Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 251

Qegov odgovor:

Oni koji u tihovaqu paze na sebe imaju korist od drùaqa

uma unutar tela.
1. Brate. Zar ne yujew kako apostol govori da su tela nawa

hram Svetoga Duha koji je u nama (1.Kor.6,19), i opet da smo hram
Boùiji (1.Kor.3,16), kao wto i Bog govori: Useliçu se u qih, i ùive-
çu u qima, i biçu im Bog (2.Kor.6,16). Zar çe neko od onih koji imaju
uma smatrati nepriliynim usexavaqe uma u ono wto se udosto-
jilo da postane staniwte Boga? Kako je i Bog na poyetku uselio
um u telo? Zar je i On lowe uyinio? Sliyne reyi, brate, priliye
jereticima koji govore da je telo zlo i da je tvorevina zlog naye-
la. Mi zlom smatramo prebivaqe uma u telesnom mudrovaqu, a
ne qegovo prebivaqe u telu. Jer, telo nije zlo. Stoga svako ko se
prilepxuje ùivotom uz Boga zajedno sa Davidom vapije: Oùedne
tebe duwa moja, koliko puta tebi (yezne) telo moje (Ps.62,2), i: Sr-
ce moje i telo moje obradovawe se Bogu %ivome (Ps.83,3), i sa Isai-
jom: Utroba moja kao gusle jeyi i unutrawqost moju si obnovio kao
stenu (Is.16,11), i: Radi tvoga straha primismo u utrobu… Duha
spaseqa tvoga… i neçemo pasti (Is.26,18). Premda telo naziva
smrçu, govoreçi: Ko çe me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24),
apostol u stvari misli na yulno i telesno mudrovaqe. Primequ-
juçi reyeno na duhovnu [oblast], on ga je ispravno nazvao telom,
premda ne jednostavno telom, nego telom smrti. Stoga on newto
ranije, pokazujuçi da ne okrivxuje telo, veç grehovno stremxeqe
koje je dowlo kao posledica pada, govori: Ja sam… prodan u rop-
stvo grehu (Rim.7,14). Onaj, pak, ko je prodan, nije rob po prirodi.
I opet on govori: Jer, znam da dobro ne ùivi u meni, to jest, u te-
lu mome (Rim.7,18). Vidiw li da on zlom ne naziva telo, nego ono
wto ùivi u qemu. Stoga zlo nije um, nego zakon u udima nawim
koji se bori protiv zakona uma nawega, i porobxava nas zakonom
greha koji je u udima nawim (Rim.7,23). Stoga se mi protivimo za-
konu greha i izgonimo ga iz tela, usexavajuçi u qega um kao
episkopa (koji sve nadzire i svime upravxa). I on polaùe zakon
svakoj sili duwe i svakom delu tela ustanovxuje ono wto mu pri-
liyi. On yulima prepisuje wta i u kojoj meri treba da primaju
(wto se u duhovnom zakonu naziva uzdrùaqem), stradalni deo du-
we nastrojava na najboxe raspoloùeqe (yije ime je xubav), a slo-
vesni deo poboxwava, odgoneçi sve wto ometa da se razum uznosi
ka Bogu (wto po duhovnom zakonu nazivamo trezvoumxem).

2. Onaj ko uzdrùaqem oyisti svoje telo, ko xubavxu gnev i
pohotu uyini povodom za vrlinu, a um nauyi da sa yistom molit-
vom stoji pred Bogom, u stvari stiye i u sebi vidi blagodat koja
je obeçana onima sa yistim srcem. On moùe sa Pavlom da govori:
Jer, Bog koji reye da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima
nawim radi prosvetxeqa znaqa slave Boùije u licu Isusa Hrista.

252 HILANDARSKI PREVODI

A ovo blago imamo u zemxanim sudovima (2.Kor.4,6-7), tj. u telima.
Dakle, da li çemo mi uyiniti newto nedostojno veliyini uma,
ukoliko ga budemo drùali unutar tela? Newto sliyno çe reçi
samo onaj ko je potpuno neduhovan, imajuçi samo xudski um, pot-
puno obnaùen od Boùanske blagodati.

3. Nawa duwa je obdarena mnogim silama, dok se telom, ko-
je oùivxava, sluùi kao oru$em. Kojim se, pak, delom tela kao
oru$em u svojoj delatnosti sluùi qena sila koju nazivamo um?
Niko nikada nije pomiwxao da um prebiva u noktima ili trepa-
vicama, u nozdrvama ili obrazima. Jer, svi su saglasni da je on u
nama. Xudi se samo ne slaùu u odnosu na unutrawqi deo kojim
se on koristi kao oru$em. Jedni ga postavxaju u mozak kao u neki
uzviweni presto, a neki mu odre$uju presto u srediwtu srca. Sa
reyenim smo i mi saglasni, pojawqavajuçi da se slovesna sila u
srcu ne nalazi zakxuyana kao u nekom sasudu, s obzirom da nije
telesna, kao wto nije ni izvan qega, s obzirom da je sjediqena sa
qim, veç se u qemu nalazi kao u svom oru$u, wto nismo nauyili

od xudi, veç od samog Sazdatexa yoveka, koji u Jevan$exu govori:
Ne pogani yoveka ono wto ulazi u usta; nego wto izlazi iz usta
ono pogani yoveka. Jer, iz srca izlaze zle pomisli (Mt.15,11; 19).
Sliyno govori i Makarije Veliki: —Srce upravxa svim [telesnim]
delovima. I ukoliko blagodat obuzme sva odexeqa, srce gospoda-
ri nad svim pomislima i udovima. Jer, u qemu su um i sve duwev-
ne pomisli”. Dakle, srce je skriveno staniwte uma i prvi teles-
ni deo slovesne sile.

4. Mi u nawem staraqu, dakle, da sa trezvoumxem nadzire-
mo nawu slovesnu silu i da qome pravo upravxamo i da je is-
pravxamo moùemo uspeti jedino ukoliko unutra u srce (koje je
smestiliwte pomisli) saberemo um, koji je spoxawqim yulima
rasejan. Stoga i blaùeni Makarije nakon navedenih reyi govo-
ri: —U qemu treba gledati da li je blagodat napisala zakone du-
ha”. Gde - u qemu? U glavnom [telesnom] delu, na prestolu blagoda-
ti, gde je um i sve duwevne pomisli, tj. u srcu.

5. Vidiw li kako je neophodno da oni koji su namerni da
paze na sebe u tihovaqu svoj um vraçaju i zakxuyavaju u telo, po-
najviwe u onome wto je najunutarqije telo u telu, wto nazivamo
srcem. Po psalmopojcu, sva je slava kçeri Careve unutra (Ps.44,14).
Zawto bismo je mi onda traùili negde napoxu? Apostol [kaùe]:
Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye: Ava, Oye (Gal.4,6).
Kako onda da se mi u srcu ne molimo sa Duhom? Po reyi Gospoda,
proroka i apostola: Carstvo Boùije unutra je u nama (Lk.17,21).
Zar neçe i onaj ko se usrdno stara da um izagna iz sebe ujedno bi-
ti i izvan Carstva nebeskog?

6. Onaj, dakle, ko hoçe da se suprotstavi grehu, da stekne
vrlinu i da se udostoji venca za vrlinski podvig ili da obrete

DOBROTOXUBXE Ì 253

zalog reyenog venca, tj. duhovno yulo, svakako mora um da vrati u
telo ili unutar sebe. Postavxati um izvan samog tela, a ne iz-
van telesnog mudrovaqa kako bi sticao umozreqa jeste vrhunac
jelinske [neznaboùayke] zablude, koren i izvor qihovog zlomisli-
ja, pronalazak demona, majka neznaqa i kçi nerazumnosti. Stoga
oni koji, po nagovoru demona, govore newto sliyno, u stvari
istupaju iz sebe ne shvatajuçi wta govore. Mi, pak, um uvodimo
ne samo unutar tela i srca, nego i unutar samih sebe.

7. Nisu li stoga dostojni osude oni koji govore da um nije
odvojen od duwe, veç sjediqen sa qom, usled yega ne moùe opet
da se uvodi unutra? Izgleda da oni ne znaju da je jedno priroda
uma, a drugo - qegova delatnost. Ili, moùda i znaju, ali su pro-
izvoxno stali na stranu varalica, tj. na skladu reyi gradeçi
varxive sofizme. Ne primajuçi jednostavnost duhovnog uyeqa
oni, po svetom Vasiliju Velikom, uveùbani u dijalektiykim
protivreynostima, preko suprotnosti laùnonazvanoga znaqa i
sofistiyke ubedxivosti izvrçu silu istine. Sliyni i moraju da
budu oni koji nisu duhovni, ali sebi daju slobodu da rasu$uju i
uye o duhovnome. Qima, me$utim, nije nepoznato da sa umom nije
kao sa okom, koje vidi ostale vidxive stvari, ali ne i samo sebe.
On se, naime, ustremxuje na posmatraqe drugih stvari (wto ve-
liki Dionisije naziva upravnim kretaqem uma), a potom se vra-
ça u sebe, dejstvujuçi obratnim kretaqem prema sebi, samog sebe
gledajuçi (wto isti otac naziva kruùnim kretaqem).

8. Wtaviwe, dejstvo uma u kome ponekad biva iznad sebe,
sjediqujuçi se sa Bogom, u stvari je za qega najboxe i qemu naj-
svojstvenije. Vidiw li, govori sveti Vasilije Veliki, (do yega
uzlazi) um koji se ne rasejava u spoxawqim stvarima. (Onaj, pak,
ko uzlazi ima potrebu da se vrati. Stoga on govori) da se vraça u
sebe, od sebe se uznoseçi Bogu nezabludivim putem. Sveti Dio-
nisije, nezabludivi zritex duhovnih stvari, kaùe da um u reye-
nom svom kretaqu ne moùe da upadne u neku zabludu. Otac pre-
lesti, obmane i zablude, koji svagda ùeli yoveka da odvoji od re-
yenog puta i da ga navede na onaj koji sadrùi i qegove prelesti,
nikada do sada, koliko nam je poznato, nije nalazio sebi pomoç-
nika koji bi se postarao da [naoyigled] dobrim reyima privuye
qemu. Sada je, pak, izgleda, nawao sebi saradnike koji, kao wto
si sam rekao, slaùu reçi koje privode qemu, pokuwavajuçi sve
da ubede da je za vreme molitve mnogo boxe drùati um izvan te-
la, yak i onima koji su izabrali tihovatexski ùivot, ne stide-
çi se ni Jovana, koji nam je ostavio —Lestvicu”, koja uzvodi na
nebo i koji je odre$eno i odluyno rekao da je —tihovatex onaj ko
bestelesnu prirodu (duwu) nastoji da zadrùi u predelima teles-
nog doma” (Slovo 27,6). U skladu sa qim uyili su nas i svi nawi

254 HILANDARSKI PREVODI

duhovni oci. I kako çemo um usredsrediti u samom sebi ukoliko
ga ne zakxuyamo unutar tela?

9. Vidiw, brate, da ne samo duhovno, nego i uopwte xudski
rasu$ujuçi, po neophodnosti mora da se prizna da su oni koji su
ùeleli da pripadaju samima sebi i da zaista po unutrawqem yo-
veku budu monasi, uvodili um unutar tela i drùali ga u qemu.
Ni poyetnike nije neumesno uyiti da paze na sebe i da navika-
vaju da kroz disaqe svoj um uvode unutra. Jer, onoga ko jow nije
umozritex, niko od dobromisleçih neçe odvajati od izvesnih
nayina za uvo$eqe uma u sebe samog. Kod onih koji su nedavno
stupili na reyeni podvig um, premda ga sabiraju unutra, ipak
yesto odskakuje napoxe. Stoga oni moraju yesto da ga opet vraça-
ju unutra. Ne navikavwi se, pak, on opet isklizava kao vrlo po-
kretan i tewko zadrùiv paùqom na umozrequ jedinoga. Stoga
neki savetuju da se uzdrùavaju od brzog disaqa, unekoliko ga za-
drùavajuçi, kako bi zajedno sa disaqem i um zadrùali u sebi sve
dok se, uz pomoç Boùiju, ne naviknu i priuye ga da ne skreçe na
ono wto ga okruùuje i da se ne mewa sa qim, postavwi silan da
se usredsredi na jedno. (Zadrùavaqe disaqa), uostalom, kao wto
svako moùe da vidi, sledi samo po sebi po paùqi uma (ili ga
prati), buduçi da se pri usixenom razmiwxaqu o neyemu duh
(disaqe) ne uzima i izbacuje brzo, naroyito kod tihovatexa du-
wom i telom. Subotujuçi [tihujuçi] duhovno i poyivajuçi od svih
dela svojih, koliko je umesno, oni usporavaju raznovrsna kretaqa
duwevnih sila, naroyito u oblasti poznaqa, yulnog opaùaqa i
uopwte svakog kretaqa tela koje stoji u nawoj vlasti.

10. Reyeno je svojstveno onima koji su napredovali u tiho-
vaqu. Jer, ukoliko duwa savrweno u$e u samu sebe, reyeno dolazi
samo po sebi po nuùnosti, bez truda i naroyitog staraqa. Po-
yetnicima se, pak, niwta od reyenoga ne daje bez napornog tru-
da. Trpxeqe samo po sebi ide iza xubavi. Jer, xubav… sve trpi
(1.Kor.13,7). Ipak, mi se sa samoprinu$avaqem uyimo da dobro vr-
wimo delo trpxeqa, kako bismo dostigli xubav. Oni koji su is-
pitali reyeno delo smeju se onima koji, premda nisu ispitali,
piwu suprotne ustave. Jer, reyenim stvarima ne uyi rey, nego
delatni trud, i opit od truda, koji donosi korisne plodove, uda-
xujuçi se od besplodnih reyi xudi koji vole prepirke i koji vo-
le da se istiyu.

11. Neko od velikih uyitexa govori da se po prestupu (pa-
du) unutrawqi yovek obiyno saglawava sa spoxawqim (sa spo-
xawqim poloùajima i pokretima). Stoga treba prihvatiti [i
miwxeqe] da onome ko se stara da svoj um okrene u sebe samog veo-
ma pomaùe okretaqe unutra i ustanovxeqe u grudima vlastitih
oyiju, uz izbegavaqe qihovog lutaqa tamo-amo. Ukoliko se oyi
obrate spoxawqosti, um se rasejava po stvarima koje se vide.

DOBROTOXUBXE Ì 255

Ukoliko se, pak, vrate nazad, one çe prirodno unutra povuçi i
um onoga koji se napreùe da mu da obratno kretaqe, sabravwi ga
iz spoxawqosti u unutrawqost.

12. Mojsije govori: Pazi na sebe da ne bude tajna rey bezako-
qa u srcu tvome (Pon.15,9). Pazi na sebe, tj. na celog sebe, a ne da
paziw na newto od svoga, a da na drugo svoje ne paziw. Pazi na
sve. Yime, pak, treba da paziw? Naravno, umom. Jer, niyim dru-
gim se ne moùe paziti na celog sebe. Stoga qega postavi za yu-
vara duwe i tela. Qime çew se lako izbaviti od zlih strasti
telesnih i duwevnih. Dakle, stoj sam pred sobom, samog sebe pod-
stiyi, samog sebe nadziri, ili boxe - yuvaj, posmatraj i razmat-
raj. I neobuzdano telo çew potyiniti duhu, te u srcu tvom nika-
da neçe biti tajne reyi bezakoqa.

13. Ukoliko duh vladaoca, tj. zlih duhova i strasti, nai$e na
tebe, govori propovednik, nemoj ostaviti mesto svoje (Prop.10,4),
tj. ni jedan deo svoje duwe i ni jedan ud svoga tela bez nadzora. I
ti çew pobediti i duhove koji nisko iskuwavaju, sa smelowçu i
bez ispitivaqa se suprotstavxajuçi i onima koji ispituju srca
i utrobe, prethodno se sam ispitavwi. Sveti apostol Pavle go-
vori: Jer, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni
(1.Kor.11,31). Okusivwi blaùeno oseçaqe svetog Davida (o svuda-
prisutnosti Boùijoj: Kuda çu poçi…) i sam çew reçi Bogu: Jer,
tama se neçe pomrayiti od tebe, i noç çe se kao dan prosvetli-
ti… Jer, ti si stvorio bubrege moje (Ps.138,12; 13). On kao da kaùe
da çe svu ùelatexnu silu svoje duwe uyiniti Qegovom. I ukoli-
ko se u telu na$e neka iskra ùexe, i ona çe uzleteti ka Qemu,
priviçe se uz Qega i prilepiçe se za Qega. Kod onih koji su
predani yulnim i propadxivim uùivaqima ùexa duwe se u
potpunosti predaje telu, usled yega u celini bivaju telo. I Duh
Boùiji neçe prebivati u qima (Post.6,3). Sliyno i kod onih koji
su um svoj ustremili Bogu i duwu privikli na ùexu za Boùan-
stvenim i telo postaje nastrojeno da se uzvisuje i okuwa boùan-
stveno opwteqe. I telo, dakle, postaje posed i dom Boùiji, pre-
stavwi da u sebi ima ùivo neprijatexstvo prema Bogu i da ùeli
protiv Duha (Rim.8,7; Gal.5,17).

14. Koje mesto je pogodnije za duha koji nas nisko napada -
telo ili um? Nije li telo u kome, po reyima apostola, niwta
dobro ne ùivi (Rim.7,18) sve dok yovek ne primi zakon Duha ùivo-
ta (Rim.8,2). Qega ne treba ostavxati bez paùqe. Inaye, kako çe
biti nawe? Kako çemo ga zadrùati? Kako çemo odbiti napade
na qega lukavog ukoliko i spoxawqim nayinima ne nauyimo da
pazimo na sebe (naroyito ukoliko saznamo kako da se suprotstav-
xamo duhovima zlobe)? Ja ne govorim samo o poyetnicima, s ob-
zirom da je i me$u savrwenima bilo onih koji su se koristili
sliynim nayinima za vreme molitve, te bili usliweni Bogom,

256 HILANDARSKI PREVODI

yak i pre Hrista, tj. pre Qegovog dolaska kod nas. I sam Ilija,
savrwen u bogovi$equ, savi se na zemxu i poloùi lice svoje me$u
kolena svoja (3.Car.17,42), te sabra um svoj u sebe i pristupi Bogu,
prekrativwi viwegodiwqu suwu.

15. Oni od kojih si yuo suprotne stvari, brate, izgleda da
boluju od farisejske bolesti, s obzirom da neçe da nadziru i yis-
te yawu iznutra (Mt.23,26), tj. srce svoje. Oni se ne slaùu sa otay-
kim predaqem, veç pokuwavaju sami po sebi da predsedavaju
pred svima kao novi uyitexi. Oni ne dopuwtaju smireni spo-
xawqi poloùaj za vreme molitve, koji je imao opravdani cari-

nik, i druge ube$ujuçi da ga izbegavaju na molitvi. Gospod u Je-

van$exu govori: A carinik izdaleka stajawe, i ne htede ni oyiju
uzdignuti nebu (Lk.18,13). Qega u spoxawqem poloùaju podraùa-
vaju oni koji paze na sebe u vreme molitve. Qih nazivaju omfa-
lopsihima (tj. onima kojima je duwa u pupku), podsmevajuçi im
se i laùno ih optuùujuçi. Jer, ko od qih kaùe da je duwa u pup-
ku? I oni pokazuju da su oyigledni zlobni klevetnici, ismevayi
xudi dostojnih pohvale, a ne ispravxayi zabludelih. Oni ne pi-
wu radi istine, nego iz sujete. Oni ne privlaye trezvoumxu, veç
udaxuju od qega. Jer, oni se na svaki nayin trude da zbog spo-
xawqeg nayina (koji se upotrebxava), unize samo delo i one koji
su mu privrùeni. Oni su i onoga ko je rekao: Zakon je tvoj u ut-
robi mojoj (Ps.39,9), i onoga ko je rekao Bogu: Utroba moja jeyi kao
gusle i unutrawqost moju si kao stenu obnovio (Is.16,11) spremni
da nazovu kiliopsihima (tj. onima kojima je duwa u utrobi). Uop-
wte, oni uniùavaju sve koji telesnim poloùajem i pokretima
izobraùavaju ono misleno, boùanstveno i duhovno. Me$utim,
qima oni niukoliko ne yine wtetu, veç naprotiv, postaju vi-
novnici qihovog blaùenstva i umnoùavaqa venaca na nebesi-
ma. Sami çe, pak, ostati izvan svewtenih zavesa, ne udostojiv-
wi se da ugledaju yak ni senku istine. Yak se treba bojati da çe
se podvrgnuti i veynoj kazni stoga wto su ne samo napustili
svete, veç ih i reyima napadali.

