ЖРТВЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ
КАШАЉ КОЈИ ЈЕ СЕЈАО СМРТ
Данас је несхватљиво да неко може да умре од болести која се
лечи пеницилииом. Ипак, пре неколико децеиија, тешка болест
изазвана Коховим бацилом - туберкулоза, сушица или јектика,
убијала је ћерке мезимице и синове јединце безболном и спором, али
неумитном смрћу.
Почињало би најобичнијом прехладом, пасе чак говорило даје неко
добио туберкулозу плућа зато што је много седео у оров 'лад. (У сенци
ораха заиста је свеже и по највећој врућини.) У ослабљен организам
"угњездио" би се опасни бацил који је нападао плућа. а преносио се
удисањем или кроз храну. Знак да није у питању обична прехлада била је
упорна, незнатноповишенатемпература(малоизнад37 степени). замор.
и ситно, суво кашљуцање. Крв у испљувку развејала би сваку наду. јер је
то био сигуран знак туберкулозе: крв је продирала у плућа кад пукне
каверна - шупљина у плућима која се ствара услед пропадања ткива.
Отворена каверна је нешто најстрашније што је могла да чује породица
плућног болесника. Значилаје смртну пресуду.
Енглески бактериолог А. Флеминг пронашао је 1928. први
антибиотик, пеницилин, али је он у масовну употребу ушао тек за време
Другог светског рата. За многе Мутничане касно.
1 333
КРСМАНОВИЋИ
Живки и Милосаву Крсмановићу од туберкулозе су умрла два
сина,двећеркеи снаја, сви између 20 иЗО година старости.
Милосав-Миса Крсмановић страдао је 1916. тако што су Бугари
открили да крије пушке у штали и отерали га у непознатом правцу,
везаног за кола. (Одао га је слуга коме је опалио шамар!) У исто време
потерали су и његовог млађег брата Милана, који се после пар месеци
вратио с причом како је он успео да побегне Бугарима. а Миса није.
(Мисина жена Живка дуго није говорила с девером и јетрвом,
оптуживала ихје да су они Миси радили о глави због имања.)
Мису је, највероватније, снашла окрутна смрт, али је према Живки
живот био окрутнији од сваке смрти: на очи су јој умирала деца, већ
одрасли људи.
Ћерка Босиљка, најстарија од све деце. удала се у Сење и стигла
само да роди ћерку Радмилу,* а већ се разболела од туберкулозе.
Када је болест поодмакла, да би била даље од детета, Босиљка је
напустила мужа и кућу и дошла свој има у Мутницу.
Ималаје 22 године кадаје умрла.
А мало пре њене смрти удала се млађа сестра Драгиња. Срећу је
потражила у Кривом Виру, али је стигла несрећа: већ после неколико
месеци јавило се кобно кашљуцање, Кривовирци су схватили о чему се
ради и испратили болесну снају у Мутни-
цу. Није саставила ни годину дана у браку.
И њу је Живка неговала и гледала
како се на њене очи суши и умире.
Пошто је остала без мужа и обе
ћерке, Живка се понадала да ће јој остати
синови.
Средњи, Тодор (1895.), био је сјајан
ђак јагодинске гимназије и већ онда занет
социјалистичким идејама. На прелепом
имању Крсмановића у Совари прорицао
је: "Ово ће једном да буде подељено сиро-
тињи" - на шта га је деда Мијајло гађао
штапом.
Тодор Крсмановић На почетку рата, одмах 1914., Тодор
(1895.-1925.) умро јена пра- се прикључио добровољцима тзв. ђачког
гу дипломатске каријере батаљона и, после кратке обуке у Скопљу,
334 f *(Радмила је мајка Буде Марића, скорашњег председника СО Ћуприја.)
ушао у прве борбене редове као каплар
("1300каплара").
Преживео је ратне окршаје, па и
повлачење српске војске преко Алба-
није. Када се домогао "лађе фран-
цуске", није му се враћало у Србију,
определио се за Француску.
Не само да је ту дочекао крај
рата, већје остао да студира.
С успехом је завршио права у
Паризу, отпочео каријеру дипломате.
Француски је знао још у гимназији, за
време студија гаје усавршио.
И када је изгледало да му се сме-
ши сјајна будућност (запослио се као
секретар у југословенском посланству
у Риму)јавили су се знаци болести.
Боривоје Крсмановић Пошто је имао и новац и везе.
(1899.-1924.) умро је за три отишао је у Швајцарску да се лечи. али
недеље лека није било. Једино што је у том
отменом свету прибавио сребрну
цепну пљуваоницу, па није пљувао крв у марамицу, на шта су заостали
били принуђени.
Умро је, у мраку и тишини, јер никога није хтео да прима, са пуних
29 година.
Несрећна мајка Живка таман је
сахранила домаћина куће. свекра Мијајла
(183 8.-1925.). А кадаје породична дика Тодор
покопан, још није била оставила годишњи
помен најмлађем сину Боривоју.
Боривоје (1899.-1924.) је био ожењен.
имаоје ћерчицу Дану од годину дана и дете на
путу - сина Александра, који се родио три
месеца после очеве смрти ("посмрче").
Боривоје је целог лета био ангажован у
врши, (жито се у то време "радило" до сеп-
тембра), једне вечери је мало више попио па
Вида Крсмановић није ушао у кућу него је остао да спава у
(1902.-1929.) иеколико
месеци пре смрти. дворишту, у слами. Орошена слама и јутарња
1 335
хладноћа су ra пресекли, за два дана је већ имао јаку упалу плућа. за
месецданајеумро-октобра 1924.
Његова жена Видосава, 3 године млађа од њега, добила је
туберкулозу 1928. Ималаје 26 година. а њена деца 5 и 4 године. Умрла јеу
пролеће1929.
(Видосава је била из Кривог Вира. И њену мајку Милентију
ошинула је судбина: имала је само двоје деце, ћерка јој је умрла у цвету
младости,асинасујој заклали четници 1944. у Јабланичкој шуми.)
Пошто јој је остао само најстарији син Драгутин, већ ожењен и са
троје деце. Живка је одлучила да се породица пресели у Параћин где су
већ били "једном ногом" због кафане.
Испало је да је тако спасла петоро унучади, од којих су двоје били
сирочићи. Туберкулоза се више нијејављала у овој породици.
Све до 1952., кадасе разболела Борина и Видина ћерка Дана.
Када је, на крају рата, 1944. године зграда гимназије (данашња
школа "Радоје Домановић") претворена
у прихватилиште за рањенике, младе
Параћинке су се масовно укључиле у
негу рањених ослободилаца као добро-
вољне болничарке. Међу првима и
Дана Крсмановић, која је тада имала
21 годину. Исказала је патриотизам и
добро срце. али је зарадила вирусну
упалу плућа.
Мислила је да се излечила, али се
само залечила. После седам година.
букнула је туберкулоза. Мало као пос-
ледица прележане упале плућа. мало
због стреса (таман се била развела), а
највише због генетске подлоге, Дана је
пала у кревет у истим годинама када и
њена мајка и унела немир у целу поро-
дицу. Ипак, времена су се променила.
лек је пронађен, а после опоравка у чу-
Дана (у белој хаљиници) и веном санаторијуму у Кнез-селу млада
Лека Крсмановић (мањи де- жена је била излечена. (Данас има 77
чак) остали су без оба роди- годинаи здраваје.)
теља пре 6 (5) година. (Изнад Баба Живка је била поштеђена
Дане је њихова сестра од ове последње епизоде с туберкулозом у
стрица Наталија) породици: умрлаје 1940. године.
336 [
ДАМЧИНИ синови
Дамњан Вукадиновић био је искрени, ватрени комуниста, од
оних који су слепо извршавали задатке, а ништа нису хтели да
"ућаре". Оба сина умрла су му од туберкулозе, старији се разболео на
радној акцији. Сахранио их је без свештеника и без икаквих верских
симбола.
Прва жена Дамњаиа Вукадиновића,
Борка, умрлајеодтуберкулозеу 23. години.
само штоје родила сина Мишу (1930.). Дру-
га његова жена. Спасенија (Бошковић) ро-
дила му је 1935. сина Миодрага-Милета
који је био најбољи фудбалер свих времена у
Доњој Мутници, а да му се отворио пут веро-
ватно би заблистао и у неком великом тиму.
Дамча је био правоверни комуниста.
од оних ретких које су поштовали и идеоло-
шки противници. Био је слепо одан Партији.
L____ i а учествујући у власти (председник првог
Ј послератног месног одбора) није хтео за себе
да приграби ни најмању привилегију. нитије хтео даузмеједан ар одузете
земље.
Када су почеле омладинске радне акције на изградњи путне и желе-
зничке мреже, Дамча је предњачио у агитацији код сеоске омладине. А да
би могао чиста образа да шаље туђу децу, једваје чекао да му син Миша
дође из војске па да га одмах, у првој тури, пошаље на изградњу ауто-пута
Београд-Загреб. (Млађи је имао само 14 година, па нијемогао дапослужи
заочев тзв. лични пример.)
Када је 21-годишњи Миша дошао из
војске, није стигао честито ни да спусти
ранац на земљу и да се пожали да има
температуру, а отац га је спаковао у камион с
"добровољним" градитељима ауто-пута.
Брзо се вратио, оболео од туберкулозе и то у
стадијуму када лечење није било могуће.
Умро је у 22-oj години.
Млађи син Миле оболео је када су
антибиотици били већ у масовној употреби,
почетком 60-тих година. Али, његово лечење
] 337
билоје безуспешно јер се одао алкохолу.
Поред тога што је био успешан спортиста и леп момак, Миле је
радио у тадашњој "комуни" у селу (нешто слично данашњој месној кан-
целарији, али с већим обимом посла и важнијим надлежностима) па је
био привлачан и за младу, лепу Београђанку Милку која је с њим радила
као дакгилографкиња. Венчали су се, добили сина Горана, али им је кре-
нуло низбрдо, па гаје Милка напустила и отишла с дететом у Београд.
Миле је тешко поднео развод, што због љубави. што због сујете, па
је потражио утеху у алкохолу.
Туберкулозује добио кадаје већ постао алкохоличар.
Лечио се у санаторијуму за плућне болести на Озрену, код Соко-
бање, а Мутничани који су га посећивали жалили су се да им је тражио
ракију!
