Arent Hana Izvori totalitarizma

416 TOTALITARIZAM

Rajha zavisi jedino od mene.”55 Uzalud }emo u re~i “skromnost” tra`iti
tragove ironije; za razliku od svih prethodnih uzurpatora, despota i tirana,
totalitarni vo|a kao da misli da pitanje njegovog naslednika nije naro~ito
zna~ajno, da za taj posao nisu potrebne posebne sposobnosti ili obuka, da
}e zemlja, kona~no, slu{ati svakoga ko se na|e na tom mestu u trenutku
njegove smrti, i da suparnici gladni vlasti ne}e osporavati legitimnost
novog vo|e.56

Sredstva totalitarne vlasti izgledaju jednostavna i ingeniozno efikasna.
Ona garantuju ne samo apsolutan monopol na vlast, nego i do tad nepoz-
natu izvesnost da }e sve naredbe uvek biti izvr{ene; komplikovan prenos-
ni mehanizam i konfuzna hijerarhija obezbe|uju diktatoru potpunu neza-
visnost od svih podre|enih, i omogu}avaju lake i iznenadne promene poli-
tike, po kojima je totalitarizam i postao ~uven. ^itava zemlja kao politi~ka
zajednica otporna je na udarce upravo zahvaljuju}i svojoj bezobli~nosti.

Razlozi zbog kojih ovako efikasne metode niko ranije nije oprobao jed-
nostavni su koliko i same metode. Umno`avanje instanci uni{tava svaki
ose}aj odgovornosti i svu kompetentnost; takvo neproduktivno pove}anje
administracije predstavlja stravi~an teret i bitno umanjuje produktivnost
zato {to protivre~ne naredbe stalno usporavaju pravi rad, sve dok Vo|ina
naredba ne presudi. Fanatizam elitnih kadrova, od presudnog zna~aja za
funkcionisanje pokreta, sistematski ukida zainteresovanost za konkretne
poslove i stvara mentalitet za koji je svaka mogu}a akcija sredstvo za
ne{to sasvim drugo.57 A ovaj mentalitet nije svojstven samo eliti: on poste-
peno po~inje da pro`ima ~itavo stanovni{tvo, kome i najintimnija `ivotna
pitanja zavise od politi~kih odluka – odnosno od faktora i motiva koji ne-
maju nikakve veze sa posledicama. Stalna preme{tanja, ra`alovanja i una-
pre|ivanja onemogu}avaju pouzdan timski rad i sticanje profesionalnog
iskustva. Sa stanovi{ta ekonomije, ropski rad je luksuz koji Rusija sebi za-

55 Govor od 23. novembra 1939. (citirano prema: Trial of Major War Criminals, Vol. 26,
p. 332). Da je ova izjava mnogo vi{e od histeri~nog ispada diktiranog prilikama, mo`e se za-
klju~iti na osnovu Himlerovog govora (stenografski zapis u arhivima Hoover Library, File
Himmler, Folder 332) na konferenciji gradona~elnika u Poznanju marta 1944: “Koje vred-
nosti mo`emo da stavimo na tasove istorije? Vrednost na{eg naroda.... Druga, a rekao bih i
mnogo ve}a vrednost jeste jedinstvena li~nost na{eg Vo|e Adolfa Hitlera,... koji je po prvi
put posle dve hiljade godina... poslan germanskoj rasi kao veliki vo|a....”

56 v. Hitlerove izjave po ovom pitanju u: Hitlers Tischgespräche, pp. 253ff i 222f.: novog
Vo|u morao bi da izabere neki “senat”, a za vreme trajanja tog postupka ne sme da bude
nikakve rasprave izme|u li~nosti koje u~estvuju u izboru. U roku od tri sata, Vermaht, Parti-
ja i svi dr`avni slu`benici treba da polo`e nove zakletve. “Nije gajio nikakve iluzije da u
ovom izboru vrhovnog poglavara dr`ave mo`da ne}e uvek biti li~nosti sa istaknutim osobi-
nama predvodnika.” Ali ni to nije opasno “dok god ~itava ma{inerija dobro funkcioni{e”.

57 Jedan od vode}ih principa SS-a formulisao je li~no Himler: “Nijedan zadatak ne posto-
ji samo radi njega samog” (v. Gunter s’Alquen, Die SS. Geschichte, Aufgabe und Organisa-
tion der Schutzstaffeln der NSDAP, 1939, u: Schriften der Hochschule für Politik).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 417

pravo ne mo`e da priu{ti, ali su, ni{ta manje, u periodu akutnog nedostat-
ka kvalifikovane radne snage logori bili prepuni “visokokvalifikovanih
in`enjera koji se tuku oko vodoinstalaterskih poslova, popravljanja satova,
elektri~ne mre`e i telefona”.58 S druge strane, opet, sa ~isto utilitarnog
stanovi{ta, Rusija sebi zapravo nije mogla da dozvoli ni ~istke iz tridesetih
godine, koje su prekinule dugo o~ekivan ekonomski oporavak, ili pak
fizi~ko uni{tenje general{taba Crvene armije, koje skoro da je dovelo do
poraza u ratu protiv Finske.

