DOBROTOXUBXE Ì 401
Jedanput je, naime, uwao u yamac zajedno sa yitavom poro-
dicom da bi gore u Galati posetio jednog usamxenika, tihovate-
xa i da bi od qega zatraùio molitvu i blagoslov. Dok su plovi-
li, on je svoje sluge upitao da li su uzeli neko predjelo da bi ga
dali ocu i da bi imao yime da ih posluùi. Oni odgovoriwe da su
u ùurbi zaboravili da bilo wta uzmu. Blagosloveni se oùalos-
ti, ali niwta ne reye. On ode newto napred, spusti ruku u more
i sa tihom i umnom molitvom moxawe Boga, Gospodara mora, da
mu podari neki ulov. I ubrzo (o, yudesnih li dela, Hriste Care,
kojima neobiyno proslavxaw sluge svoje), on vadi ruku svoju iz
mora drùeçi veoma veliku ribu, koju je bacio pred svoje sluge i
rekao: —Eto, Bog se pobrinuo da slugu svoga oca i poslao mu pred-
jelo”.
Vidite li, bratijo moja, kako Isus Hristos proslavxa slu-
ge svoje, koji su svagda uz Qega i koji neprestano prizivaju sve-
sveto i najsla$e ime Qegovo?
Zar i onaj pravedni i sveti Evdokim nije bio u Carigra-
du, usred dvorca i carskih stvari? Zar nije susretao cara i veli-
kawe u dvorcu, imajuçi velike brige i rasejanost? Pa ipak, on je
uvek imao uz sebe nerazluynu umnu molitvu, kao wto saopwtava
Simeon Prevodilac u qegovom ùivotopisu. I premda je ùiveo u
svetu i svetskim okolnostima, triblaùeni je zaista ùiveo an-
$elskim i nadsvetskim ùivotom, udostojivwi se da od Nagrado-
davca Boga dobije blaùenu i boùanstvenu konyinu. A bewe ve-
liko mnowtvo i drugih sliynih, koji su ùiveli u svetu i svece-
lo se predavali umnoj i spasonosnoj molitvi, kao wto uveravaju
istorijski zapisi o qima.
Stoga vas ja, braço moja Hriwçani, zajedno sa svetim Zla-
toustom molim da, radi spaseqa vawih duwa, ne budete nemarni
za delo molitve. Podraùavajte one koje sam pomenuo i po sili
idite za qima. Spoyetka vam reyeno moùe izgledati veoma tew-
ko. Ipak, budite uvereni u ime Svedrùitexa Boga, da çe vam sa-
mo ime Gospoda nawega Isusa Hrista, koje neprestano priziva-
te, pomoçi da savladate sve tewkoçe, te da se tokom vremena na-
viknete da na samom delu okusite koliko je slatko ime Gospod-
qe. I vi çete na opitu poznati da pomenuto delo ne samo nije
nemoguçe i tewko, nego zapravo moguçe i lako. Znajuçi boxe od
nas veliko dobro koje donosi pomenuta molitva, sveti Pavle nam
je zapovedao da se molimo bez prestanka. On nas ne bi obavezi-
vao na qu da je delo krajqe tewko i nemoguçe, znajuçi unapred
da bismo se mi, nemajuçi moguçnosti da ga ispunimo, neizbeùno
pokazali kao neposluwni i kao prestupnici qegove zapovesti,
usled yega bismo postali dostojni i osude i kazne. Rekavwi da se
molimo bez prestanka, on nameravawe da kaùe da se molimo sa
umom, wto je moguçe svagda da yinimo. Jer, i kada sedimo za ruko-
402 HILANDARSKI PREVODI
dexem, i kada hodimo, i kada primamo hranu, i kada pijemo, mi
uvek umom moùemo da se molimo i da tvorimo umnu molitvu, tj.
istinsku molitvu, koja je ugodna Bogu. Telom çemo raditi, a du-
wom se moliti. Neka naw spoxawqi yovek ispuqava svoje teles-
ne poslove, a unutrawqi neka sav bude posveçen na sluùeqe Bo-
gu, nikada ne odustajuçi od duhovnog dela umne molitve, kao wto
nam i zapoveda Bogoyovek Isus, govoreçi u Svetom Jevan$exu: A
ti kada se moliw, u$i u klet svoju, i zatvorivwi vrata svoja, po-
moli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). Klet duwe je telo, a
dveri duwe su pet yula telesnih. Duwa ulazi u svoju klet kada
um ne bludi levo desno po svetskim poslovima i stvarima, veç se
nalazi unutar srca. Nawa yula se zatvaraju i ostaju zatvorena
ukoliko im ne dozvoxavamo da se prilepxuju za spoxawqe yulne
stvari, usled yega naw um ostaje slobodan od svakog svetskog pri-
strawça, te se skrivenom umnom molitvom sjediquje sa Bogom
Ocem svojim. I Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiçe tebi javno
(Mt.6,6), dodaje Gospod. Bog, koji vidi sve sakriveno, vidi i umnu
molitvu i nagra$uje je javnim velikim darovima. Jer, reyena mo-
litva je istinska i savrwena molitva, koja ispuqava duwu bo-
ùanstvenom blagodaçu i duhovnim darovima, sliyno miru koje
yini da je sasud mirisniji, ukoliko se boxe zatvori. Ukoliko se,
dakle, jaye zakxuya u srcu, molitva postaje izobilnija boùan-
stvenom blagodaçu.