Наравно да није могао да се излечи.
Умро је 1968., у 33. години. Отац Дамча, до краја убеђени кому-
ниста, ни за њега није дозволио опело, крст и свећу.
Миле је сахрањен по ужасном времену - дувала је кошава и падао
снег. па су једва ископали раку. а на сахрани је било само неколико
најближих.
Ова кућа Вукадиновића у Мутници је затворена. а гробови су
зарасли у коров.
ЛЕПОТИЦА РАДОЈКА
Прелепа Радојка Ракић имала је
20 година када је умрла од туберкулозе,
а њени несрећни родитељи су изгубили
још идва одрасла сина и малу ћерку.
Ваљда су само дубоком вером у
Бога ("Бог дао, Бог узео!") несрећници
Стојан Ракић (1907.) и Добрија
Јовановић-Ракић (1904.) успели да
преживе непојамну количину несреће
која се на њих сручила.
Прво дете, ћерку Радојку добили су
1925. када је Стојан имао само 18 година.
друго - сина Милоја већ следеће, 1926.
Треће, девојчица Вера, родила се 1928. и
умрла после шест месеци.
338 Г
Добријајеродилајошдвасина,Ранка 1932.иГраду 1933.
Смрт шестомесечне ћерке погодила их је, али су се утешили
тројицом синова и ћерком за коју се видело да расте у лепотицу.
Несрећа ихје потерала пред крај рата.
Син Ранко, дечак од 12 година, прехладио се за време лета 1944.,
пао у кревет и до јесени умро. А исте зиме разболела се љубимица
Радојка.
Једина Стојанова и Добријина преостала ћерка Радојка са 17 је
израсла у праву лепотицу. Родитељи и браћа су је обожавали, па су од
њеног првог изласка на игранку почели да маштају о њеној срећној удаји.
Десило се да се као први удварач појави 22-годишњи Милан
(Драгутинов) Ружић (1923 ).
Милан је био изузетно леп момак и из добре куће, али се већ пре
тога јавно удварао двема девојкама, а није се њима оженио, што је у оно
време значило да ихје бадава изнео на рђав глас.
Зато су Ракићи ћерци забрањивали да се виђа с Миланом.
Као што се обавезно дешавало с оваквим забранама, млада девојка
није послушала: излазилаје из куће крадом и "висила" на капији с момком
по читав сат. А да би укућани помислили даје ту, у другој соби, излазилаје
слабо обучена, онако како се затекла у загрејаној кухињи. Хладноћу
вероватно није ни осећала, али је на прво кашљуцање пала у кревет, и -
више није устала.
Родитељи нису одмах кренули с
1 лечењем (у то време болест девојке се
крила, јер је то могао да буде минус за
■ удају) а када је пропљувала крв - све је
[ . / ■■ било касно. Почела је да копни на
~ r! ■. њихове очи, као снег на пролећном
■ : сунцу. Кажу да се смањила као дете. па
Ј :* су јој направили "љуљку" (колевку од
л.; ћебета и конопца, која се везује за два
jf) супротна зида па може да се љуља).
Несрећна мајка љуљала је по цео дан.
мi ■Ш мислећидајој олакшавамуке.
Умрлајеу пролеће 1945., пре него
што је истекла година жалости за малим
Ранком.
Потпуно очајни Ракићи једва су
Ранко Ракић је тек на- се опоравили од несреће, а снагу су им
пунио 12 година када јеумро. дала два преостала сина.
1 339
Млађи, Града, изгледао је здравији. био је крупан и леп. Са 16
годинарадиојеу њиховој продавници, уписао је пети гимназије и хтео да
се школује.
Старији син Миле био је у војсци 1949. када је испитивање
"сарадње с окупатором" достигло врхунац. Ракићи су за време рата удо-
мљавали четнике у колиби која је била згодна за прикривање (лево од
пута за гробље), а да ли милом или силом - није било битно за оцену да је
неко "домаћи издајник".
Стојан је смислио да мало склони сина док прође гужва. а млади
Дракче Марјановић је баш пошао на операцију слепог црева - све се на-
местило тако да Града оде на операцију, иако га слепо црево никад није
заболело. Као, да прави друштво другу. Кажу да онако млад и здрав није
могао да поднесе строгу дијету, па је, неколико сати после операције,
попио цео литар млека. (То је званична верзија, у коју породица и данас
сумња.)
Када су Стојану јавили да му је Града умро, ишао је кроз село с
капом у шакама, посрћући у цик-цак с једне на другу страну улице.
Прихватао се за тарабе и промукло цвилео, а комшије су се склањале у
кућуда ганевиде.
Добрију су старије жене научиле да треба што пре, док не истекне
година жалости, да ожени јединог преосталог сина да би преокренула
судбину.
У каквом су расположењу Стојан и Добрија претерали Милетову
свадбу, тоје само њихова црна душа знала.
Алије чињеница даје злакоб нестала с прага ове куће.
БИНКА И СТАНОЈЕ
Станоја Вукадиновића оженили су са 16 година, у 18-oj је умро
од туберкулозе, тек што је добио ћерку Јелу. Његова жена Љубинка
умрла је после 5 година, од исте болести.
Син јединац Милана и Лепосаве Вукадиновић рођен је 1920.. а
ожениосе (оженилису га!)јуна 1936.. пре него штоје напунио 16 година.
Изабраница је била Љубинка Марјановић, једна од две ћерке
Милорада и Росанде Марјановић.
Већ следеће године родила им се ћерка Јела, али се Станоје тешко
разболео.
Било је лето, сезона тешких пољских радова. а од младожење се
340 [
захтевало да предњачи и као ко-
у .. и пач, и као косац - иако је имао 16
година и био нежног здравља, а
његов отац, таст и други "стари"
билиу пуној снази.
зтз1 Једном, када су косили
поредјаза, у подне се сви склоне у
'У м V. колибу да ручају, а Станоје, као
сваки дечак, скочи у јаз да се
окупа. Онда онако мокар легне у
траву, умор гасавлада и - заспи.
Нашли су га обезнањеног од
‘г*Гн| високе температуре. Пао је у кре-
вет, лечили су га облогама и чаје-
i> вима. али мује било све горе.
Када су се обратили лекару,
Милан и Лепосава Вукадиновић већ је било касно. Отворила му се
раио су ожепили једипца, и рано каверна.
остали бсз н.ега Умро је 1937., само што је
.....-g gg. ушао у 18. годину. Ћерка му се тек
родила.
Младаудовица Бннка ималаје 21
годину и хтела одмах да се уда. Свекар и
свекрва су испланирали да јој доведу
мужа, али се њој избор није допао (сиро-
машни Милојеца). Удала се за Дими-
трија Ружића, који се већ женио и имао
сасвим малу ћерку Душанку. (Кад се.
касније, Љубинка разболела. он је
отерао и вратио прву жену Загорку.)
Бинка се замерила Милану и
Лепосави зато што није остала уз њих и
дете, па јој нису дозвољавали да виђа
Јелу. А када се разболела од туберку-
лозе, вратила се (билаје непожељна) код
својих родитеља. Они су је неговали до
Станоја Вукадиновића су смрти.
ожснили са 16 година. Умрлаје 1944., у својој 27. години.
Љубинка је имала 19
] 341
Јелаје имала 7 година кадајој јеумрла мајка. али је није запамтила.
Баба и деда су је чували као мало воде на длану, она им је била
једина радост и једина наследница. Удала се са 16 година. за Бранка
Миловановића из Поповца.
Направили су кућу у Параћину, добили двоје здраве деце (Стојана
и Стојанку) који су већ одрасли људи и имају своју децу. лепу и здраву.
У ову породицу болест се више није вратила.
Јела Вукадиновић (у светлијој хаљиници) иије
запамтила ни оца ни мајку. У тамној хаљиници јс љена
сестра од тетке Душанка Раденковић, с којом јс одрасла
код заједннчке бабе Росанде.
342 I
МУТНИЧАНИ НА ЧЕЛУ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА
Фабрика цемента у Поповцу имала је у читавом послератном
периоду, све до данас, само директоре послате "одозго", осим у
периоду 1974,- 1996. када су на њеном челу били - Мутничани. Да све
буде још занимљивије, тројица узастопних директора фабрике
цемента из исте су школске генерације и одрасли су заједно.
Први разред основне школе генерације 1940: Топлица
Недељковић, Томислав Миловановић и Миодраг Стефановић
заједно су ишли у школу, раздвојили се током студија, и нашли се
опет у фабрици цемента. Сви су постали директори, један за другим!
1 343
ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИЋ (1974.-1982.)
ИНВЕСТИЦИЈЕ
Топлица Неделжовић рођен је
децембра 1940. као једини син Бра-
ниславе и Бранка Недељковпћа.
На Правном факултету у Бео-
граду дипломирао је 1964. и одмах
се запослио у Фабрици цемента у
Поповцу.
У то време у Цементари су по-
слове правника радили потпуно не-
стручни људи с борачким или парти-
јским позицијама или, у најбољем
случају, са завршеном гимназијом
или вишом управном школом.
Каоједини дипломирани прав-
ник, млад, амбициозан и комуниста,
убрзоје постао руководилац тзв. општег сектора. Ту се већ наметнуо и као
руководилац и као човек који ствара везе с важним политичким
"факторима", па је 1974., када је из фабрике отишао Ђорђе Трајковић.
Топлица Недељковић постао једини кандидат за директора од људи из
"прве поставе".
Имао је само 34 године и 10 година радног стажа.
У то време у фабрици цемента се дешавала смена генерација, јер је
одлазио и онај танки слој стручног кадра који је био на врху кадровске
лествице 1955., кадаје изграђена нова, прва послератна фабрика. Уместо
њих, почели су да стижу млади стручњаци свих профила с факултетском
дипломом. А до првих значајнијих руководећих места таман су стигли и
Топличини "земљаци" и другови из школске клупе Миодраг Стефановић
и Томислав Миловановић.
Заједно с неколико добрих економиста (нпр. Сретен Обрадовић,
дугогодишњи директор "Параћинке") и искусним рударским
инжењерима, фабрика цементаје изградила руководећи тим, хармоничан
и стручан, с којим је ушла у реализацију велике инвестиције - погона -
2000т./дан.
