Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 151

ne bez razumevaqa. Ukoliko newto izmakne paùqi uma, opet
poyni da yitaw stih. Reyeno ponavxaj sve dok um najzad ne poyne
neodstupno sa paùqom da prati ono wto izgovara jezik. Um je
sposoban i da peva ustima i da se seça na Boga. Reyenome se na-
uyi iz opita. Kada besedi, yovek i razgovara sa nekim i gleda ga

oyima. I onaj ko peva Psalam moùe ustima da peva, a okom uma
da gleda na Boga.

24. Nemoj ostavxati poklone. Preklaqaqem kolena se izo-
braùava pad u greh, premda se podrazumeva i ispovedaqe greha.
Ustajaqe sa kolena predstavxa pokajaqe, sa nagovewtajem obeça-
qa vrlinskog ùivota. Svako kolenoprekloqeqe vrwi sa misle-
nim prizivaqem Hrista kako bi, pripadajuçi Gospodu duwom i
telom, Boga duwa i tela uyinio pomirxivijim prema sebi.

25. Tvoj naporni molitveni podvig çe biti potpomognut
ukoliko mislenu molitvu bude pratilo rukodexe, koje nije mno-
gobriùno. Sva ukazana delaqa, sjediqena sa molitvom (kao oru-
$a) izowtravaju paùqu, progone mrzovoxu, duwi saopwtavaju
mladalayku ùivost i um yine owtrovidnijim i vrelijim za
upraùqavaqe u umnom delaqu.

26. Yim udare u klepalo ti iza$i iz svoje kelije, telesnim
oyima gledajuçi na zemxu, a misao udubxujuçi u seçaqe na Boga.
Uwavwi u hram i dopunivwi yin molitvenika, nemoj jezikom
praznosloviti sa monasima koji stoje blizu, niti umom lutaj po
ispraznostima, nego jezik zanimaj psalmopojaqem, a misao drùi
u molitvi. Po okonyaqu bogosluùeqa idi u svoju keliju i poyni
da yiniw ono wto je odre$eno tvojim kelijnim pravilom.

27. Dowavwi u trpezu, nemoj da gledaw bratska sledovaqa,
niti da razbijaw duwu svoju lowim posmatraqima. Gledaj samo
na ono wto je stavxeno pred tebe i telu pruùi hranu, sluhu -
sluwaqe onoga wto se yita, a duwi – molitvu, kako bi, hraneçi
se telom i duhom, svecelo zablagodario Onome koji na dobro is-
puqava tvoje ùexe. Ustavwi, skromno i çuteçi u$i u svoju keli-
ju, kao trudoxubiva pyela rado se hvatajuçi za trud svojih dobrih
dela.

Ukoliko newto radiw zajedno sa bratijom, neka tvoje ruke
rade, usta çute, a um se seça Boga. Ukoliko se neko da na prazno-
slovxe, ti ustani i uyini poklon kako bi presekao nepriliyni
postupak.

28. Odgoni pomisli i nemoj im dozvoxavati da ti pro$u
kroz srce, te da se zadrùe u qemu. Zadrùavaqe strasnih pomisli
oùivxuje strasti i umrtvxuje um. Stoga, yim se pribliùe, pri
prvoj pojavi u umu, ti poùuri da ih poraziw strelom molitve.
Ukoliko budu navaxivale, udarajuçi na vrata paùqe i smuçuju-
çi misao, znaj da çe dobiti potkrepxeqe od sakrivene ùexe, ko-
ja prethodi qihovom napadu. One uznemiravaju i dosa$uju duwi

152 HILANDARSKI PREVODI

stoga wto kao da polaùu pravo na qu, s obzirom da se u qoj veç
pokrenulo proizvoxeqe. U reyenom sluyaju qih treba predavati
izrugivaqu kroz ispovest. Jer, zle pomisli se okreçu u bekstvo
yim budu objavxene. Pri pojavi svetlosti nestaje tama. I pred
svetlowçu ispovesti iwyezavaju strasne pomisli, koje i same je-
su tama. Recimo, pomisli tawtine i pohotna strast se odmah
progone stidom pri ispovesti i zlopaçeqem pri nowequ epiti-
mije, koja je dobijena zbog qih. Potom veç svakovrsne pomisli
brzo beùe sa stidom, nawavwi misao slobodnom od strasti i za-
uzetom neprestanom skruwenom molitvom.

29. Ukoliko podviùnik (i pored napora da [molitvom]
preseye pomisli koje ga smuçuju, i premda ih na vreme odseca i
uniwtava qihovo yesto pojavxivaqe) nije u staqu da ih se sa-
svim oslobodi znayi da sam neguje qihove uzroke, tj. telesni po-
koj i svetsko yastoxubxe, zbog kojih ne ùuri da ih ispoveda. On
nema pokoja stoga wto u sebi drùi ono wto neprijatexima daje
pravo da ratuju protiv qega. Moùe li onaj ko je oteo tu$e stvari
biti slobodan od uznemiravaqa od strane onoga kome ih je oteo?
I moùe li on, ne vraçajuçi ono wto zlo zadrùava, oyekivati
slobodu od svojih suparnika? Me$utim, ukoliko se podviùnik
ukrepi u seçaqu na Boga, te zavoli uniùeqe i zlopaçeqe tela,
ispovedivwi svoje misli ne bojeçi se stida, neprijatexi çe se
odmah udaxiti. Postavwi slobodna, misao çe drùati nepresta-
nu molitvu i neprekidno umozreqe Boùanstvenog.

30. Svako podozreqe koje se podiùe u srcu protiv nekoga
odmah odsecaj, buduçi da razara mir i xubav. Svaku nevoxu koja
dolazi spoxa hrabro prihvataj stoga wto ti daje povod za spaso-
nosno trpxeqe, za koje çe ti na nebesima biti darovani pokoj i
uteha.

31. Na reyeni nayin provodeçi svoje dane ti çew blago-
duwno proùiveti sadawqi ùivot, ispuqujuçi se blaùenom na-
dom. Po smrti çew se sa smelowçu prestaviti odavde i naseliti
u mesta pokoja, koja ti je Gospod pripremio kao uzdarje za ovdaw-
qe napore tvoje. I ti çew sacarovati uz Qega. Qemu priliyi
svaka slava, yast i pokloqeqe sa bespoyetnim Qegovim Ocem i
Svesvetim i Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada i
uvek i u vekove vekova. Amin.

DRUGIH DEVET POGLAVXA

1. Udaxujuçi se od spoxawqeg i sabirajuçi se unutra, um
se vraça samome sebi i sjediquje sa svojom prirodnom mislenom
reyju. Tom reyju, koja mu je sapostojeça, on se hvata za molitvu.
Molitvom, pak, ushodi ka poznaqu Boga sa svom xubavnom silom

DOBROTOXUBXE Ì 153

i srdaynim raspoloùeqem. I pohota tela odlazi, svako slasto-
xubivo oseçaqe prestaje i lepote zemaxske viwe nisu prijatne.
Ostavivwi iza sebe sve u telu i ono wto je oko tela, duwa ide za
krasotom Hristovom, hodeçi yasnim delima i yistom miwxu i
pojuçi: Privedowe se Caru devojke za qom (Ps.44,15). Ona Hrista
predstavxa i gleda pred sobom, po reyi proroka: Provi$am Gospo-
da preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8). Ona se
prilepxuje uz Hrista xubavxu i uzvikuje: Oyi su moje svagda ka
Gospodu (Ps.24,15). Ona sa Hristom besedi yistom molitvom, qome
ga nasla$ujuçi i radujuçi, te govori: Qemu çe mio biti razgovor
moj, i ja çu se radovati Gospodu (svome) (Ps.103,34). Primajuçi mo-
litvenu besedu, buduçi voxen i imenovan i moxen za pomoç, Bog
duwi dariva neizrecivu radost. I duwa, seçajuçi se Boga u mo-
litvenoj besedi, stiye radost u Gospodu, govoreçi sa prorokom:
Setih se Boga, i obradovah se (Ps.76,4).

2. Yuvaj yula i isuwiçew nasla$ivaqe yulnim. Beùi od
mislenih mawtaqa o yulnim sladostima i isuwiçew slastoxub-
xe pomisli. Um koji ostaje bez mawtaqa s obzirom da ne prima
utiske i izmene ni od slasnih predmeta, ni od pohotnih pomis-
li, istrajava u yistoj prostoti. Nalazeçi se iznad yulnih i mis-
lenih stvari, on Bogu uznosi svoju misao. On samo ime Gospoda
priziva u dubini srca pri neprestanom seçaqu, kao dete u odno-
su na oca. Sazdan rukom Boùijom iz praha zemaxskog, Adam posta
duwa ùiva dahom Boùijim. I um, vrlinama presazdan, biva iz-
meqen boùanstvenom izmenom, yesto prizivajuçi Gospoda sa
yistom miwxu i vrelim raspoloùeqem, buduçi oùivxen i obo-
ùen poznaqem i xubavxu prema Bogu.

3. Ukoliko istupiw iz pohote za zemaxskim stvarima kroz
neprestanu srdaynu molitvu, ukoliko kao nekim snom poyinew
od pomiwxaqa na sve wto je posle Boga i svecelo se utvrdiw je-
dino na seçaqu na Boga, u tebi çe se, kao neka pomoçnica, sazda-
ti xubav Boùija. Jer, srdayni vapaj, koji se ra$a iz molitve, is-
tiye Boùanstvenu xubav, koja opet um pobu$uje na otkrivaqe
skrivenih stvari. I um, uskla$en xubavxu, postaje plodotvoran
mudrowçu, yijim dejstvom saopwtava divne stvari. Jer, Bog Slo-
vo, koji se srdayno imenuje u molitvenom prizivaqu, uzima raz-
um, kao rebro, i daruje poznaqe. Qegovo mesto ispuqujuçi dob-
rim raspoloùeqem, On dariva vrlinu, sazdaje svetlotvornu xu-
bav i privodi je ka vansebnom umu, koji spava i poyiva od svake
zemaxske pohote. Reyena xubav jeste druga pomoçnica uma, koji
je poyinuo od nerazumne pristrasnosti prema yulnim stvarima,
pobu$ujuçi ga ka reyima mudrosti. Gledajuçi iz qe i nasla$uju-
çi se qom, um u opwirnoj reyi drugima obelodaquje skrivena ra-
spoloùeqa vrlina i nevidxiva dejstva razuma.

154 HILANDARSKI PREVODI

4. Iza$i iz svega yulnog i ostavi zakon tela, te çe se du-
hovni zakon napisati u srcu tvom. Onaj ko po duhu hodi ne yini
telesnu pohotu, kao wto kaùe apostol (Gal.5,16). I onaj ko izlazi
iz yula i yulnoga, tj. iz tela i sveta u stvari dospeva u staqe ho-
$eqa duhom i duhovnog razmiwxaqa. Reyeno ti moùew razumeti
iz onoga wto je Bog yinio Adamu pre neposluwnosti.

5. Onaj ko se podvizava u yuvaqu zapovesti i prebiva u ra-
ju molitve, neprestanim seçaqem na Boga stojeçi pred Qim, od-
straquje od sebe slastoxubiva dejstva tela, sve yulne pokrete i
sve predstave yulnih stvari iz misli, umrtvxujuçi strasti i
greh i postajuçi priyesnik boùanstvenog ùivota. Onaj ko spava
postaje sliyan mrtvacu, premda je ùiv: po telu kao da je mrtav, a
po dejstvima duwe je ùiv. I onaj ko prebiva u duhu kao da je mr-
tav za telo i svet, dok je razmiwxaqem duha ùiv.

6. Ukoliko shvataw wta pevaw, steçi çew poznaqe. Od
poznaqa se stiye svest ili savest (u odnosu na poznato). Od sa-
vesti niye vrweqe poznatog na delu, a od qega raste plod opit-
nog poznaqa. Opitno poznaqe uzvodi ka istinskom umozrequ, od
koga zasijava mudrost, koja svetlozarnim reyima blagodati ispu-
qava misleni vazduh i onima koji su napoxe objawqava skrive-
no.

7. Najpre um iwte i nalazi, a potom se sjediquje sa na$e-
nim. Iskaqe on vrwi razumom, a sjediqeqe xubavxu. Iskaqe
razumom biva radi istine, a sjediqeqe xubavxu radi dobra.

8. Onaj ko stoji iznad tekuçe prirode stvari i ko je tu$ po-
hoti prema prolaznim stvarima ne gleda na doqe i ne ùeli ze-
maxske lepote. On otvorenim oyima gleda na gorqe, gledajuçi
gorqe lepote i postavxajuçi sebi za cix okuwaqe yistog bla-
ùenstva. Nebesa su zakxuyana za onoga ko gleda samo na vewtas-
tvena dobra zemxe i ko je sklon jedino ka telesnim zadovoxstvi-
ma, s obzirom da ima pomrayene mislene oyi. Onaj, pak, ko prezi-
re doqe i od qega odvraça pogled, ima um podignut gore i vidi
slavu veynih dobara, te dostiùe svetlozarnost koja je obeçana
svetima. On prima xubav Boùiju, koja na qega odozgo silazi, po-
stajuçi hram Duha Svetoga. On yezne za Boùanstvenim, buduçi
upravxan Duhom Boùijim, te se udostojava usinovxeqa. I Bog
pokazuje blagovoxeqe prema qemu, s obzirom da se trudi da mu
ugodi. Jer, koje vodi Duh Boùiji oni su sinovi Boùiji (Rim.8,14).

9. Nemoj ostavxati molitvu pod izgovorom nemoçi yak ni
na jedan dan, sve dok ima daha u tebi, sluwajuçi reyi apostola:
Kada sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Radeçi na reyeni na-
yin steçi çew veliku korist. I molitva çe te ubrzo podiçi uz
sadejstvo blagodati. Jer, gde je uteha Duha, nemoç i mrzovoxa iw-
yezavaju.

DOBROTOXUBXE Ì 155

SVETI GRIGORIJE SINAIT

Kratko svedoyanstvo o qemu

Sveti otac naw Grigorije je postriùen u monawtvo na Sinajskoj go-
ri, usled yega je i nazvan Sinait. On je bio u punoj snazi za carovaqa An-
dronika Paleologa, oko 1300. godine. Dowavwi na Atonsku Goru i obiwav-
wi manastire i tihovatexna mesta, on je nawao mnoge oce koji behu ukra-
weni poznaqem i yistotom naravi, premda su bili revnitexi delatnog ùi-
vota. O yuvaqu, pak, uma, tihovaqu i zrequ oni malo zna$ahu - yak im ni
ime nisu shvatali.

On je u skitu Magula, nasuprot manastira Filoteja, sreo samo troji-
cu (Isaiju, Kornilija i Makarija) koji su se unekoliko bavili umozreqem.
Videçi [opisano staqe ], on se razgoreo revnowçu i poyeo da poduyava trezvoum-
xu, yuvaqu uma i umnoj molitvi ne samo tihovatexe, koji ùivxahu usamxe-
no, nego i opwteùitexnike. Wtaviwe, on je u predelima Makedonije uspo-
stavio tri velike lavre. Obilazeçi mnoga mesta i eparhije, on je svojim bo-
ùanstvenim uyeqem sve uyio delaqu umne neprestane molitve. Na reyeni
nayin on je obratio mnoge grewnike, od nedostojnih uyinivwi ih dostojni-
ma, postavwi vinovnik qihovog spaseqa. Qegov ùivot je detaxno opisao
Kalistos, sveti patrijarh carigradski, qegov uyenik. Za vreme ùivota on
je smatran opwtim uyitexem svewtenog trezvoumxa. I po qegovoj smrti
qegova dela koja predlaùemo rukovode ka qemu. U qima se prekrasno kao ru-
kovodstvo izobraùava delatni nayin umnosrdayne molitve. On pouyava dob-
roj naravi i borbi sa strastima, te dobro objawqava znake prelesti i znake
blagodati. Stoga su qegova dela korisna i poyetnicima, i naprednima i sa-
vrwenima. Duhovno bogatstvo koje je u qima sakriveno naçi çe onaj ko ih
neçe yitati samo iz znatiùexe, te çe se obradovati zaista neizrecivom ra-
dowçu. On je skonyao 1360. godine, a spomen mu se vrwi 8. avgusta.

156 HILANDARSKI PREVODI

SVETI GRIRORIJE SINAIT

POGLAVXA O ZAPOVESTIMA I DOGMATIMA, OPOMENA-

MA I OBE+AQIMA, POMISLIMA, STRASTIMA I VRLI-

NAMA, TIHOVAQU I MOLITVI

1. Istinski slovesan ili pridodan (kao wto bewe na po-
yetku), [yovek] ne moùe da postane ukoliko ne stekne yistotu i
bestrawçe. Prva bewe oduzeta zbog beslovesnih yulnih naklo-
nosti, a drugo zbog - iskvarenog staqa tela.

2. Po prirodi slovesni su samo oni koji su se pokazali sve-
ti kroz sticaqe yistote. Od mudrih u reyi niko nije imao yistu
slovesnost stoga wto su je od ro$eqa kvarili (nepriliynim) po-
mislima. Vewtastveni i priyxivi duh mudrosti ovoga veka
znalcima podnosi reyi, a neobrazovanima - pomisli. On se u qi-
ma nastaquje, liwivwi ih liynosne mudrosti i umozreqa, te
nepodexenog i jediniynog poznaqa.

3. Pod poznaqem istine treba da shvatiw naroyito oseça-
qe blagodati. Ostala poznaqa treba nazivati projavxivaqem
qenog poimaqa i ukazivaqa na qene predmete.

4. Blagodat se gubi zbog neverja i nemara, a stiye kroz veru
i revnost. Oni [koji je stiyu] kreçu se napred, a oni [koji je gube] sa-
svim se vraçaju unazad.

5. Upasti u umnu neosetxivost isto je wto i biti mrtav.
Biti slep umom isto je wto i ne videti telesnim oyima. Jer, pr-
vi se liwio ùivotodejstvene sile, a drugi - boùanstvene svet-
losti, koja yini da se vidi i da se bude vi$en.

6. Silu i mudrost samo malobrojni dobijaju od Boga. Jedna
uyestvuje u boùanstvenim dobrima, a druga ih projavxuje. Reyeno
uyewçe i predavaqe drugima zaista je boùanstveno delo, koje
prevazilazi xudske snage.

7. Istinsko svetiliwte jow pre buduçeg ùivota jeste srce
bez pomisli, u kome deluje Duh. Jer, u qemu se sve vrwi i govori
duhovno. Onaj ko nije stekao reyeno, predstavxa kamen koji je po-
godan da zidaqe boùanstvenog hrama, ali nije hram i svewteno-
delatex Duha.

8. Yovek je stvoren netruleùan, tj. bez ùivotnih sokova,
kakav çe i vaskrsnuti. Me$utim, on nije stvoren kao neprome-
qiv, ali ni kao promeqiv. On je zapravo imao silu da se prema
ùexi promeni ili ne promeni. Hteqe, pak, nije u staqu da pri-

DOBROTOXUBXE Ì 157

rodi saopwti potpunu nepromeqivost. Ona çe biti nagrada bu-
duçeg nepromeqivog oboùeqa.

9. Truleùnost je porod tela. Jesti hranu i izbacivati ne-
potrebno, gordo drùati glavu i spavati leùeçi po prirodi pri-
pada zverima i stoci. Kroz neposluwnost i mi smo postali kao
stoka, otpavwi od bogopodobnih dobara, koja nam behu svojstvena.
Od slovesnih mi smo postali skotski, i od boùanstvenih - zvero-
podobni.

10. Raj je dvojak - yulni i misleni, tj. Edemski i blagodat-
ni. Edem je vrlo visoko mesto, doseùuçe do treçeg neba, kao wto
saopwtavaju oni koji ga opisuju, u kome je Bog posadio mirisno
rastiqe svake vrste. On nije potpuno netruleùan, ni sasvim
truleùan. Postavxen izme$u truleùnosti i netruleùnosti, on
svagda izobiluje i zrelim i nezrelim plodovima i cveçem. Zre-
lo drveçe i plodovi koji padaju na zemxu ne izdaju smrad tru-
leùnosti, kao drveçe ovog sveta, veç postaju mirisno zemxiwte.
Reyeno se dewava zbog preizobixa blagodati osveçeqa, koje je u
qemu svagda prisutno. Raj preseca reka okean kojoj je naloùeno
da ga stalno navodqava. Ona izvire iz qega, deleçi se na yetiri
druge reke, koje tekuçi vuku zemxu i palo liwçe i donose ih u
oblast Indije i Etiopije. U reyenoj oblasti sjediquju se dve re-
ke, Fison i Geon, yesto preplavxujuçi poxa. Potom se opet raz-
dvajaju, pri yemu jedna natapa livijsku, a druga egipatsku zemxu.

