Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 201

voj milosti [Boùijoj] oyekuje nawe pokajaqe kako na kraju usled
nawe neplodnosti ne bismo yuli: Uzmite od qega talant (Mt.
25,28), i: Ko nema, uzeçe se od qega i ono wto misli da ima (Lk.8,18),
i kako ne bismo bili poslani u ad, na veynu patqu u geeni. Sva-
ko telesno i duhovno delaqe koje ne sadrùi bol i trud nikada ne
donosi plod onome ko ga upraùqava. Jer, Gospod govori: Carstvo
nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12).
Pod naporom podrazumevaj bolno telesno oseçaqe u svemu. Mno-
gi su mnogo godina yinili i yine [podvig] bez bola. I powto su
bez trudoxubxa i plamene srdayne gotovosti preduzimali i pre-
duzimaju napore, oni su se pokazivali i pokazuju se tu$i yistoti
i zajednici u Duhu Svetome. Oni, naime, nisu poneli xutinu
bolnih napora. Jer, oni koji delaju sa nemarnowçu i leqowçu
napreùu se mnogo, po svome miwxequ, premda ne sabiraju ni-
kakve plodove. Oni su duboko neosetxivi stoga wto nisu poneli
bol. Svedok za reyeno je onaj ko govori: —Ukoliko u ùivotu svom
nemamo boleçivo srce, svi nawi podvizi biçe laùni i bxuta-
vi” (Lestvica, Slovo 7). Ukoliko ùivimo bez napora i bola, mrzovo-
xa nas gura u beskorisnu prezauzetost. I mi se pomrayujemo, mis-
leçi da çemo u qoj naçi pokoj (wto je nemoguçe). I mi se jedno-
stavno vezujemo sa nevidxivim nerazrewivim vezama, postajuçi
tromi za svako delo, buduçi da se u nama umnoùava mlitavost,
naroyito ukoliko smo poyetnici. Sliyno svedoyi i sveti Jef-
rem, govoreçi: —Trudeçi se, trudi se sa bolom kako bi izbegao bol
uzaludnog truda”. Jer, kao wto kaùe prorok, na zemxi naweg srca
mi neçemo zayeti duh spaseqa ukoliko se udovi nawi ne iscrpe
od posnog truda i ukoliko nas ne obuzme bol srca, kao ùenu koja
ra$a dete (Is.21,3; 26,18). Mi se, me$utim, hvalimo mnogogodiw-
qim prebivaqem u besplodnoj pustiqi i leqom tihovaqu, mis-
leçi da smo newto znayajno. U vreme svoga ishoda, pak, svi çemo
nesumqivo poznati plod svoga ùivota.

15. Niko sam ne moùe da nauyi nauku vrlina, premda su se
poneki iskoristili svojim iskustvom kao uyitexem. Jer, ukoli-
ko yovek dejstvuje sam po sebi, a ne po savetu onih koji su uzna-
predovali, svedoyi nadmenost, ili pre - izaziva nadmenost. Jer,
Sin niwta sam od sebe ne yini, veç govori wto ga je nauyio
Otac (Jn.5,19). Sliyno i Duh… neçe govoriti od sebe (Jn.16,13). A
zar çe neko pomisliti da je dostigao visinu vrline koja mu omo-
guçava da viwe nema potrebe da tu$im tajnovo$eqem? U samo-
prelesti, sliyan pre poseduje bezumxe, negoli vrlinu. Stoga
treba sluwati one koji su na opitu poznali bol i trud delatne
vrline. Qu treba upraùqavati pod qihovim rukovo$eqem,
[istrajavajuçi u] izgladqujuçem postu, gorkom uzdrùavaqu, trpexi-
vom bdequ, zamornim poklonima, nepokretnom stojaqu, nepre-
stanoj molitvi, nepatvorenom smirequ, postojanoj skruwenosti

202 HILANDARSKI PREVODI

i uzdisaqu, blagoslovenom i soxu zayiqenom çutaqu i sveop-
wtem trpxequ. Niko ne treba da se stalno nalazi u zadovoxstvu,
niti da se pre vremena ili neprinu$en starowçu ili bolewçu

dugo i iskxuyivo zanima sedeqem [na molitvi]. Pismo govori: Tru-
dove plodova svojih jewçew (Ps.127,2), i jow: Carstvo nebesko s na-
porom se osvaja (Mt.11,12). Onaj ko se trudoxubivo stara da svako-
dnevno vrwi navedena delaqa, u stvari çe sa Bogom u svoje vre-
me sabrati plodove.

DOBROTOXUBXE Ì 203

O NAYINU SEDEQA TIHOVATEXA NA MOLITVI

I O [IZBEGAVAQU] BRZOG USTAJAQA

1. Sedi uglavnom na stoliyici, buduçi da je naporno. Po-
nekad, re$e i privremeno sedi na vlasenici radi izvesne olak-
wice. Tvoje sedeqe treba da je trpexivo, ispuqavajuçi [zapovest
svetog apostola Pavla]: U molitvi budite istrajni (Kol.4,2). Nemoj
biti nespokojan, nemoj brzo ustajati sa patniykog napora, sa
mislenog vapijaqa i neprestanog stezaqa svoga uma. Jer, prorok
govori: Obuzewe me bolovi kao ùenu koja ra$a (Is.21,3). Savijajuçi
se i sabirajuçi um u srcu (naravno, ukoliko se otvorilo), prizi-
vaj Gospoda Isusa Hrista da do$e da ti pomogne. Ukoliko se i za-
more tvoja ramena i yesto te boli glava, ipak izdrùi sa trpxe-
qem, trudoxubxem i xubavxu, iwtuçi Gospoda u srcu svome.
Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju
(Mt.11,12). Gospod je navedenim reyima istinski pokazao da treba
da budemo istrajni i trpexivi u svemu wto ra$a i telesne i du-
wevne napore.

Kako treba proiznositi molitvu?
2. Jedni od otaca su govorili da treba proiznositi celu

molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, a drugi

- polovinu: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me, wto je lakwe za ne-
moç uma. Jer, niko ne moùe tajno sam u sebi da priziva Gospoda
Isusa bez blagodati Duha. Reyeno se yisto i savrweno vrwi jedi-
no sa Duhom Svetim. Inaye je [yovek] kao dete koje jow uvek muca
i ne moùe da poveùe celokupnu molitvu. Ipak, ne treba yesto
meqati reyi molitve, pruùajuçi ustupak leqosti, veç retko, da
bi se obezbedila trajnost. Jedni opet uye da se molitva izgovara
ustima, a drugi umom. Ja smatram da treba koristiti oba [nayina].
Jer, ponekad um nema snage da sam u sebi izgovara molitvu usled
mrzovoxe, a ponekad se i usta umaraju. Stoga je neophodno moli-
ti se i ustima i umom, a [svagda] tiho i bez smuçenosti, kako glas
ne bi naruwio oseçaqe i paùqu uma i presekao [molitvu]. A kad
se um navikne na delaqe i poyne snaùno i celovito da se moli,
dobivwi silu Duha, veç neçe biti neophodno da se molitva pro-
iznosi ustima. Wtaviwe, usna molitva çe biti nemoguça, s ob-
zirom da se [molitvenik] udostojio da se zadovoxava jedino celo-
kupnim umnim delaqem.

Kako treba drùati um?
3. Shvati da niko sam po sebi ne moùe zadrùati um. Qega
moùe samo Duh zadrùati. On je, naime, nezadrùiv, premda ne po

204 HILANDARSKI PREVODI

prirodi (kao uvekpokretan), veç stoga wto je zbog nemara usvojio
skitaqe levo desno, spoyetka se navikavwi na qega. Kroz pre-
stup zapovesti odvojivwi se od Onoga ko nas je preporodio [u
krwtequ], mi smo izgubili jedinstvo sa Qim i u oseçaqu izgubi-
li misleno yulo. Saplevwi se i odvojivwi se od Boga, um veç lu-
ta kao zarobxenik. I on ne moùe da se zaustavi ukoliko se ne po-
vinuje Bogu i ukoliko se ne sjedini sa Qim u radosti, ukoliko
ne poyne yesto i trpexivo da mu se moli i da mu svakodnevno
misleno ispoveda svoja sagreweqa. Jer, On odmah oprawta sve
onima koji sa smireqem i skruwenowçu iwtu oprowtaj i koji
svagda prizivaju Qegovo sveto ime. Psalmopojac kaùe: Ispove-
dajte se Gospodu, i prizivajte sveto ime Qegovo (Ps.104,1). Um zadr-
ùava i zadrùavaqe daha i stezaqe usta, premda samo delimiyno,
da bi se opet rasuo. Ukoliko se, pak, u srce useli dejstvo molit-
ve, um çe ostajati kod sebe, posedujuçi radost i [slobodu] od porob-
xenosti. Ponekad, opet, i dok se um moli i nalazi u srcu, razum
luta i razmatra newto drugo. On se potpuno pokorava jedino sa-
vrwenima u Duhu Svetom, koji su u Hristu Isusu dostigli nera-
sejano staqe.

Kako odgoniti pomisli?
4. Od poyetnika niko nikada ne moùe da otera pomisli,
ukoliko ih Bog ne otera. Jedino snaùni mogu da se bore sa qima
i da ih progone. Me$utim, ni oni ih ne odgone sami od sebe, veç
se sa Bogom podiùu na borbu protiv qih, obuyeni u Qegovo sve-
oruùje. Kada ti dolaze pomisli, ti yesto i trpexivo prizivaj
Gospoda Isusa, te çe pobeçi. Ne trpeçi srdaynu toplinu, koju
daje molitva, one çe pobeçi kao ogqem opaxene. —Isusovim ime-
nom biyuj protivnike”, govori Lestviynik. Jer, Bog naw je ogaq
koji spaxuje zlobu. Brz na pomoç, Gospod çe brzo osvetiti one ko-
ji mu danonoçno sveduwno vapiju. Onaj ko nema dejstvo molitve
qih pobe$uje na drugi nayin, podraùavajuçi Mojsija. Jer, kad je
on ustajao i ka nebu prostirao svoje ruke i oyi, Bog je progonio
[neprijatexe] (Izl.17,11). Potom opet sedi i zapoyiqi molitvu sa
trpxeqem. Eto kakav nayin upotrebxava onaj ko jow nije stekao
dejstvo molitve. Me$utim, i onaj ko ima dejstvo molitve pri
kretaqu telesnih strasti, tj. mrzovoxe i bluda (xutih i tewkih
strasti) yesto ustaje i prostire ruke svoje radi [iskaqa] pomoçi.
Ipak, zbog prelesti on reyeno ne yini dugo, veç opet seda kako
mu neprijatex ne bi um doneo neko mawtaqe odozgo, pokazavwi
mu privid istine. Jer, jedino yistima i savrwenima jeste svoj-
stveno da imaju um koji je bezbedan od pada i gore i dole, i u srcu
i svuda. Samo oni mogu da ga sayuvaju od wtete.

DOBROTOXUBXE Ì 205

Kako pojati?
5. Jedni govore da treba yesto pojati, drugi - retko, a tre-
çi - nikako. Ti nemoj ni yesto pojati (radi izbegavaqa smuçe-
nosti), niti sasvim napuwtaj pojaqe (radi izbegavaqa raslab-
xenosti i nemara), veç podraùavaj one koji ne poju yesto. Jer,
umerenost je u svemu prekrasna, kao wto govore mudraci. Za one
koji prohode delatni ùivot dobro je dugotrajno pojaqe stoga wto
ne poznaju [mislena zanimaqa] i zbog truda. Me$utim, [ono nije dobro]
za tihovatexe, kojima je dovoxno da prebivaju jedino u Bogu, mo-
leçi se u srcu i uzdrùavajuçi se od pojmova. Jer, po Lestviyniku
tihovaqe predstavxa odlagaqe pojmova o yulnim i mislenim
stvarima. Wtaviwe, istrowivwi svu svoju silu na dugotrajno
pojaqe, um viwe neçe biti u staqu da krepko i trpexivo prebi-
va u molitvi. Lestviynik tako$e govori da noçu treba za molit-
vu odvajati viwe vremena, a za pojaqe - maqe. I ti treba na re-
yeni nayin da postupaw. Ukoliko pri sedequ uvidiw da molit-
va dejstvuje i ne prestaje da se kreçe u srcu, nikada nemoj da je
ostavxaw radi ustajaqa na pojaqe, sve dok te sama po promislu
ne ostavi. U suprotnom bi ti, ostavxajuçi Boga u sebi, stao da
mu mu se obraçaw spoxa, prelazeçi od viweg ka niùem. Wtavi-
we, i u umu çew izazvati smuçeqe, izvukavwi ga iz mirnog za-
tiwja. Tihovaqe po svom imenu ima i svoja delaqa, koja upraù-
qava u miru i tiwini. Jer, naw Bog je mir, koji se nalazi iznad
svakog meteùa i vike. Prema nayinu naweg ùivota, i pojaqe
treba da bu$e an$elsko, a ne telesno. Glasno pojaqe jeste ukaza-
qe na umni vapaj unutra, i predano nam je za sluyaj razleqenos-
ti i ogrubelosti, kako bismo dospevali u istinski [priliyno na-
strojeqe]. Oni koji ne poznaju molitvu, koja je, prema svetom Jova-
nu Lestviyniku, izvor vrlina, koji napaja nawe duwevne sile
kao mladice, treba mnogo i bez mere da poju, svagda se zanimaju-
çi raznim delaqem. Oni nikada ne treba da imaju pokoja od qih,
sve dok od velikog napornog delaqa ne stupe u staqe umozreqa,
pronawavwi umnu molitvu koja dejstvuje iznutra. Jedno je delo
tihovaqa, a drugo opwteùiça. Svaki çe biti spasen prebivaju-
çi u onome u yemu je prizvan. Ja se bojim da piwem zbog nemoç-
nih, znajuçi da se kreçew me$u sliynima. Onaj ko se po yuvequ
ili uyequ trudi na molitvi, u stvari se uzalud trudi, nemajuçi
rukovoditexa. Onaj, pak, ko je okusio blagodat treba umereno da
poje, po reyima otaca, viwe upraùqavajuçi molitvu. Ukoliko ga
napadne leqost, neka poje ili yita delatna otayka poglavxa.
La$i nisu neophodna vesla ukoliko vetar naduva jedra, s obzirom
da joj vetar daje dovoxno plovxeqe za lako preplovxavaqe sla-
nog mora strasti. A ukoliko [vetar opadne i la$a] se zaustavi, neop-

206 HILANDARSKI PREVODI

hodno je da se pokrene veslima i barkom. Neki u vidu prigovora
ukazuju na svete oce, ili neke ovdawqe [monahe], koji su vrwili
svenoçna stajaqa, sve vreme provodeçi u psalmopojaqu. Mi çemo

odgovoriti iz Pisma da nije sve kod svih savrweno, s obzirom da
nekima nedostaje revnost i krepost. Ono wto je malo uopwte ni-
je malo za velike, i ono wto je veliko za male uopwte nije savr-
weno. Savrweni, pak, sve izvrwavaju sa lakoçom. Ni sada ni u
ranijim vremenima nisu svi bili delatni [podviùnici]. Niti su
svi prohodili i drùali do kraja jedan put. Mnogi su od delatnog
ùivota prelazili na umozritexni. Napuwtajuçi sve, oni su se
uspokojili i stupili u subotu [pokoj] po duhovnom zakonu i obra-
dovali se u jednome Bogu. Nasiçeni boùanstvenom sladowçu, ko-
ja po blagodati ne daje da se poje ili o neyem drugom pomiwxa,
oni su svagda bili u udivxequ, dostigavwi, premda delimiyno i
kao zalog, svrhu svojih ùexa. Drugi su do kraja, tj. do smrti pro-
vodili delatni ùivot i dobili spaseqe, poyinuvwi u oyekiva-
qu da u buduçnosti dobiju nagradu. Neki su pri smrti dobili
osvedoyeqe [o spasequ], po smrti izdavajuçi miomiris kao qegov
pokazatex. Oni su, kao i svi, imali blagodat krwteqa, premda
za ùivota zbog porobxenosti ili neznaqa uma nisu tajanstveno
opwtili sa qom. Drugi i jedno i drugo, tj. i pojaqe i molitveno
iskusno vrwe i provode ùivot bogat u uvekpokretnoj blagodati,
ni u yemu ne susreçuçi prepreku. Drugi su do kraja ponajviwe
drùali tihovaqe, iako su behu prostoduwni, sjedinivwi se sa
Jedinim Bogom i mnogo dobro postupajuçi. Qima je molitva bi-
la potpuno dovoxna. Savrweni sve mogu u Hristu Isusu, koji im
daje snagu. Qemu slava u vekove vekove. Amin.

6. Wta da se kaùe o utrobi, carici strasti? Ukoliko mo-
ùew da je umrtviw ili bar da je poloviyno umrtviw, nemoj joj
popuwtati. Mene je, xubxeni, ona savladala i ja joj sluùim kao
rob i podanik. Ona je saradnica demona i obitaliwte strasti.
Preko qe se dewava pad naw i nawe ustajaqe, ukoliko se drùi
poretka. Preko qe smo izgubili i prvo i drugo boùanstveno do-
stojanstvo. Jer, posle kvareqa koje se davno desilo, mi smo ob-
novxeni u Hristu. Potom smo opet otpali od Boga preko zanema-
rivaqa zapovesti (koje inaye yuvaju i uveçavaju blagodat u na-
predovaqu), premda se iz neznaqa nadimamo, misleçi da smo uz
Boga. Po pitaqu telesne ishrane postoje velike razlike, kao
wto govore oci. Jednome je neophodno malo, a drugome mnogo ra-
di podrùavaqa prirodnih sila. Svako se podmiruje hranom pre-
ma svojim silama i navikama. Me$utim, tihovatex svagda treba
da bude gladan, ne dajuçi sebi hranu do sitosti. Jer, ukoliko je
stomak pretovaren, um se pomrayuje, te yovek ne moùe krepko i
yisto da tvori molitvu. Pod dejstvom isparavaqa od mnogih jela
nagoqen na san, on ùeli wto pre da legne i zaspe, pri yemu bez-

DOBROTOXUBXE Ì 207

brojna mawtaqa u snu ispuqavaju um. Stoga je onome ko ùeli da
dobije spaseqe i ko se prinu$ava da radi Gospoda ùivi u tiho-
vaqu, dovoxna litra hleba i tri ili yetiri yawe vode ili vina.
On moùe umereno da jede i ostalu hranu kako se zadesi, ne do-
puwtajuçi sebi sitost. I mudrim upotrebxavaqem jela, tj. jede-
qem svake hrane, on çe sa jedne starne izbeçi nadimaqe, a sa
druge strane pokazati da se ne gnuwa tvorevine Boùije, koja je
veoma dobra, za sve zahvaxujuçi Bogu. Eto rasu$ivaqa onih koji
[ispravno] razmiwxaju. Nemoçnima u veri i u duwi uzdrùaqe od
hrane je viwe korisno. Qima apostol nare$uje da jedu zexe (Rim.
14,2), buduçi da ne veruju da çe ih Bog sayuvati. A wta tebi re-
çi? Ti si traùio pravilo. Me$utim, ono je obiyno tewko, naro-
yito za tebe staroga. Ni mla$i ne mogu uvek drùati vagu i meru.
A kako çew ti? Ti treba slobodno da postupaw u primaqu hrane.
Ukoliko budew pobe$en, pokaj se, te upotrebi novo usixe. I ne-
moj prestajati da yiniw reyeno, padajuçi i ustajuçi i jedino se-
be prekorevajuçi, a ne drugog. I imaçew pokoj, mudro padovima

stiyuçi pobedu, prema Pismu. Ipak, nemoj prestupati granice
koje smo ranije odredili. I biçe ti dovoxno. Jer, telo viwe
ukrepxuju hleb i voda, negoli druga jela. Stoga je prorok, sve os-
talo smatrajuçi u niwta, rekao: Sine yoveyiji, jedi sa vagom hleb
svoj i vodu pod meru pij (Jez.4,9). Uzimaqe hrane ima tri granice:
uzdrùaqe, dovoxnost i sitost. Uzdrùaqe znayi biti unekoliko
gladan i posle jela. Dovoxstvo znayi ne biti gladan, niti biti
sit. A sitost znayi biti unekoliko preoptereçen. A jesti i pos-
le sitosti predstavxa vrata stomakouga$aqa, kroz koja ulazi
blud. Znajuçi tayno sve reyeno, ti izaberi najboxe prema svojoj
sili, ne prestupajuçi granice. Jer, savrwenima je, po apostolu,
svojstveno da budu i siti i da gladuju, buduçi da sve mogu [u Hris-
tu koji im moç daje] (Fil.4,12-13).

