Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 1

DOBROTOXUBXE
Ì tom

2 HILANDARSKI PREVODI
»HILANDARSKI PREVODI«
Br. 49

Prevod sa ruskog:

Dobrotolüb¡e

tomß pätÙÖ

RusskiÖ Panteleimonovæ monastÙrß na AÕon™
MOSKVA 1890.

[sa dopunama iz Grykog dobrotoxubxa]

Prevod:
Hilandarski monasi

Slika na koricama:
Pustiqska Kelija svetog Jovana Krstitexa

na padinama Skita svete Ane
Fotografija: Zoran Purger

Wtampano po blagoslovu igumana
Manastira Hilandara

Pomeni Gospode sluwkiqu svoju Jelenu
Upokoj Gospode slugu svoga Sretena

MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2007.

DOBROTOXUBXE Ì 3

HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE

Ì tom

MANASTIR HILANDAR
2007.

4 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 5

JEDNA REY O BIBLIOTECI
»HILANDARSKI PREVODI«
Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Go spod i koje je i samo blagosloveno i
proslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena,
bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisanom i
prevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lekti-
re, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilayka
delatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam sveti
Sava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasn ije ute-
mexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyetku
sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti, znani i
bezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veoma
tewko prevodivog svetog Dionisija Areopagita.
Buduçi pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne pred-
stavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju u
vremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bist re izvore
jedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yovekoxubi-
vom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edicije je (kao
i kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçi yitaocu reyi veynog
ùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova i drugih poslenika du-
hovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxa i danas
donose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog ùeli i kak-
vome se xudi raduju. Ta kvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba buduçi da su so
zemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti u
zemaxskost ovoga sveta.
Premda svesni svoje nemoçi i oskudnosti u umeçu i spremi, no u isto vreme
i svoje obaveze i pozvanosti, mi kreçemo sa objavxivaqem novih hilandarskih
prevoda u nadi na Boùiju pomoç i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorske
i Hi landarske Igumanije, oyekujuçi ujedno da çe nam se i drugi poslenici slova
pridru ùiti u nawem naporu.
Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj
starosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskim savrwenstvom) i
rodoxubiva usmerenost svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeùqe i omixenu
pustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i nama
su, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe na
ovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snaùni oseçaj
iskonske sveùine sveoùivxavajuçeg Duha Boùijeg, kojim su oni tako bogato bili na-
dahnuti.

Iguman manastira Hilandara
arhimandrit Mojsije

6 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 7

NEKOLIKO REYI O —DOBROTOXUBXU”
—Jevan$exe Boùije je poslanstvo Boùije xudima kroz Sina
ovaploçenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - veyno oboùe-
qe”. Ovim reyima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije
Palama izraùavaju sadrùaj Jevan$exa Hristovog: veyno dobro,
blage i radosne vesti za svakog od nas xudi i za yitav rod yove-
yanski. To i takvo Jevan$exe doùiveli su i u sebi ostvarili
Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do
Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Pala-
me, i do nawih dana ga ùive i ostvaruju svi istinski pravoslav-
ni Hriwçani, svaki po meri vere” svoje, po —meri dara Hristo-
va”.

Kao wto su Dela apostolska nastavak Jevan$exa Hristovog,

tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevan$exa i Dela i Po-

slanica Apostolskih. A sve wto su Sveti Oci napisali, najpre
su sami ispunili i ispuqavajuçi onda druge nauyili, kako kaùe
Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvr$ujuçi jevan$elsku rey Spa-
sitexevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: —Nema
veçeg bezobrazluka i drskosti nego traùiti od drugih ono wto
sam nisi ispunio”. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono wto su
sami u liynom i sabornom iskustvu doùiveli i praktiyno na
delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, na-
wi stalni uyitexi i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Kqiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoxubxe (gryki:
Filokalïa), jeste produùetak i ostvareqe Svetog Jevan$exa
Hrista Yovekoxupca, jedinog Spasitexa roda xudskog i veynog

Oboùitexa yoveka. Wta sadrùi Dobrotoxubxe? Evo odgovora

jednoga od prevodilaca Dobrotoxubxa na ruski jezik, Svetitexa

Teofana Zatvornika: —Dobrotoxubxe sadrùi u sebi izjawqeqe
(Õizlagaqe i tumayeqe) skrivenoga u Gospodu Isusu ùivota (Kol.3,3).
Skriveni u Gospodu nawem Isusu Hristu istinski hriwçanski
ùivot zayiqe se, raskriva se, i do savrwenstva dohodi, u svojoj
za svakoga meri, po blagovoxequ Boga Oca, dejstvom prisutne u
Hriwçanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vo$stvom
samoga Hrista Gospoda, koji je obeçao da çe biti sa nama u sve

dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoxubxu je izneto i izraùeno
sve wto se zbiva u duhovnom ùivotu Hriwçanina: $avolski na-
padi i iskuweqa, borbe i odolevaqa (Õpobede), padovi i ustaja-
qa, zayiqaqa i utvr$ivaqa razliyitih projava duhovnog ùivo-
ta, stupqevi opwteg napredovaqa i svojstveno svakom stupqu
staqe uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovaqe slobode xudske i

8 HILANDARSKI PREVODI

blagodati Boùije, oseçaqe blizine i udaxenosti Boùije, oseça-
qe promisaonog svedrùitexstva Boùijeg i svoga predavaqa -
konayno i nepovratno - u desnicu Gospodqu, sa odlagaqem svih
svojih nayina dejstvovaqa, a pri stalnom, usixenom dejstvovaqu
(Õpodvizavaqu)”.

Kako to biva, tj. kako se hriwçanski istinski ùivi i
podvizava, i kako taj ùivot napreduje i usavrwava se do mere

rasta i visine Hristove shodno Dobrotoxubxu? - Pre svega: ve-
rom i molitvom, podvigom i dugotrpxeqem, smelom nadom i
smernom xubavxu, umrtvxeqem u sebi i svlayeqem sa sebe staro-
ga paloadamovskog yoveka i oùivxavaqem u sebi bogolika i ob-
layeqem u novog yoveka koji se obnavxa po liku Hristovom (Kol.
3,5; 9,10), blagodaçu Duha Svetoga Utewitexa, koji se u nama moli
uzdasima neiskazanim (Rim.8,26). —Niwta silnije od vere, niwta
ravno molitvi”, veli Sveti Jovan Zlatousti. —Vera je, veli isti
Svetitex, poyetak i temex naweg novog biça i ipostasi u Hris-
tu, buduçi da smo qome postali u Hristu i sjedinili se sa Qi-
me”, a to sjediqavaqe i jeste istinski hriwçanski ùivot - ùi-
vot sa Hristom i u Hristu. Hristos je Nayalnik (ÕZayetnik) i Sa-

vrwitex vere nawe (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoxubxu, ispo-
xava kao ùivot i ùivxeqe, kao delo i delaqe po Hristu i u
Hristu, buduçi da je bez podviùniykog ùivxeqa i delaqa vera
mrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoxubxu, ispoxava se prvenstveno kroz
molitvu, kao ùivot u molitvi i molitvom. —Moliti se Bogu tre-
ba veçma negoli disati”, veli Sveti Grigorije Bogoslov. A qe-
gov kasniji imeqak, poznati uyitex i duhovni vo$ pravoslavnih
isihasta^ na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik sveto-

otaykih tekstova koji danas zovemo FilokalijaÕ Dobrotoxubxe),
Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje wta je molitva Isusova,

poznata u Dobrotoxubxu kao umnosrdayna molitva: —Molitva je
kod poyetnika^: kao ogaq radosti koji izbija iz srca, a kod
savrwenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molit-
va je propoved Apostola^, energija (Õdelovaqe) vere, ili boxereçi
sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u wta se nadamo
(Jev.11,1), dejstvujuça xubav, pokret an$elski, snaga Bestelesnih
Sila, qihova delatnost i radost, Jevan$exe Boùije, uvereqe i
ispuqenost srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, obeleùje
svetosti, poznaqe Boga, projava svetog Krwteqa, baqa oyiw-
çeqa, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, vesexe duwe, milost
Boùija, znak pomireqa (s Bogom i xudima), peyat Hristov, zrak
duhovnog Sunca, zvezda Zorqaya u srcu, potvrda Hriwçanstva,
znameqe izmireqa sa Bogom, blagodat Boùija, premudrost Bo-
ùija, ili boxereçi poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, de-

DOBROTOXUBXE Ì 9

latnost i zanimaqe istinskog Hriwçanina, a osobito monaha^,

nayin ùivxeqa tihovatexa^ (Õusamxenika, isihasta), povod molit-
venog samovaqa i tihovaqa, dokaz an$elskog ùivota na zemxi. I
wta jow treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, koji yini sve
u svemu (1.Kor.12,6), i koji sve deluje u Hristu Isusu, buduçi da je
jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha” (Dobrotoxub-
xe, Glave o molitvi, 113).

Sastavxay i izdavay gryke Filokalije, Sveti Nikodim

Svetogorac, naziva Dobrotoxubxe —riznicom duhovnog bdeqa i
trezvxeqa, yuvarem yistote uma, mistiykom wkolom umne mo-
litve, kqigom obrazaca prakse i podviga, neobmanxivim vo$om
duhovnog sagledavaqa, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom
svetih vrlina^, kqigom prepunom Isusovog radovaqa i uùivaqa,
trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reyeno: samim
organom oboùeqa” - blagodaçu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoxubxa naglawavaju svuda u svojim

spisima, sabranim u ovom yudesnom Saborniku-Zborniku rajskih
cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (Õpravoslavna) vera
i iskrena umnosrdayna molitva istovremeno delatnost reyju i
miwxu, srcem i umom, duwom i telom, voxom i snagom, —teori-
jom” (Õduhovnim sagledavaqem i prozreqem) i praksom, tj. samoùrtve-
nim ùivxeqem i podvizavaqem, liynom askezom i delatnom xu-
bavxu, onom koja se ispoxava kao hristoxubxe i bogoxubxe i
onom koja se projavxuje kao delatno bratoxubxe i yovekoxubxe.

Jer, samo ùivot i delo, u sveùivotnom i sveliynom sabornom je-

dinstvu, yine punotu pravoslavnog duhovnog Predaqa, zabeleùe-

nog i zasvedoyenog u Dobrotoxubxu. I jow newto: Dobrotoxubxe
je nastalo u monawkim sredinama, ali nije ni iz daleka name-
qeno samo monasima, nego svima Hriwçanima, pa ma gde oni bi-

li i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam
je jedan posao i jedno delo i jedna sluùba: ùiveti, raditi i slu-
ùiti Bogu na slavu i sebi i xudima na spaseqe. Stoga je u Pra-
voslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije,
od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od

Egipta do Moravske i Zavoloùja, Dobrotoxubxe bilo tako sabor-
no, svepravoslavno prihvaçeno i yitano i praktikovano, kao
primxeno Jevan$exe, kao nauka i praksa Pravoslavxa, kao Orto-
doksija i Ortopraksija.

10 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

***
Rey filokalïa (Õdobrotoxubxe) u hriwçanskoj literaturi sre-
tamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek) u qegovom
Pedagogu, koji u stvari oznayava Hrista: —Yovek je po prirodi uz-
viweno i delatno ùivo biçe koje ùexno traùi dobro, jer je stvo-
reqe Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoxubxu (tÎÒ
‡lhqoºÒ filokalïaÒ) i prelepim zadovoxstvima tu$ onaj neslavni
ùivot u uùivaqima koji mnogi xude provode” (Pedagog, 3,7). Xu-
bav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobroto-xubxe,
jer u grykom i slovenskom jeziku lepo i dobro (tŒ kãlloÒ i tŒ kalŒn)
skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo
dobro uvek je i lepo. Najveça Lepota i najveçe Dobro i jeste
Xubxeni Sin Boùiji i Sin Yoveyiji, Bogoyovek Isus Hristos.
Stoga je On krajqa meta svakog dobrotoxubxa.
Me$utim, izraz Dobrotoxubxe (filokalïa) u znayequ zbirke
lepih i dobrih tekstova upotrebxen je prvi put od Svetih Kapa-
dokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, pod-
vizavauçi se kraj reke Irisa u Pontu, pravili kqiùevno-bogo-
slovski izbor iz dela mudrog i uyenog Origena poletno se uyeçi
na dobrotoxubivim delima mladog Aleksandrijca, no vewto iz-
begavajuçi potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u ne-
delatnoj i nespasonosnoj praksi.
Filokalija je, dakle, xubav prema lepom i dobrom. No za
Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriw-
çanske mislioce i podviùnike, kao uostalom i za Jevan$exe
Hrista Bogoyoveka i Qegovih Apostola i Proroka, uvek su ne-
razdvojno spojeni i sjediqeni lŒgoÒ êmpraktoÒ i prÅxiÒ êllogoÒ), to
jest: slovesnost delatna i delo slovesno, pri yemu je prÅxiÒ qewrïaÒ
ápïvasiÒ (dhàn`e vo vidhni&a vosxody Õdelatnost uzvodi u slovesno sagledavaqe i
saznaqe), a ne obratno. Stoga su za vo$e i uyitexe hriwçanskog
ùivota uzimani, yitani, prepisivani i u zbornike sabirani,
samo umno-srdayni, sagledatexno-praktiyni podviùnici misli
i delatnosti jevan$elske i pravoslavne, kakvi su bili veliki
Oci hriwçanskog Istoka, kako oni uyeni bogoslovi u svetu, naj-
yewçe na episkopskim sluùbama u narodu Boùijem po gradovi-
ma, tako i oni —gra$ani pustiqe”, koji su svojim bogougodnim
ùivotom i podvizima pustiqu —an$elima u telu” nastanili i
—zemxu onebesili”, kao wto su bili Sveti Antonije i Makarije
i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, ca-
rigradskih i juùnoitalijanskih podviùnika, sve do svewtenih
isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.
Zbornici sliyni nama danas poznatom Dobrotoxubxu nas-
tajali su veç u 4. i 5. veku, kao wto je Otaynik (GerontikŒn Õ Staray-

DOBROTOXUBXE Ì 11

nik), pa sve do 11. veka, kao wto je tada nastali Evergetinos, sa-
stavxen od monaha Pavla, osnivaya manastira Bogorodice Ever-
getide u Carigradu, onog manastira u kome çe kasnije boraviti
Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molyalnik koji çe posta-
ti Arhiepiskop svih Srpskih i Primorskih zemaxa i u sebi

spojiti pustiqu i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno de-
laqe i delatno sagledavaqe.

Danawqa, pak, FilokalijaÕDobrotoxubxe, kao bogata
zbirka tekstova —svewtenih trezveqaka” (t‹n îer‹n nhptik‹n), sa-
stavxena je najveçim delom u vreme procvata pravoslavnog isi-
hastiykog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroyito posle tri-
jumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovxa i kao pravilne
podviùniyke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O
tome svedoye brojni svetogorski i drugi gryki i slovenski ruko-
pisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori
i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbir-
ku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prowirio Episkop Korin-
tski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777., kada je
posetio Svetu Goru, predao tada jow mladom no uyenom i iskus-
nom podviùniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) da je on sre-
di, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim ruko-
pisima, te tako pripremi za wtampu, wto je Sveti Nikodim i
uyinio u toku svega dve godine. Potom je tako sre$eni Zbornik
Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je,
sretnuvwi u Smirni blagoyastivog kneza Moldovlahije Joanisa
Mavrokordata, uspeo da od qega dobije saglasnost i novac, te

gryka Filokalija prvi put bude wtampana u Veneciji 1782. g. Sa
ovog grykog izdaqa preveo je na slovenski jezik (verovatno ko-
risteçi i veç postojeçe slovenske prevode mnogih svetootaykih

tekstova koji su uwli u gryku Filokaliju) ceo zbornik Dobroto-

xubxa (bez naroyitih izmena) Sveti Pajsije Veliykovski (1722-
1794) i wtampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profe-
sor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Go-

vorov), preveo je na ruski i izdao È tom Dobrotoxubxa, i daxe do
1890. svake godine izdavao po jednu kqigu ovog petotomnog pro-
wirenog (skraçeqima, izostavxaqima i dodavaqima izmeqe-

nog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom su Dobrotoxubxu, za
razliku od grykog i slovenskog, skraçena Poglavxa Maksima Is-
povednika; izostavxeni: Petar Damaskin, Silogistiyka poglav-
xa Kalista Katafigiota, Praktiyna i teolowka poglavxa Gri-
gorija Palame, itd; ali je stoga dodat velik broj dela Jefrema
Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviynika, Ave Doroteja, Teo-
dora Studita i dr).

12 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

Nawi vredni monasi Hilandarci, krenuli su u prevod sa
ruskog i izdavaqe na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobroto-
xubxa, niwta maqe znayajnog i yak obimnijeg od grykog i slo-
venskog. Time oci Hilandarci nastavxaju svewteno ùivo pre-
daqe svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca
Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoxubaca
roda naweg krstonosnog i hristoyeùqivog. Neka ovo wtampano
objavxivaqe srpskog Dobrotoxubxa nawih srpskih Svetogoraca,
kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca, bude —eîÒ koin¯n
t‹n or‚ qodŒxwn ›féleian” (Õna opwtu polzu pravoslavnih Hriwçana).

Sveti Ilarion Veliki Ep. ZHP Atanasije
3. 11. 1996. Manastir Tvrdow

DOBROTOXUBXE Ì 13

PREDGOVOR

Evo petog i posledqeg [u ruskom i grykom izdaqu] toma Dobro-
toxubxa, koji sadrùi sva poglavxa Grykog dobrotoxubxa izuzev
1) —Dve kqige” Petra Damaskina, koje postoje u prevodu [na ruski]
Optine pustiqe, 2) —Poglavxa Simeona Metafrasta”, izvuyena
iz beseda svetog Makarija Egipatskog, koja su wtampana [na rus-
kom] zajedno sa besedama samog oca, 3) —Fiziykih, bogoslovskih i
naravstvenih poglavxa” svetog Grigorija Palame, u kojima ima
mnogo tewkog za poimaqe i izraùavaqe i 4) —Poglavxa” Kalis-
ta Katafigiota, koja su suviwe tanana i prvenstveno umozri-
texna, silogistiyka (kako qihovu karakteristiynu crtu oznayu-
je samo zaglavxe).