Stanje u Nema~koj razikuje se jedino u stepenu. U po~etku su se nacisti
trudili da sa~uvaju tehni~ke stru~njake i administrativne radnike, da doz-
vole profit u trgovini i da zadr`e kontrolu nad privredom, ali i da se ne
upli}u mnogo. Po~etkom rata Nema~ka jo{ nije bila u potpunosti totalita-
rizovana, a ako prihvatimo da su pripreme za rat racionalan motiv,
moramo priznati i da je otprilike do 1942. privreda mogla da funkcioni{e
manje ili vi{e racionalno. Pripreme za rat, uprkos ogromnim tro{kovima,59
same po sebi nisu antiutilitarne, jer mo`e itekako biti jeftinije “da se do
bogatstva i resursâ drugih nacija do|e osvajanjem nego da se ovi kupuju
od drugih zemalja ili da se proizvode kod ku}e”.60 Zakoni koji se ti~u ula-
ganja i proizvodnje, stabilizovanja zarada i profita, i ekonomske iscrplje-
nosti ne mogu da va`e ako neko po svaku cenu `eli da potpomogne skrha-
nu doma}u privredu ratnim plenom iz drugih zemalja; sasvim je ta~no, a
toga su i simpatizeri bili svesni, da ~uveni nacisti~ki slogan “buter ili to-
povi” u stvari zna~i “topovima do butera”.61 Tek su 1942. zakoni totalitar-
ne dominacije po~eli da prete`u nad svim drugim faktorima.

Do radikalizacije je do{lo ~im je izbio rat; mo`e se ~ak pretpostaviti da
je Hitler izazvao rat izme|u ostalog i zato {to mu je rat omogu}avao da
ubrza zapo~etu politiku u meri koja bi u mirnodopskim uslovima bila
nezamisliva.62 Zanimljivo je, me|utim, da ovaj proces ne ometaju ni takvi
katastrofalni porazi kakav je Staljingrad, i da je opasnost od gubljenja rata
u stvari bila dodatan povod da se odbaci svaki utilitarizam, pa da se putem

58v. David J. Dallin/Boris I. Nicolaevsky, Forced Labor in Russia, 1947, koji navode i da
je tokom rata, kada je mobilizacija dovela do akutnog nedostatka radne snage, procenat smr-
tnosti u logorima za prinudni rad bio oko 40%. Oni cene da je produktivnost radnika u lo-
gorima ispod 50% od u~inka slobodnog radnika.

59 Thomas Reveille, The Spoil of Europe, 1941, procenjuje da je Nema~ka tokom prve go-
dine rata mogla da pokrije sve tro{kove pripreme za rat od 1933. do 1939.

60 William Ebenstein, The Nazi State, p. 257.
61 ibid., p. 270.
62 Ovu pretpostavku potkrepljuje ~injenica da je uredba o likvidiranju svih neizle~ivih
bolesnika izdata istog dana kada je i rat izbio, ali mnogo vi{e neke Hitlerove izjave tokom ra-
ta (njih citira Gebels, v. The Goebbels Diaries, prir. Louis P. Lochner, 1948) da je “rat omo-
gu}io re{avanje ~itave serije problema koji u normalna vremena nikako ne bi mogli da se
re{e”, i da }e, ma kako se rat zavr{io, “Jevreji svakako da ga izgube”.

418 TOTALITARIZAM

bezobzirnog totalnog organizovanja poku{aju posti}i ciljevi totalitarne
rasne ideologije, makar i na kratko.63 Posle Staljingrada, elitne formacije,
koje su bile strogo odvojene od naroda, znatno su pro{irene; ukinuta je
zabrana po kojoj pripadnici oru`anih snaga ne smeju da se u~lanjuju u par-
tiju, a vojna komanda je poverena oficirima SS-a. SS-ov ljubomorno ~u-
van monopol na kriminal ukinut je, i vojnicima je prepu{teno da po sop-
stvenom naho|enju u~estvuju u masovnim ubijanjima.64 Ni vojni, ni
ekonomski, ni politi~ki faktori nisu smeli da uti~u na skup i komplikovan
program masovnog istrebljenja i deportacija.

Ako se posmatraju te poslednje godine nacisti~ke vlasti i njihova verzi-
ja “petogodi{njeg plana”, koji nisu stigli da ostvare, ali ~iji je cilj bilo is-
trebljenje Poljaka i Ukrajinaca, svih 170 miliona Rusa (kako je navedeno
u jednom planu), inteligencije Zapadne Evrope, zatim Holan|ana, ali i sta-
novnika Alzasa i Lorene, kao i onih Nemaca koje bi diskvalifikovao bu-
du}i zakon o zdravstvu ili planirani “Zakon o nepripadnicima zajednice”
(Gemeinschaftsfremdengesetz), gotovo da se name}e analogija sa bolj{e-
vi~kim petogodi{njim planom iz 1929. godine, kada je po~ela Staljinova
diktatura u Rusiji. Vulgarne parole o eugenetici u jednom slu~aju, visoko-
parne fraze o ekonomiji u drugom, bile su uvertira za “komad silovitog lu-
dila, u kom su svi zakoni logike i principi ekonomije okrenuti naglavce”.65

63 Vermaht je, razume se, stalno poku{avao da raznim partijskim organima objasni opas-
nosti rata koji se vodi uz potpuno zanemarivanje svih vojnih, civilnih i ekonomskih aspekata
(v. npr. Poliakov, op. cit., str 321). No ~ak su i mnogi visoki partijski funkcioneri imali
pote{ko}a da shvate ovo zanemarivanje objektivnih ekonomskih i vojnih faktora. Mnogo pu-
ta im je re~eno da “ekonomski obziri treba u potpunosti da se zanemare u re{avanju [jevrej-
skog] pitanja” (Nazi Conspiracy, VI, 402), ali su oni jo{ uvek znali da se `ale kako se prekid
velikog gra|evinskog programa u Poljskoj “ne bi dogodio da nisu deportovane hiljade i hi-
ljade Jevreja koji su radili na njemu. Sada je izdata naredba da Jevreje treba udaljiti i sa pro-
jekata naoru`anja. Nadam se da }e... ova naredba uskoro biti povu~ena, jer bi ona samo jo{
pogor{ala situaciju”. Ova je nada Hansa Franka, generalnog guvernera Poljske, ostala neis-
punjena, kao i kasnije i{~ekivanje neke vojno promi{ljenije politike prema Poljacima i Ukra-
jincima. Njegove pritu`be (v. dnevnik u: Nazi Conspiracy, IV, 902ff.) zanimljive su zato {to
njega brine isklju~ivo antiutilitrani aspekt politike nacista tokom rata. “Kada dobijemo rat,
od Poljaka i Ukrajinaca i svih ostalih kojih tamo ima mo`e {to se mene ti~e da se napravi
mleveno meso....”

