Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 301

qihovu svetu hranu” (Sl. 8). On jow [kaùe]: —Miris isposnika je
veoma sladak i susret sa qim veseli srca razumnih… Bogu je
prijatno ponawaqe uzdrùxivih” (Sl. 8).

33. Kako treba jesti u subotu. Tako$e i o bdeqima i o nayinu

uzimaqa hrane kod qih
U svaku subotu, izuzev Velike, treba dva puta da uzimaw

hranu, kao wto je navedeno za utorak i za yetvrtak. Reyeno odre-
$uju i svewtena pravila. Wtaviwe, ti uoyi svakog dana Gospod-
qeg [tj. nedexe] treba da vrwiw bdeqe, izuzev uoyi siropusne ne-
dexe [posle koje poyiqe veliki post] ili ukoliko se u toku sedmice
desi veliki Gospodqi praznik ili praznik nekog od velikih
svetitexa. Bdeqe vrwi uoyi reyenih dana, a uoyi dana Gospod-
qeg ga izostavi. Uostalom, ma kako bilo, u subotu dva puta uzimaj
hranu. Svakako, za tebe je svagda korisno da se podstiyew na vr-
weqe noçnog bdeqa. Stoga i kad se dese bdeqa tokom sedmice ti
çew imati veliku korist ukoliko ga vrwiw i uoyi nedexe. Ko-
rist od reyenoga ubrzo çew videti. Prorok Isaija kaùe: Otkri-
çe se rano svetlost tvoja i tvoja isceleqa çe ubrzo zasijati (Is.
58,8).

Sveti Isaak govori: —Svaki podvig protiv greha i pohote
treba da zapoyne sa bdeqem i postom, naroyito kada se podviza-
vamo protiv greha koji je u nama. Iz reyenoga se vidi znak mrù-
qe prema grehu i pohoti kod onoga ko se podvizava u nevidxivoj
borbi. Skoro svi strasni podsticaji poyiqu da se smaquju od
powçeqa. Potom podviùniwtvo naroyito potpomaùe noçno
bdeqe. Onaj ko yitavog svog ùivota bude voleo da razgovara sa
reyenom dvojicom svakako çe biti prijatex zdravoumxa [narav-
stvene yistote]. Uspokojavaqe stomaka i spavaqe do raslabxenosti
jesu poyetak svakog zla, buduçi da raspaxuju bludnu pohotu. [Sa
druge strane], post, bdeqe i bodrost u svewtenosluùequ Bogu jesu
sveti Boùiji put i osnova svake vrline”. On jow [kaùe]: —U duwi
koja je obasjana seçaqem na Boga i neuspavxivim danonoçnim
bdeqem Gospod uspostavxa svoj oblak, koji je senkom pokriva da-
qu a svetlowçu ogqa osvetxava noçu na qeno utvr$eqe i bezbed-
nost” (Ps. 77,14). On jow [kaùe]: —Izaberi sladosno delaqe, tj. svag-
dawqe noçno bdeqe, kojim su svi oci sa sebe svukli starog yove-
ka i udostojili se obnovxeqa uma. U reyene sate duwa oseça onaj
besmrtni ùivot, sa oseçaqa skida tamu strasti i prima Svetoga
Duha”. On jow [kaùe]: —Uspowtuj delo bdeqa kako bi obreo utehu
svojoj duwi”. On jow [kaùe]: —Nemoj misliti, yoveye, da u celom
monawkom podviùniwtvu postoji delaqe koje je iznad noçnog
bdeqa”. On jow [kaùe]: —Na monaha koji sa rasu$ivaqem uma pre-
biva u bdequ nemoj gledati kao na onoga ko nosi telo. Jer, qego-
vo delo je zaista delo an$elskog yina”. On jow [kaùe]: —Duwa koja

302 HILANDARSKI PREVODI

se trudi na an$elskom delu bdeqa svakako çe imati heruvimske
oyi i zreti i neprestano gledati nebeska vi$eqa”.

Bdeqa ti provodi u molitvi, psalmopojaqu i yitaqu,
yisto i bez mawtaqa i sa skruwenim umileqem, usamxen ili sa
milim i jednomislenim druwtvom. Nakon svakog bdeqa zbog na-
pora pruùi sebi neznatnu utehu u hrani i piçu za veyeru, tj. po-
jedi tri unce hleba zajedno sa suvom hranom koliko je potrebno,
dodajuçi i vina sa vodom do tri yawe. Pazi, uostalom, da nikada
ne naruwiw devetku, yak i ako se bdeqe desi na dan devetke. Jer,
i jedno treba yiniti, i drugo ne ostavxati. Uteweqe o kome se
govori odnosi se na kraj bdeqa.

34. Kako se treba hraniti u nedexu i o drugim stvarima, ta-

ko$e o trudu i smirequ
I u sve vaskrwqe [nedexne] dane dva puta uzimaj hranu, kao

i u subotne. Navedena pravila treba u celosti da se ispuqavaju
u sve dane, izuzev pri nemoçi. Sliyno radi i u sve dane koje su
odredili sveti oci, ili koji su se ustanovili dugim obiyajem us-
led izvesnih razloga. U reyene dane mi neçemo jednom uzimati
hranu i neçemo se drùati suhojedeqa, veç çemo jesti od povrça,
uostalom sa uzdrùaqem i sa odre$enom merom, buduçi da je uzdr-
ùaqe u svemu i svagda prekrasno delo. Pri telesnoj nemoçi mo-
ùe se, kao wto smo rekli, jesti bez stida od svega neophodnog i
razrewenog radi potpore tela. Jer, sveti oci su nas nauyili da
budemo strastoubice, a ne teloubice. Pod razrewenim, pak, ne
mislim ono wto vaùi uopwte za sve Hriwçane, nego za naw mo-
nawki yin. Sve reyeno primaj sa blagodarnowçu, u slavu Boùi-
ju, izbegavajuçi nadmenost i suviwnost. Sveti Isaak govori:
—Oskudnost u stvarima i nevoxno yoveka uyi uzdrùaqu, tj. mimo
qegove voxe. Naprotiv, mi se tewko uzdrùavamo kada svega ima-
mo u izobixu i kad nam je sve dostupno”. Nemoj voleti telesni
pokoj. Po reyi svetog Isaaka, —duwa koja zavoli Boga, jedino u
Qemu i moùe imati svoj pokoj”. Jer, jedan sveti piwe da —trud i
smireqe stiyu Hrista”.

35. Kakve se ishrane treba drùati i kako ùiveti u vreme

postova, a naroyito u vreme velikog posta
O ishrani i uopwte o ùivotu u svete postove smatram da

je izliwno posebno i podrobno govoriti. U sve dane osim subote
i nedexe treba drùati devetku. Ukoliko, pak, moùew u reyene
dane se drùi jow stroùije i trezvoumnije, naroyito u svetu ve-
liku yetrdesetnicu, koja kao da predstavxa desetak Bogu od cele
godine. Ona Hristovim pobednicima donosi nagrade za podvige
u presvetli dan Boùanstvenog Vaskrseqa.

36. Posebno o rasu$ivaqu i o yiqenici da umerenom delaqu

nema cene. O posluwaqu

DOBROTOXUBXE Ì 303

Uostalom, sve reyeno i qemu sliyno treba da sprovodiw sa
marxivim rasu$ivaqem radi oyuvaqa mirnog ustrojstva srca
pri zadovoxavaqu potreba tvoje dvojake prirode. Mudri govori:
Dom se gradi mudrowçu i razumom se odrùava, a sa oseçaqem se pune
skrivnice svakim yasnim i dobrim bogatstvom (Priy.24,3-4). I bo-
ùanstveni Talasije piwe: —Oskudica i teskoba sa rasu$ivaqem
jeste carski put. Nerazumno, pak, iznurivaqe i beslovesno po-
puwtaqe jesu wtetni, buduçi da su neosmiwxeni sa obe strane”.
I prepodobni Isaak kaùe: —Nakon slabosti udova sledi istup-
xeqe i smuçenost pomisli. Posle neumerenog delaqa dolazi mr-
zovoxa, a za mrzovoxom - izvansebnost. Me$utim, jedno istupxe-
qe se razlikuje od drugoga. Posle jednoga sledi bludna strast, a
posle drugoga - napuwtaqe tihovatexskog prebivaliwta i pre-
laùeqe sa mesta na mesto. Stoga umerenom i sa trpxeqem
(premda i sa tewkoçom) odrùavanom delaqu nema cene. Smaqi-
vaqe podviùniykog samoumaraqa umnoùava grehovnu slast, a
qegova neumerenost pora$a istupxeqe” (Sl. 71). I sveti Maksim
Ispovednik [kaùe]: —Nemoj se stalno brinuti o telu. Naprotiv,
odredivwi mu podvig prema snazi, sav svoj um obrati na unu-
trawqost. Jer je telesno veùbaqe za malo korisno, a poboùnost
je korisna u svemu (1.Tim.4,8)”. Ukoliko unekoliko pretegne, teles-
ni tas na vagi muyi i optereçuje duwevni tas, vukuçi ga ka ùe-
xama i nepristojnim i duwewtetnim pokretima, kao wto je na-
pisano: Jer telo ùeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17).
Ti ga, pak, obuzdaj uzdom uzdrùaqa, umrtvxujuçi ga sve dok i ne-
voxno ne poyne da sluwa onoga ko upravxa i da se pokorava bo-
xem, po reyi velikoga Pavla: Ako se naw spoxawqi yovek i raspa-
da, ipak se unutrawqi obnavxa iz dana u dan (2.Kor.4,16). I sveti
Isaak kaùe: —Rewi da umrew u podvizima i da ne ùiviw u ne-
maru. Jer, muyenici nisu samo oni koji su zbog vere u Hrista
primili smrt, veç i oni koji umiru radi ispuqavaqa zapoves-
ti”. On jow [kaùe]: —Boxe je da umremo u podvizima, negoli da
ùivimo u padovima”. On jow [kaùe]: —Glavno je da sve yiniw uz
savetovaqe i raspitivaqe kod svog duhovnog oca u Hristu Isusu.
I tebi çe, uz blagodat Hristovu, nesnosno i okomito biti laga-
no, te çe ti izgledati da hodiw po ravnome ili unekoliko nag-
nutome poxu”. A sada je vreme da se vratimo na ono wto smo osta-
vili.

37. Kako podviùnik treba da provodi vreme od primaqa

hrane do zalaska sunca. Treba verovati da nam se po trudu i meri

delaqa uruyuju Boùanstveni darovi
Okrepivwi se hranom kao wto priliyi podviùniku, po

reyi boùanstvenog Pavla, koji nare$uje: A svaki koji se bori od
svega se uzdrùava (1.Kor.9,25), sedi i dovoxno yitaj otayke spise,
naroyito one koji uye trezvoumxu. Potom odspavaj jedan sat uko-

304 HILANDARSKI PREVODI

liko je dan veliki. Ustavwi potom, drùi se unekoliko rukodexa,
drùeçi se i molitve. Potom se pomoli, kao wto je ranije reye-
no… Potom opet yitaj, razmiwxaj i pouyavaj se, na svaki nayin
se starajuçi da se drùiw smirenoumxa i smatrajuçi da si gori
od svih xudi.

Jer, Gospod govori: Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziçe
se, a koji sebe ponizuje uzvisiçe se (Lk.18,14). I jow je [reyeno]: Ko-
ji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12). Bog se proti-
vi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6). I jow je [reyeno]:
Poyetak gordosti jeste odstupaqe od Gospoda (Sir.10,14). I jow je
[reyeno]: Gordi bezakonovahu do kraja (Ps.118,51). I jow je [reyeno]:
Nemojte gordo misliti, nego se druùite sa smirenima (Rim.
12,16). I boùanstveni Zlatoust govori: —Najboxe poznaje sebe
onaj ko misli da je - niwta. I Bogu je najmilije nawe pribroja-
vaqe sebe u posledqe”. I sveti Isaak [kaùe]: —Smirenoumnima se
otkrivaju tajne”. On jow [kaùe]: —Slava Boùije se istaye [kod onih]
kod kojih raste smireqe”. On jow [kaùe]: —Blagodati prethodi
smireqe, a kaùqavaqu prethodi samouverenost”. I sveti Varsa-
nufije [kaùe]: —Ukoliko istinski ùeliw da se spasew pokaùi
posluwaqe na delu: podigni noge svoje od zemxe i svoj um uznesi
na nebo, prebivajuçi na qemu danonoçno pomislima. Uza sve, se-
be smatraj prezrenim, na svaki nayin se napreùuçi da se vidiw
niùim od svakog yoveka. Eto istinskog puta. I nema drugoga za
one koji hoçe da se spasu u Hristu koji… moç daje (Fil.4,13). I
neka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçe
tryi - da dobije (1.Kor.9,24). Reyeno svedoyim pred Bogom ùivim,
koji hoçe da veyni ùivot podari svakome ko ga ùeli”. I sveti
Lestviynik [kaùe]: —Ja nisam postio, nisam vrwio bdeqa, nisam
spavao na goloj zemxi, ali se smirih, iznad svega iwtuçi samo-
uniùavaqe, i ubrzo me spase Gospod (Ps.114,5)”. Opet sveti Var-
sanufije govori: —Bezbriùnost u svemu pribliùava te gradu, dr-
ùaqe sebe za beznayajnog me$u xudima te usexava u grad, a umi-
raqe za svakog yoveka yini te naslednikom grada i qegovih riz-
nica”. On jow [kaùe]: —Ukoliko hoçew da se spasew drùi se samo-
nipodawtavaqa i hodi napred”. Samonipodawtavaqe po prepo-
dobnom Jovanu, uyeniku prethodnog svetoga, jeste izbegavaqe po-
re$eqa sebe sa bilo kim i izbegavaqe da se o dobrom delu kaùe:
—Ja sam ga uyinio”.

Potom se opet moli yisto i bez mawtaqa, sve dok ne padne
veye. Zatim otpoj obiynu veyerqu i uyini otpust, yistim srcem
verujuçi da nam po meri truda i zlopaçeqa radi vrline i uop-
wte po meri podviùniykog delaqa Bog odre$uje uruyivaqe daro-
va, venaca i uteha, kao wto govori boùanstveni psalmopojac: Po
mnowtvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje obradovawe duwu
moju (Ps.93,19). I sam Spasitex [kaùe]: Hodite k meni svi koji ste

DOBROTOXUBXE Ì 305

umorni i natovareni i ja çu vas odmoriti (Mt.11,28). I veliki
Pavle [govori]: Powto s Qim stradamo da se s Qim i proslavimo.
Jer mislim da stradaqa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavi
koja çe nam se otkriti (Rim.8,17-18). I mudri u razumevaqu bo-
ùanstvenih stvari Maksim [govori]: —Uzrok razdavaqa boùan-
stvenih blaga jeste mera vere svakoga. Jer, sila revnosti za dela-
qe po veri odgovara nawem verovaqu. Onaj ko dela po veri po
svojoj delatnosti pokazuje i meru vere, koja joj odgovara. On pri-
ma meru blagodati po svojoj veri. Onaj, pak, ko ne dela po veri
pokazuje i meru bezverja, koja odgovara qegovom nedelaqu. Stoga
on, buduçi da nije verovao, ostaje liwen blagodati. I r$avo yi-
ni zavidxivi, zavideçi naprednima s obzirom da je oyigledno u
qegovoj vlasti (a ne nekog drugog) da doda veru i delatnost po ve-
ri kako bi primio blagodat koja dolazi po meri vere”.

Najzad, ti od duwe iwti da ostalo vreme provede u miru i
pokajaqu, da se udostoji hriwçanskog, bezbolnog, nepostidnog i
mirnog kraja ùivota, te da pruùi dobar odgovor na strawnom su-
du Gospoda i Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista.

38. Yista molitva je veça od svakog delaqa
Uz pokazano ranije treba, brate, da znaw da su svaki postu-
pak i nayin, svako pravilo i, ako hoçew, razna delaqa ustanov-
xeni stoga wto jow ne moùemo yisto i bez mawtaqa da se moli-
mo. A ukoliko se reyeno, blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda na-
weg Isusa Hrista, ostvari u nama, mi ostavxamo mnogo i razno-
obrazno, neposredno se iznad razuma sjediqujuçi sa Jedinim Je-
dinstvenim i Objediqujuçim, po reyima slavnog Bogoslova: —Ka-
da se Bog sjedini sa bogovima (tj. bogopodobnim xudima) i kada
ga poznaju, u srcu se Svetim Duhom vrwi uliynosqeno osijaqe”.
Ono se ra$a od pomenute yiste i nepomuçene srdayne molitve.
Retko se ko ili jedva jedan od hixade udostojava da blagodaçu
Hristovom dostigne reyeno staqe. Jow viwe qega jeste staqe
dostizaqa duhovne molitve i otkriveqa tajni buduçeg veka,
svojstveno samo malobrojnim u yitavim rodovima po blagovoxe-
qu blagodati, kao wto piwe sveti Isaak: —Od mnogih hixada jed-
va da se na$e jedan koji ispuqava zapovesti i sve zakonsko, do-
stigavwi duwevnu yistotu. Sliyno çe se iz hixade jedva jedan
naçi da se uz veliko yuvaqe udostojio dostizaqa yiste molitve,
ulaùeqa u qene predele i postizaqa qene tajne. Jer, yiste mo-
litve su se udostojili samo malobrojni, a ne mnogi. Oni koji su
dostigli tajnu koja je posle qe i posle qenih granica, jedva da
se mogu naçi blagodaçu Hristovom iz roda u rod” (Sl. 16).
Stoga i ti, ukoliko hoçew da se udostojiw reyenih novih
tajni na delu i u stvarnosti, tj. u samom iskustvu u Isusu Hris-
tu, u svako vreme i u svaki yas i pri svakom svom delu nastoji da

306 HILANDARSKI PREVODI

se nastrojiw da se u srcu moliw yisto i bez mawtaqa, kako bi iz
mladenca uzrastao u savrwenog yoveka, u meru rasta punote
Hristove, i kako bi sa vernim i mudrim upravitexem yuo ubla-
ùavaqe i glasno odobravaqe stoga wto na sudu (razumno) uprav-
xaw reyima svojim, tj. stoga wto vodiw ùivot u skladu sa reyi-
ma, usled yega se neçew pokolebati doveka. Filimon piwe:
—Brate, ukoliko te Bog noçu ili daqu udostoji da se yisto i bez
mawtaqa pomoliw umom, nemoj gledati na svoje pravilo veç se,
prema snazi, napregni da ostanew prilepxen uz Qega. I On çe
prosvetiti srce tvoje za duhovno delaqe”. Jow neko od bogomud-
rih je rekao: —Ukoliko ùeliw u telu da sluùiw Bogu kao beste-
lesan, stekni neprekidnu molitvu, skrivenu u srcu. I tvoja du-
wa çe i pre smrti biti kao an$eo”. Saglasno i sveti Isaak, odgo-
varajuçi na pitaqe: —Wta je glavno u svim naporima ovoga dela,
tj. tihovaqa. Kako çe onaj ko je dostigao ono wto je glavno znati
da je postigao savrwenstvo u tom nayinu ùivota”, kaùe: —[Naj-
vaùnije je] sticaqe neprestane molitve. Ukoliko je dostigne, on
çe se popeti na sami vrh vrlina i postati staniwte Duha Sve-
toga. Jer, onaj ko nije nesumqivo primio reyenu blagodat Ute-
witexa, nije u staqu da sa utehom prebiva sa molitvom u srcu.
Stoga se kaùe da yovek ne prestaje sa molitvom ukoliko se u qe-
ga useli Sveti Duh. Jer, u qemu se veç sam Duh Sveti neprestano
moli (Rim.8,26). Potom veç i kada spava i kada je budan, molitva
ne prestaje u qegovoj duwi. Bilo da jede, ili pije, ili spava ili
newto radi, iz qegovog srca se bez napora ispuwtaju mirisni i
molitveni uzdasi. I molitva veç ne odstupa od qega. Ukoliko i
zastaje spoxa, ona svakog yasa, tj. neprestano tajno svewtenodej-
stvuje unutra. Stoga je çutaqe yistih neko od hristonosaca na-
zvao molitvom. Qihove pomisli su boùanstveni pokreti. Po-
kreti yistog srca i uma su krotki glasovi, kojima skriveno poju
Skrivenome” (Sl. 21). Buduçi na opitu samom blagodaçu tajno na-
uyeni, i mnogi drugi bogonosni muùevi su izrekli mnogo sliy-
nog i divnog, wto mi zbog duùine reyi izostavxamo.

39. O koliyini poklona tokom dana i noçi
Wto se tiye koliyine poklona mi znamo da su boùanstve-
ni oci odredili broj trista, koji treba ispuniti u toku dana i
noçi tokom pet dana nedexe. Jer, u svaku subotu i nedexu, i u po-
neki drugi obiyajem odre$eni dan u nedexi mi smo iz nekog taj-
nog i skrivenog razloga dobili zapovest da se uzdrùavamo od po-
klona. Neki, uostalom, prave jow veçi broj poklona, a neki ma-
qe, tj. svako po svojoj sili i proizvoxequ. I ti ih vrwi po sili
svojoj. Uostalom, zaista je blaùen onaj ko svagda i u svemu wto je
po Bogu prinu$ava sebe, pa i u reyenome. Jer, Carstvo nebesko s
naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12).

DOBROTOXUBXE Ì 307

40. Razdavaqe darova Boùijih ne biva samo po meri naweg

podviga i delaqa, kao wto je reyeno, nego i po navici, sposobnosti,

veri i nawem prirodnom raspoloùequ
Treba da znamo da nam Bog daje darove ne samo po meri na-

weg podviga i delaqa, kao wto smo ranije rekli, nego i po navi-
ci i reyenom nayinu ùivota, i po sposobnosti, i po veri nawoj
i po nawem prirodnom raspoloùequ. Sveti Maksim govori: —Um
je oru$e mudrosti, razum oru$e poznaqa. Prirodno unutrawqe
osvedoyeqe uma i razuma jeste oru$e vere, koja se sjediquje sa
mudrowçu i poznaqem. Zatim, oru$e blagodati isceleqa jeste
prirodno yovekoxubxe. Jer, svaki boùanstveni dar u nama ima
sposobnost i odgovarajuçe oru$e za prihvataqe, tj. silu, naviku
i raspoloùeqe. Naime, onaj ko je svoj um nayinio yistim od svih
yulnih mawtaqa najzad prima mudrost, a ko je razum postavio za
gospodara nad strastima koje su nam uro$ene, tj. gnevu i pohoti -
najzad poprima poznaqe. Onaj, pak, ko i u umu i u razumu ima ne-
pokolebivo ube$eqe o boùanstvenim starima, dobija veru kojoj
je sve moguçe, a onaj ko je napredovao u prirodnom yovekoxubxu i
potpuno uniwtio samoxubxe - najzad dobija dar isceleqa”. Eto
kako stoje stvari.

