Kutija za snove - Nora Roberts

sarkazam koji joj je izbijao iz glasa. "O čemu ste ti i Voterstoun razgovarali kad sam sa Fajnovom sišao u prizemlje?" "Oh, o njegovom sinu. Brenon ima šesnaest godina i dovodi ga do ludila. Ofarbao je kosu u narandžasto, kao šargarepa, i odlučio da postane totalni v egetarijanac - ako se izuzme pica sa sirom i milkšejk. Svira bas u garažnom bendu i kaže da hoće da napusti školu da bi se posvetio muzičkoj karijeri." Eš se nakratko zamisli. "Rekao ti je sve to?" "Sve, a onda smo prešli na njegovu kćerku. Džozi ima trinaest i neprestano lupka po tastaturi razmenjujući poruke s drugaricama s kojima se u stvarnom životu rastala pre samo deset minuta. To je sigurno opako iskustvo - imati dvoje tinejdžera u kući." "Mislio sam da je on tebe ispitivao." "I jeste. Mislim, postavio mi je neka pitanja, ali nisam imala mnogo toga da mu kažem. Onda sam ga upitala da li ima porodicu. Sigurno je teško biti policajac, naročito u Njujorku, i uporedo voditi porodični život. Osim toga, svesno sam ga navela da mi priča o svojoj deci da bih skrenula misli sa onog što se tamo desilo. Znaš, bilo mi je drago da vidim koliko voli svoje klince, samo što je trenutno zbunjen njihovim ponašanjem." "Kako meni nije palo na pamet da se kod Fajnove raspitam za njenu porodičnu situaciju?" "Ona je razvedena i bez dece." Lajla odsutno ćušnu olabavljenu šnalu nazad u punđu, zaključivši da je to jalov trud i da je možda bolje da raspusti kosu. "Ali trenutno se vida s nekim i to deluje ozbiljno. Bar tako Voterstoun kaže." "Samo da znaš da planiram da te vodim na svaku koktel-zabavu i policijsko saslušanje do kraja života." "Nadam se da ćemo smanjiti učestalost policijskih saslušanja." Htela je da ga upita šta namerava da uradi s tim jajetom, ali je zaključila da zadnje sedište taksija nije najbolje mesto za to. "Jesi li stvarno doleteo helikopterom iz Konektikata?" "To je bio najbrži način da se Endži vrati u grad. Imamo platformu za sletanje iza teniskih terena." "Nisam ni sumnjala." 201

"Treba da joj se javim", dodade Eš, izvadivši novčanik dok je šofer skretao na ivičnjak ispred njegove kuće. "I svojoj majci. Time ću obaviti veliki deo posla. Čim joj ispričam šta se desilo, ona će to razglasiti svima koji treba da znaju." "Planiraš li da joj ispričaš... baš sve?" "Ne." Eš plati vožnju i otvori joj vrata. "Još ne." "Zašto?" "Jer sam rekao Viniju za jaje i sad je mrtav." "Nisi ti kriv za to. Stvarno nisi", odlučno je rekla. "Oliver je nabavio to jaje i on je radio za Vinija. Štaviše, nabavio ga je dok je radio za Vinija. Zar s tvarno veruješ da ta žena ne bi... da to ne bi uradila čak i da Viniju ništa nisi rekao? Ona nije mogla da zna šta mu ti jesi ili nisi rekao, ali je garantovano znala da je Oliver radio za njega." "Možda." "Ne možda, već sigurno. To je čista logika. Ako izbaciš emocije, što je teško učiniti, stižeš do sušte logike." "Jesi li za pivo?" upita on kad su ušli u kuću. "Naravno, pivo... Što da ne?" Krenula je za njim ka kuhinji. "Eše, kažem ti, u svemu ima neke logike, a ja sam verovatno prva stigla do toga baš zato što nisam poznavala ni Olivera ni Vinija." Zastala je dok je on uzimao dve korone iz frižidera. "Hoćeš li da čuješ moju teoriju?" "Naravno, tvoja teorija... Što da ne?" "Pišem ti poen za duhovitost. Dakle, logika nam govori da je ta žena poznavala Olivera. On ili Sejdž su ih te noći verovatno pustili u stan. Policija kaže da nije bilo tragova nasilnog ulaska. U njegovoj poruci piše da je imao nekog klijenta - a to je sigurno bila ona. Možda ju je upoznao preko Sejdž, jer se meni čini da je Sejdž bila glavna meta. Ona mrtva baraba... to je sigurno bio tip koga sam videla kako je udara. Ali ona nije mogla da mu kaže gde se nalazi to jaje jer joj Oliver nije rekao. Kako ti deluje, bar zasad?" On joj pruži otvoreno pivo. "Logično." "I jeste. Onaj siledžija je preterao i Sejdž je izletela kroz prozor. Našli su se u škripcu i morali su brzo da delaju. Oliver je već bio u nesvesti jer su ga drogirali - što takođe ukazuje na to da su mislili da 202

Sejdž ima informaciju, ili da će nju lakše naterati da progovori. Morali su da pobegnu s lica mesta, a nisu mogli da povedu Olivera sa sobom, i zato su lažirali njegovo samoubistvo. Žao mi je." "To je svršena stvar. Nastavi." "Mislim da su ostali u blizini da motre na situaciju. Možda su proverili Oliverov mobilni, videli da te je zvao pre nekoliko dana. Aha, pomislili su, možda brat nešto zna." Uprkos iscrpljenosti, Eš se slabašno osmehnu. "Aha?" "Ili tako nešto. Pošli su za tobom kad si krenuo u policiju i videli te kako razgovaraš sa mnom. Dakle, ja sam svedok, i to ih tera da se zapitaju šta sam tačno videla i koliko sam upletena. U svakom slučaju, njih dvoje - ili možda samo ona - potom odlaze do Džuli, misleći da ja živim tamo, ali ništa ne pronalaze. Ona uzima suvenire i stavlja prst na čelo. Potom ja dolazim ovde da se vidim s tobom i ona logično zaključuje da se nešto dešava. Prati nas i potom nastavlja za mnom. Onda se srećemo na pijaci i ja iznosim k omentar o njenim sandalama. Nešto kasnije primećuje kako zajedno ulazimo u zgradu Kilderbrandovih. Shvata da ima dovoljno vremena da se vrati ovde, da provali u tvoj stan i proveri čega tu ima. Ali ovde nije mogla da pronađe jaje, niti bilo šta drugo što bi je zanimalo. Možda se zapitala zašto si bio u banci, ali je zaključila da iz nje ništa nisi izneo, osim stvari koje si već imao kod sebe. Možda i dalje misli da si ti upleten u to - možda čak i da smo oboje upleteni - ali rešava da prvo svrati do Vinija." "Ako je videla da je bio kod mene, to je zapečatilo njenu odluku." "Da, moguće, ali ona bi ga svejedno posetila. Činjenica da je iz antikvarnice pokupila onaj Faberžeov komad sugeriše da je s Vinijem verovatno zapodenula priču o Faberžeovim jajima, čisto da ispipa teren. Misliš li da je moja pretpostavka ispravna?" "Kad bih se pretvarao da sam bogati klijent... da, i ja bih sigurno pitao za Faberžea." "Logično", potvrdi Lajla. "Potom je pozvala onog sadistu, ali on je ponovo preterao pa je rešila da ga se otarasi." Eš nagnu flašu s pivom, fokusirano posmatrajući kako Lajla vadi šnale iz kose. "U afektu ili hladnokrvno?" 203

"Možda oba. On je bio umobolni sadista, ali ona je predator." Zaintrigiran tom opaskom, pošto je imao istu viziju, Eš otpi još jedan sporiji gutljaj. "Zašto to kažeš?" "Način na koji je odigrala svoju ulogu pred Vinijem, šetajući po radnji, birajući stvari?" Pošto nije imala džepove na haljini, spustila je šnale na kuhinjski pult, prošla prstima kroz kosu, razgibala vrat. "Znala je šta će se desiti s njim - možda ne kako će tačno završiti, ali, Eše, oni bi ga sigurno ubili čak i da je imao to jaje i da je pristao da im ga da. Ona je kao pauk. Uživala je dok je ispredala mrežu oko Vinija. To se vidi." "Da, neosporno. Postavila si prilično dobru teoriju. Ne slažem se samo u jednom." "Kojoj?" "Žena-pauk nije klijent koga Oliver pominje." "Deluje savršeno smisleno da..." "Koga je onda pozvala?" "Oprosti... na šta misliš?" "Koga je pozvala kad je ostavila onog umobolnog sadistu nasamo s Vinijem? Izašla je da s nekim popriča. Koga je mogla da zove u takvom trenutku, dok su pokušavali da izvuku informacije iz jednog bespomoćnog čoveka?" "Oh... previdela sam taj detalj." Sklonila je kosu s vrata i ramena, utonuvši u razmišljanje. To nije bio promišljen gest, pomisli on. Umeo je da prepozna promišljene gestove. Podigla je kosu i pustila je da ponovo padne jer joj je prijao taj osećaj, to što se konačno oslobodila te stisnute punđe. Mada to nije namerno uradila, njen gest ga ošinu pravo u slabine. "Možda je pozvala... svog dečka", predloži Lajla. "Ili svoju majku. Ili ženu koja joj hrani mačku kad nije kod kuće. Ali... sranje! U pravu si. Pozvala je gazdu." "Eto, vidiš." "Ona nije klijent." Prosvetljena tom idejom, Lajla zamaha pivom koje je jedva okusila. "Ona radi za klijenta. Neko ko je dovoljno bogat da kupi to jaje - čak i da je nameravala da ga ukrade od Olivera - sigurno ima pouzdane izvore koji su ga uverili da je ona kadra za taj posao. Ako čovek može da priušti tako nešto, neće sam vršljati po Njujorku, 204

provaljivati u tuđe stanove i prebijati ljude do smrti. Unajmiće nekog da to obavi umesto njega. Dođavola, to mi je promaklo. Ali mislim da smo zajedničkim snagama uspeli da skujemo prilično dobru teoriju." "Jasno je da se njen poslodavac ne libi da finansira čak i ubistvo. Možda si u pravu kad kažeš da je Sejdž bila karika između tog klijenta, njegove žene-pauka i Olivera. Sad treba da otkrijemo kako su se povezali i ko stoji iza toga." "Eše." Lajla spusti pivo. Po njegovoj proceni, otpila je tri sićušna ženska gutljaja. "Hoćeš nešto drugo? Možda čašu vina?" "Ne, u redu je. Eše, troje ljudi je mrtvo - bar koliko znamo - zbog tog jajeta. A ono je sada kod tebe." "Tako je." "Možeš da ga predaš policiji ili Federalnom birou. Da to lansiraš u javnost. Da daš nekoliko intervjua, da tu vest objaviš na velika zvona. Da im staviš do znanja da si to retko i neprocenjivo blago predao vlastima na čuvanje." "Zašto bih to uradio?" "Zato što onda ne bi imali razloga da te ubiju, a ja stvarno ne želim da neko pokuša da te ubije." "Nisu imali razloga ni Vinija da ubiju." "On ih je video." "Lajla, šta kažeš da ponovo uključiš logiku? Oni su bili svesni - ili bar ona, u najmanju ruku - da će se njihova lica jasno videti na kamerama. Ali nije marila za to. Ubili su Sejdž, Olivera i Vinija zato što su oni ljudi koji to r ade. Onog časa kad ostanem bez tog jajeta, ja ću u njihovim očima izgubiti svaku vrednost. Ali sve dok imam to jaje, ili dok oni sumnjaju da ga možda imam, mogu da im budem od koristi." Lajla otpi još jedan ženskasti gutljaj. "Mrsko mi je da priznam da si u pravu. Zašto to nisi rekao policiji?" "Zato što bi bili užasno loši detektivi ako to nisu i sami skapirali. A ako su toliko loši, nema svrhe da im ja bilo šta objašnjavam." "Mislim da nisu loši." "Ako su dobri, takođe nema svrhe, jer to već znaju." Otvorio je 205

rashladnu komoru za vino i izvadio širaz. "Nemoj da je otvaraš samo zbog mene." "Hoću da mi poziraš, možda sat vremena. Bićeš opuštenija uz čašu vina. Što znači da je otvaram i zbog sebe." "Eše, mislim da sad nije pravo vreme za to." "Nije trebalo da raspustiš kosu." "Šta? Zašto?" "Sledeći put obrati više pažnje na ono što radiš", predložio je. "Osim toga, to će mi pomoći da skrenem misli" - izvukao je čep iz flaše - "isto kao tebi dok si s Voterstounom pričala o njegovoj porodici. Ostavićemo vino da prodiše dok se presvučeš", rekao je uzevši čašu. "Kostim je u garderobi u mom ateljeu. Ja ću za to vreme obaviti par poziva." "S obzirom na sve što se desilo, sumnjam da će ovo poziranje uspeti. Osim toga, narednih dana boraviću na drugom kraju grada pa bi..." "Nećeš valjda dopustiti da te moj otac zaplaši?" Naherio je glavu, primetivši da je bila toliko iznenađena da je nakratko zanemela. "Pričaćemo o tome, ali prvo moram da telefoniram. Ti idi da se presvučeš." Ona polako udahnu i izbaci vazduh. "Pokušaj nekad i ovako: Znaš, Lajla, treba da obavim neke pozive. Da li bi bila ljubazna da se presvučeš i da mi poziraš naredni sat? Bio bih ti veoma zahvalan." "U redu, može i tako." Eš se osmehnu, primetivši njen ledeni i postojani pogled, a onda joj nežno podiže bradu i poljubi je, polako i duboko, taman toliko duboko da se iz njenog grla otme dahtaj zadovoljstva. "Stvarno bih ti bio zahvalan." "U redu. Onda bih mogla da popijem to vino kad se vratiš." Dakle, znao je zašto je napustila posed. Utoliko bolje, zaključila je, penjući se stepeništem ka ateljeu na trećem spratu. Možda se u međuvremenu predomisli i odluči da mu ipak ne pozira, ali ne zato što se uplašila. Već zato što je pobesnela. I stvarno, zašto bi se uplitala u seksualnu vezu s tim tipom - jer je ovo očigledno vodilo u tom pravcu - ako ju je njegov otac već pri prvom susretu izbacio iz takta, a ona isto učinila s 206

