Доња Мутница-Варош међу селима

Дванаест го-
дина старији Вла-
стимир први се
пробијао. Са 11
година већ је учио
гимназију у Пара-
ћину (основна
школа је у то вре-
ме била четворо-
годишња). Пошто
је завршио Елек-
тротехнички фа-
култет у Београду.
следећи своје
Дочек нове 2001. године у породичном кругу склоности. Вла-
стимир је најпре изучавао последипломске студије из физике, а потом -
операциона истраживања на Економском факултету, где је и магис-
трирао 1961. Докторирао је на Машинском факултету, докторско уса-
вршавање из операционих истраживања обавио је на Калифорнијском
Универзитету Berckley, у САД, 1966. године. Усавршавао се у Немачкој,
Енглеској и Америци, а по сопственом признању - са усавршавањем још
није престао!
Судбина је хтела да се Властимир и Живојин ожене рођеним
сестрама Вером и Соњом, које су тако постале јетрве! (Као да је мало
интересантних околности у вези с Матејићима!)
Властимир и Вера (преводилац с енглеског језика) живе у
Београду, имају близанце Ану и Александра. Сасвим у складу с
преокупацијама у овој породици, Ана се бави маркетингом (Интернет-
презентацијама) а Александар - информационим технологијама.
После смрти оба родитеља у две године, Властимир и Живојин
ређе долазе у Доњу Мутницу, па је породична кућа само повремено
отворена.

Менаџмент као наука и -политика!

Прво запослење Властимира Матејића је било у Центру за уса-
вршавање кадрова, гдеје врло брзо постао директор.

Интересантанје био Центар за усавршавање кадрова.
Институција која је онда, крајем педесетих година, служила за

] 283

изучавање менаџмента

и припрему људи за ру-

ковођење, дакле, у вре-

ме када се није знало

шта је то "менаџмент",

била је неминовно трн у

оку ондашње власти.

Схватање руковођења

као науке било је неспо-

јиво с величањем рад-

ничког самоуправљања

и директно поткопавало

С Миланом Панићем у Калифорнији 1996. омиљену комунистичку
тезу о свесној раднич-

кој класи која може сама и да управља, и да руководи предузећима.

Модерно конципиран, Центар није имао никакву шансу - непре-

кидноје био мета идеолошких и политичких напада и ниподаштавања.

После једне такве политичке кампање (а било их је много у то

време), Властимир Матејић 1968. прелази у Институт "Михајло Пупин"

- најпре као руководилац Одељења за операциона истраживања, па

руководилац Центра за истраживање развоја науке и технологије и,

најзад. генерални директор и председник Управног одбора Института.

Институт "Михајло Пупин" био је тада, за време "велике

Југославије", СФРЈ, највећи институт у области техничких наука. Имаоје

преко 1300 запослених, све самих високостручних кадрова, и стотине

значајних остварења у електроници, аутоматици, роботици, рачунарству,

телекомуникацијама, операционим истраживањима...

У Савезној влади коју је формирао Милан Панић (1992-93.) др

Властимир Матејић је био министар за науку, технологију и развој, а од

1996. до одласка у пензију (крајем 1998.) био је извршни потпредседник

за стратешко планирање и развој у ICN Југославија.

Када се говори о научном раду у правом смислу, код др Матејића

се он сумира као руковођење израдом 32 научно-истраживачка пројекта,

од којих неколико за међународне организације (OECD, UNIDO, Светска

банка...) и мултинационалне компаније (Siemens, ICN), као и за потребе

Републичке и Савезне Владе, привредних комора, ЖТП-а, "Црвене

заставе"...

Објавиоје преко 130 научних и стручних радова!

Каријера универзитетског предавачаје посебна прича.

284 [

Др Властимир Матејић је био редовни професор на Електроте-
хничком факултету у Београду и на Машинском факултету у Крагујевцу.
Последипломску наставу из више дисциплина (као што су: стратешки
менаџмент, теорија одлучивања, теорија система, економска кибер-
нетика, операциона истраживања, теорија иновација...) држао је 35
година на готово свим универзитетима у СФРЈ!

Из ових области држао је, по позиву, предавања у иностранству - у
Москви, Женеви, Лозани, Шведској, Јапану...

Суштина научне и стручне преокупације др Матејића је упра-
вљање системима- и развој, посебно научни итехнолошки. Сталнанитте
преокупације је менаџмент. и то од тренутка када се у овој земљи о томе
проговорило.

Сасвим очекивано за овакав тип каријере, др Властимир Матејић
је и после одласка у пензију веома заокупљен: развојем последипломске
наставе и јавних предавања, читањем и писањем научне и стручне лите-
ратуре, активним и почасним чланством у разним домаћим и међуна-
родним организацијама (председник је Југословенског удружења "Тех-
нологија и друштво"). вечитим учењем - како сам најрадије описује
своје дефинитивно опредељење за научни ангажман. Остаје му таман
толико времена за добру књигу, позориште и путовања.

1 285



ФУДБАЛСКИ КЛУБ У ДОЊОЈ МУТНИЦИ

"DREAM ТЕАМ" СА ЛЕДИНА

Миле Дамчин:
Најбољи фудбалер Доње Мутнице
"Тим снова" с почетка педесетих година није изгубио ни једну
утакмицу на свом терену, а имао је бројнију публику од многих
данашњих прволигаша.
Када се тих десетак послератних година стадион сеоског фудба-
лског клуба налазио на простору који се зове "Ледина" (лево од пута пре-
ма гробљу), на утакмице се долазило као да игра "Звезда". Ако је у село
долазио неки од јачих ривала "Динама", Мутничани су напуштали слав-
ске трпезе и свадбе, прекидали и најважније послове и грабили према
игралишту.

1 287

Имали су и зашто.
"Динамо" је био непобедив пуних 12 година.
Необичан назив "Динамо" је добио зато што је Радисав-Диле
Ружић, један од оснивача тима, задужен за регистрацију, навијао за
загребачки "Динамо". (Међу оснивачима је био и Града Вељковић,
чувени Града Реџа, који је у то време био функционер у омладинском
комитету.)
Кадаје "Динамо" регистрован 1947. године. земљорадничка задруга
је фудбалерима купила "дресове": морнарска одела са тегет-белим
мајицама!
Чим су "стали на ноге", набавили су праве дресове, црвено-беле
(већинаје навијала за "Звезду") ате боје су и данас дресови сеоског клуба.
Мутнички "тим снова" изгледао је овако:
Голман: Милан Јовановић - Нец
Бекови: Душан Миловановић - Дуца
Живадин Вукадиновић - Диња
Халф-линија: Милорад - Лоле Радић
Миодраг Секулић - Сека
Драгослав Јовановић
Десно крило: Драгослав Гојковић (Дракче Гојко)
Десна полутка: Радомир Ристић - Хитри
Лева полутка: Миле Вукадиновић
Лево крило: Душан Секулић
Центарфор: Радисав-ДилеРужић
Изванредни играчи били су и Тома Ђурђевић и Чеда Марјановић.

ЛОЛЕ КАО ШЕКУЛАРАЦ

Више од 10 година Мутничани су били страх и трепет за све клубове
формиране у то време. Поповчани нису могли "воду да им донесу",
изузетно јака Главица губилаје у Доњој Мутници. (Једном приликом је
тренер Главичана, Радивоје Хаџић, за опкладу морао да пасе траву, јер је
наивно веровао да ће његов тим да победи.)

Најбољи играч "златног тима" био је Миодраг Вукадиновић -
Миле Дамчин. Могаоје даигранасвакој позицији. Умроје 1968., у својој
33. години. Сахранили су гау црвено-белом дресу и копачкама.

Главни "дриблер" је био Милорад - Лоле Радић, поштар по
занимању. Његови обожаваоци кажу да није заостајао за легендарним
Шекуларцем.

288 Г

Педесетих година у општинском тиму, параћинској "репрезе-

нтацији" играло је пет Мутничана: поред Милета и Лолета, још и

Миодраг Секулић, Диле Ружић и Дуца Миловановић. У том саставу

играли су против екипа из Аранђеловца, Краљева...

Највећи успех Доњомутничана био је освојен Општински куп

1961 .У финалу су играли против Забреге, и пружили незаборавну игру.

Из других разлога незаборавна утакмица била је и она када је

"Динамо" изгубио од Стрижеу финалу резултатом 2:1. јерје Диле Ружић

промашио гол са пола метра! Публика је била у шоку, јер се лопта на

невероватан начин подигла и прелетела гол иако је изгледало даје већ у

мрежи. Било је теже промашити, него погодити, али, ето десило се.

Иначе. Диле Ружић је најдуже играо од свих фудбалера: док није

напунио 40 година. (На последњим утакмицама већ је у истом тиму с њим

играо и Макса Јовановић. којимујенасвадбибио накоњче!)

Наједној од утакмица "тима снова", 1963. године у Плани, Дилету је

кренуло, па је дао 3 гола. Онда судија (очигледно опредељен за Плањане)

пиштаљком прекине утакмицу, позове Дилета и каже му да "по

најновијим правилима један играч може да да највише 3 гола", па ако не

може да се уздржи оддавања голова да мује боље да изађе из игре!