Naw zbornik od tog izostavxaqa, me$utim, neçe pretrpe-
ti nikakvu wtetu s obzirom da u vidu ima gotovo iskxuyivo de-
latni, a ne umozritexni ùivot. Iz zaglavxa odexaka svako, pak,
moùe da vidi koliko [gra$e] pruùa za pomenuti ùivot. Veç sama
kqiga Kalista i Igqatija predstavxa zaokruùeno [sistematsko]
izlagaqe yitavog hoda duhovnog ùivota sa uobiyajenim qegovim
delatnostima. Ni pre, ni posle qih niko newto sliyno nije
preduzeo.

Sveti Teofan Zatvornik

14 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

DOBROTOXUBXE Ì 15

SVETI SIMEON NOVI BOGOSLOV

Kratko svedoyanstvo o qemu

Sveti Simeon je bio rodom iz Paflagonije. Vaspitavao se u Cari-
gradu kod svog dede, koji je pripadao dvorjanima. Po zavrwetku uyeqa krat-
ko je bio pri dvoru, ali je uskoro sve ostavio i stupio u Studitsku obitex,
gde se nalazio qegov starac Simeon Poboùni, koji je qime rukovodio jow
od vremena qegovog wkolovaqa. Qegov prestrogi ùivot je me$u bratijom
izazvao nezadovoxstvo, te je po savetu starca prewao u Obitex svetog Maman-
ta, gde je po smrti starewine izabran za igumana i gde ga je patrijarh Ni-
kolaj Hrisoverg rukopoloùio u jeromonaha. Sredivwi svoju obitex, sveti
Simeon se predao tihovaqu, ostavivwi iza sebe dostojnog naslednika, is-
kusnog Arsenija. Ipak, on nije mogao do kraja da se nasla$uje spokojstvom
tihovaqa. Protiv qega se podigla bura zbog qegovog powtovaqa upokojenog
starca Simeona Poboùnog, koja ga je izbacila iz Carigrada. Nedaleko od
Carigrada on je zavoleo mesto na kome se nalazila stara Crkva svete Mari-
ne. Posednik pomenutog mesta, velmoùa Hristofor Fagura bewe qegov pow-
tovalac. On mu ga je ustupio i na qemu ustrojio obitex. Powto je sve sre-
dio u obitexi, on se opet povukao u tihovaqe. Nakon tridesetogodiwqeg
spokojstva u tihovaqu on se, poyetkom HÈ veka upokojio. Qegove svete mow-
ti su otkrivene 1050. godine. Qegov spomen se slavi 13. marta, na dan qego-
ve konyine. Nikodim Svetogorac ga je na pomenuti datum uneo u svoj Si-
naksar, premda u belewci ispod teksta stoji da mu je spomen premewten na
12. oktobar. On mu je i sluùbu napisao.

Sveti Simeon je ostavio mnogo spisa. Dok je rukovodio manastirom
obiyno je govorio pouke u crkvi, a za vreme tihovaqa je pisao opwtehriw-
çanske i podviùniyke poslanice i savete. [Monasima se] uglavnom obraçao
kratkim odlomcima ili poglavxima.

Qegov uyenik Nikita Stitat je sastavio qegovo ùitije, sabrao qe-
gove spise i prepisivao ih jow za qegovog ùivota.

Na novogrykom postoji kqiga sa qegovih 92 slova, qegovih i starye-
vih podviùniykih poglavxa, a na starogrykom su 55 molitava u stihu. Slo-
va i poglavxa su prevedeni na ruski i nalaze se kod atonskih staraca.

Gryko Dobrotoxubxe je iz spisa svetog Simeona uzelo qegova pod-
viùniyka poglavxa, ukxuyivwi i poglavxa qegovog starca. Neka qegova po-
glavxa su propuwtena, ali su dodata dva qegova slova iz opwteg sabornika.

I mi çemo uzeti podviùniyka poglavxa svetog Simeona i qegovog
starca. Uzeçemo i dva slova, ali çemo ih smestiti na kraju celog zbornika,
kao wto je sluyaj u grykom Dobrotoxubxu.

16 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

PREPODOBNI SIMEON NOVI BOGOSLOV

DELATNA I BOGOSLOVSKA POGLAVXA

1. Vera predstavxa (spremnost) da se umre za Hrista radi
Qegovih zapovesti (u ube$equ da sliyna smrt donosi ùivot), da
se siromawtvo smatra bogatstvom, nemawtina i ubogost - istin-
skom slavom i znamenitowçu, a okolnost da se nema niwta - da
se sve poseduje. Ona naroyito znayi sticaqe neispitxivog bo-
gatstva poznaqa Hrista i gledaqe na vidxivo kao na prah i
dim.

2. Vera u Hrista ne znayi samo prenebregavati prijatnos-
ti ùivota, nego i trpexivo i blagoduwno podnositi svako dola-
zeçe iskuweqe, tuge, skorbi i neprijatne sluyajeve sve dok Bog
ne blagovoli da pogleda na nas, yime se oponawa David, koji je
govorio: Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu (Ps.39,2,
tj. trpeçi skorbi, ja sam se nadao da çe mi Gospod pomoçi; i Gos-
pod je, videçi da nepokolebivo oyekujem da mi pomogne, pogledao
na mene i ukazao mi svoju milost).

3. Oni koji u bilo yemu pretpostvaxaju svoje roditexe za-
povesti Boùijoj u stvari nemaju veru u Hrista. Naravno, i vlas-
tita savest ih izobliyava u neverju, ukoliko je u qima uopwte
ùiva. Jer, najverniji priznak istinski verujuçih jeste da ni u
yemu nikada ne prestupaju zapovesti Velikog Boga i Spasitexa
naweg Isusa Hrista.

4. Vera u Hrista, istinitog Boga ra$a ùexu za veynim
dobrima i strah od muka. %exa za dobrima i strah od muka pri-
vode strogom ispuqavaqu zapovesti, a strogo ispuqavaqe zapo-
vesti uyi xude dubokom saznaqu vlastitih nemoçi. Saznaqe na-
we istinske nemoçi ra$a seçaqe na smrt. Onaj ko uspe da seça-
qe na smrt bude qegova saputnica svakako çe uporno traùiti da
sazna kako çe mu biti po ishodu i udaxavaqu iz ovog ùivota. Ko
se, pak, prixeùno stara da sazna buduçe, najpre treba da se liwi
svega sadawqeg (tj. dobara i stvari ovoga sveta). Naime, onaj ko-
ga je nadvladalo pristrawçe prema bilo yemu od drugoga, yak i
najniwtavnijem, ne moùe da stekne savrweno poznaqe prvoga.
Wtaviwe, kad bi, po promislu Boùijem, unekoliko i opitovao
sliyno poznaqe, od qega bi (ukoliko odmah ne ostavi ono za wta
je privezan pristrawçem i ukoliko se svecelo ne preda sticaqu
jedino pomenutog poznaqa, ne dozvoxavajuçi sebi yak ni da mis-

DOBROTOXUBXE Ì 17

li na newto drugo) bilo oduzeto i poznaqe koje smatra da pose-
duje.

5. Odricaqe od sveta sa ùarom revnosti i savrweno uda-
xavaqe od qega za kratko vreme çe nam doneti veliku korist
ukoliko se istovremeno potpuno udaximo od svih ùivotnih
stvari, naravi, pogleda i lica, uz odbacivaqe tela i vlastite
voxe.

6. Ukoliko imaw nameru da se udaxiw od sveta, pazi da u
poyetku, jow dok ùiviw u qemu, svojoj duwi ne pruùaw telesna
zadovoxstva, pa makar te svi srodnici i prijatexi i prinu$ava-
li na qih. Qih u stvari demoni podstiyu kako bi pogasili top-
linu tvog srca. Jer, yak i da ne ometu ispuqeqe tvoje namere,
ona çe je svakako ohladiti i oslabiti.

7. Ukoliko budew hrabro odbijao sva ùivotna zadovoxstva
i udaxavao se od svake utehe, demoni çe kod tvojih srodnika iza-
zvati saùaxeqe, pobu$ujuçi ih da playu i ridaju zbog tebe pred
tvojim licem. Da je reyeno istinito poznaçew po okolnosti da
çe se tvoji srodnici, ukoliko ostanew nepokolebiv i u reyenom
iskuwequ, odmah protiv tebe razgoreti jarowçu i mrùqom, od-
vraçajuçi se od tebe kao od neprijatexa i ne ùeleçi da te vide.

8. Videçi da roditexi, braça i drugovi tuguju zbog tebe,
podsmevaj se demonu koji se navedenim raznovrsno naoruùao
protiv tebe. Ipak, poùuri da se udaxiw sa strahom, prixeùno
—dosa$ujuçi” Bogu molitvom da te udostoji da wto pre stignew u
pristaniwte dobrog oca, u kome bi uspokojio tvoju namuyenu i
obremeqenu duwu. Jer, ùivotno more nudi mnogo yega yemernog
i krajqe pogubnog.

9. Onaj ko iz dubine duwe ùeli da zamrzi svet treba da za-
voli Boga i da stekne neprestano seçaqe na Qega, wto ponajvi-
we pobu$uje na radosno napuwtaqe svega kao smeça.

10. U svetu nemoj ostajati dugo ni zbog opravdanih, ni zbog
besmislenih razloga. Naprotiv, yim budew pozvan, poùuri da
posluwaw. Jer, Bog se najviwe raduje nawoj brzini (u ispuqava-
qu Qegove voxe). Naime, boxa je brza posluwnost sa siromaw-
tvom, negoli sporost sa mnowtvom imaqa.

11. Svet i sve wto je u qemu prolazi. Bog je, pak, veyan i
besmrtan. Stoga svi koji su radi Qega ostavili truleùnost tre-
ba da se raduju. Truleùno je ne samo bogatstvo i novac, nego i
svako zadovoxstvo i grehovna naslada. Samo zapovesti Boùije su
ùivot, kao wto ih svi i nazivaju.

12. Ukoliko si, brate, obuzet plamenom revnowçu za spase-
qe tryeçi dowao u opwteùiçe, ili kod duhovnog oca, nemoj se
saglawavati kada ti (bilo on, bilo bratija sapodviùnici) budu
predlagali kupaqe, jela ili neke druge utehe radi pokoja tela.
Naprotiv, uvek budi spreman na post, na zlopaçeqe (dobrovoxno

18 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

liwavaqe), na krajqe uzdrùaqe. Ukoliko ti tvoj otac po Bogu
naredi izvesnu utehu za telo, posluwaj ga, odsecajuçi svoju voxu.
A ukoliko ti ne naredi, sa radowçu i trpxeqem ispuqavaj ono
wto si ushteo (tj. na svaki nayin se uzdrùavaj od svega). Ispuqa-
vajuçi reyeno, ispawçe da uvek postiw i uzdrùavaw se u svemu,
odrekavwi se svoje voxe. Wtaviwe, i plamen koji postoji u tvom
srcu i koji te podstiye da sve [zemaxsko] prezirew, ti çew sayu-
vati neugasivim.

13. Uyinivwi sve sa svoje strane i ne uspevwi da uzdrmaju
nameru po Bogu, ili da ometu qeno ispuqeqe, demoni prilaze
(bratiji) koji su samo po izgledu poboùni i putem qih pokuwa-
vaju da ometaju one koji su veç zapoyeli da se podvizavaju dobrim
podvigom. Oni im najpre, navodno pobu$ivani xubavxu i saose-
çaqem, savetuju da se ne udaxuju od telesnih uteha kako im telo
ne bi iznemoglo i kako ne bi upali u mrzovoxu. Zatim, pozivaju-
çi ih na nekorisne razgovore, oni ih navode da yitave dane pro-
vode uzaludno. Najzad, ukoliko neko od revnosnih posluwa qihov
savet i postane im sliyan, oni poyiqu da se smeju, gotovo se ra-
dujuçi qegovoj pogibli. Ukoliko, pak, ne posluwa qihove reyi,
veç ostane po strani od svega, pazeçi na sebe i buduçi daleko od
smelosti (tj. buduçi skroman i pokoran svima), oni se pokreçu
na zavist i naoruùavaju protiv qega, upotrebxavajuçi sve nayi-
ne da ga yak isteraju i iz manastira. Jer, za neyasnu sujetu posta-
je nesnosno da vidi kako im pred oyima hvale istinsko smireqe.

14. Sujetni sa bolom pati gledajuçi kako smireni, proli-
vajuçi suze, i Boga umilostivxuje i xude podstiye na nenamerne
pohvale.

15. Ceo se predavwi svom duhovnom ocu, znaj da je za tebe
sve wto si doneo izvan postalo tu$e - i stvari i novac. Sa qima
nemoj niwta yiniti bez qegove voxe i od reyenoga nemoj niwta
traùiti od qega, ni malo, ni veliko. [Newto moùew uzeti] jedino
ukoliko ti on, po vlastitom proizvoxequ, naredi da uzmew, ili
ti svojeruyno preda.

16. Bez voxe tvoga oca po Bogu nemoj ni pomiwxati da da-
jew milostiqu od novca koji si doneo sa sobom. Nemoj yak ni
preko posrednika da pokuwavaw da od qega dobijew newto od
novca. Jer, boxe je biti i nazivati se siromah, negoli rasturati
i davati siromawnima novac kada si veç poyetnik. Delo savr-
wene vere je da se sve, kao u ruku Boùiju, preda na voxu duhovnog
oca.

17. Nemoj traùiti ni gutxaj vode da popijew, yak i da se
desi da goriw od ùe$i, sve dok ti tvoj duhovni otac, sam od sebe
pokrenut, ne kaùe da uyiniw reyeno. Pritewqavaj se i prinu-
$avaj u svemu, nagovarajuçi se reyima: —Ukoliko hoçe i ukoliko
sam dostojan, Bog çe svakako mom starcu dati da kaùe: »Napij

DOBROTOXUBXE Ì 19

se«”. I ti çew se veç napiti sa yistom savewçu, yak i ako nije
vreme za piçe.

18. Onaj ko je opitom poznao duhovnu korist i ko je stekao
istinsku veru, imajuçi Boga za svedoka istine, kaùe: —Ja sam u
sebi prihvatio pomisao da nikada od svog oca ne traùim ni da
jedem, ni da pijem, niti da uopwte bilo wta uzimam sve dok ga
Bog ne nadahne da mi newto sliyno naredi. I postupajuçi kao
wto rekoh, moja nada nikada nije bila izneverena”.

19. Onaj ko je istinski stekao veru u svog oca po Bogu, gle-
dajuçi ga, misli da vidi samog Hrista, i buduçi sa qim i slede-
çi ga - nesumqivo veruje da je sa Hristom i da ide za Qim. On
nikada neçe poùeleti da porazgovara sa bilo kim, niti çe seça-
qu na Qega i xubavi prema Qemu pretpostaviti bilo wta od
zemaxskih stvari. Jer, wta bi bilo boxe ili korisnije u sadaw-
qem i u buduçem ùivotu od prebivaqa sa Hristom? Wta je kras-
nije ili sla$e od umozreqa Qega? Ukoliko se neko udostoji i be-
sede sa Qim, svakako çe [iz reyene okolnosti] pocrpsti ùivot vey-
ni.

20. Onaj ko blagonaklono voli one koji ga vre$aju, grde i
priyiqavaju mu wtetu, te se moli za qih, svakako çe za kratko
vreme postiçi veliki napredak. Imajuçi sliyno dobro raspolo-
ùeqe u oseçaqu srca, on dospeva do bezdana smireqa iz koga na-
staju izvori suza, u koje se pogruùava yitava trodelnost duwe
(tj. slovesna, sryana i ùelatexna qena sila), te se um uzvodi na
nebo bestrawça i yini umozritexnim. Okuwaqem tamowqih
dobara [yovek] se podstiye da sva dobra sadawqeg ùivota smatra
smeçem, te da i samu hranu i piçe na prima sa sladowçu i uyes-
talowçu.

21. Podviùnik ne treba da se udaxava [samo] od zlih dela,
nego da se stara da bude slobodan yak i od misli i pomisli koje
su protivne (zapovestima i voxi Boùijoj). On u sebi treba da je
svagda zauzet duwespasonosnim i duhovnim seçaqima, prebiva-
juçi bezbriùan za ùivotne stvari.

22. Onaj ko obnaùi celo svoje telo, ali na svojim oyima
ostavi neko pokrivalo, izbegavajuçi da ga uzme i odbaci, neçe
moçi, i pored sve ostale obnaùenosti, da vidi svetlost. Ni onaj
ko je ostavio sve svoje stvari, i novac, izbavivwi se i od samih
strasti, neçe moçi da vidi umnu svetlost - Gospoda naweg Isusa
Hrista i Boga, ukoliko i oko svoje duwe ne oslobodi od seçaqa
na ùivotne [stvari] i r$avih pomisli.

23. Svetske misli i priseçaqa su za um i oko duwe isto
wto i pokrivalo koje se stavxa na [telesne] oyi. Sve dok im do-
puwtamo da postoje, mi neçemo niwta videti. A ukoliko ih
odagnamo seçaqem na smrt, mi çemo ugledati istinsku svetlost,
koja prosveçuje svakog yoveka koji dolazi na svet.

20 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

24. Onaj ko je slep od ro$eqa ne moùe da zna snagu pisane
[reyi], niti da joj veruje. Me$utim, ukoliko se ikada udostoji da
progleda, poyeçe da svedoyi da je ono wto je napisano i wto se
yita - istinito.

