo­ju dušu onem­ o‐­
guć­ uj­e te da ra­zli­kuj­eš do­bro od zla.
– Da, shvat­am. Širo ninđ­ a me je ob­uz­ eo.
– Širo ninđ­ a je usp­ eo da te ob­uz­ me zato što si sak­ rio svo‐­
ju prav­ u pri­ro­du od sebe. Ti još uvek tra­žiš vola, Nik­ o­la, ne‐­
sves­ tan si da je to tra­ga­nje nek­ o­ri­sno jer vo ne pos­ to­ji.
– O čemu gov­ or­iš?
– Seć­ aš li se zime 1963, Nik­ o­la, u Kum­ am­ ot­ou, kada si
ver­o­vao da te tvoj ro­đak Sai­­go po­be­dio i uzeo Juk­ io, dev­ oj­ku
koji si vo­leo?
– Ve­ro­vao sam da se to do­go­di­lo zato što se stvarn­ o do‐­
go­di­lo – rek­ ao je Ni­ko­la.
– Ti po­nov­ o mi­sliš o volu a on ne pos­ to­ji.
Nik­ o­la se zag­ le­da u njeg­ a.
– Ne raz­ um­ em te.
– Ne raz­ u­meš, nisi još do­volj­no snaž­ an. Sada spav­ aj.
…– iz­gub­ ljen sam, sens­ ei – reče Nik­ o­la, kada se pro­bu­dio.
– Snag­ u ćeš pov­ rat­i­ti nap­ o­lju – reče Kanz­ ac­ u.
– Sreć­ an sam što si ovde da me vo­diš – reče Nik­ o­la i na‐­
vuč­ e či­zme, zak­ op­ča park­ u.
– Duh ti je još uvek smuš­ en – reče Kanz­ ac­ u i po­ve­de ga
na Cr­nog Žand­ ar­a – niko ne može da te vodi.
– Noć je – iz­nen­ ad­ io se Ni­ko­la.
– Spav­ ao si či­tav­ u noć i dan. Da li si san­ jao o Cr­nom Žan‐­
da­ru?
– Ni­sam – reče Ni­ko­la, ali je oseć­ ao da Kanz­ ac­ u to već ne‐­
kak­ o zna – san­ jao sam o svi­ci­ma sta­rih ru­ko­pi­sa. Traž­ io sam
neš­ to. Ne mogu da se set­im šta. Onda sam naš­ ao oti­ske u
mo­čvar­noj ze­mlji. Kad sam se sag­nuo da ih bo­lje po­gle­dam,

oni su mi se obra­ti­li. Glas je bio čud­ an, kao u noćn­ e pti­ce,
sko­ro pe­sma. A onda je sveg­ a nes­ ta­lo. Po­nov­ o sam bio u Ki‐­
o­kij­ev­ om zam­ku, pro­šao sam kroz Mes­ eč­ ev­ u kap­ i­ju u njeg­ ov
stu­dio.

– Šta je glas rek­ ao?
– Ne mogu da se set­im – reče Nik­ o­la.
– Da li je to bio glas mog bra­ta?
– Nije – reče Nik­ o­la – ali bio je vrlo bli­zu. – S vel­i­kim nap­ o‐­
rom se pe­njao prek­ o kam­ en­ og zida. – Mož­ da sam – reče s
puno nade – usp­ eo da odag­ nam sli­ku Cr­nog Žand­ a­ra iz mo‐­
jih snov­ a.
– Da li bi to bilo do­bro?
– Nar­avn­ o da bi!
– Da li si tako brzo za­bo­ra­vio da ti je duh ob­uz­ et i da ne
mož­ eš da raz­ li­kuj­eš do­bro od zla?
Tek tada je Ni­ko­la pri­met­io da Kanz­ ac­ u ne nosi ni­šta dru‐­
go nego lag­ an­ i pa­mučn­ i gi.
– Zar ti nije hladn­ o, sens­ ei?
– Zar je hlad­no? – Kanz­ ac­ u je bio bez­bri­žan. On po­kaz­ a
da Nik­ o­la kren­ e prvi. – Nis­ am pri­met­io.
Led­ e­ni vet­ar je ju­rio kan­ jon­ im­ a prek­ o sten­ ja, prek­ o led­ e‐­
nog zida Crn­ og Žand­ a­ra. Sneg je puc­ket­ao pod njeg­ o­vim no‐­
gam­ a dok su išli usk­ om sta­zom prem­ a sten­ i. Sada je pred
nji­ma sta­ja­la ste­na, glat­ka i ravn­ a kao zid. Ni­ko­la poče da se
pen­ je, za­vla­čeć­ i pr­ste u jed­ va vid­ lji­ve pu­ko­ti­ne. Išao je sve
više i više. Jed­ va je di­sao od nap­ o­ra, dah mu je iz­la­zio iz
usta kao daht­an­ je zver­i.
– Kad sam san­ jao o Cr­nom Žand­ a­ru, di­zao se kao ko­plje
iz sred­ i­šta moje duše – reče Ni­ko­la od­mar­aj­uć­ i se na tren­ u‐­
tak, vis­ eć­ i na ste­ni – pro­bud­ io sam se veo­ ­ma uzn­ em­ i­ren i
prep­ la­šen.
Kanz­ a­cu nije ni­šta od­go­vor­io. Nik­ o­la okret­e gla­vu i shvat­i
da je sas­ vim sam na Crn­ om Žand­ a­ru.

***

Ši­sei je ži­vel­a u kući od ci­gal­a, malo da­lje od Foksh­ ol ro­ud­ a
u Džordž­ta­un­ u. Kuća je pri­pad­ a­la jed­noj od mnog­ ih do­bro­či‐­
nit­elj­ki koje su pri­pa­da­le njen­ om lo­bi­ju za za­šti­tu čo­vek­ o­ve
sred­ i­ne. Ali do­bro­tvor­ka je više vo­lel­a da prek­ o zime bude u
Sent Mor­i­cu a prek­ o leta u Kap Fera. Imal­a je ra­sko­šne vile i
u jed­nom i u dru­gom mes­ tu. Više je vol­el­a Evro­pu nego rod‐­
ni Vaš­ ingt­on.

Ši­sei je ži­vel­a sama u kući. Svak­ e sred­ e do­laz­ io je jed­ an
brač­ni par da oči­sti kuću i, ako je ona to žel­e­la, pri­prem­ i hra‐­
nu za ned­ e­lju dana. Oni su to već ra­di­li pun­ ih osamn­ ae­ st go‐­
di­na.

Do­nji deo kuće bio je sav u dub­ o­rez­ u. Bio je tu i merm­ er‐­
ni kam­ in iz XVI­II veka, puno franc­ us­ kih bronz­ an­ ih stat­ua, ki‐­
nes­ kog por­cul­a­na. Spav­ ać­ a soba koju je Ši­sei odab­ ral­a na
gorn­ jem sprat­u bila je pri­lič­no jed­nos­ tav­na. Kroz pro­zor se
vid­ eo mali ali pred­ iv­ni vrt koji je s vel­i­kom lju­ba­vlju neg­ o­vao
baš­ to­van, Jap­ a­nac. On je vol­eo svoj vrt isto ko­li­ko svo­ju
decu. Sunč­ ev­ i zra­ci pro­la­zi­li su kroz gra­nje med­ en­ og ba­gre‐­
ma i zlat­nim su sjaj­om po­si­pa­li bo­žur­e i aza­le­je.

