Arent Hana Izvori totalitarizma

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadr`ale su neke
ostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bi-
lo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status i
tako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dr`avom.
Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io da
je status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i nje-
govim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dr`avi ili unu-
tar njene ma{inerije.

Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili po-
sebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dr`avama. Kao gru-
pa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti se-
ljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, ali
oni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili za-
stupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama is-
torije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a ne
radnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrej-
stvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihova
posebna dr`avna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilo
kao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugoj
grupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i nji-
hove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnom
sistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primani
i ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa u
okviru jedne od klasa, aristokratije ili bur`oazije.

Nema sumnje da se interes nacionalne dr`ave da sa~uva Jevreje kao po-
sebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa se
jevrejskim interesom za samoo~uvanje i pre`ivljavanje grupe. Tako|e je
vi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzalud-
ni; mo}ni trendovi dr`ave da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da in-
korporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimi-
laciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencije
vlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, naj-
zad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to mo`emo da poveru-
jemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su

2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevreji
ne pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtsc-
hafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane polo`aja Jevreja u Isto~noj
Evropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama.

3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestan
napor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Regle-
ment iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim sta-
novnicima koji su ulo`ili znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Ali
ovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.

14 ANTISEMITIZAM

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4
Ali bez zainteresovanosti i anga`ovanja vlada Jevreji bi te{ko mogli da
sa~uvaju svoj grupni identitet.

Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu poziciju
odre|ivala dr`ava. Kako, ina~e, to dr`avno telo nije imalo nikakvu drugu
dru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru.
Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti ko-
ju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovog
odnosa prema dr`avi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|en
kao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{ti-
tom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bile
uskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija.

Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dr`ava i evropske
jevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama:

1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacio-
nalnih dr`ava pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su se
svuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozi-
cije dvorskih Jevreja koji su finansirali dr`avne poslove i vodili finansij-
ske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase koje
su nastavile da `ive u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski na-
rod u celini.

2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilike
na celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dr`ave u mo-
dernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli-
~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezu
na raspolaganje. Samo udru`eno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i

4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915)
navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici og-
ledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao caru
novac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansij-
skim transakcijama.”

Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Ju-
den in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskul-
tur, 1927, tom 3.

U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dr`ala dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~inje-
nica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kada
su bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn,
Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927.

André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Wer-
ner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu:
“Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo anga`ovani u pokretanju dr`avnih zaj-
mova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika predu-
ze}a.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 15

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverili
nekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji nove
pro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje pri-
vilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih,
koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijske
centre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnim
dr`avama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svoje
brojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se orga-
nizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finan-
sijska podr{ka njihovoj vladi.

3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao na
indiferentnosti bur`oazije prema politici i prema dr`avnim finansijama,
ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog ve-
ka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da se
vr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dr`ave. Imperijalizam je, s
druge strane, potkopao same temelje nacionalne dr`ave i u zajednicu ev-
ropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim dece-
nijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dr`av-
nom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je nji-
hov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao fi-
nansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za raz-
liku od dr`avnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za
{irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osa-
mnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otce-
pljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansij-
ski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim polo`ajima u
o~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za to
je bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo.

4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala za-
jedno sa nacionalnom dr`avom u decenijama koje su prethodile Prvom
svetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve}
li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. U
doba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropu
koja nije imala ose}aja za ravnote`u mo}i izme|u svojih nacija i za me|u-
evropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element po-
stao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresova-
nosti za vlast.

Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansije
bile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr-
`ave. Feudalnim kne`evima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i
~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u

16 ANTISEMITIZAM

{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje
dr`avi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dr`av-
nog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebe
starim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika po-
reskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bo-
gatstvo ne ubla`iv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva.

Dugo su apsolutne monarhije tra`ile u dru{tvu klasu koju bi uzele za os-
lonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je ne-
prestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je `elela da ih inkorporira u
dr`avni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih ekspe-
rimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr-
`ave da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom.
Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisan
otpor bur`oazije u usponu, dovoljno su poznati.5

Pre emancipatorskih ukaza, sve kne`evine i svaki monarh u Evropi ve}
je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom se-
damnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljeni
pojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na ra-
spolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakte-
ristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske

5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-
ka je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranim
procvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dr`ave; Francuska se nikad
nije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog tr`i{ta njena je bur`oazija izbe-
gavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sis-
tema trgovine, nad`ivela kolaps slobodnog tr`i{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|e
izgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}a
je prepreka njenom oporavku nego bur`oazija.

6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansi-
rali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u lon-
donsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W.
Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); u
Austriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 mi-
liona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i za
dr`avu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pre-
govarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Fran-
cuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku ko-
rist koju dr`ava ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka ne-
ma~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge i
lojalnost “Na{oj dr`avi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle,
Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su Münzjuden
Fridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jedna
od najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovom
dru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dil-
they, 1870, pp. 182 ff.).

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 17

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenost
sa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega ras-
pravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dr`avu.
Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pru`enih usluga
i datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji i
Pruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni
~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. ^injenica da su Rot{ildovi s
toliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vla-
da (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en.

Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od stale`a ili
klasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane no-
va vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemst-
vo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutar
dru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dr`ave i njenog zahte-
va da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovih
posebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jed-
ne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dr`ave i dru{tva na
kome je ta dr`ava i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakve
mogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod is-
tim uslovima.

Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru-
{tvu propali, dr`ava je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni kon-
cern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, fi-
nansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanje
specijalne sfere dr`avnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisni
rast dr`avnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim sna-
gama tog vremena, sa bur`oazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja,
koja je izbegavala sve dr`avne intervencije i odbijala aktivno finansijsko
u~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako su
Jevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dr`ave i da
svoju sudbinu ve`e za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|una-
rodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnoj
dr`avi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9

7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Ent-
decktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malim
prologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici.

8 Jedini i neva`an izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-gé-
néraux koji su zakupljivali od dr`ave pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotu
vladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje,
ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uti-
cajni.

9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz one
slu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.

18 ANTISEMITIZAM

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u polo`aju Jevreja, bile su nu`na
cena pru`anja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Naj-
ve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ili
dvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobili
isti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenom
emancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i na
vrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojih
sunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu `eleli da dele svoju “jednakost”
sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su u
vreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa `es-
toko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakost
Jevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne raz-
mi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama.
I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani sa
poslovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bili
nevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovali
kao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{ko
mo`e postati pravo za sve.10

Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bo-
gate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dr`avnog
biznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumen-
tima nasilja i apsolutnim monopolom dr`ave nad njima, dala je dr`avi in-
teresantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepeno
ali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju.

Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~a-
ja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu fun-
kciju u sve ja~im nacionalnim dr`avama. Do sredine pro{log veka neke su
dr`ave stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finan-
siranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove su-

Tako je Bizmark u mladosti odr`ao nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kao
kancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskog
pokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrej-
skog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osam-
desetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje anti-
semitske protégés kada je nasledio presto.

10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budu
korisne dr`avi, u`ivali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bo-
gate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dr`avi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajon-
ski Jevreji u Francuskoj su u`ivali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bili
pozvani da ula`u `albe i predloge zajedno sa drugim stale`ima u Convocation des Etats
Généraux od 1787.

11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bour-
ses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot-
{ild spre~ili zna~ajan dr`avni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 19

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dr`ava navela ih je da povere
vladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladine
obveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatra-
le najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dr`ava,
koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za-
{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Je-
vreji su mogli da zadr`e svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali da
odigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko po-
vezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dr`ave. Bez teritorije i bez
sopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj interna-
cionalni status nacionalna dr`ava je ~uvala jer su na njemu po~ivale finan-
sijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla,
me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja u
vreme nacionalnih sukoba i ratova.