25. Onaj ko vidi yulnim oyima zna kad je dan i kad je noç,
dok slepi ne zna ni jedno, ni drugo. I onaj ko je duhovno progle-
dao i koji vidi duhovnim oyima, tj. ko je ugledao istinsku i ne-
zalaznu svetlost, [moùe] zbog nemara i nepaùqe da se opet vrati
na pre$awqu oslepxenost i da se liwi svetlosti. Nalazeçi se u
dobrom staqu yula, on dobro oseça liwenost svetlosti, premda
ne zna zbog yega se reyeno desilo. Onaj, pak, ko je od ro$eqa (du-
hovno) slep, niwta sliyno ne zna ni po opitu, ni po dejstvu. On
samo iz sluwaqa moùe newto saznati o onome wto nikada nije
video. On çe drugima priyati o reyenome, premda ni on ni oni
koji ga sluwaju niwta pouzdano ne zna o stvarima o kojima razgo-
varaju.

26. Nije moguçe u isto vreme i telo puniti do sitosti je-
lima, i duhovno se nasla$ivati umnim i boùanstvenim dobrima.
Jer, yovek se liwava kuwaqa duhovnih dobara u meri u kojoj slu-
ùi stomaku. Naprotiv, yovek çe se nasititi hranom i utehom du-
hovnom u meri u kojoj staquje svoje telo.

27. Ostavimo sve zemaxsko, tj. iz duwa nawih izagnajmo ne
samo bogatstvo i zlato, i druge ùivotne stvari, veç i samu po-
hlepu prema qima. Omrzimo ne samo zadovoxstva tela, nego i
qegove beslovesne pokrete, postaravwi se da ga umrtvimo napo-
rima i podvizima. Jer, preko qega se bude pohote i sprovode u
delo. I sve dok je ono ùivo, nawa duwa po neophodnosti biva
mrtva, tj. tewko pokretna ili sasvim nepokretna za svaku zapo-
vest Boùiju.

28. Plamen ogqa se uvek podiùe naviwe, naroyito ukoli-
ko se razgrçe vewtastvo u kome se zametnuo i rasplamsao. Sliy-
no se ni srce sujetnog ne moùe smiriti. Jer, rekavwi mu newto
wto mu je na korist, on se jow viwe uzvisuje. A ukoliko ga izob-
liyiw i urazumiw, on snaùno protivreyi. Ukoliko ga, najzad,
pohvaliw i pozdraviw, on se zlo nadima.

29. Yovek koji je nauyio da protivreyi sam sebi jeste dvo-
sekli may. On ubija svoju duwu i bez svog znaqa, yineçi je tu$om
za veyni ùivot.

30. Onaj ko protivreyi sliyan je onome ko se proizvoxno
predaje protivnicima svoga cara, tj. neprijatexima. Protivre-
yeqe je udica kojoj kao mamac sluùi opravdavaqe (tj. navodna
zawtita pravde, samoopravdavaqe i samozawtita). Qime preva-
reni, mi gutamo udicu (tj. kukicu udice) greha. Obiyno na opisa-
ni nayin kukavnu duwu duhovi zlobe love za jezik i grlo. I ona

DOBROTOXUBXE Ì 21

se yas podiùe na gore, yas pogruùava u haotiyni bezdan greha,
buduçi osu$ena zajedno sa onima koji su otpali sa neba.

31. Neka je na znaqe da onaj koga srce silno boli, kada ga
bewyaste ili vre$aju, u stvari pokazuje da u svojim nedrima nosi
drevnu zmiju. Ukoliko, pak, poyne sa çutaqem da podnosi ono
wto mu nanose ili da protivreyi sa velikim smireqem, on çe
zmiju uyiniti nemoçnom i raslabxenom (i sasvim je ubiti). Uko-
liko, naprotiv, poyne da protivreyi sa goryinom i da govori sa
drskowçu, on çe zmiji dodati silu, izlivajuçi otrov u svoje srce
i nemilosrdno izjedajuçi svoju unutrawqost. Stoga çe zmija na
kraju, svakodnevno buduçi osnaùivana, progutati samu nameru
kukavne duwe da se ispravi i da bude ispravna u dobrom poretku
ùivota, oduzevwi joj svu snagu. I sliyni çe veç poyeti da ùivi
za greh, buduçi sasvim mrtav za pravdu.

32. Ukoliko hoçew da se odreknew od sveta i da se nauyiw
jevan$elskom ùivotu, predaj se iskusnom i bestrasnom uyitexu,
kako se ne bi nauyio $avolskom ùivotu. Jer, kod dobrih uyitexa
su i pouke dobre, a kod lowih - lowe. Od r$avog semena i rasti-
qe je r$avo.

33. Molitvama i suzama umoli Boga da ti da bestrasnog i

svetog uyitexa. I sam ispituj Boùanstvena Pisma i naroyito de-
latne spise svetih otaca kako bi, poredeçi sa qima ono wto te
uyi uyitex i starewina, kao u ogledalu video koliko su saglasni
me$u sobom. Potom ono wto je saglasno sa spisima usvoj i zadr-
ùavaj u misli, a ono wto nije, dobro rasudivwi, odloùi, kako se
ne bi prevario. Naime, znaj da se u nawe dane pojavilo mnogo va-
ralica i laùnih uyitexa.

34. Svako ko ne vidi (tj. ko je slep duwom), a preuzima da
rukovodi druge, jeste prevarant, te one koji idu za qim baca u ja-
mu pogibli, po reyi Gospodqoj: A slepi slepoga ako vodi, oba çe u
jamu pasti (Mt.15,14).

35. Onaj ko je slep u odnosu prema Jednome (Bogu), slep je i
u odnosu prema svemu, a onaj ko vidi u Jedinom (Bogu), vidi u sve-
mu. Me$utim, on je i udaxen od vi$eqa svega i nalazi se u vi$e-
qu svega, i jeste izvan svega vidxivoga. Buduçi u Jedinome, on
vidi sve i, buduçi u svemu, ne vidi niwta od svega. Gledajuçi u
Jedinom, on kroz Qega vidi i sebe, i sve [stvari] i sve [xude]. I bu-
duçi sakriven u Qemu, on niwta od svega ne vidi.

36. Onaj ko se u svom unutrawqem slovesnom i mislenom
yoveku nije obukao u obraz Gospoda naweg Isusa Hrista, nebeskog
Yoveka i Boga, zapravo jeste samo krv i plot, te ne moùe samo
pomoçu reyi da stekne oseçaj duhovne slave, kao wto ni slepi od
ro$eqa ne moùe da pozna wta je svetlost sunca jedino na osnovu
reyi.

22 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

37. Onaj, pak, ko vidi i oseça na reyeni nayin, u stvari
poznaje znayeqe onoga o yemu se govori, s obzirom da se veç obu-
kao u obraz nebeskog i da je veç dospeo u meru yoveka savrwena, u
meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Potom on veç moùe dobro
rukovoditi i stado Hristovo na putu zapovesti Boùijih. Onaj,
me$utim, ko reyeno ne zna i ko nije sliyan, zapravo nema prosve-
çena i zdrava yula duwe. Za qega je mnogo boxe da bude rukovo-
$en, negoli da rukovodi uz opasnost za sebe i za druge.

38. Onaj ko gleda svog uyitexa i rukovoditexa kao u Boga,
ne moùe da protivreyi. Onaj ko misli i govori da ima i jedno i
drugo (tj. da gleda u svog oca kao u Boga i da protivreyi) treba da
zna da je u zabludi, buduçi da ne zna kakvo raspoloùeqe prema
Bogu imaju xudi Boùiji.

39. Onaj ko veruje da se u ruci qegovog pastira nalazi qe-
gov ùivot i smrt, nikada neçe usprotivreyiti. Neznaqe reyeno-
ga ra$a prepiraqe, koje izaziva duhovnu i veynu smrt.

40. Sve dok se ne donese presuda, onome kome se sudi se daje
rey samopravdaqa, tj. da na sudu govori o onome wto je uyinio.
Po razmatraqu qegovog sluyaja i posle donoweqa presude sudi-
je, on viwe ni malo, ni mnogo ne protivreyi onima koji ga kaù-
qavaju (radi izvrweqa presude).

41. Pre nego wto stupi na sud (pokajaqa, tj. manastir) i
otkrije ono wto mu leùi na srcu, monah moùe ponewto da govo-
ri protiveçi se, bilo iz neznaqa, bilo iz pomisli da sakrije
neka svoja dela. Me$utim, po otkrivaqu i iskrenoj ispovesti
vlastitih pomisli, on viwe nikada do smrti ne treba da pro-
tivreyi svom sudiji i vladici po Bogu. Jer, stupivwi na pome-
nuto sudiwte i u poyetku obnaùivwi skrivenost svoga srca, mo-
nah od samog poyetka ùivota u [manastiru] nosi, ukoliko je pri
zdravoj pameti i ukoliko zna silu tajinstva, ube$eqe da je dosto-
jan bezbrojnih smrti, premda i veruje da çe se preko posluwnos-
ti i smireqa izbaviti od svake muke i kazne.

42. Onaj ko reyeno neizgladivo yuva u svom umu, nikada se,
dok ga uye, urazumxuju i izobliyavaju, neçe srcem pokrenuti na
newto nepriliyno. Jer, onaj ko pri reyenome pada u pogubni
greh protivreyeqa i neverja svom duhovnom ocu i uyitexu, jow
se u ovom kukavnom ùivotu survava u dubinu ada, postajuçi sta-
niwte satane i sve qegove neyastive vojske, kao nepokorni sin
pogibli.

43. Molim te da, powto si veç uzeo breme posluwnosti,
reyeno yesto imaw u svojim mislima, sa svakim staraqem se pod-
vizavajuçi da ne upadnew, kao wto je reyeno, u ad na veyne muke.
Naprotiv, svakog dana se toplo moli Bogu, govoreçi: —Boùe i
Gospode svega, koji imaw vlast nad svakim disaqem i svakom du-
wom, koji jedini moùew da me izleyiw, usliwi moje moxeqe te

DOBROTOXUBXE Ì 23

zmiju, koja se gnezdi u meni kukavnom, nailaskom Duha Svesveto-
ga tvog umrtvi i istrebi. Nauyi me i nastroj da, premda siromah
i liwen svake vrline, ipak pripadam stopama oca moga, te
qegovu svetu duwu oraspoloùi na saoseçaqe i milostivost pre-
ma meni. Daruj mi, Gospode, smireqe u srcu mome i pomisli koje
priliye grewniku, koji je rewio da se kaje pred tobom. Nemoj do
kraja ostaviti duwu koja se jednom sjedinila sa tobom, koja tebe
ispoveda, koja je tebe umesto celoga sveta izabrala i svemu pret-
postavila. Ti znaw, Gospode, da ja ùelim da se spasem, premda
mi moja lowa navika smeta. Me$utim, tebi je, Vladiko, moguçe i
ono wto xudima nije moguçe”.

44. Oni koji su na popriwtu blagoyawça sa strahom i tre-
petom poloùili dobar temex vere i nade, te svoje noge nepoko-
lebivo utvrdili na kamenu posluwnosti duhovnim ocima, slu-
wajuçi ono wto zapovedaju kao da izlazi iz usta Boùijih, u stva-
ri brzo napreduju, na osnovu posluwaqa bez kolebaqa sa smire-
qem duwe se brinuçi o ispuqequ reyenog. I na qima se ostva-
ruje veliko i prvo delo koje se sastoji u odricaqu od sebe samih.
Jer, ispuqavaqe tu$e umesto svoje voxe ne samo da ukorequje du-
wevno samoodricaqe, nego proizvodi i umiraqe za ceo svet.

45. Onaj ko protivreyi svome ocu raduje demone. A onome
ko se do smrti smirava pred qim dive se an$eli. Jer, on vrwi de-
lo Boùije, upodobxujuçi se Sinu Boùijem, koji je pokazao po-
sluwnost Ocu svome yak do krsne smrti.

46. Bezmerno i nepravovremeno skruwavaqe srca zbog ne-
yega yulnog pomrayuje i smuçuje um, wto iz duwe izgoni yistu
molitvu i umileqe, usa$ujuçi u qu bolno muyeqe srca. Otuda ja-
rost i beskrajna bezoseçajnost, yime demoni obiyno navode i
oyajaqe na one koji su se latili duhovnog ùivota.

47. Ukoliko se sa tobom, monawe, desi da (iako u svojoj du-
wi nalaziw revnost i veliku ùexu za savrwenstvom, usled yega
silno stremiw da ispuqavaw svaku zapovest Boùiju, da ne gre-
wiw yak ni praznom reyju, te da niukoliko ne zaostajew za drev-
nim svetitexima, ni u delu, ni u znaqu, ni u umozrequ) vidiw
da te ometa neprijatex, sejuçi kukox maloduwnosti i ne dopuw-
tajuçi ti da se popnew na visinu svetosti, veç navodeçi raslab-
xenost putem podsticaqa na strawxive pomisli da se ne mo-
ùew spasti usred sveta i da ne moùew bez omawki ispuniti sve
zapovesti Boùije, ti sedi u ugao, usamxen, te saberi i usredsre-
di svoje pomisli, dajuçi dobar savet svojoj duwi i govoreçi:
—Zawto si ùalosna, duwo moja, i zawto se smuçujew? Uzdaj se u Bo-
ga, jer çu se ispovedati Qemu. On je spaseqe lica moga, a ne dela
moja. On je Bog moj (Ps.41,6). Ko çe se opravdati delima zakona? I
car prorok govori: Jer, neçe se opravdati pred tobom niko ùiv
(Ps.142,2). Naprotiv, verom koju imam u Boga mog ja se nadam da do-

24 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

bijem spaseqe kao dar po neizrecivoj wtedrosti Qegovoj. Idi
od mojih oyiju, satano. Ja se poklaqam Gospodu Bogu mome i od
mladosti mu sluùim, buduçi da moùe da me spase jedino po mi-
losti svojoj. Odstupi od mene. Neka te satre Bog, koji me je stvo-
rio po obrazu i podobiju svome”.

48. Bog od nas xudi ne traùi niwta osim da ne grewimo.
I ne radi se o ispuqavaqu zakona, nego o nenaruwivom yuvaqu
obraza i gorqeg dostojanstva. Stojeçi u qemu po prirodi i nose-
çi svetlozarnu odeçu Duha, mi prebivamo u Bogu i On u nama,
postajemo bogovi po blagodati i sinovi Boùiji, znamenujuçi se
svetlowçu poznaqa Boga (po reyi: Znamenova se na nama svetlost
lica tvoga, Gospode - Ps.4,7).

49. Mrzovoxa i oteùalost tela, koji u duwu dolaze od le-
qosti i nemara, odvode od obiynog pravila i proizvode pomra-
yeqe uma i maloduwnost. Otuda u srcu yesto poyiqu da se pojav-
xuju pomisli straha i hule. Onaj koga iskuwava demon mrzovoxe
yesto od tromosti ne moùe da na$e obiyno mesto molitve, preda-
juçi se leqosti i yesto ispitujuçi napade neumesnih pomisli o
Tvorcu svega. Stoga, znajuçi uzrok od koga ti reyeno dolazi, po-
ùuri da u$ew u uobiyajeno mesto molitve tvoje. Pavwi pred yo-
vekoxubivim Bogom, moli se sa srdaynim steqaqem, sa patqom i
suzama, iwtuçi izbavxeqe od tereta mrzovoxe i zlih pomisli.
I uskoro çe ti biti data sloboda od qih, ukoliko budew naporno
u uporno kucao (na dveri milosr$a Boùijeg).

50. Onaj ko je stekao yisto srce svakako je pobedio straho-
vaqe. A onaj ko ga jow yisti, ponekad ga savla$uje, a ponekad bi-
va savladan qime. Onaj, pak, ko se uopwte ne podvizava (za yis-
totu) ili je potpuno upao u staqe neosetxivosti (postavwi pri-
jatex strasti i demona, uz sujetu bolujuçi jow i od samouverenos-
ti i misleçi da je newto, iako nije niwta - Gal.6,3), ili je rob ko-
ji je predan u ruke strahovaqa, te kao detiqast umom, drhti i
trepti od straha [na mestu] gde nema straha ni bojaùxivosti za
one koji se boje Boga.

51. Onaj ko se boji Boga ne boji se podizaqa demona na qe-
ga, niti qihovih nemoçnih napada, kao ni pretqi zlih xudi.
Buduçi kao neki plamen i ogaq koji prùi, on odvraça u bekstvo
demone yak i kad hodi po skrivenim i tamnim mestima. Jer, oni
beùe od qega (viwe negoli on od qih) kako ne bi bili opaxeni
luyama boùanstvenog ogqa, koje izlaze iz qega.

52. Onaj ko je proniknut strahom Boùijim ne boji se da se
nalazi me$u zlim xudima. Imajuçi u sebi strah Boùiji i noseçi
nepobedivo oruùje vere, on je sposoban za sve i moùe yiniti yak
i ono wto mnogima izgleda tewko i nemoguçe. On izme$u qih
hodi kao div me$u majmunima, ili kao lav koji riye me$u kerovi-
ma i lisicama, uzdajuçi se u Gospoda. Yvrstinom svog razmiwxa-

DOBROTOXUBXE Ì 25

qa on ih izbezumxuje i uùasava, poraùavajuçi ih slovom mud-
rosti kao gvozdenim ùezlom.

53. Bezbriùan, tj. slobodan od peyalne briùxivosti za
ùivotne potrebe ne treba da bude samo tihovatex ili posluw-
nik, veç i iguman, tj. starewina nad mnogima, koji sve ustrojava.
Jer, ukoliko se brinemo, mi pokazujemo da smo prestupnici zapo-
vesti Boùije, koja kaùe: Ne brinite se duwom svojom, wta çete
jesti, ili wta çete piti; ni telom svojim u wta çete se odenu-
ti… Jer, sve ovo neznabowci iwtu (Mt.6,25; 32), i jow: Ali pazite
na sebe da srca vawa ne oteùaju prejedaqem i pijanstvom i briga-
ma ovoga ùivota (Lk.21,34).

54. Onaj yije su pomisli zauzete brigama o ùivotnim stva-
rima nije slobodan. Jer, staraqe o qima ga drùi u svojim rukama
i yini svojim robom, bez obzira da li se brine za sebe ili za dru-
ge. Onaj ko je slobodan od reyenoga ni zbog sebe, ni zbog drugih ne
brine o ùivotnim [stvarima], bilo da je episkop, ili $akon, ili
iguman. Ipak, on nije nikada besposlen, ne pokazujuçi ni najma-
qu ravnoduwnost ni prema beznayajnim ili niwtavnim [stvari-
ma]. Bogougodno sve yineçi i ure$ujuçi, on ostaje potpuno bez-
briùan yitavog svog ùivota.

