Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 351

duhovno opsu$uju, rasu$uju, proziru, predvi$aju i sliyno. I uop-
wte, kroz Qega qima sija svako ukazaqe i otkrivaqe nepozna-
tih tajni. Oni se u Duhu Svetom ispuqavaju natprirodnom i bo-
ùanstvenom silom, usled yega se i qihov prah [tj. telo] olakwava.
Qihovo telo postaje tanano, kao meteor se usmeravajuçi na gore.
Reyenom prosveçujuçom silom u Duhu Svetom neki od svetih ota-
ca su, iako jow u telu, kao nevewtastveni i bestelesni hodili
suvim nogama po neprelaznim rekama i morima, kojima samo bro-
dovi plove. Oni su mnogodnevne puteve prelazili u trenutku, te
vrwili i mnoga druga divna dela na nebu, na zemxi, na suncu, u
moru, u pustiqama, u gradovima i na svakom mestu i zemxi, na
zverima, na zmijama i uopwte na svakoj tvari i na svim sastoj-
cima, svakako se proslavxajuçi. Dok su stojali na molitvi, qi-
hova yasna i sveta tela su se podizala sa zemxe kao da imaju kri-
la. Po konyini, oni su ostajali netruleùni, yineçi znameqa i
yuda. Tajnik Boùiji, Pavle uverava: Po vaskrsequ oni çe biti
uzneseni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çe svagda
s Gospodom biti (1.Sol.4,17). Sveti Makarije [kaùe]: —Svaka duwa
koja se zbog vere i staraqa za sve vrline jow ovde udostojila da
se obuye u Hrista u sili i osvedoyequ, postaje sposobna da svag-
da dobija suwtinsko poznaqe nebeskih tajni, buduçi sjediqena
sa nebeskom svetlowçu svog netruleùnog obraza. Na dan vaskrse-
qa telo çe, zbog slavnog nebeskog obraza, biti proslavxeno za-
jedno sa duwom, buduçi u Duhu uzneseno u sreteqe Gospodu u vaz-
duhu, postavwi saobrazno telu slave Qegove”.

96. Drugi saùetak
Nayelo i roditex novih i neizrecivih navedenih stvari
i shvataqa jeste pomenuto tihovaqe, uz savrwenu bezbriùnost i
u jedinstvu sa paùqom i molitvom, yvrsto i nepokolebivo za-
snovano na ispuqavaqu boùanstvenih zapovesti. Od qih, tj. od
bezbriùnosti, tihovaqa, paùqe i molitve dolaze srdayno kre-
taqe i toplina koja opaxuje strasti i demone. Oni srce yiste
kao u topionici, usled yega dolazi do yeùqe za Gospodom Isu-
som Hristom i neiscrpne xubavi. Ona dovodi do slatkog toka sr-
daynih suza kao iz istoynika, kojima se duwa i telo, u pokajaqu,
xubavi, blagodarequ i ispovedaqu, yiste kao isopom [mirisna
bixka za kropxeqe] i postaju tanani. Od reyenoga dolaze tiwina i
mir pomisli kojima nema kraja, buduçi da prevazilaze svaki um,
a od qih snegoliko svetlo osijaqe. Svrha svega, pak, jeste be-
strawçe koje je uopwte dostupno yoveku, vaskrseqe duwe pre
vaskrseqa tela, izobraùeqe obraza i podobija Boùijeg putem
delaqa i zreqa, vere, nade i xubavi, savrweno usmereqe na gore
ka Bogu, neposredno sjediqeqe sa Qim, izvansebnost i poyiva-
qe u Qemu, u sadawqem veku stajaqe kao u ogledalu, naga$aqu i

352 HILANDARSKI PREVODI

zalogu, a u buduçem - vi$eqe Boga licem u lice, savrweno op-
wteqe sa Qim i svagdawqe nasla$ivaqe Qime.

97. Tihovaqe posle posluwaqa (koje su sveti nazvali skri-

venim ùivotom u Hristu) zaista je nezabludni i istinski nayin

ùivota po Bogu, koji su nam predali oci
Reyeni put, duhovni ùivot po Bogu i svewteno delaqe is-

tinskih Hriwçana jeste istinski, nezabludni i pravi skriveni
ùivot u Hristu. Qega je uspostavio i na qega je tajno upuçivao
sam Bogoyovek, najsla$i Isus. Po qemu su iwli boùanstveni
apostoli, a za qima oni posle qih, te kao wto priliyi, nawi
slavni rukovoditexi i uyitexi, koji su od samog poyetka, od pr-
vog Hristovog dolaska na zemxu pa sve do sada kao svetila sijali
u svetu zracima ùivotvornih reyi i predivnih dela. Oni su jed-
ni drugima i onima koji su u nawe vreme predali dobro seme,
svewteni kvasac, sveti zayetak, neukradivi zalog, blagodat i si-
lu odozgo, mnogoceni biser, boùanstveno otayko nasle$e, blago
skriveno u qivi, zaruku Duha, carsko znameqe, ùivu i tekuçu
vodu, boùanstveni ogaq, yasnu so, dar, peyat i svetlost i sve
sliyno. Reyeno çe se i od sada dewavati, prenoseçi se kao na-
sledstvo, predajuçi se iz roda u rod, do samog drugog dolaska
Hristovog. Jer, istinit je Onaj ko je obeçao: Evo, ja sam sa vama u
sve dane do svrwetka veka. Amin (Mt.28,20).

98. Postoje i drugi spasonosni putevi. Ipak, reyeni je pre-

vashodno carski put, koji vodi usinovxequ
Postoje i drugi putevi i ùivoti, ako hoçew, i delaqa ko-

ji su uobiyajeni kao dobri i kao spasonosni, pruùajuçi spokoj-
stvo onima koji ih prohode. Me$utim, reyeni put je prevashodno
carski, prevazilazeçi sva ostala delaqa kao wto duwa prevazi-
lazi telo, te obnavxajuçi [yoveka] do usinovxeqa Bogu. Ukoliko
ga dostojno prohodi, yovek se divno oboùuje u Duhu. Sveti Vasi-
lije govori: —Dowavwi u duwu, Sveti Duh je dao ùivot, besmrt-
nost i podigao onoga ko leùi. Pokrenut veynim pokretom od
strane Duha Svetog, [yovek] postaje sveto biçe. I premda je ranije
bio zemxa i prah, on poprima dostojanstvo proroka, apostola,
an$ela i boga [po usinovxequ], s obzirom da se u qega usexuje Duh”.

99. Zbog uzviwenosti delaqa, reyeni ùivot ima mnogo ime-

na
Sveti oci reyeni ùivot nazivaju mnogim slavnim imeni-

ma. Oni su ga imenovali razumnim putem, pohvalnim delaqem,
vernim zreqem, opwirnom molitvom, trezvoumxem, umnim dela-
qem, delom buduçeg veka, an$elskim ùivotom, nebeskim ùivo-
tom, boùanstvenim drùaqem, zemxom ùivih, tajanstvenim vi-
$eqem, obilnom duhovnom trpezom, rajem koji je Bog sayinio,

DOBROTOXUBXE Ì 353

Carstvom nebeskim, Boùijim Carstvom, primrakom koji preva-
zilazi svetlost, skrivenim ùivotom u Hristu, bogovi$eqem,
natprirodnim oboùeqem i drugim sliynim nazivima.

Sledeçi boùanstvene oce, i mi, koji ùivimo u lukavim i
neyistim pomislima, reyima i delima, rewismo da marxivo is-
punimo tvoje iskaqe, xubxeni. Mi se nismo oleqili da uyini-
mo, kao wto si traùio, yak i viwe od nawe mere radi tvoje xu-
bavi i otayke zapovesti, kao wto rekosmo i u predgovoru naweg
truda. Predvodnik reyenog ravnoan$elskog ùivota jeste Sin Bo-
ùiji, Bog Slovo po svome novom neizrecivom domostroju Ova-
ploçeqa, po blagovoxequ Bespoyetnog Oca i sadejstvu Svetoga
Duha.

100. Pouka da uz Boùiju pomoç i blagodat i mi treba da se

staramo da se podvizavamo prema meri kako bismo se jow ovde udo-

stojili da kao zalog dobijemo natprirodne i najveçe darove i kako

ih se, zbog neznatne leqosti (ne bilo), ne bismo liwili
S obzirom da nam predstoje velika blaga, xubxeni, ne sa-

mo u nadi i po obeçaqima za buduçnost, nego zaista i sada na de-
lu, uzrevnujmo da ih dobijemo dok imamo vremena. Potecimo,
podvizavajmo se kako bismo ih se i mi udostojili radi malog i
privremenog truda i kratkog napora, a viwe po daru i blagodati
Boùijoj. Po reyima Pavla, boùanstvenog propovednika: Strada-
qa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkri-
ti (Rim.8,18). Posluwajmo ga i od sada se potrudimo da ih stek-
nemo po qegovom uverequ u vidu zayetka i zaloga (Rim.8,23;
2.Kor.1,22). Potrudimo se. Oni koji su iz niskog staleùa pozvani
u srodstvo i opwteqe sa carskim domom radi postizaqa svoga
cixa koriste sve - i reyi, i dela, i zamisli, hvatajuçi se yak i
za nedostiùno i yesto preziruçi i sam ùivot. [I wta sve oni ne
yine] radi privremene i prolazne slave i yasti, koje yesto sluùe
na pogibao, a ne na dobro. Utoliko viwe delatnosti i revnosti
treba da upotrebimo mi, koji smo prizvani na opwteqe, brak i
sjediqeqe sa Bogom, Carem svih careva i svagdapostojeçim Sa-
zdatexem, koji svojim privrùenicima daje presvetlu i nepro-
laznu slavu i yast, te vlast da postanu yeda Boùija, kao wto ka-

ùe Jevan$exe: A onima koji ga primiwe dade vlast da budu yeda Bo-
ùija, onima koji veruju u ime Qegovo (Jn.1,12). On nama daje vlast, a
ne da nas vladalayki privlayi ili prinu$ava bez nawe ùexe.
Jer, vladalayko prinu$ivaqe uvek prinu$avanog podstiye pro-
tiv prinu$ivaya, zbog ùexe da zlom vrati za zlo. Na reyeni na-
yin On ukazuje yast nawem drevnom samovlawçu [voxi], usled ye-
ga dobro delo pripisuje nawoj revnosti i staraqu, iako se vrwi
po Qegovom blagovoxequ i blagodati. I premda je Bog i Vladika
i premda je sve sazdao, On je sve jednako sazdao, a tako$e i umro

354 HILANDARSKI PREVODI

da bi ih sve podjednako spasao. Nama je ostavxeno da mu pristu-
pimo, da poverujemo, da mu se pribliùimo, da mu sa strahom, rev-
nowçu i xubavxu sluùimo. Yovekoxubivi Vladika i Staratex
naw nas je istinski zavoleo, ushtevwi yak i svojevoxno sramnu
smrt radi nas da pretrpi kako bi nas izbavio od nasilniwtva
$avoxeg, tj. nayelozlobnog neprijatexa naweg i primirio da Bo-
gom i Ocem, te uyinio naslednicima Boùijim i sanaslednici-
ma svojim. Eto predivnog i preblaùenog [dela]. Stoga nemojmo do-
zvoliti da se radi nekog kratkog samouga$ajuçeg nemara ili raz-
leqenosti ili nekog sumqivog zadovoxstva udaximo od pomenu-
tih velikih dobara, yasti i sladosti. Naprotiv, revnosno yini-
mo sve wto priliyi i ponesimo svaki napor, ne wtedeçi, ukoli-
ko je neophodno, ni sam ùivot radi uga$aqa Gospodu, kao wto ni
On, buduçi Bog, nije svoj powtedeo radi nas. I mi çemo se udo-
stojiti i sadawqih i buduçih darova i venaca. Neka bismo ih
svi mi primili blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda i Boga i
Spasitexa naweg Isusa Hrista, koji se radi nas smirio i kroz
smireqe nam jow ovde na delu dao svoju natprirodnu i bogotvor-
nu blagodat. Qemu priliyi svaka slava, yast i pokloqeqe sa
Bespoyetnim i Preyistim Qegovim Ocem, i sa Saveynim i Sve-
svetim i Blagim i %ivotvornom Qegovim Duhom sada i uvek i u
vekove vekova. Amin.

DOBROTOXUBXE Ì 355

GOSPODIN KALISTOS TILIKUDIS

O TIHOVATEXNOM TRVEQU

1. Pokajaqe je nemoguçe bez tihovaqa. Yovek se ne moùe
dotaçi yistote bez usamxeniwtva [otwelniwtva]. Yovek se ne mo-
ùe udostojiti umozreqa Boga i molitvene besede sa Qim ukoli-
ko se vi$a sa xudima i razgovara sa qima. Stoga oni koje je obu-
zela briùxiva ùexa da se pokaju zbog svojih pregreweqa, da se
oyiste od strasti i dostignu i okuse umozreqe Boga (wto je vrhu-
nac i cix onih koji ùive po Bogu i zalog veynog Boùijeg nasle-
$a), na sve nayine traùe tihovaqe, udaxavaqe od xudi i usam-
xeniwtvo, smatrajuçi ih najkorisnijim delom za sebe, wto sva-
kako treba da prati i doliyno raspoloùeqe i nastrojeqe.

2. Poyetak qihovog delaqa u tihovaqu jeste play, samoosu-
$ivaqe i samouniùeqe. Od qih play postaje jow yistiji. Potom
se vrwe bdeqa, stojaqe, uzdrùaqe i telesni trud, yiji vrhunac
predstavxaju potoci suza koje toye oyi i smireno umovaqe u
skruwenosti srca. Eto kako oni paze na svoje oyiwçeqe i kako
delatno uspevaju u qemu. Konac svih napora jeste tiwina po-
misli, a poyetak - izlivaqe suza.

3. Nakon reyenoga um veç na uobiyajeni nayin poyiqe da
razmatra prirodu stvari, da primeçuje umetnost Boùiju, da
shvata Boùansku misao i da u svemu prepoznaje trag Boùije si-
le, premudrosti, blagosti i svega wto se obiyno u Bogu sagledava

[umozri]. On ulazi u tajne Pisma i okuwa od natprirodnih doba-
ra, nasla$ujuçi se nadsvetskim krasotama i postajuçi primalac
Boùanske xubavi. Stoga se on obuzima xubavxu, raduje i veseli,
dostigavwi vrhunac vrline, tj. xubav prema Sazdatexu svega, iz-
begavajuçi svaku prelest i podozreqe. On jedino trpi sablaù-
qive napade i neumesne grehovne pokrete iz mnogih razloga, bu-
duçi [kao yovek] sklon promeni.

4. On treba da se ispravxa i da od sebe odgoni oyajaqe,
okrixujuçi se nadom na Boùije yovekoxubxe u dostizaqu boùan-
stvenih dobara, prebivajuçi u suzama, u molitvi i u drugim po-
menutim dobrim delaqima. [Yovek] treba da se po moguçnosti na-
sla$uje rajem xubavi prema Bogu, ne gledajuçi ni na oblik, ni na
wirinu, ni na izgled, nit ina bilo wta uopwte, veç samo na su-
ze, na tiwinu pomisli i xubav Boùiju. Eto kako se yovek drùi

356 HILANDARSKI PREVODI

nezabludivog puta, obrazujuçi zalog spaseqa umerenoumne, trez-
voumne i molitvene duwe u Hristu Isusu, Gospodu nawem.

5. Dok sediw u keliji, neka tvoj um ima smelost prema Bo-
gu u svom smirequ. Neka se on drùi smireqa zbog svoje bede i
niwtavnosti, a smelosti - zbog ogromne Boùije xubavi i nezlo-
bivosti, koje ima prema xudima. Duwa se uzvodi ka poboùnom
powtovaqu Boga ukoliko se, i pored svesti o svojoj grewnosti,
usu$uje da mu pristupa zbog Qegovog yovekoxubxa. Stoga svewte-
ni Pavle zapoveda, govoreçi: Stoga pristupajmo smelo prestolu
blagodati (Jev.4,16). I zaista, smelost prema Bogu jeste neko oko
ili krilo molitve, ili neka divna molitvena sveza. Ne radi se
o samomnequ [yoveka] da je dobar i dostojan, veç o qegovom usho$e-
qu u boùanstvenoj nadi, koja je podsticana pomiwxu na neizre-
civo yovekoxubxe, xubav i nezlobivost Boùiju prema nama.
Stoga se moli sa smelim nastrojeqem, sa smirenim razmiwxa-
qem, hraneçi se dobrom nadom na Boga, kao wto je reyeno, u
Hristu Isusu, Gospodu nawem.

6. Ti treba svagda da se drùiw onoga wto smirava telo i
wto um osloba$a od svega wto ga veùe i ugqetava. Evo na wta
mislim: umereno jelo, lako piçe, kratak san, stojaqe na molitvi
prema moguçnostima, preklaqaqe kolena sa smirenim izgledom,
bedna odeça, umeren govor samo po potrebi, gledaqe u zemxu i
sve drugo wto moùe da ukroçava telo. Ujedno treba uspostaviti
i podstrek uma na delatnost i pobu$ivaqe srca na prilepxiva-

qe uz Boga. Ja mislim na yitaqe Svetog Pisma i qegovih svetih
tumaya, na umereno i razumno psalmopojaqe, na razmiwxaqe o

proyitanom iz Pisma i o divnim stvarima koje se vide u tvore-
vini, na usnu molitvu sve dok je blagodat Duha dejstveno ne po-
krene iz srca. I veç çe [nastati] drugi praznik i vreme drugog li-
kovaqa, koje se ne podstiye jezikom, veç koje istiye iz srca, dej-
stvom Duha.