njim? "Zbog seksa", promrmlja, odgovarajući na vlastito pitanje. Seks je bio razlog, bar delimično. Glavni razlog počivao je u samom Eštonu. On joj se neosporno dopadao. Volela je da razgovara s njim, da bude s njim, da gleda u njega, da razmišlja kako će spavati s njim. Sama situacija je toj želji davala dodatni intenzitet, a kad se ta situacija razreši, i želja će se verovatno raspršiti. Pa šta i ako je tako, pomisli dok je ulazila u garderobu. Ništa ne traje večno. Zato je bilo još važnije da istisne ono najsočnije iz sadašnjeg trenutka. Uzela je haljinu sa stelaže, zagledavši se u crveno platno i šarenu podsuknju. Haljina je bila prepravljena brzinom munje, ali kad je Eš bio u pitanju, ljudi su valjda sve radili brzinom munje. Srećom po njega - ili po nju - tog dana je na sebi imala jedan od novih brusthaltera. Polako se svukla, okačila svoju svenamensku crnu haljinu na vešalicu, izula crne cipele. I obukla cigansku odeću. Sad joj je savršeno pristajala, graciozno padajući ispod upadljivo podignutih grudi. Puka iluzija, pomisli, ali prilično laskava. Gornji deo joj je prianjao uz torzo, iznad lepršave vatrene suknje. Samo jedan okret i smeli šareni kameri na podsuknji sevnuće u punom koloru. Tačno je znao šta hoće, prođe joj kroz glavu. I uspeo je to da dobije. Poželela je da u tašni ima nešto više od sjaja za usne i tufera za šminku - i da može da stavi nakit koji je on zamislio. Naglo se okrenula kad su se vrata otvorila. "Izvoli vino." "Treba da kucaš." "Zašto? Haljina je odlična", nastavi on, ne obazirući se na njeno huktanje. "Kao salivena. Treba više da istakneš oči - da budu senzualne, tajanstvene - i da staviš tamniji karmin." "Nisam ponela šminku." "Ovde imam dobar izbor." Pokazao je na komodu s dvanaest fioka. "Nije ti palo na pamet da pogledaš?" "Ne otvaram tuđe fioke." "Ti si verovatno jedna od petoro ljudi na svetu koji mogu da izgovore tu rečenicu i da to stvarno misle. Slobodno pogledaj i uzmi sve 207

što ti treba." Otvorila je prvu fioku i oči joj umalo ne iskočiše iz duplji. Senke, olovke, ajlajneri - u tečnom, praškastom i kremastom obliku - i maskare s četkicama za jednokratnu upotrebu. Sve složeno po vrstama i nijansama. Potom otvori sledeću - podloge, rumenila, bronzeri, četkice, i još četkica. "Blagi bože! Džuli bi zaplakala od sreće da ovo vidi!" Nastavi da otvara fioke. Karmini, sjajevi za usne, ajlajneri. "Imam puno sestara koje redovno obnavljaju zalihe." "Mogao bi da otvoriš parfimeriju." U drugim fiokama pronašla je nakit: minđuše, priveske, lančiće, narukvice. "Ala šljašti." On stade pored nje i prođe šakama kroz nakit. "Probaj ovo, i ovo, i da... može i ovo." Kao devojčica koja se igra prerušavanja, pomisli ona i stupi u akciju. Dođavola, možda se čak snađe u tome. Odabrala je bronzer, rumenilo, osmotrila paletu šminke za oči, a onda se namrštila. "Ostaćeš tu da piljiš u mene?" "Zasad." Slegnula je ramenima, okrenula se ka ogledalu i počela da se igra. "Treba li da ti se izvinim zbog ispada mog oca?" Ona ga pogleda u ogledalu. "Ne. To će morati sam da uradi. Ne očekujem da ga ti pravdaš." "Nisam to ni planirao. On ume da bude prilično težak, čak i u najboljim okolnostima, a ove su svakako bile daleko od dobrog. Ali apsolutno nije imao prava da se tako ponaša prema tebi. Trebalo je da dođeš do mene." "I šta onda? Da briznem u plač i kažem: Buahaha, tvoj tata mi je povredio osećanja? To je njegova kuća, a on očigledno nije želeo da budem tamo. Koji muškarac bi poželeo da se njegov sin spanđa s lukavom i pohlepnom piranom koja želi samo da ga iskoristi, pošto me on očigledno tako doživljava?" "Nema opravdanja", ponovi Eš. "Pogrešio je u svakom mogućem pogledu." 208

Lajla je mešala senke, pažljivo posmatrajući dobijeni efekat. "Posvađao si se s njim." "Ne bih baš rekao da smo se posvađali. Samo smo prilično jasno izložili svoja krajnje suprotstavljena stanovišta." "Ne želim da dovedem do razdora između tebe i tvog oca. Pogotovo ne sada, kad svi treba da pronađete oslonac u porodici." "Ako dođe do razdora, to će biti njegovom zaslugom. Moraće da se suoči s posledicama. Trebalo je da dođeš i da mi kažeš." Nanela je rumenilo na obraze. "Umem da se izborim za sebe." "To nije samo tvoja bitka. Izađi kad završiš. Idem da pripremim pribor." Nakratko je prestala sa šminkanjem, podigla čašu s vinom i otpila gutljaj, jer je sad ponovo bila besna, obuzeta istim emocijama kao kad je napustila grandioznu kuću u Konektikatu. Pa ipak, karte su bile na stolu. On je znao, ona je znala, oni su znali, i to je bilo dovoljno. Postojale su daleko važnije stvari, daleko ozbiljniji problemi od činjenice da je njegov otac gajio prezir prema njoj. "Ne planiraš da spavaš s njegovim ocem", promrmljala je, grozničavo iscrtavajući oči. "Ne treba njemu da pomogneš da razreši ubistva i da odluči šta da uradi s tim fatalnim Faberžeovim jajetom." Šta god da se desi, to se ticalo samo nje i Eštona - i tačka. Završila je sa šminkanjem, zaključivši da je pristojno odradila posao. I zarad vlastitog zadovoljstva, okrenula se pred ogledalom. Ugledavši svoj odraz, prasnula je u smeh, a onda pokupila vino i izašla napolje. Kad se Eš okrenuo od štafelaja, zadigla je suknju i koketno zanjihala kukovima. "Dakle?" On se zagleda u prizor, šarajući očima preko nje i kroz nju. "Skoro savršeno." "Skoro?" "Pogrešna ogrlica." Ona napući usne i podiže privezak. "Meni se sviđa." "Ne odgovara, ali to trenutno nije važno. Stani tamo, pored prozora. Više nema svetlosti, ali može i ovako." 209

Skinuo je sako i kravatu i zavrnuo rukave na košulji. "Nećeš valjda da slikaš u tome? Zar ne treba da imaš slikarsku kecelju ili tako nešto?" "Keceljice su za devojčice koje trčkaraju po livadi. Danas ne slikam. U stvari, večeras", ispravio se. "Dovrši to vino ili spusti čašu." "Voliš da naređuješ kad se prebaciš u ulogu umetnika", progunđa ona, ali ipak spusti čašu. "Okreni se. Ruke gore, pogled ka meni." Poslušala je. Istini za volju, bilo je zabavno. Ta haljina, ti lepršavi kameri - osećala se nekako zavodljivo u tome, kao žena koja ima moć. Zadržala je pozu, ponovo se okrenula kad joj je rekao, pokušavajući da zamisli sebe pod punim belim mesecom, ispred zlatnog plamena logorske vatre. "Hajde, ponovo podigni bradu. Muškarci te gutaju pogledom, žele da te imaju. Pusti ih da te žele. Nateraj ih da te žele. Gledaj u mene. Pravo u mene." Okretala se sve dok soba nije počela da se okreće zajedno s njom, držala ruke uvis sve dok nisu počele da je bole - a njegova olovka je crtala, crtala, crtala. "Ako napravim još jedan okret, tresnuću nosom o pod." "U redu. Pauza." "Jupi!" Ustremila se pravo ka vinu, ovog puta otpivši pozamašan gutljaj. "I još jednom - jupi!" Ponela je čašu i krenula ka njemu. I uspela da promuca samo jedno: "Oh!" Izgledala je tako sveže, vatreno i ženstveno - sve odjednom. Lepršave kose, uskovitlane suknje, s telom izvijenim u bokovima, s nogom koja proviruje ispod namreškanih kamera. Njene oči gledale su s platna, samouverene, drske, tajanstvene. "Zadivljujuće", promrmljala je. "Potrebno je još dosta rada." Eš baci olovku. "Ali dobro je za početak." Ponovo ju je osmotrio očima koje su prodirale pravo kroz nju, sve do kičme. "Umirem od gladi. Naručićemo nešto." "Da, mogla bih nešto da pojedem." 210

"Idi da se presvučeš, a ja ću naručiti večeru. Šta želiš?" "Bilo šta, samo da nema pečuraka, inćuna ili krastavaca. Što se ostalog tiče, nisam probirljiva." "U redu. Čekam te dole." Vratila se u garderobu i skinula haljinu, nevoljnije nego što je očekivala. Kad ju je okačila na vešalicu, prionula je na uklanjanje šminke, svela je na gotovo normalan nivo i vezala kosu u rep. Kad je pogledala u ogledalo, ponovo je bila ona stara Lajla. "Predstava završena, bar za večeras." Kad je sišla, on je bio u dnevnoj sobi. Pričao je telefonom. "Javiću ti kad saznam. Da, sve što možeš. Hoću, naravno. Čujemo se kasnije." Spustio je telefon. "Moja sestra." "Koja?" "Žizela. Rekla je da te pozdravim." "Oh, pozdravi i ti nju. Šta imamo za večeru?" "Specijalitet iz mog omiljenog italijanskog restorana. Spremaju opako dobru pohovanu piletinu s napolitanskim sosom. Bez pečuraka." "Fino zvuči." "Sipaću ti još vina." "Prvo mi daj čašu ledene vode. Ožednela sam od onolikog okretanja." Prišla je prozoru i zagledala se u ljude koji su promicali duž pločnika: neki su šetali, neki hitali, neki razmetljivo paradirali. Ulične svetiljke stvarale s u jezerca blistavobele svetlosti, u koja su šetači nakratko zaranjali i potom nastavljali dalje. Uopšte nije primetila koliko je kasno, pomisli. Kako čudan dan - dug, čudan i užasno komplikovan dan. "Odavde imaš maestralan pogled", rekla je kad je začula njegove korake. "Kao praznična parada. I uopšte ti ne treba dvogled. Toliko ljudi koji hitaju svojim poslom. Hvala." Uzela je čašu s vodom. "Obožavam da posmatram Njujork više od bilo kog grada u kome sam boravila. Tu uvek ima šta da se vidi. Ljudi neprestano promiču u svim pravcima. Iznenađenje vreba na svakom uglu." Naslonila se bokom na široki sims. "Nisam primetila da je tako kasno. Samo da nešto pojedem i brišem." 211