Феноменална генерација фудбалера састојала се, у ствари, од

момака који су били универзално талентовани спортисти. У периоду

1957. до 1965. скоро у истом саставу постојаоје и одбојкашки клуб, који

се нашао чак у Српској лиги.

Славни фудбалски дани у Доњој

Мутници трајали су до средине шезде-

сетих година. Мало по мало. мењао се

ентузијазам, људи, начин рада...

Данас у Доњој Мутници постоји

фудбалски клуб "Јединство" али у

њему скоро да нема Мутничана. Сви

играчи су "странци". Гунђају ако их не

возе аутомобилима у друга села на утак-

мице, неће аутобус, а некад су фудбале-

ри ишли пешице и пре и после утакмице

Публике више нема (што је општа

појава, и на прволигашким утакми-

цама).

Све се потпуно изменило.

Милорад - Лоле Радић "Dream team" се више није поновио.

1 289

"Репрезентација" Општине Параћин 1959: "Шоре" из
Главице, Миле Дамчнн и Јова мнлицајац, из Доње Мутнице. Среја,
Синиша, "Цандер" и "Лајош" (последња четворица из Главице). Биса
Смиљанић из Параћина, Мнодраг Секулић-Сека из Д Мутнице. Дуца
Миловановић и Диле Ружић из Д. Мутнице.

Мива Петровић и Дуче Секулић у акцији
290 f

Михајло Ружић (тренер), Живко Павловић, Моша Златковић,
Брена Ружић, Диле Ружић, Миодраг Секулић, Моша Вемић, Слобо-
дан "Уха" Радић, Мома Јовнчић, Мива Петровић, Гвозден Петровић,
Сретен Бошковић, Миле Чилин,Града Ристић,ЉубаМицкић

Дракче "Сисавац", Брена Ружић, Миодраг Секулић, Живко
Павловић-Ција, Диле Ружић, Тома Миловановић, Драга Буцин,
Мома Јовичић, Моша Вемић-"Куси", Мива Петровић

] 291

Мома Јовичић, Мива Петровић, Дракче Мнловановић-
"Дуљча", Диле Ружић, Брена Ружић, Живко Павловић, Миодраг
Секулић-Сека, Милан Секулић-Гарин, Дуче Секулић, Moina Вемић,
Радомир Радоњић

Први фудбалски тим Доње Мутиице, снимљен 1947: Диле
Ружић, Дуца Миловановић, Дуле Ристић-Риле, Лоле Радић, Живадин
Вукадиновић, Чеда Марјановић, Дракче Гојковић, Миодраг Секу-
лић, Милан Јовановић, Миле Вукадиновић, Тома Ћурђевић

292 [

Диле Ружић, Миодраг Секулић, Срета Бошковић, Миле
Дамчин, Драги Митић (из Извора), Тома из Параћина (зет Чеде
Крсмановпћа), Дракче "Сисавац", Живадин Вукадиновић, Мома
Јовичпћ (учитељ). Бане Савић (из Поповца), Мића Петровић

Миодраг-Мива Петровић, Моша
Златковић-Ћура и Миладин Стева-
новић. Моша Ћура је најчешће играо
босоног, јер је имао изузетно јака и
тврда стопала. Када би неког играча
"очепио", а овај се жалио судији, су-
дија није свирао фаул, јер је мислио да
јадник глуми. Није му било вероватно
да неко може босим стопалом да
повреди обувеног играча.

Чланови општинског тима -
н репрезентативци":

Диле Ружић, Миодраг Секулић,
Јова Стеванић, Дуца Миловановић и
МилеДамчин

1 293



МУТНИЧАНИ У РАТОВИМА

СОЛУНЦИ И ОСТАЛИ ЈУНАЦИ

МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ (1891.-1962.)

Мнхајло - Микла Петровић борио се у балканским ратовима,

прешао Албанију и био тешко рањен на Солунском фронту, за шта је

добио "Карађорђеву звезду" и " Албанску споменицу". Био је ожењен

руском емиграиткињом племенитог порекла с којом је доживео лепу

старост, али без деце.

Михајло Петровић је био најмла-

ђи од тројице синова Стојана Петро-

вића. Средњи, Милан (1888.-1915.),

погинуо је у Првом светском рату, а отац

је Лулета и Милета Петровића. Нај-

старији, Милосав (1885.-1966.) отацје

Гане и Жике Петровића.

Михајло, прозван Микла, за-

вршио је подофицирску школу за арти-

љерце у Ћуприји, а српске ратове с

почетка XX века дочекао је у чину

капетана. Почев од Првог балканског

рата 1912., "закачили" су га сви ратови.

Као артиљеријски официр био је у ватри

у правом смислу речи, а када се 1915.

српска војска повукла преко Албаније

Михајло Петровић поделио је са својим војницима судбину

у Зајечару, 1938. којој нема равне у историји ратова.

I 295

После опоравка војске и

отварања славног Солунског

фронта Михајло је био тешко ра-

њен у ногу и опорављао се неко-

лико месеци у ратној болници у

Бизерти. у Тунису. (Причао је, по

повратку, о својим мукама са

дубоком раном. Између осталог,

да су му металном шипком и га-

зом "џарали" гнојну рану као кад

сечисти пушка!)

После пробоја српске вој-

ске, нашао се 1917. у Сплиту, где

је упознао Рускињу аристократ-

ског соја - Александру (1898,-

1967.). Млада Рускиња, родом из

Севастопоља, емигрирала је

Микла и Александра с његовом после Октобарске револуције,
сестричином Јулом (стоји). сама и са онолико вредних ствари
колико је могла у журби да поне-

се на далек пут. Била је потпуно изгубљена, јер су јој целу фамилију

"црвени" побили или прогнали.

Лепи официр Михајло јој се допао, брзо је одлучила да прихвати

његову брачну понуду и да дође у Доњу Мутницу.

До краја мужевљевог службовања Александра је чешће била сама у

селу, јер у то време официри нису лако могли да плаћају пристојне ста-

нове у градовима где су на служби (а нису их добијали од државе).

Углавном су се дописивали, а млада Рускиња је стрпљиво чекала мужа,

уклапајући се у сеоски живот који се потпуно разликовао од њеног

аристократског из девојачких дана. (Кућа им је била код Љушицког

бунара, на месту где је сада воћњак Душана Петровнћа, унука

Михајловог брата Милана.)

Децу нису добили, а причало се даје Александра у Русији оставила

ћерку из кратког брака пре Револуције. У фамилији не знају довољно о

томе.

Када је Микла (Александра га је у писмима ословљавала

"Микачка", он њу "Ђукице") пензионисан, прешли су у Параћин и тамо

живели лепо, мирно и у слози. Становали су у изнајмљеним становима и

неколико пута се пресељавали (живели су и код Миливоја Бајкића, код

1 296

Марјановпћа...) ау одмаклој старости, када се Микла разболео, вратили
су се у Доњу Мутницу, својој кући.

Михајло је умро 1962. у 71. години, Александра после 5 година. у
69. години.

Михајло Петровић (седи, са штапом) 1926., у Топуском,
где је тада службовао. Александри је слао фотографије и
писма у којима је ословљавао "Ђукице".

Микла и Александра 1959. годинеу Параћину (стоје
поред стола). Са псом је Ксенија, жена Чеде Лешјанина.

1 297

ДВАРАТНАДРУГА

Степа Белић и Драгутин Ружић заједно су прешли преко
Албаније и учествовали у пробоју Солунског фронта.

СТЕПА БЕЛИЋ
(1877.-1927.)

Степа је старији од

двојице синова Милсна

■■&. j Белића. Када је 1912. по-

чео низ српских ратова.

имао је већ 35 година и

давно је служио војску.

Одазвао се мобилизаци-

--'л-ч.л.ак- ји, а код куће је остао ње-
гов млађи брат Милисав

(1880.-1934.) да се стара

и о својој и о братовљевој породици и о родитељима. Степу су "закачила"

оба балканска рата, па Први светски рат: Брегалница. Цер, Колубара - све

битке редом. Биоје одсутан од куће 6 година, и непрекидно у рату.

Степа је био ожењен Радојком Вучковић, и то као млад, тако да је

1906., у својој 29. години већ имао четворо деце: Добрпју (удала се у

Бошњане), Станију (удала се за Јову Јовановића - Јову "Шуњу")

Мнлојку(удаласеуБошњане)инајмлађег, Добривоја,рођеног 1906.

По тадашњем обичају, Степа и Радојка живели су у заједници с

млађим Милисавом. Били су имућни, поред осталог имали су и

воденицу, једну од прве три мутничке воденице.

Радојка Белић била је жестоке природе, способна и самостална.

(како кажу Мутничани - опасна) па за време мужевљевог одсуства није

хтела да се помири с улогом беспомоћне жене која је другима на терету.

него се оделила од девера. Са четворо деце на врату, што је пред-

стављало невиђену одважност, осамосталила се и водила домаћинство

као најспособнији мушкарац (додуше, са уделом у воденици имала је

сигуран приход пајој то није било нарочито тешко).

Када је Степа коначно дошао из рата, имао је 40 година, одвојено

домаћинство и већ одраслу децу (две удате ћерке) коју је његова жена

сама подигла.

Последице рата стигле су га када је извео сву децу на пут и када је

могао даодахне: умро је 1927., у 50.-oj години, само што је добио унуке од

синаДобривоја (Радмилу и Радомира).

