Доња Мутница-Варош међу селима

добар утисак. То је био Бора Параћинац, велики кицош:
зулуфи, удешени нокти, прстен, бомбе, кама...У дискусијиму
је требало дуго да схвати однос команданта и политичког
комесара.")

Лепи поручник је тако пристао да буде командир Пара-
ћинско-ћупријске партизанске чете, чији је комесар била Жи-
вка, али капу с кокардом није скидао, као ни официрско одело.

О његовом доласку у чету имамо сведочење Радослава
Јанићијевића из Бошњана:

"Отишао сам у партизане 5. августа 1941. У чети сам
затекао Живку, Бранка, Џуџу, ПикулуиКуљу.

Сутрадан је дошао Бора Петровићу официрском оделу
и са кокардом. Живкаје реклаДрагом Димитријевићу:Друже,
више ниси командир, ево вам га командир!"

(Драги Димитријевић је најпре смењен због Боре, а
потом стрељан. Из истог сведочења види се даје одред, после
полагања заклетве у Шалудовцу, донео одлуку да се стрељају
Слободан Глигорић и Драги Димитријевић. Први зато што
је неком Русу узео кожни капут, а Драги због лоших акција и
зато што није узео новац из Сењског рудника, а рудник није

срушио!)
О Бориној упорности да се не облачи “партизански”,

сведочи и Тома Милутиновић из Забреге: Узаседи на Црном
Врху посетили су нас Петар Стамболић и Живка
Дамњановић: "Oeaj eaiu друг, командир чете, поручник
Бора, сматрам да треба да скине ову кокарду, na и
еполете". Бора је то учинио одмах. ( Али, највероватније
само тренутно, док оду посетиоци.)

Много више од изгледа, Главном штабу је сметало што
на челу одреда није комуниста. Када се читав догађај
посматра с данашњег аспекта, јасно је да су комунисти, као
покретачи народног отпора, већи значај давали идеолошкој
компоненти, него патриотској. Избегавајући излизану и
грубу формулацију о голој борби за власт, може се рећи да је
руководству народноослободилачке борбе, Главном штабу, од
пресудне важности била борба против класног непри-
јатеља, дакле борба против система.

Став кога се Главни штаб чврсто држао био је да
командири и команданти обавезно морају да буду чланови КП,

1 383

а непартијци могу да буду само обични борци. Бора, у
униформи предратног официра, свакако им је био кост у грлу,
али су гатрпели јер је био једини професионални војник међу
сељацима који нису умели да држе пушку. Осим тога, Живка
је гарантовала да га је потпуно идејно преваспитала, а њој се
веровало.

Међутим, после историјског разбијања Другог помора-
вског одреда на Црном Врху, 24. септембра, када су сељаци из
одреда мучки побили 27 комуниста, а 38 ухватили и предали
Немцима (петорица од њих су стрељана), све се променило:
десиласеиздаја, кривацјеморао дасе нађе!

Без много премишљања, пресуда је пала: крива је тзв.
"присилна мобилизација", иза које је стајао Бора Петровић.
Зато штоје оманулау процени као политички комесар, и јерје
сељаци у одреду нису волели, крива је била и Живка
Дамњановић.

Обоје су искључени из одреда!!!
Партизански покрет се у овом крају више није опоравио.

"КОНЕПОЋЕУ БОЈ..."

Провали Бориног партизанског одреда претходило је
познато заседање Главног штаба НОПО за Србију у селу
Дулану, 16. септембра 1941.

Главни штаб је одржао саветовање са руководиоцима
партизанских одреда из Шумадије, Поморавља и Западне
Србије, а од чланова Штаба били су присутни Сретеи
Жујовић, Филип Кљајић и Никола Груловић.

Међу командантима и командирима био је присутан и
Бора Петровић.

На дневном реду била је организација и координација
рада партизанских одреда, али су донете и конкретне одлуке.
На пример, да Други поморавски и Други шумадијски одред
изврше напад на Параћин 28. септембра, а да истог дана
Беличка чета нападне Јагодину.

Враћајући се с овог саветовања, Бора Петровић је већ
успут, сам и на своју руку, написао Проглас о општој
мобилизацијиу Параћинском срезу.

384 [

Мобилизација је требало да почне 20. септембра.
У Прогласу је стајало: "Ко се не одазове мобилизацији
биће стрељан, а кућа ће му бити спаљена!"
Мобилизацијом су били обухваћени сви војни
обвезници, од 18 до 40 година старости.
Истог дана, одређене су и десетине са задатком да оду у
одређена села, закажу збор и прочитају Проглас о моби-
лизацији, а затим да доведу мобилисане људе на зборно место
у долини реке Грзе, на месту званом Козји Рог. Ко има - да по-
несеоружје.
Мобилизацији је присуствовао, и у њој активно
учествовао, сам командир Бора Петровић.
(Аутори књиге "Црвене воде Црнице" доносе сопствени
закључак да Бора није приступио погубној присилној
мобилизацији намерно, већ је то била последица погрешног
процењивања ситуације и "болесне сујете да се командује
већомјединицом.")
21. септембра најпре је извршио мобилизацију у Клаче-
вици, затим у Доњој Мутници. По повратку у логор с Мутни-
чанима и Клачевцима, затекао је већ мобилисане сељаке из
Извора, Шалудовца и Горње Мутнице - њих око 400. (У другој
половини августа одред је бројао око 80 људи.) Од
мобилисаних сељака формирано је 11 чета са 620 бораца, и 9
радничких чета са 450 људи. (Задатак ових четаје био да раде
у пољу уместо бораца.) Такође, и сеоски судови, по три члана

засвакосело.
За командира Лешјанске чете постављен је Драга

Петровић, Борин брат.
Главни штаб је чуо за присилну мобилизацију, и тражио

извештај отоме.
Бора се правдао да је у штабу своје чете прочитао

Проглас, и даје усвојен, а претње смртном казном пребацио на
надлежност сеоских судова.

На крупне замерке у "кадровској политици" Бора је

одговорио:
"За командире сам имао намеру да одредим истакнуте

партизане, али пошто су ми они били моментално потребни за
извођење мобилизације, одредио сам привремено командире
од самих сељака, резервних официра и подофицира."

1 385

Поред присилне мобилизације, и поверавања
командних задатака сељацима који нису комунисти, после
трагичних догађаја на Црном Врху испливале су и инсинуа-
ције даје Бора "шуровао" сачетницима Илнје Узелца, који су
имали логор у Буљану.

То се назире из сведочења Брате Мнловановића из
Поповца:

"26. августа Немци су блокирали Поповац и извршили
претрес оружја, па отишли у Буљане и Шалудовац. Кад је био
напад на Шалудовац. 29. августа, враћао сам се из планине са
дрвима и код Пресека видео Узелца с војницима. Рекао је:
"Видите штаради Бора. А мени је довољно и оволико људи".

Стојан Радосављевић из Бошњана на коњу му је донео
писмо, изгледа од Боре Петровића. Не знам шта мује Узе-
лацодговорио."

(Из сведочења неких бораца Поморавског одреда види
се да је Бора рачунао да ће се Илнја Узелац придружити Од-
реду. Наводно је рекао: "И он ће с нама". Може се наслутити и
да је о томе преговарао. Иначе, почетком септембра у Пара-
ћину и околини су "крстарили" четници Косте Пећанца,
Одреди српских добровољаца Димнтрија Л>отића, и Српска
државна стража Милана Недића. Осми одред СДС је упућен
5. септембрау Параћин да брани Штофару од партизана.)

ИСПОВЕСТ ПАРТИЗАНСКЕ ГРЕШНИЦЕ

Изјава Живке Дамњановић-Мале, која је у ствари
њено саслушање у писменој форми. одише очајем.
покајањем, правдањем... Из њене изјаве. не из других
докумената (нису сачувани, или су прикривени) види се да је
жестоко нападнута и окривљена за недовољну будност, због
којеје страдао одред.

"Мобилизација Боринаје била 20-ог, а 29. је био датум за
општи устанак. Он је људе разаслао да мобилишу. ЈА
ПРИЗНАЈЕМ ДА ЗА ТО НИСАМ ЗНАЛА. Нисам учество-
вала у изради плана мобилизације."..

..."Да су сви сељаци били против мене. то енергично
одбијам. Али, вероватно су били уплашени што немају куд, па

386 [

кад су већ мобилисани - рачунали су да могу да се спасу ако
наш штаб предају Немцима."

"Када сам командовала на оружје и у стрелце, легла сам
међу другове. Кадаје ватра ослабила, почела сам да милим, па
сам иустала, кад чујем: Убијје, мајкујојњену!"

Из недовољно јасних разлога, сељаци из Одреда су
мрзели Живку.

Тако је, приликом једног њеног читања наредбе о каж-
њавању оних који се нису добро држали, један Горњомутни-
чанин пришао с пушком и запретио:Даћуја теби наредбу!.

Најједноставније објашњење је било да нису подносили
да им жене командују. А нису баш волели ни комунисте. А тек
жене комунисте!

Иако је због тога морала да буде несрећна, ако већ не и
уплашена, Жнвки се то стављало на терет као њен лични
пропуст.

Читав случај "господина Боре" и "другарице Живке"
окончаоје Петар Стамболић:

"Другарица Мала повлачи се из чете" - гласила је
пресуда. "Партизани су непријатељски расположени ПРЕМА
ОБОМА" (мисли се на њу и Бору). "Мада је другарица Мала
поред низа грешака била најактивнија и најсвеснија својих
задатака".

Због великих заслуга за партизански покрет, "другови"
су одлучили да Бори и Живки сачувају образ. "Допустили" су
им да погину и оду у легенду као хероји. Када су добили
задатке из којих неће моћи да се врате живи, прихватили су то
с разумевањем и захвалношћу!!!

1 387



ГРАДИБОР ВЕЉКОВИЋ (1934.-1998.)

УСПОН И ПАД
МЕНАЏЕРСКЕ ГРОМАДЕ

Добри познаваоци домаће музичке сцене свакако се

сећају прекретнице у каријери највеће рок-групе свих

времена- "Бијелогдугмета".

Било је то 1977., пред Градибор Вељковић - Реџа, у
фазу "Битанга и принцеза", а музичком свету знан као Града
на крају фазе музичког лу- Громада, био је тапкарош,
тања ка панк стилизацији и фалсификатор, шверцер бофл-робе,
имиџу. И после растанка с лаборант, менацер групе”Бијело
дотадашњим менаџером дугме” у њеним најславнијим данима
Градом Вељковићем. Мно- и организатор култног концерта
ге околности су се склопиле рок-генерације код Хајдучке чесме...
(свакако да промена мена-
џера није била пресудна) тек Умро је сиромашан и напуштен од

- серија концерата у лето свих, а о његовој смрти није јавио ни

1977.кренулаје низбрдо. локални радио!