55. Pazi da ne razoriw svoj dom, hoteçi da izgradiw dom
bliùqega. [Izgraditi dom bliùqega] jeste naporno i tewko izvod-
xivo delo. Stoga budi oprezan da se ne bi desilo da, zauzevwi se
oko reyenoga, i svoj dom razoriw i qegov ne izgradiw.

56. Ukoliko nisi stekao savrwenu bespristrasnost prema
ùivotnim stvarima i novcu, nemoj poùeleti da ti bude uruyeno
domostrojitexstvo (nadleùnost nad stvarima i raspolagaqe qi-
ma) kako ne bi bio porobxen qima i kako umesto nagrade za slu-
ùeqe obitexi ne bi potpao pod osudu za utaivaqe i kra$u sve-
tiqe. Ukoliko te, pak, nastojatex prinudi na reyeno delo, obav-
xaj ga kao da rukujew sa goruçim ogqem. Razbijaj veç prvi prilog
pomisli (o prisvajaqu tu$eg) ispovewçu i pokajaqem, te çew
molitvom starewine ostati nepovre$en.

57. Onaj ko nije postao bestrasan yak i ne zna wta je be-
strawçe, uopwte ne verujuçi da je bestrasnih bilo na zemxi.
Onaj ko se najpre nije sam sebe odrekao i svoju krv usrdno prolio
radi blaùenog ùivota tewko da çe pomisliti da je neko drugi
reyeno uyinio da bi stekao bestrawçe. Sliyno i onaj ko misli
da poseduje Duha Svetoga (iako ga zapravo nema), ne veruje kada
yuje da su dejstva Duha Svetog prepoznatxiva na onima koji ga
poseduju. On podjednako ne veruje da je bilo ko u nawem rodu ra-
van apostolima Hristovim i svim svetima od veka, te da je po-
kretan dejstvom Boùanstvenog Duha, da je pod Qegovim nadzorom
ili da ga oseça. Jer, svako po svom sopstvenom staqu sudi i o
onome wto se govori o bliùqima, tj. po vrlini ili gresima.

26 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

58. Jedno je bestrawçe duwe, a drugo - bestrawçe tela. Be-
strawçe duwe i telo osveçuje sopstvenim sijaqem i izlivaqem
svetlosti Duha. Drugo, pak, samo po sebi uopwte nije korisno
onome ko ga je stekao.

59. Siromah iz krajqe bede koga je car obogatio, uzveo u
visok yin, obukao u svetlo odelo i odredio da stoji pred qegovim
licem, samog cara gleda sa yeùqom i bezmerno voli kao dobroyi-
nitexa, veselo gledajuçi na odelo u koje je obuyen, buduçi sves-
tan svoga yina i spoznajuçi svoje bogatstvo. Sliyno i monah koji
je iskreno ostavio svet i sve svetsko, koji je pristupio Hristu i,
vuyen dobrim oseçaqima, uziwao na visinu duhovnog umozreqa
putem ispuqavaqa zapovesti - i samog Boga nevarno vidi, kao
wto jasno vidi i promenu koja se u qemu dewava. On uvek vidi
blagodat Svetog Duha koja ga obasjava, koja se imenuje i odeçom i
carskim plawtem. Reyeno je za verne upravo i sam Hristos Gos-
pod, u koga se oni oblaye.

60. Mnogi xudi sami yitaju Boùanstvena Pisma. Drugi
sluwaju one koji ih yitaju. Pa ipak, malobrojni uspevaju pravil-
no da razumeju znayeqe i smisao yitanoga. Jedni smatraju da je

ono wto se yita u Boùanstvenim Pismima nemoguçe. Drugi iz-
ravni smisao napisanog smatraju tewko prihvatxivim, te se la-
çaju da ga tumaye po svome, r$avo ga tumayeçi. O onome wto je re-
yeno u sadawqem vremenu, oni rasu$uju da çe se dogoditi u bu-
duçnosti, a ono wto je kazano za buduçnost oni odnose na prow-
lost ili na svakodnevno dewavaqe. Stoga kod qih nema pravil-
noga rasu$ivaqa i istinskog raspoznavaqa osobina Boùanskih
i xudskih stvari.

61. Na sve verne mi treba da gledamo kao na jednoga, misle-
çi da u svakome prebiva Hristos. Za svakoga treba da imamo xu-
bazno raspoloùeqe, kojim smo gotovi yak i duwu svoju za qega
poloùiti. Stoga ne treba da govorimo ili mislimo da je bilo ko
zao, veç sve treba da vidimo kao dobre, kao wto je reyeno. Ukoli-
ko vidiw da se neko bori sa strastima, nemoj omrzeti brata, nego
strasti koje ga napadaju. Ukoliko, pak, da vidiw nekoga muyi po-
hota i lowe navike, imaj prema qemu jow veçe sastradavaqe, ka-
ko inaye i sam ne bi bio iskuwan na sliyan nayin, s obzirom da
si i sam sklon promenama i da stojiw pod uticajem promeqivog
vewtastva.

62. Onaj ko je unekoliko iskvaren zbog licemerja, ili kriv
za [neka] dela, ko je raqen nekom strawçu ili unekoliko neispra-
van zbog nemara, neçe biti primxen u broj ispravnih u svemu,
veç çe biti odbayen kao nepotreban i neiskusan kako ne bi iza-
zvao rascep u savezu koji treba da ostane neraskidiv i kako ne
bi doveo do razdexeqa me$u onima koji treba da ostanu nerazde-
xivi. On bi i kod jednih i kod drugih izazvao tugu, s obzirom da

DOBROTOXUBXE Ì 27

bi oni koji su ispred (u vrlini) bili tuùni zbog onih koji su
iza, a oni koji su iza - zbog razdvajaqa sa onima koji su ispred.

63. Onaj ko na plamen raspaxene peçi baca zemxu zapravo
gasi ogaq. Sliyno i ùivotne brige i svaki vid pristrawça pre-
ma neyemu, yak i posledqem i najbeznayajnijem, u stvari istreb-
xuju toplinu srca koja se razgorela u poyetku.

64. Onaj ko se sa radowçu i savrwenim oseçaqem odrekao
od svega spoxawqeg, tj. od stvari i xudi, i sve zaboravio, pre-
skayuçi kao stenu svako pristrawçe prema qima (i ostavxajuçi
ih iza sebe), biçe tu$ za svet i sve wto je u svetu. Drùeçi svoj
um u sabranosti, on se uvek pouyava u seçaqu i miwxequ na
smrt. Stoga se on svagda i stara o onome wto se tiye suda i na-
grada, buduçi qime zapleqen i kao okovan uzama. Udubxivaqem
u reyene pomisli on u svoje srce unedruje neizrecivi strah.

65. Onaj ko u dubinu srca svoga useli strah od suda, na po-
zornici sveta izgleda kao neki osu$enik, okovan u uze. On pre-
biva u strahu kao onaj koga nemilostivi ëelat vuye na mesto kaz-
ne, misleçi samo na stradaqa i muke koje çe trpeti u veynom og-
qu. Oseçaqe muka u qegovom srcu ostaje neizgladivo zbog straha
koji ga je porodio, ne dajuçi mu da se brine ni o yemu xudskom.
Jer, on kao da se uvek nalazi na krstu. On kao da u svoj sili i bo-
lu oseça stradaqa krsne smrti, wto mu ne dozvoxava da pazi na
bilo koga, ili da misli na xudsku yast ili bewyawçe. Iz sve du-
we se smatrajuçi dostojnim svakog prezira i bewyawça, on ne
obraça paùqu na uvrede i poniùeqa koja mu yine.

66. Onaj ko je ispuqen strahom od smrti gnuwa se svakog je-
la, piça i ukrawavaqa. On hleb ne jede i vodu ne pije radi zado-
voxstva, veç radi pruùaqa telu onog wto mu je neophodno za
odrùavaqe ùivota. On odbacuje svaku svojevoxnost i biva bla-
gorazumni sluga, ispuqavajuçi sve wto mu se naredi.

67. Onaj ko se kao sluga predao svojim ocima po Bogu iz
straha od muka neçe poyeti da pravi izbor iz onoga wto mu nare-
$uju, wto bi olakwalo bol qegovog srca i razrewilo uze straha,
kao wto neçe posluwati ni one koji bi ga prijatexski, ili var-
xivo, ili naredbeno podsticali na reyeno. On çe pretpostavi-
ti ono wto poveçava qegov bol, poùelevwi ono wto jaye steùe
pomenute uze i zavolevwi ono wto ëelata yini surovijim. U
sliynim raspoloùeqima on çe uvek prebivati, ne hraneçi nadu
da çe se bilo kada osloboditi od zasluùenih krajnosti. Jer, nada
na izbavxeqe olakwava bol srca, wto za pokajnika nije korisno.

68. Za sve koji su poyeli da ùive po Bogu koristan je strah
od muka i bol srca, koji on pora$a. Onaj ko bez pomenutog bola i
uza straha zamiwxa da postavi poyetak (dobrom ùivotu) ne samo
da na pesku polaùe temex svojih dela, veç wtaviwe mawta da u
vazduhu izgradi dom bez temexa. Naravno, reyeno je nemoguçe.

28 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

Naprotiv, pomenuti bol ubrzo ra$a svaku radost, dok uze raski-
daju svaku svezu greha i strasti, a ëelat postaje vinovnik veynog
ùivota, a ne smrti.

69. Onaj ko ne poyne da se udaxava od bola srca, koji se ra-
$a iz straha od veynog muyeqa, veç ga sledi sa proizvoxeqem sr-
ca, po meri uspeha sve viwe se steùuçi qegovim uzama, u stvari
çe sve brùe hoditi napred. On çe ga dovesti i pred lice Cara
nad carevima. Dowavwi do reyenoga, yim bude, makar i nejasno,
pogledao na Qegovu slavu, odmah çe se raskinuti uze qegove,
strah-ëelat çe daleko pobeçi od qega, a srdayan bol çe se pre-
tvoriti u radost koja çe u qemu postati ùivi istoynik ili buj-
ni izvor, koji çe uvek yulno toyiti reku suza, a duhovno - tiwi-
nu, krotost i neizrecivu sladost, uz hrabrost da se sa spremnow-
çu slobodno i nesmetano preda na svako ispuqavaqe zapovesti
Boùijih. Reyeno inaye nije moguçe poyetniku, nego onome ko se
popeo do sredine napretka. Za one, pak, koji prilaze savrwen-
stvu, pomenuti izvor postaje svetlost pri iznenadnoj promeni
ili izmeni srca.

70. Onaj ko u sebi ima svetlost Svesvetog Duha pada na
zemxu (ne buduçi sposoban da podnese qegovo vi$eqe), priziva i
vapije sa uùasom i velikim strahom s obzirom da je video i oku-
sio newto wto je iznad prirode, reyi i razuma. On postaje sli-
yan yoveku kome se iz nekog razloga razgorela utroba ogqem, te
zbog vreline i ùareqa plamena ne moùe da trpi, postajuçi sav
izmuyen i ne moguçi da ostane u sebi. Ipak, buduçi neprestano
orowavan i prohla$ivan suzama, on se jow viwe razgoreva ogqem
boùanstvene ùexe, usled yega mu suze jow obilnije teku. Buduçi
omivan qihovim izlivaqem, on sija jow blistavije. I kada se
razgori i sav postane svetlost, na qemu se ispuqavaju reyi (Bo-
goslova): —Bog se sjediquje sa bogovima koji ga poznaju (buduçi da
se Bog sjediquje sa onima koje oboùuje i koji ga poznaju) u stepe-
nu u kome se veç sjedinio sa onima koji su se sa Qime spojili,
otkrivwi se u meri u kojoj su ga poznali”.

71. Neka nas niko ne vara praznim reyima, kao wto ni sa-
mi sebe ne treba da varamo: pre playa i suza mi nemamo pokaja-
qa, ni istinsku nameru da se promenimo, ni straha Boùijeg u
srcima nawim, niti smo shvatili da smo krivci, niti smo se
osudili, niti je nawa duwa stekla oseçaqe buduçeg suda i vey-
nih muka. Jer, kad bismo osudili sebe, kad bismo imali sliyne
pokrete srca, kad bismo imali sliyna oseçaqa, mi bismo odmah
prolili suze. Bez qih surovost nawe duwe ne moùe da se smek-
wa, niti duwa moùe da stekne duhovno smireqe, niti moùemo
postati smireni. Ko, me$utim, ne stekne reyeno, ne moùe se sje-
diniti sa Duhom Svetim. Ne sjedinivwi se, pak, sa Qim kroz

DOBROTOXUBXE Ì 29

oyiwçeqe od svega strasnog, on ne moùe da se udostoji umozreqa
i poznaqa Boga, niti skrivenog pouyavaqa u vrlini smireqa.

72. Spoyetka od playa po Bogu nastaje smireqe, od koga po-
tom dolaze radost i neizreciva veselost. Oko smireqa po Bogu,
pak, raste nada na spaseqe. Jer, ukoliko yovek sebe iz sve duwe
smatra grewnijim od svih xudi, utoliko u qemu sve viwe, zajed-
no sa smireqem, raste i nada. Ona cveta u qegovom srcu i ispu-
qava ga uverenowçu da çe nesumqivo biti spasen posredstvom
smireqa.

73. Ukoliko yovek dubxe silazi u dubinu smireqa i osu$u-
je samog sebe, utoliko viwe playe i ispuwta potoke suza. Me$u-
tim, po meri suza i playa u qegovo srce ulazi duhovna radost.
Zajedno sa qom se uliva i izrasta i nada, dajuçi verodostojnije
uvereqe o spasequ.

74. Svako sebe treba da razmatra i da pazi na sebe razumno
kako se ne bi uzdao jedino na nadu bez playa po Bogu i smireqa,
niti opet samo na smireqe i suze bez nade i duhovne radosti.

75. Postoji prividno smireqe, koje proizilazi od nemar-
nosti i leqosti, te od silnog osu$ivaqa savesti. Oni koji ga
imaju yesto ga smatraju putem ka spasequ, iako zapravo nije, bu-
duçi da nema radostotvornog playa koji bi bio sjediqen sa qim.

76. Postoji i play bez duhovnog smireqa. Oni koji playu
na reyeni nayin tako$e misle da sliyan play yisti grehove. Me-
$utim, oni uzalud obmaquju sebe, buduçi da su liweni sladosti
Duha, koja se tajanstveno ra$a u mislenom skroviwtu, tj. skriv-
nici duwe, ne okuwavajuçi od Gospodqe blagosti. Stoga se oni
brzo zapaxuju gnevom i ne mogu da potpuno prezru svet i ono wto
je u qemu. Onaj, pak, ko ga nije potpuno prezreo i prema qemu
nije stekao mrùqu iz sve duwe, nikada neçe moçi da stekne
yvrstu i nesumqivu nadu na spaseqe, nego çe svagda lutati sa
sumqom. On, naime, svoju nadu nije zasnovao na kamenu.

77. Play ima dvojako dejstvo: kao voda, on suzama gasi pla-
men strasti i duwu omiva od skverni, koju one priyiqavaju, a
kao ogaq, prisustvom Duha Svetog, oùivotvorava, zagreva i omi-
riwxuje srce, rasplamsavajuçi u qemu xubav i ùexu za Bogom.

78. Pazi na sebe i trudi se da prepoznaw dejstva koja u te-
bi nastaju od smireqa i playa. Pazi da primetiw korist koju ti
donose svakog yasa. Kod poyetnika oni donose jow jednu korist,
naime - odbacivaqe svake zemaxske brige i pristrawça, odrica-
qe od svih xudi (roditexa, srodnika i prijatexa) i bezbriù-
nost i preziraqe svih stvari, tj. novca i svega, ne samo do po-
sledqe niti, veç i samog tela svoga.

79. One koji se pretvaraju da su vrlinski i yiji se spoxqi
izgled razlikuje od qihovog unutrawqeg yoveka, te koji su pone-
kad ispuqeni svakom nepravdom, puni zavisti, xubomore i smra-

30 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

da yulnih slasti, mnogi powtuju kao bestrasne i svete, imajuçi
neoyiwçeno oko duwe i ne buduçi sposobni da ih poznaju po
plodovima qihovim. One, pak, koji ùive u poboùnosti, vrlini
i prostoti srca, buduçi zaista sveti, oni ne razlikuju od drugih
xudi, te prolaze pored qih sa nepaùqom, ne rayunajuçi ih ni u
wta.

80. Priyxivog i samoistiyuçeg oni smatraju sposobnijim
za uyitexa i duhovnijim, dok çutxivog i onog ko se yuva od praz-
noslovxa oni smatraju grubim, neobrazovanim i nemim.

81. Visokoumni i oni koji boluju od $avolske gordosti uda-
xuju se od onoga ko govori u Duhu Svetom s obzirom da im izgleda
visokouman i gordexiv. Oni su, naime, qegovim reyima viwe
poraùavani, negoli privo$eni u umileqe i skruwenost. Onoga,
pak, koji mexe kao ùrvaq i govori po svom stomaku ili po nau-
ci, oni hvale i prihvataju, premda o delu spaseqa sve naopako
tumayi. Stoga me$u qima nema ni jednoga koji bi dobro i kao
wto jeste mogao da raspozna i vidi (xude i stvar spaseqa).

82. Bog govori: Blaùeni yisti srcem, jer çe Boga videti
(Mt.5,8). Yisto srce ne yini jedna, ili dve, ili deset vrlina, veç
sve zajedno, slivwi se, takoreçi, u jednu, kojom se dostiùe po-
sledqi stepen savrwenstva. Pa ipak, ni u navedenom sluyaju sa-
me vrline ne mogu srce uyiniti yistim, ukoliko ne do$e dejstvo
i poseta Duha Svetog. Ma koliko iskusno znao da rukuje oru$em,
kovay niwta ne moùe da uradi bez sadejstva ogqa. I yovek koji
sve yini sa svoje strane (radi oyiwçeqa srca), koristeçi se vr-
linama kao oru$em za ostvareqe svog cixa, ipak ostaje neuspe-
wan i nedejstven bez posete ogqa Duha. Jer, same vrline nemaju
silu da yiste neyistotu i skvernu duwe.