"Ostaješ ovde." Ona se naglo okrenu od prozora. "Ozbiljno?" "Ovde je bezbedno. Pozvao sam majstore da pojačaju sigurnosni sistem. Luk će prespavati kod Džuli. Iz čiste predostrožnosti." "To se tako zove među učtivim svetom?" "On je tako rekao." Eš se slabašno osmehnu. "Kaže da će spavati u sobi koja je obično rezervisana za tebe." "Što znači da sam ostala bez kreveta. Ili da sam dobila krevet, ovde kod tebe, ali ostala sam bez prtljaga." "Javio sam da ti ga donesu." "Ti... ti si javio da donesu moj prtljag?" "Ne mora daleko da putuje. Momak iz dostavljačke firme treba da stigne za nekoliko minuta." "Tako znači. Ponovo si sve sredio?" Lajla se odgurnu od simsa i odmaršira preko sobe. "Gde ćeš?" Ona ozlojeđeno odmahnu rukom i nastavi da maršira. "Po vino. Sama ću ga doneti." "Onda donesi jednu čašu i za mene." Osmehnuo se u sebi. Nije prestajala da ga fascinira, morao je to da prizna. Puna saosećanja, tako otvorenog uma, s okom koje primećuje svaki detalj. I kičmom koja ume da se ukruti poput gvozdene šipke. Sigurno je tako marširala i nakon onog incidenta s njegovim ocem, pomisli. S ognjem u očima i čeličnom šipkom u leđima. Kad se vratila nazad, noseći dve čaše, oganj u njenim očima više nije plamteo već tinjao. "Mislim da treba da razjasnimo neke..." "Ah, to je sigurno večera, ili prtljag", reče on začuvši pištanje interfona. "Zapamti šta si htela da kažeš." Ispostavilo se da je stigao prtljag. Momak iz dostavljačke firme ukotrljao je Lajline stvari i ubrzo išetao na ulicu, s bakšišom koji mu je Eš dao, o kom god iznosu da se radilo. "Kao što vidiš, i ja plaćam svoje troškove." "Kad nešto ugovoriš, onda treba i da platiš. Nema problema." Nije mu smetao oganj, plamteći ili tinjajući, ali postao je umoran od sukoba pa je rešio da isproba drugi metod. "Slušaj, Lajla, za nama je opako težak dan. Lakše ću dočekati jutro 212

ako znam da si ovde, na sigurnom. Mogla si i sama da odeš u hotel, ali nisi." "Ne, nisam, ali..." "Došla si pravo kod mene jer si želela da mi pomogneš. Sad dopusti da ja pomognem tebi. Večeras prenoći ovde, a ujutru ću te odvesti do novog stana. Ili po podne. Kad treba da budeš tamo?" On se tog dana oprostio od svog brata, pomislila je, pod onim oblakom belih leptirova. I izgubio ujaka, na najužasniji mogući način. I posvađao se sa ocem zato što se ona isprečila između njih. Kad se sve sabere, mogla bi malo i da olabavi. "Cenim tvoju želju da mi pomogneš. Ali prvo treba da pitaš." "Mislim da sam to već negde čuo." "Onda se drži toga. Idem da se presvučeni pre nego što stigne večera. Čini mi se da danima nisam skinula ovu haljinu." "Ovo ćemo poneti gore." Eš povuče kofere ka liftu. "Možeš da odabereš sobu koju god želiš. To što ćeš prenoćiti ovde ne podrazumeva da moraš da spavaš sa mnom." "Utoliko bolje. Ne volim kad se nešto podrazumeva." Sačekala je da pomeri rešetkasta vrata. "Ali ako je to jedna od opcija, onda je sasvim prihvatijivo." On se okrenu ka njoj. "To je definitivno jedna od opcija." I povuče je ka sebi. Bila je zanesena poljupcem - ovog puta žešćim i posesivnijim - i još nisu sasvim ušli u lift, a već joj je zvonilo u ušima. "Dođavola. Naša piletina", promrmlja on nadomak njenih usana. "Baš su brzi." "Oh. Mislim da treba da primimo isporuku." "Dolazim za minut." Eš priđe vratima, virnu kroz špijunku i otvori niskom tipu s bejzbol kačketom. "Vozdra, gospodine Arčere. Kako ste?" "Dovoljno dobro, Toni." "Evo vašeg pilećeg parmiđana, dve porcije, plus dve salate, i vaši omiljeni grisini. Sve je stavljeno na vaš račun, ko što ste tražili." 213

"Hvala." Eš uze veliku papirnu kesu i pruži mu bakšiš. "Hvala, gospodine Arčere. Uživajte u večeri." "Hoću." Eš zatvori i zaključa vrata, pogleda prikovanog za Lajlu. "I te kako hoću." Lajla se osmehnu. "Mislim da ta piletina može da se podgreje u mikrotalasnoj. Kasnije." "Videćemo." Kad je Lajla zamahala prstom ispred rešetkastih vrata, spustio je kesu na sto i krenuo ka njenom izazovnom osmehu. 214

14 Povukao je rešetku i lupio šakom po tabli s dugmićima. Dok je lift brektao, vozeći ih na treći sprat, pribio je njena leda uz bočni zid. Ruke mu krenuše naviše, ka njenim kukovima, struku, rebrima, grudima, paleći munjevite plamsaje želje, sve dok nisu stigle do lica. Tada se savio ka njenim usnama. Žudeo je za njom, možda još od prvog dana, dok su zajedno sedeli u onom malom kafiću, dok se utapao u vrtlogu šoka i bola, a ona pružila ruke da ga izbavi. I onog dana kad je uspela da mu izmami osmeh kroz uragan tuge i nemogućih pitanja, dok je pozirala u njegovom ateljeu, zapljusnuta svetlošću, ustreptala od treme i nelagodnosti. U tim teškim trenucima ona mu je pružila utehu i odgovore, zapalila vatru koja mu je pomogla da sagori taj razdirući bol. Ali tek sada, dok je pod lifta podrhtavao pod njihovim nogama, shvatio je istinsku dubinu želje. Želje koja se širila kroz njega kao neka živa stvar, stežući mu slabine, utrobu i grlo, dok se ona podizala na prste, izvijala se oko njega, grčevito mu mrsila kosu. I zato je prestao da razmišlja i prepustio se žudnji. Spustio je šake s njenog lica, uhvatio bretele haljine i povukao ih s ramena. To joj je nakratko sputalo ruke, dalo mu dovoljno vremena da joj o buhvati grudi. Glatka koža, namreškana čipka, brzi ustreptali otkucaji njenog srca. Tada se izvila, brzo i gipko, svukavši haljinu niz bokove, ali umesto da iskorači iz nje, podigla se uvis i svila obnažene butine oko njegovog 215

struka, gole ruke oko njegovog vrata. Lift zabrunda i stade. "Sačekaj", rekao je, sklonivši ruke s njenih bokova da povuče rešetku. "Ne brini", odgovori ona, ispustivši onaj grleni dahtaj i zubima mu nežno okrznuvši vrat. "Pazi da se ne sapleteš." Dok ju je iznosio iz lifta, skinuo je gumicu s njene kose. Hteo je da bude raspuštena. Zagnjurivši prste u baršunastu raskoš, povukao joj je glavu unazad i ponovo se obrušio na njene usne. U mraku obasjanom prigušenom plavičastom svetlošću sa ulice, poneo ju je ka spavaćoj sobi, preko glatkog širokog parketa, i spustio je na krevet koji nije namestio otkako je poslednji put spavao u njemu. Ona se vešto okrenu, obori ga na leđa i opkorači ga nogama. Kosa joj se prostrla poput zavese kad se nadvila nad njim i obesno mu gricnula donju usnu. Prstima je već raskopčavala dugmiće na njegovoj košulji. "Prošlo je mnogo." Zabacila je kosu, koja joj poput svile skliznu niz jednu stranu lica. "Ali valjda se sećam kako se to radi." "Ako zaboraviš neki korak..." Skliznuo je šakama uz njena bedra. "Podsetiću te šta sledi." Ona mu rastvori košulju i pređe šakama preko njegovih grudi. "Fina građa, pogotovo za muškarca koji radi s bojama i četkicama." "Ne zaboravi i špatulu." Prasnuvši u promukli smeh, skliznula je prstima preko njegovih ramena. "Lepo." Ponovo se spustila, ovlaš mu okrznuvši usne - dodir, povlačenje, dodir - a onda nastavila niz vrat i duž ramena. "Kako napredujem?" "Ništa nisi propustila." Okrenuo je glavu tražeći njene usne. Kad ga je poljubila, skotrljao se u stranu, prebacivši se iznad nje, i vazduh zacvrča od požude. Htela je da ovaj put, njihov prvi put, sama uspostavi ritam, da se lakše prepusti onome što sledi. Da krene polako, nehajno i da gradi na tom temelju. Ali on je u tren oka osujetio njene planove. 216

Kako je mogla da planira pokrete i ritam dok su mu šake šarale po telu, dodirujući je i uzimajući kao i dok su crtale po papiru, sigurnim snažnim potezima, s veštinom koja je umela da probudi strast koju je želeo da dobije. Dok je ta strast nadirala kroz njeno telo, žudela je da dobije još, izvijajući se pod njim, nudeći mu sebe, svijajući se oko njega, uzimajući to što je želela. Čvrsti zategnuti mišići, izduženi muževni obrisi, sve to je sad bilo njeno, mogla je sve da istraži i prisvoji pod tom mekom plavičastom svetlošću. Sad su se zajedno valjali po postelji, pomalo mahnito, tražeći se u tami, dok im je puls postajao sve brži, a krv sve grozničavije strujala ispod uzavrele kože. Raskopčao joj je brusthalter, bacio ga u stranu, a potom se podigao i sklopio usne oko njene dojke. Telo joj se izvi kao mačje, predeći od užitka, a prsti zariše u njegova ramena dok je plovila na talasu čulnosti. Jezikom je palacao po tom telu, njegovi zubi stavljali su je na slatke muke, laserski fokusirani na samo jednu tačku, sve dok svaki atom njenog tela ne poče da drhti i treperi. Bila je otvorena, tako otvorena za zadovoljstvo, za brzinu kojom su se slojevi užitka redali jedan preko drugog, preko nje. Dok su im se tela grčevito pripijala, a udovi preplitali, prsti joj se spustiše na dugme na njegovim pantalonama. Njegove usne skliznuše niz njen torzo, spuštajući se sve niže, sve dok se njen svet ne rasprsnu u paramparčad. Vrisnula je od ekstaze, prigrlivši taj veličanstveni šok, bez daha ploveći ka vrhuncu, držeći se za njega, opijajući se tim beskrajnim padom. Sad, oh bože, sad! Čitavo telo jecalo joj je za tim rečima, ali samo je prodahtala njegovo ime dok ga je grčevito stiskala, moleći ga da se vrati, da se ponovo spusti ka njoj. Da je uzme, najzad i potpuno. On je očarano zurio u nju, u te tamne ciganske oči, kao dva crna meseca u noći. Gledao kako joj se vrat graciozno izvija dok je prodirao u nju. Telo mu zadrhta dok se borio da ostane na površini, da uhvati taj 217

blaženi trenutak otkrića. Ulovljen u njoj, hipnotisan njenim očima i divljom kosom rasutom preko čaršava. Zadrhtala je pod njim, a onda ga zgrabila za ruke i čvrsto stegla. Sjedinjeni u strasti, otisnuli su se još dalje, prepustivši se neumoljivoj potrebi, tom ubrzanom ritmu, kretanju i vrelini koja je pretila da ih proguta. Ležala je pored njega, totalno istrošena, mlitavo klizeći šakama preko njegovih glatkih ramena sve dok ih nije spustila na zamršene čaršave. Osećala se blaženo iskorišćeno i želela je samo da uživa u tome dok ne prikupi snagu da mu se ponovo preda. "Čoveče!" rekla je. On ispusti tih brektav zvuk, koji je shvatila kao odobravanje. Opružio se preko nje, čitavom težinom, nateravši je da se rastopi od miline. Osećala je g alopirajući ritam njegovog srca na svojoj koži, obrise njegovog opuštenog i zadovoljenog božanstvenog tela preko sebe. "Da li ovako okončavaš svako poziranje?" "Zavisi od modela." Ona prezrivo huknu, poželevši da ga ćušne ili uštine, samo da je mogla da pomeri ruke. "Obično popijem pivo. Ponekad izađem na trčanje ili odradim nekoliko serija na trenažeru." "Ne kapiram zašto ljudi vole trenažere. Znoj lipti s tebe, a nikuda ne stižeš. Ali seks? To je druga priča. Znoj lipti sa tebe i stižeš gde god zamisliš." On podiže glavu, zagledavši se u nju. "Hvala ti. Sad ću razmišljati o seksu kad god priđem trenažeru." "Nema na čemu." On prasnu u smeh i skotrlja se s nje, prebacivši se na leđa. "Stvarno si jedinstvena." "To mi je jedan od glavnih životnih ciljeva." "Zašto?" Pošto ništa nije odgovorila, prebacio je ruku oko nje i okrenuo je ka sebi. "Zašto bi ti to bio cilj?" ponovio je. "Ne znam. Valjda zato što sam odrasla u vojničkoj porodici. U okruženju gde je sve uniformisano, disciplinovano. Možda to predstavlja 218

moju malu ličnu pobunu." "Onda ti je upalilo." "A ti? Zar ti ne treba da budeš neka krupna zverka, ambiciozni bogataški sin koji želi još više da proširi porodičnu imperiju? I koji letuje u Monte Karlu sa svojim džet-set društvom? Čoveče! Možda stvarno letuješ u Monte Karlu?" "Više volim jezero Komo. Ne, nisam tip koji odlazi na džet-set letovanja, ni tipičan bogataški sin. Doduše, nisam morao da prođem kroz stadijum izgladnelog umetnika, ali podneo bih i tu žrtvu." "Zato što slikanje ne shvataš kao posao već kao suštinu svog postojanja. Dobro je kad je talenat združen s ljubavlju. To ne mogu svi da postignu." "Jesi li ti iz istog razloga morala da postaneš pisac?" "Čini mi se da jesam. Obožavam da pišem i čini mi se da postajem sve bolja. Ali da ne čuvam tuđe kuće, ja bih definitivno bila izgladnela književnica. Međutim, volim i taj posao i mislim da ga dobro radim." "I nikad ne vršljaš po tuđim fiokama." "Apsolutno tačno." "Ja ne bih odoleo", natuknu on. "Poput većine ljudi. Iz čiste radoznalosti." "Ako popustiš pred radoznalošću, rizikuješ otkaz. Osim toga, to je nepristojno." "Da, nepristojnost je na lošem glasu." Nežno je dodirnuo sićušnu jamicu pored njenih usta. "Hajde da podgrejemo večeru." "Kad smo već kod toga, priznajem da umirem od gladi. Haljina mi je ostala u liftu." On ostade na krevetu. "Prozori su prekriveni folijom koja sprečava pogled s ulice, što uveliko frustrira ljude poput tebe." "Svejedno. Imaš li bademantil? Ili neku košulju? Ili moj prtljag?" "Ako baš insistiraš." Ustao je i ona pomisli da sigurno ima mačje oči kad se tako lako kreće kroz tu pomračinu. Otvorio je plakar, koji je očigledno bio ogroman jer je praktično ušao u njega. Potom se vrati nazad i dobaci joj košulju. "Biće ti prevelika." 219