1 298

ДРАГУТИН РУЖИЋ (1892.-1972.)

Као ордонанс Краља Петра, за време избеглиштва српске
војске и владе у Солуну Драгутин Ружић је возио француски мотор
на коме се после рата довезао у Мутницу.

<■111
_ • 5».
-i ■
М* ——V t
•■■ .....
3®- ■■■■■/>.:'.-•<■»-'■■■... :

.’—■.■ ■ч/ *

'đ

Драгутин Ружић у Солуну с мотоциклом за који је
поседовао уредну возачку дозволу, издату 1916.

Драгутин је био најмлађи син Јоксима Ружића и Мирјане Радић.
Имао је старију браћу Јеремију, Јована и Драгољуба (Љупчета), као и
сестре Гвоздену, Магдалену и Стану.

Сва четворица Јоксимових синова учествовала су у ратовима
1912.-1918.,атројицасубилау заробљеништву.

Најстарији брат Јеремија (1882.), већ је био одслужио војни рок
као краљев гардиста, па га је ратни вихор увукао у Први балкански рат
1912. као резервисту. Ту се провукао жив и здрав, али су га 1915.,
приликом повлачења српске војске, заробили Немци и наредне три
године је провео у заробљеништву.

Четири године млађи Драгољуб допаоје бугарског ропства 1913.
Трећег, Јована (1889.) на крају служења војске задесио је Први
балкански рат, и то у оном крилу српске војске које је, заједно с Бугарима,
напало турски град Једрене. Приликом чувене опсаде Једрена Јован је
био заробљен и провео 6 годинау заробљеништву.
Драгутин, најмлађи (1892.) био је међу срећницима који су се,
после преласка Албаније, дочепали Солуна живи и здрави. Пошто је у

] 299

овом својеврсном колективном изгнанству војнички живот како-тако
организован, нормално је текла и војничка обука. Драгутин је завршио
обуку зарадио-телеграфисту ито каоједан оддвојице најбољих међу 120
војника. Он и неки Лаза Смедеревац, сајџија по занимању, били су
убедљиво најбржи телеграфисти, па су добили и најодговорнији задатак:
да примају и прослеђују лично Краљу Петру телеграме.

Да би што ефикасније обављао задатак, Драгутин је добио
мотоцикл марке "Triumph" (француска помоћ) за који је морао да прође
обуку и положи возачки испит. После рата се довезао у село на том
мотору, што је била права атракција.

Драгутин је донео из Грчке и праву геометарску траку ("па-
нтљику") којаје с једне стране имала обележене метре, а с друге јарде.
Због тогаје у селу био "главни" и ангажовали су га у свим споровима око
њива да изврши мерење. Породицајош увек чува ту траку.

Драгутин сејош пре војске оженио Нпколијом Вељковић и добио
ћерку Боринку (1910.) и сина Михајла (1914.). По повратку из рата
родио му се Милан (1923.).

Живеоје 80 година, умро је 1972.

1У После повлаче-
! н>а српске војске

преко Албаније,

r s-'| ^>Tg £ |$y’: породица ништа

није знала о Дра-
i m<ha; гутиновој судби-

ни. Тек 20. нове-

< Jr*pK«b*v v.S. мбра 1916. јавио
се огласом у нови-
кГи • 1 ‘'iJ-.sJJii*__ <_'Ј. тп 'т*н« 1 нама:

••8^1Ј^&^Н^;*цр&|.п>у4 бГа’^>• ■>’• " л. _ Vr .».■ 3r*-, •••»• LT> »6-,_W_ X-.л ' "Драгутин Ј.

j >4 АЈЈавђела Ружић моли Дину

Микића и Милију

| 'u. '^ф- Урошевића, трго-
iHh-eagS-gl-- И' Ž вца из Параћина,
da извести његовог
L-•£” оца Јоксима Ру-
’’ • ■■
жића изД. Мутни-

це da je жив u здрав u моли за извештај o фамилији, као и за браћу

Јеремију, Драгољуба и Јована. До св. Аранђела није добио никакав

извештај од њих. Одговорити истим путем, или преко Српског

ЦрвеногКрстауЖеневинапоштубр. 999."

1 300

ВУЧКО ВЕМИЋ (1880. -1957.)

Јунак Кумановске

битке, "солунац" и кап-

: i лар Друге армије Војводе

Степе, носилац многих

4; одликовања, Вучко Вемић

■' био је познат и као најбо-

1 љиСЕОСКИБИРОВ.

Вучка Вемића (1880 -

;s 1957.) звали су целог жи-

i вота Вучко Недин, по баби

која гаје очувала. Баба Неда

л (1843.) остала је млада удо-

вица, јер јој је муж Никола

i (1840.)раноумро,пајесама

подизала синове Милосава
ј (1861.) и Сенду. Сенда је

1 . i био по строгости и чврстој

руци најпознатији сеоски

"кмет", био је загрижени

присталица Напредњачке

странке у ондашњој обрено-

i -'Ai вићевској Србији. Милосав
*?• " uK- Ч' је, међутим, умро млад. чим

Вучко Вемић, солунац кога није хтео је добио дете, његова жена
метак. После рата - сеоски биров. такође, па се Неда своје

улоге стуба породице није

ослободила ни под старе дане: унука Вучка, Милосављевог сина, самаје

подигла, оженила и послалау војску.

По тадашњем обичају Вучко се оженио млад, са 18 година, Станом

Петровић и за неколико година, пре одласка у рат 1912., добио четворо

деце: Крстину, Милију, Миру и Илију.

Из славне Кумановске битке вратио се као јунак кога није хтео

метак - шињел му је био сав изрешетан, а њему није фалила длакас главе.

Из ове ратне авантуре вратио се с магарећим седлом као пленом и

намером да набави магарца зајахање. Али, ратовању још није дошао крај.

Чекао гаје Други балкански рат, па Први светски.

Вучко се борио на Церу и Колубари као припадник тзв. "бојне

коморе", задужене за превоз оружја и муниције коњском запрегом. И ове

1 301

две страшне битке преживео

је неокрзнут, а три коња су му

страдала од граната!

Из рата је изашао као

каплар са хрпом разних одли-

ковања која, на жалост. поро-

дица није сачувала.

Вучко Недип био је

изузетно крупан и снажан чо-

век. Имао је снажна плућа и

громки глас. па се по повра-

тку из рата запослио као

сеоскп биров.

Ово важно занимање

(изумрло уочи Другог свет-

ског рата) често се меша с

добошарем, али се разликује

једноставно по томе што је

биров од алатки имао само

свој глас.

Почињао би рано ују-

тру (нешто као сада "јутарњи

програм") гласним повиком

Милија Вемић, комуниста од 1934., "Чујте и почујте", а затим су
следила обавештења: о по-
првоборац,погинуо1941.

четку школске године. о ро-

ковима зауплату пореза, о регрутацији, о кулуку*... Вучко је почињао да

"емитује вести" на Присељу, па затим на Дурлином брду. па на Ледина.

изнад Кеџицке мале и на раскрсници у центру села.

Није било куће која га није чула!

Славни солунски борац доживео је одлазак у партизане старијег

сина Милије и његову погибију на Аџиним ливадама већ прве године

рата. Милија је био члан Комунистичке партије од 1934., а сви из његове

куће и куће његовог брата Илије и тада и касније су били комунисти, чак и

зетови и снаје.

Вучкоје поживео 76 година.

302 | . Дпоо,ровољни колективни рад науређ“-е-њ--у---г-р-о--б-љ--а--.--н-а--с-и-п--а-њ---у--п--у-т--е-в-а--.-..--Н--е--ш--т--о--к--а-о--р--а-д--н-а-
акција.

СО Л У Н ЦИ и остали борци 1912.-1918.

Лака (Панте) Балотић+ Васа (Јована) Нешковић
(сахрањсн на Крфу) Михајло-Микла Петровић
Милаи (Стојана) Петровић +
Степа (Милена) Белић Стојан Петровић
Вучко (Милосава) Вемић Милован (Саве) Петровић
Јова(Радосава) Вукадиновић+ Сида Радуновић
Јеремија (Јоксима) Ружић
(сахрањен код Солуна) Драгутин (Јоксима) Ружић
Јеремија (Мијајла) Вукадиновић Јован (Јоксима) Ружић
Стојан (Милосава) Јовановић Милисав (Милије) Секулић+
Тодор (Милосава) Крсмановић Драгутин (Марјана) Секулић+
Коста Љубисављевић Миленко (Марјана) Секулић+
Секула (Добросава) Маринковић+ Филип (Марјана) Секулић+
Доса Милојевић Мнлован (Марјана) Секулић
Стојан Миленковић Милисав (Марјана) Секулић+
Миленко Милутиновић Милосав (Марјана) Секулић+
Јован (Раке) Миловановић Петроније (Алексе) Чабрић+
Светозар (Јована) Миловаиовић

Солунци: Фотографија коју је, као дописницу, послао
својој сестри Ради Коста из Лешја 10. децембра 1918. С
њим су Мутничани Милија (Перин) Миленковић (у сре-
дини) и Милован (Савин) Петровић (трећи). После про-
боја Солунског фронта нашли су се у Скопљу, а из допи-
снице се види да нису имали никаквих вести од куће.