Dok se potreba nacionalnih dr`ava za jevrejskim uslugama razvijala
sporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Je-
vreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan i
neo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjeg
veka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{nju
va`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i tr-
gova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za-
{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni polo`aj koji su im dali sitni lokalni
plemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokom
Tridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~aj-
ni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}e-
nih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupu-
ju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ili
vi{e privatne stvari kne`eva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa i
nisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrlo
ograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jer
je sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin.

Sve dok su ti dvorski Jevreji slu`ili male feudalne gospodare koji, kao
~lanovi plemstva, nisu te`ili da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast,
oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali,
novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatralo
privatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu

posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews in
the Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e na-
pominje da su posle 1830. “dr`avni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anske
banke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su pre-
vladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne mo`e biti sumnje u op{ti
trend vremena.

12 Vidi Priebatsch, op.cit.

20 ANTISEMITIZAM

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omra`eni ili favorizovani, Jevreji nisu
mogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti.

Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napre-
dovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskog
Jevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovani
za takve promene u svom okru`enju, obi~no su poslednji postajali svesni
svog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili su
da vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvih
politi~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila dr`anje
strane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hra-
na za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo za
dobrobit poslovnog partnera.

Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikada
vezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po-
~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima je
ostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Fran-
cuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledao
zajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobra`avao da su oni neka vrsta fi-
nansijskog saveza protiv bur`oazije u usponu. Takva argumentacija, ~esta
u Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve dok
nije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zai-
sta su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je da
su Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristili
iste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalo
jo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji do-
bijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogati
Jevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i tra`ili novi dru-
{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica,
prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, napro-
tiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samo
plemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemit-
sku ideologiju.

Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu an-
ga`ovali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobi
pro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element
~iji su zna~aj i korist le`ali upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvim
nacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dr`avni bankari i ratni dobav-
lja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat
1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlament
ovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i po-
mo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|en
na~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bez
jevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 21

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-
ma izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegova
pomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pru`io ~ak zna~ajnije usluge
kada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni ka-
nal vesti ka Bend`aminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su po-
slednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. Poslednji
Jevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojoj
me|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministar
spoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je `ivotom to {to je (kako je
jedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti`
u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministri-
ma nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni.

O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne i
mirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene ima
mnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne mo`e objasniti pukim antisemitiz-
mom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su mogli
biti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesno
poku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kom-
promisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. ^im je “pobeda
smrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da te`i potpunom uni{tenju
neprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica te
politike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistenci-
je, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog
`ivota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istre-
bljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevreji
postali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im je
samo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u itali-
jansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni za-
kon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja se
naravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To je
dvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma,
bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak na
njega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla,
ve} za Jevreje kao narod.

13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah posle
francuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastane
sa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovara
sa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921).

14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Juden-
frage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom polo`aju pod nacistima, ostao pone{to
obazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje u
Israelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt
(31. maj 1922).

22 ANTISEMITIZAM

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom
poslednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilego-
vanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mo-
ra se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski na-
rod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dr`ava vi{e nego iko drugi.
Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgle-
da. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ili
predstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bi-
zmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “rav-
note`om mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu rav-
note`u, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju mo-
nopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji su
mogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnote`e, oni su
~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija.

Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi naroda
Evrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako za-
po~eti uni{tenje dragocene evropske ravnote`e mo}i eliminacijom Jevreja,
a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{e
od neobi~no okrutnog nacionalizma ili o`ivljavanja “starih predrasuda” u
zao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatrana
je kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbina
stoga nema op{te va`enje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom se
odrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo pro-
gon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su da
nema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nos-
ti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice pretho-
dio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }e
njihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama –
privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponos-
nog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedi-
naca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje je-
vrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje is-
klju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji.

Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to je
aktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter-
-Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih naci-
ja. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego fun-
kciju dr`avnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, moderni
tip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pra-
vde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dr`avne za-
jednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da to-
leri{e jedan ~isto evropski element.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 23

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi
zbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorije
tokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovog
aspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima,
ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bio
Didro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljiv
prema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evro-
pljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedok
njihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevreji
gubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no Fridrih
Ni~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “do-
bar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jev-
reja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog fi-
losemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.

Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najoz-
biljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evrop-
skih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dr`ave i upravo su iz tog
razloga bili toliko `eljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dr`avama
kao takvim, ma {ta da su te dr`ave ili vlade predstavljale. S druge strane,
Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni na-
petosti izme|u dru{tva i dr`ave kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}i
svoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli u
politiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da tako
ka`emo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su tra`ili i dobili
za{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne up-
rave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebno
visoka vlast, njih favorizuje i da su ni`i ~inovnici, a posebno obi~an narod,
opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{e
ne odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila tako
duboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali od-
govaraju}e predrasude o Jevrejima.

Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su br-
zo jevrejski bankari prebacivali svoju privr`enost od jedne vlade do druge
~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848.
trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade Luja
Filipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na

15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –
^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Tako
raspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijim
zemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i dr`e na okupu
sve druge delove.”

24 ANTISEMITIZAM

Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugog
carstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i laku
promenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgo-
vih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, s
druge.16

U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog bur`oaskog obrasca ko-
ji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevreji
bili bur`uji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili iz-
vanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igra-
ju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade,
ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanje
istina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisu
mislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane.
Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovi
jevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli,
o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nije
postojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, u`ivali su u
poluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlast
ni dru{tveni polo`aj.

Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dr`avnici ili is-
tori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uz-
dr`anost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to su
izra`avali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. U
memoarima dr`avnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisak
da ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne `eli. ^ak i
tako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak
1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dr`ava mo`e da
povede rat ili da mo`e da se raspi{e veliki dr`avni zajam ako se ku}a
Rot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{an
sud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, po-
put Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igra
ve}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predska-
zanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848:

16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknu-
tih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “dubo-
ka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome se
posre}ila karijera” ne mo`e da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247.

17 Ovaj bur`oaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nih
motiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale od
metoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je priba-
vio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji su
se borili za povratak.

18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 25

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da su
Rot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski ban-
kari o tome {ta `ele da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvu
jasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugi
Jevreji, oni se nikada nisu udru`ivali sa nekom posebnom vladom, ve}
radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije po-
kazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to je
bilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane na
ve}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali.

Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dr`avi, a koliko je bilo fan-
tasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na vi-
delo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s raz-
logom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine ne-
jevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dr`avna
partija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivno
uvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj i
socijalnoj borbi, treba da bude sama dr`ava da im ceo odnos partije prema
dr`avi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovu
partiju uva`ene gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~i
da je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveru
da preuzmu dr`avu.

Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dr`ave i
dru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale u
sredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili,
jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskrimi-
nacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizam
je polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevima
u skoro svim evropskim dr`avama dok nije iznenada izronio kao predmet
o kome se mo`e posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome se
odvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukob
sa dr`avom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da su
Jevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dr`avu. A jedina klasa koja
se pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji,
uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije,
nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dr`avom, ve} jedino sa drugom
dru{tvenom klasom, bur`oazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i
~iji zna~ajan deo nikada nisu bili.

Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dr`avama na kraju osamnaestog
veka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope re-
zultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr-
`avi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-

26 ANTISEMITIZAM

tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dr`avni
bankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time da
slu`e jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih veza
sa dvorskim Jevrejima u drugim dr`avama, ve} su odlu~ili da se postave
internacionalno i da istovremeno i konkurentno slu`e vladama Nema~ke,
Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je u
velikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, koja
je, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice nji-
hovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima su
po~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~
ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{e
bezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacional-
nu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet fi-
nansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – je
bio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19

Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske slu-
ge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vre-
mena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije.
Njihova je velika prednost bila {to su `iveli u Frankfurtu, jedinom velikom
urbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po-
~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva.
Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza niti
slobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su ta-
ko kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa pred-
nostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugih
lokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijske
radnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}a
simboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Na
scenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih rato-
va kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kon-
tinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleo-
novog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice za
reorganizaciju svojih dr`avnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih struktura
prema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro u`ivali monopol u
rukovanju dr`avnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tom
vremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na

19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ra-
nom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi mu`evi isklju~uju iz poslova ku}e. De-
vojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju;
mu{ki potomci morali su da se `ene isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u pr-
voj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice.

20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York,
1927.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 27

tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavni
trezor Svete alijanse”.

Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznad
svih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dr`avnog
biznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizo-
vanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste pred-
nost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva i
padali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takva
sre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko
{to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u korist
dalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmlji-
va~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znaka
napretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno u`ivala
posebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopol
na izdavanje dr`avnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e
{iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanale
dr`avnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropsko
okupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je u
sedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u po-
jedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspola-
ganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svim
va`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovi-
ma jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mo-
gu}nosti za organizaciju.22

Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu do
izvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepeno
slabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom posto-
janju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala sim-
bol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnih
dr`ava i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg do-
kaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj po-
rodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dr`ava, svuda istaknuta, ko-
ja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i bri-
tanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesa
njihovih dr`avnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efek-
tniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti.

Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – pove-
zani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji-

21 Capefigue, op. cit.
22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih
Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nad
bankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenim
arhivima.

28 ANTISEMITIZAM

vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki pred-
stavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posle-
dica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pita-
njem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjed-
nom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po kr-
vnim vezama i porodi~nim karakteristikama.

Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jev-
rejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj dru-
goj zapadnoj dr`avnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~ne
veze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima se
jevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemst-
vo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadna
jevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnog
i religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vr-
stog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala je
isuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto nepri-
jateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao na
neku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe po-
na{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemits-
ka slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezama
ima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi.

Ova je situacija bila va`an ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anju
antisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti anti-
semitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju-
~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na `estoko nepri-
jateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predsta-
vama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa isti-
nom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|una-
rodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncern
sa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira sve
vidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene.
Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dr`avne vlasti, Jevreje su nei-
zbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdr`anosti od dru{tva i
usredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili da
rade na razaranju svih dru{tvenih struktura.

II: Rani antisemitizam

O^IGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-
nja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glav-
nim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 29

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-
mo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego eko-
nomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali `estoku
mr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnosti
vlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dr`avi daju minimum jed-
nakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo da
sa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevre-
ji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispu-
njavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dr`ali radnje i tr-
govinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika i
klase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnoj
kao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nespo-
sobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, tako
da je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizaci-
ja potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bili
su prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Je-
vreji jedini od kojih se mo`e o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisu
bili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da su
jevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~e
razvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da pod-
staknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedini
njihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kao
ustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bili
deo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|u
plemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavali
njene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajali
na putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me-
|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajni
u na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostale
zemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kao
oru`je u posebne svrhe.

Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovog
poraza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da je
plemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku da
razvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila je
polufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{e
modernu nacionalnu dr`avu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje ne-
ma~kog Rajha 1871.

23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bez
predrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.

30 ANTISEMITIZAM

Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske re-
forme nisu tra`ile nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorene
simpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije,
bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija i
uvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevreja
kao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovi-
ma jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [ta
se to ti~e vlade koja tra`i samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emanci-
pacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubila
isto~ne pokrajine gde je `ivelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.
Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisne
grupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravi-
ma i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|an-
skom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{teg
javnog potvr|ivanja status quo-a.

Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego lo-
gi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro deceniju
kasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio:
“Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbega-
vam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}oj
modi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod.
Kao pravi demokrata, on je `eleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deli
privilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starih
pruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog veka
dosledno radili na pobolj{anju uslova `ivota i unapre|enju obrazovanja za
Jevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr-
`avnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenoj
grupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dr`ave,
iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lo-
jalnost pripadala dr`avi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kida-
lo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a stare
pruske dr`ave. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaes-
tog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dr`avne ma-
{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticaja
na plemstvo posle Be~kog kongresa.26

24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stet-
tin, 1781, I, 174.

25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236.
26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama,
nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, Lon-
don, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijama
velikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija,
nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 31

Kroz dr`anje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,
posebni interesi dr`ave u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na
~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevre-
ja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski je
uzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipa-
cija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi sve-
togr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele do
emancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skri-
vale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kao
poslednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobra`aja od feu-
dalne u nacionalnu dr`avu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvih
privilegija.

Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena,
bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasniji
govornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzer-
vativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }e
Jevreji sada biti jedina grupa koja }e u`ivati posebne prednosti, kritikuju}i
pri tom “preobra`aj stare pruske dr`ave, koja je ulivala strahopo{tovanje,
u jevrejsku dr`avu `eljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tveni
bojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aris-
tokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salone
jevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovito
dru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo je
rezultat usluga koje su pru`ali jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~i-
vani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{li
su u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim po-
zajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da `ive iznad svojih mo-
gu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kada
su apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavile
posao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevreji
postali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima prema
gubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega da
pre po`eli da se o`eni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego da
mrzi jevrejski narod.

Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat bli`eg kontakta
izme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajed-
ni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nog
porekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatrao
prvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestu
odre|ivala porodica koja je pevazilazila `ivot i va`nost pojedinca. Obe su

27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.

32 ANTISEMITIZAM

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in `ivota one
druge, u kome je nacionalna privr`enost bila drugorazredna u odnosu na
lojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i dru-
gi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generaci-
ja. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnu
sli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se pr-
vo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su i
Jevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|ene
li~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa ko-
ristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a.

Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su ple-
mi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Ni
ekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu te`inu u si-
tuaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnoj
dr`avi. Dru{tveno, napad na dr`avu identifikovao je Jevreje sa vladom;
uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne ko-
risti od reforme, Jevreji su bili `estoko optu`eni i ispa{tali su staru izo-
laciju prezrenjem.

Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije pod
Svetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja na
dr`avu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osam-
naestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagu
diskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektu-
alaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jedna
od politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakte-
risti~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadalje
nacionalna dr`ava, opremljena konzervativnim argumentima, povukla je
jasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i po`eljni i onih koji to nisu.
Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dr`ave – {ta bi moglo biti
stranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencija
mogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslove
bankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da za
Jevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi,
imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dr`ava vi{e
vrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili bar
odga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~igledne
koristi za dr`avu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka-

28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage
1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emanci-
paciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224.

29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstro`im o~uvanjem jevrejskih
obi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 33

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi
Jevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis ver-
bis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajed-
nicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dr`avnih institucija” i
da se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne `ali na napade na
Jevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30

Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protes-
tovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Je-
vreje, ili se kasnije pomalo `alili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, s
druge strane, iskreno “`eleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgova-
rala interesima dr`ave nego ranijem `aru reformatora. Najzad, Be~ki kon-
gres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja `ivele
vekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Fran-
cuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima da
isti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji koji
bi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svi
drugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevreja
mora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvene
situacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi od
pozicije i presti`a u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli da
prihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e utica-
ja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se da
je ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavi-
siti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}-
ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena

a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dr`ava ne sme u~initi ni{ta {to
bi produ`ilo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op.
cit., pp. 223, 234.

30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herberta
fon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger Adolf
Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305.

31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta name-
rava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali `elim da ose}aju da su
Jevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113.