"Što znači da će mi pokriti zadnjicu. Ne možemo gologuzi da sedimo za stolom." "Previše strogo pravilo." "Nemam mnogo pravila", objasni ona navlačeći košulju, "ali striktno se držim onih koje imam." Košulja joj je stvarno pokrila zadnjicu, kao i gornji deo butina, i kompletne šake. Pažljivo je zakopčala dugmiće i zavrnula rukave. Mogao bi da je naslika u tom izdanju, prođe mu kroz glavu. Tako meku i razbarušenu od polnog užitka, snenih očiju, obučenu u njegovu košulju. "Eto", prozbori ona, zagladivši donji kraj košulje. "Sad imaš šta da mi skineš posle večere." "Ako je već tako, pravila su pravila." Uzeo je trenerku i majicu. Zajedno su sišli niz stepenice. "Nakratko si uspela da mi skreneš misli sa svega. Dobro to radiš." "Možda je dobro da svoje probleme privremeno lansiramo na neko drugo mesto, jer ćemo tako lakše smisliti šta da radimo." Zagnjurila je nos u kesu s hranom. "Gospode. Još uvek bajno miriše." On prođe prstima kroz njenu kosu. "Kad bih mogao da se vratim unazad, ne bih te uvlačio u ovo. I dalje bih želeo da budeš ovde, ali ne bih dopustio da se nađeš usred ovog haosa." "Ali već jesam u tom haosu, zajedno s tobom." Podigla je kesu i pružila je ka njemu. "Hoćemo li da večeramo? Možda usput smislimo sledeći potez." On je već imao par ideja i pokušavao je da izbistri misli dok su podgrevali hranu i smeštali se u kutak za ručavanje. "U pravu si", reče ona nakon prvog zalogaja. "Ovo je stvarno ukusno. Dakle, šta imaš na umu? Vidim da ponovo imaš taj zamišljeni izraz lica", dodala je. "Kao kad smišljaš šta da naslikaš i kako to da izvedeš. Ne onaj potpuno fokusirani i opako intenzivni izraz koji ti lebdi na licu dok crtaš, već onaj izraz koji nabaciš dok se spremaš da prioneš na posao." "Imam određen izraz lica dok to radim?" "Naravno. To bi i sam video kad bi pokušao da napraviš autoportret. Da čujem, šta ti se vrzma po glavi?" "Čak i da panduri uspeju da identifikuju opako vrelu Azijku, to ih 220

možda nikud neće odvesti." "Ali ti sumnjaš da će uspeti, baš kao i ja. Opako vrela Azijka - prikladni epiteti, nema šta - uopšte nije marila da li će je kamere uhvatiti, što može da znači samo da je boli uvo da li će je neko prepoznati, ili da u sistemu za identifikaciju uopšte nema njenih podataka." "Kako god bilo, očigledno ne brine da bi policija mogla da je uhapsi pod sumnjom da je učestvovala u višestrukom ubistvu." "Sigurno joj nije prvi put. Gospode, ovo je baš uvrnuto, jesti pohovanu piletinu i pričati o višestrukim ubistvima." "Ne moramo to da radimo." "Moramo." Lajla usredsređeno namota testeninu oko viljuške. "To što je nešto uvrnuto, ne znači da treba da dignemo ruke. Pokušala sam da to sagledam kao književni zaplet, s blage distance. Ali ta metoda ne pali. Ovo se stvarno dešava i moramo da pronađemo način da se nosimo s tim. To joj sigurno nije prvi put da nekog ubije." Eš se priseti pedantne crne rupe između zgrčenih obrva njenog saučesnika. "Da, očigledno ima iskustva u tome. Ako je naša teorija ispravna, njen gazda sigurno ima duboke džepove. Ne bi unajmio amatera." "Ako ju je unajmio da nabavi to jaje od Olivera, onda još nije obavila posao." "Baš tako." Lajla uperi viljušku ka njemu. "Razmišljaš kako da je nateraš da izađe iz skrovišta, da je namamiš tim jajetom. Ako ga ne isporuči, mogla bi izgubiti posao ili obećani honorar. Ili završiti još gore, pošto njen poslodavac očigledno ne haje da li će neko izgubiti glavu da bi dobio to što želi." "Ako želi da dobije to jaje - a šta bi drugo želela? - već je ispucala sve opcije. Ne znam šta joj Vini jeste ili nije rekao pod onako stravičnom prinudom. Ali pošto sam ga poznavao, gotovo sam siguran da im nije rekao apsolutno ništa. Čak i da su ga naterali da progovori, on je znao samo da sam jaje odneo na porodični posed, jer će tamo biti najsigurnije, ali ne i gde sam ga tačno stavio." "Ako nekako i prokljuvi gde se jaje nalazi, to joj neće biti od naročite pomoći. Taj posed je ogroman. Čak i kad bi uspela da se uvuče 221

unutra..." "Što je teško ostvarivo, s obzirom na očev sistem obezbeđenja. A čak i da je dovoljno pametna da se uvuče tamo, recimo da se zaposli na imanju, ili da nekako izdejstvuje da je neko pozove u posetu, i dalje ne bi znala odakle da krene s potragom. Jaje sam stavio..." "Ćuti." Lajla instinktivno pritisnu uši. "Šta ako..." "Šta ako se situacija još više pogorša i ona nekako uspe da dođe do tebe? Ako se to desi, reći ćeš joj da se Anđeoska kočija nalazi u malom sefu u kancelariji pored konjušnice. Trenutno ne držimo konje, pa niko ne zalazi tamo. Šifra se sastoji od pet cifara. Tri-jedanosam-devet-nula. To je datum Oliverovog rođenja, mesec, dan i godina. Da sam to rekao Viniju, možda bi još bio živ." "Ne bi", odgovori ona, uhvativši ga za ruku. "Oni su još od samog početka planirali da ga ubiju. Da su ga ostavili živog, stupio bi u kontakt s tobom ili policijom. Čak i da je imao to jaje, i da je pristao da im ga preda, ubeđena sam da bi ga svejedno ubili." "Da, znam." Eš uze štapić od testa i prelomi ga napola, više iz želje da nešto slomi nego da ga pojede. Uprkos tome, ponudi joj jednu polovinu. "Samo mi je teško da to prihvatim. Ali ti moraš da znaš gde se nalazi." "Da bih ga upotrebila kao adut ako se obruši na mene? Ili da bih mogla da ga pokupim ako se dočepa tebe?" "Nijedno od ta dva, nadam se. Oliver je imao to jaje. Sigurno je prekršio pogodbu ili pokušao da promeni uslove kako bi izvukao više novca. Njemu nikad ne bi palo na pamet da bi neko mogao da ga ubije zbog toga, zajedno s njegovom devojkom, koju je sigurno koristio kao kontakt." "Večni optimista", tiho prozbori Lajla. "Optimista uvek veruje da će se desiti ono najbolje, a ne najgore." "Da, on bi sigurno tako razmišljao. Naravno, bio je svestan da će ih to naljutiti pa je pokušao da se osigura tako što mi je poslao ključ. Ali očigledno je verovao da će uspeti da izvuče još novca. Možda je čak nagovestio da bi dotičnom klijentu mogao nabaviti još stvari koje bi ga zanimale." 222

"To je budalasta igra." "Oliver je bio takav." Eš se zagleda u vinsku čašu. "Mogao bih da pokušam nešto slično." "U kom smislu?" "Oliver je sigurno imao način da stupi u kontakt s tom ženom ili njenim gazdom. Ili je poznavao nekog ko je mogao da ih poveže s njima. Moram d a otkrijem kako je to funkcionisalo. Onda ću kontaktirati s njima i ponuditi im novu pogodbu." "Kad saznaju da imaš to jaje, šta će ih sprečiti da krenu ulov na tebe, da urade isto što su uradili s Oliverom i Vinijem? Eše." Spustila je šaku preko njegove. "Sećaš li se kad sam ti rekla da ne želim da te ubiju? Stvarno sam to mislila." "Jasno ću im staviti do znanja da je jaje na sigurnom. Recimo, na nekom mestu odakle mogu da ga pokupim samo ja lično, i to u prisustvu ovlašćenog predstavnika. Ako mi se bilo šta desi - ako me neko ubije, ako doživim neku nesreću, ako nestanem - sadržaj sefa će, u skladu sa mojim uputstvima, momentalno biti prebačen u muzej Metropoliten kao direktna donacija." Lajli se činilo da je to previše lako prevalio preko usana - čitav monolog, a naročito reči ako me neko ubije. "To bi moglo da upali. Ali moramo dobro da razmislimo." "Prvo treba da smislim kako da njoj ili njenom gazdi poručim da sam spreman da se nagodimo. Do tada ćemo imati dovoljno vremena za razmišljanje." "Ili bi mogao odmah da ga doniraš, da podigneš prašinu u javnosti, pa onda ne bi imali razloga da krenu za tobom." "Ona bi u tom slučaju nestala, da bi utekla od vlasti, a moguće i od čoveka koji ju je angažovao. Troje ljudi je mrtvo, a dvoje od njih su mi mnogo značili. Ne mogu tek tako da se povučem." Morala je malo da zastane. Gajila je izvesna osećanja prema njemu - štaviše, spavala je s njim. Bila je upletena u tu mrežu, na mnogo različitih nivoa. A opet, nije bila sigurna kako da mu priđe po tom pitanju. Što direktnije, reče sebi. To je uvek najbolji način. "Mislim da si verovatno u pravu kad kažeš da bi nestala. A zajedno s 223

njom nestala bi sva ova briga i rizik." "Možda. A možda i ne." "Hajde da zauzmemo optimistički pristup, bar zasad. Ali čak i da se to desi, nikad ne bi imao osećaj da je pravda zadovoljena, da si stavio tačku na to. Taj slučaj više ne bi bio u tvojim rukama. A baš u tome počiva suština, zar ne? Ti želiš da oni tebi padnu šaka, ili bar deo te ekipe. Želiš da se obračunaš s njom na isti način na koji se obračunavaš s pijancima koji prave gnusne ispade na javnim mestima." "Ne bih je udario. Ona je ipak žena. U mom slučaju, neki principi su preduboko ukorenjeni." Lajla se zavali na naslon, pažljivo osmotrivši njegovo lice. Umeo je da ostavi utisak pribranosti i trezvenosti, ali ispod toga je počivala čelična o dlučnost. On je već doneo odluku i čvrsto je rešio da je sprovede u delo, pristala ona da mu pomogne ili ne. "U redu." "Šta to?" "Uz tebe sam. Samo prvo moramo da se saberemo, da pažljivo razradimo svaki korak, jer takve prevare sigurno nisu na tvom redovnom repertoaru." "Možda je bolje da prvo odspavamo." Ona podiže svoje vino i osmehnu se. "Da, možda si u pravu." Džuli nije mogla da spava, što nije bilo čudno s obzirom na okolnosti. Taj dan je započela odlaskom na sahranu, koju je njena najbolja prijateljica napustila kipeći od besa zbog uvrede koju joj je naneo pokojnikov otac, i završila ga vrativši se u stan sa svojim bivšim mužem, koji je sad spavao u gostinskoj sobi. Povrh svega, u međuvremenu se desilo još jedno ubistvo, a da bude još strašnije, na jednoj od Ešovih izložbi imala je prilike da lično upozna Vinsenta Tartelija i njegovu suprugu. A kad se tome doda činjenica da je sve to bilo povezano s otkrićem jednog od izgubljenih carskih jaja, čitav slučaj poprimao je fascinantne razmere. Žarko je želela da može da vidi to jaje, mada je bila svesna da ne treba da bude tako ushićena zbog izgubljenog blaga koje je odnelo već nekoliko ljudskih života. 224