Ši­sei iza­đe bo­son­ og­ a iz kup­ a­ti­la, pri­đe pla­kar­u, poče da
prev­ rć­ e po kut­i­jam­ a od ci­pel­a koje su bile po­ređ­ a­ne jed­na
na dru­gu. Ona iz­vuč­ e svoj­u oprem­ u. Po­sta­vi por­tabl kom­pju‐­
ter na franc­ us­ ki pi­sać­ i sto, uključ­ i ga, pri­prem­ i mo­dem za te‐­
lef­ons­ ki pren­ os. Sela je, uključ­ i­la neš­ to u kom­pjut­er a na uši
stav­ i­la sluš­ al­i­ce sa mik­ ro­fon­ om.

Po­čel­a je pri­stup­nu pro­ced­ ur­u ali ne udar­a­juć­ i po ta­sta­tu‐­
ri komp­ ju­ter­a već go­vo­reć­ i u mi­kro­fon. Moćn­ i komp­ jut­er je
zu­jao pri­maj­u­ći njen­ e nar­edb­ e. Ekran se za­mra­či a onda se
osvet­li kad po­češ­ e da se ređ­ aj­u red­ o­vi sa po­dac­ i­ma. Naj­zad
je uključ­ i­la pro­gram MANT­ IS. Sta­jao je usred ekran­ a, puls­ i­ra‐­
juć­ i kao tamn­ i opa­sni dra­gul­j.

Ši­sei dub­ o­ko uz­dahn­ u i reče neš­ to u mi­kro­fon. Komp­ jut­er
oda­bra te­le­fons­ ku li­ni­ju i ona reče broj. Na drug­ o zvo­no javi
se žens­ ki glas.

– Džon­son ins­ ti­tut. Kako mogu da vam pom­ og­nem?

Ši­sei pri­ti­snu »En­ter« na komp­ ju­te­ru. Tel­ef­on­ ist­kin­ ja na
Ins­ ti­tut­u je čula samo okret­an­ je bro­je­va; ali, Ši­sei je već ušla
u si­stem. Bila je po­vez­ a­na prek­ o svog kom­pjut­er­a sa tel­e‐­
fons­ kim li­nij­am­ a Ins­ ti­tu­ta, prek­ o mod­ e­ma i pro­gra­ma akt­i­vi‐­
ra­nog u mal­om ci­lin­dru koji je sak­ ril­a is­pod sto­la na kome je
bio smeš­ ten mo­zak Ko­šnic­ e. Cil­in­dar je bio njen­ a veza prek­ o
tel­e­fons­ kih li­nij­a sa kom­pjut­e­rom Ko­šnic­ a.

Ši­sei obri­sa kap zno­ja sa čela. Ram­ en­ a su joj bila po­gr‐­
blje­na, oči zag­ le­dan­ e u ekran dok je pro­ver­a­val­a i pro­ver­a‐­
val­a. Bilo je vrem­ e.

Rek­ la je ši­fru u mi­kro­fon, onda je opet do­ta­kla »Ent­er«.
Verz­ i­ja MAN­TIS vi­rus pro­gra­ma bila je oslo­bo­đen­ a, emit­o­va‐­
na odm­ ah u moz­ ak Ko­šni­ce.

Mo­gla je da vidi dva int­er­fejs­ a na ekran­ u – reš­ etk­ u Haj­va
i spi­ral­e MAN­TIS vi­ru­sa – koji su po­čel­i da se meš­ aj­u i prep­ li‐­
ću. Vi­del­a je kako se spi­ral­a lomi, kako jede mrež­ u deo po
deo, dok se vir­us men­ jao bra­neć­ i se od­bram­be­nim si­ste‐­
mom Ko­šni­ce. Po­čel­a je da se oduš­ ev­ lja­va mi­sle­ći Ovo radi.
Uspe­la sam.

A onda se neš­ to do­go­di­lo. Zaš­ tit­na reš­ et­ka je po­čel­a da
se po­jav­ ljuj­e i gubi. Ši­sei je najp­ re po­mi­sli­la da ne­što nije u
redu sa vez­ am­ a – neko ko po­pra­vlja te­lef­ons­ ke li­nij­e u tom
kraj­u mog­ ao je tako neš­ to da pro­uz­ ro­kuj­e – ali njen kom­pju‐­
ter je go­vo­rio dru­ga­či­je. Sve je bilo bez­ bed­no. Bul­ji­la je u
ekran. Sada se mrež­ a učet­vo­ro­stru­či­la, ušes­ to­struč­ i­la, sve
više i više se po­jač­ av­ al­a dok nije po­pun­ il­a ekran a vi­rus, pot‐­
pun­ o ob­uz­ dan, po­čeo je da se ruši sam od sebe. U jed­nom
tren­ utk­ u kao da ni­kad­ a nije ni po­sto­jao. Jed­ an udar srca ka‐­
sni­je, mrež­ a Ko­šnic­ e bila je opet ona sta­ra. Ši­sei je prek­ i­nul­a
vezu. Šta se dog­ o­di­lo?

Onda se set­i­la šta je dr Rud­ olf go­vo­rio o kons­ truk­ci­ji mo‐­
zga Koš­ ni­ce. Ne samo da je bio drug­ a­či­je pro­jekt­o­van već su
njeg­ o­ve komp­ o­nent­e, njeg­ o­vi tranz­ i­sto­ri bili jed­ ins­ tven­ i, mo‐­
žda hil­ja­du puta brži od stand­ ard­nih si­li­kons­ kih či­po­va. Tako
je Ko­šnic­ a po­bed­ i­la vi­rus. Njeg­ ov pro­gram obez­be­đe­nja bio
je tako brz da je po­bed­ io čak i vir­us koji je mo­gao da se hra‐­

ni njim. Ši­sei je sed­ el­a neko vrem­ e i raz­mi­šlja­la o svem­ u.
Onda je is­ključ­ i­la komp­ ju­ter. Mo­ra­la je da obav­ i neke tel­e‐­
fons­ ke razg­ o­vo­re.

***

Nang­ i je ostao do po­sled­njeg tren­ utk­ a ri­zi­kuj­uć­ i da za­kas­ ni,
ček­ aj­u­ći da Pak Rat naz­ o­ve ili da uđe u njeg­ o­vu kanc­ el­a­ri­ju.
Po­što se nije do­go­di­lo ni jed­no ni dru­go, Nang­ i stav­ i šeš­ ir na
gla­vu i iza­đe. Advo­kat ga je ček­ ao. Kad su iza­šli na uli­cu,
advok­ at otvo­ri ki­šob­ ran.

U po­sled­nje vrem­ e stal­no pada kiša po­mi­slio je Nang­ i.
Nije se bri­nuo što se Pak Rat nije vrat­io. Bilo bi do­bro da je
imao neko nao­ ­ru­žan­ je za ovaj sas­ ta­nak ali nije bilo ni tako
stra­šno što je bio bez toga. Po­di­že lice prem­ a kiši i nas­ mej­a
se.

Kola su ih od­vez­ la kil­o­met­ar dal­je do zgra­de Ni­pon Keio.
Pre nego što je iza­šao naz­ vao je Tomi, do­go­vor­io se da se te
več­ er­i nađu u Svi­le­nom drum­ u. Oček­ iv­ ao je da će svak­ o ko
bi mo­gao da im bude zan­ i­mljiv za raz­go­vor mog­ ao da bude
tamo. Sed­ eo je mirn­ o nek­ o­li­ko tren­ ut­a­ka, nad­ aj­uć­ i se da će
ga Pak Rat sti­ći. Mo­žda se mol­io. Raz­go­var­ao je sa svo­jim
advo­kat­om o nek­ im stva­ri­ma a onda su iza­šli iz kola i oti­šli
su u kanc­ el­ar­i­je Nam­ i­ja.