7. Ti reyeno yini na sledeçi nayin: uyini koliko moùew
kolenoprekloqeqa, a potom sedi i moli se. Umorivwi se od mo-
litve, prelazi na yitaqe, kao wto je reyeno, a potom se opet
vrati na molitvu. Namolivwi se do sitosti, ustani na kratko
psalmopojaqe, da bi opet prewao na molitvu. Umorivwi se od
qe, prebudi unekoliko u razmiwxaqu o reyenome ranije, i opet
se hvataj za molitvu. Najzad, i rukodexem se unekoliko zanimaj
radi progoqeqa mrzovoxe, kao wto si sluwao od otaca, sveye. U
yitavom tvom svakodnevnom delaqu po Bogu od jutra do jutra ne-
ka se preimuçstvo daje uvek molitvi. Ostala delaqa dolaze jedi-
no zbog mrzovoxe u molitvi. A kada milost Boùija oseni duwu i
kada se blagodat Duha istoyi iz srca kao iz izvora, um çe pribe-
gavati jedino molitvi i umozrequ, odvojivwi se od svega drugog.

DOBROTOXUBXE Ì 357

I on çe se samo molitvom i umozreqem nasla$ivati u raju xuba-
vi Boùije.

8. Molitva je iznad svih dobrih dela. Ona ra$a suzu poka-
jaqa, pomaùe tiwini pomisli, s obzirom da jedino Boga smatra
najviwim mirom. Ona ra$a xubav prema Bogu, yisteçi slovesnu
silu duwe i Boga predstavxajuçi roditexem an$elske yistote.
Ona ùelatexnu silu duwe yuva yistom za Boga. Jer, prilepxuju-
çi se uz Boga i besedeçi sa Qim, koji je bezmerno i natprirodno
blag i dobar po prirodi, ona i svu ùexu prilepxuje za Boga. Ona
i sryanu silu duwe ukroçuje po meri pripadaqa, moxeqa i pre-
kliqaqa Boga. Ona kroz pripadaqe smiruje i duwu s obzirom da
niko za vreme molitve i iskaqa ne moùe u duwi imati nesmire-
no ili gnevxivo razmiwxaqe. Stoga, svodeçi sve na jedno, mogu
da kaùem da sve sile duwe i sva qena delatna i umna delaqa
prepodobna molitva yisti i ispravxa, naroyito ukoliko sa so-
bom uzme i umozreqe Boga i boùanstvenu xubav, koja za qim sle-
di, pri mirnom ustrojstvu ùivota i ponawaqa, kao wto je rani-
je reyeno. Na mestu srca iz koga istiye suza, tvoja pomisao treba
da se misli i da sagledava, smewtajuçi se u tebe kroz disaqe za
vreme molitve, prebivajuçi na qemu prema moguçnostima. Reye-
no je krajqe blagotvorno, s obzirom da proizvodi yeste i obilne
suze, preseca porobxavaqe uma, donosi tiwinu pomisli, daje
tok molitvi i pomaùe dobijaqe srdayne molitve blagodaçu ùi-
votvornog Duha u Hristu Isusu, Gospodu nawem.

9. Ti koji si umozritex, posmatray tajanstvenih vi$eqa i
nasla$ivay, treba da znaw da postoje dva playa po rodu i vrsti,
kao wto postoji i dvojstvo Boga i yoveka. Oni su me$u sobom raz-
liyiti, premda su oboje dobri i bogodani, izazivajuçi Boùije
blagovoxeqe i, poslediyno, [svrstavajuçi] u Boùije nasle$e. Prvi
play svoje poyelo ima u boùanstvenom i playevnom strahu, a
drugi - u boùanstvenoj xubavi i Bogu. I prvi ne raduje mnogo, a
drugi preobilno veseli. Prvi je svojstven poyetnicima, a drugi
onima koji su blagodaçu dospeli do savrwenstva.

10. Postoje pet delaqa tihovaqa: molitva, ili neprestano
seçaqe na Isusa, koje se izvodi putem disaqa, bez ikakve spored-
ne pomisli, buduçi usavrwavana kroz svestrano uzdrùaqe - i
stomaka, i sna i drugih yula unutar kelije sa smireqem; umereno

psalmopojaqe; umereno yitaqe Boùanstvenih Jevan$exa i svetih
otaca, iz poglavxa o molitvi, naroyito od Novoga Bogoslova,

Isihija i Nikifora; razmiwxaqe o sudu Boùijem, seçaqe na

smrt i sliyne stvari i [najzad] rukodexe. Prowavwi sve, opet se
treba vraçati na molitvu, terajuçi se bez ùaxeqa na sliynu de-
latnost, sve dok se um ne navikne da odstraquje svoje lutaqe pu-
tem seçaqa na Gospoda i neprestanog prixubxivaqa uz srdayni

358 HILANDARSKI PREVODI

bol. Eto delaqa monaha poyetnika koji ùele da tihuju, ili tiho-
vatexa na poyetku qihovog tihovaqa. On ne treba yesto da izla-
zi iz kelije, veç da izbegava susrete i razgovore sa svima, izuzev
u krajqoj potrebi. Uostalom, i u navedenom sluyaju on mora da je
paùxiv i da se yuva. Reyeni sluyajevi treba da su vrlo retki s
obzirom da priyiqavaju rasejanost misli ne samo kod poyetnika,
veç i kod onih koji su napredovali.

11. Molitvom koja se obavxa sa paùqom, tj. bez ikakve dru-

ge misli, reyima Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, um se pot-
puno nevewtastveno i neizrecivo uznosi ka pomiqanom Gospo-

du, dok se sa pomiluj me vraça sebi, ne podnoseçi da se ne moli i
za sebe. Ukoliko, pak, sa opitom uznapreduje u xubavi, on se jedi-
no sa prvim uznosi Gospodu, dobivwi osvedoyeqe za drugo. Stoga
oci nisu uvek predavali celovitu molitvu. Jedan je navodi pot-

punu, kao Hrizostom, a drugi, kao Pavle, samo Gospode Isuse, sa

dodatkom - sa Duhom Svetim, powto srce primi dejstvo Duha Sve-
toga, yijom silom se i moli. Reyeno je svojstveno onima koji su
napredovali, ali jow nisu dostigli do savrwenstva, yije svoj-
stvo predstavxa prosveçeqe. Jovan Lestviynik govori: —Isuso-
vim imenom biyuj protivnike”, i: —Isusova molitva neka se sje-

dini s disaqem tvojim”. Osim Isus, on ne dodaje niwta drugo.
Poyetnicima se ponekad dozvoxava da se mole umno sa svim re-
yima molitve, a ponekad samo sa jednim delom, kao wto smo rek-
li, premda promena ne treba da je yesta kako se ne bi podvajao
um. Upornowçu u navedenom nayinu yiste molitve podviùnik
stiye naviku na neprisilnu molitvu, iako se dewava da nije
potpuno yista, s obzirom da joj smetaju razni strasni utisci i
pomisli. Um ne ulazi prisilno sa udisajem i ne izlazi odmah
napoxe, veç prebiva u srcu. On sam u qemu ostaje i moli se. Re-
yeno se i naziva srdayna molitva. Qu prati izvesna toplina u
srcu, koja odgoni smetqe koje su ranije postojale i koje nisu do-
zvoxavale da se vrwi yista molitva. I veç se um moli, bez smet-
qi ostajuçi u srcu. U reyenoj toplini i molitvi u srcu se ra$a
xubav prema pomiqanom Gospodu Isusu, koja yini da se liju
obilne sladosne suze od yeùqe za spomiqanim Isusom.

12. Da bi se udostojio reyenoga i drugoga wto iz qega sle-
di (o yemu sada nije vreme da se govori), [yovek] treba da se na sva-
ki nayin stara da ima strah Boùiji pred oyima sa seçaqem na
Isusa unutar srca (a ne negde napoxe), koje çe lako odbijati ne
samo neyiste i strasne, veç i sve strane pomisli. Onaj ko deluje
na reyeni nayin osvedoyiçe se u xubavi Boùijoj.

13. [Yovek] samo ne treba da traùi javxaqe Boga, kako ne bi
primio onoga ko je sama tama, koji se pretvara da je svetlost.
Ukoliko nekad bez ikakvog iskaqa i ugleda svetlost, um ne treba

DOBROTOXUBXE Ì 359

ni da je prihvata, ni da je odbacuje. Neka [yovek] po$e i pita ono-
ga ko ima silu da razlikuje pomenute stvari i neka sazna istinu.

I ukoliko na$e uyitexa koji ne samo zna Boùanstveno Pismo,
veç je i sam —pretrpeo” prosveçeqe, neka je blagodarnost Bogu.
Ukoliko, pak, ne na$e sliynog, boxe je da je ne prima, veç da
stvar sa smireqem preda Bogu, smatrajuçi se nedostojnim vi$e-
qa, kao wto smo saznali od otaca.

14. U nekim svojim spisima oni su navodili znake preles-
ne i neprelesne svetlosti. Me$utim, ti si veç usmeno yuo ono
wto sam ranije rekao. Sliyno çew i o reyenome yuti kada do$e
vreme. Ali sada nije vreme. Pre svega drugog i iznad svega drugog
treba znati sledeçe: onaj ko ùeli da se nauyi da strexa, luk na-
teùe sa cixem i sa znakom; i onaj ko ùeli da se nauyi tihovaqu
treba kao svoj znak da ima svagdawqu krotost u srcu. On ne treba
da uznemiruje niti da se uznemiruje ni zbog yega, izuzev kad je
rey o blagoyawçu. Qemu çe reyeno biti lako ukoliko se od svih
ukloni i ukoliko viwe çuti. Ukoliko se ponekad i smuti, treba
brzo da se pokaje, prekorevajuçi sebe. Potom treba stroùe da pa-
zi na sebe kako bi tiho i sa yistom savewçu postavio ponovni
poyetak prizivaqa Gospoda Isusa i Qegove boùanstvene blago-
dati, na uspokojeqe svoje duwe. Wtaviwe, qegova duwa çe steçi
uspokojeqe i od svih strasti i demona, koji su mu ranije dosa$i-
vali, obradovavwi se neizrecivom radowçu. Ukoliko je, najzad,
i pritisnu ponekad, oni ne mogu da utiyu na qu, s obzirom da vi-
we nije u qima i da nema nikakvu ùexu za qihovim uùivaqi-
ma. Jer, yitava qena ùexa je ustremxena ka Gospodu, koji joj daje
blagodat. Ona se podvrgava navedenoj borbi po popuwtequ, a ne
po napuwtenosti. Zbog yega? Da se qen um ne bi uzneo stoga wto
je nawao istinsko blago (od koga su drugi jow daleko), veç da bi u
svim borbama imao svagdawqu pobudu na smireqe, kojim se ne
samo pobe$uju gordi protivnici, veç dobijaju i veçi darovi. Ne-
ka bismo ih se i mi svi udostojili od Hrista, koji se radi nas
premnogo smirio i koji svima smirenima daje bogatu blagodat i
sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

360 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 361

SABRANO IZ SVETIH OTACA

O PA%QI I MOLITVI

1. Svo staraqe podviùnika treba da je obraçeno na [napor]
da viwi deo duwe ne bi bio uniùen ustajaqem niùih slastoxu-
bivih pohota. Jer, kako bi duwa slobodnim okom mogla da pogle-
da na srodnu joj mislenu svetlost ukoliko je prilepxena uz niske
telesne strasti? Stoga se ponajpre treba podviùniyki drùati
uzdrùaqa (tj. bezbednog yuvara zdravoumxa [yistote]), vladalay-
kom umu ne dozvoxavajuçi da se kreçe me$u neyistim pomislima.
Neophodno je, tako$e, starati se o unutrawqem yoveku kako bi
um bio nerasejan i bio prilepxen uz slavu Boùiju kao posledqi
cix, kako bismo izbegli sud Gospodqi, koji kaùe: Tewko vama…
wto ste kao okreyeni grobovi, koji spoxa izgledaju lepi, a iznutra
su puni kostiju mrtvaykih i svake neyistote. Tako i vi: spoxa se
pokazujete xudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i beza-
koqa (Mt.23,27-28). Stoga je neophodan svaki zakoniti podvig i u
srcu, i u reyima, i na delu kako blagodat Boùiju ne bismo dobi-
li uzalud.

2. Vosak prima obraz oblika u koji se izliva ili peyata
koji se u qega pritiska. I mi svoga unutrawqeg yoveka treba da
obrazujemo uyeqem Gospoda naweg Isusa Hrista, na delu ispuqa-
vajuçi ono wto je Pavle rekao: Jer, svukoste staroga yoveka sa de-
lima qegovim i obukoste se u novoga, koji se obnavxa za poznaqe,
prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.3,9-10). Starim yovekom on
naziva sve pojedinayne grehe i oskrnavxeqa. On govori da svog
unutrawqeg yoveka treba da obrazujemo u novom ùivotu (Rim.6,4)
sve do same smrti, kako bismo postali dostojni da kaùemo: A ne
ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). Stoga nam je
neophodno veliko staraqe i neuspavxiva briga kako ne bismo,
dejstvujuçi protivno zapovesti, bili liweni velikog ploda i
potpali pod strawnu pretqu. Kada $avo pokuwa da nas napadne,
kada poyne sa velikom silom svoje pomisli, kao neke raspaxene
strele, da puwta na tihujuçu i umirenu duwu, iznenada je zapa-
xujuçi, te yineçi da zadugo ostaje tewko izgladivo seçaqe na
ono wto je jednom uneo, mi sa najveçim trezvoumxem i napregnu-
towçu treba da se odupremo qegovim napadima kako bi ga sasvim
izgladili, sliyno borcu koji sa marxivom paùqom i brzim po-
kretima tela odbija napade protivnika. Ipak, prvenstvo u nave-

362 HILANDARSKI PREVODI

denom delu treba davati molitvi i prizivaqu pomoçi odozgo u
presecaqu borbe i odbijaqu strela. Reyenome nas i sveti Pavle
uyi, govoreçi: A iznad svega uzmite wtit vere… i svakom molit-
vom… molite se (Ef.6,16).

3. Kada duwa, umaqivwi sabranost i napregnutost misli,
poyne u sebe da unosi neka seçaqa o predmetima, neiskusna i
neopitna pomisao se ustremxuje na pomenute predmete. I zani-
majuçi se samo qima, ona jednu prelest zamequje drugom u dugom
nizu, da bi najzad upala u sramne i nepriliyne pomisli. Pome-
nutu nebrigu i raspuwtenost duwe treba brzo ispravxati, uzvo-
deçi um ka marxivoj i napregnutoj paùqi i prinu$ujuçi ga da
se smesta zanima dobrim predmetima. Jer, pravi mudroxubac
ili istinski mudri yovek telo ima kao staniwte duwe i bezbed-
no mesto pribegavaqa bilo da se nalazi na trgu i na prazniynom
slavxu, bilo na gori i na poxu ili usred xudske guùve. On svag-
de vidi sebe u svom vlastitom manastiru, sabirajuçi um u sebe i
mudrujuçi o onome wto mu priliyi. I onaj ko sedi u keliji moùe
pomislima da luta napoxe, kao wto i onaj na trgu moùe da bude
trezvouman kao u pustiqi, nalazeçi se u sebi i jedino misleçi
na Boga, ne primajuçi utiske koji u gomilama nastupaju na duwu
kroz yula od yulnih stvari.

4. Onaj ko pristupa Telu i Krvi Hristovoj, u spomen Qega
koji je za nas umro i vaskrsao, treba ne samo da je yist od svake
skverni tela i duha (kako ne bi jeo i pio sebi na osudu), veç i da
na delu pokazuje da ispuqava voxu Onoga ko je za nas umro i vas-
krsao, tj. ne samo da je yist od greha, veç i da je umro za greh, za
svet i za sebe, ùiveçi jedinome Bogu.

5. Neke od poroynih pomisli nikada ne ulaze u duwu uko-
liko krepkom ogradom ogradimo sebe. Neke se ra$aju i rastu
unutra ukoliko se oleqimo, ali se odmah suwe i nestaju ukoliko
se spoznaju. Neke se ra$aju, rastu i prelaze u r$ava dela, razara-
juçi svo zdravxe nawe duwe ukoliko se na$emo u velikoj leqosti
i nemaru. Me$utim, blaùen je onaj ko nikada ne prima r$ave po-
misli. Iza qega se nalazi onaj ko, i kada se desi da u$u r$ave po-
misli, ne dozvoxava da se u qemu duùe zadrùe kako ne bi oskr-
navile pawqak duwe i kako je ne bi uyinile nepriliynom. Me-
$utim, ukoliko se i do reyenoga prostre naw nemar, ipak postoji
uteha (tj. zbog yovekoxubxa Boùijeg nemarni ne treba da oyaja-
va). Postoje mnogi lekovi za navedene rane koje je pripremila
[Qegova] neizreciva blagost.

6. Molim te, dok si u telu nemoj davati na voxu svome sr-
cu. Zemxoradnik ne moùe da veruje ni jednom plodu koji se javi
na qegovom poxu s obzirom da ne zna wta çe se sa qime desiti
pre nego wto ga zatvori u svoju ùitnicu. Ni yovek ne moùe da
daje na voxu svome srcu sve dok je dah u qegovim nozdrvama stoga

DOBROTOXUBXE Ì 363

wto ne zna kakva strast se moùe izroditi iz qega i da li çe bi-
ti u staqu da se izbori sa qom. Reyeno utoliko pre ne treba da
dopuwta monah sve do posledqeg svog izdisaja, veç svagda treba
da vapije Bogu za milost i da se bori, ukoliko ùeli da dobije
Carstvo nebesko.

