Доња Мутница-Варош међу селима

II 2. Од Младена Радуловића:
Младеновићи и Ђорђевићи

Од тројице синова Младена Радуловог, рођеног 1808.,
(Радисава, Миладина-Дике и Милисава-Мише) данас су живи само
потомци најстаријег, Радисава.

У Мутници данас живе потомци Радисављевог најмлађег сина
Милосава и најстаријег Станоја. Постоје и Младеновићи од средњег
сина Максима, међутим, Максим, није имао деце па је још у XIX веку
посинио сестрића из Лешја (сина своје сестре Јевдокије) и дао му
своје презиме и своје имање. Тако су ови Младеновићи (Јанетови
синови Слободан и Ранко) "оригинални" Младенови потомци, али
по женској линији.

(Радисава Младеновог, рођеног 1835., звали су "Емен", што на
турском значи угледан човек, господин. Сокак код Радуловића, који
силази до куће Мике Крсмановића, старијим људима познат је као
"Еменовицки сокак".)

Гвозден Младеновић
(1910.) умро је у 28. години
после тешке повреде кичме
и две године мучења у
постељи. Страдао је тако
што се бициклом залетео и
покушао да вози узаном
оградом мостића на старом
бошњачком путу.

] 145

Гвозденови синови Миодраг и Светислав били су истовремено у
војсци иако је међу њима 5 година разлике. Миодраг је отпуштеи из
војске због болести, па враћен да “дослужи” када му је већ млађи брат
стигао за војску.

Потомци Ћорђа Младе-
новића презивају се Ђорђе-
вић. На фотографији је Жи-
ван Ђорђевић (1912.), једини
Ђорђев син.

146 [

аГ ssSS

g.S S"
o а>
t)
_o

J

s а3> o^" as s S-s- to
S2fe oo
mri2 sg: ~c n cn а> o>
ra X Sco
CD аз vO 3 ra ro_
03 o 1
б I ZT" a:
u° is т а
___ t ст> 3
Q- -4 š
5
tZ
t

аS> o| аћ> а> б. ’-bC а> х CD

° I Гј ra ааm>> а> гх. SJX *- ’-.s CU
а> ra
аз ćl^ 'E? zr СП Q_ gаз
х«3 03 са m х£ X оз 3 та
х х £ 8 £
а. lil 55
* —F ME I ZZf
лш s gа> oj ■24
t f
I i1 tz
ro.
s> SS 5raS a g- go o
m ra m а>
°! £ 2S sfl cn a 1а> o
i ?s I ra !И|oi II
pl03 ■’— J аГ °
°^s ! *4
?5s Ti §2 C; <_>
I t
24 ФXX

^O4-SŽЧЈ.

т I у

~

oo

аc>o

O. s-a- Iч: š§
22?
IS m o. -_g <
IP
б I t g<3hC
и= 4
I co
f
s: s
8
.. S e-^ .Si. ф S iсmл "х
аЗ Л ао
ЉS 8- i ro. co аз
ii|i!i 00
<5 c5 б
S ^-O S аГ m"
t
t i pсп «J Q>

Sи o. o
ffl w C

g o. тcn
S t“4

I ZF ZL

m

>5, £O r> S” £2 з cd
CO U->
у- CO m—® 3 3
6
c"u s см -co S ™ ra i? sв
s jL
л s§ II si4 1=4

sXo .лoss. CO
1— 03
ај
oаГ £&’sg*
t? S<5
Isа. r- =◄
<D

o sц ај S
t:
а



II 3. Од Љубисава Радуловића: Љубисављевићи

(Љубисав Радуловић (1812.) је био рођени брат
Младена и Живка Радуловића, али је њега посинио стриц
Рајко који није имао деце.)

СтојанЉубисављевић (1930.-2001.).
Његов син Милан је власник познате радионице за израду
предмета од кованог гвожђа -"ДЕМИЛ" (У Параћину)

] 149

Добривоје Љубисављевић (1905.-1972.) страдао је у
необичној саобраћајној несрећи: превозећи запрегом сено
из планине зајечарским путем водио је волове, док је
његова снаја Миља седела на врху натовареног сена. У
пределу Стражаре скренули су с главног пута према Кле-
њаку, где им је колиба, али их је отпозади ударио камион.
Добривоја је оборила руда, а волови су га прегазили.

150 Г

hl•»o» »n rz
2š o» <л

o ?<§i I<eo 1

ai ©◄ o

-.ТП zr "T_ Efc

4 4 !ts<= oi
1 M s-.hS14tsIsl

d S±rLZJ—

h И«x?’x5c s <v sM ф
<Л
«X c jt Ш;-ži 0»
ИX
II II 0 “а«I =•< <•>◄ S
J н~~c т
o.