Pazi da niko ne zna tvoje delo, izuzev nastojatex i ruko-
voditex tvoj. Moli se usrdno i za nas nedostojne, koji govorimo,
ali ne yinimo dobro, da se udostojimo najpre da tvorimo ono wto
je ugodno Bogu, a potom da drugima govorimo i savetujemo. Jer, po
reyi Gospodqoj: Ko izvrwi i nauyi, taj çe se veliki nazvati (Mt.
5,19). Tebi neka Svedrùitex i svewtedri Gospod daruje silu i da
poùuriw i da yujew razumno, sve tvoreçi sa usr$em. Jer, po bo-
ùanstvenom Pavlu: Nisu pravedni pred Bogom oni koji sluwaju za-
kon, nego çe se opravdati oni koji ispuqavaju zakon (Rim.2,13). I ne-
ka te On uputi na svako delo blago i spasonosno. Neka te na
predstojeçem umnom i svewtenom delaqu rukovodi Duhom po mo-
litvama svetih. Amin.

Ranije smo newto kratko rekli o delatnom rasu$ivaqu.
Sada je blagovremeno da, po sili nawoj, ukratko kaùemo i o sve-
obuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu, koje je, po svedoyequ veli-
kih otaca nawih, iznad svih vrlina.

41. O sveobuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu. Ko ùivi pro-

tivprirodno i telesno, ko prirodno i duwevno, a ko natprirodno

i duhovno
Svoje rasu$ivaqe je potpuno izgubio onaj ko ùivi i dej-

stvuje protivprirodno i telesno. Onaj, pak, ko se odvojio od zla
i poloùio poyetak yiqequ dobra, po pisanome: Ukloni se od zla,
i yini dobro (Ps.33,14), tek poyiqe da pristupa nekom oseçaqu ra-
su$ivaqa koje je svojstveno poyetniku, s obzirom da se tek uvodi

308 HILANDARSKI PREVODI

u oblast dobra i da tek priklaqa uho uyequ. Onaj ko ùivi i dej-
stvuje po prirodi ili duwevno, tj. smisleno i razumno (usled ye-
ga se [qegov nayin ùivota] naziva sredqim), po svojoj meri vidi i
rasu$uje ono wto se tiye qega i qemu sliynih. Onaj, najzad, ko
ùivi natprirodno i duhovno, prewavwi granicu strasnog, po-
yetnika i sredqega, te blagodaçu Hristovom dostigavwi savr-
wenstvo, tj. suwtinsko prosveçeqe i savrweno rasu$ivaqe, vi-
di sebe i rasu$uje najjasnije, a tako$e vidi i sve druge i rasu$uje
istinski, sam ostajuçi neprimeçen i nerazmatran, iako se nala-
zi pred svima, po reyi apostola: Duhovni pak sve ispituje, a qega
samog niko ne ispituje (1.Kor.2,15).

42. Tako$e o rasu$ivaqu, kroz pore$eqa
Od navedenih prvi je sliyan yoveku koji hodi u dubokoj no-
çi po najguwçoj tami. Jer, hodeçi po neprozirnoj tami i pokri-
ven mrakom, on ne samo da sebe ne vidi i ne razmatra, veç ne raz-
ume ni gde je usmeren i gde stupa, po reyi Gospodqoj: Ko ide po
tami ne zna kuda ide (Jn.12,35). Drugi je sliyan yoveku koji ide po
svetloj noçi, osvetxenoj zvezdama. Unekoliko osvetxavan trepe-
reqem zvezda on polako stupa, yesto se spotiyuçi nogama o ka-
men nerasu$ivaqa i podvrgavajuçi se padovima. On unekoliko,
kao u senci, i vidi i razmatra, kao wto je napisano: Ustani ti
koji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos (Ef.5,14).
Treçi je sliyan yoveku koji hodi po tihoj noçi pri punom mese-
cu. Buduçi praçen tihom svetlowçu meseca, on ide sa maqe gre-
waka i pruùa se napred, videçi sebe kao ogledalu i razmatraju-
çi se, kao uostalom i druge saputnike, po reyenome: Dobro yini-
te wto pazite na qu [tj. na proroyku rey] kao na svetilnik koji svet-
li u tamnom mestu, dokle Dan ne osvane i Danica se ne rodi u srci-
ma vawim (2.Pt.1,19). Yetvrti je sliyan yoveku koji ide u yisto
podne, osvetxavan svetlim sunyevima zracima. On i sam sebe sa-
vrweno vidi, kao pri sunyevoj svetlosti, i potpuno i verodo-
stojno razmatra, a i mnoge druge, taynije - sve ispituje po nave-
denoj reyi apostola Pavla. Sve wto se dewava sa qim, ma wta
bilo i ma kako bilo, hodeçi nezabludno on bez saplitaqa privo-
di, zajedno sa onima koji ga slede, ka istinskoj Svetlosti, %ivo-
tu i Istini. O sliynima je napisano: Vi ste svetlost svetu (Mt.
5,14). I boùanstveni Pavle govori: Rekavwi da iz tame zasija
svetlost, Bog zasija u srcima nawim radi prosveçeqa znaqa slave
Boùije u licu Isusa Hrista (2.Kor.4,6). I blaùeni David [govori]:
Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode (Ps.4,7). On jow
[kaùe]: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.35,10). I sam Gos-
pod [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neçe hoditi u
tami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn.8,12).

43. O izmeni i promeni koja se dewava sa svakim yovekom i

o visokoj slavi smireqa

DOBROTOXUBXE Ì 309

%elimo da znaw da i oni koji su dostigli savrwenstvo
kroz oyiwçeqe i prosveçeqe prema sili (s obzirom da u sadaw-
qem veku nema savrwenog savrwenstva, veç pre nedovrwenog sa-
vrwenstva) ne uspevaju uvek da sayuvaju nepromeqivost ili zbog
prirodne nemoçi, ili zbog uznoweqa koje se ponekad prokrada.
I oni ponekad trpe promenu i potkradaqe radi ispitivaqa,
premda se i udostojavaju najveçeg zastupniwtva. Jer, neprome-
qivost i neizmeqivost jesu osobine buduçeg veka. U sadawqem
veku postoji yas vreme yistote, mira i boùanstvene utehe, yas
nailaska neyistog uznemireqa i tuge. Reyeno je svojstveno ùi-
votu i napretku svakoga po sudbi koja je jedino Bogu poznata, ka-
ko bismo poznali svoju nemoç. (Neko je i rekao da je blaùen onaj
ko je poznao svoju nemoç), sliyno apostolu Pavlu, [koji kaùe]: Da se
ne bismo uzdali u sebe nego u Boga koji podiùe mrtve (2.Kor. 1,9). I
sveti Isaak govori: —Jedan za drugim se mnogostruko re$aju pre-
stupi zakona da bi se potom duwe leyile pokajaqem. I blagodat
ih prima. Jer, u svakom slovesnom biçu se dewavaju bezbrojne
promene i svaki yovek se svakog yasa meqa. Onaj ko ima rasu$i-
vaqa ima mnogo prilika da ga reyeno urazumxuje. Me$utim, is-
pitivaqa koja se svakog dana dewavaju sa qim mogu naroyito da
ga umudre da poyne trezvoumno da bodri nad sobom. On moùe da
posmatra sebe umom i da primeçuje promene u krotosti i tihos-
ti koje mu duwa svakodnevno trpi, tj. kako iz mirnog ustrojstva
iznenada prelazi u smuçenost, nalazeçi se u velikoj i neizre-
civoj opasnosti. Iz velikog staraqa i revnosti za bratiju, tj.
radi qihovog podseçaqa i pouke, sliyno je napisao i blaùeni
Makarije, [istiyuçi] da ne treba da se predaju u vreme promena
pri protivnostima (ili borbi) u oyajaqe. Jer, i onima koji stoje
u staqu yistote yesto se dewavaju padovi, kao wto se u vazduhu
dewava hla$eqe. I sa qima se dewavaju padovi, koji su protivni
cixu qihovog stremxeqa, iako uopwte nisu nemarni ili leqi-
vi, veç naprotiv - hode u svom yinu” (Sl. 46).

I newto daxe on govori: —Izmene se, kaùe sveti Makari-
je, dewavaju u svakome, kao u vazduhu”. Shvati da se [reyeno dewava]

u svakome, buduçi da je priroda jedna. Kako ti ne bi pomislio da
je on govorio o niùim i nemoçnijim, smatrajuçi da su savrweni
slobodni od promena i da svagda nepokolebivo stoje u svom staqu

bez strasnih pomisli (kao wto i evhiti govore), on je dodao - u

svakome. Kako, blaùeni Makarije? Ti kaùew da se u nawem pod-
viùniwtvu dewava kao i napoxe - yas hladnoça, pa yas vruçina,
yas grad i potom opet zayas vedro. Yas imamo borbu, yas pokriva-
qe blagodaçu, yas duwa biva u buri, pri yemu na qu ustaju viso-
ki talasi, yas iznova dolazi promena stoga wto se javxa blago-
dat, puneçi srce yoveka radowçu i mirom u Bogu, te zdravoum-

310 HILANDARSKI PREVODI

nim i mirnim pomislima. On ukazuje na pomisli zdravoumxa,
napomiquçi da su pre qih bile ùivotiqske i neyiste pomisli,
te kao da daje savet: »Ukoliko posle zdravoumnih [yistih] i skrom-
nih pomisli sledi napad r$avih, nemojmo se ùalostiti i padati
u oyajaqe«. I svagda, u vreme blagodatnog uspokojeqa izbegavajmo
da se veliyamo u samopohvali. Naprotiv, u vreme radosti oyekuj-
mo skorbi” (Sl. 46).

On daxe govori: —Znaj da su svi sveti prebivali u reyenom
delu. Dok smo u svetu, zajedno sa ùalosnim dewava nam se tajno i
izobilna uteha. Jer, svaki dan i svaki yas od nas se oyekuje opit
nawe xubavi prema Bogu u borbi i podvigu protiv iskuweqa. I
naw put napreduje ukoliko se ne ùalostimo i nismo mrzovoxni
u podvigu. Onaj ko ùeli da od reyenog odstupi i udaxi se, u stva-
ri postaje plen vukova. Kod svetog oca je divno wto je kratkom
reyju potvrdio reyenu misao i, dokazavwi da je puna razuma, iz
uma yitaoca potpuno odagnao svaku sumqu. On govori: »Onaj ko
se uklaqa od reyenog postaje plen vukova, buduçi da neçe da ide
doliynim putem, veç je u um svoj postavio da stekne ùexeno ho-
deçi sopstvenim putem, kojim noge otaca nisu kroyile«” (Sl. 46).

On daxe govori: —Smireqe i bez dela stiye oprowtaj mno-
gih sagreweqa. Dela, me$utim, bez qega su sasvim nekorisna.
Smireqe za svaku vrlinu jeste wto i so za svako jelo. Ono moùe
da sruwi tvr$avu mnogih grehova. Stoga u duwi za qega yovek
treba neprestano da se stara, uz uniùavaqe svoga razuma. I uko-
liko ga steknemo, nayiniçe nas sinovima Boùijim. Ono çe nas i
bez dobrih dela staviti pred Boga. A, bez qega su sva nawa dela,
sve vrline i svako delaqe - uzaludni. Ono samo je dovoxno da,
bez pomoçi sa strane, budemo stavxeni pred Boga, te da imamo
zastupnika” (Sl. 46). On jow [kaùe]: —Neko od svetih je rekao: »Uko-
liko ti do$u pomisli gordosti i kaùu ti da se setiw svojih vr-
lina, ti im reci: »Starino, pogledaj na blud svoj«” (Sl. 46).

44. O pokajaqu, yistoti i savrwenstvu
Sveti Isaak govori: —Savrwenstvo yitavog naweg puta se
sastoji u tri [stvari]: u pokajaqu, yistoti i savrwenstvu. Wta je
pokajaqe? Ostaviti prowlost i ùalostiti se zbog qe. Wta je
yistota ukratko? Srce koje miluje svaku sazdanu prirodu. A wta
je savrwenstvo? Dubina smireqa koja znayi ostavxaqe svega
vidxivog (svih yulnih stvari) i nevidxivog (svih mislenih
stvari” (Sl. 48).
Drugayije reyeno: —Pokajaqe je dvostruko proizvoxno umi-
raqe za sve. Milosrdno srce jeste srdayni plamen za svaku stvar,
yoveka, pticu, ùivotiqu, demona i za svako stvoreqe” (Sl. 48).
On opet [kaùe]: —Sve dok smo u ovom svetu i u telu mi ne
moùemo biti bez dela i truda, yak i da se do samog neba popne-

DOBROTOXUBXE Ì 311

mo. U reyenom je sve savrwenstvo, oprosti mi. Newto viwe jeste
tajno pouyavaqe u srcu bez pomisli ili umna molitva” (Sl. 47).

Sveti Maksim govori: —Mudroxubxe u vrlini obiyno do-
vodi do bestrawça proizvoxeqa, a ne bestrawça prirode. Zbog
bestrawça proizvoxeqa u nawu duwu dolazi mislena blagodat
boùanstvene sladosti”. On opet [kaùe]: —Onaj ko je iskusio ùa-
lost i sladost tela moùe da se nazove iskusnim, buduçi da je na
opitu poznao prijatnost i neprijatnost telesnih stvari. Savr-
wenim moùe da se nazove onaj ko je silom razuma pobedio teles-
ne sladosti i ùalosti. Celovitim, pak, moùe da se nazove onaj
ko je delatne i mislene navike sayuvao nepromeqenim putem
krepkog ustremxeqa Bogu. Rasu$ivaqe se smatra najveçom vrli-
nom stoga wto oni u kojima se, po Boùijem blagovoxequ, porodi
mogu najtaynije, buduçi prosveçeni boùanstvenom svetlowçu,
razlikovati boùanstvene i xudske stvari, te tajanstvena i
skrivena vi$eqa”.

Me$utim, veç je vreme da ti, prema onome wto je nama do-
stupno, izloùimo nayelo svewtenog i bogotvornog tihovaqa.
Neka nas Bog pouyi u onome wto treba da kaùemo.

45. O pet delaqa poyetnog ili uvodnog tihovaqa, tj. molit-

vi, psalmopojaqu, yitaqu, bogomisliju i rukodexu
Poyetnik koji je tek pristupio tihovaqu svoje vreme, tj.

yasove dana i noçi treba da provodi u pet bogougodnih delaqa.

Najpre, u molitvi, tj. u neprestanom seçaqu na Gospoda Isusa
Hrista, koje se tihim disaqem, kao wto je reyeno, uvodi u srce i
potom opet izvodi pri zatvorenim ustima i bez ikakve druge
misli ili zamiwxaqa. Pri svestranom uzdrùaqu, tj. pri obuz-
davaqu stomaka, sna i drugih yula, ona se sa iskrenim smireqem
obavxa u keliji. Osim u molitvi, on vreme treba da provodi u

psalmopojaqu, u yitaqu Svetog apostola u Svetog Jevan$exa, spisa
svetih i bogonosnih otaca, naroyito poglavxa o molitvi i trez-

voumxu, i ostalih boùanstvenih reyi Duha, u seçaqu na grehove

svoje sa srdaynim bolom, u razmiwxaqu na sud Boùiji, ili smrt,
ili veyno muyeqe, ili na okuwaqe buduçih dobara i na sliyno,

ili u neznatnom rukodexu, radi odgoqeqa mrzovoxe. (Posle na-
vedenih delaqa, naroyito rukodexa), on opet treba da se vraça
na molitvu, iako je qeno vrweqe naporno i zahteva samoprinu-
$avaqe sve dok se um ne navikne da lako preseca svoje lutaqe
svecelim prilepxivaqem (uz punu paùqu) Gospodu Isusu Hris-
tu, neprestanim seçaqem na Qega, yestim ulaùeqem u unutraw-

312 HILANDARSKI PREVODI

qu klet ili skrivenu oblast srca i usa$eni koren paùqe. I
sveti Isaak piwe: —Potrudi se da u$ew u klet koja postoji u te-
bi i ugledaçew nebesku klet. Jer, one su jedno. Jednim ulaskom
ti çew ugledati obe”. I sveti Maksim [kaùe]: —Srce upravxa
svim [telesnim] delovima. Ukoliko mu blagodat obuzme sve paw-
qake, srce çe se zacariti nad svim pomislima i udovima. Jer, u
qemu je um i sve duwevne pomisli. Stoga u qega i treba gledati
da bi se videlo da li je blagodat Svesvetoga Duha napisala svoje
zakone”. Gde? U gospodstveni udu, na prestol blagodati, u kome su
um i sve duwevne pomisli, tj. u srce.

46. Od yega treba da zapoyiqu oni koji hoçe razumno da tihu-

ju. Kakav je poyetak, uzrastaqe, napredovaqe i savrwenstvo [u tiho-

vaqu]
Za one koji su se poduhvatili da razumno tihuju, tj. za mo-

nahe poyetnike prvo i uvodno, poyetno delaqe jeste prihvataqe
straha Boùijeg, trajno ispuqavaqe svih bogotvornih zapovesti,
bezbriùnost za sve blagoslovene i neblagoslovene stvari putem
vere, putem savrwenog udaxavaqa od svega wto je suprotno pred-
uzetom poduhvatu i putem iskrenog raspoloùeqa prema onome

wto istinski postoji, kao wto je ranije reyeno. Potom oni uz-

rastaju nepostidnom nadom, prostiruçi se napred u meru uzrasta
punote Hristove kroz prebivaqe u srdaynoj, yistoj i nerasejanoj
molitvi sa svecelim prilepxivaqem uz Boga. Potom oni stupaju

u savrwenstvo neizmeqivom i neprestanom duhovnom molitvom,
dospevajuçi do istupxeqa, ushiçeqa i mnogoùexeqog sjediqe-
qa, koji istiyu iz savrewene xubavi prema jedinom Bogu. Reye-
no predstavxa nepogrewivo pristizaqe i prostiraqe od delaqa
ka zrequ, koje je bogootac David iskusio. Izmenivwi se onom
blaùenom izmenom, on je uzviknuo: Ja rekoh u istupxequ mome:
Svaki je yovek laù (Ps.115,2). Jedan drugi, koji je prosijao u istom
yinu, govorawe: Wto oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne do-
$e, ono pripremi Bog onima koji ga xube (1.Kor.2,9). Potom je jow do-
dao: A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine
Boùije (1.Kor.2,10).

47. O staqu tihovaqa poyetnika
Dakle, poyetnik, po reyenome, ne treba yesto da izlazi iz
svoje kelije. On treba da izbegava razgovor i vi$aqe sa svima,
osim retko, po krajqoj nuùdi sa paùqom i uzdrùanowçu, kao
wto govori i boùanstveni Isaak: —Pri svakom delu neka seçaqe
(na yuvaqe sebe) prebiva sa tobom buduçi da je pomoç koja od qe-
ga dolazi veça od pomoçi od dela”. Razgovori i susreti izazivaju
rasejanost i razbijenost misli ne samo kod poyetnika, nego i kod
onih koji su napredovali, kao wto opet sveti Isaak kaùe: —Uspo-
kojavaqe tela donosi wtetu samo mladima, a raspuwtenost [pona-

DOBROTOXUBXE Ì 313

waqa] - i mladima i starima”. On jow [kaùe]: —Tihovaqe umrtvxu-
je spoxawqa yula, pokreçuçi unutrawqu pokretxivost. Spo-
xawqe, pak, opwteqe dovodi do suprotnog: oùivxava spoxawqa
yula, a umrtvxuje unutrawqu pokretxivost”. I Lestviynik pi-
we: —Tihovatex je onaj ko bestelesno biçe, tj. svoju duwu pokuwa-
va da zadrùi u okvirima telesnog doma, wto je za krajqe divxe-
qe”. On jow [kaùe]: —Tihovatex je onaj ko iz dubine srca svom sna-
gom vapije: Spremno je srce moje, Boùe (Ps.56,8). Tihovatex je onaj
ko je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.5,2). Zakxuyaj vrata ke-
lije za telo, vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zle
duhove” (Sl. 27).

48. O paùxivoj i trezvoumnoj srdaynoj molitvi i qenom de-

laqu
Paùxiva i trezvoumna molitva koja se vrwi u srcu, bez

svake druge misli i mawtaqa reyima: Gospode Isuse Hriste, Si-

ne Boùiji, nevewtastveno i bezglasno um pruùa ka samome Gos-

podu Isusu Hristu, koji se priziva, a reyima: Pomiluj me, pono-
vo ga vraça sebi samom, s obzirom da jow ne moùe da se ne moli
za sebe. Kada, pak, na opitu dostigne savrwenu xubav, on se sve-
celo prostire ka jedinome Gospodu Isusu Hristu, o drugome (tj.
pomilovaqu) veç dobivwi dejstveno osvedoyeqe. (Stoga, kao wto

govori neko drugi, on jedino priziva: Gospode Isuse Hriste, sa
silnim xubavnim raspoloùeqem srca).