16. %ivot Simeona Novog Bogoslova ti svakako poznajew.
On je bio divan za sve i proslavio se natprirodnim yudima.
Onaj ko qegove spise nazove spisima ùivota neçe biti daleko
od istine. Ti poznajew i prepodobnog Nikifora, koji je mnogo
godina proveo u tiwini i tihovaqu, da bi se potom naselio u
najpustija mesta Svete Gore. On je na sebe uzeo trud da iz reyi
svetih otaca izvuye i nama preda pravilo svewtenog trezvoum-
xa. U qemu se za one koji ùele jasno izlaùe delo trezvoumxa,
protiv koga, kao wto kaùew, neki ustaju.

17. I zawto bih privodio drevne oce? Muùevi, koji su
newto pre nas ùiveli i potvr$eni i zasvedoyeni Duhom Sve-
tim, sve reyeno su nam usmeno predali: istinski bogoslov, verni

DOBROTOXUBXE Ì 257

zritex istine Boùijih tajni, Teolipt - dostojni predstojatex
Filadelfijske Crkve, iz koje, kao iz svetilnika, prosveçuje yi-
tav svet, Atanasije, koji je mnogo godina ukrawavao patrijar-
wijski presto i yiju je grobnicu sa mowtima uspowtovao Bog,
Nil iz Italije, revnitex Nila Velikog, Seliot i Ilija, koji
niukoliko ne zaostaju za qim, Gavrilo i Atanasije, koji su se
udostojili proroykog dara. Svi oni i mnogi drugi pre qih i pos-
le qih pohvaxuju reyeno predaqe i one koji ùele ube$uju da ga
prihvate, premda novi uyitexi tihovaqa, koji nisu ni trag qe-
gov videli, uyeçi (ili boxe reçi brbxajuçi) na osnovu svojih
smiwxaqa, a ne na osnovu opita, pokuwavaju da ga unize i odba-
ce, ne priyiqavajuçi onima koji ih sluwaju nikakvu korist. Mi
smo, pak, liyno razgovarali sa nekima od navedenih svetih, ima-
juçi ih kao uyitexe. I kako bismo smeli one koji su opitom i
blagodaçu nauyeni da ne rayunamo ni u wta, pretpostavxajuçi
im one koji se iz nadmenosti usu$uju da uye, sastavxajuçi lukave
reyi?

18. I ti se odvoji od qih, razumno sa Davidom govoreçi se-
bi: Blagoslovi, duwo moja, Gospoda, i sve wto je u meni ime sveto
Qegovo (Ps.102,1). I predajuçi se na posluwnost kao uyenik oci-
ma, sluwaj kako uporno savetuju da svagda um uvodimo unutra i
unutra ga zadrùavamo.

258 HILANDARSKI PREVODI

O MOLITVI I YISTOTI SRCA

1. Bog je sama blagost, milosr$e i bezdan blagovoxeqa.
Onaj ko stupi u jedinstvo sa Qim svakako çe se udostojiti Qego-
vog milosr$a. Sa Qim se yovek sjediquje kroz sticaqe bogopo-
dobnih vrlina prema moguçnostima i bogoopwteçom molitvom i
moxeqem. Opwteqe preko bogopodobnih vrlina marxivog rev-
nitexa yini sposobnim za primaqe boùanstvenog sjediqeqa,
premda ga ne izaziva. Tek silna molitva koja svewtenodejstvuje
yini da se yovek pruùa prema Bogu i sjediquje sa Qim, buduçi
po prirodi sveza slovesne tvari sa qenim Sazdatexem, naravno
ukoliko qeno dejstvo kroz toplo umileqe i skruwenost prevazi-
$e strasti i strasne pomisli. Jer, sve dok je strastan, um ne mo-
ùe da se sjedini sa Bogom. I sve dok je strastan, on se ne udosto-
java milosti Boùije, iako se moli. Ukoliko, pak, odbacuje stras-
ne pomisli, utoliko poprima play i skruwenost. Saobrazno sa
skruwenowçu i umileqem, on se udostojava i milostive utehe.
Dugo prebivajuçi u reyenim oseçaqima sa smireqem, on najzad
preustrojava stradalnu silu duwe.

2. Ukoliko biva trojiyan, jediniyni um, prebivajuçi jedi-
niyan, postaje sjediqen sa Bogonayelnom Trojiynom Jedinicom,
zatvarajuçi svaki ulazak za prelesti, pogrewke i zablude i uzdi-
ùuçi se iznad tela, sveta i svetodrwca. Izbegavwi qihove zam-
ke, on svecelo prebiva u sebi i u Bogu, oseçajuçi duhovnu radost
koja izvire iznutra. Jediniyni um je trojiyan, prebivajuçi jedan
u vraçaqu sebi samome i u usho$equ kroz sebe Bogu. Vraçaqe uma
sebi jeste yuvaqe sebe, a usho$eqe Bogu se vrwi molitvom. I
onaj ko prebiva u sabranosti uma i u pruùaqu ka Bogu, kroz sil-
no samoprinu$avaqe pritewqujuçi brzoprotoynost svoji misli,
misleno se pribliùava Bogu, susreçe neizrecivo, okuwa od bu-
duçeg veka i duhovnim oseçaqem poznaje da je blag Gospod, po re-
yima psalmopojca: Okusite i vidite da je dobar Gospod (Ps. 33,8).
Postaviti um u straqe trojiynosti kako bi, ostajuçi jedan isti,
i yuvao i bio yuvan i vrwio molitvu, nije tewko. Me$utim,
krajqe je tewko dugo vreme prebivati u reyenom staqu, koje po-
ra$a newto neizrecivo. Trud nad svakom drugom vrlinom je mali
i veoma podnowxiv u odnosu na reyeno. Stoga mnogi, napuwtaju-
çi tesnotu molitvene vrline, ne dobijaju wiroke darove. Oni,
pak, koji trpe reyeno udostojavaju se boùanstvenog zastupniw-
tva, koje im daje silu da lako sve preduzimaju i podnose, sa zado-

DOBROTOXUBXE Ì 259

voxstvom se pruùajuçi na predstojeçe. Za qih tewko postaje la-
ko. Qihovoj prirodi se saopwtava an$elska sila kojom vrwe ono
wto je iznad prirode, po reyi proroka: Oni koji trpe Gospoda do-
ùivxavaju promenu kreposti, okrixavaju se kao orlovi, trye i ne
zamaraju se, hode i ne trpe glad (Is.40,31).

3. Umom se naziva i dejstvo uma, koje se sastoji iz misli i

razumevaqa. Um je i sila koja ih proizvodi, koja se u Pismu jow
naziva srce. Po reyenoj sili uma, koja je najvaùnija nawa sila,
duwa u nama jeste slovesna [smislena]. Kod onih koji upraùqavaju
molitvu, prvenstveno jednoslovnu, dejstvo uma se sastoji u po-
mislima i lako se yisti. A duwa koja ih pora$a ne moùe da se
oyisti ukoliko se i sve druge qene sile ne yiste. Jer, duwa je
newto jedinstveno, premda ima mnogo sila. I ona se yitava pr-
xa ukoliko se u bilo koju qenu silu prokrade zlo. One, naime,
zbog jedinstva duwe, sve stoje u opwtequ sa qom. Svaka od sila
projavxuje razliyito dejstvo. Stoga je moguçe da posebnom paù-
qom i marxivowçu neko od dejstava privremeno bude yisto. Me-
$utim, iz reyenoga ne treba zakxuyiti da je i sva sila yista. Jer,
stojeçi u opwtequ sa drugima, ona moùe da je viwe neyista, ne-
goli yista. Stoga onaj ko je vlastitom paùqom i marxivowçu za
vreme molitve projavio yisto dejstvo uma i umereno se prosve-
tio svetlowçu poznaqa ili umnim ozareqem (umozreqem) u
stvari prelewçuje sebe ukoliko se smatra yistim, buduçi da
upada u laù i samomneqem wiroko otvara vrata onome ko svagda
pokuwava da nas obmane. Ukoliko se, pak, znajuçi neyistotu svog
srca, ne uznese umerenom ili sluyajnom yistotom, on çe, uz po-
moç qe, jasnije videti duwevnu neyistotu i drugih sila, te na-
predovati u smirequ, dodavati play i skruwenost i traùiti
svrsishodni lek za svaku duwevnu silu. On çe delaqem yistiti
svoj delatni deo, poznaqem - poznajni i molitvom - umozritex-
ni, dostiùuçi istinsku, savrwenu i yvrsto ukoreqenu yistotu
srca i uma, koja se nikada ne moùe steçi bez savrwenstva u dela-
qu, postojanosti u skruwenosti, bez umozreqa i molitve u umo-
zrequ.

260 HILANDARSKI PREVODI

SVETOGORSKA SVESKA U ODBRANU SVEWTENIH

TIHOVATEXA

(Onima koji po svom neiskustvu i nepokornosti svetim [ocima]
odbacuju tajinstvena dejstva Duha, koja na nadslovesan nayin dejstvuju

u onima koji ùive duhovno, i projavxuju se delima, ne dokazujuçi se
reyima)

Dogme koje su sada veç saopwtene i poznate svima i pro-
povedaju se javno, behu tajne Mojsijevog zakona, koje su jedino
proroci predvi$ali, buduçi nadahqivani Duhom. Obeçana dobra
svetima u buduçem veku jesu tajne jevan$elskog ùivota, koje sada
delimiyno bivaju vidxive i daju se kao obruyeqe samo onima ko-
ji su Duhom udostojeni da ih vide. Me$utim, ukoliko u ono vreme
nije rado sluwao proroke kako govore o saveynom i preveynom
Slovu i Duhu Boùijem, neki Judejac je mogao zatvoriti uwi svo-
je, verujuçi da sluwa reyi koje su zabraqene za blagoyastivu veru
i koje su opreyne propovedi koja je uyila blagoyastive: —Gospod
Bog tvoj je jedan Gospod”. Sliyno se moùe i sada nekome desiti,
ukoliko ne bude blagoyastivo sluwao tajne Duha, koje su poznate
samo onima koji su se vrlinom oyistili. Kasnije ostvareqe on-
dawqih prorowtava pokazalo je da su tadawqe tajne saglasne sa
onima koje su se otkrile i u koje sada verujemo: Otac i Sin i
Sveti Duh, Triipostasno Boùanstvo, jedna prosta, nesloùena,
nestvorena, nevidxiva, umom neobuhvatxiva priroda. Sliyno i
kada se u odre$enom vremenu bude otkrio buduçi vek po neizre-
civom projavxivaqu jednoga Boga, koji ima Tri savrwene Liy-
nosti [Ipostasi], projaviçe se tajne koje su po svemu saglasne sa
objavxenim. Treba obratiti paùqu da je dogma o Tri Ipostasi
Boùanstva kasnije bila objavxena do krajeva zemxe, nikako ne
poriyuçi shvataqe jednoga Boga. Pa ipak, ona je kod onih proro-
ka bila tayno poznata i pre zbivaqa stvari. Qu su lako prihva-
tili oni koji su bili ube$eni reyima proroka. Na sliyan nayin
ni mi ne prenebregavamo dogme svog hriwçanskog ispovedaqa,
ni one koje se javno propovedaju, ni one koje se tajinstveno do-
stojnima otkrivaju Duhom. Jedni ih ne prenebregavaju jer su po-
sveçeni u qih svojim iskustvom, odrekavwi se novca i xudske
slave i zlih telesnih uùivaqa radi jevan$elskog ùivota. Oni
su, wtaviwe, svoje odricaqe potvrdili pokoravaqem onima koji
su uznapredovali u uzrastu u Hristu. Powto su se uspokojili u
sebi i u Bogu i tihovaqem i iskrenom molitvom izbavili od

DOBROTOXUBXE Ì 261

svakog staraqa, oni su prevaziwli sebe i sjedinili se sa Bogom.
Tajinstvenim nadumnim sjediqeqem sa Qim, oni su se posveti-
li u nadumne tajne. Drugi su ih, opet, nauyili kroz powtovaqe,
veru i xubav prema qima. I mi, yuvwi velikog Dionisija, u qe-

govoj Drugoj poslanici Gaju, kako bogotvoreçu blagodat Boùiju
naziva Boùanstvom, Bogonayelstvom i Dobronayelstvom, zakxu-
yujemo da je Bog (koji je daruje dostojnima) iznad —Boùanstva”
(bogotvoreçe blagodati). Ipak, Bog ne potpada pod umnoùavaqe,
niti bilo ko govori o dva Boùanstva. Naprotiv, bogotvoreça
blagodat Boùija, kako izraùava boùanstveni Maksim, piwuçi
o Melhisedeku, jeste nestvorena i uvekpostojeça, proizilazeçi
iz veynog Boga. On je na mnogim drugim mestima naziva nero$e-
nom i uipostasqenom svetlowçu, koja se pojavxuje dostojnima,
tj. powto je postanu dostojni. Ona, naravno, ne postaje tek tada.
Qu isti svetitex naziva svetlowçu nadneizrecive slave i yis-
totom an$ela, dok je Veliki Makarije naziva hranom besteles-
nih, slavom Boùanske prirode, krasotom buduçeg veka, Boùan-
skom i nebeskom svetlowçu, neizrecivom i umnom svetlowçu,
obruyeqem Svetoga Duha, svetim uxem radosti.

Onaj ko, dakle, pribraja Mesalijancima i naziva dvobow-
cima one koji bogotvoreçu blagodat Boùiju nazivaju nestvore-
nom i nero$enom i uipostasqenom (ukoliko sliyan postoji), ne-
ka zna da se protivi svetima Boùijim, te da se izbacuje iz udela
spasenih i otpada od jednog i jedinog po prirodi Boga svetih,
ukoliko se ne preumi (pokaje). Onaj, pak, ko veruje i pokorava se
i saglawava se sa svetima i ne opravdava se, nalazeçi izgovore
za grehe, ali ne poznaje nayin tajne, premda i ne odbacuje ono
wto se javno govori, neka ne smatra nedostojnim da traùi i uyi
od onih koji znaju. Jer, on çe nauyiti da nema niyeg nedoslednog
u boùanstvenim reyima i stvarima, naroyito u najtemexnijem,
bez kojih ni na koji nayin niwta ne moùe da postoji, niti uop-
wte nikakva bogodoliyna tajna.

Onaj ko smatra da se savrweno jedinstvo sa Bogom zbiva sa-
mo podraùavaqem i opwteqem sa Qim, bez bogotvoreçe blagoda-
ti Duha, kao wto se inaye zbiva izme$u xudi koji imaju iste na-
vike i uzajamno se vole, te onaj ko bogotvoreçu blagodat Boùiju
smatra svojstvom slovesne prirode, koja se stiye samo podraùa-
vaqem, a ne natprirodnim ozareqem i neizrecivim Boùanskim
dejstvom, koje dostojni vide nevidxivo i nesmestivo umuju, neka
zna da je, i ne znajuçi, upao u mesalijansku zabludu. Jer, ukoliko
oboùeqe biva po prirodnoj sili i ukoliko se smewta u prirod-
ne okvire bilo bi nuùno da onaj ko se oboùuje postaje bog po
prirodi. Neka, dakle, on ne pokuwava da svoju zabludu pripoji
onima koji stameno stoje, izazivajuçi prxavwtinu na neukaxa-
nima u veri. Naprotiv, neka odloùi svoje razmiwxaqe i neka

262 HILANDARSKI PREVODI

nauyi od prekaxenih, ili od qihovih uyenika, da je blagodat Bo-
ùanstva sasvim nesmestiva i da ne postoji nikakva sila u pri-
rodi koja bi mogla da je primi, buduçi da viwe ne bi bila blago-
dat, veç projavxivaqe dejstva jedne prirodne sile. Oboùeqe,
naime, ne bi bilo niwta preslavno ukoliko bi se zbivalo silom
koja je prijemyiva za oboùeqe, s obzirom da bi opravdano bilo
delo prirode, a ne dar Boùiji. I onaj ko se oboùuje mogao bi da
bude bog po prirodi i da doslovno nosi reyeno ime. Jer, prirod-
na sila biça nije niwta drugo do neprikosnoveni pokret priro-
de ka dejstvu. Kako, me$utim, oboùeqe izvodi oboùavanog iz qe-
ga samog, ukoliko se samo sadrùi unutar granica prirode, ja ne
mogu da shvatim. Dakle, blagodat oboùeqa je iznad prirode, i
vrlina i poznaqa. Sve reyeno je, po svetom Maksimu, beskrajno
niùe od qe. Jer, sva vrlina i podraùavaqe Bogu koje moùemo da
postignemo, yini vrlinskog yoveka podobnim za boùansko sjedi-
qeqe. Blagodat, me$utim, savrwava samo neizrecivo sjediqeqe.
Qome yitav Bog proùima yitave dostojne xude, i yitavi sveti
celovito proùimaju yitavog Boga, uzimajuçi yitavog Boga na
svoje mesto i zadobijajuçi samog Boga kao nagradu za uspiqaqe
ka Qemu. On se sjediquje sa qima kao sa svojim udovima, na na-
yin na koji je duwa isprepletena sa telom, buduçi da ih je sam
udostojio da budu u Qemu.

Onaj ko tvrdi da su Mesalijanci oni koji govore da um sto-
luje u srcu ili mozgu, neka zna da se zlo suprotstavxa svetima.
Jer, Atanasije Veliki veli da je slovesni deo duwe u mozgu, dok
Makarije Veliki veli da se dejstvo uma odvija u srcu. Saglasni
sa qima su gotovo svi sveti. Reyi boùanstvenog Grigorija Nis-
kog da um kao bestelesan nije ni unutar, ni izvan tela, nisu
opreyne miwxequ navedenih svetitexa. Oni vele da je um unu-
tar tela, s obzirom da je sjediqen sa qime. Obrazlaùuçi [sadrùaj]
drugayije, oni se neznatno razlikuju od qega. Jer, ni onaj ko go-
vori da se Boùanstvo, kao bestelesno, ne nalazi ni na kakvom
mestu, uopwte se ne suprotstavxa onome ko govori da se nekada
Slovo Boùije nastanilo u deviyansku i sveneporoynu matericu,
po neizrecivom yovekoxubxu nadmisleno sjediqen sa xudskom
prirodom.

Onaj ko naziva privi$eqem i simvolom svetlost koja je za-
blistala oko uyenika na gori Tavoru, tj. da nastaje i nestaje, te
da ne postoji po sebi i da nije iznad svakog shvataqa, veç da je
dejstvo niùe od shvataqa, u stvari jasno protivreyi stavu sve-
tih. Jer, sveti je i u svewtenim pesmama, i u svojim spisima na-
zivaju neizrecivom, nestvorenom, veynom, nevremenom, nepri-
stupnom, izobilnom, beskrajnom, bezgraniynom, nesagledivom i
an$elima i xudima, prvoobrazom i neizmeqivom krasotom, sla-
vom Boùijom, slavom Hristovom, slavom Duha, zrakom Boùanstva

DOBROTOXUBXE Ì 263

i sliyno. Telo Hristovo se proslavilo od trenutka kada ga je
uzeo na sebe i slava Boùanstva postala je slava tela. Me$utim,
slava je bila nevidxiva u vidxivom telu za one koji ne mogu da
smeste ono wto je i an$elima nesagledivo. On se, dakle, preobra-
ùava, uopwte ne uzimajuçi newto wto nije bilo, niti pretva-
rajuçi se u newto wto nije bilo, veç objavxujuçi uyenicima ono
wto je istinski bilo, otvarajuçi im oyi i od slepih uyinivwi
ih kadrima da vide. Iako je ostao isti, On je uyenicima izgle-
dao drugayiji nego wto je ranije izgledao. Jer, On je istinska
svetlost, krasota Boùanske slave, koja je u [reyenom] trenutku za-
blistala kao sunce. Nejasna je [opisana] slika, ali je nemoguçe bez
nedostatka opisati nestvoreno u tvorevini.