Г)

3I s: s'b-’ <т

8f £1 фiM Ic<-> s-1 3

2 (3 sh5 ■ I

S S. s? ?£ 11 ii z
5<
2 £◄ ž-s ilI *g. Q Xег<ч ZJ •Si
51
22TzZ r zr тj
z“z:_
“Г1
<a
IП g »r.s5 ^<o di<? ■
ssjh£
I fi Ш 4I lsl■ o» о»ф o fs ■fi šis a^ž CN*~
sii
ш zII !b ii IIsф«4~с_t?s|<?5.2 g= =!м?x
ho_<a sl
CI.06 !◄ siž alž 1S1j *◄
◄ 81
uH
£ _J —c
Zt

i

<o Š| ug>

<0 fi
•1 с
5°
«◄ £
|јe>5
zZ7"
к iса^
~c ~T~J ~т

0 iid 1

ft£s pis

0® s_ z=*◄
so»
S
л 2
®
®
со
2o
аs eio

h оE C r>

fS iš
£ zЈЈб
5.s Т ZT

CL £

p.š s -d <d

OS «SS S

ifi жS 'S. X’- — 5
5~ ■fSž
h'i m
s
o 0» p
ffi LT~ *o *®

'◄

~~f—

б
ra
o.



III Од Вукадина Радојевог: Вукадиновићи

*I

Pet гвиавасМ.

Ву кадин Вукадиновић у војсци 1923. године...
5, ...и његова жена Калина и син Љубомир.

Љубомир Вукадиновић: у
младости је био леп, у старости
уништен болестима, алкохолом
и последицамаудеса.

1 153

Друга "грана" Вукадиновића: Ста-
нимир Вукадиновић "Солунац". Нади-
мак је добио по оцу Јеремији, солуиском
борцу, а "солунцима" називају и његовог
сина и унука.

н!fp¥
жЖ': '■• vj

МКЖ

h - z«

мi '•■I &

Станимир Вукадиновић (десно) у војсци (око 1925.)
154 f

ggro .

±

<x> 2§ o5> £co

c- ~ °| S <шU 0«0т oo. иra’ o. J cd ст> o>
S ra o> lq m <D
o> CI £ o> ra i« d
х2 <€ 8 o- *"-2. гз
s sP rzarrхa ra
a<3s
s gs ј« iI s X
=!◄ £
CQ < S

t__ __ t т т ~т ZE ZZF ~тЗЕT ZZF
»tв
si ŽW 3 СМ 05 ст»
<0 05 s’ 8г
h siX ro н £o. 0> т~ jl ra' о
>.<u х* <ж
с o. jl o-t 8«

=C« «2 ◄ li

Ifl ◄

тпгVZ _Г п|Гt —7~ ZL tz ZZF
I
<0 I
1
§1 8-S o8> sisf i §--5и’i
.5 <u «£^.5 JŠ h§ ii
н! §в цOgi o« 1г.»- ■a I
hif »8 ■h |§б ’il
1Ц н-§|5
o<a l§ go®
&■◄ ct« J ?š
т ZJ- TZ ZZF =!◄
tГ X◄

4 -Ц m <Г> f t
б со со
Li <м§ gf со со sico cri I
2«g*- o
ф- Es«i o fi ra S h h
o _-lQ <u co
isi Нž sб« <U X X c£ <Т> <Đ CQ t«1t. У
сх X <U n liio <u’i'O O
§5 s £.◄
г oS Ct^
о-Ч
£5
П_t ~г ZE т F~ I tz
ZZ7 t __ t s

K2 co

CO . iri**

T- «> 33

da> »- <o

gš ш iiх 8
н 3 I -ЖtOC1t 1
~~г~ sis ra^ ‘Г
C
•5 So. -ro
т
f ZZT
ooи
O'ac П sCD oi
r? ŠX CD 3 c\i CO

хo ћ т- \r
f h'ш-c—o
XX co s■ o
S E$
ао2 d s8
лEJ «ffl
>ч s. zzrO. ◄

>\CQ t f ~~F~
CQ
EJ g

O fs



IV 1. Од Ћуре Секулиног: Ракићи и Вељковићи

Бора Ракић (1904.-1978.) био

i је јака личност и способан човек -
прави стуб породице до смрти.
Имао је стругару, једину у широј

V околини, одмах иза рата. Био је

. ожењен Наталијом - Талком из

Мириловца.

4i. (Фотографијајеиз 1964.)