49. Kako su nam sveti oci predali izgovaraqe molitve
Nisu nam svi sveti oci predali da se molimo yitavom mo-
litvom, nego neki celu, a neki polovinu, veç prema staqu mo-
litvenika. Boùanstveni Zlatoust nam prenosi da je izgovaramo
celu, govoreçi: —Molim vas, bratijo, da nikada ne ostavxate pra-
vilo molitve, niti da ga prenebregavate. Jer, ja sam nekada slu-
wao oce koji govorahu: »Zar je monah onaj ko zanemaruje pravilo
ili ga prenebregava«. Bilo da jede, ili pije, sedi kuçi ili putu-
je ili newto drugo radi, on je duùan neprestano da uzvikuje:

Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kako bi ga pomi-
qaqe imena Gospoda Isusa Hrista podsticalo na borbu protiv
neprijatexa. Reyenim pomiqaqem duwa, prinu$avajuçi se, mo-
ùe u sebi da na$e sve, tj. i r$avo i dobro. Ona çe najpre unutra, u
svom srcu ugledati r$avo, a potom i dobro. Pomiqaqe çe pokre-
nuti zmiju, ali je i smiriti. Pomiqaqe çe u nama izobliyiti
postojeçi greh, ali çe ga potom i potreti. Pomiqaqe moùe po-
diçi svu silu neprijatexsku u srcu, ali çe je postepeno i pobe-
diti i iskoreniti. Silazeçi u dubinu srca, ime Isusa Hrista
çe smiriti zmiju koja drùi qegove pawqake, a duwu - spasti i

314 HILANDARSKI PREVODI

oùivotvoriti. Neprestano budi sa imenom Gospoda Isusa kako
bi srce progutalo Gospoda i Gospod srce, te da dvoje budu jedno.
Uostalom, reyeno delo se ne odnosi na jedan ili dva dana, veç na
mnoge godine i dugo vreme. Jer, neophodan je veliki i mnogogo-
diwqi podvig da bi se isterao neprijatex i uselio Hristos”.

On jow [kaùe]: —Neophodno je zatvoriti se u sebe, upravxa-
ti umom i obuzdavati ga, te svaku pomisao i svako dejstvo luka-
voga kazniti prizivaqem Gospoda naweg Isusa Hrista”. On jow
[kaùe]: —Um treba da bude gde je i telo, kako izme$u Boga i srca ne
bi postojala nikakva prepreka, nikakva pregrada, koja bi zase-
qivala srce i um odvajala od Boga. Ukoliko ponekad ponewto i
potkrade um, ne treba se zadrùavati na pomislima kako se slaga-
qe sa qima ne bi urayunalo u grehovno delo u dan suda pred li-
cem Gospoda, kada çe Bog suditi tajne xudske. Svagda se prazni-
te [od nepotrebnih misli] i prebivajte sa Gospodom Bogom nawim
sve dok nas ne obaspe wtedrostima. I od Gospoda slave iwtite
samo milost sa smirenim i umilnim srcem, od jutra do veyeri

vapijuçi, a ako je moguçe i svu noç: Gospode Isuse Hriste, Sine

Boùiji, pomiluj me. Svoj um prinu$avajte na reyeno delo do same
smrti. Jer, ono zahteva veliko prinu$ivaqe. Naime, uska su vra-
ta i teskoban put wto vode u ùivot (Mt.7,14) i samo podviùni-
ci ulaze u qega. Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùni-
ci ga zadobijaju (Mt.11,12). Stoga vas umoxavam da ne odvajate srca
vawa od Boga, veç pazite na qih i yuvajte ih svagdawqim seça-
qem na Gospoda naweg Isusa Hrista. I u vawem srcu çe se uko-
reniti ime Gospodqe, te çe ono jedino pomiwxati o nayinu ka-
ko da se u vama proslavi Hristos”.

Pre svetog Zlatoustog sveti Pavle je u jednoj svojoj posla-
nici rekao: Jer ako ispovedaw ustima svojim da je Isus Gospod, i
verujew u srcu svome da ga Bog podiùe iz mrtvih, biçew spasen. Jer
se srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spaseqe (Rim.
10,9-10). On jow [kaùe]: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim
Duhom Svetim (1.Kor.12,3). On, naime hoçe da kaùe da srce prima
dejstvo Duha Svetoga, kojim se i moli. Reyeno je nasle$e napred-
nih i onih koji su se obogatili Hristom, koji zaista obitava u
qima. Sliyno govori i sveti Dijadoh: —Ukoliko mu seçaqem na
Boga zatvorimo sve izlaze, naw um çe imati potrebu za nekim
delaqem kako bi se zaposlila stalna pokretxivost koja mu je
svojstvena. Qemu treba dati jedino svewteno ime Gospoda Isu-
sa: neka qime u potpunosti podmiri svoju revnost u dostizaqu
postavxenog cixa. Me$utim, treba znati da, po reyi apostola,
niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3).
Od nas se zahteva da u unutrawqosti uma (koji se u sebi pritew-

quje) neprestano izgovaramo iskaz (Gospode, Isuse Hriste, i os-
talo). Pri tome, on ne treba da skreçe ni u kakvo mawtaqe. Oni

DOBROTOXUBXE Ì 315

koji sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubini
svoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma (tj. jasnost
misli ili odre$eno saznaqe o svim unutrawqim pokretima).
Wtaviwe, ukoliko se sa napregnutom briùxivowçu drùi u mis-
lima, predivno ime sasvim primetno spaxuje svaku neyistotu
koja se pojavxuje u duwi. Jer, po reyi apostola, Bog naw je ogaq
koji spaxuje svako zlo (Jev.12,29). Stoga Gospod, najzad, duwu dovo-
di do velike xubavi prema Qegovoj slavi. Jer, zadrùavajuçi se u
toplom srcu kroz seçaqe uma, preslavno i mnogoùu$eno ime u
nama stvara naviku da Qegovu blagost xubimo bez prepreka. Na-
ime, viwe nema niyega wto bi postavxalo prepreku. Ono je dra-
goceni biser koji se stiye prodajom celokupnog imaqa. I [yovek]
stiye neizrecivu radost wto ga je nawao (Mt.13,46)” (Pogl. 59). I
sveti Isihije iznosi svoju misao: —Vinuvwi se posle smrti po
vazduhu ka nebeskim vratima, duwa se neçe postideti pred svo-
jim neprijatexima, imajuçi Hrista sa sobom. I ona çe, kao i sa-
da, smelo sa qima na vratima progovoriti. Neophodno je, me$u-
tim, da do svog izlaska iz tela danonoçno istraje u vapijaqu
Gospodu Isusu Hristu, Sinu Boùijem. On çe potom biti qen br-
zi osvetnik, po istinitom i Boùanskom Qegovom obeçaqu, iz-
reyenom u priyi o nepravednom sudiji: Kaùem vam da çe ih ubrzo
odbraniti, i u sadawqem ùivotu i po izlasku iz tela (Lk.18,1-8)”
(Pogl. 47). I Lestviynik govori: —Isusovim imenom biyuj protiv-
nike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja” (Sl. 21). Na dru-
gom mestu on dodaje: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqem
tvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa” (Sl. 27).

50. I kod svetih apostola, a ne samo kod svetih otaca, mogu se

naçi reyi o svewtenoj molitvi, tajnovodstveno izreyene Duhom
Reyi o svewtenoj molitvi ti neçew naçi samo kod pome-

nutih svetih otaca, i drugih sliynih qima, veç jow pre kod sa-
mih prvih i vrhovnih apostola Petra, Pavla i Jovana. Jedan od
qih, kao wto smo veç naveli, govori: I niko ne moùe reçi: Isus je
Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). [Drugi kaùe]: Blagodat i is-
tina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1,17). On jow [kaùe]: Svaki duh
koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2).
Uyenik Hristov, koji je pretpostavxen drugima, na pitaqe Spa-
sitexa upuçeno svim apostolima: Wta o meni govore xudi, odgo-
vara u ime svih, uvodeçi blaùeno ispovedaqe: Ti si Hristos,
Sin Boga %ivoga (Mt.16,13; 16). Slavni nastavnici nawi, koji su
dowli posle qih, a naroyito oni koji su hodili putem neporob-
xenog, pustiqskog i tihovatexskog ùivota sliyne izreke, iz-
dvojeno i delimiyno izreyenim od strane tri stuba Svete Crk-
ve, kao i boùanstvene reyi uzakoqene po otkrivequ Duha Sveto-
ga, sabrawe u jednu izreku uz pomoç Duha Svetoga, koji ùivxawe
u qima, prekrasno je usaglasivwi i uskladivwi, sastavivwi na-

316 HILANDARSKI PREVODI

wu svewtenu molitvu. Qu su nazvali stubom molitve, predavwi
potomcima da je drùe i yuvaju u istom vidu.

Pogledaj sada o kakvom se divnom poretku i divnoj postup-
nosti radi, koja jasno nosi peyat nebeske mudrosti. Jedan prizi-

va ime Gospoda Isusa, drugi Isusa Hrista, treçi Hrista, Sina

Boùijeg, kao da slede jedan za drugim i kao da se jedan drugog dr-
ùe sa paùqom u saglasnosti i sjediqequ bogodejstvenih reyi.
Vidiw li kako svako od qih uzima kraj izreke jednoga i postav-
xa ga na poyetak svoje. Blaùeni Pavle je rekao: —Niko ne moùe

da ispoveda Gospoda Isusa”. Posledqu rey Isusa uzima sveti Jo-

van i stavxa kao prvu u svojoj izreci: —Onaj ko ispoveda Isusa

Hrista”… Qegova posledqa rey - Hrista, u ispovedaqu svetog

Petra je pomenuta kao prva: —Ti si Hristos, Sin Boga”. I kao da
se sastavio trostruki i neraskidivi konopac, bogotvorna molit-
va nawa, premudro i razumno ispletena i satkana. U reyenom vi-
du ona je, kao wto moùemo primetiti, dowla do nas i u istom
vidu je mi predajemo onima koji çe doçi posle nas. Izreku, pak,

pomiluj me, koja se dodaje spasonosnim reyima molitve: Gospode

Isuse Hriste, Sine Boùiji, pridodali su sveti oci naroyito
zbog onih koji su jow nedorasli na delu vrlina, tj. poyetnici i
nesavrweni. Jer, napredni i usavrweni u Hristu svakim od po-

jedinaynih uzvika, naime: Gospode Isuse; Isuse Hriste; Hriste,

Sine Boùiji, ili yak samo uzvikom: Isuse, bivaju sasvim zado-
voxni, grleçi ga i pozdravxajuçi kao potpuno delaqe molitve.
I samo kroz qega oni se ispuqavaju neizrecivom radowçu i sla-
dowçu, koja prevazilazi svaki razum, svako vi$eqe i svako slu-
waqe. Da bismo se najpotpunije ubedili i osvedoyili u reyeno,
najsla$i i duwexubivi Gospod naw, Isus Hristos, Sin Boùiji,
otvoreno je rekao (a Qegove reyi su delo i iskaz, Duh i ùivot):
Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i jow: I wto god za-
iwtete (od Oca) u ime moje, to çu uyiniti (Jn.14,13).

51. I poyetnici mogu da se ponekad mole svim reyima mo-

litve, a ponekad samo delom qe, premda unutra, u srcu i uvek, pri

yemu ne treba yesto da meqaju molitvene reyi
I poyetnici mogu da se mole ponekad sa svim reyima, a

ponekad samo sa nekim od qih, uostalom unutar srca i nepresta-
no. Jer, po Dijadohu, —onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od
svih krasnih stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe da
upraùqava telesnu pohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlina-
ma. One sluùe kao yuvari pri vratima qegovog grada yistote.
Stoga sve zamke $avola protiv qega ostaju bezuspewne” (Pogl. 57).
I sveti Isaak piwe: —Srce onoga ko stalno prati svoju duwu bi-
va razvesexavano otkriveqima. Onaj ko zreqe svoga uma usred-

DOBROTOXUBXE Ì 317

sre$uje u sebe samog, vidi sebe u zraku Duha. Onaj ko se gnuwa nad
svakim nadimaqem uma, vidi svoga Vladiku u srcu svome” (Sl. 8).

Ipak, ne treba yesto meqati reyi molitve kako zbog yeste
promene i prebacivaqa (paùqe sa jedno na drugo) um ne bi na-
vikao da nestalnost i prenoweqe, te ostao neukoreqen i bes-
plodan, kao drva koja se yesto prenose i presa$uju.

52. Plod unutrawqe-srdayne molitve iziskuje dugotrajni

podvig i samoprinu$avaqe, kao wto se i inaye sve dobro postiùe

uz ogroman trud i vreme
Svagdawqa molitva u srcu i ono wto sledi za qenim gra-

nicama ne dostiùe se jednostavno i sluyajno, tj. bez dugotrajnog
i velikog truda (premda ima i izuzetaka po neizrecivom Boùi-
jem uvi$aqu). Naprotiv, neophodno je mnogo i vremena, i truda,
i telesnog i duwevnog podviga, i napregnutog i dugotrajnog sa-
moprinu$avaqa. Jer, po prevashodstvu dara i blagodati u kojima
oyekujemo da uyestvujemo mi prema svojoj sili treba da uloùimo
i srazmerne podvige i yasove. Po svewtenim nastavnicima na-
wim, mi treba iz pawqaka srca da isteramo neprijatexa i de-
latno uselimo Hrista. Sveti Isaak govori: —Onaj ko ùeli u sebi
da ugleda Hrista neka se sa svim usr$em napreùe da oyisti svoje
srce neprestanim seçaqem na Boga. I on çe u svetlosti uma svo-
ga svaki yas zreti Gospoda” (Sl. 8). I sveti Varsanufije [govori]:
—Yovek se uzalud trudi u spoxawqem ukoliko mu unutrawqe de-
laqe sa Bogom ne pomogne. Jer, unutrawqe delaqe sa srdaynim
bolom donosi yistotu, yistota - istinsko tihovaqe srca, tihova-
qe - smireqe, dok smireqe priprema yoveka za obitaliwte Bo-
ùije. Zbog Qegovog prebivaqa izgone se demoni sa strastima i
yovek postaje hram Boùiji, ispuqen svetowçu, svetlowçu, yis-
totom i blagodaçu. Blaùen je onaj ko u unutrawqim tajnostima
srca sagledava Gospoda, sa playem izlivajuçi pred Qegovom bla-
gowçu svoju molitvu” (Odg. 210). I prepodobni Jovan Karpatski
[govori]: —Dugi podvig u molitvama i veliko vreme neophodni su
da bi se u nesmuçenom ustrojstvu uma nawlo neko novo srdayno
nebo na kojem obitava Hristos, po reyima apostola: Ili ne po-
znajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste va-
xani (2.Kor.13,5)”. I veliki Zlatoust [govori]: —Neprestano prebi-
vaj sa imenom Gospoda Isusa kako bi srce progutalo Gospoda, i
Gospod srce. I biçe dvoje jedno. Me$utim, reyeno delo se ne po-
stiùe za dan, ili dva, veç [zahteva] dug podvig i mnogo vremena.
Jer, neophodno je mnogo podviga i vremena da se istera neprija-
tex i useli se Hristos”.

53. O neyistoj srdaynoj molitvi. Kako se dostiùe yista i ne-

rasejana molitva

318 HILANDARSKI PREVODI

Od upornosti u upotrebi navedenog nayina ili nayina za
sticaqe yiste i nerasejane molitve, uz savladavaqe svih pre-
preka u pomislima i spoxawqim okolnostima, podviùnik naj-
zad dolazi do navike da se bez prinu$avaqa istinski yisto i bez
mawtaqa moli, ili do staqa u kome um uvek prebiva u srcu, ula-
zeçi preko disaqa u qega ne sa prinudom ili protiv svoje voxe,
nego bezizlazno sa xubavxu boraveçi u qemu i neprestano se mo-
leçi. Sveti Isaak kaùe: —Onaj yija molitva nije yista od pomis-
li (tj. koja neprestano ne deluje u unutrawqoj skrivenosti srca)
u stvari nema oruùje za borbu, u kojoj bi prizivaqem Gospoda
Isusa Hrista nevidxivo biyevao i opaxivao neprijatexa koji
skriveno napada” (Sl. 21). On jow [kaùe]: —Zaista je blaùen onaj ko
se miwxu prilepio za Isusovu molitvu, vapijuçi mu neprestano
u srcu, kao wto se vazduh pripija uz nawa tela ili plamen uz
sveçu”. On jow [kaùe]: —Hodeçi nad zemxom, sunce yini da je dan,
a sveto ime Isusa Hrista, kome se poklaqamo, ra$a bezbrojno
mnowtvo suncelikih pomisli, neprestano sijajuçi u umu”.

54. O nerasejanoj i yistoj srdaynoj molitvi i o toplini koja

se ra$a iz qe
Iz srdayne, yiste i nerasejane molitve ra$a se u srcu iz-

vesna toplina, kao wto se peva u Psalmima: Zapali se srce moje u
meni, i u razmiwxaqu mome razgore se ogaq (Ps.38,4). Gospod Isus
Hristos je dowao na zemxu da baci ogaq na zemxu srdaca nawih,
koje je ranije donosilo trqe strasti, a sada uz blagodat prinosi
duhovne plodove: Do$oh da bacim ogaq na zemxu; i kako bih ùeleo
da se veç zapalio (Lk.12,49). Reyeni ogaq je nekada i Kleopu zajed-
no sa qegovim saputnikom zagrejao i rasplamsao, nagnavwi ih
da u zanosu jedan drugome zavape: Ne gorawe li srce nawe u nama
dok nam govorawe putem i dok nam objawqavawe Pisma (Lk.24,32). I
sveti Jovan Damaskin u jednom troparu svojih pesama Presvetoj
Bogorodici govori: —Ka pevaqu pesama vuye me srdayni ogaq de-
viyanske xubavi”. I sveti Isaak piwe: —Od napregnutog delaqa
ra$a se prevelika vrelina, koja se u srcu rasplamsava plamenim
pomislima, koje se iznova pojavxuju u umu. Reyeno delaqe i yuva-
qe staquje um svojom plamenowçu i saopwtava mu vi$eqe. Od
plamenosti koju proizvodi blagodat ra$a se tok suza. Od ne-
prestanih suza duwa dobija umireqe pomisli i uzvisuje se do
yistote uma. Pri yistoti uma, pak, yovek dolazi do vi$eqa tajni
Boùijih. Potom um dolazi do gledaqa otkriveqa i znameqa, kao
wto je gledao prorok Jezekix” (Sl. 59). On jow [kaùe]: —Suze, udara-
qe po glavi u vreme molitve i usrdno padaqe niyice bude u srcu
dodatnu sladost, koje se sa pohvalnim ushiçeqem ustremxuje ka
Bogu, prizivajuçi: %edna je duwa moja za Bogom %ivim; kad çu do-
çi i javiti se licu tvome Gospode (Ps.41,3)” (Sl. 69). I Jovan Les-

DOBROTOXUBXE Ì 319

tviynik [kaùe]: —Ogaq xubavi vaskrsava molitvu koja se uselila u
nawe srce. A kad ova vaskrsne, i uznese se na nebo, dolazi do si-
laska Ogqa u odaju duwe” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Koji je monah,
onda, veran i pametan? Onaj koji je sayuvao svoju vatrenost, i ko-
ji svakoga dana, do kraja svog ùivota, nije propuwtao da doda
plamen na plamen, ùar na ùar, revnost na revnost, i yeùqi za
Bogom bogoyeùqivost” (Sl. 1). I sveti Ilija Ekdik [kaùe]: —Umi-
rivwi se u odnosu na sve spoxawqe i sjedinivwi se sa molit-
vom, duwa biva qome okruùena kao plamenom, kao gvoù$e ogqem.
I ona sva postaje ogaq. I premda ostaje ista, duwa postaje nedo-
diriva, sliyno usijanom gvoù$u” (Pogl. 103). On jow [kaùe]: —Bla-
ùen je onaj ko se jow u ovom ùivotu udostoji da se vidi u reye-
nom staqu, tj. svoj po prirodi zemni obraz vidi ogqenim po bla-
godati”.

55. Toplina ima razliyite uzroke. Najistinskija je ona koja

proizilazi od yiste srdayne molitve
Znaj da reyena toplina u nama ima razliyite i mnogoob-

razne uzroke i nayine, wto je oyigledno iz izloùenih izreka
svetih otaca, premda ne smemo da kaùemo - i iz samog dela (opi-
ta). Od qih najpouzdanija je toplina koja dolazi od yiste srday-
ne molitve. Ona uzrasta zajedno sa qom i uspokojava [yoveka] u
suwtinskom prosveçequ, tj. yineçi ga zaista prosveçenim, po
svedoyanstvu otaca.

56. O neposrednom dejstvu srdayne topline
Ona neposredno odgoni sve wto ometa da se savrweno vr-
wi yista molitva. Jer, ogaq je Bog naw, koji uniwtava zle zamke
demona i nawih strasti. Sveti Dijadoh govori: —Znak da je duwa
bolno poyela da mrzi strasti jeste oseçaj owtrog bola srca koje
prima ubode demonskih strela, pri yemu se yoveku yini da nosi
same strele. Ona se nalazi na poyetku svog oyiwçeqa. Jer, uko-
liko ne pretrpi veliki bol od bestidnosti greha, ona kasnije
neçe moçi bogato da se raduje blagosti pravednosti. Potom, onaj
ko ùeli da oyisti svoje srce neka ga zagreva neprestanim seça-
qem na Gospoda Isusa, imajuçi u qemu jedinstveno pouyavaqe i
neprestano delaqe. Jer, onaj ko ùeli sa sebe da zbaci sopstvenu
gqilost ne treba samo povremeno da se moli. Naprotiv, on uvek
treba da se bavi molitvom i da yuva um, pa makar se nalazio i
daleko od molitvenog doma. Onaj ko hoçe da oyisti zlato [ne tre-
ba] ni za kratko vreme da ostavi ogqiwte bez vatre, inaye çe se
ruda koju yisti ponovo stvrdnuti. Ni [podviùnik] ne treba samo
povremeno da se seça Boga, tj. da u drugo vreme ne misli o Qemu.
Jer, ono wto stiye molitvom, on çe izgubiti kada je prekrati.
Xubitexu vrline je svojstveno da neprestanim seçaqem na Boga
yisti zemxanost srca. Na reyeni nayin çe, pri postepenom is-

320 HILANDARSKI PREVODI

paravaqu zla pod dejstvom ogqa dobrog seçaqa, duwa u punoj sla-
vi da savrweno do$e do svoje prirodne prozraynosti” (Pogl. 97).
Bez smetqi prebivajuçi u srcu um se moli yisto i bez lutaqa, po
reyi svetoga: —Ukoliko um yuva srce za vreme molitve, vrwi se
yista i nerasejana molitva”. Sveti Isihije piwe: —Istinski
monah je onaj ko se drùi trezvoumxa, a istinski trezvoumnik je
onaj ko je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam)” (Pogl.
57).