Onaj ko govori da je samo suwtina Boùija nestvorena, a ne
i Qegova veyna dejstva (jer je [navodno] od qih uzviweniji, budu-
çi da dejstvuje sve wto se dejstvuje), neka yuje wta kaùe sveti
Maksim: —Sve wto je besmrtno, pa i sama svetlost, i sve wto je
vrlinsko, pa i sama vrlina, i sve wto je dobro, pa i sama dobro-
ta, i sva biça, pa i samo biçe, oyigledno su dela Boùija. Me$u-
tim, prve [stvari] imaju vremenski poyetak postojaqa, s obzirom
da nekada nisu postojale, dok druge nemaju vremenski poyetak,
buduçi da ne postoji vreme kada nije bilo vrline, dobrote, svet-
losti, besmrtnosti”. I opet: —Dobrota i sve wto se obuhvata poj-
mom dobrote, i uopwte svaki ùivot i besmrtnost i jednostav-
nost i stamenost i neograniyenost i sve wto se smatra poveza-
nim sa suwtinom Boùijom, u stvari su dela Boùija i nemaju vre-
menski poyetak. Nikada, recimo, vrlini nije prethodilo nepo-
stojaqe, niti bilo yemu od svega wto smo naveli, premda ono
wto uyestvuje u qima ima vremenski poyetak. Jer, svaka je vrli-
na bespoyetna i nema vremena starijeg od qe. Jer, jedini qen
veyni poroditex jeste Bog. I Bog je bezbroj puta beskrajno iznad
svih biça, i onih u kojima se uzima uyewçe i onih koja uyestvu-
ju”. Neka on, dakle, uyi iz reyenoga da se ne potyiqavaju vremenu
stvari koje su primile postojaqe od Boga. Neke od qih su bespo-
yetne, nikako ne naruwavajuçi pojam jedine po prirodi bespo-
yetne i Trojiyne Jedinice i Qene natprirodne jednostavnosti.
Potpuna nedexivost Boga ima kao svoju nejasnu sliku um, koji
nikako nije sloùen, izuzev qegovih uro$enih poimaqa.

Onaj ko ne prihvata duhovna staqa koja se zapeyaçuju od
duhovnih darova duwe na telu onih koji napreduju po Bogu, i na-
ziva bestrawçem svojstvo umrtvxeqa stradalnog dela duwe, ali
ne i svojstvo dejstva ka uzviwenijem, sa svecelim odvraçaqem od
zlih stvari i obraçaqem da dobrim, sa odbacivaqem zlih svoj-
stava i sticaqem dobara, u stvari se svojim stavom odriye i ùi-
vota biça sa telom u nepropadxivom buduçem veku. Ukoliko, dak-
le, i telo zajedno sa duwom uzme uyewça u neizrecivim dobrima,

264 HILANDARSKI PREVODI

zasigurno çe uyestvovati i sada, po moguçnosti, u blagodati koju
Bog daruje tajanstveno i neizrecivo umu koji je oyiwçen. I ono
çe, dakle, primiti boùanstvene stvari, na nayin, naravno, koji
mu je prikladan, dok çe se stradalni deo duwe preobraziti i
osvetiti, ne umrtvxujuçi se, me$utim, po svojstvima. Tako$e çe
se osveçivati raspoloùeqa i delovaqa tela, buduçi da çe se veç
ostvariti zajednica duwe i tela. Jer, po svetom Dijadohu, um
onih koji su se oslobodili ùivotnih dobara radi nade buduçih
dobara, buduçi da se kreçe yilo zbog bezbriùnosti, oseça neiz-
recivu boùanstvenu dobrotu i predaje, shodno svom napredova-
qu, i telu svoje dobro staqe. I radost koja se javxa u duwi i u te-
lu jeste nepogrewivi znak besmrtnog ùivota.

Drugu svetlost opaùa um, a drugu yulo. Yulo opaùa yulnu
svetlost, koja yulne stvari pokazuje kao yulne. Umna svetlost je
znaqe koje postoji u pojmovima. Ne shvataju istu svetlost vid i
um, sve dok svako od qih deluje po sopstvenoj prirodi i u prirod-
nim uslovima. Me$utim, ukoliko dostojni budu posreçeni da
prime duhovnu i natprirodnu blagodat i silu, i yulom i umom
çe videti ono wto je iznad svakog yula i svakog uma —na nayin
koji zna jedino Bog i oni koji primaju boùanstvena dejstva” (da
upotrebimo izraz velikog Grigorija Bogoslova). Reyenome smo se

nauyili iz Svetog Pisma. Reyeno smo primili od otaca nawih.
Reyeno smo spoznali svojim malim iskustvom. Reyeno zapisa naj-
yasniji izme$u jeromonaha, brat naw gospodin Grigorije, pod na-

slovom O svewtenim tihovatexima. I mi reyeno potpisasmo kao
tayno i saglasno predaqu svetih, da bi se uverili oni koji yita-
ju.

Protos yasnih svetogorskih manastira, jeromonah Isaak.
Iguman yasne, carske i svewtene Lavre, Teodosije jeromonah.
Postojao je i potpis igumana Manastira Ivirona, na qihovom jezi-
ku.
Iguman carskog Manastira Vatopeda, jeromonah Joanikije.
Postojao je i potpis igumana Srpskog manastira na qihovom jeziku.
Najmaqi jeromonah Filotej, smatrajuçi isto, potpisah.
Najmaqi jeromonah i duhovnik yasnog Manastira Esfigmena, Amfi-
lohije.
Najmaqi jeromonah i duhovnik Vatopeda, Teodosije.
Iguman Svetog Manastira Kutlumuwa, Teostirikt jeromonah.
Grewni Gerondije Marulis, ylan sabora staraca yasne Lavre, misle-
çi isto, potpisah.
Najmaqi monah Kalistos Muzalonski.
Neugledni jeromonah Gerasim, powto videh i proyitah wto je isti-
noxubivo i prihvatih, potpisah.
Neugledni starac i najmaqi monah Mojsije, misleçi isto, potpi-
sah.
Najmaqi i neugledni monah Grigorije Stravolangadski, navodni
tihovatex, razmiwxajuçi i smatrajuçi isto, potpisah.
Starac i najmaqi jeromonah Isaija iz Skita Magula, misleçi isto,
potpisah.

DOBROTOXUBXE Ì 265

Najmaqi monah Marko Sinaita.
Najmaqi monah Kalistos iz Skita Magula.
Postojao je i potpis starca tihovatexa iz Sirije na qegovom jezi-
ku.
Najmaqi monah Sofronije.
Najmaqi monah Joasaf.
Smireni episkop Jerisosa i Svete Gore, Jakov, othraqen svetogor-
skim i svetootaykim predaqima, i svedoyeçi da je, sa izabranim Svetogor-
cima koji potpisawe, saglasna i da potpisuje cela Sveta Gora, potpisah i
sam, saglawavajuçi se i zapeyaçujuçi. I zajedno sa svima dopuqavam i slede-
çe: onoga ko se ne slaùe sa svetima, kao wto se mi slaùemo i sveti oci na-
wi newto pre nas, neçemo primiti u opwteqe.

266 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 267

PATRIJARH KALISTOS
KSANTOPULOS

I QEGOV SAPODVI%NIK,
IGQATIJE KSANTOPULOS

Kratko svedoyanstvo o qima

Najsvetiji patrijarh carigradski Kalistos Ksantopulos je ùiveo u
vreme Andronika Drugog Paleologa (1360 godine). Nauyivwi se podviùniw-
tvu kod svetog Grigorija Sinaita, yije opwirno ùitije je kasnije napisao,
on je provodio podviùniyki ùivot na Svetoj Gori Atonskoj u Skitu Magu-
la, koji se nalazi u blizini Manastira Filoteja. %iveo je sa svojim tajni-
kom Markom yitavih dvadeset osam godina. I sa Igqatijem, tako$e Ksanto-
pulom, bewe veoma blizak, te se yinilo da imaju jednu duwu. Postavwi po-
tom patrijarh i polazeçi za Srbiju zajedno sa klirom radi izmireqa sa ta-
mowqom Crkvom, on je prolazio kroz Svetu Goru, gde mu je Maksim Kapsoka-
livit predskazao skori kraj, govoreçi: —Ovaj starac viwe neçe videti pas-
tvu, buduçi da se iza qega veç yuje nadgrobna pesma: Blaùeni neporoyni na
putu [svom ] (Ps.118.1)”. Dowavwi u Srbiju on je stvarno truleùni ùivot zame-
nio za netruleùni.

Rasu$ujuçi o Isusovoj molitvi Simeon Solunski o reyenoj dvojici
velikih podviùnika govori sledeçe: —U nawe dane su o ovoj molitvi uzvi-
weno pisali Duhom pokretani bogonosni oci Kalistos, patrijarh Novog Ri-
ma, i jednoduwni mu sapodviùnik, prepodobni Igqatije u kqizi koju su bo-
gomudro sastavili, izlaùuçi potpuno savrweno poznaqe o qoj. Iako su bili
izdanci Carskog Grada, oni su ostavili sve i najpre devstveno i monawki
poùiveli u posluwaqu (u obitexi), a zatim udvoje nerazdvojno provodili
zaista nebeski podviùniyki ùivot, jedino u Hristu prebivajuçi, kako je
sam Hristos [ùeleo], moleçi se za nas Ocu (Jn.17,11). Sayuvavwi u potpunosti
mir, koji je sveti Pavle ùeleo svojim uyenicima (Fil.4,7), oni su mirno
prewli u drugi ùivot, gde poseduju uzviweni mir yisto sagledavajuçi Isu-
sa, koga su savrweno zavoleli i traùili, jedino sa Qim prebivajuçi i svet-
lowçu Qegovom nenasitno se nasla$ujuçi. Zalog reyenoga oni su jow ovde
stekli, oyistivwi se kroz umozreqe i delaqe i udostojivwi se nebeskog
prosveçeqa, yiji odblesak je bio vi$en na qihovim licima kao na licu
Stefana”.

Uvodne napomene

Tihovaqe predstavxa vid duhovnog ùivota koji je dostojan powtova-
qa i koji je moùda najuzviweniji put tajinstvenog savrwenstva u Hristu i
boùanstvenog sjediqeqa. Crkva je ukrawena mnowtvom svetih, tihovatexa
koji su dospeli do najviwih nivoa savrwenstva. Qihovo uyeqe saùima bo-
ùanstvenu xubav i nestvorena blistaqa, koja je u qihovim bogonosnim du-
wama dejstvovao —nestvorenosaporestonisatvorac” Sveti Duh. Me$u svetim
tihovatexima, koji su poznali i —trpeli” boùanstvene [stvari] nalaze se i

268 HILANDARSKI PREVODI

ùivotom sliyni, jednoduwni i blagodaçu bogopodobni Kalistos i Igqatije
Ksantopuli, iz sredine yetrnaestog veka, poreklom iz istoimenog vizantij-
skog manastira. Oni su do silnog savrwenstva dostigli na poxu tihovaqa.
Prvi je potom bio pozvan na carigradski tron, kao Kalistos Drugi, dok je
prepodobni Igqatije do konyine svoga ùivota ostao prost jeromonah. Obo-
jica su, pak, puni Duha Svetoga, sastavili bogomudro delo koje sledi, o ti-
hovaqu i raznim stadijumima u napredovaqu po redu. Radi se o delu osobi-
tog svetoduhovskog opita, koje saùima vascelo uyeqe posveçenika tihovaqa,
koje su sveti Grigorije Sinajski i Palama uobliyili i obogatili duwevno-
vewtinskim postupcima, koji su upotrebxavani u prvim stadijumima umne
i srdayne molitve.

Sveti tihovatexi, pisci dela o kome je rey, zaista predaju opitni
i umozritexni postupak i tayno pravilo tihovatexskog ùivota, poyiquçi
od osnovnih yovekoslovnih [antropolowkih ] pretpostavki, prolazeçi kroz raz-
liyne duhovne stadijume, da bi dostigli do savrwenog sjediqeqa sa Bogom u
Svetom Duhu. Opipxiva je yiqenica da sve wto izlaùu i zastupaju nisu
gnoseolowki izumi, mawtaqa, oseçajna talasaqa, neki vid satanskih ili
prirodnih veùbaqa istoyqaykog porekla, veç liynosne istine, koje su oku-
sili i doùiveli u savrwenoj istinitosti, koje su uskla$ene sa svetoduhov-
skim opitom prethodnih svetih otaca, na koji se yesto pozivaju. Sto po-
glavxa predstavxaju ozakoqeqe vascelog tihovatexskog predaqa, koje sadr-
ùi sve stadijume i stepene boùanstvenih iskustava qihovih svetih pisa-
ca, potvr$ivanih odnosnim upuçivaqima na tihovatexske spise. Qihov
znayaj se sastoji u postupnosti i redosledu boùanstvenih iskustava. Svaka-
ko je oyigledno da srediwte svih projava boùanstvenog opita svetih Ksan-
topula predstavxa uglavnom umnosrdayna molitva sa boùanstvenom xubav-
xu kao vrhunskim zavrwetkom, kojom su bile obuzete qihove svete duwe,
wto se odraùava u qihovim najsla$im zapisima i upuçivaqima na duhovno-
xubavne izraze Boùanstvenog Pisma.

Sastavxayi Dobrotoxubxa nam daju ùivotopisne podatke o blaùe-
nim Ksantopulima. Oni su se voleli i bili kao jedna duwa —u dva tela”.
Sveti Simeon Solunski ih naziva —bogoreyitim, bogonosnim, hristonos-
nim i oboùenim”. Me$utim, mi ne znamo dovoxno o qihovom natprirodnom
ùivotu. Ipak, visina qihove svetosti postaje osetna preko qihovih bo-
ùanstvenih reyi, koje su xubavno bremenite dejstvima Svetoga Duha. Mi
ne znamo ko je koga prevazilazio, powto se sto poglavxa predaju kao zajed-
niyki plod, u kome postaje duhovno osetna —poskakujuça voda” u qihovim os-
veçenim srcima. Kao wto je reyeno, sto poglavxa su miomirisni cvet liy-
nog opita svetih. Da bi doneli koristi svojoj braçi u Hristu, kao bratoxu-
bivi, oni su potkrepili svoja poglavxa odnosnim upuçivaqima na razne bo-
goslove i svete oce tihovatexe. %iveçi sredinom yetrnaestog veka, u kome
se, zahvaxujuçi tihovatexskim sporovima, razvilo opwirno duhovno, tiho-
vatexsko i bogoslovsko spisatexstvo, bilo je razumxivo da i sami upotrebe
svetoduhovske riznice, koje su potvrdili Sabori iz 1341, 1347. i 1351. godi-
ne. Stoga stalno primeçujemo tihovatexsko uyeqe, koje je razvio sveti Gri-
gorije Palama, premda se qegovo ime ne navodi, buduçi da u reyeno vreme
jow nisu bili utihnuli odjeci Palaminih protivnika.

Sto poglavxa svakako predstavxaju saùetak uyeqa Crkve o tihovaqu
u svim qegovim projavama, u yitavom qegovom rasponu, u qegovim odreynim
i potvrdnim stranama, od niùih nivoa tihovatexskog obrazovaqa, do kraj-
qih qegovih ishoda, tj. do boùanstvenog sjediqeqa. Premda u qima preov-
ladava struja umnosrdayne molitve, ipak se pruùaju i umozritexni i odri-
cajni [apofatiyki] sadrùaji, usled yega se viwe puta ponavxaju imena Dio-
nisija Areopagita i Maksima Ispovednika. Ukoliko poseduje Sto poglavxa
svetih Ksantopula, tihovatex moùe nezabludivo da do$e do posledqeg svog
cixa, wto ne znayi da ne postoje i drugi putevi i drugi prostor razvoja du-
wevnih sila u saradqi sa Duhom Svetim, koji je psalmopojca nadahnuo is-

DOBROTOXUBXE Ì 269

tinom: Pokazao si mi puteve ùivota (Ps.15,11), koja iskxuyuje iskxuyivost

ma kog puta.

270 HILANDARSKI PREVODI

MONAHA KALISTA I IGQATIJA
KSANTOPULA

POUKA TIHOVATEXIMA U STO POGLAVXA

1. O neophodnosti da jedni druge pouyavamo u dobru
Kao yeda svetlosti i naslednike Boùije i sunaslednike
Hristove, po obeçaqu Boùanskom nas bi trebalo da nas uyi sam
Bog (Jn.6,45), da neizrecivo nosimo u srcu jasnije od plamena is-

pisani Novi Zavet i da se upravxamo blagim i pravim Duhom,
trebalo bi da ùivimo an$elopodobno i da nemamo nikakve po-
trebe da nas bilo ko uyi: Poznaj Gospoda (Jer.31,34). Me$utim,
powto nas sa jedne strane nawe odvajaqe od dobrog i priklaqa-
qe zlu od mladosti, i sa druge strane - prevara i nepomirxivo
neprijatexstvo prema nama xutog velijara [tj. $avola], uye da se,
udaxivwi se od spasonosnih i bogotvornih zapovesti, nosimo po
duwegubnim provalijama i, wto je ùalosnije od svega, da protiv
sebe samih i rasu$ujemo i dejstvujemo, usled yega, po reyi Boùi-
joj, nema onoga koji razumeva ili traùi Boga, te smo svi, skrenuv-
wi sa pravog puta, postali nepotrebni (Ps.13,2-3), telesni i bez-
blagodatni, mi imamo veliku potrebu za uzajamnim podstica-
qem na dobro i saradqu u reyenome.

2. Pouke se piwu po molbi nekog brata i kao ispuqeqe otay-

ke zapovesti. Prosi se pomoç Boùija za pisaqe, a yitaocima za ra-

zumevaqe i ispuqavaqe proyitanog
Powto si ti, yedo nawe duhovno i voxeno, po reyi Gospod-

qoj, sa ùexom da ispitaw Boùanstvena ùivotvorna Pisma i da
postanew nepogrewivo posveçen u qihove tajne, yesto molio od
nas nepotrebnih pouku i pisano pravilo na korist sebi, a, moùe
biti, i drugima, kako sam govoriw, mi smo konayno smatrali da
treba da ispunimo, uz Boùiju pomoç, tvoje pohvalno iskaqe, iz
xubavi prema tebi i radi koristi tvoje zaboravivwi na nawu
vaspitayicu - leqost i podraùavajuçi tebi u tvom stremxequ
ka dobru i tvom neumornom trudoxubxu, a iznad svega ubojavwi
se Boùije osude, koja oyekuje svakoga ko skriva svoj talanat, a
ujedno i ùeleçi da ispunimo otayku zapovest koju su nam ostavi-
li nawi oci i uyitexi duhovni - naime, da i drugim bogorayi-
texima [tj. bogoxupcima] poverimo ono yemu smo se od qih nauyi-
li. Bog, pak, Otac xubavi i uopwte svih dobara svewtedri Daro-

DOBROTOXUBXE Ì 271

davac, koji je udexivao reyi i beslovesnim ùivotiqama, neka
bi nama, nespretnim i nemim, darovao potrebnu rey kojom bi se
otvorila usta nawa na korist onih koji sluwaju, a tebi i onima
sa tobom, po reyi tvojoj, neka bi pridodao uho mudro i razumno da
sluwa, te da (kao wto mu je drago) nepogrewivo ùivite po reye-
nome: jer, bez Qega, kao wto je napisano, mi ne moùemo uyiniti
niwta duwekorisno i spasonosno (Jn.15,5). I jow: Ako Gospod ne
sazida dom, uzalud se muyi graditex (Ps.126,1).

3. Skica nameravane pouke
Cix upravxa svakim delom. Naw cix je da po sili svojoj
iskaùemo sve wto moùe pomoçi tvome napredovaqu. Tvoj, pak,
cix je da sa svom taynowçu usmeriw svoj ùivot saglasno sa onim
wto çe biti reyeno. Stoga pre svega drugog treba objasniti na
yemu moùemo, gledajuçi na punotu domostroja Hristovog, polo-
ùiti provereni temex zdaqa ùivota, potom zdaqe okonyati i
najzad, u svoje vreme ili kako Bog pomogne, postaviti odgovaraju-
çi krov - sve graditexstvom Duha.

4. Osnovno nayelo pouyavaqa
Osnovno nayelo naweg pouyavaqa uz pomoç Boùiju se sa-
stoji ukratko u sledeçoj nameri: neophodno je na svaki nayin i
uz sav napor starati se da se ùivi po ukazaqima svih bogotvor-
nih zapovesti Spasitexa, da bi se qihovim ispuqavaqem dowlo
opet do savrwenog duhovno-blagodatnog obrazovaqa i obnovxeqa
kakvo nam je na poyetku nizawta bilo darovano u svetoj kupexi.
Ako ti je draùe, pomenuti dar moùemo odrediti i kao odbaciva-
qe starog Adama sa qegovim delima i pohotama, kako bismo se
obukli u novog i duhovnog, koji je Gospod Isus Hristos, kako go-
vori boùanstveni Pavle: Deyice moja koju opet s mukom ra$am
dok se Hristos ne uobliyi u vama (Gal.4,19), i opet: Koji se god u
Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27).