Свадба Светислава Ракића и Виде Ружић 1942. године

1 157

•w 6

•: -

158 Г

?: Богоје Вељковић са
женом Мирославом и
> мајком Жаком 1944. на
свадби најмлађег сина
-'- W,₽и5'А' Леке (стоји, у средини).
■J •J
Богоје је претходно
$ већ испланирао и угово-
рио женидбу најмлађег
. ..Ж-; сина Живком Ружић,
богатом јединицом (која
«*&i;' •' ■ '■':И је после довела на мираз
Жику Михајловића из
Г- ■-/ : Бошњана и добила сина
Радомнра, власника по-
T^S^®-VS*. знатог приватног преду-
gfl felL-i3s4& зећа). Међутим, Лека је
41 *" - «-.Sl побегао у колибу на сам
B« Д u дан прошевине, када је
већ био окићен и упре-
Гу-^О^ТТЕ^: гнут фијакер. Преки
отац Богоје јурио га је с
мотком у руци, спреман
да га пребије због скан-
дала, па је Лека побегао
у Стрижу код ожењеног
брата Дракчета. Тамо је
упознао братовљеву
комшиницу Верославу
Жикић и одлучио да се
њоме ожени. Она га је
најпре задиркивала да
је “бели удовац”, па је
пристала!

Судећи по расположе-
њу целе фамилије на
фотографији, Лекин ис-
пад јебрзозаборављен!

] 159

/
/

•’r

)
)
!

l
Милисав Ракић: Служио јс

војску наБледу(1946. г.).

Светислав Ракић је у војсци био возач. Случај је хтео да страда
тако што је сопственим камионом слетео у кањон Мораче 1966.
године. Имао је 41. годину.

160 Г

Од Ћуре Секулиног: Радојка, 1925. • 1945.
Ракићи и Вељковићи

Вера, 1928. + Вера, 1952.
(живи у Сењу)

Ћура, 1788. Стојан, 1907. Ммлоје, 1926. -1971. Зорица, 1955. Весиа, 1980.
а Добри/а Јовановић, Радоиир Јасна, 1983.
1 АДзбрилаРужић, 1932 Радо/ковић Љиљана, 1968.
1904.
ВељкоБурић, 1807. Града, 1933. -1949. Зоран, 1958.
АКо/ана, 1812 Марко, 1880. Милан + Ра/ка. 1961.

Рака, 1832. т* кКата ВеииК, 1885. "•
* дКаравиљка, 1832
МилакДесаика, 1900. Ранко, 1932.-1944.
*• а Радисав

Милутин, 1943. Биљана, 1968.
* АРадица, 1948 АГоран

Тодор, 1861. Сара,
Злата, 1858. 1998.
Ката, 1854.
Светислав, 1925. Саетислаа, 1972.
Милица, 1842. кВида РужиК, 1924. АСузана Радић, 1978.

„ Адам,
4 2000.

Борко, 1978.

Бора, 1904. Милан, 1952. Бојан, 1981.
АНатали/а. 1901. АЈелица, 1960
Светозар
w АМилана (из Мириловца) Вела, 1953.
АСгева, 1951
(из Мириловца) Мира,
▲ Живко Бошковић

Мила + Милмсав, 1921 Радица, 1955.
** АМилева швА 1932 Авојкан, 1954

(кзГМутнАЈе)

Моммило, 1942. Драгица, 1955. • 1956.

Лаза, 1845. Живота, 1918. Малина, 1944. Љубиша, 1970. Наташа, 1997.
Данијела 1975. Немања
Милентије АСтана Ружић Невена, 1994.
-Лена, 1848. Јелена, 1995.
АМара Слободан, 1946. Никола, 1995.

Петкана, 1879. (1) Миља Славиша, 1970.
▲ Милан Ружик (2)Љиља U Мира. 1970.

Обрен, 1879. Богоје, 1900. ДралК, 1б6(леиуСтр®»Ј (2) Драгица
▲ Живана лМирослава, 1897 (2) Нада
A(l)Ar!»t*aPyA
- Жака, 1880 (из Мириловца) А(2)СлаЗ
Латинка
▲ Милутин

ЗдравковиК

(2) Миодраг Весна, 1966. Милош, 1991
Зоран, 1969. Марко, 1995.
Вељко, 1946. Драгана, 1977.
АМилкаМилановић. Драган, 1974. Александар, 1995.

1950.

Алексакдар • Лека, 1921
** Аберослава, 19М

(јоСтркде)

Стојак •'Нмксла’, 1950.

** лРадиидзбалогА

1951.



IV 2. Од Ђоке Секулиног: Секулићи I

Миливоје Секулић (1897.-1981.)

Станоје Секулић (1896.) и његова жена Персида (1891.).
Персида је живела 94 године.

1 163

Милија Секулић (1920.)
у железничарској униформи

Једну грану Секулића Ћо-
киних зову "Шољанини" по
заједничком претку Стојану
Секулићу Шољани. Надимак
је добио после женидбе.
Наиме, прича се да је Стојана
и Живану венчао поп који је
био Бугарин, па је још шуш-
као кад прича, па су му се за
време дугачког обреда венча-
ња измешала њихова имена.
На крају је Живану питао:
"Јел' узимаш Шојана?"