Нова фабрика је била изграђена од 1977. до 1981. средствима
Републике, иностраним кредитима и ороченим средствима купаца, а у
344 f
сложеном процесу уговарања Топлица Недељковић је показао вештину
у успостављању пословних веза и представио се у најбољем светлу: као
млад. амбициозан, способан и са "везама" у Београду.
Већ наредне године по пуштању у рад нове фабрике (1982.) у
Параћину је биран председник општине, а Топлици је таман истицао
други директорски мандат у Цементари. С добрим позицијама у
републичким круговима, код параћинских "кадровика" Добривоја
Бошковића и Милутина Милошевића, Топлица је лако коракнуо на
следећи степеник и дефинитивно од привредника постао политичар у 42.
години.
Од тог времена па до данас (и данас!) Топлица Недељковић је на
гласу као човек који стоји иза свега што се у Параћину догађа. Њему се
свих ових 20 година приписује да бира директоре (нарочито фабрике
цемента), секретаре комитета и председнике судова, да одлучује ко добија
станове, коме се објављују књиге. који лекар добија специјализацију...
Свакако претерано. али као код сваке фаме - небитно је колико у њој има
истине.
11ошто је место председника општине крајем осамдесетих било
солидна одскочна даска (а политички сукоб с републичким врхом око
"источне" и "западне" варијанте ауто-пута није га избацио из равнотеже)
Топлици се неминовно десило оно што се у унутрашњости кратко звало
одлазак за Београд, а подразумевало је напредак у сваком смислу: више
место на лествици моћи, стан у главном граду. дружење с важним
људима...
Када се већ на-
шао у Београду (у тзв.
"делегацији република
и покрајина" у тада-
шњем "делегатском"
систему) Топлица је
мењао места у репу-
бличким органима вла-
сти, најдаље до помо-
ћника министра за
енергетику (Н. Шаино-
вића). Контактирајући Топлица Недељковић 1977., када је
с људима везаним за почела изградња двехиљадетонке: пред-
енергенте срео се с ставници "Прогрес-инвеста" показују
Мирком Марјанови- термин-план.
1 345
ћем, зближио се с њим
тако да га се Мирко
i-Ai i сетио када је оснивао
предузеће "Прогрес-
гас" у склопу система
"Прогрес", чији је
директор био.
У време писања
ј ове књиге Топлица
Недељковић је још
2
увек директор "Про-
грес-гас трејдинга".
Топлица Недељковић увек у друштву Директоровање
важних политичара: Са Рашом Несторови- Топлице Недељко-
ћем (када је био секретар општинског коми- вића обележено је ве-
тета СК) и Милутином Милошевићем, у ликом инвестицијом у
дужем периоду најважнијим Параћинцем амбијенту јаке парти-
"на положају" у Београду... јске државе и чувеног
Закона о удруженом
раду који је довео самоуправљање до врхунца, али и до потпуног
бесмисла. Било је то и време када је цемент у сезони био траженији од
злата, али је могао да се купи само у друштвеним малопродајним објек-
тима. Приватна предузећа нису постојала, шверц се одвијао "на ситно".
уплатом у малопро-
даји и препродајом
када цена скочи.
Мали број рад-
ника, изобиље јеф-
тине енергије, скоро
бесплатни додаци
(шљака) и висока
потражња због ин-
тензивне изградње у
друштвеном сектору
омогућавали су вели-
ке плате и познате
поповачке "вишкове" и Николом Шаиновићем, потпредсед-
који су били редовни, ником Владе Југославије, на прослави 110
као плате.
година фабрике цемента.
346 Г
Др МИОДРАГ СТЕФАНОВИЋ (1982.-1989.)
ВРЕМЕ НАУКЕ
Време Топличиног насле-
дника, др Миодрага Стефановића
почело је 1982.. баш кадаје нова про-
изводна линија, "двехиљадетонка".
прошла уходавање и почела да даје
оптималне резултате. У функцији су
још биле и старе "Шмитове" пећи из
1955. па је производња тих година
била максимална.
Стефановић је наследио и
непоновљиво стручан и уходан
руководећи тим. па је све предузео
да се максимална пажња посвети
проширењу асортимана производа.
стабилизациј и квалитета (чврстоћа).
изучавању уштеде енергије. оснивању рачунског центра...
Уз ослонац на сопствену лабораторију и стручњаке, али и уз
сарадњу стручних институција, тих година освојене су марке високе
чврстоће и цемент за путне подлоге, "новимал" се потпуно учврстио на
тржишту. изменом процента и врсте додатака створен је велики
асортиман марки цемента за различите намене.
Цементна индустрија Југославије живела је сложно и у знаку пуне
сарадње (као, уосталом, и држава Југославија). Билоје то време цемента-
шких симпозијума (на којима је било више дружења него науке), братим-
љења, синдикалних (братство-јединствених) посета уз "вечеринке" у
Сплиту, на Грзи или Охриду. Време још увек јаких радничких савета. мо-
ћних партијских организација по предузећима, па синдикалних, омлади-
нских, женских "структура" без чијих представника директор није могао
да донесе ни једну важну одлуку, па ни из стручног домена! За ову врсту
партијско-самоуправног туторства Миодраг Стефановић није био баш
пун разумевања, што је нормално за човека који је увек више држао до ст-
руке него до политике, паје био непрекидно изложен критикама "из базе".
Већи део овог периода протекао је мирно и стабилно, без крупних
промена у било ком смислу. Плате су биле солидне, тржиште је било
предвидиво и без већих потреса што се тиче енергената и репроматери-
јала, али и цемента.
1 347
л
■л
Школски другови: Миодраг Сте-
I фановић заменио је Топлицу Недељ-
ј ковића 1982. г.
' Лево-. Томислав Миловановић и То-
I. плица Недељковић као гимпазпјалци
Пред крај овог периода, око 1987. нагомилали су се проблеми у свим
областима друштва, привреда је почела да се суочава с великим тешко-
ћама, пај е почело отворено да се прича о кризи.
И после формалног престанка директорске функције (1989.) др
Миодраг Стефановић је остао у руководећем врху фабрике цемента.
Др ТОМИСЛАВ МИЛОВАНОВИЋ (1989.-1996.)
ОПСТАНАК
Директоровање Томислава
Миловановића (који је 20 година
пре тога већ био на најодговорнијим
местима у фабрици) несрећно се
поклопило с најцрњим периодом у
историји српске привреде: рат у
суседним републикама, прекид свих
привредних веза, хиперинфлација,
санкције које су земљу суочиле с
потпуним нестанком енергије... а на
локалном нивоу - пропадање малих
348 Г
предузећа (али и великих, као што је Штофара) које је изазвало навалицу
незапослених наједину фабрику у граду којаје како-тако одолевала кризи
и - прилив избеглица које су се "навалиле" на Општину. а Општина на
фабрику цемента.
Припајањем ситиих предузећа ("Стандардтранс", "Параћинтранс".
"1.мај") доделом стипендија добрим ђацима иако им родитељи нису
радници фабрике цемента, бесплатном поделом намирница (и
службеницима државних служби), запошљавањем туђих вишкова радне
снаге, помагањем спортских и културних манифестација, фабрика
цемента је у овом периоду практично преузела на себе социјалну
политику Општине у најтеже, ратно време.
А и поред тога, исплаћиване су плате веће него у другим
предузећима. купљено је одмаралиште на мору, утростручен возни парк.
саграђена зграда "Лав", дисконт. зграда запродајну службу.
Томиславу Миловановићу пао је у део незахвалан задатак да про-
вуче фабрику цемента кроз њен највећи теснац од оснивања, и то је
учинио тако да за раднике буде што безболније. (И иначе је био познат по
томе што је имао разумевање за мале и велике проблеме сваког поједи-
начноградника. Штоје, нормално. било памћено "до прве прилике".)
S-'S
После литургије у манастиру Раваиици, 28. јуна 1995., Патрнјарх
српскн Господин Павле одликовао је др Томислава Миловановића
орденом Св. Саве за доброчинства према Цркви и народу. Свечаном
чину присуствовали су и принц Томислав Карађорђевић и Епископ
браничевски Игњатије.
1 349
МУТНИЧАНИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА
ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ (1934.)
Специјалиста иеуропсихијатар, доктор медицине
Први Доњомутничанин који је
завршио медицину. Иако никаданије
радио у Доњој Мутници, па ни у
мi V *1 I Параћину и околним градовима.
Мутничани су га одувек ценили као
лекара и једва су чекали да дође у
село код родитеља па да га салете са
својим најразличитијим здравстве-
ним проблемима. Милан је знао да
то његове родитеље испуњава поно-
сом. па је стрпљиво слушао и пре-
гледао десетине комшија и рођака.
Већину је добро познавао из
детињства и младости, знао им
породичне болести и личне склоности, па му није било тешко да им угоди
правим саветом.
1 351
Тако се десило да се Милаиу обратио чувени пијанац Добривоје
"Џандарика" и то тако што намерно није хтео да каже шта га боли. да би
открио колико млади лекар зна! Пошто га је памтио од детињства као чо-
века који се ретко трезни, Милан је био сигуран да има проблеме с јет-
ром. А када гаје грубо опипао шаком, из прве погодивши да је бол у јетри.
Џандарика је био запањен толиким познавањем медицине. Хвалио га је
после као правог чаробњака: "Онај "Шукерски" изма’ јс погодио да је
јетра!"
(Опширније о др М. Јовановићу у одељку о докторима нау ка.)
ДР РАДОМИР РАКИЋ (1936 -1980.)
Специјалиста гинеколог-акушер
Старије дете Александра и
Бранке Ракић, из мутничке поро-
дице која није у сродству с осталим
V ] Ракићима. потомцима Ћуре Секу-
линог. Предак по коме су добили
презиме случајно се звао исто.
Радомирје рођен 1936.
Отац му је био машиновођа. па
су од његовог поласка у гимназију
сви прешли у Параћин и тамо жи-
№■I 'i8Л вели до краја.
У дечачким данима Радомир
се истицао успехом у школи. али и
великом љубављу према књигама.
Највећи део слободног времена проводио је у читању, што је за сеоског
дечака тог доба било крајње необично. Зато се готово и није дружио с
вршњацима.