5. Slava blagodati svetog krwteqa. Wta je pomrayuje, a wta

vas postavxa
O kakvoj se blagodati radi i kako se je udostojavamo, wta je

pomrayuje, a wta yisti, objasniçe sveti Zlatoust, koji sija du-
wom i reyju viwe nego zlato i koji govori: —Odraùavajuçi slavu
Gospodqu, mi se preobraùavamo u taj isti lik (2.Kor.3.18). Reyeno
je bilo jasnije za verujuçe iz apostolskog vremena, kada su dej-
stvovali darovi yudotvorstva. Wtaviwe, kad se krwtavamo, na-
wa duwa, buduçi oyiwçena Duhom, postaje svetlija od sunca, te
ne samo da postajemo sposobni da gledamo na slavu Gospodqu, ne-
go i sami primamo od qe izvesno sijaqe. Yisto srebro, leùeçi
naspram sunyevih zrakova, i samo ispuwta zrake ne samo od sop-
stvene prirode nego i od sunyevog bleska. Sliyno i duwa, oyiw-
çena Duhom Boùijim i postavwi sjajnija od srebra, u sebe prima

272 HILANDARSKI PREVODI

zrak slave Boùije i sobom odraùava qenu svetlost. Stoga i govo-
ri apostol: Odraùavajuçi slavu Gospodqu, preobraùavamo se u taj
isti lik iz slave u slavu, tj. iz slave Duha, koja se u nas usexava, u
slavu nawu, kojoj priliyi da je od Duha Gospoda”.

Newto kasnije on produùuje: —Hoçew li da ti reyeno jas-
nije i oyiglednije pokaùem na apostolima? Seti se Pavla, yija
je odeça imala yudotvorno dejstvo, opomeni se Petra yija je sen-
ka pokazivala yudotvornu silu. Da u sebi nisu nosili obraz Cara
nebeskog i da qihovo blistaqe nije bilo nedostupno, qihova
odeça i senka ne bi pokazivale pomenutu silu. Jer, odeça Cara je
strawna i za razbojnike. Hoçew li da vidiw kako i kroz tela
proniye qihova unutrawqa svetlost? I pogledavwi na qega [tj.

Stefana], kaùe kqiga Dela apostolskih, videwe lice qegovo kao li-
ce an$ela (Dap.6,15). Me$utim, reyeno jow nije niwta u pore$equ
sa slavom koja je sijala unutar qega. Jer, ono wto je Mojsije neka-
da imao na licu svome, oni su nosili u duwi svojoj. I jow mnogo
viwe, buduçi da je ono kod Mojsija bilo viwe yulno, a qih [viwe]
duhovno. Tela koja imaju sposobnost da primaju i odraùavaju
svetlost, buduçi obasjana telima iz kojih izvire svetlost, i sa-
ma razlivaju na bliska im tela svetlost koja se odraùava na qi-
ma. Sliyno biva i sa vernima. Oni koji reyeno okuse odvajaju se
od zemaxskog i misle samo na nebesko. Me$utim, mi pri svemu
reyenome moramo gorko da zasteqemo. Jer, udostojivwi se veli-
kog blagorodstva, mi yak i ne shvatamo wta se o qemu govori sto-
ga wto ga ubrzo gubimo, priklaqajuçi se yulnome. Neizreciva i
strawna slava ostaje kod nas dan ili dva, a zatim je gasimo, go-
milajuçi [na sebe] buru ùivotnih dela i gustim oblacima odbija-
juçi qen sjaj” (7. bes. na 2. Pos. Kor.).

Na drugom mestu on govori: —Tela ugodnika Boùijih obla-
ye se u slavu, koja se ne moùe videti [tj. telesnim] oyima. Neka
znameqa i nejasne nagovewtaje reyenoga Bog je blagoizvoleo da

pruùi u Starom i Novom Zavetu. Mojsijevo lice je zasjalo veli-
kom slavom, usled yega ga oyi Izraixaca nisu mogle gledati, a u

Novom je jow mnogo viwe zasjalo lice Hristovo”.
Da li si sada yuo reyi Duha? Da li si poznao silu tajne?

Da li si spoznao kakve su muke naweg potpunog duhovnog prepo-
roda u svetoj kupexi [tj. krwtequ]? Kakvi su plodovi, punota i po-
yasti pobede i koliko stoji u nawoj vlasti da umnoùimo ili
umalimo natprirodnu blagodat, tj. da je projavimo ili zatrpamo?
Qu zatrpava bura ùivotnih briga i mrak strasti, koji se od qih
ra$a i koji joj (sliyno vihoru ili divxem potoku, napadajuçi na
nas i potapajuçi duwu) ne daje da odahne ni da pogleda na ono
wto je uistinu dobro i blaùeno, za wto je i sazdana. Prebijenu i
izmuyenu valovima i dimom yulnih strasti, on duwu pomrayuje

DOBROTOXUBXE Ì 273

i pogruùava u nepriliynosti. Qu [tj. blagodat], pak, projavxuje
ono wto je suprotno - wto se ra$a iz bogotvornih zapovesti kod
onih koji ne hode po telu, nego po duhu. Jer, reyeno je: Po Duhu
hodite i pohotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). Ona ih, kao du-
wekorisna i spasonosna, kao po lestvici uzvodi na sam vrh savr-
wenstva, na najviwi qen stepen, do xubavi koja je - Bog.

6. U svetom krwtequ mi ni za wta dobijamo Boùanstvenu

blagodat. Ukoliko je pokrijemo strastima, mi je opet moùemo oyis-

titi ispuqavaqem zapovesti
U boùanstvenom krilu, tj. u svewtenoj kupexi u potpunos-

ti kao dar primamo savrwenu boùanstvenu blagodat. Ukoliko je,
me$utim, potom bilo kako (zbog zloupotrebe zemaxskim stvarima
ili zbog mnogobriùnosti oko ùivotnih dela) ponovo prekrije-
mo maglom strasti, mi je kroz pokajaqe i ispuqavaqe bogotvor-
nih zapovesti moùemo nanovo zadobiti i iznova steçi natpri-
rodnu qenu svetlost, te ugledati qeno jasno projavxivaqe. Qe-
no projavxivaqe se otkriva po meri yovekove revnosti da bude
veran veri, ali iznad svega pomoçu i blagovoxeqem Gospoda
Isusa Hrista, kako govori sveti Marko: —Hristos, kao savrweni
Bog, savrweno daje onima koji se krste blagodat Svetog Duha, ko-
ja sa nawe strane ne prima nikakav dodatak, nego se samo raskri-
va i projavxuje u nama saobrazno ispuqavaqu zapovesti. Ona,
naprotiv, u nama razvija veru, sve dok ne dostignemo svi u jedin-
stvo vere: u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Stoga, Ukoliko
mi newto posle preporoda u nama i dodajemo, ipak je sve Qime i
od Qega veç bilo poloùeno u nas”.

7. Onaj ko ùivi po Bogu treba sve zapovesti da vrwi, iako

veçi deo delatnosti treba da posveçuje prvima od qih, kao rodi-

texkama ostalih
Rekli smo da se poyelo i koren sveg dejstvovaqa koje nam je

svojstveno sastoji u ùivotu po spasonosnim zapovestima, dok se
granica i plod (koji se od nas oyekuje) sastoji u dolaùequ do sa-
vrwene blagodati Duha Svetog, koja nam je u poyetku darovana
kroz krwteqe, i koja je, premda je jow u nama (buduçi da se Bog ne
kaje za svoje darove, kao wto govori apostol - Rim.11,29), prigqe-
yena strastima, projavxujuçi se samo kroz ispuqavaqe bogotvor-
nih zapovesti. Stoga nama svakako predstoji da se usrdno posta-
ramo da putem napornog ispuqavaqa svih zapovesti oyistimo
skrivenu u nama blagodat Duha i da je projavimo u sebi, kako bi
se jasno uvidela. Blaùeni David govori: Svetilnik je nogama mo-
jim rey tvoja i svetlost stazama mojim (Ps.118,105), i: Zapovest
Gospodqa je svetla, prosveçuje oyi (Ps.18,9), i: Po svima zapovesti-
ma tvojim upravxah se (Ps.118,128). Onaj, pak, ko je legao na grudi
Gospodqe govori: Onaj koji drùi zapovesti Qegove u Qemu prebiva

274 HILANDARSKI PREVODI

i On u qemu (1.Jn.3,24), i: Zapovesti Qegove nisu tewke (1.Jn.5,3). I
sam Gospod uyi: Ko ima zapovesti moje i drùi ih, to je onaj koji
me xubi; a koji mene xubi, toga çe xubiti Otac moj; i ja çu ga xu-
biti i javiçu mu se sam (Jn.14,21), i: Ako me neko xubi, rey moju dr-
ùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemu çemo doçi i u qemu çemo se
nastaniti (st. 23), i: Ko mene xubi, reyi moje drùi (st. 24).

Iznad svega je neophodno postarati se oko prvih i izvor-
nih me$u zapovestima, koje su kao majka ostalih. Qima treba po-
sveçivati najveçi deo truda. I uz Boùiju pomoç, mi çemo bez
spoticaqa dostiçi cix koji smo postavili na poyetku dobrog
poduhvata i svrhu naweg stremxeqa, tj. projavxivaqe u nama
blagodati Svetog Duha.

8. Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe sa

verom imena Gospoda naweg Isusa Hrista, a sa qim i mira i xuba-

vi, koji isijavaju iz qega
Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe sa

verom spasonosnog imena Gospoda naweg Isusa Hrista, kao wto
je i sam rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), a sa
Qim prizivaqe i mira i xubavi. Mir - buduçi da apostol govo-
ri da se treba moliti bez gneva i dvoumxeqa (1.Tim.2,8), a xubav -
buduçi da je Bog xubav… Koji prebiva u xubavi, u Bogu prebiva i
Bog u qemu (1.Kor.4,16). Oni (tj. mir i xubav) ne samo da molitvu
yine blagoprijatnom, nego se i sami opet iz molitve ra$aju i
isijavaju kao neraskidive boùanstvene luye, uzrastajuçi i dola-
zeçi do savrwenstva.

9. Sa svakom od ove tri zapovesti i sa sve tri zajedno mi do-

bijamo obixe svih blaga
Sa svakom od tri [zapovesti] i sa sve tri zajedno nama se da-

je i u nama se umnoùava obixe svih dobara. Jer, ukoliko sa verom
prizivamo ime Gospoda naweg Isusa Hrista, mi se tvrdo nadamo
da çemo dobiti milost i istinski ùivot, koji su u Qemu sakri-
veni. Pri yestom prizivaqu imena Gospoda naweg Isusa Hrista
unutar srca, oni se toye kao iz nekog nepresuwnog boùanstvenog
izvora. Mirom koji prevazilazi svaki razum i koji nema grani-
ce, mi se udostojavamo pomireqa sa Bogom i sa bliùqima. Xu-
bavxu, pak, yija je slava neuporediva (powto je kraj i glava zako-
na i proroka i powto se i sam Bog qome naziva) mi se u potpu-
nosti sjediqujemo sa Bogom kroz izgla$ivaqe naweg greha prav-
dom Boùijom i uz pomoç blagodatnog usinovxeqa, koje divno dej-
stvuje u nama kroz xubav. Jer, xubav pokriva mnowtvo grehova
(1.Pt.4,8). Xubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Xubav
nikad ne prestaje (1.Kor.13,7).

DOBROTOXUBXE Ì 275

10. Gospod naw Isus Hristos ih je u dane spasonosnog strada-

qa ostavio uyenicima svojim kao zakxuyne zapovesti i boùanstve-

no nasle$e, kao uostalom i po Vaskrsequ
Kada se pribliùio [dobro]voxnom stradaqu za nas i kad se

javio apostolima po Vaskrsequ, kad je imao da se uznese ka Ocu
svome po prirodi i nawem po blagodati, kao istiniti i yedoxu-
bivi Otac, sveblagi i najsla$i Gospod naw Isus Hristos je iste
[zapovesti] ostavio svima svojima kao neke posledqe naloge i
slatke utehe, kao dragocene i pouzdane, takoreçi, zaloge, ili
jow boxe - kao Bogom darovano nasle$e. Kada je nastalo Qegovo
spasonosno stradaqe, On je svojim uyenicima saopwtio: I ako
wta zaiwtete u ime moje, ja çu uyiniti (Jn.14,14), i: Zaista, zais-
ta vam kaùem da wto god zaiwtete od Oca u ime moje, daçe vam.
Do sada ne iskaste niwta u ime moje; iwtite i dobiçete, da ra-
dost vawa bude ispuqena (Jn.16,23-24). I opet, On im je posle Vas-
krseqa govorio: A znaci onima koji veruju biçe ovi: imenom mojim
izgoniçe demone, govoriçe novim jezicima, i ostalo (Mk.16,17). Sa-
glasno sa reyenim saopwtava i devstvenik, Jovan jevan$elist: A
i mnoga druga znameqa uyini Isus pred uyenicima svojim koja nisu
zapisana u kqizi ovoj. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste
Hristos, Sin Boùiji, i da verujuçi imate ùivot u ime Qegovo (Jn.
26,30-31). I sveti apostol Pavle [govori]: Da se u ime Isusovo poklo-

ni svako koleno, i ostalo (Fil.2,10). I u Delima apostolskim je na-
pisano: Tada Petar, ispunivwi se Duha Svetoga, reye qima: Neka
je na znaqe svima vama i svemu narodu Izraixevu, da u ime Isusa
Hrista Nazareçanina, koga vi raspeste, koga Bog podiùe iz mrt-
vih, stoji ovaj pred vama zdrav. I newto malo niùe: Jer, nema ni u
jednom drugom spaseqa. Jer, nema drugog imena pod nebom danog xu-
dima kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,8-12). I opet Spasitex [go-
vori]: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemxi (Mt.28,18). Reyeno
je jasno i iz onoga wto je Bogoyovek Gospod rekao apostolima pre
Krsta: Ovo sam vam kazao da u meni mir imate (Jn.16,33), i: Ovo je
zapovest moja: da xubite jedni druge (Jn.15,12), i: Po tome çe svi
poznati da ste moji uyenici ako budete imali xubav me$u sobom
(Jn.13,25), i: Kao wto Otac mene xubi, i ja xubim vas; ostanite u
xubavi mojoj. Ako zapovesti moje drùite ostaçete u xubavi mojoj,
kao wto sam ja odrùao zapovesti Oca moga i ostajem u xubavi Qe-
govoj (Jn.15,9-10). I po Vaskrsequ se On yesto vidi kako daje mir,
javxajuçi se svojim uyenicima i govoreçi: Mir vam (Jn.20,21).
Apostolu Petru, kome je poverio prvenstvo nad uyenicima, tri
puta je rekao: Ako me xubiw, Petre, viwe od drugih, napasaj ov-
ce moje (up. Jn.21,17), pokazujuçi da je poveravaqe brige o pastvi
neko uzdarje za najvatreniju xubav prema Qemu samom (Gospodu
Isusu Hristu). Neçe biti daleko od naweg cixa ili naweg pred-
meta ukoliko neko kaùe da se iz tri navedene vrline ra$aju tri

276 HILANDARSKI PREVODI

druga divna ploda, naime: oyiwçeqe duwe, prosveçeqe i duhov-
na zrelost.

11. U navedene tri, smewtene su sve vrline
Onaj ko ushte sa svom paùqom tayno da ispita, naçi çe da
na pomenutoj trostrukoj i neraskidivoj vrpci visi Bogom satka-
na porfira svih vrlina. Jer, ùivot po Bogu jeste neka dragocena
zlatotkana nit, u kojoj se jedna vrlina tesno spaja sa drugom i
sve se saglawavaju me$usobno, buduçi da sve nazi$uju jedno delo,
naime, oboùuju yoveka koji iskreno ùivi sa qima, obogaçujuçi
ga kao prstenovima koji se spajaju: spasonosnim prizivaqem naj-
sla$eg imena Gospoda naweg Isusa Hrista sa verom, i, ako ho-
çew, sa nadom i smireqem, a tako$e i mirom i xubavxu. Oni su
uistinu bogonasa$eno trostruko i ùivotodavno drvo, od koga oni
koji ga se blagovremeno dotiyu i priyewçuju kao wto treba, sa-
biraju beskrajni i veyni ùivot, a ne smrt, kao prvosazdani.

12. Dar i poseta Svetog Duha udexuje se vernima od Boga Oca

u Hristu Isusu, i u Qegovo sveto ime
Dar i poseta Svetog Duha daje se vernima od Boga Oca,

Hristom Isusom, u Qegovo sveto ime, kao wto je sam nadboùan-
ski i duwexubivi Gospod Isus Hristos rekao apostolima: Boxe
je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utewitex neçe doçi k vama;
ako li odem, poslaçu ga k vama (Jn.16,7), i: Kada do$e Utewitex, ko-
ga çu vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi i osta-
lo (Jn.15,26), i opet: Utewitex Duh Sveti, koga çe Otac poslati u
ime moje (Jn.14,26).

13. Sveti oci i Duh Sveti, koji ùivi u qima, prepodobno su

nam opredelili da se molimo Gospodu nawem Isusu Hristu i da od

Qega iwtemo milost
Stoga veoma mudro slavni rukovoditexi nawi i nastavni-

ci, zajedno sa Duhom Svetim koji ùivi u qima, sve nas, a osobi-
to one koji su poùeleli da stupe na popriwte bogotvornog tiho-
vaqa, da se posvete Bogu i odvoje od sveta i sa razumom tihuju,
savetuju da se iznad svakog drugog dela i brige najpre Gospodu
mole i od Qega iwtu milost sa nesumqivom nadom, imajuçi kao
[svoje] neprekidno delo i zanimaqe - prizivaqe svesvetog i naj-
sla$eg imena Qegovog, svagda ga noseçi u umu, u srcu i u ustima,
i stalno se prinu$avajuçi da u Qemu i sa Qim i diwu, i ùive,
i spavaju, i bde, i hode, i jedu, i piju - i uopwte, u svemu delaju.
Jer, u Qegovom odsustvu nam se pribliùava sve wtetno, ne
ostavxajuçi mesta niyemu duwekorisnom, a u Qegovom prisus-
tvu se sve protivno progoni i ni jedno dobro ne nedostaje, nego
se sve lako ispuqava, kao wto i sam Gospod saopwtava: Ko ostaje
u meni i ja u qemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moùete
yiniti niwta (Jn.15,5). Sa verom prizvavwi powtovano i za sva-

DOBROTOXUBXE Ì 277

ku tvorevinu strawno ime, koje je iznad svakog imena, i mi nedo-
stojni çemo, uz pomoç Boùiju, podiçi jedra nawe reyi i sa
stremxeqem krenuti napred.

14. Onaj ko je poùeleo da bez padaqa u Gospodu hodi putem

tihovaqa, pre svega treba sa potpunim odricaqem od svega da iza-

bere i savrweno povinovaqe
U ime velikog Boga i Spasa naweg Isusa Hrista, koji je

rekao: Ja sam svetlost i ùivot i istina, put i vrata ka Ocu (up.
Jn.8,12; 14,6), i: Ako ko u$e kroza me spawçe se, i uçi çe i iziçi çe, i
pawu çe naçi (Jn.10,9-10), pazi na ono wto ti govorimo i iskreno
savetujemo. Pre svega, izaberi za sebe, po reyi boùanstvenoj, sa-
vrweno i nepritvorno povinovaqe i odricaqe. Stoga se sa svom
usrdnowçu postaraj da potraùiw i na$ew sebi rukovoditexa i
nelaùnog nastavnika (qegova istinitost neka se pokazuje u po-

tvr$ivaqu qegovih reyi kroz svedoyanstva iz Boùanstvenog Pis-

ma), duhonosnog, koji vodi ùivot saglasan sa svojim reyima, vi-
sokog u umozrequ [tj. sagledavaqu], smirenog u miwxequ o sebi, u
svemu blagonaravnog, i uopwte, po bogopredanim reyima, onak-
vog kakav treba da bude uyitex u Hristu.

Nawavwi ga, i vezavwi se za qega telom i duhom kao oye-
xubiv sin za ro$enog oca, prebivaj ubuduçe potpuno u qegovim
zapovestima, sa qime se u svemu saglawavaj, gledajuçi na qega
kao na Hrista, a ne kao na yoveka, odgoneçi od sebe svako neverje
i sumqu, kao i svako svoje miwxeqe i samovoxno hteqe. I korak
po korak idi za svojim uyitexem, imajuçi potpuno posluwaqe
prema qemu bez rasu$ivaqa i imajuçi ga kao neko ogledalo i kao
savest svoju. Ukoliko newto protivno nekad u tvoj um i poseje
$avo, koji je protivan svemu dobrome, ti od qega odskoyi kao od
bluda ili od ogqa, govoreçi mudro protiv obmaqivaya, koji ti
potura sliyne misli: —Ne rukovodi rukovo$eni rukovoditexa,
nego rukovoditex rukovo$enoga”, i: —Nisam ja nad svojim ocem,
veç je on nada mnom dobio pravo su$eqa; nisam ja qemu, veç je on
meni postavxen za sudiju”, kao wto [govori] Lestviynik (up. Les-
tvica, slovo 4).