Стојан "Шољана" (1900.)
његов син Добривоје (1920.),
снаја Даница и унук Лека.
Сликали су се на Велику
Госпојину 1945. године.

164 [



ст> f f sI
I
ст> d Š *■ лз
® kн<o >. §
<71 i «' 3
CD s 5(3
5 1 2◄
S
£ š

§ zr

~T ZT

c®si o<в o ft J сr<т>л>
o m c; I <Лст> :U
sam' Sg
№ сЈз
«5 ст> x
л ii II
hg «' m 2■
p§ m гг
E^
д ZE ZT
m ii581<6 1з* сrтt> ro' 8 8o> 03

al 8 < ”s? «т
2£
h’= 5S Z »- <0 -CT>
«г ra •“
x?£ с5£Л15?
Fх O. (ст>
«◄ хОО-5.
«а«б
т ZI ZE ze
ZZF

sст> 8 oi u6
<т>
1§ o> E
8
li I 1 rf£г co Z o o.
сoт> та «хc <71
У I „ч“« сч X
нт •“ I <D 5c <7> C
ri r> . « s; ф- ф- si !◄ v- ф ii
5S
oг§o ч: | s* iiSae п«■ X i
z-?2 ra и. <a оД ?
Z=3X <s <’1 ’ c <9 <0 —c
t’S I
u« I®<о
^ra_ 25o
ZZF ćj« o◄
““t
ZE I 2 ž-4 EE~TZZ

zzr ~C ~~г ~Г ZJ

<O li Jf tl“ГИs§<7>•-g« фч б; <£> a
03
xll m« s’t 5г . CD <•>CT>
11 L-i=’Т1« r> х <0 g CT>
o Jlss c;o <6 ra «г
н e« ^■4
~т |£ I х'
c ži
2 22 5.

t —г ZZF ~~t ЗЕ Zj

S I«I• o>
<«л>«5г. S
03

hi lo CD <0 co
<0
У0 S« «i z5
XX
&12 & хО

X ~т E«
X ~T ~т~
t: £SX-
s
oх

U£ - <в

х cj h §8 sH|

O. b- m

š 11>»«’" <6 хО
2◄

0 •°« ~~т

Ii т» o <o
1* d
5§- £ ft 0<в.»0* £ CD
бб S c
•P 1 2 o
mц <д <ло d
o»- 6
os <л г ’”-S o JL
o žS d m
d .pf •«m ч 2°’
S •£ ■ i d i6 I 1 h
х x«
o <о 5 o io iИl 2 г«
<- п> o o t JL T
O d 11
-O X m<0 1 p
г
aoх ZF o н
zoo
a O. o s Iš?|
g
ps 3_
±>i
tz X
З^ч
л sšI1Л<® o г! ° I i з!
o1Л “5 •“ o
4 JiJ S O~ šil §
2>б S - ro a
a ® S! - Г) c 0X0. -<0
а iri II£š н oх tlj
и r>« ”d ж г iiaš<ie li ii•§
S< m«
Si il <Х
“•« “■«

T1 3 ~C ZE т t
I

"SJ £

6 mn ss o 68
CsJ г«O *■“ ooS
6°> 6 2 "х
gl ho !> «a5s -Q
ffiS> roTJ ! 11 I
1? •hl
£2 fl
~т =<
tzz_z_izr t_ __ t
ZT

.5 гSбg s» ?| oe 1Л<О 41

<o<o .03 Г-»-
o»- <Л t-
h S х ч: o_ •i O
o-? <o
Z flj z 5-1 5
■°Q I8S 5f вX a Ш šQ
O< !§l 6 o e
~т ~г _ t il m
~T £
I ZJ" I 3t
t

o

иco <Л
00
co

c£

co o
si sco . s

i•“ <0 co
co
il * ts«
CL d

3
ca

тг T Zf ~т I —F ZF

м <xi

Ȥ

1



IV 3. Од Живка Секулиног: Секулићи II

Борислав Секулић (1907.-1973.).
Његов отац Милисав погинуо је на
Церу 1914. у чину каплара.

Венчан»е Радована Секулића и РадеБалотић 1939. године.
На слици су: младожењин прадеда Јеремија, деда Стојан и баба
Драга, мајка Боса и отац Никола. Дечак са шубаром је Чеда Мењин,
Босин братанац.

1 167

Стојан Секулић живео је пре- Небојша Секулић (1952.) је
ко 80 година, а за само неколи- имао 75 кг. у 20-oj години, после
ко година надживео оца Јере- 10 година двоструко више! Са
мију који је напуиио 100 година! 160 кг., колико је једно врсме
имао, аисолутни је рекордер
Дои>е Мутнице у тежини.