O prelesti i o drugim predmetima
7. Pazi, hoçu da ti pruùim tayno poznaqe o prelesti kako
bi se yuvao od qe i kako iz neznaqa ne bi sebi priyinio veliku
wtetu, pogubivwi duwu svoju. Jer, yovekovo samovlawçe se lako
preklaqa na opwteqe sa neprijatexima, naroyito kod neiskus-
nih, kojima i upravxaju. Neprijatexi qih, naime, neumorno
prate. Blizu i okolo poyetnika i samovoxnika demoni obiyno
rasprostiru zamke pomisli i pogubnih mawtaqa, pripremajuçi
rov za pad. Jer, qihov grad se jow nalazi pod vlawçu varvara. I
nije za yu$eqe ukoliko se neko od qih prevari, ili istupi iz
uma, ili primi prelest, ili vidi newto wto je tu$e istini, ili
govori newto nepriliyno iz neiskustva i neznaqa. Govoreçi o
istini iz svog neznaqa, yesto poneko govori jedno umesto drugo-
ga, ne umejuçi da pravilno iskaùe kako stvari stoje. On privodi

208 HILANDARSKI PREVODI

u smuçeqe sluwaoce, na tihovatexe izvrgavajuçi uvredu i pod-
smeh svojim bezumnim dejstvom. I nije nikakvo yudo wto se po-
yetnici varaju i posle mnogih napora. Sliyno se dewavalo mno-
gima koji su traùili Boga i u sadawqa i u pre$awqa vremena.
Seçaqe na Boga ili umna molitva je viwa od svih delaqa. Kao
xubav Boùija, ona je glava vrlina. Me$utim, onoga ko bestidno i
drsko ùeli da pri$e Bogu i da ga ispoveda yisto, prinu$avajuçi
se da ga ima u sebi, demoni lagano umrtvxuju, ukoliko im bude
dopuwteno. Jer, on drsko i bezobrazno traùi ono wto ne pripa-
da qegovom staqu, u nadmenosti se napreùuçi da ga pre vremena
postigne. Wtedar prema nama i videçi da smo brzi na visoke
[stvari], Gospod ne dozvoxava da yesto upadnemo u iskuweqe kako
bi se svako, poznavwi svoje visokoumxe, sam od sebe obratio ka
doliynom dejstvovaqu i kako ne bi postao podrugivaqe i pod-
smeh demonima, te play za xude. [On naroyito pomaùe] onima koji
reyeno divno delo traùe sa trpxeqem i smireqem i naroyito sa
posluwnowçu i raspitivaqem kod iskusnih, kako umesto pwe-
nice ne bi posejali kukox, umesto sladosti - goryinu, i kako
umesto spaseqa ne bi nawli pogibao. Silnima i savrwenima
priliyi stalna borba sa samim demonima, na koje stalno treba
da usmeravaju duhovni may, tj. rey Boùiju (Ef.6,17). Nemoçni, pak,
i poyetnici se koriste bekstvom kao tvr$avom, sa poboùnowçu
i strahom izbegavajuçi borbu i ne usu$ujuçi se da pre vremena
stupaju u qu, yime izbegavaju smrt. Ti, pak, ukoliko dobro
tihujew, oyekujuçi da budew sa Bogom, nikada nemoj da primaw
nikakav yulni ni misleni obraz, ni spoxa ni iznutra, makar se
radilo o obrazu Hrista, ili an$ela, ili nekog svetog. [Nemoj
prihvatati] ni svetlost koja ti dolazi kroz mawtu ili se
zapeyaçuje u umu. Um sam po sebi ima silu da mawta i lako moùe
da sayini obraze onoga wto ùeli kod onih koji ne paze mnogo na
sebe, sami sebi yineçi wtetu. I seçaqe na dobre i r$ave stvari
obiyno odmah u oseçaju uma ostavxa peyat qihovog obraza,
uvodeçi ga u mawtaqe. Stoga je onaj ko trpi reyeno pre jeste
mawtar, negoli tihovatex. Ti, dakle, pazi da se ne sloùiw i da
ne poverujew bilo yemu, makar se radilo i o neyem dobrom.
Ponajpre treba da pitaw iskusne, u potpunosti ispitavwi
stvar, kako ne bi pretrpeo wtetu. Svagda budi oprezan prema
reyenome, yuvajuçi um bez boje, izgleda i obraza. Yesto se i ono
wto je Bog slao radi ispitivaqa i venca okretalo na wtetu
mnogima. Gospod naw hoçe da ispita nawe samovlawçe, tj. gde je
usmereno. Onaj ko bez raspitivaqa kod iskusnih prima ono wto
vidi razumom ili yulima, yak i da je od Boga, lako pada u
prelest, buduçi brz na prihvataqe. Stoga poyetnik treba da
pazi na srdayno dejstvo, koje je nezabludivo. Sve ostalo on ne
treba da prima sve dok se ne umiri od strasti. Bog ne negoduje na

DOBROTOXUBXE Ì 209

onoga ko sa taynowçu pazi na sebe, tj. ukoliko iz opreznosti
pred prelewçu ono wto je od Qega ne prima bez raspitivaqa i
neophodnog ispitivaqa. Wtaviwe, On ga pohvaxuje kao mudrog,
premda je na neke i negodovao. Uostalom, ne treba sve pitati,
nego samo onoga kome je povereno rukovo$eqe i drugih, ko blista

ùivotom i ko, po P i s m u, iako siromawan, mnoge bogati
(2.Kor.6,10). Mnogi neiskusni su uyinili wtetu mnogima
nesmislenima, usled yega çe po smrti biti su$eni. Jer, ne
priliyi svima da rukovode druge, veç samo onima kojima je, po
apostolu, dato boùanstveno rasu$ivaqe (1.Kor.12,10), tj.
razlikovaqe duhova, koje dobro od r$avog razdvaja mayem reyi.
Svako ima svoje svoje prirodno, delatno ili nauyeno znaqe i ra-
su$ivaqe, ali nemaju svi duhovno rasu$ivaqe. Stoga mudri Si-
rah i govori: Oni koji grade mir sa tobom su mnogi, ali savetnik
neka ti bude jedan od hixade (Sir.6,6). Nije mali trud naçi neza-
bludivog rukovoditexa i u delima, i u reyima, i u shvataqima.

Nezabludiv je onaj ko ima svedoyeqe iz Pisma i za delaqe i za
razboritost, drùeçi se umerenosti u onome o yemu treba razab-
rati. Veliki je, naime, trud neophodan da se oyigledno postigne
istina i da se bude yist od onoga wto je suprotno blagodati. Jer,
$avo ima obiyaj, naroyito kod poyetnika, da pod vidom istine
podmeçe svoju prelest, svoju lukavost pretvarajuçi u duhovnost.
Stoga je onaj ko se trudi da dostigne yistu molitvu u tihovaqu
duùan da hodi sa velikim trepetom, sa playem se raspitujuçi
kod iskusnih. On neprestano treba da proliva suze zbog grehova
svojih, drùeçi se skruwenosti i bojaùxivosti da ne dopadne
ada ili ne otpadne od Boga, buduçi odluyen od Qega i u sadaw-
qosti i u buduçnosti. Videvwi nekoga da ùivi u playu, $avo se
udaxuje, bojeçi se smireqa koje se ra$a od suza. Onoga, pak, ko sa
nadmenowçu mawta da dostigne visoke [stvari], imajuçi satansku
a ne istinsku ùexu, on lako hvata u svoje mreùe kao svoga slugu.
Stoga najveçe oruùje predstavxa drùaqe sebe u molitvi i pla-
yu, kako molitvena radost ne bi dovela do pada u nadmenost. [Yo-
vek] treba da pretpostavxa radostotvornu tugu kako bi ostao bez
wtete. Tu$a prelesti, molitva je toplina, zajedno sa molitvom
Isusu, koji u zemxu srca naweg polaùe ogaq. Ona je toplina koja
spaxuje strasti kao trqe. Ona u duwu polaùe vesexe i tiwinu,
ne prilazeçi joj sa desne ili sa leve strane, niti odozgo, veç is-
hodeçi iz srca kao izvor vode od %ivotvornog Duha. Jedino qu
poùeli da steknew i na$ew u svom srcu. Svoj um yuvaj od mawta-
qa i drùi ga obnaùenim od pojmova i pomisli, te se ne boj. Jer,
Onaj ko je rekao: Ne bojte se, ja sam, ne plawite se (Mt.14,27), zais-
ta je sa nama. Mi iwtemo da nas uvek pokriva i ne treba da se
bojimo ili da uzdiwemo, prizivajuçi Boga. Ukoliko su neki
skrenuli, povredivwi se umno, znaj da su se drùali samovoxe i

210 HILANDARSKI PREVODI

visokoumxa. Jer, onaj ko u posluwnosti sa raspitivaqem i smi-
renoumxem iwte Boga, nikada neçe pretrpeti wtetu blagodaçu
Hristovom, koji hoçe da se svi xudi spasu. Ukoliko se sa qima i
desi iskuweqe, desiçe se radi ispitivaqa i uvenyavaqa, bu-
duçi praçeno brzom pomoçu od Boga, koji ga popuwta iz samo
Qemu poznatih razloga. Jer, oci govore da onaj ko ùivi isprav-
no i besprekorno se ponawa, udaxujuçi se od yovekouga$aqa i
visokoumxa, neçe pretrpeti wtete yak i da yitava horda demona
na qega podigne bezbrojna iskuweqa. Oni, pak, koji dejstvuju sa
drskowçu i samovoxom lako trpe wtetu. Stoga tihovatex uvek
treba da se drùi carskog puta. Jer, preterivaqe u svemu obiyno
prati nadmenost, koju zatim sledi prelest. Dah uma treba da za-
drùavaw, za vreme molitve unekoliko steùuçi usta, ali ne i
dah u nosu, kao wto yine neuki, kako ne bi pretrpeo wtetu od na-
duvavaqa. Tri vrline treba sa svom taynowçu drùati u tihova-
qu, svakog yasa ispitujuçi da li svagda prebivamo u qima. Mi
treba da pazimo da nas ne potkrade zaboravnost, te da ne poyne-
mo da hodimo van qih. Radi se o uzdrùaqu, çutaqu i samoukore-
vaqu, tj. smirequ. One su sveopwte i jedna drugu podrùavaju i
yuvaju. Od qih se ra$a molitva i neprestano uzrasta. Poyetak
[dejstva] blagodati u molitvi se kod nekih razliyito projavxuje, s
obzirom da, po apostolu, i razdexivaqe Duha biva raznoobrazno,
tj. kako sam hoçe (1.Kor.12,11). Ono se i kod nas projavxuje po uzoru
proroka Ilije Tesviçanina. Kod nekih dolazi duh straha, ruwe-
çi gore strasti i krweçi kamen, tj. ùestoka srca. Od reyenog
straha telo kao da se probada klincima i kao da postaje mrtvo.
Kod drugih se javxa potres ili nevewtastvena i suwtinska (bu-
duçi da je nesuwtinska bezliyna i nepostojeça) radost u utrobi
(koju su oci nazvali poskakivaqem). Kod drugih, najzad, naroyito
kod onih koji su napredovali u molitvi, Bog izaziva tanan i mi-
ran povetarac svetlosti, powto se Hristos, po apostolu, useli u
srce (Ef.3,17) i tajanstveno zasija u duhu. Stoga je Bog govorio
Iliji na Gori Horivskoj (3.Car.19,12) da se Gospod ne nalazi u jed-
nom ili drugom (tj. u delimiynim dejstvima poyetnika), veç u
tananom povetarcu svetlosti (ukazujuçi na savrwenstvo molit-
ve).

8. Pitaqe: Wta yiniti ukoliko se demon preobrazi u an-
$ela svetlosti i prevari yoveka?

Odgovor: Yovek ima potrebu za velikim rasu$ivaqem kako
bi dobro raspoznavao razliku dobra i zla. Dakle, nemoj iz lako-
mislenosti brzo da se povodiw za onim wto se predstavxa, nego
budi teùak [spor] i sa velikim ispitivaqem dobro primaj, a zlo
odbacuj. Ti svagda treba da ispitujew i razmatraw, pa tek potom
da verujew. Znaj da su dejstva blagodati oyigledna. Premda se i
preobraùava, demon ne moùe da ih predaje. Dejstva blagodati,

DOBROTOXUBXE Ì 211

kao wto su krotost, snishodxivost, smireqe, mrùqa prema sve-
tu, presecaqe uùivaqa i strasti, on ne moùe [da predaje]. Demon-
sko dejstvo jeste nadmenost, visokoumxe, strawxivost i svako
zlo. Po reyenim dejstvima moùew prepoznati da li je svetlost
koja ti je zasijala u duwi od Boga ili od satane. Salata po izgle-
du liyi na ren, i sirçe po boji liyi na vino. Po ukusu, pak, grlo
raspoznaje i odre$uje razliku svake od navedenih stvari. I duwa
koja ima rasu$ivaqe mislenim yulom moùe da raspoznaje darove
Duha Svetoga i prizrayna mawtaqa satane.

212 HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE Ì 213

NIKIFOR USAMXENIK

Kratko svedoyanstvo o qemu

Prepodobni otac naw Nikifor je popriwte svojih asketskih podvi-
ga imao na Svetoj Gori Atonskoj. Skonyao je newto pre 1340. godine. Bio je
nastavnik i rukovoditex u izuyavaqu uzviwenog podviùniykog mudroxubxa
Grigoriju Solunskom (Palami), koji i sam svedoyi o reyenome. Pazeçi na
sebe u bezbriùnom tihovaqu i neizrecivo se sjedinivwi sa nadsvetskim
Bogom, on je u srcu stekao blaùeno prosveçeqe blagodaçu. Bogato iskusivwi
boùanstveni dar, on i nas otayki rukovodi svojim spisom. Sabravwi mesta
o trezvoumxu, paùqi i molitvi iz spisa i ùitija svetih otaca, on na kra-
ju dodaje savet i iz svog opita, sve prizivajuçi da putem umnosrdayne mo-
litve ushode ka najprisnijem opwtequ sa Gospodom.

214 HILANDARSKI PREVODI

NIKIFOR USAMXENIK

MNOGOKORISNO SLOVO O TREZVOUMXU I
YUVAQU SRCA

Vi koji ùelite da dobijete blagoxepno boùanstveno pro-
sveçeqe Spasitexa naweg Isusa Hrista, koji iwtete da srdayno
u oseçaju dobijete nadnebeski ogaq, koji se trudite da na opitu
i u oseçaju okusite primireqe sa Bogom, koji ste ostavili sve
svetsko da biste nawli blago sakriveno u poxu srdaca vawih i
stekli ga, koji ùelite da se duwevne sveçe vawe jow odavde
svetlo zasvetle, odrekavwi se svega sadawqega, koji hoçete da
svesno i opitno poznate i primite Carstvo nebesko koje se na-
lazi u vama - pri$ite i reçi çu vam nauku veynog nebeskog ùivo-
ta, ili boxe, nayin koji bez truda i znoja onoga koji dejstvuje po
qemu uvodi u pristaniwte bestrawça, izbavxajuçi ga od straha
od prelesti ili pada u demonske zamke. Pomenuti strah je ume-
san ukoliko se kreçemo izvan reyenog ùivota (kome nameravam
da vas nauyim), tj. ukoliko smo negde daleko od qega u neposluw-
nosti, kada i sa nama biva newto sliyno wto bewe sa Adamom.
Udruùivwi se, naime, sa zmijom, on je prezreo zapovest Boùiju.
Poverovavwi joj, on je okusio od zabraqenog ploda, najevwi se
qegove prelesti do presiçeqa. Stoga je sebe na najùalosniji na-
yin sruwio u dubinu smrti, tame i truleùnosti, zajedno sa svim
svojim potomcima.

Vratimo se, bratijo, sebi samima, sa odvratnowçu zamr-
zevwi savet zmije i svako nisko puùeqe. Jer, mi se sa Bogom mo-
ùemo pomiriti i oroditi jedino ukoliko se najpre vratimo sa-
mi sebi prema silama svojim, ukoliko u$emo u sebe same, odvojiv-
wi se (wto je vredno divxeqa) od svetskog lutaqa i sujetne mno-
gobriùxivosti, naviknuvwi se da neodstupno pazimo na Car-
stvo nebesko koje je u nama.

Prepodobni monawki ùivot je nazvan umetnowçu nad
umetnostima i naukom nad naukama stoga wto nam obeçava divna
i neizreciva blaga, koja oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne
do$owe (1.Kor.2,9), a ne neka dobra koja su sliyna odvawqim tru-
leùnim stvarima. On nas ne podstiye da od boxega na qih upra-
vimo svoj um, sahranivwi ga u qih, [veç da se okrenemo nebeskome].
Stoga borba nawa nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavar-
stava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka (Ef.6,12).

DOBROTOXUBXE Ì 215

Ukoliko je sadawqi vek tama, beùimo od qega nastroje-
qem uma i srcem. Neka nemamo niwta zajedniyko sa neprijate-
xem Boùijim: Jer, koji hoçe svetu prijatex da bude, neprijatex
Boùiji postaje (Jak.4,4). Ko moùe pomoçi neprijatexu Boùijem?
Stoga podraùavajmo oce nawe iwtuçi blago koje se nalazi u sr-
cima nawim. I nawavwi ga, snaùno ga drùimo, negujuçi ga i
yuvajuçi, radi yega smo i od samog poyetka stvoreni. Moùda çe
se naçi neki drugi Nikodim, poyevwi da spori i da govori: —Ka-
ko moùe yovek, uwavwi u srce, da dela i boravi”. On je i Spasi-
texu govorio: Eda li [yovek] moùe po drugi put uçi u utrobu mate-
re svoje i roditi se (Jn.3,4). Neka sliyan yuje da Duh diwe gde hoçe
(Jn.3,8). Ukoliko smo, pak, mi u dewavaqima delatnog ùivota
sumqiyavi zbog maloverja, kako çemo uçi u tajne umozritexnog
ùivota? Jer, ushod ka umozrequ jeste delatni ùivot.

Neverujuçi se ne moùe ubediti bez pismenih dokaza. Sto-
ga çemo u nawe slovo radi koristi mnogih smestiti crte iz ùi-
tija svetih i qihova pismena rasu$ivaqa da bismo potvrdili
reyenu istinu i kako bi se svako ubedio i odbacio svaku sumqu.

Poyeçemo od naweg prvog oca Antonija Velikog, potom po
redu prelazeçi na sledeçe, sabravwi, koliko je moguçe, qihova
dela i reyi i predloùivwi ih na uvereqe nevernima.