] 389

У Осијеку, где је три године раније “Дугме” направило

хаос, на концерт у спортској дворани дошло је стотинак људи.

Концерти у Загребу и Љубљани, предвиђсни за снимање

плоче уживо, отказани су. Концерт у Београду није отказан

само зато штоје био бесплатан. Тако је преостало још само да

се на њему “Бијело дугме” опрости од публике и - да часно

умре. Бреговићује иначе било време за војску...

Али, “погребни концерт” у Београду, тачиије код Хајду-

чке чесме у Кошутњаку, 28. августа 1977., претворио се у

велики come back. За тај концерт “Бијелом дугмегу” су се

вратили сви: Града Вељковић, публика и мотивација.

Дошли су да га достојно сахране, а вратили су га у живот.

0 овом концерту, у књизи "Бијело дугме" Душко

Павловић (Београд 1980.) пише:

“Сви су се сливали према Чесми још од поднева. тако да

сетамо већоко петпо поднетискало читаво море. Море људи,

старијих и млађих. Није се могло одредити ни колико их је:

процјене су се кретале између 50 и 150 хиљада (мада је свако

са сигурношћу тврдио да је његова тачна). Земља препла-

вљена људима. Запљускивали су оближње ливаде и шуме у

таквим налетимада се земља тресла. А тек позорница...

Милиционери су се снажно грлили, али олуја људи

f 2?» пријетила је из часа у час

I све опасније. Града је прво
рикао у микрофон, па је

онда молио људе, па онда

м

богове. А море је врило и

чекалодасе запали.

И плану, море плану

кад одјекну музика! Хи-

љаде људи, слободно изра-

слих овдје у природи,

F пламсале су с Бијелим
дугметом. И сви. сви су се
осећали страшно моћни. И
били су слободни."
5 2* После две године, (и
Бреговићевог повратка из
На врхунцу славе:

Града Реџа 1977. r. на једном од концерата војске) десио се други вели-

390 Г

ки концерт, чији је организатор такође Града Вељковић. О

њему, у књизи "Ништа мудро" аутора Дарка Главана и

Дражена Врдољака (Загреб, 1981.) пише:

"Ријеч је понајпре о концерту на Стадиону ЈНА у

Београду, у недјељу 30. рујна 1979. године. Овај датум, попут

датума одржавања концерта код Хајдучке чесме, зацијело ће

остати записан у свакој кронологији каријере "Бијелог

дугмета" и југославенског рок-спектакла уопће; била је то,

због својих импресивних размјера, броја публике, судионика

програма и амбијента, једна од оних приредби на које се у

ретроспективи осврћемо као на међашње догађаје рок-сцене

седамдесетих година."

Поводом сензационалног повраткаујош веће висине (на

којимаје група дефинитивно остала) Горан Бреговић је дао

интервју у коме се осврнуо на значај Градиног повратка као

менаџера. На питање (поменутог) аутора Душка Павловића:

"Легендарни Градибор Вељковић је поново с вама?"

Бреговић је одговорио:

-Видиш, покушали смо са другим и то је био неуспео

експеримент. Већина људи који у Југославији раде менаџе-

рски посао нису менаџери по вокацији. Ту су годину дана,

мазну лову, преваре те и ...

нема их. Града је једини

коме је то стварно животни

сан - да остари као менаџер,

да умре као менаџер... Он

ништа не доводи у питање.

Неће никакву ситну малу

превару да направи, пре-

вару која би њега и његову

фантазију довела у питање.

Не зато што је он поштен,

већ зато што га ништа друго

у животу не занима и прет-

поставља да би га такав

потез могао избацити из

свега. Онда, он има грозну Града се интересовао за жене само ако је с

енергију. Ја не знам како то њима могао да направи добар посао, иначе их

код њега... Он изгледа као се клонио

] 391

Распућин, а и енергијаму је таква... Лијепо је кад му ја кажем
"волио бих да имам филхармонију иза себе" и знам да је тог
јутра отишао, обавио контакте који ме занимају, обезбиједио
ми све, направио прорачун... Ја само дођем и водим
романтичне разговоре...

ПРЕКО ПРЊА ДО ЗВЕЗДА

Човек који је сањао да живи и умре као менацер.

Градибор Вељковић, (његову фамилију зову "Реџићи")

родио се у Доњој Мутници 1934. Његови родитељи, Мијаило

и Миља, имали су само њега.

Из периода његовог детињства и најраније младости

запамтили су га по томе што је волео да буде "мирођија у

свакој чорби" (па је непрекидним истицањем заслужио

функцију председника сеоске омладинске организације) и по

невероватној, тврдбглавој упорности.

Приликом вечерњих окупљања клинаца у центру села.

"на шипкама", обавезно се, и то једини, супротстављао

мишљењу Милета Дамчиног који је у свему био ауторитет.

"Борба мишљења" се завр-

шавала тако што би га Миле

ућуткао са пар хитрих уда-

раца песницом, па је свако

такво вече Града заврша-

вао са подигнутом главом и

левом руком - да заустави

крварење из носа!

Није био нарочит ђак,

али је рано изградио пре-

зрив став према "обичним"

занимањима. Хтео је да у

животу ради нешто узбуд-

љиво, оригинално, по могу-

ћности и - уносно. Сматрао

С најбољим другом Лолетом Радићем. је да је важно да се човек
У униформи је био кратко, вратили су га из представља у најбољем

војске због болести после пар месеци. светлу - занимањем и изгле-

392 f

дом, а да није важно оно што се не види: штачовекједе, како се

осећа. Рано је усавршио трпљење које служи постизању

имиџа. Штедео је на храни, говорећи да "нема прозор на

стомаку" па нико не види да ли је јео. Возио се таксијем и

спавао у добрим хотелима и када није имао пара за сутрашњи

доручак. (Постигао је имиџ, али је добио чир на желуцу!)

Као омладински и партијски активиста добио је шансу

да радијош пре 20. године.

У великој кампањи сече шума у Јаворку, која је почела

иза рата (хиљаде кубика огромних стабала одлазиле су некуда

у необичним камионима са две или три приколице, због чега

су личили на возове) ангажован је огроман број шумара.

дрвосеча и возача. Града се запослио у Шумској секцији. а

"радни задатак" му је био да по шуми дели следовања хране

радницима.

Иаравно да му то није личило на испуњење снова.

С девојкама му није нарочито ишло.

Све се погоршало тиме што је ослобођен

војске (ишао је кратко, али је враћен) због

разрокости и болесних плућа. На селу се

за то добија епитет "неспособан", а шансе

за женидбу драстично опадају. Ту се,

кажу Мутничани, умешала омладинска

организација. У жељи да помогну "другу

Гради" комунисти су на партијском

састанку донели одлуку да га ожене.

Старији Мутничани причају да је Жика

Сибиновић добио задатак да једну од

своје три кћери да Гради за жену. Нај-

приближнијих година је била средња,

Брана, па се, наводно, Жика одлучио да

њу приложи за виши циљ: удомљавање

омладинца Граде.

Дезоријентисан у оваквој ситуа-

цији, и иначе неугледан и "врљав", у

штрафтастом црвено-белом џемперу

уместо одела, Града Реџа је на венчању Града Вељковић у лабораторнји

био оличење младог губитника. Фабрике цемента, пре него што је

Да би се "скрасио", запослио се у постао име у музичком свету.

1 393

фабрици цемента као лаборант и успут завршио курс који се у
то време звао "интернаквалификација".

Монотонија у послу и браку испуњавала га је дубоким
незадовољством. За кратко време добио је два сина. што је
само појачало његов осећај спутаности и чамотиње коју.
сматраоје, није заслуживао.

Потпуно нагло и без видљивог повода отиснуо се чак у
Умаг, јер је чуо да тамо постоји цементара, и то најдаља
могућа од Доње Мутнице. С познавањем лаборантских
послова у цементари, лако се запослио.

Промена средине деловала је на њега лековито.
Прорадила му је машта, склоност ка ризику и експерименту.
Познанство (и можда љубавни однос) са Словенком која је
имала "везе" са Трстом увело га је у први посао који му је
заиста "лежао" - шверц.

Биле су то ране шездесете године, време када су
Југословени први пут чули да сви људи треба да прате моду (а
не само манекени!). Цела земља је полудела за синтетичким
одевним предметима из Трста: плисиране сукње од тергала,
кошуље од најлона и мантиле од танког полиестера, чувене
"шушкавце" морао је да има свако, а само ретки су хтели или
умели даиду "преко гране".

Ту се Града нашао на свом терену. Његова шверцерска
мрежа је била ефикасна и разграната, па је успешно
конкурисао бројним аматерима. (У то време, шверцом одеће
су се бавиле углавном домаћице и пензионерке.)

Пошто се најпре сам обукао по последњој моди ("шими"
ципеле, шушкавац, црни шешир и плетена кравата која се
звала "црногорка" јер се навлачила преко главе са већ везаним
чвором) Града је пласирао хит-моделе из Трста на линији
Умаг - Београд.

Радећи овај посао, ширио је круг познаника и сретао
људе сличне себи. Стекао је углед човека који не трпи превару,
а сам не вара. (Из овог периода је анегдота о томе како му је
Топлица Недељковић остао дужан део пара за шушкавац:
Града је "утерао дуг" тако што му је пикавцем прогорео рупу
намантилу увредностидуга!)

Шверц тршћанског бофла увео је Граду Реџу у
п београдску фазу". Оставио је Умаг, запослио се у лаборато-

394 [

рији Природно-математичког факултета као помоћни радник.
Одмах је окупио екипу за штампање и пласман лажних
улазница за фудбалске утакмице. Успут је продавао навијачке
заставице и друге реквизите (којих у то време није било баш
много, а продаваца још мање). Одатле га је пут природно
водио ка организованој препродаји улазница која се у
београдском жаргону звалатапкање.

НАЈВЕЋИ ТАПКАРОШ
НА БЕОГРАДСКОМ АСФАЛТУ

Због јагме која је у то време владала за филмским
хитовима. а која не може да се објасни само недостатком
телевизора и видео-рекордера, препродаја улазница је била
уносан бизнис. Тих година обичан гледалац није видео како
изгледа благајна: улазнице су се куповали искључиво на
улици, по вишеструко увећаној цени. Причало се да у закону
не постоји "члан" за тапкање јер није ограничен број карата
које појединац може да купи, а то што их после "уступа" по
вишој цени - ствар је слободне погодбе између њега и загри-
женог гледаоца. Свесни да имају посла с криминалом који то
формално није, полицајци су тапкароше хватали на делу, али
их нису хапсили већ - тукли. Зато је била неопходна добра
организација и "систем јављања и обавештавања". Због
неопходне "заштите" и поделе територије, тапкање је било
организовано као проституција. Прикривање прихода у обе
"делатности" се кажњавало!

