Доња Мутница-Варош међу селима

Миса Ружић (у средини) с петорицом синова: поред
њега су Васа и Таса, а стоје Добривоје, Радован и Боривоје.

Атанасије-Таса је био
први болничар у Доњој
Мутници. Медицинска зна-
ња је стекао у војсци (слу-
жио је у санитету) али је ње-
гова спретност у пружању
прве помоћи била драгоце-
на. По њега су долазили чак
из других села, као да је ле-
кар. Таса је и вадио зубе. На-
рочито деци, којој је као
"анестезију" давао - мед!
Знао је и зидарске и стола-
рске послове, плео је корпе
од прућа... био је један изузе-
тно спретан и вредан човек.

1 193

■? II

ri<л «jf <■*' O

гбГј кj « š tn <0 d j!
o> o at <л
t OX I
o>

Г5

т ItlЧ
(1 □ ◄ ■u «<j •hi

ffifjo т~~t ZT~
? # Д1?
|fg1ra »О-> ®Сдз X§
Xsl
o 0 JS|sI? 4 SsfCM <3
d?
ДЈ2лS dl
co

h
Et_ _r
t, I li«О<х0 ОSX:тЈ

«в I ■£-$ 1 š 1 2Žг-S5-
«f'o> Ls1š° 5®2
Sif l c
h1’ Г5 <
29 cn o> Shg ■’
2«gспм cd нhi 8 нc CT> (O zj
=5 5 2®
CD Sgf S5
У и ii fcS« ш »J«5
z' ЧЈ i’s S? QC <S2 =« *“ <в «2
aх
II *«55 2 хо ~TZ 5§-

tz ~т~ т т~т—г~ZE_ J _£_◄ O◄
t_
~T~ —г

ZZE

■н f h »§ 5|SS c<odoiob.>. <0 J
„бз «-<о ш
°г х? 1.4 ht <8 co ~s
II . <о T2
hl Hl o>d <0 5I *1
gs S3 и2 C
o^® 2 2. «s«> °?«£ °’«б
-»◄ TZ
ОЧ h ZF
т ~т т— □CZ ~г
I zzc

cПj) .«сч

2 u>
<Đ
sCD cSo 5.
т- ПЈ
s| i® £■
Id 3’1 o
« *-0.
o" ŽS
fб $S«s s < ◄ 0.
±"t J
т“t ZJ

§ 00
«2
w> =§
<0
CD§> с£
S’tCD . Ф o*~CD «
=s««
s QС
IIга q x-t □г
1 ti I мe =« 5•e® “■«
£ « 1 ZE J~
ZE

(s јT?J fl
X
n
o«oi
X
5.S
S: S;
Iji
оX> аs> s з .1 SI 6
6 XQ I
If* а> а> гз
g а>С: d?s а х
o3 I o II g?£ssc II
н а. Xo« бЛ
“t =E _Ј
s т ZZF

5 а> s ss ih* <•> а8> и сч
аn> а>
а> та>- пз оа а> h5
IS
нO« f! ".3? o » hh£ - I х‘5 $
чI S?
m« чг g. 1 OXi
ZL 2o o®
□Z SŠ5
z *◄ 1Д т_ j
XO«
? сoo>ч> ТГ
w> г* ril Г. sl 5cs s.O§и5 šHiltl
<<„чч»«<<gi5 coo, х «6 O) 0 оа<>сr*S>* ч 5s2ј?|
?1 <c n <\
ст> . ill ГЈ <- X CM O) а> - Ч« s| б
о> гг *<
*“ ш SsS ’o’. шfl t
I oS gsО-Х
stx a»3^Ss г! cф ;-“i »n zrЧ« s8iа Đ * Ф•H iii гfidStНi?as «1;s-i§»i
Hад. ^◄^ п =<4
ol 1◄ <3*U T Q.<c о
_r 1 ■q
=« c«
3Z zt с *◄ а
L) _L t п гЧ
1-L~t ___i
sаcсаoб> <o S8»5 <0
ui
S|«6 -X o а> g§ 1|| d 3S ii s8.o>
X* iii а> »2 co
а> .1*o--- g<т®аa iSd 0 d лч
jo r‘c кž«i ?5S ш <o II oo
ш*“ <aх®- g5 hi “■« s а.
<□ х 9« =« =5s«sЧ
m«<oI-£ ■*« «•◄ ~г r
*«_:x §5 ~c =«
~г =E zr t ZE —I—
T~ г

s X
®
RS
d
ti?г ■аo>
c з

*◄ S I

~ t ZE m◄

ZZF

X

dS

«t

"j

s«

zr

a

Мисини синови Taca, Васа н Добривоје с породицом.
У горњем реду су јетрве: Васина жена Николија, Тасина
Добрија, Тасина ћерка Ленка, Радованова жена Милица,
Борина - Гора и Добривојева - Мирослава. Први дечак, са
шубаром, је Чеда Радованов, дечак са шеширом је Милан
Тасин, а девојчица с марамом је Добрила Радованова.
(фотографијајеиз 1937.)
196 Г