57. O ùu$equ za Gospodom i o raspoloùequ prema Qemu, ko-

ji se ra$aju od tople paùqe i molitve
Od tople i paùxive, tj. yiste molitve u srcu se ra$a yeù-

qa, boùanstveno raspoloùeqe i xubav prema Gospodu Isusu
Hristu, koga se stalno seça, po napisanome: Devojke te zavolewe
i privukowe (Pes.1,2), i jow: Ja sam raqena xubavxu (Pes.2,5). I sve-
ti Maksim govori: —Sve vrline pomaùu umu u boùanstvenom ras-
poloùequ, a najviwe yista molitva. Jer, preko qe, uzviwujuçi
se ka Bogu, on biva izvan svega”.

58. O srdaynim suzama i o boùanstvenoj yeùqi i raspolo-

ùe qu
Iz opisanog srca yesto se toyi suza, koja ne iscrpxuje i

isuwuje, veç yisti i obogaçuje one koji su se qome obogatili.
Jer, prvo biva od boùanstvenog straha, a drugo od boùanstvenog
raspoloùeqa pri silnoj i nezadrùivoj yeùqi i xubavi prema
Gospodu Isusu Hristu, na koga se uvek seça. Dovedena u ushiçe-
qe, duwa vapije: —Usladio si me yeùqom Hriste, i izmenio tvo-
jim boùanstvenim raspoloùeqem”. Ona jow [uzvikuje]: —Sav si,
Spasitexu, sladost, sav si ùexa i yeùqa, sav se nezasitost i
sav nezamisliva krasota”. Ona uzvikuje, zajedno sa Pavlom, Hris-
tovim propovednikom: Jer nas xubav Hristova obuzima (2.Kor.5,14).
Ko çe nas rastaviti od xubavi Hristove? %alost ili teskoba,
ili goqeqe, ili glad, ili golotiqa, ili opasnost, ili may? Jer sam
uveren da nas ni smrt, ni ùivot, ni an$eli, ni poglavarstva, ni si-
le, ni sadawqost, ni buduçnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva
druga tvar neçe moçi odvojiti od xubavi Boùije, koja je u Hristu
Isusu Gospodu nawem (Rim.8,35; 38-39).

59. Savet da se ne traùi niwta wto je preko mere. Pouka o

neprestanom srdaynom seçaqu na Gospoda naweg Isusa Hrista
Onaj ko ùeli da se udostoji reyenoga i onoga wto potom

dolazi (o yemu sada nije blagovremeno govoriti) treba strogo da
se drùi sledeçeg pravila: —Nemoj pre vremena traùiti ono wto
çe biti u svoje vreme. Jer, ni dobro nije dobro ukoliko se ne uyi-
ni dobro”. I sveti Marko [kaùe]: —Nije dobro znati o potoqim de-
lima pre nego wto se uyine prethodna. Jer, znaqe bez dela nadi-
ma, a xubav nazi$uje stoga wto sve trpi (up. 1. Kor.8,1)”. [Yovek] po
svojoj meri treba da se stara i da se svagda podvizava da, kao wto

DOBROTOXUBXE Ì 321

je reyeno, seçaqe na Gospoda Isusa Hrista neprestano nosi u du-
bini (a ne na povrwini) srca, po reyima svetog Marka: —Ukoliko
se sa punom duhovnom nadom ne otkrije unutrawqe skriveno mes-
to naweg srca, neçe biti moguçe da upoznamo Onoga ko ùivi u
qemu i saznamo da li su nawe slovesne ùrtve prihvaçene”.

60. O toploj revnosti, o boùanstvenom javxaqu u nama i o

suwtinskom prosveçequ blagodaçu
Na reyeni nayin revnitex savrwenstva u duhu lagano çe

da se ukloni ne samo od lukavih dela, veç i od strasnih pomisli
i nepriliynih mawtaqa, po napisanome: Po Duhu hodite, i po-
hotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). On çe se ukloniti i od sva-
ke uopwte pomisli i od svakog mawtaqa, s obzirom da svojom
plamenom revnowçu za vrlinu potire svako lukavo dejstvo koje
je ranije u qemu delovalo kroz yula i misli, zajedno sa nayelni-
cima svega zlog, tj. zluradim demonima, kao wto govori sveti
Isaak: —Strawan je demonima i poùexan Bogu i Qegovim an$e-
lima onaj ko sa plamenom revnowçu iskorequje trqe koje u qega
polaùe neprijatex” (Sl. 8). I on çe napredovati i steçi osvedo-
yeqe o xubavi Boùijoj prema qemu, zaista se udostojivwi pro-
javxivaqa i usexeqa suwtinskog i boùanstvenog prosveçeqa
blagodaçu. I on çe sa velikom radowçu poteçi ka ranijem blago-
rodstvu i duhovnom usinovxequ, koje nam je blagodaçu svewteno-
dejstveno saopwteno u svetom krwtequ. Sveti Isaak daxe govo-
ri: —Reyeno je Jerusalim i Carstvo Boùije, koje je sakriveno u
nama, po reyi Gospodqoj (Lk.17,21). Pomenuta oblast jeste oblak
slave Boùije, u koji çe uçi samo yisti srcem, kako bi videli li-
ce svoga Vladike”. Jedino ne treba [yovek] sam da traùi javxaqe
Boùije u sebi, kako ne bi primio onoga ko je prava tama, premda
se laùno predstavxa kao svetlost.

61. O Boùanskom i neprijatexskom dejstvu
Ukoliko um ugleda svetlost ni kada je ne iwte, neka je ne
prihvata, ali neka je ni ne odbacuje, kao wto govori sveti Mar-
ko: —Postoji dejstvo blagodati nepoznato poyetniku u duhovnom
uzrastaqu, a postoji i dejstvo zla nalik na istinu. Ne treba da
se mnogo zagledamo u sliyna dejstva da ne bismo pali u zabludu,
niti treba da ih prokliqemo, jer se moùe desiti da su istini-
ta. Stoga sve treba sa nadom prinositi Bogu, koji zna koristi i
jednog i drugog. Uostalom, neka [yovek] pita onoga ko ima blagodat
i silu po Bogu da nauyi i rasudi”.

62. O prosveçenom i nezabludnom uyitexu
Blagodari Bogu ukoliko uspew da na$ew onoga ko te moùe
nauyiti onome wto je sam blaùeno iskusio kroz boùanstveno

prosveçeqe, a ne samo wto je saznao iz Boùanstvenog Pisma.

322 HILANDARSKI PREVODI

Ukoliko sliynoga nema, boxe je ne primati [svetlost]. Sa smire-
qem treba pribegavati Bogu, sa iskrenim srcem se smatrajuçi i
nazivajuçi nedostojnim sliyne yasti i vi$eqa, kao wto smo se
tajno nauyili blagodaçu Hristovom od nelaùnih jezika (usta),

pokretanih Duhom Svetim. Oni, naime, saopwtavahu i iz Bogo-

nadahnutih Pisama i iz opita.

63. O istinskom i laùnom prosveçequ, tj. o Boùanskoj i lu-

kavoj-neprijatexskoj svetlosti
U nekim svojim spisima nawi slavni oci ukazuju na znake

nelaùnog i laùnog prosveçeqa. Na pitaqe svoga uyenika o re-
yenome, blaùeni Pavle Latrski je odgovorio: —Svetlost vraùije
sile je ogqevidna, dimxiva i sliyna yulnoj svetlosti. Ugledav-
wi je, duwa koja je obuzdala strasti i oyistila se od qih, oseça
neprijatnost i gnuwaqe. Svetlost, pak, Duha Svetoga jeste bla-
ga, radostotvorna i yista. Pribliùavajuçi se, ona osveçuje svet-
lowçu, te radowçu i tihowçu ispuqava duwu, yineçi je krot-
kom i yovekoxubivom”. Sliyno govore i drugi.

64. O nepotrebnom i korisnom mawtaqu. Kako se odnositi

prema qima
Newto ranije smo pomenuli mawtaqe, tj. nepotrebno

mawtaqe. Biçe veoma korisno, izgleda nam, da newto kaùemo i
o svakom mawtaqu uopwte. Jer, yesto se govori o qemu i protiv
qega. Mnogoliko, kao basnoslovni Dedal, i mnogoglavo, kao Hid-
ra, mawtaqe je neki most za demone, kao wto su rekli oci, preko
koga prelaze i prolaze ubistveni neyastivci. Oni nekako op-
wte i mewaju se sa duwom, yineçi je kownicom trutova, tj. obi-
taliwtem besplodnih i strasnih pomisli. Mawtaqe treba pot-
puno odbacivati, izuzev ukoliko ponekad radi pokajaqa, skru-
wenosti, playa i smireqa, a naroyito radi prouyavaqa biça i
zreqa ili posramxeqa r$avog mawtaqa, privuyew i suprotsta-
viw doliyno mawtaqe. Pomewavwi ih, naime, i pripremivwi
qihovo suprotstavxaqe, ti çew poraziti r$avo mawtaqe, kao
bewyasno i bestidno, te çew ga savladati. Radeçi reyeno, ti ne-
çew sebi nayiniti nikakvu wtetu. Naprotiv, steçi çew veliku
korist stoga wto çew, nepogrewivim rasu$ivaqem ure$ujuçi
svoja dela, r$avo mawtaqe pobediti doliynim, na smrt poraùa-
vajuçi neprijatexa qegovim oruùjem, kao nekada boùanstveni
David Golijata (1.Car.17,49).

65. Ipak, sveti oci ne samo nepriliyno, nego i doliyno

mawtaqe smatraju neumesnim u yistoj molitvi i u jednostavnom i

jedinstvenom umnom delaqu
Navedena borba je, uostalom, svojstvena mladencima, ili

poyetnicima. Oni koji su napredovali u dugotrajnom podvigu,
pak, odbacuju svako mawtaqe uopwte, i nepriliyno i doliyno,

DOBROTOXUBXE Ì 323

pri yemu mu ne ostaje ni traga. Vosak se topi u blizini ogqa. I
ono se rasejava i iwyezava pred dejstvom yiste molitve, pred
jednostavnom i bezvidnom privrùenowçu uma Bogu, pred preda-
vaqem Qemu i bliskim sjediqeqem sa Qim. Sveti Isihije go-
vori: —Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog yulnog pred-
meta. Jer, asirac (neprijatex), kao umna sila, xude moùe da za-
vodi samo ako koristi newto yulno, wto je uobiyajeno za nas”
(Pogl. È,78). On jow [kaùe]: —Svaka pomisao u srce ulazi preko uob-
raùavaqa neyeg yulnog (a yulno smeta umnom). Stoga boùanstve-
na svetlost poyiqe da obasjava um koji se ispraznio od svega i
postao savrweno bezvidan (izbegavajuçi svaki izgled i obraz).
Jer, reyena svetlost se javxa tek u yistom umu, tj. pod uslovom da
osiromawi od svih pomisli” (Pogl. ÈÈ,87). I sveti Vasilije [kaùe]:
—Gospod ne ùivi u rukotvorenim hramovima. On ne ùivi ni u
nekakvim uobraùeqima i mislenim postrojeqima (mawtaqima)
koja se predstavxaju (paùqi) i okruùuju owteçenu duwu kao zid,
usled yega ne moùe yisto da pogleda u visinu, drùeçi se samo
ogledala i zagonetki”. I boùanstveni Evagrije [kaùe]: —Moùe se
priznati da Bog prebiva [u onome ko] ima poznaqe. Stoga se yisti
um i naziva prestolom Boùijim. Pomisao o Bogu se ne nalazi u
pomislima koje u umu stvaraju obraze, veç u onima koje ne stvara-
ju. Stoga molitvenik treba na svaki nayin od sebe da odbacuje
pomisli koje stvaraju obraze”. I sveti Maksim u pojawqeqima
na velikog Dionisija [kaùe]: —Jedno je mawtaqe, a drugo pomisao
ili misao. One se proizvode razliyitim silama i razlikuju se
svojim kretaqima: misao je dejstvo i delo uma, a mawta - plod
strasti, oblikovaqe obraza koji predstavxa newto yulno ili
kao newto yulno. Stoga u odnosu prema Bogu mawta ne treba da
ima bilo kakvo mesto. On, naime, sve prevazilazi iznad uma”. I
sveti Vasilije [kaùe]: —Um koji se ne rasejava po spoxawqim
predmetima i koji se yulima ne nosi po svetu u stvari dolazi sa-
mom sebi. Iz sebe on pomiwxu moùe da uzlazi ka Bogu. I buduçi
obasjan lepotom, on zaboravxa i na samu prirodu”. Znajuçi reye-
no, i ti se svakoga yasa, uz Boùiju pomoç, prinu$avaj da se bez
mawtaqa, bez uobraùavaqa i obraza yisto moliw celim umom,
svom duwom i svim srcem. O reyenome sveti Maksim govori:

66. O yistom i savrwenom umu, duwi i srcu

O yistom umu: —Yisti um se prosveçuje boùanstvenom svet-
lowçu, izbegavwi neznaqe”.

O yistoj duwi: —Yista duwa se neprestano raduje boùan-
stvenom xubavxu, oslobodivwi se strasti”.

O yistom srcu: —Yisto srce svagda ima bezvidno i bezob-
liyno seçaqe na Boga, jedino od Qega primajuçi upeyatxivost,
kojom blagoizvoxeva da se pokazuje”.

324 HILANDARSKI PREVODI

O savrwenom umu: —Savrweni um je verom poznao Onoga ko-
ji je iznad svakoga poznaqa. Promotrivwi sva Qegova sazdaqa,
on je od Qega primio sveobuhvatno (u opwtim crtama) poznaqe
o Qegovom promislu i sudu, koje se u qima projavxuje (naravno u
meri koja je yoveku dostupna)”.

O savrwenoj duwi: —Savrwena duwa ima ùelatexnu silu u
potpunosti ustremxenu Bogu”.

O savrwenom srcu: —Savrweno srce nema nikakvo prirod-
no kretaqe ni prema yemu i ni na koji nayin. Radi qegove jed-
nostavnosti, Bog na qemu, kao na dobro uglayanoj dawyici, pri-
stupivwi, piwe svoje zakone”.

Dodajmo i sledeçe:

O yistom umu: —Oyiwçeqe uma jeste delo jedino Svetoga
Duha” (sveti Dijadoh). —Zadrùavaqe uma od lutaqa jeste jedino
delo Svetoga Duha” (Lestviynik). —Onaj ko hoçe da vidi staqe
svog uma neka se isprazni od svih pomisli. I videçe ga sliynim
safiru ili nebeskoj [plaviyastoj] boji” (sveti Nil). —Staqe uma
jeste mislena visina, sliyna nebeskoj boji, na kojoj se za vreme
molitve pojavxuje i svetlost Svete Trojice” (sveti Nil). —Uko-
liko svuye starog yoveka i obuye se u novog blagodatnog yoveka,
um çe ugledati svoju yistotu, sliynu nebeskoj svetlosti, koju su
starewine sinova Izraixevih imenovali mestom Boùijim (Izl.
24,10), kada im se Bog javio na gori” (sveti Isaak, Sl. 16).

Delajuçi kao wto je reyeno, tj. moleçi se yisto, bez maw-
taqa i bez obraza, ti çew hoditi po stopama svetih. U suprot-
nim, biçew mawtar, a ne tihovatex, te çew (da ne bude) umesto
groù$a sabrati trqe.

67. Kako su proroci videli obrazna vi$eqa
Onaj ko pretpostavxa da su proroyka vi$eqa, obrazi i ot-
kriveqa bila delo mawtaqa, proizilazeçi prirodnim putem,
neka zna da je daleko od pravog cixa i istine. Jer, proroci, kao
uostalom i danawqi svewtenotajnici, nisu po nekom prirod-
nom poretku i yinu videli i izobraùavali ono wto su videli i
izobrazili. Naprotiv, nekako boùanstveno i iznad prirode u
umu qihovome vi$eqe je bilo zapeyaçeno i predstavxeno, neiz-
recivom silom i blagodaçu Svetoga Duha, kao wto govori sveti
Vasilije Veliki: —Nekom neizrecivom silom proroci su prima-
li izobraùeqa u umu, koji bewe nerasejan i yist. Oni kao da su u
sebi sluwali zvuyaqe Reyi Boùije”. On jow [kaùe]: —Proroci su
videli vi$eqa dejstvom Duha, koji je u qihovom vladalaykom umu
zapeyaçivao obraze”. I [sveti] Grigorije Bogoslov [kaùe]: —(Sveti
Duh) je najpre dejstvovao u an$elskim i nebeskim silama, a po-
tom u ocima i prorocima. Jedni su Boga videli i poznavali, a
drugi su saznavali buduçnost kada bi qihov vladalayki um od

DOBROTOXUBXE Ì 325

Duha primao obraze, usled kojih su buduçem prisustvovali kao
sadawqem”.

68. O mawtaqu i mnogim i raznovrsnim zreqima
Pojedini jow uvek sumqaju, jer prihvataju mawtaqa i
mnoga i raznovrsna zreqa, i suprotstavxaju nam se, misleçi da
navodno sleduju svetima. [Sveti] Grigorije Bogoslov veli da se
Bog samo umom ne nazire po sebi, nego po onome wto je oko Qega,
tj. spajaqem raznih mawtaqa u jednu sliku istine. A boùanstve-
ni Maksim [kaùe] da um ne moùe da dostigne do bestrawça samo
delaqem, ukoliko nema i niz mnogih i raznih zreqa. I drugi
sveti oci propovedaju sliyno qima. Neka oni, dakle, znaju, da
sveti nisu govorili o duhovnom delaqu i blagodati —po prihva-
taqu”, tj. o poznaqu i gledaqu Boga, koje ga kroz jasni opit sjedi-
quje sa yovekom, veç o zrequ —po nametaqu”, tj. o zrequ koje je
sloùeno od mudrosti i sliynosti i skladnosti biça, zamagxeno
se pribliùavajuçi poimaqu o Bogu, koje mogu mnogi, ili yak i
svi, uopwteno koristiti i zamiwxati. Reyeno çe yisto razume-
ti onaj ko paùxivo ispita ranije navedene odexke [iz dela] sve-
tih, ili druge sliyne. Kao wto je zapisano, Tvorac se poima iz
veliyine i lepote tvorevine, a ne iz svetskog i narodnog, brb-
xivog i sujetnog vewtinskog uyeqa. Jer, ono je sliyno raspusnoj
sluwkiqi, koja se diyi gordowçu zbog svoje nauyne i mudrijawke
i izraùajne sposobnosti, ne uyeçi se jevan$elskoj veri i smire-
qu i istinskom usaglawavaqu sa Boùanskim stvarima, udaxiv-
wi sebe daleko od svewtenih predvorja. Mi sada, me$utim, govo-
rimo o savrwenom i ipostasnom [liynosnom] ozarequ, koje su na
neizreciv nayin doùiveli [pretrpeli] izabrani apostoli kada su
zajedno sa Isusom uziwli na Goru Tavor, primili dobru i istin-
sku blaùenu izmenu desnice Viwqega, i udostojili se da vide
nevidxivo Carstvo i Boùanstvo svojim vewtastvenim oyima,
koje su se izmenile ka boùanstvenijem, tj. postale duhovne si-
lom Svesvetoga Duha. Koliko je daleko istok od zapada i nebo od
zemxe i koliko je duwa uzviwenija od tela, i delaqe i blagodat
—po prihvataqu” je daleko od delaqa —po nametaqu”. Jer, delaqe
—po nametaqu”, kao wto rekosmo, napreduje spoxawqe, prikup-
xajuçi od pravilnog kretaqa, poretka i skupa biça razna maw-
taqa, koje sastavxa u jednu sliku istine, te se verom uzviwuje ka
Bogu. Delaqe —po prihvataqu” zbiva se, pak, na neposredan i
ipostasan [liynostan] nayin od samoga Boga unutar srca, ponekad
i van qega, vidno prenoseçi i na telo nadumno boùanstveno
ozareqe i najboùanstvenije prosveçeqe. Reyeno se dewava s ob-
zirom da srce, po najmudrijem Maksimu, doùivxava [trpi] nat-
prirodno, samo ne dejstvujuçi nero$eno oboùeqe. Jer, svetitex
veli: —Nero$enim oboùeqem nazivam svojevrsno liynosno ozare-
qe Boùanstva. Ono nema ro$eqa, veç se neshvatxivo javxa do-