7. Verovatno znajuçi da onaj ko se nerasejano moli Bogu
moùe mnogo da uyini, lukavi ùuri da na svaki nayin, i ispra-
van i neispravan, raseje qegov um. Znajuçi, pak, za [namere naweg
neprijatexa], mi treba da se na svaki nayin naoruùamo protiv
qega. Stojeçi na molitvi i preklaqajuçi kolena, mi ne treba da
dozvolimo da u nawe srce u$e ni jedna pomisao, ni bela, ni cr-
na, ni desna, ni leva, ni pisana, ni nepisana. Jedino treba da
[smo otvoreni] za umoxavaqe Boga i za prosveçeqe i oblistaqe ko-
je na um silazi sa neba.

8. Neophodan je veliki podvig i mnogo vremena prebivaqa
u molitvi da bi se steklo nesmuçeno ustrojstvo uma, tj. neko dru-
go unutrawqe srdayno nebo, u kome obitava Hristos, kao wto go-
vori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama
(2.Kor.13,5). Onaj ko ùeli svoj um da vidi u pomenutom staqu tre-
ba da se yuva od svih pomisli. I qegov um çe sebe videti kao sa-
fir koji je sliyan nebeskom safiru. Um neçe u sebi ugledati
mesto Boùije ukoliko ne bude iznad svih pomisli o stvarima.
On se, pak, neçe uzdiçi iznad qih ukoliko sa sebe ne svuye
strasti koje ga vezuju za yulne stvari kroz pomisli. Strasti çe
on izagnati vrlinama, a gole (bestrasne) pomisli o stvarima -
duhovnim umozreqem. Reyeno, çe, pak, dobiti kada se pojavi qe-
gova svetlost.

364 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 365

NAJBLA%ENIJI SIMEON,
SOLUNSKI ARHIEPISKOP

Kratka napomena

Sabirajuçi spise svetih otaca, uglavnom radi koriwçeqa monaha,
sveti sastavxayi Dobrotoxubxa su imali bratoxubivu ùexu da duhovnu ko-
rist zadobiju i jednoverni svetovqaci, qihova braça. Poseban znayaj su da-
li isticaqu umne molitve, koju je moguçe uzgajati kao presudno oruùje u du-
hovnim podvizima i monaha i onih koji se podvizavaju dobrim podvigom u
svetu. Oni su veoma cenili vrednost tajnog delaqa umne molitve. Sveti
Nikodim u predgovoru Dobrotoxubxa u viwe navrata naglawava qenu neop-
hodnost, istiyuçi qeno negovaqe i kod vizantijskih dostojanstvenika. Uz-
rok odsustva svetih u nawa vremena on nalazi u zapostavxaqu pomenutog
ùivotvornog i bogotvornog dela.

U okvirima svojih predloga, oni su paùxivo odabirali spise otaca,
koji se bave svim duhovnim sadrùajima, a naroyito umnosrdaynom molit-
vom. Sakupivwi obilnu gra$u za izdavaqe, oni su smatrali za dobro da na
kraju kqige dodaju jow nekoliko spisa, koje su prepisali iz rukopisnih riz-
nica svetogorskih biblioteka.

Iz kqige svetog Simeona Solunskog uvrwtena su poglavxa u kojima
znayajni tumay crkvenog bogosluùeqa izlaùe svoja iskustva u Isusovoj mo-
litvi, naglawavajuçi neophodnost qenog neprestanog ponavxaqa da bi se
dowlo do bogatih plodova. On molitvu smatra ispovedaqem vere i glavni-
com duhovnog ùivota. Zahvaxujuçi qoj apostoli su izgonili demone i yini-
li razna yuda. Naprotiv, neispovedaqe Isusovog imena i neprizivaqe Qe-
gove pomoçi pribliùava antihristu.

Sveti solunski arhiepiskop naglawava da svi pravoverni treba us-
tima i umom da neprestano izgovaraju molitvu, i svewtenici, i monasi, i
svetovqaci, kao wto çe blagoyastivi yitalac i proyitati u kratkom spisu.

366 HILANDARSKI PREVODI

O SVEWTENOJ MOLITVI

1. Rey o molitvi, brate, ima veliku vaùnost. Istinski go-
voreçi, ona nam je delo koje nam je Bog predao, i predstavxa gla-
vu svega drugoga. Molitva znayi prebivaqe sa Bogom, svagdawqi
boravak zajedno sa Qim, kao wto govori David, tj. imati duwu
prilepxequ uz Qega i neodvojivu od Qega, i um neraskidiv od
Qega. Prilepi se duwa moja uz tebe (Ps.62,9), govori on, i jow:
Oùedne tebe duwa moja (Ps.62,2), i jow: Kao wto yezne jelen za iz-
vorima voda, tako yezne duwa moja tebi, Boùe (Ps.41,2), i jow: Xu-
biçu te, Gospode, snago moja. Gospod je utvr$eqe moje, i pribeùiw-
te moje (Ps.17,2-3), i jow: Duwa je moja u rukama tvojim svagda (Ps.
118,109) (tj. umesto [da kaùe]: —Uvek sa tobom”). Stoga on i kaùe:
Blagosixaçu Gospoda u svako vreme, hvala je Qegova svagda u ustima
mojim (Ps.33,1). Prorok iznosi da je na molitvi zajedno i sa an$e-
lima, sjediqujuçi se sa qima u dobrom delu izjavxivaqa svoje
xubavi prema Bogu i yeùqe prema Qemu: Hvalite Gospoda sa ne-
besa, hvalite ga na visinama. Hvalite ga, svi an$eli Qegovi; hvali-
te ga, sve sile Qegove (Ps.148,1-2). On nema nameru da kaùe da se
an$eli ne mole i da ih on priziva na molitvu, veç hoçe da ih
pohvali wto ona predstavxa qihovo vlastito i neprekidno delo
zbog xubavi prema Bogu, i sam im se prisajediqavajuçi, buduçi
da molitva i hvala Bogu treba da budu neprestano i neuçutno de-
lo svakog slovesnog stvoreqa. Wtaviwe, dobri i an$elski pesmo-
pojac David razgoreva i yitavu vasexequ, predskazujuçi, kako
mi se yini, javxaqe Spasitexa na zemxi i kroz Qega poznaqe
Presvete Trojice od strane svih naroda, te qihovo neprestano
Qeno slavoslovxeqe: Hvalite Gospoda sve narodnosti, pohvalite
Qega svi narodi (Ps.116,1).

I Isaija uyi da an$eli uznose neuçutnu hvalu Bogu, [navo-
deçi] svoje vi$eqe slave Boùije i an$ela koji neprestano pevaju
trisvetu pesmu. Sliyno je i sa Jezekixem. Pomenuta pesma je de-
lo prvih yinova, serafima i heruvima, od kojih se prvi nazivaju
ogqenim zbog qihove silne xubavi i plamenih pesama, a drugi -
izlivaqem, zbog wirine ili wireqa vi$eqa i hvaxeqa Boga.
Oni se jow nazivaju mnogooyitima zbog obixa, tananosti i pro-
nicxivosti qihovog umozreqa i slavoslovxa, i qihove nepre-
kidnosti. Najzad, i me$u nama se ogqenima nazivaju prepodobni
muùevi, koji gore plamte xubavxu i revnowçu i srdaynom mo-
litvom, po reyenome: Zapali se srce moje u meni, i u razmiwxaqu

DOBROTOXUBXE Ì 367

mome razgore se ogaq (Ps.38,4), i jow: Ne gorawe li srce nawe u nama
(Lk.24,32), i jow: Budite duhom vatreni; Gospodu sluùite… u mo-
litvi postojani (Rim.12,11-12). Mnogi me$u nama su imali preli-
vajuçe izobixe bogopoznaqa, kao velika voda se izlivajuçi u bo-
ùanstvenoj yeùqi, kao wto se govori: Blagodat teye iz usta
tvojih (Ps.44,3), i jow: Rawirio si srce moje (Ps.118,32). Me$u nama
ima i onih koji se mogu nazvati oyitima, s obzirom da vide Boga,
po pisanome: Oyi su moje svagda ka Gospodu (Ps.24,15), i jow: Provi-
$am Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8).
Kao i yisti srcem, oni vide Boga (Mt.5,8). I treçi yin an$ela, tj.
prestole neki me$u nama podraùavaju. Na qima se Bog uspokoja-
va, a uspokojeqe jeste sediwte i prestol. Na sediwtu se uspoko-
javaju oni koji sednu na qega, a Bog se uspokojava na onima koji
ga powtuju pomislima, pesmama, reyima i delima. Jer, Qegov po-
koj je yast (Is.11,10). Stoga i Bog, kome uga$aju, govori o qima:
Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16). Takvima On govori:
Ja i Otac moj… qemu çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.
14,23). Tvrdeçi da se reyeno dewavalo, apostol govori: Ili ne po-
znajete sebe da je Isus Hristos u vama. Sem ako u neyemu niste va-
xani (2.Kor.13,5). Eto dela molitve: imati Hrista, nositi ga u sr-
cu i umu, neprestano se na Qega seçati i o Qemu misliti, gore-
ti xubavxu prema Qemu, kao serafimi, uvek ga gledati, kao he-
ruvimi, i uspokojavati ga u srcu svome. Stoga za sluge Hristove
molitva jeste i treba da bude najvaùnije delo. Sva druga sluùe-
qa stoje na drugom mestu.

Ostali an$eli se waxu na nawe spaseqe i saopwtavaju
nam naredbe Boùije. I premda delatno sluùe, pomaùuçi nawe
spaseqe, ipak je molitva i qihovo neprestano zanimaqe. Stoga,
javxajuçi nam se i ustrojavajuçi ono wto je neophodno za nawe
spaseqe, oni su [zauzeti] hvalom Bogu i molitvom, uyeçi i nas is-
povedaqu i slavxequ Boga. Isaija ih je yuo kako pevaju slavu Bo-
gu, kao i Jezekix i Danilo. Pastiri su u yasu ro$eqa Gospodqeg
videli mnowtvo nebeskih sila kako hvale Boga, govoreçi: Slava

na visini Bogu (Lk.2,14). Jovan je u Otkrivequ tako$e sluwao mnoge
qih kako pevaju. I an$eo koji mu je otkrivao tajne Otkriveqa
tako$e mu je, kada mu se Jovan poklonio, rekao: Pazi, nemoj! Ja sam
sluga kao i ti i kao braça tvoja koja imaju svedoyanstvo Isusovo;
Bogu se pokloni (Otk.19,10). Vidiw li kakvu svi oni yast ukazuju
Bogu. I pri svom sluùequ qihovo najvaùnije delo jeste pevaqe
slave Bogu. Stoga i sam sveti Pavle, serafimski blagovesnik,
koji je bio uznesen do treçeg neba, govori: Molite se bez pre-
stanka (1.Sol.5,17). Qega samog je nauyio Vladika svih, koji uyi:
Bdite, dakle, u svako vreme moleçi se (Lk.21,36), i jow: Straùite,
dakle, jer ne znate dana ni yasa u koji çe Sin Yoveyiji doçi (Mt.
25,13), i jow: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41), i

368 HILANDARSKI PREVODI

jow: Neka budu bedra vawa opasana i svetixke zapaxene, a vi sliy-
ni xudima koji yekaju gospodara svoga, kada çe se vratiti sa svadbe
da mu, yim do$e i kucne, odmah otvore (Lk.12,35-36). Navedenim re-
yima On nas uyi unutrawqoj molitvi, paùqi uma i neprestanoj
molitvi. On potom navodi: Blago slugi onome koga gospodar qegov,
dowavwi, na$e da yini tako (Lk.12,43), dodajuçi reyi o darovima
za bdeqe i molitvu: Zaista vam kaùem, nad svim imaqem svojim
postaviçe ga (Lk.12,44). On çe qega i druge uyiniti sliyne bogo-
vima, nebeskim carevima, koji su svetliji od sunca. Vidiw li
kakve darove Bog priprema onima koji bdiju i mole se! Neka bis-
mo ih se i mi udostojili, svagda ostajuçi bodri i neprestano se
moleçi, kao wto smo nauyeni.

2. Postoje mnoge molitve, ali je prevashodnija od svih ona

koju je dao sam Gospod (Oye naw…), kao wto piwe u Jevan$exu, s
obzirom da ukratko obuhvata yitavu jevan$elsku istinu. Posle
qe se nalazi spasonosno prizivaqe Gospoda naweg Isusa Hris-
ta, Sina Boùijeg (Isusova molitva), kojoj su nas nauyili prepo-
dobni oci nawi, naroyito zlatoreyiti otac naw, koji je u tri
slova izloùio uyeqe o boùanstvenoj molitvi, te bogonosni Les-
tviynik, sveti Dijadoh episkop fotiyki, Simeon Novi Bogo-
slov, Nikifor podviùnik i mnogi drugi. Oni su o qoj govorili
u skladu sa Duhom Boùijim, koji je ùiveo u qima. I sama molit-
va se izgovara Duhom Svetim, kao wto govori sveti Pavle: I ni-
ko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3).
Onaj ko je izgovara jeste od Boga, kao wto govori sveti Jovan:
Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je
(1.Jn.4,2). U nawe dane najboxe su o qoj pisali Duhom vo$eni, bo-
goreyiti, bogonosni, hristonosni i zaista boùanstveni oci na-
wi Kalistos, raniji patrijarh carskog grada, novog Rima [tj. Kon-
stantinopoxa], i qegov saradnik i sapodviùnik prepodobni Ig-
qatije. Oni su u sto poglavxa izloùili celokupno duhovno, uz-
viweno i bogomudro uyeqe o qoj.

3. Boùanstvena molitva se sastoji u prizivaqu Spasite-

xa: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Ona je i mo-
litva, i obeçaqe i ispovedaqe vere, te darivalac Duha Svetoga
i boùanstvenih darova. Ona je oyiwçeqe srca, odagnaqe demo-
na, usexeqe Isusa Hrista, izvor duhovnih prozreqa i boùan-
stvenih pomisli, otpuwteqe grehova, leyiliwte duwe i tela,
darodavac boùanstvenog prosveçeqa, istoynik Boùije milosti,
isporuyeqe tajni Boùijih, jedini nosilac spaseqa s obzirom da
nosi ime Spasitexa naweg u sebi, koje je prizvano nad nama. Jer,
apostol govori: Jer, nema drugoga Imena pod nebom danog xudima
kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,12). Reyeno prizivaqe je i mo-
litva (stoga wto kroz qega same sebe predajemo Hristu u vapaju),
i ispovedaqe (stoga wto je Petar bio ublaùen za sliyan postu-

DOBROTOXUBXE Ì 369

pak), i oyiwçeqe srca (stoga wto su imenom Isusa Hrista bili
izgoqeni demoni i izgone se), i useleqe Hrista (stoga wto je
Hristos u nama kroz seçaqe na Qega, buduçi da ga seçaqe usexa-
va u nas i ispuqava nas radowçu, po reyima svetog Davida: Se-
tih se Boga, i obradovah se - Ps.76,4), i izvor duhovnih prozreqa i
pomisli (stoga wto je Hristos svetlost istinita - Jn.1,9, i wto
onima koji ga prizivaju saopwtava prosveçeqe i blagodat, po uz-
viku proroka: I neka bude svetlost Gospoda Boga nawega na nama -
Ps.89,17, i kao wto je Gospod obeçao: Ko ide za mnom imaçe svet-
lost ùivota - Jn.8,12), i istoynik milosti Boùije (stoga wto je
Gospod milostiv i wtedar prema svima koji ga prizivaju -
Ps.85,5, i brzo wtiti one koji mu vapiju - Lk.18,7-8), i isporuyeqe
smirenima tajni Boùijih (kao wto je ribaru Petru istinu o
Hristu javio Otac nebeski - Mt.16,17, i kao wto je sveti Pavle
bio odnesen do treçeg neba i yuo neiskazane reyi - 2.Kor.12,4), i je-
dini nosilac spaseqa (stoga wto nema ni u jednome drugome spase-
qa - Dap. 4,11, osim u Gospodu, koga prizivamo, s obzirom da je On
jedini Spasitex sveta, Hristos - Jn.4,42). U posledqi dan çe sva-
ki yovek, hteo ili ne hteo, ispovediti da je Isus Hristos Gospod
na slavu Boga Oca (Fil.2,11). Reyeno ispovedaqe je znak nawe vere
i svedoyanstvo da smo od Boga. Jer, svaki duh koji priznaje da je
Isus Hristos u telu dowao, od Boga je, a onaj ko ne priznaje da je
Isus Hristos u telu dowao, nije od Boga, veç - antihristov (1.Jn.
4,2-3). Dakle, svi verujuçi treba neprestano da ispovedaju reyeno
ime i radi propovedaqa vere, i radi svedoyeqa nawe xubavi
prema Gospodu nawem Isusu Hristu (od koje niwta i nikada ne
treba da nas razdvoji), i radi blagodati koja dolazi od qega, tj.
otpuwtaqa grehova, leyeqa duwe, osveçeqa, prosveçeqa i pre
svega - spaseqa. Boùanstveni jevan$elist govori: A ova su zapi-
sana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boùiji (eto vere), i da
verujuçi imate ùivot u ime Qegovo (eto spaseqa i ùivota - Jn.
20,31).