Бора Ружић, дуго-
годишњи шеф железни-
чке станице у Параћину.

Јеремија Ружић је био
снажан, спретан и наочит.
Служио је краљеву гарду, а
отац Јоксим је продао нај-
већу њиву да му купи најбо-
љег јахаћег коња (кобилу
Сојку) који је могао да се
нађе. Био је званично најјачи
у целом пуку и најбољи јахач.
Живео је 90 година, а при-
чало се да има два пара сиса!

1197

Зорка, Дана и Стана Ружић с мужевима Дракчетом Вучкови-
ћем, Бором Миловановићем и Жиком Вељковићем. Снимак из 1938.

198 Г

НЕШКОВИЋИ

Стара, имућна фамилија, насељена у центру села, с
обе стране главног, "Видинског пута". У свим генера-
цијама су имали добре домаћине и познате мајсторе.
Славе Св. Василија (Новугодину).

И Нешковићи су, попут Миловановића, од давнина у Доњој
Мутници и сматрају се староседеоцима, иако славе славу
карактеристичну за досељенике с Косова.

Родоначелник фамилије је Немања - Нешко Петров (1773.) који је
имао синове Станка (1808) и Радосава (1813.).

Један део фамилије потиче од Саве Радосављевог, кога су тако
звали по деди јер му је отац Петар рано умро, а мајка Анђа се преудалау
Сибиновиће. У овом делу фамилије су: Милен Светисављев, Гвозден
Нешков и Радомир Миленков. Они су међусобно у већем сродству, а из
тог дела фамилије је и Гвоздена удата за Саву Живковића и Јела удата
за Рајка Секулића. Овај "крак" се завршава женским потомством, осим
код Зорана Радомировог који имасина Стефана.

Други део фамилије потиче од Јове Станковог и његових синова
Васе и Станка. У овом делу су Добривоје Душков и Чедини синови
Вељко и Града. Ови Нешковићи имају мушке потомке у генерацији која
је стасала за женидбу.

Нешковићи су некада били имућни пољопривредници и занатлије.
а данас им иде од руке приватни "бизнис": Добривоје Нешковић власник
је стругаре, Драгиша Нешковић развио је најбољу металопрерађивачку
радионицу у широј околини (у складу с породичном традицијом у
занатству) а Љубиша Нешковић познати је власник приватног преду-
зећа са широком лепезом делатности.

1 199

Са сахране Васе Нешковића 1943. године: Његова
удовица Вида, син Чедомир, ћерка Вула, затим зет
Драгутин Стајко (Ђорђевић), Васини унуци Града, Вељко
и Добра (који је умро млад). Последња, са белом марамом,
баба-Крстина Миловановић (мајка Чеде Мењиног).

200 Г

Г '■

... ' / . i'" Нешко Петровић
V .'W (стоји) с оцем Милова-
иом, ћеркама Милевом
и Милосавом, и очевом
трећом женом Данком
(која се удавила у Грзи).
Милован и Нешко имају
браде (а Данка црну ма-
раму) јер су у жалости за
Нешковим млађим бра-
том Миланом. (Фото-
графија јеиз 1938.)

Вељко Нешковић (1934.)
оженио се Милојком Ружић
(1933.) која је, као и већина
девојака из ове фамилије,
била права лепотица

1 201

Нешко Петровић, албантин Милан Петровић
(поткивач). Његов отац Ми- (1920.-1937.). Био је одли-
лован једини је у фамилији
Нешковнћ узео презиме Пет- чан ђак гимназије, са
ровић по дедн Петру. свим петицама. Умро је од
дифтерије.

Светислав Нешковић (1910.): његов део породичног
стабла завршен је женским потомством.