Kus­ und­ a Ikuz­ a je pred­ lo­žio da se ugo­vor­i pot­pi­šu u njeg­ o‐­
vim pro­sto­ri­ja­ma kao na neu­ t­ral­nom te­ren­ u. Svi su ga ček­ al­i
u vel­i­koj sali za konf­er­enc­ i­je: Ken Oro­ši, Ikuz­ a, advo­kat­i.

Do­go­vor je spo­lja gle­dan­ o bio jed­nos­ ta­van ali je, u stvar­i,
bio veo­ ­ma kom­pleks­ an. Treb­ al­o je da obu­hvat­i klau­ z­ ul­e na
ko­ji­ma je ins­ i­sti­rao Ikuz­ a: u njem­ u su treb­ a­le da budu i klau­ ‐­
zul­e za koje se Nang­ i za­lag­ ao kako bi Sato ind­ u­stri­je preu­ z­ e‐­
le drag­ o­cen­ e odeljk­ e Nak­ an­ o ind­ us­ tri­ja.

Sve je bilo u redu. Nang­ i, Ikuz­ a i Ken Oro­ši ćas­ kal­i su ne‐­
form­ al­no kao najb­ o­lji pri­jat­e­lji dok su se advok­ at­i nadm­ et­a­li
u svoj­im verb­ al­nim dvo­bo­ji­ma, žel­eć­ i da jed­ni drug­ e usmrt­e.

Čaj je po­služ­ en na ogromn­ om sreb­ rn­ om po­služ­ avn­ i­ku u
eng­ le­skim sreb­ r­nim šol­ja­ma. Ikuz­ a je vo­dio raz­go­vor, di­sku‐­
tu­ju­ći o zel­en­ im travn­ jac­ im­ a u golf klub­ u kome je pri­pa­dao.
»To je sve glup­ ost« – mi­slio je Nang­ i – »ali, veo­ ­ma vred­na
glup­ ost. Kao da si u zub­ ars­ koj sto­li­ci, bol je nei­­zbe­žno zlo.«

Nje­gov um nije bio usmer­en na pot­pi­si­van­ je. Mis­ lio je na
Tomi i na Mar­i­ko, igra­či­cu koja je bila si­lo­van­ a i oder­an­ a u to‐­
kud­ a­ši klub­ u Svi­le­ni drum. Kak­ ve je veze bilo iz­međ­ u smrt­i
Mar­i­ko i dr Han­ am­ i­ja? Da li je on bio po­sled­nji Mar­i­kin lju‐­
bavn­ ik, čo­vek na koga se od­nos­ i­la po­ruk­ a: »Ovo je mo­gla da
bude i vaša žena?« Šta li se do­go­di­lo sa Nik­ o­lom a što Nang­ i
nije znao? Žel­eo je da saz­ na od­go­vor. Bri­nuo je o Nik­ o­li kao
da mu je ro­đe­ni sin.

Naj­zad advok­ at­i po­zva­še svoj­e kli­jent­e koji još jed­nom
preg­ le­daš­ e ugov­ or­e.

Nang­ i i Ken Oro­ši pot­pi­saš­ e do­kum­ ent­e o ujed­ i­njen­ ju. Ku‐­
sund­ a Ikuz­ a se po­klo­ni obo­ji­ci i dade im neke male po­klo­ne.
Ind­ us­ tri­ja či­po­va Sfinks i Nak­ an­ o ind­ us­ tri­je bili su sada jed­na
fir­ma.

***

Kan, hot­el za po­slov­ne lju­de na ivi­ci To­kij­a koji je bio tako
do­bro po­znat Senđ­ i­nu, imao je zdrav­stve­ne uslug­ e koje čak
ni hot­el­i u bo­ljim del­o­vi­ma gra­da nisu mo­gli da pru­že. Nije
to bila nik­ ak­ va mi­ner­al­na voda, ni mas­ až­ a niti gim­nas­ tič­ka
dvor­an­ a. To je bio spec­ i­jaln­ i tank za is­ključ­ i­van­ je svih oseć­ a‐­
ja.

Tank je za­uz­ i­mao treć­ i­nu male sobe u Kanu. Bio je nap­ u‐­
njen vod­ om to­pli­ne krvi. Kad je skliz­ nuo sas­ vim nag u njeg­ o‐­
vu dub­ i­nu, Senđ­ in nije ose­ćao niš­ ta. Ama baš niš­ ta.

Mrež­ a ga je po­dr­žav­ al­a na određ­ en­ om niv­ ou tako da su
mu samo nos i usne bili iz­nad po­vr­ši­ne vode. Kad se po­klo‐­
pac spu­stio on nije ni­šta čuo, nije vi­deo niš­ ta, nije ose­ćao ni‐­
šta. Nije ni­šta mo­gao ni da omi­ri­še niti da ose­ti ukus. Um mu

je bio od­seč­ en, okren­ ut na drug­ u stran­ u – ko­li­ko god je to
sav­ rem­ en­ om čov­ ek­ u mog­ u­će – od njeg­ o­vog tela.

Senđ­ in je plu­tao u Am­bi­su. Njeg­ ov sens­ ei bi bio zap­ rep­ a‐­
šćen ovom praks­ om uklan­ jan­ ja svih oseć­ aj­a. On bi to svak­ a‐­
ko smat­rao veš­ tač­kim sti­mul­us­ om, sta­zom, ali ne Sta­zom, i
prem­ a tome stro­go za­bra­njen­ im put­em.

Ali za Senđ­ i­na niš­ ta nije zab­ ra­njen­ o. On je bio iz­nad svih
gra­nic­ a onog tren­ a kada je nadr­a­stao fi­lo­zo­fi­je svoj­ih uči­te‐­
lja, kada je po­čeo da form­ i­ra sop­stve­nu fi­lo­zo­fi­ju, svoj sop‐
stve­ni Put. On je sada već go­di­nam­ a sle­dio tu po­seb­nu Sta‐­
zu i na taj je nač­ in njeg­ o­va moć ras­ la.

Jed­nom, kada bude imao dev­ et mi­stič­nih smar­ag­da u
svo­jim ruk­ am­ a, niko neće moći da ga zau­ s­ ta­vi. Neće to moći
čak ni onaj maj­stor tanđ­ i­an od ko­jeg je nau­ č­ io po­sled­nje ni‐­
jans­ e Tau–taua.

Majs­ to­ri Tau–taua su ver­o­val­i da će ga ta obuk­ a pri­vez­ a­ti
uz njih. To je bio nač­ in koji je Tau–tau ko­ri­stio vek­ o­vim­ a, bio
je to deo nji­hov­ og stal­nog nas­ tav­ka po­sto­ja­nja, mud­ ri meh­ a‐­
niz­ am uklop­ ljen u samo srce u osnov­ u dvad­ e­set i čet­i­ri pra‐­
vil­a.

Dru­gi, pre Senđ­ i­na, prek­ r­ši­li su za­ko­ne Tau–taua. Svi su
stra­šno pla­ti­li svoj prel­az­ ak – Senđ­ in je to znao zato što je o
nji­ma uvek go­vor­en­ o njem­ u i njeg­ o­voj ses­ tri kada su bili
mali. Bio je to deo nji­hov­ e obuk­ e, upoz­ o­ren­ je, kao da su čak
i nji­hov­ i tan­đi­an sens­ ei sumn­ jal­i da bi i oni mog­ li da se oti‐­
snu na taj nes­ i­gurn­ i put.

A Senđ­ in je oti­šao za­bra­njen­ im put­em. Pro­šao je kroz
straš­ na is­kuš­ en­ ja i pat­nje, prež­ i­veo je go­di­ne te­ške bor­be,
ali to je i treb­ a­lo oček­ i­vat­i. Ipak, znao je da kada bude imao
smar­ag­de, od pat­nji više neće biti ni trag­ a.