Градаје почео да тапка, завршио као краљ тапкароша.
У једном разговору на ТВ "Пинк", октобра 1999.,
познати сликар Драган Малешевић - Тапи испричао је
занимљиву причу о Гради Реџи:
- Као клинац од 12 година смислио сам с друштвом да
зарадимо неку пару препродајући карте за биоскоп. Купили
смо само по 4 комада, нисмо имали више пара. Чим сам
пружио руку из које су вириле карте, испред мене се појавио
крупан тип у оделу и белој кошуљи, строгог и званичног
изгледа, лупио ми шамар и узео карте. Мислио сам да је
полицајац у цивилу. Када сам после сазнао да је то био Града

1 395

Реџа, годинама сам само маштао кад ћу да будем довољно јак
даму вратим шамар!

ЕСТРАДА КОНАЧНО ОПРЕДЕЉЕЊЕ

Ту, где се најбезазленији слој подземља додиривао са

шоу-бизнисом, судбинаје показала пут Гради Вељковићу.

"Тапкајући" организовано улазнице. "нањушио" је шта

млада, најмасовнија публика воли. Правио разлику између

концерата за које се тражи "карта више" и оних који

организатору нису могли да покрију ни трошкове.

Крајем шездесетих је, иначе, кренула ера концерата-

игранки по спортским халама. рок-маратона. огкачених

гитаријада и фестивала.

Када је организовао прве игранке (не руководсћи се

никад својим музичким укусом!) Града је лично лепио

плакате. продавао улазнице, цепао их на улазу, постављао

озвучење, декорисао салу...Само није наступао! Не само да је

на тај начин избегавао одлив зараде. него је учио посао -

слушао на шта публика гунђа, а шта хвали.

После само неколико маратонских игранки у Хали

спортова на Новом Београду, Градине услуге постале су

тражене. Од неафирмисаних, па до славних бендова и со-

листа. Умешао се међу певаче, композиторе. менацере. постао

јЖр део појаве која је некако та-
■ h да почела да се зове естра-

m W да. Схватио је међу првима
да све, баш све може да се

l% искористи за већи профит у
шоу бизнису, па је издејс-
№. твовао да га прогласе (не
зна се ко!) најружнијим Ју-

гословеном. Новине су по-

челе да пишу о његовој
Jl "титули", постао је познат.
Тако је на једној лет-

њој приредби, смућканој од

Града је волео да живи луксузно, моде, музике и хумора,
у добром друштву и од данас до сутра. Тома Здравковић одгово-

396 Г

рио на шалу изречену на рачун његове неприкосновене ру- ] 397
жноће тако што је "признао" да је Града Реца ружнији од
њега!

Града је имао "нос" за звезде. Изгурао је до самог врха
"Сребрна крила", пратио Владу Калембера када је почео
солистичку каријеру. За најаву београдског концерта
"Сребрних крила" ангажовао је авион који је вукао лепршаву
траку са исписаним именом групе и позивом на концерт.
Београдје био одушевљен.

1974. и 1975. је правио "ршум" нарок-сцени. Наконцерт
Deep purple довео је групу "Смак" да наступи у претпро-
граму, публика се избезумила од одобравања. Па незаборавни
концертБап^апеу "Пиониру"...

Терези Кесовији је организовао тријумфалну турнеју
када јој је запретила опасност од младих снага. У редакцији
параћинског листа "14 дана" изјавио је да ће Екстра Нена
постати звезда, када за њу нико није чуо.

Био је менаџер и славног састава "Про арте", у време
њихове највеће популарности. Једном је погодио с њима
турнеју са фиксним хонораром - да наступају за исти износ без
обзира колико посетилаца имау сали.

На пропутовању кроз Србију довео их је и у Доњу
Мутницу. Међутим, није било струје, публика није дошла
мислећи да је концерт отказан, а Града је набавио агрегат и
"Про арте" почну свој наступ. Без публике. Онда се Града
досети и утера стадо оваца у салу! "Про арте" свирају, јер је
такав договор, овце се нашле у чуду од превелике буке. А
сутраје овај догађај биотема данау музичким круговима.*

Био је име пре Раке Ћокића, и пре свих других имена у
тој врсти посла.

Највећи је, међутим, његов домет - део каријере који је
провео уз "Бијело дугме".

После звезданих тренутака, описаних на почетку приче,
дошло је до нечег што је, изгледа, у њиховом свету неизбежно.
Неко увек почне да мисли да је важнији, неко увек почне да
мисли даје заслужнији. И потражи већи комад. Онда све пуца.
Складан пословни однос између "Бијелог дугмета" и Граде
Реџе имао је судски епилог. Афераје пунила новинске ступце,
а Гради је кренуло низбрдо. Спор против "Бијелог дугмета" је

*(Према писању Ивана Братића у "Суботичким новинама". септембра 1995.)

добио (радило се о његовим ауторским правима за ориги-
налне идеје) али је од тога било слабе вајде чак и када је
пресуда у његову корист добила извршну снагу. Случај се
толико вукао по суду да га је закачило расуло у земљи, рат и
немогућност наплате (1990.).

Са потпуно недефинисаним статусом у музичком свету
дочекао је почетак деведесетих. Последњи његов трзај у
послу за којије живео догодио се 1988. Наумио је да направи
џиновски концерт по угледу на историјски Live aid Боба
Гелдофа.

Обилазио је велика предузећа (већ су ушли у моду
спонзори) и направио договоре, успео да прибави долазак
неких енглеских група, али - био је то промашај. Града више
није био Града, концерти више нису били концерти, а публика
више није била она коју је он познавао. Неславно је ставио
тачку на менаџерску каријеру.

Последње године живота провео је заборављен у
музичком свету.

ГРОБ БЕЗ СПОМЕНИКА

После Градиног одласка од куће, његова жена Брана је
седела уз децу само неколико година док се надала његовом
повратку. Предраг (1956.) и Синиша (1958.) су још били
мали када им се мајка преудала за извесног Младена и
отишла у Плану (има ћерку из тог брака).

Дечаке су очували баба и деда.
Града ихје помагао новчано коликоје могао. а када му је
кренуло - обилато и редовно. Трудио се, како то често бива. да
деци надокнади одсуство родитеља куповином и. касније,
давањем пара.
Старији, Предраг, био мује љубимац.
Када су стасали да раде, купио им је киоск на пијаци у
коме су продавали поврће. Додавао им је и од сопствене
зараде, па су у материјалном смислу били збринути.
Недовољно, како се показало, јер су имали "широке прсте" на
оца. Развлачили су пазар од киоска ко први стигне, па је
пиљара (друга по реду приватна радња у Параћину!) постала
нерентабилна.

398 Г

Града Вељковић. громада међу менацерима, све је
умео да организује осим свог личног живота.

Жене га нису интересовале, није имао ни једну познату
везу за све године од одласка од куће. Са синовима се очи-
гледно није сналазио, јер је, када је коначно дошао "на њихове
гране", доспео у нерешив конфликт с њима. С љубимцем
Предрагом више: потпуно оболео и немоћан жалио се
пријатељима да му је старији син покупио све паре од
продатог стана у Београду. За њега, и за млађег (који је
доживео брачни бродолом у Аранђеловцу, и тамо оставио
жену и ћерку) није остало ништа. Градаје добро "споредовао"
с Предрагом само док је трговао с цементом (када је пропао у
шоу-бизнису) а Предраг радио као диспечер у фабрици цеме-
нта. Када је остао без ичега, "спао" је на млађег сина Синишу
коме је увек поклањао мање пажње и мање веровао у њега.

Њих двојица су остали сами у породичној кући у Доњој
Мутници. (Предрагсе оженио и живи и данас у Главици.)

Града је примао некакву пензију, недовољну за живот
накакав је навикао.

Последњих пар година живота потпуно се осамио. У
селу није имао непријатеље, јер се никада ни са ким није
свађао, али је оскудевао у пријатељима. Како то често бивакад
кола крену низбрдо, имао је само једног пријатеља: Лолета
Поштара, комшију и друга из младости. Само је с њим
проводио време и поверавао му се. Кадаје већ потпуно пропао
и здравствено и материјално, похвалио се Лолету да му
сарадњу (на филму!) нуди лично Лаза Ристовски, а Лоле и
данас не зна да ли је то истина или плод маште болесног
човека.

Коначно је заложио и очеву кућу, дуг није вратио, па је
кућа отишла "на добош". Сину, који ради у Нојином млину као
физички радник, није оставио ништа, ни дедову кућу. Пошто
је судски поступак око хипотеке окончан, Синишаје морао да
напусти кућу. Спава у млину, у коме дању носи цакове.

Града није дочекао да види у каквој ситуацији му је син.
Са уништеним крвним судовима и бар још пет болести,
последње дане живота (после једне од многих свађа са сином)
провео је у Параћину, у ходнику неке куће где је кирија била
довољно јефтина за његов џеп. Собу није могао да плаћа.

1 399

Умроје 1998.,у 64. години живота.
На дан сахране била је таква провала облака, да су га
једва сахранили. Осим Мутничана, на сахрани су била још
само четворица људи које нико није знао - претпоставља се,
познаници из посла.
Иако је обичај, раван правилу, да се споменик подигне
пре навршене годишњице смрти, Градибор Вељковић није
још добио свој споменик.
У Доњој Мутници, где се не хаје много за неопипљиве
вредности као што су слава и провод, сматра се да је Града
Реџајако лоше живео, ијако лоше умро.

400 [

ВАСИЛИЈЕ МИЛЕНКОВИЋ (1928.-1980.)

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ МРЗЕО
КОМУНИСТЕ И ХИГИЈЕНУ!

Судбина се поиграла с Васом Челоњом: дочекао је да

Тито падне у постељу, али не и да се порадује његовој смрти!

На Св. Јована 1980. (20. јануара) Васа је, сав у грозници

од упале крајника, у кафани чуо да је Јосипу Брозу одсечена

нога.

-Значи, почели да га Васа Челоња је имао 13 година када су
крате! закључиоје.* му партизани стрељали оца "за пример".
Целог свог недугог живота из дна душе
Те вечери попиоје неко- мрзео је комунисте и Тита, и на њихов
лико чаша куваног вина, оти- рачун збијао најзлобније шале које су се
шао кући, али му је позлило, у Мутници икад чуле!
па је изашао, у чарапама.
Умро је пред вратима, не

*У Д.Мутници "кратити" не значи "скраћивати", него сећи на комаде. Каже се "кратити 1 401

дрва". Васаје, у ствари рекао: почели да га сецкају!