4. Navedeno prizivaqe svaki blagoyastivi [Hriwçanin]
treba da izgovara kao molitvu i svojim umom, i jezikom, i stoje-
çi, i hodeçi, i leùuçi na krevet, i govoreçi sa drugima, i yine-
çi bilo wta. On svagda treba da se primorava na qega, s obzirom
da çe naçi veliki plod i radost, kao wto iz iskustva znaju oni
koji se o qemu marxivo staraju. Me$utim, svetovni xudi, pa yak
i monasi, nalazeçi se usred neizbeùnih ùivotnih staraqa, ne
mogu reyeno da ispune. Stoga neka se makar u odre$eno vreme qe-
mu posvete. Neka svi kao pravilo imaju da neizostavno tvore re-
yenu molitvu, tj. i lica osveçenog yina, i monasi, i svetovqaci.
Monasi su na qega ionako prizvani, imajuçi ga kao neodloùni
dug, makar se nalazili u staraqima oko svojih posluwaqa. Oni
uvek treba da se prinu$avaju da tvore reyenu molitvu i da Gospo-

370 HILANDARSKI PREVODI

da neprestano prizivaju, yak i sa rasejanim mislima i porobxe-
nim umom. Iako su rasejani, dakle, oni ne treba da dozvole da je
zanemare, veç na svaki nayin treba da se staraju da joj se vraçaju
i da se raduju svom vraçaqu. I lica svewtenog yina treba da se
staraju o pomenutom delu kao i o propovedi, o svewtenosluùe-
qu, kao projavxivaqu svoje xubavi prema Hristu Gospodu. Sve-
tovqaci, pak, treba da yuvaju molitvu kao peyat i znameqe svoje
vere, kao zawtitu, osveçeqe i odgnaqe iskuweqa. Stoga svi, i
lica svewtenog yina, i monasi i svetovqaci treba da se, ustav-
wi od sna, najpre sete Hrista i da na Qega pomisle, prinoseçi
mu prvine svojih misli kao ùrtvu, s obzirom da ih je On spasao,
da nose Qegovo ime, da su se u Qega obukli u svetom krwtequ, za
su Qime zapeyaçeni u svetom miropomazaqu, da se priyewçuju
Qegovim Telom i Krvxu, postajuçi Qegovi udovi i hram u kome
On uvek prebiva. Za sve reyeno svaki Hriwçanin je duùan da ga
uvek xubi, i da se iz xubavi svagda Qega seça. Stoga svako u od-
re$eno vreme treba da tvori Qegovu molitvu po sili svojoj.

DOBROTOXUBXE Ì 371

TUMAYEQE MOLITVE:
—GOSPODE, POMILUJ”

Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, i skraçeno: Gospode po-

miluj, od apostolskih vremena je dato Hriwçanima i ustanovxe-
no da neprestano ponavxaju, kao wto i ponavxaju. Pa ipak, iako

mnogi yine reyeno, malobrojni znaju wta znayi Gospode pomiluj.

Stoga besplodno uzvikuju i vapiju: Gospode pomiluj, a ne dobijaju
milost Gospodqu, s obzirom da sami ne znaju wta iwtu.

Stoga mi treba da znamo o kakvoj milosti Gospoda Isusa se
radi. O kakvoj, dakle? O svakakvoj. U Qegovoj desnici se nalazi
sve wto nam je neophodno u sadawqem palom staqu. Jer, od vre-
mena Qegovog Ovaploçeqa i Oyoveyeqa, od uzimaqa na sebe
stradaqa i izlivaqa Svesvete Qegove Krvi, On je izbavio yove-
ka iz ruku $avola, postavwi Gospod i Svedrùitex xudske priro-
de na poseban nayin. Stoga se i sve nawe nawlo u Qegovim ruka-
ma.

Gospod je i pre Ovaploçeqa od iskoni bio Gospod sve vid-
xive i nevidxive tvari, kao qen Sazdatex i Tvorac. Eto kako je
i kako çe uvek biti po biçu, ali ne i po slobodnoj delatnosti
slovesnih biça. Demoni, a za qima ni xudi nisu ushteli da ga
sami od sebe imaju za Gospoda i Svedrùitexa svoga, te su se od-
vojili od Qega, iako je Vladika svega. Jer, sveblagi Bog je xude i
an$ele sazdao samovlasnim [slobodnim], obradivwi ih slovesnow-
çu i neçe da naruwi qihovu slobodu, niti da nad qima gospoda-
ri nasilno, protiv qihove voxe. Stoga On gospodstvuje nad oni-
ma koji hoçe da budu pod Qegovom vlawçu i upravxaqem i wti-
ti ih, a one koji neçe kao samovlasne ostavxa da yine svoju voxu.
Kada je Adam, prelewçen bogoodstupnikom $avolom, i sam po-
stao odstupnik, ne hoteçi da sluwa zapovesti Boùije, Bog ga je
ostavio qegovom proizvoxequ, ne ùeleçi da vlastelinski go-
spodari nad qim. Prelestivwi ga u poyetku, zavidxivi $avo ni-
je prestajao i daxe da ga prelawçuje sve dok ga po nerazumnosti
nije uyinio sliynim beslovesnoj stoci, uyinivwi da ùivi kao
nerazumne ùivotiqe.

I nad qim se saùalio mnogomilostivi Bog, te je spustio
nebesa, siwao na zemxu i postao Yovek radi yoveka, izbavio ga
svojom Preyistom Krvxu i ustrojio mu spasonosni put ùivota.

On mu je u Svetom Jevan$exu ukazao kako da uga$a Bogu, preporo-
dio ga i presazdao boùanstvenim krwteqem i uspostavio mu ne-

372 HILANDARSKI PREVODI

besku hranu u Preyistim Tajnama. Ukratko, sa najveçom mudrow-
çu On je nawao nayin da sa yovekom bude nerazdvojan, kao i yo-
vek sa Qim, kako $avo viwe ne bi imao mesta u yoveku. Ipak, ni
nakon reyenoga, On nikoga ne prinu$ava, veç svima ostavxa na
proizvoxeqe da se spasavaju, kao wto im predlaùe, ili da ginu.
I na delu i biva da se jedni spasavaju, dok drugi ne brinu o svom

spasequ. Od drugih jedni uopwte ne veruju u Jevan$exe, a drugi
veruju, ali ne ùive po qemu.

Neke Hriwçane je i posle navedenih velikih blagodatnih
darova i dobroyinstava Boùijih $avo opet prelestio. Oni su se
po dejstvu sveta i tela udaxili od Boga, potpavwi pod ropstvo
grehu i $avolu, tvoreçi voxu qegovu. Ipak, oni nisu u potpunos-
ti postali neosetxivi da ne bi osetili zlo od koga su postrada-
li i da ne shvate svoju grewku i ropstvo u koje su pali. Me$utim,
oni u sebi ne vide i silu da se izbave od qega. I oni pribegavaju

Bogu i vapiju: Gospode pomiluj, kako bi se saùalio na qih mno-
gomilostivi Gospod i pomilovao ih, kako bi ih prihvatio kao
bludnog sina i opet im darovao svoju boùanstvenu blagodat, iz-
bavio ih od ropstva grehu, udaxio od qih demone i vratio im
slobodu kako bi ubuduçe mogli da ùive bogougodno i da yuvaju za-
povesti Boùije.

Hriwçani koji, dakle, sa navedenim cixem vapiju: Gospo-

de pomiluj, svakako çe se udostojiti milosti Boùije i dobiti
blagodat kako bi se oslobodili ropstva grehu i spasli. Oni, pak,
koji uopwte nemaju navedene pomisli i ne znaju nesreçu svog po-
loùaja i porobxenost voxi tela i svetskim obiyajima, pa yak ni

navedeni cix, veç po navici vapiju, Gospode pomiluj, uopwte ne
mogu dobiti milost Boùiju, a naroyito divnu i bezmernu mi-
lost. Za qih je yak i boxe da je ne dobiju, negoli da je dobiju i
iznova izgube, stoga wto çe imati dvostruko pregreweqe.

Reyeno çu ti pojasniti primerima. Zamisli bednog i
niwteg yoveka, koji ùeli da dobije milostiqu od nekog bogata-
wa. Wta çe on reçi bogatawu, dowavwi pred qega? Jedino: —Po-
miluj me. Saùali se nad mojom bedom i uredi moj ùivot”. I onaj
ko ima dug i nema yime da ga plati, te ushte da se izbavi od te-
reta i rewi da zamoli zajmodavca da mu ga oprosti, wta çe, do-
wavwi, reçi? Opet jedino: —Pomiluj me. Saùali se na moju bedu
i oprosti mi dug koji sam ti duùan”. Wta çe uyiniti i onaj ko
nekome zgrewi i zaùeli da od qega dobije oprowtaj? Doçi çe
onome kome je zgrewio i reçi: —Pomiluj me. Oprosti mi ono u ye-
mu sam ti pogrewio”.

Pomenuti znaju wta traùe i radi yega traùe, te dobijaju
po traùequ saglasno okolnostima, upotrebxavajuçi dobijeno na
svoje dobro. Postavi sad sa druge strane grewnika koji duhovno

DOBROTOXUBXE Ì 373

osiromawuje, koji je duùan pred Bogom i koji ga je mnogo puta

oùalostio. Moùda on i vapije Bogu: Gospode pomiluj, ali ne
shvata wta govori i zbog yega govori. On yak ne zna ni u yemu se
sastoji milost koju bi ùeleo da dobije od Boga i zbog yega je po-

trebna. On jednostavno po navici uzvikuje: Gospode pomiluj. I
kako da mu Bog ukaùe milost kad ne moùe ni da zna da ju je pri-
mio, niti obraça paùqu na qu. Naprotiv, on je moùe zloupotre-
biti ili izgubiti, postajuçi jow veçi grewnik negoli ranije.

Milost Boùija zapravo jeste blagodat Svetoga Duha, koju
mi grewni treba da traùimo od Boga, neprestano mu vapijuçi:
—Gospode pomiluj. Pokaùi milost svoju, Gospode moj, na meni
grewnome, u ùalosnom staqu u kome se nalazim, i opet mi daj
blagodat svoju. Daj mi duh sile da bi me ukrepio u suprotstavxa-
qu iskuweqima $avolskim i mojim r$avim grehovnim navikama.
Daj mi duh saveta kako bih dowao sebi, osvestio se i ispravio.
Daj mi duh straha kako bih se bojao da te ùalostim i kako bih is-
puqavao zapovesti tvoje. Daj mi duh xubavi kako bih te voleo i
kako se viwe ne bih udaxavao od tvoje blizine. Daj mi duh mira
kako bih sayuvao mir u duwi svojoj, kako bih sabrao sve pomisli
svoje i ostao u tihovaqu, izbegavajuçi muyeqe mislima. Daj mi
duh yistote kako bi me sayuvao yistim od svakog oskrnavxeqa.
Daj mi duh krotosti da bio imao tihu narav u opwtequ sa brati-
jom svojom, Hriwçanima i kako bih se uzdrùavao od gneva. Daj
mi duh smireqa kako o sebi ne bih mislio visoko i kako ne bih
bio gord”.

I onaj ko zna i oseça koliko je potrebno sve reyeno, te ga i

izmoxava od mnogomilostivog Boga, uzvikujuçi: Gospode pomiluj,
svakako çe i dobiti traùeno i udostojiti se milosti Boùije i
Qegove blagodati. Onaj, pak, ko ne zna niwta od reyenoga, kao

wto smo rekli, i samo po navici uzvikuje: Gospode pomiluj, u
stvari nema moguçnosti da bilo kada dobije milost od Boga. Jer,
on je i ranije veç dobio mnogo milosti od Boga, premda je nije
poznao, niti je zablagodario Bogu, koji mu je dao. On je dobio mi-
lost Boùiju kada je bio sazdan i kada je postao yovek. Dobio je
milost kada je bio preporo$en u krwtequ i postao pravoslavni
Hriwçanin. On je dobio milost kada se izbavxao od velikih, du-
wevnih i telesnih nevoxa, koje su ga sretale u ùivotu. On je do-
bio milost Boùiju svaki put kada se udostojavao da se priyesti
Preyistim Tajnama. On je dobijao milost Boùiju svaki put kada
je grewio pred Bogom i kada ga je ùalostio svojim gresima, a ni-
je bio pogubxen i kada nije bio kaùqen kao wto priliyi. On je
dobijao milost Boùiju kada je mu je Bog mnogo puta yinio dobro,
premda on nije niwta znao ili je zaboravxao. I kako sliyan
Hriwçanin jow da dobije milost od Boga kad uopwte ne zna i ne

374 HILANDARSKI PREVODI

oseça da je veç dobio mnogo milosti od Qega? Yak i kada prizi-

va: Gospode pomiluj, on ne zna wta govori, proiznoseçi reyi bez
svake misli i cixa, jedino po navici.

DOBROTOXUBXE Ì 375

SVETI MARKO EVGENIK

Kratka napomena

Blagodareçi bogoslovskim radovima o svetom Marku Efeskom jeromo-
naha [sada episkopa ] Srbina, Irineja Buloviça, razjawqeno je da —divno slo-
vo” o molitvi Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, poznato kao delo nepoznatog
spisatexa, u stvari pripada svetom Marku Evgeniku, velikom borcu za Pra-
voslavxe*) .

Zaista, izvorni spis koji imamo u vidu i sa koga je uyiqen novi
prevod, ne ostavxa sumqu o qegovom poreklu. Dostojno je divxeqa i osobeno
za svetog Marka zaokupxaqe uma neprestanim delaqem molitve. Zajedniyko
stanoviwte svih koji su se bavili temom umne molitve jeste da svoje porek-
lo vuye od svetih apostola Petra, Jovana, i Pavla.

Upuçujuçi na apostolske reyi, najsvetiji otac efeski otkriva qi-
hov dubxi smisao, koji se saùima u kratkoj molitvi, koju su predali Crkvi
kao duhovnu riznicu. Osobena za osetxivost svetoga oca po pitaqu jeretiy-
kih zabluda jeste yiqenica da se ispovedaqem cele molitve opovrgavaju ye-
tiri poznate osu$ene jeresi, kao wto se vidi na crteùu. Svojim kratkim
delom sveti Marko se pokazuje kao nastavxay duhovnog predaqa, koje projav-
xuje odjek saborskih borbi HÈ◊ veka, spajajuçi svoju lavovsku antijeretiyku
snagu sa pitomowçu prepodobnog srca, neprestano razgorevanog najsla$im
imenom Gospoda Isusa.

*) Vidi u Klhronomïa , br. 7 (1975), str. 345-352, gde je objavxen i originalni
zapis Slova, sa koga je uyiqen prevod koji sledi.

376 HILANDARSKI PREVODI

O REYIMA KOJE SADR%I BO%ANSTVENA
MOLITVA:

GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BO%IJI,
POMILUJ ME

Mi nismo u staqu da kaùemo koliku snagu ima molitva,
koji su qeni darovi onima koji je koriste i u koje duhovno staqe
ih dovodi. Me$utim, reyi od kojih se ona sastoji, isprva su pro-
nawli sveti oci nawi, premda ih nisu izmislili, nego su od

davnina nawli povode u samom Svetom Pismu i kod vrhovnih
uyenika Vladike Hrista. Boxe reyeno, oni su ih primili kao
otayko nasle$e i preneli ih nama. Onima koji nisu nauyili iz
iskustva iz reyenoga postaje jesno da je svewtena molitva newto
boùanstveno, zapravo svewteno proroyanstvo. Jer, mi verujemo
da su boùanstvena prorowtva i duhovna otkriveqa i reyi Bo-
ùije sve ono wto je Hristos dao svetim apostolima da kaùu ili
zapiwu. Jer, On je govorio kroz qih. Viyuçi nam kao sa visine
treçega neba, najboùanstveniji Pavle kaùe: I niko ne moùe re-
çi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Odreynom rey-
com —niko” on veoma yudesno objavxuje da je prizivaqe Gospoda
Isusa newto veoma uzviweno i visoko. Tako$e, i veliki Jovan,
koji je kao grom objavio duhovne stvari, poyiqe reyju kojom Pav-
le zavrwava i daje nam nastavak molitve na sledeçi nayin: Sva-
ki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je
(1.Jn.4,2). On je upotrebio potvrdni vid, ali je, kao i Pavle, pri-
pisao blagodati Svetoga Duha prizivaqe i ispovedaqe Isusa
Hrista. Neka sada do$e Petar, kao treçi, krajqi vrh bogoslova,
da nam da ostatak molitve. Kada je, dakle, Gospod upitao svoje
uyenike: A vi wta velite ko sam ja (Mt.16,15), vatreni uyenik je,
po svom obiyaju prestiùuçi druge, rekao: Ti si Hristos, Sin Bo-
ùiji (Mt.16,16), primivwi otkriveqe, saglasno svedoyanstvu sa-
mog Spasitexa, od nebeskog Oca, ili od Svetoga Duha, wto je is-
to. Obrati paùqu kako trojica apostola sleduju jedan za drugim,
kao u krugu, uzimajuçi jedan od drugoga boùanstvene reyi, pri
yemu kraj reyi prethodnog biva poyetak sledeçeg. Jedan, dakle,

kaùe: Gospod Isus, drugi: Isus Hristos, treçi: Hristos, Sin Bo-

ùiji. I kraj se prispaja poyetku kao u krugu, kao wto rekosmo.
Jer, nema nikakve razlike nazvati ga Gospodom i Sinom Boùi-
jim, buduçi da obe stvari objavxuju Boùanstvo Sina i predstav-
xaju da je jednosuwtan i jednoyastan sa Ocem.

DOBROTOXUBXE Ì 377

Blaùeni apostoli su nam, dakle, predali da prizivamo i
ispovedamo u Duhu Gospoda Isusa Hrista, Sina Boùijeg. Qih
trojica su najverodostojniji od svih. A svaka rey se, saglasno

Svetom Pismu, potvr$uje sa tri svedoka. Ni redosled apostola
koji su izrekli [molitvu] nije beznayajan. Od Pavla, koji je vre-
menski posledqi od uyenika, poyiqe tajinstveno predaqe mo-
litve, te preko sredqeg, Jovana, prelazi na prvog, Petra, koji se
xubavxu pribliùio Hristu prisnije od drugih. Reyeno simvoli-
we, mislim, nawe napredovaqe po ispravnom poretku i nawe
usho$eqe i sjediqeqe sa Bogom delaqem i umozreqem u xubavi.
Naime, Pavle je slika delaqa (kao wto je sam rekao: Potrudih se
viwe od sviju - 1.Kor.15,10), Jovan umozreqa, a Petar xubavi (budu-
çi da Gospod svedoyi da je voleo viwe od drugih).

