Dobrotoljublje tom 5

DOBROTOXUBXE Ì 51

da ne moùe niwta drugo od vidxivog da vidi, veç u svemu vidi
samo sunce. I onaj ko svojim umom i srcem svagda gleda na umno
Sunce pravde i bez svoje namere trpi promenu u umnom gledaqu,
stoga wto viwe niwta od zemaxskog ne moùe da zamiwxa, veç u
svemu vidi jedinoga Boga.

183. Jednom su svetog i blaùenog Simeona pitali kakav
treba da bude svewtenik. On je odgovorio: —Ja sam nedostojan da
budem svewtenik, ali dobro znam kakav treba da bude svewtenik.
Najpre, on treba da je yist ne samo telom, nego i duwom, tu$ sva-
kom grehu. Zatim, on treba da je smiren ne samo po spoxawqem
drùaqu i vladaqu, veç i po unutrawqem nastrojequ. Stojeçi
pred svewtenom i svetom trpezom i yulno videçi svete darove,
on treba misleno da sagledava Boùanstvo. Wtaviwe, on treba da
stekne Onoga ko je nevidxivo prisutan u darovima, svesno ga
imajuçi u svom srcu, kako bi sa smelowçu mogao da uznosi moxe-
qa Bogu, te da, besedeçi kao sa prijatexem, govori: Oye naw koji
si na nebesima, da se sveti ime tvoje (Mt.6,9). Jer, pomenuta mo-
litva pokazuje da onaj ko je izgovara u sebi ima Sina Boùijeg po
prirodi, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom. Eto kakvog sam prez-
vitera ja video. Oprostite mi oci i bratijo”.

184. Podstaknut xubavxu prema bliùqem i opwtom ko-
riwçu, on je [jow newto] ispriyao, navodno o nekom drugom, a u
stvari sakrivajuçi sebe i beùeçi od slave xudske: —Ja sam yuo od
jednog monaha svewtenika, koji je prema meni imao veliko pove-
reqe, da nikada nije liturgisao ukoliko nije video Duha Svetog,
kao wto ga je video kada su ga rukopolagali i kada je mitropolit
nad qegovom glavom yitao molitvu svewteniykog posveçeqa, dok

je Molitvoslov bio poloùen na qegovu smirenu glavu. Ja sam ga
upitao kako ga je video i u kom obliku. On je rekao da je bio jed-
nostavan i bezobliyan, kao svetlost. Videvwi ono wto nikada
nije video i zadivivwi se, on je poyeo u sebi da razmiwxa o ye-
mu se radi. A On mu je tajanstveno, ali razgovetnim glasom re-
kao: »Ja silazim na proroke i apostole i sadawqe izabranike
Boùije i svetitexe. Jer, ja sam Sveti Duh Boùiji«. Qemu slava
i sila u vekove vekova. Amin”.

52 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

DOBROTOXUBXE Ì 53

PODVI%NIYKO SLOVO STARCA SIMEONA
POBO%NOG

1. Brate*), na samom poyetku svog odreyeqa od sveta potru-
di se da u sebi nasadiw dobre vrline, kako bi i bratstvu bio ko-
ristan i kako bi te Gospod na kraju uzvisio. Nemoj prema iguma-
nu imati naroyitu smelost, niti od qega traùi posebnu yast.
Nemoj uspostavxati prijatexstvo sa najznayajnijima u obitexi,
niti se zadrùavaj u qihovim kelijama, znajuçi da çe inaye
strast tawtine poyeti da puwta koreqe u tebi, pri yemu bi i
nastojatexu postao mrzak. Koji razume neka razume. Sedi u miru
u svojoj keliji, ma kakva bila. Ipak, onoga ko hoçe da te poseti i
porazgovara sa tobom nemoj odbiti radi oyuvaqa poboùnosti.
Jer, po savetu oca besedeçi sa qim, ti neçew pretrpeti wtetu,
yak i da je od protivnih, tj. ukoliko nije saglasan sa tobom ni u
pravilu, ni u mislima.

2. Uvek treba imati strah Boùiji i svakodnevno razmatra-
ti i rasu$ivati wta je dobro ili r$avo uyiqeno. Dobro, pak, tre-
ba predavati zaboravu, kako ne bi upao u strast tawtine, a zbog
suprotnog treba prolivati suze sa ispovewçu i napregnutom mo-
litvom. Pomenuti sud nad sobom vrwi na sledeçi nayin: powto
pro$e dan i poyne veye, poyni da govoriw sa sobom i zapitaj se
kako si, uz pomoç Boùiju, proveo dan. Da li si nekog osudio, ili
si nekog uvredio reyju, ili nekog sablaznio, ili strasno pogle-
dao na neyije lice, ili si bio neposluwan nastojatexu u svom
posluwaqu, zanemarivwi ga, ili si se razgnevio na nekoga, ili
si na (crkvenom) sabraqu svoj um zanimao neyim nekorisnim, op-
tereçujuçi se bogosluùeqem iz leqosti i izlazeçi iz crkve i sa
pravila? Yak i kad bi se nawlo da si u svemu nabrojanom nevin,
wto je nemoguçe buduçi da niko nije yist od skverni makar i je-
dan dan samo ùiveo (Jov 14,4) i buduçi da se niko ne moùe pohvali-
ti da ima yisto srce (Priy.20,9), ipak sa mnogim suzama zavapi
Bogu: —Gospode, oprosti mi sve wto sagrewih reyju i delom, u
znaqu i neznaqu, buduçi da u mnogome grewimo i ne znajuçi”.

3. Svome duhovnom ocu treba svakodnevno da ispovedamo
svaku pomisao. Ono wto on bude govorio treba primati kao iz
usta Boùijih sa punim ube$eqem (u qegovu nepromeqivu isti-

*) Sledeçe podviùniyko i naravouyeqsko slovo ne pripada svetom Simeonu
Novom Bogoslovu, nego qegovom starcu - Simeonu Poboùnom.

54 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

nitost). Nikome drugome ne treba da priyaw wta si pitao oca i
wta ti je odgovorio, utoliko maqe se raspitujuçi da li ti je
dobro rekao i wta treba da uyiniw da bi se izleyio. Jer, newto
sliyno bi bilo neverje prema ocu svome i pogubno za duwu. Ono
se obiyno sreçe kod poyetnika.

4. Na sve u opwteùiçu treba gledati kao na svete, a samo
sebe samog smatrati grewnim i posledqim, drùeçi da çew od
svih koji se spasavaju samo ti biti osu$en na veyne muke u onaj
dan. Stojeçi na sluùbi, stalno razmiwxaj o reyenome, i nemoj
prestajati da playew sa srdaynom skruwenowçu, ne obraçajuçi
paùqu na one koji se sablaùqavaju i podsmevaju. Jedino ukoliko
primetiw da skreçew u tawtinu, ti izlazi iz crkve i reyeno
yini u tajnosti, opet se potom brzo vraçajuçi na svoje mesto. Re-

yeno je za poyetnike veoma korisno, naroyito u vreme Westo-

psalmija, yitaqa Psaltira i pouka i u vreme Boùanstvene Li-
turgije. Pazi, me$utim, te nikog nemoj osu$ivati. U umu svome
poloùi da te oni koji te vide kako playew smatraju velikim
grewnikom i mole se za tebe. Uostalom, neprestano pomiwxaju-
çi i yineçi reyeno, ti çew steçi veliku korist i privuçi Bo-
ùiju blagodat, postavwi sudeonik boùanstvenog blaùenstva.

5. Nemoj nikome içi u keliju, izuzev kod igumana, pa i kod
qega wto re$e. Ukoliko ùeliw da ga pitaw o nekoj pomisli,
pri$i mu u crkvi. Sa crkvene sluùbe idi pravo u svoju keliju i
potom na delo svog posluwaqa. Posle poveyerja, poloùivwi
poklon igumanu i isprosivwi molitve, opet sa spuwtenom gla-
vom i çutaqem ùuri u keliju. Boxe je reçi jedno Trisveto sa
paùqom i otiçi na spavaqe, negoli yetiri sata provesti u bes-
korisnim razgovorima. Uostalom, boùanstveno osijaqe prati
skruwenost i duhovni play. A kada ono do$e, odgone se leqost i
nemoç.

6. Nemoj ni sa kim imati posebnu xubav, naroyito sa po-
yetnikom, makar ti se qegov ùivot i yinio vrlo dobrim i nima-
lo podozrivim. Jer, dewava se da duhovna xubav yesto pre$e u
strasnu i postaje uzrok mnogih nekorisnih skorbi. Reyeno se naj-
viwe dewava sa onima koji se revnosnije podvizavaju. Uostalom,
smireqe i yista molitva uye kao da se postupa. Podrobno govo-
riti o reyenome ne smatram umesnim. Koji razume neka razume.

7. U odnosu prema svakom bratu u opwteùiçu treba biti
kao tu$ i stranac, naroyito ukoliko si sa nekim u svetskom ùi-
votu bio poznat. Me$utim, sve treba voleti, pritom podjednako.
Na poboùne i podviùnike treba gledati kao na svete, a za ne-
marne, kao wto sam ja, treba se prixeùno moliti. Uostalom, kao
wto smo i ranije pokazali, mi sve treba da smatramo svetima,
trudeçi se da se playem oyistimo od strasti. Osvetivwi se bla-

DOBROTOXUBXE Ì 55

godaçu, mi çemo na sve gledati podjednako i udostojiti se bla-
ùenstva yistih srcem.

8. Savrwenim odvajaqem od sveta, koje je priliyno tvom
imenu, smatraj potpuno umrtvxeqe svoje voxe, te bespristras-
nost prema roditexima, srodnicima i prijatexima, koju prati
savrweno odricaqe od qih.

9. [Reyenome] jow treba dodati obnaùeqe sebe od svega ima-
qa kroz razdavaqe siromawnima, po reyi Gospoda, koji je rekao:
Prodaj sve wto imaw i podaj siromasima (Mt.19,21), i stvarni za-
borav svih lica koja si srdayno voleo telesnom ili duhovnom xu-
bavxu.

10. Tako$e, [treba dodati] i ispovedaqe svih skrivenosti sr-
ca tvog i svega wto si u prowlosti uyinio, tvom duhovnom ocu
ili igumanu, kao samom Bogu, koji ispituje srca i utrobe. I Jo-
van je krstio krwteqem pokajaqa i svi su iwli da mu ispovedaju
svoje grehe (Mk.1,4-5). Od reyenoga biva velika radost u duwi i
olakwaqe savesti, po proroykoj reyi: Kaùi ti najpre grehe svoje,
da se opravdaw (Is.43,26).

11. Zatim, [treba dodati i rewenost] da se u pomisao stavi
ube$eqe da su posle stupaqa u obitex umrli tvoji roditexi i
prijatexi. Ocem i majkom treba smatrati samo Boga i nastojate-
xa. Stoga od qih viwe niwta ne treba traùiti od telesnih po-
treba. Ukoliko ti oni po svom staraqu i powaxu newto, ti pri-
mi i pomoli sa za qih zbog qihove brige o tebi, a poslano daj u
gostoprimnicu ili bolnicu sa smireqem, s obzirom [da yiniw
newto wto je odlika] posledqih, a ne savrwenih.

12. Svako dobro delo yini sa smireqem, seçajuçi se reyi
Gospodqe: Kad izvrwite sve wto vam je zapove$eno, govorite: Mi
smo nepotrebne sluge, jer smo uyinili wto smo duùni uyiniti (Lk.
17,10).

13. Na svaki nayin se yuvaj da ne primaw Sveto Priyewçe
ukoliko imaw newto protiv nekoga, yak i u vidu pomisli, sve
dok se sa qim potpuno ne izmiriw putem pokajaqa. Uostalom,
molitva çe te nauyiti.

14. Svakodnevno budi spreman na podnoweqe svake skorbi,
pomiwxajuçi da one predstavxaju izbavxeqe od mnogih dugova,
svagda za qih blagodareçi Svetoga Boga. Eto kako se stiye nepo-
stidna nada, po reyi velikog apostola: Znajuçi da nevoxa gradi
trpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne posti$uje
(Rim.5,3-5). Jer, po nelaùnom obeçaqu, ono wto oko ne vide, i uho
ne yu, i u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9) jeste nasle$e onih koji, uz
pomoç Boùiju, pokazuju puno trpxeqe u skorbima. Uostalom, bez
blagodati niwta ne moùe da se uyini kao wto treba.

15. U svojoj keliji nemoj imati nikakvih stvari, yak ni ig-
lu, izuzev rogoùe, ovyije koùe, rase i onoga u wta se odevaw (no-

56 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

çu). Ukoliko je moguçe [izbegni] yak i podnoùje. Ima wta da se ka-
ùe o svemu, ali onaj ko razume neka razume.

16. Od igumana nemoj traùiti niwta wto nije ustanovxe-
no po ustavu. Yak i reyeno uzmi samo kada te pozove i sam ti
preda, nikako se ne saglawavajuçi sa pomiwxu koja te nagovara
da promeniw ono wto ti je dato. Ma wta bilo, primi ga sa bla-
godarnowçu, kao od Boga, buduçi zadovoxan. Nemoj pomiwxati
da newto drugo kupiw za sebe, buduçi da je sliyna misao neumes-
na. S obzirom da se odeça prxa, treba je prati dva puta godiwqe.
Za reyeno vreme treba isprositi, sliyno siromahu i tu$incu, sa
svim smireqem od drugoga brata newto yime bi se odenuo. Kada
se oprana odeça osuwi na suncu, treba je opet oblayiti sa blago-
darnowçu. Sliyno treba postupati i sa rasom i svim drugim.

17. Trudi se po moguçnostima (bez leqosti) na delu poslu-
waqa, a u keliji prileùi na molitvu sa paùqom, skruwenowçu
i yestim suzama, ne slaùuçi se u srcu sa pomislima da si se pre-
morio, te da zbog telesnog truda unekoliko treba da oduzmew od
molitvenog truda. Ja ti kaùem da si izgubio newto veliko uko-
liko te preveliki trud na delu posluwaqa odvoji od molitve. I
zaista je po reyenome.

18. Pre svih dolazi u crkvu na bogosluùeqe i posle svih
odlazi, izuzev krajqe nuùde, naroyito na jutrequ i Liturgiju.

19. Svako povinovaqe treba da imaw prema svom igumanu,
koji te je i postrigao. Ispuqavaj bez razmiwxaqa ono wto ti
nalaùe, sve do smrti, yak i kada ti newto izgleda nemoguçe. I
biçew podraùavalac Onoga ko je bio posluwan do same smrti, do
krsne smrti. Treba u svemu sluwati ne samo igumana, nego i svu
bratiju, i onoga kome je naloùeno da se stara o posluwaqima.
Ukoliko ti, pak, naloùi newto wto prevazilazi tvoje snage,
uyinivwi poklon, iwti snisho$eqe. I ukoliko ga ne pokaùe,
prinudi se da ispuniw [ono wto ti je reyeno], seçajuçi se da se
Carstvo nebesko s naporom… osvaja, i da ga podviùnici… zadobi-
jaju (Mt.11,12).

20. Sa skruwenim srcem pripadaj nogama sve bratije kao
niwtavan, nepoznat i gotovo nepostojeçi. Onaj ko se bude na re-
yeni nayin obraçao sa svima, i drùao se reyenog ùivota biçe,
smem da kaùem, prozorxiv i predskazivaçe mnogo [stvari] uz po-
moç blagodati. On se moli i za sagreweqa druge bratije, prebi-
vajuçi nerasejan pristrawçem prema vewtastvenom. Jer, duhov-
na boùanstvena xubav mu ne dozvoxava da sklizne u newto sliy-
no. Predskazivaqe nije yudesno delo. Ono yesto biva i od demo-
na. Onaj ko razume neka razume. Uostalom, dewava se da onaj ko
poyne da ispoveda ili prima pomisli drugih biva liwen pome-
nutog dara, buduçi da je zauzet rasu$ivaqem o pomislima drugih.
Me$utim, ukoliko iz velikog smireqa prestane da sluwa i govo-

DOBROTOXUBXE Ì 57

ri o reyenome, qemu se vraça prethodno ustrojeqe. Zawto se re-
yeno dewava, zna jedino Bog. Ja, pak, obuzet strahom, ne smem da
govorim o reyenome.

21. Imaj svagda um u Bogu, i za vreme sna i u budnom staqu,
pri jelu i razgovoru, za rukodexem i svakim drugim delom, po re-
yi proroka: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps.15,8). Smatraj
sebe grewnijim od svakog yoveka. Jer, ukoliko sliyna pomisao
dugo zanima um i srce, obiyno se unutra javxa neko osijaqe svet-
losti, kao neki zrak. I ukoliko je viwe iwtew sa krepkom paù-
qom, nerasejanom miwxu i velikim trudom i suzama, utoliko
postaje jasnija. Postajuçi jasnija, ona se viwe voli, a voxena
oyiwçuje. Yisteçi, ona yini [yoveka] bogovicem, presveçujuçi ga
i uyeçi da razlikuje dobro od zla. Uostalom, brate, neophodan je
veliki trud da se, uz pomoç Boùiju, blagodatno osijaqe potpuno
useli u duwu i osvetxava je, kao mesec noçni mrak. Naroyito
treba paùxivo gledati da se ne prokrade prilog pomisli taw-
tine i samomneqa, tj. da se ne osudi neko ko yini newto nepri-
liyno. Jer, videçi da se duwa preko usexeqa blagodati i uspo-
stavxaqa mirnog staqa oslobodila strasti i kuwaqa, demoni
obiyno u qu polaùu sliyne pomisli. Me$utim, pomoç od Boga
(dolazi i razgoni qihove zamke). Neka u tebi bude neprestani
play, ne znajuçi za sitost u suzama. Pazi da ne postradaw i zbog
prevelike duhovne radosti i umileqa. A postradaçew ukoliko
pomisliw da su plod tvog sopstvenog truda, a ne blagodati Bo-
ùije. U suprotnom çe biti uzeti od tebe, te çew ih u molitvi
iskati i neçew naçi. I poznaçew kakav si dar blagodati izgu-
bio. Gospode, nemoj nikada dozvoliti da se liwimo tvoje blago-
dati. Uostalom, brate, ukoliko se reyeno i desi sa tobom, polo-
ùi na Boga nemoç svoju i ustavwi podigni ruke svojen, te govori
u molitvi: —Gospode, pomiluj me grewnoga, nemoçnog i jadnog, i
powaxi mi blagodat svoju, ne dozvoxavajuçi da se iskuwavam vi-
we nego wto mogu. Vidi, Gospode, u kakvu bezduwnost i u kakve
pomisli su me bacili moji mnogi gresi. Gospode, mene ne moùe
da opravda misao da je moje samomneqe [umiwxenost], koje je uzrok
liwavaqa tvoje blagodatne utehe, dowlo od demona. Jer, ja znam
da im se oni koji sa toplom usrdnowçu tvore voxu tvoju lako su-
protstavxaju. Nisu me iskuwali oni, nego moja sopstvena grew-
na raspoloùeqa, koja se kriju u srcu mome. Kajem se za sve, Gos-
pode, i molim te, ukoliko ti je blagougodno i za mene korisno, da
opet u$e blagodat tvoja u slugu tvoga. I ja çu se, videçi je, rado-
vati sa umileqem i playem, buduçi prosveçen uveksvetlim qe-
nim sijaqem i buduçi yuvan od skvernih pomisli i svake zle
stvari, do svih r$avih dela i reyi, kojima svakodnevno grewim u
znaqu i neznaqu. Ja çu se krepiti u smelosti punoj nade pred
tobom i odsecaqem vlastite voxe, Gospode, u skorbima koje se

58 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

svakodnevno dewavaju sluzi tvome od demona i xudi, pomiwxaju-
çi na dobra koja su ugotovxena onima koji te xube. Jer, ti si re-
kao, Gospode, da çe dobiti ko iwte, i naçi ko traùi i da çe se
otvoriti onome ko kuca (Mt.7,7)”. Reyenome dodajuçi, brate i dru-
go wto ti Bog poloùi u srce, trpexivo prebivaj u molitvi, ne
raslabxujuçi se dosadom i mrzovoxom. I blagi Bog te neçe osta-
viti.