дочекавши за њега најмилију вест - о Титовој смрти.
У његовој кући - јазбини није постојао кревет, већ само

гужва черги на поду. Усред страшног нереда и прљавштине,
комшије које су дошле да га сахране уочиле су ражањ с напола
поједеним печеним прасетом, наслоњен на зид - 14. јануара
мујебила слава.

На поду, потпуно спљоштена и осушена, ко зна кад
цркла мачка, по којој је Васа данима газио јер је живео у
мраку: струју није никада увео, а свећу није палио јер му је
кућа служила само да се ноћу у њу увуче као зверка.

НАЈОКОРЕЛИЈИ МУТНИЧКИ ОПОЗИЦИОНАР

По многима најдуховитији Мутничанин свих времена.
Василије Миленковић - Челоња (имао је велику главу и ви-
соко чело) рођенје 1928. Мајка му је била Милојка Пантина
(1908.- 1996.) из фамилије Бошковић. (Њена сестра Спасе-
нија билаје удата за Дамњана Вукадиновића. а њихов син је
чувени фудалер Миле Дамчин који се помиње у књизи.)

Васин отац, Видоје Миленковић, био је осумњичен да
је потказивао партизане. па су га после познатог окршаја с
"домаћим издајницима" 27. септембра на Црном Врху јавно
стрељали "запример".

(Радосав Јанићијевић из Бошњана сведочио је. у вези с
другим догађајима августа 1941. и о следећем детаљу: "Доте-
ранје неки Budoje изДоње Мутнице којије тужио Немцима
da Коста Крсмановић, његов брат и још неки Мутничани
спремајунеке акције. Бора (Петровић)је говорио nped свима о
њему као издајнику. Петар Стамболић мује рекао да стреља
Видоја ако нападну Немци.")

Немци тада нису напали, али је Видоје стрељан!
А писац ових редова чуо је из прве руке, од сведока. даје
много година касније Петар Стамболић рекао Богоју
Вељковићу, када је чуо да је Васа љути противник система:
"Погрешили смо што ТО нисмо ОНДА почистили!"
Васа, кога грешком нису "почистили", имао је непуних
13 година када су му стрељали оца!
Како је тај догађај примио у животном добу када и

402 Г

срамота и бол најтеже падају, можемо само да претпоставимо.
Најдубљом могућом мржњом мрзео је комунисте и Тита док
нијесклопио очи.

Осим што је причао, Васа Челоњајебио безопасан, али
су га свеједно хапсили на по 15 дана увек када Тито пролази
поред Параћина или кад га неко "откуца" да је "лануо". Али,
толико је велика била његова мржња да је с мазохистичким
задовољством подносио затвор, који му је давао оправдање за
јошвећумржњу.

Говорио је: "Њин затвор могу на коцда издржим!"
Титово појављивање у јавности с Јованком комента-
рисао је: "Овај се неодваја оджене, као Чеда басација!"
У време када је то било незамисливо, подсмевао се пар-
тизанским подвизима: "Њихова борба - подметали камен
на пругуда искочи воз. Ко донесевећи камен, већи јунак!"
Васа се уздао у четничку емиграцију, а Момчила Ћу-
јића је обожавао. Причао је о њему невероватне приче. Када
је Зоран Талкин, тада врло млад, први пут чуо за попа
Ђујића, па је питао ко је то, Васа му се брецнуо: "Не знаш ко
је, а он, бре, носи шешир скупљи од твоје лимузине!"
Васа је живео сам с мајком откад му се сестра Вера
удала (живи у Кривом Виру). Отац је оставио имање и соли-
дну кућу, али су њих двоје живели као у прошлом веку јер
Васа није дозвољавао да се уведе струја, вода или било шта
што мења начин живота.
У школу је ишао кратко и нередовно, једва је завршио
четири разреда, а до краја живота није научио да пише и чита.
Знао је само да напише М.ВАСА.
То му није сметало да буде потпуно информисан о свему,
од међународне политике до фудбала и догађаја у селу.
Запослио се у фабрици цемента, у пакерају погона 2,
када се цемент паковао тако што се џак држао рукама, а пунио
лопатом. Био је изванредан радник, све док није изашао закон
по коме у фабрикама не могу да раде радници који имају преко
5 хектара земље. У сељачкој цементари сви су се провуклијер
им се имањаодувек "воде" на дедове и очеве, самоје Васабио
"земљопоседник" јер није имао оца! Једини је добио отказ, а
био најбољи радник. Свакако да је од утицаја био и његов
неприкривени антикомунизам, којијетако постаојош већи.

1 403

Кратко време потом је радио у Аустрији и купио
једноставну машину за прављење зидарских блокова.
Зарађиваоје "по кућама", и чувао сваки динар.

Могао је да живи нормално, али је презирао ред.
хигијену и прогрес. Мрзеоје нову одећу. Када је једном купио
нови "микадо" капут, дао га је Гуци Ленином да га носи
неколико месеци, па да му врати кад добије изношеп изглед!

Васина мајка Милојка се преудала за Милутина
Бранковића из Сикирице, па је Васа организовао живот по
свом укусу - пустињачки и неуредно у сваком смислу. LIInopeт
нијезаложиониједномодмајчиногодласка, нитп икакву neh!

Иако немарно обучен и несклон хигијени. Ваеа јс на сва-
ком кораку окупљао групице пажљивих слушалаца. Без њего-
вих доскочица, честосацрнохуморном поентом. није моглада
се замисли ниједна седељка. у кафани или испред задруге.

Никада није имао идеју да се ожени и створи породицу.
А горко се шалио на ту тему: "Идсм кући, опај пајмлађи не
може без мене да заспи!" Или, кад га сурово шдиркују да
запроси неку познату лепотицу: "Грозио бих се да једем из
њене руке!"

Осећања није исказивао. Највећи уступак људима које
воли чинио је тако што је причао оно што они воле да чују.
Иако је мрзео Русе, момчићима русофилима је причао како је
у Аустрији видео "руске цевоводе, тако широке да у њима
"фиће" могу да се размину!"

Смишљаојенајдуховитије метафоре: "Пио је из толкс
чаше да можеш у њу да садиш лијандер!"

Имао је непуне 52 године кад је умро. Човек кога је сма-
траозаубицу свогоцаумројеЗ,5 месецакасније.у 88. години.

ВАСА ПРИЧА О УТАКМИЦИ
НЕМАЧКА ЈУГОСЛАВИЈА 4:2 (1976.)

-У Полексијиној кафани у Ћуприји окупили се да
гледају пренос све сами железничари. Јаједини цивил.

Кадје било 2:0 за Југославију, железничари поскакаше и
почеше да бацају капе од радости.

На полувреме - весеље!

404 f

А ја знам: где могу ови наши Босанчићи да играју два
полувремена, то бре порасло на го кромпир. Нема снагу. Јел'
знају они да свако Немче сваки дан поједе по шницлу од 130
грама, тачно!?

Кад у друго полувреме Немци дадоше гол, па
изједначише, у Полексијиној кафани мртва тишина. Чује се
само да куцка цепни сат одједног железничара.

На4:2 заНемце није се чуо ни сат!

Слободан Пантић, Васа Миленковић, Драган
Златковнћ, Миланче Чабрић и Радован Гајић-
Рела (на месту где је сада кућа Радомира и
Зорице Радојковић)

1 405

ВАСИН СПОМЕНИК ДОБИО ФОТОГРАФИЈУ!

Милојка Бошковић-Миленковић (1908.-1996.) наму-
чила се у младости: пошто су јој партизани стрељали мужа
1941., носила је жиг народног непријатеља најпре сама, а кад
јој је син стасао - заједно с њим. У својим најлепшим годинама
запамтилаје само неправду, прогон и неприлике с властима.

Била је удовица преко 30 година, тек у својој 69. години
одлучилаје да се уда, и поживела лепу и дугу старост с новим
мужем читавих 19 година!

Милутин Бранковић из Сикирице остао је по други пут
удовац 1975. године, када су му четворо деце (син и ћерка од
прве жене и две ћерке од друге) већ били зрели људи и имали
своје породице. Његов унук од сина, Миша, чак је био ожењен
и добио другу ћерку 1977., баш када се деда Милутин оженио.
Девојчицу је очувала управо баба-Милојка. што Миша
Бранковић никада није заборавио.

Кадаје Милојка умрла 1996., сахранили су је у Доњој
Мутници, поред првог мужа Видоја, јер је она тако желела.
Миша је хтео да јој подигне споменик, а на дедино инсисти-
рање то је морало да буде што пре, јер деда није био сигуран
да ће Милој ка добити споменик ако он умре.

Уз помоћ Добривоја Нешковића, с којим се Миша
познавао, споменик је подигнут за мање од месец дана. (Ми-
лутин је заиста убрзо умро, као да је само чекао да Милојка
добије споменик!)

А када су већ радили споменик, Добривоје се досетио да
се направи један већи, заједнички за њу и Васу. Још тада су
сви кренули да трагају за Васином фотографијом али нису
могли даје нађу ни код рођака.

Трагање, започето 1996., настављено је 2001. током рада
на овој књизи. Аутору се коначно посрећило: фотографију је
имао Слободан-Тоња Пантић.

Случај је хтео да за фотографију чује Миша
Бранковић, одмах је све предузео да се изради керамичка
сличица за споменик.

Тако је Васа Миленковић добио фотографију на
споменику захваљујући овој књизи!

406 г

ДУШАН ПЕТРОВИЋ (1897.-1985.)

СВИ ЗЕТОВИ ДУШКА "ШВАБЕ"

У кућу Душка Петровића - Швабе мушкарци се

доводе, или "призећују" три генерације узастопно, и то чешће

дошљаци него Мутничани. У овој породици, која је увек била

вишечлана, (живе дуго, па се генерације сустижу) укућани су

увек носили више од два презимена.

Последњи зет, Миро- Захваљујући Јулки "Швабици"
слав Оролић, познатији као (1870.-1958), која је са севера донела
Чупко, прекинуо је тради-

цију: има два сина. Али, "запад", у Доњој Мутници су још пре

касно. То више није крв 100 година виђене штрудле, зелена
Душка Швабе, јединог сина салата и перјани јастуци.

Јове Петровића и Јулке У кући њеног сина Душка мушко се
Швабице. није родило преко 70 година!

Синове је добио тек зет који слави

исту славу као Душко Шваба, због

чијег греха према слави (премрсио је)

нису ни имали мушко потомство!