202 f



r x'g fs

cz o>
e’”

f s

o> CD
U5
O> сoмo <£> s šч:
o> OO
s sСП« O> o>

5u3 cjf x~ | oš
ow
I 5
sl _x _ш

o» т т

"х sl -^c ц£Оф c*> s ст> s
o o> o> o>
ro § ■gi iifljl o>
o§> ro aro" «Г s5
>C 03 з! X 40 <1 1S
m'CC' až
3-OJ o-S o> C; ’gff
cx<4
2 'х* Ct< o
o '=£ I

«=ГЧ

o I
O)
к

o>

X s 1?
io. 01
го i§& т- ПЗ S.
«'o§: s.i -$.
5 g.SS oo“o*
II
0Q -4
s<£>LдQ лg-
f
ii
ш' ■s- IjC d i* §S-4 4qš>о s
пз 8- ZT -4
1 ti CO ^5 Ни ill§
£ Го ГО CQ
•g-s g I sm2 пз
LQ ¥§ д
ra jli o 5
o
Z та т
cn &ro
JQ- cmo см
X
см cC£o> |
ro ^2
<£> £ оГ’

co ro <5 I
CZ
s" o 1o Q>

J2 <5 co
■^- ca.
I
Sfž

<2 Г§
5s
б. oo
»— QJ
8. s'
qs s
m
<u

S
1C

X cd o
CQ
O co 1
o «2
S o
<D5X iF
*-
2

3 t«ro" •

CD -X gX™s

?ro~ zr s

см zX SgO) O> co ra E2
<D
CD ^!S™ .fis£ž'«- iof 2X§
S^-5-
;-s Q- ◄ 2
l :co ◄
х o> I ZE
X LQ

u

t

-X sro'

d”-g« X
<il sccс*тo>* ui ■ §?
fo»
2◄ sj •^- 03 Т— 03 d. £И2i 4i
ill X Q> Š
CD o.
■»— ra I X 0.0
£о_ го X su
-\O га y» I!m
m R га \O Х) Q &8..S
§■^5 о
X 2 <! 3s S5
X cS ◄ £«
л<о L-

О LQ I —t— т
CD
-X
га ој
i -X | §- <D 8o> § i a|
-X . CD
1. °-|s So
s<3m' § s— & i S5 о.
◄ 2 X сл
5ro o> L_> gi 2i'ls
хo> rхa crr ra
O◄ iig.
os'đX o>
m 1 JFСС E ◄

i 1 u5 "g
§х
r<
co sItfls> sfc.
.» S
CO< li“'f
ii£ fh
“<? ra®
." s
2◄
O 'п

2*5

3
•?? ir
4C 03 tn
Igt . g
I
ћ|
hl м<11o о10 gs5^™™
.5, ?5

ZI I

cd §

<§co o£o5
CO

m~ CO co

ro т— OJ
o го" та

22

ЗЕ т

s»
зS'SB-

£◄



МИКИЋИ, МАТЕЈИЋИ И ОСТАЛИ ЧАБРИЋИ’

Родоначелник фамилије је Матија Милошев, рођен
1797. Свака грана родословног стабла има другачије
презиме, па и "гранчица". Имају мушке потомке скоро на
свим наследним линијама. Славе Св. Илију.

Према причи која се усмено преноси, дошљак Матија је један од
тројице браће који су у XVIII веку живели на Косову. Имали су и сестру,
коју је затражио Турчин, а отац је одбио да је уда. У страху од турске
освете породица се иселила - један брат се тако настанио у Доњој
Мутници, остали у околини Јагодине.

Матија и Стојана имали су три сина, Радојка, Милојка (Мику) и
Радивоја од којих је настало бројно потомство и једна од највећих
мутничких фамилија.

Од њих су настали Радојковићи, Матејићи, Чабрићи, Микићи и
Радивојевићи.

Број потомака у најмлађој генерацији је мали, као и код осталих
фамилија, али има мушких наследника у свим огранцима, осим код
Станимира Чабрића.

1 205

Интересантно је да су из ове фамилије два доктора наука,
Властимир Матејић и Бранко Чабрић. Одлазак на "велике" школе није,
ипак, карактеристичан за ову породицу, чешће су се везивали за село -
занат или пољопривреду. Имали су и неколико железничара.

Из ове породице је познати столар Драгиша Радојковић ("Гиша
колар"), као и приватни превозник Душан Радивојевић-Аља. И сви
остали припадници ове разгранате фамилије успешно се баве својим
послом, како приватним, тако и они који су запослени у државним
предузећима.