1 303

№k/v//c /,е;/и'/жг/;с

/’ [ffl. IS КЖ .41 IДИ l111?;
r,c ,нn.ic. rii /A'M/.v // ,:с;м/ im/'c,4hc.i uVi
/47/7' <7. 7ЈШИК1 „ /,>/<V,7,747/47
V
fI *7«/, /,,,„, ,у,>. p, i„ /'■■/-■ '7
У'?V'
///•/■/ /"у/'/\ //.7(/7//''/,/,•у".. f////////...• I/ • -‘^7//УХ. 77/. "„„" "/" '/ ' ' '
11
, ///////"■'"у""' . "//?'"•■////"((••' " . /•/■'<• ^/'"'//'//./'./ , " И"

t.'//"/y ///;'/"/' '•-'/ .'•/"//". /'////"у.s////.

. / ;/" ///'"' /•"' /"/"//./'///" ////.' ".•'/

'■/(///,'■/""/" /'■/" /'"/""'•' ///'""';

/■/""/", Iи0

у .у. л ' ул ■•'''/• у' ' ' '• ••>■ ■*•'/' ' '/•'
'i- Л,-

Албанска споменица Милована С. Петровића

304 f

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

МУТНИЧАНИ
БОРЦИ ПАРАЋИНСКО-ЋУПРИЈСКЕ ЧЕТЕ:
Божа Балотић "Корчагин" (преживео рат), Бора Петровић (по-
гинуоу Босни 1942.),ДрагаПетровић(стрељануЛапову23.12.1941.),
Никола Рајковић (стрељан истогдана), Милија Вемић (погинуо 1941.
на "Аџиним ливадама"), Никола Живановић (стрељан 26. септ. 1941.
у Ћуприји), Милнја Петровић- Ћукавац(стрељан истогдана)

ЗАРОБЉЕНИЦИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, КОЈИ СУ
ЗАРОБЉЕНИШТВО ПРОВЕЛИ У НЕМАЧКИМ ЛОГОРИМА:

Живота Живковић (1911.), Живота Радивојевић (1909.), Живота
Вукадиновић (1902.), Стојан Маринковић (1913.), Алекса Балотић
(1902.) Добривоје Матејић 1904.), Адам Поповић (1904.), Стојан Мла-
деновић (1908.), Радисав Вукадиновић (1919.), Милован Марковић
1919.), Младен Радуновић (1903.), Богољуб Рајковић (1907.), Борисав
Станојевић (1904.), Радисав Ружић (1904.), Љубомир Бошковић
(1909.), Младен Арсић (1903.), Стојан Петровић (1898.), Милисав
Голубовић (1911.)'

ИЗ ЗАРОБЉЕНИШТВА СЕ НИСУ ВРАТИЛИ (зато што су
остали у Немачкој или отпутовали у другу страну земљу):

Бора Мијајловић (1909.), Аврам Милутиновић, Миленко
Вучковић (1915.) и Чедомир Живковић (1914.)

] 305

РАТ ПОСЛЕ РАТА: СРЕМСКИ ФРОНТ

Провукли су се у партизанској мобилизацији 1941., измакли
позивима четничких родољуба током целог рата. Али, сачекали су их
сремска кланица и босански братоубилачки обрачун: мобилисани су
децембра 1944., када су Руси већ протутњали према Берлину и када је
цео свет видео да је рат завршен.

Млади Мутничани, који су имали 15-16 година када је почео Други
светски рат. нису остали по страни у трагичној српској причи званој
"сремски фронт".

Изгинуће цвета српске младости у рату који је већ био решен, на
фронту отвореном само да се ослободилачка слава подели с Русима, било
јеапсурдно и сувишно. А дасу и идеолози ове српске касапнице били тога
свесни види се по томе што се у књигама које величају НОБ уопште не
говори о овим догађајима, а у књизи "Црвене воде Црнице" поред имена
жртава из Босне и са Сремског фронта (чији број је преполовљен) пише да
су изгинули у борбама код Шалудовца!

У Доњој Мутници је, на пример, три пута више младића настрадало
1945. него 1941., и то млађих и без икаквих идеолошких побуда.

Сељачићи из параћинских села крваво су "искијали" четиичку
репутацију овог краја (реалну или надувену).

По разбијању партизанског одреда на Црном врху, септембра 1941..
у овом крају се капа с петокраком више није видела. Крстарили су
разнолики "домаћи издајници", који су мобилисали и принудно и
добровољно, баш као и партизани 1941., али је у овом делу Поморавља
ипак била "заветрина".

Док Руси нису прошли!
Кадаје Поморавље већ ослобођено, стигао је цех.
Извесни Бора Циганче, првоборац из Рибара, партизански мајор.
"почистио" је Јагодински и Браничевски округ мобилизацијом за коју је
нашао објашњење: - Овинисуниосетипират! *
Такосу 12.децембра 1944. младићирођени 1924., 1925.,али и 1927.,
најпре окупљени у Јагодини, у згради Педагошке академије (данас је ту
Историјски архив), а затим упућени ка Срему и Босни.
Пошто су шесторица Клачеваца стрељана због неодазивања на
мобилизацију, нико од Мутничана се није усудио да остане код куће после
позива. (Несрећни младић Миле "Штрка", једино дете Нине Љубиног,
побегао је из Обреновца на путу за Босну, али је ухваћен и послат на
Сремски фронт, гдеје погинуо.)

306 Г *(Сведочење преживелих учесника рата)

»IТ ■ <% ■ j Тиле Живковић је 2. маја
’ -5 1945. у близини Травника једва
1 "претекао".
j
■ 1 ij Када су преносили делове
ж■ монтажне радио-станице преко
Иић X ■■ ;■' брвна на набујалој речици напа-
■ ли су их четници па су Тиле и
>” № неки Божа из Плажана скочили у
чу. хладни вир и ту престајали целе
В; ,.ћ ноћи. У зору их похватају, поски-
дају голе и спреме се да их по-
fI кољу (јер нису чували заробље-
j'i] нике). Најопаснији, неки Ваље-
Š»?V ' вац, гласно се хвалио кољачким

: подвизима, а кад ј е чуо да је Тиле
из Доње Мутнице - машио се
ЈрЖ®И1 ножа (због асоцијације на Бранка
Крсмановића). Гледајући смрти у
Светнслав-Тиле Живко- очи, промрзао и престрављен,
вић и Душко Шалудовац сли- младић је већ почео неконтро-
кали су се када су кренули у лисано да мокри од страха, а спа-
Босну, у рат, 12.децембра 1944., сао га је у последњем тренутку
са20година. присутни поп који је проговорио
разборито: "мани се од тог дечка,
видиш да се побисмо између
себе!".

Напречац формирана од голобрадих, преплашених и слабо обу-
чених младића, 13. партизанска бригада упутила се пешице из Обреновца
у Тузлу. Пешачили су 7 дана и 7 ноћи, а од исцрпљености били су у бунилу
као у маларичној грозници, несвесни где се налазе. У таквом стању
улетели су у окршај с усташама код Оџака, на ушћу Дрине у Саву. Месец
данаљуте борбе по мразу. Падаље, начетнике, Немце у повлачењу...

Иако је 15. маја 1945. Други светски рат и званично окончан, мла-
дићису осталиу Боснидојесени 1947. наодслужењу војногрока.

Добривоје Миленковић је погинуо баш 15. маја, последњег дана
рата.

] 307

А Јеремија Миловановић, који је

имао само 17 година, таман је био

залечио "црни пришт" на плећки који су

му оперисали руски лекари када је

позван у рат. Био је најмлађи од Мутни-

чана, а његови родитељи су доживели

несрећу да им из Босне стигне глас о

смрти сина. Чак су му сахранили одело

уз све обичаје, а тек после 40 дана

Јеремија је послао поруку даје жив.

Радан Радоњић, један од срећних

који су преживели, и у дубокој старости

сећао се како је Фрањо Херљевић

(познати функционер Титове Југосла- Грујица Мар јановић, рођен
вије) наредио стрељање групе од 45
"четника", међу којима су биле и три 1924., погинуо у Босни 1945.

жене. (Сећао се да су жене биле у дугим и необичним белим сукњама и са

белим марамама, из чега се може закључити да су биле муслиманке. па

самим тим не и "четникуше".)

Младићи су се нагледали прекланих вратова и несахрањених

лешева, иако су дотле избегавали да гледају и кад се коље јагње.

Док су се једни Мутничани гањали с непријатељем по завејаним

босанским шумама, други су се смрзавали у Сремској Митровици,

чекајући ред за одлазак на прву борбену линију.

Из прве туре, по завршеној једномесечној обуци на топовима, нико

се није вратио жив. Од Мутничана, одмах су погинули Љубомир

Миленковић и Ћорђе Радоњић. Када су после тога редови попуњавани

свежим топовским месом, несрећни младићи нису хтели да стану у први

ред, не би ли продужили живот заједан дан!

А док су чекали ред за кланицу, косио их је трбушни и пегави тифус.

Цела једна батерија, у којој су били само Мутничани и Плањани,

разболела се од једног или другог (или оба) тифуса. Оболелима од

"пегавца" косаје опала као ошуреним прасићима, па су им организовали

"изолацију" у шупи простртој сламом. Кувар би им само дотурио кроз

одшкринута врата посуду са ретким, полускуваним качамаком и брзо

бежао да се не зарази. Посмрзавали су се јер су џемпере, препуне вашки,

морали да побацају у ватру испод казана.