1 407

МАЂАРИЦАЗВАНА "ШВАБИЦА"

Јулка, с презименом које није упамћено (или ra нико

није ни знао) није била Швабица (дакле, Немица) већ

Мађарица, али је надимак добила због чудне навике у неуком

народу у Поморављу да странце крсте произвољно. (Тако

Ужичане називају Босанцима, Шиптаре - Турцима, а све

странце из "напредних" средина Швабама!)

Рођена 1870., Јулка се нашла у Доњој Мутници око

1895., када је из Винковаца довео Јова Петровнћ. (Јова је

рођен у Доњој Мутници, али није из мутничке породице:

отац мује био из Ћуприје.)

Јулка се запослила као куварица у жандармеријској

станици.

О њој се мало знало, осим даје била необично чиста и да

је изванредно кувала.

Кад је Јулка постала домаћица у

свом дому, (кућа је била на истом месту где

је и данас, између потока и главног пута.

i преко пута Љушицког бунара) почела је

жзЗ ' i-' . да шири око себе потпуно нови дух - ми
бисмо данас рекли "западњачки".

L У типичну сељачку кућу унелаје ред.

s ; ! хигијену и нове навике. (Није познато даје
наилазила на отпор.)

ifen Облачила се у живописне и много-
бројне цветне сукње, мараму везивала
необично, с подигнутим крајевима изнад

ушију. Признала је да нема појма о

предењу вуне, "врткању" и сличним

женским вештинама, али се наметнула као

најбоља куварица тако брзо, да је као

сасвим млада жена спремала сва важна

славља целом селу, па и кућама за које је

важило да имају добре домаћице.

У томе је остала неприкосновена,

најбоља и једина, до дубоке старости.

Душко Шваба (десно) Њени копачи и косци сладили су се
уПешти,докјеучиозанат.
резанцима с маком и штрудлама, док су код

408 Г

других "кусали" један ситно сецкани краставац с два литра
разблаженог сирћета!

На Јулкином шпорету су Мутничанке први пут виделе
сос, чудиле су се главицама зелене салате у њеној башти, а
колачи су у селу били мисаона именица док Јулка није почела
да их дели по комшилуку и подучава жене како се праве.

Изгледа да је Мађарици просветитељски посао ишао од
руке: када је почела да гаји гуске, цело село се прихватило
посла да их "запати". То је узело такве размере. да су средином
XX века сеоске утрине биле беле од огромнихјата гусака, као у
војвођанским селима.

Нормално, брзо се схватило да се гуске гаје понајвише
због перја. па су се. захваљујући Јулкн, у Доњој Мутници поја-
вили псрјани јастуци много пре него у околним селима. (Ина-
че су сејастуци пунили сламом, атеку понекој кући вуном!)

Мађарица Јулка је надживела мужа и умрла тек 1958., на
необичан начин.

Своје чувене и многобројне вангле и тепсије прала је ре-
довно у потоку који јој је. практично. био у дворишту. а који је у
то време имао пуно воде и био бистар као суза. Тог дана окли-
знула се тако дајој је само глава пала у вир, али није имала сна-
ге дасе подигне: билајескороу 90-oj години.Удавиласе. адаје

притом поквасиласамо главу!
Јулка је Јови родила

сина Душана, 1897. године,
и две године касније ћерку
Радојку-Долу.

БЕЗ "МУШКЕ" СВАДБЕ
ОСАМ ДЕЦЕНИЈА

Користећи мајчине Душко и Танкосава, Берке Дана и Гора
родбинске везе, Душан је у и зетови Адам Ђура и Миле Сидин.
Пешти завршио столарски
занат, за време Првог свет-
ског рата. Био је одличан
столар, са "швапским" рад-
ним навикама - што насле-

1 409

ђеним од мајке, што стеченим у Пешти

Он се оженио Танкосавом Жпв-

ковић, рођеном 1899. (Живела је 93

године.)

У првој години брака добили су

ћерку Дану (1920.-1992.). а после две го-

дине сина Радомира. Синчић је умро кад
- је напунио 10 година. (Причало се. зато

►ii што је Душко премрсио своју славу, лет-
њег Св. Јована! Према причању породи-
це,сам Душкојето признао иасамрти.)

Танкосава је решила да роди дру-

•т гог сина, али се 1932. родила ћерка Заго-
рка-Гора, када је старија. Дана. већ
tfl имала 12 година.

L ■■'•лИ Више сеДушку Шваби подкровом
није родило мушко!
Малн Радован умро је у 10.
години, 1932. године. После тога, У тој кући су домаћини били само
до 1983. под Душковим кровом се "довеђени", како се у Мутници (неправи-
није родило мушко. лно, али обавезно) каже.

Млађа Душкова ћерка, Гора, удала

се у Лешје, а Данаје, нормално, довела мужа "на мираз". Тоје

био Адам Матић, звани Адам Ћура (1917.-1972.) сироче из

Лешја којеје очувао стриц.

(У новије време "на мираз" долазе и добро ситуирани

момци, они који имају брата споразумно одређеног да живи с

родитељима. Али, у прошлости су чак и у случају да има више

браће момци женидбом остајали у очевом

домаћинству док не оснују сопствено, а

само врло сиромашни или дошљаци без

игде икогаодлазили су "намираз".)

Адам Ћура је био астматичан.

склон пићу, искомплексиран сиромаш-

ким детињством. Под дејством алкохола

добијао је нападе храбрости и хтео да се

осамостали као домаћин. Заподевао је

озбиљну расправу у ситне сате, сипљиво

Никола и Ненад-чукунунуци кашљуцајући, а таст Душко, пун разуме-

ДушкаШвабе. вања, смиривао ra је дубоким и меким

410 Г

гласом: "Спавај сад, сутра ћемо да седелимо!"

Наравно, никад се нису поделили.

Адам, први миражџија у кући Јулке Швабице, имао је

само две ћерке: Крстину (1938.) која се удала за Мађара

Иштвана, званог Тоза, и живи у Француској.(Пошто се најпре

удавала у селу, за Милета Сидиног, али је брак био без деце

и распао се.)

Друга ћерка. Вера, (1941.-1995.) удала се за Драгутина -

Дракчета Миленковића (1938.) из Доње Мутнице кога је

"довела".

И овај, други по реду "призетко" "Jt'i Л" ■<t
је добио само две ћерке: Милицу

(1961.) и Славицу (1964.). Шаренило •l I
презимена у породици се увећало тако
што су њима дали презиме Дамјано- i
вић, по очевом деди Дами.

Тек се трећем миражџији у Јулки- --v
ној кући посрећило с потомством.

Милосав Оролић - Чупко из .I

Милутовца, за кога се удала Милица. ,јi ж
има двасина: Николу (1983.) и Ненада
(1986.)

Душко Шваба је дочекао првог I :|W ј
чукунунука, други се родио неколико
месеци после његове смрти. I •»/ј

Као врло занимљиву чињеницу I:
породица истиче да је чудном игром

случаја Чупко донео у ову кућу крсну

славу Св. Јована (7. јула), исту ону коју

је славио Душко Шваба, и о коју се

огрешио. С повратком славе, вратило

се и мушко потомство!

Уз мало среће, ако синови "баце

око" на Мутничанке, прекинуће се и

необична традиција да у кућу поред Душко Шваба с праунукама
потокадолазе "странци". Милицом и Славицом

1 411



ПЕТАР МИЛУТИНОВИЋ (1882. - 1970.)

КОВАЧ ЛАЖНОГ НОВЦА

У центру села, где је сада кућа возача Љубише Белића,

налазила се претходно кућа Петра Милутиновића, његовог

прадеде по мајци. Солидно грађена, на лепом месту, једна од

ретких с дрвеним патосом у време кад су и боље куће имале

земљани под, западала је за око и жандарима (у суседству је

била жандармеријска станица) и "новој власти", па су се у њој

смењивали станари - дошљаци у униформама. Усељавали су

се са својим госпођама "жандаркама" и "милицајкама", а

фамилију Пере Мнлутиновића, власника куће, једноставно

отерали у стару породичну кућу преко пута. "Изгнанство" је

трајало до 1947., када се Перина унука Ружица удала. За ту

прилику сује извели из куће у коју су се, коначно, вратили.

Деда Пера се већ пре

тога преселио у колибу (по- Познати мутнички коцкар и боем

ред пута Параћин-Зајечар, у заслужио је место у историји села и

подножју Илинице). После као фалсификатор: правио је ковани

бурне младости и још новац и пласирао га као прави, док му

бурнијег зрелог доба повукао нису одузели машину.

се у миран живот, посветио се А вишедеценијску коцкарску каријеру

чувању стоке и више није окончао је почетком Другог светског

залазио у село. До наглог рата, када га је жандар Манојло

преокрета у његовом животу слагао да Бе и коцкари морати да носе

дошло је за време окупације, жуту траку на рукаву!

1 413

када гаjeједан од станара - жандар Манојло, уплашио да ће и
пијанци и коцкари морати да носе жуте траке на рукаву, као
Јевреји! Пера је на брзину купио колибу (пошто је претходно
прокоцкао) и нешто стоке, и трајно напустио село, до смрти
1970. (Жандар Манојло, пореклом из околине Београда. и
његова жена Вида, лепо су се слагали с породицом
Мнлутиновић, иако су били уљези у њиховој кући. Манојло
је погинуо у тунелу изнад села када су партизани 1943. напали
воз у коме је он би пратилац. Жена се одселила после две
године, кадајој је умрла млађа ћерчица од 7 година.)

КРАЉ КАРТАШКИХ СТОЛОВА

Између два рата у Доњој Мутници су се дешавале честе

коцкарске "сеансе" великог стила с великим коцкарима и

великим улозима.

Поприште великих

ж партија (а играо се таблић,
ij санс, чак и покер) била је
■f№
кафана Боле Максимовог,
i<s
ј која се налазила у центру
■i' села, поред главног пута.

Испред ње је био дрворед

hJk.! багремова са обликованом
крошњом, и баштица попло-
чана каменом која јој је да-
вала градски изглед. (Унук

Боле Јовановића, Мило-

Ижзи&МртЖ-. мир - Макса, власник је ка-
Болина кафана, изглед из дворишта. Види феа "Макс" који је данас

сеулазу подрум, гдејеБоладржаосантеледа омиљено место за излазак

у слами и целог лета хладио бачве с пивом. младих Мутничана, а налази

На слици: Доче Милојевић, Боривоје-Бола се само мало даље од старе
Јовановић, Драгутин Марјановић (стоје) и кафане, на истом плацу.
Миленко Марјановић (Лена Ћопа), Богоје Макса је добио надимак по
Вељковић (испред њега чучи Болин син прадеди Максиму.)