Tako$e, moùe se videti kako boùanstvene reyi molitve
ukazuju na ispravnu dogmu nawe vere i odbacuju svaku jeres zlo-

slavnih. Prizivom Gospode, kojim se objavxuje Boùanska priro-
da, opovrgavaju se oni koji smatraju da je Isus Hristos samo yo-

vek. Imenom Isuse, koje objavxuje yoveyansku prirodu, odgone se
oni koji ga smatraju samo Bogom, koji se u mawti obukao u yoveka.

Sa Hriste, koje sadrùi obe prirode, nizvrgavaju se oni koji veru-
ju u Qega kao Boga i yoveka, ali sa razdvojenim ipostasima. Naj-

zad, sa Sine Boùiji se zatvaraju usta onima koji su se drznuli da
uye o mewaqu dve prirode, buduçi da se objavxuje da se Boùan-
ska priroda Hristova ne mewa sa Qegovom yoveyanskom priro-
dom, ni posle qihovog sjediqeqa. Yetiri izraza, dakle, kao reyi
Boùije i duhovni mayevi, opovrgavaju dva para jeresi, koje su
potpuno suprotna zla, premda ravnoyasna po nepravoverju.

378 HILANDARSKI PREVODI

Eto kako su nam predate boùanstvene reyi, koje bi sa pra-
vom mogle da se nazovu spomenikom molitve i Pravoslavxa. One
su same po sebi dovoxne za one koji su uznapredovali u uzrastu u
Hristu i dostigli do duhovnog savrwenstva. Oni prigrxuju i
svaku od reyi ponaosob, tj. kako su predate od svetih apostola:

Gospode Isuse - Isuse Hriste - Hriste, Sine Boùiji (ponekad sva-

kako i samo najsla$e ime Isuse), a prigrxuju ih i kao celovito
delo molitve. Qome se oni ispuqavaju neopisivom duhovnom ra-
dowçu, postajuçi uzviweniji od tela i sveta i udostojavajuçi se
primaqa boùanstvenih darova. Reyeno znaju kaùu, posveçeni.
Za odojyad, me$utim, u Hristu i nesavrwene u vrlini, predato je

kao odgovarajuçi dodatak i pomiluj me, koje im pokazuje da imaju
poznaqe svojih duhovnih mera i da im je neophodno mnogo milos-
ti od Boga. Oni podraùavaju slepog, koji je, ùeleçi da progleda,
vapijao Gospodu koji prolaùawe: Isuse, pomiluj me (Mk.10,47). Ne-
ki, opet, pokazuju viwe xubavi i sastavxaju molitvu u mnoùini,

izgovarajuçi je: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj nas.
Oni znaju da je xubav ispuqeqe zakona i proroka, buduçi da sa-
drùi i o-glavxuje u sebi svaku zapovest i svako duhovno delo.
Oni zajedno sa sobom iz xubavi uzimaju i braçu u zajednicu mo-
litve i jow viwe pokreçu Boga na milost, prihvatajuçi ga za za-
jedniykog Boga svih i iwtuçi opwtu milost za sve. I naravno,
milost Boùija dolazi na nas ispravnom verom u dogme i ispuqa-
vaqem zapovesti. Kratki stih molitve upravo sadrùi obe stva-
ri, kao wto smo pokazali.

Boùanska imena (Gospod, Isus, Hristos), kojima nam je da-
ta taynost dogmata, vremenski su se pojavila navedenim redosle-
dom i poretkom. I mi ih izgovaramo onako kako su se pojavila od

poyetka. Jer, Stari Zavet svuda propoveda Gospoda Boga Slova i
pre i posle predavaqa zakona, navodeçi: Gospod pusti kiwu od
ogqa od Gospoda (Post.19,24), i: Reye Gospod Gospodu mome (Ps.109,1).

I Novi Zavet, po Ovaploçequ Qegovom, predstavxa an$ela da mu
daje ime, govoreçi Djevi: I nadenuçew mu ime Isus (Lk.1,31), kao
wto je i bilo, kao wto veli svewteni Luka. Jer, kao Bog buduçi
Gospodar svega, On zaùele da svojim ovaploçeqem bude naw Spa-

sitex, kao wto se i prevodi ime Isus. Me$utim, On spreyavawe

uyenike da pre stradaqa govore o imenu Hristos, koje projavxuje
oboùeqe yoveyanske prirode, koju je primio. Posle, pak, strada-
qa i Vaskrseqa, Petar govorawe smelo: Neka zna sav dom Izrai-
xev da je i Gospodom i Hristom uyinio Bog Qega (Dap.2,36). I reye-
no bewe pravo. Jer, nawa yoveyanska priroda, koju je primio na
sebe Bog Slovo, bewe odmah pomazana Boùanstvom Qegovim.
Ona je postala isto wto i ono wto je pomazalo, tj. istoboùna,
buduçi da se moj Isus proslavi stradaqem i vaskrse iz mrtvih.

DOBROTOXUBXE Ì 379

Bewe, dakle, vreme da se pokaùe ime Hristos. Jer, On ne samo da
nam je prosto uyinio dobroyinstvo, kao kada nas je u poyetku sa-
zdao, ili kada nas je posle nawega pada presazdao i spasao, nego
je i uzdigao xudsku prirodu na nebesa i saproslavio je zajedno sa
sobom, udostojivwi je da sedne sa desne strane Oca. Upravo u re-
yeno vreme apostoli su poyeli da propovedaju Sina Boùijeg i
Boga. U poyetku propovedi reyeno ime je izazivalo strahopow-
tovaqe i retko su ga koristili. A potom su ga propovedali javno
sa krovova, kao wto im je predskazao sam Spasitex. Dakle, bo-
ùanstvene reyi molitve pore$ane su po redu shodno vremenskoj
projavi vere. I sa svih strana se najjasnije objavxuje boùanstve-
na mudrost onih koji su je sastavili i nama predali: qene reyi
verno prate apostolska ispovedaqa i predaqa, potvr$uju pravo-
slavne dogme vere nawe i podseçaju na vremena u kojima se na
razne nayine projavio domostroj Boùiji na nama, privodeçi nas
svaki put bogopowtovaqu odgovarajuçim imenima.

Kao da, dakle, ubrasmo cveçe sa nekog lepog i velikog dr-
veta, mi prinesosmo navedeno, po svojoj snazi, u vezi sa pomenu-
tom molitvom. Qen plod, pak, neka uberu oni koji su ga dugim
pouyavaqem i podvigom postali dostojni, postavwi prijemyivi-
ji i pribliùivwi se Bogu.

380 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 381

SIMEON NOVI BOGOSLOV

O VERI I O ONIMA KOJI GOVORE DA %IVE+I U
SVETU NE MOGU DA DOSTIGNU SAVRWENSTVO U

VRLINAMA

Na poyetku slova mnogokorisna povest
Dobro je delo pred svima propovedati milost Boùiju i sa-
opwtavati bratiji svojoj o velikoj wtedrosti i neizrecivoj bla-
godati, koju nam ukazuje. Ja znam yoveka koji nije drùao duge i
velike postove, niti je vrwio bdeqa, niti je spavao na goloj
zemxi, kao wto ni druge sliyne tewke podvige nije na sebe na-
lagao, veç se seçao svojih grehova, te spoznao svoje jadno [staqe],
osudio sebe i smirio se. I, mnogomilostivi Gospod ga je jedino
stoga spasao, kao wto govori blaùeni David: Ponizih se, i spase
me (Ps.114,6). Kraçe reyeno, on je poverovao reyima Boùijim i
zbog qegove vere Gospod ga je primio. Za sticaqe smireqa po-
stoje mnoge prepreke, koje pregra$uju put. Me$utim, za veru u re-
yi Boùije ne postoji nikakva smetqa, koja bi mogla da se pre-
preyi. Yim ushtemo iz sve duwe, mi çemo odmah poverovati. Jer,
vera je dar sveblagoga Boga. Ona nam ju je dao kao prirodni dar. I
qegova upotreba zavisi od slobode naweg proizvoxeqa. Stoga i
Skiçani i varvari po prirodi imaju veru i veruju me$usobnim
reyima. Me$utim, mi na delu treba da pokaùemo dejstvo sveduw-
ne vere. Za potvrdu çu vam ispriyati jednu povest.
U Konstantinopoxu je ùiveo yovek koji se zvao Georgije,
mladiç od dvadeset godina. Povest se desila u nawe vreme. On
bewe lep u licu. I u qegovom hodu, i drùaqu, i u nayinu opho-
$eqa oseçala se ùexa za pokazivaqem. Stoga su oni koji gledaju
jedino na spoxawqost izvodili razne nepriliyne pretpostavke
o qemu, pogrewno sudeçi buduçi da ne znaju wta se nalazi unut-
ra u yoveku. On se upoznao sa jednim monahom, koji je ùiveo u
jednom od carigradskih manastira i koji bewe svetog ùivota.
Otkrivajuçi mu skrivenosti svoga srca, on mu je rekao i da silno
ùeli spaseqe duwe. Yasni starac mu je, kao wto priliyi, dao da
ispuqava neveliko pravilo. Dao mu je i kqiùicu svetog Marka
Podviùnika, u kojoj piwe o duhovnom zakonu.
Mladiç je kqiùicu prihvatio sa velikom xubavxu i po-
boùnowçu, kao da mu je sam Bog poslao, imajuçi silnu veru i na-
du da çe od qe steçi veliku korist i veliki plod. I on ju je yi-

382 HILANDARSKI PREVODI

tao sa velikim usr$em i paùqom. Proyitavwi je, on je stekao
veliku korist od svih qenih poglavxa. Ipak, u qegovom srcu su
se ponajviwe zapeyatila tri poglavxa: —Traùeçi izleyeqe, pa-
zi na svoju savest. Yini sve wto ti govori i steçi çew korist”
(pogl. 69). Potom: —Traùeçi dejstvenost Svetoga Duha, ponajpre
yini zapovesti, sliyno robu koji je kupxen za novac. Jow dok ga
kupuju, on trùi da mu zajedno sa uplatom novca potpiwu i slobo-
du” (pogl. 64, O onima koji hoçe da se opravdaju delima). Najzad: —Onaj ko
se moli telesno i jow nema duhovnog razuma, liyi na slepca koji
viye: Sine Davidov, pomiluj me (Mk.10,48). Neko drugi, raniji sle-
pac, powto je progledao i ugledao Gospoda, veç ga nije nazivao
sinom Davidovim, nego ga je ispovedao kao Sina Boùijeg (Jn.9,35;
38)” (pogl. 13-14, O duhovnom zakonu). Pomenuta tri poglavxa su mu se
veoma dopala. I on je poverovao da çe putem paùqe u odnosu na
svoju savest, kao wto savetuje prvo poglavxe, dobiti izleyeqe
(duwevnih nemoçi), da çe kroz ispuqavaqe zapovesti dostiçi
dejstvenost Duha Svetoga, kao wto uyi drugo poglavxe, te da çe
blagodaçu Svetoga Duha umno progledati i ugledati neizrecivu
krasotu Gospodqu, kao wto obeçava treçe poglavxe. On se ranio
pomenutom krasotom i silno je poùeleo. Iako je jow nije video,
on je usrdno traùio, sa nadom da çe je najzad ugledati.

Uza sve, on nije yinio niwta naroyito (kako me je uvera-
vao sa zakletvom), osim wto je svako veye neizostavno vrwio ne-
veliko pravilo, koje mu je dao starac. Nakon pravila on je odmah
legao u postexu i spavao. Vremenom je, pak, savest poyiqala da
mu govori da napravi jow nekoliko poklona, da proyita jow ne-

koliko Psalama, da izgovori wto viwe puta Gospode Isuse Hris-

te, pomiluj me. On je rado sluwao svoju savest i ono wto mu je na-
waptavala. On je sve yinio bez razmiwxaqa, kao da mu je na-
re$ivao sam Bog. Ni jedanput nije legao da spava ukoliko bi ga
savest izobliyavala, govoreçi: —Zawto nisi uradio jedno ili
drugo”. On je uvek sluwao svoju savest i nikada nije izbegao da
uyini ono wto mu je nalagala. A ona mu je svakoga dana sve viwe
dodavala na uobiyajeno pravilo, usled yega je za malo dana qe-
govo veyerqe molitvoslovxe izraslo u veliku sluùbu. Daqu se
on nalazio u palatama nekoga Patrikija. Na qemu je leùalo sta-
raqe o svemu neophodnom za xude koji su [kod qega] ùiveli. Uveye
bi on svakog dana odlazio i niko nije znao wta radi kod sebe. On
je i obilne suze prolivao iz svojih oyiju, yineçi mnowtvo po-
klona, padajuçi licem na zemxu. Dok je stajao na molitvi, noge je
drùao tesno jednu uz drugu, ostajuçi nepokretan. Presvetoj Bogo-
rodici je yitao molitve sa srdaynim bolom, uzdisaqima i suza-
ma. Obraçajuçi se Hristu, on je padao pred noge Qegove, kao da je
telesno bio prisutan, umoxavajuçi ga da mu se smiluje kao nad
nekadaqim slepcem i da uyini da progledaju qegove duwevne

DOBROTOXUBXE Ì 383

oyi. S obzirom da se svako veye uveçavala qegova molitva, on je
najzad stajao na molitvi sve do same ponoçi. Ipak, u vreme mo-
litve on sebi nije dozvoxavao leqost, ni nemar, niti je udove
svog tela opuwtao. On oyima nije gledao u stranu ili u visinu,
kako bi newto video, veç je stajao nepokretno kao stub ili kao
netelesan.

Jednom, dok je sliyno stojao na molitvi i govorio viwe
umom, negoli ustima: —Boùe, milostiv budi meni grewnome”, iz-
nenada je na qega siwlo odozgo boùanstveno presvetlo osijaqe
i ispunilo yitavo mesto. I mladiç je veç zaboravio da se nalazi
u sobi i da je pod krovom, s obzirom da se na sve strane videla sa-
mo svetlost. On yak nije znao da li svojim nogama stoji na zem-
xi. On veç nije brinuo ni o yemu zemaxskom i na misao mu nije
dolazilo niwta od onoga wto se obiyno nalazi u umu onih koji
nose xudsko telo. On se sav spojio sa onom nevewtastvenom svet-
lowçu. Qemu se yinilo da je i sam postao svetlost. On je zabora-
vio na yitav svet, ispunivwi se suzama i neizrecivom radowçu.
Potom je um qegov potekao na nebesa, gde je ugledao drugu svet-
lost, jow svetliju od one koja bewe oko qega. I na qegovo izne-
na$eqe, qemu se uyinilo da pored reyene svetlosti stoji pome-
nuti sveti i ravnoan$elski starac, koji mu bewe dao malu zapo-
vest o molitvi i kqiùicu svetog Marka Podviùnika. Yuvwi
mladiça, ja sam pomislio da mu je molitva starca mnogo pomogla,
te je Bog ustrojio sliyno vi$eqe kako bi mu pokazao na kojoj vi-
sini vrline se starac nalazio. Powto je prowlo vi$eqe, mladiç
je dowao sebi i bio preispuqen radowçu i oduwevxeqem (kao
wto je kasnije govorio), playuçi od sveg srca. Ono bewe ispuqe-
no suzama i velikom sladowçu. Najzad, on je legao na postexu.
Me$utim, odmah je zapevao petao i pokazao da veç bewe ponoç.
Uskoro su pozvali u crkvu na jutrequ i mladiç je ustao kako bi
po obiyaju proyitao sluùbu jutreqe. Stoga on uopwte nije spa-
vao navedene noçi, a san mu ni na um nije dolazio.

Sam Bog zna kako se reyeno desilo. On je reyeno uyinio na
samo Qemu poznat nayin. Mladiç nije uyinio niwta naroyito,
osim wto je sa krepkom verom i nesumqivom nadom svagda verno
ispuqavao pravilo koje je yuo od starca i pouku koju je proyitao
u kqiùici. I neka niko ne kaùe da je on reyeno yinio radi is-
pitivaqa. Qemu newto sliyno ni na um nije dolazilo. Jer, onaj
ko ispituje u stvari nema tvrdu veru. Odbacivwi svaku strasnu
i samouga$ajuçu pomisao, mladiç se mnogo starao o vernom ispu-
qavaqu onoga wto mu je nalagala savest. On viwe nije imao ni-
kakvog saoseçaqa za stvari ovoga sveta. Yak ni hranu i piçe on
nije primao sa sladowçu ili do sitosti.