22. U keliji koju si u poyetku dobio od nastojatexa trpe-
xivo prebudi do kraja. Ukoliko pomisao poyne da te smuçuje zbog
qene starosti ili opasnosti od pada, ti se pokloni nastojatexu
i reci mu je sa smireqem. I ukoliko te posluwa, raduj se, a uko-
liko ne - opet budi blagodaran, seçajuçi se Vladike svoga, koji
nije imao gde glavu da zakloni. (I viwe nemoj ponavxati molbu).
Jer, ukoliko ti dva, tri ili yetiri puta dosa$ujew nastojatexu
(i ne budew udovoxen), najpre çe se u tebi roditi drskost prema
qemu, zatim nepovereqe i najzad prezir (usled yega çe se tvoj
ùivot raspasti). Stoga, ukoliko hoçew da provodiw miran i
tih ùivot, nemoj od nastojatexa traùiti niwta wto zadovoxa-
va telesne potrebe. Pri tvom stupaqu u monawtvo u poyetku, o
reyenom uopwte nije bilo reyi. Nisi li ti, naprotiv, obeçao da
çew hrabro, po zapovesti Boùijoj, podnositi tu$i prezir i po-
niùeqe? Dakle, ukoliko hoçew da sayuvaw veru i xubav prema
svom nastojatexu i da ga uvek gledaw kao svetog, odrùi sledeçe
tri stvari: nemoj traùiti od qega ono wto sluùi za telesni po-
koj, nemoj sebi dozvoxavati smelost pred qim i nemoj yesto içi
kod qega, kao wto neki yine, navodno radi koristi od qegovih
pouka i rukovo$eqa. Jer, reyeno delo nije monawko, veç xudsko.
Uostalom, ja ga ne osu$ujem. Reyenome dodaj [staraqe] da od qega ne
skrivaw nikakvu pomisao koja ti dolazi. Ukoliko se budew pri-
drùavao navedenoga, ti çew bez bure preplivati more ùivota i
neçew prestati da smatraw svoga oca svetim, ma kakav bio. Uko-
liko u crkvi pri$ew svom ocu da pitaw za neku pomisao, te na-
$ew da te je neko drugi predupredio istim povodom ili nekim
drugim, i uvidiw da se na tebe ne obraça paùqa, pazi da se ne
oùalostiw i da ne pomisliw newto nepriliyno. Naprotiv, sta-
ni daleko sa strane i sayekaj, skrstivwi ruke, dok sa drugim ne
zavrwi razgovor i pozovu te. Dewava se da oci naroyito sliyno
postupaju da bi nas ispitali ili zagladili ranije nawe po-
grewke u sliynim okolnostima.

23. Za vreme postova treba da se drùiw sledeçeg pravila:

za veliki post preskayi dva dana, izuzev ukoliko se desi praz-
nik, subota ili nedexa. U druge postove preskayi jedan dan, a u
ostale dane godine jedi jednom dnevno, izuzev subote, nedexe i
praznika, premda ne do sitosti.

DOBROTOXUBXE Ì 59

24. Staraj se da za celo bratstvo budew pouyan primer u
svakoj vrlini, u smirequ, krotosti, milostivosti i posluwnos-
ti yak i u niwtavnim stvarima, u negnevxivosti i nepristras-
nosti, u oskudoxubxu i umilequ, u nezlobivosti i nexubopit-
xivosti, u jednostavnosti naravi i ustraqivaqu od svakog yove-
ka, u poseçivaqu bolesnih, u tewequ tuùnih, u dostupnosti
onima koji traùe korist u razgovoru po Bogu (buduçi da je xubav
veça od molitve), u saùaxivosti prema svima, u izbegavaqu
tawtine, drskosti, izobliyavaqa, zahtevnosti u odnosu na na-
stojatexa i drugih nadleùnih, yuvajuçi powtovaqe prema svim
svewtenicima, u paùqi na molitvi, u iskrenom nastrojequ i
xubavi prema svima, u izbegavaqu xubopitxivog izuyavaqa

Pisma radi slave, yemu çe te nauyiti molitva sa suzama i pro-
sveçeqe blagodaçu. Ukoliko te neko pita o neyem priliynom,
pouyi ga o bogougodnim i bogopriliynim delima kako ti da bla-
godat, sa svim smireqem, iz iskustva ùivota navodno nekog dru-
gog, ne buduçi tawt u pomisli. Nemoj odbijati ni onoga ko od te-
be traùi leka protiv neke pomisli, veç primi qegova sagrewe-
qa, ma kakva bila, moleçi se za qega sa playem (wto je znak savr-
wenog sastradavaqa i xubavi). Tako$e, nemoj odbijati od sebe
onoga ko ti dolazi pod izgovorom izbegavaqa wtete od sluwaqa
sliynih stvari. Dejstvujuçi iz xubavi, uz pomoç blagodati Bo-
ùije, ti neçew pretrpeti nikakvu wtetu. Uostalom, da drugi ne
bi imali wtetu, razgovor (tj. primaqe pomisli i saveti o qima)
treba voditi na tajnom mestu. Ukoliko se, pak, kao yovek, i pod-
vrgnew napadu neke pomisli (wto se neçe desiti ukoliko si se
udostojio dejstva blagodati), ipak nemoj prestati da pomaùew,
buduçi da nismo nauyeni da traùimo svoju korist, nego korist
mnogih, kako bi se spasli (1.Kor.10,33). Treba da znaw da na sebi
imaw dejstvo blagodati ukoliko zaista poynew sebe da smatraw
grewnijim od svih xudi. Budi bezbriùan (za zemaxsko) i oskudo-
xubiv, te çew se udostojiti reyenoga. Kako, pak, biva sve reye-
no, ne umem da kaùem - Bog zna.

25. Yasove bdeqa provodi na sledeçi nayin: dva sata yitaj
(otayke kqige), dva sata se moli u umilequ sa suzama (sam, a ne

po molitveniku), zatim dodaj kanon koji hoçew (iz Osmoglasnika

[Oktoiha] dnevni, ili iz Meseynika [Mineja], ili opwti pokajni), i

dvanaest Psalama, najzad, na kraju, ako je ugodno, molitvu: —Ne-
skverna, Besprekorna”… i molitvu svetog Evstratija: —Veliyaju-
çi, veliyam te”… Reyeno vaùi za sluyaj kad su noçi velike. A
kada su noçi kraçe, i sled molitava neka bude kraçi, po sili ko-
ju ti je dao Bog. Jer, bez Qega se niwta dobro ne moùe uyiniti,
kao wto govori prorok: Od Gospoda se upravxaju koraci yoveka

60 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

(Ps.36,23), i kao wto je rekao Gospod: Bez mene ne moùete yiniti
niwta (Jn.15,5). Nikada ne treba da se priyewçujew bez suza.

26. Jedi ono wto se predlaùe, ma kakvo bilo. Sliyno neka
bude i sa vinom, bez roptaqa, drùeçi se uzdrùaqa. Ukoliko ùi-
viw sam, zbog nemoçi jedi sirovo zexe (povrçe, salate) sa masli-
nama. Ukoliko ti neko od bratije powaxe neko varivo, primi ga
sa blagodarnowçu i smireqem, kao stranac, pojevwi ga, ma wta
bilo. Ono wto ostane powaxi drugome bratu, ubogom i poboù-
nom. Ukoliko te neko pozove na ugowçeqe, jedi sve predloùeno,
premda po malo, po zapovesti, drùeçi se uzdrùaqa. Ustavwi sa
trpeze nayini poklon onome ko te je pozvao, po obiyaju stranaca
i siromaha, zablagodarivwi mu reyima: —Neka ti Bog uzvrati,
sveti oye”. Trudi se da niwta ne govoriw, yak i kad bi mogao po-
newto korisno da kaùew.

27. Ukoliko ti do$e neko od bratije koga je povredio nasto-
jatex, upravitex ili neko drugi, utewi ga reyima: —Veruj mi,
brate, da ti se stvar desila radi tvog ispitivaqa. Yesto se i me-
ni sliyno dewavalo i ja sam zbog maloduwnosti bio tuùan. Me-
$utim, powto sam se ubedio da mi se reyeno dewavalo zbog ispi-
tivaqa, ja sam ga podnosio sa blagodarnowçu. I ti postupaj
sliyno. Nemoj se ùalostiti, veç se, naprotiv - raduj sliynim
skorbima”. I yak ukoliko bi on upao u prekorevaqe i okrivxava-
qe (onih koji su ga rastuùili), ti ga nemoj odbaciti, veç se po-
staraj da ga utewiw po danoj ti blagodati. Jer, postoje mnogi na-
yini rasu$ivaqa (koji su prigodni za reyenu stvar). Prema sta-
qu brata i qegove pomisli, ti mu pri$i i pomogni mu. I nemoj
ga nikako neizleyenog otpuwtati od sebe.

28. Ukoliko je neki brat bolestan i desi se da ga dugo vre-
mena nisi posetio, ti ga, ùeleçi da ga posetiw, najpre obavesti
i reci: —Veruj mi, oye sveti, da sam tek sad saznao za tvoju bolest
i molim te da mi oprostiw”. Potom sam otidi i, dowavwi, na-
yini poklon, te posle molitve reci: —Kako si, oye sveti? Kako
te miluje Bog”. Potom sedi, sloùi svoje ruke i çuti. Ukoliko i
drugi budu kod qega, dowavwi u posetu, pazi da niwta ne govo-

riw ni iz Pisma, ni iz nauke, kako posle ne bi bio tuùan. Reye-
no se najyewçe dewava sa najprostijom bratijom.

29. Ukoliko se desi da si ugowçen za trpezom zajedno sa
drugom poboùnom bratijom, sve wto je predloùeno treba da je-
dew bez razmiwxaqa, ma wta postavili. Ukoliko ti je neko dao
zapovest da ne jedew ribu ili newto drugo wto je predloùeno, a
onaj ko ti je zabranio sedi u blizini, pri$i i zamoli ga da ti
dozvoli da jedew reyeno. Ukoliko ga, pak, nema ili znaw da ti
ne bi razrewio, ali neçew da smutiw one sa kojima sediw za tr-
pezom, jedi bez kolebaqa, a posle mu sve kaùi, tj. kako i zawto si
postupio, iwtuçi oprowtaj. A ukoliko neçew ni jedno ni drugo,

DOBROTOXUBXE Ì 61

boxe je da uopwte ne idew u goste, od yega çew dobiti dva dobra
ploda: izbeçi çew demona sujete i bratiju çew izbaviti od smu-
çeqa i neprijatnosti. Me$utim, ukoliko se radi o debeloj bra-
tiji, ti odrùi datu ti zapovest. Uostalom, boxe je i pred qima
jesti po malo od svega. Sliyno postupaj i pri utesi sve bratije
(tj. kada neko za svu bratiju predlaùe trpezu) po apostolu koji
zapoveda da jedemo sve wto nam se prinese, niwta ne ispitujuçi
savesti radi (1.Kor.10,27).

30. Ukoliko neko od bratije pokuca na vrata dok tvoriw
molitvu u svojoj keliji, ti mu otvori i, sevwi, pogovori sa qim
sa smireqem o onome wto on predloùi od duwekorisnih stvari.
Ukoliko je, pak, optereçen tugom, postaraj se da ga utewiw reyju
i delom. Potom, kad se udaxi, zatvori vrata i zavrwi svoju mo-
litvu, nastavivwi od mesta na kome si bio prekinut. Jer, uteha
i izleyeqe onih koji dolaze jeste jednoznayna sa izmireqem
(onih koji su u neprijatexstvu). Uostalom, sa svetovqacima tre-
ba postupati drugayije: sa qima treba razgovarati tek po zavr-
wetku molitve.

31. Ukoliko te za vreme molitve napadne strah, ili se yuje
lupqava, ili zasija svetlost ili se desi newto drugo, nemoj se
smutili niti uplawiti, veç prebudi u qoj jow duùe negoli wto
je uobiyajeno. Jer, smetenost, strahovaqe i uùasavaqe biva od
demona kako bi se ti pomeo i raslabio, te ostavio molitvu. [Qi-
hov cix] je da ti sliyna smuçeqa pre$u u naviku kako bi te sas-
vim uzeli u svoje ruke i pomerali kako hoçe. Me$utim, ukoliko
ti za vreme molitve zasija neka druga svetlost, koju ja nisam spo-
soban da opiwem reyima, od koje se duwa ispuquje radowçu i od
koje se ra$a ùexa za dobrim, a suze umileqa poyiqu da teku, znaj
da se radi o Boùijoj poseti i zastupniwtvu. Ukoliko se sliyno
staqe oduùi, ti obrati svoj um na newto zemaxsko i smiri se,
kako zbog obixa suza sam sebi ne bi izgledao boxim nego wto je-
si. Pazi da nikada ne ostavxaw molitvu iz straha od neprijate-
xa. Uplawivwi se od strawiliwta, dete beùi u naruyja oca ili
majke, napuwtajuçi svaki strah. I ti poteci Bogu molitvom, te
çew izbeçi strah koji nanose demoni.

32. Ukoliko ti, dok sediw u keliji, do$e neki brat i zapi-
ta o telesnoj borbi, nemoj ga otpustiti praznog, veç mu sa umile-
qem budi od koristi onim wto ti da blagodat Boùija i wto si
stekao iz sopstvenog iskustva. I tek potom ga otpusti. I kad bu-
de izlazio, pokloni mu se i kaùi: —Veruj mi, brate, da se uzdam u
yovekoxubxe Boùije da çe otiçi od tebe ta borba, jedino ne tre-
ba da se predajew i da se raslabxujew (tj. popuwtaw)”. Powto
iza$e, ti zamisli qegovu borbu i podigni svoje ruke Bogu, pomo-
livwi se za brata sa suzama i uzdisajima, govoreçi: —Gospode Bo-
ùe, koji neçew smrti grewnika, ustroj ovu stvar kako sam znaw

62 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

na korist ovome bratu”. I videçi qegovu veru prema tebi i tvoje
sastradavaqe za qega iz xubavi i iskrenu molitvu za qega, Bog
çe mu olakwati borbu.

33. Sve reyeno, brate, jeste pogodno za bu$eqe i ukrepxe-
qe umileqa. Qega inaye treba ispuqavati sa skruwenim srcem,
trpxeqem i blagodareqem. Jer, u qemu je uzrok suza, oyiwçeqe
od strasti i pravi put u Carstvo nebesko. Carstvo nebesko jeste
nasle$e onih koji se podvizavaju i samo ga podviùnici zadobija-
ju. Ukoliko ispuqavaw reyeno, savrweno çew napustiti ranije
navike i raspoloùeqa, a moùe biti da çew se osloboditi i sa-
mih uzroka pomisli. Jer, obiyno tama ustupa pred svetlowçu i
senka pred suncem. Onaj ko reyeno zanemari u poyetku, upada u
raslabxenost i radoznalost (zanimajuçi se niwtavnim stvari-
ma), liwavajuçi se blagodati i sledstveno upadajuçi u zle stras-
ti. On poznaje svoju nemoç (tj. projavxuje nemoç i na opitu je
upoznaje), buduçi pun bojazni i strawxivosti (jedno ne moùe,
drugo nije u staqu, iako je bio duùan da ih ispuni). Onaj, pak, ko
ispuqava reyeno ne treba da misli da ga ispuqava vlastitim
silama, veç sve treba da pripisuje blagodati Boùijoj. On najpre
treba da se oyisti mnogim suzama i primi osijaqe boùanstvene
svetlosti (koja se neçe smaqiti makar je yitav svet primio), te
da sa xubavxu misleno prebiva u buduçem i sagledava ga, kao
wto mu pokazuje Bog. On treba da se raduje duhovnom radowçu po
apostolu, koji govori: A plod Duha jeste: xubav, radost, mir, dugo-
trpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,22-23).

34. Onaj ko je stekao reyeno neka pazi na sebe i paùxivo
prati priloge pomisli. Jer, onaj ko ùivi me$u xudima ne moùe,
yini mi se, da ih izbegne, naroyito priloge zavisti i tawtine,
buduçi da ga hvale svetovqaci zbog qegovog slavnog ùivota i
prezira vidxivih stvari. Dewava se ponekad da videçi i sluwa-
juçi kako neko postupa nepriliyno, upada i u neprimetno osu$i-
vaqe. Stoga on treba da se yuva od radoznalosti o onome wto igu-
man i qegovi pomoçnici govore ili yine. Ukoliko, pak, pobe$en
strawçu, pomisli ili kaùe newto sa radoznalowçu (tj. ono wto
je saznao ili da bi newto saznao), neka se ispravi pokajaqem.
Neka on pazi na sebe i za vreme stajaqa u crkvi, i za vreme ispu-
qavaqa dela posluwaqa. Jer, pomisli tawtine i u reyeno vreme
obiyno napadaju revnitexe dobrog postupaqa, nawaptavajuçi
im da dobro paze na psalmopojaqe, da se mole bez lutaqa uma, da
druga bratija luta pomislima i da samo oni prebivaju u umozre-

qu koje budi duhovno pojaqe (pevaqe Psalama), te da misleno po-
draùavaju an$elske yinove. Me$utim, reyeno je oyigledno jedino
Bogu i onima koji su jednakog ustrojeqa kao i oni [an$eli]. Dewa-
va se da ih pomisli iskuwavaju i na drugi nayin, tj. osu$ujuçi ih
ili ublaùavajuçi ih. Uostalom, sve reyeno ti moùew izbeçi

DOBROTOXUBXE Ì 63

ukoliko se yuvaw i paziw na sebe sa smireqem, xubavxu, ispo-
vewçu i nepristrasnowçu.

35. Staraj se da nikog ne oùalostiw ni reyima, ni delom.
Naprotiv, tewi koliko moùew yak i one koje su drugi oùalosti-
li. Ipak, nikad nemoj da misliw da si pobedio zamke $avoxe,
niti budi sujetan. Jer, qih ne moùe da pobedi xudska priroda,
veç samo blagodat Boùija. Oni koji ùive u bratstvu i potyiqa-
vaqu nastojatexu treba da postupaju kao wto je reyeno. O xubi-
texima tihovaqa (tj. onima koji ùive usamxeno), ne mogu niwta
da kaùem. Uostalom, sudeçi po onome wto sam rekao, neka svako
zakxuyi i ono wto je svojstveno tihovatexima. Tihovaqe zahte-
va stroùiji i paùxiviji ùivot.

36. Ukoliko si stekao punu veru prema nekom od bratije iz
opwteùiça i ispovedaw mu pomisli, pazi da ga nikad ne napus-
tiw. Ti mu svakodnevno odlazi i otkrivaj pomisli koje nailaze
i smuçuju te. Trebalo bi da svi idu igumanu da se ispovedaju. Me-
$utim, neki neçe da otkrivaju svoje pomisli igumanu zbog svoje
nemoçi i neverja prema qemu. Stoga ja i govorim iz snisho$eqa.
Uostalom, ti ne treba da prelaziw od jednog ka drugom, sluwaju-
çi neprijatexa naweg koji obiyno tajno nawaptava da ne opte-
reçujew brata koji prima tvoje pomisli yestim dolaùeqem, ili
da je stidno da yesto o sebi govoriw iste stvari, te da stoga pre-
stanew da idew kod jednog i da pre$ew kod drugog. Jer, ukoliko
ne posluwamo reyena nagovaraqa, veç nastavimo da idemo kod
prvog, mi çemo steçi prema qemu jow veçu veru i dobiti jow ve-
çu korist i od qegovog ùivota i od qegovih reyi. Za pomenuti
ùivot nas niko neçe prekorevati, veç çe, naprotiv, svi hvaliti
postojanost u yuvaqu vere prema qemu jedinom. Ukoliko zanema-
rimo yesto otkrivaqe svojih pomisli upawçemo u veçe strasti
i potom, stideçi se da ih otkrijemo, upasti u jamu bezna$a. Uko-
liko po$emo kod drugog duhovnika (wto nije dozvoxeno) koji je u
istom opwteùiçu, sva bratija çe nas osuditi wto smo ostavili
veru prema prethodnom, a i Bog çe nas snaùno osuditi za reye-
no. I sam duhovnik kome prelazimo svakako çe pomisliti da çe-
mo najzad i u odnosu na qega sliyno postupiti. A svakako çemo i
postupiti. I naviknuvwi se da prelazimo od jednoga drugome,
mi nikada neçemo prestati sa prelaùeqem. Poyeçemo da raspi-
tujemo gde se nalaze stubnici, zatvornici, tihovatexi i da od-
lazimo qima da se ispovedamo, tako$e prelazeçi od jednog ka
drugom i gubeçi veru prema svakome. Najzad çemo izgubiti veru
prema svima, nikome ne verujuçi i buduçi u svemu neuspewni. I
wto je jow nesretnije, potpawçemo pod opwtu osudu i kletvu.
Stoga se postaraj da ostanew do same smrti u nesumqivoj veri
prema duhovniku kome si se ispovedao spoyetka. Jer, kao wto sam
rekao, ukoliko ga prezrew i pre$ew ka drugome, upawçew u mno-

64 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

ga iskuweqa, poyeçew da sliyno osu$ujew i sve druge, sam sebi
pripremajuçi put u pogibao. No, Gospode, Gospode, izbavi nas od
svakog neverja i podozrivosti i pokri nas svojom Boùanstvenom
blagodaçu.