Blaùeni su oni koji se navikavaju na reyeno nebesko dela-
qe, buduçi da qime pobe$uju veliko iskuweqe zlih demona, kao
wto je David pobedio gordog Golijata. Qime se gase nepriliyne
ùexe tela, sliyno trojici mladiça koji su ugasili plamen peçi.
Delaqem umne molitve ukroçuju se strasti, sliyno Danilu koji
je ukrotio divxe zveri. Qime se nizvodi rosa Duha Svetoga u sr-
ce, kao wto je Ilija nizveo kiwu na goru Karmil. Umna molitva
uzvodi do samog prestola Boùijeg i yuva se u zlatnim yawama,
kao kadionica miriwuçi pred Gospodom, kao wto je Jovan Bogo-
slov video u otkrivequ: Dvadeset i yetiri starewine padowe
pred Jagqetom; svaki je imao gusle, i zlatne yawe pune tamjana, a
to su molitve svetih (Otk.5,8). Umna molitva je svetlost koja pro-
sveçuje duwu yovekovu, dok qegovo srce raspaxuje ogqem xubavi
prema Bogu. Ona je sveza koja Boga sjediquje sa yovekom, i yoveka
sa Bogom. Uopwte, blagodat umne molitve se ni sa yim ne moùe
uporediti. Ona yoveka postavxa u poloùaj svagdawqe besede sa
Bogom. Ona je zaista divno i prekrasno delo. Yovek telesno op-
wti sa xudima, a umno besedi sa Bogom.
An$eli nemaju yulni glas, ali umom Bogu prinose nepre-
stano slavoslovxe. U reyenome se sastoji svo qihovo delo, kome
se posveçuje yitav qihov ùivot. Stoga, kada ulaziw u svoju klet
i zatvaraw vrata, tj. kada se tvoj um viwe ne kreçe levo desno,
DOBROTOXUBXE Ì 403
nego ulazi unutar svog srca, dok su yula zatvorena i ogra$ena od
stvari ovoga sveta, te moleçi se na sliyan nayin, i ti brate po-
stajew sliyan svetim an$elima. I videvwi tvoju tajnu molitvu,
koju mu prinosiw u skrivenosti svoga srca, Otac tvoj çe ti vra-
titi javno velikim duhovnim darovima.
Wtaviwe, wta bi viwe i boxe ùeleo od [okolnosti], kao
wto sam rekao, da se misleno svagda nalaziw pred licem Boga i
da neprestano besediw sa Qim, bez koga ni jedan yovek ne moùe
biti blaùen ni ovde, ni u drugom ùivotu. Najzad, brate moj, ma
ko bio, uzevwi u ruke nawu kqigu i proyitavwi je, poùeleçew
da na delu ispitaw korist za duwu koju pruùa molitva.
Poyevwi da tvoriw molitvu sa jednim prizivom: —Gospode
pomiluj”, ja te molim da ne zaboraviw da Bogu uznesew prozbu za
grewnu duwu onoga ko se potrudio na sastavxaqu kqige i onoga
ko se potrowio na qeno tiskaqe i izdaqe. Jer, oni imaju veliku
potrebu za tvojom molitvom kako bi obreli milost Boùiju za
svoju duwu, kao i ti za svoju. Neka bude. Neka bude.
404 HILANDARSKI PREVODI
MONAH TEOFAN
Kratko svedoyanstvo o qemu
Nema nikakvih podataka o tvorcu Lestvice boùanstvenih blagodati, o
ubogom monahu Teofanu, tj. kada je i gde ùiveo. Sastavxayi zbornika Dob-
rotoxubxa su u rukopisnim spisima videli Lestvicu i prepisali je, uprkos
nedostatka znaqa o liynosti qenog duhovno-umetniykog tvorca. Qima je bi-
la dovoxna sama mudrost i pravoslavni opit kojom zrayi mali zapis, pre-
pun svetosti. Reyenica: —Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: »Onaj ko ne
hita da ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznim nada-
ma«”, pripada svetom Simeonu Novom Bogoslovu. Stoga se moùda vreme Teo-
fana moùe postaviti u granice jedanaestog veka.