Његова заокупљеност књигамаје била толика да је чврсто решио да
упише књижевност. Међутим, када је са сведочанством отишао у
Београд, друг из гимназије који је пошао с њим истим послом наговорио
га је да заједно упишу медицину. Тако се из Београда вратио с индексом
медицинског факултета, што је родитеље само обрадовало јер им је то
билатајнажеља.
Изузетно интелигентан, са темељним гимназијским знањем,
Радомир Ракић је с лакоћом завршио медицину, као што би с успехом
завршио и сваки други факултет и све чега би се прихватио.
1 352
Дипломирао је 1961.. и запослио се у Штофари. Његова студентска
љубав Љубица, позната само као Беба, две године млађа, дипломиралаје
1963. (такође на медицини) па су се одмах венчали и крајем исте године
добили ћерку Софију. Маријаимсеродила 1968.
Специјализацију из гинекологије и акушерства млади доктор
Ракић завршиоје 1972. и отада се потпуно посветио проблемима рађања
и материнства. На гинеколошком одељењу параћинске болнице почео је
да ради за време "владавине" познатог др Шубаревића и борбе осталих
колега да га истисну. Зато се повукао у струку. посветио пацијенткињама
и за само неколико година изградио репутацију лекара коме се верује.
Потпуно је упознао женску психологију, да би се приближио
пацијенткињама научио је да води женске разговоре, а колегинице је
шокирао тиме што се интересовао и за ручне радове! По ходнику болнице
грлио је младе жене уплашене порођајним боловима и с њима разговарао
као даје ту врсту бола лично искусио.
Велику енергију утрошио је на проучавање узрока женског
стерилитета. па је успешно решио и неколико безнадежних случајева.
Пацијенткиње, колеге и при- м
јатељи су га обожавали.
Упркос доброти коју је си-
пао на све стране, др Ракићу су- И
дбина није била наклоњена. После јЗн
упорних и тешких главобоља ко- пга r
јима није придавао значај, 30. мар- даЈ
та 1980. срушио се за време опера-
ције и после неколико сати умро.
Није имао пуне 44 године живота, F, <Ј?ДЛЈ.'Ј
ћерке су му имале 17 и 12 година. ;ј ' -Јш X-
Сахрана др Радомира Ра- |ћ
r
кића је била уз највећу пратњу : L
коју је Параћин дотле видео, а када I
је посмртно слово одржала и паци- • "
јенткиња излечена од стерили- р*
тета, неколико хиљада људи je ■ -.ММ
плакало. ll
(Млађа сестра Радомира Ра-
кића, Радица (1938.) живи у Под-
горици, већ дуже са здравственим Радомир са школским друговима.
проблемима. Чучи (први с лева) Душан Петровић
] 353
Ђеркедр Ракићаудате су и завршиле су факултете, Софија је 2001.
докторирала на филолошком. Попут њиховог оца, омиљене су у фами-
лији и у најширем кругу познаника и о њима се говори искључиво као о
паметним, вредним и у свему узорним младим женама.)
ДР ЖИВКА РУЖИЋ-МРЂА (1954.)
Специјалиста медицине рада
Рођена 2. ју-
ла 1954., млађа од
двоје деце Ми-
рославе (Марја-
; 'I новић) и Чеде
Ружића.
Основну
школу је заврши-
лау Доњој Мутни-
ци као најбољи
ђак, а гимназију у
Параћину1973.
Медицински
факултет у Бео-
граду је завршила
1980., а студент-
ска љубав и удаја
су је одвели у далеки Босански Петровац. У овом месту, где су лекари
драгоцени, добилаје прво запослење и стекла искуство које је усмерило
на специјализацију медицине рада. Наиме, као млад лекар сусрела се с
много случајева професионалних обољења узрокованих вибрацијама
машина за сечу стабала и дрвене грађе. Определила се за изучавање
професионалних болести, и специјализирала медицину рада 1988. у
Сарајеву.
У родном селу су је ретко виђали, све док није избио рат у Босни и
живот у Босанском Петровцу постао опасан. Она и њен муж Божо (дипл.
правник) одолевали су до 1995., а онда одлучили да уточиште нађу у
њеном родном крају.
Живка се запослила у амбуланти медицине рада Фабрике цемента
у Поповцу, њен мужу сектору заразвој и истраживање ове исте фабрике.
1 354
ДР СНЕЖАНА СТЕВАНОВИЋ (1971)
Специјалиста гинеколог-акушер
Снежана Стевановић рођена
је 1971., млађаје ћерка Миладина и
Вере Стевановић, просветних рад-
ника у мутничкој основној школи
(отац је био и директор школе
средином седамдесетих).
Снежана је била одличан ђак у
основној школи, најбољау одељењу.
Гимназију у Параћину је уписала
1986. и ту наставила да ређа само
петице. У току четворогодишњег
школовања само једном је добила
четворку, ито написменој вежби.
Из њеног одељења, изузетно
"јаког", чак десеторо матураната полагало је пријемни за медицински
факултет 1990.Одтога осморојеположилоиуспелодасеупише!
Снежана је дипломирала на време, запослила се и лако добила
специјализацију. Ради на гинеколошком одељењу параћинске болнице.
ДР СЛАВИЦАМИЦКИЋ-МИЛОВАНОВИЋ(1957.)
Специјалиста опште медицине
' &1 Славица Мицкић је млађа
ћерка Љубе Мицкића и Загорке-
/$ 7vsv ш ш ГореНешковић. Рођенаје 1957.
t ■ ж■ I Основну школу је завршила
1972. као други "вуковац" у Доњој
ЕУ Мутници од увођења Вукове ди-
пломе. А пошто је први, из гене-
Ll рације 1953., мутнички ђак али из
Лешја, Славица је први "вуковац"
из Доње Мутнице. У то време кри-
теријуми у овој школи су били
веома оштри, још није била настала
"инфлација" одликаша.
Гимназију је завршила 1976.,
] 355
као одличан ђак, а медицину у Нишу 1981., у року.
Њена студентска љубав, Славко Миловаповић, из Куршумлије је,
па су се после дипломирања венчали и одлучили да живе у том градићу на
југу Србије.
Славица се запослила у тамошњем дому здравља, а 1992.
специјализиралаје општу медицину.
С породицом, мужем и одраслим ћеркама Тањом (1983.) и Вањом
(1987.)преселиласе 1998. у Параћин.
Др Славица Миловановић је добро прихваћена у новој средини
као лекар с искуством, а пошто је одмах озбиљно прионула на посао за
три године је већ показала резултате о којима се говори. Наиме, као шеф
службе за кућно лечење за кратко време је подигла ову специфичну
службу, у Параћину занемарену, на ниво који она треба да има у већим
градовима. Изборила се да ова служба добије опрему за интервенције на
терену, тако да тешким и непокретним болесницима код куће може да се
уради ЕКГ или лабораторијска анализа. Спремност “хуманитараца’’ (по-
јединаца и организација) да пруже помоћ и Славичина иницијатива као
резултат су дали солидно опремљену, стручну и ефикасну екипу за кућно
лечење, која има најтеже пацијенте: оне који не могу да дођу до лекара.
ДР ГОРАН ПАВЛОВИЋ (1966.)
Специјалиста психијатар
Једини син Миодрага Павло-
вића и Милосије Балотић.
Био је одличан ђак, "вуковац"
засве време школовања.
Завршио је Медицински факу-
лтет у Београду 1994. године. и
одмах се запослио у Дому здравља у
Параћину. Као млад лекар стицао je
искуство у сеоским амбулантама у
Стубици, Извору, Доњој Мутници,
што се не сматра баш пријатном
фазом у каријери лекара, али пружа
могућност почетнику да само-
стално доноси одлуке и сретне се с
правом лепезом проблема.
Није баш размишљао о психијатрији као грани којом би се бавио,
1 356
али када је добио специјализацију 1999. схватио је какав је то изазов у
проблематичним друштвеним околностима XXI века. Већ сама
могућност да допринесе сузбијању наркоманије и алкохолизма код
младих уверила гаје даје изабрао праву област за стручно деловање.
Горан се оженио 1993.. има ћерку Миру и сина Богдана.
Живи у Доњој Мутници, одборникје у СО Параћин.
ДР ЈАСМИНА СЕКУЛИЋ-МИЛУТИНОВИЋ (1963.)
Спецнјалнста опште медицине
Јасмина, млађа ћерка Доме
Секулића и Миланке Раденковић,
—. .рд рођена је 1963. У току целог
школовања била је амбициозна и
.*• > истицала се по успеху у свим
предметима, па се и очекивало да
упише медицину.
I 1 • It.LL Факултет је завршила 1988. и
одмах се запослила - најпре у Ре-
ковцу, па у Одељењу медицине рада
fejLL у параћинском Дому здравља.
Од 1994. радилаје у амбуланти
r у Мириловцу, која покрива и Плану.
а када је 1998. специјализирала
L ..... gggoS општу медицину поновоје прешлау
Параћин.
Тренутно ради у амбуланти месне заједнице "XI конгрес", која је
замишљена као испомоћ Дому здравља, а и да се изађе у сусрет ста-
новницима овог удаљеног насеља за мање медицинске услуге - контролу
крвног притиска или рецепт за антибиотик. Међутим, докторка Јасмина
није хтела да рутински обавља свој посао већје упознала своје пацијенте
и њихове болести, показала стрпљење и разумевање и за оне њихове про-
блеме које није дужна да решава, паје постала омиљени лекар за све врсте
болести за читав крај. Чекаоницајој је увек пуна сталних пацијената које
она зна по имену, а здравствену слику им памти и без картона.
Јасмина је удата за Драгишу Милутиновића из Мириловца, има
ћерку Драгану (1991.) и сина Стефана (1994.).
Пошто живи у Мириловцу, др Јасмина Секулић-Милутиновић не
престаје да буде лекар ни када дође кући: у свако доба јој покуца на врата
1 357
комшија или рођак коме је лакше да дође до ње него да чека ред у
амбуланти.
Није познато да некоме није изашла у сусрет.
ДР СНЕЖАНА БОШКОВИЋ-ЗЛАТКОВИЋ (1960.)
Специјалиста пнеумофтизиолог
Снежана је једино дете Сре-
тена Бошковића и Даринке
Живадиновић, рођенаје 1960.