83. U boùanstvenom krwtequ mi dobijamo otpuwteqe sa-
greweqa, osloba$ajuçi se od praroditexske kletve i osveçujuçi
se nailaskom Svetoga Duha. Ipak, savrwenu blagodat koja se
oznayava reyima: Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16), mi
ne dobijamo u navedenom trenutku. Ona je nasle$e onih koji su se
savrweno utvrdili u veri i dokazali je delima. Ukoliko posle
krwteqa skreçemo na skverna i r$ava dela, mi potpuno gubimo i
samo osveçeqe. I veç pokajaqem, ispovewçu i suzama koje odgo-
varaju delima mi opet dobijamo otpuwteqe grehova, a potom i
osveçeqe gorqom blagodaçu.

84. Kroz pokajaqe se vrwi omivaqe skverni ranijih ne-
priliynih dela. Posle reyenog oyiwçeqa dolazi do zajednice sa
Svetim Duhom, premda ne jednostavno, veç zbog sile vere, raspo-
loùeqa (tj. yvrste rewenosti da se stoji i ne pada) i smireqa
onih koji se kaju iz sve duwe. Wtaviwe, neophodno je ne samo
projavxivaqe navedenih raspoloùeqa, nego i dobijaqe razre-
weqa grehova od duhovnog oca i kuma. Stoga je dobro svakodnevno

DOBROTOXUBXE Ì 31

se kajati, kao wto nare$uje zapovest. Jer, reyi: Pokajte se, jer se
pribliùilo Carstvo nebesko (Mt.3,2) nalaùu na nas svagdawqe
delaqe, koje nije ograniyeno odre$enim vremenom.

85. Blagodat Svesvetoga Duha se, kao obruyeqe ili zalog,
daje duwama koje su se unevestile Hristu. %ena bez obruyeqa
nema yvrstu uverenost da çe se nesumqivo ikada sjediniti sa
muùem. Ni duwa koja ne dobije obruyeqe ili zalog blagodati Bo-
ùije i koja ga svesno ne poseduje u sebi, nikada neçe steçi vero-
dostojno uvereqe da çe veyno prebivati sa svojim Vladikom i
Bogom, ili da çe se tajinstveno i neizrecivo sjediqavati sa
Qim i nasla$ivati se Qegovom nepristupnom krasotom.

86. Obruyeqe ne biva izvesno ukoliko saglawavajuçe har-
tije, na kojima se piwu uslovi braka, ne potpiwu svedoci dos-
tojni povereqa. Ni yvrsto osijaqe blagodaçu ne biva pre ispu-
qavaqa zapovesti i sticaqa vrlina. Jer, vrweqe zapovesti i
vrlina su u duhovnom obruyequ isto wto i svedoci pri zakxuyi-
vaqu uslova [braka]. Qima svako ko ùeli da se spase stiye savr-
wene uslove za obruyeqe (tj. blagodat Svetoga Duha).

87. U poyetku kao da se vrweqem zapovesti piwu brayni
uslovi, da bi se vrlinama zapeyatili i potpisali. I veç %enik
Hristos nevesti duwi daje prsten, tj. zaruku Duha.

88. Nevesta pre braka od ùenika dobija samo zalog obruye-
qa, a ostalo wto je uslovxeno i obeçane darove oyekuje posle
braka. I nevesta Hristova, tj. Crkva vernih i duwa svakoga naj-
pre od %enika Hrista dobija samo obruyeqe Duha, a veyna dobra
i nebesko Carstvo oyekuje po odlasku odavde. Ona se na qih nada
na osnovu zaloga obruyeqa, koji joj sve pokazuje kao u ogledalu.
Nesumqivost sticaqa reyenog se potvr$uje qenom saglasnowçu
sa qenim Vladikom i Bogom.

89. Ukoliko se rasrdi stoga wto se ùenik zadrùao u odsus-
tvu ili wto je, zauzet drugim poslovima, privremeno odloùio
yin braka, nevesta moùe da prezre xubav i brayni dogovor, te da
ga izbriwe ili pocepa. Ona se istovremeno, pak, liwava i svih
nada kojima joj je ùenik mnogo obeçavao. Sliyno se dewava i sa
duwom. Jer, podviùnik koji sebi kaùe: —Dokle çu ja da se zlopa-
tim (tj. da trpim svakakva liwavaqa)”, te zanemari podviùniy-
ke napore i podvige, prenebregavajuçi zapovesti i napuwtajuçi
svagdawqe pokajaqe, u stvari kao da briwe i razdire svoj dogo-
vor sa Gospodom, usled yega se odmah liwava i zaloga obruyeqa
(blagodati) i potpuno gubi svaku nadu na Boga.

90. Ukoliko poyne javno ili tajno da ùivi sa drugim, i po-
sveti mu xubav, koju je bila obavezna da pruùi ùeniku sa kojim
se obruyila, nevesta ne samo da ne dobija niwta od onoga wto joj
je obeçao ùenik, veç treba da oyekuje i dostojnu kaznu i sramotu
po zakonu. Sliyno se dewava i sa nama. Ukoliko javno ili tajno

32 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

zameni xubav prema %eniku Hristu sa zaxubxenowçu u bilo ko-
ji drugi predmet i srce joj se zarobi qime, duwa postaje mrska i
odvratna %eniku i nedostojna sjediqeqa sa Qim. Jer, On je re-
kao: Ja volim one koji me vole (Priy.8,17).

91. Po navedenim priznacima svako treba da raspoznaje da
li je dobio zaruku Duha od %enika i Vladike Hrista. I ukoliko
ju je dobio, neka se stara da je odrùi i sayuva, a ako se jow nije
udostojio da je primi, neka se potrudi da je putem dobrih dela,
neophodnih delaqa i toplog pokajaqa wto pre stekne i potom
yuva vrweqem zapovesti i umnoùavaqem vrlina.

92. Obruyeqe Svetim Duhom je neobjawqivo yak i onome
ko ga je stekao, s obzirom da se stiye neshvatxivo, odrùava ne-
odrùivo i vidi nevidxivo. Ono oùivxava, govori i pokreçe
onoga ko ga je stekao. Ono odleçe iz svoje skrivnice, u kojoj je za-
peyaçeno, i opet se u qoj nalazi neoyekivano, yime daje da se
stekne ube$eqe da ne dozvoxava ni da se qegova poseta uyini
utvr$enom jednom za svagda, niti da se qegov odlazak uyini ne-
povratnim i konaynim. Stoga onaj ko ga je stekao i kad ga nema u
sebi (opipxivo) - kao da ga ima, i kada ga ima - kao da ga nema.

93. Ukoliko noçu stoji iza vrata i prozora koji su sa svih
strana zatvoreni [prekriveni] i potom otvori jedan prozor, yovek
çe odjednom biti preplavxen blistavom svetlowçu, usled yega
çe, ne podnoseçi sijaqe, odmah zatvoriti svoje oyi, zamotati se
i sakriti. Sliyno je i sa duwom. Ukoliko je odasvud zakxuyana u
yulnom, te nekako umom svojim, kao kroz prozor, pogleda u izvan-
yulno i oblista se sijaqem koje postoji unutar obruyeqa Svetim
Duhom, ona neçe biti u staqu da podnese sijaqe boùanstvene
nepokrivene svetlosti, te çe odmah poyeti da trepti svojim
umom, sva se sakrivajuçi u samu sebe i kao beùeçi u nekakav dom,
pod pokrov yulnog u xudskog.

94. Mudri Solomon govori: Zar onaj ko stavxa ogaq u svoja
nedra neçe spaliti svoju odeçu (Priy.6,27). A ja kaùem: —Zar onaj ko
u svoje srce primi nepokriveni nebeski ogaq Duha Svetoga neçe
da se razgori i oblista, zar neçe zasijati i zar neçe steçi oba-
sjaqe Boùanstvom po meri svog oyiwçeqa i primaqa ogqa”. Jer,
primaqe ogqa dolazi posle oyiwçeqa srca. I opet, oyiwçeqe
srca ide za primaqem ogqa. Naime, srce prima boùanstvenu
blagodat po meri oyiwçeqa, i opet - ono se yisti po meri pri-
maqa blagodati. Kada se reyeno zavrwi (tj. i oyiwçeqe srca i
primaqe blagodati), yovek svecelo postaje bog po blagodati.

95. U domu se krov drùi na temexu, zajedno sa ostalim zda-
qem, a temex se (zajedno sa ostalim zdaqem) postavxa da drùi
krov, s obzirom da je i jedno i drugo neophodno i blagopotrebno.
Ni krov se obiyno ne pravi bez temexa (sa ostalim zdaqem), ni-
ti temex (sa ostalim zdaqem) predstavxa staniwte pogodno za

DOBROTOXUBXE Ì 33

ùivot. Sliyno se i u duwi blagodat Svetoga Duha yuva ispuqa-
vaqem zapovesti, dok se ispuqavaqe zapovesti polaùe kao te-
mex za dobijaqe dara blagodati Boùije. Ni blagodat Svetoga Du-
ha obiyno ne ostaje u nama bez ispuqavaqa zapovesti, niti is-
puqavaqe zapovesti Boùijih biva potrebno i korisno bez bla-
godati Boùije.

96. Dom koji nema krov usled nemara neimara ne samo da
niyemu ne sluùi, veç mu sluùi i na podsmeh. I onaj ko je polo-
ùio temex ispuqavaqem zapovesti i podigao zidove visokih
vrlina ostaje nedovrwen, te za savrwene ostaje predmet saùaxe-
vaqa ukoliko ne dobije blagodat Svetoga Duha, sa duwevnim vi-
$eqem i oseçaqem reyenoga. A on se liwava blagodati iz dva
razloga: ili wto zanemaruje pokajaqe ili wto je, postavwi ma-
loduwan zbog bezmerno velikog dela [sticaqa] punote vrlina,
ostavio neke od qih, koje su, premda izgledaju nevaùne, ipak
suwtinski neophodne za potpuno zidaqe i okonyaqe doma vrli-
na. Jer, bez qih dom ne moùe da bude pokriven blagodaçu Sveto-
ga Duha.

97. Sin Boùiji i Bog je na zemxu siwao da bi nas, koji smo
mu neprijatexi, svojim posredniwtvom pomirio sa Ocem i da bi
nas sa sobom svesno sjedinio posredstvom Svetog i jednosuwnog
Duha svog. Onaj ko se liwi navedene blagodati, kakvu li çe drugu
primiti? Naravno, on se ni sa Qim (Ocem) neçe izmiriti, ni
sa Qime (Sinom) sjediniti blagodaçu Svetoga Duha.

98. Onaj ko je postao priyesnik Svetoga Duha izbavxa se od
strasnih pohota i slasti, ali se ne osloba$a i od prirodnih te-
lesnih potreba. Oslobodivwi se od uza strasne pohote, okusiv-
wi besmrtnu slavu i sladost i sjedinivwi se sa qom, on se pri-
nu$ava da se neprestano uznosi gore i prebiva sa Bogom, ne do-
zvoxavajuçi sebi ni na trenutak da odstupi od umozreqa Qega i
nenasitog nasla$ivaqa Qime. Me$utim, kao svezan sa telom i
truleùnowçu, on se odvaja od gorqega, biva vuyen na dole i vra-
ça se ka zemaxskom. Stoga se u qemu javxa tuga (zbog odvajaqa od
gorqeg), koja je sliyna tuzi grewne duwe pri razdvajaqu od tela.

99. Za teloxupca, ùivotoxupca, slastoxupca i svetoxup-
ca odvajaqe od predmeta qegove xubavi predstavxa smrt. Za xu-
bitexa, pak, yistote i nevewtastvenog Boga i vrline, smrt
predstavxa i najmaqe udaxavaqe srcem od qih. Onaj ko gleda
yulnu svetlost postaje tuùan i ùalostan ukoliko zatvori oyi
ili mu ih drugi zatvori, te ne moùe dugo da podnosi [staqe mraka],
naroyito ukoliko je gledao vaùne i divne predmete. Utoliko
pre çe se ùalostiti i tugovati onaj ko je prosveçen Duhom Sve-
tim i ko jasno (u vi$equ na javi ili misleno, u budnom staqu
ili u snu) vidi dobra koja oko nije videlo, o kojima uho nije slu-
walo i koja na srce yoveku nisu dolazila, u koja i sami an$eli

34 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

Boùiji ùele da proniknu, ukoliko bude otrgnut od qihovog umo-
zreqa. Qemu çe reyeno pravedno izgledati kao smrt i otu$eqe
od veynog ùivota.

100. Jedni ublaùavaju pustiqski ùivot, drugi opwteùi-
texni, treçi rukovodeçi, kojim se vodi, urazumxuje i uyi narod,
te grade crkve od kojih se obiyno mnogi hrane i duwevno i te-
lesno. Ja ne bih hteo ni jednom da dam prednost pred drugima,
niti da kaùem da je jedan dostojan pohvale, a drugi poricaqa.
Naime, u svemu i u svakom delu i delaqima ùivot za Boga i po
Bogu jeste preblaùen.

101. Obiyan xudski ùivot je ustrojen i teye kao me$udej-
stvo razih ùivotnih poduhvata, vewtina i iskustava, pri yemu
jedan jedno, a drugi drugo prinosi i yini ono wto je drugima na
potrebu. Xudi, dakle, jedni drugima daju i jedni od drugih pri-
maju, zadovoxavajuçi svoje prirodne telesne potrebe. Sliyno se
moùe videti i u duhovnom ùivotu. Jedan vrwi jednu vrlinu,
drugi - drugu, jedan prohodi jedan put ùivota, a drugi - drugi,
premda svi zajedno hode ka jednom cixu, jedan drugome pomaùu-
çi.

102. Cix svih koji ùive po Bogu jeste da blagougode Hris-
tu Bogu nawem i da se izmire sa Bogom Ocem kroz primaqe Duha
Svetog, yime se gradi spaseqe. Jer, u reyenome se sastoji spase-
qe svake duwe. Ukoliko reyenoga nema kod nas (kao cixa i dej-
stva), uzaludan je svaki drugi trud i isprazno svako drugo delaqe
nawe. Svaki ùivotni put je beskoristan ukoliko onoga ko hodi
po qemu ne vodi ka [spasequ].

103. Onaj ko je ostavio svet i udaxio se u goru na tihova-
qe, da bi potom marxivo pisao onima koji su u svetu, jedne ubla-
ùavajuçi, a drugima deleçi laskaqa i pohvale, liyi na yoveka
koji se razveo sa bludnom, raspusnom i zlobnom ùenom i otiwao
u daleku zemxu kako bi izbrisao i samo seçaqe na qu, da bi po-
tom zaboravio na cix zbog koga se udaxio u tu$inu (na goru), te
poyeo da piwe sa yeùqom onima koji opwte sa qom ili se, tay-
nije reyeno, oskrnavxuju, ublaùavajuçi ih. I premda se ne oskr-
navxuje telom, on se svakako oskrnavxuje srcem i umom, buduçi
da proizvoxeqem saoseça sa qihovom vezom sa pomenutom ùe-
nom.

104. Oni koji ùive usred sveta ali yiste svoja yula i srce
od svake grehovne pohote svakako su dostojni svake pohvale i
ublaùavaqa. Oni, pak, koji ùive po gorama i peçinama ali ùe-
le pohvale i ublaùavaqe od xudi dostojni su svakog prekora o
odbacivaqa. Oni su pred Bogom, koji ispituje unutrawqost, jed-
naki sa onima koji yine prexubu. Jer, onaj ko strasno ùeli da se
o qegovom ùivotu i delima yuje u svetu yini prexubu pred Bo-
gom, kao i drevni narod judejski, kao wto govori David.

DOBROTOXUBXE Ì 35

105. Onaj ko se sa nesumqivom verom u Boga odrekao sveta
i svega wto je u qemu, veruje da milostivi i wtedri Gospod pri-
ma one koji mu pristupaju sa pokajaqem. Znajuçi da On svoje slu-
ge kroz bewyawçe vodi ka yasti, kroz krajqe siromawtvo - ka bo-
gatstvu, kroz uvrede i poniùeqa - ka slavi, kroz smrt - ka na-
sledstvu i uyewçu u ùivotu veynom, on ùuri kao ùedni jelen ka
besmrtnom izvoru, ushodeçi ka gorqem kao po lestvici po kojoj
an$eli uzlaze i silaze, pomaùuçi onima koji se pequ. Na qenom
vrhu sedi Bog i oyekuje naw trud i usixe prema sili, naravno ne
stoga wto se raduje wto se mi trudimo, veç wto, kao yovekoxu-
biv, ùeli da nam da nagradu kao [neki svoj] dug.

106. Oni koji ùive usred sveta i yiste yula i srce od sva-
ke grehovne pohote dostojni su pohvale i ublaùavaqa. Oni, pak,
koji ùive u gorama i peçinama, a ùele pohvale i ublaùavaqe od
xudi, u stvari su dostojni prekora i poricaqa. Oni su pred Bo-
gom, koji ispituje srca, jednaki sa onima koji yine prexubu. Jer,
onaj ko strasno ùeli da qegov ùivot, ime i dela postanu yuveni
u svetu vrwi prexubu pred Bogom, sliyno drevnom judejskom na-
rodu, kao wto govori David.

107. Pravedno je da [yovek] ponajpre pod breme zapovesti
Hristovih savije svoj vrat, ne skreçuçi u stranu, ne vraçajuçi se
unazad i ne zaostajuçi, veç pravo i usrdno hodeçi u qima sve do
smrti, sve viwe se obnavxajuçi i yineçi sebe uistinu novim
Boùijim rajem, sve dok sa Ocem Sin kroz Duha Svetog ne u$e i
poyne da obitava u nama. I kad ga veç na opisan nayin steknemo
u sebi kao %itexa i Uyitexa, ma wta da nam naredi (da uzmemo
kao sluùeqe) i ma kome wta da poveri, neka se prihvati. I neka
svako postupa kako je Bogu ugodno. Ipak, pre vremena ne treba
iskati sliyno sluùeqe, niti ga primati kada ga daju xudi (sami
od sebe), veç treba prebivati u zapovestima Vladike naweg i
Boga i oyekivati Qegove naredbe (da na sebe uzmemo izvesno
sluùeqe).