Моша), Драгослав Милосављевић, Сава Ма- У сталној "екипи" за
рјановић, Алекса Крсмановић (седе). Тоза карташки столом су били
Миловановић лежи и "пресипује се" вином.

414|

Миска и Лаџа из породице Радојковић, Милан Црни, Пера
Милутиновић, Милија Балотић... и други кад налете! Иако
је познато да међу коцкарима нема победника (само се за
Милију Балотића причало да је више добио него што је
изгубио) у њиховом "занату" су страдали највише они који су
волели и да пију. У пијаном стању били су жртве превара, а
онда су пили зато што губе, па све у круг. Њиве су одлазиле као
дасу жетони.

Пера је имао њиве на седам места, што у мутничком
пољу, што у буљанском. где се налазио мираз његове жене
Лепосаве. па онда коње, говеда, кола...Све је то одлазило,
понешто се враћало, али је резултат, наравно, био негативан.
Није се усудио само да заложи два плаца у центру села, па су и
данас власништво његових потомака, праунука по женској
линији - Љубише и Драгише.

"МАШИНА ЗА ПАРЕ"

Посебно поглавље у деда-Перином Гана и Жика Петровићи
авантуристичком животу представљао је поку-
шај да фалсификује новац. И то метални, јер
штампарију није знао да направи, али је
познавао одличног ковача Милена Коваче-
вића и талентованог мајстора за све врсте
машина и мотора Гану Петровића.

Милен (Филипа) Ковачевић је био
унук ковача Радосава Миловановића (1825.).
Због његовог заната тај огранак породице Ми-
ловановић је већ у следећој генерацији узео
презиме Ковачевић, а унук Милен је насле-
дио занат од деде, па је испало да је по зани-
мању ковач. и да се презива Ковачевић.

Милен је био надалеко познат мајстор.
Од кованог гвожђа је стварао чуда, украсне
предмете, разне справе, ратарске алатке. (Ко-
вачи су се и иначе разликовали од поткивача,
радили су сложеније послове, а Милен је био
најбољи међу њима.)

1 415

Огњан - Гана Петровић (1906.) је био

универзално талентован мајстор, прави геније за

механику. За време рата дочепао се митраљеза са

срушеног немачког авиона. преправио га и пре-

штеловао, и митраљез је радио. Чувао га је као

трофеј.

Имао је мотоцикл пре рата, сам га је

поправљао, а бицикле целом селу. Знао је чак и да

направи део, да скрпи од два неисправна један

исправан, да комбинује делове са различитих

машина. Он и његов брат од стрица Луле имали су

дреш и париу машину 1933. годипе. У време

врше опслуживали су читаву околину, и Криви

Вир, где је жито касније сазревало, па су могли да

постигну. Пошто је и тако примитивна машина

као дреш била права реткост, Петровићи су се

Први трактор у До- прочули далеко, па су у време врше владали чак и
њој Мутници, купљен косовским житним пољима.
1949. На слици је Гана
1985. године. Гана је први у селу имао трактор. одмах
иза рата, када су у целој општини постојала само
два трактора, и то државна. Први је имао радио.

грамофон...

За поправку свих тих справа и машина био је задужен

лично Гана.

Зато што је возио мо-

тор и био мајстор на гласу.

имао је успехе код жена.

иако је био наружен ожиљ-

ком на лицу који је зарадио

кад је пао с мотора, возећи

низ Миладинов луг. У сва-

ком селу је за време врше

налазио љубавницу.

Милен и Гана су би-

ли пуно млађи од Пере, па

их је стари лисац лако наго-

ворио да заједно направе

Жика и Гана поред парне машине - коју је машину за паре. За њих је
то био "стручни" изазов, а за
Гана сам поправљао и преправљао..

416 [

Перу могућностдаселакообогати.
Машину су направили: невелику скаламерију, типичну

"штанцну" из које су испадали новчићи. Једва су се
разликовали од правих (због другачијег метала) па су успели
да их "утопе". ЈБуди су у то време, ваљда, били лаковерни. а и
нису баш често долазили у додир с парама. Нарочито старији и
деца.

Пошто су новчићи били мале вредности (фалсифи-
катори нису имали материјал за дукате!) нису успели да виде
неку нарочиту вајду, а већ су их похватали.

Епилог: машину су им одузели, мало су "одлежали", па
су се вратили свако свом старом послу. Деда-Пера је наставио
с коцком. јер је закључио да му је чак и то мање рискантно!

Душанов законик о фалсификаторима
Да је проблем фалсификата постојао код нас и пре много
векова. сведочи и Душанов законик (проглашен 1349. године)
у коме се каже: (члан 165) "И ако се нађе златар у граду да кује
новац тајно, да се златар сажеже а град да плати глобу што
рече Цар." Члан 166 јејош ригорознији, јер предвиђа да "ако
се нађе фалсификатор у селу, да се село распе (растури), а
златар да се сажеже"

МАГДАЛЕНА

Петар Милутиновић, рођен 1882., имао је још два
брата. Косту и Миленка, а они су имали по 6-7 деце. Иако су
Милутиновићи били имућни, деце је било превише за деобу
дедовине, паје Петар, када се оженио Лепосавом из Буљана и
добио ћерку Магдалену (1902.) одлучио да остане на једном
детету. Велике фамилије било му је преко главе, јер је био
најмлађи брат и трпео чету братанчића.

Магдалена се удала кад је превалила 20 година, што је у
то време било уобичајено, јер је (због ратова) било мало
момака па су девојке "чекале ред". Као богату јединицу удали
су је за Бору Марјановог (Вучковића) који је такође био
јединац. Нису се волели, живели су несложно, па га је
Магдалена оставила чим је родила сина Милета. Удала се по

| 417

други пут за Стрижанина Стани-

сава Јовановића и тамо родила

сина Радета (1927.) и ћерку

Ружицу (1929.).

Међутим, и њега је остави-

ла. Вратила се у Доњу Мутницу,

родитељима, са ћерком, а сина

оставила у Стрижи. Остатак жи-

вота провела је као распуште-

ница. Умрлаје у 81. години, у заје-

дници с већ ожењеним унуком

ЈБубишом који је себи направио

кућу на њеном плацу. Доживелаје

да очува и праунука Ивана.

Магдалена је била ткаља на

гласу, прави мајстор за “снова-

Тек јеМагдаленин чукунун- ње”. Жене из околних села до-
ук добио име Петар, по њеном носиле сујој вратила и основу да
оцу. У фамилији је примећено им отпочне ћилим или неки други
да и мали Пера воли паре! комад, јер је “сновање” било
најважније за квалитет ткања.

Магдалена је по тој вештини била надалеко позната.

Док је живела своју дубоку старост (тек пред крај се

разболела) већ је била заборавила тежак живот младе

распуштенице, компликован тиме што је, после очевог

повлачења у колибу, практично била глава трочлане женске

породице. И то у најтежим, послератним годинама.

Најактивнији и најбезочнији представници послератне

власти су се током обавезног откупа "качили" најчешће за

њен обори кош. Једномје чак доспелау затвор, јер је покуша-

ла да прикрије једну заклану свињу. "Званично" је заклала

једну, али је Милија Антин пријавио да су биле две, јер је

видео да шури осам папака и два репа!

У затвору је била заједно с Милојком Белић и Настом

Миленковић, које су имале мужеве, али су се они сакрили и

оставили жене да се одупру отимачима жита.

Пошто су несрећнице допале затвора, фамилије су се

организовале да прикупе тражену храну и тако их извуку, по

цену гладовања до следеће жетве.

418 [

ДРАГИЊА ЈОВАНОВИЋ-МИЛОВАНОВИЋ
(1889.-1966.)

ДРАГИЊИН ВЕНАЦ

То што се Драгиња Јовановић (од "Шукера") удала без

љубави, није била несрећа, већ начин живота, и она ту

чињеницу никаданије ниубрајалау своје несреће.

Рођена 1889, Драгиња

(врло рано прозвана Дица) Када би имала баба-Дицину судбину,

удала се у 20.-oj тако што се нека обесна Американка не би

њен отац Васа о томе дого- силазила са психоаналитичког

ворио с Јовом Миловано- третмана: одтројице њене браће,

вићем, оцем момка Свето- један је био убица, други самоубица,

зара. Јовановићи су били бо- трећи убијен. И отац и мајка су јој

гати, али је Јова био угледан и умрли насилном смрћу, као и синчић

добар човек па је Васа био од 6 година. Коначно, неговала је на

презадовољан "погодбом" и умору бившу маћеху, која је скривила

дао ћерци плац у центру села, смрт њене мајке!

поред потока.

1 419

Младожења Светозар није имао ни 17 година! Када су му

нашли жену, био је у планини, код оваца, тако даје последњи у

селу сазнао да се оженио!

Никада није заволео Драгињу, до његовс преране смрти у

48. години међу њима је остао зид као последица наметиуте

женидбе. У њиховом брачном животу без емоција није било

ни мржње, само оловна равнодушност са Тозине стране.

(Драгињина осећања нису позната. У то време. жене нису ни

говориле о осећањима, нити их показивале).

Зато је недокучиво и како се млада Драгиња осећала када

јој је до ушију дошао глас да њен отац

Васа има љубавницу у Горњој Мутници,

неку Јулку, лепотицу црие косе и плавих

очију. И Јулка је била удата. имала је и

кћер Радмилу. *

Мајка је своју муку носила сама. а

Драгиња и мајчину и своју. О томе

свакако нису разговарале, чак ни када је

Васа оседлавао коња и сувише често

обилазио имање и колибу у тзв.

Јоварима, пољу које се граничило с

горњомутничким атаром.

Драгињина млађа сестра Добрија је

макар била поштеђена страшног сазнања

да отац и његова љубавница трују

њихову мајку Персиду (из фамилије

Ружић). Дица је лично чула како мајка.

већ потпуно увенула од тајанствене

болести, поверава комшиници да зна

зашто јој нема лека: њен муж и њеиа

супарница изабрали су свиреп начин да

прокрче пут својој срећи. (Пред оцем је

а прикривала своју муку. Једном је, као

Драгињин син Сретен, снаја мала, бранила мајку од батина па је
Љубинка и унук Томислав: дете добила снажан ударац по врату, због чега
је било тако тешко болесно да су је говориламало гргутаво.)
га одвели у Параћин да се с њим
сликају пре него што умре. Наравно да нема доказа да је
Спасао га је лекар, Бугарин, Персида отрована, али је чињеница да је
кога су упознали у возу! она била у то убеђена и да је умрла

420 | »(радМИЛаје ташта пензиоиисаног судије Општинског суда у Параћину, Милована Арсића,
и баба познате параћинске песникиње Светлане Арсић)

прерано од непознате болести. Као и то да се, одмах после
њене смрти, Јулка удала за Васу, оставивши мужа и ћерку.