Pa ipak, razmišljanje o tome bilo je daleko manje neprijatno od razmišljanja o činjenici da je Luk spavao u susednoj sobi. Prevrnula se u postelji - po ko zna koji put - i zatekla sebe kako zuri u tavanicu pokušavajući da je iskoristi kao pozadinu na kojoj će konstruisati sliku Anđeoske kočije. Ali kompas njenih misli momentalno se vrati na sever, ka sobi u kojoj se nalazio Luk. Te noći su zajedno večerali, kao dvoje odraslih civilizovanih ljudi koji su, nad tanjirima s tajlandskom hranom, pričali o surovim ubistvima i neprocenjivom ruskom blagu. Nije se usprotivila kad je rekao da će prespavati kod nje. Bila je uzrujana, govorila je sebi, i to s dobrim razlogom. Sad je bilo potpuno jasno da je žena koja je ubila Olivera, a sad i sirotog gospodina Tartelija, provalila i u njen stan. Neće se vratiti tu, naravno da neće, tešila se. Ali ako se vrati... Džuli je zdušno podržavala ženska prava i jednakost - ipak, kad se sve uzme u obzir, osećala se bezbednije s muškarcem pored sebe. Ali pošto je taj muškarac bio Luk, njegovo prisustvo neminovno je pokrenulo lanac uspomena. Uglavnom lepih i krajnje intimnih uspomena. A takve uspomene umele su da poremete san. Očigledno nije trebalo tako rano da legne, ali u tom trenutku mislila je da je to pametnije i bezbednije rešenje, da je bolje da se povuče u vlastitu sobu i ostavi Luka da se razbaškari na nekom drugom mestu. Mogla je da uzme svoj ajped, da odradi neki poslić, da odigra neku igricu. Ili da nešto pročita. To će joj skrenuti pažnju s tekućih problema. Zato će se odšunjati do kuhinje, uzeti tablet i napraviti šolju biljnog čaja, koji joj je preporučio nutricionista koga je otpustila, jer je uporno pokušavao da joj nametne krajnje nerazuman režim - njenom telu bile su neophodne redovne infuzije kofeina i veštačkih zaslađivača. Ali čaj je uspevao da je opusti. Ustala je i, zarad predostrožnosti, prebacila kućni mantil preko spavaćice. Odškrinuvši vrata, obazrivo kao lopov, zatapkala je na vrhovima prstiju ka kuhinji. Upalivši samo neonku iznad šporeta, nasula je vode u lonče i stavila je da proključa. Da, to je sigurno bilo bolje, daleko bolje, od prevrtanja 225

u krevetu i proživljavanja starih seksi uspomena, zaključila je dok je otvarala viseći ormarić da uzme limenu kutiju s čajem. Popiće fino opuštajuće piće, odraditi neki poslić i na kraju uzeti neku stvarno dosadnu knjigu. Posle toga će garantovano zaspati kao beba. Zadovoljna svojim planom, izvadila je mali ljupki čajnik s pastelnozelenom glazurom i bledoljubičastim cvetovima, koji je uvek unosio radost u njenu dušu. Taj jednostavan kućni zadatak - grejanje vode, odmeravanje čaja, traženje cediljke - pomogao joj je da se na nešto fokusira. "I ti ne možeš da spavaš?" Na svoju sramotu, Džuli prestravljeno ciknu i ispusti kutiju s čajem - koju je, srećom, upravo zatvorila - a onda se zapilji u Luka. Na sebi nije imao ništa osim elegantnih pantalona - sa zakopčanim rajsferšlusom ali otkopčanim dugmetom - pa je teško mogla da krivi sebe što je prva pomisao koja joj je prošla kroz glavu bila da se taj momak, za koga je nekad bila udata, u međuvremenu stvarno dobro popunio. Druga pomisao bila je prožeta kajanjem što je požurila da skine šminku. "Nisam hteo da te prepadnem." Luk priđe i podiže limenu kutiju. "A ja nisam htela da te probudim." "Nisi me probudila. Čuo sam da se neko vrzma po kuhinji pa sam hteo da se uverim da si to stvarno ti." Civilizovano, podsetila je sebe. Zrelo. "Nikako ne uspevam da isključim mozak. I ne znam šta da mislim ili osećam zbog tih ubistava koja se dešavaju oko nas. A onda i to jaje. Ni njega ne mogu da izbacim iz glave. To je neverovatno otkriće, prava senzacija za umetnički svet, a moja najbliža prijateljica direktno je umešana u to." Verglaš kao navijena, opomenu sebe. Ali nije bilo šanse da uspori. Zašto je imala tako skučenu kuhinju? Bili su praktično pribijeni jedno uz drugo, kao sardine. "Eš će se pobrinuti za Lajlu." "Niko ne može da se pobrine za Lajlu. Ali da... znam da će 226

pokušati." Prošla je rukom kroz kosu. Sigurno je bila skroz raščupana nakon tolikog prevrtanja u krevetu. Nenašminkano lice, grozna frizura. Hvala bogu što nije uključila sijalicu na plafonu. "Hoćeš li malo čaja? To je biljna mešavina macine trave, šiška, kamilice i malo lavande. Odlična je za nesanicu." "Često patiš od nesanice?" "Ne baš. Više od bazičnog stresa i napetosti." "Treba da probaš s meditacijom." Ona se zablenu u njega. "Nemoj mi reći da ti meditiraš?" "Ne. Nikako ne uspevam da isključim um." Ona prasnu u smeh, krenuvši da dohvati još jednu šolju. "Ja sam nekoliko puta pokušala, ali moje ooom uvek se pretvori u neku ometajuću misao. Oh, trebalo je da kupim onu fabuloznu tašnu u "Barniju". Ili: Možda je bolje da promenim taktiku za promovisanje tog umetnika? Ili: Zašto sam morala da pojedem taj kapkejk?" "U mom slučaju, vrtlog misli obično kreće od toga kako da rasporedim radnike, a onda prelazi na sanitarnu inspekciju i filovanje kapkejkova." Džuli spusti poklopac preko čajnika i ostavi tečnost da odstoji. "A večeras neprestano razmišljam o tim ubistvima i Faberžeu i..." "I?" "I o još ponečemu." "Čudno. I ja sam razmišljao o ubistvima i Faberžeu, i tebi." Ona pogleda u njega, munjevito okrenuvši glavu kad je shvatila da je bilo dovoljno da im se pogledi samo na trenutak sretnu pa da odmah oseti leptiriće u stomaku. "Pa, s obzirom na okolnosti..." "Puno sam razmišljao o tebi, svih ovih godina." Skliznuo je prstom od njenog ramena ka laktu - stara navika koje se tako dobro sećala. "Postavljao r azna pitanja u čijem središtu si uvek bila ti. Šta da smo u nekom trenutku postupili drugačije? Šta da smo rekli nešto drugo? Šta da sam te nešto pitao ili zamolio, umesto što sam to prećutao?" "Normalno je da se čovek preispituje." 227

"Da li i ti to radiš?" "Naravno. Hoćeš li meda? Ja pijem nezaslađen čaj, ali imam meda ako..." "Da li se nekad pitaš zašto nam nije uspelo? Zašto smo oboje pravili gluposti, umesto da pokušamo da pronađemo neko rešenje?" "Ja sam pokušavala da budem besna na tebe. Bilo mi je lakše da budem besna nego da se grizem što sam rekla to što sam rekla, ili što si ti uradio to što si uradio. Bili smo klinci, Luk." On je uze za ruku i okrenu je ka sebi, tako da stoje licem u lice. "Više nismo klinci." Šake su mu bile tako čvrste i tople. Osećala je njihov dodir kroz tanku svilu kućnog mantila dok ju je gledao pravo u oči. Sva ta pitanja, sve te misli i uspomene naprasno probiše granicu koju je nametao zdrav razum. "Ne", rekla je. "Nismo." Oslobodivši se svih stega, krenula je ka njemu, privila se uz njega, da uzme ono za čim je žudela. A nešto kasnije, dok je zaboravljeni čaj ležao na kuhinjskom pultu, a njeno telo se blaženo pripijalo uz njega, zaspala je kao beba. 228

15 Svesna da mora da nadoknadi zaostatak i da nema drugo mesto za rad, Lajla je spremila kafu i postavila privremenu kancelariju u Ešovom kutku za ručavanje. Smestivši se za laptop, naterala je sebe da ponovo zaroni u svoju priču - koju je poprilično zanemarila u poslednjih nekoliko dana. Obučena u Ešovu košulju, odagnala je sve druge misli i vratila se srednjoškolskim intrigama i ratovima između vukodlačkih klanova. Radila je dva puna sata pre nego što je čula kako Eš ulazi u kuhinju. Podigla je prst, pokazavši mu da ćuti, i dovršila poslednju misao. Pritisnula je komandu sačuvaj, skrenula pogled ka njemu i osmehnula se. "Dobro jutro." "Zdravo. Šta radiš?" "Pišem. Morala sam da ispunim normu, a ti si savršeno procenio vreme. Sad mogu da napravim pauzu." "Zašto onda plačeš?" "Oh." Lajla obrisa suze. "Upravo sam ubila jednog simpatičnog junaka. Morala sam, ali ipak se loše osećam. Nedostajaće mi." "Ljudsko biće ili vukodlak?" Izvukla je papirnu maramicu iz malog pakovanja, koje je uvek držala pri ruci dok je radila. "I vukodlaci su ljudi, osim tri noći mesečno, bar po mojoj verziji. Ali da, on je vukodlak. Moja glavna junakinja biće skrhana od bola." "Saučešće. Želiš li još kafe?" "Ne, hvala. Već sam popila dve. Mislila sam da je najbolje da se smestim ovde, da ću ti tu najmanje smetati", nastavi ona dok je Eš uključivao aparat za kafu. "Ne mogu da predem u novi stan sve do 229

podneva, a mislim da trenutno nije zgodno da banem kod Džuli. Nisam sigurna šta se tamo dešava." "Nisi mi na smetnji." "Nešto nije u redu?" "Ništa nije u redu dok ne popijem kafu." Otpio je prvi gutljaj crne tečnosti. "Ako hoćeš, mogu da napravim kajganu." Lajla pogleda u njega tako razbarušenog, neobrijanog i obuzetog nepogrešivom jutarnjom mrzovoljom. "Kajgana je jedno od nekoliko jela koje zaista umem dobro da spremim. Možemo da se trampimo, da ja tebi spremim kajganu, a da ti meni dopustiš da ostanem ovde do dva." "Prihvaćeno." Eš otvori frižider i izvadi kutiju s jajima. "Ti sedi da popiješ kafu dok ja ispunim svoj deo pogodbe." Umesto da sedne, Eš je stojeći posmatrao kako Lajla prilazi frižideru da uzme malo sira i putera. Naslonjen na kuhinjski pult, pijuckao je jutarnju kafu dok je ona vršljala po kredencu tražeći tiganj, činiju i žicu za mućenje - za koju uopšte nije ni znao da je ima. "Lepo izgledaš ujutru", rekao je. "Ah, kafa počinje da deluje?" Lajla se osvrnu preko ramena, uputivši mu dražestan osmeh, svež i veseo kao prolećna lala. "Ujutru se obično dobro osećam. Tad sve kreće iz početka." "Nešto ostaje. Zar ne postoji mogućnost da otkažeš tu tezgu? Da ostaneš ovde dok ne razbijemo jedino jaje o kome trenutno treba da razmišljamo?" "Ne postoji. Nemam dovoljno vremena da pronađem zamenu, a moji klijenti računaju na mene. Osim toga", nastavila je, lupajući jaja i sipajući ih u činiju, "opako vrela Azijka ne može da zna gde ću se preseliti." "Imaš veb-sajt." "Tamo piše samo kada sam rezervisana, a ne gde i za koga radim. Neće imati razloga da me traži u Tjudor Sitiju." "Možda, ali ako se nešto desi, to je prilično daleko odavde." Dodala je sir u umućena jaja, prstohvat soli, malo bibera. "Brineš što nećeš moći da paziš na mene, ali ja prilično dobro umem da vodim računa o sebi. Samo nisi imao prilike da me vidiš na delu." Sručila je 230

smesu u tiganj u kome je prethodno rastopila komadić putera. "Hoćeš li malo tosta uz ovo? Imaš li hleba u kući?" On donese hleb i ubaci dve kriške u toster. Kasnije će nastaviti sa ubeđivanjem i rešiti taj problem. "Koliko još vremena treba da provedeš s tim vukodlacima?" "Ako uspem da napišem početnu verziju sledeće scene - u kojoj Kejli pronalazi Džastinovo osakaćeno telo - biću zadovoljna učinkom. Sve već imam u glavi pa mi neće trebati više od dva-tri sata." "To znači da će ti ostati luft od sat-dva između pisanja i odlaska na novi posao. Taman da mi još malo poziraš." Dovršio je kafu i odmah napravio drugu, a zatim izneo dva tanjira. "Da li ti to odgovara, Lajla?" "Probaj", predloži ona. Eš izvadi prepečen hleb i spusti po krišku na oba tanjira. "Da li ti to odgovara, Lajla?" "Ne vidim zašto mi ne bi odgovaralo." Lajla izruči kajganu na tanjire, podelivši je na jednake polovine, i pruži mu njegovu porciju. "Ali prvo treba da završim s vukodlacima." "Pošteno." Nekoliko blokova dalje Džuli se probudi iz sna. Osećala se fantastično, čudesno slobodno, blaženo odmorno, pa ispusti dug zadovoljan uzdah i protegnu ruke iznad glave. Raspoloženje joj neznatno splasnu kad je shvatila da Luk nije pored nje, ali brzo se pribrala. On ima pekaru, podsetila se. Rekao je da će morati da krene najkasnije u pet. Prošli su oni dani kada je Džuli smatrala da je pet ujutru normalno vreme za odlazak u krevet posle ludog provoda, ali još je bila daleko od toga da to smatra normalnim vremenom za ustajanje i odlazak na posao. Bila je zadivljena Lukovom radnom etikom, ali ne bi škodilo da su mogli da priušte malo lenjog jutarnjeg seksa. Naročito ako bi posle toga usledio z ajednički doručak, što bi joj pružilo šansu da se pohvali vlastitom veštinom u kuhinji. Tačno, donekle ograničenom, ali umela je da napravi opako dobre prženice. Shvativši da je već počela da mašta o dokonim jutrima i dugim 231

noćima, naterala je sebe da se trgne. Ti dani ostali su iza nje, podsetila se, baš kao i zabave koje su trajale do ranih jutarnjih sati. To je bio samo seks. Stvarno dobar seks između dvoje ljudi sa zajedničkom istorijom, ali ništa više od toga. Nema svrhe da to komplikuje, opomenula se kad je ustala iz kreveta i krenula ka lampi na noćnom stočiću, da pokupi kućnu haljinu koja je tu završila tokom sinoćne predigre. Sad su oboje odrasli ljudi, ljudi koji su kadri da se prema seksu ophode na razuman i odgovoran način - bilo da se radi o avanturi za jednu noć ili na duže staze. Nije htela da razmišlja o bilo čemu što je sezalo dalje od toga. I zato će sada, kao razumna i odgovorna odrasla osoba, popiti kafu i pojesti đevrek - ili samo malo jogurta, jer je zaboravila da kupi pecivo - i potom se spremiti za posao. Ušetala je u kuhinju, tiho pevušeći, i zastala kao ukopana. Na kuhinjskom pultu, na ljupkoj porcelanskoj tacni za kolače, stajao je veliki zlatni mafin sa svetlucavom šećernom glazurom. Providna činija bila je naopačke spuštena preko tacne kao staklena kupola. Polako, vrlo pažljivo, podigla je činiju. Savila se ka tacni i lagano udahnula. Borovnica. Pronašao je borovnice koje je kupila pre neki dan i upotrebio ih za mafin. Mada joj je narušavanje savršenih proporcija Lukovog mafina delovalo skoro kao svetogrđe, otkinula je jedan komadić sa vrha i ubacila ga u usta. Ukus mu je bio jednako savršen kao i izgled. Luk joj je napravio mafin. Praktično ni od čega. Šta to treba da znači? Da li je taj mafin govorio: hvala za stvarno dobar seks? Ili je to značilo da su ponovo u vezi? Ili možda... Kako je, dođavola, mogla da zna šta to treba da znači? Pre toga joj niko nije ispekao mafin, niko osim bake. Povrh svega, ostavio je taj mafin tu da je obori s nogu čim kroči u kuhinju, pre nego što stigne da razbistri glavu šoljom jake jutarnje kafe. Otkinula je još jedan komadić, počela da žvaće i utonula u razmišljanje. 232