On će biti prvi koji je ra­skin­ uo sa tra­di­ci­ja­ma Tau–taua i
biće stvarn­ o slo­bo­dan.

Tada bi vla­dao star­i­jim tanđ­ i­an­ im­ a, dikt­i­rao bi sop­stven­ e
zak­ o­ne kao što su oni nek­ ad­ a njem­ u nam­ et­al­i svoj­e kan­ on­ e.
Oslob­ o­đen te te­ži­ne, plu­ta­juć­ i u pra­zni­ni, Senđ­ in je sada mo‐­
gao da raz­miš­ lja o svoj­oj majc­ i – o svoj­oj prav­ oj maj­ci – koju

nik­ ad­ a nije upo­znao i koju je mr­zeo. U mi­sli mu dođe nar­ed‐­
ba koju je pro­či­tao na pla­kat­u is­pred po­li­cij­ske sta­nic­ e: Brak
je du­žnost. Znao je da ne­po­što­van­ je te nar­ed­be zna­či osra‐­
moć­ en­ je po­ro­di­ce i ro­di­tel­ja.

Senđ­ in se nije ni­kad­ a žen­ io. Znao je da je to te­ška uvred­ a
za njeg­ o­vu maj­ku – maj­ku koju nik­ ad­ a nije upoz­ nao. Znao je
da je time slo­mio srce Haha–san, tet­ke koja ga je od­ga­ji­la.
Ali to ga ni naj­man­ je nije int­e­res­ ov­ al­o. Haha–san nije bila va‐­
žna. Majk­ a je bila važ­ na.

Plu­taj­u­ći u pra­zni­ni, Senđ­ in se set­io fo­to­gra­fi­je svoj­e maj‐­
ke koju mu je Haha–san jed­nom dala da čuva. »Tako će tvo­ja
maj­ka ži­vet­i« – rek­ la je.

Senđ­ in je neko vrem­ e po­smat­rao tu crno–belu fo­to­graf­i­ju,
po­kuš­ av­ aj­uć­ i da na tom ravn­ om licu bez ikak­ vog iz­raž­ aj­a
nađe neku sličn­ ost sa svoj­im li­cem. Po­što nije naš­ ao nik­ ak­ ve
slič­nos­ ti, uzeo je nož i isek­ ao je sli­ku na rez­ an­ce. Onda je,
tako iseč­ en­ u, sli­ku sta­vio na dno fi­o­ke u ko­joj je dr­žao svoj
do­nji veš, kao sneg bele gaće koje je men­ jao svak­ og dana.

Senđ­ in nije nik­ ad­ a nik­ o­ga vol­eo – a najm­ an­ je je vol­eo
svo­ju majk­ u. Lju­bav je imal­a nek­ og mor­a­la koji čak nije bio
pri­sut­an ni u brak­ u, bio je to mo­ral koji je on prez­ i­rao.

Ali njem­ u nije bila po­treb­na lju­bav: on je imao neš­ to mno‐­
go dra­go­cen­ i­je.

Senđ­ in se nek­ ad­ a red­ ovn­ o spa­jao sa svoj­om ses­ trom.
(Kako je bilo bol­no kada je raz­mi­šljao o njoj!) Oni su ob­uz­ el­i
duh jed­no drug­ om, bili su bli­že nego što dva ljud­ska bića
ikad­ a mogu da budu. Ona je sada oti­šla i u Senđ­ i­nov­ om
duhu je ostal­a praz­ ni­na koju se on trud­ io da is­pu­ni. Po­kuš­ a‐­
vao je i po­kuš­ av­ ao da to urad­ i, ali nik­ ad­ a mu nije uspev­ al­o.
Ali, mo­rao je da pro­ba uvek is­po­čet­ka jer ta je praz­ ni­na bila
tako straš­ na da mu je srce kr­var­i­lo od usam­ lje­nos­ ti iako ga
je on pret­vo­rio u ste­nu.

Zaš­ to da ne? Sve ostal­o u ono­me što su lju­di, smej­uć­ i se,
zval­i dru­štvo bilo je mon­struo­ ­zno, bes­cilj­no i za­gu­šuj­u­će.

Se­ćao se kako ga je Haha–san vo­di­la u bio­skop gde je
gle­dao kako mla­du ble­du ženu pri­prem­ aj­u za brač­nu cer­e‐­

mo­ni­ju, kao što su u sred­njem veku u Eng­ le­skoj pri­prem­ al­i
vi­te­zo­ve za boj.

Po­što je prvo bila odev­ en­ a u raz­ne slo­jev­ e ode­će na nju
je sta­vljen te­ški svadb­ en­ i kim­ o­no, nal­ik na oklop. Mlad­ a
žena je sa str­plje­njem sve pod­nos­ i­la. Senđ­ in je smat­rao da
se to str­plje­nje gra­ni­či sa lud­ i­lom. Pi­tao se zaš­ to jed­nos­ tav‐­
no ne ubi­je tog kret­e­na muža u tren­ utk­ u bol­ne pe­net­ra­ci­je?
Zaš­ to je do­zvo­lja­val­a da bude si­lo­van­ a samo zato što je to
bio obi­čaj?

I Senđ­ in je bio čvr­sto steg­nut pra­vil­i­ma po­naš­ an­ ja jap­ an‐­
skog druš­ tva. Prez­ i­rao je te res­ trik­ci­je jer su one is­to­vrem­ e‐­
no bile i def­i­nic­ i­ja njeg­ o­vog svet­a i ogra­nič­ en­ je njeg­ o­ve
moći. Da bi stvo­rio svoj­u Sta­zu, Senđ­ i­nu je bio po­treb­ an
samo po­čet­ak. Sens­ ei mu je dao osnov­ u sa koje je mog­ ao
da kren­ e. Nje­gov iz­uz­ et­ni um po­sti­gao je osta­lo, po­nir­uć­ i u
nep­ o­zna­te du­bi­ne, men­ jaj­uć­ i sam­ og sebe od sam­ og ro­đen­ ja
a njeg­ ov­ a svest je eks­ plo­di­ra­la u ko­smo­su kao pla­men­ i rep
ko­met­ e.

Obuk­ a Tau–taua nije bila do­volj­na Senđ­ i­nu, mada je či­ta‐­
vo det­inj­stvo i prvu mla­dost njoj po­svet­io.

Učeć­ i ga svem­ u što su zna­li, njeg­ o­vi sens­ ei su po­kaz­ a­li
da po­sto­je gran­ i­ce nji­hov­ e mag­ i­je. Čim je shvat­io do­kle se
kreć­ u te gra­ni­ce, on je kren­ uo da­lje od međa Tau–taua. I na‐­
šao je drug­ i svet.

On je bio za­snov­ an na star­im prin­ci­pi­ma na koje se osla‐­
njao Tau–tau ali ih je Senđ­ in ko­ri­stio na sas­ vim novi nač­ in,
nač­ in na koji je je­di­no on mog­ ao da ih shvat­i.

Senđ­ in je do­šao do svog tan­đi­an sens­ ei­a prek­ o Haha–san
koja je, mi­sle­ći da raz­ um­ e pri­ro­du mel­anh­ ol­i­je svo­ga sina,
urad­ i­la sve što je mo­gla da bi ga nek­ ak­ o po­kren­ ul­a. Ona je
shvat­i­la ko­li­ko je moć­ an njeg­ ov int­el­ekt i bila je ubeđ­ e­na da
će samo Tau–taua biti do­volj­no snaž­ na di­scip­ li­na koja će
pred­sta­vljat­i iza­zov za njeg­ a, koja će ga za­int­er­es­ ov­ at­i i na
kraj­u is­pu­ni­ti.