37. Moùda çew i ti steçi uyenike koji çe imati veru
prema tebi i koji çe ti ispovedati svoje pomisli. Ukoliko vi-
diw da razgovaraju sa nekom poboùnom bratijom, pazi da se ne
sablazniw. Jer, demoni i onima koji ispravno ùive i dobro up-
ravxaju svojim delima tajno nawaptavaju da sliyni uyenici ne
hode ispravno i u prostoti srca, da kod nas dolaze da ispovedaju
svoje pomisli bez istinske vere prema nama, te da se pokrivaju
licemerjem sa cixem da uhode nawu slobodu. Nawaptavajuçi
nam reyeno, oni bude nezadovoxstvo i nepovereqe prema takvim
uyenicima. Ti, pak, nemoj da primaw sliyne pomisli kada demo-
ni poynu da ti ih polaùu, veç se sa svom prostotom i xubavxu,
radi Boga i radi samog dobra, postaraj da ih ispraviw i da im
duwevno budew od koristi, smatrajuçi qihov uspeh svojom sop-
stvenom slavom.

38. Ukoliko neki od tvojih uyenika stekne nepovereqe
prema tebi, razmotri uzroke i povode, koji mogu biti raznovrs-
ni. On se ili naduo, pomislivwi da je dostigao savrwenstvo i
upavwi u gordost, izbegavajuçi da se viwe zove uyenik i poùe-
levwi da se svrsta u uyitexe, ili se udebxao (tj. predao nemaru),
zavolevwi telo i zaùelevwi da ùivi u punoj telesnoj ugodnos-
ti, ili si ti ranije qega voleo viwe, a potom si zavoleo druge,
te je pao u zavist, ili ùeli rukopoloùeqe a ti ga ometaw, po
delima koja ti ispoveda smatrajuçi da je nedostojan svewten-
stva, ili mu pretpostavxaw nekog drugog koji je dowao posle qe-
ga (buduçi da newto sliyno izaziva veliku skorb kod onoga ko
ùeli i ne dobija, naroyito ukoliko ti je dowao od mladog uzras-
ta i ti si ga po Bogu jako voleo), ili si mu nekada, da bi ga pod-
stakao na uzdrùavaqe od strasti, obeçao da çew dati dozvolu za
rukopoloùeqe (s obzirom da duhovnici yesto imaju obiyaj da
mladima daju obeçaqe rukopoloùeqa kako bi ih oduwevili da
odseku naklonost koju, po zloj navici imaju, prema izvesnim
strastima), pa je zbog svoje nedostojnosti nije dobio, iako se na-
dao zbog tvog obeçaqa, da bi potom prewao na zavist i izobliye-
qa protiv drugog brata, koja se spokojno ne mogu ni yuti, a kamo-
li izreçi. Osim reyenoga, bivaju i drugi uzroci neverja. Na pri-
mer, kada neko zbog nemara upadne u slagaqe (sa r$avim pomisli-
ma) ili u stvarne grehe, te se iz tawtine stidi da ih ispovedi,
a kroz çutaqe postepeno dolazi do savrwenog neverja (svome
ocu), ili kada te neko osudi i odvoji se od tebe, videçi da se na-
laziw pod uticajem neke strasti. Priznak qihovog odvajaqa od
tebe, ukoliko si opitan, biçe ti izgled qihovog lica ili (uko-

DOBROTOXUBXE Ì 65

liko ti je reyeno neizvodxivo) promena u uobiyajenom spoxaw-
qem izgledu. Bilo da ga uyiw, ili izobliyavaw, ili tewiw, on
pokazuje izgled kao da prima tvoje pouke, iako ih, oyigledno,
prima sluhom, ali ne i srcem. Jer, [tvoje reyi] su mu neprijatne i
on ih ismejava ili se razdraùuje protiv qih. Dewava se da mu,
ùeleçi da ispitaw da li je yist od strasti, narediw da se pri-
yesti ili da newto drugo uyini i on se odmah, bez ikakvog raz-
miwxaqa, saglasi kako ga ne bi izobliyio. Lek za sliyne jeste
usrdna molitva Bogu sa suzama, umnoùeqe xubavi, yesto saveto-
vaqe, telesno uspokojeqe i svagdawqi razgovori, ponekad krot-
ki i sladosni, a ponekad strogi i izobliyavajuçi, prema prili-
ci, kako bi posluwali i smekwala se qihova narav.

39. Ukoliko tvoj uyenik kaùe za neku bratiju da su poboù-
ni i pohvali ih, ti preçuti. Ukoliko te zapita za qih, ti sa
smireqem odgovori: —Veruj mi, oye, ne znam. Buduçi malouman, ja
sam duùan da pazim na svoj nemar. Svi drugi su sveti i dobri.
Uostalom, svako çe poùqeti ono wto poseje”. Ti nemoj nikog po-
sebno hvaliti, niti osu$ivati, naroyito ukoliko tvom uyeniku
do$e pomisao da prema nekome imaw posebnu veru. Na reyeni na-
yin on çe se ispraviti i izbaviti od pomenute pomisli.

40. Ukoliko yujew da dva mlada brata imaju xubav me$u so-
bom u prostoti srca, koja je [potom] prewla u strasnu r$avu xubav,
i osetiw potrebu da preseyew qihovu me$usobnu pristrasnost
pri qihovim yestim dolascima kod tebe, pazi da dobro rasudiw
kako treba da vodiw razgovor sa qima da im, umesto koristi, ne
bi uyinio wtetu. Dakle, ukoliko misliw da newto od onog wto
ti je reyeno liyi na istinu, pozovi jednog od qih i razgovaraj sa
qim sa istinskom xubavxu, sa srdaynim licem i duwevnom pri-
jatnowçu. Priyaj mu o mnogim i raznim predmetima i u svoju rey
prikriveno unesi ponewto o pomenutoj strasti. Potom mu reci:
—Mi, brate, treba da smo paùxivi stoga wto hodimo me$u zamka-
ma i wto ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavar-
stava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe
(Ef.6,12), te naw neprijatex kao lav riyuçi hodi i traùi koga da
proùdere (1.Pt.5,8). On je veç mnoge velike podviùnike pobedio
u borbi. Utoliko lakwe çe savladati one koji su, sliyno meni,
nemarni. Pazi na sebe i yuvaj se od slagaqa sa raznim pomisli-
ma, naroyito od druùeqa sa nekim bratom, kako se ne bi upleo u
ranije grehe, ili yak i gore”. Potom dodaj jow ponewto o drugim
korisnim stvarima kako bi rasejao svako podozreqe i otpusti ga.
Drugog, me$utim, uopwte ne diraj. Ukoliko je onaj sa kojim si
razgovarao delatan yovek i istinski duhovni podviùnik, on çe
se na osnovu tvojih reyi raziçi sa qim. On çe qihovo druùeqe
ostaviti ili radi vere prema tebi, ili radi stida, ili radi
tawtine, ili radi straha (wto obiyno jesu razlozi zbog kojih ne-

66 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

ko uz pomoç blagodati Boùije, bez truda i podviga napuwta neku
strast). Me$utim, ukoliko vidiw da uzajamno pristrawçe mla-
dih ostaje kao i ranije, ti pozovi drugoga, moùda maqe strasnog,
te mu priyaj kao i prvome, ili yak i viwe. Potom dodaj i slede-
çe: —Ja sam yuo da imaw xubav prema nekome. Znajuçi vas oboji-
cu, uveren sam da je xubav me$u vama duhovna. Ipak, da se ne bi
drugi sablaùqavali, posluwaj me i, ukoliko imaw xubav i veru
prema meni, prestani da razgovaraw sa bratom i da sediw nasa-
mo sa qim. Jer, i iguman ima dobro miwxeqe o tebi i namerava
da te predloùi za rukopoloùeqe”. Zatim poyni da grdiw i pre-
korevaw drugoga, govoreçi da nema straha Boùijeg i da pripada
broju telesnih xudi. Reyenim çew ga oraspoloùiti da odustane
od strasti ili iz duhovne pobude, ili iz strasti tawtine, tj. ra-
di rukopoloùeqa, koje si mu pomiqao.

DOBROTOXUBXE Ì 67

PREPODOBNI NIKITA STITAT

Kratko svedoyanstvo o qemu

Prepodobi Nikita, prezviter Studitske obitexi i najbliùi uye-
nik svetog Simeona Novog Bogoslova ùivxawe u jedanaestom stoleçu. Qega
je sveti Simeon uputio u sve tajne duhovnog mudroxubxa, usled yega je usvo-
jio sve qegove vrline. On je zaista postao drugo uporedno sunce sa svojim
uyitexem, odraùavajuçi u svojoj duwi sve svetlosne prelome qegovih darova
i uyeqa. Potom se on neuspavxivim trudom udubxivao u Boùanstvena Pis-
ma, i na delu se isprobavajuçi i uyvrwçujuçi, sabirajuçi mnowtvo prekras-
nih uvida na poretke duhovnog ùivota. On je svoj um prepunio boùanstve-
nim i natprirodnim zreqima, porodivwi visoke i premudre izreke, kao
wto se [yitalac ] moùe uveriti iz predloùene tri stotine [poglavxa ]. Onaj ko
ih nazove taynim pravilom delatnog ùivota, rukovodstvom za nepogrewivo
poznaqe, ogledalom savrwenstva bogodoliynog ùivota, tj. najbogatijom
skrivnicom naravstvenih pouka i umozreqa, zaista çe reçi pravu istinu.
One su visoke po mislima, a ujedno i lepe u izrazu. Stoga je yovek u nedo-
umici o uzroku sladosti koju ulivaju u duwu, tj. da li proistiye iz misli
koje se u qima kriju, ili iz lepote izlagaqa.

68 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

PREPODOBNI NIKITA STITAT,
MONAH I PREZVITER SVETE STUDITSKE

OBITEXI

PRVA STOTINA DELATNIH POGLAVXA

1. Yini mi se da, u okvirima savrwenog trojstva vrlina
(vere, nade i xubavi), postoje yetiri uzroka koji onoga ko je veç
prewao poyetak i dostigao do trojstva tajinstvenog bogoslovxa
podstiyu na pisaqe duwekorisnih stvari. Prvi je sloboda, tj.
bestrawçe duwe, koja je kroz naporno delaqe dowla do prirod-
nog umozreqa tvorevine, a potom stupila u primrak bogoslovxa.
Drugi je yistota uma koja se uspostavxa suzama i molitvom i od
koje se ra$a blagodatna rey, te toye tokovi uvida. Treçi je usexe-
qe Svete Trojice u nas, od koga ishodi izlivaqe svetlosti Duha
na korist svima koji se yiste radi projavxivaqa tajni Carstva
nebeskog i otkrivaqa skrivnica Boùijih u duwi. Yetvrti je dug
koji leùi na svakome ko je primio dar reyi poznaqa i koji [ima u
vidu] opomenu Boùiju: Zli i leqi slugo… trebalo je stoga moje
srebro da daw meqayima; i dowavwi, ja bih uzeo svoje sa dobitkom
(Mt.25,26-27). Iz istog razloga i David u strahu govori: Blagoves-
tih pravdu u crkvi velikoj; evo usta moja neçu spreyiti, Gospode,
ti znaw. Pravdu tvoju ne skrih u srcu mome, istinu tvoju i spaseqe
tvoje rekoh; ne krih milost tvoju i istinu tvoju od sabora velikog
(Ps.39,10-11).

2. Poyetak ùivota po Bogu jeste svecelo udaxavaqe od sve-
ta. Reyeno udaxavaqe predstavxa odricaqe od duwevnih ùexa i
odbacivaqe zemaxskog razmiwxaqa. Ushodeçi ka boùanstvenom
razmiwxaqu, mi od telesnih postajemo duhovni, umrtvxujuçi se
za telo i svet i oùivotvoravajuçi se duwom u Hristu i u Duhu.

3. Nelaùno poznaqe Boga, duboka vera uz preziraqe svega
vidxivog i vrlinsko delaqe tu$e samoxubxu jesu trostruki ko-
nopac, koji po Solomonu ne mogu brzo da rastrgnu lukavi duhovi
(Prop.4,12).

4. Verom yekamo da dobijemo nagradu za napore, usled yega
lako podnosimo napore vrline. Uverivwi se u reyeno Duhom
Svetim, mi se xubavxu uznosimo kao Bogu.

5. Mi ne potpadamo u udeo onih koji yine nepriliyne
[stvari] yim pretrpe napade neyistih pomisli. Me$utim, ukoli-

DOBROTOXUBXE Ì 69

ko u duwi oslabi revnost, ukoliko um, usled nepaùxivog i ne-
urednog ponawaqa, poyne da luta po smuçujuçim i pomrayujuçim
mawtaqima i ukoliko se javi leqost za bogomislije i molitvu,
prestaçe i trud oko vrline. I mi çemo se veç i bez yiqeqa ne-
priliynih [stvari] ubrajati me$u one koji se proizvoxno vaxaju u
uùivaqima.

6. Ukoliko oslabe brazde vladalaykih [viwih] yula, odmah
se podiùu strasti i pokreçe dejstvo ropskih [niùih] yula. Jer,
razrewivwi se od uza uzdrùaqa, beslovesnost ih obiyno baca na
predmete strasti i napasa na qima kao na smrtonosnim pawqa-
cima. I ona su utoliko nenasitija, ukoliko se duùe nasla$uju
qima. Ukoliko su slobodna od uza, ona, naime, ne mogu da se uzdr-
ùe od uùivaqa u onome ka yemu prirodno streme.

7. Neka od yula, tj. vida i sluha su slovesna i viwe mudro-
xubiva i vladalaykija od drugih, tj. ukusa, mirisa i dodira, koja
su beslovesna i ùivotiqska, naznayena da sluùe slovesnim. Jer,
mi najpre vidimo i yujemo, a potom, pokrenuti pomiwxu, doti-
yemo predleùeçi predmet, te ga posle mirisaqa predajemo uku-
su. Dakle, posledqa tri yula su viwe ùivotiqska i ropska, ne-
goli prva dva. Na zadovoxavaqu [zadqa tri] naroyito se trude zve-
ri i stoka, yiji su stomak i pohota nezasiti, danonoçno se nena-
sito puneçi hranom i nezadrùivo iwtuçi pareqe.

8. An$elski ùivot na zemxi provodi onaj ko dejstvo spo-
xawqih yula zamequje unutrawqim, tj. ko gledaqe zamequje
ustremxivaqem uma na zreqe ùivotne svetlosti, sluwaqe - du-
wevnom razumnowçu, okuwaqe - rasu$ivaqem slovesnosti, mi-
risaqe - razumnowçu uma, dodirivaqe - srdaynom bodrowçu. Za
xude on jeste i izgleda kao yovek, a za an$ele - sapostoji i shvata
se kao an$eo.

9. Umnim zreqem svetlosti boùanstvenog ùivota mi pri-
mamo poznaqe skrivenih tajni Boùijih. Duwevnom razumnowçu
mi u nawe srce polaùemo uznoweqe pomisli sa znaqem i odva-
jamo dobre misli od lowih. Sa rasu$ivaqem slovesnosti mi is-
pitujemo vrste poimaqa, te ona koja proizilaze iz gorkog korena
pretvaramo u slatku hranu za duwu, ili potpuno odbacujemo, a
pogodna i zelena prihvatamo, pokoravajuçi svaku pomisao na po-
sluwnost Hristu (2.Kor.10,5). Sa razumnom [silom] uma mi miri-
wemo misleno miro blagodati Duha, usled yega se nawe srce is-
puqava radowçu i vesexem. Sa bodrowçu srca svesno oseçamo
kako Duh odozgo osveùava plamen ùexe ka dobru i kako zagreva
duwevne sile, zamrznute hladnoçom strasti.

10. Telo ima pet yula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. I du-
wa ima pet yula: um, slovesnost, umno yulo, poznaqe i nauku.
Pet yula duwe sabiraju se u tri dejstva: u um, slovesnost i umno

70 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

yulo. Umom shvatamo zamisli, slovesnowçu tumayeqa, a umnim
yulom - mawtaqa boùanstvene nauke i znaqa.

11. Onaj ko ima um koji ispravno razlikuje miwxeqa (koja
nastaju od) pomisli i yisto prima boùanstvena poimaqa, slo-
vesnost koja tumayi prirodno kretaqe vascele vidxive tvorevi-
ne, tj. prozire u smislove [tj. naznayeqa] biça, i umno yulo koje
prima nauku nebeske mudrosti i znaqa, u stvari je, ozareqima
Sunca Pravde, prevaziwao sve yulno i dostigao do natyulnog,
nasla$ujuçi se blaùenstvom nevidxivoga.

12. Yetiri su opwte sile uma: razboritost, owtroumnost,
poimaqe i dosetxivost. Onaj, pak, ko je sa yetiri sile povezao i
yetiri opwte vrline duwe, tj. ko je sa razboritowçu uma sjedi-
nio zdravoumxe duwe, sa owtroumnowçu razboritost, sa poima-
qem pravednost, i sa dosetxivowçu hrabrost, zapravo je od dve
vrste vewtastva sagradio jednu ogqenu nebohodeçu kolesnicu za
borbu protiv tri opwta yelnika i tri sile iz reda strasti, tj.
protiv srebroxubxa, slastoxubxa i slavoxubxa.

13. Onaj ko je pobedio srebroxubxe sjedinivwi poimaqe
sa zakonitom pravednowçu, tj. sa sastradalnowçu [saoseçajnowçu]
punom milosti prema jednorodnima [tj. yoveku], nadvladao slasto-
xubxe blagorazumnim zdravoumxem, tj. velikim uzdrùaqem, po-
bedio slavoxubxe (kao najslabije) owtroumnowçu i razboritow-
çu, tj. jasnim razlikovaqem boùanstvenih i yoveyanskih stvari,
pogazivwi ga pobedniyki kao zemxano i bezvredno, u stvari je
pobedio zemaxsko razmiwxaqe tela. Wtaviwe, on ga pretvara u
zakon duha ùivota i osloba$a muyitexskog zakona tela, govore-
çi: Blagodarim Bogu jer zakon Duha ùivota oslobodi me od zakona
i ropstva smrti (Rim.8,2).

14. Onaj ko iwte xudsku slavu, smatrajuçi je vrednom,
premda je niwtavna, i prigrxuje slastoxubxe sa duwevnom ne-
nasitowçu i pohlepno se prepuwta srebroxubxu, u stvari zbog
visokoumxa i gordosti postaje demonolik, ili se usliyuje stoci
zbog uùivaqa stomaka i podstomaynih delova, ili postaje sli-
yan zveri prema bliùqima zbog nenasitog i neyoveynog srebro-
xubxa. On, po reyi Gospodqoj, otpada od vere u Boga stoga wto
prima slavu od xudi (Jn.5,44), odvraça se od zdravoumxa i yistote
stoga wto se nenasito nasla$uje raspaxivaqem podstomaynih
delova, potyiqavajuçi se qihovim sramnim nagonima i odvaja
se od xubavi stoga wto se samo o sebi stara, niwta od svog ima-
qa ne udexujuçi bliùqima koji imaju potrebe. On se kroz sve
pokazuje kao neko mnogoliko yudoviwte, sastavxeno od mnogih
protivreynosti i neprijatexski raspoloùeno i prema Bogu, i
prema xudima, i prema ùivotiqama.