* * * U suterenu pekare Luk je mesio testo na brašnjavoj radnoj površini. Imao je mašinu koja je efikasno obavljala taj deo posla, ali kad god je bio u mogućnosti, voleo je da umesi testo vlastitim rukama. To su bili sati kad je mogao da se prepusti svojim mislima, ili totalnom odsustvu misli, da se stopi s ritmom svojih šaka i mišica, da pod prstima oseti teksturu testa. Prve ture jutarnjeg peciva bile su još odavno zamešene, ostavljene da dvaput narastu i ubačene u veliku zidanu peć iza njegovih leđa. Povrh toga, danas je trebalo da napravi dodatnu turu hlepčića po posebnoj porudžbini. On i njegov glavni pekar su od prve ture testa ispekli mafine, kifle, dansko pecivo, krofne i đevreke za najraniju klijentelu, da bi potom, tokom mešenja druge ture, prešli na kolače, pite, lepinjice i kapkejkove. Kad testo dovoljno nadođe, ubaciće ga u peć i izaći gore da pomogne u pekari. Bacio je pogled na sat koji je zauzimao istaknuto mesto na izglancanim čeličnim policama na suprotnom zidu. Bilo je skoro osam, primetio je, što je značilo da je Džuli do sada sigurno ustala. Zapitao se da li je pronašla mafin koji joj je ostavio. Oduvek je volela borovnice. I tamnu čokoladu. Moraće da joj napravi nešto stvarno posebno. Gospode, kako mu je nedostajala. Mnogo više nego što je svih tih godina želeo da prizna. Čeznuo je da je vidi, da je čuje, da je oseti. Posle fijaska s Džuli, zakleo se da više nikad neće imati posla s riđokosim curama. Da će se kloniti visokih crvenokosih devojaka sa sjajnim telom i drskim plavim očima. Međutim, mesecima nakon raskida, a možda čak i godinama, počeo bi da čezne za njom u krajnje čudnim trenucima - kada bi video nešto što bi njoj delovalo smešno, dok se batrgao kroz pakao pravnog fakulteta. Čak i na otvaranju Pekarskog tuceta mislio je na nju, poželeo da joj pokaže da je pronašao svoj put, da je napravio nešto od sebe. 233

Sve žene koje su promarširale kroz njegov život posle Džuli bile su tu samo u prolazu. To su bile privremene površne veze koje su mu služile samo da skrene misli, da se malo razonodi, koliko god se trudio da to pretvori u nešto čvrsto i stvarno. Ona je sve vreme bila prisutna, na rubovima njegovog uma, u središtu njegovog srca. I zato je morao da smisli kako da je ponovo uvuče u svoj život i da je u njemu zadrži. "Skoro sam završio", doviknu kad je začuo kako se neko spušta niz stepenice. "Još pet minuta." "Rekli su mi da smem da siđem. Mislim, devojka s purpurnom kosom", pojasni Džuli kad je skrenuo pogled s testa. "Naravno. Slobodno siđi." Istog časa ga je obasjala svojim prisustvom, tom plamenom kosom pričvršćenom srebrnim češljićima i fantastičnim telom spakovanim u haljinu modroplave boje, nalik borovnicama koje je tog jutra ubacio u njen mafin. "Nisam očekivao da te vidim ovde, ali dobro došla u moju pećinu. Još malo i završavam. Ajpod je tamo, na onoj polici, ako želiš da utišaš muziku." Ona priđe polici i utiša Springstina, setivši se da je Luk oduvek obožavao Gazdu. "Provodim dosta vremena ovde u suterenu, ili u glavnoj kuhinji, ili u kancelariji. Sigurno te zato nikad nisam video kako svraćaš po pecivo. Možeš da uzmeš neko piće iz frižidera", dodao je gledajući u nju dok je mesio testo. "Ako hoćeš, skoknuću gore da ti donesem kafu." "Hvala, ali ne treba. Htela sam samo da te pitam šta ono znači." "Na šta misliš? Na generalno značenje života?" Vešto je uhvatio testo i ćušnuo ga dlanovima da proceni teksturu. Još samo nekoliko minuta. "Još nisam stigao do konkretnih zaključaka po tom pitanju." "Mislim na onaj mafin, Luk." "Koje je značenje malina?" Gospode, tako je lepo mirisala, pomisli, svestan da će mu se ta kombinacija, njen miris pomešan s mirisom testa i kvasca, zauvek urezati u sećanje. "Njegovo značenje i celokupna svrha njegovog postojanja sažeti su u dve reči: pojedi me. 234

Jesi li?" "Hoću da znam zašto si mi ispekao mafin. Jednostavno pitanje." "Možda zato što sam pekar?" "Da li to znači da ujutru ispečeš mafin svakoj ženi s kojom spavaš?" Odlično je poznavao taj osorni ton, tako dobro da je mogao da pročita svaku nijansu. Nervoza i ljutnja, pomisli. Zbog jednog mafina? "Neke više vole dansko pecivo... ali ne, nemam naviku da to radim. Nisam video ništa loše u tome da ti ispečem mafin. To je samo kolač." Ona prebaci ogromnu žensku tašnu preko ramena i čvrsto je stegnu. "Sinoć smo spavali zajedno." "Da, neosporno." Nastavio je da mesi testo - trudeći se da uposli ruke - ali njegovo uživanje u radu, u tom blaženom jutru, u njoj, naglo splasnu. "Šta je od ta dva diskutabilno, to što smo spavali zajedno ili što sam ti ostavio mafin?" "Mislim da je bolje da odmah razjasnimo na čemu smo." "Izvoli, razjasni." "Ne obraćaj mi se tim tonom! Juče smo imali užasno težak dan, a naši prijatelji obreli su se u jezivoj i zbunjujućoj situaciji. Nas dvoje imamo i storiju i... sinoć nismo mogli da spavamo pa smo pronašli pribežište u seksu. U dobrom seksu, kao dvoje odraslih zrelih ljudi. Bez bilo kakvih... komplikacija. A onda si mi ti ispekao mafin." "Ne poričem. Ispekao sam ti mafin." "Hoću samo da se uverim da oboje znamo šta... šta se sinoć desilo. Da smo oboje svesni da ne treba da komplikujemo, pogotovo zato što se, preko Lajle i Eša, i sami nalazimo u veoma složenoj situaciji." "Sve je savršeno jednostavno. Sve što se desilo, uključujući i taj mafin." "Dobro, onda smo to raščistili. Hvala ti. Sad moram na posao." Nakratko je zastala, kao da je očekivala da on kaže još nešto, a onda je krenula uz stepenice. Otišla je, ostavivši ga u mukloj tišini, kao što je učinila i pre više od deset godina. Kada je Eš insistirao da Lajlu lično odvede do novog radnog mesta, ona se nije usprotivila. Ako će mu to što će videti stan i dobiti priliku da lično proven sigurnosni sistem pomoći da se bolje oseća, zašto bi mu to 235

uskratila? "To su mi stari klijenti", objasnila je dok se taksi probijao kroz grad. "Dvaput sam već radila za njih, ali ne na toj lokaciji. Tu su se doselili pre samo nekoliko meseci. Erl Grej takođe predstavlja nov detalj, ali deluje stvarno umiljato." "Dobro je što su promenili adresu." "Veličanstven stan, s divnim pogledom. I fin kraj za šetnju kad Erl Grej i ja poželimo da protegnemo noge. Jutros sam dobila mejl od Mejsi." "Mejsi?" "Mejsi Kilderbrand, prethodna klijentkinja. Kaže da su izuzetno zadovoljni mojim uslugama i da joj se čini da nedostajem Tomasu. Narednog januara planiraju da odu na skijanje pa su želeli da me odmah rezervišu. Dakle, uprkos svemu što se desilo, poen za mene." "Ali ovaj posao je kraći." "Da, Louenstajnovi sebi mogu priuštiti samo kratko odsustvo. Ukupno osam dana, da posete prijatelje i pogledaju neki posed u Sent Bartsu." Kad se taksista zaustavio u Istočnoj četrdeset prvoj ulici, pred ulazom u masivni stambeni kompleks u neogotskom stilu, Lajla izvadi kreditnu karticu. "Dopusti da ja platim." Ona odmahnu glavom, ukucavajući i bakšiš. "Moj posao, moji troškovi. Možda imam bogatog ljubavnika, ali s njim sam samo zbog seksa." "Pravi srećković." "Da znaš da jeste", odgovori ona, ubacivši priznanicu u džep i izvukavši se iz kola. "Dobar dan, Dvejne." Uputila je blistav osmeh vrataru koji se žurno ustremi ka taksiju. "Ja sam Lajla Emerson. Možda se ne sećate, ali..." "Naravno da se sećam, gospođice Emerson. Bili ste u poseti kod Louenstajnovih. Treba da vam uručim ključ. Stigli ste tačno na vreme." "Trudim se da budem tačna. Jesu li Louenstajnovi otputovali?" "Lično sam ih ispratio pre sat vremena. Dopustite meni." Podigao je 236

drugi kofer iz gepeka pre nego što je Eš stigao da ga uzme. "Mogu li da vam pomognem da to odnesete gore?" "Neka, hvala, sami ćemo. Ovo je moj prijatelj Ešton Arčer. Došao je da mi pomogne oko useljenja. Da li možda znate kad su poslednji put prošetali Erla Greja?" "Gospođa Louenstajn ga je izvela malo pre nego što su krenuli. Neko vreme će biti miran." "Odlično. Veličanstvena zgrada. Sigurna sam da ću uživati ovde." "Ako vam bilo šta zatreba, ako imate nekih pitanja, ili želite da pozovete taksi, treba samo da mi javite." "Hvala." Uzela je ključeve od domara i zakoračila u predvorje obasjano katedralnom svetlošću koja se probijala kroz vitražne prozore. "I sada mi kaži da nemam fantastičan posao", rekla je Ešu dok su ulazili u lift. "Kako bih inače mogla da provedem nedelju dana u luksuznom penthausu u Tjudor Sitiju? Jesi li znao da se ovde nekad nalazio mali teren za golf? I teren za tenis na kome su igrali neki slavni ljudi. Ne mogu da se setim ko tačno, jer ne pratim tenis." "Moj otac je sa svojim partnerima hteo da kupi ovu zgradu - kad je Helmsli rešio da je proda." "Ozbiljno? Vau!" "Ne sećam se detalja, ni zašto je želeo da je kupi ni zbog čega je odustao. Sećam se samo da je pričao o tome." "Moji roditelji kupili su mali kamp na Aljasci. U njihovom slučaju, bilo je mnogo priče i grickanja noktiju. Volim da radim u ovakvim zgradama starinskog karaktera", rekla je dok su izlazili iz lifta. "Nemam ništa protiv modernih mesta, ali ovakve zgrade su nešto posebno." Otključala je brave i otvorila vrata. "Vidiš o čemu govorim?" Pokazala je rukom ka stanu pre nego što je ukucala šifru za alarm. Prozori od poda do tavanice, okrenuti ka glamuroznom pročelju Krajslerove zgrade, puštali su Njujork unutra. Visoki plafoni, svetlucavo tvrdo drvo i meki raskošni sjaj antikviteta služili su kao pripremna faza za spektakularan pogled. "Divno, zar ne? Mogli smo da odemo pravo na drugi nivo - ovo je tripleks - ali htela sam da ti priuštim ovaj vau efekat." 237