11. Postojeça tvorevina, kao wto govore, u poyetku nije

stvorena kao truleùna, tj. nepostojana. Ona se po Pismu pokori-
la ispraznosti, tj. yoveku, ne od svoje voxe, tj. ne hoteçi, nego zbog
Onoga koji je pokori, sa nadom obnovxeqa Adama, koji se podvrgao
truleùnosti (Rim.8,20). I Onaj ko je obnovio i osvetio Adama
(premda mu je u privremenom ùivotu telo jow truleùno), obno-
vio je i tvorevinu (iako je od truleùnosti jow nije izbavio).
Izbavxeqe tvorevine od truleùnosti neki razumeju kao izmenu

u boxe staqe, a neki kao savrwenu promenu yulnoga. Pismo svag-
da, pak, uobiyava da tewke stvari posvedoyuje preko jednostav-
nih i prostih.

12. Oni koji primaju blagodat kao da zayiqu i postaju
trudni Duhom. Me$utim, dewava se da oni izbace boùanstveno
seme usled pada ili stoga wto postaju kao udovice u odnosu na
Boga usled opwteqa sa neprijatexem, koji se krije u qima. Bla-
godat napuwta [yoveka] zbog dejstva strasti (zbog nasla$ivaqa
strasnim pokretima). Yovek je se, pak, potpuno liwava zbog yi-
qeqa grehova. Strastoxubiva i grehoxubiva duwa se liwava
blagodati, izbacuje je i postaje udovica, pretvarajuçi se u sta-
niwte strasti, da ne kaùemo - demona i u sadawqem i u buduçem
veku.

158 HILANDARSKI PREVODI

13. Gnev se ukroçuje i pretvara u pitomost ponajviwe
hrabrowçu i milostivowçu. One kao opsadna oru$a savla$uju
spoxawqe i unutrawqe neprijatexe.

14. Mnogima od onih koji vrwe zapovesti izgleda da idu
po putu, premda nisu stigli do grada i premda ostaju izvan. Oni,
naime, bescixno obavxaju svoje putovaqe, pogrewno hodeçi u
bespuça, skreçuçi sa pravog carskog puta, tj. upuwtajuçi se u po-
roke koji su pored vrlina na pravom carskom putu. Jer, istinsko
ispuqavaqe zapovesti ne trpi ni nedostatak, ni suviwak, veç
zahteva bogougodni cix, tj. ispuqavaqe jedino Boùije voxe u
svemu. Ukoliko se ne radi o reyenome, trud je uzaludan, s obzirom
da se ne ide po pravim stazama Boùijim. Pri svakom delu i qe-
govom obavxaqu neophodno je da postoji reyeni cix.

15. Na svom putu, tj. u srcu iwti Gospoda kroz ispuqavaqe
zapovesti. Yuvwi kako Jovan vapije u pustiqi, svima zapoveda-
juçi da pripreme put i poravne staze (Mk.1,3), shvati da govori o
zapovestima i srcima i delaqu. Jer, nije moguçe içi pravim pu-
tem zapovesti i besprekornog delaqa bez srdayne ispravnosti.

16. Yuvwi da se u Pismu proroykim glasom saopwtava:
Wtap tvoj i palica tvoja (Ps.22,5), znaj da se govori o sudu i pro-
mislu, ili o psalmopojaqu i molitvi u naravstvenom smislu.
Jer, kad nam sudi Gospod wtapom karaqa (pouke), kara nas da bis-
mo se (nauyili) obraçequ (1.Kor.11,32). I kada sami karamo one ko-
ji ustaju na nas wtapom hrabrog psalmopojaqa, mi se utvr$ujemo
u molitvi. Imajuçi, dakle, wtap i palicu u ruci delatnog uma,
nemojmo prestati da karamo i sebe i druge, sve dok ne dospemo
pod promisao (tj. ne predamo se Qemu), kako bismo izbegli i sa-
dawqi i dolazeçi sud.

17. U skladu sa zapovewçu svemu treba pretpostavxati
sveobuhvatnu zapovest, tj. seçaqe na Boga: Seçaj se Gospoda Boga
svoga svagda (Pon.8,18). Jer, mi se moùemo sayuvati onim wto je
suprotno onome zbog yega ginemo. Jer, zaboravnost je otpoyetka
izbrisala seçaqe Boga i mrakom pokrila zapovesti, ogoxujuçi
nas od svakog dobra.

18. Podviùnici preko dve zapovesti dolaze u drevno do-
stojanstvo, naime kroz posluwnost i post. Jer, kroz dela koja su
im suprotna u rod smrtnika je uwlo svako zlo. Ipak, oni koji sa
posluwnowçu drùe zapovesti brùe ushode Bogu, negoli oni koji
se sluùe postom i molitvom. Posluwnost je priliynija, opet,
poyetnicima, a post - sredqima, tj. znalcima i hrabrima. Ipak,
sayuvati pravu posluwnost Bogu pri ispuqavaqu zapovesti u
svemu jeste udeo samo malobrojnih, s obzirom da predstavxa veo-
ma tewko delo samo najhrabrijih.

19. Zakon Duha ùivota, o kome govori apostol (Rim.8,2), dej-
stvuje i govori u srcu. Napisani, pak, [zakon] deluje u telu. Prvi

DOBROTOXUBXE Ì 159

osloba$a um od zakona greha i smrti, a drugi ga neprimetno yini
farisejem [licemerem], tj. ostavxa da telesno shvata i ispuqava
zakon i hodi u zapovestima iz pokaznosti (Mt.23,5).

20. Sklop koji se sastavxa i povezuje duhom (Ef.4,16) ispu-
qavaqem zapovesti na delu, predstavxa, kaùu, yoveka kao savr-
wenog ili jow nesavrwenog, sudeçi po napredovaqu. Dela po za-
povestima jesu telo, vrline (kao oblikovana unutrawqa raspo-
loùeqa) - kosti, a blagodat - duwa koja oùivxava, pobu$uje i po-
maùe telo u vrwequ zapovesti. Nemarnost ili revnost u uzras-
taqu u Hristu, yoveka pokazuje ili mladencem, ili savrwenim i
u sadawqem i u buduçem veku.

21. Onaj ko ùeli da uveça —telo” zapovesti treba da se tru-
di da stekne slovesno i nelaùno mleko majyinske blagodati. Jer,
qome se doji svako ko ùeli i iwte da uzrasta uzrastom u Hristu.
[Boùanstvena] mudrost kao toplinu iz svojih grudi daje mleko na
uzrastaqe, dok savrwenima daje svoju radost kao hraqivi med na
oyiwçeqe. Med i mleko su pod jezikom tvojim (Pes.4,11), peva se u

Pesmi nad pesmama. Solomon je mlekom oznayio hraqivu i uzras-
tajuçu silu Duha, a medom - Qegovu oyiwçujuçu silu. I veliki
apostol, ukazujuçi na razliyitost dejstava Duha, govori: Kao ma-
lu decu mlekom vas napojih a ne jelom (1.Kor.3,1-2).

22. Onaj ko ùeli da shvati smisao zapovesti bez qihovog
ispuqavaqa, tj. jedino kroz uyeqe i yitaqe, liyi na yoveka koji
zamiwxa senku umesto istine. Jer, shvataqe istine jeste udeo
onih koji su postali qeni sudeonici (okusivwi je u ùivotu).
Oni koji ne sudeluju u qoj i koji nisu posveçeni u qu, pokuwava-
ju da je shvate i pocrpu iz —lude” [svetske] mudrosti. Qih je apos-
tol nazvao duwevnima, tj. onima koji ne primaju ono wto je od
Duha (1.Kor.2,14), premda se veliyaju poznaqem istine.

23. Yulno oko gleda na slova i iz qih prima yulna shvata-
qa. I um, ukoliko se oyisti i do$e u drevno dostojanstvo, gleda
Boga i od Qega prima boùanstvena shvataqa. Umesto kqige, on
ima Duha, umesto pera - razum i jezik (jezik je moj trska - Ps.44,2),
umesto mastila - svetlost. Pogruùavajuçi razum u svetlost i sa-
yiqavajuçi ga od svetlosti, on Duhom piwe reyi u yistim srci-
ma sluwalaca. I on poznaje proroyku izreku: I biçe svi (verni)
nauyeni od Boga, i: Bog Duhom nauyava xude znaqu (Is.54,13; Ps.
93,10).

24. Zakon zapovesti treba da razumew kao neposrednu veru
koja projavxuje svoje dejstvo u srcu. Jer, iz qe izvire svaka zapo-
vest i vrwi se prosveçeqe duwa. Plodovi istinske i delatne
vere jesu uzdrùaqe, xubav i cix, tj. bogodarovano smireqe, kao
poyelo i utvr$eqe xubavi.

160 HILANDARSKI PREVODI

25. Prava slava [uyeqe] jeste istinsko poznaqe vidxivih i
nevidxivih stvari, tj. yulnih sa jedne i mislenih, slovesnih,
umnih i boùanstvenih - sa druge strane.

26. Uslov Pravoslavxa jeste yisto vi$eqe i poznaqe dva
uyeqa vere, tj. Trojice i Dve. Trojicu treba zreti i poznati ne-
sliveno i nerazdexivo u Jedinici, kao i dve prirode u Hristu, u
jednom Licu. Treba, dakle, ispovedati i poznavati Jedinog Sina
i pre Ovaploçeqa i posle Ovaploçeqa u dve prirode, proslav-
xaqog u dve neslivene voxe - Boùanskoj i yoveyanskoj.

27. Ro$enost, nero$enost i isho$eqe su tri neizmeqiva i
nepromeqiva svojstva Lica Presvete Trojice, koja treba blago-
yastivo ispovedati: Nero$enog i Bespoyetnog Oca, Ro$enog i
Sabespoyetnog Sina i Saveynog Duha Svetoga, koji od Oca isho-
di i koji se Sinom predaje, kao wto govori sveti Damaskin.

28. Jedina blagodatna ùiva i dejstvena vera u Hristu sa
ispuqavaqem zapovesti u Duhu privela bi ka spasequ kad bismo
je yuvali na delu, ne pretpostavxajuçi joj mrtvu i nedejstvenu
veru. Vernome je dovoxno da u sebe poloùi obraz vere i da uspo-
stavi ùivot po dejstvenoj veri u Hristu. Me$utim, sada neukost
blagoyastive uyi mrtvoj i neosetxivoj veri na reyima, a ne bla-
godatnoj veri.

29. Trojica je jednostavna Jedinica, buduçi da je beska-
kvotna [tj. bez osobina] i neslivena. Ona je Trojica u Jedinici. Je-
dan Triipostasni Bog u sebi ima u potpunosti proùimajuçe ne-
slivene Ipostasi [Lica].

30. Bog se u svemu triipostasno poznaje i imenuje. On sve
drùi i o svemu promiwxa kroz Sina u Duhu Svetom. I ni jedan
od Qih, ma gde bio pomenut, ne imenuje se i ne misli se izvan
ili zasebno u odnosu na druge.

31. U yoveku postoji um, slovo i duh. Um ne biva bez slova,
niti slovo bez duha, veç su svagda i jedan u drugom i sami u sebi.
Um govori posredstvom slova i slovo se projavxuje posredstvom
duha. Po reyenome primeru yovek nosi slabi obraz neizrecive i
nayeloobrazne Trojice, pokazujuçi svoju sazdanost po obrazu Bo-
ùijem.

32. Um je Otac, Slovo - Sin, a Duh Sveti - Duh, kao wto uye
bogonosni oci, izlaùuçi dogmatsko uyeqe o Nadsuwnoj i Nat-
prirodnoj Svetoj Trojici i Jednom Bogu u Tri Lica i predajuçi

nam istinsku veru i sidro nade. Znati jedinog Boga, po Pismu,
jeste koren besmrtnosti, a poznavati silu Triipostasne Jedini-
ce jeste potpuna pravednost. U reyenom smislu se moùe shvati-
ti i jevan$elsko slovo: A ovo je veyni ùivot da poznaju tebe jedno-
ga istinitoga Boga u Tri Ipostasi i koga si poslao Isusa Hrista
u dve prirode i voxe (Jn.17,3).

DOBROTOXUBXE Ì 161

33. Muke su razliyite, kao uostalom i nagrade dobara. Mu-

ke su sve u adu, po reyi Pisma, u tamnoj i mraynoj zemxi, u zemxi
tame veyne (Jov 10,22), gde grewnici ùive pre suda i gde çe se
vratiti po izricaqu [posledqeg Boùijeg] opredexeqa. Jer, reyi

Pisma: Neka se povrate grewnici u ad (Ps.9,18), i: Smrt çe ih napa-
sati (Ps.48,15) upravo i znaye konaynu presudu i veynu osudu.

34. Ogaq, tama, crv, tartar odgovaraju svakovrsnom slado-
strawçu, sveobuhvatnoj tami neznaqa, neutoxivoj ùexi za zado-
voxstvima, smradu smrdxivog greha. Kao zayeci i uzorci adskih
muka, oni veç ovde poyiqu da deluju u duwama grewnika, ukore-
nivwi se dugom navikom.

35. Strasne navike su zalog adskih muka, kao wto su stvar-
ne vrline zalog Carstva nebeskog. Treba shvatati i nazivati
[dobrim delima] dejstva po zapovestima, a vrlinama - navikom [uko-
reqena dobra raspoloùeqa]. Sliyno se i grehovna dela nazivaju na-
vikom.

36. Buduçe nagrade i kazne su podjednako [veyne], premda
nekima izgleda drugayije. Jednima çe boùanstvena pravda dati
veyni ùivot, a drugima - veynu muku. I jedni i drugi, i dobri i
zli, koji su proùiveli ovaj vek, nagradu dobijaju po delima. Ko-
liyina i kakvota nagrade çe se opredeliti vrlinama ili stras-
tima, koje su se navikom ukorenile.

37. Ogqena jezera su sladostrasne duwe u kojima, kao u
smrdxivom blatu, smrad strasti hrani neuspavxivog crva neuz-
drùaqa, nezadrùiva pohota tela - zmije, zle pohote - ùabe i pi-
javice, a skverne i pogubne pomisli - demone. Reyeno staqe veç
odavde poprima zalog tamowqeg muyeqa.

38. Zalog buduçih muka je skriveno prisutan u duwama
grewnika. I zalog buduçih dobara je prisutan u srcima praved-
nika, dejstvujuçi duhovno i duhovno se oprobavajuçi. Jer, Car-
stvo nebesko jeste vrlinski ùivot, kao wto je adsko muyeqe -
strasne navike.

39. Dolazeça noç je, po reyi Gospodqoj, buduça tama, u kojoj
niko ne moùe raditi (Jn.9,4). Po drugom tumayequ radi se o anti-
hristu, koji jeste i imenuje se noç i tama. U naravstvenom smi-
slu radi se o posvednevnom nemaru, koji, kao mrayna noç, ubija
duwu koja se nalazi u snu neosetxivosti. Noç yini da svi spava-
ju, predstavxajuçi obraz umrtvxenosti u smrti. I noç buduçe ta-
me yini grewnike mrtvima i neosetxivima, opijene bolom.

40. Sud ovoga sveta jeste neverje neyastivih, po jevan$el-
skoj reyi: A koji ne veruje veç je osu$en (Jn.3,18). Postoji i ustroj-
stvo suda promisla Boùijeg kroz nevoxe radi presecaqa grew-
nog ùivota i obraçeqa [ka dobrom ùivotu]. Postoji i stremxeqe
xudskih namera prema delaqu dobra ili zla, po psalamskom:
Otu$iwe se grewnici od materice (Ps.57,4). Pravedni sud Boùiji

162 HILANDARSKI PREVODI

deluje u skladu sa neverjem, vaspitavaqem i delaqem svakog yo-
veka. On jedne miluje, a druge kaùqava, jedne uvenyava, a druge
waxe u ad. Jer, jedni su potpuno neyastivi, a drugi verni ali
nemarni, usled yega se kaùqavaju sa yovekoxubxem. Posledqi su
postali savrweni ili u vrlini ili u zloçi, dobijajuçi odgova-
rajuçu nagradu.

41. Ukoliko xudska priroda ne bude Duhom sayuvana nepo-
royna i yista kao wto priliyi, jedno telo i duh u Hristu u bu-
duçnosti neçe moçi skladno da se ustroje. Jer, za sveobuhvatnu i
sveujediqujuçu silu Duha je neobiyno da stari plawt strasti
priwiva za novi hiton blagodati.

42. Ravnoyawçe sa Hristom usled uobliyeqa u Qemu ima-
çe onaj ko je na dar primio obnovxeqe duha i ko ga je sayuvao, ne-
izrecivo se udostojavajuçi oboùeqa. A onamo niko neçe biti sa
Hristom ili Qegov ud ukoliko ovde nije postao sudeonik blago-
dati i ukoliko, prema apostolu, u sebi nije stekao uobliyeqe zna-
qa i istine (Rim.2,20).

43. Carstvo nebesko je sliyno bogosazdanom watoru. I ono
çe, kao i Mojsijev, u buduçem veku imati dve zavese. U prvi wa-
tor çe uçi samo svewtenici blagodati, a u drugi, koji je misle-
ni - oni koji su stupili u primrak bogoslovxa, trojiyno svewte-
nosluùeçi, tj. umom, slovom i duhom, kao savrweni svewtenici.
Oni imaju Isusa kao Obredonayelnika i prvog Svewtenonayel-
nika pred Trojicom, u watoru koji je sayinio sam Hristos, u koji
ulaùahu i primahu Qegova bogata obasjaqa.

44. Spasitex je mnogim obitexima nazvao razliyite ste-
pene usho$eqa i napredovaqa tamowqeg staqa. Carstvo je jedno,
ali u sebi ima razlike kao od zemxe do neba s obzirom na vrlinu,
poznaqe i meru oboùeqa. Boùanstveni apostol govori: Druga je
slava sunca, a druga slava meseca, i druga je slava zvezda; jer se zve-
zda od zvezde razlikuje u slavi (1.Kor.15,41), premda sve sijaju na bo-
ùanstvenom svodu.

45. Sabesednik an$ela i gotovo bestelesan i netruleùan
postaje onaj ko je svoj um oyistio suzama, vaskrsnuvwi veç ovde
duwu svoju silom Duha i telo reyju uyinivwi svetlovidnim i og-
qenom statuom boùanstvene lepote, premda je po prirodi zapra-
vo zemxani kip. Jer, netruleùnost tela jeste odbacivaqe sokova
i debxine [ploti].

46. Zemaxsko telo çe biti netruleùno, bez sokova i deb-
xine, neizrecivo od duwevnog postavwi duhovno. Ono çe, dakle,
ujedno biti i zemxano i nebesko, usled bogolike tananosti. Ono
çe biti vaskrsnuto onakvim kakvo je u poyetku bilo stvoreno, ka-
ko bi bilo saobrazno obrazu Sina Yoveyijega po svecelom uyew-
çu u oboùequ.

DOBROTOXUBXE Ì 163

47. Zemxa krotkih jeste Carstvo nebesko ili bogomuùno
staqe Sina Boùijeg u koje smo stupili ili stupamo, primivwi
blagodat ro$eqa kroz usinovxeqe i obnovxeqa u vaskrsequ. Sve-
ta zemxa jeste oboùena ili oyiwçena priroda, u skladu sa do-
stojanstvom odgovarajuçih. Po drugom shvataqu, zemxa koju na-
sle$uju istinski sveti jeste tihovatexna boùanstvena tiwina
mira koji prevazilazi svaki um. U qemu çe se naseliti rod pra-
vednih i niwta od postojeçeg ga neçe ometati, niti ga
uznemiravati.

48. Obeçana zemxa jeste bestrawçe, u kome, kao med i mle-
ko, teye radost Duha.

49. Sveti çe u buduçem veku me$u sobom tajanstveno op-
wtiti unutrawqom reyju, saopwtavanom Duhom Svetim.

50. Ukoliko ne poznamo kakvima nas je stvorio Bog, neçe-
mo poznati ni kakvima nas je uyinio greh.

51. Ravni u duhovnom uzrastu su oni koji su ovde dostigli
punotu savrwenstva u Hristu.

52. Nagrade çe odgovarati trudu. Koliyinu i kakvotu, tj.
meru pokazaçe red i staqe svakoga, u skladu sa qegovim uyewçem
u qima.