15. Ukoliko stoje i dejstvuju u svom poretku, srëba, ùexa i
slovesni deo uma, yovek postaje boùanstven i bogolik, usled yega

DOBROTOXUBXE Ì 71

uvek zdravo dejstvuje, uopwte ne skreçuçi od prirodne osnove.
Ukoliko se, pak, protiv prirode udaxuju od doliynog nayina dej-
stvovaqa, primajuçi pokrete koji nisu svojstveni prirodi, yo-
vek se pokazuje, kao wto je reyeno, kao neko mnogoliko yudoviw-
te, sastavxeno od mnogih protivreynosti.

16. Srëba jeste granica izme$u ùexe i slovesnog dela du-
we, sluùeçi svakoj kao oruùje, bilo da dejstvuje po prirodi ili
protivprirodno. Ukoliko ùexa i slovesna sila dejstvuju po pri-
rodi, usmeravajuçi se ka boùanstvenim stvarima, srëba sluùi
kao oruùje pravde za svaku od qih protiv zlobne zmije, koja im
nawaptava i predlaùe da okuse od telesnih uùivaqa i da iwtu
xudsku slavu. Ukoliko se, pak, one odvoje od prirodnog kretaqa i
okrenu ka protivprirodnom, svoje upraùqavaqe sa boùanstve-
nih prenevwi na xudske stvari, ona poyiqe da sluùi kao oruù-
je nepravde, kojim se one bore i ratuju sa svakim ko im smeta u
ostvarivaqu pohote i nagona. Stoga yovek u Crkvi vernih po-
prima ili delatne, umozritexne i bogoslovske [crte], ukoliko
dejstvuje po prirodi, ili, pak, skotske, zveronaravne i demono-
like [crte], ukoliko skreçe na ono wto je protivprirodno.

17. Onaj ko ponajpre svoje duwevne sile bolnim pokajaqem
i usixenim podvizima ne preobrazi i uyini onakvima kakve ih
nam je Bog na poyetku dao, sazdavwi Adama i udahnuvwi mu dah
ùivota, ni samoga sebe ne moùe nikada poznati, niti steçi
vladalayku pomisao nad strastima (koja neçe biti ni nadmena,
ni znatiùexna, ni lukava, veç jednostavna, smirenoumna, tu$a
zavisti i kleveti), pokoravajuçi svaku pomisao na posluwnost
Hristu. Ni qegova duwa nikada neçe biti plamena i ogqena u
xubavi prema Bogu, neçe prevazilaziti granice uzdrùaqa, biti
zadovoxna dostupnim i ùexna pokoja svetih. Ne stekavwi, pak,
reyeno, ona ne moùe nikada imati krotko, mirno, negnevxivo,
blago, nepobedoxubivo, mnogomilostivo i tiho srce, buduçi da
se protivi sama sebi. Usled smuçivaqa svojih sila, ona postaje
nesposobna da prima u sebe zrake Duha.

18. Kako çe onaj ko na sebe ponovo ne primi prvobitno
blagoxepije i trajno ne izobrazi osobene crte obraza Onoga ko
ga je na poyetu sazdao po svome obrazu, moçi bilo kada da se sje-
dini sa Onim od koga se odvojio nesliynowçu osobenih crta?
Kako çe onaj ko je u sebi ugasio svetlost i privukao suprotno (tj.
tamu), moçi da se sjedini sa Onim ko je sama svetlost? I ne sje-
dinivwi se sa Onim od koga je primio poyelo liynosti, iz nepo-
stojeçeg postavwi postojeçi i nad postojeçim dobivwi vlast,
gde çe biti vrgnut po odvajaqu od Qega, buduçi da mu nije sli-
yan? [Odgovor] je oyigledan onima koji vide, premda çu ga ja pre-
çutati.

72 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

19. Sve dok u sebi imamo vewtastvo strasti i qihove uzro-
ke rado negujemo, izbegavajuçi da ih odbacimo, qihova sila çe
nas nadvladavati, dobijajuçi snagu od nas samih. Ukoliko ih,
pak, odbacimo od sebe, oyistivwi srce svoje suzama pokajaqa i
zamrzevwi prelest vidxivih stvari, mi çemo postati sudeoni-
ci prisustva Utewitexa, sagledavajuçi Boga u svetlosti i budu-
çi Qime sagledavani.

20. Oni koji su se odrewili od uza [pristrasnog] oseçaqa
prema svetu prebivaju u slobodi od svake porobxenosti yulima,
ùiveçi jedinome Duhu i sa Qim besedeçi. Oni se Qime kreçu i
Qime se obiyno sjediquju i sa Ocem i Slovom, koji su mu jedno-
suwni, postajuçi jedan duh sa Qima, po svetom Pavlu. Oni su ne-
ulovxivi za demone. Wtaviwe, kao sudeonici boùanstvenog og-
qa postajuçi i sami ogaq, oni su yak strawni za qih.

21. Dodir nije delimiyno yulo, koje projavxuje svoje dej-
stvo samo u jednom delu tela, veç opwte yulo, rasprostraqeno po
yitavom telu. Ukoliko, dakle, bez potrebe newto dodirne, gajeçi
jow pristrasnost prema razneùujuçim stvarima, um çe se poko-
lebati strasnim pomislima. Ukoliko se, pak, dotakne neyega po
prirodnoj potrebi, veç se odrewivwi od svake neùnosti i sa-
vladavwi yulnost, ono ne koleba duwevna yula.

22. Ukoliko se um preseli kod natprirodnih stvari, yula
stoje u svom poretku, bestrasno dolazeçi u dodir sa uzrocima
strasti, jedino istraùujuçi qihova naznayeqa i prirodu i ver-
no odre$ujuçi qihova dejstva i svojstva, bez ikakve pristrasnos-
ti ili protivprirodnog kretaqa u odnosu na qih.

23. Duhovni podvizi i napori ra$aju duwevnu radost, kojoj
prethodi umireqe strasti. Posledica reyenoga je da je ono wto
je za xude koji su porobxeni yulnosti tewko, za trudoxubive du-
we, koje svewtenim znojem stiyu yeùqu prema Bogu i koje su ra-
qene xubavxu prema boùanstvenom poznaqu, u stvari lako i
veoma sladosno. Za one koji su predani pokoju tela i nasla$iva-
qu uùivaqima, napori i podvizi vrlina su neprijatni i suro-
vi. Oni se nisu laçali napora da slanost uùivaqa operu poto-
cima suza. Za [duwu, pak, koja sluùi Gospodu], oni su poùexni i dob-
rodowli. Jer, ona mrzi uùivaqa koja joj priyiqavaju patqu, od-
bacujuçi svako pristrawçe prema qima i svako telesno samo-
xubxe. Za qu je skorbno samo popuwtaqe napora i presecaqe
podviga. Stoga ono wto [prvima] sluùi na radost tela, duwi koja
je svecelo nakloqena ka boùanstvenom u stvari priyiqava tugu.
Ono, pak, wto qoj pruùa duhovnu radost, za qih je uzrok uzdaha i
patqe.

24. Napori u poyetku kod svih izazivaju patqu, s obzirom
da privode znoju i duhovnim podvizima. Ukoliko, pak, poynu da
se rado upraùqavaju u qima radi uzrastaqa u vrlini i dostignu

DOBROTOXUBXE Ì 73

do sredine napredovaqa, napori veç poyiqu da predstavxaju
izvor divnog uùivaqa i olakwaqa. A kada, najzad, umrtvxujuçe
razmiwxaqe tela bude progutano besmrtnim ùivotom, koji se
daje nailaskom Duha Svetoga u one koji istinski prebivaju u ne-
umornim naporima i pruùaju se ka krajqim granicama vrlina,
[javiçe se] neizreciva radost i vesexe. Jer, u qima çe se otkriti
yisti izvor suza i slatkog potoka, koji kao kiwa liju umileqe
odozgo.

25. Ukoliko ùeliw da dostignew posledqe granice vrli-
na i da nepogrewivo na$ew put koji vodi ka Bogu, nemoj davati
san oyima svojim, ni trepavicama svojim dremaqe, ni poyinak ob-
razima svojim (Ps.131,4) sve dok mnogim naporima i suzama ne na-
$ew mesto bestrawça za izmorenu duwu svoju, dok ne u$ew u sve-
tiliwte poznaqa Boùijeg, dok kroz Qegovu Uliynosqenu Mud-
rost sa razumnowçu ne prozrew u posledqe svrhe xudskih dela i
dok, prezrevwi doqe, sa ùe$u, sliyno jelenu, ne potryiw na vi-
soke gore umozreqa.

26. Kratki put za sticaqe vrlina za poyetnike jeste çuta-
qe usta, zatvaraqe oyiju i zapuwivaqe uwiju. Jer, koristeçi se
nedelatnowçu yula i zatvorivwi ulaz u sebe od spoxa, um poyi-
qe da se zagleda u sebe samoga i u svoje pokrete. On çe odmah
utvrditi koja seçaqa plivaju po mislenom moru pomisli i koje
pomisli se guraju u peçnicu qegovog razuma. On çe poznati da
li su one yiste i bez primesa gorkog semena, tj. da li kao da ih
an$eo daje, ili su mewavina pleve i slame, koju seju sile koje su
protivne svetlosti. On, dakle, kao samodrùac vladika, stojeçi
usred pomisli, razmatra i odvaja dobre od r$avih, te jedne pola-
ùe u svoju mislenu ùitnicu, kao [hlebove] zamewene na boùan-
stvenoj vodi i ispeyene ogqem Duha (od kojih napreduje i ispu-
quje se svetlowçu), a druge waxe u dubinu zaborava, stresajuçi
sa sebe qihovu goryinu. Opisano delo poseduje samo onaj ko je
misleno stupio na put koji nezabludno vodi na nebo ka Bogu, tj.
ko je svukao kukavne haxine tamnih strasti.

27. Duwa koja je odluyno odbacila lukavstvo i çudxivo
razmiwxaqe r$ave nadmenosti, obogativwi se jednostavnim i
nezlobivim srcem po nailasku Utewitexa, svagda prebiva u Bo-
gu i u samoj sebi. Sve wto vidi i yuje, ona smatra vernim i ne-
sumqivo istinitim, s obzirom da je prewla preko pogubnih pro-
valija neverja, nalazeçi se iznad adske zavisti.

28. U zayexu svih vrlina hodi iskrena vera, koja duwu vo-
di nekolebivom miwxu i potpuno odbacuje samoxubxe. Jer, ono-
ga ko je tek stupio na podvig ispuqavaqa zapovesti na delu po-
najviwe ometa upravo najzlobnije samoxubxe [tj. ùaxeqe tela].
Ono je smetqa za napredovaqe yak i revnosnima. Ono u qih po-
laùe misao o neizleyivim bolestima i stradaqima tela, hlade-

74 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

çi im ùar duwevne revnosti i nagovarajuçi ih da napuste zlo-
paçeqe radi vrline, koje predstavxa optuùbu samougodxivog
ùivota. Samoxubxe je beslovesna xubav prema telu, koje monaha
yini samoxubivim, duwexubivim i teloxubivim, odvajajuçi ga
od Boga i Qegovog Carstva, po prepodobnoj reyi: Ko voli duwu
svoju izgubiçe je (Jn.12,25).

29. Onaj ko je trudoxubivo zapoyeo da ispuqava zapovesti
Boùije i sa toplim rayenijem uzeo na svoja ramena laki jaram
podviùniwtva, viwe ne wtedi zdravxe tela, ne uùasava se od
teùine vrlinskih dela, ne odstupa sa bolesnim strahom pred na-
porima i ne gleda na drugog koji se nemarno i bezbriùno odnosi
prema podvizima, veç sa plamenom ùexom hodi stazom vrlina sa
svakim zlopaçeqem, gledajuçi na sebe samog i na zapovesti Bo-
ùije, svakodnevno sa suzama bacajuçi seme svoje na zemxu ùivih,
sve dok ne nikne zexe bestrawça i poraste stablo boùanstvenog
poznaqa, te izraste klas koji çe doneti zrno reyi i porod prav-
de.

30. Smatram da napredovaqe duwe biva brzo i hitro ponaj-
viwe od vere, premda ne jednostavno od vere kojom verujemo u
Jednoga Boga i Qegovog Jedinorodnog Sina, veç naroyito od unu-
trawqe vere, kojom verujemo da su nesumqivo istinita sva
Hristova obeçaqa, koja je obeçao i pripremio onima koji ga xu-
be, kao i sve opomene i adske muke, koji su pripremxeni $avolu
i qegovim slugama. Sliyna vera ube$uje duwu koja se nalazi u
podvigu da dostigne ustrojstvo svetih i qihovo blaùeno be-
strawçe, da poùuri ka visini qihove svetosti i postane sa qi-
ma naslednica Carstva Boùijeg. Uverivwi se u reyeno, ona rev-
nosnije stremi ka delaqu zapovesti. Ni malo se ne kolebajuçi,
ona se stara da podraùava qihove napore, nadajuçi se da çe pod-
vizima koji su sliyni qihovim dostignuti i qihovo savrwen-
stvo.

31. Spoxawqi izgled lica se po prirodi preobraùava u
skladu sa unutrawqim staqem duwe. Prema delaqu umnog kreta-
qa duwe i izgled lica, onima koji ga posmatraju, pokazuje podob-
no raspoloùeqe. Izgled i raspoloùeqe se, dakle, meqaju u odno-
su na boùanstveno ili demonsko poreklo odgovarajuçe pomisli,
usled yega se ponekad pokazuje radosno i svetlo (s obzirom da se
srce veseli usho$eqima u dobra seçaqa i bavxeqem Bogom), dok
se ponekad pokazuje sumorno i tamno (buduçi ugoryano neumes-
nim pomislima). Stoga unutrawqa dejstva [yoveka] ne mogu proçi
neprimeçena od strane onih koji imaju izveùbana yula duwe.
Ukoliko se radi o izmeni koju je izazvala desnica Viwqega, oni
çe je odmah prepoznati s obzirom da su i sami qome preporo-
$eni, postavwi svetlost i so bliùqima. Ukoliko se, opet, radi
o prisustvu neprijatexskih sila i smuçequ pomisli, biçe im

DOBROTOXUBXE Ì 75

jasno, buduçi da su ga odbacili, imajuçi uz boùanstvene darove
na sebi najblistavije crte obraza Sina Boùijega.

32. Unutrawqe delaqe duwi donosi ili vence, ili kaznu
i muke. Ukoliko se, naime, bavi boùanstvenim stvarima i sa xu-
bavxu obra$uje poxe smirenoumxa, ono çe, imajuçi odozgo rosu
od suza, negovati xubav i veru prema Bogu, a prema bliùqemu
sastradavaqe, yime duwa, odraùavajuçi u sebi krasotu obraza
Hristovog, postaje svetlost za xude, zracima vrline privlayeçi
poglede na sebe i sve pobu$ujuçi na slavxeqe Boga. Ukoliko se,
pak, bude zanimalo doqim i xudskim stvarima, tj. ukoliko uzbur-
kava i prokopava podzemxe greha, ono çe odozdo odavati smrad i
mrak, izazivajuçi mrùqu i odvratnost prema dobru, yime çe du-
wa, odraùavajuçi u sebi zemxani i neuobliyeni obraz starog yo-
veka, izgledati kao mrak za one koji joj se pribliùavaju. Ona çe
nepriliynim delima i besedama razvraçati nezlobive i neutvr-
$ene duwe, pobu$ujuçi hule na Boga. Najzad, duwa çe dobiti uz-
darje prema staqu u kome pri smrti bude zateyena.

33. Onaj ko neguje r$ave pomisli yini da mu spoxawqi iz-
gled lica bude mrayan i surov, a jezik nesposoban za pevaqe bo-
ùanstvenih pesama. On svima postaje neprijatan sabesednik.
Onaj, pak, ko neguje dobre i besmrtne mladice u srcu ima radosno
lice sa osmehom, milozvuyni glas u molitvama, za sve predstav-

xajuçi prijatnog sabesednika. Iz reyenoga za sve koji dobro vide
postaje jasno ko se jow nalazi u ropstvu neyistih strasti, stoje-
çi pod nevoxnim zakonom zemaxskog razmiwxaqa, a ko je zako-
nom Duha od qega oslobo$en, u skladu sa reyima Solomona: Lice
cveta kada je srce veselo. Kada je, pak, tuùno i ono je snuùdeno
(Priy.15,13).

34. Strasti se delima ukorequju, a delima se, premda su-

protnim, i iscexuju. Neuzdrùaqe, uùivaqe, prejedaqe i raseja-
ni i raspuwteni ùivot u duwi obrazuju strasno nastrojeqe i
vode ka neumesnim delima. Naprotiv, pritewqavaqe sebe u sve-
mu i uzdrùaqe, napori i duhovni podvizi duwu opskrbxuju be-
strawçem i prevode je iz strasnog u bestrasno staqe.

35. Onaj ko je najpre preko napornog i usixenog podviù-
niwtva zbog smirenoumxa bio Bogom udostojen velikih darova,
da bi potom otpao i bio predan strastima i demonima muyite-
xima, neka zna da se pogordio i newto veliko o sebi uzmawtao,
sa prezreqem gledajuçi na druge. On isceleqe i izbavxeqe od
strasti i demona koji su zavladali qegovim ùivotom moùe naçi
jedino u uzdizaqu do ranijeg dobrog ustrojstva kroz pokajaqe,
izabravwi kao dobre posrednike smireqe i poznaqe svoje mere.
Pod qihovim dejstvom i onaj ko stoji na osnovi vrlina smatra
sebe niùim od yitave tvari.

76 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

36. Pred Bogom i pred xudima koji ùive u Hristu zlo
strasnih dela sa stavom neumerenosti jeste podjednako za zlom
nadmenosti u vrlinama kroz duh uobraùenosti. O delima prvog
i o onome wto tajno yini, sramno je i govoriti (Ef.5,12). Sliyno
je i nadmenost drugoga mrzost pred Bogom (Priy.5,12). I jedan je
odbojan Bogu s obzirom da u qemu ne moùe da se uspokoji, buduçi
da je, po reyi Boùijoj, telo (Post.6,3), i drugi je neyist pred Gos-
podom stoga wto je gord.

37. Strast nije isto wto i grewno delo. Strast se kreçe u
duwi, a grehovno delo se vidxivo vrwi telom. Slastoxubxe,
srebroxubxe i slavoxubxe su pogubne duwevne strasti, a blud,
pohlepa i nepravda su grehovna dela tela. Pohota, gnev i gordost
su duwevne strasti koje dolaze od neprirodnog kretaqa qenih
sila. Prexuba, pak, ubistvo, kra$a, pijanstvo i ostali telesni
gresi jesu grewna i strawna dela tela.

38. Postoje tri glavna nayelnika svih strasti i tri pro-
tivxeqa qima i tri lica koja se bore sa qima i ruwe troglavu
aùdaju. Poyetnik savla$uje slastoxubxe, napredni - srebroxub-
xe, a savrweni - slavoxubxe.

39. Nije jedna i ista borba reyene trojice protiv tri na-
yelnika i sile [lukavog] duha koji vlada, nego se razlikuje u sva-
kom sluyaju. Jer, odgovarajuçi suparnik vodi drugayiju borbu pro-
tiv svakog od trojice nayelnika. Oni kao prirodno oruùje imaju
pravednu srëbu.

40. Onaj ko se obnaùio radi podviga blagoyawça i ko se
uvodi u borbu protiv strasti, svu svoju borbu usmeruje protiv du-
ha slastoxubxa, silno ga poraùavajuçi uz pomoç svakovrsnog
zlopaçeqa. On iscrpxuje telo nejedeqem, spavaqem na goloj
zemxi, bdeqem i noçnim molitvama, a duwu skruwava pomiwxa-
qem na veyne muke i seçaqem na smrt. On i srce umiva suzama
pokajaqa, yuvajuçi ga od oskrnavxeqa slagaqem i spajaqem [sa po-
mislima].

41. Onaj ko je svoje nastupaqe od poyetka rasprostro do
sredine i znoj od borbe sa duhom slastoxubxa otro sun$erom pr-
vog bestrawça, poyevwi otkrivenim oyima da gleda na prirodu
stvari, potom veç oruùje vere podiùe protiv duha bezvernog
srebroxubxa, um uzviwavajuçi ka pouyavaqu u boùanstvenim
stvarima. On slovesnost ustremxuje ka shvataqu naznayeqa tva-
ri i ka razjawqequ qihove prirode, a duwu verom podiùe od
vidxivog na visinu nevidxivog, negujuçi ube$eqe da je Bog, koji
je sve iz nebiça priveo u biçe, ujedno i Promislitex o svojoj
tvorevini, okrixujuçi se nadom na dostizaqe boùanstvenog ùi-
vota.