Poseban znayaj ima redosled duhovnog uspiqaqa, kroz prelazne sta-
dijume, kojima se, izgleda, sam uspiqao. Uzlazno peqaqe on potkrepxuje,
pozivajuçi se na merodavnost bogonosnih otaca.
Zaista, Lestvica poseduje odjek uyeqa trezvoumnih otaca, yije se os-
tvareqe ne zbiva reyima, veç opitom. Uspiquçi se svojom lestvicom, Teo-
fan je stekao opit i prepodobnost, premda sebe smatra —tvrdovratim”. On je
lestvicu skicirao radi liynog preispitivaqa, strahujuçi da mu se ne desi
isto wto i Uzi (2.Car.6,6-8).
Vaùno je tako$e napomenuti da Lestvica predstavxa saùetak —svih
kqiga”, vascelog trezvoumnog i tihovatexskog predaqa. Ona podseça na reyi
svetih da çe onaj ko se u trenutku svoje smrti nije nawao na jednoj od deset
stepenica osetiti veliki strah i neizmernu bojazan. Lestvica svetog Teo-
fana, koja je oyigledno pod uticajem Lestvice sinajskog svetog Jovana, upr-
kos svojoj saùetosti, uzvodi sa zemxe na nebo i proverava vrlinu i monaha
i svetovqaka, pomaùuçi svima da se probude od prevarnih i lakovernih
privida i bolesnih meseyareqa.
DOBROTOXUBXE Ì 405
LESTVICA BO%ANSTVENIH BLAGODATI
Ja, ubogi monah, zvani Teofan, izlaùem ti lestvicu bo-
ùanstvenih blagodati, koju su bogonosci nauyili iskustvom.
Najyistija molitva je prva. Iz qe izvire toplina srca, a
sledi joj preslavno i sveto dejstvo. Potom [slede] boùanstvene su-
ze srca, te mir od svakovrsnih pomisli. Od qega proistiye
oyiwçeqe uma i umozreqe gorqih tajni. Potom [sledi] preslavno
ozareqe na neiskaziv nayin i neizrecivo prosveçeqe srca. Naj-
zad dolazi savrwenstvo bez kraja. Svaki qen stepenik jeste bes-
krajna wirina, premda se sadrùi samo u jednom stihu. Doqi ste-
penik u lestvici naglawava samo yistu molitvu, premda su qe-
ni vidovi mnogi i neizbrojni. Ukoliko bismo ushteli da nayi-
nimo popis, slovo bi se veoma oduùilo. Sliyno pomisli, mili,
i o drugim stvarima, koje za uyitexa imaju opit, a ne slovo. Les-
tvica je neobiyna, uzdignuta do nebesa. Deset stepenika pre-
slavno oùivotvoravaju duwe, deset stepenika propovedaju ùi-
vot duwe. Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: —Onaj ko ne hita
da ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznim
nadama da çe ga gore naçi”. Deset stepenika predstavxaju bo-
ùanstveno mudroxubxe. Deset stepenika jesu plod svih kqiga.
Deset stepenika ukazuju na savrwenstvo. Deset stepenika uzvode
na nebo. Deset stepenika yine da Boga poznaw. Lestvica po du-
ùini izgleda veoma kratka. Me$utim, ukoliko je isprobaw u
svom srcu, obrewçew bogatstvo koje u svet ne moùe da stane i
boùanstveni izvor koji proistaye nepoznati ùivot. Lestvica
je izvrstan uyitex, [koji pomaùe] da svako spozna sopstvenu meru.
Gledajuçi boùanstvenu lestvicu deset blagodati i misleçi da
na qoj yvrsto stojiw, reci nam na koji si stepenik dostigao, da
bismo i mi nemarni zadobili neku korist. Xubxeni, ukoliko
ùeliw o reyenome newto da saznaw, budi bezbriùan za svaku
stvar, bilo besmislenu, bilo opravdanu. Bez bezbriùnosti niw-
ta ne moùew nauyiti. A uyi se opitom, a ne reyju. Navewçu ti
kao podseçaqe (reyi svetih i bogonosnih otaca, koje çe se moùda
uyiniti tewkima tvome sluhu): —Onaj ko se ne na$e na jednoj od
qenih stepenika i ko je stalno ne prouyava, na konyini ùivota,
u yas svoje smrti biçe savladan strahom i velikim uùasom zbog
beskrajne ustrawenosti da ne izgubi spaseqe”. Moji stihovi po-
yewe da strawe, ali çe duwa imati koristi. Biçe da se najtvr-
dokorniji, od koji sam prvi ja, blagim reyima ne dovode u pokaja-
406 HILANDARSKI PREVODI
qe i dobroxepije. [Korisnije] su strawne reyi, koje izazivaju
strahopowtovaqe. Neka yuje onaj ko ima uwi da yuje. Poyuj i ti,
koji si napisao i pazi: kako si se usudio da iskaùew sliyne re-
yi, kada sam uopwte niwta od reyenoga nemaw. Kako nisi isku-
sio strah kome pouyavaw? Nisi li yuo wta se u davnini desilo
Uzi, kada je hteo da pridrùi boùanstveni kovyeg? Nemoj misli-
ti da govorim da bih pouyavao. Ja samog sebe izobliyavam, gleda-
juçi na divne nagrade podviùnika i sopstvenu besplodnost u
svemu.