64 Prvobitno su samo specijalne jedinice SS-a, Mrtva~ke glave, bile zaposlene u koncen-
tracionim logorima. Posle toga na njihovo mesto do{li su pripadnici Waffen-SS-a. Od 1944. u
te svrhe koristile su se i jedinice regularnih oru`anih snaga, ali su one uglavnom uklju~ivane
u Waffen-SS (v. izjavu pod zakletvom biv{eg slu`benika SS-a u koncentracionom logoru No-
jengame, u: Nazi Conspiracy, VII, 211). Kako se aktivno prisustvo Vermahta ose}alo u kon-
centracionim logorima, opisao je Oddo Nansen u svom logorskom dnevniku, Day After Day,
London 1949. Na`alost, sva je prilika da su ove jedinice regularne vojske bile brutalne bar
koliko i SS.

65 Deutscher, op. cit., p. 326. Ovaj citat ima te`inu zato {to dolazi od najblagonaklonijeg
Staljinovog nekomunisti~kog biografa.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 419

Istina, totalitarni diktatori ne kre}u svesno na put ludila. Pre }e biti da
nas antiutilitarna priroda totalitarne dr`ave zbunjuje zato {to pogre{no pret-
postavljamo da je ipak u pitanju normalna dr`ava (birokratija, tiranija, dik-
tatura); previ|amo izri~ite tvrdnje totalitarnih vladara da oni zemlju u ko-
joj su uspeli da do|u na vlast smatraju samo privremenim {tabom interna-
cionalnog pokreta koji napreduje ka osvajanju sveta, da oni pobede i po-
raze posmatraju u okvirima vekova ili milenijuma, i da globalni interesi
uvek preovla|uju nad ograni~enim interesima na njihovoj sopstvenoj teri-
toriji.66 ^uvena re~enica “Ispravno je ono {to je dobro za nema~ki narod”
bila je namenjena samo masovnoj propagandi; nacistima je utucavano da
je “ispravno ono {to je dobro za pokret”,67 a ova dva interesa nisu morala
da se podudaraju. Nisu nacisti mislili da su Nemci gospodarska rasa kojoj
svet pripada, nego da njih, kao i sve druge narode, treba da predvodi go-
spodarska rasa, a da ta rasa tek treba da se rodi.68 I nisu Nemci za~etak go-
spodarske rase, nego je to SS.69 U svakom slu~aju, do “germanske impe-
rije”, kako je Himler govorio, ili “arijevske” imperije, kako bi je Hitler

66 Posebno su nacisti voleli da ra~unaju u milenijumima. Himlerove izjave da su pripadni-
ci SS-a zainteresovani samo za “ideolo{ka pitanja ~iji se zna~aj meri decenijama i stole}ima”
i da “slu`e stvari koja se u dve hiljade godina jednom javlja”, ponavljaju se, uz manje vari-
jacije, kroz ~itav materijal za indoktrinaciju koji je izdao SS-Hauptamt-Schulungsamt (We-
sen und Aufgabe der SS und der Polizei, p. 160). – [to se bolj{evi~ke verzije ti~e, program
Komunisti~ke Internacionale, koji je Staljin formulisao jo{ 1928. na Kongresu Partije u
Moskvi ve} govori sve. Posebno je zanimljivo to {to se Sovjetski Savez smatra “bazom svet-
skog pokreta, centrom internacionalne revolucije, najva`nijim faktorom u svetskoj istoriji. U
SSSR-u je svetski proletarijat po prvi put dobio svoju zemlju...” (citirano prema: W. H.
Chamberlin, Blueprint for World Conquest, 1946, gde su programi Tre}e Internacionale dati
u celini).

67 Ova promena zvani~nog gesla mo`e se na}i u: Organisationsbuch der NSDAP, p. 7.
68 v. Heiden, op. cit., p. 722. – U govoru od 23. novembra 1937. Hitler pred budu}im poli-
ti~kim vo|ama u Ordensburg-u Zonthofen izjavljuje: “ne sme{no mala plemena, si}u{ne
zemlje, dr`ave ili dinastije... ve} samo rase [mogu da] budu osvaja~i sveta. Ali mi, bar {to se
svesti ti~e, tek treba da postanemo rasa” (v. Hitlers Tischgespräche, p. 445). – U potpunom
skladu sa ovom nikako slu~ajnom frazom je uredba od 9. avgusta 1941, kojom Hitler zabra-
njuje dalje kori{}enje termina “nema~ka rasa” zato {to to vodi “`rtvovanju ideje rase kao ta-
kve u korist ~isto nacionalnog principa i uni{tenju va`nih idejnih preduslova ~itave na{e ras-
ne i narodne politike” (Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben). O~igledno je da bi po-
jam nema~ke rase bio prepreka progresivnoj “selekciji” i istrebljenju nepo`eljnih elemenata
me|u samim Nemcima, koja se tih godina i planirala za budu}nost.