42. Onaj ko je uz pomoç umozreqa i bestrawça prowao sre-
dinu i zaobiwao prelesti svetskog yula, stupivwi uz pomoç re-

DOBROTOXUBXE Ì 77

yi poznaqa i Uliynosqene Mudrosti Boùije u primrak bogo-
slovxa, veç silom smirenoumxa podiùe oruùje protiv duha sla-
voxubxa, yineçi duwu umilnom kroz svewtena otkriveqa i na-
laùuçi joj da bez bola proliva suze. On svoje razmiwxaqe poti-
re seçaqem na xudsku nemoç, uzdiùuçi ga shvataqima boùan-
stvenog poznaqa.

43. Postom, bdeqem, molitvom, spavaqem na goloj zemxi,
telesnim trudom i odsecaqem svoje voxe sa duwevnim smireqem
mi yinimo da je duh slastoxubxa bezuspewan. Porobxavamo ga,
pak, suzama pokajaqa, uvodeçi ga u uze uzdrùaqa i yineçi ga ne-
pokretnim i nedejstvenim ukoliko se uvrwçujemo u red revnos-
nih podviùnika.

44. Oruùjem vere i mayem Duha, koji je rey Boùija (Ef.6,17)
mi pobe$ujemo duha srebroxubxa, koxuçi ga i ujedno se, uz pomoç
reyi mudrosti, uspiqemo ka umozreqima postojeçeg, reyju pozna-
qa se uzvisujuçi iznad niwtavnosti vidxivih dobara i u car-
stvu xubavi se uspokojavajuçi pod dejstvom bogatih riznica nade
u Boga.

45. Na krilima bestrawça i smirenoumxa plivajuçi u vaz-
duhu tajinstvenog bogoslovxa i ulazeçi u gorqu dubinu poznaqa
tajni Boùijih uz Boùanskog Duha, muqama boùanstvenih dogma-
ta i uvida mi opaxujemo duha slavoxubxa. Gledajuçi na ishod
xudskih dela, mi kiwom suza i potocima umileqa davimo troko-
lice qegovih demona, koji protiv nas ratuju nadmenowçu, taw-
tinom i gordowçu.

46. Onaj ko je pohotu telesnu, pohotu oyiju, i nadmenost
ùivxeqa (up. 1.Jn.2,16), tj. svet nepravde (zbog xubavi prema koji-
ma postajemo neprijatexi Bogu) zamrzeo iz duwe i odrekao ih se,
u stvari se razapeo svetu i svet se qemu razapeo. On je u telu
razruwio neprijatexstvo izme$u Boga i duwe, nayinivwi mir
me$u qima. Onaj ko je umro na reyeni nayin, tj. ko se svlayeqem
telesnog razmiwxaqa pomirio sa Bogom, ubio je neprijatexstvo
sveta u umrtvxivaqu uùivaqa kroz ùivot razapet svetu, zagr-
livwi prijatexstvo prema Isusu. I on viwe nije neprijatex
Boùiji (kao prijatex sveta), veç zapravo prijatex Boùiji, koji
se razapeo svetu i koji govori: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.
6,14).

47. [Bog] napuwta podviùnika obiyno iz sledeçih razloga:
zbog tawtine, zbog osu$ivaqa bliùqega i nadimaqa vrlinama.
Ukoliko newto od reyenoga u$e u duwu podviùnika, Bog ga
ostavxa. I on neçe izbeçi pravednu osudu za pad, sve dok, odba-
civwi ono wto je bilo povod napuwtaqa, ne pribegne na visinu
smirenoumxa.

48. Neyistota srca i oskrnavxeqe duwe ne dolaze samo od
skvernih strasnih pomisli, veç i od prevaznoweqa svagdawqim

78 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

postignuçima i od nadimaqa vrlinama, od mnogog razmiwxaqa
o vlastitoj mudrosti i poznaqu Boga, te od osu$ivaqa nemarne i
leqive bratije. Reyeno je oyigledno iz priye o cariniku i fa-
riseju.

49. Nemoj oyekivati da dobijew olakwaqe od strasti i da
izbegnew oskrnavxeqe od strasnih pomisli koje od qih dolaze
ukoliko jow u sebi nosiw oholo i nadmeno razmiwxaqe o vrli-
nama. Ti neçew ugledati poxe mira u dobroti pomisli i neçew
uçi u hram xubavi sa radowçu u svakoj blagosti i tihosti srca
sve dok se nadaw na sebe i na svoja dela.

50. Ukoliko se tvoja duwa strasno lepi za lepa tela, te se
potom podvrgava muyequ strasnih pomisli koje se ra$aju, nemoj
misliti da su zapravo tela uzrok bure pomisli i strasnih pokre-
ta koji u tebi nastaju. Naprotiv, uzrok je skriven u tvojoj duwi.
Kao wto magnet privlayi gvoù$e, i tvoja duwa privlayi wtetu
od lica usled predraspoloùeqa i zle strasne navike. Sva stvo-
reqa Boùija su veoma dobra, po reyi samoga Boga. Ona nemaju
niwta wto bi davalo osnovu za hulu sazdaqa Boùijeg.

51. Oni koji plove po moru i stradaju od morske bolesti u
stvari ne trpe zbog prirodnog svojstva mora, veç zbog nekih unu-
trawqih sokova u qima samima. I duwa se podvrgava krajqe sil-
nom potresu i buri strasti usled qenog raspoloùeqa prema zlu,
a ne zbog lepote lica.

52. U skladu sa unutrawqim raspoloùeqem duwi se pred-
stavxa i priroda stvari. Ukoliko su qena umna yula u svom pri-
rodnom poretku i um nezabludivo hodi oko naznayeqa doga$aqa,
slovesnowçu objawqavajuçi qihovu suwtinu i kretaqa, ona u
prirodnom poretku vidi i stvari i lica i svaku prirodu vew-
tastvenih tela, nemajuçi nikakav sakriveni uzrok zaraze ili
wtete. Ukoliko joj, pak, sile ne dejstvuju po prirodi, ustajuçi
jedna protiv druge, ni ostalo joj ne izgleda kao wto je po priro-
di. Sve reyeno je viwe svojom prirodnom krasotom ne uzvodi ka
poznaqu Tvorca, veç usled qenog strasnog staqa survava u dubi-
nu pogibli.

53. Ne treba da ti izgleda neobiyno ili yudno ukoliko, bu-
duçi ostavxen od [Boga], padnew u telesni greh, ili greh jezikom
ili pomiwxu, premda si vodio naporan i surov ùivot. Pad çe
biti tvoj i po tvojoj krivici. Jer, da najpre nisi pomislio za se-
be da si newto neobiyno i vaùno (wto nije trebalo), ili da se
nisi uzvisio nad nekim u gordexivom razmiwxaqu o sebi, ili
da nisi osudio nekoga zbog neke xudske prirodne nemoçi, ti ne
bi bio ostavxen po pravednom sudu Boùijem i ne bi sam okusio
nemoç. Ti si je, me$utim, sada okusio kako bi se nauyio da ne
osu$ujew, da ne misliw o sebi viwe nego wto vaxa misliti (Rim.
12,3), te da se ni nad kim ne uznosiw.

DOBROTOXUBXE Ì 79

54. Upavwi u dubinu zala, nemoj oyajavati misleçi da ne
moùew da se podignew, yak i da se survaw u posledqi stepen ad-
ske zlobe. Yak i da se dom koji je napravxen od raznih kamenova
vrline pokoleba i podvrgne padu sve do zemxe svestrasnih zala,
osnovu blagoyawça, koja je ranije usrdno postavxeqa delatnim
vrlinama, Bog neçe zaboraviti zbog tvog prethodnog napora i
znoja. Dovoxno çe biti da srcem skruwenim zbog pada sa uzdahom
prizovew Qega, seçajuçi se pre$awqih dana. Pogledavwi, on çe
te ubrzo videti, buduçi da treptiw od Qegovih reyi (Is.66,2), te
çe se nevidxivo kosnuti oyiju tvog bolnog srca. Naporima polo-
ùen temex vrlina, On çe uzeti pod svoj pokrov i dati ti silu
jow veçu i savrweniju od pre$awqe u toplini plamteçeg duha,
kako bi iznova trpexivo stekao vrlinska dela, koja si izgubio
zbog zavisti lukavoga. I ti çew u duhu smireqa podiçi dom jow
svetliji od pre$awqeg radi veynog uspokojeqa, kao wto je pisa-
no (Ps.131,4).

55. Bewyawçe koje nam se dewava od xudi ili demona, bi-
va po pravednom sudu Boùijem i Qegovom domostroju radi smi-
ravaqa sujetnog nadimaqa nawe duwe. Namera Boga, Upravitexa
naweg ùivota, jeste da svagda budemo smireni, da ne mislimo o
sebi viwe nego wto vaxa misliti, nego da mislimo zdravoumno
(Rim.12,3), da ne mislimo o sebi visoko, veç da gledamo na Qega i
po moguçnosti podraùavamo Qegovo blaùeno smireqe. Jer, On
je krotak i smiren srcem (Mt.11,29). On, koji je radi nas pretrpeo
nepravednu i pozornu smrt, ùeli da i mi budemo [smireni]. Qemu
je, dakle, najugodnije i najmilije da je svaka istinska vrlina
praçena krotowçu, smireqem i xubavxu prema bliùqem. Oni
nas najsilnije uzdiùu iz blata strasti. Bez qih, pak, sva nawa
dela i vrline, svaki trud podviga jesu uzaludni, beskorisni i
neprihvatxivi.

56. Onima koji se uvode u vrlinski ùivot radi ispuqava-
qa zapovesti i izbegavaqa grehova pomaùe strah od veynih mu-
ka. Onima koji su kroz vrlinu dostigli do umozreqa slave Boùi-
je tako$e pomaùe strah, premda yisti. Iz xubavi on im izgleda
veoma strawan. Naime, on im pomaùe u nepokolebivom stojaqu u
xubavi Boùijoj. Oni se strawno plawe da ne otpadnu od qe.
Ukoliko padnu, otpavwi od svog cixa, prvi ustaju yim se pokaju,
pri yemu im dolazi prvi strah, okrixujuçi ih dobrom nadom.
Druge, pak, po ogrewequ i padu sa visine umozreqa slave Boùi-
je po zavisti $avola ne prati odmah drugi strah. Qih obuzima
neka magla i opipxiva tama, puna bewyawça, patqe i goryine i
ujedno prvim strahom od muka. I kad Gospod Savaot ne bi skra-
tio dane neizdrùive patqe, ne bi se spasao niko od onih koji
padnu na reyeni nayin.

80 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

57. Ukoliko se duwa uspokoji od postojanog uznemiravaqa
strasnim pomislima i ukoliko muyna vatra tela uvene, znaj da ja
unutra naiwao Sveti Duh, nagovewtavajuçi otpuwteqe grehova
i darujuçi bestrawçe. Naprotiv, sve dok ona oseça qihov miris
zbog qihovog yestog dosa$ivaqa i dok se podstomayni [delovi] te-
la raspaxuju, znaj da je od qe daleko blagouhaqe Duha i da se yi-
tava nalazi u nerazrewivim uzama strasti i yula.

58. Video sam pod suncem, kaùe mudri, yoveka koji misli da
je razborit. I ja sam sliyne video me$u xudima. Oni se uzdaju u
svoja dela i imaju visoko miwxeqe u svojoj zemaxskoj i telesnoj
mudrosti. Stoga se oni razmeçu pred jednostavnim xudima, pa
yak i pred uyitexima Hristovim, koji su boùanstveno skonyali,
rugajuçi im se i ismejavajuçi ih zbog qihovog neuobiyajenog je-
zika i stoga wto nisu hteli da oponawaju izabrani i doterani
reynik svetske mudrosti, niti da iznalaze taktovno izlagaqe u
svojim pisanim uyeqima. Oni, me$utim, ne znaju da Bog ne tra-
ùi i ne voli doterane reyi i lepe izraze, veç dobro znayeqe
misli. Stoga çu im navesti sledeçu izreku: %ivi pas je boxi od
mrtvog lava (Prop.9,4). I siromawni i mudri mladiç je boxi od
starog i nesmislenog cara, koji jow nije nauyio da obraça paù-
qu [na dobre uzore].

59. Strast hule je xuta i tewko savladiva. Qen povod je
gordi satanski razum. Ona napada na sve koji ùive vrlinski po
Bogu, a naroyito na one koji su napredovali u molitvi i umozre-
qu boùanstvenih stvari. Stoga na svaki nayin treba yuvati yu-
la i imati strah Boùiji pred svim strawnim tajnama Boùijim,
pred svewtenim obrazima i reyima, paùxivo pazeçi na napade

pomenutog duha. On je uz nas kad se molimo i pojemo Psalme, te
ponekad, zbog nawe nepaùqe, nawim ustima izgovara kletve na
nas same i neobiyne hule na Viwqeg Boga, uvodeçi ih u stihove

Psalama i u reyi molitve. Ukoliko, dakle, newto sliyno poyne
da izgovara nawim ustima ili da seje u naw razum, mi treba da
protiv qega usmerimo Hristove reyi: —Idi od mene, satano (Mt.
4,10), ispuqeni svakog smrada i osu$eni na veyni ogaq. Neka tvo-
ja hula padne na tvoju glavu”. Rekavwi reyeno, odmah nasilno ok-
renimo um, kao nekog zarobxenika, na neki drugi boùanstveni
ili xudski predmet, ili sa suzama ga uznesimo na nebo i ka Bo-
gu. I mi çemo se, uz pomoç Boùiju, izbaviti od tereta hule.

60. Tuga je wtetna strast za duwu i telo, dotiyuçi se same
srùi. Me$utim, wtetna je samo tuga ovoga sveta, koja xudima
vlada zbog privremenih [neprijatnosti], koje su yesto i uzrok smr-
ti. Tuga po Bogu je, pak, veoma korisna i duwespasonosna. Ona
pruùa trpxeqe u naporima i iskuweqima, otkriva izvor umi-
leqa kod podviùnika i onih koji su ùedni pravde Boùije i su-
zama nasiçuje srce qihovo, usled yega se na qima ispuqavaju re-

DOBROTOXUBXE Ì 81

yi Davidove: Da nas hraniw hlebom suza i pojiw nas suzama na me-
ru (Ps.79,6) kao vinom umileqa.

61. Delove duwe koji su rastrojeni yiqeqem r$avih dela
vrlo uspewno obnavxa tuga po Bogu, ponovo ih postavxajuçi u
qihovo prirodno staqe. Ona suzama otapa zimu strasti i oblak
greha, izgoneçi ih iz mislenog vazduha duwe. Stoga u pomislima
uma odmah postaje vedro, na moru razuma tiwina, u srcu vesexe i
u izgledu lica promena. Gledajuçi na qu oni koji dobro prime-
çuju uspokojavaju svoj pogled i svoje unutrawqe raspoloùeqe, te
sa Davidom mogu da kaùu: Ovo je izmena desnice Viwqega (Ps.76,11).

62. Nemoj primati pomisli podozreqa prema bliùqem ko-
je se seju u tebe, buduçi da su laùne, pogubne i svagda prelesne.
Znaj da preko qih demoni pokuwavaju da vrgnu u jarak pogibli
one koji su veç postigli uspehe u vrlinama. Oni podviùnike
mogu da usmere u rov osu$ivaqa i delatnog greha jedino ukoliko
ga nagovore da najpre primi lukava podozreqa na bliùqeg, tj. na
qegove spoxawqe obiyaje i raspoloùeqa. Podvodeçi ga na reye-
ni nayin samog pod sud i dovodeçi ga do pada u greh, oni yine da
bude osu$en zajedno sa svetom, po prepodobnoj reyi: Jer da smo sa-
mi sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kad nam sudi Gospod,
kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor.11,31-32).

63. Ukoliko iz nemarnosti demonima dopustimo da u nawe
uwi polaùu podozreqa prema bratiji (ne pazeçi na kretaqe na-
wih oyiju), mi çemo biti dovedeni do osu$ivaqa yak i savrwe-
nih u vrlini. Jer, onaj ko sa osmehom na licu gleda i biva dostu-
pan svima za razgovor moùe da izgleda kao da pristaje na uùiva-
qa i strasti. Drugi, pak, koji gleda strogo i mrayno, moùe da iz-
gleda kao gnevxiv i gord. Me$utim, po spoxawqim crtama ne
treba graditi su$eqe o xudima, buduçi da gotovo uvek biva po-
grewno. Jer, me$u xudima se primeçuju velike razlike u prirod-
nim svojstvima, navikama i telesnom sastavu. Na qih mogu is-
tinski da gledaju i istinski da sude oni koji su umno oko duwe
oyistili mnogim umileqem. Imajuçi u sebi bezmernu svetlost
boùanstvenog ùivota, oni mogu da poznaju tajne Carstva Boùi-
jeg.

64. Postavwi delatexi sramnih telesnih dela, ùelatex-
na i sryana [sila] duwe delaju protiv prirode, oskrnavxujuçi te-
lo sramnim isteyeqem, a duwu pomrayujuçi goryinom greha, yi-
me se otu$ujemo od Sina Boùijeg. Stoga oskrnavxeqe neyistim
isteyeqem iz suwtine tela treba da yistimo potocima suwtin-
skih suza. Na reyeni nayin çe telo, koje se oskrnavilo uùiva-
qem sa telesnim isteyeqem ponovo biti oyiwçeno patqom tuge
preko prirodnog toka suza. Mrak, pak, duwe od goryine srëbe
treba da progonimo svetlowçu umileqa i sladowçu xubavi Bo-

82 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

ùije, ponovo se sjediqujuçi sa Onim od koga smo se ranije otu$i-
li.

65. Oskrnavxeqe tela uùivaqem kao prethodeçi uzrok
ima satansku xubav, kojom dovrwuje zlo. I oyiwçeqe tugom pu-
nom patqe ima kao prethodeçi uzrok toplinu srca, kojom dovr-
wuje play i suze. Reyeno predstavxa domostroj Boùije dobrote
prema nama. Naime, odbacujuçi i oyiwçujuçi trud uùivaqa tru-
dovima patqe, a najsramnija isteyeqa tela tokom suza, mi iz
svog uma briwemo nepotrebne oblike i rugobne slike iz duwe
nawe, kako bismo pokazali qenu prirodnu krasotu jow svetli-
jom.

66. Onaj ko po dejstvu zlog duha yini blud kao platu dobija
uùivaqe tela, dok se qegova neyasna dela zavrwavaju oskrnav-
xeqem. Onaj, pak, u kome odozgo dejstvuje Sveti Duh, kao platu
dobija duwevnu radost i qegova dobra dela se zavrwavaju oyiw-
çeqem i suzama, preporodom i jedinstvom i sjediqeqem sa Bo-
gom.

67. Dva prirodna isteyeqa po suwtini postoje u nama: se-
mena i suza. Prvim se prxa haxina duwe nawe, dok se drugim
yisti. Stoga je neophodno da oskrnavxeqe koje proistiye iz na-
we suwtine spiramo suzama koje tako$e proistiyu iz qe. Jer, ne
postoji drugi nayin da se oyisti prxavwtina nawe prirode.

68. Svako raspoloùeqe duwe koje grewi i kreçe se na izo-
payen nayin, qen trud privodi jednom kratkom uùivaqu. Svaka
duwa, me$utim, koja se yisti od izopayene navike i raspoloùe-
qa, rasprostire svoje trudove na dugotrajno uùivaqe puno ra-
dosti. I yudno je kako uùivaqe koje spreyava uùivaqe, sasvim
zasla$uje patqu koja se ra$a od uùivaqa.