206 Г

. '■ 5 ’

Лово каплтлло

Хллдлн НЗВОР

Топли II3BOP

УспопЕна
из

Врњачке
БањЕ

1940.

Станимир (1897.) и Зорка Чабрић (1896.)
у Врњачкој бањи 1940. године.

] 207

Драгољуб и Славко Чабрић

Драгољуб Чабрић у војсци
(Аутокоманда) у Београду, 1940.

208 [

Властимир Матејић
као дечак од 10 година

Чеда и Славна Матејић са синовима
Живојином и Властимиром 1958. г.

1 209

Љуба и Дева Чабрић за своју усвојеницу Симону
"довели" су момка из своје фамилије, Драгољуба (Ста-
нимировог) Чабрића, тако да је Симона имала исто
презиме и по родитељској и по мужевљевој страни.

Милоје "Аља" (1903.)
припада делу породице који
се презива Радивојевић

210 f

нzz s i

иw I
ž-
03 E

p

s-

8=

г E 2L_

►ш

и IIp
FS 2 8
£<л S
<7> hj
op>

12 ZL г~

tss o

f t иИ? t“Iт> a>л>i £58 • toš
0
ш0

zcјГ гц

3 zz r5 ►l3 шo
®
o
ч иZL_
M У
a> ,
I Mlf н sfš ag>-?o<>
ж
<o
i 1£5°
sш
3 г~ 1 £Z fX ~1
F- i4ls1
►o o° ПЕ ►l3 х ►ш вr I
o«
ii Ž-ž’i asE оšш-i Iš ii 5
0>
“s <o s“ 8S
o>
8S _s

^СЛ Q3<£>
г i 0/11 £00
•ш8.

ГX г~ Z3_ _JZ 3_ X
и Isl I”s8f
o1 ■?► ш ► Јз
tiS-S ■®
?h ► & ► сл is’ž 2
Sfg
P !P§“"f.SHgž"S »sS и
?8 gig
iI 2
* s i*
až cn _X ?1 88
žS р5 -*-£ s
s§
ј I i ?0> GJ §■

ž__ a■
~г~ Гl
ZГ
f«s 5 & Јз
5 5o* £ ► т,
I н1Иs -тз
л.■O o> 50> ž ®

1У ЈО ® ш !*
X
S3 if S<o ш s io I8 х
<o cn p i г . 1IУ_
i 3 ’ž s<o
<л ш <O
«_ ш

tt w£2
■O
o
i01 -* <D -*
g8 ■g 8
ii' •& p

<■>5

£ ~т

|š

5S *gsg-
S-" s —»
f\> 00
oo ГО
cNn> м

X г rz 1 1
»i š»s к► o
fo

Xs

6 _0>
o

2 cслo _c>
N3

сп

co (Л
сл <0

£Z X. tT т х

s® ► ш i! ► т; 13 »°
ZP 00 .hs.s
l! нI8’ -* *0 II 5
ЗЗЈ
P» т, fcS • §■ Ss

Г ~l Ifs jl ss®

pi и г~ 1 i X1
gh
► 13 ► Зз sl h► от ►s
S>8
tf 11o 3- f I нS s2

’i ШЈа Q> rs>° i-
зSS|
Ž <0 •®

8 1 1 25
CD •
г г 7" 1 г <Л
г 3I I ZE
iflr и~Г~ ' 1 II 0► от ► от
► •а ЈЗ <1 Itf Tf► от ► ►s
?г ?н S|a.
“i S? h3“ ■re?F“ i8S X ш а?? iflll|
■S “S 5-- _o>._» О о> !•; |ž? g-S s
s §r ž» г
5 <8з8р SS ?8 š ro
K'
г p> «0
г~ т~ X ~з
►ж J 8

c_ 1 г XZ
fl is O ПЈ ш
ii :□ « ► J3ri!I s_3o>
Sg iP I I» p■g •O
il _»ž £лŠ3SšS« tq/S is
o 0> h У flg£-о> 0ш>

Qn> -* јо I ž8 gS“ <сп0
§9“ h£S'g ■O hgж<0 N> <cn0 ~ТDзQш —
Š s <cn0
м <сл0
s£ ||ži 8~ • «0
11 pG>
s’

г~ г1 IZ Г 1
fs 4f sш s s?