326 HILANDARSKI PREVODI

stojnima”. Sa reyenim slaùe se i veliki Dionisije, govoreçi:
—Treba da znamo da um naw ima silu poimaqa, kojom vidi umne
stvari. On ima, tako$e, i moguçnost sjediqeqa, koja prevazilazi
prirodu uma. Qome se on sjediquje sa onim wto je iznad i izvan
qega”. I prepodobni Isaak veli: —Mi imamo dva duwevna oka,
kao wto govore sveti oci. Me$utim, nije ista upotrebxivost
qihovog zreqa. Jednim okom mi gledamo sakrivenosti u priroda-
ma [tvorevine], tj. silu Boùiju, Qegovu mudrost i Qegov promisao
o nama, koji poimamo iz svetosti kojom nas upravxa. Drugim
okom mi sagledavamo slavu Qegove svete prirode, ukoliko blago-
izvoli da nas uvede u duhovne tajne”. I sveti Dijadoh veli: —Kao
i svi boùanstveni darovi, i mudrost i poznaqe jesu darovi Duha
Svetog. Svaki od darova, kao i svi drugi, ima svoje posebno dej-
stvo. Stoga i apostol svedoyi da se jednome daje rey mudrosti, a
drugome rey znaqa po istom Duhu (1.Kor.12,8). Poznaqe opitno
(osetxivo) spaja duwu sa Bogom, premda je ne pokreçe na razgovor
o stvarima. Stoga neki od onih koji sa mudroxubxem provode
usamxeniyki ùivot ne pristupaju razgovoru o Boùanstvenim
stvarima, iako su im yula prosveçena poznaqem. Mudrost se po-
nekome (premda retko) daje zajedno sa poznaqem i strahom [Boùi-
jim]. I ona raskriva najunutrawqija dejstva poznaqa. Jer, (po-
znaqe) obiyno prosveçuje unutrawqim dejstvom, a (mudrost) -
reyju. Oni se, pak, stiyu na sledeçi nayin: poznaqe donosi mo-
litva i veliko tihovaqe uz savrwenu bezbriùnost, a mudrost -
nenadmeno izuyavaqe Reyi Duha, a pre svega blagodat svedareù-
xivog Boga”. I sveti Maksim veli u tumayeqima: —Jakovxev stu-

denac je Sveto Pismo. Voda je znaqe koje se sadrùi u Svetom Pis-

mu. Dubina bunara je zreqe svetopisamskih zagonetki, tewkih za

tumayeqe. Posuda za va$eqe vode je uyeqe Boùanske Reyi yita-
qem. Posudu Gospod nije imao, buduçi da je sam Slovo. Onima ko-
ji veruju On ne pruùa znaqe koje proizilazi iz uyeqa i pro-
uyavaqa. Naprotiv, dostojnima On daruje nepresuwnu i svag-
dawqu mudrost, koja izvire iz nepresuwne duhovne blagodati.
Jer, posuda za va$eqe vode, tj. uyeqe, zahvata neznatni deo zna-
qa, a ostavxa celinu, koju ne moùe da pojmi ni jedan razum. Na-
protiv, znaqe po blagodati ima celinu (i bez prouyavaqa) mud-
rosti koja je xudima moguça, koja istiye na razne nayine, shodno
potrebama”. I opet, sveti Dijadoh veli: —Naw um veçim delom
nije mnogo spreman za molitvu, s obzirom da ga vrlina molitve
stewqava i ograniyava. Bogoslovstvovaqu se, pak, radije predaje
s obzirom na prostor i neograniyenost boùanstvenih zreqa.
Stoga, da ne bismo davali mesta qegovom slobodnom razmatraqu
i da ne bismo popuwtali qegovoj sklonosti da se bezmerno okri-
xuje radowçu, najboxe je da se upraùqavamo u molitvi, psalmo-

DOBROTOXUBXE Ì 327

pojaqu i yitaqu Pisma, ne prenebregavajuçi pritom ni tumaye-
qa slovoxubivih otaca, yija se vera po reyima poznaje. Dejstvu-
juçi na reyeni nayin, mi mu neçemo dozvoliti da svoje izreke
mewa sa blagodatnim reyima, niti da se, podstaknut tawtinom,
rasejava u lutaqima pod dejstvom radosti i priyxivosti. Napro-
tiv, mi çemo se nauyiti da ga yuvamo yistim za vreme zreqa, sve
qegove pomisli uyinivwi suzotoynim. Uspokojivwi se u yasovi-
ma tihovaqa i opijajuçi se sladowçu molitve, um ne samo da çe
se osloboditi od strasnih pokreta o kojima smo govorili, veç çe
se obnoviti i dobiti snagu da lako i bez napora prebiva u bo-
ùanstvenim zreqima, napredujuçi istovremeno i u znaqu rasu-
$ivaqa sa velikim smireqem. Treba, me$utim, da znamo da je mo-
litva viwa od svake sveobuhvatnosti. Ona je svojstvena iskxuyi-
vo onima koji su u svakom oseçaqu i osvedoyequ preispuqeni
svetom blagodaçu”. Jesi li yuo? Postoji, veli, molitva koja pre-
vazilazi svaku wirinu, svojstvena onima koji su puni najboùan-
skijeg prosveçeqa blagodaçu u svakom oseçaqu i osvedoyequ, tj.
na natprirodan i liynostan nayin u srcu. Qu sveti Isaak nazi-
va nezapeyaçeno, tj. bezvidno, bezobliyno i jednostavno seçaqe.
Drugi sveti oci joj daju i druga imena.

69. Pet sila duwe. Mawtaqa koja su svojstvena duwi i umu. U

jednostavnom i jedinstvenom delaqu uma i yistoj molitvi treba

potpuno da izbegavamo mawtaqa, i obraze, i izobraùeqa i oblike
Duwa, kao wto rekosmo, ima [osobinu] da mawta ne samo [pod-

staknuta] demonima, nego i po svojoj prirodi, buduçi da ima pet
sila: um, razum, mneqe, mawtu i oseçaqe, kao wto i telo ima
pet yula: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Dakle, mawtaqe je jedno
od yula duwe, kao wto rekosmo, pomoçu koga mawta. Ukoliko du-
wa, dakle, ùeli da se stara i pravilno razlikuje stvari o sebi,
treba da se bori da zadobije krila i da uzdiùe Bogu svoje celovi-
te sile, koje je veçma sjediquju sa Qim i u ovom i u buduçem ve-
ku, dok o drugima treba jednostavno da se stara i da se qima slu-
ùi i da ih upotrebxava prema potrebi. Ispitajmo, dakle, wta
sveti oci govore i wta je pravo po qima. Sveti Maksim veli:
—Powto je slovesna i umna za sebe samu, tj. za svoju suwtinu, du-
wa je svakako i samoipostasna. Ukoliko je samoipostasna, ona çe
dejstvovati po sopstvenoj prirodi i kada je sama i kada je sa te-
lom. Ona çe i da poima i da misli po svojoj prirodi i neçe pre-
stajati nikada da se sluùi svojim umnim silama, koje ima kao
prirodna svojstva. Jer, prirodna svojstva koja neko biçe poseduje
na bilo koji nayin jesu neoduzimxiva, sve dok jeste i postoji.
Buduçi da jeste i postoji uvek od kako je postala (kao wto ju je
Bog stvorio), za sebe i po sopstvenoj prirodi duwa uvek poima i
razmiwxa i poznaje i sama po sebi i kada je zajedno sa telom. Ne

328 HILANDARSKI PREVODI

postoji, dakle, nikakav razlog koji bi mogao da otu$i duwu od
svojstava koja ima po prirodi ni po odvajaqu od tela”. Mi dobro
znamo i uyimo se od svetih da se um i razum, i u ovom i u buduçem
veku, kreçu oko Boga i sara$uju [sa Qim], dok se ostale sile [prime-
quju] samo u ovom, buduçi da su mu saobrazne. Duwa, dakle, kao is-
kusni upravitex, koji po prirodi ima vlast nad svojim silama,
treba da izabere da dejstvuje ne samo za sadawqost, nego uglav-
nom za buduçnost, i da hita na svaki nayin da uzdiùe i pokreçe
i prisajediquje um i razum Bogu, u vreme yiste molitve i umnog
i jedinstvenog i jednostavnog duhovnog delaqa, dok od mawtaqa
i drugih sila treba sasvim da odvaja um. Jer, po svetom Nilu:
—Staqe molitve je bestrasna navika, koja krajqom xubavxu uzno-
si mudroxubivi i duhovni um u mislenu visinu”. Yineçi reye-
no, duwa çe sayuvati dragoceno dostojanstvo koje joj dolikuje.

70. O umu
I sam um, kao nedexiva i jednostavna i celovita suwtina,
yist i svetlovidan, treba da pazi i yuva se, odvajajuçi se od
uyewça u mawti. Jer, on po sebi ima prirodnu silu za reyeno,
kao i da se okreçe, da se navraça i kreçe nezadrùivo ka sebi. Re-
yeno je —stav” uma, koji mu dolazi od boùanstvene blagodati, po
reyima Lestviynika: —Samo Duh Sveti moùe zaustaviti um”.
Kao sila duwe, um se kreçe i na neki nayin nalazi pod qenom
vlawçu. Ipak, on jeste i naziva se okom duwe, buduçi obdaren i
nekom sopstvenom prirodnom silom, jednostavnom i samodelat-
nom. Nalazeçi se u prirodnim odnosima sa duwom i qenim sila-
ma, um postoji —kao sposobnost”, nazivajuçi se —duwevni yovek”.
Me$utim, prihvativwi svoju prirodnu i jednostavnu vrednost i
blistavost svoje nedexive, celosne, i samodelatne [slobodne] suw-
tine, tj. oslobodivwi se telesnih i duwevnih prirodnih odnosa
i pokreta, te udostojivwi se da od uma —kao sposobnost” postane
um —kao dejstvo”, tj. uznapredovavwi i dostigavwi do natprirod-
nog —duhovnog yoveka”, on se svagda ponovo nepokolebivo vraça
sebi i kroz sebe nezadrùivo i slobodan od svega ushodi u neizo-
brazivo i bezobliyno i jednostavno poimaqe Boga, kao wto Va-
silije Veliki govori: —Um koji se ne rasejava spoxa, niti se yu-
lima razliva ka svetu, vraça se sebi i kroz sebe ushodi u poima-
qe Boga. I buduçi preoblistavan i sav prosveçen krasotom, on
zaboravxa i samu xudsku prirodu”. On ponovo zadobija obraz i
podobije i oyuvava ih yitavim, buduçi da je um i da se kroz sebe,
bez drugog posrednika, misleno sjediquje i opwti sa Boùanskim
Umom, tj. sa Bogom. Radi se o kruùnom kretaqu, tj. usho$equ i
okretu i sjediqequ uma sa sobom samim i kroz sebe i sa Bogom,
bez opasnosti od prelesti i pogrewke, buduçi da se radi o neza-
drùivom i neposrednom sjediqequ, koje prevazilazi svako po-
imaqe i o vi$equ koje prevazilazi svako vi$eqe. Veliki Dio-

DOBROTOXUBXE Ì 329

nisije veli: —Jedno kretaqe duwe je kruùno, tj. ulazak u sebe od
spoxa i jedinstveno sabiraqe umnih sila kao u krug, wto joj da-
ruje (silu) da ne luta, od mnogih spoxnih stvari opet je vraçaju-
çi i usredsre$ujuçi na sebe. Postavwi celosnom, reyeno je sjedi-
quje sa qenim silama koje su celovito sjediqene, rukovodeçi je
u lepo i dobro, koje je iznad svih biça i jedno i isto i bespoyet-
no i beskrajno. Kroz drugo, spiralno kretaqe duwa se oblistava
boùanstvenim poznaqima na nayin koji joj je svojstven, tj. ne
umno i celosno, veç slovesno i potvrdno, sloùenim i promeqi-
vim dejstvima. Treçe kretaqe duwe je »pravo«, pri yemu ne ula-
zi u sebe i ne kreçe se jedinom umstvenowçu (kao pri kruùnom
kretaqu), veç ide oko sebe spoxawqe. I iz reyenoga, kao iz ne-
kih razliyitih i mnogih simvola, ona se uzdiùe do jednostavnih
i sjediqenih zreqa”. Sveti Maksim veli: —Ukoliko um primi
neposredno sjediqeqe sa Bogom, qegova prirodna sila, tj. da po-
ima i biva poiman, ostaje sasvim nedelatna. Ukoliko, pak, raz-
rewi reyenu silu i poima neko od stvoreqa, on se razdvaja od
Boga, buduçi da prekida sjediqeqe, koje prevazilazi svako po-
imaqe. Dok je, opet, sjediqen sa Bogom, on sa sebe svaxuje pri-
rodni zakon kao neku nepremostivu planinu, buduçi da je preva-
ziwao prirodu i postao bog po uyewçu”. On opet kaùe: —Svojim
sjediqeqem sa Uzrokom biça, yisti um dolazi u opwteqe koje
prevazilazi svako poimaqe, prekidajuçi mnogovrsno prirodno
kretaqe i odnos sa svime wto nije Bog. On dostiùe u neizreci-
vi ishod pri yemu se, na nayin koji prevazilazi znaqe, drùi sa-
mo sveblaùenog çutaqa iznad poimaqa, koje nikako ne moùe da
obznani ni rey, ni poimaqe, veç samo opit uyewça onih koji su
se udostojili da ga okuse iznad poimaqa. Qegov lako prepoznat-
xivi i svima uoyxivi znak jeste svesna i savrwena neosetxi-
vost i udaxenost duwe od sadawqega veka. Ukoliko ne biva pot-
pomognut od duwe u svom stalnom kretaqu prema Bogu, um ne
ostvaruje i ne dela svoje delo, tj. ne vraça se sebi da bi slobodno
ushodio u poimaqe Boga. Boxe reyeno, [u reyenim okolnostima] oni
ne donose plodove, nego se sjediquju sa mawtom, rasejavajuçi se i
nalazeçi se daleko od Boga”.

71. O yistoj molitvi
Sveti Nil govori: —Podvizavaj se da svoj um za vreme mo-
litve uyiniw slepim i gluvim, te çew imati moguçnost da se
doliyno moliw”. On jow [kaùe]: —Blaùen je um koji u vreme mo-
litve sayuva potpunu bezvidnost ili nemawtareqe”. I sveti
Filotej [kaùe]: —Veoma retko mogu da se na$u oni koji tihuju
umom. A oni sva sredstva upotrebxavaju da privuku boùanstvenu
blagodat i ispune se duhovnom utehom koja iz qe istiye”. I [sve-
ti] Vasilije Veliki [kaùe]: —Dobra molitva zaista u duwu unedru-
je pomisao o Bogu. Usexeqe Boùije predstavxa pounutarqeqe

330 HILANDARSKI PREVODI

Boga kroz seçaqe, koje nije ispresecano zemaxskim brigama i
pri slobodi uma od smuçivaqa od neoyekivanih pokreta strasti.
Beùeçi od svega, bogoxubivi pribegava Bogu”.

72. Jedno je bestrawçe uma, a drugo (i viwe) - istinska mo-

litva
Sveti Maksim kaùe: —Um ne moùe da postane bestrasan je-

dino dorom delatnowçu, veç mora da primi i mnoga i razna zre-
qa”. Boùanstveni, pak, Nil kaùe da yovek moùe biti bestrasan,
pa ipak da se ne moli istinski, buduçi rasejan raznim pomisli-
ma i ostajuçi daleko od Boga. Sveti otac govori: —Ne moli se is-
tinski svako ko je dostigao bestrawçe. Jer, on moùe jow da bude
zauzet jednostavnim pomislima (o stvarima) i da se rasejava qi-
hovim okolnostima (tj. qihovim slikama i raznim vezama), dale-
ko se nalazeçi od Boga”. On jow [kaùe]: —Me$utim, yak i da se um
ne zadrùava na prostim pomislima o stvarima, ne znayi da je
veç nawao mesto molitve. Jer, on moùe da bude zauzet umozreqi-
ma o reyenim stvarima i da se udubxuje u qihove uzroyne odnose.
Doduwe, moùda se radi o izvuyenostima [uopwtenostima]. Ipak,
powto se umozreqa bave stvarima, qihovi obrazi se zapeyaçuju u
umu, daleko odvodeçi od Boga”. Sveti Lestviynik govori: —Xudi
yiji je um nauyio da se istinski moli, razgovaraju s Gospodom li-
ce u lice, kao na uho s carem”.

Iz sliynih izreka moùew tayno razumeti oba vida ùivo-
ta, tj. razliynost delatnosti i neuporedivo upore$ivaqe, na-
ime, onoga koji se vodi pod uticajem odozgo i onoga koji se sop-
stvenim silama uspostavxa. Delo drugoga jesu pouke i mnoga i
razliyna umozreqa, a prvog - istinska molitva. Wtaviwe, shva-
ti da je jedna stvar bestrawçe uma, a druga - istinska molitva.
Oci ukazuju da onaj ko ima istinsku molitvu neophodno ima i
bestrasni um, dok onaj ko ima bestrasni um nema obavezno i is-
tinsku molitvu. Eto kako stvari stoje. Vratimo se sada na nawu
sadrùinu. Treba da kaùemo da ne samo ono wto je prethodno re-
yeno, nego i samo seçaqe na dobra i na ono wto im je suprotno
na neki nayin odmah ostavxa obraze u umu i vodi ga u mawtaqe.

73. O mawtaqu i o uobraùeqima uma, te o znacima prelesti

i istine
Priznaci prelesti

Tihujuçi i ùeleçi da budew jedino sa Bogom nikada nemoj
primati niwta yulno ili misleno wto bi video u sebi ili iz-
van sebe, tj. lik Hrista, ili an$ela, ili lik svetoga, ili svetli
lik, koji se predstavxa kao mawta uma. Reyenome nemoj verova-
ti, yak i ako izgleda kao dobro, sve dok ne pitaw nekog opitnog,
te çew postupiti na najoprezniji i Bogu najmiliji i blagougo-
dan nayin. Yuvaj uvek svoj um od boje, obraza, izgleda, oblika, ka-
kvote i koliyine, pazeçi jedino na reyi molitve, u qima se po-

DOBROTOXUBXE Ì 331

uyavajuçi i o qima razmiwxajuçi u unutarsrdaynom pokretu,
sledeçi Lestviynika, koji govori: —Poyetak molitve sastoji se
da odbijaqu pomisli koje pristupaju kratkim reyima odmah yim
se pojave. Sredina se sastoji u boravxequ razuma u onome wto se
molitvom govori ili misli. Savrwenstvo molitve jeste otima-
qe ka Gospodu” (Sl. 28). Sveti Nil govori: —Viwa molitva savr-
wenih jeste neko ushiçeqe uma i qegovo potpuno istupaqe iz
yulnoga, pri yemu se sam Duh… moli za nas uzdisajima neizreci-
vim (Rim.8,26) pred Bogom, koji vidi raspoloùeqe srca, koje je ot-
kriveno kao napisana kqiga i koje çutxivim znacima izjavxuje
svoje namere. [Apostol] Pavle je bio odnesen do treçega neba, ne
znajuçi da li u telu… da li izvan tela (2.Kor.12,2). I Petar izi$e
na ravni krov doma da se pomoli Bogu oko westoga yasa, te vide ve-
liko platno (Dap.10,9). Druga po redu nakon uzviwene molitve
jeste molitva pri kojoj se reyi izgovaraju uz skruweno praçeqe
uma, uz svesnost o Onome kome se prinosi molitva. Molitva koja
se preseca telesnim brigama i onim wto je sa qima povezano
svakako da se nalazi daleko od ustrojstva koje priliyi molitve-
niku”. Prebivajuçi u reyenome, nemoj niwta prihvatati sve dok
se strasti ne smire, naravno, uz raspitivaqe kod opitnih.

Eto priznaka prelesti.
Priznaci istine

Osobenosti istine i Blagog i %ivotvornog Duha jesu xu-
bav, radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost,
uzdrùaqe (Gal.5,22-23), kao wto govori boùanstveni apostol, na-
zivajuçi vrline plodovima Boùanstvenog Duha. On opet govori:
Vladajte se kao deca svetlosti. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i
pravednosti i istini (Ef.5,8-9). Sve suprotno jeste udeo prelesti.
Neko od mudrih, odgovarajuçi na pitaqe, govori: —Ti si pitao,
xubxeni, o nezabludivom putu ka spasequ. Znaj da postoje mnogi
putevi ka ùivotu i mnogi ka smrti. Jedan put koji vodi u ùivot
jeste ispuqavaqe zapovesti Hristovih. U zapovestima çew na-
çi svaki vid vrline, naroyito tri, tj. smireqe, xubav i milosr-
$e, bez kojih niko neçe ugledati Gospoda. Na tri nepobediva
oruùja protiv $avola, koje nam je dala Sveta Trojica, tj. smire-
qe, xubav i milosr$e, ne moùe ni da pogleda yitava vojska demo-
na. Jer, kod qih nema ni traga smireqa. Stoga wto su se pomra-
yili prevaznoweqem, za qih je pripremxen ogaq veyni. Gde je
kod qih xubav, ili bar senka milosr$a, s obzirom da imaju nepo-
mirxivu mrùqu prema xudskom rodu, te danonoçno ne prestaju
da ratuju protiv qega? Svi se obucimo u reyeno oruùje. Jer, onaj
ko ga nosi, postaje neulovxiv za neprijatexe. Trostruki kono-
pac, koji je sawila i saplela Sveta Trojica, ujedno je i jedin-
stven i trostruk. Tri su po imenu, ako hoçew - i likom, a jedno -
silom i dejstvom i prixeùnowçu ka Bogu, i ustremxeqem i

332 HILANDARSKI PREVODI

usvajaqem. O qima je rekao Gospod: Jaram je moj blag, i breme je
moje lako (Mt.11,30). I Qegov xubxeni uyenik [je rekao]: Zapovesti
Qegove nisu tewke (1.Jn.5,3). Stoga se duwa, koja se sa Bogom sjedi-
nila yistotom ùivota, yuvaqem zapovesti i uz tri navedena
oruùja, koje su sam Bog, u stvari oblayi u Boga i na neki nayin
postaje bog kroz smireqe, milosr$e i xubav. Prowavwi prirod-
nu dvojicu i uziwavwi iznad glave zakona, tj. xubavi, ona se sje-
diquje sa nadsuwtastvenom i ùivotonayelnom Trojicom, nepo-
sredno besedeçi sa Qima, svetlowçu primajuçi svetlost i radu-
juçi se neprestanom i veynom radowçu”. Dovoxno je o reyenome.
Saznavwi delimiyno o znacima i plodovima prelesti i istine,
recimo newto, naravno izrekama otaca kao wto i priliyi, i o
utesi koja dolazi sa obe strane, tj. i o boùanstvenoj i istinski
blagodatnoj utesi, te o laùnoj, demonskoj utesi. Blaùeni Dija-
doh govori:

74. O boùanstvenoj i o laùnoj utesi
—Kada um poyne da oseça blagodatnu utehu Svetog Duha, i
satana u duwu ubacuje svoju utehu u obliku prividno slatkog ose-
çaqa za vreme noçnog odmora, u trenutku najtananijeg sna (ili
usnivaqa). Ukoliko um bude zauzet toplim seçaqem na sveto ime
Gospoda Isusa, te ukoliko presveto i preslavno ime iskoristi
kao najvernije oruùje protiv prelesti, lukavi zavodxivac çe se
odmah udaxiti. Zbog toga çe se on, najzad, raspaliti na liynu
borbu protiv duwe (a ne preko pomisli). Tayno prepoznajuçi
varxive prelesti lukavog, um sve viwe napreduje u iskustvu ra-
su$ivaqa” (Pogl. 31).
On jow [kaùe]: —Dobra uteha se dewava ili u budnom staqu
tela ili pri pogruùequ u san, tj. kad se [yovek] u toplom seçaqu
na Boga na neki nayin xubavxu prilepxuje uz Qega. Varxiva,
pak, i laùna uteha, kako sam rekao, uvek biva u vreme kad pod-
viùnik dospeva u tanani dremeù, ili zaborav, pri posrednom
seçaqu na Boga. Proishodeçi od Boga, dobra uteha oyigledno
privlayi duwe podviùnika blagoyawça xubavi Boùijoj, koja se
izraùava u silnom izlivaqu oseçaqa. Varxiva, pak, uteha obiy-
no obavija duwu nekakvim vetrom varxive prelesti. Za vreme
telesnog sna ona pokuwava da oseçaqa zapleni okuwaqem neyeg
prijatnog, bez obzira wto je um u izvesnoj meri zdrav u odnosu na
seçaqe na Boga. Stoga, ukoliko se, kao wto sam rekao, bude paù-
xivo seçao Gospoda Isusa, um çe odmah rasejati obmaqivo navod-
noprijatno vejaqe neprijatexa. On çe sa radowçu stupiti u bor-
bu sa qim, imajuçi spremno oruùje (na osnovu blagodati i po-
hvalne duhovne opitnosti)” (Pogl. 32).
On jow [kaùe]: —Ukoliko duwa nepokolebivim i nemawtar-
skim pokretom usplamti u xubavi Boùijoj, uvlayeçi u qenu ne-
izrecivu dubinu na neki nayin i samo telo u budnom staqu, kao

DOBROTOXUBXE Ì 333

wto sam rekao, ili pri pogruùavaqu podviùnika u san pod dej-
stvom svete blagodati (pri yemu ne pomiwxa ni na wta drugo
osim na ono u wta je uvuyena), prepoznaçemo dejstvo Svetog Du-
ha. Sva prepuna prijatnih oseçaqa od neizrecive Boùanske sla-
dosti, ona ne moùe da misli ni o yemu drugom, veç samo oseça da
je obradovana nekom neiscrpnom radowçu. Treba, me$utim, da
znamo da uteha pri kojoj um u rasplamsalosti poprima izvesno
sumqivo kolebaqe ili neku neyistu pomisao (koristeçi sveto
ime Gospodqe radi odbijaqa zla, a ne jedino iz xubavi prema
Bogu), dolazi od prevaranta. Stoga je i radost samo prividna.
Sliyna radost se nameçe spoxa: ona nije svojstvo i postojano
raspoloùeqe duwe. Oyigledno je da neprijatex hoçe da duwu
uvuye u prexubu. Videçi da um poyiqe da pokazuje pravo iskus-
tvo [u vladaqu] svojim yulima, on svojim utehama (koje izgledaju
kao dobre) pristupa duwi oyekujuçi da, zaneta tromom i vlaù-
nom sladuqavowçu, neçe prepoznati svoje mewaqe sa varali-
com. Po reyenim znacima moùemo da razlikujemo duha istine i
duha obmane (1.Jn.4,6). Onaj ko se nije uverio da se blagodat nase-
lila u dubinu qegovog uma nije u staqu da je oseti ni yulima.
On ni goryinu demonsku ne moùe osetno iskusiti ukoliko se zli
duhovi ne gnezde negde oko delova srca. Demoni, naravno, nikako
ne ùele da xudi saznaju za qih, kako se um protiv qih ne bi na-
oruùao neprestanim seçaqem na Boga” (Pogl. 33).

I o reyenom sada imaw dovoxno saznaqa. Stoga budi zado-
voxan, po savetu mudroga: Nawavwi med, jedi sa merom da ga ne bi,
prejevwi se, izbxuvao (Priy.25,16).

75. O boùanstvenoj sladosti koja se toyi iz srca
Jow bliùe suwtini stvari moùemo da kaùemo da se sla-
dost meda ne moùe objasniti onima koji ga nisu okusili. Utoli-
ko je teùe objasniti boùanstvenu sladost i natprirodno i ùi-
vototoyno radovaqe, koje se neprestano toyi iz yiste i istinske
srdayne molitve. Bogoyovek Isus govori: A koji pije od vode koju
çu mu ja dati neçe oùedneti doveka, nego voda koju çu mu dati po-
staçe u qemu izvor vode koja teye u ùivot veyni (Jn.4,14). On jow
[kaùe]: Ko je ùedan neka do$e meni i pije! Koji u mene veruje, kao
wto Pismo reye, iz utrobe qegove poteçi çe reke vode ùive. A ovo
reye o Duhu koga trebawe da prime oni koji veruju u ime Qegovo (Jn.
7,37-39), po svedoyequ onoga ko mu se naslonio na prsi. I veliki
Pavle potvr$uje: Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye:
Ava, Oye (Gal.4,6).

76. Duhovna sladost ima mnogo znameqa, ali ni jedno [pogod-

no] ime
Duhovna, natprirodna i ùivototoyna sladost ujedno je i

suwtinsko sijaqe i svetlost, nezamisliva krasota, najveça ùe-
xa, bogovi$eqe i tajanstveno oboùeqe, koje ostaje neizrecivo i

334 HILANDARSKI PREVODI

posle qegovog delimiynog izricaqa, nepoznato i posle qegovog
delimiynog poznaqa, te neshvatxivo i posle qegovog delimiy-
nog razumevaqa. Sveti Dionisije govori: —Mi se molimo da u$e-
mo u primrak koji je iznad svetlosti, te da kroz nevi$eqe i ne-
poznaqe ugledamo i poznamo Onoga koji je iznad vi$eqa i pozna-
qa, [dostigavwi] samu neugledxivost i nepoznatxivost Qegovu.
Eto wta znayi ugledati i poznati Nadsuwtastvenog i nedsuw-
tastveno zapevati Qemu, kroz odricaqe u Qemu svega tvarnoga”.
On jow [kaùe]: —Boùanstveni primrak jeste nepristupna svet-
lost u kojoj se Bog ùivima iskazuje kao nevidxiv usled bezmerne
oyiglednosti i kao nepristupan usled nadsuwtastvenog blista-
qa. U reyenom mraku se nalazi svako ko se udostoji da pozna i vi-
di Boga. I samo nevi$eqe i nepoznavaqe pokazuju da istinski
dospeva do Onoga koji je iznad gledaqa i znaqa, pri yemu se zna
jedino da je iznad svega yulnog i mislenog”. I sveti Vasilije [ka-
ùe]: —Muqenosna blistaqa Boùanske krasote su potpuno neizre-
civa i neopisiva: ni rey ne moùe da ih izrazi, ni sluh da ih
primi. Qena slava se ne moùe uporediti sa bleskom danice,
ili svetlowçu meseca, ili sijaqem sunca. U pore$equ sa istin-
skom svetlowçu oni su daxe negoli wto je duboka noç i najuùas-
nija tama daleko od podnevne jasnoçe. Reyena krasota, nevidxi-
va telesnom oyima i dostiùna jedino duwom i miwxu, oblista-
la bi ponekog od svetih, ostavxajuçi neizdrùivu ranu yeùqe. I
smuçeni ovdawqim ùivotom, oni su govorili: Avaj meni! Jer se
boravak moj produùi (Ps.119,5). I opet: Kad çu doçi i javiti se li-
cu Boùijem (Ps.41,3). I jow: Imam ùexu umreti i sa Hristom bi-
ti, wto je mnogo boxe (Fil.1,23). I opet: %edna je duwa moja za Bo-
gom %ivim (Ps.41,3). I jow: Sad otpuwtaw u miru slugu svoga, Gos-
pode (Lk.2,29). Ovim ùivotom su se optereçivali kao okovima oni
yijih se duwa kosnula boùanstvena yeùqa, te qihovo stremxe-
qe Bogu bewe nezadrùivo. Nenasitno ùeleçi da sagledavaju Bo-
ùansku krasotu, oni su se molili da se zreqe produùi na yitav
veyni ùivot”.

I [sveti Grigorije] Bogoslov [kaùe]: —Ispuqavaqe zapovesti
prati strah [Boùiji]. Vrweqe zapovesti prati oyiwçeqe tela i
izbavxeqe od oblaka koji osequje duwu, ne dajuçi joj da vidi bo-
ùanstveni zrak. Oyiwçeqe dovodi do zasijaqa svetlosti, koje
opet u potpunosti udovoxava ùexu, koja je viwa od svih ùexa”.
I sveti Grigorije Niski [kaùe]: —Powto staraqem za dobar ùi-
vot operew neyistotu, koja se nakupila u tvom srcu, u tebi çe
ponovo zasijati bogolika krasota, kao wto obiyno biva i sa
gvoù$em. Jer, powto se na tocilu ogoli od r$e, ono poyiqe da iz-
daje neko sijaqe i blesak, odbijajuçi sunyeve zrake, premda bewe
crno. I naw unutrawqi yovek, koga Gospod naziva srcem, oyis-
tivwi neyistotu r$e, koja se na qegovom liku obrazovala od lu-

DOBROTOXUBXE Ì 335

kave mokrine, ponovo dobija prvoobrazni lik i postaje blag”.
Sveti Nil [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je dostigao nepostiùnost
(Boùiju), koja je nerazluyna od molitve”. I sveti Lestviynik [ka-
ùe]: — U dubini playa nalazi se uteha, i yisto srce prima ozare-
qe. A ozareqe je neiskazano dejstvo Boùije, koje se saznaje nesa-
znajno i vidi nevidxivo” (Sl. 7).

Stoga su trostruko blaùeni oni koji su, sliyno drevnoj
Mariji, izabrali dobar udeo, tj. duhovni ùivot, udostojavajuçi
se nekog bogopodobnog nasle$a, koje je veoma blago i koje dovodi
do velikog i ushiçujuçeg radovaqa, usled yega se zajedno sa bo-
ùanstvenim Pavlom nadahquju na uzvik: A kada se javi dobrota i
yovekoxubxe Boga, Spasitexa nawega, spase nas ne za dela pravedna
koja mi uyinismo, nego po svojoj milosti baqom novoga ro$eqa i ob-
novxeqa Duhom Svetim, koga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista
Spasitexa nawega, da bismo, opravdani Qegovom blagodaçu, posta-
li naslednici ùivota veynoga kao wto se nadamo (Tit.3,4-7). I jow:
A Bog je onaj koji nas utvr$uje s vama u Hristu, i koji nas pomaza,
koji nas i zapeyati, i dade zalog Duha u srca nawa (2.Kor.1,21-22). I
opet: A ovo blago imamo u zemxanim sudovima, da preizobixe sile
bude od Boga, a ne od nas (2.Kor.4,7). Eto kako nas izvewtavaju bogo-
prosveçeni muùevi. Neka bismo i i mi qihovim bogoubedxivim
molitvama Gospodu bar delimiyno poùiveli sliyno qima, po
milosti i blagodati Boùijoj.

77. Oni koji ùele da doliyno tihuju po neophodnosti treba

da imaju krotko srce
Ti, yedo, sada, pre svega drugog, ili zajedno sa svim dru-

gim, treba da znaw da onaj ko ùeli da nauyi da ga$a luk nateùe
sa odre$enim cixem. I onaj ko ùeli da se nauyi da tihuje neka
kao svoj cix ima svagdawqu krotost srca. Sveti Isidor govori:
—Nije dovoxno jedino se podvizavati za vrline. Neophodno je u
podvigu drùati izvesnu meru (ili srazmernost, kroz usaglawa-
vaqe razliyitih podviga). Na primer, moùda çemo, prohodeçi
podvig krotosti, napraviti presek putem nekog uznemirujuçeg
kretaqa, wto bi znayilo da ùelimo da se spasemo, ali da ne ùe-
limo da yinimo ono wto je za spaseqe neophodno”. Me$utim, jow
pre svetoga je boùanstveni David rekao: Uputiçe krotke na sudu,
nauyiçe krotke putevima svojim (Ps.24,9). I Sirah [kaùe]: Krotki-
ma se otkrivaju tajne (Sir.3,19). I najsla$i Isus [je rekao]: Nauyite
se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj du-
wama svojim (Mt.11,29). I jow [je reyeno]: Na koga çu pogledati ako
ne na krotkoga i çutxivoga i na onoga ko trepti od reyi mojih (Is.
66,2). I jow [je reyeno]: Blaùeni krotki, jer çe naslediti zemxu
(Mt.5,5), tj. srce koje blagodaçu Boùijom donosi plod po trideset,
po wezdeset ili po sto, saobrazno yinu poyetnika, naprednih i

336 HILANDARSKI PREVODI

savrwenih, koji se niyim ne smuçuju i nikoga ne smuçuju, izuzev
ukoliko se radi o [pitaqima] blagoyawça.

78. Kako napredovati u krotosti. O tri sile duwe: sryanoj,

ùelatexnoj i slovesnoj
U bezgnevxu i krotosti çew lako napredovati ukoliko sve

otklaqaw od sebe, ukoliko duwu podstiyew na xubav, ukoliko
çutiw, umereno se hraniw i svagda moliw, kao wto kaùu oci:
—Sryani deo duwe obuzdavaj xubavxu, ùelatexni isuwuj uzdrùa-
qem, a slovesni okrili molitvom, te se svetlost uma nikada ne-
çe pomrayiti u tebi”. Jow [je reyeno]: —Uzda gneva jeste blagovre-
meno çutaqe, uzda ùexama jeste umerena ishrana, a uzda nezadr-
ùivosti pomisli jeste jednoslovna molitva”. Jow [je reyeno]: —Tri
vrline svagda pruùaju svetlost umu: ni u kome ne videti zlona-
mernost, sve wto dolazi trpeti bez smuçeqa i blagodariti zlo-
tvorima. One ra$aju druge tri, jow veçe vrline: xubav, krotost i
mir”. Jow [je reyeno]: —Postoje tri osnovna naravstvena staqa kod
monaha: ni u yemu ne grewiti na delu, ne dozvoxavati duwi da
se zadrùava na strasnim pomislima i bestrasno gledati u umu
na lica ùena i uvredxivaca”.

79. U sluyaju pada treba se brzo kajati, yime se yovek ukrep-

xuje protiv buduçih iskuweqa
Ukoliko se smutiw, ili yak sapletew, ili pogrewiw, uda-

xujuçi se od doliynoga, odmah treba da ispraviw stvar. Ukoliko
te je drugi oùalostio, ili si ti drugoga oùalostio, brzo se iz-
miri. Sam se, pak, kaj u duwi, playi i prolivaj suze, samoga sebe
u svemu osu$ujuçi. Na reyeni nayin çew sebe ukrepiti za buduç-
nost, pazeçi se potom razumno. I Gospod Isus uyi, govoreçi: Ako,
dakle, prinesew dar svoj ùrtveniku, i onde se setiw da brat tvoj
ima newto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred ùrtvenikom, i
idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do$i i prinesi
dar svoj (Mt.5,23-24). I apostol [kaùe]: Svaka goryina i gnev i xutina
i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite me$u
sobom blagi, milostivi, prawtajuçi jedan drugome, kao wto je i
Bog u Hristu oprostio vama (Ef.4,31-32). I jow [je reyeno]: Gnevite se
ali ne grewite; sunce da ne za$e u gnevu vawem (Ef.4,26). I jow [je re-
yeno]: Ne yinite osvetu za sebe, xubxeni, nego podajte mesto gne-
vu… (Rim.12,21) Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim
(Rim.12,19; 21). Eto kako se govori o me$usobnom izmirequ.

80. O pokliznuçu i o pokajaqu
O pokliznuçu sveti Isaak govori: —Nemojmo ùaliti kad u
neyemu posrnemo, veç ukoliko se zadrùavamo [u padu]. Pokliznu-
çe se yesto dewava i savrwenima, dok je zadrùavaqe potpuno
umrtvxeqe. %alost koju oseçamo prilikom svojih posrnuça bla-
godatno nam se prihvata umesto yistog delaqa. Onaj ko yesto po-
srçe nadajuçi se pokajaqu, u stvari prepredeno koraya pred Bo-

DOBROTOXUBXE Ì 337

gom. On iznenada umire i ne nalazi oyekivano vreme koje bi is-
punio vrlinskim delima” (Sl. 90). On jow [kaùe]: —U svakom tre-
nutku trebalo bi da znamo da nam je tokom dvadeset yetiri yasa
dnevno neophodno pokajaqe. Kao wto smo doznali iz stvarnog

svojstva stvari, znayeqe reyi pokajaqe jeste sledeçe: neoslabna
prozba da nam se oprosti pre$awqe, koja Bogu pristupa sa mo-
litvom preispuqenom skruwenowçu, te yovekova molba da bude
sayuvan u buduçnosti” (Sl. 47). On jow [kaùe]: —Kao blagodat na
blagodat xudima je nakon krwteqa dato pokajaqe. Ono je drugo
ro$eqe od Boga. Dar yiji smo zalog primili verom u stvari pri-
mamo pokajaqem. Pokajaqe su vrata milosti, koja se otvaraju
onima wto ih uporno traùe: qima ulazimo u milost Boùiju. I
ne postoji drugi ulazak kojim bismo obreli milost. Po reyima

Svetog Pisma: Jer svi sagrewiwe… A opravdavaju se darom, blago-
daçu Qegovom (Rim.3,23-24). Pokajaqe je druga blagodat i ra$a se u
srcu usled vere i straha [Boùijeg]. Strah je oyinski ùezal koji
nas upravxa sve dok ne dostignemo duhovni raj dobara. Kada ga
dostignemo, on nas napuwta i vraça se nazad. Raj je xubav Boùi-
ja u kojoj je nasla$ivaqe svim blaùenstvima” (Sl. 83). On jow [ka-
ùe]: —Veliko se more ne moùe preploviti bez barke i la$e. Tako-
$e niko bez straha [Boùijeg] ne moùe da dostigne xubav. Smradno
more koje nas deli od duhovnog raja moùe se preçi jedino na la$i
pokajaqa, na kojoj je veslay strah. Ukoliko reyeni veslay ne
upravxa la$om pokajaqa, na kojoj po smradnom moru ovoga sveta
odlazimo Bogu, mi çemo se utopiti u qemu” (Sl. 83).

81. O pokajaqu, strahu, xubavi, playu, suzama i samoukoreva-

qu
(Nastavak slova svetog Isaaka) —Pokajaqe je la$a, a strah

qegov kormilar, dok je xubav - boùanstveno pristaniwte. Stoga
nas strah uvodi u la$u pokajaqa, kojom plovimo po smradnom mo-
ru ùivota, upuçujuçi nas ka boùanstvenom pristaniwtu, koje je
xubav. U reyenu luku dospevaju svi koji se trude i koji su obreme-
qeni pokajaqem. A kada dostignemo xubav, mi smo dostigli Bo-
ga, te je naw put okonyan. Mi smo dowli na ostrvo tamowqeg
mira, na kome su Otac, i Sin i Sveti Duh” (Sl. 83).

O ùalosti po Bogu Spasitex govori: Blaùeni koji playu,
jer çe se utewiti (Mt.5,4). O suzama jow piwe prepodobni Isaak:
—Suze u vreme molitve jesu znak Boùije milosti koje se duwa
udostojila u svom pokajaqu, znak da je molitva prihvaçena i da
je qima kroyila na poxe yistote. Ukoliko xudi ne udaxe pomis-
li o prolaznom i ne odbace uzdaqe u svet, ukoliko se u qima ne
rodi prezir prema svetu i ne poynu da pripremaju vaxanu po-
putninu za svoj ishod, ukoliko im se u duwi ne poynu javxati po-
misli o onome wto çe biti onamo, oyi neçe moçi da prolivaju

338 HILANDARSKI PREVODI

suze. Jer, suze su plod yistog i neizvewtayenog razmiwxaqa, te
mnogih yistih i postojano prisutnih pomisli i seçaqa na new-
to istanyano [duhovno], koje se odvija u umu i koje srce dovodi u
staqe tuge. Upravo od reyenoga se suze umnoùavaju i ponajviwe
pojayavaju” (Sl. 30). I Lestviynik [kaùe]: —Vatra proùdire slamu,
a yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, vidxivu i nevidxivu”
(Sl. 7). On jow [kaùe]: —Postarajmo se da dobijemo yiste i neobma-
qive suze, koje se ra$aju u razmiwxaqu o nawem odvajaqu od te-
la, buduçi da u qima nema ni kra$e, ni oholosti. Naprotiv, one
dovode do oyiwçeqa i napretka u xubavi prema Bogu, do okajaqa
grehova i oslobo$eqa od strasti” (Sl. 7). On jow [kaùe]: — Ne veruj
suzama pre nego wto se potpuno oyistiw, jer ne treba imati po-
vereqa u vino koje se sipa u yawu neposredno iz kace u kojoj se
pravilo” (Sl. 7). On jow [kaùe]: —Suze straha same u sebi sadrùe
trepet i paùqu, dok suze xubavi pre savrwene xubavi kod ne-
kih, izgleda, lako nestaju, ukoliko samo onaj veliki ogaq, koga se
uvek treba seçati, ne zapali srce u yasu kad treba delati. I yud-
no je da ono wto maqe vredi ispadne yvrwçe u svoje vreme” (Sl.
7).

Sveti Antonije govori o samoukorevaqu: —Za yoveka je ve-
liki podvig da se pred Bogom kaje za grehe svoje i da do posled-
qeg daha oyekuje iskuweqa”. Na pitaqe: —Wta je naroyito na-
wao na [monawkom] putu”, jedan drugi sveti otac je odgovorio: —Sa-
mog sebe ukorevati u svemu”. I onaj ko je postavio pitaqe ga po-
hvali, rekavwi: —Zaista nema drugog puta”. I ava Pimen je re-
kao: —Uz steqaqe su sve vrline dowle na svet. Me$utim, uzmi
jednu vrlinu i yovek çe tewko opstati”. Pitali su ga: —Koju vr-
linu”. On je rekao: —Svagdawqe samoukorevaqe”. On jow [kaùe]:
—Onaj ko ukoreva sebe uopwte se neçe smutiti ukoliko na qega
nai$e gubitak, bewyawçe ili skorb, buduçi da se unapred smat-
ra dostojnim svega reyenoga”.