To što je neko tan­đi­an, stvar je krvn­ og nas­ leđ­ a. Ne može
da se nau­ č­ i Tau–tau a da se ne bude krvn­ o vez­ an za tu fi­lo‐­

zo­fi­ju, a on je imao krv tanđ­ i­an­ a prek­ o maj­ke.
To je bio još je­dan raz­ log zbog ko­jeg je Sen­đin mrz­ eo maj‐­

ku. Ona je imal­a dr­sko­sti da mu prep­ u­sti to nas­ le­đe, mada
ga je osta­vi­la. Senđ­ i­nu je treb­ a­lo do­sta muke da Tau–tau koji
je nau­ č­ io s la­ko­ćom pret­vo­ri u neš­ to drug­ o, što je mo­gao ko‐­
ri­sni­je da upo­treb­ i.

Senđ­ in je imao bed­no de­tinj­stvo i za to je kriv­ io maj­ku.
Da je samo do­volj­no po­ži­vel­a, da ga nije nap­ u­sti­la, bilo bi
sve drug­ ač­ i­je. Zaš­ to je od­ba­ci­la svoj­u svet­u duž­ nost da ga
čuva i šti­ti?

Ali, ona je bila slab­ a: do­pus­ ti­la je da joj se ži­vot zav­ rš­ i,
kuk­ av­ ič­ki se iz­vuk­ la od oba­vez­ a prem­ a njem­ u. Od dana
kada je po­stao sves­ tan njen­ og greh­ a prem­ a njem­ u, kada je
shvat­io kako je po­kvar­en­ o po­kral­a, Senđ­ in je nem­ i­li­ce ga­jio
mrž­ nju prem­ a njoj sa stal­nom op­ses­ i­jom da će vrem­ en­ om
seć­ an­ je na to iz­ble­de­ti.

Haha–san je bila tanđ­ i­an miko, po­sed­ o­val­a je mag­ ič­nu
moć. Ali, ona je bila vez­ a­na po­sluš­ noš­ ću. Senđ­ in je čes­ to že‐
leo samo jed­nu stvar: da je oslo­bo­di od njen­ ih za­klet­vi, da
ukin­ e pos­ luš­ nost koja je obel­ež­ i­la njen ži­vot. Hteo je da na­či‐­
ni od nje neš­ to što ona ni­kad­ a nije bila i što nije žel­el­a da
bude.

Prvi put je to bilo kada ju je za­tek­ ao svu svež­ u i mi­ri­šlja­vu
po­sle kup­ a­nja. Okren­ ul­a mu je leđa i preb­ a­ci­la ki­mo­no prek­ o
ra­men­ a. Ali on je pre toga usp­ eo da po­gle­dom uhvat­i njen­ u
nag­ o­tu.

Senđ­ in je tada imao dvan­ ae­ st go­di­na. Nije je vid­ eo nagu
od šes­ te go­di­ne, kada se kup­ ao sa njom, a po­nek­ ad prep­ la‐­
šen ko­šmar­om, otrč­ ao kod nje u krev­ et. Tu bi za­spao, zag­ r‐­
liv­ši je.

Bio je seks­ ua­ l­no uz­buđ­ en ne samo po­gle­dom na lepo
nago telo Haha–san, već njen­ im ko­ket­nim pok­ ret­om ko­jim se
okren­ ul­a od njeg­ a. Go­reo je od že­lje da se pri­ti­sne uz bel­i­nu
njen­ ih doj­ki, da udi­še njen dah, da kli­zne u njen­ u to­pli­nu, da
se opi­je njen­ im int­im­nim mir­i­si­ma.

Ali sve je to bila samo fant­a­zi­ja. To nije nik­ ad­ a mo­glo da
se dog­ o­di jer je Haha–san bila su­vi­še čes­ ti­ta. Nije bila če­sti­ta
zbog nek­ og fi­lo­zof­skog, re­li­gi­o­znog ili so­ci­o­lo­škog stav­ a. Bila
je ta­kva jer ju je tako majk­ a vas­ pi­ta­la. Što se Haha–san ti­ca‐­
lo, to je bilo za­pi­san­ o u kam­ en­ oj ste­ni, tako je to bilo uple­te‐­
no u njen um da Senđ­ in nije mog­ ao da shvat­i da li je mož­ da
nek­ ad­ a du­bo­ko u srcu pož­ e­lel­a da mu se seks­ ua­ l­no pri­bli­ži.

Mnog­ o go­di­na kas­ ni­je, vo­deć­ i lju­bav sa svo­jom pr­vom že‐­
nom, ot­krio je da je­di­no mi­sle­ći na Haha–san može da oset­i
olakš­ an­ je i zad­ o­volj­stvo. Sama po­mi­sao na njeg­ o­vu za­men­ u
za maj­ku do­vo­di­la ga je do besa. Nje­gov bes bi po­staj­ao ne‐­
kont­ro­li­san, obu­ z­ i­mao ga je svog, gut­ao ga je.

Smrt i nem­ i­nov­nost smr­ti bili su jed­ i­no što je tada mo­glo
da ga za­do­vol­ji.

Lak mi­ris amon­ i­ja­ka nat­er­a ga da po­seg­ne nag­ o­re, sklo­ni
po­klo­pac. Mog­ ao je da ose­ti, pre nego što je vid­ eo, vij­ug­ a­nje
svo­je sperm­ e po sto­mak­ u. Do­ta­kavš­ i pr­sti­ma svo­ju uzd­ rht­a‐­
lu nab­ rek­ lost Sen­đin odah­nu s uživ­ an­ jem.

***

Ši­sei je le­žal­a naga na sto­mak­ u. Sunc­ e je pro­di­ra­lo kroz pro‐­
zor spav­ ać­ e sobe u Brend­ ing­ o­voj kući u Džordž­tau­ n­ u. Osve‐­
tli­lo je dži­novs­ kog pau­ k­ a, obas­ ja­lo njeg­ o­ve boje. Bio je po‐­
sled­nji dan mes­ ec­ a, leto u pun­ om jeku.

Po­mak­ la se, uži­vaj­u­ći u po­kri­vač­ i­ma. Ins­ ekt oži­ve, njeg­ o‐­
ve mal­ja­ve noge za­i­gra­še po njen­ im mi­ši­ći­ma. Osam oči­ju
sinu, stvar­aj­uć­ i ilu­zi­ju da je ži­vo­ti­nja živa.

Ko­ton Brend­ ing je po­smat­rao, fas­ cin­ ir­an, tu uža­snu sli­ku.
Po­seg­nuo je kao u snu prem­ a njoj, sta­vio ruku na pa­uk­ a, ali
je ose­tio samo to­plu kožu Ši­sei. To ose­ćan­ je je bilo čud­no,
gad­no.

– Obeć­ al­a si da ćeš mi reći – reče Brend­ ing – kako si do­bi‐­
la tog pa­uk­ a.

Ši­sei se okret­e. Gro­zno biće je nes­ ta­lo, kao da su se vrat­a
za­lu­pi­la. Njen­ a svet­la koža, čvr­sto meso, bili su oba­sjan­ i zra‐­

ci­ma jut­arn­ jeg sunc­ a.
– Zaš­ to ne mož­ eš da bu­deš več­ er­as sa mnom?
– Mo­ram da rad­ im – reče Brend­ ing – mor­am da idem na

več­ er­u sa zap­ adn­ on­ em­ ačk­ im kanc­ el­ar­om. Nem­ oj da bud­ eš
ner­as­ po­lo­že­na.