После неколико месеци пакла нису отишли кућама, већ су

наставили редовно служење војногрокајош 2 године. Неки у Крагујевцу,

други у Ваљеву.

308 Г

Као да им није било доста обучавања за рат, младићи су «истерали»
и пуну војну обуку.

А "права" војска подразумевалаје и идејно-политичко образовање,
које је имало за циљ да формира нову, комунистичку свест код младих
војника. Под утицајем васпитања из куће најтеже су прихватали учење да
Бог не постоји, али су инстиктивно прикривали своју неверицу. Сви осим
Драге Чабрића, који је свакодневно правио проблеме политичком
комесару. Док га једном нису пронашли мртвог на стражи! (Код куће је
оставио жену од 23 године и ћерчицу од 3 године, која је умрла у 14-oj
пошто јој се мајка преудала.)

Мутничани који су имали среће да се после свих страхота врате,
стекли су статус борца, али само за 5 месеци (од децембра 1944. до маја
1945.) па су им пензије биле веће 10%.

А онима који нису преживели - висе фотографије на зиду у Дому
културе у Мутници.

БРАНКО РАДОЊИЋ

СРПСКА ПРИЧА: ЈЕДАН ВОЈНИК, ДВЕ ВОЈСКЕ, ТРИ
МОБИЛИЗАЦИЈЕ!

Бранка Брензиног (1921.) мобилисали су 1941. партизани, 1944.
четници, а 1945. нашао се на првој линији Сремског фронта. Њему је
било свеједно какву капу носи - гледао је да извуче живу главу.

Бранко (Обренов) Радоњић имао је само 20 година и није био
служио војску када га је августа 1941. закачила позната присилна
мобилизација Боре Петровића ("ко се не одазове, кућа ће му бити
спаљена"). На Грзи, код Козјег Рога, где су се скупили мобилисани
сељаци, распоређен је у тзв. радничку чету, па је обрачун и разбијање
одреда на Црном врху дочекао у Кулајни, копајући пут. Разбежали су се и
неко време се крили по колибама, па се вратили кућама.

Такоје под петокраком провео мање од месецдана.
А у јулу 1944., уочи великог партизанско-четничког обрачуна на
Буковику, мобилисали су гачетници.
Када су их покупили, три дана су чекали у Плани, не знајући шта че-
кају. После три дана, стигну "равногорци" с брадама и кокардама и у ен-
глеским оделима боје песка с много џепова. Крену ка Буковику, а када су
стигли у село Парник Бранко изађе из колоне и у првом дворишту потра-
жи воду. "Цркни!" - каже му сељак, а Бранко тек онда види на задрузи
паролу "ЖИВЕО ТИТО!". Дотле није ни схватио даје и он четник...

] 309

На Буковику - припреме за жесток

обрачун. Бранко, .Јова Лилин и Стојан

БореТодоровогзапну да копају ров. Гора

је натом месту била посечена. никао само

бурјан преко метар висине!

Кадаје припуцало, планинаје загр-

мела а од брда се одрањали комади дово-

љни даубију. Несрећни момци гледали су

само да сачувају главе, а после су се пре-

слишавали како њих у обичним. сељач-

ким оделима нису хтели да побију. иако

су могли. Мета су им били они "прави". у

окер униформама.

Трећу мобилизацију Бранко Радо-

њпћ доживео је децембра 1944. Било му

је преко главе ратовања у коме није знао

на којој је страни. жена му је чекала дете

(треће, пошто су му умрла два синчића).

Бранко Радоњић (лево), Тако ојађен, нашао се у Сремској

на дан када је мобилисан Митровици на Бадње вече 1945. Тује про-
потрећипут
вео најгорих месец дана у животу. За вре-

ме обуке, коју су држали руски официри, по четири дана нису јели, спа-

вали су у бараци у којој се није ложило ни усред војвођанске љуте зиме.

После обуке - постројавање, па редом на прву ватрену линију.

Прозивку за Крагујевац, на одслужење војног рока. Бранко је

дочекао као спас, а сточне вагоне са локомотивом окренутом према

Земуну као најудобније превозно средство на свету.

Кући се вратио 1947.

Бранко Брензпн држао се начела да увек i
буде по страни и никад истакнут ни у чему. Његова |
"политика немешања" спасла је на фронту Перу ј
Брајковића, предратног жандара у Доњој Мутни-
ци, јер се Бранко направио да га не препознаје. I \ ’ .

(Жандаре су комунисти ликвидирали немило- '
срдно јер су их по злу задужили пре рата.) После рата, када је Пера већ
радио у Божиној банци, а Бранко на железници, где је стекао пензију.
срели су се први пут после много времена захваљујући обичној
околности да је Пери стигао шпорет из Чачка возом, па је дошао да га
подигне. Обрадовао се сусрету с Бранком и довео и жену да га види.

3io Г

ПОГИНУЛИ У БОСНИ 1945.-47
Миодраг (Давида) Секулић (1924.)
Видан (Радана) Бошковић (1924.) (умро непосредно по повратку)
Грујица (Драгутина) Марјановић (1924.)
Лале (Моцин) Живковић
Станимир (Васе) Живковић (1919.)
Радомир (Наде) Јовановић (1924.)
Гвозден (Аврама) Поповић (1918.)
Чеда (Крсте) Поповић (1922.)
Чеда (Стојана) Ристић (1923.)
Добривоје (Светозара) Миленковић (1921.)
Милоје (Миодрага) Маринковић (1924.)

ПРЕЖИВЕЛИ У БОСНИ
Милија Миловаиовић
Л>уба Вукадиновић
Јеремнја Миловановић
Радивоје Радуновић
Милија Вукадиновић
Милнја Вучковић
Драгољуб Поповић
Радан Радоњић
Добривоје Вујевић
Светислав Живковић

ПОГИНУЛИ НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ
Миле "Штрка" (Нине) Стефановић
Драга (Милисава) Чабрић (1923.)
Љубомир (Тисе) Миленковић
Милен (Мике) Ружић
Радојко (Богоја) Маринковић
Ћорђе Радоњић
Љубомир Миленковић

ПРЕЖИВЕЛИ СРЕМСКИ ФРОНТ
Мил ија Вучковић (остао без руке)
Миленко Радић
Михајло Вучковић
Милутин Марјановић
Душан Рајковић
Љубомир Петровић
Милен (Стојадинов) Марковић
Бранко Радоњић

1 311

i
•J

МУТНИЧАНИН У ОДБРАНИ СВЕТСКОГ МИРА:
Миле Т. Петровић као припадник мировних снага
Уједињених нација (”Плави шлемови”) у Египту 1961.
Умро је од туберкулозе одмах по повратку из Египта.

312 Г

ЛЕПЕ МУТНИЧАНКЕ

"БЕЗ ПУДЕРА И КАРМИНА п

Међу Мутничанкама свих генерација било је много лепотица,
чак и у време када је чешљање било једино дозвољено улепш авање.

Очекивало се да лепотице буду срећне, јер су, наравно, имале
шансу да се боље удају и да боље живе. Али, није увек било тако!

ЗОРКА МИЛОВАНОВИЋ - РАЈИЋ (1909.-1993.)

Зорка, једина ћерка Драгиње
и Светозара Миловановића, пот-
врдила је необично правило, које
скоро нема изузетака: девојке из
породице Миловановић обавезно
се удају ван Доње Мутнице!

Пре него што су момци из
Доње Мутнице стигли да се истакну
код лепе Зорке, (а задевојчила се
после серије ратова, кадје било мало
момака) "уграбио је" млади абација
из Горње Мутнице Радан Рајић.

Зорка је почела да излази на
игранке с другарицом Радом Вука-
диновић у 17-oj години, кад су родитељи оценили да је време. А то је
била и једина прилика да се момци и девојке виде. Момци из других села,
они који су били за женидбу, обилазили су све игранке у околини, па се
тако млади Горњомутничанин Радан (1906.) нашао у Доњој Мутници у
правом тренутку. Загледао се у Зорку, није много оклевао да је запроси.
Претходни просац, Илија Вемић из Доње Мутнице, отпао је јер су
његови били изузетно сиромашни, па је Радан из занатлијске породице
одмах добио пристанак. Тим пре штоје био леп (мада нижег раста).
Рајићи су имали добру кућу, коње, говеда, имање, “златан” занат за
оно време, али и бројну породицу. Младожења је имао још два рођена
брата, (од којих је један био с њим близанац), једног брата по оцу, три
сестре, родитеље, бабу...Временом су основали своје породице и
одвајали се, па су Зорка и Радан остали сами са својом децом (сином и
ћеркама близнакињама) а касније и унуцимау родитељској кући.

] 313

Зорка је била необична лепотица: имала је светлоплаве очи. а црне
трепавице и црну косу. Изузетно белу кожу лица и руку задржала је и у
дубокој старости, иако није била поштеђена тешких послова. Витак и
усправан стас ималаје до краја живота, у 84-oj.

Колико је познато, лепо је живела с Раданом, осим што је он био
љубоморан због њене лепоте. Кажу да није могао да поднесе што и други
могу даје гледају, па је у немоћном бесу шутирао колеиом у леђа када иду
уз Петруш! Волео је да она иде испред њега. али и да буде невидљива за
остали свет.