82. O paùqi. Na svom putu [yovek] treba da se drùi sa mud-

rom opreznowçu

Boùanstveni Pavle piwe o paùqi i paùxivoj yvrstini:
Dakle, pazite dobro kako ùivite, ne kao nemudri, nego kao mudri,
koristeçi vreme, jer su dani zli (Ef.5,15-16). I sveti Isaak [kaùe]:
—O yudesna mudrosti, koja sve izdaleka predvi$aw. Blaùen je
onaj ko te je stekao, oslobodivwi se od nemara mladosti. Dobro
yini onaj ko za nisku cenu ili za malu stvar kupuje lek od veli-
kih strasti. Mudroxubxe znayi biti bodar i paùxiv i u malim,
i u najmaqim stvarima. On sebi priprema veliko spokojstvo. On
ne spava kako mu se ne bi desilo newto nepoùexno. On blago-
vremeno odseca povode za neùexeno, te u malim stvarima podno-

DOBROTOXUBXE Ì 339

si malu ùalost, kako bi otklonio veliku. Zbog yega mudri govo-
ri: Budi trezvouman i pazi na svoj ùivot. San je, naime, srodan
istinskoj smrti, buduçi qena slika. A bogonosni Vasilije govo-
ri: »Nemoj verovati da çe yovek koji je nemaran u malom, u veli-
kom biti marxiv«” (Sl. 75).

83. Tihovatex treba da se podvizava za sve reyeno, naroyito

da je tih i krotak, na svaki nayin se starajuçi da priziva Gospoda

Isusa Hrista u srcu
Stoga o svemu reyenome treba da imaw marxivo staraqe,

naroyito da budew tih i krotak, te da sa yistom savewçu u dubi-
ni srca prizivaw Gospoda Isusa Hrista, kao wto smo rekli.
Pruùajuçi se putem napred na reyeni nayin, tvoju duwu çe
uspokojavati boùanstvena blagodat. Sveti Lestviynik govori:
—Nijedan yovek koji je podloùan gnevu i gordosti, licemerstvu i
zlopamçequ, ne treba da se usudi da vidi ni traga od tihovaqa,
jer ga ne yeka niwta drugo do silazak s uma. Onaj ko je yist od re-
yenih strasti, sam çe poznati wta je korisno. No, mislim da ni
on reyeno ne moùe dostiçi sam po sebi” (Sl. 27). I ne samo da çe
blagodat uspokojavati tvoju duwu. Ona çe te wtaviwe uspokoji-
ti od svega wto te je ranije smuçivalo i optereçivalo, tj. od de-
mona i od strasti. Oni çe i daxe dosa$ivati, ali bez posledica.
Jer, duwa viwe ne prelazi na qihovu stranu i ne ùeli qihove
slasti.

84. O dobrom i oduwevxenom bogoxubxu i o Boùanskoj kra-

soti
Sva qegova yeùqa, sva qegova srdayna i oduwevxena xu-

bav, svecelo qegovo raspoloùeqe usmereno je ka natprirodnoj
Boùanskoj lepoti, koju oci nazivaju vrhovnim predmetom ùexe.

Sveti Vasilije govori: —Ukoliko blagoyastiva xubav (tj.
xubav prema Bogu) obuzme duwu, svaki vid borbe joj postaje do-
stojan podsmeha. Qu sve muke za ùexenoga Gospoda viwe nasla-
$uju, negoli raqavaju”. On jow [kaùe]: —Wta je divnije Boùanske
od krasote? Koja pomisao je radosnija od misli na Boùansko bla-
goxepije? Moùe li se po jayini i nenasitosti ùexa koju Bog
unedruje u duwu koja je oyiwçena od svakoga zla i koja iskreno i
iz dubine uzvikuje: Raqena sam xubavxu, porediti sa iyim dru-
gim”.

85. O borbi, vaspitnom popuwtequ i napuwtaqu zbog odboj-

nos ti
Me$utim, radi vaspitnog popuwteqa, borbi se podvrgava

i sliyan, premda ne i radi napuwtenosti zbog odbojnosti. Radi
yega, zapravo? Stoga da se ne bi uzneo qegov um usled dobra koje
je stekao. Naprotiv, boreçi se i kroz borbu se uyeçi, on se uvek
drùi smireqa, koje jedino za svagda moùe ne samo da pobe$uje

340 HILANDARSKI PREVODI

gordost onih koji ga napadaju, veç i da se udostojava i veçih da-
rova, napredujuçi po meri xudske prirode. I bez obzira wto je
neizbeùnim uzama i teretom tela vezan i zadrùavan, on napre-
duje ka savrwenstvu u Hristu i bestrawçu. Sveti Dijadoh govo-
ri: —Sam Gospod govori da je satana pao sa neba (Lk.10,18), kako
(kao unakaùen) ne bi gledao obitavaliwta svetih an$ela. Kad,
pak, ne bewe dostojan opwteqa sa dobrim slugama Boùijim, kako
çe moçi da zajedno sa Bogom obitava u umu yoveyijem? Moùda çe
neko reçi da reyeno biva po popuwtequ. Me$utim, reyenim se
niwta ne dokazuje. Jer, vaspitno popuwteqe nikako ne liwava
duwu Boùanske svetlosti: blagodat samo, kako sam veç govorio,
skriva od uma svoje prisustvo da bi se duwa zbog $avolske goryi-
ne, tj. qegovih dejstava pokrenula da sa svim strahom i velikim
smireqem potraùi pomoç od Boga. Sliyno i mati svoje dete, ko-
je se lowe ponawa (ne ùeleçi da se potyini potrebi hraqeqa
mlekom), na kratko vreme ispuwta iz svoga zagrxaja. Uplawivwi
se neobiynih nepoznatih xudi koji ga okruùuju, ono u velikom
strahu i sa suzama ponovo hrli u majyin zagrxaj. Naprotiv, od-
vraçaqe Boùije duwu (koja ne ùeli da ga ima u sebi) prepuwta
demonima u ropstvo. Me$utim, mi verujemo da nismo nedonow-
yad, nego istinska yeda Boùije blagodati, koja se hrane retkim
popuwteqima (iskuweqa) i yestim utehama. [Mi verujemo] da çe-
mo pod dejstvom qene dobrote dospeti u yoveka savrwena, u meru
rasta punote Hristove (Ef.4,13)” (Pogl. 86). On zatim nastavxa:
—Vaspitno popuwteqe najpre poga$a duwu velikom tugom, oseça-
jem poniùeqa i izvesnom merom bezna$a, kako bi se u qoj uguwi-
la tawtina i ùexa da sobom zadivxuje, i kako bi se privela do-
liynom smirequ. Me$utim, odmah potom ono u srcu izaziva
umilni strah Boùiji i ispovest sa suzama, te veliku ùexu za
dobrim çutaqem. Me$utim, napuwtaqe, koje se dewava zbog Bo-
ùijeg odvraçaqa [odbojnosti], duwu prepuwta samoj sebi, usled ye-
ga se ispuquje oyajaqem i neverjem, nadmenowçu i gnevom. Po-
znajuçi i jedno i drugo, tj. popuwteqe i napuwtaqe, mi treba da
pristupamo Bogu saglasno sa svojstvima svakog od qih: u prvom
sluyaju treba Bogu da prinosimo blagodarnost i obeçaqa, s obzi-
rom da neobuzdanost nawe naravi milostivo kaùqava liwava-
qem utehe sa namerom da nas oyinski nauyi da razlikujemo dobro
od loweg, a u drugom - neprestano ispovedaqe grehova, neprekid-
ne suze i veliko usamxivaqe, kako bismo, svojim trudom umolili
i umilostivili Boga da pogleda, kao ranije, na srca nawa. Uos-
talom, treba znati da se u sluyaju vaspitnog popuwteqa blago-
dat skriva u duwi, na neuhvatxiv nayin joj pomaùuçi u qenoj
borbi protiv satane prsa u prsa, usled yega qenim neprijatexi-
ma izgleda da je pobeda nad qima delo qe same” (Pogl. 87). I sve-
ti Isaak [kaùe]: —Yovek jedino snagom ispitivaqa koje je podneo

DOBROTOXUBXE Ì 341

moùe da se umudri u duhovnim borbama, da pozna svog Promisli-
texa, da oseti svog Boga i da se tajno utvrdi u veri u Qega. Yim
primeti da je u yovekovoj pomisli poyelo da se pojavxuje neko
preuznoweqe i da stiye visoko miwxeqe o sebi, blagodat odmah
popuwta da se protiv qega pojayaju i osnaùe iskuweqa sve dok
ne pozna svoju nemoç, dok ne pritekne Bogu i dok se sa smireqem
ne priveùe za Qega. Reyenim on dolazi u meru yoveka savrwe-
nog verom i uzdaqem u Sina Boùijeg i uznosi se do xubavi, budu-
çi da se yudesna xubav Boùija prema yoveku poznaje u okolnos-
tima koje ruwe qegovu nadu. Jer, spasavajuçi ga, Bog pokazuje
svoju silu. Yovek, naime, nikada ne upoznaje silu Boùiju u spo-
kojstvu i slobodi. I Bog nigde potpuno oyigledno ne otkriva
svoju delotvornost kao u predelu tihovaqa i u pustiqi, na mes-
tima liwenom druùeqa i meteùa, koji se dewavaju me$u onima
koji ùive me$u xudima” (Sl. 49).

86. O bestrawçu. Wta je xudsko bestrawçe
Uz reyeno treba jow dodati slovo o bestrawçu i savrwen-
stvu, a potom okonyati naw spis. O bestrawçu sveti Vasilije
govori: —Onaj ko je postao xubitex Boga i poùeleo da, makar ne-
znatno, postane sudeonik Qegovog bestrawça, duhovne svetosti,
tihosti, neuznemirenosti i krotosti, te da okusi vesexe i rado-
vaqe koje od qih dolazi, stara se da svoje pomisli odvede daleko
od svake vewtastvene strasti koja moùe da smuti duwu, te da ne-
pomuçenim okom gleda Boùanske stvari, nenasitno se nasla$uju-
çi tamowqom svetlowçu. Utvrdivwi duwu u sliynoj navici i
ustrojstvu i postavwi svoj Bogu po moguçem upodobxequ Qemu,
on postaje mio i poùexan Bogu, s obzirom da je hrabro podneo ve-
liki i naporan podvig. On je, naime, uzmogao da usred svoje po-
mewanosti sa vewtastvom yisto besedi sa Bogom, odvojivwi se
od svakog mewaqa miwxu sa telesnim strastima”.
O xudskom bestrawçu sveti Isaak piwe: —Bestrawçe se ne
sastoji u odsustvu oseçaja strasti, nego u odbijaqu da ih primi-
mo. Usled mnogih i raznolikih, javnih i skrivenih vrlina, koje
su sveti zadobili, strasti u qima iznemogavaju i nije im lako
da ustanu protiv [qihove] duwe. Misao viwe nema potrebu da ne-
prestano bude paùxiva u odnosu na qih. Pomisao je u svako vre-
me ispuqena izuyavaqem i ispitivaqem prevashodnih umozre-
qa, koja se svesno pokreçu u umu. Yim poynu da se pokreçu stras-
ti, misao se zbog qihove blizine odmah laça neyeg gorqeg, koje
dolazi u um. Stoga strasti, kako bi rekao sveti Marko, u qemu
ostaju besposlene. Um koji izvrwava vrlinska dela i koji se pri-
bliùio znaqu, po blagodati Boùijoj slabo oseça ono wto izlazi
iz r$avog i nerazumnog dela duwe. Naime, qega znaqe uznosi na
visinu i otu$uje ga od svega wto postoji na svetu. Usled neporoy-
nosti svetih i istanyanosti, pokretxivosti i owtrine qihovog

342 HILANDARSKI PREVODI

uma, a tako$e zbog qihovog podviga, qihov um se oyiwçuje i biva
prosveçen, wto prati isuwenost qihovih tela. Kod svetih on je
neporoyan, tanan, lagan i owtar. Usled podviga, on se oyiwçuje
i postaje svetlovidan, buduçi da im se telo isuwilo od delaqa
tihovaqa i dugog prebivaqa u qemu. Stoga se oni lako i brzo da-
ju na svako umozreqe, koje ih, prebivajuçi u qima, rukovodi ka
udubxivaqu u sagledavano sa ushiçeqem. Oni obiyno izobiluju
umozreqima i qihovoj misli nikad ne nedostaju predmeti vi-
weg razumevaqa. Stoga oni nikada nisu bez onoga wto u qima
stvara plod Duha. Dugotrajnom navikom iz qihovog srca se bri-
wu uspomene kojima se u duwi pobu$uju strasti, te se oslabxuje
sila $avolske vlasti. Jer, ukoliko se ne zdruùi sa strastima po-
miwxaqem na qih, duwa je zauzeta drugom brigom. Stoga sila
strasti nije u staqu da u svojim kanëama zadrùi qena duhovna
yula” (Sl. 48).

I blaùeni Dijadoh [kaùe]: —Bestrawçe nije staqe u kome
nas ne napadaju demoni. Jer, inaye bi, po apostolu, trebalo iziçi
iz ovoga sveta (1.Kor. 5,10). Bestrawçe znayi da ostajemo mirni i
kada nas oni napadaju. Oni koji su obuyeni u oklope mogu da se
podvrgavaju strexaqu protivnika, da yuju zvuk strela koje lete i
yak da vide same strele koje su na qih odapete, pa ipak da ostanu
neraqivi usled tvrdoçe svoje ratniyke odeçe. Ogra$eni gvoù-
$em, oni nisu podvrgnuti ranama za vreme borbe. Mi se, pak, po-
sredstvom yiqeqa dobrih dela oblayimo u oklop svete svetlosti
i u wlem spaseqa, te razgonimo mrayne demonske redove. Jer,
yistotu ne donosi samo prestanak yiqeqa zla, nego jow viwe ve-
lika revnost za dobro, koja na kraju potpuno iskorequje zlo”
(Pogl. 98).

Sveti Maksim ukazuje na yetiri vida bestrawça, govore-
çi: —Prvo bestrawçe onemoguçuje da se telesno kretaqe ka grehu
ostvari na delu. Drugo bestrawçe potpuno odbacuje strasne du-
wevne pomisli, usled yega vene kretaqe strasti, nemajuçi
strasne pomisli koje ga inaye raspaxuju na delaqe. Treçe be-
strawçe je potpuna nepokretnost strasne pohote (koja obiyno
jow ima mesto u drugom bestrawçu), buduçi da su pomisli yiste.
Yetvrto bestrawçe je savrweno napuwtaqe strasnih mawtaqa u
mislima (koja jow postoje u treçem bestrawçu), te nema strasnih
izgleda koje bi ona pobu$ivala”. On jow [kaùe]: —Bestrawçe jeste
mirno staqe duwe, usled yega je tewko pokretna na zlo”.

87. O bestrawçu i savrwenstvu
I sveti Jefrem govori o bestrawçu i savrwenstvu: —Nena-
sitno se pruùajuçi prema vrhovnom ùexenom dobru, bestrasni
pokazuju da je savrwenstvo nezavrweno ili nesavrweno, buduçi
da ni veyna blaga nemaju kraja. Sudeçi po meri sile yovekove,
ono je nezavrweno i nesavrweno, s obzirom da svagda samo sebe

DOBROTOXUBXE Ì 343

prevazilazi svakodnevnim dodavaqem, neprestano se uzviwava-
juçi usho$eqima ka Bogu”. Sliyno o savrwenstvu govori i sveti
Nil: —Treba imati u vidu dva savrwenstva: privremeno i veyno,
o kome piwe apostol: A kada do$e savrweno, onda çe prestati
wto je delimiyno (1.Kor.13,10). Reyi: A kada do$e savrweno, pokazu-
ju da ovde ne moùemo primiti boùanstveno savrwenstvo”. On
jow [kaùe]: —Sveti Pavle poznaje dva savrwenstva, smatrajuçi da
je yovek i savrwen i nesavrwen. U odnosu na sadawqi ùivot, on
ga naziva savrwenim, a u odnosu na istinsko savrwenstvo, koje
mu je svojstveno - nesavrwenim. Stoga on kaùe: Ne kao da to veç
postigoh ili se veç usavrwih, nego stremim ne bih li to dostigao,
da bi newto kasnije dodao: Savrweni, ovako da mislimo (Fil.3,12;
15)”.

88. O strasnosti, sladostrawçu, pristrawçu i bestrawçu
Sveti Ilija Ekdik govori: —Zlo ili grehovno vewtastvo
tela jeste strasnost, duwe - sladostrawçe, a uma - pristrawçe.
One se izobliyavaju i javxaju dodirom i drugim yulima. Ono wto
im je suprotno, projavxuje se suprotnim”. On jow [kaùe]: —Slado-
strasni je blizu strasnoga, a pristrasni - sladostrasnoga. Daleko
od qih je bestrasni”.

89. Ko je strastan, sladostrastan, pristrasan i bestrasan i o

qihovom leyequ
Prepodobni [Ilija] jow kaùe: —Strastan je onaj kod koga je

privlaynost ka grehu jaya od pomisli, premda jow ne grewi spo-
xa. Sladostrastan je onaj kod koga je grehovno dejstvo slabije od
pomisli, premda se veç strasno qime nasla$uje unutra. Pristra-
san je onaj ko je slobodno, ili pre porobxujuçe privezan i za jed-
no i za drugo. Bestrasan je onaj kome su sliyni [grehovni] pokreti
i staqa nepoznati”. On jasno ukazuje i na nayine qihovog leye-
qa, govoreçi: —Strasnost se iz duwe izgoni postom i molitvom,
sladostrawçe - bdeqem i çutaqem, a pristrasnost - tihovaqem i
paùqom. Bestrawçe se, pak, stiye seçaqem na Boga”.

90. O veri, nadi i xubavi
Vera, nada i xubav, tj. trostruki bogotkani konopac, jeste
poyetak, sredina i kraj, horovo$a i poglavar svih blaga ili na-
ravstvenih dobara, a naroyito xubav, usled yega se Bog i nazuva
xubavxu (1.Jn.4,8). Stoga bi bilo nepravedno da qima ne dopuni-
mo ono wto jow nedostaje u nawem delu. Sveti Isaak [kaùe]:
—Upotpuqeqe plodivima Svetoga Duha dewava se kad se [yovek]
udostoji savrwene xubavi” (Sl. 21). I Lestviynik piwe: —A sad,
posle svega wto je reyeno, ostaje troje, sveza koja sve povezuje i
drùi: vera, nada, xubav. A najveça je xubav (1.Kor.13,13), jer se qo-

344 HILANDARSKI PREVODI

me imenuje Bog (up. 1.Jn.4,16). Po mome miwxequ, vera je zrak, na-
da svetlost, a xubav krug sunyev. A sve yine jedan blesak i jedan
sjaj. Vera sve moùe da uyini, sve da tvori. Nadu milost Boùija
ogra$uje i yini je nepostidnom. A xubav nikad ne pada, ne zaos-
taje i ne da mira onome koji je zanet qenim blaùenim oduwev-
xeqem” (Sl.30). On jow [kaùe]: —Istina xubavi poznata je an$eli-
ma, pa i qima - po dejstvu ozareqa. Bog je xubav (1.Jn.4,16). A ko ho-
çe reyima da objasni wta je Bog, yini wto i slepac koji bi seo
na obalu okeana i hteo da izmeri koliko je peska na qegovom
dnu. Po svojoj kakvoti, xubav je upodobxeqe Bogu, u meri koja je
dostupna smrtnicima. Po svome dejstvu, ona je opijenost duwe.
Po svojoj osobenosti, ona je izvor vere, bezdan dugotrpexivosti,
more smireqa. Xubav je, u pravom smislu reyi, napuwtaqe bilo
kakve neprijatne misli u odnosu na drugog yoveka. Jer, xubav ne
misli o zlu (1.Kor.13,5). Xubav, bestrawçe i bogousinovxeqe raz-
likuju se izme$u sebe samo i jedino po nazivu. Svetlost, ogaq i
plamen se stiyu u jednom dejstvu. Sliyno treba zamiwxati i o
qima” (Sl.30).

I sveti Dijadoh [kaùe]: —Duhovnom sagledavaqu, braço,
treba da prethode vera, nada i xubav, a iznad svega xubav. Jer,
one (vera i nada) nas uye da prezremo vidxiva dobra, a xubav sa-
mu duwu kroz vrline sjediquje sa Bogom, umnim yulom dostiùu-
çi Nevidxivoga” (Pogl. 1). On jow [kaùe]: —Xubav u duwi moùe da
bude prirodna. Me$utim, postoji i xubav koju izliva Sveti Duh.
Ukoliko zaùelimo, prva stupa u odgovarajuçe kretaqe i nawom
voxom. Stoga qu lako rasipaju zli duhovi, ukoliko prestanemo
da napregnutim usixem podrùavamo svoje proizvoxeqe. Drugo
[oseçaqe], pak, razgoreva duwu xubavxu prema Bogu, pri yemu se
svi qeni delovi prilepxuju za neizrecivu sladost Boùanstvene
zaxubxenosti u nekoj neizmernoj jednostavnosti raspoloùeqa.
Jer, um kao da je trudan duhovnim (blagodatnim) dejstvom i izli-
va iz sebe neki obilni potok xubavi i radovaqa” (Pogl. 34).