69 Himler je stoga “ubrzo osnovao germanski SS u raznim zemljama”, kom je govorio:
“Ne o~ekujemo mi od vas da iz oportunizma postanete Nemci. Ali itekako o~ekujemo da svoj
nacionalni ideal podredite vi{em rasnom i istorijskom idealu, Germanskom Rajhu” (Heiden,
op. cit.). Budu}i zadatak tog Germanskog SS-a bio bi da putem “{to br`eg razmno`avanja”
stvori “rasni superstratum”, koji bi tokom narednih dvadeset do trideset godina “svojom
vode}om klasom predstavljao ~itavu Evropu” (Himlerov govor na sastanku general-majora
SS-a u Poznanju 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558ff).

420 TOTALITARIZAM

nazvao, valjalo se strpeti jo{ nekoliko vekova.70 Za “pokret” je bilo mno-
go zna~ajnije pokazati kako je mogu}e da se nova rasa stvori uni{tavanjem
drugih “rasa” nego dobiti rat sa ograni~enim ciljevima. Ono {to se neutral-
nom posmatra~u ~ini kao “komad silovitog ludila” prosto je posledica ap-
solutnog primata pokreta ne samo nad dr`avom, nego i nad nacijom, ljudi-
ma, pa ~ak i nad funkcijama samih vo|a. Ingeniozne metode totalitarne
vladavine, sa njenom apsolutnom i neprevazi|enom koncentracijom mo}i
u rukama jednog ~oveka, ranije niko nije oprobao prosto zato {to nijedan
obi~an tiranin nikada nije bio toliko lud da odbaci sve ograni~ene i lokalne
interese – ekonomske, nacionalne, ljudske, vojne – zarad jedne ~isto fik-
tivne realnosti u nekoj neodre|enoj, dalekoj budu}nosti.

Kako totalitarizam kada do|e na vlast ostaje veran prvobitnim u~enjima
pokreta, upadljive sli~nosti izme|u organizacionih metoda pokreta i tako-
zvane totalitarne dr`ave jedva da iznena|uju. Podela na ~lanove partije i
simpatizere okupljene u frontovima nikako ne nestaje, nego vodi “koordi-
naciji”, putem koje se ~itavo stanovni{tvo organizuje u simaptizere. Neve-
rovatan priliv simpatizera kontroli{e se ograni~avanjem partije na privile-
govanu “klasu” od nekoliko miliona i stvaranjem superpartije, naime elit-
nih formacija, od nekoliko stotina hiljada ljudi. Umno`avanje slu`bi,
udvostru~avanje funkcija i prilago|avanje odnosa izme|u partije i simpa-
tizera novim okolnostima zapravo jedino zna~e da je specifi~na struktura
pokreta ostala nepromenjena, nalik glavici luka, gde je svaki sloj prethod-
nica slede}eg, mnogo radikalnijeg. Dr`avni aparat pretvoren je u front
birokrata-simpatizera; njegova je uloga da u domenu unutra{njih poslova
uliva poverenje masama tek koordinisanih gra|ana, dok u domenu inostra-
nih poslova treba da zavarava spoljni, netotalitarni svet. Vo|a, sa dvostru-
kom ulogom {efa dr`ave i vo|e pokreta, u svojoj li~nosti sjedinjuje bezo-
bzirnu radikalnost i normalnost koja prosto uliva poverenje.

Jedna od va`nih razlika izme|u totalitarnog pokreta i totalitarne dr`ave
sastoji se u tome {to totalitarni diktator mo`e i mora da la`e mnogo vi{e i
mnogo doslednije nego {to je to morao kao vo|a pokreta. Ovo delom au-
tomatski proizilazi iz porasta broja simpatizera, a delom i iz ~injenice da
se neugodne izjave dr`avnika ne mogu tako lako povu}i kao izjave partij-
skog demagoga. Zato se Hitler i odlu~io da se bez okoli{enja vrati staro-
modnom nacionalizmu, koji je i sam toliko puta prokazao pre dolaska na
vlast; glume}i vatrenog nacionalistu, tvrde}i da nacionalsocijalizam nije
“roba za izvoz”, umirio je Nemce koliko i inostranstvo, jer je tako nago-
vestio da }e se ambicije nacista zadovoljiti ispunjenjem tradicionalnih za-
hteva nema~ke nacionalisti~ke spoljne politike – povratkom teritorija odu-
zetih Versajskim ugovorom, priklju~enjem Austrije (Anschluß), aneksijom

70 Himler, ibid., p. 572.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 421

delova ^e{ke u kojima `ive Nemci. Isto tako je i Staljin imao u vidu i
rusko javno mnjenje i spoljni svet kada je izumeo teoriju “socijalizma u
jednoj zemlji”, a teret svetske revolucije zbacio na Trockog.71

Sistematsko obmanjivanje ~itavog sveta mo`e se bezbedno sprovesti sa-
mo u uslovima totalitarne vladavine, gde fiktivnost svakodnevne stvar-
nosti propagandu ~ini gotovo izli{nom. Pre dolaska na vlast, pokreti sebi
ne mogu da dozvole da u tolikoj meri skrivaju prave ciljeve – kona~no,
pokreti i treba da podstaknu organizovanje masa. No ako se uka`e mogu}-
nost da se Jevreji istrebe kao stenice, otrovnim gasom, onda vi{e nema po-
trebe da se za Jevreje govori da su stenice;72 ako neko ima toliku mo} da
~itavoj naciji ispri~a istoriju Revolucije a da ime Trockog i ne spomene,
nema potrebe za daljom propagandom protiv Trockog. Me|utim, jedino
se kod “ideolo{ki sasvim pouzdanih ljudi” – bilo da su oni takvu pouz-
danost stekli u {kolama Kominterne ili u posebnim nacisti~kim centrima
za indoktrinaciju – mo`e o~ekivati da }e metode kojima se posti`u ideo-
lo{ki ciljevi biti efikasne, ~ak i ako se ti ciljevi i dalje iznose u javnosti. U
takvim prilikama uvek se ispostavlja da obi~ni simpatizeri nikada ne sh-
vataju {ta se de{ava.73 Paradoksalno je da “javno tajno dru{tvo” nikada ni-
je konspirativnije po prirodi i metodama nego kada ga me|unarodna za-
jednica prizna kao punopravnog ~lana. Hitler se, pre no {to je do{ao na
vlast, trudio da odoli svim poku{ajima da se partija, pa ~ak i elitne forma-
cije, organizuju na konspirativnom osnovu; pa ipak je posle 1933. jedva
do~ekao da pretvori SS u neku vrstu tajnog dru{tva.74 Isto tako i komu-