32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo je
op{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789:
“Gospodo, da li zato {to Jevreji ne `ele da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? U
vladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ili
koji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{ta-
va J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10.

33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) u
pismu Meternihu 1815.

34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserun-
gsmitteln, 1831.

34 ANTISEMITIZAM

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-
govanih Jevreja.

Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nih
Jevreja i dr`ave. Bogati Jevreji su `eleli i postigli kako kontrolu nad svo-
jim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dr`ava je mo-
gla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa le-
galnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru-
{tvene podvojenosti, kako je izra`eno u konzervativnoj teoriji hri{}anske
su{tine dr`ave.

Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzo
splasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci su
nadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongre-
sa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom re`imu na kontinentu i
o{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskih
ispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogo
manje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvic
bio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti ug-
lavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako o`ivlja-
vanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dr`avnim
poslovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{e
bra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znak
levog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada u
svojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenu
grupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da je
jevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske to-
lerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dr`ava u dr`avi” i “naci-
ja bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nih
politi~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalna
dr`avi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvena
a ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okviru
nacije.35

U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemiti-
zam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}ki
antisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase u
ekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojim
skup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i poli-
ti~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak i
knji`evnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisima
mladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optu`ivan za antisemi-

35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Walde-
mar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S.
Pinson, 1946.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 35

tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, mo`e da pi{e na isti na~in kao
ovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ova
vrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksa
kao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “je-
vrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke.
Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekao
svoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvom
temeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacija
dru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~ke
proizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao pro-
davci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatski
ga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dr`ave, a time i ulogu Jevreja. Jak
uticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih ra-
zloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakova
antijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u soci-
jalnim borbama tog vremena.

Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre-
}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastao
me|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dr`avi opet poja~ala preobra`a-
jem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dr`avu posle 1871. Bizmark,
stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevreji-
ma otkad je postao premijer; sada su ga optu`ivali da zavisi od Jevreja i da
od njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vlade
od mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbe`an sukob sa aristokrati-
jom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovog
pla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je ne-
sumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37

Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~e
na javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na da
povede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godi-
na. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz ni`e sred-
nje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih intere-
sa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisali
glavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e,
on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorij-
skih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta-

36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji je
smislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage als
Frage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer welt-
geschichtlichen Antwort, 1880.

37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung der
deutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.

36 ANTISEMITIZAM

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.
Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorski
kapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u pozi-
ciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala se
isklju~ivo od pripadnika ni`e srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca,
majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{
nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dr`avom.

III: Prve antisemitske partije

ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca
u Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaes-
tog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji je
glavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj su
ve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzo
bili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikad
mogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja;
u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve tri
zemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{la
sa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungssch-
windel.

Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bila
je upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg pro-
fita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala od
srednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Oni
su bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali su
male u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovu
lakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je sve
vi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje `ivota ili smrti
da brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube.
Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u bur`oaziju, poto-
nuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj raz-
voj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preura-
njena. Kako je vreme odmicalo, strah ni`ih srednjih slojeva ta~no je odgo-
varao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada.

Ni`i srednji slojevi ili sitna bur`oazija bili su potomci gilda zanatlija i tr-
govaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konku-
renciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titom
dr`ave. Stoga su se oni `alili na svoju nesre}u pod Man~esterskim siste-
mom, koji ih je izlo`io te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 37

posebnih za{tita i privilegija koje su im pru`ale dr`avne vlasti. Oni su tako
bili prvi koji su se borili za dr`avu sa socijalnim osiguranjem, od koje su
o~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesi-
jama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavna
karakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije,
sasvim je razumljivo {to su ni`i srednji slojevi Jevreje smatrali predstav-
nicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{te
nije bilo ta~no.

Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzerva-
tivnih pisaca koji su slu~ajno zdru`ili napad na bur`oaziju sa napadom na
Jevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadali
pomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo}
bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav ek-
sploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za rad-
nike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog eko-
nomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksplo-
ati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nije
mogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov je
polo`aj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je ban-
kara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivi
partner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakve
veze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svoj
novac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu `e{}e da
mrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje.
Kako u to vreme niko nije tra`io kredit, ako je to ikako mogao da izbegne
– mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radne
snage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede.

Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstava
o bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arski
pokret ni`e srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitala
postala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijsku
Nema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Aus-
triji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposre-
dan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dr`ave. U okviru nacio-
nalne dr`ave, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenim
polo`ajem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iako
opasan na~in da se normalizuje jevrejski polo`aj.

Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{
jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Polo`aj Jevre-

38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Od
istog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih anti-
semitskih pamfleta toga vremena.

38 ANTISEMITIZAM

ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} pr-
venstveno od davanja dr`avnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu-
{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}ava-
ju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor ni`ih sred-
njih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jer
se mislilo da ti mnogo omra`eni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zar
oni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugim
pitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~kom
argumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo.

Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog po-
kreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne bur`o-
azije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socija-
lizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokrati-
ja, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzer-
vativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francus-
koj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protiv
liberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da oni
oja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~igledno
aristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onako
odbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikas-
no pokre}u {iroke slojeve populacije.

Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve anti-
semitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskih
parola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskog
pokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji su
predstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sa
najve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzo
oslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel,
prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesen-
skih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva koje
je posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.

Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih
partija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iz-
nad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dr`avi samo su
dr`ava i vlada pretendovale na polo`aj iznad svih partija i klasa i da pred-
stavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanici
predstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, pod-
razumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnote`u izme|u sukobljenih
interesa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz-

39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtom
na dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 39

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju
celu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dr`avnu ma{ineriju,
da oni zamene dr`avu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovane
kao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom.

Dr`avna politika nacionalne dr`ave do{la je dotle da nijedna posebna
grupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vlada
preuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tve-
nih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se borili
za radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli u
ovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} bur`oazije i
njen uticaj na dr`avu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi strane
poslove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni pro-
grami antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zain-
teresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmeren
protiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo te`ili da uni-
{te politi~ki obrazac dr`ave sredstvima partijske organizacije.

Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajni-
je implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanja-
nja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40
da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~no
sve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogo
br`e rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapa`eno jer je antisemiti-
zam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dr`avne po-
litike nacionalne dr`ave.

Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopio
sa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovima
u Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekim
sna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su u
Nema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kao
takvog, a antisemitske partije prethodile su i nad`ivele stvaranje ~isto im-
perijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su sve
zahtevale da budu iznad partijskih grupa.

^injenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje su
izbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao da
imaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{tene
od strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj pred-
met va`an. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivno
pravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, dava-
lo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo

40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereini-
gung.

41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.

40 ANTISEMITIZAM

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su mogli
da pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa bur`oazi-
jom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, za
koje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade,
otvoreno mogli da napadaju samu dr`avu, dok se imperijalisti~ke grupe,
svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisu
povezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena.

Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to su
one smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih gru-
pa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim paro-
lama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne te`e
samo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i ko-
rak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugi
revolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se
~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, a
delom svesno la`u}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih par-
tija.

Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideo-
logije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnih
grupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedi-
ni me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo je
prosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom prin-
cipu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbine
svih nacija.

Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnog
antisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. ^ak i krajem pro{log
veka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da je
nacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne mo`e da adekvatno
odgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argu-
ment podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, za
uzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {irom
Evope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i

42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odr`an je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 dele-
gata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalni
elementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Uni-
verselle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se u
Wawrzinek, op. cit.

43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropska
stvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrsta
samoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih ze-
malja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi u
francuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samo
kapitalisti i bankari.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 41

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim
pitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se doka`e), anti-
semiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ih
problema tra`ili na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manje
po njihovim spoljnim vrednostima i ako se bli`e zagledaju stvarni progra-
mi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili do-
ma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dr`avi nego an-
tisemiti.

Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bila
iskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}a
klasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dr`ava. Ali sama svest
o sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e koje
je Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je ono
moglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitno
sa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadaju
porodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preo-
brazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dr`ava. Taj interna-
cionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihova
zdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dosta
nezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to parti-
je s leva nisu prigovarale nacionalnim dr`avama u principu, ve} samo sa
aspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene near-
tikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svih
nacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu i
nezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru na-
cionalne dr`ave i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene i
politi~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{tala
ekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda.

Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacije
sa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstruktura
koja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}em
tlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~ak
i kad su se pripremali da razore dr`avnu politiku sopstvene nacije, jer je
plemenski nacionalizam sa svojom neumerenom `udnjom za osvajanjem,
bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~ene
granice dr`ave i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~ka
propaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadna-
cionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika uni-
verzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.

Nema sumnje da je poseban me|uevropski polo`aj jevrejskog naroda
mogao da poslu`i u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko-

44 Uporedi VIII poglavlje.

42 ANTISEMITIZAM

liko je poslu`io mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bili
toliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledi-
cama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~ki
faktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao oz-
biljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremlje-
ni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te i
dodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su to
nadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju od-
govore na svetske probleme.

Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, i
doba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~ku
na preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da je
ova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sa
svim neuta`enim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnosti
posle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~et-
nih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog up-
ravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak lu-
da~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve.

IV: Antisemitizam levi~ara

DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, mogli
bismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao poli-
ti~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se mo`e prou~avati
u Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom.
Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uva`enijim ideologijama
za naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji.

Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dr`avi kao u Austriji, ~ije je
brojne nacionalnosti dr`ala na okupu samo dvojna monarhija ku}e Hab-
zburga, i gde je Jevrejin kao dr`avni bankar, nasuprot svim ostalim evrop-
skim zemljama, pre`iveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestog
veka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Hab-
sburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Credi-
tanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imala
homogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnu
dr`avu, ona nije mogla da izbegne preobra`aj prosve}enog despotizma u
ustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~ilo
da treba da oformi izvesne institucije nacionalne dr`ave. Kao prvo, mo-
derni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene

45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal,
XXVIII, 1, 1940.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 43

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-
sijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao
{to je bur`oazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dr`avi. Ma|arski
plemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu,
kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dr`avna ma{inerija
dala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vlada
nad svim nacionalnostima, kao nacionalna dr`ava, po{tuju}i svoje klase.
Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nije
mogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dr`avi ili da i sama
postane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dr`avi razlikovali od svih
dru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dr`avi, tako su se ra-
zlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosom
prema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{la
u otvoren sukob sa dr`avom postajala antisemitska, tako je u Austriji sva-
ka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnos-
ti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svoju
borbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih suko-
ba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bili
samo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacional-
nost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dr`avi, tako da je vi{e
nego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivni
antisemitizam.

U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika ne-
ma~ke nacionalnosti prema dr`avi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i ka-
da se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha
1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Ne-
ma~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klase
smesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dr`avu i u mnogo glasnije
priznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija,
pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija ni`e srednje klase bez
veza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim na-
zorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osam-
desetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na bazi
otvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaci-
ju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{il-
dovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatrao
autenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju

46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl,
Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. ^ak i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno iz-
gubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku o
kome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smo
izmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On je
mu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)

44 ANTISEMITIZAM

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se mo`e
dokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizaciju
puteva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, prema
dr`avnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000
potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{te
interesovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih in-
teresa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produ`i
licencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dr`avni kao i po
javni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etak
artikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je taj
pokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio
~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi anti-
semitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideo-
logiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~ka
vrsta antisemitizma.

Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jedna
druga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera.
Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politiku
napadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka par-
tija koja je od po~etka poku{avala da se udru`i sa onim reakcionarnim,
konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i u
Francuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{niji
nego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima,
pre`iveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austri-
ji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dr`ave, kada je, devedesetih
godina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kam-
panji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anje
prema Jevrejima u nacionalnoj dr`avi – netrpeljivost prema inteligenciji i
simpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {to
su, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokre-
tom, oni preuzeli dr`avnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svoje
nema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dr`ava. Ispostavilo
se da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~ak
i pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma.
Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim po-
danicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadali
monarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~ke
nacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemiti-
zam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bile
su zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro-

47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 45

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-
gao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavni
oslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnog
uverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iako
su bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokret
u Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdr`aniji u svojim napadima na
Jevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj na-
padali Tre}u republiku.

Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enu
va`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vreme-
na. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, prido-
bijanje glasova ni`e srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo,
ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornog
podru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikada
postojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima.
Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma u
tim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio je
posledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{teg
napretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vla-
dom.

Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje su
pangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, i
iz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dr`ave i teritorije,
doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojoj
je le`ao znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. To
je tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen),
koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnje
sumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispru`ene ruke svoje austrijske
germanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska na
vlast, vi{e od zauzimanja dr`avne ma{inerije. On je `eleo revolucionarnu
reorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa ne-
ma~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi sa
tog podru~ja bili dr`ani u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije u
Austriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene ko-
ju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramo
da odlo`imo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama,
prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrs-
ta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.

48 Citirano iz Pichl, op. cit.

46 ANTISEMITIZAM

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-
va afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaes-
tog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je iz-
raslo iz posebnih uslova nacionalne dr`ave jeste kulminacija antisemitiz-
ma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da je
ponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnu
probu za predstavu koja treba da bude odlo`ena za vi{e od tri decenije.
Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji su
doveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; prerano
izbijanje tog pitanja, s druge strane, zadr`alo ga je u okviru tipi~ne ideo-
logije devetnaestog veka koja, iako je nad`ivela sve francuske vlade i poli-
ti~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetog
veka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom u
Vi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dos-
ta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{tali
da istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao je
mnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona-
~noj katastrofi.

Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske anti-
semitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalne
aspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnoj
dr`avi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da orga-
nizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dr`avom, bez ika-
kve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, koji
bi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo je
sme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. u
Parlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest
~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s ko-
ga je pad bio brz.

Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitiz-
ma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se mo`e pripisati ne-
dostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankom
ve}inom. U o~ima masa, dr`ava je izgubila svoj presti` zajedno sa monar-
hijom, pa napadi na dr`avu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Fran-
cuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republici
posle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala sa
takozvanom “dr`avnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo sle-
pi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog sloma
dr`avne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po

49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitiz-
mus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939.

50 Vidi IV poglavlje.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 47

milosti bo`ijoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-
deset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{tim
nestankom obo`avanja, dr`avna religija je pre`ivela mnoge poraze. Bilo je
mnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde su
napadani Jevreji da bi se napala vlada.

Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskih
pandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od kraja
osamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevre-
jima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nog
doba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni pri-
jatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejsko
dr`anje `igosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Za
svakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija da
upozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek `ive pod upravom patri-
jarha i ne poznaju drugu dr`avu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje,
francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrej-
skom raspolo`enju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optu`ili
revolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi is-
platila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekako
pre`iveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dr`ave u Francuskoj, pot-
pirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernije
snage s kraja veka.

Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijali-
sti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande u
Drajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devet-
naestog veka izra`avali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavno
sledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor libe-
ralizma i radikalizma, a antijevrejsko dr`anje su smatrali sastavnim delom
antiklerikalizma. Ta raspolo`enja levice bila su oja~ana i ~injenicom da su
alza{ki Jevreji nastavili da `ive od pozajmljivanja novca seljacima, praksa
koja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alza-
su promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finan-
sijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Bur-
bona, odr`avala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napo-
leonom III.