Da li ste yuli, bratijo moja, wta moùe da uyini vera u Bo-
ga, posvedoyena dobrim delima? Da li ste shvatili da ni mla-

384 HILANDARSKI PREVODI

dost uopwte ne wteti, kao wto ni starost ne koristi kada nema
razuma i straha Boùijeg? Da li ste poznali da ni svet, ni ùi-
votna dela ne smetaju da se ispuqavaju zapovesti Boùije, ukoli-
ko postoji revnost i paùqa? Ni tihovaqe, ni udaxavaqe od sve-
ta ne koristi ukoliko vladaju leqost i nemar. Sluwajuçi Davi-
da i diveçi mu se, svi mi govorimo: —Jedan je bio David i drugog
sliynog nije bilo”. Pa ipak pogledajte, na mladiçu se projavilo
newto veçe nego na Davidu. David je primio svedoyanstvo od Bo-
ga, pomazan je za cara, i proroka, dobio je Duha Svetoga i imao
mnoga osvedoyeqa o Bogu. Kada je, pak, sagrewio, on je izgubio
blagodat Svetoga Duha i proroyki dar, buduçi udaxen od uobiya-
jenog razgovora sa Bogom. I nije ni yudno wto je, setivwi se bla-
godati koju je izgubio, on opet od Boga zaiskao izgubxena dobra.
Mladiç niwta sliyno nije imao. On bewe vezan svetskim deli-
ma, brinuçi se samo o vremenskom i nemajuçi vremena da pomis-
li o neyem viwem od zemxe. Pa ipak, divnih li sudova Boùijih!
Yim je newto malo yuo od svetog starca i proyitao tri poglavxa
kod ave Marka, on je odmah nesumqivo poverovao onome wto je
yuo i proyitao. I sa nepokolebivom nadom sproveo je on reyeno u
delo. Uz malo delaqe, koje je potom izvrwio, on se udostojio da
uzvisi um svoj na nebesa, te da podstakne na milost Majku Gos-
podqu. On je qenim molitvama umilostivio Boga i na sebe pri-
vukao blagodat Svetoga Duha, koja ga je osenila sa velikom silom.
On se udostojio da vidi svetlost koju mnogi ùele da vide, prem-
da se malobrojni udostojavaju. Mladiç nije drùao duge postove,
nije spavao na zemxi, nije nosio vlasenicu, nije izawao iz sve-
ta telesno, veç samo duhovno, tj. sa duwevnim nastrojeqem. Uz
neznatno bdeqe, koje je vrwio, on se pokazao viwim od divnog
Lota u Sodomu, ili, boxe reyeno, pokazao se kao an$eo u telu
xudskom, tj. bewe yovek po vidxivosti, a an$eo po umnom ustroj-
stvu. Stoga se on i udostojio vi$eqa najsla$e svetlosti mislenog
Sunca pravde, Gospoda naweg Isusa Hrista, koja ga je uverila da
çe primiti i buduçu svetlost. I pravedno je. Jer, qegova xubav
i srdayno prilepxivaqe uz Boga uyinili su ga izvansebnim, od-
vojivwi qegov duh od ovog sveta, od vlastite prirode i od svih
stvari. Oni su ga celog uyinili svetlowçu [koja dolazi od] Sveto-
ga Duha, iako je ùiveo usred grada i upravxao celim domom, sta-
rajuçi se o robovima i slobodnima i yineçi sve wto ne neophod-
no za sadawqi ùivot.

Reyeno je dovoxno u pohvalu mladiça i za podsticaj da i
vi dospete do sliyne xubavi, podraùavajuçi ga. Ili moùda ùe-
lite da vam kaùem newto drugo, jow veçe, wto moùda ni sluh
vaw ne moùe da primi? Uostalom, wta moùe biti veçe i savr-
wenije od straha Boùijeg? Naravno, nema niyega. Sveti Grigo-
rije Bogoslov je rekao: —Poyetak mudrosti je strah Gospodqi. Jer,

DOBROTOXUBXE Ì 385

gde ima straha, ima i yuvaqa zapovesti, a gde ima yuvaqa zapo-
vesti ima i oyiwçeqa tela, tj. oblaka koji obavija duwu, ne daju-
çi joj da yisto vidi Boùansku svetlost. Gde ima oyiwçeqa, ima
i osijaqa, a osijaqe je ispuqeqe boùanstvene ùexe”. Govoreçi
navedeno, on je pokazao da je osveçeqe Duhom beskrajni kraj sva-
ke vrline. Onaj ko je dostigao osveçeqe Duhom, zavrwio je sa
svim yulnim i zapoyeo svewçu da prebiva jedino u duhovnom.
Eto, bratijo moja, divota Boùijih. I Bog izvodi na javu skrivene
sluge svoje da bi ih podraùavali dobroxubivi i blagi i da bi
zlonaravni ostali bez odgovora. Oni koji se kreçu u mnowtvu
xudi i ùivot provode u svetskoj buri, imajuçi priliyno pona-
waqe, svakako nalaze spaseqe i Bog ih udostojava velikih doba-
ra radi vere koju imaju prema Qemu. Stoga oni koji zbog svoje le-
qosti i nemara ne nalaze spaseqe u dan suda neçe imati nikak-
vog opravdaqa. Istinit je, dakle, Bog koji je obeçao spaseqe ra-
di vere u Qega. Stoga, bratijo moja xubxena, saùalite se na sebe
i na mene, koji vas xubim i mnogo puta prolivam suze zbog vas.
Jer, milostiv i wtedar Gospod je i nama naredio da budemo mi-
lostivi i wtedri, te da se ùalostimo zbog sebe i jedni zbog dru-
gih. Verujte od sve duwe u Gospoda, mrzite ovaj svet, kao wto
priliyi, i nemojte da se brinete za qegova vremenska i ispraz-
na dobra, nego pristupite Bogu i prilepite se uz Qega. Jer, jow
malo vremena, pa çe doçi kraj sveta i sadawqeg ùivota. I tew-
ko onima koji budu odluyeni od Carstva Boùijeg. Mene guwe su-
ze i ja playem i ùalim iz sveg srca kada pomislim da mi bez raz-
miwxaqa, sliyno beslovesnim ùivotiqama, iako imamo dareù-
xivog i yovekoxubivog Vladiku (koji nam jedino zbog iskrene ve-
re prema Qemu dariva velika i divna blaga koja prevazilaze i
um, i sluh i oyekivaqa), svemu pretpostavxamo zemxu i zemax-
sko, koje nam je, me$utim, po wtedrosti Boùijoj, dato za upotre-
bu naweg tela. Ono, naime, treba da se hrani umereno, kako bi
duwa bez prepreka mogla da hodi ka nadsvetskom, sama se hrane-
çi umnom hranom, koja ishodi iz blagodati Duha Svetoga, po me-
ri qenog oyiwçeqa i obnovxeqa. Nas xude je Bog stvorio slo-
vesnim kako bi ga proslavxali, blagodarili mu i voleli ga zbog
neznatnih dobara, koja nam daruje u sadawqem ùivotu, yime se
udostojavamo da u buduçem ùivotu dobijemo velika i veyna dob-
ra. Tewko nama, me$utim, wto ne samo wto uopwte nemamo ni-
kakvog staraqa za buduçe, veç i za sadawqe ostajemo neblagodar-
ni Bogu, upodobxavajuçi se demonima ili, boxe reçi, postajuçi
gori od qih. Stoga po pravdi zasluùujemo zaista i veçe muyeqe
od qih. Jer, nama je viwe uyiqeno negoli qima. Mi smo postali
Hriwçani, dobili mnowtvo duhovnih darova, verujemo u Boga,
koji je radi nas postao Yovek i pretrpeo stradaqa i krsnu smrt
kako bi nas izbavio od zabluda prelesti i greha. I wta bih re-

386 HILANDARSKI PREVODI

kao na sve? Tewko nama. Mi samo na reyima verujemo u Boga, a
delima ga se odriyemo. Zar se Hristos ne priziva na svakom mes-
tu, i u gradovima, i u selima, i u opwteùiçima, i na gorama? Ne
nalaze li se Hriwçani svuda? Me$utim, ispitaj, ukoliko ti iz-
gleda opravdanim, te do taynosti istraùi da li ispuqavaju za-
povesti Hristove. I zaista izme$u mnogih hixada i desetina
hixada sa tewkoçom çe se naçi jedan koji je i na delu i na reyi
Hriwçanin. Nije li Hristos i Bog naw rekao: Ko veruje u mene,
dela koja ja tvorim i on çe tvoriti, i veça od ovih çe tvoriti (Jn.
14,12). Me$utim, ko çe se od nas usuditi da kaùe: —Ja tvorim dela
Hristova i ispravno verujem u Qega”. Ne vidite li, dakle, bra-
tijo moja kako çemo se u dan suda pokazati kao neverni i biti
predati mukama, yak viwe negoli oni koji uopwte nisu znali za
Hrista, tj. nevernici. Stoga je neophodno ili da budemo kaùqe-
ni jow teùe negoli nevernici, ili da Hristova rey nije isti-
nita (wto je nemoguçe).

Ja reyeno nisam naveo da bih nekome zasmetao da se udaxi
od sveta, niti da bih pretpostavio tihovatexski ùivot usred
sveta, nego da bih uverio sve koji çe yitati moje reyi da onaj ko
ùeli da yini dobro, od Boga dobija silu da ga yini na svakom
mestu - i usred sveta, i u tihovaqu. Naprotiv, predmet moje reyi
treba jow viwe da podstakne otwelniwtvo. Jer, ukoliko je onaj
ko se kretao usred sveta i ko nikada nije pomiwxao o odricaqu
od sveta, ni o oskudoxubxu, ni o posluwnosti, dobio veliku mi-
lost od Boga samo wto je od sve duwe poverovao i prizivao Boga,
utoliko çe veça dobra, nadamo se, dobiti onaj ko je ostavio yitav
svet i sve xude, i ko je predao i sam svoj ùivot na smrt radi za-
povesti Boùije, kao wto je sam naredio. Uostalom, onaj ko sa ne-
sumqivom verom i velikim usr$em zapoyne da yini dobra dela,
ubrzo çe osetiti korist koja od qih dolaze, te çe sam poznati da
svetsko staraqe i prebivaqe i kretaqe usred sveta predstavxa-
ju veliku smetqu za one koji ùele da ùive po Bogu. Ono wto se
desilo sa mladiçem jeste newto divno i neobiyno. Mi, me$utim,
nismo yuli da se desio neki drugi sliyan sluyaj. Me$utim, yak i
da se desio ili da çe se desiti, oni treba da znaju da çe ubrzo iz-
gubiti dobijeno blago ukoliko se ne udaxe od sveta.

O pomenutom mladiçu ja sam potom od qega samoga saznao
jow newto. Sreo sam ga kada je veç bio postao monah i u mo-
nawkom ùivotu proveo tri ili yetiri godine. Bewe mu tride-
set dve godine. Ja sam ga znao veoma dobro, s obzirom da smo od
mladosti bili drugovi i vaspitavali se zajedno. Stoga mi je on i
rekao: —Posle divnog vi$eqa i izmene koja se desila na meni,
prowlo je nekoliko dana i sa mnom su se desila mnoga svetska is-
kuweqa. Ja sam za vreme skrivenih dela po Bogu, koja sam obav-
xao, primetio da postepeno gubim ono dobro, usled yega sam sil-

DOBROTOXUBXE Ì 387

no zaùeleo da se udaxim od sveta i da u usamxenosti iwtem
Hrista, koji mi se javio. Jer, ja verujem, brate, da je On i blago-
izvoleo da mi se javi kako bi me, nedostojnoga, uzeo sebi, odvo-
jivwi me od yitavog sveta. Me$utim, ja reyeno nisam odmah mo-
gao da ispunim, usled yega sam postepeno zaboravio sve wto sam
ti ispriyao i upao u savrweno pomrayeqe i neosetxivost. Ja se
uopwte viwe nisam seçao onoga wto sam ti ispriyao, ni maloga,
ni velikoga, yak ni najmaqeg pokreta misli ili yula. Uskoro
sam upao u jow veça zla negoli ranije, dowavwi do staqa u kome
se yinilo da nikada nisam ni yuo reyi Hristove, niti ih shva-
tao. Yak sam i na svetoga koji mi bewe dao malu zapovest i kqi-
ùicu svetoga Marka gledao kao na nekog sluyajnog yoveka, uop-
wte ne pomiwxajuçi na ono wto sam video u vezi sa qim. Ja ti
priyam podrobno kako bi znao u kakvu sam dubinu, jadni, upao
zbog svog nemara i kako bi se zadivio neizrecivoj blagosti Bo-
ùijoj, koja se kasnije na meni projavila. Ne umem ti reçi kako su
bez mog znaqa u mom bednom srcu ostali xubav i vera prema
onom svetome starcu. Ja mislim da se radi qih posle dosta vre-
mena yovekoxubivi Bog, po qegovim molitvama, smilovao na me-
ne i izvukao me iz prelesti i istrgao iz dubine zla. Ja nedostoj-
ni se nisam sasvim udaxavao od starca. Nalazeçi se u gradu, ja
sam yesto odlazio kod qega u keliju, ispovedajuçi mu wta se de-
silo sa mnom i ne ispuqavajuçi, nesavesni, qegove zapovesti.
Sada, pak, kao wto vidiw, milostivi Bog je prezreo mnowtvo
mojih grehova i ustrojio da postanem monah kod samog starca. I
ja nedostojni sada stalno prebivam sa qim. I tek posle velikog
truda i obilnih suza, posle odluynog odvajaqa i udaxavaqa od
sveta, pri savrwenoj posluwnosti i odsecaqu vlastite voxe, te
mnogih drugih dela i nayina strogog samoumrtvxavaqa i pri ne-
zadrùivom stremxequ ka dobru, ja sam se opet udostojio da vi-
dim, makar i na neki primrayan nayin, malu svetlost od Boùan-
stvene svetlosti. Ipak, vi$eqe koje bi bilo sliyno nekadawqem
ja se sve do sada nisam udostojio da vidim”.

I mnogo drugo sliyno on je meni govorio. Ja, pak, kukavni,
sluwajuçi qegove svete reyi, pomiwxah kako je sav bio ispuqen
Boùanstvenom blagodaçu, i kako je bio mudar, premda se nije
uyio spoxawqoj mudrosti. Stiyuçi poznaqe iz dela i opita, on
je dobio najtaynije shvataqe duhovnih stvari. Stoga sam ga zamo-
lio da mi kaùe kakva je zapravo vera neophodna za sticaqe div-
nih javxaqa, te da mi sve napiwe kao uyitex. On je odmah poyeo
da mi govori, ne oleqivwi se ni da mi napiwe ispriyano. No,
da ne bih neumereno oduùio sadawqu rey, ja çu i u drugim slo-
vima napisati ponewto, na radost i sladost onih koji vole da sa
verom yitaju sliyne spise.

388 HILANDARSKI PREVODI

Dakle, molim vas, bratijo moja, potecimo sa usr$em putem
zapovesti Hristovih, te se lica nawa neçe postideti. Onome ko
sa trpxeqem kuca, Gospod otvara dveri Carstva svoga, po obeça-
qu svome, i onome ko iwte, On daje Duha Svevetoga. I nije mogu-
çe da onaj ko iwte iz sve duwe Qega ne na$e i ne obogati se Qe-
govim darovima. I vi çete nesumqivo od Qega dobiti divna
dobra, koja je pripremio onima koji ga xube - ovde delimiyno,
kao wto ukaùe duhovna mudrost, a u buduçem veku svecelo, sa
svima svetima od veka u Hristu Isusu, Gospodu nawem, kome sla-
va u vekove vekova. Amin.

O TRI NAYINA PA%QE I MOLITVE

Postoje tri nayina paùqe i molitve, kojima se duwa uz-
visuje i napreduje, ili, pak, pada i gine. Onaj ko pomenuta tri
nayina upotrebxava u svoje vreme i doliyno, svakako uspeva, a
onaj ko ih upotrebxava nerazumno i van vremena, svakako pada.
Paùqa mora da bude nerazluyno povezana sa molitvom, kao wto
je telo nerazdvojno od duwe. Paùqa treba da ide napred i da yu-
va od neprijatexa, kao neki straùar. Neka ona prva stupa u bor-
bu sa grehom i suprotstavxa se zlim pomislima koje ulaze u du-
wu, a za qom neka sledi molitva, koja istrebxuje i odmah ubija
sve zle pomisli, sa kojima je najpre vodila borbu paùqa. Jer, sa-
ma paùqa qih ne moùe uniwtiti.

Od borbe paùqe i molitve (sa pomislima) zavisi ùivot i
smrt duwe. Ukoliko paùqom molitvu yuvamo yistom, mi napre-
dujemo, a ukoliko nismo paùxivi i ne yuvamo je yistom, veç je
ostavxamo nezawtiçenom (usled yega se skrnavi zlim pomisli-
ma), mi smo niwtavni i neuspewni.

Dakle, powto postoje tri nayina paùqe i molitve, treba
da pokaùemo odlike svakog od qih, kako bi onaj ko ùeli da se
spase izabrao ono boxe.

a) O prvom nayinu paùqe i molitve
Naroyito svojstvo prvog nayina se sastoji u [nastojaqu] da
se, pri stojaqu na molitvi ka nebu podiùu ruke, i oyi i um. U
umu treba da su boùanstvene pomisli. On treba da zamiwxa ne-
beska dobra, an$elske yinove i obitexi svetih. Ukratko, sve wto

se nalazi u Boùanstvenim Pismima treba sabirati u um i za vre-
me molitve razmiwxati o qemu, podstiyuçi svoju duwu na ùexu
i xubav prema Bogu. Ponekad on izliva i suze i playe. (Eto pr-
vog nayina paùqe i molitve).

Pri pomenutom nayinu (molitve, ukoliko se samo na qemu
zaustavi), yovek postepeno poyiqe da se nadima u srcu svome,
bez da primeçuje. Qemu se yini da ono wto se sa qime dewava
jeste dejstvo blagodati Boùije na qegovu utehu. I on moli Boga

DOBROTOXUBXE Ì 389

da ga udostoji da svagda prebiva u navedenom delaqu. (misliti,
pak, na navedeni nayin o pomenutom nayinu molitve) jeste znak
prelesti. Jer, dobro viwe nije dobro ukoliko ne biva na dobar
nayin i kao wto priliyi.