DOBROTOXUBXE Ì 407
HILANDARSKA IZDAQA
1. Sveti Teofan Zatvornik: MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
2. POUKE AVE DOROTEJA
3. Sveti Petar Damaskin: PODSETNIK PUSTIQSKOG TREZVOUMXA
4. Jeromonah Antonije Svetogorac: ATONSKI PODVI%NICI DEVET NAESTOG
VE KA
5. Sveti Jovan Lestviynik: LESTVICA
6. Pavle Evdokimov: —LUDA” XUBAV BO%IJA
7. I. Wmexov, Boris Zajcev: STARI VALAAM
8. PRAVOSLAVXE KAO PRAVO%IVXE
9. Sveti Grigorije Niski, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Grigorije Bo goslov, Sveti
Atanasije Veliki: KRASOTA DEVSTVENOSTI
10. Ava Varsanufije i Jovan Prorok: DUHOVNO RUKOVO&EQE
11. Arhimandrit Sofronije: STARAC SILUAN
12. Protojerej Jovan Majendorf: HRISTOS U ISTOYNO-HRIWÇAN SKOJ MIS LI
13. Episkop Jerotej Vlahos: VEYE U PUSTIQI SVETE GORE
14. N. Levitski: SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM
15. Arhimandrit Sofronije: O MOLITVI
16. SILA SE BO%IJA U NEMOÇI POKAZUJE
17. Arhimandrit Justin Popoviç: PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUME NIZAM
18. Protoprezviter M. Kardamakis: PRAVOSLAVNA DUHOVNOST
19. Pavle Evdokimov: HRISTOS U RUSKOJ MISLI
20. Arhimandrit Sofronije: VIDETI BOGA KAO WTO JESTE
21. DOBROTOXUBXE È tom
22. MATERIK
23. Episkop Kalistos Ver: PRAVOSLAVNI PUT
24. RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
25. OBITAVAQE BEZGRANIYNOG U SRCU
26. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI ÈÌ VEKA
27. Boris Zajcev, Pavle Rak: SVETOGORSKE STAZE
28. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI Ì - ÌÈÈÈ VEKA
29. DOBROTOXUBXE ÈÈ tom
30. Preobaùenoviç Nagren: SAZREVAQE DUWE
31. Sveti Vasilije Veliki: TRAGOM JEVAN&ELSKOG PODVIGA
32. Episkop ZHP Atanasije: BOG OTACA NAWIH
33. Leonid Uspenski: TEOLOGIJA IKONE
34. Ala Selavri: SVETI JOVAN KRONWTATSKI
35. UZVIWENOST SVEWTENOSLU%EQA
36. DOBROTOXUBXE ÈÈÈ tom
37. Sveti Vasilije Veliki: BESEDE
38. Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, È deo
39. Stilijanos G. Papadopulos: STARAC JAKOV
40. Protojerej Aleksandar Wmeman: EVHARISTIJA
41. Otac Jovan %uravski: TAJNA CARSTVA BO%IJEG
42. Vladimir Loski: OGLED O MISTIYKOM BOGOSLOVXU ISTOY NE CRK VE
43. DOBROTOXUBXE ÈÌ tom
44. Protojerej Aleksandar Wmeman: ZA %IVOT SVETA
45. VRLINOSLOV È tom
46. BALKANSKI ZLATOUST
47. Jeromonah Isaak: %ITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
48. Vladimir Loski: BOGOVI&EQE
Kqige u pripremi:
Protojerej Aleksandar Wmeman: —VODOM I DUHOM”
IZREKE OTACA
Sveti Teofan Zatvornik: PUT KA SPASEQU
Protojerej Aleksandar Wmeman: VELIKI POST
Protojerej Jovan Majendorf: STUDIJA O SVETOM GRIGORIJU PALAMI
408 HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE
Ì tom
Izdavay
MANASTIR HILANDAR
Za izdavaya
SAVET STARACA
HILANDARSKOG BRATSTVA
Ova duwekorisna kqiga
je wtampana bogougod-
nom dobrotom porodice
M anojloviç iz Wvajcar-
ske
Wtampa
TUPOGRAFEION MELISSA
ASPROBALTA
Thl. (23970) 23313. Fax 21754
Wtampano u 3000 primeraka