Iz %itija prepodobnog oca naweg Antonija
Jednom su ka avi Antoniju iwla dva brata. Kada im je ne-
stala voda, jedan je umro, a drugi je bio blizu smrti. Nemajuçi
sile da ide, on je leùao na zemxi i oyekivao smrt. U isto vreme
Antonije je, sedeçi na gori, pozvao monahe koji su se zatekli kod
qega i rekao im: —Uzmite bokal vode i poùurite po putu za Egi-
pat. Od dvojice koji su iwli po qemu jedan je veç umro, a i drugi
çe brzo, ukoliko ne poùurite. Eto wta mi je otkriveno dok sam
se molio”. Dowavwi do reyenog mesta monasi su zaista jednog
nawli mrtvog i sahranili ga, a drugog su oùiveli vodom i dove-
li kod starca. A rastojaqe bewe jedan dan puta. Moùda çe neko
pitati zbog yega sveti Antonije nije [monahe] poslao pre smrti
prvoga. Me$utim, pitaqe nije ispravno. Odluka o smrti brata
nije Antonijevo delo, nego Boùije. Bog je o jednome izneo reye-
ni sud, a o drugome je otkrio. Svetome Antoniju pripada samo
divno delo. Naime, on je sedeo na gori sa trezvoumnim srcem i
udostojio se da mu Gospod otkrije ono wto se dewava daleko od
qega. Vidiw li da je sveti Antonije postao bogozritex i pro-
zorxiv radi trezvoumxa srca. Jer, Bog mu se javio u srcu u poyet-
ku kao ogaq, po reyima Jovana Lestviynika, koji yisti svoga mi-
xenika, a potom kao svetlost koja prosveçuje um i yini ga bogo-
vidnim.

216 HILANDARSKI PREVODI

Iz %itija Teodosija Opwteùiçenayelnika
Sveti Teodosije je bio raqen slatkom strelom xubavi i
vezan qenim uzama. On je uzviwenu Boùiju zapovest: Xubi Gos-
poda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duwom svojom, i svom sna-
gom svojom, i svim umom svojim (Lk.10,27) ispuqavao delima. Reye-
no moùe da se ostvari jedino ukoliko se sve prirodne sile duwe
ustreme jedino prema yeùqi za Spasitexem. On je imao umno
delaqe, koje mu je omoguçavalo da bude strawan i kad je tewio,
kao i xubazan i sladak i kad je prekorevao. Govoreçi sa drugima,
on bewe nejkorisniji. Ujedno, on je bio sposoban da sabira svoja
yula i usmerava ih vraçaqu unutra. On se usred meteùa nasla$i-
vao tiwinom u unutrawqosti kao da ùivi u pustiqi. On je bio
jednak i usred guùve i u usamxenosti. Eto, i veliki Teodosije se
ranio xubavxu prema Sazdatexu, sabirajuçi svoja yula i uvo-
deçi ih u unutrawqost.

Iz %itija Arsenija Velikog
Sveti Arsenije se drùao pravila da nikome ne piwe i da
ni od koga ne prima pisma, i uopwte da skoro ne govori. A mogao
je on lako da govori veoma krasnoreyivo, kao wto drugi lako go-
vori jednostavno. Ipak, on je viwe çutao da bi izbegavao tawti-
nu i ùexu da se istakne. I na crkvenim sabraqima on se starao
da stane negde gde ne vidi druge i gde ga drugi ne vide. On se ni-
kada nije mewao u gomilu bratije, veç se nekuda skrivao. Eto ka-
ko se on starao da pazi na sebe i da u unutrawqosti drùi svoj um
sabranim, kako bi se lakwe uznosio ka Bogu. Boùanstveni muù i
zemaxski an$eo nam je u nasle$e ostavio [jasan] primer.

Iz %itija Pavla Latrskog
Boùanstveni Pavle je gotovo sve vreme provodio u gorama
i pustiqama, imajuçi divxe zveri za susede i satrpeznike. On je
u lavru silazio jedino radi posete bratije, koju je obiyno uyio
da nisu maloduwni i da ne napuwtaju naporna i bolna dela vr-
lina, veç da se sa paùqom i rasu$ivaqem drùe jevan$elskog ùi-
vota i sveduwno suprotstavxaju duhovima zlobe. On im je izla-
gao i nayin kako da postanu krepki, tj. da se odvikavaju od rani-
jih strasnih raspoloùeqa i da se udaxavaju od novih nasa$iva-
qa strasti. Vidiw li kako boùanstveni otac svoje neiskusne
wtiçenike uyi nayinu da se odvraçaju od naleta strasti. Reyeni
nayin je yuvaqe uma, buduçi da je qegovo delo (odbijaqe pomis-
li).

DOBROTOXUBXE Ì 217

Iz %itija svetoga Save
Primetivwi da je neko od onih koji su se odrekli od sveta
izuyio monawka pravila, postao snaùan da yuva um svoj i da se
bori sa neprijatexskim pomislima, te da je sasvim odbacio iz
misli seçaqe na svetske stvari i dela, sveti Sava mu je davao
keliju u lavri ukoliko je imao nemoçno i bolewxivo telo, dok je
zdravima i krepkima razrewavao da sami naprave posebnu keli-
ju. Vidiw li kako je sveti Sava iznad svega od svojih uyenika
traùio yuvaqe uma. On nije dozvoxavao da ùive u zasebnoj keli-
ji ukoliko nisu imali naviku u reyenom delaqu. Wta çemo da
radimo mi koji uzalud sedimo u svojim kelijama i yak ne znamo
wta je yuvaqe uma?

Iz %itija ave Agatona
Brat je pitao avu Agatona: —Avo, reci mi wta je veçe: te-
lesni trud ili yuvaqe srca”. Ava mu je odgovorio: —Yovek je sli-

yan drvetu. Telesni trud je liwçe, a yuvaqe srca - plod. Po Pis-

mu, svako drvo koje ne ra$a dobra roda, seye se i u ogaq baca (Mt.
3,10). Oyevidno je, dakle, da mi sve staraqe treba da posvetimo
plodu, tj. yuvaqu uma. Uostalom, nama je neophodno i pokrivaqe
liwçem i ukrawavaqe, tj. telesni trud”. Divno je sveti porekao
sve one koji nemaju yuvaqe uma, veç se hvale jedino delaqem vr-
lina. On je rekao da se svako drvo koje ne donosi plod, tj. yuvaqe
uma, veç ima samo liwçe, tj. spoxawqu ispravnu delatnost - se-
ye i polaùe u ogaq. Strawna je tvoja, oye, odredba.

Iz poslanice ave Marka Nikolaju
—Ukoliko hoçew, yedo, da u sebi steknew vlastiti svetil-
nik mislene svetlosti duhovnog poznaqa kako bi bez spoticaqa
mogao da hodiw po dubokoj noçi ovoga veka i kako bi ti Gospod
upravxao koracima (Ps.36,23), s obzirom da si veoma ushteo jevan-
$elski put, tj. da sa najtoplijom verom i molitvom postanew is-
punitex Hristovih zapovesti, pokazaçu ti divan nayin i duhov-
ni put, koji ne zahteva telesni trud, ili podvig, veç samo duhov-
ni trud, tj. paùqu uma i misli, uz sadejstvo straha Boùijeg i
xubavi. Na reyeni nayin ti çew uvek lako moçi da obraçaw u
bekstvo neprijatexske vojske”. —Dakle, ukoliko hoçew da izvoju-
jew pobedu nad strastima, molitvom i sadejstvom Boùijim budi
unutar sebe, siwavwi u dubinu srca i i prateçi tri silna ëina,
tj. zaborav, leqost i neznaqe, koji su potpora mislenih neprija-
texa, preko kojih sve ostale strasti dejstvuju, ùive i krepe se u
duwama slastoxubivih. Ti çew, pak, mnogom paùqom i nastoja-
qem uma uz sadejstvo odozgo naçi mnoge nepoznate zle ëinove, te
çew se potom veç lako, opet uz pomoç paùqe i molitve, izbavi-

218 HILANDARSKI PREVODI

ti od qih. Jer, revnowçu za istinsko poznaqe, za seçaqe na Rey
Boùiju i saglasnowçu sa qim dobrog proizvoxeqa i ùivota, uz
stojaqe u srcu sa paùqom, koje se uz pomoç dejstvene blagodati
marxivo yuva, nestaçe i istrebiçe se i sami trag zaborava, ne-
znaqa i leqosti”.

Iz svetoga Jovana Lestviynika
—Tihovatex je onaj ko bestelesnu prirodu, tj. duwu svoju
primorava da se zadrùi u predelima telesnog doma, wto pred-
stavxa redak i divan podvig”. —Tihovatex je onaj ko je rekao: Ja
spavam, a srce moje bdi (Pes.5,2). Zakxuyaj vrata kelije za telo,
vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zle duhove”.
—Kad sediw na visini, pazi (ukoliko uopwte znaw kako) i vide-
çew kada i odakle, koliki i kakvi sve lopovi hoçe da u$u i po-
kradu tvoj vinograd. Zamorivwi se, straùar ustaje i moli se, pa
opet seda i hrabro nastavxa da vrwi svoju duùnost”. —Drugo je
yuvaqe pomisli, a drugo - straùareqe nad umom. Drugo je uzvi-
wenije od prvog (premda i teùe) koliko je istok daleko od zapa-
da”. —Lopovi se ne usu$uju lako da do$u na mesto gde vide da leùi
carsko oruùje. Ni misleni razbojnici ne mogu lako da pokradu
onoga ko je uz srce, kao straùu, postavio molitvu”.
Vidiw li reyi koje otkrivaju divno delaqe velikog oca?
Me$utim mi, hodeçi po tami, bez paùqe propuwtamo duwespa-
sonosne savete Duha i ne sluwamo ih kao namerno gluvi.

Iz ave Isaije
—Odvojivwi se od levog [puta, tj. od grehovnog ùivota], yovek
tayno shvata sva svoja sagreweqa pred Bogom. Jer, yovek ne vidi
svoje grehe dok se ne odvoji od qih gorkim rastankom. Oni koji su
dospeli do pomenutog stupqa, ridaju, mole se i stide pred Bo-
gom, seçajuçi se pre$awqeg zlog prijatexstva sa strastima”.
—Poynimo, bratijo, da se podvizavamo po silama svojim, i Bog çe
nam pomoçi zbog velike milosti svoje. Ukoliko nismo uspeli da
sayuvamo srca svoja, kao oci nawi, upotrebimo svu usrdnost da
makar, kako zahteva Gospod, tela sayuvamo bezgrewnim. I veruje-
mo da çe On u vreme gladi, koja nas je zadesila, i na nama uyini-
ti milost, kao i sa svima svetima svojim”.
Veliki otac tewi krajqe nemoçne, govoreçi: —Ukoliko
nismo sayuvali srca nawa, kao oci nawi, sayuvajmo makar tela
nawa bezgrewna, kao wto zahteva Bog. I On çe na nama uyiniti
milost”. Velika je wtedrost i snisho$eqe qegovo.

Iz Makarija Velikog

DOBROTOXUBXE Ì 219

—Najglavnije delo podviùnika sastoji se u ulaùequ u srce
i zapoyiqaqu borbe sa satanom, u mrùqi prema qemu, u suprot-
stavxaqu qegovim pomislima i u ratovaqu sa qim. Onaj ko samo
spoxa sayuva svoje telo od razvrata i bluda, a iznutra yini pre-
xubu pred Bogom, bludniyeçi u pomislima, neçe imati koristi
od devstvenog tela. Devojka koju mladiç lukavo prevari i upro-
pasti, postaje mrska svom ùeniku zbog prexube. Jer, napisano je:
Svaki koji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubu
u srcu svome (Mt.5,28). Jer, postoji telesni blud, a postoji i blud
duwe, koja stupa u opwteqe sa satanom”.

Oyigledno veliki otac protivreyi ranije navedenim re-
yima ave Isaije. Ipak, u stvari je drugayije. Jer, i on nam save-
tuje da yuvamo tela nawa, kao wto Bog hoçe. Me$utim, Bog neçe
samo telesnu yistotu, veç i duhovnu, kao wto se izlaùe u jevan-
$elskim zapovestima.

Iz Dijadoha
—Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih
stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe da pozna telesnu
pohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlinama. One sluùe kao
yuvari pri vratima qegovog grada yistote. Stoga sve zamke $avo-
la protiv qega ostaju bezuspewne”.
Dobro je rekao sveti da zamke neprijatexa ostaju bezus-
pewne ukoliko prebivamo negde u dubini srdaca nawih, utoliko
viwe ukoliko se duùe unutra zadrùavamo.

Iz Isaaka Sirina
—Postaraj se da u$ew u svoju unutrawqu skrivnicu i ugle-
daçew nebesku skrivnicu. Jer, one su jedno. I jednim ulaskom vi-
deçew obe. Lestvica u ono Carstvo je sakrivena u tebi, tj. u tvo-
joj duwi. Omij se od greha i naçi çew unutra stepenice za usho-
$eqe, po kojima çew se popeti u qega”.

Iz Jovana Karpatskog
—Neophodni su veliki podvig i molitveni trud da bi se
dostiglo nepomuçeno staqe misli, tj. neko drugo srdayno nebo, u
kome obitava Hristos, kao wto govori apostol: Ili ne poznajete
sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani
(2.Kor.13,5)”.

Iz Simeona Novog Bogoslova
—Nakon wto je yoveka preko neposluwnosti uyinio izgna-
nikom iz raja i odvojenim od Boga, $avo je sa demonima dobio do-
stup da misleno koleba slovesnu silu svakog yoveka i daqu i no-
çu, kod nekoga mnogo, kod nekoga malo, a kod nekoga previwe. Od

220 HILANDARSKI PREVODI

reyenog yovek moùe jedino da se ogradi neprestanim seçaqem na
Boga, tj. ukoliko u srce svoje zapeyati krst, utvrdivwi um u ne-
pokolebivosti. Eto yemu vode svi napori mislenog podviga, ko-
jim je svaki Hriwçanin duùan da se podvizava na popriwtu ve-
re. Ukoliko je drugayije, on se uzalud podvizava. Zbog reyenog
podviga preduzima i sva raznovrsna duhovna upraùqavaqa svako
ko Boga iwte putem proizvoxnih liwavaqa, sa namerom da pri-
kloni wtedrost sveblagoga Boga da mu opet daruje prvobitno do-
stojanstvo i da se Hristos izobrazi u qegovom umu, kao wto govo-
ri apostol: Deyice moja, koju opet s mukom ra$am, dokle se Hris-
tos ne uobliyi u vama (Gal.4,19)”.

Da li ste shvatili, bratijo, duhovni nayin koji one koji ga
se drùe brzo uzvodi bestrawçu i bogozrequ? Da li ste se ubedi-
li da yitav delatni ùivot Bog smatra liwçem na drvetu bez
ploda, te da se svaka duwa koja nema yuvaqe uma uzaludno trudi.
Postarajmo se da ne skonyamo besplodni, kako se yitavu veynost
ne bismo beskorisno kajali.

Iz samog Nikifora

Pitaqe (Nikiforu): Iz navedenih svedoyanstava saznaje-
mo za delaqe onih koji su ugodili Bogu, te da postoji delaqe koje
duwu brzo osloba$a od strasti, vezujuçi je za xubav prema Bogu.
Mi sada ne sumqamo, veç smo potpuno ube$eni da je ono neophod-
no svakome ko se bori u Hristu. No, molimo te da nas nauyiw
wta je paùqa uma i kako da se udostojimo da je steknemo. Jer,
newto sliyno nam je potpuno nepoznato.

Odgovor (Nikifora): U ime Gospoda naweg Isusa Hrista
koji je rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i Qega
samog pozvavwi za Pomoçnika i Sadelatnika, ja çu se po mojim
silama postarati da pokaùem wta je paùqa i kako se, po Boùi-
jem blagoizvoxequ, u qoj uspeva.

Paùqu su neki od svetih nazivali yuvaqem uma, drugi -
yuvaqem srca, treçi - trezvoumxem, yetvrti - mislenim tihova-
qem, peti - jow drukyije. Ipak, sva imena znaye jedno isto.
Sliyno i za hleb kaùu i kruh, i kriwka i parye. Wta je, pak,
paùqa i yime se odlikuje, ubrzo çew saznati.

Paùqa je priznak iskrenog pokajaqa. Paùqa je priziva-
qe duwe samoj sebi, mrùqa prema svetu i ushod ka Bogu. Paùqa
je odbacivaqe greha i sticaqe vrlina. Paùqa je nesumqivo
ube$eqe u otpuwtaqe grehova. Paùqa je poyetak umozreqa, ili
boxe, qegov uslov. Jer, Bog se preko qe javxa umu. Paùqa je ti-
hovaqe uma, ili boxe, qegovo stojaqe (ili uyvrwçeqe od luta-
qa), dato mu po milosti Boùijoj. Paùqa je presecaqe pomisli,
palata seçaqa na Boga i skrivnica trpxeqa svega wto dolazi.

DOBROTOXUBXE Ì 221

Paùqa stoga jeste vinovnik vere, nade i xubavi. Jer, onaj ko ne
veruje ne moùe da podnosi skorbi koje mu dolaze spoxa. Onaj,
pak, ko skorbi ne podnosi rado ne moùe da kaùe: Zastupnik moj
jesi ti, i utoyiwte moje (Ps.90,2). A onaj ko Viwqega nema za svo-
je utoyiwte neçe ni biti duboko iskren u svojoj xubavi prema
Qemu.

Najveçe od svih velikih delaqa postaje nasle$e mnogih,
ili yak i svih kroz uyeqe. Retki su oni koji ga dobijaju od Boga
bez uyeqa, zbog qihovog samoprinudnog truda i vrele vere. Me-
$utim, ono wto retko biva nije zakon. Stoga treba traùiti ne-
varxivog nastavnika kako bi se, po qegovom izobraùequ, nauyi-
lo raspoznavaqe desnih i levih nedostataka i preuveliyavaqa
na delu paùqe, koji dolaze po dejstvu lukavog. Sam postradavwi
i buduçi iskuwavan, on çe nam objasniti wta je neophodno i
verno nam pokazati misleni put kojim çemo potom lagano hodi-
ti. Ukoliko, pak, nema na vidiku sliynog nastavnika, treba ga
iskati ne ùaleçi truda. Ukoliko se pri svom iskaqu ne na$e, ti
sa skruwenim duhom i suzama, prizvavwi Boga i pomilivwi mu
se prixeùno sa smireqem, yini wto çu ti reçi.

Neka ti je na znaqe da ono wto udiwemo jeste opwti vaz-
duh. Mi ga udiwemo zbog srca, koje predstavxa uzrok ùivota i
telesne toplote. Srce, naime, dovodi vazduh udisaqa do sebe kao
sredstvo kojim çe spoxa, preko izdisaqa, preneti deo svoje top-
lote, kako bi u sebi sayuvalo ispravnu zagrejanost. Uzrok, ili
pre - sluga reyenog postupka jesu pluça, koja je stvorio Sazdatex
kao redak sklop, koji kao neki meh unosi i iznosi vazduh bez
tewkoça. I srce sa udisaqem diwe, odbacujuçi toplotu, bespre-
korno vrweçi reyeno dejstvo koje mu je odre$eno radi odrùavaqa
ùivota.