X£ I IŽ
<0 š пз jo
00 io co cn

sаз

МИЛОВАНОВИЋИ и КОВАЧЕВИЋИ

Разграната породица с пуно мушких потомака, од
давнина склона занатству. Најчешће остају у селу, мало их
је у граду или иностранству. Девојке су им се удавале, као
по правилу, у друго село. Славе Св. Василија (Нову годину)

Ни најстарији Миловановићи не памте приче о досељавању
њихових предака, тако да се може закључити да спадају у ретке
староседеоце у Доњој Мутници. Малу недоумицу изазива податак да
славе Св. Василија, крсну славу коју славе дошљаци с Косова (Св.
Василије је слава града Приштине). Међутим, пошто је слава могла да
дође у ову породицу и другим путем (усвајањем, из захвалности или
поштовања, женском линијом...) не треба одустати од тврдње да су
староседеоци.

Према попису из 1833., Милован Вукашинов (1793.) је један од
четворице Вукашинових синова. Остали су: Милоје, Миљко и Марко, а
према положају кућа и гробних места, претпоставља се да од њих потичу
Миљковићи и Милојевићи. Припаднике ових фамилија зову
“Вукашинчићи”.

Низ све три линије родоначелника Милована, преко синова Петра,
Раке и Радосава, Миловановићи су увек имали много мушке деце, атек
понеку ћерку.

I 213

А те ћерке, углавном јединице, удавале су се обавезно (скоро без
изузетка) ван Доње Мутнице. (На пример: Софнја Јовина, Софија
Марјанова, Кадивка и Рајна Микине, Ленка Миленова, Каја
Милосаву Марковом, Зорка Тозина, Ковиљка Дилетова, Смиља
Чедина, Душица Вељкова, Боса Драгина, Верица Стевииа, Боса
Тихомирова, Олгица Лањина...)

Радосав Миловановић биоје ковачјош у 19. веку, пасе од његовог
сина Филнпа, званог “Вићица”, овај део фамилије презива Ковачевић.
Фамилија се данас свела на једног мушког наследника, Слободана
Фићиног, и наћерке ГрадеДамчиноги Моше, Мнлутиновогунука.

Потомци Радована - Раке (”Пржићи”) задржали су презиме Мило-
вановић у свим деловима врло разгранатог стабла, тако да су сви Ракини
потомци - Миловановићи. Има их много и у најмлађој генерацији.

Потомци Петра Миловановића, најстаријег Миловановог сина
(1818.) нису познати. Трагсегубиудругој половини 19. века, код његових
синова Јаблана и Василија. Они су вероватно рано умрли. или су имали
женско потомство, јер би се знало да их данас има. чак и да су променили
презиме.

У свим генерацијама имали су много деце, осим последњих година
када се и на селу усталио обичај да млади брачни парови имају двоје деце.
А некако тада су и код Миловановића почела да се рађају женска деца у
већем броју, па се породично стабло сужава на свим изданцима.

За Миловановиће је карактеристично да су били занатлије -
абације, ковачи, касапи, ћурчије... Средњег су имовинског стања, нису
имали богаташе али ни пуку сиротињу. Није велики број оних који су
напустили село, јер нису баш ишли на “велике школе” (с изузетком др
Томислава Миловановића).

214 f

Дева Бошковић (1875.) удала се као млада девојка за
20 година старијег удовца Мику Миловановића, што је за
оно време било право чудо. Мика је већ имао ожењеног
сина Васу, који је био Девин вршњак, и снају старију
годину дана од Деве! Дева је рађала децу истовремено са
снајом, па су братанци и стричеви били истих година. Ова
разлика за читаву генерацију између Васиних и
Крстивојевих (и Добривојевих) потомака протеже се до
данас. На слици из 1942. (на Марковдан) су: Дева, њен син
Крстивоје, снаја Крстина и унук Стева. Девојчица је
Петројка, Крстинина братаница.

1 215

Породица Миловано-
вић имала је пуно занат-
лија у свим генерација-
ма: Дракче (Милути-
нов) Ковачевић (1924.)
био је шнајдер, Сретен
Миловановић (1913.)
ћурчија, а Милосав-Тој-
ча Миловановић (1908.)
опанчар.

216 f

Добривоје Миловановић
(1904.-1973.) са унуком Вељком.

Душап-Дуца иМилан
-Лања Миловановпћ

Дракче Миловановић Традиција служења војног
(1945.) међу првим Мутнича- рока у гарди код Мутничана се
нима се отиснуо у Шведску. одржала до данашњих дана:
Владимир Миловановић (1971.)
као гардиста.