71 Deutscher, op. cit., opisuje Staljinovu izvanrednu “osetljivost za sva ona psiholo{ka
strujanja... ~ijim se glasnogovornikom proglasio” (p. 292). “Sam naziv teorije Trockog, ’tra-
jna revolucija’, zvu~ao je izmo`denoj generaciji kao zlokobno upozorenje.... Staljin je direk-
tno i{ao na strah od rizika i neizvesnosti, koji je ovladao mnogim bolj{evicima” (p. 291).

72 Tako je Hitler mogao sebi da dozvoli da koristi omiljeni kli{e “po{tenog Jevrejina”, i to
decembra 1941, kada je po~eo da ih istrebljuje (v. Tischgespräche, p. 346).

73 Zato Hitler, obra}aju}i se ~lanovima general{taba (Blombergu, Fri~u, Rederu) i civili-
ma na visokim polo`ajima (Nojrat, Gering) novembra 1937, mo`e otvoreno da izjavi kako
mu treba depopulisan prostor i da odbije ideju o osvajanju stranih naroda. O~igledno nijedan
od slu{alaca nije shvatio da }e ovo automatski dovesti do istrebljenja tih naroda.

74 To pretvaranje je po~elo sa naredbom iz jula 1934, kojom je SS podignut na nivo neza-
visne organizacije NSDAP-a, a dovr{eno je poverljivom uredbom iz avgusta 1938, koja ob-
javljuje da specijalne formacije SS-a, Mrtva~ke glave i udarne trupe, nisu ni deo vojske ni
deo policije; Mrtva~ke glave su imale da “izvr{avaju policijske zadatke”, dok su udarne trupe
bile “stalna vojna jedinica kojom raspola`em isklju~ivo ja” (Nazi Conspiracy, III, 459). Dve
slede}e uredbe, iz oktobra 1939. i aprila 1940, regulisale su posebnu punu nadle`nost za sve
pripadnike SS-a o stvarima koje se ti~u svih ~lanova (ibid., II, 184). Od tada nadalje svi pam-
fleti koje je izdala slu`ba za indoktrinaciju SS-a imaju oznaku “za upotrebu unutar policije”,
“nije za objavljivanje”, “isklju~ivo za rukovodioce i referente za ideolo{ko vaspitanje”. Vre-
delo bi truda sastaviti bibliografiju te obimne poverljive literature, koja sadr`i mnoge za-
konske mere donesene tokom nacisti~ke vladavine. Zanimljivo je da u ovoj vrsti literature
nema nijedne bro{ure SA-a, i to je verovatno najuverljiviji dokaz da SA posle 1934. vi{e nije
bio elitna formacija.

422 TOTALITARIZAM

nisti~ke partije pod diktatom Moskve, za razliku od svojih prethodnica, ra-
do pribegavaju konsiprativnosti ~ak i tamo gde je mogu}a potpuna legal-
nost.75 [to je mo} totalitarnog pokreta vidljivija, to su njegovi ciljevi skri-
veniji. Da bi se spoznali kona~ni ciljevi Hitlerove vladavine u Nema~koj,
bilo je mnogo mudrije osloniti se na njegove propagandne govore i Mein
Kampf nego na retoriku kancelara Tre}eg Rajha; isto tako bi mnogo mu-
drije bilo sumnjati u Staljinove re~i o “socijalizmu u jednoj zemlji”,
smi{ljene u trenutnu svrhu dolaska na vlast posle Lenjinove smrti, a oz-
biljno shvatiti njegovu u vi{e navrata ispoljenu netrpeljivost prema
demokratskim zemljama. Totalitarni diktatori su dokazali da itekako do-
bro poznaju zamke koje sobom nosi njihova maska normalnosti, to jest
opasnosti od istinski nacionalisti~ke politike ili stvarnog gra|enja socijali-
zma u jednoj zemlji. Njih oni poku{avaju da prevazi|u stvaranjem stalnog
i konzistentnog jaza izme|u umiruju}ih re~i i realnosti vladavine, i svesno
rade upravo suprotno od onoga {to govore.76 Staljin je ovu vrstu ma-
nevrisanja, koja iziskuje mnogo vi{e ume{nosti nego obi~na diplomatija,
usavr{io do ta~ke na kojoj umerenost u spoljnoj politici ili u politi~koj lini-
ji Kominterne gotovo neminovno prate radikalne ~istke u partiji. Svakako
nije puka slu~ajnost to {to su u pozadini politike Narodnog fronta i nacrta
relativno liberalnog ustava odr`avana Moskovska su|enja.