108. Powto nam bude povereno sluùeqe u boùanstvenim
stvarima i powto se doliyno potrudimo, mi ne treba da se pro-
tivimo ukoliko nas Duh usmerava da pre$emo na drugo sluùeqe,
ili delaqe ili delo. Jer, Bog neçe da smo zaludni, niti da osta-
jemo na delu od koga smo zapoyeli, veç da, napredujuçi, sve viwe
stremimo ka sticaqu boxega, naravno, rukovodeçi se Qegovom, a
ne svojom voxom.

109. Onaj ko se stara da umrtvi svoju voxu treba da yini
voxu Boùiju, tj. da u sebe umesto svoje uvodi Boùiju voxu, nasa-
$ujuçi je i unedravajuçi u svoje srce. Pri svemu treba marxivo
pratiti da li raste ono wto je nasa$eno i unedreno, pustivwi
duboko koreqe, tj. da li je poraslo i dalo stablo. Potom [treba pra-
titi] da li je stablo sraslo sa kalemom koji je narezan na qega i

36 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

da li je postalo jedno sa qim. Najzad, [treba pratiti] da li je kalem
izrastao, rascvetao se i dao prekrasni i slatki plod, kako zemxa
koja je u sebe primila seme, i koren, na kome se duboko utvrdilo
nepostiùivo i neizrecivo ùivonosno rastiqe ne bi ostali ne-
poznati.

110. Onome ko iz straha Boùijeg odseca svoju voxu, Bog na
qemu nevidxiv nayin daje svoju voxu, yineçi da postane neiz-
gladiva u qegovom srcu. On mu ujedno otvara oyi qegovog srca
kako bi je poznao i daje silu da je ispuqava. Sve reyeno yini
blagodat Duha Svetog, bez koje niwta ne biva.

111. Ukoliko si dobio oprowtaj svih svojih grehova jedno-
stavno kroz tajnu pokajaqa i ispovesti ili kroz primaqe svetog
an$elskog obraza [shime], ti treba da u sebi posedujew istoynik
blagodareqa i smireqa. Jer, buduçi dostojan beskrajnih muka, ti
ne samo da si ih se izbavio, veç si se udostojio i usinovxeqa,
slave i Carstva nebeskog.

Imajuçi reyeno u svom umu i svagda ga se seçajuçi, budi
spreman i pripremaj se da sobom ne obewyastiw Onoga ko te je
stvorio i poyastvovao i oprostio ti bezbrojna sagreweqa, veç
da ga svim svojim delima proslavxaw i powtujew, da bi te i On,
koji te je uspowtovao iznad svake vidxive tvari (u tvorevini),
jow viwe uspowtovao (blagodaçu) zbog [pomenutog tvog drùaqa],
imenujuçi te svojim najbliùim prijatexem.

112. Ukoliko je duwa yasnija od tela, utoliko je slovesni
yovek boxi i viwi od celog sveta. Yoveye, nemoj gledati na ve-
liyinu onoga wto postoji u svetu, pomiwxajuçi da je zbog veli-
yine yasnije od tebe. Naprotiv, gledajuçi na blagodat koja ti je
data i na dostojanstvo svoje umne i slovesne duwe, pesmama pro-
slavxaj Boga, koji te je poyastvovao viwe od svega vidxivog.

113. Gledajmo i razmatrajmo kako çemo proslavxati Boga.
A mi ga ne moùemo proslaviti drugayije negoli wto ga je pro-
slavio Sin. Onim yime je proslavio Oca, i sam Sin je bio pro-
slavxen. I mi yinimo isto wto (i Sin) sa marxivowçu, kako
bismo proslavili Oca naweg koji je na nebesima (koji je blagovo-
leo da se nazove [nawim Ocem]) i kako bi nas proslavio slavom Si-
na, koju je imao kod Qega pre nego wto je svet postao [Jn.17,5]. A
radi se o Krstu, o umrtvxequ za yitav svet, o skorbima, iskuwe-
qima i drugim Hristovim stradaqima, koja je podneo sa potpu-
nim trpxeqem. I mi treba da podraùavamo Qegova stradaqa, te
da qima proslavxamo Oca nawega, kao Qegovi sinovi po blago-
dati i sunaslednici Hristovi.

114. Duwa koja se nije potpuno oslobodila od svetskih na-
vika i pristrasnosti prema vidxivim stvarima, u samim oseça-
qima i raspoloùeqima svoga srca ne moùe bez tuge da podnosi
nevoxe koje joj se dewavaju, tj. klevete i iskuweqa od demona i

DOBROTOXUBXE Ì 37

xudi. Pristrawçem prema xudskim stvarima vezana kao uzama,
ona se raqava zbog gubitka u novcu, tewko je poraùava skorb zbog
gubitka stvari i silno tuguje zbog rana koje se nanose qenom te-
lu.

115. Onaj ko je svoju duwu otrgao od pristrawça i priveza-
nosti za yulno, te se tesnom vezom sjedinio sa Bogom, ravnodu-
wan je prema novcu i stvarima oko qega, bez tuge podnoseçi qi-
hov gubitak, kao da i nisu qegovi, veç tu$i. On çe i sam bol koji
se priyiqava qegovom telu podnositi sa radowçu i odgovaraju-
çim blagodareqem, uvek uvi$ajuçi, po reyima boùanstvenog
apostola, da se naw unutrawqi obnavxa iz dana u dan yak i ako se
spoxawqi yovek raspada (2.Kor.4,16). Jer, drugayije je nemoguçe sa
radowçu podnositi skorbi. Za reyeno je neophodno savrweno po-
znaqe i duhovna mudrost. Onaj ko ih nema, svagda hodi u tami
bezna$a i neznaqa, nemajuçi nikakvu moguçnost da vidi svet-
lost trpxeqa i utehe (molitve).

116. Ni jedan od onih koji smatraju da su mudri stoga wto
su prowli sve nauke i wto poznaju spoxawqu [neznaboùayku] mud-
rost nikada se neçe udostojiti da pronikne u tajne Boùije, niti
da ih vidi ukoliko se najpre ne smiri i u oseçaqu svog srca ne
postane lud, zajedno sa samouvereqem odbacujuçi i steyenu uye-
nost. Onaj ko postupa na reyeni nayin i sa nesumqivom verom
sledi xude koji su mudri u boùanstvenim stvarima, uçi çe, ru-
kovo$en qima, u grad Boga %ivoga, te çe, pouyavan i prosveçi-
van Duhom Svetim, videti i poznati ono wto niko od drugih xu-
di ne moùe da vidi i pozna. Stoga on postaje bogouyen.

117. Uyenici mudraca ovoga veka bogonauyene smatraju lu-
dima, iako su sami zaista ludi, buduçi ispuqeni spoxawqom
slu$enom mudrowçu, koju Bog pretvori u ludost (1.Kor.1,20), i koju
je bogoslovski glas nazvao zemaxskom, yulnom, demonskom, ispu-
qenom zaviwçu i sva$om (up. Jak.3,15-16). Nalazeçi se izvan bo-
ùanstvene svetlosti, oni ne mogu da vide yudesa koja su u qoj.
Wtaviwe, i one koji se nalaze u qoj i pouyavaju o qoj, oni smat-
raju prelewçenim, premda su sami obmanuti i premda nikada
nisu okusili od boùanstvenih dobara.

118. I sada postoje i me$u nama hode bestrasni i sveti xu-
di, ispuqeni boùanstvenom svetlowçu, koji su umrtvili udove
svoje koji su na zemxi, odvojivwi ih od svake neyistote i svake
strasne pohote. Oni uopwte ne pomiwxaju da yine bilo wta
r$avo. Wtaviwe, i kad ih drugi vuku na reyeno, oni ne trpe ni-
kakvu izmenu u bestrawçu, koje je prisutno u qima. Qih bi po-
znali i oni koji se prezrivo prema qima odnose i ne veruju im
kada ih pouyavaju u boùanstvenim stvarima u mudrosti Duha, ka-
da bi dobro razumeli boùanstvene reyi, koje svakodnevno yitaju

i pevaju. Jer, kad bi savrweno znali Boùanstveno Pismo, oni bi

38 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

verovali u dobra koja nam je Bog obeçao i darovao. Me$utim, zbog
svoje nadmenosti i nemara, oni ne uyestvuju u reyenim dobrima,
te omalovaùavaju i one koji su se udostojili opwteqa u qima i
koji ih uye o qima, ne verujuçi im.

119. Oni koji su ispuqeni blagodaçu Boùijom i savrweni
u poznaqu i gorqe mudrosti ùele da izlaze u svet i da vide one
koji u qemu ùive jedino da bi ih, napomiqaqem o zapovestima
Boùijim, podstakli na dobra dela i pruùili im moguçnost za
sticaqe neke nagrade, naravno ukoliko ih posluwaju i ubede se.
Jer, buduçi da ih ne vodi Duh Boùiji, oni hode u tami i ne znaju
kuda idu, niti da li uspevaju u nekim zapovestima. (Oni koji
ùive u blagodati idu ka qima sa navedenim napomiqaqem, sa
ùexom i nadom) da jednom prihvate istinsko uyeqe Svetoga Du-
ha, probudivwi se iz samouverenosti koja ih je obuzela, da iskre-
no (a ne sa pretvaraqem i samohvalisaqem) obrate paùqu na vo-
xu Boùiju, te da se pokaju i ispune je, postavwi sudeonici u ne-
kom od duhovnih darova. Ukoliko se ne desi da postanu vinovni-
ci pomenute koristi za svetovqake koje poseçuju, oni playu zbog
okameqenosti i oslepxenosti qihovih srdaca. Oni se vraçaju u
svoje kelije i poyiqu danonoçno da se mole za qihovo spaseqe.
Jer, oni koji neprestano prebivaju sa Bogom i koji su ispuqeni
svakim dobrom ne tuguju ni zbog yega drugog.

120. Kakav je cix domostroja Ovaploçeqa Boga Slova, koji

se propoveda u celom Boùanstvenom Pismu, premda ga ipak ne
poznajemo? Niwta drugo do da, stupivwi u opwteqe sa onim wto
je nawe, postanemo uyesnici u onome wto je Qegovo. Sin Boùi-
ji je postao Sin Yoveyiji da bi nas, xude, uyinio sinovima Bo-
ùijim, blagodaçu uzvodeçi naw rod u ono wto je sam po prirodi,
ra$ajuçi nas gorqom blagodaçu Svetoga Duha i odjednom nas uvo-
deçi u Carstvo nebesko, ili, boxe reyeno, yineçi da Carstvo ne-
besko posedujemo u sebi (Lk.17,21). Stoga se mi ne hranimo jedino
nadom da çemo uçi u qega, veç buduçi [od sada] uvedeni u qega, uz-
vikujemo: %ivot naw je sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3).

121. Krwteqe ne iskxuyuje samovlasnost [slobodu] i samo-
proizvoxeqe [odluyivaqe], veç nam daruje slobodu od tiranije [mu-
yitexstva] $avola, koji viwe protiv nawe voxe ne moùe da vlada
nama. Po krwtequ je veç u nawoj voxi da li çemo samoproizvox-
no prebivati u zapovestima Onoga u yije smo se [Ime] krstili, tj.
Hrista, Vladike i Boga i hoditi putem Qegovih naredbi, ili
çemo skrenuti sa pravog puta, opet se vrativwi $avolu, protiv-
niku i neprijatexu nawem.

122. Oni koji se posle svetog krwteqa povinuju zahtevima
lukavog i tvore ono wto mu je ugodno, sebe otu$uju od svete mate-
rice svetog krwteqa, po Davidovoj reyi: Otu$iwe se grewnici od
materice (Ps.57,4). Jer, niko od nas se ne meqa ili pretvara u ne-

DOBROTOXUBXE Ì 39

ku drugu prirodu u odnosu na onu sa kojom je stvoren. Naprotiv,
sazdan Bogom kao dobar (buduçi da Bog niwta zlo nije stvorio) i
prebivajuçi nepromeqiv po prirodi i suwtini kao wto je stvo-
ren, on yini ono wto svojom slobodnom voxom hoçe i ùeli, bilo
dobro, bilo zlo. Noù ne meqa svoju gvozdenu prirodu, bilo da se
upotrebxava na zlo ili na dobro. Ni yovek ne istupa iz svoje
prirode, premda yini i dela kako hoçe, kao wto je reyeno.

123. Ne spasava se [yovek] ukoliko jednom nekome ukaùe mi-
lost, premda se i predaje ogqu veynome ukoliko samo i jednoga
[potrebitog] prezre. Jer, ogladneh i… oùedneh (Mt.25,35) nije reye-
no za jedan sluyaj i za jedan dan, veç ukazuje na yitav ùivot. Na
isti nayin, dadoste… napojiste me… odenuste me (Mt.25,35-36) i
ostalo ne ukazuje na jednokratno delo, nego na svagdawqe i pre-
ma svima. Hristos Gospod i Bog naw je ispovedao da sliynu mi-
lost sam prima od svojih slugu (u licu potrebitih).

124. Yak çe i onaj ko je dao milostiqu stotini potrebitih
biti na sudu pred Hristom i odgovarati za izbegavaqe hraqeqa
[siromawnih], ukoliko je mogao da nahrani i napoji i druge, ali je
odbio one koji su ga molili i vapijali. Jer, On sam se nalazi i u
svima qima, te ga mi hranimo u svakom od siromaha.

125. [Poneko jednog dana] potrebitima pruùa sve wto im je
neophodno za telo. Me$utim, ukoliko sutradan, premda ima mo-
guçnost da uyini isto, prenebregne neku bratiju i ostavi ih da
umiru od gladi, ùe$i i hladnoçe, on samog [Hrista] ostavxa da
umire, preziruçi Onoga ko je rekao: Kad uyiniste jednome od ove
najmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40).

126. Gospod je blagovoleo da primi na sebe lice svakog si-
romaha i da se upodobi svakom potrebitom kako se niko od onih
koji veruju u Qega ne bi uzvisivao nad bratom svojim, veç kako
bi svako, videçi u bratu svome Boga svoga, sebe smatrao maqim i
gorim od brata svoga, s obzirom da je maqi od svoga Tvorca, te ka-
ko bi prihvatao brata svoga kao wto prihvata Qega, buduçi
spreman da radi pomoçi qemu potrowi i sve svoje imaqe kao
wto je i Hristos i Bog naw i svoju krv dao radi naweg spaseqa.

127. Onaj kome je nare$eno da se prema svome bliùqem od-
nosi kao prema samome sebi, treba da ga u reyenom odnosu ima za
ceo ùivot, a ne za jedan dan. Sliyno se i zapovest da se daje sva-
kome ko traùi odnosi na yitav ùivot. I od onog ko ùeli da mu
drugi (uvek) yine dobro oyekuje se da i sam yini dobro drugima.

128. Onaj ko se prema bliùqem odnosi kao prema samom se-
bi ne moùe sebi da dozvoli da ima newto viwe od bliùqega.
Stoga onaj ko ne deli izobilno sve dok i sam ne postane siroma-
wan i dok se ne upodobi svojim bliùqim u stvari ne moùe tay-
no da ispuni zapovest Vladike. Na sliyan nayin se i onaj ko ima
barem grow ili komad hleba (pokazuje) nespremnim da da svako-

40 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

me ko prosi ukoliko od sebe otpusti praznog onog ko traùi [po-
moç] od qega, ili ukoliko ne uyini za bliùqeg ono wto bliùqi
od qega traùi, otpuwtajuçi ga kod drugog koji bi mogao da mu
ukaùe [pomoç]. I onaj ko je svakog siromaha i niwteg hranio, po-
jio, odevao i sve drugo za qega yinio, ipak çe biti ubrojan u one
koji su prezreli Hrista Boga, koji gladuje i ùe$a, ukoliko pre-
zre samo jednoga i zanemari ga.

129. Kako neki zatvaraju Hrista Gospoda samo u jednom si-
romawnom, kada se On nerazdexivo razdexuje i kada je u svakom
siromawnom? Pretpostavimo u svome umu da postoji sto siroma-
ha, a jedan Hristos? Jer, Hristos ostaje savrweno nerazdexiv.
[Wta je uradio] onaj ko je dao po novyiç devedeset devetorici si-
romaha, a jednoga izgrdio, udario i oterao bez iyega. I kome je,
wta misliw, reyeno uyinio? Naravno, samome Hristu, koji je re-
kao, koji govori i koji çe uvek govoriti: Kad uyiniste jednome od
ove najmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40).

130. Iz reyenoga je oyigledno da Gospod usvaja i prihvata
kao da je Qemu samome uyiqeno ono wto se yini za nawu siro-
mawnu bratiju. I rey Gospodqa: Ni meni ne uyiniste (Mt.25,45),
ne ograniyava se samo na one prema kojima smo bili nemilosti-
vi, kojima smo uyinili nepravdu, yijom smo se imovinom okoris-
tili, ili kojima smo uyinili zlo svake vrste, veç i na one koje
smo prezreli. I prezir je dovoxan za nawu osudu s obzirom da,
preziruçi ih, mi preziremo samoga Isusa Hrista.

131. Moùe biti da reyeno svima izgleda tewko, te çe sto-
ga smatrati opravdanim da kaùu sebi: —Ko moùe sve tayno ispu-
qavati kako bi svima ugodio i sve nahranio, i kako nikoga ne bi
ostavio nezadovoxnim”. Me$utim, oni treba da yuju Pavla, koji
govori jasnim reyima: Jer, xubav nas Hristova obuzima pa ovako
mislimo (2.Kor.5,14).