Основну школу завршила је у
Доњој Мутници као одличан ђак.
најбољи у одељењу, па је уписала
гимназију и с успехом је завр-
шила 1979.
Медицински факултет завр-
шилаје 1985.,одмахсезапослила
у Здравственом центру у Пара-
ћину.
Као и сви млади лекари про-
шла је неопходну етапу - рад у
сеоским амбулантама - што је
драгоцено искуство, неопходно
за стицање самопоуздања. Ради-
ла је и у Доњој Мутници, и у то
време Мутничани су масовно долазили у амбуланту, задовољни што ће их
у белом мантилу дочекати Снежа Сретина, коју су знали одмалена као
добро дете.
После стицања искуства у општој медицини, Снежана је специја-
лизирала плућне болести, непријатну и тешку област за коју се лекари
нерадо одлучују.
Као специјалиста пнеумофтизиолог др Снежана Бошковић-
Златковић ради у параћинском дому здравља од 1996.
Живи у Параћину, удата је, има близанце Александра и Николу
рођене 1987.
1 358
МУТНИЧАНИ У КЊИГОВОДСТВУ
ЧАРОБЊАЦИ
КЊИГОВОДСТВЕНИХ СТАВКИ
Иако се ради тек о једној дисциплини економске науке, која се
своди на примену одређене технике, необично је да су баш из Доње
Мутнице тројица најпознатијих и најталентованијих стручњака за
књиговодство које је Параћин имао између 50-их и 70-их година:
Аврам Ружић, Миленко Јовановић и Михајло Петровић.
Истини за вољу, "њихово" време, време државне привреде и дири-
говане економије било је време квазифинансија. Осим тога, ни један еко-
номиста нема крајњу амбицију да заврши као шеф рачуноводства, јер се
рачуноводство у стручним круговима не сматра креативном економском
дисциплином. Ипак. књиговодство као систем бележења догађаја. изра-
жених бројкама, има свој систем и технологију, и сматра се неопходном
прелазном фазом у стручном развоју сваког доброг финансијера.
Тројица поменутих Мутничана, иако без факултетског образовања,
(осим гимназије, сви су завршили приватну, тзв. "Бранину" школу
књиговодства у Београду) били су прави магови књиговодствених ставки.
АВРАМ РУЖИЋ (1913.-1976.)
Аврам Ружић имао је изузе-
тан дар за финансијске послове.
Завршио је само "реалку" (данас
би то била гимназија), али је радио
сваки биланс фирмама у Параћи-
ну преко 20 година. Умро је необи-
чно: од последица пада у шахт.
Јован Ружић, рођен 1889.
(ожењен Станијом из породице
Јовановић) имао је ћерке Десанку и
Катарину, и синове Борисава и
Аврама.
1 359
Млађи Јованов син, Аврам, рођенје 1913.
Аврам је добро учио школу, завршио је Државну реалну школу. тзв.
"реалку", штоје тридесетих година овог века било много школе.
Врло рано, са 19 година, оженио се Милосијом из породице
Великић из Извора. Имао је само 20 година када је добио сина Радисава
(који се такође оженио млад и у 20-oj добио ћерку). Три године касније
Авраму се родила и ћерка Латинка.
Има једна врло интересантна чињеница из личног живота Аврама
Ружића. Пошто су му се родила деца, одселио се заувек из "брачног
гнезда". а даузроктоме није био разлаз саживотном сапутницом. Не само
да се нису развели, него нису никада ни имали лоше односе. Живели су
сасвим нормално, ако се изузме то што су Милосија и деца живели у
Доњој Мутници, а Аврам најпре у Сисевцу, а потом у Параћину, до краја
живота. Долазиоје, међутим, редовно у село. (Аврам је био изузетно леп
човек, па је један од могућих разлога његовог одвојеног живота било то
што гаје женамучилаљубомором. Коликоје познато - безразложно.)
Не толико због образовања (које је било у рангу данашње
гимназије) већ због изузетног талента зату врсту послова, Аврам Ружић
је био књиговођа на гласу. После само две године рада у руднику угља у
Сисевцу започеоје каријеру економисте у Фабрици цемента у Поповцу (у
чијем саставује био рудник у Сисевцу). Иако о финансијским пословима
онда и сада не може да се говори на исти начин, неспорно је да је у
Фабрици цемента Аврам обављао послове који данас припадају
финансијском директору. Са изузетним смислом за књиговодство, био је
стручњак о коме се говорило много даље од његовог предузећа.
После једног разлаза с тадашњим директором Стевом Вернером,
напустио је цементару после више од две деценије рада (Вернер је
политички добро стајао, Аврам никада није био члан КП, мада су га два
пута четници водили у Мијајлову јаму "ђутуре" с комунистима).
Радио је финансијске и књиговодствене послове у Трикотажи
"Јединство", која је потом припојена "Штофари", у "Параћинки",
"Југобанци". Склапао је завршне рачуне, који су се у то време звали
"биланси", као од шале.
Није престао даради ни кадаје отишао у пензију 1974.
Аврам Ружић је у Параћину био име у најпозитивнијем смислу
речи, иако није био рођени Параћинац. Облачио се елегантно и дружио
само с људима чије се име изговарало с поштовањем. То никада нису
били људи у тренутној моди (власт, политичари) већ људи с изворном
репутацијом занимљивих и цењених људи.
360 Г
Пошто је живео сам, Аврам се хранио у познатој кафани Ђоке
Мишића "Гурман". (Налазила се на месту где су сада киосци испред
"Коцке".) Ту се окупљало читаво друштво, аспремаласе најбоља хранау
Параћину. Кувалаје газдарица Сида лично.
Када се једне вечери заседео са сталним друштвом (било је то 1976.)
кренуо је у свој стан (код Поште) иза 12 сати по облачној, тамној ноћи. На
углу код данашње Белчеве улице (уличица која "сече" од Поште према
Општини) упао је у незаштићени шахт дубок преко 2 метра. Оштре цеви
пробиле су му јетру, а нашао га је тек ујутру Диле конобар кадаје кренуо
напосаоу хотел.
Лекари су се веома заузели око њега али му није било помоћи. Умро
је 4 месеца после пада.
МИЛЕНКОЈОВАНОВИЋ (1912.-1976.)
У угледном часопису "Инфо-
рматор" Миленко Јовановић је
објављивао стручна упутства
која су прихватали економисти
широм Југославије, а најпозна-
тије је било оно о тзв. скраћеном
билансирању.
Миленко Јовановић, (1912.)
син Стојана Јовановића "Борбаша"
био је у врло блиском сродству с
Аврамом Ружићем, што бележимо
као интересантну чињеницу: Авра-
мова мајка Станија била је рођена
сестраМиленковом оцу Стојану..
Миленко Јовановић је био веома експониран и уважаван у области
књиговодства, али и финансија. Био је кратко време и планер, али
најдуже шеф рачуноводства. У пензију је 1964. отишао као финансијски
директор Фабрике штофова "Бранко Крсмановић". Ту је, иначе, одрадио
читав радни век, и то у време, треба нагласити, када је Штофара била
еминентна фирма и служила за углед.
Био је сарадник најстручнијег часописа из области економије,
1ГИнформатора", који је излазио у Загребу, а пратила га стручна јавност
целе Југославије.
Ту је редовно објављивао чланке и стручна упутства, а најпознатије
1 361
је било упутство за скраћено билансирање - за брже долажење до
резултата пословања у једном временском интервалу (који није уоби-
чајени обрачунски период.)
Миленко Јовановићје биоу сваком смислу импозантна фигура. У
младости је био активан члан друштва "Соко" (Друштва за телесно
васпитање) што се видело по његовом изгледу. Корпулентан. елегантно
обучен и са шеширом, подсећао је на америчког глумца Орсона Велса.
Био је боем, волео кафану, добар залогај, добро друштво. умео је лепо да
пева.
Дуго je момко-
вао, а када се оженио у
35-oj постао је прави
породични човек. не-
жан отац и привржен
муж. Лако је помирио
брачни живот и скло-
ност према кафани.
јер је у жени нашао
животног сапутника
пуног разумевања.
Прича се да је госпођа
Мира, када јој муж
"заглави" у кафани,
имала обичај да оста-
ви своје кућне посло-
ве.лепо се обуче. оде
у кафану у којој се
Миленко заседео с
друштвом и почне да
пева заједно с њима.
А певала је, кажу, тако
лепо, да се читава
авантура завршавала
као сјајан провод за
целу кафану.
Миленко Јовановић дружио се с боемима Умро је 1976..
и најпознатијим Параћинцима, као што су само две недеље пре
Димитрије Обрадовић (први, стоји) и Биба Аврама Ружића!
Гајтовић (трећи, стоји)
362 [
МИХАЈЛО - МИЛЕ ПЕТРОВИЋ (1911)
Годинама после пензиониса-
н>а чика-Миле је долазио у фабри-
ку у време када се раде периоди-
чни обрачуни, па се причало да су
ra звали зато што им је "запело"
без њега. Он је то волео да чује.
У време настајања ове књиге,
чика-Миле Петровић је ушао у 90.
годину, и сасвим је доброг здравља и
покретан.
С књиговодством се срео још
пре рата, радећи у тзв. Задружном
савезу и Среском одбору као
свршени гимназијалац.
Био је педантан и систематичан службеник, што је необично битно
у овом послу, али му је каријера неочекивано прекинута јер је био
симпатизер и, како се тврдило, помагач четничког покрета. Због оптужбе
да је крио Миланчета Петровића одлежао је 5 година затвора. а по
повратку био у безизлазном положају због биографије.
Запослио се у фабрици цемента 1956., али као радник на одржавању
круга. У то време шеф рачуноводстваје био Аврам Ружић. паје, знајући
његове способности, утицао да пређе у администрацију. Ту је Михајло
Петровић одрадио остатак радног века, до
пензије 1973. године. У току 15 година,
колико је био шеф рачуноводства, гене-
рације књиговођа училе су занат од њега, и
тиме се и данас хвале. Добро је познавао
посао и био му посвећен до краја. Говорио је
гласно, јер није добро чуо, али то никако
није значило да подиже тон на службенике:
био је стрпљив и пун разумевања.