69. Ponekad prolivaqe suza umnom yulu srca donosi goryi-
nu i bol, a ponekad radost i vesexe. Yisteçi se pokajaqem kao ja-
kom vatrom od otrova i skverni greha, posedujuçi suze koje ono
izaziva kroz boùansku vatru i imajuçi pomisao koja kao da nas
tewkim yekiçem udara (izazivajuçi uzdisaje koji izlaze iz dubi-
ne srca), mi oseçamo goryinu i bol i misleno i yulno. Powto se,
me$utim, reyenim suzama dovoxno oyistimo i powto osetimo
slobodu od strasti, nas çe utewiti Boùanstveni Duh, buduçi da
smo stekli tiho i yisto srce. I mi se ispuqavamo uùivaqem i
neizrecivom sladowçu od radostotvornih suza umileqa.

70. Jedne su suze koje se prolivaju u pokajniykoj skruwenos-
ti, a druge koje se prolivaju u boùanstvenom umilequ. Jedne kao
reka potapaju i ruwe tvr$ave greha, a druge su za duwu ono wto
kiwa predstavxa za qive i sneg za rastiqe, hraneçi klas pozna-
qa i yineçi ga punim zrna i mnogoplodnim.

71. Nisu isto suze i umileqe. Naprotiv, izme$u qih po-
stoji veliko rastojaqe. One dolaze od kajaqa zbog ranijeg nayina

DOBROTOXUBXE Ì 83

ùivota i prethodnih padova duwe radi oyiwçeqa srca kao ogaq
ili vrela voda. A ono dolazi odozgo od boùanstvene rose Duha
kao uteha i prohla$eqe duwe, koja je toplo stupila u dubinu
smirenoumxa i okusila od umozreqa nepristupne svetlosti, sa
Davidom u radosti Bogu vapijuçi: Pro$osmo kroz ogaq i vodu, i
izveo si nas u odmor (Ps.65,12).

72. Sluwao sam kako govore da je nemoguçe naviknuti se na
vrline bez odlaùeqa u daxinu i bez beùaqa u pustiqu, te sam
se zadivio kako su smislili da neodredivo odre$uju mestom. Na-
ime, navika u vrlinama jeste vaspostavxaqe sila duwe u prvo-
bitno blagorodstvo i spajaqe u jedno opwtih vrlina radi dej-
stvovaqa koje im je svojstveno po prirodi. Reyeno, me$utim, ne
dolazi u nas spoxa, kao newto wto ulazi, veç nam je priro$eno
od stvaraqa kroz boùanstveno i umno yulo. I ukoliko se qima
koristimo u skladu sa prirodom, mi ulazimo u Carstvo nebesko,
koje je u nama, po reyi Gospodqoj. Pustiqa je, dakle, suviwna
ukoliko mi i bez qe ulazimo u Carstvo kroz pokajaqe i svestra-
no drùaqe zapovesti, wto je moguçe na svakom mestu vladavine
Boùije, kao wto poje boùanstveni David: Na svakom mestu vla-
davine Qegove, blagoslovi duwo moja Gospoda (Ps.102,22).

73. Onaj ko u mnowtvu carske vojske pod vojvodama i nared-
nicima, premda wtiçen, boreçi se nije mogao da pokaùe vojniy-
ku hrabrost i plemenitost protiv neprijatexa, ne porazivwi
ni jednoga, kako çe moçi sam da stane da ratuje i bori se sa hixa-
dama neprijatexa. Kako çe on, neiskusan u ratovaqu, moçi da
pokaùe neki vojniyki uspeh? Newto sliyno je u xudskim delima
nemoguçe. Utoliko pre je nemoguçe u boùanstvenim stvarima.
Jer, ko çe, pobegavwi u pustiqu, poznati napade demona i javne
i skrivene pristupe strasti ili sam na qih napadati ukoliko
se najpre nije dobro nauyio odsecaqu svoje voxe usred bratske
zajednice i pod rukovodstvom opitnog putovo$e [upoznao] delo ne-
vidxive i mislene borbe. A ukoliko je reyeno nemoguçe, utoliko
pre je nemoguçe da on za druge uspewno vojuje ili da druge pouya-
va u pobe$ivaqu nevidxivih neprijatexa.

74. Odseci prekorni nemar i nerad oko zapovesti Boùi-
jih, dostojan grdqe, odbaci samoxubxe i bespowtedno se naoru-
ùaj protiv tela. Traùi da nauyiw i da yuvaw zapovesti Boùije
i osvedoyeqa iz zakona Qegovog. Prezri slavu i bewyawçe, za-
mrzi uùivalayku pohotu tela, beùi od sitosti od koje se razgo-
reva ogaq ispod stomaka, zavoli oskudicu i svakakva zlopaçeqa,
protivi se strastima, svoja yula okreni ka unutrawqosti duwe,
svoju unutrawqost usmeri na delaqe dobroga. Postani gluv za
xudska dela, svu svoju silu upotrebxavaj na delaqe zapovesti,
playi, spavaj na zemxi, posti, zlopati se i tihuj. Poznaj, najzad,
wta si sam, a ne wta je ono izvan tebe, budi iznad niwtavnosti

84 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

vidxivih stvari, ustremxuj misleno oko na umozreqe Boga, gle-
daj na lepotu Gospodqu kroz krasotu tvorevine. Potom, siwavwi
saopwtavaj bratiji o veynom ùivotu i o tajinstvima Carstva
nebeskog. Eto wta znayi beùaqe od xudi na delu kroz krajqe
podviùniwtvo i wta je cix prebivaqa u pustiqi.

75. Ukoliko ùeliw da ugledaw dobra koja je Bog pripre-
mio onima koji ga xube, naseli se u pustiqu odricaqa od svoje
voxe i beùi od sveta. Kakvog sveta? Pohote oyiju i tela i nad-
menosti pomisli i prelesti vidxivih stvari. Ukoliko pobeg-
new od reyenog sveta, tebi çe rano zasijati svetlost putem uvi-
$aqa boùanstvenog ùivota. I iscexeqe tvoje duwe, tj. suze çe us-
koro zasijati (Is.58,8), te çew se izmeniti izmenom desnice Viw-
qega (Ps.76,11). I rana strasti se veç neçe pribliùiti telu tvo-
me (Ps.90,10). I premda çew biti usred sveta i xudi, ti çew ùi-
veti kao u pustiqi, uopwte ne primeçujuçi xude. Ukoliko na
reyeni nayin ne pobegnew od sveta, ni vidxivo beùaqe od sve-
ta ti uopwte neçe koristiti u napredovaqu u vrlinama i sjedi-
qequ sa Bogom.

76. Biti monah ne znayi biti daleko od xudi i sveta, veç -
odreçi se sebe, napustiti prohteve tela i uçi u pustiqu stras-
ti [tj. u bestrawçe]. U navedenom smislu je onome velikome [avi Ar-
seniju] reyeno: —Beùi od xudi i spawçew se”. Jer, mi vidimo da
je on i posle beùaqa iz sveta bivao me$u xudima, prolazio kroz
nasexena mesta i ùiveo sa uyenicima. Marxivo yuvajuçi mis-
leno bekstvo pri yulnom opwtequ, on nije pretrpeo nikakvu
wtetu od druùeqa sa xudima. Sliyno je i jedan drugi veliki uz-
viknuo, izlazeçi iz sabraqa: —Beùite, bratijo”. Pitajuçi ga od
yega da beùe, on je pokazao na usta.

77. Boravak u zajednici na jednom mestu je bezopasniji od
usamxenosti. O neophodnosti zajedniykog ùivota svedoyi svew-
tena rey Gospoda Isusa: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje,
onde sam i ja me$u qima (Mt.18,20). O opasnosti usamxeniykog ùi-
vota govori Solomon: Tewko usamxenome. Jer, ukoliko padne, nema
ko da ga podigne (Prop.4,10). I David ublaùava one koji pevaju Bo-
gu u xubavi i jednomisliju, govoreçi: Blaùen je narod koji zna
klicaqe (Ps.88,16). On pohvaxuje i zajedniyki boravak govoreçi:
Gle, wta je dobro, ili wta je krasno, nego da braça ùive zajedno
(Ps.132,1). I za uyenike Gospodqe se u Delima apostolskim govori
da ima$ahu jedno srce i jednu duwu (Dap.4,32). Najzad, i dolazak
Gospodqi nije bio u pustiqi, nego u nasexenim mestima, me$u
grewnim xudima. Dakle, neophodan je opwti jednomisleni ùi-
vot, dok je usamxivaqe klizovito i opasno.

78. Gospod govori: Potrebno je da do$u sablazni, ali tewko
yoveku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt.18,7). [Reyeno breme na sebe
navlayi] onaj ko je izgubio poboùnost i nemarno i bez straha Bo-

DOBROTOXUBXE Ì 85

ùijeg se ponawa u saboru bratije, u mnogima od jednostavnijih
izazivajuçi sablazan. On svojim dejstvima, nayinom drùaqa te-
la, lowim navikama, reyima i besedom kvari duwe i dobre i bla-
ge naravi.

79. Onaj ko ispuqava zapovesti ne biva kamen sablazni za
xude, s obzirom da sablazni u qemu nema (1.Jn.2,10). Mir je mnogi
xubitexima zakona tvog, i nema im spoticaqa (Ps.118,165). Oni
su, naime, svetlost, so i ùivot, po reyi Gospodqoj: Vi ste svet-
lost svetu… Vi ste so zemxi (Mt.5,14; 13). Oni su svetlost stoga
wto imaju vrlinski ùivot, wto blistaju u reyi i wto su mudri u
razumu. Oni su so stoga wto su bogati boùanstvenim poznaqem i
silni u mudrosti Boùijoj. Oni su ùivot buduçi da slovesnim
besedama oùivxavaju umrtvxene strastima i izvode ih iz ada
oyajaqa. Svetlowçu svojih pravednih dela sijajuçi pred licem
xudi i osveçujuçi ih, oni ih prijatnowçu i oporowçu svojih re-
yi podiùu iz razleqenosti i izbavxaju od kvareùa strasti. Oni
ùivotvornowçu svojih reyi oùivxavaju duwe umrtvxene gre-
hom.

80. Strast tawtine jeste trozubac tawtine, nadmenosti i
gordosti, koji raspaxuju i kuju demoni. Oni, pak, koji se nasexa-
vaju pod pokrovom Boga nebeskoga, qega lagano hvataju i lome mu
zupce. Oni se na krilima smirenoumxa uzdiùu gore i uspokoja-
vaju na drvetu ùivota.

81. Ukoliko ti pristupi pomenuti neyisti i podmukli
bes i poyne da ti, powto si napredovao u vrlini, proriye o vi-
sini prestola, privodeçi ti na pamet i u pomisli tvoju delat-
nost i prevaznoseçi je kao viwu od drugih, te predstavxajuçi da
si dovoxno silan da i druge duwe rukovodiw, ti ga misleno
uhvati i ne dozvoxavaj mu, ukoliko si odozgo dobio silu, da ti
pobegne, veç ga povedi i po$i sa qim razumom i uobrazixom do
nekog tvog ranijeg r$avog dela. Obnaùivwi ga pred qim, ti mu
reci: —Da li su oni koji yine sliyna dela dostojni da se popnu
na visinu nayelstva. Da li ti se oni yine dovoxno pogodnim za
rukovode duwe i da ih spasene privedu Hristu? Ti çew se moù-
da i sloùiti, ali ja çu preçutati”. I nemajuçi wta da ti odgo-
vori, on çe iwyeznuti kao dim od stida, te viwe neçe da ti mno-
go dosa$uje. Ukoliko kod tebe nema niyega r$avo uyiqenog ili
reyenog, buduçi da ti je ùivot iznad sveta, postavi sebe pred za-
povesti i stradaqa Gospodqa, te çew odmah uvideti da si pred
punom merom savrwenstva neznatniji negoli kupex vode u odno-
su na more. Jer, xudska pravda je od Boùije udaxenija negoli
zemxa od neba ili komarac od lava.

82. Onaj ko je duboko raqen xubavxu prema Bogu nema do-
voxno telesnih sila da udovoxi svojoj teùqi. On trudovima i
znojem podviùniwtva ne moùe da nasiti svoje raspoloùeqe.

86 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

Nalazeçi se u staqu koje je sliyno sa krajqom ùe$u, on niyim ne
moùe potpuno da nasiti unutrawqu ùe$ koja ga opaxuje. On je
spreman da se danonoçno nalazi u naporima, premda ga telesne
sile izneveravaju. Pretpostavxam da su natprirodnim ùarom
xubavi bili nadvladani i Hristovi muyenici, te nisu oseçali
muke, niti su mogli da se nasite u predavaqu na muyeqa. Oni su
sami sebe pobe$ivali plamenom xubavxu prema Bogu, svagda na-
lazeçi da qihova stradaqa stoje daleko od mere qihove plamene
ùexe da stradaju za Gospoda.

83. Onaj ko sebe upore$uje u bilo kom smislu sa nekim od
sapodviùnika ili sa bratijom koja ùive sa qim u stvari sam se-
be vara u neznaqu, ne hodeçi Boùijim putem. On ili sam sebe ne
poznaje, ili je skrenuo sa puta koji vodi na nebo, po kome revni-
texi hode sa samouniùavajuçim razmiwxaqem. Oni qime pre-
leçu zamke neprijatexa, leteçi u mislenom vazduhu na krilima
bestrawça i leprwajuçi u svetlim mestima, buduçi ukraweni
skromnowçu.

84. Nadmeni i onaj ko se u oholosti vara u razboru, nikada
u svetlosti umileqa neçe dobiti blagodat smireqa, zbog koga se
svetlost mudrosti Boùije daje onima koji su skruweni srcem,
kao wto je napisano: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.
35,10). Qega pokriva noç strasti, u kojoj hodi svo wumsko zveri-
qe xudske prirode i laviçi nadmenosti, tj. besi tawtine i blu-
da, riyuçi i iwtuçi koga çe da progutaju i vrgnu u utrobu oyaja-
qa.

85. Za onog ko ùivi po yoveyanski i koga vuye duh nadme-
nosti sadawqi ùivot predstavxa more zla, pogruùavajuçi qe-
gov umni [deo] duwe u slanost uùivaqa. Ono trodelnost qegovih
[sila] obremequje svirepim talasima strasti pod dejstvom duha
zlobe. Qega ugroùava strawna nedoumica i veliko bewyawçe
sve dok se qegova duwevna la$a i kormilo krwe o telesna uùi-
vaqa i dok kormilar, tj. um ostaje u dubini greha i u mislenoj
smrti. [On çe se izbaviti] ukoliko se valovi mora zla smire u dubi-
ni smireqa i ukoliko slanost uùivaqa svoje tokove preobrati u
kiwu suza, pretvorivwi se u uùivaqe svetlonosnog umileqa.

86. Onaj ko se uùivaqima i telesnim delima sluùio do
sitosti, neka se do sitosti potrudi i u podviùniykim napori-
ma, znoju i zlopaçequ, kako bi sitost odbijala sitost, patqa -
uùivaqe, telesni napori - pokoj, i kako bi se stekla sitost ve-
sexa i radosti u spokojstvu. Na reyeni nayin ti çew se nasladi-
ti i mirisom yistote i yednosti i okusiti neizrecivo uùiva-
qe od besmrtnih duhovnih plodova. Mi obiyno i za odeçu koris-
timo prawkove za yiwçeqe yulne neyistote, kojom se natopila
do neupotrebxivosti.

DOBROTOXUBXE Ì 87

87. Bolesti su korisne za one koji tek stupaju u vrlinski
ùivot buduçi da im pomaùu u iscrpxivaqu i smiravaqu plam-
teçeg tela. One yine da slabi sila tela, da se staquje grubo zem-
xano razmiwxaqe duwe, pri yemu qena sopstvena sila postaje
veça i moçnija, po boùanstvenome Pavlu, koji govori: Jer, kada
sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Me$utim, za one koji su na-
predovali u trudu vrlina, prevaziwli yula i dostigli do nebes-
kih umozreqa one su wtetne, buduçi da ih ometaju u bavxequ bo-
ùanstvenim. One sa patqom i nevoxom otupxuju slovesni deo
duwe, zamuçujuçi ga maglom neraspoloùeqa, te suvotom bola su-
weçi umileqe. [Sveti] Pavle je znao za reyeno. Stoga je, brinuçi
o sebi po zakonu rasu$ivaqa, rekao: Nego iznuravam telo svoje i
savla$ujem ga, da propovedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor.
9,27).

88. Od neurednog i nejednakog uzdrùaqa kod mnogih se yes-
to javxaju bolesti, tj. ukoliko usled usixenog revnovaqa oko na-
pora vrlina bezmerno i bez rasu$ivaqa naleùu na krajqe udaxa-
vaqe od hrane. Me$utim, potom oni telu, nawem prirodnom ne-
prijatexu, yine ustupke mnogim jelom i presiçivaqem. Stoga je
neophodno umereno uzdrùaqe i za one koji stupaju na put vrli-
na, i za one koji su prewli sredinu podviga, prostiruçi se ka
oblasti viweg umozreqa. Ono je majka zdravxa, prijatexica yed-
nosti i dobra supruga smirenoumxa.

89. Znaj da je bestrawçe dvojako. Ono se naroyito kod rev-
nosnih projavxuje na dvojaki nayin. Po dovrwavaqu delatnog
mudroxubxa, prvo bestrawçe se javxa kod revnosnih. Nakon na-
predovaqa u raznovrsnim naporima zakonitog podviùniwtvima
u qima, naime, umiru strasti, stremxeqa tela se obustavxaju i
postaju bezdejstvena, sile duwe poyiqu da dejstvuju po svojoj
prirodi, a um se uzvodi u prvobitno staqe, pouyavajuçi se raz-
umno u boùanstvenim stvarima. Zatim, sa zayecima prirodnog
umozreqa, qima dolazi drugo, najsavrwenije bestrawçe u kome
se qihov um, nakon mislenog tihovaqa pomisli, uzvodi u mirno
ustrojstvo i postaje zritexan u boùanstvenim stvarima (kroz
uvi$aqe boxega i kroz raskrivaqe tajni Boùijih) i prozorxiv u
xudskim stvarima (koje se u daxini dewavaju i koje se imaju de-
siti). U oba vida bestrawça dejstvuje jedan Duh. On u prvom be-
strawçu drùi i vezuje, a u drugom razrewuje na slobodu veynog
ùivota, kao wto govori sveti Pavle (Rim.6,22).

90. Onaj ko se pribliùio granicama bestrawça ima is-
pravna umozreqa o Bogu i prirodi biça. Od lepote stvari i u
srazmeri sa svojom yistotom, on ushodi ka Tvorcu, primajuçi
obasjaqa Duha. Imajuçi dobar stav o svima, on uvek misli dobro,
sve vidi svetima i neporoynim, iznoseçi ispravan sud o boùan-
stvenim i xudskim stvarima. On niwta ne voli od stvari ovoga

88 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

sveta, koje su xudima veoma mile. Svukavwi se umom od svakog
svetskog yula, on ushodi ka nebu i Bogu, yist od svake zemaxske
mrxe i slobodan od svakog ropstva. On se sav predaje mislenim
dobrima Boùijim u jedinom duhu i, gledajuçi Boùansku krasotu,
voli da bogodoliyno misleno prebiva u boùanstvenim mestima
blaùene slave Boùije u neizrecivom çutaqu i radovaqu, izme-
nivwi se yulima i kao an$eo u vewtastvenom telu nevewtastve-
no opwteçi sa xudima.

91. Slovesnost nalazi pet podviùniykih yula: bdeqe, po-
uyavaqe, molitvu, uzdrùaqe i tihovaqe. Onaj ko svoja yula spoji
sa reyenim yulima, naime vid sa bdeqem, sluh sa pouyavaqem,
miris sa molitvom, ukus sa uzdrùaqem i dodir sa tihovaqem,
ubrzo çe oyistiti um svoje duwe. Qima ga uyinivwi tananim,
on çe ga privesti bestrawçu i zrequ.

92. Um koji je obuzdao svoje strasti i uzdigao se iznad tuge
i radosti, postaje bestrasan. On se ni u tuùnim okolnostima ne
davi od skorbi, niti se u prijatnim razliva u radosti, veç i u
tuzi duwu odrùava radosnom i u prijatnostima - uzdrùxivom u
odnosu na radosti, kako ne bi prewla meru.