132. Glavne zapovesti u sebi sadrùe sve delimiyne zapo-
vesti. Sliyno i glavne vrline u sebi sadrùe sve delimiyne vr-
line. Na primer, onaj ko je prodao sve svoje i podelio siromasi-
ma, i sam postavwi siromah, odjednom je ispunio sve delimiyne
zapovesti, koje se odnose na reyeni [sluyaj]. Stoga on viwe nema
potrebe da daje prosjaku ili da odbija onoga koji hoçe od qega da
uzme. Sliyno i onaj ko je stekao neprestanu molitvu kroz jedno
ispuqava sve zapovesti o molitvi. On viwe ne stoji pod neop-
hodnowçu da sedam puta na dan hvali Gospoda, ili uveye, izjutra
i u podne, s obzirom da je veç u sebi ispunio sve molitve kojima
se, inaye, mi molimo i pojemo po ustavu, u odre$eno vreme i ya-
sove. Podjednako, i onaj ko svesno u sebi ima Boga, koji xudima

daje poznaqe, u stvari je prowao svo Sveto Pismo, kao plod sa-
bravwi svu korist koja se inaye moùe steçi od yitaqa, nemajuçi
viwe potrebu za yitaqem kqiga. Jer, da li çe imati potrebu [za

DOBROTOXUBXE Ì 41

yitaqem] onaj ko je za sagovornika stekao Onoga ko je nadahqivao

one koji su pisali Boùanstvena Pisma i ko u sebi ima zapeyaçe-
ne neizrecivosti skrivenih tajni? Naprotiv, on sam çe za druge
biti nadahnuta kqiga, koja u sebi nosi nove i drevne tajne, koje
u qemu piwe prst Boùiji, s obzirom da je sve izvrwio i u Bogu
poyinuo od svih dela svojih, wto predstavxa vrhunac savrwen-
stva.

133. Isteyeqe koje se dewava za vreme sna obiyno ima
mnoge uzroke: stomakouga$aqe, tawtinu i demonsku zavist. Ono
biva i od dugog bdeqa, zbog koga se telo potom razneùuje u snu,
ili od straha da ne postrada [od reyenoga], ili radi Boùanstvene
Liturgije koju (kao svewtenik) treba da odsluùi, ili radi Sve-
tog Priyewça (za koje se priprema kao prost sabrat). Sa onim ko
je zauzet sliynim pomislima na svom odru, tj. ko se boji da ne po-
strada od reyenoga, dewava se da zaista doùivi [ono yega se boji]
yim zaspe. Isto se dewava i zbog zavisti demona. Biva jow da po-
neko daqu vidi lepo lice i potom ga slika u mislima, odlazeçi
najzad na spavaqe sa bludnim pomislima. Ne odbacivwi ih radi
raslabxenosti, on doùivxava isteyeqe u snu, a ponekad i jow
pre sna, dok leùi na odru. Dewava se i da poneki nemarni, kao i
ja, sede i razgovaraju o strasnim pokretima bilo strasno, bilo
bestrasno, da bi potom, odlazeçi na san, okreçuçi sliyne prizo-
re u svom umu, usnuli u sjediqequ sa qima. Potom se u snu i pod-
vrgavaju pomenutoj neprijatnosti. Moùe se desiti da je neko jow
za vreme razgovora primio wtetu od drugoga. Stoga treba da pa-
zimo na sebe i da se svagda pouyavamo u reyi proroka: Provi$am
Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem
(Ps.15,8), zatvarajuçi sluh za sliyne reyi. Drugi su se yesto pod-
vrgavali telesnim pokretima po prestanku molitve (tj. po
ostavxaqu molitve), kao wto smo pokazali u poglavxu o molit-
vi.

134. Onome ko bogoslovstvuje ne priliyi pokajaqe, kao
wto ni onome ko se kaje ne priliyi bogoslovxe. Jer, bogoslovxe
je viwe od pokajaqa koliko je istok daleko od zapada. Onaj ko se
nalazi u staqu pokajaqa i yini dela pokajaqa, oseça se kao bo-
lestan yovek, koji iz dana u dan ùivi u nemoçi, ili kao siromah
koji je odeven u zakrpe i prosi milostiqu. Onaj, pak, ko bogo-
slovstvuje liyi na yoveka koji vreme provodi u carskim palata-
ma, u svetlom carskom ruhu, svagda se nalazeçi pored cara, razgo-
varajuçi sa qim i od qega samog sluwajuçi jasno qegove naredbe
i sve wto hoçe (podrazumeva se staqe umozreqa, a ne nauyno bo-
goslovstvovaqe).

135. Umnoùavaqe poznaqa Boga postaje uzrok smaqivaqa
znaqa svega drugog. Naime, ukoliko yovek viwe poznaje Boga,
utoliko oskudeva u poznaqu svega ostalog. Wtaviwe, on sve vi-

42 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

we dospeva do svesti da ne poznaje ni samoga Boga. Obixe Qego-
vog obasjaqa u duhu biva Qegovo savrweno nepoznaqe, dok yulo
koje se uzvisuje iznad yulnosti postaje neosetxivost za sve wto
je spoxa. I kako se moùe nazvati yulom ono wto ne zna ni wta
je, ni kakvo je, ni gde je ono u yemu ono prebiva, ostajuçi izvan
svake moguçnosti da pozna ili shvati reyeno? A i kako moùe bi-
ti dostupno yulu ono wto oko nije videlo, ni uho sluwalo i wto
u srce yoveku nije dolazilo?

136. Onaj ko nam daje ono wto je iznad yula, blagodaçu Sve-
toga Duha nam daje i drugo yulo koje je iznad yula kako bismo qi-
me yisto i jasno oseçali Qegove darove i uzdarja, koji su iznad
yula.

137. Onaj ko je gluv za rey Boùiju, gluv je i za svaki Qegov
glas. Naprotiv, onaj ko sluwa reyi Boùije, sluwa (tj. sposoban je
da sluwa) sve reyi (svaku rey Boùiju). On ne sluwa nikoga osim
onih koji govore reyi (pouke) blagodaçu Slova. I on ne sluwa
qih, nego rey koja se bezglasno izgovara qihovim glasom.

138. Kada si dole, u zemaxskom, nemoj ispitivati ono wto
je gore, tj. nebesko. Ushodeçi gore, nemoj biti znatiùexan za do-
qe sve dok ne dostignew vrh, kako se ne bi okliznuo i pao, ili
boxe reçi - kako ne bi ostao dole (misleçi da se peqew).

139. Onaj ko se obogatio nebeskom skrivnicom, tj. dolaskom
i usexeqem Hrista, koji je rekao: Ja i Otac moj… çemo doçi i u
qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23), duwevnim znaqem (tj. opitno,
svesno i yulno) zna kakvu radost je dobio i kakvu i koliku skriv-
nicu ima u carskim riznicama svoga srca. Razgovarajuçi sa Bo-
gom kao prijatex sa prijatexem, on sa smelowçu stoji pred li-
cem Onoga koji u qemu obitava u nepristupnoj svetlosti.

140. Blaùen je onaj ko veruje onome wto sam rekao. Onaj,
pak, ko se delatno podvizava da posredstvom svewtenih podviga
do$e do poznaqa reyenoga, jeste triput blaùen. Najzad, onaj ko je
posredstvom delaqa i umozreqa dostigao visinu reyenoga staqa
i kao sin dowao do samoga Boga, veç je an$eo, da ne kaùem newto
viwe.

141. Onaj ko stoji na obali mora vidi bezmernu puyinu
vode. On qene granice ne dostiùe vi$eqem, veç vidi samo jedan
qen mali deo. I onaj ko se udostojio da putem umozreqa ugleda
bezmerno more slave Boùije, da misleno vidi samog Boga, umnim
oyima vidi Boga i bezdan Qegove slave, premda ne svu, nego samo
prema svojoj meri.

142. Onaj ko stoji na obali mora ne samo da ga vidi, veç i
ulazi u qegovu vodu ukoliko hoçe. I oni koji su dostigli duhov-
no (savrwenstvo), ukoliko zaùele ulaze u svetlost Boùiju i sa-
gledavaju je i svesno uyestvuju u qoj po meri preduzetih napora,
truda i stremxeqa ùexe.

DOBROTOXUBXE Ì 43

143. Onaj ko stoji na obali mora vidi sve unaokolo i nazi-
re qegovo prostranstvo sve dok stoji van vode. Me$utim, ukoliko
u$e u vodu i pogruzi se u qu, on veç viwe niwta ne vidi izvan
qe. I oni koji uyestvuju u boùanstvenoj svetlosti sve viwe do-
spevaju u neznaqe (o svemu wto je van Boga) ukoliko viwe napre-
duju u poznaqu Boga.

144. Onaj ko ulazi u morsku vodu do kolena ili do pojasa
jasno vidi sve wto se nalazi izvan vode. Siwavwi, pak, u dubinu
i sav se pogruzivwi u vodu, on viwe ne moùe da vidi niwta od
onoga wto je napoxe, veç jedino zna da je u dubini mora. Sliyno
biva i sa onima koji uzrastaju u duhovnom napredovaqu i ushode
do savrwenstva poznaqa i umozreqa.

145. Oni koji napreduju u duhovnom savrwenstvu u [trenut-
ku] prosveçeqa ili obasjaqa uma vide mislenu slavu Gospodqu,
buduçi boùanstvenom blagodaçu misleno pouyavani kroz vi$eqe
za vi$eqem, ushodeçi od umozreqa postojeçeg ka poznaqu onoga
wto je zaista iznad svega postojeçeg.

146. Videçi samo delimiyno neograniyenost (duhovnih
stvari) i spoznavajuçi nedostiùnost onoga wto vide, oni koji
se pribliùavaju savrwenstvu [poyiqu] da se dive i dolaze do za-
prepawteqa. I ukoliko viwe ulaze (ne znajuçi kako) u svetlost
poznaqa, utoliko viwe shvataju svoju nemoç. I ono wto im se
javxa na neki nayin u primraku (pokazujuçi se kao u ogledalu i
zagoneci, delimiyno obasjavajuçi um koji misli o qemu), ukoli-
ko blagoizvoli da se pojavi u veçoj svetlosti (i po uyestvovaqu
se sjedini sa onima koje obasjava, uvlayeçi ih sve u sebe, usled
yega bivaju u dubini Duha kao u dubini bezmernih svetlih voda),
zaista yini da neobjawqivo ushode u savrweno nepoznaqe, s ob-
zirom da stupaju [u oblast] koja je iznad znaqa.

147. Buduçi jednostavan, obnaùivwi se od svake strane
pomisli i uwavwi u jednostavnu svetlost Boùiju, naw um biva
obuzet i yitav sakriven svetlowçu, ne moguçi da sretne bilo
wta drugo, niti da pomiwxa o bilo yemu drugom. On prebiva u
boùanstvenoj svetlosti, ne moguçi da pogleda izvan qe, wto i
pokazuje izreka da je Bog svetlost najviwa. I kada se reyeno de-
si, dolazi do uspokojeqa (poyinka) svakog umozreqa.

148. Potom uvekpokretni um postaje nepokretan i bez mis-
li, sav se pokrivwi boùanstvenim oblakom i svetlowçu, prebi-
vajuçi ipak u svesnom umozrequ i oseçaqu i okuwajuçi dobra
me$u kojima se nalazi. Dubine Duha Svetoga nisu kao dubine
morske. One su ùiva voda veynog ùivota. Sve wto se nalazi u du-
binama Svetoga Duha jeste neuhvatxivo i neobjawqivo. Um u
qih ulazi powto pro$e sve vidxivo i misleno. Usred neshvat-
xivih stvari on se kreçe i okreçe, ùiveçi iznad ùivota u ùi-
votu, buduçi svetlost u svetlosti i ne buduçi svetlost s obzirom

44 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

da je sam u sebi. I on veç ne vidi sebe samog, nego Onoga koji je
iznad qega. Buduçi misleno izmeqen tamowqom slavom, on vi-
we samog sebe ne prepoznaje.

149. Onaj ko je dospeo do mere savrwenstva biva mrtav i
ùiv, ùiveçi viwe ùivotom u Bogu, s kojim prebiva. Jer, on vi-
we ne ùivi sebi, kao wto govori apostol: A ne ùivim viwe ja, ne-
go ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). On biva i slep i ujedno vidi, s
obzirom da gleda neprirodnim oyima, uzdigavwi se iznad svakog
prirodnog gledaqa i dobivwi nove oyi, koje su neuporedivo bo-
xe od prirodnih oyiju. Qima on i vidi iznad prirode. On biva
i nedejstven i nepokretan s obzirom da je ispunio svako sopstve-
no dejstvo. On biva i bez misli s obzirom da je postao jedno sa
Onim ko je iznad svake misli i da je poyinuo na mestu gde nema
dejstva uma, tj. qegovih kretaqa kroz seçaqa, pomisli ili raz-
miwxaqa. Nemajuçi moguçnosti da postigne ili pozna nepo-
stiùno i divno, on na neki nayin poyiva na qemu savrwenim
poyinkom, nepokretnowçu blaùene neosetxivosti, tj. nerado-
znalo se nasla$ujuçi neobjawqivim dobrima sa verodostojnim i
odre$enim oseçaqem.

150. Ko se ne udostoji da dospe do navedene mere savrwen-
stva i postigne reyena dobra, neka krivi samoga sebe, i neka ne
govori u svoje opravdaqe da je navedeno delo nemoguçe ili da u
nama postoji savrwenstvo o kome mi niwta ne znamo. Uveravan

Boùanstvenim Pismom, neka on zna da je reyeno delo moguçe, da
je u svojoj istinskoj sili dejstveno, te da se oyigledno dewava uz
qegovu svest. Me$utim, usled neispuqavaqa i naruwavaqa za-
povesti Boùijih, svako u stvari sam sebe liwava navedenih do-
bara, u saglasnosti sa svojom neispravnowçu.

151. Bog je od poyetka stvorio dva sveta - vidxivi i nevid-
xivi, kao i cara nad vidxivim [svetom], koji u sebi nosi odlikov-
ne crte oba sveta, tj. jednog u svom vidxivom delu - telu, a drugog
u svom mislenom delu - duwi. U pomenuta dva sveta sijaju i dva
sunca - vidxivo i misleno. I sunce je za vidxivi i yulni svet
ono wto je Bog za nevidxivi i misleni svet, buduçi da se i ime-
nuje Suncem pravde. Yulni svet i sve wto je u qemu osvetxava se
yulnim i vidxivim suncem, a misleni svet i oni koji se nalaze
u qemu osvetxavaju se i obasjavaju mislenim Suncem pravde.
Yulno se osvetxava yulnim suncem, a misleno - mislenim odvoje-
no, nezavisno jedno od drugoga, kako se ne bi slili i pomewali
me$u sobom, tj. ni misleno sa yulnim, ni yulno sa mislenim.

152. Od svega vidxivog i mislenog Bog je samo yoveka saz-
dao dvojakim. On ima telo koje je sastavxeno od yetiri sastojka,
yulo i disaqe, dok je duwa mislena, nevewtastvena, netelesna.
Ona je neizrecivo i neispitxivo sjediqena i nesliveno saras-
tvorena i spojena sa onim wto je u telu. I eto wta je yovek -

DOBROTOXUBXE Ì 45

smrtno i besmrtno ùivo biçe, vidxivo i nevidxivo, yulno i
misleno, sposobno da vidi tvorevinu i da pozna mislene [stvari].
Dva sunca razdvojeno deluju svako na svoj svet. Ona razdvojeno de-
luju i na svaku stranu yoveka: jedno osvetxava telo, a drugo - du-
wu. I svako od svoje sopstvene svetlosti daje odgovarajuçoj stra-
ni ili bogato ili oskudno - u zavisnosti od prijemyivosti onoga
ko se osvetxava.

153. Yulno sunce je vidxivo, ali ne vidi, a misleno Sunce
vide dostojni i samo gleda sve, a naroyito one koji na Qega gle-
daju. Yulno sunce ne govori i nikome ne daje silu i sposobnost
da govori, a misleno Sunce i samo govori prijatexima svojim i
svima daje sposobnost i silu da govore. Sijajuçi na yulnu bawtu,
yulno sunce toplotom svojih zrakova isuwuje samo zemxinu vla-
gu, ne nasiçujuçi i ne hraneçi rastiqe i semeqe. Kada zasija u
duwi, misleno, pak, Sunce projavxuje oba navedena dejstva, tj.
isuwuje vlagu strasti, yisteçi ujedno prxavwtinu i smrad koji
one proizvode i pruùajuçi mislenoj zemxi duwe hranu (yineçi
je plodnom), naime boùanstvenu blagodat. Qome se nasiçujuçi,
mladice vrlina postepeno rastu u izobixu.

154. Izlazeçi, yulno sunce osvetxuje yulni svet i sve wto
je u qemu: xude, zveri i sve ostalo. Ono podjednako prostire svo-
ju svetlost, carujuçi u podne, a zatim se opet skriva, ostavxaju-
çi u tami mesta koja je obasjavalo. Zasijavwi, pak, misleno Sun-
ce uvek svetli, bezmesno se smewtajuçi u svemu i ujedno ostajuçi
izvan svojih tvorevina, neodvojivo odvojeno prebivajuçi u qi-
ma, buduçi sve u svemu i ne buduçi nigde iskxuyivo u svojoj tvo-
revini (u smislu da ga ne bi bilo na drugim mestima). Ono je sve
u vidxivom i sve u nevidxivom, potpuno svuda prisutno i ujed-
no nigde iskxuyivo.

155. Hristos je nayelo, sredina i kraj. On je i me$u prvi-
ma, i me$u sredqima, i me$u posledqima. On je me$u svima kao
me$u prvima. Za Qega nema razlike izme$u qih, kao wto za Qe-
ga nema ni varvarina ni Skita, ni Judejaca ni Jelina, nego je sve i
u svemu Hristos (Kol.3,11; Gal.3,28).

156. Proniyuçi sve, od prvih do posledqih, od glave do no-
gu, sveta xubav sve sa sobom spaja, sjediquje, vezuje i objediquje,
yineçi sve krepkim i nepokolebivim. Powto je upoznaju, ona se
svakom pojedinayno otkriva kao jednaka. Ona je Bog, s kojim i po-
sledqi postaju prvi, i prvi - kao posledqi.