53. Svetitexi çe, kao sinovi vaskrseqa, po netruleùnos-
ti i oboùequ biti ravnoan$elski umovi.

54. U buduçem [veku], kaùu, an$eli i sveti nikada neçe pre-
stati da napreduju u umnoùavaqu darova, stremeçi ka sve veçim
i veçim dobrima. Umaqeqe ili prelazak od vrline ka grehu onaj
vek ne dozvoxava.

55. Ovde savrwenim yovekom smatraj onoga ko je primio
podobije Hristovog uzrasta kao zalog. U buduçem veku savrwene
çe pokazati sila oboùeqa.

56. U buduçem [veku] stepen dostojanstva i oboùeqa [yoveka]
çe odgovarati stepenu savrwenstva u vrlini prema duhovnim uz-
rastima.

57. Istinska slava jeste, kaùu, poznaqe ili duhovno umo-
zreqe, ili tayno shvataqe dogmata, ili poznaqe istinske vere.

58. Divxeqe je svecelo uzviwavaqe duwevnih sila prema
poznatim i u velexepnoj slavi ujediqenim [Licima Boùijim]. I
opet, udivxeqe [iznena$eqe] je yisto i svecelo pruùaqe ka Bez-
graniynoj Sili, koja postoji u svetlosti. Izvansebnost nije samo
uznoweqe duwevnih sila ka nebu, nego i istupaqe preko grani-
ca samog yula. Dvostruka xubav je opijenost duha koja pokreçe
yeùqu.

59. Postoje uglavnom dva vida xubavnog istupxeqa u duhu:
srdayni i izvansebni. Prvi je svojstven onima koji se jow pro-
sveçuju, a drugi - savrwenima u xubavi. Um u kome dejstvuju oba
postavxaju izvan yula. Jer, boùanstvena xubav je opijenost duha

164 HILANDARSKI PREVODI

kojim se prirodne misli ustremxuju ka viwem, pri yemu se yula
udaxuju od [spoxawqih] odnosa.

60. Poyetak i uzrok pomisli jeste seçaqe, koje bewe jedno-
stavno i jedinstveno, da bi se po prestupu yoveka rascepilo. Po-
tom se izgubilo seçaqe na Boga, naruwivwi se sopstvenim sila-
ma, buduçi da je od jednostavnog postalo sloùeno i od jedinstve-
nog - raznovrsno.

61. Leyeqe prvobitnog seçaqa od lukavog i pogubnog seça-
qa pomisli jeste qegov povratak drevnoj jednostavnosti. Oru$e
zla, tj. neposluwnost, ne samo da je razorilo jednostavno seçaqe
duwe na dobro, nego je pokvarilo i sve qene sile, pomrayivwi
prirodnu ùexu za vrlinom. Ono se uglavnom leyi postojanim se-
çaqem na Boga, koje se utvr$uje dejstvom molitve. Rastvorena du-
hom, ona se uzvodi iz prirodnog u natprirodno staqe.

62. Uzroci strasti su grehovna dela, pomisli - strasti,
mawtaqa - pomisli, mneqa - seçaqe, seçaqa - zaborav. Zaborav
ra$a neznaqe, neznaqe - leqost. Leqost ra$a pohotna ùexa.
Majka ùexe jeste prevratno kretaqe, a kretaqa - dejstvo dela.
Delo je plod beslovesne sklonosti ka zlu i prilepxivaqa za yul-
no i yula.

63. U slovesnoj sili duwe ra$aju se i deluju pomisli, u sr-
yanoj - zverske strasti, a u ùelatexnoj - seçaqe na skotsku poho-
tu, u umu - mawtarska uobraùeqa, a u razumu - mneqa.

64. Nailazak zlih pomisli je kao reyni tok. U qima posto-
ji podsticaj [prilog], za kojim sledi grehovno slagaqe, sliyno bur-
noj poplavi, koje prekriva srce.

65. Dubokim blatqavim jarkom smatraj vlaùno uùivaqe,
prxavwtinu bluda i teùak teret vewtastvenog sticaqa. Opte-
reçen qima, strasni um se svojim pomislima pogruùava u dubi-
nu oyajaqa.

66. Pismo yesto pomisli naziva smislom stvari, premda i
smislove naziva mislima. Reyeno se dewava s obzirom da kreta-
qe svega navedenog jeste nevewtastveno, premda uzima oblik u
skladu sa stvarima i preoblikuje se. Stoga se ono wto pokreçe
prepoznaje i imenuje po pojavxivaqu.

67. Pomisli su reyi demona i preteye strasti, kao wto su
i smislovi i misli preteye dela. Jer, nije moguçe da se uyini
newto dobro ili zlo ukoliko se prethodno ne pojavi pomisao.
Pomisao je kretaqe bezobliynog priloga neke stvari.

68. Vewtastvo stvari po sebi ra$a jednostavne pomisli, a
demonski podsticaj ra$a zle pomisli. Kada se porede, prirodni
smislovi i pomisli se razlikuju od protivprirodnih i natpri-
rodnih.

69. Smislovi i pomisli mogu jednakom silom da izazovu
muqevite promene [u duwi], brzo od prirodnih postajuçi protiv-

DOBROTOXUBXE Ì 165

prirodne, ili opet od prirodnih - natprirodne. Uzroci prome-
ne jednog oblika u drugi i qihovog nastajaqa za demonske pomis-
li se nalaze u vewtastvu, a za vewtastvene - u pomislima koje
proizilaze od priloga. Sliyno su uzroci boùanstvenih pomisli
u prirodnim, a natprirodnih - u prirodnim. Svaka vrsta se me-
qa u srodan oblik, pri yemu promena predstavxa pokretayki uz-
rok i ra$aqe, koje se odvija na yetiri nayina.

70. Primeti da uzroci prethode pomislima, a pomisli
mawtaqima. Mawtaqa su pre strasti, a strasti pre demona. Kao
da postoji neki poredak i neki red me$u neurednim duhovima
oko lukavog cixa, pri yemu jedan prati drugoga i zavisi od dru-
goga. Wtaviwe, ni jedan ne deluje sam, nego je podstican drugi-
ma. Niti se mawtaqe pretvara u kumira, niti strast deluje bez
tajne i skrivene demonske sile. Jer, iako je pao sa neba i razbio
se, satana je ipak jayi od nas i podiùe se na nas zbog nawe le-
qosti.

71. Demoni pune naw um obrazima, ili pre sami uzimaju
oblik i primiyu se u skladu sa navikom vladajuçe strasti, koja
deluje u nawoj duwi. Jer, oni strasnu naviku koriste kao uzrok
da mawtaqe pretvore u kumira. Oni nam pokazuju raznovrsna i
raznolika mawtaqa u budnom staqu i u snu. Demoni pohote se
ponekad pretvaraju u sviqe, ponekad u magarce, ponekad u ùen-
koxubive i plamene koqe, a ponekad u Jevreje, naroyito demoni
neuzdrùxivosti. Demoni gneva se pretvaraju u neznabowce [ku-
miropoklonike], a ponekad u lavove. Demoni strawxivosti se pre-
tvaraju u Ismailçane, a demoni nepostojanosti - u Idumejce. De-
moni pijanstva i prejedaqa [se pretvaraju] u Agarjane, a demoni
lakomosti ponekad u vukove, ponekad u tigrove. Demoni lukav-
stva [se pretvaraju] ponekad u zmije, ponekad u otrovnice, a pone-
kad u lisice. Demoni bestidnosti [se pretvaraju] u pse, a demoni
leqosti u mayke. Dewava se da se demoni bluda ponekad pretva-
raju u zmije, a ponekad u gavrane ili vrane. U ptice se najviwe
pretvaraju duwevni, tj. vazduwni demoni. Nawa mawta trojako
meqa izobraùeqa duhova usled trodelnosti duwe, predstavxaju-
çi ih u vidu ptica, zveri i stoke, u skladu sa tri sile duwe -
ùelatexnom, sryanom i slovesnom. I tri kneza strasti se naoru-
ùavaju protiv tri sile [duwe], poprimajuçi obraz koji je srodan
strasti kojom je obeleùena i pristupajuçi joj.

72. Demoni uùivaqa yesto pristupaju kao ogaq ili kao og-
qeno ugxevxe. Slastoxubivi duhovi raspaxuju ùelatexnu silu
duwe, smuçujuçi uostalom i razum i pomrayujuçi duwu. Uzrok po-
hotne vatre, pometenosti misli i pomrayeqa duwe uglavnom le-
ùi u strasnom uùivaqu.

73. Noç strasti jeste tama neznaqa. I opet, noç jeste
strastorodna oblast u kojoj caruje knez tame i u kojoj duhovi zlo-

166 HILANDARSKI PREVODI

be (tj. u prenosnom smislu - poxske zveri, nebeske ptice i ze-
maxski gmizavci) riyu, iwtuçi da nas pojedu kao hranu.

74. U vreme dejstva strasti jedne od pomisli prethode, a
druge slede. Prethode pomisli mawte, a slede strasti. Strasti
prethode demonima, a demoni slede strastima.

75. Poyelo i uzrok strasti jeste zloupotreba, zloupotrebe -
sklonost, sklonosti - kretaqe ùelatexne navike. Ispitivaqe
ùexe jeste prilog. Prilog, pak, dolazi od demona, kojima promi-
sao dozvoxava da pokaùu kakvo je nawe samovlawçe [sloboda].

76. Otrov ùalca greha na smrt jeste strasna navika duwe.
Jer, onaj ko je dobrovoxno dozvolio da mu strasti postanu osobi-
na, veç se tewko pokreçe i meqa.

77. Strasti se raznovrsno imenuju. [One se obiyno] dele na
telesne i duwevne. Telesne se dele na skorbne i grehovne, a
skorbne se opet dele na bolne i kaznene. Duwevne se tako$e dele
na sryane, ùelatexne i slovesne. Slovesne se dele na mawtarske
i razumske. Od svih qih neke su proizvoxne po zloupotrebi, a
neke nevoxne po neophodnosti, tj. neporoyne strasti, koje su oci
nazvali prateçim ili prirodnim svojstvima.

78. Jedne strasti su telesne, a druge duwevne. Druge su ùe-
latexne strasti, druge sryane strasti, a druge slovesne strasti.
Opet, druge su strasti uma, a druge razuma. Sve one opwte i dej-
stvuju jedna na drugu, tj. telesne na sryane, slovesne na umne, um-
ne na strasti razuma i seçaqa.

79. Sryane strasti su: gnev, ogoryenost, svadxivost, jarost,
drskost, sujeta, nadmenost, i drugo. %elatexne strasti su: lako-
most, neuzdrùxivost, neuzdrùaqe, nenasitost, slastoxubxe i
srebroxubxe i samoxubxe (kao najxuça strast). Telesne strasti
su: blud, prexuba, neyistota, razvrat, nepravednost, stomakouga-
$aqe, leqost, rasejanost, svetoxubxe, ùivotoxubxe i sliyno.
Strasti slovesnog dela [duwe] su: neverje, hula, lukavstvo, splet-
kareqe, xubopitxivost, dvojeduwnost, uvreda, kleveta, osu$iva-
qe, poniùavaqe, brbxivost, pretvaraqe, laù, psovka, ludiraqe,
podozreqe, podsmevaqe, samoisticaqe, yovekouga$aqe, lakomi-
slenost, krivokletstvo, praznoslovxe i ostalo. Strasti uma su:
samopouzdaqe, prevaznoweqe, hvalisavost, prepiraqe, zavist,
samozadovoxstvo, protivreyeqe, neposluwnost, mawtareqe, iz-
miwxaqe, samopokazivaqe, slavoxubxe i gordost (kao prvo i po-
sledqe zlo). Strasti razuma su: saqareqe, povrwnost, porobxe-
nost, pomrayeqe, zaslepxenost, udaxavaqe [u nepriliynost], pri-
lozi, slagaqe, nagiqaqe [na zlo], preokret, izvitoperavaqe i
sliyno. Jednom reyju, sve protivprirodno razmewta se prema tri
sile duwe, kao wto u qima prebiva i sve dobro, wto je u skladu
sa nawom prirodom.

DOBROTOXUBXE Ì 167

80. David sa divxeqem veleglasno uzvikuje Bogu: Yudesno je
znaqe tvoje za mene, nadjaya me, ne mogu prema qemu (Ps.138,6). Ono
je nedostiùno za moje slabo znaqe i moje sile. Yini mi se, dak-
le, da je telo, u svom neshvatxivom sastavu i izgradqi, tako$e
trojiyno po obliku, imajuçi jedinstven sklad ylanova i udova.
Ono je poyastvovano brojem sedamdeset dva, koji po matematiya-
rima [brojeslovcima] oznayava vreme i prirodu. Stoga i ono, u
skladu sa dejstvenim zakonima prirode, predstavxa oru$e slave
Boùije, koje u prirodi projavxuje Trojiyno velikoxepije.

81. Prirodni zakoni su kakvotna spajaqa delova u dejstvu,
koji se nazivaju i razliyitosti, s obzirom da predstavxaju pod-
razdexke odgovarajuçih svojstava. Ili drugayije, prirodni zakon
je moguçnost za dejstvo svake vrste i ylana. Bog pokreçe yitavu
tvorevinu, a duwa dejstvuje i pokreçe svaki deo tela u saglasnos-
ti sa dejstvom uda. Ispitajmo sada zbog yega su bogonosni muùe-
vi ùelatexnu i sryanu silu ponekad svrstavali u telesne, a po-
nekad u duwevne sile. Me$utim, reyi svetih nisu u nesaglasnos-
ti. Ukoliko ih sa taynowçu ispitamo, videçemo da i jedni i
drugi govore istinu, mudro prema potrebi izmequjuçi svoje ra-
su$ivaqe o reyenim predmetima. Jer, i duwa i telo su na neiz-
reciv nayin dobili biçe sa naznayeqem da zajedno postoje, pri
yemu je duwa zavrwena i zaokruùena od poyetka, a telo - nesavr-
weno, s obzirom da raste kroz ishraqivaqe. Duwa po sebi od
trenutka stvaraqa ima ùelatexnu i sryanu silu, koje joj daju
hrabrost i pokreçu na xubav. Ona tako$e ima i slovesnu silu i
um. Beslovesna srëba i besmislena pohota nisu osobine koje je
dobila pri stvaraqu. Sliyno vaùi i za telo, koje je stvoreno ne-
truleùno i bez ùivotnih sokova. Tek od qih je, kao posledica,
nastala pohota i zverolika srëba. Posle presluwaqa, telo je pa-
lo u truleùnost i steklo debxinu beslovesnih ùivotiqa, te je
po neophodnosti sledila i srëba i pohota. I kada gospodari, te-
lo se srëbom i pohotom suprotstavxa voxi duwe. Ukoliko se,
pak, potyini slovesnosti, smrtno telo prati duwu u yiqequ
dobra. I powto je dowlo do spajaqa i mewaqa steyenih svojstava
tela sa duwom, yovek je postao sliyan stoci, potpavwi pod zakon
greha po nuùdi prirode. Od slovesnog, on je postao kao stoka, i
od yoveka - zver.

82. %ivotvornim udahnuçem stvorivwi duwu slovesnom i
umnom, Bog joj nije dao ùivotiqsku sryanu i ùelatexnu silu,
veç ùelatexnu silu i ujedno hrabrost za xubavnu privlaynost.
Sliyno, ni telo na poyetku nije stvorio, dajuçi mu srëbu i be-
slovesnu pohotu. Qih je telo poprimilo kasnije, posle preslu-
waqa [zapovesti], postavwi smrtno, truleùno i zversko. Bogoslo-
vi stoga govore da je telo stvoreno netruleùnim, kakvo çe i vas-
krsnuti, premda je i moglo da poprimi [truleùnost]. Oboje su, pak,

168 HILANDARSKI PREVODI

i telo i duwa, poprimili kvarxivost, pomewavwi se po prirod-
nom zakonu me$usobnog proùimaqa i predavaqa. I duwa je po-
primila kakvotu strasti, ili pre - demona. Telo se upodobilo
beslovesnoj stoci pod uticajem staqa u koje je upalo i zbog nad-
vladavaqa truleùnosti. Sile duwe i tela su postale jedinstve-
ne, yineçi jednog beslovesnog i nesmislenog skota usled srëbe i
pohote. I yovek… se izjednayi sa stokom nerazumnom i postade joj

sliyan (Ps.48,13) u svemu, kao wto govori Pismo.
83. Poyetak i ro$eqe vrlina jeste dobro proizvoxeqe ili

stremxeqe ka dobru, kao wto je Bog uzrok i izvor svakoga dobra.
Poyetak dobra je vera, zapravo Hristos, Kamen vere, naw Poye-
tak i Osnova svih vrlina. U Qemu mi stojimo i ostvarujemo sva-
ko dobro delo. On je krajeugaoni Kamen, koji nas povezuje sa so-
bom, i mnogoceni Biser. Traùeçi ga, monah ulazi u dubinu tiho-
vaqa, prodavwi sve svoje ùexe posluwnosti zapovestima, kako
bi ga stekao.

84. Vrline su ravnoznayne u smislu da se sve svode i sve
vode ka jednom cixu, sayiqavajuçi jedan potpuni lik vrlina.
Ipak, postoje vrline koje su veçe od drugih, s obzirom da u sebi
sadrùe i smewtaju mnoge druge, pa yak i sve ostale, kao wto su
boùanstvena xubav, smireqe i boùanstveno trpxeqe. O posled-
qem Gospod govori: Trpxeqem svojim spasavajte duwe svoje (Lk.
21,19). On nije pomenuo post ili bdeqe. Ja, pak, mislim na trp-
xeqe po Bogu, na caricu vrlina i osnovu hrabrih poduhvata. Sa-
mo po sebi, ono jeste mir u borbi, tihost u buri i nepokolebiva
tvr$ava onih koji su ga stekli. Onaj ko ga je stekao u Hristu Isu-
su, postaje nedodiriv za oruùje, za kopxe, za vojske, za samu sku-
pinu i zbor demona i neprijatexskih sila.

85. Iako se ra$aju jedne od drugih, vrline svoje biçe duguju
jednoj od tri duwevne sile, naravno izuzev boùanstvenih. Jer,
uzrok i poyelo yetiri roda boùanstvenih vrlina, tj. razboritos-
ti, hrabrosti, zdravoumxa [yistote] i pravednosti, iz kojih se i u
kojima se obrazuju druge, jeste boùanstvena duhopokretna mud-
rost bogoslova, koja se u umu yetvorostruko kreçe. Ipak, ona ih
ne izvodi sve zajedno, nego svaku posebno u svoje vreme i kako iz-
voli: jednu kao svetlost, drugu kao ùivotodejstvenu silu i kao
nadahnutu svagdapokretnost, treçu kao osveçujuçu i oyiwçujuçu
silu, yetvrtu kao rosu neporoynosti, koja raduje i rashla$uje znoj
strasti. Ona savrweno svakome daje savrweno dejstvo svake od
qih, kao wto je reyeno, na odgovarajuçi nayin.

86. Vrweqe vrlina koje se sprovodi vlastitim usr$em du-
wi ne moùe doneti savrweno uzdaqe, ukoliko blagodaçu ne budu
obraçeqe u suwtinsku naviku. Svaka od qih ima svojstveni dar
i osobito dejstvo. Buduçi darovana, ona postaje neizmeqiva i
nepromeqiva. Jer, oni koji su se udostojili reyenoga, u svojim

DOBROTOXUBXE Ì 169

udovima kao ùivu duwu imaju blagodat, kojom ih vrwe. Bez bla-
godati yitava skupina vrlina obiyno je mrtva. Oni koji ih pri-
vidno imaju i na delu ispuqavaju u stvari imaju samo senku i
prizrak dobra, a ne stvarni lik.

87. Dakle, yetiri vrline su opwte: hrabrost, razboritost,
zdravoumxe i pravednost. Postoje i drugih osam naravstvenih
osobina koje proizilaze iz qihovog suviwka ili nedostatka, ko-
je ih sa strane u blizini prate i koje nazivamo i smatramo poro-
cima, dok ih svet smatra vrlinama. Pored hrabrosti idu drskost
i strawxivost, pored razboritosti - lukavstvo i neznavenstvo,
pored zdravoumxa - neuzdrùaqe i neosetxivost, pored pravde -
lakomost i nepravda ili oskudica. Izme$u qih, po sredini idu
ne samo opwte i prirodne vrline, koje su iznad svakog suviwka
i nedostatka, nego i delatne [vrline]. Vrline kao svog saradnika
imaju proizvoxeqe i ispravnost mneqa, a druge [tj. poroci] - is-
kvarenost i prevaznoweqe. Da prave vrline idu po sredini sve-
doyi i priya: Ispravi sve staze dobre (Priy.2,9). Sve one se nalaze
u tri sile duwe, u kojima se ra$aju i izgra$uju, imajuçi za osnovu
svoga nazi$ivaqa yetiri opwte vrline, a pre svega Hrista.
Prirodne vrline se yiste delatnima, a boùanstvene i natpri-
rodne daruje blagost [Svetoga] Duha.