Прича да без њега није могао да се
склопи биланс свакако је претерана јер је у
цементари иза њега остало много добрих
кадрова (нпр. Матеја Арсенијевић) али је
чињеница да се и данас чика-Миле сматра
легендом финансијског сектора фабрике Миле Петровић
цемента. из млађих дана
1 363
Своју дубоку и мирну старост Михајло Петровић живи са
супругом Даном, млађом 21 годину. Њоме се оженио у 70-oj, пошто је
остао удовац, и прешао у њену кућу.
Док му је била жива прва жена Милева живели су у заједници с
његовим братом, јер нису имали деце. (Братанац му је Душаи Петровић,
дугогодишњи директор параћинске гимназије.)
ГВОЗДЕННЕШКОВ
Плејада Мутничаиа - књиго-
вођа била би непотпуиа ако не би био
поменут Гвозден Петровић.
У свему другачија личност од
тројице из "старе гарде", важи за
доброг познаваоца књиговодства и
финансијских послова. али је по
томе мање познат. Више по специја-
лном наступу којим шокира свакога
ко га сретне први пут. Крећући се у
банкарским круговима и финанси-
јским службама великих фирми, где
се сви претварају да су много финији
него што јесу и труде се да говоре
"београдски", Гвозден је уживао да наглашава мутничку "говорну
варијанту" и да посматра запањене службенице које су испуштале оловке
од изненађења. Одмах затим демонстрирао би врхунско познавање
материје о којој говори, што није давало места сумњи у његову стручност,
ајадне колеге додатно збуњивало.
Са изузетним смислом за хумор, који је обогаћивао сељачким
"фазоном", увекје био главна звезда сваког друштва.
Рођен 1943., са завршеном Вишом економском школом радио је у
неколико малих фирми, а затим као финансијски директор ИВТ "Бранко
Крсмановић", па финансијски директор фабрике цемента "Нови Поповац
У једној од ове две фирме имао је несрећу да ради уочи њеног"
неизбежног стечаја, а у другој - за време астрономске инфлациЈе.
Околности му нису ишле наруку.
И из најмлађе генерације економиста две Мутничанке су се нашле
на значајним руководећим местима у финансијком сектору фабрике
цемента: Јованка Вукадиновић - Станојевић (1956.) и Шумадинка
Поповић - Миленковић (1962.).
364 Г
МОРНАРИ СА БАБЕ
НЕБО ВИСОКО, МОРЕ ДУБОКО!
Страх од воде дубоко је укорењен и код становника моравских
села. А тек код "горњоселаца"... Само ретки су знали да пливају, а
већу воду од речног вира ннсу видели у животу. Како су се осећали
мутнички регрутн кад би сазнали да иду у морнарицу?
МИЛИЈА МИЛОЈЕВИЋ - ПРВИ МОРНАР
Солунац Доса Милојевнћ
причао је свом унуку Милији
колико је море велико. Није могао
да верује док га није угледао у 20.
годинн, као морнар.
Ако се не рачунају "солунци"
који су савезничким лађама пловили
на Крф под трагичним, ратним окол-
ностима. Милија Милојевић, по-
знатији као Милија Дочин, први је
Мутничанин који је видео море. И,
свакако, први морнар.
Рођен 1924., регрутован је
Милија Милојевић (1924.), крајем 1944.. непосредно после
Милија "Дочин", први је ослобођења.
служио морнарицу
Морнарица се у то време слу-
жила 4 године, па су за овај род ре-
грутовани момци који имају још
браће, да породица лакше поднесе одсуство храниоца и узданице.
Милија је био изузетно снажан, леп, и прави спортски тип. У
оближњем изворском виру ("Баџин вир") научио је одлично да плива и
рони, био је вешт у рвању и боксу. Није имао представу о мору, осим што
мује дедаДобросав причао коликоје велико Егејско море.
Срећом, срео се најпре с Боком Которском и њеним узаним
заливима, па му се море није одмах приказало у правој величини. А после
обуке (занимање му је било сигналиста) кренуо је да крстари Јадраном
] 365
уздуж и попреко. Брод од кога се није одвајао годину дана звао се
(случајно)Талеб".
Пошто је био међу реткима који су добро знали "рачун", Милија је
имао и задатке везане за набавку намирница.
И у тим сиромашним, послератним годинама, морнари су били
привилеговани војници: хранили су се богатије, излазили чешће у град.
имали неколико одсуства. Због тих привилегија и лепих униформи. већ
тада су важили за вој нички" крем".
Милнја Милојевић изашао је из војске као старији водник. 1950.
године.
Проводећи пензионерске дане (пензијује стекао у Стаклари) и у 76.
години се сећа да му није био проблем да савлада страх од пучине. Јер се
никад у животу ни од чега није уплашио!
РАДИСАВ РУЖИЋ -14 МЕСЕЦИ С КОНТРААДМИРАЛ ОМ
Радисав - Диле Ружић (1933.)
није ни сањао да ће војску да служи у
морнарици.
На дан када је регрутован, у
Параћину је била утакмица Звезда-
Јединство (1952.. Звезда је изгубила
с 2:1) па је једва чекао да обави
преглед да би ишао у Параћин. Ула-
зила су по двојица момака, један из
Лешја иједан из Доње Мутнице.
ЈБубиша Стојановић "Бе-
ара" из Лешја, који је ушао заједно с
Дилетом, добио је две године пеша-
Контраадмирал Бобетко дије, а Диле 3 године морнарице! (И
звао га је "Геџа", јер је био данас сматра да му је "сместио"
једини Србин из Србије Светислав Николић, члан месног
у његовом окружењу одбора, јер су пре тога волели исту
девојку, Десу Вучковић.)
Потпуно шокиран, Диле је хтео да се препусти судбини, али га је
писар, чика-Алекса Ристић наговорио да му напише и пошаље жалбу.
Жалбаје дуго путовала, одговор још дуже, па је Диле нестрпљиво
служио војни рок у Дубровнику, чекајући повољну одлуку.
Осим што је био тек ожењен и очекивао дете, у војсци му није било
лоше: био је пратилац контраадмирала Јанка Бобетка, чак је имао
366 Г
прилику и да игра фудбал у локалном омладинском "шпортном клубу".
Нормално, свакодневно је био на морској пучини: Бобетко је
обилазио погранична острва према Италији, а 1953. је читава морнарица
учествовалау заједничком маневру сатурском и грчком морнарицом.
Када је већ био изгубио наду. јерје био у војсци 14 месеци, стигао је
повољан одговор: пошто има велику матуру, војник Радисав Ружић
(Бобетко га је звао "Геџа") има право на "ђачки рок" од годину дана, и
одмах се отпушта из војске.
Када је умро чика-Лексица, Диле му је запалио највећу свећу што
постоји!
СЛАВОЉУБ МИЛЕНКОВИЋ - ЈУНАК МОРСКИХ ДУБИНА
Рониоци се с правом сма-
трају морнаричком елитом. А у
тој елити истицао се Мутни-
чанин Славољуб Миленковић-
tl Хијена".
Славољуб Миленковић ве-
роватно није последњи, али је
свакако први Мутничанин који је
јео јастоге, шкољке и морску рибу у
огромним количинама. И то свеже
уловљено!
Ову невиђену привилегију
имао је за време служења војног ро-
ка, док су се његови другови и зем-
љаци радовали војничком пасуљу.
Славољуб Миленковић (1953.) Рођен 1953., Славољуб је
је као ронилац у морнарици 1973. регрутован у морнарицу, као
провео најлепшеданеу животу. припадник елитне ронилачко-
диверзантскеј единице.
Као добар спортиста (фудбалер "Борца") поседовао је спретност и
кондицију, а најстрожи могући прегледи и тестови показали су да има
челично здравље, тако да је био међу 60 младића који су прошли проверу
(од400).
После обуке, коју је завршио у Пули, 18-месечни војни рокје провео
у Шибенику.
Славољуб уопште није сазнао шта је тежак војнички живот. Војни
рок је доживео као најлепшу авантуру, а до пре неколико година, док су га
1 367
позивали на вежбе, био је ваљда једини резервиста у држави који се
радовао војном позиву.
Рониоци су живели као лордови. Првокласно су се хранили, имали
два одсуства уместо једног, нису давали стражу и дежурства... Када су
ишли на задатак, за њих нису важила правила која "обични" морнари
морају да поштују: спавали су колико су хтели, нису морали да буду
обријани...
У слободно време, које су имали на претек, бавили су се подводним
риболовом и разбацивали сејастозима и шкољкама.
За 100 сати под водом добијала се диплома професионалног
рониоца. Славољубје имао преко 300.
У цивилном ронилачком клубу у Шибенику био је инструктор. Док
су остали војници сањали да виде девојку макар на улици, Славољуб је
обучавао младе Шибенчанке у бикинију да дишу на апарат, прво у
плићаку, па у дубини, а када би им био проблем да зароне, стављао би им
камен у крило да лакше потону. Зато и није бројао дане до повратка кући!
ОСТАЛИ МУТНИЧКИ МОРНАРИ СУ: Александар-Цале
Николић (рођен 1927., одважно отпловио преко океана, у Аустралију,
кадаје то путовање трајало месецдана), Драгиша Милојковић (1931.),
Драгомир Поповић (1940). Љубиша-Гема Стевановић (1952.), Ранко
Симић (1954.) и Драга Јовановић (1948.)
Драга Јовановић (1950.) Цале Николић послао је
1949. из Краљевице код Ри-
368 f јеке фотографију с посветом:
"На гранчицу увенуће цвеће,
али ова успомена неће!"
МЕДАЉОНИ
Потпуно прихватајући ризик који собом носи субјективни
избор, определили смо се да представимо седамнаест животних
прича које би могле да употпуне слику о Мутничанима као сасвим
нарочитим људима.
Недостатак јасног критеријума у избору ових ликова повећава
ризик од приговора: зашто баш ОНИ? Зашто фудбалер поред
разбојника, менаџер поредучитеља?
Заиста, људи урамљени у медаљоне на наредним страницама
нису ни најпознатији, ни најважнији, ни најзаслужнији, ни најбољи.
Немају, у ствари, ништа заједничко. Осим што су им животне приче
довољно занимљиве да с пажњом могу да их прате и људи који их
нису познавали.