– Ali, ja sam već nap­ ra­vil­a plan: več­ er­a u Crv­ en­ om moru,
a onda kući i malo ple­sa. Juče sam dala bo­gat­stvo na plo­če
za nas.

Brend­ ing se osmehn­ uo.
– Zvuč­ i div­no, ali več­ er­as mi to nije mog­ uć­ e.
– Ko­li­ko dugo mo­raš da osta­neš? Ček­ ać­ u te. Igra­ćem­ o
kada se vrat­iš kući.
Po iz­raz­ u njen­ og lica je shvat­io ko­li­ko to želi i nije mo­gao
a da se ne osmehn­ e zbog nje­nog det­i­njas­ tog po­naš­ an­ ja.
– U redu, po­tru­di­ću se da do­đem kući pre po­noć­ i. Ali, ako
ne dođ­ em, idi u krev­ et.
Po­segn­ ul­a je prem­ a njem­ u, za­gr­li­la ga oko vrat­a, po­vuk­ la
ga prem­ a sebi. Nje­no telo se izvi­ja­lo i pri­ti­skal­o uz njeg­ o­vo u
go­to­vo nek­ ont­ro­li­san­ im grč­ ev­ im­ a, ili je bar tako iz­gle­da­lo
Brend­ in­gu čija su usta bila puna ukus­ a njen­ og naji­n­tim­ni­jeg
dela.
Nije hteo da opet vodi lju­bav sa njom, dok ne saz­ na po­re‐­
klo gro­znog pa­uk­ a ist­e­to­vir­a­nog na njen­ im le­đi­ma.
– Reci mi – šap­ ut­ao je – reci mi sve o tome. Isp­ ri­čaj mi či‐­
ta­vu prič­ u.
Ši­sei se odvoj­i od nje­ga da bi mu se za­gle­dal­a u oči.
– Zai­­sta že­liš da to znaš?
– Da.
– Čak i ako će te šo­ki­rat­i? Čak i ako može da se do­go­di da
me kas­ ni­je mrz­ iš.
– Ši­sei – reče on i pri­đe joj – ver­uj­eš li da bih ja mo­gao da
te mr­zim?
– Mr­žnja i lju­bav, Kuv­ ar­u, čes­ to su tako bli­zu da čo­vek ne
može da ra­zli­kuj­e šta je šta.
– Ver­uj mi, ja znam kak­ va je raz­ li­ka iz­međ­ u ta dva poj­ma.

Ši­sei zat­vo­ri oči. Na tren­ ut­ak mo­gao je da ose­ti njen­ o di‐­
san­ je dok mu je telo pad­ a­lo i di­zal­o se sa nje. Neg­ de u kući
zvo­nio je tel­e­fon. Nije obra­ćao pa­žnju na to, pu­stio je sek­ re‐­
ta­ri­cu da odg­ o­vor­i na po­ziv.

– Reci mi – po­žu­ri­vao ju je – žel­im da znam.
Oseć­ ao je da je to laž ili bar da nije cela isti­na. Že­leo je
da zna kako je do­šla do tog stra­šnog crt­e­ža na leđ­ i­ma, kao
što je nek­ o­me po­treb­no da mu se reč­ i­ma ili del­om po­kaž­ e
da je vol­jen.
Brend­ ing je že­leo da ra­zum­ e tu njen­ u enigm­ u koja ga je
tako ob­uz­ el­a, ne samo što bi bio bli­ži Ši­sei već zbog toga što
je znao da nik­ ad­ a neće ot­kri­ti njen­ u pra­vu taj­nu niti će pro‐­
dret­i do srži nje­nog bića sve dok ne otk­ rij­e taj­nu pau­ k­ a.
Ši­sei du­bo­ko uz­dahn­ u.
– Kao svak­ o drug­ i i ja sam ro­đen­ a iz za­jed­nic­ e muš­ kar­ca i
žene. Ali, za raz­ li­ku od drug­ ih lju­di, ja nik­ ad­ a nis­ am upo­zna‐­
la svoj­e ro­di­tel­je. Po­ro­di­ca koja me je od­gaj­i­la nije mnog­ o
mar­i­la za mene. Da su po­kaz­ a­li bilo kak­ vo ose­ćan­ je prem­ a
meni, mak­ ar i okrut­nost, bila bih im za­hvaln­ a. Ali, ovak­ o
sam od­ras­ la ne oseć­ aj­u­ći niš­ ta. Ni­sam raz­ u­mev­ al­a oseć­ an­ ja
sem jed­nog osnovn­ og: strah­ a. Po­be­gla sam od te po­ro­di­ce i,
ko­li­ko ja znam, oni me nisu ni tra­ži­li. Kada sam bila glad­na
tra­ži­la sam hran­ u, kada mi je beš­ i­ka bila puna ja sam urin­ i‐­
ra­la u senk­ am­ a: kada sam bila umorn­ a, po­tra­ži­la bih sklon­ i‐­
šte. Bila sam ži­vo­ti­nja, niš­ ta više. Bila sam pot­pu­no praz­ no
biće.
Ši­sei se po­mač­ e. Brend­ ing ose­ti njen mi­ris od ko­jeg bi mu
se svak­ i put za­vr­te­lo u gla­vi.
– Karm­ a je nep­ red­ vi­di­va ali po­nek­ ad­ a je i čudn­ a – šapn­ u
Ši­sei. – Naš­ ao me je je­dan muš­ kar­ac. Bio je umet­nik ali nije
sli­kao na plat­nim­ a. Nije bio ni vaj­ar. Bio je umet­nik tet­o­vir­a‐­
nja.
– On ti je ist­e­to­vir­ao pau­ k­ a – reče Brend­ ing.
Ši­sei se tuž­ no osmehn­ u, uklon­ i pram­ en kose sa lica.
– Ži­vot je za tebe sas­ vim jed­nos­ ta­van, Kuv­ ar­u. Stvar­i se
do­gađ­ a­ju, po­sto­ji rea­ kc­ i­ja, di­rekt­na po­sled­ i­ca kao teo­ ­rem­ a u

fi­zi­ci.
– Srel­a si umet­nik­ a i on je u tvom telu vi­deo sav­ rš­ en­ u po‐­

vr­ši­nu za svoj rad. Ti si sav­ rš­ en­ a, Ši­sei. Ne mor­aš to da mi
kaž­ eš.

Ona se uzn­ em­ i­ren­ o uzv­ rp­ o­lji­la, kao da ne može da pod‐­
nes­ e te­ži­nu njeg­ o­vih reči.

– Pauk je bio najv­ eć­ i crt­ež koji je on ikad­ a is­tet­o­vir­ao, vr‐­
hun­ ac njeg­ o­ve umetn­ os­ ti. U tome imaš pra­vo.