88. Jedne od vrlina su delatne, druge prirodne, a treçe bo-
ùanstvene, tj. od Duha Svetoga. Delatne su delo dobrog proizvo-
xeqa, prirodne proizilaze od uobliyavaqa, a boùanstvene - od
blagodati.

89. Duwa ra$a vrline, ali i strasti. Vrline ona ra$a u
skladu sa prirodom, a strasti protivprirodno. U duwi uzrok ra-
$aqa dobra ili zla predstavxa sklonost voxe. Ona je kao sre-
diwte za zrake ili kao jeziyak na vazi. Duwa sara$uje i sadej-
stvuje sklonosti u skladu sa stranom koju izabere. Namera yoveka
moùe da se usmeri na oba dejstva, s obzirom da u sebi ima i vrli-
ne i strasti - vrline po ro$equ, a strasti po samovoxnoj sklo-
nosti proizvoxeqa.

90. Pismo devojkama naziva vrline usled sveze koja ih ve-
zuje da duwom, smatrajuçi da predstavxaju jedno telo i jedan duh
sa qima. Jer, lik devojke jeste simvol xubavi, a oblik svewtenih
devstvenica jeste pokazatex yednosti i yistote. Naime, obiyaj
blagodati jeste da, za one koji mogu primiti, boùanstvenim
[stvarima] daje oblik koji je u vezi sa qihovim kakvotama i da ih
bez pogrewke uobliyava u skladu sa onim wto im je srodno.

91. Ima osam glavnih strasti: tri velike - stomakouga$a-
qe, srebroxubxe i tawtina, i pet koje ih slede - blud, gnev, tuga,
leqost i gordost. I od suprotnih im vrlina, tri su glavne - uzdr-
ùaqe, oskudoxubxe i smireqe, a pet ih slede - yistota, krotost,
radost, hrabrost i samouniùavaqe. Za qima sledi yitav red vr-

170 HILANDARSKI PREVODI

lina. Ne moùe, me$utim, svako ko ushte da izuyi i pozna silu,
dejstvo i poseban miris svake vrline i zloçe, veç samo onaj ko
ih je i delom i reyju izvrwio i —pretrpeo”, od Duha [Svetoga] pri-
mivwi dar raspoznavaqa i razlikovaqa.

92. Jedne vrline deluju u nama, a druge mi vrwimo. U nama
deluju vrline, dolazeçi kada treba, te koliko i kako hoçe. Mi
ih, pak, vrwimo prema svom proizvoxequ, naravstvenoj navici
i sposobnosti. Vrline, me$utim, u nama deluju suwtinski, dok
ih mi vrwimo obrazno, oblikujuçi naravstvenost nawu. Naime,
sve nawe vrlinske radqe jesu obraz u odnosu na suwtinske pra-
obraze vrlina. I zaista samo malobrojni po suwtini uyestvuju u
umnome pre netruleùne buduçe sladosti. Ovde delamo i uùiva-
mo napore i obraze vrlina, a ne same vrline.

93. Jevan$exe svewtenodejstvuje onaj ko uyestvuje u prosve-
çequ Hristovom i dejstveno moùe drugima da ga prenese. Kao
neko boùanstveno seme, on seje slovo na duwevnim qivama onih
koji ga sluwaju, po ukazaqu apostola: Rey vawa da biva svagda u
blagodati, zayiqena soxu boùanstvene blagosti (Kol.4,6), da bi
donela blagodat onima koji sluwaju sa verom (Ef.4,29). Na drugom
mestu apostol uyitexe naziva zemxodelcima, a one koji se uye -
obra$ivanom qivom, oyigledno jedne predstavxajuçi kao oraye i
sejaye Slova Boùijeg, a druge kao rodnu, plodnu i bujnu zemxu vr-
lina. Istinsko svewenodejstvo nije samo vrweqe Boùanskih
[Tajni], nego i uyestvovaqe u dobrima i qihovo predavaqe drugi-
ma.

94. Usmena rey koja se izgovara radi pouyavaqa drugih bi-
va razliyita s obzirom na razliyitost nayina na koje se sabira:
jedna biva od uyeqa, jedna od yitaqa, jedna od delaqa, a jedna od
blagodati. Voda je svagde jednaka po prirodi, iako se ponegde
pretvara i meqa po svojstvima u skladu sa razliyitowçu zemxa-
nog vewtastva koje se nalazi pod qom, tj. po ukusu yas biva gorka,
yas slatka, yas slana, yas kisela. Sliyno je i sa reyju koja je izgo-
vara razliyito, tj. saobrazno sa naravstvenim ustrojstvom svako-
ga, izazivajuçi raznovrsno dejstvo i donoseçi nejednaku dobro-
bit.

95. Slovo je dato yitavoj slovesnoj prirodi radi koriwçe-
qa. Duwa od qega, kao i od razliyitih jestiva, prima razliyitu
korist i oseça razliyitu sladost. Slovo uyeqa za qu jeste kao
vaspitay koji obuzdava qenu narav. Slovo od yitaqa je kao voda
odmora (Ps.22,2), koja je hrani. Slovo od delaqa jeste kao mesto ze-
leno (Ps.22,2), koje je debxa. A slovo blagodati jeste kao yawa…
napajajuça (Ps.22,5) i uvesexavajuça. Radost od blagodati je neiz-
reciva. Ona je kao uxe koje ulepwava lice, koje veseli i yini
svetlim (Ps.103,15).

DOBROTOXUBXE Ì 171

96. Duwa zaista reyeno ima u sebi kao ùivot. Wtaviwe, i
kad od drugih koji je uye sluwa, ona oseça da ih rukovodi xubav i
vera. Jedan, naime, sluwa sa verom, a drugi pouyava sa xubavxu,
bez nadmenosti i tawtine predlaùuçi reyi o vrlinama. I duwa
slovo uyeqa prima kao vaspitaya, slovo od yitaqa kao hranite-
xa, unutrawqe slovo delaqa kao najsla$eg nevestoukrasitexa, a
prosveçujuçe slovo Duha kao rey ùenika, koji je sjediquje sa so-
bom i raduje. Svaka rey koja izlazi iz usta Boùijih jeste ili
slovo koje dejstvom Duha izlazi iz usta svetih, ili najsla$e na-
dahnuçe Duha kojim se samo dostojni nasla$uju. Jer, premda se svi
slovesni nasla$uju reyju, ipak je samo malo onih koji se ovde ra-
duju slovu Duha. Najveçi deo zna samo obraz duhovnih reyi po se-
çaqu i uyestvuje u qima, jow uvek, pak, u oseçaqu ne sudelujuçi
u Reyi Boùijoj, tj. istinskom Hlebu buduçeg veka. Jer, onamo çe
se on obilno predavati dostojnima na svako uùivaqe, uopwte se
ne troweçi, ne iscrpxujuçi i ne ukidajuçi.

97. Bez umnog yula nije moguçe u oseçaju okusiti uùivaqe
[koje dolazi] od boùanstvenih [stvari]. Onaj ko je otupio yula po-
staje nesposoban da opaùa yulno, tj. ne vidi, ne yuje, ne miriwe,
buduçi sasvim raslabxen ili polumrtav. I onaj ko je strastima
umrtvio prirodne duwevne sile postaje neosetxiv za dejstvo i
uyestvovaqe u tajinstvima Duha. Jer, onaj ko duhovno ne vidi, ne
yuje i ne oseça zaista je mrtav duhom. U qemu ne ùivi Hristos.
On se ne kreçe i ne dela u Hristu.

98. Jednoznayno i podjednako dejstvo imaju i yula i duwev-
ne sile, naroyito kada su zdravi. Jer, duwevne sile dejstvuju
preko yula, a ùivotvorni duh je povezan sa obadvoje. Yovek je za-
ista bolestan ukoliko ima opwtu bolest strasti, trajno leùeçi
u bolnici leqosti. Inaye, yula yulne stvari i duwevne sile um-
ne stvari posmatraju sa jasnoçom, naroyito ukoliko ne postoji
nikakva satanska borba, koja se protivi umnom i duhovnom zako-
nu. Ukoliko se, pak, sjedine u Duhu i postanu jednovidni, oni çe
neposredno i suwtinski, tj. po prirodi poznati boùanstvene i
xudske [stvari]. Oni çe qihovo naznayeqe jasno zreti, te prema
sili sagledavati i Uzrok svega, Svetu Trojicu.

99. Tihovatex pre svega treba da ima pet vrlina kao osno-
vu ka kojoj çe graditi svoje delaqe: çutaqe, uzdrùaqe, bdeqe,
smireqe i trpxeqe. Tri su, pak, bogougodna delaqa: psalmopoja-
qe, molitva i yitaqe, kojima se dodaje i rukodexe u sluyaju ne-
moçi. Reyene vrline ne samo da obuhvataju sve ostale, veç i jed-
na drugoj ulaze u sastav. Od jutra, ispraznivwi se od svega, treba
prebivati u seçaqu na Boga sa molitvom i srdaynim tihovaqem.
Prvi yas se treba moliti, drugi - yitati, treçi - pevati, yetvr-
ti - moliti se, peti - yitati, westi - pevati, sedmi - moliti se,
osmi - yitati, deveti - pevati, deseti - jesti hranu, jedanaesti -

172 HILANDARSKI PREVODI

odmoriti, ukoliko postoji potreba, dvanaesti - pevati veyerqu.
I dobro prohodeçi popriwte dana, on uga$a Bogu.

100. Od svih vrlina treba kao pyela sakupxati najkoris-
nije kako bi se, unekoliko uyestvujuçi u svima, pripremio veli-
ki sastav delaqa vrlina, iz koga çe se obrazovati med mudrosti
na radost duwe.

101. Posluwaj kako je najpogodnije provoditi noçno po-
priwte. Noçno bdeqe moùe biti trojako: [priliyno] poyetnici-
ma, naprednima i savrwenima. U prvom se polovina noçi pre-
spava, a polovina prebdi, bilo od veyeri do ponoçi, bilo od po-
noçi do jutra. U drugom se od veyeri bdi jedan ili dva yasa, po-
tom se spavaju yetiri yasa, i najzad se ustaje na jutrequ, tj. na
pojaqe i molitvu west sati do jutra. Zatim se peva prvi yas i
sedi u tihovaqu, kao wto je pokazano, ili se vrwi poredak dela-
qa odre$en za svaki yas ili, pak, neprestana molitva, na koju se
podviùnik navikava. U treçem se stoji na svenoçnom stojaqu i
bdequ.

102. Recimo newto i o hrani. Litra*) hleba je dovoxna za
svakoga ko se podvizava u tihovaqu. Mogu da se piju dve yawe ne-
rastvorenog vina, a vode - tri. Treba jesti jestivo koje se zadesi,
pri yemu ne treba gledati na ùexe prirode, nego sa uzdrùaqem
upotrebxavati ono wto pruùi promisao. Najboxe i najkraçe ru-
kovodeçe pravilo za one koji hoçe da ùive kao wto priliyi jes-
te da drùe tri sveobuhvatna delaqa vrlina, tj. post, bdeqe i mo-
litvu, kojima se obezbe$uje nepokolebiva stamenost svim vrli-
nama.

103. Za tihovaqe je ponajpre neophodna vera i trpxeqe,
te od sveg srca, kreposti i sile - xubav i nada. Ukoliko verujuçi
ovde i ne dobije ono wto iwte bilo zbog nemarnosti, bilo zbog
nekog drugog razloga, po ishodu odavde çe svako dobiti osvedoye-
qe o plodu vere i podviga i ugledati slobodu u Hristu Isusu, ko-
ji je izbavxeqe i spaseqe duwa nawih - Bogoyovek Slovo. A onaj
koji ne veruje svakako çe biti osu$en po ishodu. On je, uostalom,
veç… osu$en, kako govori Gospod (Jn.3,18). Jer, onaj ko sluùi uùi-
vaqima i traùi slavu od xudi, a ne od Boga, zapravo nije veran
(Jn.5,44). I premda je na reyima veran, i ne primeçujuçi on sam
sebe obmaquje. I on çe çuti: —Powto me nisi primio u srce svo-
je, veç si mi okrenuo le$a, i ja çu te odbaciti”. Verni, pak, tre-
ba da ima dobru nadu i da veruje istini Boùijoj, posvedoyenoj u

svim Pismima, ispovedajuçi svoju nemoç kako ne bi potpao pod
dvostruku i neizbeùnu osudu.

*) Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.

DOBROTOXUBXE Ì 173

104. Usamxivaqe sa znaqem i çutaqe o svemu srce ponaj-
viwe yini skruwenim i duwu smirenom. Sa druge strane, staqe
tihovaqa ponajviwe rastrojavaju i liwavaju boùanstvene pomo-
çi glavne strasti: drskost, stomakouga$aqe, priyxivost i mno-
gobriùxivost, nadmenost i gospo$a me$u strastima - oholost.
Onaj ko se rado sa qima svikava sa produùetkom vremena sve vi-
we se pomrayuje, da bi najzad postao potpuno neosetxiv. Uosta-
lom, ukoliko do$e sebi, te sa verom i marxivowçu postavi poye-
tak u vrwequ duùnosti, on çe opet dobiti ono wto traùi, naro-
yito ukoliko ga bude traùio sa smireqem. Naprotiv, ukoliko se
iz nemarnosti barem jedna od reyenih strasti zacari u qemu, i
sav ostali zbir zala, sa pogubnim neverjem na yelu, napawçe na
qega potpuno mu opustowujuçi duwu. I usled demonskih smutqi
i meteùa, ona çe postati kao neki Vavilon, te çe potoqe biti
gore… od prvoga (Mt.12,45). On çe postati jarosni neprijatex i
poricatex tihovatexa, svagda protiv qih izowtravajuçi jezik
svoj kao noù i dvosekli may.

105. Vode strasti, koje zamuçuju i smuçuju more tihovaqa,
mogu da se preplivaju jedino na laganoj i nenatovarenoj la$i
potpunog oskudoxubxa i uzdrùaqa. Jer, od neuzdrùaqa u stvaro-
xubxu potoci strasti, potopivwi zemxu srca i nanevwi na qu
svakovrsnu truleù i glib pomisli, pomuçuju um, pomrayuju srce
i optereçuju telo. Oni u duwi i srcu izazivaju nemar, pomraye-
qe i obamiraqe, liwavajuçi ih qihovog prirodnog nastrojeqa i
oseçaqa.

106. Yak i duwu revnosnih podviùnika samoxubxe, tj. hra-
nitexka strasti ponajviwe yini raslabxenom, bezbriùnom i
nesmislenom. Naporima oko vrline pretpostavxajuçi pokoj tela
i smatrajuçi dobrim mneqe da se yovek ne treba proizvoxno op-
tereçivati delima, yak ni neznatnim i lakim znojem oko izvr-
wavaqa zapovesti, ono obiyno u duwi stvara raslabxenost u
proho$equ popriwta tihovaqa, proizvodeçi u qoj silnu i ne-
odoxivu raslabxenost za dela.

107. Za one koji su se oleqili za ispuqavaqe zapovesti
ali i poùeleli da odagnaju mutno pomrayeqe, najboxi i najpri-
godniji lekar jeste posluwnost u svemu bez premiwxaqa sa ve-
rom. Ono je ùivotvorni mnogosloùni lek vrlina za one koji ga
piju, te noù koji odmah yisti ivice rane. Onaj ko pretpostavi
da reyenim noùem sa verom i jednostavnowçu deluje, odjednom
çe odseçi sve strasti. On ne samo da stupa u tihovaqe, veç ga
kroz posluwaqe u potpunosti izvrwuje, nawavwi Hrista i po-
stavwi i nazvavwi se Qegov podraùatex i sluga.

108. Bez delaqa i ùivota playa nije moguçe istrpeti vre-
linu tihovaqa. Onaj ko playe i pomiwxa na uùase pre i posle
smrti i pre qihovog dolaska ne moùe da nema trpxeqe i smire-

174 HILANDARSKI PREVODI

qe, koji predstavxaju dva temexa tihovaqa. Bez qih çe onaj ko je
stupio u tihovaqe svagda kao pratixu qegovog nemara imati
nadmenost, od koje se razmnoùava porobxenost i mawtaqe, koji
nas guraju u raslabxenost. Potom kçi leqosti, tj. neuzdrùaqe
telo yini uvelim i nemoçnim, a um - pomrayenim i okameqe-
nim. I Isus se skriva, buduçi da je na razumnom mestu mnowtvo
naroda misli i pomisli.

109. Muyeqe savesti u svom oseçaju u ovom i buduçem [veku]
kao svoj udeo nemaju svi, nego samo oni koji su se ogrewili o [Pra-
vo]slavxe i xubav. Reyeno muyeqe liyi na strawnog ëelata koji
krivce muyi na razliyite nayine, trajno muyitexski koristeçi
revnost i izobliyavaqe, pri yemu kao da povlayi owtri may.
Powto imamo savest, takozvana revnost ili, prema drugima,
prirodna sryanost svoje kretaqe sprovodi na tri nayina, tj. pre-
ma protivnicima [demonima], prirodi i duwi. Ona nam nare$uje
da je kao owtar may naowtrimo protiv neprijatexa. Ukoliko
revnost pobedi i duwi potyini dvojicu, tj. greh i telo, preobra-
tiçe se u visoku planinu hrabrosti, doseùuçi do Boga. Ukoliko
se, pak, duwa potyini reyenoj dvojici, revnost çe postati nemi-
lostivi muyitex, s obzirom da je mneqe svojevoxno potyinila
neprijatexima. I veç duwa yini najsramotnije [stvari], izgubiv-
wi svoje vrlinsko staqe i otpavwi i odvojivwi se od Boga.

110. Od svih strasti, dve su naroyito ùestoke i tewke:
blud i mrzovoxa. One optereçuju i raslabxuju jadnu duwu. One su
tesno me$usobno povezane i sjediqene, usled yega je tewko sa
qima se boriti i savladati ih. Zapravo, mi ne moùemo u potpu-
nosti da ih pobedimo. Prva izobilno prebiva u ùelatexnoj sili
duwe, premda obuhvata oba prirodna vewtastva, tj. i duwu i te-
lo, razlivajuçi svoju uùivaqe po svim udovima. Drùeçi vlada-
layki [um], druga kao brwxan obuhvata celu duwu i telo, yitavu
prirodu nawu yineçi leqivom, raslabxenom i kao oduzetom.
One se odgone (premda se pre blaùenog bestrawça ne pobe$uju u
potpunosti) ukoliko duwa u molitvi dobije silu Duha Svetoga,
koja joj daje utehu, krepost i duboki mir, veseleçi je u srcu tiho-
vaqem. Bludna strast je poyelo, gospo$a i carica i preimuç-
stvena slast uùivaqa. Zajedno sa svojom saputnicom, tj. leqow-
çu navodeçi trojke faraonove, ona sayiqava nepobedivu koyiju.
Kroz qih su u ùivot nas kukavnih uwli zalozi svih strasti.

111. Poyelo umne molitve jeste oyiwçujuçe dejstvo ili si-
la Duha Svetoga i tajinstveno svewtenodejstvo uma. Poyetak ti-
hovaqa jeste upraùqavaqe [u molitvi], sredina - prosveçujuça si-
la i zreqe, a kraj - istupxeqe ili uzviwavaqe uma ka Bogu.

112. Duhovno svetiliwte (jow pre buduçeg nadumnog na-
sla$ivaqa) jeste tajinstveno umno dejstvo uma na duwevnom
ùrtveniku, na kome, kao u zaruci Boùijoj, svewtenodejstvuje i

DOBROTOXUBXE Ì 175

priyewçuje se Jagqetom. Jesti Jagqe na mislenom ùrtveniku
duwe ne znayi samo razumeti ga i priyestiti se Qime, nego i
postati kao Jagqe, po Qegovom obrazu u buduçnosti. Ovde imamo
smislove, a onamo se nadamo da çemo dobiti same stvari tajin-
stava.