I sveti Isaak [kaùe]: —Xubav podsticana neyim spoxaw-
qim nalik je na malu svetixku (koja se napaja jelejem, koji i odr-
ùava qenu svetlost), ili na potok (koji se navodqava kiwom i
koji presuwuje yim nestane kiwe koja ga sayiqava). Me$utim,
xubav yiji je uzroynik Bog, nalikuje vrelu wto izbija iz zemxe:
voda iz qega nikada ne presuwuje. Jer, Bog je sam izvor xubavi, i
qena neoskudna hrana” (Sl. 30). Na pitaqe: —U yemu se sastoji
kraj plodova Duha”, on odgovara: —U sticaqu savrwene xubavi”.
A na potoqe pitaqe: —Kako znati da je se yovek udostojio”, on
opet odgovara: —Ukoliko se u qegovom umu probudi seçaqe na Bo-
ga, i qegovo srce çe brzo biti pobu$eno na xubav prema Bogu, te
çe se iz qegovih oyiju obilno izlivati suze. Jer, za xubav je
uobiyajeno da kroz seçaqe na xubxene izaziva suze. Onaj ko pre-

DOBROTOXUBXE Ì 345

biva u xubavi Boùijoj nikada se ne liwava suza, buduçi da mu
nikada ne ponestaje ono wto ga vuye na seçaqe na Boga. Stoga on
i u snu besedi sa Bogom. Xubav obiyno proizvodi newto sliyno.
Ona je savrwenstvo xudi u sadawqem ùivotu” (Sl. 21). On jow
[kaùe]: —Xubav prema Bogu je po svojoj prirodi plamena. Naiwav-
wi na nekoga prekomerno, ona mu duwu yini ushiçenom. Stoga
srce onoga ko ju je osetio ne moùe da je obuhvati i podnese.
Ipak, srazmerno osobini xubavi koja je na qega naiwla, na qe-
mu se vidi neobiyna promena. Yulna obeleùja reyene xubavi je-
su sledeça: yovekovo lice postaje ogqeno i radosno, a telo mu se
zagreva. Od qega se udaxuju strah i stid, te kao da postaje ushi-
çen. Sila koja um sabira u jedno beùi od qega, te kao da postaje
zanesen. On strawnu smrt smatra radowçu, a zreqe qegovog uma
ne dopuwta nikakvo presecaqe u razmiwxaqu o nebeskom. I u
odsustvu, kada nikoga nema, on razgovara kao sa prisutnima. Qe-
govo znaqe i vi$eqe prevazilaze prirodno poznaqe, te yulima
ne oseça svoj pokret, kojim se kreçe me$u stvarima. Jer, premda
ponewto i yini, on uopwte ne oseça wta yini, buduçi da qegov
um lebdi u zrequ, a qegova misao kao da stalno besedi sa nekim
drugim. Reyenom duhovnom opijenowçu opijali su se nekada
apostoli i muyenici: jedni su obiwli yitav svet, trudeçi se i
podnoseçi poniùeqa, a drugi su iz svojih poseyenih udova izli-
vali krv kao vodu. U surovim stradaqima oni nisu klonuli du-
hom, nego su sve odvaùno podnosili. Iako behu mudri, smatrahu
ih bezumnima. Drugi su lutali po pustiqama, po gorama, po pe-
çinama i po jamama zemaxskim, u najveçim neprilikama ostaju-
çi najpribraniji. Neka nas Bog udostoji da dostignemo sliyno
bezumxe” (Sl. 73).

91. O Svetom Priyewçu. Kolika nam dobra donosi yesto

priyewçivaqe sa yistom savewçu
Yesto priyewçivaqe Svetim, Preyistim, Besmrtnim i

%ivotvornim Tajnama, tj. samim Yasnim Telom i Krvxu Gospoda
i Boga i Spasitexa nawega Isusa Hrista sa yistim srcem i ras-
poloùeqem (prema silama yoveka) u najveçoj meri pomaùe i do-
prinosi oyiwçequ duwe, prosveçequ uma i osveçequ tela, qi-
hovoj boùanstvenoj promeni, odbijaqu strasti i demona, te nat-
prirodnom sjediqequ sa Bogom i boùanstvenom spajaqu i saùi-
maqu. Stoga çemo i o reyenome naroyito pogovoriti i potom za-
kxuyiti naw spis.

Priyewçivaqe Svetim Hristovim Tajnama je krajqe ne-
ophodno, wto ne istiyu samo oci, nego i sam %ivot i sama Isti-
na najjasnijim reyima: Ja sam hleb ùivota… Ovo je hleb koji si-
lazi s neba: da koji od qega jede ne umre. Ja sam hleb ùivi koji si$e
s neba; ako ko jede od ovoga hleba ùiveçe vavek; i hleb koji çu ja da-
ti telo je moje, koje çu ja dati za ùivot sveta (Jn.6,48; 51-52). On

346 HILANDARSKI PREVODI

jow [kaùe]: Ako ne jedete telo Sina Yoveyijega i ne pijete krvi Qe-
gove, nemate ùivota u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima
ùivot veyni… Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istin-
sko piçe. Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qe-
mu. Kao wto mene posla ùivi Otac, i kao wto ja ùivim zbog Oca,
i onaj koji jede mene i on çe ùiveti zbog mene. Ovo je hleb koji si$e
s neba… koji jede hleb ovaj ùiveçe vavek (Jn.6,53-58). I sveti Pavle
govori: Jer ja primih od Gospoda wto vam i predadoh, da Gospod
Isus one noçi kad bewe predan, uze hleb, i zahvalivwi prelomi i re-
ye: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo yinite
u moj spomen. Isto tako i yawu, po veyeri, govoreçi: Ova je yawa
Novi zavet u mojoj krvi; ovo yinite, kad god pijete, u moj spomen.
Jer kad god jedete ovaj hleb i yawu ovu pijete, smrt Gospodqu objav-
xujete, dokle ne do$e. Tako koji jede ovaj hleb ili pije yawu Gospod-
qu nedostojno, biçe kriv telu i krvi Gospodqoj. Ali yovek neka is-
pituje sebe, i tako od hleba neka jede i od yawe neka pije. Jer koji
nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuçi tela Gos-
podqega. Zato su me$u vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umi-
re. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kad
nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor.
11,23-32).

92. Neophodno je poznavati yudo Svetih Tajni, tj. wta su, ra-

di yega su date i kakva dobrobit od qih dolazi
Sveti Zlatoust piwe: —Neophodno je znati yudo Tajni, tj. u

yemu se sastoji, radi yega je dato i kakva je dobrobit od qega. Re-
yeno je: Jedno telo… jer smo udovi tela Qegova, od mesa Qegova, i
od kostiju Qegovih (Ef.4,4; Ef.5,30). Neka posveçeni obrate paùqu
na navedene reyi. Sjediqavajmo se sa Hristovim Telom, kako
bismo i na samom delu bili udovi Qegovog tela, a ne samo xu-
bavxu. Reyeno se dewava kroz hranu koju nam je Hristos darovao
kako bi izrazio svoju veliku xubav prema nama. On je pomewao
samog sebe sa nama i spojio svoje telo sa nama kako bismo bili
jedno, kao telo koje je spojeno sa glavom. Sliyno je i Jov ukazivao
govoreçi da su qegovi ukuçani imali ogromnu xubav prema qe-
mu, ùeleçi da srastu sa qegovim telom: Ko bi nam dao od qegovog
tela da se nasitimo (Jov 31,31). Oni su navedeno govorili u ùexi
da izraze svoju veliku xubav prema qemu. Sa istim cixem je po-
stupio i Hristos: da bi nas uveo u bliùu zajednicu sa sobom i da
bi nam pokazao svoju xubav. On je onima koji ùele dao ne samo da
ga vide, nego i da ga opipaju i okuse, da se kosnu zubima Qegovog
Tela, da se sjedine sa Qime i da Qime nasite svaku ùexu” (Bese-
da na Jovana). On jow [kaùe]: —Oni koji se priopwtavaju [Qegovom]
Krvxu stoje zajedno sa an$elima, arhan$elima i ostalim gorqim
silama, obuyeni u carsku Hristovu odeçu i imajuçi duhovno
oruùje. Me$utim, ja jow nisam kazao newto veliko. Oni su, na-
ime, obuyeni u samoga Cara. Veliko je, dakle, i yudno reyeno Ta-

DOBROTOXUBXE Ì 347

jinstvo. Me$utim, ukoliko mu pristupiw sa yistotom, pristu-
pio si na spaseqe, a ukoliko pristupiw sa lukavom savewçu - na
kaznu i muyeqe. Reyeno je: Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi
jede i pije (1.Kor.11,29). Oni koji uprxaju carsku porfiru kaùqa-
vaju se jednako sa onima koji je razderu. Stoga nije yudno wto se
i oni koji primaju Telo Hristovo sa neyistom duwom podvrgava-
ju jednakoj kazni sa onima koji su ga istrzali yavlima. Pogledaj
na strawnu kaznu na koju ukazuje [sveti] Pavle: Kad neko prestupi
Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez mi-
losti. Zamislite koliko çe sada teùu kaznu zasluùiti onaj koji
gazi Sina Boùijega, i Krv Zaveta kojom je osveçen za nesvetu drùi
(Jev.10,28-29)”. On jow [kaùe]: —Priyewçujuçi se Telom Gospodqim
i pijuçi Qegovu Krv, seçajmo se da se priopwtavamo Telom koje
sedi gore i kome se poklaqaju an$eli, koje se nalazi blizu ne-
propadxive sile. Eto koje Telo mi okuwamo. O, koliko nam je pu-
teva ka spasequ otkriveno. On nas je uyinio Qegovim telom, dao
nam je svoje telo, pa ipak se nismo udaxili od zla. O, pomraye-
qa. O, neosetxivosti” (ÈÈÈ Beseda na Poslanicu Efescima). On opet
[kaùe]: —Jedan divan starac mi je ispriyao da se udostojio da vidi
i yuje da one koji se udostoje da se yistom savewçu priyeste Sve-
tim Tajnama pre nego wto se presele odavde, sami an$eli radi
Priyewça prenose onamo”.

I boùanstveni Damaskin [govori]: —Powto smo dvojaki i
dvosastavni, priliyno je da i nawe ro$eqe bude dvojako i jelo
sloùeno. Ro$eqe nam se daje vodom i Duhom, a hrana nam je ùivo-
todavni Hleb, Gospod naw Isus Hristos, koji je dowao sa nebesa”
(Tayno izloùeqe Pravoslavne vere). On jow [kaùe]: —Za xude je uobiya-
jeno da se umivaju vodom i maùu uxem. Stoga je On u krwtequ
sjedinio sa uxem i vodom blagodat Duha, uyinivwi ih kupexu
preporoda. Tako$e, xudima je uobiyajeno da jedu hleb i piju vodu
i vino. Stoga je On i sa qima sjedinio svoje Boùanstvo, uyiniv-
wi ih svojim Telom i svojom Krvxu, kako bi nam ono wto obiyno
biva i wto biva po prirodi, ujedno bilo i u staqu koje je iznad
prirode. Telo koje je od Djeve zaista je sjediqeno sa Boùanstvom
ne stoga wto, vaznesavwi se na nebo, opet silazi, nego wto se sa-
mi hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Gospoda Boga. Ukoliko
ùeliw da znaw kako se reyeno dewava, dovoxno je da yujew: Du-
hom Svetim, kojim je od Svete Djeve samom sebi i u samom sebi
Gospod i telo sayinio. Newto viwe mi ne znamo. Slovo Boùije
je istinito, dejstveno i svemoguçe. Nayin, pak, neçemo ispiti-
vati”. On jow [kaùe]: —Onima koji se sa verom dostojno priyewçu-
ju, Sveto Priyewçe biva na otpuwteqe grehova i ùivot veyni,
na yuvaqe duwe i tela, dok onima koji se bez vere nedostojno
priyewçuju - na osudu i muyeqe, kao i smrt Gospodqa. I hleb i
vino nisu samo obraz Tela i Krvi Hristove. Ne bilo. Oni su sa-

348 HILANDARSKI PREVODI

mo oboùeno Telo i Krv Hristova. Jer, On govori: Jer telo moje
istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piçe (Jn.6,55)”. On jow [ka-
ùe]: —Telo i Krv Hristova sluùe za ukrepxeqe nawe duwe i te-
la, premda se ne iscrpxuju i ne podvrgavaju truleùnosti. Oni
nam bivaju na oyuvaqe i oyiwçeqe od svake skverni. Oyistivwi
se qima, mi se sjediqujemo sa telom Hristovim i Qegovim Du-
hom, te postajemo telo Hristovo. Reyeni Hleb jeste zayetak budu-

çeg hleba, koji je nasuwni. Jer, [pridev] nasuwni ukazuje ili na
buduçi hleb, tj. hleb buduçeg veka, ili na onaj koji mi sada pri-
mamo radi oyuvaqa nawe prirode. Telo Gospodqe je ùivotvorni
Duh, s obzirom da se zayelo od ùivotvornog Duha. A ro$eno od Du-
ha jeste Duh. Govoreçi reyeno, ja ne mislim da odriyem prirodu
tela, veç da pokaùem qegovu ùivotvornost i boùanstvenost”.
On jow [kaùe]: —(Telo i Krv u Tajnama) se nazivaju obrazom budu-
çeg ne stoga wto nisu istinski Telo i Krv Hristova, nego wto
se sada preko qih priyewçujemo Hristovim Boùanstvom, a tada
çemo - misleno, kroz samo zreqe Qegovo”.

I boùanstveni Makarije [kaùe]: —Vino se razliva po svim
udovima onoga ko ga pije. I biva vino u qemu, i on u vinu. I onaj
ko pije Krv Hristovu puni se Duhom Boùanstva, koji se razliva
po yitavoj qegovoj duwi, te duwa sva biva u Qemu. Osvetivwi
se na reyeni nayin, ona postaje dostojna Hrista Gospoda. Jer,
apostol govori: I svi smo jednim Duhom napojeni (1.Kor.12,13). I
oni koji se istinski priyewçuju hlebom u Evharistiji udostoja-
vaju se da budu zajedniyari Duha Svetoga. Stoga dostojne duwe
mogu biti ùive u vekove. %ivot tela ne dolazi od qega samog,
nego izvan qega, tj. od zemxe. Sliyno je Bog blagoizvoleo i da du-
wa ima hranu, piçe i odeçu ne iz svoje prirode, nego iz Qegovog
Boùanstva, iz Qegovog Duha i svetlosti. Oni su istinski ùi-
vot duwe. Jer, Boùanstvena priroda ima i Hleb ùivota, govore-
çi: Ja sam hleb ùivota (Jn.6,35). Ono ima i vodu ùivu, i vino koje
veseli i uxe radovaqa”.

I sveti Isidor [kaùe]: —Priopwteqem se naziva priyew-
çivaqe Boùanstvenim Tajnama, s obzirom da nam daju sjediqeqe
sa Hristom i yine nas zajedniyarima Qegovog Carstva”. I sveti
Nil [kaùe]: —Ukoliko se sa strahom, verom i xubavxu ne priyew-
çuje Preyistim Tajnama Tela i Krvi Hristove, verni ne moùe
da se spase, da dobije otpuwteqe grehova i da se udostoji Car-
stva nebeskog”. U pismu blagorodnoj Kesariji sliyno piwe i sve-
ti Vasilije Veliki: —Dobro je i korisno svaki dan se priyewçi-
vati i primati Sveto Telo i Krv Hristovu. Jer, sam Hristos jas-
no govori: Koji jede moje telo i pije moju krv ima ùivot veyni (Jn.
6,54). I zar bilo ko sumqa da biti neprestano priyesnik ùivota
znayi newto drugo izuzev ùiveti izobilnije. Mi se priyewçu-
jemo yetiri puta sedmiyno: na dan Gospodqi [tj. u nedexu], u sredu,

DOBROTOXUBXE Ì 349

u petak i u subotu, a tako$e i u druge dane, ukoliko biva spomen
nekog svetog”.

Ja mislim da je u navedene dane i liturgisao sveti, budu-
çi da, obremeqen mnogim brigama, nije mogao baw svaki dan. I
sveti Apolos je rekao da —monasi treba, ukoliko mogu, svaki dan
da se priyewçuju Svetim Tajnama. Jer, onaj ko se udaxuje od Sve-
tih Tajni u stvari se udaxuje od Boga. Onaj, pak, ko se stalno
priyewçuje, svagda u sebe prima Spasitexa. Jer, sam Spasitex
govori: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qe-
mu (Jn.6,56). Za monahe je reyeno veoma korisno, s obzirom da se
ujedno neprestano seçaju spasonosnog stradaqa Hristovog. Ujed-
no, oni svakodnevno treba da su spremni i da se pripremaju kako
bi svagda bili dostojni da primaju Svete Tajne i da se udostoja-
vaju otpuwteqa grehova” (Lavsaik). U bratstvu prepodobnog Apo-
losa se svagda odrùavao reyeni poredak ùivota.

Sveti Lestviynik govori: —Telo koje stupa u dodir sa dru-
gim telom, trpi qegov uticaj, i meqa se. Kako da se, onda, ne iz-
meni onaj ko se nevinim rukama dotiye Tela Boùijeg” (Sl. 28). U

Starayniku je tako$e napisano: —Sveti muù, koji je imao vlast
nad neyistim duhovima, Jovan Vostrski zapita demone koji ùiv-
xahu u nekim demonizovanim i zlonapaçenim devojkama, govore-
çi: »Kojih stvari se vi bojite kod Hriwçana«. Oni odgovoriwe:
»Vi zaista imate tri velike stvari: ono wto nosite oko vrata,
ono yime se omivate u crkvi i ono wto jedete na sabraqu«. On
ih potom upita: »Od tri stvari koje se najviwe bojite«. Oni re-
kowe: »Kad biste dobro yuvali ono yime se priyewçujete, niko
od nas ne bi mogao da oùalosti Hriwçanina«. Tri stvari koje se
nawi xuti neprijatexi boje jesu krst, krwteqe i Priyewçe”.

93. Kraj svih prostrano izloùenih stvari. Poseban savet

onome ko je iskao [slovo]
Eto, xubxeno yedo, uz Boùiju pomoç, ispuqena je tvoja

molba. Ukoliko moùda nismo uspeli sve da uyinimo u skladu sa
tvojom ùexom i oyekivaqem, ipak smo uyinili sve po svojim si-
lama. A Bogu je ugodno ono wto je prema snazi. Ti se, pak posta-
raj da se ne javiw jedino xubitex uyeqa i truda oko qega, veç se
i na delu pokaùi kao xubitex uyeqa i revnitex. Jer, znameni-
ti brat Boùiji govori: Budite pak tvorci reyi, a ne samo sluwao-
ci, varajuçi sami sebe. Jer ako ko sluwa rey a ne tvori, on je sliyan
yoveku koji gleda lice tela svoga u ogledalu; jer se ogleda, pa otide,
i odmah zaboravi kakav bewe. Ali ko pronikne u savrweni zakon
slobode i ostane u qemu, i ne postane zaboravan sluwalac nego
tvorac dela, taj çe biti blaùen u delaqu svome (Jak.1,22-25).

94. Kako treba sluwati i primati duhovne reyi otaca
Iznad svega treba da razumew kako priliyi da verno i sa
odgovarajuçim strahopowtovaqem primaw i sluwaw boùanstve-

350 HILANDARSKI PREVODI

ne i duhovne ustanove otaca. Jer, sveti Makarije govori: —Duhov-
ni predmeti su nedostupni za one koji ih nisu ispitali. Pomoç
za qihovo shvataqe, sveta i verna duwa nalazi kroz zajednicu sa
Svetim Duhom. Potom veç nebesna skrivnica Duha biva oyigled-
na onome ko je prihvata u opitu, dok neposveçeni o reyenome ne
moùe yak uopwte ni da pomisli. Stoga, poboùno sluwaj [sve] od
qih dok se i sam, radi vere, ne udostojiw da dobijew iste [daro-
ve]. I ti çew veç iz samog opita duhovnim oyima uvideti u kak-
vom blagu i tajnama duwe Hriwçana veç ovde mogu da uyestvuju”.

Nalazeçi se u reyenom staqu, ti çew vrlo brzo sabrati bo-
gati prinos i korist i od onoga wto je napisano i od onoga wto
yujew. Sjediqujuçi sa nauyenim i delaqe ukazanog, ti çew na-
predovati, te çew biti u staqu i druge da savetujew i kroz opit
rukovodiw u boùanstvenim stvarima, koje su za mnoge nedostup-
ne. Neka se reyeno i ostvari na tebi svemoçnom rukom Gospoda
Isusa Hrista, koja te drùi i koja tobom upravxa. Amin.

S obzirom da je pretovarena rey neprijatna za sluh, kao i
presiçeqe hranom za telo, dok je umerenost u svemu najboxe de-
lo, mi çemo, izbegavajuçi suviwnost i xubeçi meru, jow uneko-
liko objasniti naw predmet i, uyinivwi kratak saùetak naweg
dela, najzad baciti sidro na nawe slovo.

95. Saùetak svega, tj. kako se treba moliti, te o istinskom

prosveçequ i Boùanskoj sili
Oci govore da onaj ko ùeli da se razumno drùi trezvoum-

xa treba putem disaqa da si$e u srce, neprestano se pobu$ujuçi
da se moli yisto i nerasejano, pazeçi jedino na reyi molitve i u

qih se udubxujuçi: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj

me, sve dok se um ne prosveti u srcu. Sveti Dijadoh govori: —Oni
koji ovo sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubi-
ni svoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma” (Pogl. 59).
Powto se reyeno po Boùijem migu ostvari, sav ostali hod naweg
ùivota po Bogu mi çemo, kao hodeçi u svetlosti i kao sinovi
svetlosti, proçi bez saplitaqa i zabluda, po reyi Svetlodavca
Hrista: Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi
svetlosti (Jn.12,36). On jow [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ide
za mnom neçe hoditi u tami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn.
8,12). I sveti David uzvikuje Gospodu: U svetlosti tvojoj vidimo
svetlost (Ps.35,10). A boùanstveni Pavle [kaùe]: Jer Bog koji reye
da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima nawim (2.Kor.4,6).
Qime se, naime, kao neugasivim i svesvetlim svetilnikom up-
ravxaju istinski verni i upuçuju svoj pogled iza granica yulno-
ga. I qima se, kao yistima srcem, otvaraju nebeska vrata radi
ravnoan$elskog i uzviwenog nayina ùivota i ustrojstva. Qima
kao iz sunyevog kruga isijava svetlost, yineçi ih sposobnim da