– A osta­lo?
– Osta­lo ti nije po­zna­to, a sada, ako že­liš, mo­žeš da čuj­eš
osta­tak.
Brend­ ing se od­jed­nom trže kao da se suv­ iš­ e pri­bli­žio vat­ri
i kao da se odj­ed­nom naš­ ao u opas­ nos­ ti da bude ope­čen.
Ali, bilo je prek­ as­ no jer je Ši­sei go­vo­ri­la.
– Umetn­ ik se zvao Zaso. Zaso zna­či seme na jap­ an­skom,
i mi­slim da je on to ime sam smi­slio, nije mu dato na ro­đe‐­
nju. Bila je to neka vrs­ ta po­li­tič­ke de­klar­ac­ i­je, ti­pič­ne za
umetn­ ik­ e koji već prem­ a po­treb­ i žive odvoj­en­ i od dru­gih lju‐­
di. Zaso je, ubrz­ o sam to ot­kril­a, vol­eo tea­ t­ral­nost. Veš­ tačk­ e
kons­ truk­ci­je bile su njeg­ o­va prva li­nij­a od­bra­ne pro­tiv svet­a,
za koji je smat­rao da je za­gu­šen sop­stven­ im ned­ o­um­ i­cam­ a.
Čes­ to je go­vo­rio o lju­di­ma na uli­cam­ a kao o sto­ci koja pase
na travn­ jak­ u. Oni nisu ima­li poj­ma o le­po­ti niti o tome šta je
znač­ ajn­ o. Lep­ o­ta je bila neš­ to što je Zaso pro­uč­ av­ ao či­ta­vog
ži­vot­a. Bio je op­sedn­ ut mac­ ur­i­jem, što je fen­ om­ en koji u Ja‐­
pan­ u može da se sret­ne u po­zo­ri­štu ili u krev­ et­u pro­sti­tut­ke.
To je pot­pu­no ja­pans­ ka tvor­ev­ i­na koja zna­či da neko mora
da radi na više ni­voa. U to je uključ­ en­ o do­sta brut­al­nos­ ti po
ko­joj su Jap­ anc­ i čuv­ en­ i. Nek­ ad­ a je to bilo drug­ ač­ i­je. Mac­ ur­i
je bio pri­sut­an u svak­ om selu u zem­ lji. Po­či­njao je kao pri­mi‐­
tiv­na ple­men­ska cer­em­ on­ i­ja, ples hao­ ­sa. Naš knjiž­ evn­ ik Ju‐­
kio Miš­ i­ma jed­nom je naz­ vao mac­ ur­i op­scen­ im po­kuš­ aj­em
da se pri­ključ­ i­mo čo­več­ ans­ tvu i večn­ os­ ti. Boj­im se da je to,
u stvar­i, zna­či­lo da čov­ ek kroz haos može da po­stan­ e Bog.
Mi­ši­ma je cen­ io haos.
– Kao što ga svi cen­ im­ o – reče Brend­ ing.

Ši­sei svoj­im zlat­nim nokt­i­ma po­vuč­ e bele štraft­e po nje‐­
go­voj koži.

– Ne cen­ i­mo ga baš svi.
– Znaš šta ja mis­ lim.
– Ne, ne znam. – Njen­ i nokt­i se uko­paš­ e dub­ lje u njeg­ o­vu
kožu. – Kaži mi, Kuv­ ar­u, ako te po­vred­ im nokt­i­ma, stvarn­ o
po­vred­ im, da li bi me vo­leo ili mr­zeo?
– To je čud­no pi­tan­ je.
– Nije važ­ no, že­lim da od­go­vor­iš na njeg­ a.
– Zaš­ to bi že­le­la da me pov­ red­ iš?
– To nije od­go­vor.
– Ne znam kako bih se oseć­ ao – priz­ nao je.
– Kako brzo ljub­ av može da se pret­vo­ri u mr­žnju? Kako je
krhk­ o njen­ o po­sto­ja­nje tako da može od­mah da se pro­men­ i?
– Šis­ ei­­ne oči su si­jal­e kao u mačk­ e. – Sada su otvo­ren­ a vrat­a
hao­ ­sa. Do­volj­no je samo da te gurn­ em i da se izg­ ub­ iš.
– Ne mi­sliš na psi­hu čov­ ek­ a – reče Brend­ ing. – Već­ in­ a lju‐­
di uspev­ a da drži haos pod kont­ro­lom.
– Bio si u prav­ u za jed­nu stvar – reče Ši­sei od­jed­nom, pro‐­
men­ ivš­ i temu razg­ o­vo­ra. – Zas­ oa je pri­vuk­ la moja lep­ o­ta. On
se pred­sta­vio kao lju­ba­zan do­bro­či­nit­e­lj, pun ra­zu­mev­ an­ ja,
koji je raz­ u­meo moje stan­ je i žel­eo da me spa­se od ži­vot­a
koji je u mene bio zab­ o­den kao nož.
Ši­sei je drht­al­a. Brend­ ing ju je ste­zao uz sebe.
– Ne žel­im da­lje da go­vo­rim – šap­ ut­a­la je – mol­im te, ne‐­
moj da me pri­si­lja­vaš.
– Ne mogu da te pri­si­lim da ra­diš neš­ to što ne že­liš – re‐­
kao je Brend­ ing. Čin­ i­lo mu se da ose­ća njen­ u kožu kao sop‐­
stven­ u – ali, mi­slim da bi bilo do­bro i za mene i za tebe da
mi kaž­ eš šta se do­go­di­lo…
– Kuv­ ar­u, ja…
– Mor­aš da se rast­e­ret­iš – reče Brend­ ing než­ no, zam­ i­šlja‐­
juć­ i sebe kao is­po­ved­nik­ a. – Taj inc­ i­dent nije oži­ljak nego
otvo­ren­ a rana. Ona zah­ te­va leč­ en­ je.
– Zar ne pos­ to­ji dru­gi nač­ in? – pi­ta­la je tiho Ši­sei.
– Ne.

Ši­sei je za­tvo­ri­la oči i on obri­sa znoj sa njen­ og lica.
– Sve je u redu. Mož­ eš da mi kaž­ eš.
Otvo­ri­la je ši­rom oči i on po­mi­sli da u nji­ma vidi crv­ en­ i
pla­men. A onda reče u jedn­ om dahu:
– Zaso je bio umet­nik, po­zna­val­ac le­po­te i bola. Po­stao je
moj tamn­ ič­ ar, moj muč­ i­te­lj, moj lju­bavn­ ik. Nis­ am imal­a dru‐­
gog iz­bo­ra. Mo­ral­a sam svem­ u da se pot­či­nim. Onog tren­ a
kad sam preš­ la prek­ o njeg­ o­vog pra­ga, po­sta­la sam njeg­ ov
zat­o­čen­ ik.
– Mi­sliš fi­gu­rat­iv­no – reče Brend­ ing.
– Ne, za­i­sta zat­o­čen­ ik – reče ona i, pri­met­iv­ši iz­raz njeg­ o‐­
vog lica, do­dad­ e. – Znal­a sam da greš­ im što ti sve ovo pri‐­
čam.
– Izvin­ i, te­ško mi je da pri­hvat­im sve što mi gov­ o­riš.
Ši­sei po­nov­ o oži­ve pro­šlost.
– Zaso me je uniš­ ta­vao i nep­ res­ ta­no me pod­seć­ ao oda­kle
me je iz­vuk­ ao. Pri tom je stal­no gov­ o­rio da me spa­sav­ a.
– Si­lo­vao te je?
– Imal­a sam de­set go­di­na kada me je Zaso naš­ ao. Mis­ lim
da je pu­ten­ a žel­ja bila deo zra­čeć­ e le­po­te koju je on vid­ eo u
meni. Ali nije me od­mah nap­ ao: nis­ am još bila for­mi­ra­na,
dal­e­ko od ide­al­a u koji se on sprem­ ao da me pret­vo­ri – Ši­sei
obli­za suve usne. – Tret­i­rao me kao ži­vot­i­nju. »Ti si biće s uli‐­
ce« – rek­ ao mi je. – »Di­vlja­kuš­ a. Moja duž­ nost je da te obu‐­
čim.« Ter­ao me da čuč­ im u uglu. Mor­al­a sam da idem na če‐­
ti­ri noge. Jela sam iz či­ni­je koja je sta­jal­a na podu. Mo­kril­a
sam i oba­vljal­a sve ostal­o na ko­mad­ i­ma nov­ in­ a. Ins­ i­sti­rao je
da go­vo­rim kao da laj­em. »Ži­vot­i­nje nem­ aj­u ci­vil­i­zo­van­ i je‐­
zik« – rek­ ao mi je.
Brend­ ing je bio uža­snut.
– To je mal­o­umn­ o – reče on – zaš­ to nisi po­be­gla?
– To je bilo nem­ o­gu­će kada je on bio sa mnom, a kada bi
odla­zio, vez­ i­vao me je lanc­ em.
– Ali svak­ ak­ o si po­kuš­ av­ al­a da pob­ eg­neš.
Ši­sei je uzd­ ahn­ ul­a. Po­čel­a je da drht­i.