113. Molitva kod poyetnika jeste kao veseli ogaq, koji se
iz srca istrùe, a kod savrwenih - kao mirisna svetlost, koja u
qemu dejstvuje. Ili opet: molitva je propoved apostola, dejstvo
vere, ili pre - neposredna vera, osnova nade, dejstvena xubav,
an$elski pokret, sila, delo i vesexe bestelesnih, blagovest Bo-
ùija, osvedoyeqe srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, simvol
svetosti, poznaqe Boga, projavxivaqe krwteqa, oyiwçeqe u ku-
pexi [preporoda], zaruka Duha Svetog, Isusovo radovaqe, vesexe
duwe, milost Boùija, znameqe izmireqa, Hristov peyat, zrak
mislenog Sunca, svetlonosac srdaca, utvr$ivaqe Hriwçanstva,
potvrda pomireqa sa Bogom, blagodat Boùija, mudrost Boùija,
ili pre - poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, delo monaha,
ùivot tihovatexa, povod tihovaqa, obeleùje an$elskog ùivota.
I, zawto mnogo govoriti? Molitva je Bog, koji sve dejstvuje u
svima, s obzirom da je jedno dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha,
svedejstvujuçe u Hristu Isusu.

114. Da od Boga nije primio ùezal sile, Mojsije ne bi po-
stao bog faraonov, niti bi ga kaznio biyem, zajedno sa Egiptom.
Ukoliko u ruci nema silu molitve, ni um neçe moçi da potre
greh i protivne sile.

115. Oni koji govore ili postupaju bez smireqa sliyni su
onome ko pravi dom u zimu ili bez blata. Na opitu i poznaqem
naçi i poznati smireqe jeste udeo samo malobrojnih. Oni koji
pokuwavaju da ga opiwu reyima liye na one koji mere bezdan.
Mi slepi, ponewto naziruçi o velikoj svetlosti, kaùemo: pravo
smireqe ne govori smirene reyi, niti poprima smireni izgled,
ne primorava se da smireno o sebi misli i ne prekoreva sebe da
bi izgledalo smireno. Reyeno predstavxa poyetak, povod i razne
vidove smireqa. Me$utim, samo smireqe jeste blagodat i dar
odozgo. Sveti oci govore o dva smireqa: smatrati sebe niùim od
svih i Bogu pripisivati svoja dobra dela. Prvo je poyetak, a
drugo - kraj. Onima koji ga traùe predlaùe se da u poznaqu umaju
tri pomisli: da su grewniji od svih xudi, da su sramniji od sve
tvari, buduçi da se nalaze u protivprirodnom staqu i da su jad-
niji od demona, buduçi qihovi robovi. Onaj ko se smirava treba
da govori: —Kako da znam tayno grehe xudi, tj. kakvi su i koliki?
Kako da znam da li su isti ili prevazilaze moje grehe? I powto
ne znam, duwo moja, ja sam ispod svih xudi, kao zemxa i pepeo
pod qima. I kako da sebe ne smatram sramnijim od yitave tvari?
Jer, ona se drùi okvira svoje stvorene prirode, a ja sam svojim

176 HILANDARSKI PREVODI

bezbrojnim bezakoqima pao u protivprirodno [staqe]. Zaista,
zveri i stoka su yistiji od mene grewnog. Ja sam niùi od svih,
survavwi se do ada i u adu leùeçi jow pre smrti. Ko ne zna i ne
oseça da je grewnik gori od demona, buduçi qihov rob i podanik,
veç ovde sa qima zatvoren u tamu? Zaista je gori od demona onaj
koji im je potyiqen. Stoga çu sa qima, kukavni, naslediti bez-
dan. Nalazeçi se u podzemxu, adu i bezdanu i pre smrti, kako se u
samoobmani usu$ujew nazivati pravednikom, uyinivwi sebe
zlim delima grewnikom, gadnim i demonom? Tewko tvojoj pre-
lesti i zabludi, demonopokloniye, neyisti psu, koji çew biti
osu$en na ogaq i tamu”.

116. Duhopokretana mudrost, u skladu sa bogoslovima, jeste
sila umne, yiste, an$elske molitve, yiji priznak jeste bezvid-
nost uma za vreme moxeqa. On ne vidi ni sebe, niti bilo wta
drugo wto ima debxinu [prostornost], buduçi odvojen i od yulnoga
svetlowçu koja u qemu deluje. Jer, um postaje nevewtastven i
svetlovidan, neizrecivo se sjediqujuçi u jedan duh sa Bogom.

117. Postoji sedam raznih postupaka koji vode i rukovode
ka bogodanome smirequ. Oni se uzajamno podrùavaju i ra$aju jed-
ni iz drugih: çutaqe, smirenoumxe, smireni govor, smireno ode-
vaqe, samoukorevaqe, skruwenost i zadqost [drùati sebe u svemu
posledqim]. +utaqe sa poznaqem ra$a smirenoumxe, od koga se ra-
$aju tri vida smireqa: smireni govor, noweqe smirene i bedne
odeçe i svagdawqe samoukorevaqe. Reyena tri postupka ra$aju
skruwenost, koja dolazi od popuwtaqa iskuweqa i naziva se do-
mostrojnim [promislitexskim] vaspitavaqem i smiravaqem od de-
mona. Skruwenost lako duwu na delu navodi da [se oseça] niùom
od svih i posledqom, s obzirom da je svi nadvladavaju. Reyena
dva postupka donose savrweno i bogodano smireqe, koje se nazi-
va silom i savrwenstvom svih vrlina. Ono Bogu pripisuje [vrlin-
ska] postignuça. Dakle, prvo je çutaqe, iz koga se ra$a smireno-
umxe, koje opet ra$a tri postupka smireqa. Reyena tri ra$aju
jednu skruwenost, a ona ra$a sedmi postupak smireqa - [smatraqe
sebe] niùim od svih, ili domostrojno smireqe. Domostrojno smi-
reqe donosi bogodano, savrweno, nepatvoreno, istinsko smire-
qe. Prvo smireqe nastaje na [sledeçi nayin]: ukoliko ne bude
ostavxen samome sebi, ne bude pobe$en, porobxen i nadvladan
svakom strawçu i pomiwxu i [neprijatexskim] duhom, ne nalazeçi
pomoçi ni od dela, ni od Boga, ni od bilo yega, buduçi gotov da
padne yak u oyajaqe i buduçi poniùen u svemu, yovek ne moùe da
se skruwi, smatrajuçi se niùim od svih, posledqim i robom
svih, gorim yak i od samih demona, s obzirom da podleùe qiho-
vom muyequ i da ga pobe$uju. Eto domostrojnog smireqa koje pru-
ùa promisao [Boùiji] i zbog koga Bog daje drugo, viwe smireqe,
tj. svedejstvenu i svetvorayku boùanstvenu silu. Videçi se u qe-

DOBROTOXUBXE Ì 177

mu kao oru$e Boùanstvene sile, yovek veç vrwi divna Boùija
[dela].

118. Suwtinsko duhovno zreqe svetlosti, um bez mawtaqa
i lutaqa, istinsko dejstvo molitve, koja se iz dubine srca ne-
prestano izliva, vaskrseqe duwe i prostiraqe [na gore], boùan-
stveno istupxeqe, napuwtaqe ovoga sveta, potpuno istupxeqe
razuma iz yula po dejstvom Duha, iwyupanost uma iz qegovih si-
la, bogopokretnu an$elsku pobudu duwe prema beskrajnim visi-
nama nije moguçe naçi u nawem rodu, buduçi da sada kod nas, us-
led mnowtva iskuweqa, vlada nasixe strasti. Um obiyno kod po-
vrwnih ima sklonost da o svemu reyenome mawta pre vremena.
Me$utim, zbog reyenoga izgubivwi i ono malo dobro staqe koje
mu je Bog dao, on se potpuno umrtvxuje. Stoga uz veliko rasu$iva-
qe treba izbegavati da se pre vremena traùi ono wto biva u
svoje vreme. Treba paziti da se, mawtajuçi o neyem drugom, ne
odbaci ono wto se ima u rukama. Umu je po prirodi svojstveno da
o reyenom izgra$uje laka mawtaqa i uobraùeqa, premda ga jow
nije dostigao. Stoga postoji veliki strah da se [yovek] ne liwi i
onoga wto mu je dano, da izgubi yak i razbor, upavwi u prelest,
te da postane mawtar, a ne tihovatex.

119. Blagodat nije samo vera, nego i dejstvena molitva. Is-
tinska vera, koja u sebi oyigledno ima ùivot Isusov, projavxuje
se duhom kroz xubav. Stoga je vera mrtva i beùivotna kod onoga
ko ne vidi da u qemu deluje [sa xubavxu]. Yak ni vernim ne bi tre-
balo da se naziva onaj ko veruje samo na golim reyima, nemajuçi
u stvari veru koja dejstvuje u zapovestima ili duhom. Qu treba
pokazivati oyigledno posredstvom postignuça u delaqu dobrih
dela. Ona treba da dejstvuje na svetlosti ili da sija u delima,
kao wto govori boùanstveni apostol: Pokaùi mi veru tvoju bez
dela tvojih, a ja çu tebi pokazati veru moju iz dela mojih (Jak.2,18),
hoteçi da pokaùe da se blagodatna vera obnaruùuje delima po
zapovestima, kao wto se i zapovesti ispuqavaju na delu, postaju-
çi svetle verom koja je u blagodati. Vera je koren zapovesti ili
pre - izvor koji ih napaja za rast. Ona se deli na dva [dela], na is-
povedaqe i blagodat, prebivajuçi ipak nerazdexiva po prirodi.

120. Mala i velika i skraçena posluwniyka lestvica ima
pet stepenika koji uzvode ka savrwenstvu. Prvi - odricaqe (od
sveta), drugi - potyiqavaqe (stupaqe u obitex sa zavetom izvr-
wavaqa monawkog ustava), treçi - posluwaqe (potyiqavaqe na
delu, u ùivotu), yetvrti - smireqe, peti - xubav, koja je Bog. Od-
ricaqe podiùe iz ada onoga ko leùi i porobxenog osloba$a od
vewtastva. Potyiqavaqe nalazi Hrista i sluùi mu, po Qegovoj
reyi: Ko meni sluùi, za mnom neka ide, i gde sam ja onde çe i sluga
moj biti (Jn.12,26). A gde je Hristos? Sedi sa desne strane Oca.
Onaj ko sluùi treba da bude gde je i Onaj kome sluùi, polaùuçi

178 HILANDARSKI PREVODI

rado nogu na prvu stepenicu usho$eqa po ukazanoj lestvici. Me-
$utim, i pre nego wto sam poyne da se peqe, qemu prilazi Hris-
tos i sa qim se peqe. Dejstvujuçi u potpunosti po zapovestima,
posluwaqe pravi lestvicu od raznih vrlina, polaùuçi ih u du-
wi kao usho$eqa. Smireqe koje uzvisuje prihvata posluwnoga od
posluwnosti i uzvodi ga ka nebesima, predajuçi ga carici vrli-
na - xubavi. Ona ga privodi Hristu i predstavxa ga. Eto kako
onaj ko se potyiqava lagano po kratkoj lestvici ushodi na nebe-
sa.

121. Najkraçi put usho$eqa kratkom lestvicom vrlina ka
gorqem Carstvu jeste umrtvxavaqe pet strasti koje su suprotne
posluwaqu: neposluwnosti, prepiraqa, samodopadaqa, opravda-
vaqa i pogubne nadmenosti. Oni su delovi i udovi nepokornog
demona, koji guta laùne posluwnike i waxe ih u bezdan ka zma-
ju. Neposluwnost predstavxa usta ada, prepiraqe - qegov jezik,
owtar kao may, samodopadaqe - qegove owtre zube, opravdavaqe
- qegovo grlo, a nadmenost, koja ispraça u ad - gutaqe svegutajuçe
utrobe qegove. Onaj, pak, ko je posluwaqem savladao prvo, i os-
talo odmah odseca i brzo stupa ka nebesima jednom stepenicom.
Zaista nam je yovekoxubivi Gospod uyinio nepostiùno i neiz-
recivo yudo dopuwtajuçi da jednom vrlinom, ili pre jednom za-
povewçu moùemo odmah da se popnemo na nebo, kao wto smo i
jednom neposluwnowçu siwli i silazimo u ad.

122. Yovek je kao jedan drugi svet, koji se naziva i novi,
kao wto boùanstveni apostol kaùe: Stoga, ako je ko u Hristu, no-
va je tvar (2.Kor.5,17). Jer, sa vrlinom yovek postaje i naziva se i
nebo, i zemxa i sve wto yini svet. Wtaviwe, apostol kaùe: Jer
ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i
vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podne-
besju (Ef.6,12). Stoga treba smatrati da se oni koji sa nama ratuju
skriveno nalaze u drugom velikom svetu, koji je po prirodi jed-
nak sa nawim duwevnim silama. Jer, tri kneza [zlobe] napadaju na
tri duwevne sile, boreçi se sa podviùnicima. I svako biva na-
padnut upravo u onome u yemu uspeva i nad yime se trudi. Zmaj,
tj. knez bezdana, koji svoju silu projavxuje kroz miris i pupak, tj.
staniwte ùelatexnog [dela], ustaje na rat protiv onih koji paze
na srce. Preko slastoxubivog diva zaboravnosti puwta on na
qih vatrenu silu raspaxenih strela, kao neko burno i penuwavo
more podiùuçi u qima pohotu, pobu$ujuçi ih na snowaj i navod-
qavajuçi ih nenasitim potocima uùivaqa. Knez ovoga sveta na-
pada na one koji prohode delatne vrline, pokreçuçi rat protiv
sryanog dela. On stalno naoruùava svoje horde i napada ih. Kao
u bitki koja biva u ovom svetu, ili pozoriwtu, ili popriwtu on
u mislenoj borbi za sryani [deo] priprema raznovrsne podvale
preko diva leqosti. Pobe$ujuçi i bivajuçi pobe$ivan od onih

DOBROTOXUBXE Ì 179

koji se stalno hrabro bore sa qim, on postaje vinovnik ili qi-
hovih venaca ili qihovog stida pred an$elima. Vazduwni knez,
najzad, napada na one koji se upraùqavaju u zrequ u razumu, na-
vodeçi na qih mawtaqa, s obzirom da, zajedno sa vazduwnim du-
hovima zlobe, moùe da dejstvuje na slovesni i misleni [deo]. Pre-
ko diva neznaqa on privodi u smuçeqe i pomrayuje razum (kao
neko drugo slovesno nebo), koji je postao sposoban da se podiùe
gore. Da bi ga uplawio, on u qega unosi mawtarske maglovite
obraze duhova i qihova preobraùeqa, prividno izazivajuçi mu-
qe i gromove, bure i potrese. Svaki od tri [kneza] pristupa odgo-
varajuçoj sili duwe i vodi borbu protiv qe. Svaki svoje napade
usmerava prema delu na koji je usmeren.

123. I demoni su nekada bili umovi. Otpavwi, pak, od ne-
vewtastvenosti i tananosti, oni su poprimili izvesnu vewtas-
tvenu zadebxalost, postavwi telesni po yinu i dejstvu koje im
je postalo svojstveno. I oni su, kao i yovek, izgubili an$elsko
uùivaqe i liwili se boùanstvene sladosti. Stoga su, kao i mi,
poyeli u prahu da nalaze nasladu, postavwi nekako vewtastveni
i stiyuçi vewtastvene strasne navike. Reyenome se ne treba yu-
diti s obzirom da je i nawa slovesna i umna duwa, sazdana po ob-
razu Boùijem, ne ùeleçi da pozna Boga, usled naslade vewtas-
tvenim stvarima postala skotska, neosetxiva i skoro bezumna.
Jer, navika obiyno pretvara prirodu i meqa joj dejstvo u skladu
sa proizvoxeqem. Drugi, pak, od duhova su vawtastvovidni i
tewki i neuzdrùxivi, gnevni, osvetoxubivi i razjapxuju usta
kao zverovi mesoùderi za vewtastvenim uùivaqem i nasladom.
Oni liye na krvoùedne pse, koji kao $avoimani jedu svoju dragu
truleù, i imaju za uùitak i svoje obitaliwte debela i punayka
tela. Drugi duhovi su razuzdani i xigavi, kao pijavice i ùabe i
zmije u jezeru poùude. Ponekad bivaju kao ribe koje se kreçu unu-
tar slanog uùivaqa razvrata, u kome nalaze uùitak. Plivajuçi
puyinom prepijaqa, xigava i mlitava biça se raduju vlazi be-
slovesnih uùivaqa, neprestano podiùuçi u duwi talase pomis-
li i neyistota i bure i oluje. Drugi su, konayno, laki i tanki,
kao vazduwni duhovi, uporno duvajuçi u zritexni deo duwe i
raspirujuçi jake vetrove i mawtaqa. Ponekad se pretvaraju u
ptice, ali i u an$ele, te varaju duwu. Oni daju oblik seçaqima
na poznate xude. Oni izvitoperuju i preokreçu svako duhovno
zreqe, naroyito kod onih koji se jow uvek nalaze na stupqu bor-
be i nisu dostigli do yistote i duhovnog rasu$ivaqa. Uopwte,
oni se kriwom, po uobrazixi, pretvaraju u sve duhovno wto po-
stoji. Jer, reyeni duhovi se naoruùavaju u skladu sa duhovnim
staqem i merom napredovaqa yoveka, i ulaze donoseçi prelest
umesto istine, i uobrazixu umesto zreqa. Na reyeno se odnosi i

svedoyeqe Svetoga Pisma, koje kaùe: Zveri poxske i ptice nebeske

180 HILANDARSKI PREVODI

i gmizavci zemaxski (Os.2,14), oyigledno podrazumevajuçi zle du-
hove.

124. Podizaqe strasti i telesna borba, koja se podiùe
protiv duwe, u nama biva na pet nayina. Ponekad telo zloupo-
trebxava ono wto postoji, ponekad iwte da yini ono wto je pro-
tivprirodno kao da je prirodno, ponekad ga demoni naoruùavaju
protiv duwe, buduçi da se rado sa qima udruùuje, ponekad i sa-
ma duwa yini nepriliynosti, usvojivwi strasti, a ponekad po
popuwtequ doùivxavamo i borbu od zavisti demona, koji na nas
ustaju da bi nas smirili, powto prethodnim nayinima nisu us-
peli [da nas sablazne].

125. Tri su glavna uzroka borbe koja nam dolazi od svega i
od svih: navika, zloupotreba postojeçeg i zavist i napad demona
po popuwtequ. Telo ustaje i ùeli protiv duwe i duwa protiv
tela. Sliyno po navici i po dejstvu strasti tela ustaju na duwu
i duwa svojom izvrsnowçu protiv tela. I sam naw neprijatex
ponekad iznenada i bez razloga, ne znajuçi za stid, sa drskowçu
podiùe borbu protiv nas. Nemoj, me$utim, prijatexu moj, dozvo-
xavati krvoxubivoj pijavici da siwe krv iz ùila, buduçi da je
nenasita. Ni zmiji, ni zmaju nemoj dozvoxavati da se do sitosti
najedu praha, te çew lako pobediti gordost lava i zmaja. Uzdiwi
sve dok ne svuyew doqi i ne obuyew se u nebeski stan (2.Kor.5,2),
uobliyivwi se po obrazu Isusa Hrista, koji te je sazdao.

126. Zaista, oni koji su potpuno telo i koji vole samoxub-
xe robuju uùivaqu i tawtini, imajuçi u sebi ukoreqenu zavist.
Suweçi se od zluradosti i ogoryujuçi se uspesima bliùqega,
oni klevetaju dobro kao lowe, kao porod prelesti i ne primaju
ono wto je od Duha (1.Kor.2,14), tj. ne veruju u qega. Oslepxeni i
maloverni, oni ne mogu da vide i poznaju Boga, te çe onamo pra-
vedno yuti: Ne poznajem vas (Mt.25,12). Jer, verni koji voli treba
da veruje kada yuje ono wto ne zna, ili da uyi ono wto veruje,
ili da pouyava ono wto je nauyio, kako bi bez zavisti umnoùa-
vao dar kod onih koji primaju sa verom. Ukoliko, pak, ne veruje u
ono wto ne zna, ili poniùava ono wto nije poznao, ili pouyava
ono wto nije nauyio, iz zavisti prema onima koji pouyavaju iz
delaqa, svakako çe se uvrstiti i ubrojati sa onima koji u sebi
imaju gorku ùuy (up. Dap.8,23).