Stoga, za onog ko je rewio da rastrgne obveznicu svojih
grehova i da se udostoji da bude upisan u boùanstvenu kqigu
spasavanih, nema proverenijeg nayina [ka ostvarequ reyenoga] od
navedenog obraza ùivota, tj. posluwaqa. Jer, po boùanstvenom
Pavlu, Sin Boùiji i Bog naw, Gospod Isus, radi nas postavwi
sliyan nama i mudro ostvarujuçi Oyevo blagovoxeqe o nama,
i$awe reyenim putem (posluwaqa), i kroz qega se udostoji Oye-
vog proslavxeqa, tj. zbog uga$aqa Qemu po yovewtvu [svome], bu-
duçi da je unizio sebe i bio posluwan do smrti, yak do smrti na
krstu, usled yega i Qega Bog visoko uzdiùe, i darova mu ime iznad

278 HILANDARSKI PREVODI

svakog imena (Fil.2,8-9). I zar çe se bilo ko drsko usuditi da nera-
sudxivo kaùe i da se ponada da çe se udostojiti slave Gospoda
Boga i Spasa naweg Isusa Hrista i otaykih nagrada ukoliko ne
izabere da hodi stazom kojom je iwao Rukovoditex i Uyitex naw
Isus Hristos? Jer, ukoliko hoçe da bude kao i uyitex [qegov], uye-
nik je duùan da nepokolebivo i sa svom usrdnowçu gleda na ùi-
vot i dela rukovoditexa kao na primer i najboxi uzor, i da se
prinu$ava da mu u svemu podraùava. I o samom Gospodu nawem
Isusu Hristu napisano je da je bio posluwan ocu i majci svojoj
(Lk.2,51). I sam je o sebi Spasitex rekao: Nisam dowao da mi slu-
ùe, nego da sluùim (up. Mt.20,28). Da li se, dakle, za onoga ko ùi-
vi drugayije, tj. bez rukovodstva, svojeglavo i samovoxno, moùe
misliti da ùivi boùanstvenim ùivotom i saglasno sa Reyju Bo-
ùijom? Ni na koji nayin! I Lestviynik govori: —Onaj ko ide bez
vodiya lako skreçe sa puta i luta. I onaj ko samovoxno provodi
monawki ùivot lako gine, pa makar i poznavao svu svetsku mud-
rost”. Stoga mnogi (da ne kaùemo - svi) od onih koji ne hode pu-
tem posluwaqa i koji ostaju bez saveta uistinu ùaqu veoma ma-
lo (premda zbog truda svoga i znoja i mawtaju, kao u snu, da mnogo
seju), a neki, avaj, umesto pwenice ùaqu plevu, buduçi da svoj
ùivot vode svojeglavo i po samovoxnom mudrovaqu (od yega nema
niwta gore). O reyenome svedoyi i Lestviynik, piwuçi: —Vi ko-
ji se spremate za popriwte duhovnog ispovedniwtva; vi koji ho-
çete da na svoj vrat stavite jaram Hristov; vi koji od sada nasto-
jite sa sopstveno breme prebacite na tu$a pleça; vi koji se ùu-
rite da dragovoxno sami sebe prodate u ropstvo, da biste u zame-
nu dobili pravu slobodu; vi koji plivate podrùavani rukama
drugih, kako biste prewli preko ove beskrajne puyine - znajte da
ste kroyili na put kratak i kamenit, na kome vreba samo jedna
zabluda, koja se zove samovoxa. Onaj ko se samovoxe potpuno od-
rekao, yak i u stvarima koje mu izgledaju dobre, duhovne, bogo-
ugodne, stigao je na cix pre nego wto je i koraknuo. Jer, posluw-
nost je neverovaqe sebi u svakome dobru do kraja ùivota” (Sl. 5).

Stoga i ti, shvativwi razumno, i poùelevwi da se pod-
viùniyki nauyiw dobrom i neoduzimxivom delu (up. Lk.10,4) ne-
bu-usmerenog tihovaqa, sledi dobro ustanovxene zakone, kao
wto ti je pokazano, i najpre sveobuhvatno obgrli posluwnost, a
zatim i tihovaqe. Nemoj pokuwavati da prekorayiw granice koje
su poloùili oci, kao wto je napisano (Priy.22,28), i seçaj se reye-
noga: Tewko usamxenome (Prop.4,10). Poloùivwi dobar poyetak
temexu, tokom vremena çew postaviti i slavni krov na tvoje du-
honosno zdaqe. Kod onog yiji poyetak nije iskusan, kako je neko
rekao, i sve ostalo biva klimavo. Naprotiv, kod onog yiji je po-
yetak opitan, i sve ostalo je blagoxepno i doliyno, premda se
ponekad dewava i suprotno, wto uostalom biva po nawoj voxi.

DOBROTOXUBXE Ì 279

15. Obeleùja istinske posluwnosti uz pomoç kojih, ukoliko

ih ima, istinski posluwnik prohodi posluwaqe bez padova
O reyenom nayinu ùivota reyeno je mnogo tewko razumxi-

vog. Stoga ga i oni koji su ga prihvatili razliyito upraùqava-
ju. Mi çemo tebi ukazati na neke qegove crte. Ukoliko se reye-
nih obeleùja budew drùao kao pravila i oslonca, moçi çew da
ùiviw sa nepogrewivom ispravnowçu. Moùemo ti reçi, kao

wto se nama yini, da istinski posluwnik mora da se drùi pet

vrlina. On najpre treba da ima yistu i nelaùnu veru prema (ru-
kovoditexu) svome, te da na qega gleda kao na samog Hrista i da
mu se povinuje kao [wto bi se povinovao samome] Hristu, kao wto i
govori Gospod Isus: Ko vas sluwa, mene sluwa, i ko se vas odriye,
mene se odriye; a ko se mene odriye, odriye se Onoga koji je mene po-
slao (Lk.10,16), i kao wto uyi apostol: Sve wto nije od vere, greh je

(Rim.14,23). Zatim, treba da se drùi istine, tj. da istinstvuje na
delu i u reyi i u taynom ispovedaqu pomisli, buduçi da je napi-
sano: Nayelo tvojih reyi je istina (Ps.118,160), i: Istinu traùi
Gospod (Ps.31,24). I Hristos govori: Ja sam istina (Jn.14,6), zbog ye-

ga je i nazvan samo-istinom. Na treçem mestu, [on ne treba] da tvo-

ri svoju voxu. Jer, kako se kaùe, za posluwnika je veliki gubitak
i velika wteta kad yini svoju voxu. On svagda mora da odseca
svoju voxu dobrovoxno, tj. ne po prinudi svoga oca. Kao yetvrto,

on nikako ne treba da protivreyi ili da se prepire stoga wto
roptaqe i sva$a nisu svojstveni poboùnima. I svewteni Pavle
piwe: Ako li neko misli da se sva$a, mi takvoga obiyaja nemamo,
niti Crkve Boùije (1.Kor.11,16). Ukoliko se reyeno zabraquje uop-
wte svim Hriwçanima, utoliko pre se zabraquje monasima koji
daju zavet potpunog povinovaqa u svemu. Prepiraqe i svadxi-
vost proizilaze iz samouverenosti, koju prati neverje i visoko-
umxe, dok, naprotiv, izbegavaqe prepiraqa i svadxivosti pro-
izilazi iz vernog i smirenoumnog nastrojeqa. I kao peto, on

treba da ispuqava vrlinu taynog i iskrenog ispovedaqa svome

nastojatexu (rukovoditexu). Mi i na postrigu (dok kao da pred-
stojimo strawnom prestolu Hristovom, pred Bogom i Qegovim
svetim an$elima) dajemo, pored drugih obeçaqa, i zavet da çemo
za poyetak i kraj (nawih ùexa i dela) imati ispovedaqe tajni
srca (pomisli i ùexa). I boùanstveni David je rekao: Ispove-
dih bezakoqe moje Gospodu i ti si ostavio neyastivost srca moga
(Ps.31,5). A Lestviynik [kaùe]: —Rane koje se otkrivaju ne samo wto
se ne pogorwavaju, nego se lakwe i leye” (Sl. 4).

Onaj ko pet putokaznih vrlina poyne mudro i razumno da
ispuqava, bez [svake] sumqe neka zna da veç sada, kao neki zalog,
prima sauyesniwtvo u blaùenstvu pravednih. Eto osobina slav-

280 HILANDARSKI PREVODI

ne posluwnosti, qenog korena i osnove. A sada poyuj kakve su
qene grane, kakav plod i vrh.

—Od posluwnosti - smireqe,- govori opet Lestviynik,- od
smireqa - rasu$ivaqe, od rasu$ivaqa - prozorxivost” (Sl. 4),
wto je veç delo jedinog Boga i izuzetan i natprirodan dar, koji
daruje blaùeno oboùenim. Pored reyenog neka ti je poznato da
çe po meri vernosti i iskrenosti tvog posluwaqa u tebi izvi-
rati i smireqe, i opet, po meri smireqa - rasu$ivaqe. Isto se
moùe reçi i o vrlinama koje daxe slede. Stoga se podvizavaj, ko-
liko imaw sile, da bez spoticaqa idew putem posluwaqa, yime
çew se bez skretaqa ustremiti i ka ostalim [vrlinama]. A ukoli-
ko na stazi posluwaqa budew hromao, znaj da ni ostalu duùinu
puta koji ti predstoji, tj. ùivota po Hristu, neçew ostvariti
dobro i temexito, te neçew biti uvenyan vencem koji se daje
pobednicima. Stoga neka ti posluwaqe i qegova gore navedena
obeleùja budu kao neki putevo$a, kao neki kompas kojim se ko-
riste moreplovci da bi nawli pravi put, kako bi, gledajuçi na
qega bez skretaqa, mogao bezbedno da preploviw veliko more vr-
lina i da dostignew tiho pristaniwte bestrawça. A ukoliko
neka bura i oluja i nai$u na tebe, sve çe se desiti po meri tvog
posluwaqa. Istinskom posluwniku ni sam $avo ne moùe uyini-
ti wtete, kako govore sveti oci. Da bismo ti ukratko pokazali
yasnu uzviwenost preslavnog posluwaqa, setiçemo se jow jedne
izreke svetog oca.

Najsvetliji svetilnik ùivota po Hristu, novi Veseleil

nebeske lestvice, opet govori: —Oci odre$uju pojaqe Psalama
kao oruùje, molitvu kao bedem, a neporoyne suze kao umivaonik.
Blaùenu posluwnost oni shvataju kao ispovedaqe, bez kojeg ni-
ko od strasnika neçe videti Gospoda” (Sl. 4). Reyeno je dovoxno,
kako nam se yini, da zaista istakne i pohvali preblaùeno po-
sluwaqe putem nepodraùivog obrasca. Doduwe, mi i iz opita
moùemo da uvidimo koliko je posluwaqe veliko delo ukoliko
obratimo pogled na ono wto se ranije dogodilo, i razmotrimo
wta je bio uzrok nawe povrede i smrtnosti. Jer, mi nismo od po-
yetka bili sazdani u staqu u kome smo sada. I opet, koji je uzrok
naweg obnovxeqa i besmrtnosti. Naçi çemo da je uzrok prvog, tj.
nawe ozlede bila Adamova samouverenost, samovoxa i neposluw-
nost, iz kojih se i sastoji zanemarivaqe i prestupaqe boùan-
stvene zapovesti. Nayelo, pak, drugog, tj. naweg obnavxaqa i ne-
truleùnosti jeste jednovoxnost drugog Adama, Gospoda Boga i
Spasa naweg Isusa Hrista sa Bogom Ocem i posluwnost Qemu,
od yega i sledi yuvaqe Qegovih zapovesti. Ja ne govorih sam od
sebe, govori Spasitex, nego Otac moj koji me posla On mi dade za-
povest wta da kaùem i wta da govorim. I znam da je zapovest Qe-
gova ùivot veyni. Wto god, dakle, ja govorim, onako govorim kako

DOBROTOXUBXE Ì 281

mi je rekao Otac (Jn.12,49-50). Kod praoca i svih koji su po qego-
vom liku, koren i mati svih zala jeste nadmenost. U Novom Bogo-
yoveku, Isusu Hristu i kod onih koji rewavaju da ùive po Qego-
vom obliyju, poyetak, izvor i osnova svih blaga, pak, jeste smire-
qe. Sliyan poredak i yin, kao wto vidimo, neguje i prenebesni,
viwi i svewteni svet svih bogolikih an$ela, kao i nawa zemax-
ska Crkva. I mi se uyimo da verujemo da se oni koji se udaxuju od
reyenog osnovnog zakona i biraju da ùive po drskoj samovoxi, od-
vajaju od Boga i presvetog nebeskog nasle$a i od vasexenske Crk-
ve, usled yega bivaju izgnani i waxu u najkrajqu tamu i adski
ogaq. Sliyno çe postradati, smatramo, i lukavi zloyinci, koji
su na strani palog danice i zlomisleçi jeretici, tj. brbxivci
koji se povremeno javxaju, kao wto opisuju bogopisane reyi, bu-
duçi da se zbog samovoxe i gordosti najùalosnije odstraquju od
boùanstvene slave i svewtenog sabora onih koji su blagougodili
Bogu.

Neko od mudrih je rekao da se suprotno leyi suprotnim.
Powto je uzrok svega ùalosnog za nas u nepokornosti i gordosti,
a svega radosnog u poviqavaqu i skruwenosti, onaj ko ùeli da
ùivi bez sagreweqa treba da prebiva u posluwaqu kod iskusnog
i nelaùnog oca, koji je dugotrajnim podvizima stekao poznaqe
boùanstvenih stvari i yiji je ùivot ukrawen vrlinama, i da
svaku qegovu zapovest i svaki savet smatra glasom i savetom sa-
moga Boga. Jer, spaseqe je, govori mudri, u mnogim savetima (Prop.
11,14), i: Yovek bez saveta je sam sebi neprijatex. Ukoliko je neki
od mnogopowtovanih otaca i uspeo da bez reyenog podviga pos-
luwnosti stekne bogotvorno tihovaqe i savrwenstvo u Bogu, ra-
dilo se o osobitom otkrivequ Boùijem, wto biva veoma retko.
Ono, pak, wto je retko, kao wto je negde napisano, nije zakon
Crkve, kao wto ni jedna lasta ne yini proleçe. I ti, verujuçi da
je istinsko posluwaqe neka priprema za uzviweno tihovaqe,
ostavi ono wto je po osobenom promislu bivalo retko i upravxaj
se prema onome wto je opwte za sve propisano sveyasnim ocima,
te çew se i ti udostojiti nagrade odre$ene za one koji pravilno
ùive.

Wta, dakle? Na sluyajan put, neispitan na delu, retko ko
rewava da stupi bez pouzdanog predvodnika, kao wto se na more
niko ne puwta bez iskusnog krmanowa i kao wto se niko neçe
latiti neke nauke ili zanata bez uyitexa koji poznaje stvar. Ko
çe se onda usuditi da pristupi izuyavaqu nauke nad naukama i
vewtine nad vewtinama, da stupi na tajanstvenu stazu koja vodi
Bogu i da se spusti u beskrajno misleno more, tj. u monawki ùi-
vot, koji je sliyan ùivotu an$ela, te da sa samouverenowçu do$e
do kraja bez rukovoditexa, bez iskusnog i istinitog krmanowa i
uyitexa? Ma ko bio, on zaista vara sebe i pre stupaqa na put

282 HILANDARSKI PREVODI

veç je zalutao kao onaj ko se nepravilno podvizava. Naprotiv,
onaj ko se potyiqava otaykim uputstvima, veç je dowao do kraja,
premda ni koraka nije napravio. Jer, odakle bismo inaye mogli
znati kako da se borimo protiv tela ili kako da se naoruùamo
protiv strasti i demona? Kako çemo se bez qih nauyiti da raz-
likujemo dobro od r$avog, kada se uz vrline lepe r$ave strasti,
koje nekako uvek stoje pored qihovih vrata? Kako çemo bez qih
nauyiti da obuzdavamo telesna yula i da, kao strune na guslama,
dovodimo u saglasnost duwevne sile? Wtaviwe, kako çemo bez
qih moçi da razlikujemo glasove, otkriveqa, nagovewtaje, bo-
ùanstvena vi$eqa, te zamke, prelesti i $avolske privide? Jed-
nom reyju, kako çemo se udostojiti da dostignemo do sjediqeqa
sa Bogom, da se nauyimo bogotvornim svewtenodejstvima i tajna-
ma bez posveçeqa kroz istinske i prosveçene tajnovoditexe?
Zaista, reyeno nikako nije moguçe, nikako, buduçi da vidimo da
i izabrani sasud, najblaùeniji Pavle, tj. usta Hristova, svet-
lost sveta, sunce vasexene, sveopwti uyitex, ùuri ka apostoli-
ma da bi zajedno sa qima razmotrio svoju blagovest. A zbog yega?
Da kako, govori, ne tryim ili ne tryah uzalud (Gal.2,2). [Tako$e],
vidimo da i sama Mudrost, Gospod naw Isus Hristos, govori o
sebi: Ja sam siwao s neba ne da tvorim voxu svoju, nego voxu Oca ko-
ji me je poslao (Jn.6,38). I za Svetog i %ivotvornog Duha On saop-
wtava da neçe govoriti od sebe, nego da çe govoriti ono wto yuje
(Jn.16,13).

Gledajuçi na bogotvorno pravilo, koga se drùi sve nebesko
i zemno sa trepetom, [setimo se], obuzeti oduwevxeqem i uùasom,
nawe nemoçi i leqosti i opasnog poloùaja onih koji se, zbog la-
komislenosti i samouverenosti, rewavaju da ùive svojeglavo, tj.
bez ikakve glave, na rastrojeqe i pogibao svoju. Zaista je naw
podvig strawan. Uz qega su bezbrojni grabxivci, neprestane za-
sede pirata, bezbrojni brodolomi. Stoga se od mnogih samo neko-
licina spasavaju. Me$utim, oni neka putuju kako hoçe, buduçi da
çe se svayije delo, kao wto je pisano, ogqem ispitati kakvo je
(1.Kor.3,13), i: Jer, ti çew svakome dati po delima qegovim (Ps.
61,13). Zapravo, neka ne putuju jednostavno kako hoçe, nego neka
hode i ùive kako priliyi. Neka ti Gospod da razboritost u sve-
mu (2.Tim.2,7). A ti i svako ko ùeli da ùivi po Bogu iz izreka

Pisma, kao od neke srme, shvativwi svo zlatno i duhovno tkaqe
blaùene posluwnosti, potrudi se da, kao wto je ranije ukazano,
na$ew sebi nelaùnog i savrwenog uyitexa. A jaka hrana je, po
hristonosnom Pavlu, za savrwene, yija su yula navikom izveùbana
za razlikovaqe i dobra i zla (Jev.5,14). Traùeçi na reyeni nayin,
tj. sa trudom i verom, ti çew bez zablude dostignuti ùexeni
cix. Jer, svaki koji iwte, prima; i koji traùi, nalazi; i koji ku-

ca, otvoriçe mu se, govori Boùanstveno Pismo (Mt.7,8). I on (na-

DOBROTOXUBXE Ì 283

$eni uyitex) çe te po redu i poretku svemu priliynom i bogo-
ugodnom nauyiti. On çe te dovesti i do jow bogougodnijeg i du-
hovnijeg, tj. do onoga wto ne moùe svako i wto nije svima dos-
tupno, ukoliko uvidi da se usrdno drùiw umerenosti u svemu,
prostote i uzdrùaqa u jelu i piçu, u pokrivalima i odeçi i da
se zadovoxavaw onim wto zahteva vreme, wto je priliyno i pot-
rebno, ne traùeçi niwta izliwno, wto razneùuje i nasla$uje
yula, kao wto [inaye] postupaju oni koji nerazumno ùive, i koji
sami na sebe i na svoje spaseqe podiùu may. Jer, veliki apostol
govori: A kad imamo hranu i odeçu, budimo zadovoxni (1.Tim.6,8).