Када је прошла младост, одживели су миран живот - удали ћерке и
оженили сина, дочекали унуке и праунуке. Радан је умро 1988.. Зорка
1993. Сви њихови потомци, и праунуци, имају Зоркнне светлоплаве очи.

ТИНА ВЕМИЋ - ГЛЕЋА (1927.)

Ако се прихвати као неспорно

даје највећа женска несрећа прерани

губитак деце. Тносава Вемић -

Глеђа је најнесрећнија мутничка

лепотица. Њен живот је тужни доказ

да лепота не значи обавезно и срећу у

личном животу.

Тина је најстарија ћерка Ани-

це Радовановић (из Поповца) и

познатог комунисте и првоборца

Милије Вемића.

Њена мајка родила је после ње

још и близанце и тројке.

Тина Вемић-Глеђа, лепо- Тина је била "напредна омла-
тица са страшном судбином динка" као и остали у породици: у
мајке која је изгубила децу 19-oj години била је члан Среског
комитета СКОЈ-а и перспективан

комунистички кадар. Пајош ћерка палог борца.

Одмах после рата у Поповац, у фабрику цемента, дошао је Никола

Глеђа, Личанин из Бачке. Запослио се као персонални референт, а имао је

револуционарни "педигре" као нико у овом крају: у његовој десеточланој

породици сви су били комунисти од 1934., петоро су страдали у рату

(сестра му се убила да не падне Гестапо-у у руке, снају заклали четници,

брат стрељан у логору, отац погинуо у борби...)

314 f

Никола је срео Тину у Поповцу, где

је она долазила код бабе. Упознао их је

Драган Милићевић, учитељ из Буљана.

Тина је била права лепотица, а уз то

ватрена Скојевка, што није било неважно

за младог комунисту, учесника рата од

1942. (арођенје 1924.!).

И Тина се заљубила. Брзо су се

венчали, јер је одмах на почетку њиховог

забављања Никола премештен у Раљу, па

је морала да донесе одлуку - да остане и

заборави га или да се уда и оде с њим.

Тина је имала 20 година када им се

Никола Глеђа био је 1947. родила ћерка Вера, а после две
млад, леп и из породице године родила се и Нада.
првобораца. Све се сло-
жило да заволи Тину. Несрећа се први путјавила 1951.
Тина се тешко разболела, морала је
у болницу, а Никола је две сасвим мале

девојчице морао да одведе код својих у Бачки Градац на чување.

Четворогодишња Вера тамо је добила запаљење мозга, и врло брзо

умрла. СахрањенајенаЂурђевдан 1951.

Очајни млади родитељи потпуно су се окренули млађој ћерци,

налазећи у њој утеху.Испуњавалијој све жеље и обасипали је љубављу.

Мислило се да је несрећа трајно напустила овај дом, али се вратила

после много година.

Нада је била самостална, модерна девојка, живела је у Београду.

Имала је озбиљну љубав, сина познатог пуковника, већ су и живели

заједно. Требало је да се венчају, таман су се верили.

Онда су једне недеље пошли колима на рођендан доброг друга,

судбина је хтела да сврате на кафу у успутни ресторан. Када су улазили у

кола, комбију који је пролазио путем отпао је задњи точак и великом

силином ударио Наду у главу. Тешку повреду мозга није могла да

преживи.

Тојебило 1986.

Тина и Никола нису преболели ову трагедију до данас.

Он је стекао пензију у полицији (виши инспектор државне

безбедности), повукли су се у викендицу на Грзи.

Обој е су болесни, и од болести и од туге.

1 315

ДОБРИЛА РУЖИЋ-РАКИЋ (1932.-1991.)

Једина ћерка Радована Лале-

та Ружића и Милице Радуловић

билаје лепајош као дете, а у 17-oj је

била узор женске лепоте педесетих

година. Са врло израженим цртама

лица, крупна, бујне црне косе. рано је

запала за око најбољим момцима. На

списку добрих прилика, које су

Ружићи одбили, налазио се и млади

студент права, касније судија Ради-

воје-Дива Симић. (Он је био одбијен

јер је из Мириловца, који је био у

свему заосталије село од Мутнице.)

Лепотица је припала Милоју

Добрила Ракић: Бог јој је Ракићу (1926.), који се у њу заљубио
дао све осим здравља толико да ни једну другу нису смели

да му помену.

Ракићи су били богати, имали су продавницу која се звала "Звезда"

у центру села, на месту где је данас кућа Граде Нешковића. (После рата

Законом о национализацији одузета им је продавница и сва роба у њој,

рачунајући џакове драгоценог шећера, а Добрији Ракић је остало само

кило шећера у шареној плеханој кутији!). Имали су и вуновлачару,

винограде, њиве, пуне штале дебелих говеда...

Добрилу су због њене лепоте хтели да узму без икаквог мираза, али

јој је отац ипак дао најмању њиву коју је имао - обичаја ради. (Миле је

после у шали причао како му је женин мираз толики да не сме да легне.

ноге би му биле у комшијској њиви!)

Добрила је ушлау богату кућу у којој се много радило и у којој је,

до њеног доласка, било много жалости: њен мужје био једини преостао

од петоро деце Стојана Ракића - двоје женске деце и два сина поумирали

су, и то као одрасли, а Града је умро само неколико месеци пре

Добрилине удаје.

Непреболна рана за породицу је била ћерка Радојка, лепотица,

умрла у 20-oj години. Потпуно уништена овом трагедијом, свекрва

Добрија је од првог дана мрзела снају. То што је била вредна, лепа и из

добре куће није је одобровољило. Као да је њена лепота подсећала на

изгубљену ћерку, и као даје Добрила крива што је жива и срећна.

Њена мржња је била неоснована, дубока и трајна. А када су стигли

316 Г

унуци. њих троје, непрекидно их је хушкала против мајке. Ни пред смрт,
1968., није хтела да окуси храну из снајине руке, нити дајој упути лепу реч.
Оно што је много важније, Добрила и Миле суживели уљубавиислози.

На жалост, кратко. Милоје Ракић је умро од нефритиса 1971. у 45.
години живота, паје Добрила осталаудовицау 39-oj.

А од ове опаке болести, иначе врло ретке у Доњој Мутници, умрла
је и она 1991у 59. години живота.

Њихов син Зоран (познат као власник предузећа "Еуротрговина")
и ћерка Зорица (удата за Радомира Радојковића) живе у Доњој
Мутници. а најстарија ћерка Верица живи у Јагодини.

МИЛКА МИЛАНОВИЋ-ВЕЉКОВИЋ (1950.)

Милка Милановић је, по
општем мишљењу, била права лепо-
тица, а на новогодишњој приредби
1965./66. чак и званична лепотица
села. Сасвим необично, јерје својом
прозрачном и нежном лепотом била
управо супротна важећем појму
женске лепоте у Доњој Мутници.

Старија ћерка Данице и
Петра Ћурића (породично презиме
је Милановић, само је Петар узео
презиме по деди Ђури) одмах после
основне школе почела је да излази
на игранке, а билаје изузетне лепоте
паје било неминовно да већ у 16-oj буде предмет интересовања момака.
На игранци у селу, када се удавала њена сестра од ујака Цица
Вукадиновић, Милку је уочио Вељко Вељковић, старији син Леке
Вељковића и унук Богоја Вељковића. Одважио се да јој приђе, па су се
већ на следећој игранци појавили заједно и играли једно поред другог.
Пошто се то понављало и на следећим игранкама, а Вељко је Милку
испраћао до куће, у то времеје то значило дасе забављају.
Дочек 1966. године је у селу организован са пуно забавног
садржаја, а на врхунцу вечери изабранаје најлепша Мутничанка. Милка
Милановић је победила, док сујој пратиље биле Радмила Радојковић и
Малина Вучковић. (Као свака права "мис", Милка је добила
победничку ленту, коју и данас чува.)

1 317

Исте ноћи Вељко је одлучио да испроси Милку, још пре зоре је
саставио "екипу" и дошао у "званичну посету" Милкином оцу. (Милкин
отаци стрицсу сетом приликом помирили, штоје био чест случај. готово
обичај кадау породици постоји завада.)

Договор је лако постигнут: млади су изјавили да се воле,
прихватили су да живе код њених родитеља јер она има млађу сестру
(удала се исте године, живи у Главици) а он млађег брата. Идеална
комбинацијадазетдође "на мираз"!

Свадбаје била заказана за април, али је Вељко, после једне дуже
седељке у девојчиној кући - остао. ("Да се не враћа кући по мраку и

хладноћи")
Исте године добили су ћерку Весну, а кроз три године сина Зорана.

Тако је у 19-oj години лепотица Мнлка имала двоје деце и обавезе преко

главе.
Данас је стуб шесточлане породице (коју чине, поред ње и Вељка,

син. снајаи дваунука), и ослонац остарелим родитељима који живе у истом
дворишту.

СЕСТРЕМИКИЋ

Све четири ћерке Милнје Ми-

кића, Душанка, Горица, Зорица и

Невенка биле су у младости праве

лепотице, а то су остале и у зрелим

годинама. Одскакале су не само

лепотом већ и уредним, беспреко-

рним изгледом. Биле су на гласу и

као рукотворне и педантне дома-

ћице, што је све скупа било велико

преимућство за удају.