1 217

Обе ћерке Ћуре Голу-
бовића (Зора и Љубинка)
и тстка (Драгиња) биле
су удате у Миловановиће.
(На фотографији из 1950.
Ћура са женом Десом,
ћеркама и унучићима
Ковиљком и Вељком.)

Милија Миловановић (на
слици са женом Станијом)
најмлађи је син Тихомира
Марковог.

Драга Миловановић (1930.) са
другом женом Браном. Деца су:
Драгин братанац Вељко, ћерка из
првог брака Боса и син Бора.

218 Г



? <2 3? Ia g
o> 8
? 80)
d5 2 ii itS х* мI
pЈ| !
<5 -8» m
н
I
T2ZEZF" ~t ZT

?I кo> <•» i <2 ui c <b s
иII« sri ?3 г
o> I 0> 0> ! 01 o>
h
_o_ г e" х' х' eI

I ii ra' ž~ Ss 8 s
5 ŽS
СХ ZT i тe £« 5 $
m«

~TZ ZT" т Нгт~

ui 5 jl ! <b CJ .0 ?.
01 §п !i
sls 5e*2 I šisf = гk?Šoi
21 ».--s<0-gct Л
’-.tf V- пз ZE
il IIdo 1» 3 л ii 1Š1 ŽOS
g5 £ X Фч l8o>
o« m *◄ i X 2 XX a«
đблhг
Л2 —U н 8*e *g-.i*3ч ZZJ-
m4 E
—c

Q I л8g b| h~’ ®
0»1-ЦПЈ> Г1з s. §®i
JI «◄ 8S jo t|I| ji*" e e
”.хб ”-.5 S’t
«8 Е<ЛЦЗ e ■| I
i«£
4 нx‘e Fa. 5◄ le? s rCa o §
t
i§ I§ s
~c ЗЕ
t t ZJ* I т zzr —f— t~ ~т

if 8 o>
s«° ?
<л S 0 i?ls Q
39
co 5
Lлг
ii «3
<3 e гт~
3U
л li ha« s5
TZ ~~г~ =« Oi o«

—t—

3 00

li 1 8 e5
s
i 1oa S0. 553
~т
ŠP —uz

нS s

«> o5

£ 1o

°1

u> <0
с<тD> CD
CT>
š
•
c
I O.
2 2

д t r, zУ

см ст> 3I
<71
3 £ u> ст> s8 «2 i м2 3
х* SSi
ст> S ст> 5a <Т> ст> ст> X4
У$ s t 27
х ст> t= s•" <0 1
s
2 z' хJ i
нs х i§
išr | se CI
1Л £
m2 o< z
uст>> г V, т
t ZZF д
1
ц?} <s з ž d ui o tiš »З2з
O •“ СХ il h<e
3« It з!§ s 3 ?!
s2l| ст> ZT с£1 =<
®4 o ZZE
HiiSjo X п>
±7 ~т t 1 нa
i? G &o
1 =4e 2 ч<
Уаs2«e=s o < “T rzr
<■< II I
__ t —t
Л~ 44 'a •1 х .1i«=
ст> ?g
a><3 TZF ж Z Sm
£°- fo
2l i Лsil šs fl•“ <0
a? i I =5£c S| |
Ii <o 2 LA <b 2 ZZF“
ZT Z
1? X<n <oX> С_Т
zi I
“TZ —v •

I ii н1 I «I S3
o 52
8 а*ф8Sisi ■ i’
š?
m2?г?§ ts s°!»
1Ц
55g
ш4 04
m4
ZT 3
—т~

н<0 u>

s* <og

->◄ CO 1-
®ф
~г
S«
Г~
Z7"
<м

ifs 5■ Sп>

f

o

I3

co



РАДИЋИ ПАВЛОВИ

Најбогатија породица у XIX веку, власници прве
воденице у Доњој Мутници и првог електричног млина.
Староседеоци су, генерацијама нико не напушта село.
Славе Св. Арханђела.

Радићи су стара фамилија. ни најстарији припадници се не сећају да
су им причали о доласку на ове просторе. Чињеница је да су имали
воденицу на локацији где се сматра да је у средњем веку било село, као и
то да су воденицу имали тако давно да је у то време била једина од
Параћина до Извора.