Dakle, sabravwi um svoj u sebe, povedi ga putem disaqa, tj.
putem vazduha koji dolazi do srca, te zajedno sa udahnutim vazdu-
hom prinudi da si$e u srce i ostane u qemu. Priuyi ga, brate, da
ne izlazi brzo iz qega, buduçi da çe u poyetku oseçati teskobu
zbog zatvorenosti unutra i skuyenosti. Me$utim, kad privikne,
on neçe viwe voleti da luta napoxe, s obzirom da unutra neçe
biti bez radosti i vesexa. Yovek koji se vrati kuçi nakon odvo-
jenosti ne zna wta çe od radosti wto se opet video sa ùenom i
decom, te ih grli i ne moùe da se narazgovara sa qima. Sliyno
se i um, sjedinivwi se sa srcem, ispuqava neizrecivom radowçu
i vesexem. I on uvi$a zaista da je Carstvo nebesko unutra u na-
ma. Gledajuçi ga u sebi, on yistom molitvom iwte da prebiva i
ukrepi se u qemu, sve spoxawqe smatrajuçi nedostojnim paùqe
i potpuno neprivlaynim.

Kada na opisani nayin u$ew u srdayno mesto, kao wto sam
ti pokazao, uznesi blagodarnost Bogu. Proslavxajuçi Qegovu

222 HILANDARSKI PREVODI

blagost, ti se drùi reyenog delaqa svagda, te çe te nauyiti ono-
me wto drugim putem ne bi nikada spoznao. Treba da znaw da um
tvoj, utvrdivwi se u srcu, ne treba da ostane çutxiv i prazan,

veç da neprestano tvori molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Bo-

ùiji, pomiluj me, i da nikada ne prestaje. Jer, ona yini da um ne
mawta, te da postane neulovxiv i neprikosnoven za neprijatex-
ske priloge, svakodnevno ga sve viwe uvodeçi u xubav i yeùqu
Boùiju.

Ukoliko, pak, brate, i pored mnogo truda ne moùew da na-
$ew oblast srca, kao wto sam ti rekao, uyini ono wto çu ti re-
çi, te çew uz pomoç Boùiju naçi traùeno. Poznato ti je da se
slovesnost (govor) kod svakog yoveka nalazi u prsima. Jer, dok na-
wa usta çute, mi unutra u prsima govorimo i savetujemo se sa so-
bom, kao wto i molitve tvorimo i psalmopojaqe vrwimo. Dakle,
pomenutoj slovesnosti, izagnavwi iz qe svaku pomisao (wto mo-

ùew ukoliko hoçew), daj sledeçu molitvicu: Gospode Isuse

Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. I podstakni je da jedino qu
svagda izgovara unutra, [izbegavajuçi] svaku drugu pomisao. Ukoli-
ko reyeno delaqe budew neodstupno drùao sa svom paùqom, sa
vremenom çe ti se nesumqivo otkriti srdayni ulaz, o kome sam
ti pisao ranije, wto smo sami iz iskustva poznali.

I tebi çe, uz mnogoùexenu i sladosnu paùqu, doçi i yi-
tav lik vrlina: xubav, radost, mir i ostalo, radi kojih çe potom
svaku tvoju prozbu ispuniti Hristos Isus, Gospod naw, sa kojim
neka je Ocu i Svetome Duhu slava, sila, yast i pokloqeqe sada i
uvek i u vekove vekova. Amin.

DOBROTOXUBXE Ì 223

SVETI GRIGORIJE PALAMA,
SOLUNSKI ARHIEPISKOP

Kratko svedoyanstvo o qemu

Sveti Grigorije se rodio u Carigradu od blagorodnih i znatnih ro-
ditexa. On se rano liwio oca, te ga je vaspitala majka, zajedno sa braçom i
sestrom. Po zavrwetku obrazovaqa, on je izjavio ùexu da prihvati monaw-
ki ùivot. Qegova ùexa se poklopila sa ùexom majke i braçe i sestre, te je
cela porodica stupila u monawtvo. Sveti Grigorije je majku i sestru ubro-
jao u jednu ùensku obitex, a sam se sa braçom uputio na Aton. Qih je smes-
tio u nekom manastiru, a sam se predao na posluwnost divnom i svetom
starcu Nikodimu. On ga je dobro nauyio svim monawkim podvizima i deli-
ma ne samo na reyima, nego i na delu i ne samo radi znaqa nego i radi ùi-
vota. Stoga je on uskoro postao mladi starac, udostojivwi se javxaqa Majke
Boùije, koja ga je prihvatila u svoje zastupniwtvo i zawtitu.

Po prestavxequ qegovog starca, sveti Grigorije je stupio u Lavru. U
qoj je proùiveo nekoliko godina u strahu Boùijem i posluwaqu prema svi-
ma i u xubavi prema svima. Ostavivwi Lavru, on se potom nastanio u pus-
tiqu, gde je prohodio krajqe surov ùivot, goreçi xubavxu prema Bogu, kome
se duwom i telom predao na sluùeqe. Stoga je on pobedio sve napade demo-
na, udostojivwi se boùanstvenih otkriveqa. On je dobio i dar da iscexuje
bolesne duwom i telom, te da yini znameqa i yuda. Proùivevwi dovoxno
godina u pustiqi, on je, po naredbi Boùijoj, primio svewteniyki yin, te
je vrwio tajne Boùije kao an$eo Gospodqi, sve prisutne privodeçi umile-
qu i playu.

Qega su svi powtovali kao svetog muùa, kao bogonosca, proroka i
progonitexa demona. Me$utim, nevoxe, napasti i iskuweqa od xudi, demo-
na i naroyito od jeretika ni qega nisu zaobiwli. On je sve tokom dvadeset
tri godine slatko trpeo, sve okreçuçi u slavu Boùiju. Svojim zloumiwxe-
qim mudrovaqem Varlaam Kalabrijski je u qegovo vreme naroyito smuçivao
Crkvu Boùiju. Me$utim, on je susreo silnog protivnika u svetom Grigoriju,
koji je pobedonosno odbijao qegove napade na istinu. On ga je porazio kao
neprijatexa Boùijeg na saboru koji je car Andronik sazvao. Pozvan na sa-
bor, sveti Grigorije je razotkrio jeretiyka mudrovaqa Varlaama i u lice
mu izloùio qihovu laùxivost, zbog yega je bio osu$en i prognan. Zajedniy-
ki udeo doùiveo je i drugi jeretik, Akindin.

Poglavari su, dakle, bili poraùeni, ali su ostali qihovi brojni
uyenici, koji su nastavili da smuçuju Crkvu i da sablaùqavaju pravoslav-
ne. Bilo je neophodno da se protivdejstvuje. Nalazeçi da je sveti Grigorije
najpodesniji za navedeno delo, sabor je odluyio da ga rukopoloùe za solun-
skog arhiepiskopa. On ga je zaduùio na reyeno delo, wto je on usrdno i us-
pewno ispuqavao za vreme tri cara i tri patrijarha, izobliyavajuçi i
urazumxujuçi zabludele i besedama, i spisima i na mnogim pomesnim sabo-
rima.

Reyeni trud on nije ostavxao do kraja svog ùivota tokom trideset
godina svoj arhipastirstva. Me$utim, reyeno delo nije bilo jedino. Sam
revnujuçi na napredovaqu u duhovnom ùivotu od mladosti, on se neumorno

224 HILANDARSKI PREVODI

starao i o rukovo$equ drugih u prvom hriwçanskom delu, pobu$ujuçi, utvr-
$ujuçi i reyju i spisima (kojih bewe mnogo) ukazujuçi na put i stranputi-
ce. Qegovi podviùniyki spisi su smewteni u Grykom dobrotoxubxu, odakle
ih prenosimo u naw zbornik podviùniykih spisa.

DOBROTOXUBXE Ì 225

SVETI GRIGORIJE PALAMA, SOLUNSKI
ARHIEPISKOP

SVEYASNOJ ME&U MONAHIQAMA, KSENIJI
O STRASTIMA I VRLINAMA I O PLODU UMNOG

DELAQA

1. Zbog mnowtva onih koji su me napadali, ja imadoh name-
ru da se potpuno uzdrùim od svakog pisaqa. Me$utim, powto si
me ti, powtovana mati, neprestano molila i pismima i napo-
miqaqem preko drugih, ja sam se opet latio za delo radi utehe i
nazi$ivaqa onih koji iwtu spaseqe. Tebi samoj nisu neophodni
nikakvi saveti s obzirom da si, blagodaçu Hristovom, sa staray-
kim uzrastom stekla i sedinu mudrosti. Ti si dugogodiwqim de-
laqem izuyila svewtene jevan$elske zapovesti, svoj ùivot dele-
çi na trudove posluwaqa i tihovaqa, kojima si ubelila svoju
duwu i uyinila je sposobnom da primi boùanstvena slova i da
ih zadrùi. Me$utim, duwa koja je zarobxena xubavxu prema du-
hovnom uyequ nikada ne moùe da se qime nasiti. Stoga mudrost
i govori o sebi: Oni koji me jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21).
Gospod i daje da se sliyna boùanstvena ùexa useli u duwu. On
kaùe da se od Marije neçe oduzeti dobri deo koji je izabrala (Lk.
10,42).

2. Tebi su pomenuti spisi moùda neophodni i radi kçeri
velikoga Cara, koje ùive pod tvojim vaspitavaqem, i radi ne-
vesta koje hoçew da obruyiw Besmrtnom %eniku. On je radi nas
istinski primio naw obraz, a ti, podraùavajuçi mu, na sebe
primaw lik poyetnice, koja ima potrebu za uyeqem. Me$utim, ja
nisam sposoban da druge uyim, ponaroyito ne sliynom uyequ.
Ipak, radi posluwaqa i radi zapovesti da se da onome ko traùi,
ja çu sa spremnowçu da ispunim dug xubavi u Hristu onim wto
sada imam.

3. Znaw, powtovana mati, ili boxe neka znaju preko tebe
devojke koje su izabrale da ùive po Bogu, da u duwi postoji smrt,
premda i jeste besmrtna po prirodi. I xubxeni Bogoslov govori:
Ima greh na smrt… a ima greh ne na smrt (1.Jn.5,16-17), podrazume-
vajuçi, naravno smrt duwe. I veliki Pavle govori: %alost ovo-
ga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10), naravno, smrt duwe. I opet: Us-
tani ti koji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos
(Ef.5,14). Iz kakvih mrtvih on priziva da se vaskrsne? Iz mrtvih

226 HILANDARSKI PREVODI

od telesnih ùexa, koje vojuju na duwu (1.Pt.2,11). Stoga je i Gospod
mrtvima nazvao one koji ùive po duhu ovog ispraznog sveta. On,
naime, jednom od svojih uyenika, koji je iskao da ode i pogrebe
svog oca, nije dao dozvolu, veç je naredio da ga sledi, ostavxaju-
çi mrtvima da sahraquju svoje mrtvace. Mrtvima je Gospod na-
zvao one koji jow ùive, ali su mrtvi duwom.

4. Udaxavaqe duwe od tela jeste smrt tela, a odvajaqe Bo-
ga od duwe jeste smrt duwe. Zapravo, prava smrt i jeste smrt du-
we. Na qu je ukazivao Bog kada je u raju, dajuçi zapovest, rekao
Adamu: U koji dan okusiw sa zabraqenog drveta, smrçu çew umreti
(Post.2,17). I qegova duwa je reyenog yasa umrla, iako je qegovo
telo nastavilo da ùivi sve do devet stotina trideset godina.
Dowavwi preko pregreweqa, smrt nije samo duwu uyinila ne-
prikladnom i yoveka dostojna kletve, veç je i telo nayinila
podloùnim bolestima i strastima, na kraju ga predavwi smrti.
Nakon umrtvxivaqa unutrawqeg yoveka kroz neposluwnost, i
zemxani Adam je yuo: Zemxa da je prokleta u delima tvojim. Trqe
i korov çe ti ra$ati i u znoju lica svoga jewçew hleb svoj, dokle se
ne vratiw u zemxu iz koje si uzet; jer si prah i u prah çew se vra-
titi (Post.3,17-19). U buduçem preporodu, sa vaskrseqem praved-
nika vaskrsnuçe i tela bezakonika i grewnika jedino stoga da
bi bili predani drugoj smrti, tj. veynoj muci, crvu koji ne umi-
re, wkrgutu zuba, tami najkrajqoj, mraynoj ogqenoj i neugasivoj
geeni, po reyi proroka koji kaùe: Biçe saùeùeni bezakonici i
grewnici zajedno, i neçe biti nikoga da ugasi (Is.1,31). Radi se, na-

ime, o drugoj smrti, kao wto nas je nauyio sveti Jovan u Otkrive-

qu. Yuj i velikoga Pavla koji govori: Jer, ako ùivite po telu,
pomreçete; ako li Duhom dela telesna umrtvxujete, ùiveçete
(Rim.8,13). On govori o ùivotu i smrti onih koji çe biti u budu-
çem veku, ùivotom nazivajuçi nasla$ivaqe veynim Carstvom, a
smrçu - veynu muku. Prestup Boùije zapovesti postaje uzrok sva-
ke smrti i za duwu i za telo, i ovovekovne i one koju çe sayiqa-
vati beskrajna muka.

5. Pravu smrt i predstavxa razdvajaqe duwe od boùan-
stvene blagodati i sjediqeqe sa grehom. Oni koji imaju um treba
da izbegavaju i da se boje reyene smrti. Za one koji dobro raz-
miwxaju, ona je strawnija od same paklene muke. Qu i mi treba
na sve nayine da izbegavamo. Napustimo sve i ostavimo sve, od-
recimo se svega i u uzajamnim odnosima, i u delima, i u ùexama
wto nas odvlayi od Boga i prouzrokuje reyenu smrt. Onaj ko se
bude qe bojao i yuvao, neçe se bojati pribliùavaqa telesne smr-
ti, imajuçi u sebi istinski ùivot, koji upravo smrçu postaje
neoduzimxiv. I smrt duwe jeste prva smrt, i ùivot duwe jeste
pravi ùivot. %ivot duwe jeste sjediqeqe sa Bogom, kao wto je
i ùivot tela - sjediqeqe sa duwom. Odvojivwi se od Boga kroz

DOBROTOXUBXE Ì 227

prestup zapovesti duwa umire, a sjediqeqem sa Bogom kroz po-

sluwnost zapovesti duwa oùivxava. Stoga Gospod u Jevan$exu
govori: Reyi koje vam ja govorim duh su i ùivot su (Jn.6,63). Ispi-
tavwi na delu reyeno, sveti Petar mu je rekao: Ti imaw reyi ùi-
vota veynoga (Jn.6,68). No, one su ùivotodavne samo za one koji ih
sluwaju, dok onima koji ih ne sluwaju bivaju na smrt. I apostoli
su, buduçi Hristov miomir, za jedne bili miris smrti za smrt, a
za druge miris ùivota za ùivot (2.Kor.2,15-16).

6. Reyeni ùivot nije samo ùivot duwe, veç i tela, s obzi-
rom da ga obesmrçuje kroz vaskrseqe. On ga izbavxa i od smrtnos-
ti i od beskrajne smrti, tj. buduçe adske muke. On i qemu daje
veyni ùivot u Hristu, ùivot bez truda, bolesti i briga, zaista
besmrtni. Posle smrti duwe, tj. posle prestupa i greha, sledila
je smrt tela, a sa qom povratak u zemxu i pretvaraqe u prah.
Posle, pak, telesne smrti, sledi druga smrt duwe, tj. osuda na
geenu. I po vaskrsequ duwe, tj. po qenom povratku Bogu kroz is-
puqavaqe Boùanstvenih zapovesti, sledi vaskrseqe tela, koje
çe se opet sjediniti sa duwom. Po telesnom vaskrsequ veç sledi
istinska besmrtnost i saveynost sa Bogom dostojnih, tj. onih ko-
ji su od telesnih postali duhovni i koji su, sliyno an$elima, po-
stali sposobni da ùive na nebu. Apostol govori: Biçemo… uzne-
seni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çemo svagda s
Gospodom biti (1.Sol.4,17). Sin Boùiji je iz yovekoxubxa postao
Yovek i potom umro telom kroz odvajaqe duwe od qega. Me$utim,
On se od qega nije odvojio i svojim Boùanstvom, usled yega ga je,
vaskrsnuvwi ga, uzeo na nebo u slavi. I oni koji ovde poùive po
Bogu neçe se odvojiti od Qega ni pri odvajaqu od tela, a po vas-
krsequ çe uzeti i telo kod Qega, ulazeçi zajedno sa Qim u ra-
dost neizrecivu, gde kao preteya za nas u$e Isus (Jev. 6,20). I oni
çe se zajedno sa Qim nasla$ivati slavom koja çe se otkriti u
Hristu. Jer, oni neçe biti priyesnici samo Gospodqeg Vaskrse-
qa i Vazneseqa, nego i yitavog Qegovog Boùanstvenog ùivota.
Qemu çe, pak, biti tu$i oni koji su svoj ùivot proveli telesno,
pokazavwi se u vreme svog ishoda bez ikakvog opwteqa sa Bogom.
Svi çe, dakle, vaskrsnuti ali svaki u svome redu, kao wto govori
apostol (1.Kor.15,23). Onaj ko je ovde duhom umrtvio dela telesna
onamo çe ùiveti sa Hristom boùanstvenim i zaista veynim
ùivotom, a onaj ko je ovde telesnim pohotama i strastima umrt-
vio duh, onamo çe, avaj, biti osu$en zajedno sa tvorcem i uzroy-
nikom zla, buduçi predan neizdrùxivom i neprestanom muyequ,
wto i predstavxa drugu, veç neprolaznu smrt.

7. Gde je zapoyela istinska smrt, tj. izazivay i uzrok vre-
menske i veyne smrti i za duwu i za telo? Zar nije u oblasti ùi-
vota? Zbog yega je yovek bio smesta izgnan iz raja Boùijeg yim je
stekao smrtonosni ùivot, koji mu ne odgovara? Sliyno i istin-

228 HILANDARSKI PREVODI

ski ùivot, uzrok istinskog i veynog ùivota i za duwu i za telo
treba da dobije svoj poyetak u oblasti smrti. Onaj, pak, ko ne
revnuje da ga u duwi stekne ovde, neka se ne vara pustom nadom
da çe ga dobiti onamo, ili da çe se nekako udostojiti yovekoxub-
xa Boùijeg u ono vreme. Jer, ono çe biti vreme samo pravednog
nagra$ivaqa (a ne pomilovaqa i wtedrosti), vreme gneva i ot-
krivaqa pravednoga suda Boga (Rim.2,5), vreme pokazivaqa moçne
ruke i visoke miwice (Ps.135,12), koja nepokorne baca na muku u
ad. Tewko onome ko upadne u ruke Boga ùivoga (Jev.10,31). Tewko
onome ko onamo iskusi gnev Gospodqi, i ko ovde strahom Boùi-
jim nije poznao moç gneva Qegovog (Ps.89,11), ne uspevwi da deli-
ma privuye na sebe yovekoxubxe Boùije. Reyeno je, pak, delo sa-
dawqeg vremena. Bog nam je i dao ovaj ùivot da bismo imali
mesto za pokajaqe. Ukoliko qega ne bi bilo, yovek bi odmah po
sagrewequ bio liwen ùivota. I kakva bi od qega bila korist i
kakva potreba? Stoga oyajaqe ne treba da ima mesta me$u xudi-
ma. Lukavi, me$utim, na mnogo nayina pokuwava da xude vrgne u
qega, wtaviwe ne samo one koji nemarno ùive, veç i one koji se
dobro podvizavaju. Vreme ùivota, dakle, jeste vreme pokajaqa.
Sama yiqenica da je grewnik ùiv veç sluùi kao svedoyanstvo
da çe ga Bog milostivo primiti ukoliko poùeli da se obrati.
Jer, u sadawqem ùivotu je samovlawçe [tj. sloboda] uvek u dejstvu.
Pred samovlawçem kao predmet leùi ili put ukazanog ùivota
ili smrti. Ono wto je dostiùno qegovoj voxi jeste da odbaci
ili izabere i jedno i drugo. I gde se u reyenome moùe naçi mes-
to za oyajaqe? Naime, uvek i svi imaju moguçnost da steknu vey-
ni ùivot ukoliko hoçe.