93. Besovi imaju veliku jarost prema onima koji napreduju
u umozrequ. Oni su danonoçno uz qih sa napadima. Oni ili pre-
ko onih koji ùive sa qima izazivaju xuta iskuweqa na qih, ili
sami podiùu lupqavu da bi ih uplawili. Ponekad ih napadaju
pri qihovom slavoslovxu, zavideçi qihovom spokojstvu. Oni se,
dakle, na svaki nayin staraju da ih uznemire, premda ne mogu da
uyine wtetu onima koji su se posvetili Bogu. Ukoliko pored
qih ne bi bio an$eo Gospoda Svedrùitexa, koji ih yuva, oni ne
bi mogli da izbegnu qihove napade i smrtonosne zamke.

94. Stojeçi u podvigu delatnog mudroxubxa i vrlina, paù-
xivo pazi na napade pogubnih besova. Jer, ukoliko ti ushodiw u
napredovaqu u viwim vrlinama, dobijajuçi u svojim molitvama
veçu boùanstvenu svetlost i blagodaçu Duha Svetoga ulazeçi u
otkriveqa i neizrecive uvide, utoliko oni, gledajuçi te kako
ushodiw ka nebu, wkrguçu zubima i marxivo wire zamrwene
zamke zla po mislenom vazduhu. Na tebe, me$utim, neçe ustati
samo teloxubivi i zverski besi pohote i gneva, veç i bogohulni
duhovi u gorkoj zavisti. Wtaviwe, vazduwna nayela i vlasti çe
oyigledno i skriveno u golom uobraùequ poyeti da primaju raz-
ne neobiyne i strawne obraze kako bi izazvali neku wtetu.
Ipak, upraùqavajuçi se sa bodrim okom uma u delaqu umne mo-
litve i pouyavajuçi se zamislima prirodnog umozreqa dela Bo-
ùijih, ti neçew imati yega da se bojiw strela koje lete daqu,
buduçi da oni ne mogu yak ni da se pribliùe tvom obitaliwtu
(Ps.90,5; 10). Buduçi tama, naime, qih odgoni svetlost koja je u te-
bi, dok ih boùanstveni ogaq opaxuje.

DOBROTOXUBXE Ì 89

95. Duhovi zlobe se krajqe boje blagodati Boùanskog Duha,
naroyito ukoliko nai$e bogato, tj. ukoliko sijamo yistotom us-
led dejstva pouyavaqa ili yiste molitve. Ne smejuçi iz navede-
nog razloga da se pribliùe obitaliwtu koje isijava, oni jedino
mawtaqem ili prividima, strawnom lupqavom i izopayenim
kricima pokuwavaju da zaplawe i smute [podviùnike], kako bi ih
odvojili od bdeqa i molitve. Yak i ukoliko legnu da unekoliko
zaspu na zemxi, oni ih ne wtede. Zavideçi na qihovom kratkom
odmoru od napora, oni ih napadaju i nekim gryevima uzimaju san
sa ve$a qihovih, izmiwxajuçi kako da im ùivot yine teùim i
ispuqenijim patqom.

96. Duhovi tame izgleda kao da su obuyeni u tanana tela,
kao wto se iz opita moùe pomisliti, bilo da se prividno pred-
stavxaju sa namerom da obmanu yula, bilo da se radi o osudi zbog
drevnog pada. Ma kako bilo, oni se ustremxuju na borbu sa pod-
viùniykom duwom u trenutku kad qen rob, tj. telo klone ka snu.
Reyeno sluùi na ispitivaqe duwe, koja veç stoji iznad nemoçi
smirenog tela. Naime, ispituje se qena sryana [sila] i hrabrost
protiv onih koji joj strawno prete sa jarowçu i velikim besom.
Raqena xubavxu prema Bogu i ispuqena glavnim vrlinama, du-
wa ne samo da im se suprotstavxa pravednim gnevom, nego ih i
bespowtedno tuye, ukoliko uopwte imaju neko yulo. A izgleda
kao da imaju, usled ozemxeqa nakon otpadaqa od prve Boùan-
stvene Svetlosti.

97. Pre bitke i pobede, besi yesto smuçuju duwevno yulo,
uzimajuçi san sa qegovih ve$a. Me$utim, duwa koja je Duhom
Svetim ispuqena smelowçu i hrabrowçu, uopwte ne uzima u ob-
zir qihove napade i gorko besnilo, jednim ùivotvornim obra-
zom [krsta] i prizivaqem Isusa i Boga ruweçi qihove mawtarije
i same ih nagoneçi u bekstvo.

98. Ukoliko si po delatnom mudroxubxu izawao da otmew
plen neprijatexskih duhova, pazi i budi oprezan, odasvud se na-
oruùavwi duhovnim oruùjem. Znaw li uopwte yije sasude si re-
wio da otmew? Naravno, neprijatexske. Me$utim, oni su misle-
ni i besplotni, a ti jow u telu sluùiw Caru duhova i Bogu. Znaj
da çe oni sada snaùnije negoli ranije poyeti da te napadaju,
brojnije ti postavxajuçi zamke, sve dok ne dobiju skriveni plen
i zajedno sa qim uzmu i tebe u ropstvo, mnogom goryinom ispu-
nivwi duwu tvoju, ili dok te ne vrgnu u zla i paçeniyka isku-
weqa kroz raqavaqe i muyeqe tvoga tela.

99. Ne moùe dobar izvor da puwta neyisti i smradni po-
tok, koji odaje svetski zapah. Ni srce koje se nalazi izvan Car-
stva nebeskog nikada ne moùe da ispuwta tok boùanstvenog ùi-
vota, koji izdaje miris umnog blagouhaqa. [Sveti Jakov] govori:
Zar moùe iz istog izvora teçi slatko i gorko (Jak.3,11). Moùe li

90 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

trqik da daje masline ili maslina - ùir? Stoga, ni jedan izvor
srca ne moùe u isto vreme da ra$a i r$avu i dobru pomisao. Na-
protiv, po reyi Gospodqoj, dobar yovek iz dobre riznice srca svoga
iznosi dobro, a zao yovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo (Lk.
6,45).

100. Bez uxa i ogqa svetilnik ne moùe da gori i da svetli
onima koji su u sobi. Ni duwa bez Boùanskog Duha i ogqa ne mo-
ùe oyigledno da saopwtava o boùanstvenim stvarima i da pro-
sveçuje xude. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savrweni odozgo
je, silazi od Oca svetlosti, i daje se kao nagrada svakoj duwi koja
voli Boga, u koga nema izmenxivosti ni senke promene (Jak.1,17).

DOBROTOXUBXE Ì 91

DRUGA STOTINA PRIRODNIH I DUWESLOVNIH

POGLAVXA O OYIW+EQU UMA

1. Poyelo xubavi prema Bogu jeste zanemarivaqe vidxi-
vih i xudskih stvari, sredina - oyiwçeqe srca i uma (od yega
dolazi otvaraqe umnih oyiju uma i poznaqe u nama skrivenog
Carstva nebeskog), a kraj - nezadrùiva yeùqa za natprirodnim
darovima Boùijim i prirodna ùexa sjediqeqa sa Bogom i spo-
kojstva u Qemu.

2. Mir duwevnih sila, oyiwçeqe uma i usexeqe Svete
Trojice postoji u prisustvu xubavi Boùije, delaqa mislenih
dela i uyestvovaqa u nepristupnoj svetlosti. Jer, Gospod govori:
Ako me neko xubi, rey moju drùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemu
çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23).

3. Slovesnost priznaje tri staqa ùivota: telesno, duwev-
no i duhovno. Svaki od qih ima svoje sopstveno raspoloùeqe
ùivota, samo qemu svojstveno i razliyito od ostalih.

4. Telesno staqe ùivota znayi potpuno predavaqe uùiva-
qima i zadovoxstvima sadawqeg ùivota. Ono nema niwta od
duwevnog ili duhovnog staqa, yak i ne ùeli da bilo wta stekne.

Duwevno staqe se nalazi na sredini izme$u greha i vrline. Ono
znayi staraqe o podmirivaqu i zdravxu tela i briga oko xudske
slave. Izbegavaju se telesna dela, ale ne postoji staraqe oko vr-
lina, ni oko greha. Oko vrline ne postoji staraqe usled surovos-
ti i napora [koji za qu vezan], a oko greha - usled straha da se ne iz-

gubi xudska pohvala. Duhovno staqe znayi izbegavaqe oba prva
staqa i r$avosti koja im je svojstvena. Buduçi slobodni od oba,
[oni kojima je ono svojstveno] na srebrnim krilima xubavi i be-
strawça preleçu preko qih, ne dozvoxavajuçi sebi niwta od za-
braqenog i izbegavajuçi divxinu zla.

5. Oni koji ùive telesno, koji svagda u sebi imaju telesno
razmiwxaqe i koju su potpuno telo, ne mogu ugoditi Bogu. Qi-
hovo razmiwxaqe je pomrayeno i oni uopwte ne uyestvuju u zra-
cima boùanstvene svetlosti. Oblaci strasti koji su, naime, na
qih nalegli, kao visoke stene od qih odbijaju duhovne zrake, te
ostaju bez svetlosti. Buduçi rastrojeni u unutrawqim duwev-
nim yulima, oni ne mogu da pogledaju na mislenu krasotu Boùi-
ju, da vide svetlost zaista istinskog ùivota i uzdignu se iznad
niwtavnih vidxivih stvari. Me$utim, oni kao da su postali
stoka, prepunivwi se svetskim oseçaqem i privezavwi dosto-

92 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

janstvo slovesnosti za yulne i xudske stvari. Oni sav svoj trud i
staraqe okreçu na vidxive i prolazne stvari, ratujuçi me$usob-
no zbog qih, pa yak i duwe svoje polaùuçi za qih. Prilepivwi
se za bogatstvo, slavu i telesna uùivaqa, oni smatraju da su li-
weni velikih stvari ukoliko ih nemaju. Qima je pravedno, u
ime Boùije, upuçena proroyka rey: Neçe Duh moj prebivati sa
ovim xudima doveka jer su plot (Post.6,3).

6. Oni koji ùive duwevno i koji se nazivaju duwevnim kao
da su poluumni i kao da su ukoyeni. Oni nikada nemaju nikakvo
usr$e da se potrude na delu vrlina i ispuqavaqa zapovesti Bo-
ùijih, veç samo radi slave xudske izbegavaju oyigledno prekor-
na dela. Obuzeti samoxubxem, koje hrani pogubne strasti, oni
sve staraqe okreçu na yuvaqe zdravxa i nasla$ivaqe tela, izbe-
gavajuçi svaku skorb, trud i zlopaçeqe zbog vrline. Oni i preko
potrebe neguju telo, koje nam je neprijatexsko. Drùeçi se reye-
nog nayina ùivota i ponawaqa, oni um yine zemxanim, debe-
lim od strasti i postaju nesposobni za primaqe mislenih i bo-
ùanstvenih stvari, kojima se duwa odvaja od vewtastva i sva
ustremxuje ka mislenim nebesima. Oni stradaju na reyeni na-
yin stoga wto ih je savladao vewtastveni duh, usled yega vole
svoje duwe i svemu pretpostavxaju ispuqavaqe svojih prohteva.
Buduçi tu$i Duhu Svetome, oni i ne uyestvuju u Qegovim daro-
vima. Utoliko se kod qih neçe videti ni boùanstveni plodovi,
tj. ne samo xubav prema Bogu i bliùqemu, radost u siromawtvu
i nevoxama, duwevni mir, iskrena vera i svestrano uzdrùaqe,
veç ni umileqe, suze, smireqe i saoseçaqe. Kod qih je sve puno
nadmenosti i gordosti. Oni nemaju sile da ulaze u dubine Duha.
Oni, naime, nemaju svetlosti koja bi ih rukovodila i otvarala

im um za razumevaqe Pisma. Oni yak i druge nerado sluwaju kad
im o reyenome govore. Stoga je pravedno za qih rekao apostol: A
duwevni yovek ne prima wto je od Duha Boùijega, jer mu je ludost
(1.Kor.2,14). On ne zna da je zakon duhovan i da se jedino duhovno i
moùe shvatiti.

7. Oni koji hode u Duhu i koji su u potpunosti primili du-

hovni ùivot, uga$aju Bogu, posvetivwi mu se kao nazoreji i svag-
da se starajuçi samo o jednome, tj. da yiste svoje duwe podviù-
niykim naporima i da yuvaju zapovesti Gospodqe. Oni su sprem-
ni i krv svoju da proliju iz xubavi prema Gospodu. Oni telo svo-
je iscrpxuju postom i bdeqem, debxinu srca staquju suzama, udo-
ve svoje umrtvxuju zlopaçeqem, um ispuqavaju molitvom i po-
uyavaqem, yineçi ga svetlim, svoje duwe osloba$aju od telesnih
pristrawça odbacivaqem svojih prohteva, postajuçi potpuno
duhovni. Stoga ih svi smatraju duhovnima i zaista se pravedno
nazivaju duhovnima. Iduçi ka bestrawçu i xubavi, oni se okri-

DOBROTOXUBXE Ì 93

xuju na umozreqe tvorevine, primajuçi poznaqe postojeçeg kroz
skrivenu mudrost u Bogu, koja se daje jedino onima koji su posta-
li viwi od uniùenog tela. Na reyeni nayin prevaziwavwi sva-
ko svetsko yulo i prosveçenom miwxu stavwi iznad yula, oni
postaju svetli razumom, te u Crkvi i mnogobrojnom sabraqu sa-
opwtavaju blage reyi iz yistog srca. Oni su za xude so i svet-
lost, kao wto je Gospod rekao: Vi ste so zemxi… Vi ste svetlost
svetu (Mt.5,13; 14).

8. Otpoyinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11). Eto glasa
Boùanstvene reyi i onaj ko hoçe moùe je delatno poznati. Onaj
ko se jednom odrekao od mnogometeùnog ùivota i qegove pogub-
ne sujete, sa velikom paùqom i tihovaqem treba marxivo da is-
pituje svoju unutrawqost sve dok ne pozna da je Bog u qemu, bu-
duçi da je Carstvo Boùije unutra u yoveku. Wtaviwe, i onaj ko
na reyeni nayin postupa jedva moùe nakon mnogih godina iz du-
we da izgladi r$ave obraze, potpuno obnovivwi drevnu krasotu
za Onoga koji mu je darovao.

9. Prethodno poloùeni u nas otrov zla jeste obilan. Stoga
je, da bi se oyistio, neophodan veliki ogaq, tj. suze pokajaqa i
dobrovoxni podviùniyki napori. Jer, mi se od skverni greha
yistimo ili dobrovoxnim naporima, ili nevoxnim skorbima.
Ukoliko prethodi ono wto je po voxi, ne postoji nuùda za ne-
voxnim. Ukoliko prvo ne donosi neophodno oyiwçeqe unutraw-
qosti yawe i zdele (Mt.23,25), waxe se drugo u veçem stepenu ka-
ko bi se u nama vaspostavilo drevno staqe. Reyeno biva po domo-
stroju naweg Vewtaka.

10. Ismejavaju se nad blagoyawçem i sami su ismejani de-
lima oni koji se nisu odrekli [sveta] kao wto priliyi, od samog
poyetka ne ushtevwi da imaju uyitexa i rukovoditexa, sledeçi
svoju razumnost i sami sebi izgledajuçi nauyeni (Is.5,21).

11. Bez velike opitnosti u lekarskoj nauci niko ne moùe
tayno znati uzrok i lekarstvo telesnih bolesti. Ni bez dugog
podviùniwtva se [ne mogu leyiti] duwevne bolesti. U prepozna-
vaqu, naime, telesnih bolesti lako dolazi do grewaka, usled ye-
ga je na delu samo malobrojnim dostupno qihovo tayno raspozna-
vaqe. Jow lakwe je pogrewiti u duwevnim bolestima, buduçi da
je qihovo raspoznavaqe jow teùe. Ukoliko je duwa prevashodni-
ja od tela, utoliko je teùe prepoznavati qene strasti od boles-
ti tela, koje je yulno vidxivo.

12. Glavne i osnovne vrline su zajedno sa stvaraqem polo-
ùene u yovekovu prirodu. Iz qih se kao iz yetiri izvora pune
vodom reke svih drugih vrlina, napajajuçi grad Boùiji, tj. yisto
srce, teweno suzama. Onaj ko ih je sayuvao celovitim od duhova
zlobe, ili ko ih je nakon pada mnogim naporima pokajaqa podi-
gao, u stvari je sebi sazidao carski dom i palatu, u kojoj obitava

94 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

Car svih. Onima koji su se ukrasili na reyeni nayin, On daje i
raspodexuje svoje bogate darove.

13. %ivot je kratak, buduçi vekovi beskrajni, a vremena u
ovdawqem ùivotu je malo. Yovek, tj. veliko i malo ùivo biçe,
kome je dato kratko vreme, u stvari je nemoçan. Vreme je, dakle,
kratko, yovek nejak, a nagrada koja se daje kao plata za podvige
velika. Postoje i mnoga iskuweqa i opasnosti, koje mu prete u
kratkom ùivotu.

14. Bog hoçe da se delaqe revnosnih podviùnika podvrgne
velikim ispitivaqima, a ne da ostane bez iskuweqa. On na qih
popuwta ogaq iskuweqa i privremeno sakriva svoju blagodat
odozgo, ponekad dopuwtajuçi duhovima zlobe da uznemire tiwi-
nu qihovih pomisli kako bi video usmereqe qihove duwe, tj.
kome hoçe viwe da uga$aju - Tvorcu i Dobrotvoru svome, ili
svetskom oseçaqu i prevari uùivaqa. Potom im On ili udvo-
struyava blagodat, ukoliko napreduju u Qegovoj xubavi, ili ih
biyuje iskuweqima i skorbima, ukoliko su pristrasni prema [ze-
maxskim] stvarima, sve dok ne steknu mrùqu prema vidxivim
stvarima usled qihove nepostojanosti i dok goryinu uùivaqa
qima ne potope suzama.

15. Ukoliko mir pomisli bude pomuçen od strane duhova
zlobe, odmah i teloxubivi besi i lovci puwtaju uyestale raspa-
xene strele pohote na um koji se brzo peqe na visinu. Ukoliko
mu je uspiqaqe preseyeno, um upada u nepriliyna i pomewana
kretaqa, te neuravnoteùeno telo poyiqe da ustaje na duh. Ono
golicaqem i raspaxivaqem um svlayi dole, ùeleçi da ga pogre-
be u jamu uùivaqa. I kada Gospod Savaot ne bi skratio reyene
dane i kada svojim slugama ne bi dao silu trpxeqa, niko se ne bi
spasao (Mt.24,22).

16. Iskusni i vewti bes bluda za jedne postaje pad i rov
blata, za druge - pravedni biy i ùezal, a za treçe - duwevno mu-
yeqe i iskustvo. Prvo se primeçuje kod poyetnika koji leqo i
nemarno vuku breme podviga, drugo - kod onih koji su dospeli do
sredine u vrlini ukoliko se sporije protiru ka qoj, a treçe - kod
onih koji su krilo uma veç pruùili ka umozrequ, tek powto su
napravili silni poriv ka savrwenom bestrawçu. Svakome se re-
yeno po domostroju odozgo waxe na korist.

17. Pad i rov blata jeste bes bluda za one koji u savrwenom
nemaru provode svoj monawki ùivot. On qihove udove raspaxuje
ogqem pohote, upuçujuçi ih u nayine da tvore voxu tela i bez
opwteqa sa drugim telom. O reyenome je sramno i govoriti i po-
miwxati. Oni oskrnavxuju svoje telo, kao wto je kazano (Jd.8), je-
duçi plod slanog uùivaqa. Oni se u izgledu ispuqavaju mrakom,
sa pravom se liwavajuçi boxega. Za qih je lekarstvo, ukoliko
poùele, toplo pokajaqe i suzno umileqe, koje se od qega ra$a.

DOBROTOXUBXE Ì 95

Ono podstiye na izbegavaqe zla, yisteçi duwu od skverni i yi-
neçi je naslednicom milosti Boùije. Imajuçi qega u vidu, mud-
ri Solomon je pravedno rekao: Isceleqe çe izgladiti velike grehe
(Prop.10,4).