157. Mislene yinove nebeskih sila Bog prosveçuje po po-
retku, pri yemu boùanstveno izlivaqe svetlosti kroz prvo yi-
nonayelstvo proniye u drugo, potom u treçe, pa u ostale. I sve-
ti, buduçi prosveçivani svetim an$elima, vezujuçi se i sjedi-
qujuçi svezom Svetoga duha, postaju jednaki sa qima i sliyni
qima. I sveti koji se javxaju iz roda u rod, od vremena do vreme-

46 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

na, posle svetih koji su im prethodili, posredstvom ispuqavaqa
zapovesti Boùijih sjediquju se sa qima i, dobijajuçi blagodat
Boùiju, prosveçuju se sliyno qima, sayiqavajuçi povezani zlat-
ni lanac, pri yemu je svaki [u stvari] zasebni beoyug, sjediqavaju-
çi se sa prethodnima putem vere, dobrih dela i xubavi. I utvr-
$ujuçi se u Bogu, pomenuti lanac je neraskidiv.

158. Onaj ko sa svom xubavxu i ùexom u smirenoumxu ne
ùeli da se sjedini sa posledqim (po vremenu) od svih svetih,
imajuçi prema qemu izvesno neverje, u stvari nikada se neçe
sjediniti ni sa prethodnima, te neçe biti pribrojan u red pret-
hodnih svetih, yak i ako mu izgleda da ima svu veru i svu xubav
prema Bogu i svima svetima. On çe biti odstraqen od qih s ob-
zirom da nije sa smireqem hteo da zauzme mesto koje mu je pre ve-
kova Bog odredio, te da se sjedini sa posledqim svetim (po vre-
menu), kao wto mu je predodredio Bog.

159. Bog nam se otkriva u meri u kojoj hoçe da bude poznat,
i dostojni ga vide i poznaju po meri u kojoj se otkriva. Me$utim,
reyenog niko ne moùe da se udostoji ili da okusi ukoliko se
prethodno ne sjedini sa Duhom Svetim, unapred trudom i znojem
stekavwi yisto, jednostavno i skruweno srce.

160. Onaj ko poyne da daje yasove iz govorniwtva i mudro-
xubxa onome ko tek uyi azbuku ne samo da mu neçe doneti nikak-
ve koristi, veç çe ga odbiti i od onoga wto uyi, uyinivwi da za-
boravi nauyeno, s obzirom da ne moùe da primi uyeqe koje mu se
nudi. I onaj ko govori o posledqim stepenima savrwenstva po-
yetnicima, wtaviwe onima leqivijima me$u qima, ne samo da
im neçe doneti koristi, veç çe uyiniti da çe se vratiti nazad.
Jer, pogledavwi na visinu vrlina i uvidevwi koliko daleko su
udaxeni od qenog vrha, oni çe, pomislivwi da im je nemoguçe
da do$u do qega, kao nekorisna odbaciti i malobrojna dobra dela
koja su veç poyeli da yine, pogruzivwi se u bezna$e.

161. Yuvwi da yovek koji je savrwen po Bogu sebe smatra
neyistijim od svih xudi, svake ùivotiqe i svake zveri, da se
raduje kad ga bewyaste, da blagosixa i zahvaxuje kad ga vre$aju,
da trpi kad ga progaqaju i sa suzama i bolom u srcu se moli Bogu
za svoje neprijatexe, oni nad kim gospodare strasti (drùeçi ih
u svojoj vlasti) ponajpre ne veruju onome wto yuju, upore$ujuçi
sebe sa qima i smatrajuçi da su im sliyni. Potom, buduçi izo-

bliyavani Boùanstvenim Pismom i opovrgavani svetima, koji su
reyeno pokazali na delu, oni shvataju da ne mogu da dostignu po-
menutu meru savrwenstva. Najzad, yuvwi da se ne mogu spasti
ukoliko ne poynu i sami da postupaju na sliyan nayin, oni upa-
daju u bezna$e, ne ùeleçi da ostave svoje grehovne navike i da se
pokaju.

DOBROTOXUBXE Ì 47

162. Obilne suze prate duboko smireqe, a qih prati pose-
ta Duha Svetoga. Powto do$e blagodat Duha, kome se klaqamo, u
onome ko se na$e pod qenim dejstvom javxa se svaka yistota i
svetost. On sagledava Boga i Bog gleda na qega. Jer, Gospod govo-
ri: Na koga çu pogledati ako ne na krotkog i çutxivog i onoga ko
trepti od reyi mojih (Is.66,2).

163. Yovek moùe da pobe$uje strasti, ali ne moùe da ih
iskoreni. On je dobio vlast da ne yini zlo, ali ne i da ne po-
miwxa o qemu. Prava poboùnost se ne sastoji samo u neyiqequ
zla, nego i u [izbegavaqu] pomisli na qega. U onome ko pomiwxa
na zlo nema yistote. Jer, kako moùe biti yisto srce kod onoga ko
se oskrnavxuje neyistim pomislima, sliyno ogledalu koje tamni
od prawine.

164. Meni se yini da yisto srce ima onaj ko ne samo wto
se ne optereçuje i obremequje nekom strawçu, nego yak i ne po-
miwxa na r$avo i svetsko, yak i kada bi hteo. On se samo Boga
seça sa nezadrùivom xubavxu. Jer, oko duwe, tj. um yisto u yistoj
svetlosti vidi Boga ukoliko ga niwta ne ometa u umozrequ.

165. Meni se yini da je bestrasan onaj ko se ne samo udaxa-
va od dejstvovaqa po uticaju strasti, veç je tu$ i za samu qihovu
pohotu. Wtaviwe, on je obnaùen i od samog pomiwxaqa na qih,
slobodno se uznoseçi iznad nebesa kada ushte, odlazeçi izvan
predela svega vidxivog i yulnog kao da su mu yula potpuno za-
krivena. Qegov um prebiva u natyulnoj oblasti, premda sa sobom
ima yula, kao wto orao ima svoje perje (na visini sa sobom).

166. Um bez yula ne projavxuje svoje dejstvo, kao ni yula
bez uma.

167. Srce se [moùe] nazvati yistim ukoliko u sebi ne nala-
zi nikakvu svetsku pomisao, veç je yitavo prilepxeno uz Boga i
sjediqeno sa Qim, usled yega veç ne prima niwta svetsko, ni
tuùno, ni radosno. Ono prebiva u umozrequ, uznoseçi se do tre-
çeg neba, uzdiùuçi se u raj i gledajuçi nasle$e dobara koja su
obeçana svetima. U saglasnosti sa reyenim, ono potom u skladu
sa xudskim nemoçima, predstavxa sebi i veyna dobra. Eto wta
sluùi kao znameqe srdayne yistote i kao verni priznak po kome
svako moùe da odredi meru svoje yistote i da se vidi kao u ogle-
dalu.

168. Onaj ko se nalazi izvan kuçe ne vidi one koji se nala-
ze zatvoreni u domu. Ni onaj ko se raspeo i umro za svet nema ni-
kakvo oseçaqe za stvari i poslove sveta.

169. Mrtvo telo nema nikakva oseçaqa ni prema ùivim
telima, ni prema mrtvim, koja leùe zajedno sa qim. I onaj ko je
blagodaçu Svetoga Duha izawao iz sveta i prebiva sa Bogom, ne-
ma viwe oseçaqa prema svetu, niti pristrawçe prema stvarima
sveta, premda i ima telesne potrebe.

48 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

170. Na delu, u iskustvu, u sili i istini postoji smrt jow
pre prirodne [telesne] smrti, kao wto postoji vaskrseqe duwe
jow pre vaskrseqa tela. Jer, ukoliko se smrtno razmiwxaqe
uniwti besmrtnim umom i ukoliko se smrtnost istera ùivotom,
duwa kao da vaskrsava iz mrtvih, samu sebe videçi yisto kao wto
se vide oni koji se bude iz sna. Ona poznaje istinitog Boga koji
ju je vaskrsao. Pomiwxajuçi na Qega i blagodareçi mu, ona izla-
zi iz oblasti yula i yitavog sveta, ispunivwi se neizrecivom
radowçu, usled yega se smiruje svaki smrtni pokret.

171. Jedno mi sami unosimo (u spasonosni ùivot), a drugo
nam daje Bog. Ukoliko se viwe oyistimo sopstvenim trudom i
svewtenim znojem, utoliko çemo viwe sijati boùanstvenom
svetlowçu, sve viwe se yisteçi sopstvenim suzama. Jer, mi od
sebe prinosimo suze, za koje od Boga dobijamo svetlost skruwe-
nosti.

172. Prinoseçi newto od svog sopstvenog, mnogi nisu do-
bili ono wto obiyno Bog daje. Reyeno je jasno iz onoga wto su
uyinili i wto su doùiveli Kain i Isav. Jer, onaj ko svoje ne
prinese sa ispravnom pomiwxu, sa blagoyastivim raspoloùe-
qem, sa verom i velikim smireqem, ne moùe da doùivi da ga
Bog pogleda milostivo i da primi ono wto mu prinosi. Ne pri-
mivwi ga, pak, On mu ne daje ono wto obiyno pruùa u sliynim
sluyajevima.

173. Za svete je svet mrtav, kao i svetski xudi. Svetski
[xudi] iako gledaju, ne mogu da vide dobra dela svetih xudi, niti
da shvate, premda sluwaju, boùanstvene reyi koje im predlaùu
blagodaçu Svetoga Duha. Ni duhovni i sveti muùevi ne mogu da
vide lukava dela svetskih xudi, niti da shvate qihove strasne
reyi. Iako gledaju, oni ne vide ono wto je u svetu. Iako sluwaju
ono wto se odnosi na svetske xude, zbog boùanstvenog staqa i
raspoloùeqa u kome se nalaze, oni kao da ne sluwaju, buduçi da
nemaju oseçaqe prema reyenome. Stoga ne postoji nikakvo op-
wteqe izme$u duhovnih i svetskih [xudi].

174. Izme$u tame i svetlosti postoji oyigledna razdvoje-
nost, buduçi da se ne mogu mewati: Kakvu zajednicu ima svetlost
s tamom… Ili kakav deo ima verni s nevernikom (2.Kor.6,14-15).
Sliyno razdvajaqe postoji i izme$u onih koji imaju Svetoga Du-
ha i onih koji ga nemaju. Jer, duhonosci ùive na nebesima, po-
stavwi viwe an$eli negoli xudi, a drugi jow sede u prarodi-
texskoj tami i senci smrti, prikovani za zemxu i zemaxsko. Jed-
ne obilno osvetxava mislena neveyerqa svetlost, a druge samo
yulna. Jedni vide i sebe same i bliùqe, a drugi ne znaju i ne ve-
ruju da postoji vaskrseqe mrtvih, sud i nagrada prema delima,
iako svaki dan vide i sebe i bliùqe kako umiru duwevnom smr-
çu.

DOBROTOXUBXE Ì 49

175. Ti sam moùew istinski da poznaw da li u sebi imaw
Duha Svetoga po Qegovim dejstvima u tebi, po reyi svetoga Pav-
la: A gde je Duh Gospodqi onde je sloboda (2.Kor.3,17), i jow: [A ako je
Hristos u vama], onda je telo mrtvo za greh, a Duh je ùivot za pra-
vednost (Rim.8,10), i jow: A koji su Hristovi, razapewe telo sa
strastima i ùexama (Gal.5,24). Oni koji su se krstili u Duhu
Svetom obukli su se u yitavog Hrista, postali sinovi svetlosti
i hode u neveyerqoj svetlosti. Videçi svet, oni ga ne vide, i
sluwajuçi svetske [stvari] - ne yuju. Za svetske xude je napisano
da gledajuçi ne vide i da sluwajuçi o boùanstvenim stvarima -
ne razumeju i ne mogu da shvate duhovno, s obzirom da im izgleda
kao ludost. Sliyno treba razmiwxati i o onima koji u sebi ima-
ju Duha. Naime, premda nose telo, oni su bestelesni, kao wto go-
vori apostol: A vi niste po telu nego po Duhu, powto Duh Boùiji
ùivi u vama (Rim.8,9). Oni su mrtvi za svet i svet za qih, kao wto
o qima govori kroz sebe: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).

176. Yovek je dvojak, sastojeçi se iz duwe i tela. I svet je,
sliyno, dvojak, tj. vidxiv i nevidxiv. Za svaki od qih odgovaraju
posebna dela, po qihovom duhu, i posebne brige i poslovi. Sliy-
no nalazim i u vi$eqima i snovima. Duwa mawta ili mudruje u
snu o onome yime je zauzeta i o yemu razgovara na javi. Ukoliko
sav dan provodi u xudskim poslovima i delima, ona çe se ispraz-
no baviti qima i u snovi$eqima. Ukoliko se, pak, sve vreme po-
uyava u boùanstvenim i nebeskim stvarima, ona çe i za vreme
sna ulaziti u qih i umudrivati se qima, po proroku [koji kaùe]:
I mladiçi vawi videçe vi$eqa (Dap.2,17). I ona se ne vara laùnom
snovi$eqima, nego u snu vidi istinu i pouyava se otkriveqima.

177. Ukoliko se ùelatexni deo duwe pokreçe ka strasti,
utesi, nasladama i zadovoxstvima ovoga sveta, duwa vidi snove
koji su im sliyni. I opet, ukoliko sryani deo duwe postane zve-
rolik i svirep prema jednorodnim xudima, i u snovima se vide
napadi zveri i gmizavaca, ratovi i bitke, sukobi i prepiraqe
na sudu sa onima sa kojima smo u razdoru. Najzad, ukoliko se slo-
vesni deo duwe nadima u sujeti i gordosti, u snu se mawta o vi-
nuçima u vazduh na krilima ili sedequ na visokim stolicama
sudija i starewina narodnih, te o sveyanim izlascima i susre-
tima.

178. Istinska vi$eqa u snu (buduçi da ih ne treba naziva-
ti snovima, veç vi$eqima) bivaju samo kod onih yiji je um blago-
daçu Svetoga Duha postao jednostavan i slobodan od svakog pri-
tiska sa strane strasti (i od ropstva qima), yija je jedina briga
i staraqe za boùanstveno, yije sve pomiwxaqe biva usmereno
na buduçe nagrade i uzdarja, yiji je ùivot iznad ùivota ostalih,
tj. bezbriùan, nerasejan, tih, yist, pun milosti, mudrosti, ne-
beskog poznaqa i drugih dobrih plodova, koji kod qih niyu dej-

50 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

stvom Duha Svetog. Kod onih koji nisu sliyni qima, snovi su
laùni i neuredni, puni obmane i oyigledne prelesti.

179. Onaj ko umrtvi svoju voxu svakako postaje bezvoxan,
liwivwi se voxe. U ùivoj i samopokretnoj tvari nema ni jedne
bezvoxne. [Bezvoxna je samo] tvar bez yula i kretaqa. Rastiqe se
kreçe nekako iznutra i raste, premda se ne kaùe da kretaqe i
uzrastaqe vrwe po svojoj voxi, s obzirom da je bezduwno. Svaka
tvar koja ima duwu ima i prirodnu voxu. Dakle, onaj ko umrtvi
svoju voxu podvigom i naroyitom paùqom i staraqem, te posta-
ne bezvoxan, svakako izlazi iz svoje prirode. On viwe niwta
neçe svojim hteqem, te niwta ne yini sam - ni dobro, ni lowe.

180. Od onih koji su se udostojili da postanu jedno sa Bo-
gom, sjedinivwi se sa Qim dejstvom Svetoga Duha i okusivwi
neizreciva Qegova dobra, niko se ne nasla$uje ispraznom i, re-
çi çu, neyasnom i niwtavnom slavom koju pruùaju xudi. On ne
ùeli ni novac, ni skupocenu odeçu, ni dragoceno kameqe (kako
ga nazivaju nerazumni xudi). On ne voli da prilepxuje svoje sr-
ce ili da ima pristrawçe prema prolaznom i nepostojanom bo-
gatstvu, koje se prenosi od jednog na drugog. On ne voli da je po-
znat caru i nayelnicima, koji u stvari nisu istinski nayelni-
ci, vlastodrwci i gospodari, buduçi da qima vladaju i gospoda-
re mnoge strasti. On ih i ne smatra velikim i visokim i ne
misli da svojom bliskowçu mogu druge obuçi u slavu. On ne ùeli
da bude blizak ni sa drugim, poznatim i slavnim u ovome svetu,
kao wto niko od bogatih ne ùeli da postane siromawan, ili kao
wto niko od velikih i slavnih vlastodrùaca i gospodara ne ùe-
li da postane prezren i niwtavan, bez yasti i slave.

181. Onaj ko mnogo govori ustima, u svojoj molitvi nije la-
ko da pozna sve wto govori. Onaj, pak, ko se moli sa malo reyi
moùe da pozna wta govori na molitvi. Onima koji ne poznaju
sve dobro wta govore naloùeno je da mnogo govore, a oni koji su
nauyili da poznaju wta govore na molitvi ne mogu da govore
mnogo kako se ne bi rasejavali umom. Nema potrebe da se Bogu
mnogo govori. Naprotiv, treba govoriti sa razumnim poimaqem
onoga wto se govori. Uostalom, ukoliko ne postane priyesnik
Duha Svetoga, yovek uopwte ne moùe da se moli sa razumnim po-
imaqem. Jedan od velikih otaca je rekao da duwa ne moùe da se
moli sa razumnim poimaqem ukoliko se ne sjedini sa Bogom kroz
Gospoda Isusa Hrista u Duhu Svetom. Mi se molimo kao wto do-
likuje jedino silom Duha Svetoga. Onaj ko misli da se na pravi
nayin moli i bez Duha Svetoga u stvari huli na Qega, yak i da
Boga proslavxa u pesmama, s obzirom da je neyist i da se jow nije
sjedinio sa Bogom.

182. Onaj ko stalno gleda na yulno sunce i bez svoje namere
trpi promenu u gledaqu, tj. poyiqe da gleda drugayije, s obzirom