8. Vidiw li koliko je veliko yovekoxubxe Boùije? U po-
yetku On se ne koristi pravednim sudom protiv nawe nepokor-
nosti, veç dugo yeka, dajuçi nam vreme za obraçeqe. Za reyeno
vreme dugotrpxeqa On nam daje vlast da mu postanemo sinovi
(Jn.1,12) ukoliko hoçemo. Wta ja govorim - da mu postanemo sino-
vi? Jow viwe - da se sjedinimo sa Qim i da budemo jedan duh s
Qim (1.Kor.6,17). Ukoliko za vreme dugotrpxeqa mi i po$emo su-
protnim putem i zavolimo smrt viwe od ùivota, On nam ne odu-
zima danu nam vlast ili slobodu da mu se vratimo, veç nas i sam
priziva da se vratimo i obilazi nas, iwtuçi nayina da nas vra-
ti delima ùivota, saglasno priyi o poslenicima vinograda, od
samog jutra do veyeri ùivota (Mt.20,1-16). Ko, pak, zove i unaj-
mxuje? Otac Gospoda naweg Isusa Hrista i Bog svake utehe. Ko
je, opet, vinograd na yije obra$ivaqe On priziva? Sin Boùiji
je rekao: Ja sam istinski yokot (Jn.15,1). Ka Hristu niko i ne mo-

ùe da do$e, kako je sam rekao u Jevan$exu, ako ga ne privuye Otac
(Jn.6,44). A ko su loze? Mi. Yuj wta On potom govori: A vi ste lo-
ze… I Otac moj je vinogradar (Jn.15,5; 1). Otac nas kroz Sina miri

DOBROTOXUBXE Ì 229

sa sobom ne urayunavwi nam grehe (2.Kor.5,19) i priziva nas kao ne-
zaposlene i besposlene (iako je i besposlenost greh s obzirom da
çemo i za praznu rey dati odgovor - Mt.12,36), a ne kao one koji yi-
ne neprikladna dela.

9. Bog nas, kao wto sam rekao, stalno iznova priziva, pre-
vi$ajuçi ranije uyiqene grehe. Na wta nas On zove? Na rad u vi-
nogradu, wto znayi na trud nad lozom, tj. nad sobom. Potom On i
nagradu obeçava i daje (koliko je samo veliko yovekoxubxe Bo-
ùije) stoga wto se trudimo nad samima sobom i za same sebe. On
[kao da] govori: —Do$ite i primite ùivot veyni, koji vam izobil-
no dajem. I za trud ho$eqa ka ùivotu i za samu ùexu da ga dobi-
jete od mene ja çu vam, kao duùnik, dati nagradu”. I ko neçe da
ispovedi blagodat i da uznese blagodarnost Izbavitexu od smr-
ti i Darodavcu ùivota? On jow obeçava da doda i nagradu, wta-
viwe - neizrecivu nagradu. On kaùe: Ja do$oh da ùivot imaju i
da ga imaju u izobixu (Jn.10,10). Wta znayi u izobixu? Ne samo pre-
bivati i ùiveti Qegovom silom, nego biti i Qegova braça i
sunaslednici. Reyeno u izobixu jeste nagrada koja se daje onima
koji pritiyu ka ùivotvornom yokotu i predstavxaju lozu na qe-
mu, tj. koji se trude nad samima sobom i sami sebe obra$uju. Wta
zapravo rade? Odsecaju od sebe sve wto je nepotrebno i nekoris-
no, yak i ono wto spreyava da se donosi rod koji je dostojan ùit-
nice Boùije. Wta, zapravo? Bogatstvo, utehe, sujetnu slavu, sve
tekuçe i prolazno, svaku duwevnu i telesnu, sramnu i wtetnu
strast, svako sluwaqe i gledaqe i svaku rey koja moùe duwi da
napravi wtetu. Jer, onaj ko sve reyeno ne odseye i ko svoje srce
sa najveçim staraqem ne oyisti od sliynih izraslina, u stvari
nikada neçe doneti plod za veyni ùivot.

10. I oni koji ùive u supruùanstvu mogu da dostignu reye-
nu yistotu, premda veoma tewko. Stoga oni koji su od mladosti
dobili blagovoxeqe Boùije prepodobno beùe od braka, owtrim
okom uma gledajuçi na onaj ùivot i postavwi xubitexi tamow-
qih dobara. Jer, Gospod je rekao: Jer, o vaskrsequ niti se ùene ni-
ti se udaju, nego su kao an$eli na nebu (Mt.22,30). Onaj ko, dakle, ùe-
li da bude an$eo Boùiji, po pravdi jow ovde, podobno sinovima
onoga vaskrseqa, stoji iznad telesnog opwteqa. Povod ka grehu
je u poyetku potekao od ùene. Stoga onome ko ùeli da nikada ni-
kakav sluyaj za sablazan ne da neprijatexu, sebe udaxava od bra-
ka. Telo je samo po sebi tewko savladivo i tewko pokretxivo na
vrlinu. Mi ga, pak, nosimo na sebi kao neprijatexa koji je sras-
tao sa nama. Hoçemo li ga mi moçi pokoriti ukoliko smo vezani
mnogim i raznim delima (ùena, deca, posluga), uveliyavwi tew-
koçe na trudu oko vrlina. I kakvu çe slobodu (dobivwi zapovest
da za qu revnuje) imati ona koja se prirodnim svezama vezala za
muùa, decu i sve istokrvne? Kako çe bezbriùno sedeti uz Gospo-

230 HILANDARSKI PREVODI

da ona koja je uzela na sebe brigu za mnoga lica? Kako çe izbeçi
smuçeqa i uznemireqa ona koja je okruùena velikom skupinom?

11. Dakle, istinska devstvenica, koja ùeli da se upodobi
Svetoj Djevi i Sinu od Djeve, tj. %eniku duwa koje prepodobno
ùive u devstvenosti, ne samo da izbegava telesno supruùanstvo,
veç i svako svetsko saùivxeqe, odrekavwi se svih srodnika.
Ona sa smelowçu moùe da govori Hristu sa Petrom: Eto mi smo
ostavili sve i za tobom powli (Mt.19,27). Zemaxska nevesta ostav-

xa oca i majku radi telesnog ùenika, sa kojim se vezuje po Pis-

mu. Zar je yudno wto i devstvenica yini newto sliyno, ostavxa-
juçi ih radi nadsvetske brayne odaje i [nebeskog] %enika? I zar je
umesno da oni yije je ùivxeqe na nebesima (Fil.3,20) imaju srod-
nike na zemxi? Ne buduçi dete ploti, veç duha, kako çe ona ima-
ti telesnog oca, ili majku ili krvne srodnike? Otu$ivwi se od
sopstvenog tela i otu$ujuçi se, po moguçnosti, kao ona koja je
veç ostavila plotski ùivot, kako çe imati odnos sa tu$im teli-
ma? Ukoliko, po poslovici, sliyno voli sebi sliyno i prixub-
xuje se uz sve ono wto mu liyi, i djeva çe postati sliyna sa oni-
ma sa kojima se druùi i ponovo pasti u ropstvo bolesne xubavi
prema svetu. Prijatexstvo prema svetu jeste neprijatexstvo
prema Bogu (Jak.4,4). I nevestovoditex duhovne brayne odaje, Pav-
le govori newto sliyno (Rim.8,6). Ona bi se podvrgla opasnosti
ne samo da raskine brayni savez sa nebeskim %enikom, nego i da
mu postane neprijatex.

12. No neka te ne yudi i neka ti ne smeta wto Pismo ne
prebacuje onima koji se u braku brinu o svetskome, a ne o Gospod-
qem (1.Kor.7,32-34). Onima, pak, koji su Bogu obeçali devstvenost
ono zabraquje da se yak i dotiyu bilo yega svetovnoga, uopwte
im ne dopuwtajuçi da provode ùivot u udobnostima. Istina,
apostol Pavle se obraça i onima koji su u braku: Ostalo je malo
vremena: od sada i oni koji imaju ùene neka budu kao da ih nemaju…
i oni koji ovaj svet upotrebxavaju kao da ga ne upotrebxavaju
(1.Kor.7,29; 31). Reyeno je, pak, yini mi se, mnogo teùe od devstve-
nosti. Iskustvo tako$e pokazuje da je post lakwi od uzdrùavaqa
u jelu i piçu. Pravedno bi bilo reçi da se nawe slovo ne obraça
onima ko se ne hvataju dela spaseqa. Onaj, pak, ko se stara za svo-
je spaseqe zna da je devstveni ùivot mnogo ostvarxiviji i maqe
naporan od braynog ùivota.

13. Ostavimo, me$utim, [priyu]. Ti devstvenice, nevesto
Hristova, lozo Yokota ùivota, drùi na umu ono wto je reyeno.
Gospod govori: Ja sam istinski yokot, i Otac moj je vinogradar…
Svaku lozu koja rod ra$a On yisti da viwe roda rodi (Jn.15,1; 2). Re-
yeno staraqe o tebi smatraj ukazaqem na plod tvoje devstvenos-
ti i na xubav %enika prema tebi. I reyenome se raduj mnogo i
postaraj se da mu uzvratiw potpunom predanowçu. Reçi çu i

DOBROTOXUBXE Ì 231

newto drugo. Ukoliko se pomewa sa bakrom, zlato se naziva laù-
nim, a ukoliko se bakar obloùi zlatom ili se pozlati - postaje
svetliji i bxewtaviji. Ukoliko oni koji nisu devstvenici ùele
tvoj [nayin ùivota] svakako su dostojni pohvale. Me$utim, ukoliko
ti ùeliw qihov, upadaw u bewyawçe stoga wto te tvoja ùexu
vraça u svet bilo stupaqem u odnos sa onima koji ùive u svetu i
ùivotom sa qima (iako si umrla za svet), bilo nastojaqem da se
nasladiw onim yime se nasla$uju oni i qihovi srodnici, onim
wto predstavxa svetsko zadovoxstvo, tj. bogatstvom, znatnowçu,
slavom, utehom. I najzad bi ti mogla i da otpadnew od voxe %e-

nika svoga. Jer, sve sliyno On prekoreva u Jevan$exu, govoreçi:
—Tewko vama, bogatima. Tewko vama koji se smejete. Tewko vama,
sitima. Tewko vama kada o vama svi xudi dobro govore”. Zbog ye-
ga ih prekoreva? Stoga wto su umrli duwom. A nevesta ùivota
kakvo srodstvo moùe imati sa mrtvima? Kakav dodir moùe ona
imati sa onima koji hode suprotnim putem? Put kojim oni idu
jeste prostran i wirok. I ukoliko se ne uzdrùe, poprimivwi i
newto od tvoga, sasvim çe upasti u pogibao. A ti uskim vratima
i tesnim putem ulaziw u ùivot (Mt.7,13). Uskim vratima, pak, i
tesnim putem ne moùe da hodi onaj ko se nadima slavom, pre-
puwtajuçi se zadovoxstvima i obremequjuçi se bogatstvom i
imaqima. Me$utim, sluwajuçi da je reyeni put ùivota wirok
nemoj misliti da je i bez ùalosti, s obzirom da je pun mnogih i
tewkih skorbi. Wirokim i prostranim ga nazivaju stoga wto je
mnogo onih koji idu qime i wto je svako od qih obloùen mnow-
tvom prolaznih stvari. Tvoj je devstvenice, pak, put veoma te-
san. Ni dvoje ne mogu zajedno da idu.

14. Zbog yega su mnoge od onih koje najpre behu zauzete sve-
tom i izgubivwi muùeve i ostavwi same, napustile svet iz rev-
nosti za nadsvetski nayin ùivota i powle tvojim putem kako bi
se udostojile istih venaca? Apostol Pavle zapoveda da sliyne
powtujemo buduçi da su prixeùne na molitvi i moxeqima sa
nadom na Boga (1.Tim.3,5). Yak i ono wto je neprijatno na reyenom
putu pruùa svojevrsnu utehu s obzirom da pomaùe sticaqe Car-
stva nebeskog i postaje uzroynik spaseqa. Na suprotnom putu je
i prijatno i neprijatno podjednako smrtonosno. Jer, kaùe se:
%alost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne ka-
je; a ùalost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Stoga Gospod
ublaùava ono wto je suprotno svetskim dobrima, govoreçi: Bla-
ùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).
Zbog yega je On rekavwi - blaùeni siromawni, dodao i - duhom?
Da bi pokazao da je ublaùavaqa dostojno zapravo smireqe duwe.
I telesno siromawtvo je blaùeno i vodi u Carstvo nebesko,
premda treba da ga prati i duwevno smireqe, da je sa qim tesno
sjediqeno i da predstavxa qegovo nayelo. Ublaùivwi, dakle,

232 HILANDARSKI PREVODI

siromawne duhom, Gospod je divno pokazao gde je koren i uzrok
vidxivog siromawtva svetih, tj. u qihovom duhu. Primivwi u
svoje nedro blagodat jevan$elske propovedi, duh iz sebe ispuwta
izvor siromawtva koji napaja svu zemxu (Post.2,6), tj. spoxawqeg
yoveka, yineçi ga rajem vrlina. I reyeno siromawtvo je dostojno
Boùijeg ublaùavaqa. Jer, neko moùe proizvoxno da bude oskudo-
xubiv i niwt radi slave xudske. On, me$utim, nije siromawan
duhom, veç licemer. Licemerje se ra$a od samomneqa, koje je su-
protno siromawtvu duhom. Onaj ko ima skruwen i smiren duh
svakako mora da se raduje vidxivom siromawtvu i smirequ, s ob-
zirom da se smatra nedostojnim slave, udobnosti, utehe i sliy-
nog. Onoga ko sebe smatra nedostojnim svega reyenoga Bog ubla-
ùava kao siromawnog. I on je zaista siromawan, ne zasluùujuçi
svoje ime samo jednom polovinom. Svi sliyni sluwaju i slede
Gospoda Isusa, Sina Boùijeg. Oni ga i podraùavaju, buduçi da je
rekao: Nauyite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi
çete pokoj duwama svojim (Mt.11,29). I qihovo je Carstvo nebesko,
buduçi da su sunaslednici Hristovi.

15. Duwa je trodelna i sagledava se u tri sile: slovesnoj,
sryanoj i ùelatexnoj. Svim silama ona je bolesna. I Hristos,
qen Lekar, leyeqe poyiqe od posledqe, tj. od ùelatexne sile.
Hrana gnevu (stvari sryane sile) jeste ùexa (stvar ùelatexne
sile). Oboje, pak, pri r$avom usmerequ, hrane gordost uma (stvar
slovesne sile). Stoga nikada neçew videti zdravu sryanu silu
duwe pre leyeqa ùelatexne, ni zdravu mislenu silu pre leyeqa
obe druge.

16. Ukoliko ispitaw, naçi çew da je prvi zli porod ùexe
pohlepa. %exe koje xudima pomaùu da sayuvaju i odrùe ùivot
nisu poroyne. One su od mladih noktiju srasle sa nama. Srebro-
xubxe, pak, newto kasnije prirasta uza sve wto postoji. Ono,
dakle, svoje nayelo nema u prirodi, nego u proizvoxequ. Sveti
Pavle ga je sa pravom nazvao korenom svih zala (1.Tim.6,10). Na-
vewçemo neka od zala koja pora$a: tvrdiyluk, sitniyavost, oti-
maqe, kra$u i svaki vid lakomstva, koje je apostol nazvao drugim
idolosluùeqem (Kol.3,5). Onom, pak, zlu koje samo ne pora$a, ono
daje hranu i podrwku. Sve, naime, ono wto se ra$a od stvaroxub-
xa jesu strasti duwe koja nema revnosti za vrline. Strasti koje
zavise od proizvoxeqa lakwe se leye, negoli strasti koje imaju
nayelo u prirodi. Strasti koje pora$a srebroxubxe tewko savla-
divim yini neverovaqe u Boùiji promisao. Onaj ko ne veruje u
promisao nadom se opire na svoje bogatstvo. On yuje reyi Gospod-
qe: Lakwe je kamili proçi kroz iglene uwi negoli bogatome uçi u
Carstvo Boùije (Mt.19,24), ali Carstvu ne daje veliki znayaj
(premda je nebesko i veyno), veç ùeli zemaxsko i prolazno bo-
gatstvo. Ono, pak, yini veliku wtetu i kad se ne poseduje onome

DOBROTOXUBXE Ì 233

ko ga ùeli, veç stoga wto ga ùeli. Jer, Pavle govori: A koji hoçe
da se bogate, upadaju u iskuweqe i zamku $avolsku (1.Tim.6,9). I ka-
da je prisutno, kada se ima u rukama i kod kuçe, ono pokazuje svo-
ju niwtavnost okolnowçu da ga nerazumni, koje iskustvo ne opa-
meçuje, ipak jow uvek ùele. Jer, nesretna strast ne dolazi od si-
romawtva, nego pre siromawtvo (oseçaj bede) dolazi od qe. Ona
dolazi od bezumxa. Stoga je veoma pravedno po qemu i opwti
Vladika svih, Hristos imenovao onoga koji je razruwio ùitnice
svoje i sagradio veçe (Lk.12,18). Jer, kako da nije bezuman onaj ko
radi stvari koje ne mogu da prinesu nikakvu suwtinsku korist
(buduçi da niko ne ùivi od suviwka svoga - Lk.12,15), ostavxa ono
wto je najkorisnije.

17. Monah koji ima strast ne moùe da bude posluwan. Uko-
liko joj uporno bude udovoxavao, on çe biti u velikoj opasnosti

da telom neizleyivo postrada. Giezije i Juda (iz Starog i Novog

Zaveta) jesu ubedxivi primeri. Kod jednog se pojavila guba kao
ukazaqe na neizleyivost duwe, a drugome je, obesivwi se na krv-
noj qivi, po sredini pukla i prosula se sva utroba (Dap.1,18).

18. Odricaqe od svega prethodi posluwnosti. Bez prvoga
ni drugo ne moùe da sledi. Ono je osnovno nayelo monawkog ùi-
vota. I kako bi onaj ko se najpre nije odrekao svakog sticaqa mo-
gao da preduzme bilo kakav podvig reyenog ùivota? Neko çe re-
çi: —Wta ne vaxa ukoliko je nesposoban za posluwnost? On moùe
da tihuje, ùiveçi sam i predajuçi se molitvi”. Neka on yuje wta
je Gospod rekao: Jer, gde je blago vawe, onde çe biti i srce vawe (Mt.
6,21). Kako çe se misleno pruùiti pred Onim koji sedi sa desne
strane Veliyanstva na visinama (Jev.1,3) onaj ko gomila skrivni-
ce na zemxi? Kako çe naslediti Carstvo nebesko onaj kome
strast pohlepe ne dozvoxava yak ni u umu da ga yisto drùi? Sto-
ga je i reyeno: Blaùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo
nebesko (Mt.5,3).

Vidiw li koliko je strasti Gospod odsekao jednim bla-
ùenstvom? Me$utim, pohlepa je samo prvi porod zle pohote. Ona
ima i drugi porod, koji jow viwe treba izbegavati, pa i treçi,
ne maqe zao.