18. Navedeni bes pravedno postaje biy i ùezal za one koji
se u prvom bestrawçu usavrwavaju kroz delatno mudroxubxe, na-
predujuçi ka veçem savrwenstvu. Jer, ukoliko se oleqe i oslabe
silu svog podviùniwtva, unekoliko nepaùxivo poprimivwi
gledaqe svetskog yula i poùelevwi xudske stvari, po velikoj
blagosti Boùijoj na qih se puwta reyeni bes kao biy. On poyi-
qe da ih tuye ukoliko pomiwxaju pomisli telesne pohote kako
bi, ne trpeçi ga, poùurili da se domognu tvr$ave svog marxivog
delaqa i paùqe, te se jow usrdnije latili za svoja spasonosna
dela, poprimivwi naporniji vid ùivota. Buduçi dobroxubiv,
Bog neçe da se duwa koja je veç napredovala vrati svetskom ose-
çaju, veç da stalno napreduje i usrdno preduzima savrwenija de-
la, kako se biy zlobe ne bi pribliùavao qenom obitaliwtu.

19. Iskustvo i ùalac i muyeqe po domostroju jeste reyeni
duh i za one koji su prowli prvo bestrawçe i dowli do drugog,
kako bi se, buduçi da im dosa$uje, seçali svoje prirodne nemoçi
i pri mnowtvu otkriveqa od umozreqa ne bi ponosili, po reyi
apostola (2.Kor.12,7). Videçi ko je onaj ko se protivi zakonu qi-
hovog uma, oni otresaju i samo tanano grehovno seçaqe iz straha
da ne prime oseçaqe prema sramnoj neyistoti koja se od qega ra-
$a, te da oko svoga uma sa visine umozreqa ne svuku naniùe.

20. Svoj um su mogli da sayuvaju neuznemirenim od najta-
nanijih grehovnih seçaqa jedino oni koji su se odozgo, kroz Duha
udostojili da prime ùivotvornu mrtvost Gospodqu i u svojim
udovima i u mislima. Oni nose telo koje je mrtvo za greh, dok su
duh obogatili ùivotom kroz pravdu koja je u Hristu. Kod onih
kojima je dat Hristov um u reyi mudrosti, pokazuje se i neuzne-
miravana ùivotvorna mrtvost u poznaqu Boùijem.

21. U duwe koje se jow yiste obiyno nekako ulazi duh poho-
te i gneva. Zbog yega? Da bi odbacili plodove Duha Svetoga, koji
postoje u qima. S obzirom da se i radost slobode u izvesnoj meri
razliva u pomenutim duwama, domostrojna mudrost (koja sve
ustrojava na korist i ùeli da svagda svojim darovima privlayi
qihovu misao i da ih drùi u nepokolebivom smirenoumxu), do-
zvoxava da ih napadnu reyeni duhovi, yime shvataju da ne treba
da se prevaznose nad drugima svojom velikom slobodom i bogat-
stvom darova i da ne treba da pomisle da su svojom silom i raz-
umnowçu stekli veliku palatu mira. Ona sama, pak, sakriva svo-
je dejstvo kako bi, poraùeni strahom od pada, yvrsto stojali u yu-
vaqu blaùenog smirenoumxa i u ube$equ da su jow vezani telom

96 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

i krvxu, te iskali utvr$eqe svojstveno prirodi, u kome bi mogli
biti sayuvani silom Duha.

22. Nasixe iskuweqa je saobrazno sa bolewçu strasti koja
nas je obuzela i sa grehovnom truleùi koja se u nama nakupila.
Sudeçi po qima, gorka yawa opredexeqa Boùijih rastvara se za
nas xuçe ili milosrdnije. Ukoliko je vewtastvo greha koje se u
nama nakupilo od slastoxubivih i ùivotoxubivih pomisli la-
ko izleyivo i lako ustupa pred lekovima, Lekar duwa nawih daje
yawu iskuweqa koja je rastvorena saoseçaqem, buduçi da se kaù-
qavamo zbog xudskih nemoçi, svojstvenih yoveku. Ukoliko je,
pak, ono tewko izleyivo, prowavwi u dubinu i izazvavwi smr-
tonosnu truleùnost s obzirom da je proizawlo od pomisli nad-
menosti i krajqe gordosti, daje se nerastvorena yawa sa xutow-
çu gneva kako bi bolest, buduçi oslabxena i staqena ogqem ne-
prestanih iskuweqa, najzad otiwla od duwa nawih pod dejstvom
smireqa, koje se od qih ra$a, nakon wto se slane pomisli poto-
pe u suzama i powto se pred Lekarom duwa nawih u svetlosti
smireqa pokaùemo yisti.

23. Podviùnici ne mogu da izbegnu iskuweqa koja dolaze
jedno za drugim ukoliko ne poznaju svoju nemoç i ukoliko se ne
budu smatrali tu$im svakoj pravednosti i nedostojnim svake
utehe, svake yasti i spokojstva. Lekar duwa nawih, Bog ima na-
meru da mi uvek budemo smireni i skruweni, da se udaxavamo od
svih xudi i da ga podraùavamo u stradaqima. Sam buduçi krotak
i smiren srcem, On hoçe da i mi sa krotowçu i smirenim srcem
hodimo putem Qegovih zapovesti.

24. Smireqe se ne sastoji u savijaqu vrata, ili u zapuwte-
noj kosi, ili u neurednom, grubom i bednom odevaqu, u yemu ina-
ye mnogi postavxaju suwtinu reyene vrline. Ona se, pak, sastoji
u skruwenosti srca i smirequ duha, kao wto je kazao David: Duh
skruwen i srce skruweno i uniùeno Bog neçe odbaciti (Ps.50,19).

25. Jedno je smireni govor, drugo smireqe, a treçe smire-
noumxe. Smireni govor i smireqe se kod podviùnika projavxuju
pri svakom zlopaçequ i u spoxawqim naporima vrlina. Jer, svi
oni su upuçeni na telesna delaqa i veùbaqa, pri yemu im duwa
nije uvek utvr$ena na dobrom nastrojequ, te se pri susretu sa is-
kuweqima smuçuje. Smirenoumxe, pak, kao boùanstveno i veli-
ko delo, javxa se samo kod onih koji su nailaskom Utewitexa veç
prewli sredinu, tj. veç daleko otiwli najkraçim putem vrlina,
posredstvom svakog smireqa.

26. Pronikavwi u duwu i tewkim kamenom nalegavwi na
qu, smirenoumxe je pritiska i steùe, usled yega joj se sva snaga
iscrpxuje u nezadrùivom izlivaqu suza, od kojih se um yisti od
svake skverni pomisli, te dolazi do vi$eqa Boùijeg, pod yijim
dejstvom je podstaknut da, sliyno Isaiji, uzvikne: O kukavni ja,

DOBROTOXUBXE Ì 97

jer se skruwih, jer buduçi yovek i imajuçi neyiste usne i ùiveçi u
narodu koji ima neyiste usne videh Cara, Gospoda Savaota svojim
oyima (Is.6,5).

27. Ukoliko u tebe u$e duboki smireni govor, svaki visoki
govor çe otiçi od tebe. Ukoliko se smireqe ukoreni u dubini
tvoga srca, i svaki povrwni i duboki smireni govor çe otiçi od
tebe. Ukoliko se odozgo obogatiw smirenoumxem, i spoxawqe
smireqe i smireni govor jezika çe nestati, po reyi [svetoga] Pav-
la: A kada do$e savrweno, onda çe prestati wto je delimiyno
(1.Kor.13,10).

28. Istinski smireni govor je od istinskog smireqa uda-
xen koliko i istok od zapada. Smirenoumxe koje Duh Sveti daje
savrwenima je savrwenije i veçe od istinskog smireqa koliko
je i nebo viwe od zemxe, i duwa od tela.

29. Onoga ko pri smirenom izgledu i odelu govori smire-
no, nemoj odmah smatrati i smirenim u srcu, kao wto ni onoga ko
govori visoko i visokoparno nemoj odmah smatrati ispuqenim
nadmenowçu i gordowçu. Naprotiv, najpre ih ispitaj i po plo-
dovima ih poznaj.

30. Plod Duha Svetoga jeste xubav, radost, mir, dugotrpxe-
qe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,23). Plod
suprotnog duha jeste mrùqa, svetska maloduwnost, duwevni ne-
red, srdayno uznemireqe, lukavstvo, xubopitxivo razmiwxaqe,
nemarnost, gnev, neverje, zavist, prejedaqe, pijanstvo, svadxi-
vost, osu$ivaqe, pohota oyiju, nadmenost, gordost duwe. Po po-
menutim plodovima poznaj drvo. Na reyeni nayin çew verodos-
tojno poznati kakvog je duha onaj ko govori sa tobom. Na qihova
obeleùja je jow jasnije ukazao Gospod: Dobar yovek iz dobre rizni-
ce iznosi dobro; a zao yovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt.12,35). Jer,
drvetu odgovara qegov plod.

31. U onima u kojima postoje i primeçuju se [plodovi] Duha
Svetoga i sam Bog obitava. Od qih izvire bistri izvor slova sa
mudrowçu i poznaqem, bilo da ih yujew da govore smirenim re-
yima, ili da saopwtavaju uzviwene stvari. U onima, pak, u koji-
ma se ne primeçuju plodovi i darovi Svetoga Duha, veç plodovi
suprotnog duha, postoji mrak neznaqa Boga, gomila strasti i
staniwte neprijatexskih duhova, bez obzira da li smireno govo-
re i izgledaju, ili da li govore o visokim stvarima sa izabranom
odeçom i spoxawqim velikoxepijem.

32. Istina se ne ocrtava u licima, u spoxawqem izgledu
i reyima, niti Bog u reyenome poyiva, veç u skruwenom srcu, u
smirenim duhovima i u duwama koje su prosveçene bogopozna-
qem. Primeçujemo da se poneko na reyima i spoxawqe postavxa
ispod drugih, pred drugima o sebi upotrebxavajuçi smirene iz-
raze radi lovxeqa xudskih pohvala, premda je iznutra pun nad-

98 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

menosti, lukavstva, zavisti i zlopamçeqa prema bliùqem. Po-
nekad se, naprotiv, vidi da neko naizgled visokomudrim reyima
ratuje za pravdu ili ustaje protiv laùi i prestupa boùanstve-
nih zakona, jedino na istinu gledajuçi, dok je iznutra pun
skromnosti, smireqa i xubavi prema bliùqem. On se, uostalom,
ponekad hvali u Gospodu, podraùavajuçi [svetoga] Pavla, koji se
hvali u Gospodu i govori: Najradije çu se hvaliti svojim nemoçi-
ma (2.Kor.12,9).

33. Bog ne gleda na spoxawqost naweg govora ili delaqa,
veç na duwevno raspoloùeqe i nameru sa kojom yinimo vidxiva
dela i govorimo o mislenim stvarima. I xudi koji druge preva-
zilaze u razumnosti viwe gledaju na silu reyi i konac dela, po
qima donoseçi nepogrewivi sud. Me$utim, uobiyajenije je da
yovek gleda na lice, a Bog na srce (1.Car.16,7).

34. Bog je odluyio da se u pokoleqima ne prekraçuje pri-
premaqe Duhom Svetim Qegovih proroka ili prijatexa radi
ure$ivaqa Crkve Qegove. Drevna zmija ne prestaje da bxuje ot-
rov greha u uwi xudi na pogubxeqe duwa. Zar utoliko pre Onaj
ko je ponaosob sazdao srca nawa (Ps.32,15) neçe sa zemxe smireqa
podiçi siromaha, i sa $ubriwta strasti uzdiçi ubogoga (Ps.112,7),
waxuçi kao pomoç nasle$u svome may Duha, koji je rey Boùija
(Ef.6,17). Prepodobni se odriyu sebe zapoyiquçi smireqem i pe-
quçi se na visinu poznaqa. Qima se odozgo silom Boùijom daje
rey mudrosti kako bi blagovestili spaseqe Crkvi Qegovoj.

35. Poznaj sebe samog, tj. stekni istinsko smireqe, koje te
uyi da se drùiw smirenoumxa i da skruwavaw srce. Qega delaj
i yuvaj. Ukoliko jow nisi poznao sebe, neçew znati ni wta je
smireqe, uopwte se ne dotakavwi qegovog delaqa i yuvaqa. Jer,
samopoznaqe je svrha delaqa zapovesti.

36. Onaj ko je svojom yistotom dostigao do poznaqa biça,
poznao je sebe saglasno izreci: —Poznaj sebe”. Onaj, pak, ko jow
uvek nije dostigao do poznaqa smisla [naznayeqa] tvorevine i bo-
ùanstvenih i xudskih stvari, poznao je naravno stvari oko sebe
i van sebe, ali nimalo nije sebe upoznao.

37. Drugo sam ja, a drugo ono wto je u vezi sa mnom. Drugo je,
tako$e, ono wto je u vezi sa mnom, a drugo ono wto je okolo mene,
i drugo ono wto je izvan mene. Ja sam obraz Boùiji, koji se vidi
u umnoj, besmrtnoj i slovesnoj duwi. Jer, ja imam um, tj. oca slo-
va, nerazdexivog od duwe i jednosuwnog sa qom. Ono wto je u ve-
zi sa mnom jesu usa$ene osobine yoveka da caruje i nayelstvuje
tvorevinom, da je slovesan i samovlastan [slobodan]. Ono wto je
okolo mene jeste ono wto mogu da izaberem sopstvenim proizvo-
xeqem: da budem zemxoradnik, trgovac, uyen yovek, mudroxubac.
Ono wto je izvan mene je sve ono wto se navodi u druwtvenim
poyastima i u svetskom blagorodstvu, tj. bogatstvo, slava, yast,

DOBROTOXUBXE Ì 99

blagostaqe, visoki yinovi, ili suprotno, tj. siromawtvo, be-
slavxe, bewyawçe, nesreça.

38. Onaj ko je poznao sebe poyinuo je od svih dela po Bogu i
uwao u svetiliwte Boùije, u misleno bogosluùeqe Duha i u bo-
ùanstveno pristaniwte bestrawça i smireqa. Onaj, pak, ko se-
be jow nije poznao preko smirenoumxa i poznaqa u trudu i znoju
hodi putem ovoga ùivota. O reyenome je David govorio: I bi pre-
da mnom trud (i muka), dok ne u$oh u svetiliwte Boùije (Ps.72,17).

39. Onaj ko je poznao sebe (kroz veliko yuvaqe u odnosu na
spoxawqost, kroz napuwtaqe svetskih dela i strogo ispitiva-
qe savesti) iznenadno stupa u duwu i neko boùanstveno smire-
qe iznad reyi, koje srcu donosi skruwenost i suze toplog umile-
qa. Onaj ko ispita qegovo dejstvo sebe smatra zemxom i pepelom
i crvom, a ne yovekom, nedostojnim yak i ùivota stoke. Zbog pre-
vashodstva dara Boùijeg [yovek] dospeva u dubinu smirenoumxa.
Onaj ko se udostojio da prebiva u reyenom daru ispuqava se ne-
izrecivom opijenowçu umileqa. Izawavwi iz sebe, on spoxaw-
qost ne smatra ni u wta, tj. jelo, piçe i odevaqe tela (izuzev
najneophodnijega), buduçi da se promenio izmenom desnice Viw-
qega (Ps.76,11)

40. Smireqe je najveçe me$u vrlinama. Jer, one u koje se
useli kroz iskreno pokajaqe (uzevwi za saputnicu molitvu sa
uzdrùaqem), ono odmah yini slobodnim od ropstva strastima,
dajuçi mir qihovim [duwevnim] silama, suzama im yisteçi srce i
ispuqavajuçi ih tiwinom kroz nailazak Duha. Sa reyenim na-
strojeqem, qima postaje jasan smisao poznaqa Boùijeg, te ulaze
u umozreqe tajni Carstva Boùijeg i smisao tvari. I ukoliko se
udubxuju u dubinu Duha, utoliko se pogruùavaju u dubinu smire-
noumxa, usled yega u qima raste poznaqe vlastite mere i nemo-
çi xudske prirode. U qima raste i xubav prema Bogu i bliù-
qem, usled yega postaju ube$eni da crpu osveçeqe i od jednog
pozdrava i bliskosti onih sa kojima opwte.

41. Smirenoumxe, umileqe i yista molitva ponajviwe
okrixuju duwu na yeùqu ka Bogu i xubav prema xudima. Smire-
noumxe skruwava duh, pokreçe potok suza i uyi da se vidi vlas-
tita nemoç, predstavxajuçi pred oyima neznatnost xudskih me-
ra. Umileqe yisti um od svega vewtastvenog, prosveçuje oko sr-
ca i yini da je yitava duwa blistava. Yista molitva, pak, yita-
vog yoveka spaja sa Bogom, yini da yovek postaje sudeonik an$el-
ske trpeze, daje mu da okusi sladost veynih Boùijih dobara,
snabdeva ga riznicama velikih tajni i rasplamsava xubavxu,
podstiyuçi ga da se usudi da svoju duwu polaùe za prijatexe
svoje, buduçi da se veç uzdigao iznad granica telesne niwtav-
nosti.

100 HILANDARSKI PREVODI

42. Sayuvaj mi ti dobri zalog smireqa koje yini bogatim,
u koje se na yuvaqe polaùe sakrivena riznica xubavi, u kome se
yuvaju biseri umileqa, i u kome se kao na prestolu okovanom
zlatom uspokojava Car, Hristos Bog, deleçi darove Duha Svetoga
qegovim privrùenicima i udostojavajuçi ih velikih dostojan-
stava: smisla Qegovog poznaqa, Qegove neizrecive mudrosti,
prozreqa boùanstvenih stvari, predvi$aqa xudskih stvari,
ùivotvornog umrtvxivaqa u bestrawçu i najtewqeg sjediqeqa
sa Qim radi sacarovaqa sa Qim u Carstvu Oca i Sina, kao wto
mu se sam molio, govoreçi o nama: Oye, hoçu da i oni koje si mi dao
budu sa mnom gde sam ja (Jn.17,24).

43. Ukoliko se onaj ko se delatno trudi u ispuqavaqu za-
povesti iznenada ispuni neiskazivom i neizrecivom radowçu,
izmenivwi se nekom divnom i neopisivom promenom i gotovo
svukavwi telesno breme, zaboravxajuçi na hranu, san i druge
prirodne potrebe, neka zna da ga je posetio Bog, proizvodeçi u
qemu ùivotvorno umrtvxeqe, koje ga uvodi u staqe besplotnih.
Reyenog blaùenog ùivota vinovnica jeste smireqe, hranitexka
i majka - sveto umileqe, prijatexica i sestra - umozreqe bo-
ùanstvene svetlosti, presto - bestrawçe, kraj - Presveta Troji-
ca, Bog.

44. Onaj ko je dostigao do reyenog vrhunca ne moùe da bude
zadrùavan uzama yula ni za wta tvarno. On ne obraça pogled ni
na kakve ùivotne utehe, ne razlikujuçi nedoliyno od doliynog.
Kao wto Bog podjednako daje kiwu i sunce i pravednima i ne-
pravednima, zlima i dobrima (Mt.5,45), i on ispuwta i prostire
zrake svoje xubavi na sve, ne buduçi tesan u utrobi, veç za sve
buduçi bogat xubavxu. On oseça tesnotu i teùinu jedino kad ne
moùe svima da yini dobro koliko bi hteo. I kao nekada iz Ede-
ma, javxa se drugi izvor umileqa iz koga teku yetiri nayela, tj.
smirenoumxe, yistota, bestrawçe i visoka nerasejana molitva,
napajajuçi lice yitave mislene tvorevine Boùije.

45. Oni koji nisu okusili sladost suza umileqa i koji ne
znaju za qihovu blagodat i dejstvo misle da se one niyim ne raz-
likuju od onih koje se prolivaju za pokojnicima, izmiwxajuçi
mnoge vrste praznih pretpostavki i zakxuyke pune nedoumica.
Me$utim, one su nam uro$ene po prirodi. Ukoliko se gordost uma
prekloni ka smirequ, a duwa skupi oyi pred prelewçu vidxi-
vih dobara, ustremivwi ih jedino ka umozrequ prve nevewtas-
tvene svetlosti, odbaciçe se svako oseçaqe prema svetu i stiçi
çe uteha od Duha. I iz qe, kao voda iz izvora, poteçi çe suze, na-
sla$ujuçi joj yula i ispuqavajuçi joj razum svakom radowçu i bo-
ùanstvenom svetlowçu. Wtaviwe, one skruwavaju srce i um yi-
ne smirenoumnim u vi$equ boxega. Niwta reyeno se ne moùe
naçi kod onih koji playu i ridaju iz drugih razloga.