Поред воденице имали су и велико имање - њиве, ливаде, винограде.
Из пописа имовине и лица из 1863. види се да су имали имовину у
вредности 377 дуката и да су по приходу спадалиу VI, најбогатију класу (у
коју су спадали још само Ружићи и Бошковићи, али су они имали мање
имање од Радића).

У вези са добрим имовинским стањем Радића и данас се
препричава прича (више шала) о настанку породичног богатства.
Наводно, још под турском влашћу, када су се тек стицала права над
земљом, живеле су две сестре младе удовице с децом - Вемија и Рада.
Вемија је чувала образ и клонила се мушкараца, па је њеној породици
турска власт доделила најгору земљу далеко од села, на обронцима Бабе
(где, заиста, сиромашна породица Вемић има имање) а сналажљива Рада
је била «дародашна» према Турцима, па је себи и својој деци осигурала
најбоље комаде најплодније оранице поред реке. Иако у њој има пуно
духа, ова прича сведочи о зависти којој су од давнина били изложени људи
који по било чему одскачу од просека.

] 221

Радићи Павлови имају по једног мушког наследника на врху
Маринкове гране (Дејан Драгишин, 1980.) и на врху Ивкове гране
(Михајло Драганов, 1998.). Трећи Павлов син. Стојан, умро је млад па
је оставио само сина Аврама, аједини Аврамов син Вула није имао деце.

Обе куће Радића Павлових које имају мушке потомке опредељене
су за живот у Доњој Мутници, па опстанак презимена није дошао у
питање.

Овим Радићима припада Драгиша Радић, власник предузећа
«Доротеј».

222 [

■i

I

rip

Радомир-Домче Радић (1878.-1956.) са женом Милевом и ћерком
Калом која јеумрлау 23.-oj годиниодтуберкулозе.

Бранко Радиђ (1926.) наставио је прадедовску воденичарску
традицију: имао је електрични млин, први у Доњој Мутници. Овај
огранакРадића је најбогатији(Компанија "Доротеј").

1 223

Браћа од стрица:
Миленко Урошев и Ми-
лен Радомиров (Мика
Домчин) 1940. године.

Део стабла који потиче од Павловог унука Петра завршава се
једним мушким дететом, Градиним унуком Михајлом (1998.). На
слици су: Мика Домчин (у средини), Раче Рајковић и Микии син
Града. (Позади јеМикина жена Станија).

1 224



Радићи Павлови

Милан, 1848.

Маринко, 1822. Тома, 1850. Милосав- Мила, 187
АДуда, 1822. Станија, 1951. —» л.(1) Марица

л(2Ј Рада

* Мирјана, 1854.

Ивко, 1830. Симона, 1857. Радомир-Домче,181
лМилена, 1826. Петрија, 1859. дМилева, 1892,

Павле, 1799. (из Ппане)

Петар, 1859. Урош,
лРадојка а Милојка, 1903.

(из Плане)

Стојан Аврам Милутин
м лМилана, 1840. лДраголица

Поповић

Стана

Анђелија - Ђиле
a Милен

Миловановић

Вукашин ■ Вула, 19<
* АМиленија

(из Извора)

Кадивка
(удата у Шалудов;

Светланка, 1948.

Бранко, 1926. Милоранка, 1950. Сузана,
* А Ленка Ружић, 1923.
f* 1978.
Радисав, 1902.
*■ АВукосава Лепосава ** Драгиша, 1953. -н Снежана,
• Појка, 1924. АлЗЗоорпиициа БPnоiшiiKкnовић 1979.
Нешковић
„ Дејан,
. Радунка s 1980.
а Стојан Ружић

Талка
♦ (удата у Мириловац)

Чеда, 1900. Јагодинка

* (уиро у во/сци) л.(1)Дракче ВељковиТ
АВелика Марјановић а(2) Милан Јовановић

Катарина - Кала, (1) Драгица, 1949. Драган, 1975. Михајло,
* 1 1925.- 1948. • (удата у Плану) а Снежана 1998.

Милан - Мика, 1921. (2) Града, 1952. Милојевић
t а(Ј) Моравка дСлавица
Данијела, 1978.
а(2) Станија Слободанка
* дГвозден
Милена
• (удата у Плану) Драгољуб, 1953.
(“Дракче Перџа")
Миленко,1923.
• АМилосава

Душанка, 1936.
Дома Радојковић

Мирјана, 1942.
> (удата уДреновац)







РАДИЋИ МИЛОЈКИНИ

Сродници Радића Павлових, али далеки. Имали су
трећину Павлове воденице у време када је она била
једина у селу, из чега се види сродство. Имали су
ковачницу и неколико добрих ковача у фамилији.