19. Wta je drugo? Slavoxubxe. Jer, rastuçi uzrastom, jow
pre telesne xubavi i jow dok smo mladiçi, nas susreçe strast
slavoxubxa, kao neki qen zli zayetak. Ja imam u vidu oblik sla-
voxubxa koji se sastoji u ukrawavaqu tela i razmetaqu odeçom,
wto oci nazivaju svetskom tawtinom. Druga vrsta tawtine su-
sreçe se kod onih koji se odlikuju vrlinom i za sobom vuye samo-
mneqe i licemerje, kojima neprijatex pokuwava da potkrade i
raseje nawe duhovno bogatstvo.

20. Sve reyene strasti nalaze potpuno izleyeqe u oseçaqu
i xubavi prema gorqoj poyasti (uz sve smatraqe sebe nedostoj-

234 HILANDARSKI PREVODI

nim qe), u podnowequ poniùavaqa od xudi (uz smatraqe sebe
dostojnim qega), i u pretpostavxaqu slave Boùije slavi xud-
skoj, po reyi proroka: Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu tvome
daj slavu (Ps.113,9). Wtaviwe, yak i ako uyini newto pohvalno,
[yovek] treba Bogu da ga pripisuje i Qemu da blagodarno uznosi
slavu, a ne da je sebi prisvaja. On çe se radovati wto je na dar
dobio vrlinu, uopwte se ne prevaznoseçi qome, s obzirom da
niwta svoje nema. Wtaviwe, on çe se smiravati, imajuçi dano-
noçno svoje mislene oyi obraçene Bogu, psalamski govoreçi, kao
oyi sluwkiqe u ruke gospo$e svoje (Ps.122,2), pazeçi da se, odvajaju-
çi se u dobru od Onoga ko ga daje i yuva, ne bi survao u propast
zla, kako obiyno postradaju sluge samomneqa i tawtine.

21. Izleyequ reyenih pomaùe udaxavaqe od opwteqa sa
drugima, usamxeniyki ùivot i sedeqe u keliji sa svewçu o ne-
moçi svog proizvoxeqa i smatraqem sebe nemoçnim za ùivot u
zajednici sa drugima. Reyeno zapravo jeste siromawtvo duhom,
koje Gospod ublaùava.

22. Ukoliko prizove u um sramotu koja obiyno prati strast
tawtine, yovek çe se po svojim silama potruditi da je izbegne.
Onaj, naime, ko od xudi traùi slavu, obiyno zbog dela radi qe
susreçe bewyawçe. Onaj ko se stara o lepoti, ko visoko misli o
sebi zbog znatnosti predaka, zbog sjaja odeçe i sliynih stvari, u
sebi pokazuje detiqu nezrelost uma. Jer, sve reyeno je prah. A
ima li wta niwtavnije od praha? Otuda ona kojoj ruho ne sluùi
samo za pokrivaqe i grejaqe tela, nego i za pokazivaqe i gizda-
qe ukrawavaqem i bojama, ne samo da pred prisutnima otkriva
besplodnost duwe, nego i bludnu bestidnost. Sliyni neka yuju
Onoga ko govori: Eto, koji meke haxine nose po carskim su dvoro-
vima (Mt.11,8). Me$utim, nawe ùivxeqe je na nebesima (Fil.3,20),
govori sveti Pavle. Nemojmo dozvoliti da zbog mekote haxina
budemo zbayeni sa neba u watore kneza ovoga veka.

23. Sliyno stradaju i oni koji dobra dela yine radi slave
xudske. Jer, iako su dobili udeo u nebeskom ùivotu, oni su, avaj,
svoju slavu nastanili u prah (Ps.7,6), navukavwi na sebe Davidovu
kletvu. Qihova molitva ne ushodi na nebo i sva xubav pada do-
le, ne buduçi obloùena krilima boùanstvene xubavi, koja nawa
zemaxska dela uzvodi gore. Oni, dakle, preduzimaju napor, ali
ne stiyu nagradu. Me$utim, zawto ja uopwte govorim o neplod-
nosti qihovih napora? Oni donose plod koji, me$utim, sayiqa-
vaju - posramxeqe, nepostojanost pomisli, porobxenost i smete-

nost misli. Psalam govori: Jer, Bog razasu kosti yovekougodnika;
postidewe se, jer ih Bog satre (Ps.52,6).

24. Reyena strast je najtananija od svih. Stoga podviùnik
ne samo da treba da se yuva spajaqa [tj. razgovora] ili da beùi od
slagaqa sa qom, nego i sam prilog [tj. pristupaqe] da veç smatra

DOBROTOXUBXE Ì 235

slagaqem i da se yuva od qega. Postupajuçi yak i na reyeni na-
yin, on çe jedva uspeti da predupredi brzinu pada. Ukoliko bude
postupao na reyeni nayin, prilog mu yak moùe biti povod za
skruwenost. U suprotnom, on çe pripremiti mesto za gordost.
Onaj, pak, ko qu primi postaje tewko urazumxiv, tj. nepoprav-
xiv. Jer, ona je $avolski pad. Me$utim, i jow ranije, strast yove-
kouga$aqa yini veliku wtetu onima koji je steknu s obzirom da
i u odnosu na veru trpe brodolom, po reyi Gospoda koji kaùe: Ka-
ko vi moùete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a sla-
vu koja je od jedinoga Boga ne traùite (Jn.5,44). Wta imaw u slavi
xudskoj, o yoveye, ili boxe reçi, u praznoj reyi slave, koja u
stvari nema ono wto imenuje, nego ga i uskraçuje. Pored drugih
wteta, ona pora$a i zavist, koja je jednaka ubistvu, buduçi da be-
we uzrok prvog ubistva, a potom i bogoubistva.

25. Da li je ona u bilo yemu korisna prirodi? Da li je po-
drùava i hrani ili je leyi kad se povredi? Niko, naravno, new-
to sliyno ne moùe reçi za qu. Naprotiv, onaj ko hoçe detaxno
sve da ispita o qoj, svakako çe naçi da veçim delom predstavxa
savetnicu za sramna dela. Propovednici neznaboùaykog uyeqa
tvrde da bez qe niwta dobro u ùivotu nije nastalo. Me$utim,
mi koji nosimo ime Onoga ko je yovekoxubivo sobom pomazao na-
wu prirodu, imamo drugo uyeqe. On sam gleda nawa dela. Gleda-
juçi na Qega, Qime i za Qega yineçi sve najboxe, mi sve u Qe-
govu slavu usmeravamo, uopwte nemajuçi u vidu uga$aqe xudima.
Mi sledimo svetoga Pavla, vrhovnog tajnika naweg Zakonodavca,
koji kaùe: Jer, kad bih jow xudima uga$ao, ne bih bio sluga Hristov
(Gal.1,10).

26. Treçi porod duwe koja je bolesna pohotom jeste stoma-
kouga$aqe, od koga dolazi svaka telesna neyistota. Zbog yega ga
nazivamo treçim i posledqim, buduçi da je smewteno u nawu
prirodu od samog ra$aqa, jednako kao i prirodni pokreti koji se
odnose na ra$aqe dece. Zbog yega mi na posledqe mesto stavxamo
telesnu pohotu? Stoga wto ona pripada nawoj prirodi. Ono wto
je prirodno ujedno je i nevino, buduçi stvoreno blagim Bogom na
koriwçeqe za dobro. Prirodni pokreti ne ukazuju na bolest du-
we. Bolesna je duwa onih koji ih zloupotrebxavaju. Grewna
strast, poyetak telesnih strasti, bolest duwe i slastoxubxe po-
stoje kad mi staraqe za telo pretvaramo u pohotu (Rim.13,14).
Oni dolaze spoxa, ali ih duwa usvaja i postaju deo qe. Stoga
Gospod govori da iz srca izlaze zle, pomisli koje ga skrnave (Mt.

15,19-20). I pre Jevan$exa zakon govori: Pazi na sebe da skrivena
rey u tvom srcu ne bi postala bezakoqe (Pon.15,9). Zle pomisli su
iz duwe. Me$utim, one u duwu ulaze odozdo, kroz yula. One se za-
drùavaju u predstavama o yulnim stvarima, koje se dovode u po-
kret opet yulima, naroyito oyima, koje izdaleka mogu da privuku

236 HILANDARSKI PREVODI

ono wto sluùi oskrnavxequ. Oyigledno osvedoyeqe za reyeno
jeste nawa pramajka Eva. Ona je najpre videla da je [plod] dobar za
gledaqe i krasan za poznaqe (Post.3,6), a potom se sloùila sa po-
miwxu srca, kosnula i okusila zabraqeno drvo. Stoga smo dobro
rekli da pobedi sramnih strasti prethodi prelewçenost lepo-
tom stvari i lica preko oyiju. Otuda i otayka zapovest da ne
gledamo na lepotu tu$ih tela, niti da se svojom nasla$ujemo.

27. Telesne strasti se zayiqu i stupaju u pokret od stras-
nih pomisli. Stoga i leyeqe treba od qih da zapoyne. Onaj ko
ùeli da ugasi poùar, ali plamen preseca pri vrhu, u stvari ne-
çe uspeti u delu gaweqa. Ukoliko, pak, ukloni vewtastvo koje
gori, poùar çe se odmah smaqiti i utihnuti. Sliyno je i sa
bludnom strawçu. Ukoliko se izvor pomisli ne isuwi iznutra
molitvom i smireqem, veç se [yovek] samo postom i umrtvxeqem
tela naoruùa protiv qih, u stvari çe se neuspewno truditi.
Naprotiv, ukoliko se izvor osveti smireqem i molitvom, kao
wto smo rekli, osveçeqe çe se preneti i na spoxawqe telo.
Sliyno nas savetuje, meni se yini, i apostolska rey, koja nam za-
poveda: Opawite bedra svoja istinom (Ef.6,14). I jedan od otaca
mudro ukazuje da çe se podbedrene i podstomayne strasti utiwa-
ti ukoliko umozritexna sila ukroti pohotnu.

28. Neophodno je i umrtvxivaqe tela, i srazmerno uzdrùa-
vaqe u jelu i piçu. Inaye çe telo postati neobuzdano i poyeti
da pritiska pomisli. Telesne strasti se najuspewnije leye
umrtvxivaqem tela, koje prati molitva i smireqe srca, tj. si-
romawtvo duha, koje je ublaùio Gospod. Ukoliko, pak, neko hoçe
da se obogati osveçeqem, bez koga niko neçe videti Gospoda (Jev.
12,14), neka prebiva u svojoj keliji, umrtvxujuçi telo i sa smire-
qem istrajavajuçi u molitvi. Jer, za onoga ko dobro prebiva u
usamxenosti, kelija postaje pristaniwte zdravoumxa [tj. yisto-
te]. Sve spoxawqe, naime, naroyito ono wto se dewava na trgo-
vima i prazniynim wetqama, biva ispuqeno bludnim sastojci-
ma, koji kroz sluh i vid proniyu u duwu monaha koji im se pri-
bliùava, pogruùavajuçi ga u sramne pomisli i pokrete. Ovaj
grewni svet se moùe nazvati i goruçim ogqem, koji one koji su u
qemu yini svojim zapaxivim vewtastvom, svaku vrlinu u qima
obraçajuçi u pepeo. Ogaq koji ne opaxuje jednom se obreo u pus-
tiqi (u kupini). Ti, pak, umesto u pustiqi, sedi u keliji, po si-
lama se skrivajuçi dok ne pro$e vrelina strasti. Kada ona pro$e
boravak na otvorenom vazduhu neçe wtetiti. I veç çew i ti bi-
ti siromawna duhom, stekavwi gospodstvo nad strastima i budu-
çi sjajno ublaùena od Onoga koji je rekao: Blaùeni siromawni
duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).

29. I neçe li pravedno biti ublaùeni oni koji se uopwte
ne nadaju na bogatstvo, veç na Qega jedinoga, ùiveçi u smirequ

DOBROTOXUBXE Ì 237

pred Qegovim licem? Osiromawimo i mi duhom, smiravajuçi se,
umrtvxujuçi plot i zavolevwi oskudoxubxe, kako bi i nawe bi-
lo Carstvo Boùije i kako bismo se udostojili dobre nade.

30. Smewtajuçi (izreke o blaùenstvima) na poyetak Je-

van$exa, kao neki qegov saùetak, Gospod veç prvom izrekom (o
siromawtvu duhom) obuhvata mnoge vrline, odsecajuçi mnoga
r$ava raspoloùeqa i izbacujuçi ih iz blaùenstva. U qoj posto-
ji jow newto. Wta, zapravo? Ukazaqe na razna iskuweqa koja
smiravaju. Qih treba radosno da nosi onaj ko hoçe da donese
plod Odgajivayu duwa nawih. Rastiqe zimi treba da promrzne
kako bi donelo plod. I skorbi iskuweqa su neophodne radi nawe
duhovne plodnosti. Onaj ko hrabro ne podnese tewko breme isku-
weqa koja ga susreçu neçe doneti ploda koji je dostojan nebeskih
ùitnica i skrivnica. Svaki revnitex savrwenstva prolazi
kroz preuzimaqe proizvoxnih i nevoxnih trudova i liwavaqa
da bi do qega dowao. Neka od qih dolaze spoxa, a neka nastaju u
kuçi. Me$utim, proizvoxni su maqe blagotvorni nego oni koji
dolaze spoxa, mimo nawe voxe. Xubav prema Bogu se najboxe is-
pituje skorbima neproizvoxnih iskuweqa. Proizvoxna liwava-
qa pripremaju duwu za podnoweqe neproizvoxnih. Jer, onaj ko
je pri prvima navikao da ni u wta rayuna ne ùivotne prijat-
nosti i slavu, veç çe lako podnositi i druga. Siromawni duhom
po samom duhu siromawtva ne samo da se ne smuçuje skorbima ko-
je nailaze, veç se smatra dostojnim i veçih, s obzirom da ima po-
trebu za najjayim lekarstvima pokajaqa. On ùivi danonoçno
oyekujuçi svaku nevoxu, te svako iskuweqe prima kao newto
wto mu pripada. On se raduje kada ona nailaze, smatrajuçi ih
oyiwçeqem duwe. U qima se on predaje najskruwenijoj i najdej-
stvenijoj molitvi, usled yega su zapravo izvor i zawtita qego-
vog dobrog duwevnog nastrojeqa. Stoga on nema zlopamçeqe pre-
ma onima koji su ga uveli u iskuweqe, veç im ukazuje blagodar-
nost i moli se za qih kao za dobrotvore. Stoga i sam ne samo da
dobija oprowtaj uyiqenih grehova, po obeçaqu Spasitexa, veç
se udostojava i blagoslova Boùijeg i Carstva nebeskog, buduçi
ublaùavan Gospodom radi qegove dugotrpexivosti u duhu smi-
reqa.

31. Pored onih koji su stekli neotu$ivo bogatstvo siro-
mawtva u duhu, Jedini Blaùeni kao priyesnike svog blaùenstva
objavxuje i one koji playu, govoreçi: Blaùeni koji playu, jer çe se
utewiti (Mt.5,4). Zbog yega je Hristos Gospod tesno povezao play
sa siromawtvom? Stoga wto se on nikada ne razdvaja od qega.
Me$utim, apostol govori da ùalost pri svetskom siromawtvu
donosi smrt duwi, a ùalost pri siromawtvu po Bogu donosi po-
kajaqe za spaseqe, za koje se ne kaje (2.Kor.7,10). Wtaviwe, za nepro-
izvoxnim siromawtvom sledi neproizvoxni play, a za voxnom -

238 HILANDARSKI PREVODI

voxni. Dakle, play koji se ublaùava vezuje se sa siromawtvom po
Bogu. Podrazumeva se da on biva radi qega, od qega kao od uzroka
u svemu zaviseçi. Jedino u vezi sa qim on je duhovan i voxan.
Me$utim, pogledajmo kako blaùeno siromawtvo ra$a blaùeni
play.

32. Mi smo newto ranije ukazali na yetiri vida duhovnog
siromawtva - u razmiwxaqu, u drùaqu tela, u ùivotnom staqu
i u iskuweqima u snu. Sluwajuçi, me$utim, qihovo odvojeno iz-
lagaqe neka niko ne pomisli da su oni i u stvarnosti odvojeni.
Jer, oni se obiyno svi zajedno projavxuju. Svi su oni deo jednog
blaùenstva, koje ujedno pokazuje da im je koren i istoynik u na-

wem duhu. Primajuçi u svoju unutrawqost blagodat Jevan$exa,
on iz sebe, kao wto je reyeno, puwta izvor siromawtva koji na-
paja yitavu nawu zemxu, tj. naweg spoxawqeg yoveka, yineçi ga
rajem vrlina.

33. Od svakog od yetiri vida siromawtva ra$a se poseban
play, sa odgovarajuçom utehom. Od siromawtva u drùaqu tela sa
smireqem (koje sayiqava glad, ùe$, bdeqe i uopwte svako liwa-
vaqe i umrtvxivaqe tela, te strogo yuvaqe yula) ra$a se se ne
samo play (ùalost, tugovaqe), nego i suze. Od uhraqenosti i sve-
strane zadovoxenosti tela ra$a se neosetxivost, ogrubelost i
ùestokost srca. Od uzdrùaqa i oskudne hrane, pak, ra$a se skru-
wenost srca i umileqe, kojima se uniwtava svaka goryina od te-
lesnih liwavaqa i stiye tiha sladost u ùivotu sa qima. Bez
skruwenosti srca je nemoguçe, kaùu, da se izbavimo od grehov-
nih oseçaqa. Srce, pak, do skruwenosti dovodi trojako uzdrùa-
qe: u snu, u hrani i u telesnom odmoru. Kroz srdaynu skruwenost
se oslobodivwi sliynih oseçaqa i qihove goryine, duwa popri-
ma duhovnu utehu. Zbog qe Gospod i naziva blaùenima one koji
playu. Sveti Jovan, koji nam je izloùio duhovnu lestvicu, govo-
ri: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce. Skruweno srce ispuwta suze.
Onaj ko ispita reyeno zasmejaçe se, blaùenim smehom (Lk.6,21) se
utewivwi, kao wto je obeçao Gospod” (Lestvica, Slovo 6). Od bogo-
ugodnog telesnog siromawtva se, dakle, ra$a play, koji blaùeno
tewi one koji su ga stekli. Kako, pak, on nastaje od samouniùa-
vajuçeg razmiwxaqa i boùanstvenog smireqa u dubini duwe?

34. Sa smireqem duwe svagda saprebiva samouniùeqe.
Ono se u poyetku dovodi do silnog napregnuça strahom od veynih
muka, stavxajuçi pred oyi strawno saprebivaqe u jednom muyi-
liwtu sa neprijatexima. Qemu se dodaje i strah od pomisli da
su muke neizrecive i da nema reyi kojima bi se iskazale. Uùas
dodaje i [misao o qihovoj] beskonaynosti. Vrelina, hladnoça, tama,
ogaq, uze, strawiliwta, ujedaqe neuspavxivih crva - sve se sa-
bira u jednu kaznu. Ipak, svime reyenim se jow uvek ne stiye
predstava o yitavom tadawqem uùasu, sudeçi po reyenome o su-

DOBROTOXUBXE Ì 239

protnom staqu: I wto u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9). I kako çe
samo biti beskoristan i neutewan play koji nema kraja! Ovde se
kod onih koji grewe Bogu od poznaqa vlastitih sagreweqa po-
kreçe play koji je smekwan nadom na pomilovaqe. Onamo, pak,
kod izobliyenih i osu$enih, pri oduzimaqu svake dobre nade i
pri oyajaqu zbog nemoguçnosti spaseqa, nevoxno prekorevaqe i
ugrizi savesti zapravo playem bezmerno uveliyavaju predstojeçu
muku. I sada play, i uvek play. I svest o neprestanosti qegovoj
ra$a novi play. I tama çe na tamu nailaziti, i plamen na pla-
men, bez ikakve prohlade. I sve obuhvata beskonayan bezdan oya-
jaqa.