U nacisti~koj i bolj{evi~koj literaturi mogu se na}i brojni dokazi za to da
totalitarni re`imi te`e osvajanju Zemljine kugle i podvo|enju svih zemalja
pod svoju vlast. Pa ipak, ovi ideolo{ki programi, nasle|eni od pred-totali-
tarnih pokreta (od nadnacionalnih antisemitskih partija i sanjarenja o pan-
germanskom carstvu u slu~aju nacista, a u slu~aju bolj{evika od ideje in-
ternacionalnog revolucionarnog socijalizma), nisu presudni. Ono {to jeste
presudno je doslednost s kojom totalitarni re`imi u stvari vode svoju ino-
stranu politiku, pretpostavljaju}i da }e kad-tad posti}i taj krajnji cilj, i ni-
kad ga ne gube iz vida, ma kako dalek on bio i ma kako se ozbiljno njegovi
“idealni” zahtevi sukobljavali sa trenutnim prilikama. Stoga oni nijednu
zemlju ne smatraju trajno tu|om, ve} je, naprotiv, svaka zemlja potencijal-
no njihova teritorija. Dolazak na vlast, ~injenica da je u jednoj zemlji fik-
tivan svet pokreta postao opipljiva stvarnost, odre|uje odnos prema dru-
gim nacijama, a on je sli~an situaciji u kojoj se nalaze totalitarne partije
pod netotalitarnom vla{}u: opipljiva stvarnost fikcije, podr`ana me|una-
rodno priznatom dr`avnom vla{}u, mo`e se izvoziti u netotalitarni svet is-
to kao {to se i prezir prema parlamentu mo`e uvoziti u netotalitarni parla-

75 upor. Franz Borkenau, “Die neue Komintern” u: Der Monat, Berlin 1949, Heft 4.
76 Primeri su isuvi{e o~igledni i isuvi{e brojni da bismo ih navodili. No ovu taktiku ne tre-
ba prosto poistovetiti sa ogromnim nedostatkom odanosti i iskrenosti, koje svi Hitlerovi i
Staljinovi biografi navode kao njihove istaknute karakterne crte.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 423

ment. U tom smislu je predratno “re{enje” jevrejskog pitanja bilo zna~ajan
izvozni artikl nacisti~ke Nema~ke – proterivanje Jevreja prenelo je u dru-
gu zemlju znatnu dozu nacizma; prisiljavanjem Jevreja da napuste Rajh
bez paso{a i bez prebijene pare ostvarena je legenda o Jevrejinu Lutalici;
prisiliv{i Jevreje da ih mrze, nacisti su prona{li izgovor da se vatreno zain-
teresuju za unutra{nju politiku svih nacija.77

Koliko su ozbiljno nacisti shvatili svoju zavereni~ku fikciju, prema ko-
joj su oni budu}i vladari sveta, videlo se 1940. kada su – uprkos te{koj si-
tuaciji, i pored sasvim realnih izgleda da pobede okupirane narode Evrope
– otpo~eli politiku depopulacije na isto~nim teritorijama, bez obzira na gu-
bitke u ljudstvu i ozbiljne vojno-strate{ke posledice, i uveli zakon koji je
retroaktivno preneo deo krivi~nog zakona Tre}eg Rajha u okupirane za-
padne zemlje.78 Te{ko da je bilo efektnijeg na~ina da se obnaroduje pre-
tenzija nacista na osvajanje sveta nego da se kao veleizdaja kazni svaka iz-
java ili akcija protiv Tre}eg Rajha, ma ko i ma gde i ma kada da ju je dao
ili po~inio. Nacisti~ki zakoni su ~itav svet tretirali kao teritoriju koja je po-
tencijalno pod njihovom upravom, tako da okupaciona vojska vi{e nije bi-
la sredstvo osvajanja koje sa sobom donosi nov zakon osvaja~ev, ve} ona
kao izvr{ni organ name}e zakon koji navodno ve} va`i za svakoga.

Pretpostavka da nacisti~ki zakon va`i i izvan granica Nema~ke, odnosno
ka`njavanje pripadnika drugih naroda, vi{e je od pukog sredstva ugnjeta-
vanja. Totalitarni re`imi ne pla{e se logi~kih implikacija ideje osvajanja
sveta ~ak i ako one {kode interesima njihovog sopstvenog naroda. Logi~ki
je nesporno da plan za osvajanje sveta pretpostavlja ukidanje razlika izme-
|u osvaja~ke matice i osvojenih teritorija, kao i ukidanje razlike izme|u
doma}e i inostrane politike, na kojoj se zasnivaju sve netotalitarne institu-
cije i sav me|unarodni saobra}aj. Ako se totalitarni osvaja~ svuda pona{a
kao svoj na svome, on isto tako i prema sopstvenom narodu mora da se
odnosi kao strani zavojeva~.79 A sasvim je ta~no i da totalitarni pokret
preuzima vlast u istom smislu u kom strani osvaja~ okupira zemlju i vlada
njom ne u njenu korist, ve} za dobro nekog ili ne~eg drugog. Nacisti su se
pona{ali kao strani osvaja~i u Nema~koj kada su, mimo sveg nacionalnog

77 v. cirkularno pismo Ministarstva spoljnih poslova svim nema~kim predstavni{tvima u
inostranstvu iz januara 1939, u: Nazi Conspiracy, VI, 87ff.

78 Godine 1940. nema~ka vlada izdala je uredbu po kojoj }e se svi prestupi, od veleizdaje
do “zlonamernih agitatorskih izjava protiv vode}ih li~nosti dr`ave ili partije”, ka`njavati

retroaktivno na svim okupiranim teritorijama, bez obzira na to da li su ih po~inili Nemci ili
pripadnici doma}eg stanovni{tva (v. Giles, op. cit.). – Za katastrofalne posledice nacisti~ke

“Siedlungspolitik” (politike raseljavanja) u Poljskoj i Ukrajini v. Trial, op. cit., Vols. XXVI
and XXIX.