– Još uvek ne shvat­aš, Kuv­ ar­u. Bez njeg­ a nis­ am imal­a ni‐­
šta. Bila bih iz­gu­blje­na. Mog­ la sam da umrem.

– Ali, po­bo­gu, Ši­sei, kako se on to op­hod­ io prem­ a tebi!
Svak­ ak­ o si ga mr­ze­la.

– Kako je tebi ži­vot bio lak, Kuv­ ar­u. Kod tebe je sve ili či‐­
sto ili per­verz­ no.

– Pa, nema ni­kak­ ve mi­ster­i­je u tome što se do­gađ­ a­lo iz‐­
međ­ u tebe i tog lu­da­ka – glas mu je bio pun zgra­žan­ ja.

– Ali, stvar je u tome što ti ne znaš šta se zbi­val­o iz­međ­ u
nas. Zaso me je vi­deo na uli­ci i za­pa­zio sav­ rš­ ens­ tvo koje je
tra­žio či­ta­vog ži­vo­ta.

– Greš­ iš – reče Brend­ ing – on je mi­slio da od tebe može
da nač­ i­ni sav­ rš­ ens­ tvo. Ali sav­ rš­ ens­ tvo je neš­ to što pri­pa­da
Bogu, ne čo­vek­ u. Či­njen­ i­ca je da si ti tom čov­ ek­ u bila po‐­
treb­na. Ono što je on rad­ io sa to­bom bilo je po­sle­di­ca njeg­ o‐­
ve unut­ra­šnje per­verz­ i­je, niš­ ta drug­ o. Rad­ io je sa to­bom ono
što su njeg­ o­vi de­mo­ni že­lel­i da radi.

Zag­ le­davš­ i se u Brend­ in­go­vo lice Ši­sei se set­i­la cit­at­a iz
Nič­ eo­ ­ve knjig­ e koji je pro­či­tal­a u bi­bli­o­te­ci Dag­ la­sa Ho­uv­ a.
»Sav ide­al­i­zam je laž­ an pred li­cem neo­ p­hodn­ os­ ti.« Prvi put
je sada bila suo­ ­čen­ a sa sumn­ jom, nep­ ri­jat­el­jem.

Šta ako je Brend­ ing bio u prav­ u? Šta ako je či­tav njen ži‐­
vot bio samo fas­ ad­ a te per­verz­ i­je, ako njen­ a kar­ma nije bila
njen­ a već neš­ to na šta je ona bila pri­mor­a­na? Jeza pro­struj­a
kroz njen­ o telo. To bi znač­ i­lo da je njen či­ta­vi ži­vot laž. Ko­ri‐­
sti­la je di­sci­pli­nu ko­joj je bila nau­ č­ en­ a i pri­si­li­la je sebe da
okren­ e lice od te stra­šne mog­ ućn­ os­ ti.

– Kako se ta pri­ča zav­ rš­ i­la? – pi­tao je Brend­ ing.
Sta­vi­la mu je glav­ u u udub­ lje­nje paz­ uh­ a.
– Ku­var­u – šapn­ ul­a je – žel­im da me vo­liš. Sada. – Kada je
ose­ti­la da on malo okle­va, šapn­ ul­a je. – Neo­ p­hodn­ o mi je da
znam da me vol­iš i po­sle sveg­ a što sam ti rek­ la. Mor­am da
znam da me vol­iš sada kada znaš šta sam bila i šta sam
sada.
Oset­i­la je njeg­ o­vo snaž­ no telo uz svo­je, oset­i­la je kako is‐­
pu­njav­ a njen­ e senk­ e i šup­ lji­ne. Bila je vlaž­ na, spremn­ a i on

lako kli­znu u nju. Zad­ o­volj­stvo poče da joj se skup­ lja u do‐­
njem tr­bu­hu i ona poče da dahć­ e. Po­lju­bi­la ga je u rame. Za‐­
drht­al­a je.

– Kada me je Zaso spas­ ao od deg­ ra­da­ci­je, kada je odlu­čio
da sam pro­či­šćen­ a, spremn­ a, rek­ ao mi je: »Obav­ io sam ma‐­
cur­i. Sada je vrem­ e da te pret­vo­rim u Zas­ tra­šuj­uć­ u ženu Ne‐­
bes­ a, da te pret­vo­rim u ono što će se do­pas­ ti bo­go­vim­ a.«
Nat­e­rao me je da leg­nem na pro­stir­ku od tr­ske i po­čeo je
svo­je rem­ ek–delo. Po­sle toga me više nije vez­ i­vao lanc­ i­ma.
Nije ni mo­rao. Svak­ i dan bi ra­dio na mo­jim le­đi­ma. Pauk je
po­čeo bol­no da se rađa. Kada je, po­sle dve go­di­ne, za­vrš­ io
svoj po­sao Zaso je ver­o­vao da me je pro­men­ io, da je duša
pa­uk­ a ušla u mene kao što je mas­ ti­lo ušlo u moju kožu, da
me je pret­vo­rio u mons­ trum­ a ili u neš­ to još gore – za­drht­a­la
je. – Zaso mi je tada rek­ ao: »Sada mož­ eš da osta­neš ili mo‐­
žeš da odeš. Nisi više ljud­sko biće. Ti si oruž­je. Zas­ traš­ uj­uć­ a
žena neb­ e­sa, dem­ ons­ ka žena koja uniš­ ta­va sve muš­ karc­ e
koje uhvat­i u svo­ju mrež­ u.

Neko vrem­ e je vla­dal­a ti­ši­na. Ši­sei, oset­iv­ši da je kli­znuo
iz nje, za­gr­li ga.

– Ne ostav­ ljaj me sada, Kuv­ ar­u. Mol­im te.
– Da li je mo­guć­ e da ti ver­uj­eš da si žena dem­ on?
– Ako me sada ostav­ iš, umreć­ u.
Brend­ ing ose­ti kako se od nje, u tal­a­si­ma širi strah.
– Hoću da znam da li ve­ruj­eš u tu glup­ ost – bio je be­san.
Ši­sei je bila očaj­na.
– To nije glu­post. To je šint­o­i­zam.
– Nije – reče Brend­ ing čvrs­ to – to je pro­i­zvod bo­les­ nog
uma jedn­ og čo­vek­ a, to je sve.
Da bi po­čel­a o tome da razm­ i­šlja, Ši­sei je zna­la da mora
da po­gle­da u amb­ is koji je bio van ra­zu­mev­ an­ ja. Mor­a­la je
da raz­mi­šlja o tome da je njen ži­vot bio samo idi­ot­ska pa­ro‐­
di­ja, is­kriv­ ljen is­pod svak­ og ra­zum­ ev­ an­ ja. Bio je to za­i­sta
pro­i­zvod uma jed­nog čo­vek­ a.
– Ku­var­u – daht­al­a je – že­lim da bud­ em noć­ as sa to­bom.
Ne mogu da pod­nes­ em mi­sao da osta­nem sama. Po­ved­ i me