127. Besednik je, po istinski mudrima, onaj ko opwtim
znaqem saùeto obuhvata sva biça, kao jedno telo, i razlaùe ih i
sastavxa, pokazujuçi ih jednako znayajnim i po razliynosti i po
istovetnosti. On istinski sve potkrepxuje dokazima. I opet,
besednik je uglavnom duhovnik, koji pet rasturenih opwtih svoj-
stava biça, koje je ovaploçeno Slovo sastavilo, razlaùe i sa-
stavxa obuhvatajuçi celinu saùetom besedom, kao govornik. I
reyeno on drugima ne dokazuje samo suvim dokazima, kao spoxaw-

DOBROTOXUBXE Ì 181

qi [nehriwçanski] besednici, veç zreqima koja mu se duhovno ot-
krivaju u biçima, kojima moùe i druge da prosveçuje. Istinski
mudroxubac je onaj ko kroz biça spoznaje Uzrok biça, ili onaj ko
spoznaje biça iz Uzroka qihovog, powto je dostigao do nadumnog
sjediqeqa sa Bogom i do neposredne vere. On nije samo nauyio,
nego je i pretrpeo [doùiveo boùanstvene stvari]. I opet, mudroxu-
bac je uglavnom um, koji je postao i ùivi kao delatni i zritex-
ni. Savrweni mudroxubac je um koji je postigao naravstveno i
prirodno i bogoslovski mudroxubxe, ili pre bogoxubxe, tj. onaj
ko je Bogom nauyen delaqu naravstvenog mudroxubxa, smislovi-
ma prirodnog [mudroxubxa] i zrequ i taynosti bogoslovskih dog-
mata. I opet, boùanstveni besednik u boùanskim [stvarima] je
onaj ko odvaja glavna biça od biça i nebiça, i pokazuje smislove
prvih, i u qima, opet, sagledava qihove smislove na boùanstve-
ni nayin. I jow, on upore$uje yulni i vidxivi svet sa umnim i
nevidxivim, i obrnuto, zakxuyujuçi da je vidxivi svet obraz ne-
vidxivog i nevidxivi svet praobraz vidxivog. Jer, kao wto go-
vore, neizobrazivim stvarima predlaùu se obliyja, i neuobli-
yivim - oblici. Vidxivi i nevidxivi svet se duhovno projavxu-
ju jedan kroz drugi. Stoga on yisto vidi jedan svet u drugom, i
reyju istine ga obznaquje. On ne gradi sunceliku rey istine
uvodeçim ili prenosnim reyima, veç duhovnim znaqem i silom
obrazlaùe istinite reyi obadva sveta i upeyatxivo dokazuje da
je vidxivi svet naw vaspitay, a nevidxivi veyno boùanstveno
obitaliwte, koje je oyigledno pripravxeno za nas. Boùanstveni
mudroxubac je onaj ko se delaqem i zreqem na neposredan nayin
sjedinio sa Bogom i postao i naziva se prijatexem Boùijim, bu-
duçi da se potrudio i zavoleo prvu, tvorayku i istinsku mudrost
veçma nego bilo koju drugu xubav i mudrost i znaqe. Slovoxu-
bac, pak, a ne doslovno mudroxubac (premda je slava kriwom
uzurpirala ime mudroxubxu, kako veli veliki Grigorije), jeste
onaj ko xubi i istraùuje mudrost stvaraqa Boùijeg, kao qen
krajqi odjek, ne baveçi se mudroxubxem radi samoisticaqa i
radi pohvale i slave xudske, kako bi bio xubitex mudrosti Bo-
ùije o prirodi, a ne xubitex vewtastva. Kqiùevnik koji se
uyio Carstvu Boùijem jeste svako ko delaqem poyiva u zrequ
Boga i istrajno prebiva u tihovaqu. On iz riznice srca iznosi
nove i stare pouke, tj. jevan$elske i proroyke, ili starozavetne
i novozavetne, ili pouyne i delatne, ili zakonske i apostolske.
Delatni kqiùevnik, dakle, obznaquje nove i stare tajne, na-
uyivwi se bogougodnom ùivotu. Kqiùevnik je svaki delatex,
koji se jow uvek telesno bavi delaqem. Boùanstveni besednik je
onaj ko po prirodi stoji izme$u znaqa i smislova biça i sve do-
kazuje razdexujuçom silom slova u duhu. Istinski mudroxubac je

182 HILANDARSKI PREVODI

onaj ko u sebi oseça natprirodno sjediqeqe sa Bogom, na poznaj-
ni i neposredan nayin.

128. Oni koji piwu i govore bez Duha i hoçe da nazi$uju
Crkvu, u stvari su duwevni i Duha nemaju, kao wto govori boùan-
stveni apostol (Jd.19). Oni potpadaju pod kletvu koja kaùe: Tew-
ko onima koji su sami sebi mudri i pred sobom znalci (Is.5,21). Jer,
oni govore od sebe, tj. iz qih ne govori Duh Oca, kao wto bi re-
kao Gospod (Mt.10,20). Oni koji pre sticaqa yistote govore po
svojim pomislima u stvari su prelewçeni duhom nadmenosti. O

reyenome i Priya pomiqe: Video sam yoveka koji je smatrao da je
mudar, premda i od bezumnoga ima viwe nade negoli od qega (Priy.
26,12). Mudrost nam zapoveda: Nemojte smatrati sami sebe mud-
rim (Rim.12,16). Ispuqen Duha, boùanstveni apostol ispoveda:
Ne da smo sposobni sami od sebe wto pomisliti, nego je nawa spo-
sobnost od Boga (2.Kor.3,5), i jow: Kao od Boga, pred Bogom u Hristu
govorimo (2.Kor.12,19). Reyi, me$utim, pomenutih nisu sladosne i
ne prosveçuju, buduçi da ih govore crpeçi iz svog srca (kao iz
nekog blatqavog jezera, punog pijavica, zmija i ùaba pohote, na-
duvenosti i neuzdrùaqa), a ne posu$ujuçi iz ùivog izvora Duha.
Voda qihovog poznaqa je smradna, mutna i mlaka, usled yega oni
wto piju oseçaju odvratnost, vrtoglavicu i muyninu.

129. Boùanstveni apostol govori: A mi smo telo Hristo-
vo, i udovi ponaosob (1.Kor.12,27), i opet: Vi ste jedno telo, jedan
duh, kao wto ste i pozvani (Ef.4,4). Telo bez duha jeste mrtvo i ne-
osetxivo. Sliyno je nedelatan i onaj ko se umrtvio strastima
kroz nemar prema zapovestima posle krwteqa, usled yega izgle-
da kao da nije prosveçen Duhom Svetim i Hristovom blagodaçu.
Po veri i preporodu on ima Duha, koji je, me$utim, zbog duwevne
umrtvxenosti, nedejstven i nepokretan. Mi imamo jednu duwu,
dok telo ima mnogo udova. Pa ipak, ona ih sve drùi, oùivotvo-
ruje i pokreçe. Naravno, reyeno se odnosi na one koji su sposob-
ni da primaju ùivot. Oni, pak, koji su se usled neke sluyajne ne-
moçi osuwili, ostaju mrtvi, nepokretni, beùivotni i neoset-
xivi, premda ih ona drùi pri sebi. I Duh Hristov, prebivajuçi
sav u svim udovima Qegovim, pokreçe i oùivotvorava samo one
koji mogu da sudeluju u ùivotu. One, pak, koji su nemoçni, On yo-
vekoxubivo zadrùava kao svoje. Svaki verni po veri uyestvuje u
duhovnom usinovxequ. Ipak, on [moùe da bude] nedejstven i nepro-
sveçen, liwavajuçi se svetlosti i ùivota u Isusu, ukoliko je
nemaran i neveran. Svaki verni, kao ud Hristov, ima Duha Hris-
tovog. Me$utim, kod onog ko je nesposoban za primaqe blagodati,
On ostaje nedejstven i nepokretan.

130. Postoje osam glavnih zreqa: prvo - bezobliynog, bes-
poyetnog i nestvorenog Boga, Uzroka svega postojeçeg, Jednog
Trojiynog i Nadwustastvenog Boùanstva, drugo - yina i staqa

DOBROTOXUBXE Ì 183

umnih sila, treçe - sastava biça, yetvrto - domostrojnog snisho-
$eqa Slova, peto - sveopwteg vaskrseqa, westo - strawnog dru-
gog Hristovog dolaska, sedmo - veynih muka, osmo - Carstva ne-
beskog. Prva yetiri su prowla i veç se desila, a druga yetiri su
buduça i jow pred ostvareqem. Qih jasno sagledavaju i priznaju
oni koji su blagodaçu stekli punu yistotu uma. Onaj, pak, ko re-
yenome pristupa bez svetlosti blagodati treba da zna da u stva-
ri izobraùava mawtaqa, a ne zreqa. Qega mawtarski duh obavi-
ja mawtaqima i uobrazixom.

131. I o prelesti je neophodno da ponewto po moguçnosti-
ma kaùemo, s obzirom da je, po mnowtvu i raznovrsnosti zamki i
nayina, tewko prepoznatxiva i gotovo neuhvatxiva. Prelest se,
kaùu, javxa u dva vida, ili pre nailazi i nastaje - u vidu maw-
taqa i dejstva, premda u jednoj gordosti ima svoje poyelo i uzrok.
Prva jeste poyelo druge, a druga - poyelo treçe, koja [se pojavxuje] u
vidu istupxeqa. Poyelo [prividnog] mawtarskog zreqa jeste nad-
menost, koje uyi da se mawtarski predstavxa Boùanstvo u izves-
nom obraznom obliku, za yime sledi prelest, koja mawtaqima
uvodi u zabludu i pora$a hulu. Potom ona u duwi $udxivim maw-
taqima izaziva strahovaqa i na javi i u snu. Jer, posle gordosti
dolazi prelest, potom hula, pa strahovaqe, pa drhtaqe, pa
istupxeqe iz razbora. Eto prvog obraza prelesti od mawtaqa.
Drugi vid prelesti u obliku dejstva svoje poyelo ima u slado-
strawçu, koje se ra$a od navodno prirodne poùude. Od reyenog
uùivaqa se ra$a nezadrùivost neizrecivih neyistota. Raspa-
xujuçi yitavu prirodu i pomrayujuçi vladalayki [deo, tj. um] sa
mawtaqem o kumiru snowaja, ona ga privodi u istupxeqe opije-
nowçu od raspaxujuçeg dejstva i yini poremeçenim. U navede-
nom staqu prelewçeni se upuwta u laùna prorokovaqa i pred-
skazaqa, navodno videçi izvesne svete i sluwajuçi qihove re-
yi. On ih potom objavxuje, buduçi opijen mamurlukom strasti,
meqajuçi narav i poprimajuçi $avoiman izgled. Zavedeni pre-
lewçu, svetovqaci sliyne nazivaju duwicama. Oni sede i pre-
bivaju pored hramova izvesnih svetih, koji ih navodno oduhovxa-
vaju, deluju na qih i muye ih, prenoseçi preko qih xudima oba-
vewteqa. Me$utim, qih treba upravno nazvati $avoimanima,
prelewçenim i zabludelim, a ne prorocima, koji predskazuju sa-
dawqe i buduçe. Demon raspusnosti je pomrayio qihov um slado-
strasnim ogqem, te ih pomera sa razbora, u mawtaqu im pred-
stavxajuçi neke svete, dajuçi im da yuju qihove reyi i vide qi-
hov lik. Me$utim, dewava se da im se i sami demoni javxaju,
smuçujuçi ih strahovaqem. Potyinivwi ih igu velijara [demona],
oni ih protiv qihove voxe guraju u prelest na delu (s obzirom
da su im predani robovi do smrti), da bi ih potom sproveli i u
ad.

184 HILANDARSKI PREVODI

132. Treba znati da postoje tri glavna uzroka zbog kojih
prelest nailazi na yoveka: gordost, zavist demona i vaspitno
popuwteqe [Boùije]. Qihovi, pak, uzroci jesu: lakomislenost,
napredovaqe i grehovni ùivot. Prelest od zavisti i nadmenos-
ti se pre iscexuje, naroyito ukoliko se yovek smiri. Me$utim,
prelest iz popuwteqa, tj. prepuwtaqe satani zbog greha, Bog
yesto ostavxa do same smrti radi otpuwtaqa [grehova]. Dewava se
da se i oni koji nisu odgovorni predaju na muyeqe [demonima] ra-
di qihovog spaseqa. Treba znati da yak i sam duh gorde nadme-
nosti ponekad predskazuje u onima koji ne paze sa taynowçu na
svoje srce.

133. Svi poboùni carevi i svewtenici istinski se poma-
zuju u obnovxequ [tj. primaqu nove blagodati], kao wto su nekada i
drevni praobrazno bili pomazivani. Jer, oni su bili praobrazi
nawe istine, premda ne delimiyno, veç u potpunosti svi sve
nas pradznamenujuçi. Nawe Carstvo i svewtenstvo nije jednako
sa qihovim po obliku i vidu, premda i imaju iste simvole. Uos-
talom, ne postoji ni razlika u odnosu na prirodu, blagodat ili
priziv, kojom bi se razlikovali oni koji se pomazuju. Wtaviwe,
mi imamo jedan isti poziv, veru i oblik, koji pokazuje i projav-
xuje, po slovu istine, da se pomazani, kao yist i bestrasan, sve-
celo posveçuje Bogu i sada i u buduçnosti.

134. Ustima svojim govori mudrost, i pouyeqem srca… raz-
umnost (Ps.48,4) onaj ko jasno iz biça pokaùe Boga Slova, uliy-
nosqenu [uipostasiranu] Mudrost Boga i Oca. On u postojeçem sa-
gledava smislove praobraza, koji ga zacrtavaju, dejstvenim i ùi-
vim reyima govoreçi ustima mudrost od mudrosti. I powto se u
srcu prosveçuje silom preobraùavajuçe razumnosti, kojom se po-
uyava u duhu, on moùe da yini i razumnowçu prosveçuje one koji
ga sa verom sluwaju.

135. Velika protivnica istine i sprovoditexka xudi ka
pogibli jeste prelest, preko koje se u duwe nemarnih zacaruje
mrak neznaqa, koji otu$uje od Boga. Oni Onoga ko nas je preporo-
dio i prosvetio, ne priznaju za Boga, ili ga priznaju samo na re-
yima, ali ne i na delu. Oni veruju da se Bog javxao samo drevni-

ma, ali ne i nama. Smatraju da se svedoyeqa Pisma o Bogu ne od-
nose na nas, nego na druge ili na one koji su ga napisali. Oni
hule na Boùije [uyeqe], buduçi da poriyu istinsku poboùnost sa

poznaqem. Oni Pisma yitaju samo telesno, da ne kaùem jevrej-
ski, poriyuçi moguçnost ovdawqeg podizaqa yoveka kroz vaskr-
seqe duwe, pretpostavxajuçi da borave u grobu neznaqa. Tri
strasti, tj. neverje, lukavstvo i leqost ra$aju i podrùavaju jedna
drugu. Neverje je uyitexica lukavstva, a lukavstvo - saputnica
leqosti, yiji je simvol nemar. Ili obratno, leqost je majka lu-
kavstva, kao wto kaùe Gospod: Zli i leqi slugo (Mt.25,26), a lukav-

DOBROTOXUBXE Ì 185

stvo majka neverja, buduçi da je svaki lukavi ujedno neveran, a
neverujuçi ujedno i nebogobojaùxiv. Od nebogobojaùxivosti se
ra$a nemar, tj. majka prezira, kojim se zanemaruje svako dobro i
yini svako zlo.

136. Istinska slava [powtovaqe] Boga i nelaùno poznaqe
biça predstavxa savrweno, dogmatsko Pravoslavxe. Stoga mi
treba na sledeçi nayin da slavoslovimo Boga: —Slava ti, Hriste
Boùe, slava ti wto si blagoizvoleo da se radi nas ovaplotiw,
Boùe Slove Nadsuwtastveni. Velika je tajna tvog domostroja.
Spasitexu naw, slava ti”.

137. Po velikome Maksimu postoje tri razliyita bespre-
korna i nezazorna cixa zbog kojih se piwu spisi. Prvi je da bi
se spisatexi sami podseçali. Drugi - radi koristi drugih. Tre-
çi - iz posluwaqa. Iz posledqeg razloga sastavxeno je mnogo
spisa za one koji smireno iwtu rey [istine]. Onaj, pak, ko piwe o
vrlinama iz yovekouga$aqa, radi slave i isticaqa, u stvari gu-
bi svoju platu. On ni ovde, ni u buduçem veku neçe imati nikak-
ve koristi, veç çe biti osu$en kao yovekougodnik i lukavi krad-
xivac Reyi Boùije.

186 HILANDARSKI PREVODI

POGLAVXA

1. Svako ko je krwten u ime Hristovo treba da pro$e kroz
sve Qegove uzraste. Jer, on ih je u krwtequ primio kao sposob-
nost, a kroz zapovesti moùe da ih ostvari i spozna. Zayeçu
Hristovom odgovara obruyeqe Duha. Qegovom Ro$equ odgovara
dejstvo radosti, Krwtequ - oyiwçujuça sila ogqa Duha, Preob-
raùequ - zreqe Boùanske Svetlosti, Raspeçu - umrtvxeqe ver-
nog u odnosu na sve, Pogrebequ - osvajaqe boùanstvene xubavi u
srcu, Vaskrsequ - ùivotvorno ustajaqe duwe, Vaznesequ - zanos
u Bogu i uznoweqe uma. Onaj ko nije prowao reyene uzraste
Hristove i ne oseça ih, jow uvek je odojye i telom i duhom, makar
i bio smatran od svih starcem i delatexem.

2. Stradaqa Hristova daju ùivotvorno umrtvxeqe onima
koji su ga u svemu podraùavali. Jer, razlog naweg sastradavaqa
Hristu jeste saproslavxaqe sa Qim. Stradaqa (tj. strasti) od
uùivaqa, naprotiv, pruùaju smrtonosno umrtvxeqe onima koji
ih vrwe. Jer, dobrovoxno uyestvovaqe u stradaqima Hristovim
jeste raspeçe raspeça i umrtvxeqe smrti.

3. Stradati sa Hrista znayi podnositi iskuweqa koja nam
se dewavaju. Karaqe Gospodqe na one koji nisu odgovorni naila-
zi zbog zavisti demona i postaje vinovnik koristi. Ali, na nas,
koji smo odgovorni za grehe, nailazi kao izobliyeqe koje nas
priziva na povratak i otvara nam uwi. Stoga je Bog onima koji
pretrpe obeçao venac u vekove vekova. Slava tebi, Boùe naw,
slava tebi. Trojice Sveta, slava ti za sve.

Strasna izmena
4. Mrzovoxa je tewko savladiva strast, koja raslabxuje te-
lo. Ukoliko se, pak, raslabi telo, raslabxuje se i duwa. A powto
se opuste oboje, sladostrawçem se meqa telesni sastav. Slado-
strawçe pokreçe yeùqu, yeùqa raspaxivaqe, raspaxivaqe uz-
bu$eqe. Uzbu$eqe pokreçe seçaqe, seçaqe pokreçe mawtaqe,
mawtaqe donosi prilog pomisli. Prilog donosi spajaqe, spaja-
qe - saglasnost. Saglasnost odvodi delu bilo rukobluda, bilo
raznovrsnih snowaja. I yovek biva pobe$en i pada.

Dobra izmena
5. Trpxeqe u svakom delu ra$a hrabrost. Hrabrost ra$a
raspoloùeqe, raspoloùeqe - istrajnost, istrajnost - uzrastaqe.
Uzrastaqe na delu utiwava neuzdrùxivost tela i umiruje ùexu
sladostrawça. %exa pokreçe yeùqu, yeùqa - xubav, xubav -

DOBROTOXUBXE Ì 187

revnost, revnost - toplinu, toplina - ustremxeqe, ustremxeqe -
usrdnost, usrdnost - molitvu, molitva - tihovaqe. Tihovaqe ra$a
zreqe, zreqe - znaqe, znaqe - poimaqe tajni. Kraj tajni je bogo-
slovxe. Plod bogoslovxa je savrwena xubav. Plod xubavi je smi-
reqe, smireqa - bestrawçe, bestrawça - predvi$aqe, prorowtvo
i predznaqe. Reyene vrline niko ne poseduje u savrwenom [sta-
qu], niti se odjednom uklaqa zlo. Naprotiv, sa porastom vrline
umaquje se zlo, da bi najzad potpuno nestalo.

Iskuweqa u snu

Pitaqe: Na koliko nayina se dewava grewno i bezgrewno
isteyeqe?

6. Odgovor: Grewno se dewava na tri nayina: bludom, ruko-
bludom i saglasnowçu sa pomisli. Bezgrewno se dewava na se-
dam nayina: zajedno sa mokraçom, od razne hrane ili pokreta ili
pijeqa hladnih napitaka, ili zbog raslabxenosti tela, ili od
prevelikog umora, ili od demonskog mawtaqa u snu na mnogo na-
yina. Kod bestrasnih se dewava samo na prvi nayin, tj. teynost
izlazi pomewana sa mokraçom, buduçi da su se na neki nayin kod
qih opustili unutrawqi kanali od mnogih podviùniykih tru-
dova, te im je boùanstvenim oyiwçujuçim i osveçujuçim dej-
stvom dat blagodatni dar zdravoumxa. Posledqi nayin, tj. od
mawtaqa u snu, dewava se onima koji su jow uvek ostrawçeni i
nejaki. Ali, i ovaj sluyaj, buduçi nehotiyan, u stvari je bez gre-
ha, kao wto [sveti] oci govore.