Ови Радићи потичу од извесне Милојке која је била двострука
удовица и имала синове Миленка и Милана између којих је било 15
година разлике, па се може закључити да су полубраћа (од два оца).

Обе куће Радића биле су у XIX веку врло богате. Кућа Милојке
Радић била је одмах до куће Павла Радића, а једина мутничка воденица
("Радицка”) билаје подељенаизмеђу ове две породице Павлеје имао два
камена, Милојка један. Подела воденице у то време није могла да има
други основ него наслеђивање, па нема никакве сумње даје један од два
Милојкина мужа био брат од стрица Павлу Радићу. (Ако се с пажњом
проучи попис становништва из 1833. под редним бројем 31 и 32 и попис
становништва из 1863. под редним бројем 44 и 45 овај закључак се
намеће, а отежан је чињеницом да у оба пописа Милојкини мужеви нису
били живи.)

] 227

Дакле, две данашње велике фамилије Радић су у сродству, али врло
далеком (као Миловановићи и Миљковићи, Марјановићи и
Крсмановићи, Симићи и Ракићи...)

Данашњи Радићи Милојкини представљени су само преко
потомства Милојкиног млађег сина Милана-Лане, и то преко његових
унука Боре ковача, Тисе, Милисава (Миле-Ћопа) и Чеде ковача.

Најмлађи мушки потомакје Алекса Момчилов (2001.)

228 Г

Радисав Радић (1922.-1945.), најстарији син Боре
ковача, радио је у Сењском руднику. Комунисти су га
грешком извели с посла и ликвидирали, јер су на списку
"народних непријатеља" имали много старијег Радисава
(Милиног) Радића који је друговао с четником Ромићем.
Недужни 23-годишњи рудар Радисав оставио је жену од 20
година (Станију Петровић) и деветомесечну ћерчицу
Стојанку коју су очували баба и деда пошто јој се мајка
преудала.

1 229

Свиданашњи Радићи Ми-
лојкини су потомци Радоја
Ланиног.

На слнцн је Бора ковач.

Мирослава, жена Боре ковача са унучићима од најмлађег сина
Драгутина Богољубом и Бојаном. На слици је била и њихова мајка
Дана, али је Драгутинова друга жена Лепосава исекла њен лик!
230 Г



4С |С •g а>
f
1X Q> ra
I i.8<3 3-
CD 1 1

s§ н <O 03 o
S-s *£
ZE
-^c
o

сч а.
CJ »-
<П

s‘f

oX
X

—u у tz г~ ZJ
I

§• оS" сб
б
§ $X O
ео <•* 2? СЛ СХ
5 <O X ■»— а>
11б| S g- сS2 1Л03 X
I® iнi
iti |ss§«3
EŽ.

I iI Т

£m S
tn ш аcm>o
X co rma" со
ој. co
<о
о бo co~ о S_
š
u? cC X 5 2
t
нE S t И ZZ JL
х Ут
аб
X m cn
X ^oi
X СХЈ
co -S
’o1
o Ss
X
I 55
sX co
2 X LQ
X
=*◄
jC
__ t
Xч
cu s

co

ш'

5~ 231
Cj

2

Ss &fe с£ст>
|8 S 01
=3

~т~ I ZL

B R g- ■g; g& co
ao
. Q> ст> o I i!О. -O_ at

CrO- мCоt m сoiтno*

glf Š<
Sg ?-S-3 o
§<s& ši
5S o
E ■< £* 2

ZZJ r I

3I S ■g: Sx
38
I?H <XJ
ld ii
<O X 5
сг< аб
0*2 m S
t Ш од zrСХ^
s Xs
Xo £1
1
Ii Io _J! s0> мсmт» 53 0g-s
ž
• CQQ “F<~> ~ s-Igsl.>г- <o žf ст> o> is
r~~. 0o0 - <О -
Ui1 <0 ohs Г= 11
<“> 5Sх
=£< g?8 О.СП1 •
CT» X Pl
3 S.SS iii
»g =i= =◄ б™”
3> _r
ŠS.®ž i
ifi
Г

s-к §§ .1

,o <1 ■v-I

Sc;o5*e| fŠ . t|i

o ^4

S5g _r

QHO

<o
о_Г

z^-

232