Вита Секулић, једини Борин син (са шеширом).
168 [

Оra‘.1Л• ra’ .
ra ст>
F
S®
1<о

~~т гzy I<c •«
o
<c
шН
. <n
’t o ?IЛЗ X

s ■1» h
ss ст> o<
ra’
iHt
ф

io
m

ZI Ioi х

jјt|т 1 иII УУг~<л S
ZZT гZZF

Q so ст> si
CO X
тГ ф ст> CT> o

s<u m <и
2 mх
ш<u o§: о> х х • л>
fe'<- га
*◄ 5 g j'х' сфС‘ cчtf S-ž

5“■◄ c
га Q.

X “-◄

ZZT

I
1 4 13
-X ст> o s o>
siст> сч X
CTJ§ со л? OJS S -з- ra-Q-

о ?! н iči is||in# 04 Q_ ◄
см Q_ «o =45 С<т-> cXu X
“◄ <в
2g
'|2г.'° §l§ 5^
m<
E< =<
tz ZI __у
I

S; 5 1o X Š8

* i« s j<u IГ<g. Sт- 09 8И . <и

45 |з £I So. - II ■CT Q
"&<£l oo
lii фc—5 JIiSS «-aS 5 01 X

ш◄ m §5$ Q_ <U «-S

I ZZF S-S.S s х<
t_
□z ш tb III>-◄

e <c нCQ Ss
«fl
Sass £S
SJ g
ra «J

S°<8 = < “< °<
zzr
t ZZF

I

«

ш

!<П £ cn см «-8£
u>
co co U> Tjp7 5

co

£ 1о co g5 ra‘ co

Xs § « s
nS
ш S

sО 1C ~т ~~Г ~т ~~г ◄
t
co
Uк m’
o »CĐ-co.
«£ i
«-sш
Sсо («□ o
th*
SU ш®

S ra r-
ц >Ч
О <y o. ж 4



IV 4. Од Симе Секулиног: Симићи

r---' ЛА-flZ.

ir ••

-

Стојан Симић је дошао у кућу Симића тако што се
оженио снајом Радоја Симића (која је остала удовица).
Стојана су посинили па је узео њихово презиме. На слици
су: седе Стојан и Станојка с Милојком (која је н>ој била
двострука свекрва, а њему помајка), а изнад њих Стоја-
нов пасторак а Станојкин син Андрија, његова жена
Николија, снаја Зора и син Дане. Мали дечак је њихов син
Здравко, девојчица је Бисерка, Николијина братаница из
Мириловца (данас супруга Жике Вељковића, дугогодиш-
њег директора “Југобанке”).

1171

Здравко Симић је био
најлепши и најкрупнији
момак у генерацији, пи-
томе нарави, друштвен...
Цело село је жалило када
је 1995. умро од можданог
удара у 45. години.

Од четири сина Симе Се-
кулиног, само су потомци
најстаријег, Милана (1839.)
остали у Доњој Мутници.
Тај део стабла свео се на Ми-
лоша, сина прерано умрлог
Здравка Симића. (На слици
јеАндраСимић)
172f

Лешјанска грана: други Симин син (Иван) умро је као момак,
трећи (Ставан) се одселио у Ћуприју и није оставио потомство, а
последњи, Јован, отишао је на мираз у Лешје. Од његових синова Ми-
лена и Милосава настале су две бројне лешјанске породице, чији
припадник је и власник успешног приватног предузећа “Голд” Си-
ниша Симић, као и познати лекар Жарко Симић (умро 2001. године у
50. години).

На слици је Милосав Симић са унуцима Драгом и Кајом. С белом
марамом је његова снаја Мира, до ње њена мајка (која је живела с
њима) и деда-Милосављева жена Добрија.

1173

■

M
4иi!

Милосав и Добрија
удубокој старостп

5 __ f.tfe

\V« ®Е7-..«2ј|

/ f" ^jSBSk

lil

.*^ '■ ■ .. -____________________________________________

Јеремија Симић c децом, женом и мајком.

174[

ћ I-

s

T ZJ“

g 1П |s
с0т0>
ст> Ч-СТ>
in нs5£
iT
slст>
mo o

5 ro o o

s г <5
ZF
I
I
4iS<?g ia>2
“1 riž
sCT> Ц®Ј 8§
мiii ii ro
’rt
ro o£ro
IIgđi * <u IS
I«o- « О_ш
X ГОО 04

o X« “T

3 У~ ZF"

к •s;
ст>I£ s
o>
2§ ст> co ro
si<X ? r- *»