Удавале су се по реду и одла-

зиле од куће, а последњој, Невенки

(1954.) било је намењено да доведе

Невенка Микић - Радуновић "намираз".
Потпуно непланирано десило

се да се у Невенку заљуби Љубиша Радуновић, јединац коме се сестра

удала, па стога неприкладан за "довођење".

Тако су Невенка и Љубиша почели да се забављају у тајности, а

када је он 1974. отишао у војску, наставили да се дописују. Пошто се пи-

318 f

Г.Г| сма тешко крију (поштари их нехо-
тице одају) отац је "ухватио" љуба-
11

вно писмо и фотографију. Реакција

Г' је, нормално, била бурнајер је допи-
сивање с војником значило да га де-

војка чека, и даје већ напола верена.

А момак који ће последњу ћерку да

одведе из куће биоје непожељан.

Пресудну улогу имала је

мајка, стала је на ћеркину страну и

издејствовала веридбу по хитном

поступку. Љубиша је дошао на

одсуство, верили су се месец дана

Душанка Микић - Ружић пре него што је он изашао из војске,
а венчали чимје дошао.

Све је брзо дошло на своје место, тим пре што се Невенка удала у

добру кућу, добила ћерку Мају (1976.) и сина Далибора (1981.) и живи

удобно и сређено.

С њеном децом за садаје све "регуларно": ћеркаје удајом отишла од

куће, а син остаје с родитељима - што је одувек била идеална

комбинација.

ДРАГИЦА МИЛОРАДОВИЋ-РАДИВОЈЕВИЋ (1947.)

ЛЕПОТИЦА С КАРИЈЕРОМ

Драгица Милорадовић-
Радивојевић, професор српског
језика, одлуком Просветног савета
Србије добилаје 1986. године звање
педагошког саветника, што се у
области образовања сматра високим
признањем за стручни рад.

Ово звање обележило је врху-
нац блиставе педагошке каријере
Мутничанке Драгице Милора-
довић, познате лепотице у девоја-
чким данима (била је прва званична
"мис" Доње Мутнице).

1 319

Драгицаје рођена1947.из брака

Боре Милорадовића с Даиицом

Недељковић.

Као одличан, најбољи ђак кроз

цело школовање, Драгицаје завршила

учитељску школу у Светозареву 1967.,

Вишу педагошку у Крагујевцу, па

Филолошки факултет у Београду. на

групи за српскохрватски језик и

југословенску књижевност.

Од 1969. ради у Основној школи

"Вук Карацић" у Поточцу, која је по-

зната као огледна школа Републичког

завода за унапређење васпитања и

Драгица Милорадовић с образовања. У овој школи се методи-
родитељима чки рад прати и спроводи под стру-
чним надзором овог завода.

Као професор српског језика Драгица је од првог дана низала

успехе: на тестовима знања њени ученици постизали су најбоље

резултате, на републичким такмичењима у лепом говору такође (а за ово

друго добила је и признање Института за фонетику САНУ). Најбоље

рецитаторе у Параћину она је припремала за такмичење. предводила све

ваннаставне активности (секције) у школи у Поточцу.

Ипак, највећи успех Драгице Милорадовић-Радивојевић, који је

и допринео да добије звање педагошког саветника, свакако је иновација у

настави заснована на увођењу медиј атеке.

О овој иновацији Драгица је одбранила рад на тему

"Трансформација библиотеке у медијатеку и њена улога и значај у

настави српскохрватскогјезикау ОШ "ВукКараџић" у Поточцу".

Специјална комисија Просветног савета Србије оценила је да овај

рад има пионирски карактер и значајну педагошко-дидактичку вредност.

Драгица Радивојевић је и данас педагошки руководилац

медијатеке у школи у Поточцу, стручни је сарадник Завода за унапређење

васпитања и образовања, сарадникје лексикографског одељења САНУ

Живи у Јагодини од 1985., има ћерку Биљану (1970.) која је лекар

јагодинског здравственог центра и сина Ивана (1977.), студента

Учитељског факултета.

Биљана је удата и има ћеркице Јелену и Јовану, с којима Драгица

проводи сваки слободан тренутак.

320 Г

Лепосава-Појка Радић
(1924.) умрла је у 24. години,
од грознице коју је добила
тако ш го је непосредно после
порођаја топила конопљу у
реци.

Боринка Петровић-Мило-
вановић (1927.)

О Десанку Вучковић (1933.)
отимали су се најбољи мом-
ци. Победио је студент права
из Мириловца Дива Симић.

] 321

Сибинка Милић-Петровић
(на слици има 54 године) са
ћерком Драгицом Миле-
нковић (1937.)...

...н њена друга ћерка,
Нада Петровић-Ружић (1935.)

'Ш-1"^■ fc':

i

У

НадаЋокић - Нешковић (1931.)
322 Г

Драгица Марјановић
-Милутиновић (1937.)

Изгледа да су 1966.уДон>ој
Мутници биле модерне пла-
вуше: званично прва пра-
тиља Радмила Радојковић
личила је на француску
глумицу Симон Сињоре

Каја Марјановић
- Живковић (1939.)

] 323

Г..

'■'

Девојке из фамилнје Мнло-
вановић су често биле праве
лепотице, а као по пеком пра-
внлу удајом су одлазиле у
друго село. Ковил>ка Мило-
вановић се удала са 17 година
за Богосава Павловића, во-
зача из Бошњаиа.

Станка Нешковић -
Миловановић (1951.)

I ■ (1 Брана Стефановић -
•rr 1 Маринковић (1941)
324 [
.■

КАД СЕ ЗБОГ ЈБУБАВИ БЕЖАЛО ОД КУЋЕ:

"У БОШЧИЦУ СТВАРИ ВЕЖИ..."

Када девојка побегне да би свршеним чином остварила своју
љубав, родитељи би реаговали различито: од прихватања ситуације
и измирења, до трајног прекида односа с младенцима.

У време када се брак склапао као посао, било је много несрећних
љубави: избор родитеља ретко се, или никад, поклапао с избором срца.
Код равнодушних, оних којима је срце било "слободно", било је
једноставно - млади би улазили у наметнути брак и чекали да се заволе
или бар да се навикну једно на друго. Прво се дешавало ретко, друго
скороувек.

Проблем је настајао када већ заљубљену девојку родитељи желе да
удају по свом избору, и не знајући да она већ неког воли, или када знају за
њену љубав алије не одобравају.

Оваква љубав најчешће се завршавала девојчиним бекством од
куће, које и није било бекство у правом смислу речи. Често је било
довољно да девојка проведе само једну ноћ у момковој кући па да се
ситуација сматра решеном. (Политика "свршеног чина" која увек даје
резултате.) Изузетно, да би се избегао гнев девојчиног оца, заљубљени би
провели пар дана у кући рођака или комшија, док ствар слегне. Онда се
сви помире, а често се направи и свадба.

У неким, пак, случајевима родитељи би остали тврди у свом гневу и
никада се не би помирили ни са ћерком ни са њеном новом породицом.

] 325

СТАНАИМАРКО

Претходно испрошена за Радосава из Буљаиа, Стана Милоше-

внћ је побегла за Мутничанина Марка Мнлутиновића два даиа пре

заказане свадбе: у дому несуђеног младожење већ су били поклаии

брави за ражањ, а "певице" су китиле саборник.

Поповчанку Ста-

ну Милошевић (1910.)

отац и маћеха су решили

дадају за неког Радосава

из Буљана, који је био

изузетио ружан, а богат.

Пошто су у то време де-

војке биле васпитањем

припремљене за удају по

жељи родитеља, можда

би се Стана с том

одлуком лако помирила,

али већ се била загле-

Љубав на први поглед трајала је 60 година дала у Марка из Доње
Мутнице.

Марко Милутиновић (1908.-1994.) био је изузетно леп. а уз то и

најснажнији момак у селу. Свиђао се свим девојкама, али му је на једном

сабору о Петковици, у Извору, запала за око Поповчанка Стана. Двоје

младих су само размењивали погледе и распитали се једно о другом. а

схватили су да се озбиљно воле када се прочуло да је Стана испрошена за

другог.

Прошевина је у то време била - готова ствар. Славила се као свадба.

само што се девојка после светковине враћала својој кући, до венчања и

свадбе.

Богати Буљанци луксузно су терали гозбу. Частило се цело село, а

свираојечувени Драга Циганин,мајстор накларинету. штоје билаправа

атракција.

Стани се Радосав уопште није допао. Не само дајој се учиниојош

ружнијим у поређењу с Марком, него је оценила и да је простак. Причала

је после како гаје, када су се упознали, понудила бомбонама (добила их је

од неке жене из поповачке старе колоније, где је разносила млеко) а он

није знао ни реч да каже, само је целом шаком стрпао бомбону у уста.

НесрећногРадосава скупо је коштало што није имао манире.

Када је Марко удесио да "случајно" сретне већ испрошену Стану,

326 Г

самојој је дошапнуо: "јел' оћеш даживишу варош Мутницу?". аонаје
донела одлу ку - Буљанац мора да извиси!

За њену тајну зналаје старијасестра Косара, чији муж Светоликје
пристао и да организује бекство.