И Драгиња и Добрија биле су младе, али удате жене, када
се десило да њиховог оца шчепају Бугари (била је бугарска
окупација) јер му је један од синова, Миле, био комита.*
(Целог живота Драгиња је тврдила да је њеног оца, тј. брата
Милета потказала Бугарима баш Јулка, алије вероватније даје
у почетку хтела да верује да то судбина "намирује рачун". а
послеје већ поверовала у много пута поновљену причу.)

Свеједно, Драгињу нико није могао да убеди да није у
питању испаштање греха, јер је њен отац доживео страшну
судбину: Бугари су му пребили руке и ноге и, још увек живог,
одвукли у тзв. Стришку бару, где су га оставили да сконча у
мукама.

Пошто. упркос тешким мукама, Васа
није одао синовљево скровиште, Бугари
су у безумном бесу претукли Милетову
жену Стану, и снају Милену. У Доњој
Мутници се и данас прича о страшним
батинама које су две младе жене, тек
удате, издржале, једна због мужа, друга
због девера, а да нису реч изустиле!

Потпуно узалуд, јер је Милета
проказао Стојадин Марковић, за новац!

Ухваћеног комиту Бугари су мучили
до смрти, а онда унакажен и одран леш
провукли коњима кроз село. И поред
Драгињине куће! Несрећна Дица је кроз
прозор чула позиве мучитеља да види
како јој је прошао брат, а читав комшилук
се сјатио даје у томе спречи.

Данашњим језиком рекло би се:
тешкатраума!

А како ли је, несрећница, препукла
када јој се у кречани удавио синчић
Милија од 6 година? Био је напреднији,
снажнији и здравији од свих вршњака. У јакој емотивној вези с унуком
Једног поподнева се није вратио из игре, дИца се излечила од свих недаћа
ни после вишечасовне потраге. У сумрак које сује снашлеу младости.

*(Припадник паравојне формације за борбу против Бугара) 1 421

су ra уочили како плута у кречани пуној кишнице, лицем

надоле!

Дица је у то време већ имала кћер Зорку (1909.) и сина

Сретена (1912.). Милија је био најмлађи, мезимац.

А тек је преболела деветомесечну Даринку која је умрла,

судећи по симптомима, од дечијег фраса.

Као да се сва несрећа овог света намерила на младу жену.

Њен обожавани млађи брат Броса (Добросав) одлучио је

да баш она буде сведок његовог самоубиства!

Добросав је од ране младости био склон пићу и коцки, а

женидба није била довољна да га скрене с лошег пута. На-

против, постао је "свој газда", па је могао неограничено да

отуђује имовину. У време када се живело искључиво од зе-

мље, продајасваке бразде значилаје осиромашеље потомства.

Добросав Јовановић, иако врло млад, (имао је 27 година)

биојетога свестан. А коцкарскастрастјача од разума. Рачунао

је даје излаз самоједан.

Послао је жену Нолу (из фамилије Миљковић) у госте код

даље рођаке, заједно са сином Борисавом и ћерком Борком.

Наумио је био да ћеркицу Борку поведе са собом у смрт јер је

безмерно волео (!) али се у последњи час предомислио.

Из кафане, којаје била одмах до Дицине куће, а преко пута

његове (на месту где је данас

кућа пок. Николе Ружића)

Броса је позвао сестру "да

јој нешто важно каже". Оти-

шли су његовој кући, он је

-Ж извадио пиштољ и објаснио
јој да може да обузда

■•?£&*’’’* ■■ ^иц погубну коцкарску страст
само смрћу, а да је она
W■ш- *•■ "пГв4а~“м'Ззд неопходна као сведок да
недужни људи око њега не

би били изложени сумњи.

Потпуно згранута Дица

покушала је да спречи пу-

цањ, излетело јој: "зар да

"Опасница" Јулка с трећим мужем, умреш као пас!" Смртоно-
Савом Ковачевићем. сни хитац није спречила, а

422 Г

до краја живота је гризло питање: да ли је брат стигао да чује
њену прекорну реченицу?

Једини преостали Драгињин брат, Радисав (Диле) Јова-
новић доживеоје зрело доба и момковање свог сина Лалета.

Замерио се фамилији Радић када је Лале заволео њихову
љубимицу Јагодинку.

Љубав је била узајамна, али су богати Радићи хтели да
удају ћерку за сина Богоја Вељковића, Дракчета, и, наравно.
успели у томе. Удата против воље, а заљубљена у Лалета,
Јагодинка Радић је у кући Вељковића провела таман толико
да роди кћер Миљу (жену познатог параћинског професора
математике Драгослава Јовановића.) Наставила је да виђа
Лалета, и преломила: побегла је његовој кући. (Миљу су очу-
вали баба, деда и стриц, пошто се отац Дракче вратио у Стри-
жу. "намираз", гдеје кратко био и пре женидбе с Јагодинком.)

Двоје младих, напокон заједно, живели су у љубави,
добили кћер Веру (данас живи у Јагодини) и сина Белог (живи
у Параћину). Живели су солидно и у материјалном смислу
(Диле је имао кафану, до данашње куће Граде Нешковића) али
се Радићи нису помирили са срамотом. Сваки сусрет
Јовановића и Радића завршавао се опаком свађом. Као да је
њему најтеже пало, Јагодинкин деда Мила непрекидно је
изазивао сукобе. Једна таква тешка свађа, препуна претњи и
увреда, завршила се трагично: Дилету је "пао мрак на очи" и
убио је старог Милу. За убиство је осуђен на 12 година тзв.
"строгог затвора", и послат у злогласну установу, праву
тамницу, у Зеници. Нико га више никада није видео. Када је
почео Други светски рат, Немци су пустили осуђенике из
затвора, али се не зна шта се десило Дилету Јовановићу.
Сматра се да су га убили Немци.

Тако свом трећем брату Драгиња ни гроб није сазнала.
У истој години када је стигла вест о (претпостављеној)
смрти брата, Драгињу је задесила и смрт мужа Светозара.
Ако се може рећи "задесила", јер је питање коликоје, после
свега, могла да је уздрма смрт невољеног мужа који је кињио
пијанкама (пропио се после смрти мапог Милије), коцкањем
парама остављеним за значајне прилике, и пречестим
стављањем до знања да га не интересује као жена. (То што су
имали децу не мења ништа у оцени њиховог односа!)

1 423

Сматрајући да се тиме свети мртвом мужу, Драгшва је
одлучила да се уда за удовца Милосава Петровића. После
неколико дана растужила се за тек рођеним унуком, усред
ноћи се огрнула чергом и вратила кући. (Нежни однос с
Милосавом задржалаје до његове смрти, али тајно.)

У време када је остала удовица, Драгиња је већ имала
унуке (од ћерке Зорке, удате за Радана Рајића из Горње
Мутнице) и то Драгишу (1930.) и близнакиње Магу и Ленку
(1934.).

Син Сретен се баш те године оженио Јћубинком
Вукадиновић.

Ни најбујнија машта не може да сплете околности онако
како то може случај.

Уласком у кућу снаје Љубинке, у Драгињином животу се
поново појављује некадашња "опасница" Јулка. јер је то -
рођена сестра Љубинкине бабе по оцу Виде.

Јулка се у међувремену, после Васине смрти, удавала за
Саву (из дела фамилије Миловановић који је променио
презиме у Ковачевић) и с њим поживела до његове смрти.
Наследилаје његово имање.

Кадаје остарела довољно да треба да мисли на то ко ће да
је "чува", (онда, а и сада, тако се називао однос по основу
уговора о доживотном издржавању) Јулка се сетила рођаке
Љубинке. Муж Сретен и свекрва Драгиња су се сложили да
приме Јулку у кућу, на чување.

Према многим сведочењима, између Дице и њене
некадашње маћехе, која је, уосталом, била само 12 година
старија од ње, развио се хармоничан људски однос, који се
није могао објаснити само обостраним интересом. Не само
због две лепе њиве, већ најпре због односа с Дицом, Јулка је
била потпуно примљена у породицу.

Нема сумње да се створила чудесна емотивна веза између
давно повређене ћерке и жене којаје била, ако не убица, а оно
бар фатална супарница њене мајке.

Јулка је обожавала Дициног унука Томислава.
Дешавало се, када попије "неку", да на сеоској игранци плати
коло да би видела Томислава као коловођу, чега се он, наравно,
страховито стидео. Млади човек није могао да разуме
деликатну позадину оваквих испада, и да подржи без прекора

424 f

ове изливе љубави странкиње у породици.
(Најлепша Јулкина њива продатаје много година касније,

и од тих пара купљен плац у Параћину, на коме су изградили
кућу и у којој данас живе Дицин унук Томислав и писац ових
редова!)

Крај Драгиње Јовановић - Миловановић изгледао је
овако: у младости растрзана несрећама, под старост је стекла
мир и заокружила свој емотивни свет блискошћу са женом
којаје играла важну улогу у њеном животу, и са унукум коме је
до своје смрти 1966. значила више од свега на свету. (Син
Сретен био је занатлија, ћурчија, пуно је радио јерје у тешким
ратним и поратним годинама био одговоран за опстанак
породице, снаја је помагала, па је Дица освојила и њихов.
родитељски простор.)

Потпуно испуњена љубављу, и окружена поштовањем.
заборавилаје све своје несреће, паи брачни живот без љубави.
Пред крај живота је. чак. причала само једну причу о себи и
мужу: како је негде уочи Првог светског рата Тоза повео у
Београд (био је касапин, носио је о празницима заклане
прасиће на београдске пијаце) и како је гледала антологијски
филм "Улазак воза у железничку станицу" браће Лимијер. До
краја живота сећала се како је у паници хтела да побегне из
биоскопа кадаје воз "кренуо на њу".

Ова комична епизода до краја је остала њено једино
сећање!

1 425



РАДОЈКА ЋОРЋЕВИЋ - АНТИЋ (1890.-1976.)

L'ti

"РАДОЈЧИЦА - АЈДУЧИЦА"

Мало је догађаја који су тако узбуркали Доњу Мутницу

као трагедија у кући Драгутина Ђорђевића, рођеног брата

хајдучице Радојке: његову јединицу Миљу заклао је њен

трећи муж, а иначе унук Обрада хајдука, с којим је Радојка

много година пре тога живела и "оперисала".

Обрадова крв насрнула Опаког хајдука Обрада из Буљана у
свим акцијама пратила је његова
наРадојкину крв!
А овако се догодило: љубавница Радојка, прерушена у

Радојка се већ давно

повукла из хајдучког живота мушко и под мушким именом Ненад.