35. Sada je play dragocen. Na qega obraça paùqu sam Bog,
koji je siwao do nas svojom posetom i koji je onima koji playu
obeçao utehu, s obzirom da sam jeste i naziva se Utewitex. Jesi
li video play koji izlazi i smirene duwe i donosi utehu? Uosta-
lom, samouniùeqe i samo po sebi, kao neko misleno tocilo za
umni deo duwe, tewko pritiska i skruwava, istiskujuçi spaso-
nosno vino koje veseli srce naweg unutrawqeg yoveka. Vino jes-
te skruweno umileqe koje playem uniwtava strasti i duwu is-
puqava blaùenom radowçu, izbavxajuçi je od xutog tereta. Sto-
ga su blaùeni koji playu, jer çe se utewiti [Mt.5,4].

36. Oni su blaùeni zbog oskudoxubxa, ili zbog siromaw-
tva u posedovaqu, ukoliko je praçeno sa siromawtvom duha. Jer,
jedino je u reyenom sluyaju ono bogougodno. Yuj i razumno obrati
paùqu kako od reyenog siromawtva dolazi play i uteha, koja u
qemu postoji. Ostavivwi sve i odrekavwi se zlata i srebra i
svakog imaqa, odbacivwi sve ili razdavwi po zapovesti i odvo-
jivwi duwu od brige o reyenom, yovek joj daje moguçnost da se ob-
rati brizi o samoj sebi, buduçi da je slobodna od ùivotnih dela,
koja je spoxa rasejavaju. Odvojivwi se od svega yulnog i podig-
nuvwi se iz utopxenosti u brigu o reyenome, um poyiqe da gleda
svog unutrawqeg yoveka. I ugledavwi qegovo lice do odvratnos-
ti uprxano od lutaqa po doqem, on ponajpre ùuri da ga umije
playem. Potom, po skidaqu sa qega ruùnog pokrova (buduçi da se
duwa viwe ne rasejava stvarima koje je nisu dostojne), on bez
smuçeqa ulazi u duwine unutrawqe skrivnice, gde se tajno mo-
li Ocu. I On mu pre svega daje mir pomisli kao gotovo smesti-
liwte za blagodatne darove, te ujedno i savrweno smireqe, tj.
roditexku i yuvarku svake vrline. I ne radi se o smirequ koje
se sastoji od lakih za sve smirenih reyi i drùaqa, veç o smire-
qu koje posvedoyuje blagi Boùanstveni Duh i koje izgra$uje Duh
koji se obnavxa u utrobama nawim (Ps.50,12). U qima (miru i smi-
requ), kao u yvrsto ogra$enom mislenom raju, niyu svakovrsna dr-
veta istinskih vrlina, usred kojih se podiùe carska svewtena
odaja xubavi, dok u predverju cveta neoduzimxiva neizreciva

240 HILANDARSKI PREVODI

radost, kao zayetak buduçeg veka. Jer, oskudoxubxe je majka bez-
briùnosti, bezbriùnost - paùqe i molitve, paùqa i molitva -
playa i suza, dok play i suze, pak, izgla$uju sve preduzimano (tj.
ranije grehe). Po qihovom izgla$equ se veç lako hodi putem vr-
lina, s obzirom da se odstraquju sve smetqe i da savest postaje
besprekorna. Iz svega reyenog se toyi radost i blaùeni duwev-
ni smeh. I gorke suze se pretvaraju u sladost. I slatke su grlu…
reyi Boùije, veçma od meda [i saça] ustima [yovekovim] (Ps.118,103).
U molitvi se prozba pretvara u blagodareqe, a pouyavaqe u sve-
doyanstvima Boùijim postaje radost srca sa nepostidnom na-

dom. I opituje se ono wto saopwtava Psalam: Okusite i vidite
da je dobar Gospod (Ps.33,8), tj. vesexe pravednih, radost uvre$e-
nih, uteha poniùenih i uspokojeqe onih koji playu Boga radi.

37. Me$utim, rasprostrimo daxe rey nawu, verujuçi onome
wto su govorili oci nawi i druge u reyeno ube$ujuçi, po reyi
apostola iz pisanoga: Verovah, zato govorih; i mi verujemo, zato i
govorimo (Ps.115,1; 2.Kor.4,13). Iz nas treba da bude prognana svaka
strast, koja se gnezdi unutra i da se um, kao wto je reyeno, vrati
sebi i drugim duwevnim silama, vrweqem vrlina ukrasujuçi du-
wu. Prostiruçi se ka savrwenome i sve delatna dodajuçi usho$e-
qa, on se sve viwe omiva uz Boùiju pomoç i veç ne samo wto od-
bija r$avo, nego uopwte sve dolazeçe izgoni napoxe, yak i uko-
liko pripada dobrom udelu. Uzdigavwi se iznad svega mislenog
i svih nemawtareçih pomisli o qemu, on sve po xubavi i iz xu-
bavi prema Bogu ostavxa, kao gluv… i kao nem (Ps.37,14) stojeçi
pred Qim. I viwe niwta spoxawqe ne udara u vrata uma stoga
wto blagodat drùi unutrawqost u najboxem ustrojstvu i obasja-
va je neizrecivom predivnom svetlowçu, usavrwavajuçi unu-
trawqeg yoveka. I kad na reyeni nayin Dan… osvane i Danica
se… rodi u srcima nawim (2.Pt.1,19), po proroykoj reyi, istinski
yovek izlazi… na istinsko delo svoje (Ps.103,23). Koristeçi se
svetlowçu, on se laça puta kojim se peqe na veyne gore, postaju-
çi u qoj gledalac nadsvetskih stvari.

38. Stoga boùanstveni Nil kaùe: —Pravo staqe uma jeste
mislena visina, sliyna nebeskoj boji, koju za vreme molitve po-
seçuje svetlost Svete Trojice”. I opet: —Ukoliko neko hoçe da
vidi um u pravim staqu, neka se isprazni od svih pomisli. I
ugledaçe ga sliynog safiru ili nebeskoj boji. Me$utim, newto
sliyno se ne moùe bez bestrawça. Jer, neophodna je Boùija po-
moç i izlivaqe Qegove Boùanstvene svetlosti”. I sveti Dija-
doh govori: —Sveta blagodat kroz krwteqe nam daje dva dobra, od
kojih jedno bezmerno prevazilazi drugo: najpre nas obnavxa u vo-
di da bi zasijalo ono wto je u nama po obrazu Boùijem, izgla$uju-
çi svaku grehovnu neyistotu u nama, a zatim u nama poyiqe da
dejstvuje zajedno sa nama. Dakle, powto um poyne punim yulom da

DOBROTOXUBXE Ì 241

okuwa blagost Svetoga Duha, mi treba da znamo da blagodat poyi-
qe da u nama na onome wto po obrazu izobraùava ono wto je po
podobiju. Yulo, dakle, pokazuje da se obrazujemo u podobije. Savr-
wenstvo, pak, podobija mi çemo poznati u prosveçequ”. I opet:
—Duhovnu xubav niko ne moùe steçi ukoliko se uz puno osvedoye-
qe nije prosvetio Duhom Svetim. Ukoliko kroz boùanstveno
prosveçeqe savrweno ne primi ono wto je po podobiju, um neçe
postati priyesnik savrwene xubavi, makar imao sve druge vrli-
ne”. Sliyno govori i sveti Isaak: —Oblagodaçeni um za vreme
molitve vidi svoju yistotu, koja je sliyna nebeskoj boji. Qu su i
starci Izraixa nazivali mestom Boùijim, ugledavwi ga na go-
ri”. I opet: —Postoji yistota uma u kojoj, za vreme molitve, pro-
sijava svetlost Svete Trojice. Udostojen reyene svetlosti, um i
telu, koje je sjediqeno sa qim, saopwtava mnoge znakove Boùan-
ske krasote. Stojeçi izme$u Boùanske blagodati i debxine tela,
um mu saopwtava silu za ono za wto samo nema sile. Otuda i bo-
goobrazna i neizreciva vrlinska nastrojenost, nepokretna ili
tewko pokretna na zlo”.

39. Eto do kakve visine uzvodi blaùeni play smirene sr-
cem i siromawne duhom. Reçi çemo o qemu jow newto. On prati
i sve oblike neproizvoxnog ili svetskog siromawtva. Jer, kako
da se ne ùalosti onaj ko je oskudan u novcu, ko nevoxno gladuje,
ko je obremeqen naporima i poniùavan? Me$utim, qegov play je
neutewan sve dok traje beda, naroyito ukoliko u trpxequ nema
istinsko poznaqe. Jer, on yulne slasti i goryine ne potyiqava
razumu, veç im se sam potyiqava, te ih, zloupotrebxavajuçi pre-
vrtxivost uma, uveliyava preko potrebe ne samo bez koristi,
veç i na veliku wtetu za duwu. On sebe, pak, izlaùe javnom izo-

bliyequ s obzirom da ne veruje snaùno Jevan$exu Boùijem, pro-
rocima koji su mu prethodili i uyenicima koji su sledili za
qim. Jer, oni su poslani da blagoveste neoskudno bogatstvo koje
se stiye kroz siromawtvo, utehu bez tuge - kroz liwavaqa, izbav-
xeqe od veynog muyeqa i skorbi (pripremxenih za one koji su
zavoleli ovdawqi raspuwten ùivot i koji nisu hteli da uskim
vratima i tesnim putem pro$u u ùivot) - kroz trpxeqe nadola-
zeçih iskuweqa. Dobro je rekao apostol Pavle da ùalost ovoga
sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Istinski ùivot duwe jeste Bo-
ùanstvena svetlost koja dolazi od playa po Bogu, kao wto su rek-
li oci. Smrt, pak, duwe jeste lukavi mrak koji na qu dolazi od
ùalosti ovoga sveta. O qemu sveti Vasilije Veliki govori:
—Greh, koji svoje biçe dobija oskudevaqem dobra, nepravdom obra-
zuje misleni mrak”. I boùanstveni Marko govori: —Kako çe onaj
ko je obuzet zlim pomislima, videti greh koji je skriven ispod
qih? Greh predstavxa mrak i maglu duwe, koja kroz zle pomisli,
reyi i dela nailazi na qu. Ne ugledavwi opwti greh, kada çe se

242 HILANDARSKI PREVODI

on pomoliti zbog qega i oyistiti? Onaj, pak, ko se ne oyisti, ka-
ko çe naçi mesto yiste prirode? Ne nawavwi ga, kako çe ugleda-
ti unutrawqe obitaliwte Hristovo”.

40. Postojanom molitvom, dakle, treba iskati reyeno obi-
taliwte. Qega ne treba samo steçi, veç i oyuvati. Jer, ima onih
koji su ga stekli, a potom izgubili. Golo poznaqe o qemu ili
sluyajno iskustvo imaju moùda i oni koji su spori na uyeqe i
mladi. Postojano, pak, delaqe sa trpxeqem nemaju yak ni svi po-
boùni i mnogoiskusni starci. Sa reyenim se slaùe i nebeski
Makarije (po poznaqu) i yitava skupina prepodobnih.

41. Navedeni mrak svoje postojaqe dobija od svih pregre-
weqa. Ukoliko ispitaw i ùalost ovoga sveta, naçi çew da se
ra$a i podrùava od svih strasti. Ona nosi obraz i kao zayetak,
predverje ili zalog buduçeg beskrajnog playa, koji çe doçi na
one koji nisu hteli da izaberu play koji ublaùava Gospod, koji
ne samo wto ovde donosi utehu (sluùeçi ujedno kao zalog veyne
radosti), veç i vrlinu uyvrwçuje, yineçi da duwa postane ne-
prekloqiva na r$avo. Jer, ukoliko onaj ko je osiromawio, smirio
se i unizio po Bogu, napredujuçi ka boxem, ujedno ne stekne i
play, ostaçe kolebiv, te çe se miwxu vraçati na ono wto je
ostavio i ùeleti ono wto je odbacio, praveçi od sebe prestup-
nika. Ukoliko, pak, ostaje postojan u raspoloùequ prema blaùe-
nom siromawtvu i, pazeçi na qega, u sebe smesti play, on çe bi-
ti nepokolebiv u odnosu na ono wto je ostavio, ne skreçuçi zlo
ka onome od yega je ranije, yineçi dobro, beùao. Apostol govori:
Jer, ùalost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne
kaje (2.Kor.7,10). Stoga neko i od otaca govori: —Play yini i yuva
[yoveka]”. Plod playa nije samo [okolnost] da yovek skoro postaje ne-
pokolebiv u odnosu na zlo, tewko se vraçajuçi na ranije grehe,
veç i [okolnost] da yini da gresi kao da nisu ni postojali. Jer, bu-
duçi da yovek u poyetku playe zbog qih, Bog ih smatra nevox-
nim. Ono, pak, wto je nevoxno, ne urayunava se u krivicu. Onaj
ko playe zbog bede svedoyi da je neproizvoxno [trpi], usled yega
zajedno sa onima koji koji hoçe da se bogate, ili koji su se oboga-
tili, upada u… zamku $avoxu (1.Tim.6,9). I ukoliko ne poùuri da
pobegne iz reyenih zamki, on çe sam sebe poslati u veyne muke.
Onome, pak, ko je sagrewio pred Bogom, ali se pokajao i u playu
zbog grehova provodi svoje dane, po pravdi çe gresi biti urayu-
nati u neproizvoxne [nehotimiyne]. I on çe, zajedno sa onima koji
nisu sagrewili sliyno qemu, bez sablazni (za qih) hoditi pu-
tem koji vodi u ùivot veyni.

42. Eto ploda napornog playa, sa kojim se sjediquje strah
Boùiji. Pruùajuçi se napred, on se divno sjediquje sa xubavxu
Boùijom i donosi najsla$i i svewteni plod utehe po blagosti
Utewitexa. Reyeni plod okuwa onaj kome je play postao osobi-

DOBROTOXUBXE Ì 243

na. On je za one koji ga nisu okusili newto neyuveno i neizre-
civo. Sladost meda niko jasno ne moùe da izrazi reyima onima
koji ga nisu okusili. Ni sladost radosti i blagodati koja je od
Boga niko ne moùe da se objasni onima koji ih nisu iskusili.

43. Poyetak playa jeste izvesno iskaqe zaruka Boùijih,
koje izgledaju nedostiùne. Jer, pri silnoj ùexi, oni koji ùele
zaruke izriyu izvesne predzaruyne reyi, predajuçi se playu.
Oni razdiru srce pred %enikom i prizivaju ga sa ridaqem. Kraj
playa je savrweno brayno spajaqe u yistoti. Stoga je Pavle na-
zvao velikom tajnom sjediqeqe supruùnika u jedno telo, govore-
çi: A ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.5,32). Oni postaju jedno te-
lo. Sliyno i [xudi] Boùiji postaju jedan duh sa Bogom, kao wto je
negde isti apostol rekao: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s
Qime (1.Kor.6,17). Gde su oni koji govore da blagodat koja obitava
u svetima jeste newto tvarno? Neka oni znaju da izriyu hulu na
samog Duha, kome sveti postaju priyesnici.

44. Da bismo objasnili ono wto govorimo navewçemo i
drugi, jow izrazitiji primer. Poyetak playa je sliyan povratku
bludnog sina. On svog delatexa ispuqava stidom i nagoni da go-
vori iste reyi: Oye, sagrewih nebu i tebi, i viwe nisam dostojan
nazvati se sinom tvojim (Lk.15,21). Qegov, pak, kraj je sliyan su-
sretu i zagrxaju nebeskog Oca. Udostojivwi ih se po bogatstvu
neizrecive wtedrosti, sin se ispuqava radowçu i smelowçu, te
prima i daje celiv, ulazi u dom zajedno sa Ocem i obeduje sa
Qim, oseçajuçi nebesku radost.

45. Do$ite sa blaùenim siromawtvom duha i pripadnimo
Qemu i playimo pred Gospodom Bogom nawim (Ps.94,6), kako bismo
omili ranije grehe, uyinivwi sebe nepokretnima na zlo, udosto-
jivwi se priyewça Duha Utewitexa i ostajuçi Qime utewava-
ni. Qemu neka je slava sa Bespoyetnim Ocem i Jedinorodnim
Sinom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

244 HILANDARSKI PREVODI

DESETOSLOV HRIW+ANSKOG ZAKONA

1. Gospod Bog tvoj je jedan (Pon.6,4) u Ocu i Sinu i Svetome
Duhu poznat: u Ocu nero$enom, u Sinu ro$enom bezvremeno i be-
strasno kao Slovu, koje se, pomazavwi sobom ono wto je od nas
primio, imenovalo Hristom i u Duhu Svetom, tako$e iz Oca,
premda ne ro$enom, nego ishodeçem. On je jedini Bog i istiniti
Bog u Tri Ipostasi, jedan Gospod po prirodi, voxi, slavi, dej-
stvu i svim svojstvima Boùanstva nerazdexivi.

2. Qega jedinoga xubi i Qemu jedinome posluùi svom pomiw-
xu svojom, svim srcem svojim, svom snagom svojom i neka Qegove reyi
i Qegove zapovesti budu u srcu tvome kako bi ih yinio, pouyavao
se u qima, govorio o qima sedeçi u domu, iduçi putem i leùuçi i
ustajuçi (Pon.10,12). Svagda se seçaj Gospoda Boga tvoga i Qega je-
dinog se boj. Nikada ga ne zaboravxaj, niti zapovesti Qegove. I
On çe ti dati silu da tvoriw voxu Qegovu. Jer, On od tebe tra-
ùi jedino da ga se bojiw, da ga xubiw i da hodiw po svim putevima
Qegovim (Pon.10,12).

3. On je hvala tvoja, On je i Bog tvoj. Nemoj se bez mere di-
viti bestrawçu i nevidxivosti nadsvetskih an$ela, niti kraj-
qem lukavstvu sila koje su otpale odande, qihovoj podmuklosti
i zlobnosti, [te nameri] da nas varaju. Nemoj se usuditi da pomis-
liw da oni imaju newto ravno Bogu. Nemoj se zagledati u veli-
yinu neba i mnogoobraznost qegovog kretaqa, ni na bxesak sun-
ca, ni na svetlost meseca, ni na sijaqe drugih zvezda, na prigod-
nost vazduha za disaqe i na veliku korist mora i zemxe. Boj se
da newto iz reyenog sebi uyiniw bogom. Jer, Qemu sve sluùi
kao Qegova tvorevina, Qegovom reyju iz nebiça u biçe prizva-
na. Jer, On reye, i postadowe; On zapovedi, i sazdawe se (Ps.32,9).

4. Qega jedinoga slavi, Qemu se jedinome prilepxuj xu-
bavxu, Qemu se kaj danonoçno zbog voxnih i nevoxnih grehova
svojih. Jer, On je milosrdan… i milostiv, dugotrpexiv i mnogo-
milostiv (Ps.85,15), veyni Dobroyinitex, koji je obeçao da daruje
beskrajno Carstvo nebesko, bezbriùan i besmrtan ùivot, svet-
lost neveyerqu na sladost onima koji ga powtuju i xube, koji mu
se poklaqaju i yuvaju Qegove zapovesti. Me$utim, On je i Bog
revnitex, Sudija pravedni i strawni Osvetnik, koji uzvraça
onima koji ga ne powtuju, koji mu se ne pokoravaju i koji ostav-
xaju Qegove zapovesti. On je pripremio muku veynu, tamu naj-
krajqu, wkrgut zuba, neuspavxivog crva prvom lukavom odstup-

DOBROTOXUBXE Ì 245

niku i onima koje je prelestio i koji ga slede, ostavivwi svog
Tvorca delima, reyima i pomislima.