79 Ovaj termin daje Krav~enko, op. cit., p. 303, koji, opisuju}i situaciju u Rusiji posle ve-
like ~istke 1936-1938, prime}uje: “Da je strani vladar preuzeo vlast u Sovjetskom Savezu...

ne verujem da bi posledice po svakodnevni `ivot bile dalekose`nije ili okrutnije.”

424 TOTALITARIZAM

interesa, poku{ali, a umalo i uspeli, da svoj poraz pretvore u kona~nu kata-
strofu za ~itav nema~ki narod; isto su tako i u slu~aju pobede nameravali
da pro{ire istrebljiva~ku politiku i na “rasno nepodobne” Nemce.80

Izgleda da je sli~an stav uticao i na sovjetsku spoljnu politiku posle rata.
Cena koju je sam ruski narod morao da plati zbog njene agresivnosti je
ogromna: ta je politika prokockala veliki posleratni zajam od Sjedinjenih
Dr`ava, koji bi omogu}io obnovu opusto{enih delova zemlje i racionalnu,
produktivnu industrijalizaciju. [irenje kominternovskih re`ima po Balka-
nu i osvajanje velikih teritorija na Istoku nije donelo zna~ajniju dobit, ve}
je, naprotiv, jo{ vi{e iscrplo ruske resurse. No, ova politika svakako je slu-
`ila interesima bolj{evi~kog pokreta, koji je obuhvatao vi{e od polovine
naseljenog sveta.

Kao strani osvaja~, totalitarni diktator prirodna i industrijska blaga sva-
ke zemlje, pa i sopstvene, smatra ratnim plenom i sredstvom za priprema-
nje slede}eg koraka agresivne ekspanzije. Kako se ova ekonomija siste-
matske otima~ine sprovodi zarad pokreta, a ne zarad nacije, nema tog na-
roda i te teritorije koji bi okon~ali ovaj proces. Totalitarni diktator nalikuje
stranom osvaja~u koji dolazi niotkuda, a njegovo haranje verovatno ne}e
koristiti nikome. Plen se ne raspore|uje tako da oja~a privredu matice – to
je privremeni takti~ki manevar. Kada je ekonomija u pitanju, totalitarni
re`imi se i u matici pona{aju kao jata skakavaca. Totalitarni diktator svo-
jom zemljom vlada kao strani osvaja~, {to dodatno pogor{ava stvari, jer se
bezobzirnosti dodaje i efikasnost koja se u toj meri te{ko mo`e posti}i na
tu|em terenu. Staljinov rat protiv Ukrajine ranih tridesetih bio je dvostru-
ko efikasniji nego stravi~no krvava nema~ka invazija i okupacija.81 Ovo je
razlog zbog kog totalitarizam vi{e voli kvislin{ke vlade nego direktnu vla-
davinu, uprkos o~iglednoj opasnosti koju takvi re`imi nose.

80 Hitler je tokom rata razmi{ljao o uvo|enju op{tegg zakona o zdravstvu: “Posle rend-
genskog ispitivanja celog stanovni{tva, Fireru treba predati spisak bolesnika, posebno plu}-
nih i sr~anih. Na osnovu novog Zakona o zdravstvu... ove porodice vi{e ne}e mo}i da u~e-
stvuju u javnom `ivotu i ne}e im biti dozvoljeno da imaju decu. Firer }e jo{ narediti kakva }e
biti njihova dalja sudbina.” Nije potrebno mnogo ma{te da bi se pogodilo kako bi te naredbe
glasile. Broj ljudi koji vi{e “ne}e mo}i da u~estvuju u javnom `ivotu” obuhvatio bi znatan
deo nema~kog stanovni{tva (Nazi Conspiracy, VI, 175).

81 Potpun broj `rtava u Rusiji tokom ~etiri godine rata procenjuje se na izme|u 12 i 21
miliona. Staljin je za samo godinu dana pobio oko 8 miliona ljudi (u pitanju je procena; v.
Communism in Action. U. S. Government, Washington, 1946, House Document No. 754, pp.
140-141). – Za razliku od nacisti~kog re`ima, koji je vodio prili~no ta~nu evidenciju o broju
pobijenih, o milionima `rtava u Sovjetskom Savezu nema pouzdanih podataka. Pa ipak, Su-
varinova procena (op. cit., p. 669) ima odre|enu te`inu utoliko {to poti~e od Valtera Krivick-
og, koji je imao direktan pristup informacijama iz izvora GPU-a. U skladu sa tim podacima,
popis stanovnika u Sovjetskom Savezu iz 1937, kojih je, prema procenama sovjetskih sta-
tisti~ara, trebalo da bude 171 milion, pokazao je da ih zapravo ima svega 145 miliona. To bi
zna~ilo gubitak od 26 miliona ljudi, broj u koji nisu ura~unati navedeni gubici.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 425

Problem sa totalitarnim re`imima nije u tome {to oni bezobzirno spro-
vode politiku sile, nego {to se iza njihove politike krije sasvim nova i do
sad nepoznata koncepcija sile, kao {to i iza njihove Realpolitik stoji sa-
svim nova i do sad nepoznata koncepcija realnosti. Potpuno zanemariva-
nje neposrednih posledica, pre nego bezobzirnost; iskorenjenost i zanema-
rivanje nacionalnih interesa, pre nego nacionalizam; prezir prema utilitar-
nim motivima, pre nego beskrupulozno ostvarivanje sopstvenih interesa;
“idealizam”, to jest nepokolebljiva vera u fiktivni svet ideologije, pre nego
glad za mo}i – sve je ovo u me|unarodnu politiku unelo nov faktor, opas-
niji od puke agresivnosti.