када је њена братаница Када су Обрада 1918. убили Бугари,

Миља (1923.) стигла за удају јавно и сурово, она се удала за удовца

и почела да доводи мужеве с децом и живела узорно и

"намираз". домаћински до смрти у 86. години.

1 427

После првог пропалог брака с Милисавом Ракићем,

углед породице и удаваче је опао, па је други младожења.

Лаца, био много лошија прилика. Брзо су га отерали грубим

поступањем и понижавањем.

А Драгутин се помирио с тим да зет треба да служи само

као бесплатна радна снага. јер неког дичног момка више није

могао да "упеца". а ни да рачуна на унуке.

Тако се као кандидат нашао, чудесном игром судбине,

унук (од ћерке) Обрада хајдука, Милија Поповић (1935.) из

Горње Мутнице и постао трећи Ми-

љин муж -12 година млађи од ње. Онје

имао сина с првом женом. па му није

сметало што Миља више није могла да

рађа. Синчића Радомира (1955.) довео

јеса собом.

И он је врло брзо досадио Дра-

гутину и Алексији (ћерку. изгледа

нису питали ни за удају. а ни за развод!)

па су почели да га малтретирају. не би

лисам отишао.

Али, трећи зет је био стрпљив.

ћутљив и (мислили су) миран. Осим

тога, био је ведре нарави, омиљен код

људи, умео је лепо да пева и свира. с

њим је било тешко поденути свађу. То

ихјеизлуђивало.

Када је једном добио болове у

стомаку, а био је дотле здрав, једва се

извукао, а лекари су му, наводно, рекли

да је отрован. (Сведоци тврде да је и

Миља том приликом имала тегобе. То

скида сумњу с ње, јер је очито не

знајући узела исту, отровану храну.)

Дошавши из болнице, поздрав-

љао се пред задругом, и као за себе

Миља Ђорђевић с првим мужем мрмљао: плакаће они због овога!

Милетом Ракићем. Умрла им је Када су већ помислили да им је

мала ћерчица, а с наредним зет опростио покушај тровања (или да

мужевима Миља није рађала. се није ни досетио да га трују),

428 Г

Ђорђевићи су осетили нај- ■I
већу људску патњу која по- Р7&

стоји: њихову јединицу муж

је хладнокрвно з а к л а о. ■ ■

Усред ноћи потражио је од

Миље воду, а кадаје устала, ■| f Л' -
пошао је за њом у кухињу.
Пришао јој је с леђа...

Побегао је у Бабу, али fcO Г№
само да би дочекао да види

Миљину сахрану. И из да-

лека, с Петловца, могаоје да

види родитељску несрећу, и ?.

да осети сласт освете!

А онда се предао По изласку из затвора Милија Поповић

милицији.
Било је то на Сретење, се оженио Видом Павловић из Бошњана

15. фебруара 1961., оног

дана кадаје било тотално помрачење суица!*

ХАЈДУЧКА ЉУБАВ

Обрад Дисин из Буљана био је почетком овог века страх
и трепет за све имућније људе у околини: са својом хајдучком
дружином, у којој је, поред Буљанаца, било и Доњомутничана,
без милости је упадао у куће и отимао дукате и драгоцености.
Пошто су његови хајдуци зазирали од акција у сопственом
селу, код људи које познају, практиковао је да извлачи дрвце
да би одредио које извршилац препада.

Тако је Мутничанин Стојан Миљин извукао најкраће
дрвце кадаје зажртву одређенаЖиванаВељковић којамује
била кума! Није могао да се извуче, непослушност се строго
кажњавала. Када је упао у кућу Вељковића, згранутој Жаки
обратио се отворено: "Кумо, мораш да даш кесу дуката,
иначе ми оде глава. Остало нећу да вам дирам!" (Када је
одлежао 10 година затвора, дошао је и на коленима молио
куму за опроштај.)

Радојка Ђорђевић (1890.) из ДоњеМутницеје заволела

-*-(-Р--а-д--о-ј-к--и-н--о-м----б-р-а-т-у---Д--р-а--г-у-т--и-н--у---з-а-т-в--о-р'и-л--а--с--е--к--у-ћ-а- '-с-м--р-ћ--у--ј-е-д--и-н--и-ц--е-.--Д--р-у--г-и---њ--е-н---б-р--а-т-. 1 429
Радован, имао је сина Душана, који је имао синове Миленка и Мплорада. Миленко је
умро без децс, а Милорадов син Момчило оженио се касно, после 40-те. и у време писања
ове хронике нема деце, тако даје и Радованова грана, нешто дужа од Драгутинове, такође
без изданака.)

Обрада када он још није потпуно "забраздио", али је већ био
на рђавом гласу и, осим тога, био ожењен Павлијом из
Шалудовца и имао двоје деце, Градибора и Радмилу.*

Једини начин да оствари своју љубав према Обраду
био је да се и она сама одметне у хајдуке (по другој верзији,
Радојкаје била отета, алије то вероватно породица измислила
дајојспаси образ).

За то време (око 1916.) то је било дал>е него што би и
најсмелија девојка помислила да уради. Може само да се
претпостави да је, осим љубави, била мотивисана и неким
великим незадовољством у породици.

Као равноправни члан дружине, Радојка је учествовала
у свим нападима, али са косом савијеном испод шубаре да би
изгледала као мушкарац. Чак је уредила да је пред сведоцима
хајдуци ословљавају као Ненада, да би прикрила идентитет.

Радојка интимно није била хајдучке "оријентације",
што се види и из њеног каснијег живота. У опасну авантуру је
ушла само због љубави, а свака грубост према људима тешко
јојјепадала.

Тако се у Мутници памти да се, приликом препада
дружине на кућу Јована Ружића, расплакалајер јој је Јовина
жена Станија била пријатељица из девојачких дана:
"Обраде, убиј ме, али немој мојој Шани да дираш дукате!"
- завапилаје. Заљубљени Обрад је попустио, па је Станија
Ружић спасладукате.

Радојкина љубавно-хајдучка авантура одвијала се за
време Првог светског рата и бугарске окупације. Познато је да
су у то време хајдуци, иначе храбри и снажни млади људи, већ
организовани као герилци због бекства од закона, били
практично и борци против окупатора. (По дефиницији,
комите су припадници паравојних формација за борбу
против Бугара у Првом светском рату, а граница између
комита и хајдука је била врло растегљива). Одметнути,
наоружани и одважни, задавали су муке бугарским властима
и, практично,једини пружали отпор окупатору.

‘(Обрадов син Града страдао је у Другом светском рату, а ћерка Рада удала се за Горљо-
мутничанина Видана Поповића и изродила четворицу сииова. Један је умро врло млад.
други је био Милован Поповић који је отишао на мираз у Бошњане. трећи Милан-Нанс
биоје познати хармоникаш и певач којије ружно завршио: збогтешког дијабетеса одсечене
су му обе ноге, паје скончао као инвалид у старачком дому. Четврти, Милија, главни актер
приче, оженио се после изласка из затвора миражциком из Бошњана, у чему му је помогао
брат Милован. Добио је ћерку и живео, колико је познато, у сређеним породичним
околностима. Последњихгодинабиојешлогиран. Умројејуна2001. Милијин син из првог
бракаРадомир враћенје мајци кадамује отац отишао у затвор. Има ћерку.)

За време једне организоване хајке (Бугари су
потплаћивали цинкароше или мучили јатаке да дођу до
информација) опасни Обрад им је пао шака. А јавна
погубљења су им представљала посебно задовољство. Тако су
истерали из кућа пола Буљана, жене, децу и старце да виде
везаног и претученог Обрада како га воде према Лебини и
Стрижи, где су га ликвидирали.*

нови живот

Станимир Антић (1898.-1952.) је имао не тако ретку
несрећу оног доба - умрла му је млада жена (из Бошњана, из
породице Јанићијевић). А у таквим случајевима млади удовци
женили су се чим прође година жалости за младом женом.
Обично би доводили удовице с децом или распуштенице.
тј. отеране жене које нису могле да се удају за момка.

Радојка Ћорђевић (1890.) није имала ни 28 година када
је Обрад убијен, а његова хајдучка дружина се растурила.
Била је у потпуно безизлазном положају, јер код браће и
родитеља није могла да остане дуже од оног што је значило
кров над главом у нужди. А одметничка каријера, па још
невенчани заједнички живот с хајдуком, нису је баш
препоручивали заудају.**

Спас је нашла у дому Антића (од Станимировог сина
Бранка породица се презива Недељковић), уз сирочиће
Бранка и Даницу и 8 година млађег мужа, који се још није
снашао од несреће.

Захвална што је имала где да се скраси, Радојка се
трудила да оправда новостечени статус пристојне, поштене
жене.

Иако је била млада, није родила дете са Станимиром,
па је читав њен женски свет испунила брига о мужу и
пасторцима.

Изгледа да је с лакоћом изградила углед домаћице и
породичне жене, јер сви Мутничани о њој причају с
поштовањем. Била је изузетно уредна и држала до свог
изгледа. И у дубокој старости носила је блузе беле као снег и
волела да се закити "градинским" или пољским цвећем. Била

------------------------------------------------------------------------------ “ поо~егла из групе I 431
♦(према причи Жине Лазића из Буљана, коме је мајка причала даје једва

поведене да посматра погубљење.)

**(Имала је с Обрадом дете које је умрло са 9 година, али се не зна довољно ко га је чувао.)

је одмерена, мудра, промишљена жена.
Пасторак Бранко оженио се Браниславом (од Рачића)

рано. Има сина Топлицу (1940.) кога је Радојка обожавала и
као одраслог и ћерку Ружицу (1944.).

Породица је била комплетна до 1950., када је умро
Станимир.

Од тог времена је Радојка, која је имала већ 62 године.
почела да се повлачи у планину, код оваца. Читаво лето и рану
јесен проводила је у катуну, десетак километара југоисточно
од села ("Три баре"). Ту је било читаво насеље од десетак
колиба, сасвим скромних, које су имале минимални простор
за спавање и кување и торове за ноћну заштиту оваца.

У касну јесен силазило се ближе селу, такође у колибе.
(Велика стада нису се чувала у селу, јер нису могла да се
сместе у торовима на окућници.)

Радојка је зиму (а пред крај живота и лето) проводила у
колиби Недељковића која се налази поред пута за Клачевицу
("Рупа").Кадајевећбиласасвимстарадоносили сујој спрем-
љену храну, али је биласпособна да живи сама до смрти 1976.

Када јој је братаница страдала грозном смрћу од руке
Обрадовогунука ималаје 71 годину. Какву јој је буру у души
овај догађај изазвао, можемо само да претпоставимо.

И да разумемо што се повукла у колибу. далеко од људи.

432 f