"Uspela si." "Moram da proverim kuhinju. Erl Grej je verovatno tamo ili se krije u spavaćoj sobi." Krenula je ka prostoru za ručavanje, gde se nalazio izduženi sto od mahagonija, mali plinski kamin i vitrina s dražesnim asortimanom rasparenog porcelanskog posuda, a potom ušla u kuhinju koja je odražavala karakter same zgrade, s ljupkim zidom od cigle, tamnim izrezbarenim plakarima od orahovine i mnoštvom bakarnih detalja. Tamo, na podu boje škriljca, stajao je mali beli krevetić za psa. U njemu je šćućureno ležao najmanji pas koga je Eš - koji to stvorenje ni u ludilu ne bi nazvao psom - u životu video. Beo poput svog krevetića, imao je dlaku podšišanu u tradicionalnom stilu pudle i minijaturnu leptir-mašnu umesto ogrlice. I to s belim i purpurnim tufnama. Drhtao je kao list na vetru. "Hej, mališa." Lajla se trudila da zvuči veselo, ali dovoljno tiho. "Da li me se sećaš?" Skinula je poklopac sjarkocrvene limene posude na kuhinjskom pultu i izvadila pseći biskvit koji nije bio duži od njegovog palca. "Hoćeš keksić?" Čučnula je pored psića. Drhtanje prestade i psić zamaha repom - odnosno onim što je imao na mestu gde je trebalo da mu se nalazi rep. Pas koji je jedva zasluživao to ime iskoči iz sićušnog kreveta, podiže se na zadnje noge i veselo zacupka. Eš je morao da se osmehne, a Lajla se glasno nasmeja i pruži mu biskvit. "Mislim da nemaš za šta da brineš kad pored sebe imaš ovu opaku kreaturu od psa", reče Eš. "Mislim da je sigurnosni sistem dovoljno dobar da oboje budemo bezbedni - i ja i Erl Grej." Lajla podiže psića i privi ga uza sebe. "Hoćeš da ga uzmeš?" "Radije bih propustio to zadovoljstvo. Pravo da ti kažem, zazirem od takvih stvorenja. Nisam znao da pas može da se spakuje u džep 238

košulje." "Jeste mali, ali je opasno bistar." Lajla poljubi psića u njušku i spusti ga na pod. "Hoćeš li da te povedem u obilazak pre nego što se raspakujem?" "Nemam ništa protiv." "Uglavnom zato što ćeš tako moći da ošacuješ teren, u slučaju da treba da upadneš ovde i da me spaseš." "Pa šta i da je tako? U svakom slučaju, treba da prebacimo tvoje kofere na sprat." Još dok su obilazili glavni nivo, pretpostavio je da će Lajla svoj radni punkt smestiti u trpezariju, odakle će moći da uživa u pogledu. Pre nego što je stigla da podigne jedan od kofera, on zgrabi oba da ih ponese na sprat. "Da li to radiš zato što si muškarac ili zato što imaš lepe manire?" "Zato što sam muškarac s lepim manirima." "Ovo je stambena jedinica s liftom. Malim, ali adekvatnim." "Pričaj mi o tome." "Tri spavaće sobe, svaka sa zasebnim kupatilom, njegov radni kabinet, opremljen u mačo-stilu, i njena soba, koja više podseća na dnevni boravak, gde drži svoje orhideje. Lepe da ti pamet stane. Ja ću koristiti ovu sobu." Kročila je u kompaktnu gostinsku sobu s nežnim plavo-zelenim koloritom, upadljivo belim nameštajem i slikom koja je prikazivala polje crvenih makova, a koji su razbijali tu kompoziciju mirnih boja. Došlo joj je da cikne od radosti. Narednih osam dana sve to će biti njeno, samo njeno. "Ovo je najmanja soba u kući, ali ima prijatnu i opuštenu atmosferu. Možeš da spustiš prtljag tamo pa ćemo pogledati treći nivo." "Kreni, a ja ću za tobom." "Imaš li mobilni kod sebe?" "Da." "Idemo liftom, čisto da proverim da je sve u redu. Znam da se unutra nalazi dugme za hitne slučajeve, ali uvek je dobro imati mobilni pri ruci." Lift je bio vešto dizajniran, sakriven iza vrata koja su podsećala na 239

plakar. "Nije tako zabavno kao u tvom liftu", primeti Lajla dok su se vozili naviše. "Ni tako bučno." "Mogla bih da sredim to tandrkanje." "Nemoj reći da onom čudnom alatkom popravljaš čak i liftove?" "To je Ledermanova višenamenska alatka. Genijalan izum kad ti kažem. Ti bi mi bio prva mušterija za lift, mada ja zapravo volim da čujem kako lift škripi i tandrče. Tako mi stavlja do znanja da radi." Kada se lift zaustavio, izašli su pravo u sobu za razonodu - koja je, po Ešovoj proceni, bila veća od većine garsonjera. Tu se nalazio razmetljivi ekran za projekcije, šest luksuznih kožnih fotelja, još jedno polukupatilo i šank s ugrađenom rashladnom komorom za vino. "Imaju fantastičnu DVD kolekciju koju mogu slobodno da koristim. Ali znaš šta mi se najviše sviđa?" Uzela je daljinski upravljač i zavese se momentalno pomeriše, otkrivši široka staklena vrata i ljupku terasu sa zidovima od cigle, sa sve fontanom u sredini, mada je voda trenutno bila isključena. "Ništa lepše od terase u srcu Njujorka." Otključala je vrata i povukla ih ka sebi. "Ovde nema paradajza ni začinskog bilja. Samo saksije pune cveća. I mala ostava u kojoj drže baštenske alatke i rezervne stolice." Automatski je opipala zemlju u saksijama, zadovoljno registrujući da je još blago vlažna. "Fino mestašce za piće pre ili posle večere. Hoćeš da kasnije zajedno večeramo?" "Kao što znaš, s tobom sam samo zbog seksa." Ona prasnu u smeh i okrenu se ka njemu. "Onda ćemo nešto da naručimo." "Treba da obavim neke poslove. Mogao bih da dođem oko sedam ili pola osam i da donesem večeru." "Zvuči savršeno. Iznenadi me." Krenuvši u posetu kod Endži, Eš je napustio taksi nekoliko ulica pre njenog stana i nastavio peške. Šetnja mu je prijala, ali to je uradio iz sasvim drugog razloga. Ako ga ta žena posmatra, može da pribeleži broj taksija i da preko tog podatka stigne do Lajline nove adrese, do mesta 240

gde Lajla, kako se nadao, treba da bude bezbedna. Možda je postao paranoičan, ali zašto da rizikuje? Proveo je teški i tužni sat s Endži i njenom porodicom, a potom rešio da se peške vrati do stana. Pitao se da li njegov unutrašnji radar radi. Da li bi osetio da ga ta žena prati, da ga drži na oku. Sigurno bi je prepoznao, mogao je da se kladi u to, kad bi je negde spazio, pa je delimično priželjkivao - tačnije, i više nego delimično - da će pokušati da mu se približi. Primetio je čoveka u kišnoj kabanici na pločniku, kako mrmlja sebi u bradu, i ženu koja gura dečja kolica. Setio se da je pre nekoliko nedelja video istu tu ženu, tada u poodmaklom stadijumu trudnoće. Ali nigde nije primetio onu visoku i opako zgodnu Azijku. Usput je svratio u jednu knjižaru i prošetao između polica, motreći na ulazna vrata. Pronašao je i kupio salonsku knjigu o Faberžeovim jajima, i još jedan istorijski naslov, a potom zapodenuo razgovor s prodavačicom, kako bi ga zapamtila ako se neko bude raspitivao za njega. Smatrao je da je time bacio mamac. Da li mu se samo učinilo ili je stvarno osetio neko peckanje u zadnjem delu vrata kada je prešao ulicu koja se nalazi samo blok od njegovog stana? Izvadio je mobilni iz džepa, kao da se sprema da odgovori na poziv, prebacio kesu u drugu ruku da promeni ugao i krišom pogledao iza sebe. Ali i dalje nije video tu ženu. Pre nego što je stigao da vrati mobilni u džep, on mu zazvoni u ruci. Nije prepoznao broj na ekranu. "Arčer, izvolite." "Gospodine Arčere. Ovde Aleksej Kerinov." Eš uspori korak. Akcenat je bio jedva primetan, zaključio je, ali definitivno istočnoevropski. "Gospodine Kerinov." "Ja sam prijatelj Vinsenta Tartelija... Vinija. Tek nedavno sam saznao šta se desilo, kad sam pozvao njegov broj. Ja sam... bio sam šokiran." "Odakle poznajete Vinija?" "Bio sam mu klijent, a povremeno i savetnik. Nedavno me je zamolio da mu prevedem neke dokumente s ruskog na engleski, i tad mi je dao 241

vaše ime i broj telefona." To nije poslodavac one Azijke, pomisli, već Vinijev prevodilac. "Da, rekao mi je da će vam proslediti te dokumente. Jeste li imali prilike da ih pogledate?" "Da, jesam. Još nisam sve završio, ali pronašao sam... Hteo sam odmah da popričam s Vinijem, ali kad sam ga pozvao, javila se Endži i rekla... oprostite, ovo je strašan šok." "Da, za sve nas." "O vama je govorio s velikom naklonošću. Rekao je da ste vi nabavili te dokumente i da vas zanima šta u njima piše." "Da. Hteo je da mi učini uslugu." I sad će čitavog života nositi to breme. "Zato vam je prosledio te papire." "Moramo da popričamo o tim dokumentima. Možemo li lično da se sretnemo? Ja ću tek sutra biti u Njujorku. Morao sam da otputujem do Vašingtona pa sam poneo te papire sa sobom. Sutra se vraćam nazad. Možemo li da se nađemo?" Stigavši do svoje kuće, Eš izvadi ključeve i obavi složen proces otvaranja ulaznih vrata, ukucavajući nove šifre. "Nema problema. Jeste li nekad bili kod Vinija?" "Da, mnogo puta." "Jeste li nekad bili na večeri?" "Da. Zašto?" "Šta je Endžin specijalitet?" "Pečena piletina sa žalfijom i belim lukom. Molim vas, pozovite Endži. Shvatam da ste zabrinuti. Ona će vam reći ko sam." "Probali ste Endžinu piletinu. To mi je dovoljno. Možete li bar da mi nagovestite šta ste otkrili?" Eš ude u kuću i prede pogledom preko sobe i novog monitora, da se uveri da je sve u redu, a onda je zaključao vrata za sobom. "Znate li nešto o Faberžeu?" Eš spusti knjigu na sto. "Kad već pitate, da, znam ponešto." "Znate li nešto o carskim jajima?" "Da, znam i o njima. I za osam izgubljenih komada, uključujući i Anđeosku kočiju." 242

"To vam je već poznato? Shvatili ste sadržaj tih dokumenata?" "Ne, ne tih dokumenata." Kako to da objasni? "Bilo je i nekih papira na engleskom." "Onda znate da se preko tih dokumenata može ući u trag tom jajetu. To je otkriće od ogromnog značaja. Isto važi i za drugo jaje." "Koje drugo?" "Drugo izgubljeno jaje. U tim papirima se pominju dva jajeta. Anđeoska kočija i takozvano Neseser jaje." "Dva", promrmlja Eš. "Kad stižete?" "Nešto posle jedan po podne." "Molim vas da ovo nikome ne pominjete." "Vini je zahtevao da o tome pričam samo s njim ili s vama, da to ne pominjem čak ni svojoj ili njegovoj supruzi. On mi je bio prijatelj, gospodine Arčere. Veoma dobar prijatelj." "Shvatam, i cenim vašu lojalnost. Daću vam adresu pa ćemo se sutra naći tamo. Čim stignete u grad." Dao je Kerinovu Lajlinu adresu u Tjudor Sitiju. Tako će biti bezbednije, zaključio je. Što dalje od njegovog stana i Vinijeve radnje. "Imate moj broj. Ako se bilo šta desi, ako iskrsne bilo kakva neprijatnost, odmah mi se javite. Ili zovite policiju." "Da li to ima neke veze s onim što se desilo Viniju?" "Mislim da ima." "Sutra ću doći pravo kod vas. Znate li kolika je vrednost tih jaja, ako su zaista pronađena?" "Imam prilično dobru predstavu." Pošto je prekinuo vezu, Eš zgrabi obe knjige i ponese ih ka svom kabinetu. Zatim krenu u grozničavu potragu za podacima o drugom jajetu. 243

16 Dok se raspakivala, Lajla je, kao i uvek, uživala u obećanju nove avanture. Njeni klijenti ostavili su joj nešto namirnica, i bila je zahvalna na takvoj ljubaznosti, ali kasnije će izvesti Erla Greja u šetnju da kupi još neke potrepštine. Neko vreme igrala se sa psićem, koji je, kao na reklami, oduševljeno jurcao za malom crvenom gumenom loptom koju je kotrljala preko poda. Isprobali su nekoliko igara, uhvati i donesi, a potom i pronađi loptu, sve dok se Erl Grej nije odvukao do jednog od svojih krevetića i utonuo u dremku. Okružena mirom i tišinom, Lajla je organizovala svoj novi radni kutak, nasula visoku čašu vode s limunom i potom sela za laptop da ažurira blog, odgovori na mejlove i zakaže termine za još dva posla. Taman je nameravala da ponovo zaroni u svoj roman kad joj pozvoni kućni telefon. "Rezidencija Louenstajnovih." "Gospođice Emerson, ovde Dvejn, domar. Izvesna Džuli Brajant čeka vas u predvorju." "To mi je prijateljica. Slobodno je pošaljite gore. Hvala vam, Dvejne." "Nema problema." Lajla pogleda na sat, blago se namrštivši. Prekasno za Džulinu pauzu za ručak, a opet prerano za uobičajeni kraj radnog dana. Ali njena poseta bila je kao naručena - morala je da kaže Džuli za Eša, za nju i Eša, za noć posle onog groznog dana. Prišla je vratima, otvorila, sačekala. Nema svrhe da čeka da Džuli pritisne zvono i probudi psa. 244