51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.
52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p.
421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier on
the Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946.
53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens August
Hoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forsc-
hungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.

48 ANTISEMITIZAM

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko dr`anje
postojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu spe-
cifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo fran-
cuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogo
stro`i nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija posle
kratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugim
nacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imale
znatan uticaj. Ni`a srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala an-
tisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudi
bili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku is-
to kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedese-
tak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju
1848. do kratke pobede. ^etrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje Les
Juifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta pro-
tiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarne
srednje ni`e klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo ra-
spolo`enje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje raz-
ra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspolo`enja mladog Marksa, a Tus-
nelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija vari-
janta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Oba
ova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figuru
kapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku i
ni`u vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55

Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana eko-
nomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, ni-
je kao va`an ~inilac u politici trajala du`e od sli~nih provala sa ~isto eko-
nomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine Napoleona
III bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik na
dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji.

54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to su
Berneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramo
iz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio po-
redak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, a
bogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto
65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mu
dozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kralje-
vi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833.

55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo Sezara
Lambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadr`i se u slede}em: “Ma-
lom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit u
ovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do rad-
nika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se re-
volucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskih
kapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 49

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-
`ivela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno na-
strojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro-
~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stra-
naca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zem-
lju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljski
i ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunski
i nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Po-
zena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim prezirom
kao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferenci-
jacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {to
su se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih na-
pada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanja
Drugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpa-
tizerstvo prema narodnom neprijatelju.

Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernim
pokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. U
toj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj rat-
noj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, ma
koliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enja
ove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~-
ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkrio
svu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uva`eni ro-
mansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i ni-
je bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama.

Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ide-
olo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim fran-
cuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope u
politi~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru-
{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo.
Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole des
Cadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih meseci
rata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938),
iako nije sadr`ao novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo-

56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer,
[arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme-
{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veli-
ko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Comp-
lètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao da
otkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{u
zemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalne
obi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U Pleins
Pouvoirs, 1939.

50 ANTISEMITIZAM

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-
}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enim
zakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} je
i{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja.

Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektu-
alci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni da
to nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razloga
francuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos
~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj.
Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjena
pristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio taj
da su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima da
ubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncem
morali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sled-
benik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog mo-
dernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina fran-
cuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti-
~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devet-
naestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u ko-
joj je dostigao svoj pun razvoj i nad`iveo sve druge promene u javnom
mnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Ed-
uar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosili
stvari kojoj su mnogo bolje slu`ili ludaci i {arlatani.

To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijali-
sti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski ko-
lonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}io
Francuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uk-
lju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enju
da se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu prema
Velikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu,
iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~ki
poku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se,
{tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Ne-
ma~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u im-
perijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Al`iru, gde je me{ano stanov-
ni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno

57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar
1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da je
Selin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu haluci-
naciju koju realnost izaziva.

58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912.
59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Al`iru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the
Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 51

razaranje francuske nacionalne dr`ave nema~kom agresijom, parodija ne-
ma~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza,
moglo je da doka`e koliko je malo sopstvene snage ova nation par exel-
lence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svoju
politi~ku strukturu.

V: Zlatno doba sigurnosti

SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-
ta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatno
doba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada `iveli osetilo unutarnju
slabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkos
svim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdogla-
vo{}u nastavila da `ivotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno sa
neumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odr`e anahroni despotizam u
Rusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema-
~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{
uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vla-
da nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om do-
ma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~ka
volja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{e
zauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljno
uzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po starom
jer niko nije mario. Ili, o{troumnim ^estertonovim re~ima: “Sve je i dalje
postojalo pori~u}i da postoji.”61

Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog sla-
bljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage po-
stale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonim
za ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i indus-
trijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonom-
ska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu veru
kao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dr`avni instrumenti na-
silja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnog
poseda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Rate-
naua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, dr`e sudbinu sveta u
svojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom

60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u The
World of Yesterday: An Autobiography, 1943.

61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, The
Return of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisan
pre rata”.

52 ANTISEMITIZAM

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-
spanzije.

Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ije-
dan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti;
{to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima.
Po{to je dr`ava igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu,
politi~ka reprezentacija te`ila je da postane jedna vrsta teatarske predstave
promenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo `i`a na-
cionalnog `ivota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parla-
menta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{te
moglo pojaviti kao carstvo realnosti.

Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dr`avu i slabljenje potrebe dr`ave za
jevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i nate-
rali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja je-
vrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru je-
vrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do iz-
vesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja osta-
vljalo dr`avne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanja
vojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i `itom
i industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute polo`aje u svim
zemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bile
su prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos iz-
me|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedina-
ca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: ne-
koliko Jevreja na va`nim finansijskim polo`ajima sa malom ili nikakvom
vezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase.

Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila je
jedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evro-
pe dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom polo`aju. To je
mogao biti trenutak da oni poka`u da li zapravo `ele novac radi novca ili
radi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prene-
su naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvre`e u dr`avne poslove i
da se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu ura-
dili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepe-
nu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profe-
sija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te neko-
liko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dr`ava toliko bojala,
ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Na-
vala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebno
je zapa`ena u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija,
kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko predu-
zetni{tvo.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 53

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-
nosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvar-
nog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacije
va`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~ilo
osloba|anje Jevreja od za{tite dr`ave, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbini
sa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevreja
stvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektu-
alci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i `elju da se priklju~e ne-
jevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~e-
ve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postala
ogroman problem.

Tra`e}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrasce
dru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni u
dru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije.
Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kako
ka`e [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inila
neodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{te
idolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zain-
teresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije nego
postati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari i
organizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`na
dru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebi
dom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i us-
peli, da postanu `ivi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kao
dru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu-
}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, ko-
je je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnost
i pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevre-
jima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unaro-
dnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dosta
paradoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje je
dopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrij-
skom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kao
Austrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova iz-
mi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrej-
sko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnici-
ma davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala.

Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na is-
taknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo i
sre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne `ele ni novac ni
vlast. Po{to su se ozbiljni dr`avnici i publicisti sada bavili jevrejskim pi-
tanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro

54 ANTISEMITIZAM

potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simbol
dru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvati-
lo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima koji
su uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {ar-
latani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih pre-
drasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranih
i ogor~enih ljudi.

Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u kata-
lizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom de-
zintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazati
na neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur-
`oaskom dru{tvu pro{log veka.

TRE]E JevrejiPOGLAVLJE : i dru{tvo

POLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-
jalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dr`avnog biznisa i njihovoj predra-
sudi prema narodu a naklonosti prema vlasti, ali ih je u~inilo slepim za
politi~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost na
sve oblike dru{tvene diskriminacije. Kako su se uporedo razvili, te{ko je
bilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta i
puke antipatije. Me|utim, problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli-
~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to su
Jevreji bili posebna zajednica, dok se dru{tvena diskriminacija poja~ala
zbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama.

Jednakost polo`aja, iako je to svakako preduslov za pravi~nost, spada
me|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anst-
va. [to su uslovi ravnopravniji, manje su obja{njive razlike koje realno po-
stoje me|u ljudima; a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnoprav-
ni. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakost
nije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neiz-
be`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Kad god jednakost postane sve-
tovna ~injenica po sebi, bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti ili
objasniti, zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojiti
politi~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava; mno-
go je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog po-
jedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi, a “nenormalan” ako se
slu~ajno razlikuje. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tveni
koncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnim
grupama i pojedincima, jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije.

Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~o-
vek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude
~ine razli~itima. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je mo-
derne rasne odnose u~inio tako te{kim, jer se ovde susre}emo sa prirodnim
razlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivim
promenama polo`aja. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinku
kao sebi ravnu, pa zato sukobi me|u razli~itim grupama, koje su iz nekih
li~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost, uzi-
maju ovako u`asno okrutne oblike.

56 ANTISEMITIZAM

Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem polo`aju, to su vi{e izne-
na|ivale jevrejske razlike. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tva
prema Jevrejima, ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima; te slo-
`ene reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. Di-
skriminacija je, me|utim, kao i privla~nost, politi~ki jalova. One nisu
stvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu-
`ile za za{titu od neprijatelja, ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmo-
sferu, da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su ko-
na~an odraz na pona{anje samih Jevreja. Formiranje tipa Jevrejina imalo
je veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono-
{}u.

Dru{tvena antipatija prema Jevrejima, sa promenljivim oblicima di-
skriminacije, nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dr`avama, jer
prava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. Po
svemu sude}i, nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enju
pripada. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedino
u tom okviru uspostave kao posebna grupa.

Situacija bi bila potpuno druga~ija da je, kao u Sjedinjenim Dr`avama,
jednakost uzeta kao re{ena stvar; da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog slo-
ja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u mo`e postati junak pri~e
o uspehu. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razliko-
vanja, jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupe
mogu na}i izvan sfere gra|anske, politi~ke i ekonomske jednakosti. Tamo
gde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari, ona mo`e po-
stati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e i
sukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem, vladavinom
gomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. Jedan od paradoksa ame-
ri~ke dr`ave koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudi-
la da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stano-
vni{tva na svetu. U Sjedinjenim Dr`avama dru{tveni antisemitizam mo`e
jednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta.1 U
Evropi je on, me|utim, imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemi-
tizma.

1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim ze-
mljama, iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi.
Zapravo, do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svim
narodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije.

Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tve-
ne diskriminacije. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz pros-
tog razloga {to su oni, jedini me|u svim drugim grupama, sami ispoljili, u okviru svoje is-
torije i religije, dobro poznat princip separacije. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojima
zato preti manja politi~ka opasnost, iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji.

JEVREJI I DRU[TVO 57

I: Izme|u parija i skorojevi}a

DRAGOCENA ravnote`a izme|u dru{tva i dr`ave, na kojoj je nacionalna
dr`ava po~ivala dru{tveno i politi~ki, donela je ~udan zakon koji propisu-
je pristup Jevreja dru{tvu. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista `iveli
po strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda, oni su dru{tvenu
slavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom, a politi~ki uspeh dru{tve-
nom poni`eno{}u. Asimilacija, u smislu prihva}enosti od strane nejevrej-
skog dru{tva, bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci iz
jevrejske mase, iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poni`ava-
ju}e politi~ke uslove, ili kasnije, samo kad su, posle zavr{ene emancipaci-
je i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la, njihov politi~ki status ve}
uzdrmali antisemitski pokreti. Dru{tvo, suo~eno sa politi~kom, ekonom-
skom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja, sasvim jasno je pokazalo da
nijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravno-
pravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. Jevreji
koji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci, izuzetni Jevreji, sa-
svim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipak
verovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo. Ako su `eleli ovu
vrstu op{tenja, poku{avali su, tako, “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.2

Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. Nejevrejsko dru-
{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da,
iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”, on bude i stvara ne{to neobi~no,
jer, napokon, on jeste Jevrejin. Svi zagovornici emancipacije pozivali su
na asimilaciju, to jest, prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo, {to su
oni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom au-
tomatskom posledicom. Drugim re~ima, kad god su ljudi koji su zapravo
poku{avali da pobolj{aju uslove `ivota za Jevreje nastojali da misle o je-
vrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja, oni su mu pristupali sa pukog
dru{tvenog aspekta. Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskog
naroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji, a skoro nikada njegovi pri-
jatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.

Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kao
problem “obrazovanja”, koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje i
na nejevreje.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastav-
ljena od tolerantnih, kulturnih li~nosti, iza ~ega je sledilo, naravno, da po-

2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant, teolog H. E. G. Paulus u
vrednom malom pamfletu, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und
Besserungsmitteln, 1831. Paulus, koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena, zas-
tupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.

3 Taj je stav izra`en u Wilhelm v. Humboldt, “Expert Opinion” iz 1809: “Dr`ava zapravo
ne treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima, ve} treba da progna nehuman i pun predrasuda
na~in mi{ljenja itd...” U Ismar Freund, Die Emancipation der Juden in Preussen, Berlin,
1912, II, 270.

58 ANTISEMITIZAM

sebno tolerantni, obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se op-
hode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. Kao ne{to sasvim prirod-
no, zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~no
jednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju.

Ovo je, me|utim, samo jedna strana ovog pitanja. Jevreji su podsticani
da se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji, ali su bili,
s druge strane, prihvatani samo zato {to su Jevreji, zbog njihove egzoti~ne,
strane privla~nosti. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog hu-
manizma koji je ubrzano `eleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder), a
op{tenje s njima slu`ilo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima
~ove~anstva. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu-
`ili kao `ivi dokaz da su svi ljudi ljudi. Za njihovu generaciju prijateljstvo
sa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje
~ovekovog dostojanstva. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod,
oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Prvi je Herder,
iskreni prijatelj Jevreja, upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no na-
vo|en izraz, “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”.4 Tim su re~ima
on i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda”
za kojima je osamnaesti vek “pretra`io Zemlju”5, da bi ih kona~no otkrio
u svojim dugogodi{njim susedima. U `udnji da naglase su{tinsko jedinst-
vo ~ove~anstva, oni su `eleli da prika`u poreklo jevrejskog naroda kao
mnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo, da bi tako demon-
striranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije.

Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka, kada su francuski
Jevreji ve} u`ivali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali nadu
ili `elju za njom, pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {i-
rom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Pari-
zu!). Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ili
njegovoj pogre{noj interpretaciji, koja je dr`ala da “novi primerci ljud-
skog roda”, po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva, mora da su ta-
ko|e mnogo ja~e ljudske individualnosti.7 Ova ideja je sna`no uticala na
Miraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer.8 Herder se

4 J. G. Herder, “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18.
Jahrhundert, 1801-03.

5 Herder, Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97), 40. Brief.
6 Felix Priebatsch, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915,
p. 646.
7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu iz-
ra`ava najjasnije {ta je on `eleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dr`ave koja je i bez
hri{}ana i bez Jevreja.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring, Die Lessi-
nglegende. 1906.
8 Vidi Honoré Q. R. de Mirabeau, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.

JEVREJI I DRU[TVO 59

nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasuda
zato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova, koje je nama
veoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. Protestuju}i zbog obi~aja toga
vremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”, on je predlagao
obrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma, od “sta-
rih i ponositih nacionalnih predrasuda, ... obi~aja koji ne pripadaju na{em
dobu i ustanovama”, kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humani-
zovani” i da slu`e “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”.9
Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da nji-
hov autor, poljski Jevrejin, “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant en
belles lettres” i `alio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo,
neku silu iznad ove{tale konvencije, na{ao obi~nu osrednjost.10

Jedva da se mo`e preceniti pora`avaju}i efekat ovog preterivanja dobre
volje na novopozapadnja~ene, obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalo
na njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. Oni nisu bili suo~eni samo sa
obeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda, da se
vidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “se-
paraciju ... i legalizuju”;11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebna
vrsta ljudskog roda. I po{to je to, a ne Hajneovo pokr{tavanje, bilo prava
“ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo, {ta je drugo preostajalo tim i bu-
du}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga ne
razo~araju?12