А у свакој причи наћи ће се фотографија, податак или реченица
који ћедодатипо једну коцкицу на мозаико Доњој Мутници: сазнаће
се понешто о људима, о прошлости, о обичајима, навикама...
А то је, иначе, и једини разлог што је ова књига настала.
] 369
БОГОЈЕ ВЕЉКОВИЋ (1900.-1961.)
господин
У "ГРАЂЕНИМ" ОПАНЦИМА
Богоја Вељковића, најпознатијег и најугледнијег
Мутничанина између два рата, звали су искључиво Богоје
Жакин - по мајци Живани која га је очувала јер јој је муж
Обрен умро млад. (Д. Ковачевић у свом дневнику из 1932.
тврди да се Обрен и оженио као врло болестан, па је
"природни" Богојев отац неки златар из Гњилана с којим је
Живана имала везу. Ковачевић чак тврди да има
фотографију тог "прстенџије" и да Богоје, наводно, веома
личи на њега. Али, треба узети у обзир да овакво "запажање"
може бити плод зависти која Мутничанима није страна.)
Као наследник целе дедо- Богоје Вељковић је био велики
вине (јединац, а и отац му је човек у сваком смислу: висок 2 метра,
имао само сестре, Петкану и тежак 150 кг, значајан, поштован и
Латинку) Богоје је од ро- богат. Волео је политику, књиге и
ђења имао трасирану буду- жене, и на све три страсти трошио
ћност: да буде газда, богат много времена и новца.
сељак који, зависно од амби- Умро је од срца у 61. години, на
ција, треба учествује и у ногама, пошто се умио на Љушицком
власти. (И у то време су се бо- бунару и помирисао босиљак!
1 371
гаташки сииови школовали.
■<
али само ако их је било
више. За Богоја то иије
долазило у обзир.)
Живана је била спосо-
бна, одлучна жена која је
рано научила да породичне
конце држи у рукама, па је
тако одлучила да Богоја
■W ожени са 17 година.
Наводаџија је био тада-
шњи сеоски "кмет" Сенда
Вемић који је био пријатељ
мириловачке породице
Мијалковић и прихватио
Богоје Вељковић с породицом: жена Миро- се задатка да помогне удају
слава, мајка Жака и синови Жика, Дракче и њихове четири ћерке (да би
Лека.Наовој слициБогојејеимао27 годииа. "иаправиле место"једииом
брату за жеиидбу).
Мирослава је била најлепша па јој је следовала најбоља
прилика. Сенда се премишљао између Вуле Аврамовог
(Радића) и Богоја, па се одлучио за овог другог као бољу
прилику.
А млади Богоје Вељковић био је и те како прилика: леп и
висок већ у 17-oj. богат и из
угледне породице Секулић.
(Богојев деда Милентије -
Лена био је унук Ћурс
Секулиног из приче о
иНГ1Л tii Мусићима.)
ki По тадашњем обичају.
Мирослава је била три
i1 године старија (1897.).
š. . У После четири године
брака имали су већ три си-
на: Животу (1918.), Дра-
гића (1920.) и Александра
Кућа коју је Богоје изградио 1938. г. (1921.).
одскакала је изгледом, нарочито због олука и Живели су (и изгледа-
фасаде по угледу на градске куће. ли) узорно: Богоје као стуб
372 [
куће, мајка-удовица као ауторитет "из позадине", послушна и
вредна жена, здрава и напредна деца.
Године 1938. изградили су кућу којаје видно одскакалаод
осталих у селу, висином и изгледом и градским унутрашњим
уређењем.
Потпуну хармонију ове породице за све године Богојевог
живота нарушавала је само Мирина патња због његових
изузетних склоности ка женама и читању!
(По причању Богојевих унука, против ове друге страсти
Мира се борила тако што му је књиге закопавала у земљу!
Тако су из познате Богојеве библиотеке нестале многе књиге,
вредне и због посвета познатих личности на њима.)
Мужевљеву склоност ка женама Мирослава је теже
подносила и теже с њом излазила на крај.
Вероватно зато што га је волела, није се задовољавала
удобностима газдарице у богатој кући, ни поклонима које је
муж доносио њој и деци. Сваку његову љубавну авантуру је
одболовала.
А било их је, кажу, безброј: кад би Богоје "бацио око" на
неку жену, само би јој поручио у колико сати стиже те исте
вечери. На одбијање није рачунао!
Мучена љубомором, Мирослава је у својим најбољим
годинама имала само једну жељу: да умре макар један дан
после мужа, да може да му
нагази гроб! (Живела је 25
година после његове смрти.)
Сељак пред којим су
министри скидали шешир
Богоје Вељковић је у
политику ушао као активни
задругар и председник мес-
ногодбора.
Тридесетих година, као
млад човек, већ је био Задругари у Београду, на конгресу, уочи
већник Моравске бановине Другог светског рата. Богоје је одскакао
(посланик) и председник изгледом и држањем.
] 373
Окружног задружног савеза (округ је у то време био много
већи од данашњег Јагодинског округа).
Није био члан ни једне политичке странке. али је задру-
жни савез био важан политички фактор и сви политичари су
прижељкивали подршку задругара. Богоје је и изборе за
посланика добио кандидујући се испред Задружног савеза.
(Задружни савез и Земљорадничка странка често су служили
комунистима да прикривено делују, па је Богоје тако упознао
и Драгољуба Јовановића, касније већника АВНОЈ-а.)
Високо место у политичком животу Богоју је донело
многа познанства и углед. Познавао је, на пример, предсе-
дника Владе Богољуба Јевтића, дружио се с тадашњим
министром пољопривреде Ћорђевићем кога је повремено и
одмењивао у неким дужностима.
Често је путовао у Београд на конгресе и састанке
највишег руководства задругара Југославије, а 1938. је био
делегат Међународног конгреса задругара у Бугарској.
На сваком местује био запажен због корпулентног изгледа
и господскогдржања.
Облачио ее градски, обавезно носио господски шешир са
рипсаном траком и прслук од финог штофа с малим пепом из
кога је вирио ланац од сата. Једино није пристајао на градску
обућу: уживао је у грађеним опанцима (који су се правили по
мери, а ципеле вероватно
нису постојале у његовој
величини!)
•4 ■ У "локалу" се возио
фијакером, када иде с поро-
дицом, или чезама када се
вози сам. (У чезе поред
њега није могао са седне
нико, јер није било места.)
У Параћин је ишао врло
често, дружио се с Драгу-
тином Крсмановићем.
Драгутинов унук од
Богоје Вељковић није волео да иде пешице: ћерке, Бранко, волео је Бо-
возио се фијакером или чезама и на нај- гојеве посете јер је уживао
краћим релацијама. у партији домина којом се
374 Г
обавезно завршавала Богојева и Драгутинова седељка. Зато
је суботом извиривао на улицу да би издалека уочио чезе
накривљене на једну страну: то је био сигуран знак да је у
њима деда-Богоје!
Углед Богоја Вељковића остао је чврст као стена читавог
његовог живота. Одолевши изазовима идеолошког сврста-
вања у најбурнијој деценији XX века, од 1938. до 1948.,
сачувао се подједнако и од тријумфа и од заблуда.
За време рата код Богоја се крио високи функционер КПЈ
Петар Стамболић, који гаје посећивао и касније, када је био
у самом врху Титове власти. (Упознали су се када је Стамбо-
лић радио у Задружном савезу, пре рата.)
Такође. уточиште је код Богоја налазио и Драгољуб
Јовановић, вођа левог крила Земљорадничке странке,
комунистаидисидент осуђен 1948. на 12 годиназатвора.
Али је најмлађи Богојев син. Александар, (1921.) био у
четницима и борио се против партизана по Буковику и Козјем
рогу ( и у 80-oj години се сећао с поносом како гаје Калабић
регрутовао у краљеву гарду!)
Неизбежно је због тога био трн у оку послератним вла-
стима: право с њиве су му узимали жито, а одређивали су му
да преда више него што је могао да оврше. Једном је био и у
затвору због 100 кг прикривене пшенице. Спасао гаје Петар
Стамболић хитром интервенцијом - Богоје се нашао на сло-
боди пре него што се фами-
лија вратила од Стамболића. ®1UI CW)3h НА бШГМШП
Велики човек Богоје с
ЗЕМЕДМСКИ НООПЕРАЦИН
презиром је посматрао тала-
Bi COCBS
сиће које су око њега пра- По повод* сио.ч XXVI рсдоеен* конгрсс* Оби^инт c&ojb
виле ситне шићарџије с обе ни белгарскитљ земсдљлскн коопсршџш има чсспњ да покани
стране идеолошке баријере.
г- _
Кад му је син Лека, вра-
тивши се из војске 1948. да благоио.чи да прасжтствува на бсткста, кавто тс се
рекао да је у војсци чуо да ће
комунисти да одузимају зе- cbcmou на 14 -олии — 20'30 чиси ub рееторинт* .м.чгарин'.
м мл«д 79>,'O Z. O6iu,7> СЂКЈЈГ, на бћ.:гарскитп>
Софил земедплеки кооперации
мљу, и да може да се извуче Gt. -□ Ни «, »j,,*.а i-i>«•.» мо.-.-..va .:>» t .■ : ■«:'«>» ....
rtf.i. 8.O&-2! an '3 •>?.<■» »n '4 т. м.
ако подели део имовине си-
новима, Богоје није хтео о Позивница за банкет поводом 26. конгреса
томе ни да разговара. задругарау Софији, јула 1940.
1 375
Због тврдоглавости мује пропало 100 000 динара предра-
тних парауштеђевине.
Од 15 хектара обрадиве земље и 10 хектара шуме одузели
су му 5,5, а приносе од оног што су му оставили - черупали су
немилосрдно за све време "откупа".
Шумаје остала у породици.
(Богојева лепа кућа данас не постоји. Уместо ње, Богојеви праунуци.
унуци најстаријег сина Животе, близанци Љубиша и Славпша напра-
вили су две истоветне, модерне и велике куће. Раде у иностранству, па у
кућама нико не живи. Најмлађи Богојев син, Лека, умро је 2001., а његови
синови нису ту:једанјеу Аустрији, други живи код жениних родитеља.
На Богојевом плацу има кућа, али нема живота.)
СМРТ КОДБУНАРА
Мало је примера, не само у Доњој Мутници. да је неко
живео животпуним плућимакао Богоје Вељковић.