Me$utim, ti i od nas ùeliw da se pouyiw i da od nas
imaw pismeno izloùeqe svega wto se tiye poyetka, sredine i
kraja ùivota u Hristu. Uostalom, Hristos çe pruùiti desnicu
svoju da nam pomogne u razrewavaqu tvog pitaqa i mi çemo se
potruditi, zidajuçi na preyasnom i savrwenom posluwaqu kao
na tvrdoj i nepokolebivoj osnovi mnogoopevani dom yitavog du-
hovnog zdaqa, tj. bogotvorno tihovaqe. Dakle, oslaqajuçi se na
otayke izreke koje su proiznesene od Duhom pokretanih, mi govo-
rimo:

16. Onaj ko iskreno i po Bogu ùeli da tihuje treba pored

Pravoslavne vere da se postara da ima i dobra dela, i ostalo
a) Spasitex govori: Neçe svaki koji mi govori: Gospode, Gos-

pode, uçi u Carstvo nebesko, no koji tvori voxu Oca mojega koji je
na nebesima (Mt.7,21). Stoga se i ti, voxeni, ukoliko ùeliw bogo-
tvorno tihovaqe (koje onima koji mu iskreno pristupaju daje da
i ovde primaju jasne projave Boùijeg Carstva nebeskog, a u budu-
çem veku jow potpunije i savrwenije) ne samo na golim reyima,
nego uistinu i na delu, potrudi da pored Pravoslavne vere pose-
dujew i dobra dela. Daxe, imaj mir sa svim xudima koliko do te-
be stoji (Rim.12,18), niyim se ne rasejavaj, nemoj biti mnogobriù-
xiv, tj. nemoj dozvoliti da tobom ovladaju sujetne brige, budi
çutxiv i tih, za sve blagodaran i svestan svoje nemoçi. Iznad
svega neka ti oko bude neuspavxivo, bodro i paùxivo prema sve-
mu wto se svakodnevno dewava sa tobom, prema raznim i mnogo-
obraznim iskuweqima. Bori se sa trpxeqem i velikoduwnowçu
sa svakom uznemirenowçu i svakom ùalowçu koja nailazi na te-
be.

Wto se tiye prvog i drugog, tj. da je pored Pravoslavne ve-
re neophodno da se ukrawavaw i dobrim delima, neka ti nedvo-
smislen uyitex bude preslavni brat Boùiji, koji govori: Vera
bez dela je mrtva, kao i dela bez vere, i: Pokaùi mi veru tvoju bez
dela tvojih (Jak.2,26; 18). I pre qega, Nastavnik svih i Uyitex,
Gospod naw Isus Hristos je rekao uyenicima svojim: Idite i na-
uyite sve narode krsteçi ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uyeçi
ih da drùe sve wto sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). I (Grigorije)

284 HILANDARSKI PREVODI

Bogoslov govori da —Bog od svakog krwtenog yoveka oyekuje tri
vrline: pravu veru od duwe, zdravoumxe [naravstvenu yistotu] od te-
la i istinu od jezika”.

b) Dvojaka vera
Obrati paùqu [na okolnost] da je vera, po bogopredanim re-
yima, dvojaka: jedna opwta za sve pravoslavne Hriwçane, u kojoj
smo spoyetka primili krwteqe i s kojom çemo najzad i otiçi
odavde, a druga - nasle$e retkih xudi, tj. onih koji su kroz ispu-
qavaqe svih bogotvornih zapovesti svu svoju nadu utvrdili u
Gospodu do mere da se, po reyi Gospoda (Mt.11,23), u vreme molit-
ve uopwte ne dvoume u srcu oko onog wto traùe od Boga, nego sa
verom iwtu i odmah dobijaju potrebno, dowavwi do staqa da bu-
du po obrazu i podobiju Boùijem i obogativwi se boùanstvenom
svetlowçu blagodati. Reyenu jaku veru su blaùeni stekli od yis-
tih dela, odluyno odbacivwi od sebe svako znaqe, premiwxaqe
i kolebaqe i svaku brigu i sve, potpuno se pogruzivwi u boùan-
stvenu opijenost vere, nade i xubavi prema Bogu, izmenivwi se,
po boùanstvenom Davidu, dobrom i blaùenom izmenom desnice
Viwqega (up. Ps.76,11).
O prvoj veri sada nemamo vremena da opwirno govorimo.
Me$utim, pogodno je vreme [da pogovorimo] o drugoj, koja se kao ne-
ki boùanstveni plod ra$a i cveta od prve. Ona je kao neki koren
i glava uzviwenog bogotvornog tihovaqa. —Majka tihovatexa je
vera: ako nemaw vere,- govori Lestviynik,- kako çew uopwte bi-
ti tihovatex” (Sl. 27)? I boùanstveni David govori: Verovah, za-
to i progovorih (Ps.115,1), a veliki apostol Pavle saopwtava: Ve-
ra je osnov svega yemu se nadamo, potvrda stvari nevidxivih (Jev.
11,1), i: Pravednik çe od vere ùiveti (Jev.10,38). I Spasitex je, kad
su ga uyenici molili da im doda vere, rekao: Kad biste imali ve-
re koliko zrno goruwiyno, rekli biste ovome dudu: iwyupaj se i usa-
di se u more, i posluwao bi vas (Lk.17,6); a drugi put: Ako imate ve-
re i ne posumqate, uyiniçete ne samo ono wto se zbi sa smokvom,
nego i gori ovoj ako reyete: digni se i baci u more, dogodiçe se! I sve
wto uziwtete u molitvi verujuçi, dobiçete (Mt.21,21-22). Tako$e i
prepodobni Isaak piwe: —Vera je istanyanija od znaqa, buduçi
da se znaqe odnosi na yulne stvari. Udostojivwi se ùivota koji
potresa poboùnost pred Bogom, svi sveti uz pomoç vere prebiva-
ju u nasla$ivaqu natprirodnim ùivotom. Pod reyenom verom ne
podrazumevam veru kojom se veruje u razliynost proslavxanih
Boùanskih Ipostasi ili u jednu prirodu Boùanstva, koja sve
nadvisuje, i u predivni domostroj Ovaploçeqa i primaqe nawe
prirode (premda je i sama krajqe uzviwena), nego veru koja sija u
duwi od svetlosti blagodati svedoyanstvom uma, koja ukrepxuje
srce da bude nepokolebivo u vernosti nadi dalekoj od svake sum-
qe, koja se ne projavxuje u priklaqaqu sluha uwiju, nego u umo-

DOBROTOXUBXE Ì 285

zrequ duhovnim oyima skrivenih tajni u duwi, tj. blagodatnog
bogatstva koje je sakriveno od oyiju sinova ploti, a otkriveno
Duhom onima koji se hrane na Hristovoj trapezi, veseleçi se za-
konima Qegovim, kao wto je rekao: Ako zapovesti moje drùite
poslaçu vam Utewitexa, Duha Istine, koga svet ne moùe primi-
ti… i On çe vas nauyiti svemu (Jn.14,17; 16). On ukazuje yoveku na
svetu silu koja obitava u qemu u svako vreme, koja ga uvek pokri-
va i odbija od qega sve wtetno. Qu duhovni um oseça oyima vere.
Ona je sam Utewitex, koji silom vere kao ogqem zapaxuje du-
wevne sile, te se duwa ustremxuje gore, prenebregava svaku
opasnost u nadi na Boga, na krilima vere se podiùe iznad svake
vidxive tvorevine, i uvek prebiva kao opijena, u zanesenosti
boùanstvenim staraqem o nama i u yistom umozrequ boùanstve-
ne prirode. Jer, dok ne do$e savrwenstvo tajni i dok se ne udo-
stojimo oyiglednih qihovih projavxivaqa, vera izme$u Boga i
svetih svewtenodejstvuje neizreciva tajinstva (tj. prima ih, sa-
drùi i sagledava), kojih neka bismo se, blagodaçu Hristovom,
udostojili i mi, ovde - kao sa zalogom, a u Carstvu nebeskom - u
samoj stvarnoj istini, zajedno sa onima koji ga xube” (Sl. 28).

v) Treba da budew u miru [sa svima]
O treçem, tj. o [neophodnosti] da treba da budew sa svima u

miru, silno te podstiyu saveti i izreke blaùenog Davida i reyi
hristonosnog Pavla, koje su gromoglasnije od trube. Jedan savetu-
je: Mir veliki imaju oni koji xube zakon tvoj i nemaju sablazni (Ps.
118,165), i: Sa onima koji mrze mir, bejah u miru (Ps.119,6), i: Potra-
ùi mir i idi za qim (Ps.33,15), a drugi pouyava: Starajte se da
imate mir sa svima i svetost, bez koje niko neçe videti Gospoda
(Jev.12,14), i: Ako je moguçe, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim
xudima (Rim.12,18).

g) Ne treba da budew rasejan
O yetvrtom, tj. da ne treba da si rasejan, urazumxuje te
prepodobni Isaak, govoreçi: —Ukoliko je pohota porod oseçaqa,
neka umuknu najzad oni koji uveravaju da imaju mir uma i pri
mnogoj i sujetnoj rasejanosti. Sa navedenim meteùqacima nemoj
imati opwteqa”.
d) Ne treba da budew mnogobriùxiv i nespokojan
O petom, tj. da ne treba da budew mnogobriùxiv i nespo-
kojan ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih stvari, neka ti

kao pouka posluùi ono wto govori Gospod u Jevan$exu: Ne brini-
te se duwom svojom wta çete jesti, ili wta çete piti; ni telom
svojim u wta çete se obuçi. Nije li duwa preteùnija od hrane i
telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ùa-
qu, ni sabiraju u ùitnice… niste li vi mnogo preteùniji od qih?
A ko od vas brinuçi se moùe pridodati rastu svome lakat jedan? I
za odelo wto se brinete?… Ne brinite se, dakle, govoreçi: wta
çemo jesti, ili wta çemo piti, ili yime çemo se odenuti? Jer, sve

286 HILANDARSKI PREVODI

ovo neznabowci iwtu; a zna Otac vaw na nebesima da vama treba
sve ovo. Nego iwtite najpre Carstvo Boùije i pravdu qegovu, i ovo
çe vam se sve dodati. Ne brinite se, dakle, za sutra: jer, sutra bri-
nuçe se za se. Dosta je svakom danu zla svoga (Mt.6,25-28; 31-34). I sve-
ti Isaak govori: —Ukoliko se ne oslobodiw od briga, nemoj tra-
ùiti svetlosti u duwi svojoj, niti tiwine i tihovaqa pri ras-
puwtenosti yula svojih” (Sl. 1). I Lestviynik [govori]: —Mala dla-
yica uznemirava oko, i mala briga upropawçuje tihovaqe. Tiho-
vaqe je odbacivaqe svih pomiwxaja (na zemaxsko), i odricaqe
yak i od briga koje su same po sebi prirodne. Onaj ko je odista
postigao tihovaqe, ne misli viwe ni na sopstveno telo. Jer,
Onaj ko je obeçao da çe se pobrinuti o qemu, ne laùe” (Sl. 27).

$) Treba da budew çutxiv
Poredak slova nas prinu$ava da ti kaùemo i o westom, tj.
da treba da budew çutxiv. Govori ti, naime, o [çutxivosti] i sve-
ti Isaak: —Iznad svega zavoli çutaqe stoga wto te pribliùava
plodu. Qega jezik ne moùe da izrazi. Najpre se prinu$avamo çu-
taqu, a zatim se od çutaqa u nama ra$a newto wto privodi sa-
mom çutaqu. Neka bi ti Bog dao da osetiw ono wto se ra$a iz çu-
taqa. I ukoliko poynew da ùiviw reyenim ùivotom, u tebi çe
zasijati svetlosti koju ne umem izreçi. Ukoliko na jednu stranu
poloùiw sva dela svog (inoykog, tihovatexskog) ùivota, a na
drugu çutaqe, naçi çew da çutaqe preteùe na vagi” (Sl. 41).
—Çutaqe je tajna buduçeg veka, a reyi su oru$a ovoga sveta” (Sl.
42). —Onaj ko brani ustima svojim da rasu$uju (da mnogo govore),
yuva srce svoje od strasti. A onaj ko yuva srce svoje od strasti,
stalno gleda Gospoda” (Sl. 8). I svetom Arseniju je boùanstveni
glas dva puta uzakonio: —Arsenije, beùi, çuti, prebivaj u tiho-

vaqu, buduçi da je u qima koren bezgrewnosti” (Izreke otaca).
e) Treba da budew tihovatexski raspoloùen (da voliw usamxe-

nost)
I o sedmom, tj. da treba da provodiw tihovatexni ùivot,

ubedxivije çe ti ukazati Vasilije Veliki i sveti Isaak. Prvi
govori: —Tihovaqe je poyetak oyiwçeqa duwe”, a drugi: —Grani-
ca tihovaqa je çutaqe o svemu” [tj. svestrano]. Navedenim reyima
je prvi ukratko oznayio poyetak (tihovaqa), a drugi - [qegov] kraj.

I u Starom Zavetu je reyeno: Poyinite i poznajte da sam ja Bog
(Ps.45,11). I sveti Lestviynik govori: —Prvenstveno delaqe ti-
hovaqa sastoji se u [nameri] da se ne vodi briga ni o yemu zemax-
skom, ni dozvoxenom ni nedozvoxenom. Jer, onaj ko otvara vrata
dozvoxenim zemaxskim delima, neminovno çe pasti i u nedozvo-
xena. Drugo delaqe je revnosna molitva, a treçe - neukradxiva
delatnost srca. Prirodno je da yovek koji nije nauyio slova ne
moùe ni kqige da yita; jow maqe je moguçe da oni koji nisu sa-
vladali prvi zadatak, izvrwavaju s razumom ostala dva” (Sl. 27).

DOBROTOXUBXE Ì 287

I opet, sveti Isaak piwe: —Najdraùe delo tihovaqa treba da bu-
de neprestano oyekivaqe smrti. Onaj ko bez reyene pomisli stu-
pa na tihovaqe, ne moùe poneti ono wto smo mi na svaki nayin
duùni da trpimo i nosimo” (Sl. 41).

ù) Za sve treba da blagodariw Bogu
Dovoxan uyitex za osmo, tj. da za sve treba da blagodariw
Bogu, neka ti posluùi boùanstveni apostol Pavle, koji zapove-
da: Na svemu zahvaxujte (1.Sol.5,18). Qemu dodaj i prepodobnog
Isaaka, koji piwe: —Blagodarnost onog ko prima pobu$uje daro-
davca da pokloni darove veçe od prvih. A onaj ko je neblagodaran
za malo, i u velikom je laùxiv i nepravedan” (Sl. 2). I jow: —Po-
srednik izme$u darova Boùijih i yoveka jeste srce, koje je ne-
prestano pokretano blagodarnowçu, a posrednik izme$u iskuwe-
qa i duwe jeste pomisao roptaqa, koja svagda kruùi u srcu”. Ta-
ko$e: —Usta koja svagda blagodare primaju blagoslov od Boga, i u
srce koje istrajava u zahvaxivaqu iznenadno silazi blagodat”.
z) Treba da si svestan svoje nemoçi
Koliko se veliko blago sabira u onom ko je dostigao do po-
znaqa svoje nemoçi (wto je deveto po redu), razumeçew ukoliko

proniknew u westi Psalam boùanstvenog Davida, u kome se go-
vori: Pomiluj me Boùe jer sam nemoçan (st. 3). I na drugom mestu
[on kaùe]: Ja sam crv, a ne yovek, podsmeh xudima i rug narodu (Ps.
21,7). I sveti Isaak govori: —Blaùen je yovek koji poznaje svoju
nemoç stoga wto reyeno poznaqe za qega postaje osnova, koren i
poyelo svake dobrote. Jer, yim pozna i zaista oseti svoju nemoç,
yovek odmah pritewqava duwu u qenoj sujetnoj gordexivosti,
koja [inaye] pomrayuje razum, te rizniyi sebi zawtitu” (Sl. 61). I
jow: —Yovek koji je dowao do poznaqa svoje mere, dostigao je savr-
wenstvo smireqa”.

i) Neophodno je da odvaùno podnosiw iskuweqa
Posledqi odexak reyi, koja ispuqava nama nameravani
broj deset, naznayuje da je neophodno da hrabro podnosiw razna i
mnogoobrazna iskuweqa, koja çe te zadesiti i da im se suprot-
staviw trpxeqem i muwkowçu. Poyuj, dakle, wta je napisano u

Svetom Pismu. Hristonosni Pavle govori: Jer, ne ratujemo pro-
tiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava i vlasti, i gospodara
tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12), i jow:
Ako li ste bez karaqa, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne
sinovi (Jev.12,8), a tako$e: Jer, koga xubi Gospod, onoga i kara, i bije
svakoga sina koga prima (st. 6). I misao brata Boùijeg, Jakova, u
prvoj glavi qegove Poslanice, [istiye]: —Yovek bez iskuweqa jes-
te neiskusan”. Sveti Ilija Ekdik govori: —Nijedan Hriwçanin
koji ispravno veruje u Boga ne treba da se predaje nemarnosti,
nego da uvek oyekuje iskuweqa i da je gotov da ih prima, kako se
ne bi, kada nai$u, smuçivao i smatrao ih neobiynim, nego kako

288 HILANDARSKI PREVODI

bi sa blagodarnowçu pretrpeo teùinu skorbi, seçajuçi se wta
peva sa prorokom: Iskusi me Gospode i ispitaj (Ps.25,5), i jow:
Kazna tvoja çe me najzad ispraviti (Ps.17,36). Obrati paùqu - ni-
je rekao: Kazna tvoja çe me oboriti, nego: Najzad çe me ispravi-

ti” (Cvetnik).
Nemoj traùiti uzroke iskuweqa i odakle dolaze, nego se

samo moli da ih blagodarno podnesew, kao wto govori sveti
Marko: —Kada nai$e iskuweqe, nemoj traùiti zbog yega ili ra-
di yega je naiwlo, nego (se pobrini) da ga blagodarno i nezlo-

pamtxivo podnesew” (O opravdaqu delima). I jow: —Nema yoveka
koji bi mogao da ugodi Bogu bez iskuweqa. Stoga treba blagoda-
riti Bogu za svaki skorbni sluyaj”. Tako$e: —Svaka ùalost izo-
bliyava nastrojeqe nawe voxe, tj. da li se nagiqe na desno ili
na levo. %alost koja se desi naziva se iskuweqem stoga wto
podvrgava ispitivaqu skrivena raspoloùeqa onoga ko je trpi”.
Sveti Isaak pored mnogog drugog govori: —Iskuweqe je korisno
za svakog yoveka. Jer, ukoliko je bilo korisno za Pavla, neka se
svaka usta zatvore i sav svet neka bude kriv Bogu (Rim.3,19). Pod-
viùnici se iskuwavaju da bi newto dodali svome bogatstvu, sla-
bi - da bi se sayuvali od wtetnog, spavalice - da bi se probudi-
li, daleki - da bi se pribliùili Bogu, svoji Bogu (domaçi Boùi-
ji, tj. oni koji su u domu) - da bi sa smelowçu prebivali u Qemu.
Sin koji se nije izveùbao (u podnowequ tewkoça) ne prima na
korist svoje bogatstvo iz doma oca svoga. Zbog yega Bog najpre is-
kuwava i muyi, a zatim otkriva dar blagodati? Slava Gospodu
koji nas gorkim lekarstvima vodi u sladost zdravxa! Nema yove-
ka koji ne trpi u vreme uyeqa i nema onoga kome ne izgleda gor-
kim vreme u kome pije od otrova iskuweqa. Bez qih je nemoguçe
steçi snaùni (duwevni) sastav. Ali, mi nemamo sile [yak] ni da
ih pretrpimo. Jer, kako bi glina, koja je blato, mogla imati sna-
ge da podnese nailazak vode, kad je boùanstveni ogaq ne bi uyi-
nio krepkom? Ukoliko se sakrijemo pod igo voxe Boùije, i uko-
liko se sa smireqem i neprestanom ùexom budemo molili, mi
çemo kroz trpxeqe i sve ostalo steçi u Hristu Isusu, Gospodu

nawem” (Sl. 37). I u Kqizi Mudrosti Siraha je reyeno: Yedo, ako
pristupaw da sluùiw Gospodu, pripremi duwu svoju na iskuweqe…
i pretrpi i nemoj biti brz u vreme probe (Sir.2,1-2).

Treba se nadati na Boga i od Qega oyekivati korist
Kotvu nade (Jev.6,19) utvrdi u Bogu, koji nas moùe spasti i
od Qega oyekuj prekid iskuweqa u odgovarajuçe vreme. Jer, kao
wto govori apostol: Veran je Bog koji vas neçe pustiti da se isku-
wate veçma nego wto moùete, nego çe uyiniti sa iskuweqem i
kraj (1.Kor.10,13). Posluwaj wta jow govori Pismo: Nevoxa gradi
trpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu, a nada ne posti$uje
(Rim.5,3-5). Ko pretrpi do kraja, taj çe se spasti (Mt.24,13). Trpxe-

DOBROTOXUBXE Ì 289

qem svojom spasavajte duwe svoje (Lk.21,19). Svaku radost imajte,
braço moja, kada padnete u razliyna iskuweqa, znajuçi da kuwaqe
vawe vere gradi trpxeqe, a trpxeqe neka usavrwuje delo, da budete
savrweni i potpuni bez ikakvog nedostatka… Blaùen je yovek koji
pretrpi iskuweqe jer kad bude oproban primiçe venac ùivota koji
Gospod obeça onima koji ga xube (Jak.1,2-4; 12). Stradaqa sadawqega
vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkriti (Rim.8,18).
Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu, i usliwa moxeqe
moje; i izvede me iz rova muyeqa i iz muxa blata, i postavi na ka-
men noge moje, i upravi stope moje; i stavi u usta moja pesmu novu,
odu Bogu nawem (Ps.39,1-4). I blaùeni Simeon Metafrast piwe:
—Duwa koja je vezana uzama xubavi prema Bogu ni u wta ne smat-
ra stradaqa, nego se nasla$uje ùalostima i cveta u zlopaçequ.
I kada uopwte ne strada za Xubxenog, ona jow viwe strada i be-
ùi od utehe kao od muke”.