Организација, изгледа. није била најбоља, а Радосаву се журило да
доведе младу, па се датум венчања опасно приближио. Коначно, само два
дана пре свадбе, у петак, Стана је кренула, наводно, по венчану хаљину
код шнајдерке. Једва се отарасила млађег полубрата Живана који је по-
шао с њом. Зет Светолик је отпратио кроз поље, поред Миленкове шу-
ме, све до Врлог потока. Ту су већ, по договору, чекали Марко и Нина
Љубин (организатор бекства с момкове стране). Млади су ту ноћ провели
у колиби под Илиницом. асутрадан званично дошли момковој кући.

За то време су Буљанци полудели од беса. Већ су поклали живину и
прасиће. клупе за свадбу су већ биле позајмљене по комшилуку, набран је
рузмарин за сватове. Само младе нема!

Због доживљене срамоте још дуго су долазили у Мутницу да прете
и да се свађају.

(Стана и Марко Милутиновић су живели у срећном браку преко
60 година.

Имају сина Љубу (1935.) и ћерку Милојку (1937.), дочекали су и
праунуке.

Марко је умро 1994., а Стана у марту 2001. у 91. години.)

ВУЛАИДИСА

Радисав Радић је целог
живота волео Вукосаву Неш-
ковић, због чијег необузда-
ног темперамента им је брак
у младости био буран и с пре-
кидима. Прво је побегла ОД
ЊЕГА, а после неколико го-
дина - ЗА ЊЕГА. Необични
"дупли пас" с Добрнвојем из
Шалудовца памти се у Мут-
ници и данас, после шест
деценија.

Најстарија од три ћерке
Васе Нешковића, Вукосава
Бурно у младости, сложно у старости (1903.-1983.) била је лепа,

1 327

танка и висока, а неукротиве природе: увек је радила само оно што је њој
по вољи, никада је није било брига шта село мисли. За оно време. такво
женско чељаде је било права напаст. Зато су једва чекали да је удају, иако
је била породична љубимица.

Радисав Раднћ (1902.) је био леп и имућан (његови су имали
воденицу), паје био сјајна прилика.

Када се удала, Вукосава ("Вулче Чеднно") је била поштеђена
тешких пословајер су оценили даје "слаба" (мршава за ондашњи укус) па
је чувала овце, што се сматрало најлакшим послом. Чак и када је родила
ћерку Лепосаву-Појку (1924.) и сина Бранка (1927.) иије радила око
стоке и у њиви, већ само код оваца. На њеном "радном месту", на
ливадама Соваре, било је. међутим, много више мушких посета него што
су муж и породица (и село) могли да прихвате као пристојно. Коначно,
када се чуло да се Вула састаје с Добривојем из Шалудовца. Радисав
није могао да жмури: направио је скандал. после кога је Вула, увређена.
побегла родитељима.

Нису престали дасе воле, апоносјеналагао дасе не попусти први.
Тако се десило да је на дан када је Добривоје дошао да испроси
Вукосаву (једини излаз из ситуације кад је већ "пукла брука"), Радисав
дошао до њене куће и позвао је преко "гласника". Састали су се у
продавници преко пута, код Гане Петровића, док су се просци из
Шалудовца гостили ништа не слутећи. Љубавни разговор двоје бивших
супружника прекинуо је отац Васа ударивши штапом о тезгу: Вула је
ипак морала да испоштује обећање и да оде за Добривоја, иако га је
очигледно сматрала пролазном авантуром.
Радисав се, пак, оженио неком Десом из Плане, тек колико да има
жену у кући. Вулу није престао да воли. А био је убеђен да и она воли
њега. Доказ за то је био и инцидент на Вуковцу: несрећна Деса је обукла
Вулину гардеробу, оно што је оставила, а Диса сачувао за случај да се она
врати. Кадаје Вула видела на Деси своју кошуљу, напала је тако жестоко
да нико није смео да се умеша. Прича се, чак, да је свукла до голе коже и
успутје одрала од батина. (Више због Дисе него због кошуље!)
Међутим, до озбиљнијег приближавања дошло је тек после
неколико година, кадаје син Бранко био пред женидбом. (Оженили су га
са 16година!)
Таса Ружиђ, чијом ћерком Леном је требало да се Бранко ожени,
развио је стратегију за Вулин повратак јер је желео да његова љубимица
има "праву" свекрву, а не момкову маћеху. Радисав је лако пристао.
"испратио" је Десу у Плану, Вула није чекала да јој се двапут каже. На

328 Г

Добривоја нико није мислио, он је, сиромах, сазнао да га је жена
напустила тако што је, враћајући се из Параћина, видео Вулу и Дису како
заједно раде у пољу, лепо расположени!

После овог помирења, нису се више одвајали.
Вукосавајеумрла 1983.,аРадисав 1990.

ДЕСАИМИЛУТИН

Тоза Живковић је нз дна душе мрзео комуиистичку власт, а

када му је ћсрка побегла за милиционера - није јој опростио до краја

живота.

Светозар Живковић (1903 -

1990.) се женио пет пута, с тим што је

највећи део живота, од своје 40. до 90.

провео с петом - Даринком из Кла-

чевице, с којом није имао деце.

Прва жена. Живка, родила му је

сина Светислава (1924.) и умрла пре

него што је он проходао. Друга, Ста-

нија, којом се убрзо оженио, родила је

1929. ћерку Десу, али се није задржала.

Тоза је после доводио још две жене на

кратко, и коначно, када су му деца већ

одрасла, довео Даринку која се већ

удавала и није могла да има децу.

Тоза је још као дечак од 12 година

Деса Живковић: Отац био "мобилисан" да превози Бугарима
јој никада није опростио муницију воловским колима, и то
никада није заборавио. За време Другог

светског рата отишао је у четнике уместо премладог сина, али није успео

да га поштеди: син Светислав му је мобилисан децембра 1944., само што

се оженио. Љут због одласка у ратјединог мушког детета, Тоза није могао

очима да види комунисте. Када су омладинци у послератној еуфорији

певали песме типа "Друже Тито, љубичице бела" псовао их је на сав

глас, све док га не одведу у Болин подрум и ућуткају батинама.

Када се 1948. у Доњој Мутници појавио млад милиционер

Милутин Савић из поткопаоничког села Радманова, а ћерка Деса му се у

њега заљубила, Тоза није могао да верује да се то баш њему десило.

Забранио је ћерци и да погледа Милутина.

1 329

А млади милиционер је био леп, питоме нарави. умео је
невероватно лепо да црта. Малим Мутничанима је помагао и у цртању и
у учењу (јер је ипак био школованији од њихових родитеља) и цело село
га је волело. (То што је "исправљао ребра" непријатељима нове власти
билоје "службено".)

Знајући да нема шансе да се Тоза одобровољи, двоје младих видели
су самоједно решење: да Деса побегне.

"Побегли су" тако што су се два дана крили у кући Сретена
Миловановића, где је Милутин волео често да долази. Онда су се
кришом венчали (кум им је био њихов заштитник Сретен). У Доњој
Мутници им се родио први син, после чега су се одселили у Радманово.

Милутин је напустио службу и посветио се пољопривреди. А у
његовом планинском селу то је значило да су живели од воћњака, печења
ракије, продаје шумских плодова, млечних производа. Кућа је била пуна,
није се оскудевало у радној снази, па су живели солидно и слагали се.

Деса је 1949. родила сина Миломира, а затим и Драгутина (1953.)
иСаву(1956.).

Ни када је добио унуке, Тоза није хтео да се помири с ћерком. Ни
једном није отишао да види где живи, и у томеје остао чврст до смрти!

Његова љутња, тешка као воденични камен, навалила се на двоје
младих, а врло је вероватно да је напрасити Тоза изрекао и многе клетве.
Он то никада није признао, нити се из његовог понашања закључило да
има грижу савести, али је необично да се срећни брачни пар нашао на
удару судбине: обоје су се тешко разболели и били болесни (и на терету
деци)досмрти.

Деса је већ у 25. години оболела од тешког облика артритиса. И она
сама и породица сматрали су даје то од хладне воде у планинском потоку
у коме је прала веш за целу, велику породицу. Од болести су јој се кости
руку и ногу деформисале, а крај јој је био на штакама.

Најмлађи син јој је био беба када је први пут после удаје дошла у
госте у родитељску кућу. Мислила је да ће њена болест и мало дете да
омекшају Тозину љутњу, али се то није десило. Довлачио је за ћерку
лековито блато из Јошанице и тражио јој лек док је била код њега у
гостима, али није с њом проговорио нитије пристао да види зета и његову
породицу.

А зет Милутин оболеоје одтешке болести кичме због којеје ходао
савијен под углом од 90 степени.

Када су синови порасли, водили су их код добрих лекара, и на ВМА
(најмлађи је официр са солидним статусом у војсци) али им није било
лека.

ззо Г

Милутин је са болесном кичмом умро 1996. у 67. години. од
инфаркта, а Деса 1998. у 69.-oj као потпуни инвалид.

У њиховој сеоској кући наКопаонику, великој и комфорној, не живи
нико. Најстарији син живи у Крушевцу, средњи у Швајцарској, најмлађи
у Београду.

Интензивне породичне везе с мајчином фамилијом из Доње
Мутнице одржавају тек од Тозине смрти, 1990. године.

1 331