Ukoliko sliyan yovek stupi na krajqe tihovaqe (tj. posta-
ne tihovatex, ili zatvornik), tewko çe moçi da izbegne skreta-
qe sa uma (tj. naçi çe se u krajqoj opasnosti od reyenoga). Yak i
da ne skrene sa uma, on neçe biti u staqu da stekne vrline i be-
strawçe. Na istom putu stoje i prelewçuju se i oni koji vide
svetlost telesnim oyima, oseçaju miris yulom mirisa, sluwaju
glasove svojim uwima i sliyno. Neki od qih su pobesneli i lu-
taju iz mesta u mesto. Drugi su se prelestili, primivwi $avola,
koji se preobrazio i javio u vidu an$ela svetlosti. Oni reyeno
nisu shvatili, te su ostali neispravxeni do kraja, ne hoteçi da
posluwaju savet nekog brata. Neki su se yak sami liwili ùivo-
ta, podstaknuti $avolom. Neki su se bacili u provaliju, a neki
udavili. I ko moùe izreçi bezbrojne razne prelesti, kojima ih
vara $avo.

Iz reyenoga svaki razumni yovek moùe shvatiti kakva
wteta proizilazi od prvog nayina paùqe i molitve (ukoliko se
bude smatrao posledqim stupqem savrwenstva u molitvi). Yak i
da se desi da ne postrada ni od jednog navedenog zla o kojima smo
yuli, zbog ùivota sa bratijom (s obzirom da su u opasnosti naro-
yito oni koji ùive usamxeno), onaj ko upotrebxava navedeni na-
yin çe yitav svoj ùivot provesti bez napretka (u duhovnom ùi-
votu).

b) O drugom nayinu paùqe i molitve
U drugom nayinu se um svodi u unutrawqost, odvajajuçi se
od svega yulnoga. Yovek yuva svoja yula i sabira sve svoje pomis-
li kako ne bi lutale po ispraznim stvarima ovoga sveta. On yas
ispituje svoje pomisli, yas proniye u reyi yitane molitve, yas
vraça nazad svoje misli, ukoliko ih je zarobio $avo, zanevwi ih
ka ispraznom i r$avom, yas se sa velikim trudom i samoprinu$a-
vaqem napreùe da do$e do samog sebe, ukoliko je bio nadvladan i
pobe$en nekom strawçu. Naroyita osobina pomenutog dela jeste
qegovo dewavaqe u glavi: misli se bore sa mislima.
Imajuçi navedeni podvig i borbu sa samim sobom, on nika-
da ne moùe da miruje u sebi, ne nalazeçi vremena da se bavi de-
lom vrlina, kako bi dobio venac pravde. I sliyan yovek liyi na
onoga ko vodi borbu sa svojim neprijatexima noçu u tami. On yu-
je glasove svojih neprijatexa i prima udarce od qih, ali ne mo-
ùe jasno da vidi ko su, odakle su dowli i kako i zawto ga udara-
ju. Jer, on sam prebiva u glavi, a zle pomisli izlaze iz srca. On
ih i ne vidi, s obzirom da ne pazi na srce. Tama koja je u qego-

390 HILANDARSKI PREVODI

vom umu i bura koju ima od pomisli u qemu izazivaju wtetu (tj.
ne daju mu da vidi u yemu je stvar). I on nema nayina da izbegne
svoje neprijatexe, demone i poraz od qih. On, nesretni, uzalud
preduzima trud, pa yak i potpuno gubi svoju nagradu stoga wto je,
ni sam ne primeçujuçi, nadvladan tawtinom, umiwxajuçi da is-
pravno pazi na sebe. On u svojoj gordosti prezire druge i osu$uje
ih, dok sebe hvali, mawtajuçi da je dostojan da bude pastir slo-
vesnih ovaca i da rukovodi druge. On liyi na slepoga koji se la-
ça da vodi druge slepce.

Eto drugog nayina (paùqe i molitve). Onaj ko ùeli da se
spase treba da zna za wtetu koju on izaziva u duwi i da dobro pa-
zi na sebe. Uostalom, on je boxi od prvog, kao wto je noç sa mese-
yinom boxa od tamne noçi, tj. noçi bez meseyeve svetlosti.

v) O treçem nayinu paùqe i molitve
Treçi nayin je zaista divan i neobjawqiv. Onima koji ga
ne znaju iz iskustva, on je yak neverovatan. Oni ne veruju da
sliyna stvar postoji na delu. U stvari, u nawa vremena pomenu-
ti nayin paùqe i molitve ne sreçe se kod mnogih, veç samo kod
malobrojnih. Meni se yini da je navedeno blago od nas pobeglo
zajedno sa posluwnowçu. Onaj ko ima savrwenu posluwnost pre-
ma svom duhovnom ocu postaje bezbriùan prema svemu, s obzirom
da je jednom za svagda svoju tugu prebacio na svog duhovnog oca.
Stoga, buduçi daleko od svakog svetskog pristrawça, on postaje
sposoban da bude veoma revnostan i neleqivi delatex treçeg
nayina molitve, ukoliko uostalom nai$e na istinskog duhovnog
oca, koji sam nije u prelesti. Onaj, dakle, ko je sebe posvetio Bo-
gu i svu svoju tugu prebacio na Qega i na duhovnog svog oca, iz
istinske posluwnosti prestavwi da ùivi sopstvenim ùivotom
i da tvori svoju voxu, umrevwi za svaku svetsku pristrasnost i
za svoje telo, moùe li biti pobe$en i savladan nekom privreme-
nom stvari? Ili, kakvo on moùe imati staraqe i brigu? Stoga
treçim nayinom paùqe i molitve, praçenim posluwnowçu, bi-
vaju uniwtene i rasejane sve zamke i lukavstva koje upotrebxa-
vaju demoni da bi povukli um na mnoge i raznovrsni pomisli.
Buduçi slobodan od svega, um pomenutog yoveka ima vremena da
bez ikakve smetqe ispituje pomisli koje mu nanosi demon, te da
ih sa velikom lakoçom odgoni, yistim srcem prinoseçi svoje mo-
litve Bogu. Eto poyetka istinskog (duhovnog) ùivota. Oni koji
ne postavxaju reyeni poyetak, u stvari se, ni sami ne znajuçi,
uzalud trude.
Poyetak treçeg nayina se ne sastoji u gledaqu na nebo, u
podizaqu svojih ruku uvis, u drùaqu svog uma u onome wto je na
nebu (wto inaye pripada prvom nayinu i nije daleko od preles-
ti), niti u yuvaqu yula umom, pri yemu se sva paùqa usmerava

DOBROTOXUBXE Ì 391

[na spoxawqost], dok se ne gleda na unutrawqu duhovnu borbu, koju
izazivaju neprijatexi (wto inaye predstavxa nadleùnost dru-
gog nayina). (Onaj ko ga upotrebxava pada u ropstvo demonima,
ne moguçi da se osveti svojim porobxivayima. Qega neprijate-
xi neprestano napadaju i javno, i tajno, yineçi ga tawtim i
gordim).

Ti, pak, xubxeni, ukoliko hoçew da se spasew, poyni delo
na sledeçi nayin: nakon (utvr$eqa u srcu) savrwenog posluwa-
qa (kakvo, kao wto smo rekli, treba da imaw prema svom duhov-
nom ocu), ti sva svoja ostala dela treba da vrwiw sa yistom sa-
vewçu, tj. kao da se nalaziw pred licem Boùijim. Jer, bez poslu-
waqa ni savest ne moùe biti yista. Svoju savest treba da yuvaw
yistom u trojakom smislu: u odnosu prema Bogu, u odnosu prema
duhovnom ocu i drugim xudima i u odnosu prema (ùivotnim)
stvarima i predmetima sveta.

U odnosu prema Bogu ti treba da yuvaw svoju savest yis-
tom, ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw niwta od onoga wto znaw
da bi mu bilo neugodno i neprijatno.

U odnosu prema duhovnom ocu ne treba da yiniw ni maqe,
ni viwe od onog wto ti zapoveda, hodeçi po qegovim namerama
i qegovoj voxi.

U odnosu prema drugim xudima yuvaj svoju savest yistom,
ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw newto wto sam mrziw i wto ne
ùeliw da tebi yine.

U odnosu prema stvarima, tj. prema hrani, piçu i odelu,
treba da yuvaw svoju savest yistom, svagda ih doliyno upotreb-
xavajuçi.

Ukratko, sve yini kao da si pred licem Boùijim i ni u
kom sluyaju nemoj dozvoliti da te izobliyava ili raqava savest
tvoja, tj. da newto ne yiniw dobro.

Yineçi reyeno, ti çew ravqati istinsku i nezabludivu
stazu ka treçem nayinu paùqe i molitve, koji se sastoji u slede-
çem: um treba da yuva srce (s obzirom da je naroyita osobina tre-
çeg nayina molitve boravxeqe u srcu) dok se moli, neizlazno se
nalazeçi u qemu i iz qegove dubine uznoseçi molitve Bogu. (U
reyenome je sve. Trudi se dok ne okusiw Gospoda). A kada, najzad,
unutar srca okusi i yulima iskusi da je Gospod blag, nasla$ujuçi
se (pri yemu trud pripada nama, a okuwaqe - dejstvu blagodati u
smirenom srcu), um viwe neçe hteti da se udaxuje od srdaynog
mesta (govoreçi reyi apostola Petra: Dobro nam je ovde biti -
Mt.17,4) i veç çe stalno gledati unutar srca, neishodno u qemu
boraveçi i odgoneçi pomisli koje seje $avo. (Eto doliynog tre-
çeg nayina paùqe i molitve). On veçim delom izgleda teùak i
teskoban onima koji nemaju nikakva saznaqa o qemu. Me$utim,
oni koji su iskusili sladost koju pruùa i nasladili se qime u

392 HILANDARSKI PREVODI

dubini svoga srca, zajedno sa boùanstvenom Pavlom uzvikuju: Ko
çe nas rastaviti od xubavi Hristove (Rim.8,35).

Sluwajuçi Gospoda kako govori da iz srca izlaze zle pomis-
li, ubistva, prexube, blud, kra$e, laùna svedoyanstva, hule… koje

pogane yoveka (Mt.15,19-20), i sluwajuçi kako Jevan$exe na drugom
mestu zapoveda da yistimo unutrawqost zdele, kako bi i spo-
xawqost bila yista (Mt.23,26), sveti oci nawi su ostavili svako
drugo duhovno delo i poyeli da se svecelo podvizavaju u qemu je-
dinom, tj. u yuvaqu srca, buduçi uvereni da çe zajedno sa qim la-
ko steçi i svaku drugu vrlinu, dok bez qega ne mogu da se utvrde
ni u jednoj. Pomenuto delaqe su neki od otaca zvali srdaynim
tihovaqem, drugi - paùqom, treçi - trezvoumxem i protivreye-
qem (pomislima), yetvrti - razmatraqem pomisli i yuvaqem
uma. Oni su se svi prvenstveno u qemu upraùqavali, preko qega
se udostojivwi da prime boùanstvene darove. Qega je podraz-
umevao i propovednik, kad je govorio: Veseli se, mladiçu, u mla-
dosti svojoj i u putevima srca svoga hodi neporoyan (Prop.11,9) i
yist, udaxujuçi srce svoje od zlih pomisli. O istome govori on i
na drugom mestu: Ukoliko nai$e na tebe prilog $avolski, nemoj mu
dozvoliti da u$e u mesto tvoje (Prop.10,4), misleçi na srce. I

Gospod nam govori u Svetom Jevan$exu: Nemojte mawtati [nemoj-
te se uznemiravati] (Lk.12,29), tj. nemojte se nositi umom svojim ta-
mo-amo. I na drugom mestu On govori: Blaùeni siromawni duhom
(Mt.5,3), tj. blaùeni su oni koji u svom srcu nisu stekli nikakvu
pristrasnost prema svetu, ostajuçi siromawni u svetskim po-
mislima. I svi sveti oci su mnogo pisali o reyenome. Ko hoçe
neka yita qihove spise i videçe. Neka proyita spise Marka
Podviùnika, svetog Jovana Lestviynika, prepodobnog Isihija,
Filoteja Sinajskog, ave Isaije, Varsanufija Velikog i mnogih
drugih.

Jednom reyju, onaj ko ne pazi na sebe i ne yuva svoj um ne
moùe da ima yisto srce, kojim bi se udostojio da vidi Boga. Onaj
ko ne pazi na sebe ne moùe da bude siromawan duhom, ne moùe
da se skruwava i da playe, ne moùe da bude tih i krotak, ni da
gladuje i ùe$uje za pravdom, da bude milostiv, ili mirotvorac,
niti da podnese goqeqe za pravdu. Uopwte, on ne moùe da stek-
ne vrline ni na koji drugi nayin, izuzev pomenute paùqe. Sto-
ga viwe od svega treba da uloùiw staraqe kako bi se na vlasti-
tom iskustvu uverio u ono wto ti govorim. Ukoliko ùeliw da
nauyiw kako se qime treba baviti, reçi çu ti sledeçe.

Tri stvari treba pre svega da yuvaw: bezbriùnost u odnosu
na sve, yak i dozvoxeno, a ne samo na nedozvoxeno i isprazno,

ili umrtvxenost za sve, yistu savest u svemu, kako te uopwte ni u

yemu ne bi izobliyava i savrwenu bespristrasnost, kako ti se

DOBROTOXUBXE Ì 393

pomisao ne bi priklaqala ni jednoj svetskoj stvari. Stoj sa svo-
jom paùqom unutar sebe (u srcu, a ne u glavi)*). U qemu imajuçi
svoj um, staraj se da na svaki nayin na$ew mesto srca kako bi, na-
wavwi ga, veç svecelo u qemu prebivao. Podvizavajuçi se u re-
yenome, um çe naçi mesto srca. Reyeno çe se desiti kada blago-
dat da sladost i molitvenu toplinu. Od pomenutog trenutka pa
ubuduçe, ma sa koje strane da nikne i pokaùe se neka pomisao,
um je, pre nego wto u$e unutra i pomisli se ili predstavi, smes-

ta progoni i uniwtava imenom Isusovim, tj. [reyima] Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me. Ubuduçe um yoveyiji stiye zlobu i
mrùqu prema demonima, podiùuçi na qih neprestanu borbu i
poraùavajuçi ih. Ostalo, wto obiyno sledi za reyenim delaqem,
ti çew sam uz Boùiju pomoç iz opita poznati, posredstvom

paùqe uma i u srcu drùeçi Isusovu molitvu: Gospode Isuse

Hriste, pomiluj me. Neko od otaca je rekao: —Sedi u svojoj keliji.
Ona çe te svemu nauyiti”.

Pitaqe: Zbog yega prvi i drugi nayin paùqe i molitve
ne mogu pruùiti reyeno?

Odgovor: Stoga wto ih mi ne upotrebxavamo doliyno. Po-
redeçi nayine sa nekom lestvicom od yetiri stepenika, sveti
Jovan Lestviynik govori: —Jedni ukroçuju strasti i smiravaju se,
drugi pevaju, tj. mole se ustima, jedni upraùqavaju umnu molit-
vu, a drugi ushode do umozreqa. Oni koji preduzimaju da se pequ
po navedenim stepenicama ne poyiqu od vrha da bi silazili na-
niùe, nego od niùih idu ka viwim, tj. najpre stupaju na prvu, pa
na drugu, zatim na treçu i najzad na yetvrtu. Onaj ko ùeli da se
od zemxe popne na nebo treba da ide sledeçim nayinom: najpre
treba da se podvizava umom i ukroti strasti, zatim da se upraù-
qava u psalmopojaqu (tj. da se moli ustima, usled yega çe se uma-
qiti strasti, a samo moxeqe çe po prirodi doneti zadovoxstvo
i sladost jeziku, urayunavajuçi se u [delo] ugodno Bogu), potom
treba da se moli umno i najzad da ushodi do umozreqa. Prvo je
svojstveno poyetnicima, drugo - naprednima, treçe - onima koji
pristupaju posledqim stupqevima napretka, a yetvrto - savrwe-
nima”.

*) Daxe pisac ukazuje na izvesne spoxawqe nayine koji poneke izazivaju i
odbijaju od dela, dok kod drugih iskrivxuju samo delaqe. S obzirom da navedeni
nayini bez rukovoditexa mogu da budu praçeni neùexenim posledicama i buduçi da
predstavxaju samo pomoç za unutrawqe delaqe, niwta suwtinski ne dodajuçi, mi ih
izostavxamo. Suwtina dela je sticaqe navike da se stoji umom u srcu, u yulnom
srcu, premda neyulno. Um iz glave treba svesti u srce i u qega ga usaditi. Neki od
staraca je rekao da um treba spojiti sa srcem. Kako reyeno postiçi? Iwti i naçi
çew. Najlakwe çe se postiçi ho$eqem pred Bogom i molitvenim trudom, naroyito
odlaùeqem u crkvu. Ipak, treba se seçati da je naw samo trud, dok je delo, tj.
sjediqeqe uma sa srcem, dar blagodati koji Bog daruje kada i kako hoçe. Najboxi
primer je Maksim Kapsokalivit.