5. Nemoj graditi sebi nikakvog lika ni od onoga wto je gore
na nebu, ni dole na zemxi, ni u vodi ispod zemxe kako bi mu sluùio
i klaqao se kao Bogu (Izl.20,4). Jer, sve je tvorevina jedinoga Bo-
ga koji je, u posledqe vekove iz devstvene utrobe primio telo, ja-
vio se na zemxi i poùiveo sa xudima. Postradavwi radi spase-
qa xudi, umrevwi i vaskrsavwi, On se uzneo na nebo sa telom i
seo sa desne strane veliyanstva na visinama. Sa telom çe On
opet doçi da sudi ùivima i mrtvima. Stoga iz xubavi nayini
ikonu Onoga ko se radi nas oyoveyio, te se preko qe seçaj na Qe-
ga, preko qe mu se poklaqaj, preko qe uzvodi um svoj ka telu Spa-
sitexa, dostojnom pokloqeqa, koje sedi u slavi sa desne strane
Oca na nebesima. Na isti nayin sayini i ikone svetih i po-
klaqaj im se, premda ne kao bogovima, wto je zabraqeno, nego ra-
di svedoyanstva tvog opwteqa sa qima, xubavi i powtovaqa
prema qima. Svoj um uzvodi ka qima preko ikona, kao wto je i
Mojsije nayinio ikone heruvima i postavio ih u Svetiqu nad
Svetiqama. Najzad, i sama Svetiqa nad Svetiqama bewe obraz
nadnebeskih stvari. I Svetiqa je nosila obraz celog sveta. Moj-
sije ju je nazvao Svetiqom ne da bi slavio tvar, nego Boga koji je
stvorio svet. Ni ti nemoj smatrati bogovima ikone Gospoda Isu-
sa Hrista i svetih, nego se preko qih poklaqaj Onome koji nas je
po obrazu svome spoyetka stvorio. Potom je On, po svom neizre-
civom yovekoxubxu, blagoizvoleo i sam da primi naw obraz, po
kome je i postao opisiv.

6. Poklaqaj se ne samo ikoni Hrista Gospoda, nego i obra-
zu Qegovog Krsta, koji je znameqe Qegove pobede nad $avolom i
nad yitavom vojskom protivniykih sila. Stoga oni i trepte i
beùe kada ga vide izobraùenog. I pre pojave prvoobraza, on je
bio visoko proslavxen kod proroka, projavxujuçi velika i divna
yuda. I pri drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista, koji çe doçi
da sudi ùivima i mrtvima, Krst (na kome se raspeo) çe içi pred
Qim kao strawno i veliko znameqe Qegove sile i slave. Ti ga
slavi sada kako bi tada sa smelowçu mogao da pogledaw na qega
i da bi se proslavio zajedno sa qim. Jednako se poklaqaj i iko-
nama svetih, s obzirom da su se saraspeli Hristu, na svom licu
izobraùavajuçi krst i priseçajuçi se qihovog stvarnog uyewça
u stradaqima Hristovim. Podjednako powtuj i grobnice svetih
i ostatke qihovih mowtiju, buduçi da od qih nije odstupila
blagodat Boùija kao wto od pokloqeqa dostojnog tela Hristovog
nije odstupalo Boùanstvo u vreme Qegove ùivotvorne smrti.
Yineçi reyeno i proslavxajuçi one koji su proslavili Boga i
koji su se kroz dela pokazali savrweni u xubavi Boùijoj, i tebe

246 HILANDARSKI PREVODI

çe zajedno sa qima Bog proslaviti, te çew pevati sa Davidom: A
meni su veoma ceqeni prijatexi tvoji, Boùe (Ps.138,17).

7. Nemoj uzimati imena Gospoda Boga svoga uzalud (Izl.10,7),
laùno se kuneçi i zakliquçi radi neyeg zemaxskog ili iz stra-
ha xudskog ili iz stida ili radi sopstvene koristi. Krivoklet-
niwtvo jeste odricaqe od Boga. Stoga nemoj ùuriti da se zakli-
qew, veç na svaki nayin izbegavaj zakletve. Plawi se da preko
qe ne upadnew u krivokletniwtvo, koje otu$uje od Boga i [yove-
ka] ubraja u bezakonike. Naprotiv, budi istinit u svim reyima
svojim, yime çew im pruùiti tvrdoçu zakletve. Moùda çe se
nekada desiti da se bez velike potrebe veùew zakletvom. Upus-
ti se u reyeno samo ukoliko se radi o neyem wto je saobrazno sa
boùanstvenim zakonom, s obzirom da çew postupiti po zakonu.
Ipak, krivicu wto si nesmotreno postupio oyisti milostiqom,
molitvom, playem i zlopaçeqem tela, umilostivxujuçi Hrista,
koji je rekao: Ne kunite se nikako (Mt.5,34). Ukoliko se, pak, radi
o neyem bezakonom, pazi da zbog (nerazumne) zakletve ne pre$ew
i na bezakono delo, kako ne bi bio sudeonik prorokoubice Iroda.
Ostavivwi, pak, bezakonu zakletvu bez ispuqeqa, ti potom na
sebe naloùi zakon da se ne kunew i zakliqew bez razbora, ùure-
çi da umilostiviw Boga jow bolnije se koristeçi navedenim le-
karstvima.

8. Jedan dan u sedmici (koji se naziva Gospodqim stoga
wto je posveçen Gospodu, koji je u qemu vaskrsao iz mrtvih i
pruùio preduvereqe i predukazaqe na opwte vaskrseqe svih)
svetkuj (Izl.20,10-11) i nemoj obavxati nikakvo svakodnevno delo
izuzev neophodnog. Svima koji su pod tobom i sa tobom pruùi od-
mor kako bi zajedno sa tobom slavili Onoga koji nas je stekao
svojom smrçu i koji je nawu prirodu savaskrsao u svom Vaskrse-
qu. Seçaj se buduçeg veka i pouyavaj se u svim zapovestima i na-
redbama Gospodqim. Ispituj samoga sebe da li si prestupio ili
zapostavio newto i ispravi se u svemu. Reyenog dana poseçuj
hram Boùiji i budi na svim sluùbama crkvenim. Priyewçuj se
Svetim Telom i Krvxu Hristovom i polaùi poyetak ispravnog
ùivota. Obnavxaj se i pripremaj za primaqe buduçih dobara.
Radi qih se zemaxskim dobrima nemoj koristiti na zlo, wto
uostalom vaùi i za ostale dane. Da bi bio uz Boga u dan Gospod-
qi, ostavxaj sve osim onoga wto je neophodno, tj. bez yega se ne
moùe ùiveti. Imajuçi, dakle, Boga kao mesto svog pribegavaqa,
ti neçew prestupati zapovesti, nego çew izbeçi raspaxivaqe
ogqa strasti i breme greha. I ti çew svetkovati dan subotni [tj.
dan odmora], subotujuçi kroz izbegavaqe zla. Sa danom Gospodqim
upodobxavaj i velike ustanovxene praznike, sliyno postupajuçi
i od istog se uzdrùavajuçi.

DOBROTOXUBXE Ì 247

9. Powtuj oca svoga i majku (Izl.20,12), s obzirom da te je
preko qih Bog uveo u ùivot. Posle Boga, oni su vinovnici tvog
postojaqa. Stoga ih i ti posle Boga powtuj i xubi, ukoliko je
xubav prema qima u skladu sa xubavxu prema Bogu. Ukoliko, pak,
nije, udaxi se od qih. Ukoliko ti budu prepreka, naroyito u
stvarima istinske i spasonosne vere (kao nepravoslavni), ti ih
ne samo napusti, veç ih se i odrekni, kao uostalom i svih drugih
sliynih. Jer, Hristos Gospod je rekao: Ako neko do$e meni i ne mr-
zi oca svoga, i mater, i ùenu, i decu, i braçu, i sestre, pa i duwu
svoju, ne moùe biti moj uyenik. I ko ne nosi krsta svoga i za mnom
ne ide, ne moùe biti moj uyenik (Lk.14,26-27). Eto kako se treba od-
nositi prema telesnim oyevima, prijatexima i braçi koji ome-
taju spaseqe. One, pak, koji su jednoverni i ne ometaju spaseqe
treba powtovati i voleti.

10. Ukoliko treba da powtujemo telesne oyeve, utoliko
pre treba da powtujemo i volimo oyeve koji su nas rodili po du-
hu. Jer, oni su tvoje biçe pretvorili u blagobiçe, saopwtili ti
svetlost poznaqa, nauyili te da oyigledno budew u istini, pre-
porodili te baqom preporoda, poloùili u tebe nadu na vaskrse-
qe i besmrtnost, na beskrajno Carstvo i nasle$e i od nedostoj-
nog te uyinili dostojnim veynih dobara, iz zemaxskog - nebes-
kim, iz vremenskog - veynim, sinom i uyenikom ne yoveka, nego
Bogoyoveka Isusa Hrista, koji ti je dao duh usinovxeqa, kao wto
je sam rekao: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemxi; jer je u vas
jedan Otac, koji je na nebesima. Niti se zovite nastavnici; jer je u
vas jedan Nastavnik, Hristos (Mt.23,9-10). Ti treba svojim duhov-
nim ocima da ukazujew svaku yast i xubav, s obzirom da se yast
koja im se ukazuje uznosi ka Hristu Gospodu i Duhu Svetome, ko-
jim primiste Duha usinovxeqa (Rim.8,15) i ka Ocu nebeskome, od
koga svako oyinstvo na nebesima i na zemxi ima svoje ime (Ef.3,15).
Postaraj se da za yitav ùivot imaw duhovnog oca i da mu otkri-
vaw svaki greh i svaku pomisao, te da dobijaw otpuwteqe i le-
karstvo. Jer, qima je dato da svezuju i razdrewuju duwe. Sve wto
oni sveùu na zemxu biçe svezano na nebesima, i sve wto razdre-
we na zemxi biçe razdreweno na nebesima (Mt.18,18). Reyenu
blagodat i vlast oni su dobili od Hrista. Stoga im se povinuj i
nemoj im protivreyiti kako ne bi izazvao pogibao duwe svoje.
Onaj ko protivreyi telesnim roditexima u onome wto zakon Bo-
ùiji ne zabraquje po zakonu biva predan na smrt. Utoliko pre
çe onaj ko protivreyi duhovnim ocima iz sebe izagnati Duha Bo-
ùijeg i pogubiti duwu svoju. Stoga se savetuj sa svojim duhovnim
ocima i sluwaj ih do kraja kako bi se spasla duwa tvoja i kako bi
nasledila veyna i netruleùna dobra.

248 HILANDARSKI PREVODI

11. Nemoj yiniti prexubu (Izl.20,14), kako umesto Hristovog
uda ne bi bio ud bludnice (1.Kor.6,16) i kako ne bi bio odseyen od
Boùanstvenog tela i bayen u geenu.

12. Kçi svewtenika se po zakonu spaxuje ukoliko se oskr-
navi bludom (Lev.21,9), buduçi da je osramotila oca. Utoliko pre
çe biti osu$en na veyne muke onaj ko je oskrnavio Telo Hristovo
na sliyan nayin.

13. Ukoliko ne pretpostaviw devstvenost i nisi dao zavet
Bogu, ti treba da u Gospodu uzmew jednu zakonitu ùenu, te da sa
qom jednom ùiviw, kao svoj sopstveni sasud drùeçi je u sveti-
qi i od svih drugih se svim silama uzdrùavajuçi. Ti çew potpu-
no moçi da se od qih uzdrùiw ukoliko se budew yuvao od ne-
umesnog opwteqa sa qima, ukoliko se ne nasla$ujew bludnim re-
yima i sluwaqem, ukoliko i sam pogled telesni i duwevni bu-
dew odvraçao od qih prema moguçnostima i ukoliko se navik-
new da se sa znatiùexom ne zagledaw u lepotu lica. Jer, svaki
koji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubu u srcu
svome (Mt.5,28). I on je neyist pred Hristom, koji gleda u srce. Od
reyenoga kukavni upada i u sramna telesna dela, tj. ne samo u
blud, prexubu i druge prirodne grehe, veç i u svakakve nepri-
rodne nepriliynosti. Odsecajuçi, pak, od sebe gorke korene, ti
neçew donositi smrtonosne plodove, veç çew prineti plod yis-
tote i svetosti, koja je u qoj i bez koje niko neçe videti Gospoda
(Jev.12,14).

14. Nemoj ubiti (Izl.20,13) kako se ne bi liwio usinovxeqa
Onome ko oùivxuje mrtve i kako svojim delima ne bio postao
sin iskonskog yovekoubice. Ubistvo proizilazi od udaraca,
udarci od uvreda i sva$e, uvrede od gneva, a gnev od wtete ili
povrede, ili udarca, ili uvrede, koje nam drugi yine. Stoga je
Hristos i rekao: Onome koji hoçe da ti uzme haxinu, podaj i kowu-
xu (Lk.6,29). Onome ko te udari nemoj uzvratiti udarcem i onome
ko te uvredi - uvredom. Na reyeni nayin çew i sebe i onoga ko te
je povredio izbaviti od greha ubistva. I ti çew dobiti oprow-
taj onoga wto si zgrewio pred Bogom, s obzirom da je reyeno: Op-
rawtajte, i oprostiçe vam se (Lk.6,37). Onaj, pak, ko te je uvredio
i ko ti je uyinio zlo dobiçe kaznu, tj. veynu muku. Jer, onaj ko ka-
ùe bratu svome: —Budalo”, biçe kriv paklu ogqenome (Mt.5,22), rekao
je Hristos. Ukoliko sa korenom moùew da istrgnew zlo i u duwu
useliw blaùenu krotost, uznesi slavu Hristu, Nastavniku i Sa-
yinitexu vrlina, bez koga, kao wto smo nauyeni, ne moùemo da
uyinimo niwta dobro. Ukoliko, pak, ne moùew da ostanew ne-
gnevxiv, prekori sebe kada se razgneviw i pokaj se pred Bogom i
pred onim ko je od tebe yuo ili pretrpeo newto zlo. Jer, onaj ko
se pokaje u poyetku greha neçe doçi do qegovog kraja. I onaj ko

DOBROTOXUBXE Ì 249

ne tuguje zbog malih grehova, svakako çe preko qih upasti i u ve-
like (Sir.19,1).

15. Nemoj krasti (Izl.20,15) kako te Onaj ko zna sakriveno
(Dan.13,42) ne bi predao na viwestruke kazne, s obzirom da ga pre-
zirew. Boxe je, naprotiv, da i ono wto imaw tajno dajew potre-
bitima kako bi od Boga, koji vidi tajno, dobio stostruko viwe i
ùivot veyni u buduçem veku.

16. Nemoj svedoyiti laùno protiv bliùqega svoga (Izl.
20,16) kako se ne bi upodobio onome ko je u poyetku oklevetao Bo-
ga pred Evom i kako ne bio bio proklet kao on. Boxe je da sakri-
jew pad bliùqega svoga, ukoliko drugima ne bi uyinio wtetu,
kako se ne bi upodobio Hamu, veç Simu i Jafetu i udostojio se
blagoslova.

17. Nemoj poùeleti niwta od onoga wto pripada bliù-
qemu tvome, ni imaqa, ni novca, ni slave, niti iwta drugo (Izl.
20,17). Jer, ùexa zatrudnevwi ra$a greh, a greh uyiqen ra$a smrt
(Jak.1,15). Ne ùeleçi tu$e, dakle, uzdrùi se i od otimaqa iz la-
komstva. Boxe i od svoga poklaqaj siromasima i prema moguç-
nostima ukazuj milost potrebitima, ne odbijajuçi onoga ko hoçe
da pozajmi od tebe. Ukoliko na$ew newto wto je izgubxeno, sa-
yuvaj ga za vlasnika, makar bio i neprijatexski prema tebi ras-
poloùen. Jer, reyenim çew ga primiriti sa sobom, dobrom pobe-
divwi zlo, kao wto nare$uje Hristos.

18. Yuvajuçi sve reyeno svim svojim snagama i ùiveçi po
reyenim pravilima, ti çew u svoju duwu smestiti skrivnicu
poboùnosti i ugoditi Bogu. I Bog çe te ublaùiti, kao i oni ko-
ji su po Bogu, te çew postati naslednik veynih dobara. Neka
bismo ih se svi udostojili blagodaçu i yovekoxubxem Gospoda i
Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista, kome priliyi svaka sla-
va, yast i pokloqeqe sa Bespoyetnim Qegovim Ocem i Svesve-
tim, Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada i uvek i u ve-
kove vekova. Amin.

250 HILANDARSKI PREVODI

O SVEWTENIM TIHOVATEXIMA

Pitaqe qemu:
Dobro si uyinio*), oye, wto si na moju stvar pomenuo reyi
svetih. Videçi kako si razrewio moje sumqe, ja sam se zaprepas-
tio zbog oyevidnosti istine, premda sam se i pribojavao da se,
kao wto sam govoriw kako se svaka rey bori sa reyju, i tvojim re-
yima ne na$e opovrgavaqe. Me$utim, ja sam prestao da se bojim
kad sam yuo da je samo svedoyanstvo dobrih dela nepokolebivo i
kad sam shvatio da sveti govore isto wto i ti. I kako onaj ko im
ne veruje moùe da oyekuje da mu se veruje? Zar on ne odbacuje i
Boga svetih, koji je rekao apostolima: Ko se vas odriye… odriye
(Lk.10,16) samu Istinu? Zar se mogu iskatexi istine saglasiti sa
qenim protivnikom? Molim te, oye moj, posluwaj nabrajaqe
drugih stvari koje sam yuo od onih koji se yitav ùivot bave je-
linskim obrazovaqem i kaùi wta sam misliw o svemu, ponovo
dodavwi su$eqa svetih. Oni, dakle, govore da r$avo yinimo wto
se staramo da um svoj zakxuyamo unutar tela. Oni govore da je ne-
uporedivo potrebnije i korisnije da se svakovrsno prostire iz-
van tela. Oni istovremeno silno osu$uju neke od nawih, piwuçi
protiv qih stoga wto poyetnicima savetuju da gledaju u sebe i
da kroz disaqe unutra uvode svoj um. Oni, pak, govore da um nije
odvojen od duwe. Ukoliko, pak, nije odvojen, veç sjediqen sa qom,
kako ga opet uvoditi unutra? Oni ih jow okrivxuju stoga wto
navodno uye da Boùanstvenu blagodat treba usexavati kroz noz-
drve. Ja, me$utim, znam da je reyeno samo kleveta (s obzirom da
nisam yuo da bilo ko od nawih govori newto sliyno) i zakxuyu-
jem da su i drugi napadi tako$e zlobna kleveta. Jer, oni obiyno
protiv xudi izmiwxaju ono wto ne postoji, dok ono wto postoji
zlobno izvrçu. Ipak, ja te molim, oye moj, da me nauyiw kako i
zbog yega sa naroyitim staraqem mi um uvodimo unutra, ne smat-
rajuçi da je r$avo da ga zakxuyamo u telu.

*) Sveti Grigorije Palama je napisao tri trijade slova pod nazivom —O
svewtenim tihovatexima”. U ovoj kqizi se navodi drugo slovo prve trijade,- Prim.
prev.