_сг>

O.1-
s ii У fi■& os «>

5O S4
li -лro. СТ>
ro^ ro
о S.5. =C ■| o o.
rr J<n го_

m■o. O £8 го 3.0
I I н тУ T
d<

~Т г~ZJF £ —г~7ZF"
I I ћ£
н1 r> чс .s
<n —
o I ћs fl и5.3 ro
O. “S
ф 5o н4 I ™S o.
ro 5 S? £ wS fs
“Т
!o cn o &• 2S ro
<u
© >-
s ro c;
X ro 3 г~ I ZJ~
ih iS«
r I_J—

го см 5 ro Sст>
о <зsа г| оо
c<£o> d
о. ro Ss-
_r 8S
g: 51 ses
«•> гiтl
х Г~
>-8
ГО
м»55.
6 £«
S'H
t t~
t
смт> f

CO .

csj

o гоод S 3*
X *-
X !-i
X Cco S.
li
£х •ф
г
II 5

и

т24
~~T

Os
u Sх
o
o
s
иQ .8
хs u o.£ 8S
U
<x> .
ro т- ГО
>• il
ц
0
<J«



IV 5. Од Маринка Секулиног:
Секулићи и Маринковићи

Сава Секулић, познати ковач, старији син Давида Секулића,
данас нема мушке потомке, а последњи мушки наследник, унук
Града, презива се Бошковић (по мајци).

Савин отац Давид (рођен око 1865.) познат као Давид Миленов,
био је рудар Сењског рудника и - социјалиста! Као присталица
социјалистичке идеје Димитрија Туцовића био је организатор и вођа
неколико штрајкова у руднику. Био је познат по поштењу, нико
ничим није могао да га поткупи. Био је добар и убедљив говорник,
човек који може да покрене масу. У мирном периоду свог живота
постао је ковач, а син Сава га је наследио у том занату.

] 177

Мирон Арсић из ГорњеМутницедошао је на мираз код Милојке
Секулине која је остала удовица у 27. години. Прича се да је Милојку
свекар Добросав-Боца натерао да се уда чим је прошла прва жалост
јер није имао ко да им спреми дрва за зиму (Боца је тада имао већ 70
година): "Снајо, погоресмо све дрвено што имадосмо у авлију, ако не
доведеш човека - остало ми још ступу да бацим на огањ да огрејемо
децу!" На слици: Мирон са децом свог пасторка Стојана. Он није
имао деце с Милојком.

178 f

Милојка Секулина са снајом Талком и унучићима
Радомиром и Лепосавом. Позирали су специјално да
пошаљу фотографију Стојануу заробљеништво.

1 179

Потомци Секуле Боциног презивају се Маринковић
по његовом деди Маринку. Секула, најмлађи Боцип син,
умро је од тифусау Првом светском рату. На слици: Стојап
Секулин (1913.) по повратку из заробљеништва 1945.

Радомир-Доњић Маринковић (1935.) једини је унук Секуле Боциног.
180 [

o о—

o

_u“ ia

ш S тPsз5
S
O)
■O ss
5 X
oo O
ш
3£>
375 £
XX X
z
X \<
l
oX s
2= X Xо
X
ш <Ђ O O
CTl o ^ЈГ
О“pj
хOо>: o\ з: O -*. -Qj J1 X

хoј čo £з§ CD OO

—то*■ шо> CD P> N>

N>

I I

►o S OT Iс? ф
^§5 ■О
ф- ш "о ш ф
ŠS3
-2. o tu Q) 5 ■O S
!□
з§5 Ш оо
Q)
■g ž čcno сп
2 CD

Т

if gi S 1“
о _о
Q> —t
ČP
' oo
б
S2
S
o"

г~ I 1 I I

Lk <И 1iB а-х II ŠTf ■§ E S ■S'
s
■g o | 3 s“ §3 5§. S o■^- СГ) Q» Sš X
O) §
otu"X° m CD •s-™ ■S g б
giž_л. to 5 Го
SS 5- <o ž. T“ <о
rv>
Л1 čo

si-Г ш5
' «coo
I

iif -s‘gi i
8>Г

CO .

I б*

si1 f

“s д

ш



ЈОВАНОВИЋИ *

Елитна породица, склона политици, кафанском
"бизнису" и природним наукама. Многи су се одселили у
Параћин, и то чак припадници старијих генерација.
Староседеоци су, славе Св. Петку (Петковицу).

"Шукери" су фамилија у коју су Мутничани увек радо удавали
ћерке, јер су били имућни, угледни и узорни у свему. Одувек су веома
држали до ј единства породице - цела породица би бринула бригу ако само
један члан има и најмањи проблем.