U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo, kada asimilacija jo{ nije po-
stala tradicija koju treba slediti, ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovi-
tih pojedinaca, to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. Dok je Francuska za
Jevreje bila zemlja politi~ke slave, prva koja ih je priznala kao gra|ane, iz-
gledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. Pro-
sve}eni Berlin, gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uve-
nim ljudima toga vremena, bio je samo po~etak. Njegove veze sa nejevrej-

9 J. G. Herder, “Ueber die politische Bekehrung der Juden”, op. cit.
10 Prikaz Johan Wolfgang v. Goethe, dela Isachar Falkensohn Behr, Gedichte eines pol-
nischen Juden, Mietau und Leipzig, 1772, u Frankfurter Gelehrte Anzeigen.
11 Friedrich Schleiermacher, Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe
und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u Werke, 1846, Abt. I, Band V, 34.
12 To se, me|utim, ne ti~e Mozesa Mendelsona, koji te{ko da je bio upoznat sa idejama
Herdera, Getea, [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije. Mendelson je duboko
po{tovan zbog svoje jedinstvenosti. Njegova ~vrsta privr`enost jevrejskoj religiji
onemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom, {to su njegovi nasled-
nici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog naroda
koji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”,
1770, u Gesammelte Schriften, tom VII, Berlin, 1930); to jest, on je uvek znao da sa izu-
zetnim uva`avanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu.
Po{to on, za razliku od Jevreja narednih generacija, nije delio taj prezir, on nije sebe smatrao
izuzetkom.

60 ANTISEMITIZAM

skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezama
koje su dr`ale jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim peri-
odima evropske istorije. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendel-
sonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne, ideolo{ke ili ~ak politi~ke svr-
he. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta po-
novio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima `ivi, kao da je slutio
da njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~i-
njenicom da on jo{ uvek pripada “najni`im stanovnicima pod vla{}u (pru-
skog kralja)”.13

Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nad`ivela je
Mendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovog
vremena; ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale naj-
sjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se, posle pruskog po-
raza 1806, kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblasti
Nema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava, ta
ravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. Emancipacija bi oslobodila ob-
razovane Jevreje, zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bi
jednakost likvidirala tu dragocenu razliku, na ~emu se, toga su bili i te ka-
ko svesni, zasnivao njihov dru{tveni status. Kada je emancipacija kona~no
do{la do kriti~ne ta~ke, najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prela-
ze}i u hri{}anstvo, po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno bi-
ti Jevrejin pre emancipacije, ali ne i posle.

Najreprezentativniji od tih salona, autenti~no me{ovito dru{tvo koje su
oni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. Njena original-
na, neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija, spojena sa predanim in-
teresovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom, ~inila ju je najzani-
mljivijom od tih Jevrejki. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “pot-
krovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate, intelektualce iz srednje
klase i glumce – to jest, sve one koji, kao Jevreji, nisu pripadali uva`enom
dru{tvu. Tako je Rahelin salon, po prirodi stvari i namerno, stvoren na ru-
bu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda.

Zabavno je pribele`iti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re-

13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona
“dr`ava u kojoj je jedan od najmudrijih kne`eva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnost
i nauku do procvata, u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njena
blagotvorna dejstva stigla ~ak do najni`ih stanovnika njegovog veleposeda”. Ovakvo skrom-
no zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veoma
ote`ao jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i, u vreme kad su
Münzjuden u`ivali sve povlastice, nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”.
Mendelson je ~ak bio svestan da bi on, prijatelj obrazovane Nema~ke, podlegao istoj taksi
koja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavat-
era u Lajpcigu, ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u cilju
pobolj{anja takvih uslova. (Vidi “Letter to Lavater, op. cit., i njegov uvod u svoj prevod Me-
nasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften, III tom, Leipzig, 1843-45).

JEVREJI I DRU[TVO 61

cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister, koji
je postao veliki model obrazovanja srednje klase. U tom romanu, mladog
gra|anina obrazuju plemi}i i glumci, tako da on mo`e da nau~i kako da
poka`e i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo-
`aja gra|anskog sina u plemi}a. Za srednju klasu i za Jevreje, to jest za
one koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva, sve je zavi-
silo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi. ^inilo se da je najva`-
nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ^udna ~injenica
{to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dr`alo kao pitanje obrazovanja bila je
u tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovno
filistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase, a tako|e i navala Jevreja na
intelektualna zanimanja.

Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`-
no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera, talenta i izraza. Takvu jedinstve-
nost, koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neo-
grani~enu intimnost, ne bi mogao da zameni ni rang, novac, uspeh niti
knji`evna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdru`io hoencolern-
skog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom, ili
politi~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom,
piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilaca
Rahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806, kada je, prema njihovoj doma-
}ici, ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}eg
u`ivanja u `ivotu”. Zajedno sa aristokratima, intelektualci romanti~ari po-
stali su antisemiti, pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna gru-
pa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja, nevinost i sjaj su zauvek nestali.

Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la u
godini pruskog poraza, ve} dve godine kasnije, 1808. kada je vlada prove-
la municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska, ali ne i poli-
ti~ka prava. U mirovnom sporazumu 1807, Pruska je sa svojim isto~nim
oblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva; Jevreji koji su
ostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”, to jest, ve} su
u`ivali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Municipalna emanci-
pacija samo je legalizovala te povlastice i nad`ivela op{ti dekret o emanci-
paciji iz 1812; ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posle
Napoleonovog poraza, Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812, koji je
do tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima, ali municipalni
zakon nije dirala.

Iako od malog politi~kog zna~aja, ti kona~ni emancipacioni dekreti, za-
jedno sa gubitkom pokrajina, imali su ogromne dru{tvene posledice. Pre
1807. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnog
jevrejskog stanovni{tva. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret,
za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj, sa samo 10 posto “stranih Je-

62 ANTISEMITIZAM

vreja”. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost, na-
spram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. I ta poza-
dina, kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog sa-
mouva`avanja, nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. Ka-
da su 1816. povra}ene poljske provincije, prethodno “za{ti}eni Jevreji”
(sada ubele`eni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko
60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva.14

Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgu-
bili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci.
Sada su oni sami ~inili takvu sredinu, ali su`enu, u odnosu na koju je poje-
dinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. “Jevreji-izuze-
ci” ponovo su bili obi~ni Jevreji, ne izuzeci, ve} predstavnici prezrenog
naroda. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada.
Ne samo klase u sukobu sa vladom, pa tako otvoreno neprijateljske prema
Jevrejima, ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevreji
koje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovi
grupe nad kojom je dr`ava bila spremna da primeni posebne mere. A to je
bilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali.

Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom i
od 1808. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornje
srednje klase. Mo`e da se vidi, po brojnim prepiskama iz toga vremena, da
su intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa is-
to~noevropskih Jevreja, koje su jedva i znali, ka obrazovanim Jevrejima iz
Berlina, koje su znali vrlo dobro. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samou-
va`avanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti; od sada
je svako od njih morao da doka`e da iako je Jevrejin, ipak nije Jevrejin.
Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase
“zaostale bra}e”; ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se mo`e ~e-
stitati {to je izuzetak – od “Jevreja”, a tako i od naroda u celini.

Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija, a ne politi~ki an-
tisemitizam. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinaca
i “Jevrejina uop{te, Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicista
koji je 1802. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad za
obrazovanjem, koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. Jevreji
su opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.15 Ove pri-
li~no vulgarne knji`evne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta

14 Vidi Heindrich Silbergleit, Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im De-
utschen Reich, I tom, Berlin, 1930.

15 Veoma ~itanom pamfletu C. W. F. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. prethodio je
jo{ 1791. jedan drugi pamflet, Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigen
Juden, u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. Iako je rani pamflet bio
objavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek, 1792, CXII tom, skoro niko ga nije pro~itao.