Osobina bestrasnih je bezgrewno isteyeqe u retkim vre-
menskim razmacima, po promislu, dok ostatak teynosti nestaje
od boùanstvene vatre. Kod delatexa nuùda je mnogovidna i
ispraùqeqe bezgrewno. Kod strasnika postoje dva vida - jedno-
stavno i zlo, tj. isteyeqe koje se dewava u snu i na javi, zbog sa-
glawavaqa sa raznim mawtaqima. Prvo nije za osudu, dok je dru-
go grehovno i povlayi epitimiju [kaznu].

Kod bestrasnih, reyeni pokret i isteyeqe tela je po pro-
mislu jedno, tj. jedan deo teynosti se izbacuje zajedno sa mokra-
çom kao tekuçina, dok ostatak nestaje od boùanstvene vatre. Za
delatne i sredqe kaùu da postoje west opwtih nayina isteyeqa
koji nisu za osudu, kojima se telo yisti i osloba$a od wtetne
teynosti koja nastaje prirodno i nuùno: od hrane, ili pokreta,
ili pijeqa hladnog piça, ili raslabxenosti yoveka, ili oduze-
tosti od prevelikog truda, ili na kraju, po demonskoj zavisti.
Kod bolesnih i poyetnika postoje tako$e west strasnih nayina:
ili od stomakouga$aqa, ili ogovaraqa, ili osu$ivaqa, ili suje-
te, ili zbog saglawavaqa sa mawtaqima u snu i na javi, ili, na
kraju, zbog demonskog napada iz zavisti. Me$utim, i reyeno se
uvrwtava u nameru promisla da se oyisti xudska priroda od pro-

188 HILANDARSKI PREVODI

padxivosti, od ubayenih i qoj stranih tekuçina i od besloves-
nih teùqi, te da se vaspita podviùnik da se smirava, da pazi i
da se uzdrùava u svemu i od svega.

7. Onaj ko tihuje u samoçi i hrani se prilozima xubavi
drugih, duùan je da prima milostiqu na sedam nayina. Prvi je
da traùi ono wto je neophodno, drugi - da uzima ono wto je neop-
hodno, treçi - da ono wto mu daju prima kao od Boga, yetvrti - da
se uzda u Boga i veruje da je Nagradodavac, peti - da bude delatex
zapovesti, westi - da ne zloupotrebxava ono wto mu daju, sedmi -
da ne bude wkrt, nego da i sam daje drugima i da bude milosrdan.
Onaj ko se ophodi na reyeni nayin ima radost, buduçi da oseça
da qegove potrebe bivaju namirene od Boga, a ne od xudi.

DOBROTOXUBXE Ì 189

DESET POGLAVXA O TIHOVAQU I MOLITVI,

I O POKAZATEXIMA BLAGODATI I PRELESTI,

O RAZLICI TOPLINE I DEJSTVA, TE O BLISKOSTI

PRELESTI KOD ONIH KOJI SU BEZ RUKOVODIOCA

1. Trebalo bi da moùemo da kaùemo, zajedno sa velikim
uyitexem*), da nemamo potrebe za pomoçu [Svetoga] Pisma i drugih
svetootaykih reyi, divni Longine, veç da nas sam Bog uyi, prema
poslovici: —Sam Bog sve uyi”. Mi, naime, treba da uyimo i biva-
mo pouyavani od Boga i preko Boga onome wto nam je na korist.
I ne samo mi, nego i svaki vernik [treba da yini sliyno], kako bi
zakon Duha bio upisan na tablicama srdaca nawih i kako bismo
se udostojavali (wto je predivno) da razgovaramo sa Hristom
yistom molitvom na neposredan i heruvimski nayin. Buduçi,
pak, da smo odojyad u vreme naweg preporoda svetim krwteqem,
te niti blagodat poimamo, niti smo svesni sopstvenog obnovxe-
qa, ne spoznajuçi preveliku veliyinu yasti i slave koju prima-
mo, niti [yiqenicu] da smo duùni da se razvijemo duwevno i du-
hovno kroz zapovesti i da umno sagledamo ono wto smo primili,
veçina nas zbog sopstvenog nemara i strasnih navika padamo u
neosetxivost i pomrayenost. Mi, dakle, ne znamo ni da li po-
stoji Bog, ni ko smo i wta smo krwteqem postali, premda smo
postali sinovi Boùiji i sinovi svetlosti i yeda i udovi Hris-
tovi. Ukoliko se, opet, krwtavamo u zrelim godinama, mi oseça-
mo samo vodu, ali ne i Duha. Prepora$ajuçi se duhovno, mi ima-
mo samo prostu i mrtvu, a ne delatnu veru i velimo da se nalazi-
mo u dvojeduwnosti. Stoga smo tela i telesno ùivimo i hodimo.
I ukoliko se desi da se pokajemo, mi ipak shvatamo i drùimo za-
povesti samo telesno, a ne i duhovno. I ukoliko nas nakon mnogo
trudova blagodat iz yovekoxubxa udostoji izvesnih svojih proja-
va, mi je primamo kao prevaru. Ukoliko, opet, yujemo da blagodat
deluje u drugima, mi je iz zavisti smatramo prelewçu. Mi, dak-
le, ostajemo mrtvi do smrti, bez ùivota i dejstava Hristovih. I

kao wto kaùe Sveto Pismo, u trenutku smrti i suda uzeçe se od
nas i ono wto imamo zbog bezverja ili bezna$a. Mi ne shvatamo
da deca treba da liye na oca, tj. da budu bogovi od Boga i duhovni
od Duha, kao wto Gospod veli: Wto je re$eno od Duha, duh je (Jn.

*) Sa svetim Jovanom Zlatoustom, È beseda na Jevan$exe po Mateju,- Prim.
prev.

190 HILANDARSKI PREVODI

3,6). Iako smo postali verni i nebeski, mi smo tela, te stoga Duh
Boùiji ne obitava u nama. Stoga je Bog dopustio nesreçe i rop-
stva i mnogo pokoxa, pokuwavajuçi da ispravi, ili da prekine,
ili da izleyi zlo jayim lekovima.

2. Uz pomoç Boùiju (koji daje silinu reyi onima koji bla-
goveste sliyna dobra) ispitajmo najpre kako moùemo naçi, ili
pre, kako je Hristos na$en, buduçi da ga imamo duhovno kroz
krwteqe, kao wto apostol Pavle kaùe: Ili ne poznajete sebe da
je Isus Hristos u (srcima vawim) (2.Kor.13,5). Potom çemo reçi i
kako se moùe napredovati, a zatim i kako sayuvati ono wto se
obrete. Izvrstan i saùet nayin je da ukratko progovorimo o kra-
ju i sredini, s obzirom da imamo opwirni [sadrùaj]. Jer, mnogo je
onih koji su se podvizavali da na$u ono wto su traùili, da bi
potom svoju ùexu zaustavili. Oni ne idu daxe i neçe ni içi,
nego su zadovoxni poyetkom koji su nawli. Nailazeçi na pre-
preke i skrenuvwi na stazicu [bespuçe] bez da su shvatili, oni
misle da idu dobro, premda beskorisno hodaju mimo puta. Drugi,
opet, powto su dostigli do pola puta prosveçeqa, postaju umor-
ni, te iz nemara ne nastavxaju do kraja, ili se vraçaju nazad rav-
noduwnim ùivotom svojim, ponovo postajuçi poyetnici. Treçi,
najzad, dostigavwi do savrwenstva, padaju iz nepaùqe zbog pre-
vaznoweqa i vraçaju se nazad, postajuçi jednaki po delu sa sred-
qima i poyetnicima. Poyetnicima, pak, priliyi dejstvo Duha,
sredqima - prosveçeqe, a savrwenima - oyiwçeqe i vaskrseqe
duwe.

Kako çemo pronaçi dejstvo Duha
3. Dejstvo Duha, koje smo tajinstveno primili u krwtequ,
nalazimo na dva nayina. Kao prvo (govoreçi uopwteno), dar se
otkriva vrweqem zapovesti uz mnogo truda i vremena, kao wto
govori sveti Marko. I ukoliko vrwimo zapovesti, utoliko dej-
stvo jasnije blista nad nama svojim zracima. Kao drugo, ono se
projavxuje u posluwaqu kroz znalayko i stalno prizivaqe Gos-
poda Isusa, tj. seçaqem na Boga. Prvim nayinom ono se nalazi
sporije, a drugim brùe, ukoliko, naravno, yovek nauyi da kopa
zemxu sa trudom i usr$em, traùeçi zlato. Ukoliko, dakle, ùeli-
mo da na$emo i spoznamo istinu i da ne upadnemo u prelest, iw-
timo jedino da imamo celovito dejstvo srca bez oblika i izgle-
da, ne traùeçi da mawtom gledamo obliyja i likove navodnih
svetih ili razne svetlosti. Jer, u prirodi prelesti i u qenim
nayelima jeste laùnim mawtarijama varati um neiskusnih. Mi
treba da se podvizavamo da imamo jedino dejstvo molitve u srci-
ma nawim, koje zagreva i oradowquje um naw i rasplamsava du-
wu za neizrecivu xubav prema Bogu i xudima. Na reyeni nayin
çe se doçi do smireqa i skruwenosti, a ne samo do molitve. Mo-

DOBROTOXUBXE Ì 191

litva kod poyetnika jeste svagdakreçuçe umno dejstvo Svetoga
Duha. U poyetku ona je kao vatra radosti koja isijava iz srca, a
na kraju kao svetlost koja miriwe boùanstvenim dejstvom.

4. Progovoriçemo sada o pokazatexima poyetka dejstva Du-
ha kod onih koji ga istinski traùe, a ne kao kuwajuçi Boga, sa-

glasno Mudrosti Solomonovoj, koja veli da je —nalaze oni koji je
ne iskuwavaju i da se javxa kod onih koji ne sumqaju u qu” (up.
Mud.1,2). Kod nekih se ono vidi kao svetlost koja se ra$a. Kod dru-
gih - kao veselost zajedno sa trepetom. Kod treçih - kao radost.
Kod yetvrtih - kao radost pomewana sa strahom. Kod nekih - kao
trepet i radost. Ponekad kod nekih - kao suze i strah. Duwa se,
naime, raduje poseti Boùijoj i milosti Qegovoj, ali se plawi i
drhti od Qegovog prisustva, buduçi da je odgovorna za mnoge gre-
he. Kod svih, opet, ono u poyetku biva kao neizreciva skruwe-
nost i neopisiv bol duwe, koja je bolna kao ùena u yasu poro$aja,

kao wto kaùe Sveto Pismo. Jer, ùivo i delatno Slovo, tj. Isus,
ulazi duboko do predela gde se razdvajaju duwa i telo, kost i
kowtana srù, kao wto govori apostol, da bi silom uniwtio
ostrawçenost iz svih delova duwe i tela. Kod nekih se ono is-
poxava kao xubav prema svima i nepobedivi mir. Kod drugih -
kao razdraganost, koju sveti oci yesto nazivaju poskakivaqem,
wto predstavxa silu duha i pokret ùivoga srca. Ono se zove i
puls i uzdah duha koji posreduje za nas pred Bogom neizrecivim
uzdasima. Isaija ga je nazvao porodom pravde Boùije. Veliki
Jefrem ga naziva ubodom, tj. probadaqem, dok ga Gospod naziva
izvorom vode koji proistaye veyni ùivot (vodom naziva duh) i
poskakuje iz srca i kxuya od jayine sile.

5. Treba da znaw da postoje dve vrste poskakivaqa, tj. raz-
draganosti: smirenovidno (koje se zove puls i uzdah i posredova-
qe duha) i veliko poskakivaqe srca (koje se zove i poskakivaqe
i skok, tj. propiqaqe, i uzvodeçi let ùivoga srca ka boùanstve-
nom vazduhu). Jer, duwa, okrixujuçi se boùanstvenom xubavxu i
osloba$ajuçi se sveza strasti, pokuwava da poleti u visinu jow
pre nego wto se razdvoji od tela, yeznuçi da se razdvoji od teùi-
ne tela. Reyeno se zove i potres (tj. kxuyaqe i kretaqe) duha,
kao u reyenici: Isus se potrese u duhu i sam se uzbudi govoreçi: Gde
ste ga metnuli (Jn.11,34). Razliku izme$u velikog i malog poska-
kivaqa pokazuje boùanstveni David govoreçi: Gore uzigrawe kao
ovnovi i brda kao jagaqci ovyiji (Ps.113,4). On je mislio na savr-
wene i na poyetnike. Jer, da je mislio na vewtastvene gore i br-
da, bilo bi suviwno da kaùe da poskakuju, buduçi da nemaju ùi-
vota.

6. Treba da znamo da boùanstveni strah ne sadrùi prepla-
wenost (pod preplawenowçu ne podrazumevam trepet koji pro-
izilazi iz radosti, veç strahotu od boùanstvenog gneva, tj. vas-

192 HILANDARSKI PREVODI

pitnog karaqa i bogoostavxenosti), veç veselost sa bojaùxi-
vowçu koju izaziva molitva sa ogqem straha Boùijeg. Pod stra-
hom ne podrazumevam uplawenost koja se javxa od negodovaqa
Boùijeg, tj. od kazne, veç strah mudrosti, koji se naziva poyet-
kom mudrosti. Strah se deli na tri dela (premda su oci govorili
da se deli na dva), tj. na uvodni i savrweni, i jow na strah od
gneva Boùijeg, koji treba uglavnom zvati zastrawenowçu, tj. po-
tresenowçu i skruwenowçu.

7. Ima viwe vrsta uplawenosti. Jedna je od gneva, druga -
od radosti, a treça - od sryane [sile] (tj. kada se zbude preveliko
kxuyaqe, kako vele, krvi oko srca). Drugayija je uplawenost koja
dolazi od ostarelosti, drugayija od greha, tj. prelesti, a drugayi-
ja od prokletstva, koja je data rodu xudskom preko Kaina. Me$u-
tim, podviùnika na poyetku napada uplawenost od radosti i od
greha. Reyeno se, me$utim, ne dewava kod svih. Kod jednog posto-
ji veselost sa strahom, pri yemu blagodat donosi utehu duwi sa
puno blagoprijatnosti i suza. Kod drugog postoji neprirodno za-
grevaqe, prevaznoweqe i tvrdoça srca, wto rasplamsava duwu i
raspaxuje polne udove za telesno sjediqeqe i zaxubxenost, pri
yemu se u mawti unutrawqe yini sramno delo pristankom na
pomisli.

8. Postoje dve vrste dejstava kod svakog poyetnika. Ono na
dva nayina deluje u srcu, pri yemu je jedan nayin odvojen od dru-
gog. Jedno dejstvo proizilazi od blagodati, a drugo od prelesti.
Veliki Marko Podviùnik svedoyi govoreçi: —Postoji dejstvo
duhovno, a postoji i dejstvo satansko, koje neiskusan ne razliku-
je”. I opet: —Postoje tri vrste topline, koja se raspaxuje od dej-
stva u xudima: jedna je od blagodati, druga od prelesti, tj. od gre-
ha, i treça od izobixa krvi”, koju sveti Talasije Afrikanac na-
ziva [telesnim] sastavom i savetuje da je podewavamo i smiravamo
umerenim uzdrùaqem.

9. Dejstvo blagodati je raspirivaqe vatre duha, koja se
kreçe u srcu radowçu i blagoprijatnowçu, te utvr$uje, zagreva i
oyiwçuje duwu, privremeno zaustavxajuçi pomisli i privreme-
no umrtvxujuçi kretaqe tela. Qeni znaci i plodovi koji pro-
javxuju qenu istinitost jesu suze, skruwenost, smireqe, uzdrùa-
qe, çutaqe, trpxeqe, sakrivaqe od drugih i drugo sliyno, iz ye-
ga se uveravamo bez oklevaqa.

10. Dejstvo prelesti je raspirivaqe greha, koji duwu ra-
spaxuje uùivaqem i podiùe suludu ùexu u telu za sjediqeqem
sa drugim telima. Ona je sasvim nepredodrediva i nemirna, po
svetom Dijadohu. Ona poseduje beslovesnu radost i prevaznowe-
qe i smuçeqe i neodredivu i (da kaùem) neuhraqenu prijat-
nost. Ona sa mlakim uùivaqem utiye prevashodno na ùelatex-
ni [deo duwe]. Kao vewtastvo svog raspirivaqa ona poseduje uùi-

DOBROTOXUBXE Ì 193

vaqa, za saradnika imajuçi nenasiti stomak. Od qega ona crpi
i podiùe yitavo telo. Od qega ona uzima povod da dejstvuje i ra-
spaxuje duwu i da je vuye ka sebi. I navikavajuçi se na slado-
strawçe, yovek postepeno izbacuje blagodat iz sebe.

194 HILANDARSKI PREVODI

PETNAEST POGLAVXA O MOLITVI

I O DVA NAYINA MOLITVE

1. Postoje dva nayina sjediqeqa, ili boxe reyeno, dva ula-
za sa jedne i druge strane umne molitve, koja se duhom vrwi u sr-
cu. Reyenim nayinima se ili um nalazi u srcu pre molitve, pri-

lepxujuçi se uz Gospoda, po Svetom Pismu, ili dejstvo molitve,
kreçuçi se i napredujuçi u radosnom ogqu, privlayi um i vezuje
ga za prizivaqe Gospoda Isusa i sjediqeqe sa Qim. Jar, ukoliko
duh deluje u svakome kako hoçe, po reyima apostola, ponekad jed-
no staqe kod nekih prethodi drugom staqu [i obratno], kao wto
smo naveli. Ponekad, pak, dejstvo deluje u srcu kako se strasti
smaquju stalnim prizivaqem Isusa Hrista. Potom se projavxuje
boùanstvena toplina, buduçi da je Bog naw ogaq koji spaxuje

strasti, kako kaùe Sveto Pismo. Ponekad, pak, duh privlayi um
sebi i ogra$uje ga u dubini srca, sputavajuçi qegovo uobiyajeno
kretaqe. I veç se on, kao zarobxenik Asiraca, ne odvodi daleko
od Jerusalima, nego se pohvalno vraça iz Vavilona u Sion, sa
prorokom govoreçi: Tebi priliyi pesma, Boùe, na Sionu, i tebi çe
se odati molitva u Jerusalimu (Ps.64,2), i: Kada vrati Gospod rob-
xe Sionsko… obradovaçe se Jakov i uzveseliçe se Izraix (Ps.125,1;
Ps.52,7). Pod navedenim imenima podrazumevaju se delatni i zri-
texni um, koji uz pomoç Boùiju pobe$uje strasti delaqem i sa-
gledava Boga zreqem, prema svojim moguçnostima. I kao da je po-
zvan za bogatu trpezu, um se raduje boùanstvenom nasladom i pe-
va: Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlayitexa mojih
(Ps.22,5), tj. demona i strasti.

Kako treba da vrwimo molitvu
2. Izjutra sej seme svoje (misli se na molitvu), ali ni uveye
neka ne poyiva ruka tvoja (Prop.11,6), kako ne bi postojao prekid u
toku molitve i kako moùda ne bi propustio yas u kome çew biti
usliwen. Solomon nastavxa: Jer, ne znaw wta çe biti blagougod-
no. Powto ujutru sednew na stoliyicu od jednog pedxa, premesti
um iz vladalaykog [dela, tj. glave] u srce i drùi ga u qemu, trudeçi
se savijen i bolujuçi grudima, ramenima i vratom, te uzvikujuçi

iz uma i duwe: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Powto je reye-
no teskobno, i naporno, i verovatno zamorno usled ponavxaqa,
wto uostalom ne proizilazi od samog yestog hraqeqa sa tri
imena (Gospode Isuse Hriste), buduçi da Pismo govori: Oni koji
me jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21), ti prenesi um na drugu

DOBROTOXUBXE Ì 195

polovinu i govori: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me. Mnogo puta
izgovorivwi reyeno prizivaqe, pre$i opet na prvu polovinu.
Me$utim, iz leqosti ne treba yesto meqati navedene uzvike.
Jer, rastiqe koje se yesto presa$uje ne uspeva da se ukoreni.
Sliyno [neçe uspeti da se ukorene] ni molitvena kretaqa u srcu pri
yestoj promeni molitvenih reyi. Ukoliko primetiw podizaqe i
pristupaqe pomisli, nemoj se zagledati u qih, yak i kad ne bi
bile r$ave, veç drùi svoj um u srcu bezizlazno, prizivajuçi Gos-
poda Isusa. I ubrzo çew prognati pomisli i proterati demone
koji ih navode, opaxujuçi ih i nevidxivo biyujuçi Boùanskim
imenom. Sliyno uyi Lestviynik, govoreçi: —Isusovim imenom
biyuj protivnike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja”.