394 HILANDARSKI PREVODI

Poyetak je, dakle, umaqivaqe i ukroçavaqe strasti. One
se, pak, umaquju jedino yuvaqem srca i paùqom. Jer, Gospod naw
govori da iz srca izlaze zle pomisli, koje skrnave yoveka. U qe-
mu su i neophodni paùqa i yuvaqe. Kada se strasti, kroz su-
protstavxaqe srca, potpuno umire, um dolazi do yeùqe prema
Bogu i iwte Qegovu blizinu, usled yega umnoùava molitvu i
prvenstveno u qoj provodi vreme. Od yeùqe za Bogom i molitve
um postaje krepak i odgoni sve pomisli koje nailaze da u$u u sr-
ce, poraùavajuçi ih molitvom. I nastaje borba. Zli demoni us-
taju sa velikim wumom i posredstvom strasti izazivaju meteù i
buru u srcu. Me$utim, imenom Isusa Hrista sve se uniwtava i
rasprwava, kao vosak u ogqu. Doduwe, i izgnani i izawavwi iz
srca, oni se ne uspokojavaju, nego opet pokuwavaju za pomute um
izvana kroz yula. Um, me$utim, vrlo brzo dolazi sebi i poyiqe
da oseça tiwinu koja se obiyno u qemu nalazi, buduçi da oni ne-
maju sile da pomuçuju samu qegovu dubinu, veç samo povrwinu.
Ipak, um ne moùe da se sasvim izbavi od borbe i da ne bude na-
padan od zlih demona. Reyeno je dostojanstvo savrwenih, koji su
se svecelo odvojili od svega i neprestano prebivaju u srdaynoj
paùqi. Dakle, onaj ko sve po redu prolazi i u svoje vreme, nakon
wto oyisti srce od strasti moùe svecelo da se preda psalmopo-
jaqu. Suprotstavxajuçi se pomislima i na nebo pogledajuçi yul-
nim oyima, on moùe da ga sagledava i umnim oyima duwe, zaista
se moleçi yisto, kao wto dolikuje. Uostalom, treba retko gleda-
ti na nebo yulnim oyima iz straha od zlih demona, koji se nalaze
u vazduhu i koji se i nazivaju vazduwnim stoga wto u vazduhu
izazivaju mnogorazliyne prelesti. A mi treba da smo paùxivi.
Bog od nas zahteva jedno, tj. da nawe srce bude yisto putem paù-
qe. A zatim çe veç biti po reyi apostola: Ako je koren svet, i
grane su (Rim.11,16). Onaj, pak, ko nije u reyenom staqu, kao wto
smo rekli, a poyne da podiùe oyi i um svoj na nebo, te da zamiw-
xa newto misleno, svakako çe da ugleda newto izmawtano i
laùno, a ne istinito s obzirom da mu srce nije yisto. Stoga pr-
vi i drugi nayin paùqe i molitve, kao wto smo viwe puta rek-
li, yoveka ne dovodi do napretka. %eleçi da sagradimo kuçu, mi
ne postavxamo najpre krov, a potom temex. Newto sliyno nije
moguçe, veç najpre postavxamo temex, potom gradimo kuçu i naj-
zad postavxamo krov. Sliyno treba da postupamo i u duhovnim
stvarima: najpre treba da postavimo temex (tj. da yuvamo srce i
izgonimo strasti iz qega), potom treba da gradimo duhovni dom
(tj. da progonimo meteù koji u nama podiùu zli duhovi posred-
stvom spoxqih yula, navikavajuçi se da brzo presecamo borbu) i
najzad da poloùimo i krov (tj. savrweno odvajaqe od svega kako
bismo se svecelo predali Bogu), yime zavrwavamo svoj duhovni
dom u Hristu Bogu, kome slava u vekove. Amin.

DOBROTOXUBXE Ì 395

IZ %ITIJA PREPODOBNOG OCA NAWEG
MAKSIMA KAPSOKALIVITA

O UMNOJ BLAGODATNOJ MOLITVI

Susrevwi svetoga Maksima i besedeçi sa qim, boùanstve-
ni Grigorije Sinait ga, izme$u ostalog, upita: —Molim te, oye
moj najyasniji, kaùi mi da li drùiw umnu molitvu”. Unekoliko
sagnuvwi glavu, on mu odgovori: —Neçu od tebe, yasni oye, da sa-
krijem yudo Presvete Bogorodice, koje se desilo na meni. Ja sam
od svoje mladosti imao veliku veru prema Gospo$i mojoj Bogoro-
dici, sa suzama joj izmoxavajuçi da mi da blagodat umne molit-
ve. Jednog dana, kada po obiyaju u$oh u qen hram, ja je o reyenome
moxah sa bezmernom toplinom u srcu. Priwavwi potom da sa xu-
bavxu celivam qenu svetu ikonu, ja sam iznenada u grudima i sr-
cu osetio neku naroyitu toplinu i plamen, koji su izawli iz
svete ikone. Oni me nisu palili, veç su me orowavali i usla$i-
vali, unoseçi u moju duwu veliko umileqe. Od toga vremena, oye
moj, srce moje je poyelo iznutra da govori molitvu, i um moj se
nasla$uje seçaqem na Gospoda mog Isusa Hrista i Presvetu Vla-
diyicu moju Bogorodicu. On se uvek nalazi u seçaqu na qih i
veç se molitva ne prekida u mom srcu. No, oprosti mi”.

Sveti Grigorije mu reye: —Kaùi mi, sveti oye, da li si od
vremena kad si poyeo da govoriw molitvu »Gospode Isuse Hris-
te…« primetio nekakvu boùanstvenu promenu, ili ushiçeqe,
ili neki drugi plod Svetoga Duha”. Boùanstveni Maksim mu od-
govori: —Da. Stoga sam ja, oye, odlazio u pustiqska mesta i uvek
voleo potpuno tihovaqe kako bih se u veçoj meri nasla$ivao
plodom molitve, tj. preizobilnom xubavxu prema Bogu i ushiçe-
qem uma u Gospodu”.

Sveti Grigorije ga upita: —Molim te, oye, kaùi mi da li
imaw ono o yemu govoriw”. Oborivwi oyi, boùanstveni Maksim
mu reye: —Nemoj da me pitaw o mojim prelestima”.

Sveti Grigorije mu reye: —O, kada bi i meni Bog dao pre-
lest sliynu tvojoj, sveti oye. Uostalom, molim te da mi kaùew
wta vidi tvoj um svojim umnim oyima u yasu kad se ushiçuje ka
Bogu. I moùe li u navedenim trenucima um zajedno sa srcem uz-
nositi molitvu”. Sveti Maksim mu odgovori: —Ne, ne moùe. Jer,
kada blagodat Svetoga Duha posredstvom molitve do$e u yoveka,
molitva se prekraçuje, s obzirom da um biva savladan blagodaçu

396 HILANDARSKI PREVODI

Svetoga Duha i viwe ne moùe da dejstvuje sopstvenim silama.
On prebiva bez dejstva i povinuje se Svetome Duhu, koji ga vodi
gde hoçe, tj. ili u nevewtastveni vazduh Boùanske svetlosti,
ili u neko drugo neizrecivo umozreqe, ili, kao wto yesto biva,
u boùanstvenu besedu. Ukratko reyeno, Duh Sveti Utewitex te-
wi sluge svoje kako hoçe. On daje svoju blagodat svakome po qego-
voj potrebi. Ono wto govorim svako moùe jasno da vidi kod pro-
roka i apostola, koji su se udostojavali da vide vi$eqa svake
vrste, premda su ih xudi ismejavali, smatrajuçi ih prelewçeni-
ma i pijanima. Prorok Isaija je video Gospoda na visokom i iz-
dignutom prestolu, okruùenog serafimima. Prvomuyenik Ste-
fan je video otvorena nebesa i Gospoda Isusa sa desne strane
Oca, i ostalo. I sada se sluge Hristove udostojavaju raznih vi$e-
qa, iako neki ne veruju i ne priznaju ih istinitim, veç ih
smatraju prelewçu, kao wto i one koji ih vide smatraju prelew-
çenim. Ja im se mnogo yudim i u nedoumici sam o kakvim se xu-
dima radi, buduçi da su oslepeli. Oni ne vide i ne veruju onome
wto je obeçao nevarxivi Bog ustima proroka Joila. Naime, On je
vernima obeçao: Izliçu od Duha moga na svako telo, i proricaçe
(Dap.2,17). Gospod je reyenu blagodat poslao svojim uyenicima, a i
sada je daje, kao wto çe je davati i do kraja veka po svome obeça-
qu svim vernim slugama svojim. Ukoliko si$e na nekoga, blago-
dat Svetoga Duha mu ne pokazuje newto obiyno od stvari yulnog
sveta, veç newto wto nikada nije video, niti zamiwxao. I Sve-
ti Duh uyi um yoveka najviwim i skrivenim tajnama koje, po bo-
ùanstvenom Pavlu, oko xudsko ne moùe da vidi, niti um sam od
sebe ikada da razume (1.Kor.2,9). Da bi shvatio kako ih naw um vi-
di, obrati paùqu na ono wto çu ti reçi. Nalazeçi se daleko od
ogqa, vosak je tvrd i mi moùemo da ga uzmemo i drùimo. Me$u-
tim, ukoliko se vrgne u ogaq, on se odmah topi, razgoreva i gori,
sav postajuçi svetlost i sav nestajuçi u ogqu. Sliyno i um xud-
ski, ukoliko je sam sa sobom i ukoliko se ne susretne sa Bogom,
shvata po obiyaju i po svojoj sili ono wto ga okruùuje. Ukoliko
se, pak, pribliùi ogqu Boùanstva i Svetome Duhu, on u celini
biva ovladan Boùanstvenim ogqem i sav postaje svetao. On se u
plamenu Duha Svetoga razgoreva i razliva u boùanstvenim po-
mislima. I usred ogqa Boùanstva on ne moùe da pomiwxa na
svoje [stvari], niti na ono wto hoçe”.

Potom mu je sveti Grigorije napomenuo: —Dewava se, moj
Kapsokalivite, i newto drugo, sliyno reyenome, wto predstav-
xa dejstvo prelesti”. Veliki Maksim odgovori: —Dewava se. Me-
$utim, obe [stvari] imaju svoje naroyite priznake. Naime, jedna su
obeleùja prelesti, a druga blagodati. Ukoliko se pribliùi duh
prelesti, yovekov um se smuçuje i postaje divxi, srce postaje
ùestoko i mrayno, nailazi bojazan i strah i gordost, oyi se izo-

DOBROTOXUBXE Ì 397

kreçu, mozak se uznemiruje, a sve telo dospeva u drhtaqe. On
prividno pred oyima pokazuje svetlost koja nije svetla i yista,
veç crvenkasta, pri yemu um ide van sebe i postaje demonizovan,
a usta poyiqu da govore ruùne i hulne reyi. Onaj ko vidi duha
prelesti veçinom se xuti, buduçi ispuqen gnevom. On uopwte
ne zna za smireqe, ni za istinski play i suze, veç se uvek nadi-
ma i gordi svojim prednostima. On se uvek bez uzdrùanosti i
straha Boùijeg predaje pokretima strasti, dok najzad ne iza$e
van uma i dospe do potpune pogibli. Neka nas Gospod tvojim mo-
litvama izbavi od sliyne prelesti, yasni oye. Priznaci, pak,
blagodati su drugi. Dowavwi u yoveka, blagodat Svetoga Duha mu
sabira um, yineçi ga paùxivim i smirenim, privodeçi mu na
seçaqe smrt i qegove grehe, buduçi sud i veyne muke. Ona qego-
vu duwu ispuquje skruwenim umileqem i podstiye na play i su-
ze, dok mu oyi yini krotkim i punim suza. I ukoliko se viwe
zbliùava sa yovekom, utoliko viwe umiruje qegovu duwu i tewi
svetim stradaqima Gospoda naweg Isusa Hrista, te Qegovim
beskrajnim yovekoxubxem, ispuqavajuçi um uzviwenim umozre-
qima: a) neshvatxive sile Boùije, kojom je On jednom reyju sve
iz nebiça priveo u biçe, b) beskrajne sile kojom sve drùi i svi-
me upravxa, v) nepojmxive Svete Trojice i neispitxivog bezda-
na Boùanske suwtine itd. Um yoveka se ushiçuje Boùanskom
svetlowçu i prosveçuje svetlowçu Boùanskog poznaqa, dok srce
postaje tiho i krotko, izobilno toyeçi plodove Duha Svetoga –
radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrotu, xubav, smireqe i
ostalo (Gal.5,22), pri yemu qegova duwa stiye neizrecivo vese-
xe”.

Sluwajuçi, sveti Grigorije Sinait se ushitio, diveçi se
reyima prepodobnog Maksima. Stoga ga viwe nije nazivao yove-
kom, nego zemnim an$elom.

398 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 399

IZ %ITIJA SVETOG GRIGORIJA PALAME,
SOLUNSKOG ARHIEPISKOPA,
YUDOTVORCA

UOPWTE, SVI HRIW+ANI TREBA DA SE
NEPRESTANO MOLE

Neka niko ne misli, braço moja Hriwçani, da jedino lica
svewteniykog dostojanstva i monasi imaju dug da se neprestano
i stalno mole, a ne i svetovqaci. Ne, nikako. Svi mi, Hriwça-
ni, duùni smo da svagda prebivamo u molitvi. Jer, pogledajte
wta najsvetiji patrijarh carigradski Filotej piwe u ùitiju
svetog Grigorija Solunskog.

Svetitex je imao voxenog prijatexa, Jova, veoma pripros-
tog, ali veoma vrlinskog. Razgovarajuçi jednom sa qim, vladika
je rekao da svaki Hriwçanin treba stalno da se podvizava u mo-
litvi i da se neprestano moli, kao wto je zapovedio apostol
Pavle svim Hriwçanima: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). I
prorok David, iako bewe car i premda se brinuo za celo svoje
carstvo, govori o sebi: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps.
15,8), tj. svagda misleno gledam Gospoda pred sobom u svojoj molit-
vi. I Grigorije Bogoslov uyi sve Hriwçane i govori im da treba
u molitvi da pomiqu ime Boùije yewçe nego wto udiwu vazduh.
Govoreçi jow mnoge stvari svome Jovu, svetitex je jow dodao da,
povinujuçi se zapovestima svetih, mi ne samo da sami svagda
treba da se molimo, veç da i druge uyimo molitvi - i monahe i
svetovqake, i mudre i proste, i xude i ùene i decu, podstiyuçi
ih da se neprestano mole.

Sluwajuçi ga, starcu Jovu se uyinilo da se radi o novoj
stvari, te je poyeo da se prepire, govoreçi vladici da je nepre-
stana molitva stvar samo podviùnika i monaha koji ùive izvan
sveta i qegove sujete, a ne svetovqaka koji imaju mnogo briga i
poslova. Vladika je naveo nova svedoyanstva koja potvr$uju nave-
denu istinu i nove nepobitne dokaze, ali se starac Jov nije ube-
dio. Potom je sveti Grigorije, izbegavajuçi mnogoslovxe i pre-
pirku, zaçutao, te je svaki powao u svoju keliju.

Kada je potom u svojoj keliji ushteo da se pomoli nasamo,
Jovu se javio an$eo, koga je poslao Bog, koji hoçe da se svi xudi
spasu i da do$u u poznaqe istine (1.Tim.2,4). On ga je ukorio wto se
prepirao sa vladikom Grigorijem i wto se protivio oyiglednoj

400 HILANDARSKI PREVODI

stvari, od koje zavisi spaseqe Hriwçana. On mu je u ime Boùije
saopwtio da ubuduçe pazi na sebe, da se yuva da ne govori newto
protiv duwekorisne stvari i da se ne protivi voxi Boùijoj. On
yak ni u umu svom ne treba da ima protivnu pomisao, niti da se-
bi dozvoli da misli drugayije od svetog Grigorija. I priprosti
starac je odmah poùurio svetom Grigoriju. Pripavwi qegovim
nogama, on je iskao oprowtaj zbog protivreyeqa i sklonosti ka
prepiraqu, otkrivwi mu sve wto mu je rekao an$eo Gospodqi.

Vidite li, braço moja, da su uopwte svi Hriwçani, od ma-

log do velikog, duùni da se svagda mole umnom molitvom: Gospo-

de Isuse Hriste, pomiluj me, kako bi qihov um i qihovo srce na-
vikli da uvek izgovaraju svewtene reyi. Ubedite se da se reye-
nim mnogo uga$a Bogu i da se qime dolazi do velikog dobra. On
je, po svom bezmernom yovekoxubxu, poslao nebeskog an$ela da
nam objavi reyeno, kako viwe niko ne bi imao nikakvu sumqu.

Ali, wta govore svetovqaci? —Mi smo obremeqeni poslo-
vima i brigama ùivotnim. Kako moùemo da se molimo nepresta-
no”.

Ja im odgovaram da nam Bog ne zapoveda niwta nemoguçe,
veç samo ono wto moùemo da uyinimo. Stoga reyeno moùe da is-
puni svako ko revnosno iwte spaseqe svoje duwe. Kada bi reyeno
bilo nemoguçe, bilo bi nemoguçe za sve svetovqake, usled yega se
ne bi nawlo ni jedno lice koje u svetu ostvaruje delo neprestane
molitve kao wto priliyi. Me$utim, neka predstavnik mnogih
drugih sliynih lica bude otac svetog Grigorija Solunskog, div-
ni Konstantin, koji je bio neprestano uz Boga iako je kretao u
pridvorskom ùivotu, nazivao se ocem i uyitexem cara Andro-
nika i svakodnevno se zanimao drùavnim poslovima, pored svo-
jih domaçih poslova, a ima$awe veliko imaqe i mnowtvo robo-
va, kao i ùenu i decu. On bewe veoma privezan za umnu nepre-
stanu molitvu, usled yega je yesto zaboravxao wta je car sa pri-
dvorskim velmoùama govorio sa qim o carskim poslovima. Yes-
to je on dva ili viwe puta pitao o jednoj istoj stvari, usled yega
su se druge velmoùe, ne znajuçi za uzrok, smuçivale i prekoreva-
le ga wto brzo zaboravxa stvar i wto ponavxanim pitaqima ob-
remequje cara. Znajuçi, pak, za razlog i wtiteçi ga, car je govo-
rio: —Blaùeni Konstantin ima svoje misli, koje mu ponekad ne
daju da sa paùqom prati nawe reyi koje se odnose na privreme-
ne i isprazne stvari. Um blagoslovenoga je prilepxen za istin-
ske i nebeske [stvari], usled yega zaboravxa prizemne. Yitava qe-
gova paùqa je usmerena na molitvu i na Boga”. Stoga su Kon-
stantina powtovali i voleli i car i svi velikawi i nayelni-
ci. Qega, nezaboravnoga, je voleo i Bog, udostojivwi ga da yini
i yuda.