Рађала су им се много чешће мушка деца него женска, а сви
мушкарци без изузетка су лепи и стасити. По правилу су верни и
привржени женама, иако “статистика” показује да се нису увек женили

лепотицама.
"Специјалност" Јовановића од давнина су кафане. ОдДисе,Болеи

Стојана "Борбаша" до Максе Јовановића. Кафана је животно
опредељење и Наде Јовановић (ћерке Боривоја Станковог), познате

по кафани у Стрижи.
Такођеје необично да имају натпросечан број учених припадника,

и то у области природних наука: Милан Јовановић (доктор медицине),
Драгослав Јовановић (професор математике), Љубиша Јовановић
(професор физике), Славиша Јовановић (професор електронике),
Зоран Јовановић (професор математике). Миломир-Макса Јовановић

и Богоје Јовановић су економисти.

*Подсећамо да наредне фамилије немају везе ни међусобно, ни с потомцима Мусића. 1 183

Недовољно je познато даје у читавој фамилији најдаље "догурао"
Филип - Вића Јовановић (1834.) јер је још крајем 19. века, под
Обреновићима, био представник целог среза (или округа) у највишем
органу власти у Србији (из прича старих људи није довољно јасно о којој
функцији је реч, али се сви сећају да је Вића имао блиставу политичку
каријеру). Вића је био члан Напредне странке која је била на власти у
периоду 1880. -1896. трипутаподвегодине. Билајетотипична "дворска"
странка, омражена у народу због политике чврсте руке и гушења слобода.

Вићин братанац Стојан био је пре Другог светског рата одборник у
Срезу параћинском и првак тзв. борбашке странке, а Стојанов унук
ЈБубиша међу оснивачима је Демократске странке у Параћину,
вишеструки одборник и, коначно, потпредседник Општине Параћин.

Потомци Филипових синова Васе и Максима у највећем броју су
остали на селу и имају мушку децу у најмлађој генерацији, паје опстанак
"Шукера" у Доњој Мутници загарантован.

Јовановићи Мишини су се расули по Параћину, Смедереву,
Београду, а осим тога имају само једног мушког члана на врху стабла
(Стојана Љубишиног).

Потомци најмлађег Јовановог сина Михаила ("Микаила") свели
су се на унуке и праунуке Микаиловог унука Бранка који је отишао на
мираз у Мириловац. Ови Јовановићи живе у Параћину и имају мушку
децу у најмлађој генерацији, али они више нису Мутничани. Михајлови
потомци су и синови Наде "Шукера" од којих један живи у Немачкој, а
други у Београду.

Родоначелник ове изузетне фамилије је Стеван Стојков (рођен око
1785.), а Јовановићи су потомци његовог најстаријег сина Јована
(1807.). (Остала два сина су Иван (1825.) и Стојадин (1830.), а њихови
потомци се презивају Стефановић.)

184 f

Свадба Милисава Јовановића, сина Давида Јовано-
вића. У средини слике, у белој кошуљи и пуловеру је Да-
вид. Први у првом реду је Вића, Давидов отац, до њега Аца
Миловановић, Давидов шурак и стари сват (отац познатог
гинеколога Николе Миловановића). Последњи у првом
реду је Јова "Шуња", Давидов стриц. У горњем реду је
Драгослав Јовановић, до њега отац Добривоје - Брица, до
њега други Давидов син, младожењин брат, Миодраг.
Следе: Мира, (жена Миленка Јовановића), Драгољуб
Секулић (муж Драгице Јовановић), младожења Милисав
Јовановић, Миленко Јовановић (Давидов стриц, иако су
били вршњаци), Драгица Јовановић (Давидова брата-
ница), испред ње Вида Живковић, њена маћеха. Прва у
средњем реду је Станија Белић-Јовановић, Јовина жена,
до ње Миља Вељковић - Јовановић (Драгослављева жена),
па старосватица, жена Аце Миловановића. Девојчица је
Јелица, ћерка Миленка Јовановића. Снимак је из 19S7.

] 185

Филип Јовановић, звани Вића Стојков, с другом
женом Живаном. Последњи у првом реду је његов старији
син Васа (из првог брака) са женом Персидом. Фотогра-
фија је начињена око 1912. на дан венчања Васиног сина
Милета. Младенци, Стана и Миле, стоје изнад родитеља.

186 [

F— Драгослав Јовано-
вић, професор матема-
II тике у параћинској гим-
назији. Фотографија је
снимљена на дан његове
веридбе с Миљом Вељко-
вић, 1956.