Tek kad je čula brujanje lifta i videla kako se vrata otvaraju, nešto joj sevnu u glavi. Šta ako to nije Džuli, već opako vrela Azijka koja se poslužila Džulinim imenom da bi ušla u zgradu? Baš kad je krenula da zalupi vrata, prestravljena tom pomišlju, Džuli iskoči iz lifta. "Ah, to si ipak ti." "Naravno da sam ja. Uredno sam se predstavila vrataru." "Ma pusti. Mala smicalica mog uma." Lajla se lupnu po slepoočnici. "Ranije si klisnula s posla?" "Samo sam odvojila malo vremena za mentalno zdravlje." "Došla si na pravo mesto." Lajla ispruži ruku. "Čaroban pogled, zar ne?" "Da, zaista." Osmotrivši prostor, Džuli baci glomaznu tašnu na fotelju s debelim tapaciranim naslonom. "Prošle godine bila sam u ovoj zgradi, na jednoj zabavi, ali taj stan nije ni prineti ovom - a bio je veoma impresivan." "Čekaj samo da vidiš terasu na trećem spratu. Mogla bih čitavo leto da provedem tamo. Donela si vino", dodala je kad je Džuli izvukla flašu iz tašne, vešto kao što mađioničar izvlači zeca iz šešira. "Dakle, došla si u vinsku posetu?" "Apsolutno." "Odlično, jer treba da ti kažem nešto što ide uz vino." "I ja tebi", reče Džuli, krenuvši za njom ka bifeu. "luče smo imali užasan i totalno sumanut dan, ali onda..." "Znam! Baš to sam htela da ti kažem." Lajla dohvati otmeni vadičep montiran na kuhinjskom pultu. "Šta se onda desilo." Izvadila je čep. "Spavala sam s njim", rekoše u isti glas. Potom se zapanjeno pogledaše. "Ozbiljno?", prozbori Lajla. "Ozbiljno?", ponovi Džuli, uperivši prstom ka njoj. "Ti sigurno misliš na Luka, jer sam ja spavala s Ešom pa bih morala da primetim da si i ti bila sa njim. Dakle, spavala si s Lukom. Fufo." "Fufa? Ti više odgovaraš tom opisu. Ja sam bila udata za Luka." "U tome i jeste poenta. Spavala si s bivšim?" Uživajući u verbalnom duelu, Lajla zacokta jezikom i podiže ruku da dohvati čaše. "To apsolutno dolikuje jednoj fufi. I kako je bilo? Kao šetnja niz aleju 245

sećanja?" "Ne. U stvari, da, na neki način. Zato što ga poznajem, što mi je prijatno s njim. Ali oboje smo u međuvremenu odrasli, tako da nije ličilo na reprizu. Učinilo mi se... ne znam ni sama... da je to bilo nešto kao dostojan završetak, onoga što smo ranije propustili. Kad smo raskinuli, oboje smo bili tako tužni i besni. Tako mladi i glupavi. Kad se sad osvrnem na te dane, shvatam da smo se ponašali kao deca koja hoće da se igraju braka, da nismo bili svesni da ćemo uglavnom biti švorc, da nećemo moći da skrpimo čak ni za kiriju, a njegovi roditelji su pritom uporno pokušavali da ga nateraju da studira prava. Uleteli smo u brak kao muve bez glave, bez bilo kakvog usmerenja", dodala je, slegnuvši ramenima. "Pobegli od kuće da se venčamo, sasvim ignorišući stvarnost, sve dok se oboje nismo zapitali šta nam je činiti, i to tek pošto smo to obavili." "Da, stvarnost ume da tresne po nosu." "Čovek mora da se uhvati u koštac s realnošću, a mi nikako nismo uspevali da shvatimo kako možemo da želimo jedno drugo, a da pritom želimo r azličito. Kako da imamo jedno drugo i sve ostalo što nam je potrebno. Valjda... na kraju sam zaključila da je on kriv za sve, mada nije bilo tako. On je verovatno zaključio da sam ja kriva, mada to nikad nije izgovorio naglas. To je bio drugi ključni faktor. On je samo ponavljao kako god želiš, a mene je to dovodilo do ludila. Dodavola, stisni petlju i kaži to što misliš." "Hteo je da budeš srečna." "Znam. I ja sam želela da on bude srećan, ali nismo bili srećni, ni on ni ja, prvenstveno zato što nismo bili sposobni da se suočimo s realnošću. Sitne svađe su se gomilale, sve dok nisu dostigle kulminaciju. Tada sam se spakovala i otišla. Nije pokušao da me zaustavi." "A ti si želela da te zaustavi." "Gospode, kako sam to samo želela. Ali užasno sam ga povredila, pa je digao ruke i pustio me da odem. Još ne mogu da..." "Još ne možeš da prežališ što je tako ispalo", dovrši Lajla umesto nje. "Mislim, ne to što ste se razišli, već način na koji se to desilo. Jednom prilikom si mi to pomenula, posle dva čokoladna martinija." 246

"Čokoladne martinije treba zabraniti... ali da, i dalje se kajem što se naša veza tako završila i pitam se šta bi se desilo da je ispalo drugačije. A sada..." Uzela je čašu koju joj je Lajla pružila. "A sad se sve ponovo zamrsilo i zapetljalo, i potpuno sam zbunjena." "Zašto? Nemoj odmah da odgovaraš. Idemo gore. Ponesi flašu pa ćemo se smestiti na terasi." "Možemo na terasu, ali flašu ostavi ovde", opomenu je Džuli. "Moram da sredim još gomilu papira jer sam ranije zbrisala s posla. Mogu da se častim samo jednom čašom. To je kazna za dezerterstvo." "Pošteno." Lajla zaobiđe beli krevetić, pustivši lava da spava i povevši Džuli ka terasi. "U pravu si. Čovek bi mogao da živi ovde. Moram da se preselim", zaključi Džuli. "Da pronađem neki stančić s terasom. Ali prvo moram da se dočepam povišice. Pozamašne povišice." "Zašto?" ponovi Lajla, spustivši se na stolicu i podigavši lice ka nebu. "Mislim na Luka, a ne na povišicu." "Ispekao mi je mafin." Pogledavši u nju, Lajla se osmehnu. "Opa!" "Znam. To nešto znači. To nije nešto u stilu izvolite vaše pecivo. Ispekao je taj mafin za mene. U cik zore. Možda još pre svanuća. To nešto znači." "To znači da je mislio na tebe, još pre svanuća, i da je želeo da i ti misliš na njega kad se probudiš. Baš slatko." "Zašto mi to onda nije rekao kad sam ga pitala?" "Šta je rekao?" "Da je to običan mafin. Otišla sam do njegove pekare i zatekla ga tamo dole." Džuli ozlojeđeno zamaha rukama. "Kako stoji u toj usijanoj pećini meseći brdo testa. Dođavola! Zašto mi je to izgledalo tako seksi? Kako muškarac koji stoji u usijanom suterenu s rukama zagnjurenim u testo može da deluje seksi?" "Zato što je on seksi u svakoj situaciji, a to što si ga zatekla u nekoj vrsti pećine nosi dodatnu draž. Ako tome dodaš vešte ruke koje mese, dobijaš trostruku pretnju." 247

"To nije u redu, to je sve. Prvo seks, onda taj mafin, onda ta seksi usijana pećina. Otišla sam tamo samo zato što sam želela prost odgovor." "Oh!" "Šta znači to oh? Poznajem to oh." "Onda nema potrebe da objašnjavam, ali dobro. Luk ti je ispekao mafin - što, priznajem, ima određeno značenje. A ti si onda banula na njegovo radno mesto da ga pitaš šta to znači." "Tako je. Šta je loše u tome?" "Možda je naprosto trebalo da pojedeš taj mafin i da mu se kasnije zahvališ." "Htela sam da znam." Džuli se stropošta na stolicu pored Lajle. "Razumem. Ali iz njegove perspektive... hoćeš da čuješ kako to izgleda iz njegove perspektive?" "Verovatno neću. Izvesno neću. Ali treba da čujem, i zato kaži." "Uradio je nešto lepo, nešto pažljivo. A pošto mu je posao da pravi peciva, i nešto krajnje primereno. Hteo je da ti izmami osmeh, da te natera da pomisliš na njega, pošto je i on mislio na tebe, i sigurno se smeškao dok je pravio taj mafin. Ali ti si u tome pronašla razlog za brigu." "Naravno da brinem - moram da brinem - mada mi glas razuma vrišti na uvo: Prestani da se ponašaš kao glupača! Prestani, prestani, prestani!" Podigla je čašu s vinom. "Htela sam da to bude avantura za jednu noć. Nešto jednostavno, lako, dostojno dvoje zrelih ljudi. Ali kad sam videla prokleti mafin..." "Još si zaljubljena u njega?" "Još sam zaljubljena u njega. Ono sa Maksimom nikad ne bi upalilo - znala sam to još kad sam se udala za njega, mada sam odbijala da to priznam. Ne bi upalilo čak ni da ga ti nisi odvukla u krevet. Droljo grabežljiva." "Naivna gusko." "Luk me nikad ne bi prevario. To naprosto nije u njegovoj prirodi. Znaš, ono sinoć... imala sam osećaj kao da sam se vratila kući, ali je ovog puta sve bolje štimalo, imalo je više smisla..." "Zašto onda nisi srećna?" 248

"Zato što ne želim da budem u takvoj situaciji, Lajla. Ne želim da se pretvorim u glupaču koja ne može da se odrekne", ponovo je zamahala rukama, "te varljive penušave iluzije prošlosti. Seks je mogao da prođe. Mogla sam da se snađem s tim." "Ali taj mafin je sve promenio." "Znam da zvuči apsurdno." "Ne, ne zvuči apsurdno." Lajla joj nežno stisnu šake. "Ni najmanje." "Valjda mi je trebalo da to čujem. Da shvatim da to treba da prihvatim kao sladak gest pažnje - što to zapravo i jeste - i da stvari ostavim na tome, umesto da se pitam da li to znači još nešto. Dođavola, umesto da priželjkujem da u tome ima nečeg više, mada sam prestravljena i od same pomisli na to." "Druga šansa nas uvek ispunjava većim strahom jer tada znamo šta stavljamo na kocku." "Da." Džuli zatvori oči. "Znala sam da ćeš ti to shvatiti. Moraću da izgladim to s njim, naročito zbog toga što je on Ešov prijatelj, a ja tvoja prijateljica. Prilično usrana prijateljica jer se nisam setila čak ni da te pitam kako se ti osećaš zbog svega ovoga. Zbog toga što se dešava između tebe i Eša." "Osećam se sjajno, samo što ja nisam dobila mafin. Ali jutros sam spremila doručak - kajganu za dvoje." "Delujete kao divan par. Nisam ti to ranije rekla, jer bi ti odmah počela da dižeš blokadu." "Ne, ne bih. U stvari, bih", ispravi se Lajla pre nego što je Džuli stigla da interveniše. "Verovatno. Kažeš da delujemo kao fin par? Stvarno to misliš? On je divan, u oba izdanja." "U oba izdanja?" "Kao umetnik - u farmericama i majici, zamrljan slikarskim bojama, s bradom koju nije obrijao nekoliko dana. I kao bogati naslednik, besprekorno skockan, u armani odelu. Ili bar liči na armani. Otkud bih znala?" "Ono od juče? Tom ford. Definitivno." "Ti se bolje razumeš u to." 249

"Naravno da se razumem. I, da... delujete kao divan par. Oboje fantastično izgledate." "To može da kaže samo moja najbolja drugarica, i možda moja majka. Ali mogu sasvim pristojno da izgledam kad uložim malo vremena i truda." "Imaš fantastičnu kosu - metre fantastične kose, čarobne oči, totalno seksi usne i savršenu kožu. Zato zaveži." "Laskaš mom egu. Ono sinoć je takođe prijalo mom egu. Mislim da je bio spreman da napravi prvi korak - znaš, žena to može da vidi." "Pa kud puklo da puklo." "Ali ja sam ga preduhitrila, odškrinula vrata, da tako kažem. A on je prošao kroz njih i... U mom slučaju, to nije ličilo na povratak kući. Pre je izgledalo kao otkrivanje novog kontinenta. Ali..." "Eto, ponovo dižeš blokadu." Džuli podiže čašu ka Krajslerovoj zgradi. "Ne, to nije blokada. Samo još istražujem taj novi svet. Vidiš, Džuli, stvar je u tome što ga muči taj užasan osećaj krivice. Nije u redu da na sebe preuzme takav teret. Ali pošto sam ga donekle upoznala, i pošto sam juče videla kako izgleda njihova porodična dinamika, shvatila sam da je on prava glava porodice. Njegov otac samo prividno igra tu ulogu. Eš je onaj na koga se svi oslanjaju." "Sudeći po Lukovoj priči, tako je već godinama. Njegov otac vodi poslove, ali Eš brine o porodici. Luk kaže da rečenica Eš će to srediti predstavlja nešto poput porodičnog gesla." Lajla izbaci vazduh i otpi još malo vina. "To je još nešto što treba da razmotrimo, a ne ta blokada o kojoj govoriš", odlučno nastavi Lajla. "On je rešio da preuzme brigu o meni - to mu je valjda u krvi. I zaključio je da treba da ostanem kod njega zato što je Luk otišao kod tebe - što je, u datoj situaciji, imalo smisla. Ali umesto da samovoljno donese takvu odluku, trebalo je da se konsultuje sa mnom. A on je unapred poslao čoveka po moj prtljag a da mi ništa nije pomenuo." "Hoćeš da ti predočim situaciju iz njegove perspektive?" "U redu, zaslužila sam." Lajla podiže glavu i lupnu se prstom po bradi. "Hajde, udri." 250