O disaqu
3. Isaija Usamxenik (kao i mnogi drugi) svedoyi da vazduh
treba da se zadrùava. Jedan kaùe: —Drùi nezadrùivi um”, koji
pritiska i rasejava neprijatexska sila, koja se posle krwteqa
zbog naweg nemara opet vratila u leqivu duwu zajedno sa jow go-
rim duhovima, kao wto govori Gospod: I bude potoqe gore yoveku
onome od prvoga (Mt.12,45). Neko drugi uyi: —Monah treba da se se-
ça na Boga kao wto diwe”, i jow neko: —Xubav prema Bogu kod
qega treba da zadrùava disaqe”. Sveti Simeon Novi Bogoslov
govori: —Ograniyi i disaqe da ne bi disao neometano”. Sveti
Lestviynik savetuje: —Isusova molitva neka se sjedini s disa-
qem tvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa”. Apos-
tol Pavle uverava: A ne ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos
(Gal.2,20), koji dejstvuje i udahquje boùanstveni ùivot. I Gospod
govori: Duh diwe gde hoçe (Jn.3,8), uzevwi primer u duvaqu yulnog
vetra. Oyistivwi se (u krwtequ), mi smo primili obruyeqe Du-
ha i usa$enu rey (Jak.1,21), po reyi brata Boùijeg Jakova, kao seme
koje je posejano u nama. On se sa nama sjedinio nesmesivim op-
wteqem, yineçi da se oboùujemo, pri yemu sam ne trpi umaqe-
qe. On nas sjediquje sa preizobilnim Bogom iz blagosti. Me$u-
tim, mi smo postali nemarni prema zapovestima, koje u stvari
yuvaju blagodat, usled yega smo opet upali u strasti. Stoga smo
se, umesto dahom Duha Svetog, ispunili vetrom zlih duhova, od
kojih se u nama javxa svako zevaqe i stiska [tj. nered], kao wto go-
vore oci. Onaj, pak, ko je sayuvao Duha i Qime stekao oyiwçeqe,
rasplamsava se Qime i nadahquje boùanstvenim ùivotom. On
Qime govori, umuje i kreçe se, po reyi Gospodqoj: Jer neçete vi
govoriti, nego çe Duh Oca vawega govoriti iz vas (Mt.10,20). Na sli-
yan nayin i onaj ko ima suprotnog duha, yini i govori ono wto je
suprotno, buduçi qime savladan.

196 HILANDARSKI PREVODI

O pojaqu
4. Lestviynik kaùe: —Zamorivwi se, yovek ustaje i moli
se, pa opet sedne i hrabro nastavxa da vrwi svoje delaqe” (Slovo
27). On govori o umnom delaqu, tj. da treba postupati na reyeni
nayin powto se dostigne yuvaqe srca. Me$utim, priliyno je da
se sliyno kaùe i za psalmopojaqe. Upitan o sadrùini pojaqa,
Varsanufije Veliki je odgovorio: —Yasovi i pesme su crkvena
predaqa i dobro su ustanovxeni radi [molitvenog] usaglawavaqa
svih xudi. Skiçani [tj. kelioti ili usamxenici], pak, ne yitaju ni
yasove, niti pesme [tj. kanone], nego se u usamxenosti upraùqava-
ju u rukodexu, pouyavaqu i razmiwxaqu, i posle izvesnog vreme-
na zapoyiqu molitvu. Stojeçi na molitvi ti treba da govoriw

Trisveto i Oye naw, moleçi Boga za izbavxeqe od starog yoveka.
Ipak, ne treba dugo ostajati na pomenutom molitvoslovxu. Na-
protiv, tvoj um treba celog dana da bude na molitvi” (Odgovor 74).
Starac je navedenim reyima pokazao da —usamxeno pouyavaqe”
jeste srdayna molitva, a —kratka molitva” - stojaqe na psalmopo-
jaqu. Jasno govori i veliki Jovan Lestviynik: —Prvo delaqe ti-
hovaqa sastoji se u izbegavaqu brige o bilo yemu zemaxskom…
drugo - u revnosnoj molitvi (tj. stajaqu na psalmopojaqu), a tre-
çe - u neukradxivom delaqu srca” (Slovo 27). Eto sediwta molit-
ve i ujedno tihovaqa.

O razlikama pojaca

5. Pitaqe: Otkuda reyena razlika? Jedni uye da se mnogo
poje, drugi - malo, a treçi - da se uopwte ne poje, veç da se [yovek]
samo drùi molitve, telesnog truda, nekog rukodexa i poklona,
ili nekog drugog napornog delaqa.

Odgovor: Evo razreweqa pitaqa. Oni koji su delatnim
ùivotom kroz mnoge napore i duge godine nawli dejstvo blago-
dati, stekli su znaqe, pa i druge uye. Oni ne veruju onima koji
govore da su znalayki po milosti Boùijoj, kao wto govori sveti
Isaak, dostigli reyeno za kratko vreme vrelom verom. Oni pome-
nute prekorevaju, buduçi pokradeni neznaqem i samopouzdaqem,
uveravajuçi da je sve wto se dewava drugayije negoli kod qih
predstavxa prelest, a ne dejstvo blagodati. Oni ne znaju da je
pred oyima Boùijim lako da se siromah iznenada obogati (Sir.

11,21). I Priye kaùu: Poyetak mudrosti jeste da steknew mud-
rost (Priy.1,7). I apostol prekoreva ondawqe uyenike, koji nisu
znali za blagodat, govoreçi: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hris-
tos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5), tj. ukoliko
zbog leqosti ne napredujete. Oni ni divna svojstva molitve, ko-
ja dejstvom Duha postoje kod ponekih, ne prihvataju zbog svog ne-
verja i visokoumxa.

DOBROTOXUBXE Ì 197

Protivreyeqe reyenome

6. Pitaqe: Kaùi mi zar onaj ko posti, uzdrùava se, vrwi
bdeqe, stoji, yini poklone, playe i drùi se oskudoxubxa u stva-
ri ne upraùqava delaqe? Kako ti, pretpostavxajuçi psalmopo-
jaqe, govoriw da bez delatnog ùivota nije moguçe drùati se mo-
litve? Zar reyeno nije delaqe?

Odgovor: Onaj ko ustima tvori molitvu a umom luta, u
stvari nema koristi. Ukoliko jedan zida, a drugi razgra$uje,
niwta se ne dobija osim truda (Sir.34,23). Naprotiv, kao wto de-
la telom, [yovek] treba da dela i umom, kako se telesno ne bi poka-
zao pravednim, a u srcu bio ispuqen svake mrzovoxe i neyisto-
te. I apostol potvr$uje, govoreçi: Jer ako se tim jezikom, tj. us-
tima molim Bogu, moj duh, tj. glas moj se moli, a um je moj bez plo-
da… Moliçu se Bogu duhom, a moliçu se i umom… Volim reçi pet
reyi umom svojim… negoli hixade reyi jezikom (1.Kor.14,14-15; 19).
Sveti Lestviynik je svedok da on govori o (umnoj molitvi). U

Slovu o molitvi on kaùe: —Veliki podviùnik velike i savrwe-
ne molitve kaùe: Volim reçi pet reyi umom svojim, i ostalo”. De-
laqa su mnogobrojna i pojedinayna, a srdayna molitva je, po Le-
stviyniku, velika i sveobuhvatna kao izvor vrlina. Preko qe se
stiye svako dobro. Pokazujuçi prevashodnost delaqa, sveti Mak-
sim govori: —Nema niyega strawnijeg od pomisli na smrt i niye-
ga velexepnijeg od seçaqa na Boga”. Usled pomrayenosti koja do-
lazi od neosetxivosti, neznaqa i malovernosti, neki u sadaw-
qe vreme ne ùele yak ni da yuju da postoji blagodat.

7. Smatram da oni koji ne poju mnogo dobro yine, udexuju-
çi yast umerenosti (koja je, po mudrima, u svemu prekrasna).
Naime, [oni paze] da ne istrowe yitavu duwevnu silu na delaqe
[tj. trud psalmopojaqa], usled yega bi se um pokazao nedovoxno usrd-
nim za molitvu, ne nalazeçi u sebi dovoxno sile za qu. Napro-

tiv, unekoliko pojuçi Psalme, on treba veçi deo vremena da pro-
vodi u molitvi. Sa druge strane, kada se umori od yestog misle-
nog vapijaqa i neprestanog usmeravaqa paùqe na molitvu, umu
pravedno treba dati izvestan odmor, iz pritewqenosti tihova-
qa puwtajuçi ga u wirinu psalmopojaqa. Eto prekrasnog reda,
eto uyeqa mudrih.

8. Dobro yine i oni koji uopwte ne upraùqavaju psalmo-
pojaqe ukoliko napreduju. Ukoliko su dostigli prosveçeqe, oni
nemaju potrebu da psalmopojaqem, veç treba da prebivaju u çuta-
qu, neprestanoj molitvi i umozrequ. Jer, oni su sjediqeni sa
Bogom i ne treba svoj um da odvajaju od Qega, pogruùavajuçi ga u
smuçeqe. Sveti Lestviynik govori: —Za posluwnika je pad - sop-
stvena voxa, a za tihovatexa - napuwtaqe molitve”. Um sliynih
u stvari yini prexubu kada odstupa od seçaqa na Boga, tj. %eni-

198 HILANDARSKI PREVODI

ka, i xubavxu se veùe za neznatne stvari. Nije moguçe sve, pak,
nauyiti reyenome postupku. Jednostavni i nepismeni posluw-
nici se mogu nauyiti s obzirom da je posluwnost radi smireqa
sposobna za svaku vrlinu. Neposluwnima, pak, bilo jednostavni-
ma ili uyenima, reyenu nauku ne treba predavati kako ne bi
upali u prelest. Jer, samovoxni ne moùe da izbegne nadmenost,
koju obiyno prati prelest, kao wto kaùe sveti Isaak. Ne po-
miwxajuçi na moguçu wtetu, neki sve pouyavaju svojim napori-
ma, tj. da drùe seçaqe na Boga. [Oni hoçe da ih] naviknu na seçaqe
da bi ga zavoleli, wto je u stvari nemoguçe, naroyito za one koji
su navikli da ùive po svojoj voxi. Qihov um je neyist usled ne-
mara i visokoumxa. On nije oyiwçen suzama, usled yega pre vide
sramne kumire pomisli, negoli molitvu. Uznemiravani straw-
nim imenom [Boùijim], neyisti duhovi koji se gnezde u qihovom
srcu reùe na one koji ih raqavaju. Dakle, ukoliko samovoxni yu-
je ili bude nauyen [iz kqiga] o reyenom delaqu i poùeli da ga
upraùqava, svakako çe postradati na jedan od dva nayina: ili
çe, prisixavajuçi se, upasti u prelest i ostati neiscexen, ili
çe biti nemaran, yitav ùivot ostajuçi bezuspewan.

9. Reçi çu i ja newto wto sam poznao na neznatnom opitu.
Sedeçi u tihovaqu daqu ili noçu, neprekidno se moleçi Bogu,
bez pomisli i sa smireqem, um tvoj çe iznemoçi od prizivaqa,
telo çe te zaboleti, a srce çe, i pored silnog i neprestanog pri-
zivaqa Isusa ostati bez topline i veselosti, iz kojih se obiyno
ra$a i podstiye revnost i trpxeqe podviùnika. Ti stoga ustani

i poj Psalme sam ili sa uyenikom, koji je sa tobom, ili se pri-

hvati razmiwxaqa o nekom slovu iz Pisma, ili se pogruzi u se-
çaqe na smrt, ili uzmi rukodexe, ili pazi pri yitaqu, uglav-
nom stojeçi, kako bi smorio telo. Ukoliko sam stojiw na psalmo-

pojaqu, yitaj Trisveto, potom duwevno ili umno tvori molitvu,
pri yemu um treba da pazi na srce. Ukoliko te napadne mrzovo-

xa, yitaj Psalme, dva ili tri, i umilne tropare priguweno: jer,
[tihovatexi] ne poju, kao wto kaùe Lestviynik. Da bi dobili ve-
selost i radost qima je, po reyima [prepodobnog] Marka, dovoxno
da srdayno boluju [sa yeùqom] za blagoyawçem i duhovnom topli-

nom. Posle Psalama vrwi duwevnu ili duhovnu molitvu bez ra-

sejavaqa i Aliluja. Eto poretka svetih otaca Varsanufija i Di-

jadoha i ostalih. Boùanstveni Vasilije govori da Psalme treba
meqati svaki dan kako bi se podsticala usrdnost i kako um ne
bi opteretio pojuçi stalno isto. Umu treba davati slobodu kako
bi se jow viwe uyvrstio u usrdnosti. Ukoliko zajedno sa vernim

uyenikom stojiw na pojaqu, prepusti mu da yita Psalme, a ti
skriveno u srcu pazi i moli se, yuvajuçi se. Sve yulne i mislene
pomisli koje izlaze iz srca ti preziri uz pomoç molitve. Jer,

DOBROTOXUBXE Ì 199

tihovaqe jeste odstraqivaqe pomisli koje nisu od Duha i nisu
boùanstvene. [Treba] do pogodnog vremena [paziti] da se one ne
prihvate kao dobre, da se ne bi izgubilo ono wto je veçe.

O prelesti
10. Sa taynowçu i poznaqem pazi, xubitexu Boùiji. Uko-
liko, vrweçi svoje delo, ugledaw svetlost ili spoxqi ili unu-
trawqi ogaq, ili neki obraz, Hrista na primer, ili an$ela,
ili nekog drugog, niwta nemoj primati kako ne bi pretrpeo
wtetu. Nemoj ni sam da, gledajuçi obraze, u umu praviw uobra-
ùeqa. Jer, sve wto se prima kao spoxawqe i smuçeno preobli-
kovaqe vodi ka prelesti duwe. Istinsko poyelo molitve jeste
srdayna toplina koja spaxuje strasti, usexava utehu i radost u
srce nepokolebivom yeùqom i uyvrwçuje srce nesumqivim
osvedoyeqem. Ono wto ulazi u duwu, govore oci, bilo yulno ili
duhovno, a srce ga ne prima i sumqa, u stvari jeste od neprijate-
xa, a ne od Boga. Ukoliko vidiw da ti um spoxa ili odozgo vuye
neka nevidxiva sila, nemoj imati povereqa i nemoj dozvoxava-
ti da bude odvuyen, veç ga odmah prinudi na qegovo delo. Ono
wto je od Boga dolazi samo po sebi, govori sveti Isaak, pri yemu
yovek ne primeçuje qegovo vreme. I neprijatex pokuwava unu-
tar bedara da prividno predstavi duhovno, jedno podmeçuçi
umesto drugog, tj. umesto topline navodeçi neuredno raspiriva-
qe (yime muyi duwu prevarom), umesto vesexa pobu$ujuçi beslo-
vesnu radost i vlaùnu slast, koji ra$aju nadmenost i visokoum-
xe. On reyenim prelestima uspeva da se prikrije pred neiskus-
nima, predstavxajuçi prevaru kao dejstvo blagodati. Me$utim,
vreme, opit i oseçaj obiyno ga otkrivaju pred onima kojima nisu

nepoznate qegove zamke. Grlo razlikuje jela, govori Pismo. I du-
hovni ukus sve jasno pokazuje kao wto jeste, ne podvrgavajuçi se
prevari.

O yitaqu
11. Lestviynik govori: —Powto si delatex, ono wto yitaw
treba da predstavxa delatno [wtivo]. Jer, opitno ostvarivaqe de-
latnog [wtiva] yini suviwnim yitaqe ostalih kqiga” (Slovo 27).
Svagda yitaj o tihovaqu i molitvi kod svetog Lestviynika, sve-
tog Isaaka, svetog Maksima, [svetog Simeona] Novog Bogoslova i
qegovog uyenika, [Nikite] Stitata, Isihija, Filoteja Sinajskog
i drugih, koji su pisali o reyenome. Ostale spise privremeno
ostavi. Oni nisu neprihvatxivi, ali privremeno ne odgovaraju
tvome cixu. Jer, predmeti kojih se oni dotiyu mogu tvoj um da
odvuku od molitve. Neka tvoje yitaqe bude usamxeno. Glas neka
ti ne bude obojen nadmenowçu i ùexom za isticaqem. Yitaqe
neka ne bude brzo i sa doteranom blagojeziynowçu, ili sa blago-
zvuynowçu slova ili uùivaqem, da te ne bi potkradala nepri-

200 HILANDARSKI PREVODI

metna strast da se dopadnew xudima, iako nisu prisutni. Ono
ne treba da bude ni nenasito. Jer, u svemu je najboxa mera. Ono
ne treba ni da je brzo, ni previwe leqivo ili nemarno, veç po-
boùno, trpexivo, postojano, razumno, sa taktom, sa umom i du-
wom i slovesnowçu. Krepeçi se duwekorisnim yitaqem, um do-
bija silu i naviku da se snaùno moli. Ukoliko, pak, yitaqe bude
suprotno navedenom nayinu, um se pomrayuje i raslabxuje i iz-
vodi iz sebe. Vladalayki [deo, tj. um] oseça bol u mozgu i postaje
nespreman za molitvu.

12. Obraçaj paùqu i na nameru svoju, tj. posmatraj gde se
priklaqa. Gledaj da li po Bogu, radi samog dobra i radi duwevne

koristi sediw u tihovaqu, pojew Psalme, yitaw molitve i neku
drugu vrlinu yiniw. Pazi da ne budew pokraden bez da prime-
tiw i da se ne pokaùe da po obrazu liyiw na delatexa Boùijeg,
a po srcu - na ugodnika xudima. Jer, lukavi ima mnogo zamki. On
tajno prati usmereqe nawih namera, na svaki nayin se trudeçi
da neprimetno upropasti nawe delo (wto mnogi ne znaju), te da
ono wto se yini ne bude po Bogu. I premda on uporno ratuje i be-
stidno pristupa, ti treba da imaw yvrstu nameru da jedinome
Bogu uga$aw, te neçew biti yesto potkradivan, makar se usmere-
qe tvoje voxe nevoxno i vuklo u stranu i kolebalo. Yak i da po
nemoçi nevoxno padne i bude pobe$en, yovek brzo dobija oprow-
taj od Onoga ko poznaje nawe namere i srca. Strast tawtine mo-
nahu ne dozvoxava da napreduje u vrlinama, usled yega podnosi
napore, ali se na kraju pokazuje besplodan. Ona ogoxuje od ploda
vrlinskih napora svu trojicu - i poyetnika, i sredqega i savr-
wenoga.

13. Evo wta bih jow rekao na osnovu poznaqa [iz opita]. Mo-
nah nikako ne moùe da napreduje bez sledeçih vrlina: posta, uz-
drùaqa, bdeqa, trpxeqa, hrabrosti, tihovaqa, molitve, çutaqa,
playa, smireqa, koje jedna drugu ra$aju i jedna drugu yuvaju. Ne-
prestani post, isuwujuçi pohotu, ra$a uzdrùaqe, uzdrùaqe -
bdeqe, bdeqe - trpxeqe, trpxeqe - hrabrost, hrabrost - tihova-
qe, tihovaqe - molitvu, molitva - çutaqe, çutaqe - play, play -
smireqe. Smireqe, obrnuto, ra$a play i sve redom, pri yemu
çerke ra$aju majke. Me$usobno ra$aqe i predstavxa najveçu vr-
linu. Suprotno je, opet, svakome oyigledno.

14. Neophodno je da navedemo i bolne napore reyenog dela
po poretku i da jasno pokaùemo kako treba upraùqavati svako
delaqe, kako niko ne bi, po yuvequ bez napora hodeçi reyenim
putem, ni nas ni druge okrivxavao wto na delu nije kao wto smo
rekli. Jer, srdayni bol i telesni trud obiyno dokazuju da se radi
o istinskom delu. Preko qih se obnaruùava dejstvo Duha Sveto-
ga, koje se na krwtequ daje svakome verujuçem, premda se zbog ne-
mara prema zapovestima zatrpava strastima. Ono po neizreci-