17. O dvojakom strahu Boùijem: poyetnom i savrwenom
Neçemo se oleqiti da sada kaùemo i o dvojakom strahu Bo-
ùijem, buduçi da sveti oci, u poretku vrlina, strah stavxaju
posle vere.
O prvom strahu Boùijem - poyetnom
Znaj, xubxeni moj, da je strah dvojak: jedan poyetnika, a
drugi - savrwenih. O prvom strahu je napisano: Poyetak mudros-
ti je strah Gospodqi (Ps.110,10; Priy.1,7); pri$ite yeda, poyujte me,
i strahu Gospodqem çu vas nauyiti (Ps.33,12); strahom Gospodqim
se svako uklaqa od zla (Priy.15,27), i: Gde je strah, postoji i vrwe-
qe zapovesti. I prepodobni Isaak govori: —Strah Boùiji je po-
yetak vrline. Qega smatraju porodom vere. On se seje u srcu kada
se um odvoji od svetske sujete, kako bi svoje razbijene misli sa-
brao od rasejanosti neprestanim udubxivaqem u buduçe vaspo-
stavxaqe svega” (Sl. 1). [On] tako$e [kaùe]: —Poyetak istinskog
ùivota u yoveku jeste strah Boùiji. On, pak, ne moùe prebivati
u duwi istovremeno sa rasejanim mislima”, i jow: —Postavi mud-
ro kao osnovu svog ho$eqa strah Boùiji, te çew za malo dana sta-
ti pred dveri Carstva, ne lutajuçi po putu”.
O drugom, savrwenom strahu Boùijem
O drugom ili savrwenom strahu Boùijem je reyeno: Bla-
ùen je yovek koji se boji Gospoda i koji se mnogo trudi oko zapoves-
ti Qegovih (Ps.111,1); blaùeni su svi koji se boje Gospoda, koji idu
po Qegovim putevima (Ps.127,1); bojte se Gospoda svi sveti Qegovi,
jer nema nedostatka onima koji ga se boje (Ps.33,10); tako çe se bla-
gosloviti yovek koji se boji Gospoda (Ps.127,5); strah Gospodqi je
yist, traje doveka (Ps.18,10). I sveti Petar Damaskin piwe:
—Obeleùje prvog straha jeste mrùqa prema grehu i gnev prema
qemu, kao wto se yovek gnevi na zver koja ga je ujela. Obeleùje,
pak, savrwenog straha jeste voleti vrlinu i bojati se kolebivos-
ti, buduçi da nema yoveka koji bi bio nepromeqiv. Stoga smo u

290 HILANDARSKI PREVODI

ovom ùivotu duùni da se pri svakom delu bojimo prevrtxivos-
ti” (Kq. 2, Sl. 3). Stoga se i ti, razumno sluwajuçi, potrudi da za-
jedno sa svim ukazanim vrlinama neprestano u sebi drùiw kao
wto priliyi i prvi strah. Jer, on je kao neka skrivnica i spre-
miwte svakog dobrog dela, yak najkrepkije. Istrajavajuçi u qe-
mu, uvek çe ti stope biti upravxene na vrweqe svih zapovesti
Gospoda naweg Isusa Hrista. Pruùajuçi se daxe reyenim putem,
steçi çew i savrweni strah, yisti, zbog xubavi prema vrlini,
po milosti blagog Boga naweg.

18. Ukoliko vreme zahteva, mi za zapovesti i za veru Gospoda

naweg Isusa Hrista ne treba ni ùivot da wtedimo
Uz reyeno, treba da znaw da za ùivotvorne zapovesti i ve-

ru Gospoda naweg Isusa Hrista mi treba, ukoliko vreme zahteva,
rado da izgubimo i samu duwu svoju, tj. da ne powtedimo ni ùi-
vot svoj, kao wto i sam Gospod Isus Hristos govori: Ko izgubi
ùivot svoj mene radi i jevan$exa onaj çe ga sayuvati (Mk.8,35), ne-
sumqivo i bez premiwxaqa verujuçi da je i vaskrseqe i ùivot
i sve wto je spasonosno - sam Bogoyovek Isus Spasitex, kao wto
je sam rekao: Ja sam vaskrseqe i ùivot; koji veruje u mene ako i um-
re, ùiveçe. I svaki koji ùivi i veruje u mene neçe umreti vavek (Jn.
11,25-26). I jow: Jer, Bog tako zavole svet da je Sina svog Jedinorod-
nog dao, da svaki koji veruje u Qega ne pogine, nego da ima ùivot
veyni (Jn.3,16), i tako$e: Ja do$oh da ùivot imaju i da ga imaju u
izobixu (Jn.10,10). Prebivajuçi u pomenutoj nastrojenosti i zabo-
ravxajuçi prowlo, te pruùajuçi se ka buduçem, kao wto je reye-
no (Fil.3,13), tryi sa Hristom Isusom Gospodom nawim svojim pu-
tem, ne obaziruçi se nazad (Lk.9,62).

Sada je, kako nam se yini, prikladno da se izloùi izvesni
prirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom putem disaqa blaùe-
nog Nikifora, buduçi da potpomaùe usredsre$ivaqu pomisli
uma. Navevwi svedoyanstva mnogih svetih otaca o unutarqem
ùivotu, podviùnik najzad i sam govori sledeçe:

19. Prirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom kroz disaqe sa

izgovaraqem molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomi-

luj me. Pomenuti postupak mnogo pomaùe usredsre$ivaqu pomisli

uma
—Poznato ti je, brate, kako diwemo: udiwemo vazduh i iz-

diwemo ga. Na reyenome se drùi telesni ùivot i od qega zavi-
si toplota tela. Dakle, sevwi u svoju tihovatexsku keliju, sabe-
ri svoj um i putem disaqa ga uvedi unutra, prinu$avajuçi ga da
zajedno sa vazduhom koji udiwew u$e u srce. U qemu ga i zadrùi.
Drùi ga, ali ga ne ostavxaj da çuti i da je bez posla, nego mu daj

DOBROTOXUBXE Ì 291

sledeçu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me.
Neka mu ona bude neprestano delo i neka ga nikad ne ostavxa.
Jer, ona ga, yuvajuçi ga od mawtaqa, yini nedostupnim za demon-
ske napade, uzvodeçi ga do boùanstvene yeùqe i xubavi. Me$u-
tim, brate, uzmi na sebe trud da svoj um priuyiw da ne izlazi br-
zo iz srca. U poyetku çe mu biti veoma tesno u unutrawqoj za-
kxuyanosti, ali çe zatim, powto se navikne, izgubiti sklonost
da se kreçe po spoxawqim predmetima. Jer, Carstvo Boùije je u
nama. Onome ko ga unutra ugleda i oseti putem yiste molitve,
sve spoxawqe postaje neprivlayno i gubi svaku vrednost. Qemu
unutra veç nije tuùno i ùalosno. Yovek koji je dugo bio izvan
kuçe po povratku ne zna wta çe od radosti wto vidi ùenu i de-
cu. I um, iz rasejanosti opet se sjedinivwi sa duwom, postaje
pun neizrecive sladosti i radosti”. Eto wta je izrekao blaùe-
ni otac, imajuçi nameru da nauyi um da se, pod uticajem prirod-
nog nayina, paùqom vrati u sebe od svog uobiyajenog lutaqa, za-
robxenosti ili mawtaqa, te da se kroz paùqu ponovo sjedini sa
samim sobom, objedinivwi se sa molitvom. Sa molitvom on sila-
zi u srce i u qemu stalno prebiva. Kao objawqeqe reyenog neko
drugi od bogomudrih, opitom navikavwi na svewteno delaqe,
navodi sledeçu primedbu:

20. Jow o prirodnom nayinu prizivaqa Gospoda Isusa Hri-

sta zajedno sa disaqem
Onaj ko ùeli da se nauyi reyenom delaqu treba da zna da

çemo, priuyivwi svoj um da zajedno sa ulaùeqem vazduha ulazi
unutra, iz opita saznati da moùe pristupati ulaùequ samo uko-
liko odbaci svaku pomisao, nayinivwi se usamxenim i nagim i
ostajuçi bez ikakvog drugog seçaqa izuzev prizivaqa Gospoda
naweg Isusa Hrista. Izlazeçi, naprotiv, i okreçuçi se spoxaw-
qem, on se odmah rasejava mnogorazliynim seçaqima.

21. I sveti Zlatoust uyi molitvi u srcu sa reyima: Gospode

Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me.
I veliki Zlatoust govori: —Molim vas, bratijo, nikada ne-

mojte naruwavati i zanemarivati pravilo reyene molitve”. A
newto kasnije [on kaùe]: —Monah je duùan bilo da jede, bilo da
pije, sedi ili sluùi, putuje ili newto drugo dela - da nepresta-

no izgovara: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kako
bi ime Isusa Hrista, silazeçi u dubine srca, smirilo zmiju koja
drùi tamowqe pawqake, a duwu spaslo i oùivotvorilo. Ne-
prestano, naime, budi sa imenom Gospoda Isusa, da bi srce pro-
gutalo Gospoda i Gospod srce, i da dvoje budu jedno”. I opet, [on
govori]: —Nemojte odvajati srce svoje od Boga, nego prebivajte sa
Qim. Svoje srce uvek yuvajte seçaqem na Gospoda Isusa Hrista,

292 HILANDARSKI PREVODI

sve dok se ime Gospodqe ne ukoreni u qemu i dok ne poyne da
misli jedino o [nayinu] kako da se Hristos proslavi u qemu”.

22. Svedoyanstva svetog Lestviynika i Isihija o istome
I Lestviynik tako$e govori: —Isusova molitva neka se sje-
dini s disaqem tvojim, te çew videti kakva je korist od tihova-
qa” (Sl. 27). Tako$e i sveti Isihije govori: —Ukoliko istinski
ùeliw da stidom pokrijew pomisli, da blagoduwno tihujew i
bez truda budew trezvouman srcem, neka se uz tvoje disaqe pri-
lepi molitva Isusova, te çew za malo dana reyeno videti na de-
lu” (pogl. 182).

23. Onaj ko ùeli da je misleno trezvouman, naroyito poyet-

nik, treba da, radi podesnijeg bavxeqa molitvom, ùivi u tihova-

texskoj i mraynoj keliji, stoga wto se u qoj um i razum na priro-

dan nayin sabiraju
Kao glavno i davno uzakoqeno [delo] veliki sveti oci (wto

je oyigledno iz svedoyanstava na koja smo ukazali) navode nayin
molitve, razmiwxaqa i trezvoumxa u Gospodu nawem Isusu
Hristu, Sinu Boùijem uz [koriwçeqe] Qegovog svetog i spasonos-
nog imena. Silazeçi zajedno s disaqem unutar srca, treba od
Qega iskati milosti. Oni dodaju jow i napomenu da uvek, a na-
royito u vreme ustanovxeno za molitvu, svaki onaj ko se trudi da
je misleno trezvouman u srcu (utoliko pre poyetnik), treba da se
sakrije u tihu i mraynu keliju, kao wto o pomenutom blaùenom
delaqu boùanstveni oci i uyitexi tajnovode i zapovedaju. Gle-
daqe i posmatraqe oyima onoga wto se vidi i opaùa obiyno ra-
sejava i razvlayi misli. Me$utim, u tihoj i mraynoj keliji, kao
wto je reyeno, misli prestaju da lutaju i mnoùe se, a um se, hteo
ne hteo, postepeno utiwava i sabira u sebe, kao wto govori sve-
ti Vasilije: —Um se vraça u sebe ukoliko se ne rasejava spoxaw-
qim i ukoliko se kroz yula ne rasipa po stvarima sveta”.

24. Izbegavaqe lutaqa uma pre svega podaruje Gospod naw

Isus Hristos, ukoliko se Qegovo sveto ime priziva u srcu. Pri-

rodni, pak, nayin silaùeqa u srce putem disaqa, usamxivaqe u ti-

hovatexskom i tamnom mestu i sve ostalo samo na izvestan nayin

potpomaùe prizivaqe
Viwe od svega, pomenuti podvig se uspewno vrwi umom uz

sadejstvo boùanstvene blagodati, uz srdayno, yisto i nerasejano
prizivaqe Gospoda naweg Isusa Hrista, a ne jedino prirodnim
nayinom silaùeqa u srce putem disaqa ili usamxivaqem u ti-
hom i tamnom mestu. Nikako!

DOBROTOXUBXE Ì 293

Sveti oci su reyeno smislili jedino stoga wto potpoma-
ùe sabiraqe misli, vraçaqe uma od obiynog lutaqa ka sebi sa-
mom i usredsre$ivaqe qegove paùqe, kao wto je kazano ranije.

Od qih (od sabranosti misli i usredsre$ivaqa paùqe) um
poyiqe neprestano da se moli yisto i bez lutaqa, kao wto govo-
ri sveti Nil: —Paùqa koja traùi molitvu, najzad çe je naçi, bu-
duçi da posle paùqe viwe nego bilo wta drugo dolazi molitva,
za koju treba da imamo najveçe usr$e” (pogl. 179). Eto kako treba
gledati na pomenutu stvar. Ti, pak, yedo, ùeleçi ùivot, i voleçi
da vidiw dobre dane, i u telu ùivi kao bestelesni, drùeçi se
sledeçeg pravila i ustava.

25. Kako tihovatex treba da provodi vreme od veyeri do bu-

$eqa od sna
Po zalasku sunca, prizvavwi u pomoç sveblagog i svesil-

nog Gospoda Isusa Hrista, sedi na stoliyicu u tihoj i tamnoj ke-
liji i, sabravwi um od uobiyajenog lutaqa i rasejanosti, putem

disaqa tiho ga svedi u srce, drùeçi molitvu: Gospode Isuse

Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me! Sjediqene sa disaqem nekako
uvodi i molitvene reyi, kao wto govori Isihije: —Sa svojim di-
saqem sjedini trezvoumxe i ime Isusovo, i neodstupno seçaqe
na smrt, i smireqe. Jer, i jedno i drugo donosi veliku korist”
(pogl. 189). Uz molitvu, osim reyenog, treba da imaw i seçaqe na
sud i nagradu za dobra i r$ava dela, sveduwno se smatrajuçi
grewnijim od svih xudi i neyistijim i od samih demona. Po-
miwxaj da çew stoga najzad biti veyno muyen u adu. Ukoliko ti
pri nekoj od reyenih pomisli do$e skruwenost, play i suze, po-
trudi se da istrajew na qoj sve dok suze ne pro$u same od sebe.
Ukoliko se, pak, jow nisi udostojio dara suza, prihvati podvig i
moli se sa smirenoumxem da ih steknew, buduçi da se qima yis-
timo od strasti i skverni i postajemo sudeonici spasonosnih
raspoloùeqa, kao wto govori Lestviynik: —Vatra proùdire sla-
mu. I yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, mislenu i vidxi-
vu” (Sl. 7). I drugi otac govori: —Onaj ko hoçe da se opere od r$a-
vosti svoje, neka koristi play. I ko ùeli da stekne vrline, neka
ih stiye playem. A ukoliko nemaw skruwenosti, znaj da posedu-
jew sujetu, koja duwi ne daje da se skruwi”. Ukoliko suze ne do$u,
ti, pazeçi na reyene pomisli, posedi sa molitvom oko yas, te us-
tani i propevaj sa paùqom malo poveyerje. Potom opet sedi i
drùi se prethodne molitve koliko imaw snage, yisto i bez rase-
janosti, bez ikakve brige o bilo yemu, bez ikakve pomisli i
mawtaqa, sa potpunim trezvoumxem, oko pola yasa. Najzad, zna-
menovavwi se yasnim i ùivotvornim krstom, a tako$e i postexu
svoju, sedi i stupi u razmiwxaqe o buduçem nasla$ivaqu i mu-
yequ, o nepostojanosti i laùnosti svega vremenskog, o iznenad-

294 HILANDARSKI PREVODI

nom nastupaqu smrti, tj. opwteg udela, i o strawnom posmrtnom
i predsmrtnom ispitivaqu. Seti se ukratko svih svojih sagre-
weqa i toplo isprosi oprowtaj za qih, sa svom taynowçu razmo-
trivwi kako si proveo prohujali dan. Zatim legni na postexu
svoju, drùeçi se molitve, po reyi onoga koji kaùe: —Sa molitvom
Isusovom i usni i spavaj”. Odspavaj pet ili west sati. Uopwte,
spavaqe podewavaj sa duùinom noçi.

26. Kako, ustavwi od sna, vreme provoditi do jutra
Probudivwi se iz sna, najpre uznesi slavu Bogu. Prizvav-
wi ga za zastupnika, zapoyni svoje najglavnije delo, tj. da se mo-
liw u srcu bez mawtaqa i yisto. U molitvi provedi oko jednog
yasa. Um sam po sebi veçinom biva tih i tihovatexni, a mi ima-
mo zapovest da prvine i ono najboxe prinosimo Bogu na ùrtvu,
tj. da svoje prve misli u yistoj srdaynoj molitvi neumorno pro-
stiremo pred Gospoda naweg Isusa Hrista. Sveti Nil govori:
—Onaj ko uvek sve svoje prve misli kao zreli plod prinosi Bogu,
priprema [teren] da mu molitva bude usliwana” (pogl. 126). Potom
propevaj polunoçnicu.
Ukoliko, pak, ne buduçi jow postojan u savrwenom tihova-
qu, ne moùew da zapoynew kako smo rekli iz jednog ili drugog
razloga (wto se yesto dewava sa onima koji tek zapoyiqu reyeno
delaqe, a ponekad, premda retko, i onima koji su uznapredovali,
ali jow nisu dostigli savrwenstvo - buduçi da samo savrweni
sve mogu u Hristu koji im daje moç - Fil.4,13) ti, ustavwi od sna i
uspostavivwi, koliko ti je moguçe, bodro trezvoumxe, otpoj naj-
pre polunoçnicu sa paùqom i razumevaqem onoga wto se poje.
Potom sedi i moli se u srcu yisto i nerasejano, kako je po-
kazano, jedan yas, ili boxe - koliko ti da Darodavac dobara. Les-
tviynik govori: —Veçi deo noçi posveti molitvi, a maqi deo

pojaqu Psaltira. Daqu, pak, prikupxaj snagu za borbu” (Sl. 27).
Ukoliko i nakon podviùniykog prinu$avaqa jow uvek bu-

dew savla$ivan oteùalowçu i razleqenowçu sna, ustani i na-
pregni se, sve se drùeçi molitve i starajuçi se kako znaw da se
dovedew do bodrog staqa (sveti Isaak: —Iza$i napoxe i prowe-
taj”). Potom sedni i pomoli se kao wto je napisano, uvek sa mar-
xivowçu se starajuçi da sa yistom molitvom besediw sa yistim
Bogom.

Zatim ustani i razumno otpevaj westopsalmije, pedeseti

Psalam i neki kanon. Potom opet sedi i sa bodrim trezvoumxem
se iskreno pomoli pola yasa. Ustavwi opet, otpevaj hvalitne
[stihire], obiyno slavoslovxe i prvi yas. Zatim satvori otpust.

Ono wto yitaw izgovaraj glasno koliko je potrebno da yu-
jew svojim uwima, buduçi da je zapove$eno da Bogu prinosimo
plod usana. Iz sve duwe i svom miwxu blagodari yovekoxubivog

DOBROTOXUBXE Ì 295

i premudrog Boga, koji se brine o nama i koji nas je po bezmernoj
milosti svojoj udostojio da uspewno pre$emo puyinu prowle no-
çi i da vidimo svetlo popriwte danawqeg dana. Pomoli se top-
lo da daruje da bezbedno pro$emo i mraynu i svirepu buru demona
i strasti.