Боривоје, "Бола Максимов", Борисав - Борча Јовано-
у војсци (око 1920.).
вић био је леп (као и сви Јова-
новићи) али је остао без шаке
као дечак, када је на Божић
пуцао "прангијом". Умро је у
32. години од туберкулозе,
отац му се убио у 27.-oj.,

1 187

ssm оз 1S &8 !iioi
|8
o «- аз

□E ir гг

i 3JD О> i! г> ss
d š„
cj 03 il

i o> tl I <3Z-s•>- CQ5S £g: a |5« je’ r<
ro' t o>
.»S «X ц> JD 3 o>
б1 *“ оз s
zzr <5 c
-г 3 s<3х’ * o.
т“T
tz ZZF

3 i! ш csi o> »1 oi
u~> ’T. 03
ssŠ. i c e-i o> ~. «
— ГО ti i! SH-&2i
8.5 o' X
£«
=14 až&e
1 ш03
чII u> 4 3 e ’l ZZjF■ 3*

in o> cr> <*> m

см stro’ 03 см s

Мг o. X f° 8SŠ ii; 1
ts
l I-к 1 Q х a> a hш ◄ тf=s I« ?
c; оз
! ZZ7 si
ig
c; х 8s■.?Si
1
5S ■§t
§š m §А «=£◄ £o I
н1!i! сб
3ii^s3? ZK o cl LO
si
2◄ J5 33 ss * 22 Oj I ?г

8« =F Ji У 5 ■s *11

;£ t =E S« t ~т~

0 Г 3

т S« ro' I

ii

S8

У

et«

t

s Ч’ >C (ђ

s 8£S
a
o *=- sб ^®

§

oд

I . •2 сб н h н .b hX01ro
I*- |8 г’"
ZE 2 *"
TZ 7У

S§ М£IТhЛм3 n w»

=H1a“ cd о I? §? h

ih 1<0л го. cn 4 ii 3 •

o4 X □L ■з«

t ZT сб ZJ-

II ст> S®-£ 8-5 тc4
m
O Цго J=i

li <5 a? j f f tfsj
i
TZ г fl £ е š IJ =il<
г JE
s; 2 5 ш4
I —€ ZF TZ so»
тI 4
см s o> o I
55 ■s m o
н бfš l? s И5i
о es ss- ~г
ro Iro
го ~т~ •а-
»i thžl ro о «n
! О- II ? Il1

Г _____ t 2 i • 0Н^i- 5- * ro

т ZZT П IIS8.B g^£ 11

cn tts5-5s«5 m m" m4 х4

m о> 2I _Z7 =F= ZZF
’“4C
го £ li г
0
I ic ZZT 8? co
C Го
II з «-
2
«< s™«
zzr t
rz sii
n §t
Ssž
го^Ч. o◄
X ro

I!
?E

o 3 s 3

Ш c; g ro co cr> .ГО.
го - ro LO
sm I
i!j o I$ 00
X ZT
б ro

2 6

=F

$2
o co

1з i?
is
гX
o®
llф

Добривоје Јовановић,
"Брица Шун>а", с првом
женом Љубицом која је
умрла у 32. години и децом
Драгицом и Драгославом.

У Болиној кафани: Бо-
ривоје Јовановић, Миле
"Чилин", Бора Николић и
келнер Воја Буљанац (чучи).

190 [

РУЖИЋИ

Родоначелник је Божа с Косова, по чијој снаји Ружи
је породица добила презиме. Разграната, велика породи-
ца, од давнина престижна, с пуно мушких потомака. Славе
Св. Василија (Нову годину).

По запису који се чува у породици, далеки предак Ружића
необичног надимка Махин илн Макин дошао је с Косова још почетком
XVIII века. Имао је синове Радоњу и Божу. Од Радоње су настали
Лацићи и Чкурићи, а од Боже Ружићи. Наиме, Божин син Радоје умро
је млад, па су потомци узели презиме по његовој жени Ружи којаје дуго
живела и била стуб породице.

Постоје Ружићи Дисини и Ружићи Миленови. Миленови се деле
на Ружиће Лилине (Илијине), Ружиће Мисине и Ружиће Владине. Ове
три фамилије Ружића су међусобно у већем сродству него што су са
Ружићима Дисиним.

Код Дисиних, од тринаесторо деце његовог сина Јоксима, мушки
потомци налазе се само на врху Драгутинове гране. Остале се
завршавају женским потомцима.

Ружићи Лилини су окончали своју грану женским потомством.
Ружићи Владини имају мушке потомке у најмлађој генерацији, али
само на половини ове гране (Ненад Животин (1988.) и Зоран Станков
(1987.).

] 191

Ружићи Мисини су били веома бројни,јерје Милосав -Миса имао
пет синова, али се њихов део стабла свео на Немању Вељковог (1990.),
Марка Живадиновог (1984.) и Борнвоја-Борка Душановог (1973.).

Ружићи су, уопштено посматрано, одувек били елитна породица по
имовини, образовању, угледу, присуству у јавном животу. физичкој
спретности и снази. Нису имали врхунски образоване људе. али је већина
"одскочила". Најкраће,упросекусу изнад просека.

Мушкарци држе до свог изгледа, воле да се удварају женама и
склони су хвалисању (скоро увек с разлогом). Девојке у породици су им
увек биле лепе, али нису имале баш много среће у животу. Неке због лоше
удаје, друге због болести своје или чланова породице.

192 [