Није био опседнут стицањем - уживао је у имовини коју су
преци стекли пре два века, није купио ни један ар. Саградио је
најлепшу кућу у селу, и у њој уредио библиотеку са неколико
стотинакњига.
Политици је био посвећен онолико колико му је годило -
није дозволио да га вртлог увуче. Вероватно и због тога.
поштовање које му је указивано на сваком кораку није било
ничим умањено до краја његовог живота.
Средином шесте деце-
није оболео је од срца.
Тешко је ишао пешице, а уз
најмању узбрдицу није
могао да хода док не одмори
два-три пута. Дуго је ми-
слио да је то од тежине, а
кад се обратио лекару са-
знао је да "гушење" потиче
од срчаног обољења.
Када се, у лето 1961.,
враћао из амбуланте, где је
На конгресу у Бугарској Богоје је био примио инјекцију, припала
му је мука па је застао код
члан радног председништва
376 [
Љушицког бунара да се умије и загрне рукаве на кошуљи. Не
схватајући да му је зло, комшиница Аница Вемић му је дала
струк босиљка да се, свеже умивен, закити. Успео је само да
помирише босиљак, а не и да га стави зауво јерје пао мртав.
Био је тек ушао у 61. годину живота.
БАЊИЦА
Као председник Задружног савеза Округа, са седиштем и гла-
вним стовариштем у Јагодини, Богоје је радио заједно с Петром
Стамболићем и Сретеиом Жујовићем. Они су, практично, били
његови службеници. Али и активисти илегалне КПЈ.
На почетку рата, на главно стовариште Задружног савеза
стигао је вагон соли и вагон опанака из којих је требало
расподелити квоте за задруге у Шапцу, Зајечару, Нишу...
Без Богојевог знања, Петар Стамболић и Сретен Жујовић-
Црни упутили су вагоне у Лебане, где их је
чекала екипа Скојеваца, организована да подели
народу робу по својој правди.
Стамболић и Жујовић побегну у партизане,
а Богоје се нађе у логору на Бањици, под
гестаповском тортуром.
Свих 8 месеци, колико је недужан провео у
мучилишту, породица је покретала везе код
окупационих власти, сви су лагали и обећавали,
а Богоје је трпео глад, хладноћу и батине иако ни
сам није имао ни мало симпатијазакомунисте.
Спасао гаје генерал Милан Недић.
Уочи рата. средњи Богојев син Дракче
служио је војску као краљев гардиста. Једном,
када је младом краљу Петру био рођендан,
Богоје однесе буре пива и цело јуне да се
гардијски официри почасте. Том приликом
Богоје је упознао генерала Недића, а генералје
упамтио његов каваљерски гест. И његову
приврженостмалолетном краљу.
Када је Недић чуо да је газда-Богоје у
логору, ангажовао се и гарантовао за њега, па су
гатакопустили. На Бањици је осла-
Тада је Богоје, колос од 150 килограма, спао био преко 50 кг. Поро-
на 96, штоје остало забележено на фотографији. дица га је једва познала.
1 377
БОРА ПЕТРОВИЋ (1910.-1941.)
IX1
4
ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ
МЛАДОГ ПОРУЧНИКА
На католичко Бадње вече, 24. децембра 1942. године,
млада партизанка Живка Дамњановић - Мала извела је
чудесно храбру, самоубилачку акцију на младеновачкој
железничкој станици: сама је напала два немачка официра и
једног четничког војводу, побила их, али и сама погинула. Као
што је и могла да предвиди, Немци су због тога стрељали 50
становника Младеновца.
У књизи "Црвене воде
Црнице"* о овом догађају Млада активисткиња Живка
пише: Дамњановић добила је задатак да
"На бојиштима Шума- придобије за НОБ наочитог
дије бојевала је Живка Дам- артиљеријског поручника Бору
њановић, о њој су кружиле Петровића. Заљубила се, па је
читаве легенде у овом крају. Партија посумњала да је успела у
Непријатељска штампа при- "преваспитању". После разбијања
писивала јој је измишљена Поморавског одреда на Црном Врху,
зверства и злочине, а проле- сумње су нарасле. Обоје су морали
таријат Параћина се радовао. да буду кажњени, али су им
На годишњицу стрељања "другови" пружили прилику да
партизана, припадника По- погину и остану хероји.
*СД. Ђулић - М. Милачић. Параћин 1969.) ] 379
моравског одреда, 24. децембра, (стрељан је и Живкин брат
Живадин-Жан) извршилаје акцију на железничкој станици у
Младеновцу и убила 2 немачка официра и једног четничког
војводу, а затим, пошто је била опкољена и рањена у ногу, из-
вршилаје самоубиство да не падне жива у руке непријатељу."
Наводи се и немачки извештај:
"Потпоручник Кениг и батаљонски лекар. др Енге-
лхарт, ватреним оружјем нападнути од једне жене. вероватно
комунисткиње. и неки ранији четнички вођа, који је покушао
да је хапси, убијен је, а потом се она убила. 724. гренадирски
пук наређује да се Младеновац опколи и претресе. Ухапшена
су 72 мушкарцаи 55 жена. Стрељаноје 50 као одмазда."
Нешто пре тога, под нерасветљенимоколностима
погинуоје Бора Петровић (званично - на Козари).
И Живка и Бора остали су, тако. и у сећањима и у
записима прекаљени, неустрашиви борци против окупатора.
чистог образа. Две улице у Параћину носе њихова имена.
О њиховој љубави у Доњој Мутници су кружиле приче
још дуго после рата, о њиховој погибији као својеврсној казни
такође. А из делића писмених сведочења
из тог доба, и читањем "између редова"
намеће се закључак да је прича потпуно
истинита, а прикривена из разумљивих
разлога.
СТУДЕНТКИЊА ЛАВЉЕГ СРЦА...
Одмах после Мајског прогласа и
одлуке о подизању устанка, 4. јула 1941.,
комунисти су се разлетели по Србији да
организују оружану борбу против
окупатора, и да на чело новоформираних
чета и одреда поставе своје људе,
проверене партијце.
Главни штаб НОПО (народно-
ослободилачких партизанских одреда) за
Србију, чији чланје био и Бранко Крсма-
новић, задужио је Петра Стамболића за
380 [
део Србије који данас називамо Поморавским округом.
Међу активистима, "теренцима" било је и девојака, и то
много више него што би се очекивало за то време и за ту врсту
задатака. (Најпознатије су биле Лепа Лалош, Ружа Матић,
Милица Цеиић, Стојанка Радошевић. Ова последњаједина
је дочекала ослобођење.)
Студенткиња Живка Дамњановић из Ћуприје је била
неустрашива, интелигентна и без остатка усхићена комуни-
змом, како то могу само млади људи немирног духа. Њен
задатак је био да организује илегалне омладинске организа-
ције у градовима Поморавља.
У Ћуприји је основала неколико Скојевских група, а
затим је прешла у Параћин с истим задатком. Сталаје на чело
омладине Параћина.
Међутим, пошто је "проваљена" морала је да обустави
сваку активност и промени место боравка. Једно време се
крилау Поповцу. код ЈашеТодосијевића, провереногчовека.
(Постао је први послератни директор Фабрике цемента.)
Тих дана, средином августа 1941. формирана је
Параћинско-ћупријска чета, (која је касније прерасла у Други
поморавски одред.).
...И ЛЕПИ ПОРУЧНИК
Бора Петровић је рођен у Доњој Мутници. али његова
породица није ту била од старина: његов отац Трифун, рођен
1878., (у селу кажу Тривун) доселио се из Горње Мутнице
крајем прошлог века. Породица из које је дошао презива се
Арсић, и бројнаје горњомутничкапородица, али је био обичај
да синови. приликом одвајања и заснивања нових огњишта.
узимају ново презиме, обично по имену деде родоначелника
нове породице. (Сродство с породицом Арсић истичемо због
разјашњења да Борина фамилија н иј е у сродству с осталим
Петровићима из Доње Мутнице.)
Трифун Петровић је имао синаМилију (Милија Меца)
од прве жене, и синове Бору, Драгу и Јована и ћерку Живку
(која се удала у Плану) од друге, Милеве (1879.).
Бора и Драга су погинули у рату пре него што су стигли
да се ожене, а Јованов син Миле је погинуо у саобраћајној
1 381
несрећи и није оставио потомство.
Старији Мутничани памте да је најлепши припадник
породице био Бора. Борину лепоту је нарочито истицала
официрска униформа.
Припадници Параћинско-ћупријске чете, касније Другог
поморавског одреда, из Доње Мутнице су били:
Божа Балотић- Златковић «Корчагин» - преживео рат.
Бора Петровић, погинуо у Босни 1941.
ДрагаПетровић,стрељан23. децембра 1941. у Лапову.
Никола Рајковић, стрељан истог дана.
Милија Вемић, рудар, погинуо на Ациним ливадама
Никола Живановић, стрељан 26. септембра 1941. у Ћуприји
Милија Петровић- Ћуковац, стрељан истог дана.
Као верник комунистичке идеологије и талентовани
агитатор, а на дужности политичког комесара чете, Живка
Дамњановић је, у склопу активности на формирању одреда,
добила од Петра Стамболића деликатан и важан задатак: да
"преведе" на своју страну артиљеријског поручника краљеве
војске Бору Петровића из Доње Мутнице. Због својих
војничких знања, храбрости, угледа код сељака, а нарочито
због патриотизма, Бора би био од велике користи у одреду, а за
"ситницу" што није комуниста моглоје да му се прогледа кроз
прсте. Важноје да би се свим срцем борио против оку патора. а
боље уз партизане него уз оне друге...
Живка је успела да придобије Бору за покрет, по свој
прилици лако, јер је био запаљиви патриота и војничина од
главе до пете. Али се десило и нешто непредвиђено:
користећи се мало и женским "методама убеђивања", млада
активисткиња се занела па се заљубила у лепог, мужевног и
углађеног поручника. Он није остао равнодушан, Живка је
потпуно одскакала од жена с којима је имао прилике да се
сретне. Љубав се догодила, и у погрешно време и међу
погрешним људима.
(Интересантан је опис Боре Петровића из "Дневника"
Владимира Дедијера:
"Међу свим тим друговима само један није остављао
382 Г