27. Kako treba ùiveti od jutra do obeda
Od jutra do obeda, sav se u celini prepustivwi jedinome
Bogu i Qemu se molivwi sa skruwenim srcem kako bi ti, nemoç-
nome, leqivom i bezbriùnom, bio Pomoçnik, postaraj se, prema
silama, da sve vreme provedew u yistoj srdaynoj molitvi bez

mawtaqa i yitaqu. Yitajuçi ustanovxeno iz Psaltira, Aposto-

la i Svetog Jevan$exa, trudi se da stojiw, kao uostalom i pri
proiznowequ molitava Gospodu Isusu Hristu i Preyistoj Bogo-

rodici. Ostala yitaqa iz Svetog Pisma moùew vrwiti sedeçi.
Zatim, u odre$eno vreme, sa paùqom otpoj uobiyajene yasove, ko-
je su sveti oci premudro ustanovili, sa svom silom i duwom od-
bijajuçi leqost, tj. uyitexicu svega r$avog. Zajedno sa strasti-
ma, izbegavaj i povode za qih, ma kako mali i neznatni izgleda-
li.

28. Neophodno je izbegavati leqost. I onaj ko tihuje treba da

yuva crkveno predaqe
Sveti Isaak govori: —Yuvajte se, voxeni, leqosti, u kojoj

se krije prava smrt. Bez qe monah ne moùe da padne u ruke onih
koji pokuwavaju da ga zarobe. U onaj dan Bog nas neçe osuditi

zbog Psalama i zbog propuwtenih molitava, nego stoga wto se
qihovim propuwtaqem otvara ulaz demonima. A oni, nawavwi
prolaz, ulaze i zatvaraju vrata nawih oyiju. Potom nas oni na-
silniyki ispuqavaju svakim neyistotama, koje nas podvrgavaju
boùanstvenoj osudi i najstroùoj kazni. I mi postajemo robovi
zbog propuwtaqa maloga, wto je Hrista radi trebalo smatrati
dostojnim velikog staraqa, kao wto je napisano: »Onaj ko svoju
voxu ne potyiqava Bogu, pada pod igo Qegovog protivnika«.
Stoga ono wto izgleda kao neznatno ti smatraj stenom protiv
onih koji nameravaju da nas zarobe. Qegovo vrweqe u keliji su
radi zawtite naweg ùivota mudro ustanovili oni koji su uspo-
stavili crkveni poredak. Oni koji nemaju mudrosti qegovo izo-
stavxaqe smatraju nevaùnim, ne uzimaju u obzir wtetu koja od
qega dolazi. Me$utim, kod qih je i poyetak puta i sredina u
stvari neobuzdana sloboda, koja je majka strasti. Stoga je boxe
podviùniyki se prinu$avati na ispuqavaqe i onog neznatnog,
negoli qegovim propuwtaqem davati mesto grehu. Jer, kraj jadne
slobode jeste ùestoko ropstvo” (Sl. 71).

Newto kasnije on opet kaùe: —O, kako su slatki strasni
podsticaji. Dewava se da ponekad poneko i moùe da odseye

296 HILANDARSKI PREVODI

strasna dela, te da udaxavaqem od qihovih predmeta u sebe une-
se neki mir, obradovavwi se pokojem od qih. Me$utim, on ne mo-
ùe da zaustavi strasne podsticaje. Stoga mi i nenamerno trpi-
mo iskuweqe. Tj. mi se ùalostimo zbog strasti (koje ustaju), ali
volimo odugovlayeqe qihovih podsticaja ili strasnih slasti.
Mi greh ne ùelimo, ali sa nasla$ivaqem prihvatamo podstica-
je koji nas privode qima. Stoga oni za nas postaju uzroynici za
greh na delu. Onaj ko voli strasne slasti, po nuùdi im se potyi-
qava, te i bez svoje ùexe postaje rob strasti. Prestaçe da grewi
[samo] onaj ko mrzi svoje grehe, i dobiçe oprowtaj onaj ko najpre
ispovedi svoja sagreweqa. I prvo sluùi kao uzrok istinskog
smireqa, a drugo - skruwenosti, zbog stida koji se ra$a u srcu”
(Sl. 71). On jow [kaùe]: —Jedini neoprostivi greh jeste onaj zbog
koga se ne kajemo” (Sl. 2). Uostalom, o reyenome je dovoxno.

Powto otpojew navedene yasove, sedi i jedi, drùeçi i za
vreme jela molitvu kako bi, po zapovesti, blagodaçu Boùijom do-
wao do navike da se neprestano moliw. Me$utim, neka rey o hra-
ni, koja, po neizrecivoj premudrosti Sazdatexa, podrùava telo
unekoliko sayeka. Najpre iznesimo rey o hrani koja ukrepxuje i
oùivxava duwu, tj. o svewtenoj i bogotvornoj molitvi po svetim
ocima, wto je potpuno ispravno s obzirom da je duwa dragoceni-
ja od tela.

29. O molitvi i o neophodnosti da se svagda molimo
Nawe telo, po izlasku duwe, postaje mrtvo i smrdxivo.
Sliyno je mrtva, jadna i smrdxiva i duwa koja se ne podstiye na
molitvu. Veliki prorok Danilo nas dobro uyi da je liwenost mo-
litve goryija od svake smrti. On je smatrao da je boxe umreti ne-
goli i tren provesti bez molitve (Dan.9). Reyenome nas dobro uyi
i sveti Zlatoust: —Onaj ko se moli, besedi sa Bogom. Svako zna
koliko je veliko da yovek razgovara sa Bogom, premda niko ne zna
da izrazi veliyinu reyene yasti. Jer, ona prevazilazi i an$el-
sko dostojanstvo”. On jow [kaùe]: —Molitva je zajedniyko delo an-
$ela i xudi. U delu molitve nema niyega sredqega (wto pred-
stavxa granicu) izme$u jedne i druge prirode. Ona te odvaja od
beslovesnih i sjediquje sa an$elima. I onaj ko se yitavog ùivo-
ta stara da se upraùqava u molitvi i sluùequ Bogu brzo po ùi-
votu, yasti, blagorodstvu, mudrosti i shvataqu postaje sliyan
an$elima”. On jow [kaùe]: —Videçi duwu ogra$enu vrlinama, $avo
ne sme da joj se pribliùi, bojeçi se sile i snage koju joj pruùa
molitva, koja je hrani viwe negoli wto jelo hrani telo”. On jow
[kaùe]: —Molitve su ùivci duwe. Telo uz pomoç ùivaca stoji u
poretku, ùivi, kreçe se i jeste istrajno. Ukoliko ih neko prese-
ye, yitav sklad tela se naruwava. Sliyno i duwa uz pomoç sve-
tih molitava dolazi do blagog ustrojstva, poprima istrajnost i
lako hodi putem blagoyawça. Ukoliko se liwiw molitve, ti

DOBROTOXUBXE Ì 297

çew biti kao riba izvan vode. Jer, qoj je ùivot voda, a tebi - mo-
litva. Qome se [yovek] moùe proneti kroz vazduh, kao kroz vodu,
uziçi na nebo i stati blizu Boga”. On jow [kaùe]: —Molitva i mo-
xeqe xude yine hramom Boùijim. Zlato, drago kameqe i mermer
ukrawavaju carski dom. Sliyno i molitva ukrawava hram Hris-
tov, tj. duwe verujuçih. Moùe li molitva dobiti veçu pohvalu
od okolnosti da nas yini hramom Boùijim, te da u ùivu duwu
uvodi Onoga koga nebo ne moùe da smesti”. On jow [kaùe]: —Sila
molitve se moùe uvideti i iz [ùivota] apostola Pavla. Kao sa
krilima, on je obleteo celu vasexenu, ùiveo u tamnicama, bivao
podvrgavan biyevaqu, nosio okove, ùiveo u krvi i nevoxama, iz-
gonio demone, vaskrsavao mrtve, zaustavxao bolesti. U gra$equ
spaseqa xudi on se nije nadao ni na wta reyeno, veç je molitva-
ma ogra$ivao duwu. Nakon znameqa i vaskrsava mrtvih, on je ùu-
rio na molitvu kao na glavni podvig koji ovenyava delo. Jer, mo-
litva daruje i vaskrseqe mrtvih i sve ostalo. Jer, u ùivotu sve-
tih molitva ima dejstvo koje voda ima u drveçu”. On jow [kaùe]:
—Molitva je vinovnica spaseqa, izvor besmrtnosti, nepokole-
biva ograda Crkve, nesavladiva tvr$ava. Ona je strawna za demo-
ne i spasonosna za nas u delu blagoyawça”. On jow [kaùe]: —Za ca-
ricom koja ulazi u grad sledi svako bogatstvo. Sliyno i posle
molitve, koja ulazi u duwu, ulazi i svaka vrlina”. On jow [kaùe]:
—Wta temex znayi za kuçu i molitva znayi za duwu. Usadivwi je
u duwu kao osnovu i koren, marxivo treba nazi$ivati i zdravo-
umxe [naravstvenu yistotu], i staraqe o siromawnima i ispuqava-
qe svih Hristovih zakona”. On jow [kaùe]: —Neugasiva i nepre-
stana svetlost za um i duwu jeste marxiva molitva. Stoga zli
neprijatex naw u um polaùe bezmernu neyistotu pomisli. Sa-
bravwi mnogo toga o yemu nismo ni pomiwxali, on optereçuje
duwu za vreme molitve”. On jow [kaùe]: —Molitva je veliko oruù-
je i velika ograda”. I Bogoslov govori: —Na Boga treba pomiwxa-
ti yewçe negoli disati”. I sveti Isaak kaùe: —Bez neprestane
molitve [yovek] se ne moùe pribliùiti Bogu”. On jow [kaùe]:
—Posle molitvenog truda, polagaqe u um nekog staraqa dovodi do
rasejavaqa misli”. On jow [kaùe]: —Molitva pri kojoj se telo ne
umori i ne skruwi srce liyi na nedonowye iz utrobe. Ona je bez
duwe”. I sveti Lestviynik kaùe: —Po svojoj kakvoti, molitva je
sapostojaqe i jedinstvo yoveka i Bogom. Po svome dejstvu, ona je
odrùavaqe sveta, pomireqe sa Bogom, majka suza - i qihova kçer
u isti mah, umilostivxeqe za grehe, most kojim se prelazi preko
iskuweqa, grudobran koji wtiti od svake muke, razbijaqe de-
monskih napada, sluùba an$ela, hrana svih bestelesnih, buduçe
vesexe, beskonayni podvig, izvor vrlina, uzroynik blagodatnih
darova, nevidxivo napredovaqe, hrana za duwu, ozareqe uma, se-
kira za oyajaqe, potvrda nade, oslobo$eqe od tuge, bogatstvo mo-

298 HILANDARSKI PREVODI

naha, riznica tihovatexa, smaqivaqe gneva, ogledalo duhovnog
napretka, pokazatex duhovnih mera, otkrivay duhovnog staqa,
predskazivay buduçih dobara, predznak veyne slave. Za onoga ko
se istinski moli, molitva je sud Gospodqi, su$eqe pred presto-
lom Qegovim pre Strawnog suda” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Molit-
va je odstraqeqe od vidxivog i nevidxivog sveta”. I sveti Nil
kaùe: —Ukoliko ùeliw da steknew molitvu, odreci se od svega,
te çew sve naslediti”. On jow [kaùe]: —Molitva je usho$eqe uma
Bogu”. On jow [kaùe]: —Molitva je razgovor uma sa Bogom” On jow
[kaùe]: —Hleb je hrana za telo, a vrlina za duwu. Duhovna, pak,
hrana za um jeste molitva”.

O reyenom na sliyan nayin rasu$ujte.
Sada je pogodno vreme da prema nawoj sili newto doliyno
kaùemo o telesnoj hrani, o qenoj meri, koliyini i kakvoti.

30. O telesnoj ishrani, tj. kako tihovatex treba da se hrani
Napisano je: Sine yoveyiji, sa merom jedi hleb svoj i sa me-
rom pij vodu (Jez.4,9-10), tj. prema potrebi, kako bi, buduçi zadovo-
xan i podvizavajuçi se po Bogu, mogao da budew ùiv. Jer, neko od
otaca kaùe da neçew primiti Duha ukoliko ne daw krv. I veli-
ki Pavle kaùe: Nego iznuravam telo svoje i savla$ujem ga, da pro-
povedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor.9,27). I boùanstve-
ni David [kaùe]: Kolena moja iznemogowe od posta, i telo se moje
izmeni jeleja radi (Ps.108,24). I Bogoslov [kaùe]: —Bogu se najviwe
uga$a zlopaçeqem i telesnim liwavaqem radi Qega. Qegovo
yovekoxubxe se najviwe privlayi suzama”. I sveti Isaak [kaùe]:
—Hristos se svagda stara o telu onoga ko se zlopati (tj. radi Qe-
ga trpi telesna liwavaqa), kao wto se majka stara o detetu. On
je uvek blizu qegovog tela” (Sl. 58). On jow [kaùe]: —Pri punom
stomaku nema vi$eqa tajni Boùijih”. On jow [kaùe]: —Oni koji
seju sa suzama primaju pregrwt radosti. Sliyno se radowçu is-
puqavaju i oni koji se zlopate (preduzimaju proizvoxna telesna
liwavaqa) radi Boga”. On jow [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je zagra-
dio ulaz u sebe svakom sladostrawçu, koje nas razdvaja od naweg
Sazdatexa” (Sl. 75).
On jow [kaùe]: —Dugo vreme iskuwavan sa desne i sa leve
strane, viwekratno poznavwi sebe na reyeni nayin, primivwi
bezbrojne udarce protivnika i udostojivwi se tajno velike po-
moçi, ja sam tokom mnogih godina stekao opitnost i po blagoda-
ti Boùijoj u iskustvu saznao sledeçe:
Osnova svega dobrog, povratak duwe iz ropstva neprijate-
xu i put koji vodi ka svetlosti i ùivotu sadrùe se u sledeçim
postupcima: sabiraqu u sebe i svagdawqem postu. Sebi, dakle,
kao pravilo treba postaviti mudro i blagorazumno uzdrùavaqe
stomaka, neishodno prebivaqe na jednom mestu i neprestano
bavxeqe bogomislijem.

DOBROTOXUBXE Ì 299

Otuda dolazi pokornost yula, trezvoumxe, kroçeqe svire-
pih strasti koje se bude u telu, tiwina pomisli, svetli pokreti
misli, revnost za dela vrline, visoke i tanane predstave uma,
suze bez mere koje se toye u svako vreme, seçaqe na smrt, yisto
zdravoumxe udaxeno od svakog mawtaqa koje iskuwava misao,
pronicxivost i dalekovidost, duboka i razliyita shvataqa koja
um postiùe uz pomoç boùanstvenih reyi, unutrawqi pokreti
koji se dewavaju u duwi, razlikovaqe i odvajaqe duhovnog i kod
svetih sila i istinskih vi$eqa i kod ispraznih mawtaqa.

Otuda strah na putevima i stazama koji u moru misli odse-
ca leqost i nerad, plamen revnosti koji poniwtava svaku opas-
nost i prevazilazi svaki strah, plamenost koja prenebregava
svaku ùexu i izgla$uje je iz uma, ujedno dovodeçi do zaborava
svako podseçaqe na prowlost, sloboda istinskog yoveka, duwev-
na radost i vaskrseqe sa Hristom u Carstvu.

Onaj ko zanemari dva navedena postupka neka zna da çe se
owtetiti u svemu wto je reyeno. Wtaviwe, ukoliko prenebregne
reyene dve vrline, on çe uzdrmati i samu osnovu svih vrlina. Za
onoga ko ih se pridrùava i prihvata, one su poyetak i kraj bo-
ùanstvenog delaqa u duwi, te vrata i put ka Hristu. Onaj, pak,
ko ih zapusti i udaxi se od qih, stiçi çe do dva suprotna poro-
ka, tj. telesnog lutaqa i neyasnog stomakouga$aqa. Oni su poye-
tak puta koji je suprotan navedenome, dajuçi u duwi mesto stras-
tima” (Sl. 75).

Na drugom mestu on piwe: —Oni koji su nemarni i slabi u
poyetku podviga upadaju u bojazan i smuçenost ne samo od sliy-
nih borbi, veç i od wuma liwça na drveçu. Qih savla$uje i ma-
la nevoxa, glad u sluyaju oskudice i neznatna nemoç, te se odri-
yu od podviga i vraçaju nazad. Istinski i iskusni podviùnici
se ne prejedaju zexem i povrçem, veç se hrane suvim bixem. Oni
se ne rewavaju da bilo wta okuse pre utvr$enog vremena, te pri
telesnoj iznemoglosti leùe na goloj zemxi. Qihove oyi jedva
gledaju od prekomerne iscrpxenosti tela. Yak i kad su zbog ne-
voxe bliski razdvajaqu sa telom, oni ne dozvoxavaju pobedu nad
sobom, ne napuwtajuçi krepko proizvoxeqe, buduçi da samopri-
nu$avaqe Boga radi i trud radi vrline ùele viwe od privreme-
nog ùivota i spokojstva u qemu. Oni se vesele kad na qih naila-
ze iskuweqa, buduçi da se kroz qih usavrwavaju. U xubavi Hris-
tovoj se ne kolebaju ni usred tewkih napora. Sve dok su u ùivotu
oni plameno ùele da sa hrabrowçu istrajavaju u napadima. Oni
uopwte ne odstupaju buduçi da se kroz qih usavrwavaju” (Sl. 60).

Saglawavajuçi se sa sliynim savetima i pokoravajuçi se
onome ko je rekao: Hodi carskim putem, ne skreçuçi ni desno ni le-
vo (Priy.4,27), mi çemo ti izloùiti sredqi ustav o hrani, koji se
sastoji u sledeçim pravilima:

300 HILANDARSKI PREVODI

31. Kako podviùnik treba da se hrani u ponedexak, sredu i

pe tak
U tri dana sedmice, tj. drugi, yetvrti i westi uvek se dr-

ùi devetke, naime jedi jedanput na dan (u deveti yas [dana, tj. 3
popodne]), uzimajuçi west unci [180 grama] hleba. Suve hrane ne
treba jesti do sitosti, a vode treba piti do tri ili yetiri ya-
we, sledeçi 69. pravilo svetih apostola, kojim se ustanovxuje:
—Ukoliko episkop ili svewtenik ili $akon ili yitalac ili po-
jac ne posti u sredu ili petak i u svetu yetrdesetnicu pred Pas-
hu, neka se svrgne (izuzev u telesnoj nemoçi), a svetovqak neka
bude odluyen”. Post u ponedexak su kasnije ustanovili sveti
oci.

32. Kako on treba da se hrani u utorak i yetvrtak
U dva dana, tj. u utorak i yetvrtak hranu primaj dva puta
dnevno, jeduçi tako$e west unci hleba, neko skromno varivo i
newto suve hrane. Tako$e pij i vina, ukoliko ga upotrebxavaw,
rastvorivwi ga vodom, tri do yetiri yawe. Uveye uzmi tri unce
hleba, newto od suve hrane ili nekog povrça, i vina sa vodom
jednu yawu, ili najviwe dve, kada je velika vruçina.
%e$, uostalom, mnogo potpomaùe suze, koje prati bdeqe,
kao wto govori Lestviynik: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce, a iz
skruwenog srca se izlivaju suze” (Sl. 6). I sveti Isaak kaùe: —Tr-
pi ùe$ Boga radi kako bi te napojio svojom xubavxu”.
Ukoliko i u reyena dva dana radije primiw hranu jednom
dnevno, vrlo dobro çew postupiti s obzirom da je post i uzdrùa-
qe prva vrlina, tj. mati, koren, izvor i osnova svega dobroga. I
jedan od spoxawqih mudraca govori: —Izaberi najboxi ùivot.
Navika çe ga potom uyiniti prijatnim”. A [sveti] Vasilije Veli-
ki [kaùe]: —Smetqe ne postoje ukoliko imamo proizvoxeqe sa
yvrstom rewenowçu”. I jedan drugi bogonosni muù kaùe: —Poye-
tak ploda jeste cvet, a poyetak delatnog ùivota - uzdrùaqe”.
Moùda çe reyeno, kao i ono wto sledi, nekima izgledati
tewko ili yak nemoguçe. Onaj, pak, ko uzme u obzir plod do koga
se dolazi i ko pred oyima bude drùao slavno staqe do koga se
obiyno dolazi, svakako çe ga, uz pomoç Gospoda naweg Isusa
Hrista i svoju revnost prema snazi, smatrati laganim. On çe is-
tinitost reyenoga potvrditi i reyima i delima, utvr$ujuçi qe-
govu laku ostvarivost. I sveti Isaak govori: —Oskudan hleb na
trpezi yistoga yisti duwu koja je okusila od svake strasti… Sa
trpeze onih koji poste i prebivaju u bdequ, trudeçi se u Gospo-
du, uzmi za sebe lek ùivota i probudi svoju duwu iz umrtvxenos-
ti. Jer, me$u qima se nalazi Xubxeni, osveçujuçi qihovu hranu
i goryinu qihove oskudne trpeze pretvarajuçi u svoju neizreci-
vu sladost. Qegovi duhovni i nebeski sluùitexi osequju qih i