Mo}, onako kako je totalitarizam shvata, po~iva isklju~ivo na sili koju
proizvodi organizacija. Kao {to je Staljin u svakoj instituciji, nezavisno od
njene prave funkcije, video “prenosni remen koji povezuje partiju sa naro-
dom”82 i kao {to je iskreno verovao da najve}e bogatstvo Sovjetskog Sa-
veza nisu rudna blaga ili proizvodni kapaciteti ogromne radne snage, nego
partijski “kadrovi”83 (t.j. policija), tako je i Hitler jo{ 1929. “pravu veli~i-
nu” pokreta video u ~injenici da je {ezdeset hiljada ljudi “po spoljnim od-
likama postalo skoro jedna celina, da su ovi ~lanovi jedinstveni ne samo u
idejama, ve} i da im je izraz lica skoro isti. Pogledajte ove nasmejane o~i,
ovaj fanati~ni entuzijazam i otkri}ete... kako je stotinu hiljada ljudi u po-
kretu postalo jedno”.84 Ma kakva veza u predstavi ~oveka sa Zapada po-
stojala izme|u mo}i i zemaljskih dobara, blaga i bogatstava, ovde se ona
razlo`ila u neku vrstu dematerijalizovanog mehanizma koji svakim pokre-
tom generi{e mo} kao {to trenje ili galvanske struje stvaraju elektricitet.
Totalitarna podela dr`ava na imu}ne i siroma{ne mnogo je vi{e od dema-
go{kog trika; oni koji tu podelu prave zaista veruju da je mo} materijalnih
dobara zanemarljiva i da samo stoji na putu razvoju organizacione mo}i.
Za Staljina je rast i razvoj policijskih kadrova bio neuporedivo va`niji od
nafte u Bakuu, uglja i rudnih blaga Urala, `itnica Ukrajine ili potencijalnih
blaga Sibira – ukratko, od razvoja punog arsenala mo}i Rusije. Isti men-
talitet naveo je i Hitlera da ~itavu Nema~ku `rtvuje kadrovima SS-a; on ni-
je shvatio da je rat izgubljen kada su nema~ki gradovi ve} bili razru{eni a
industrijska postrojenja uni{tena, nego tek kad je saznao da vi{e ne mo`e

82 Deutscher, op. cit., p. 256.
83 B. Souvarine, op. cit., p. 605, citira Staljina, koji je na vrhuncu terora, 1937, rekao:
“Morate da shvatite da su od svih blagodeti na svetu najdragoceni i najva`niji kadrovi.” Svi
izve{taji pokazuju da u Sovjetskom Savezu tajnu policiju treba shvatiti kao pravu elitnu for-
maciju partije. Simptomati~no je da se agenti NKVD-a jo{ od po~etka dvadesetih nisu mogli
“dobrovoljno prijavljivati”, ve} da su se regrutovali iz redova partije. “Niko ne mo`e sâm da
se opredeli za karijeru u NKVD-u” (v. Beck/Godin, op. cit., p. 160).
84 citirano prema: Heiden, op. cit., p. 311.

426 TOTALITARIZAM

da se pouzda u SS.85 Za ~oveka koji veruje u svemo} organizacije mimo
svih ~isto materijalnih faktora, vojnih ili ekonomskih, i koji, osim toga,
kona~nu pobedu svog poduhvata posmatra u okvirima vekova, poraz ne
predstavljaju ni vojna katastrofa ni glad koja preti stanovni{tvu, ve} samo
uni{tenje elitnih formacija, koje treba da iznesu zaveru za vladavinu nad
celim svetom, i to preko niza generacija.

Zbog nestruktuiranosti totalitarne dr`ave, zapostavljanja materijalnih
interesa, prenebregavanja profita kao motiva, uop{te, zbog njenih neutili-
tarnih stavova, savremena politika postala je u velikoj meri nepredvidlji-
va. Netotalitarni svet nije u stanju da shvati mentalitet koji funkcioni{e mi-
mo svake predvidljive akcije i bez obaziranja na raspolo`ivo ljudstvo i
materijal, mentalitet koji se uop{te ne obazire na nacionalni interes i do-
brobit sopstvenog naroda. Oni koji ispravno shvataju stravi~nu efikasnost
totalitarne organizacije i policije skoni su da precene materijalnu snagu to-
talitarnih zemalja, dok su, opet, oni koji razumeju rasipni~ku nekompe-
tentnost totalitarne privrede skloni da potcene potencijal mo}i koji se
mo`e stvoriti nezavisno od svih materijalnih faktora.

II: Tajna policija

ZA SADA su nam poznata samo dva autenti~na oblika totalitarne domi-
nacije: nacionalsocijalisti~ka diktatura posle 1938. i bolj{evi~ka diktatura
od 1930. Ovi oblici vladavine se su{tinski razlikuju od diktatura, despotija
ili tiranija; mada su se, sa izvesnim kontinuitetom, razvili iz partijskih dik-
tatura, njihove su{tinski totalitarne crte su nove i ne mogu se izvesti iz
jednopartijskih sistema. Cilj jednopartijskog sistema nije da prosto preu-
zme dr`avni aparat, ve} da, popunjavaju}i sve slu`be ~lanovima partije,
postigne potpuno stapanje dr`ave i partije, tako da, po dolasku na vlast,
partija postaje neka vrsta propagandne agencije vlade. Ovaj sistem je “to-
talan” samo u negativnom smislu, naime po tome {to partija na vlasti ne
toleri{e druge partije, opoziciju ili slobodu politi~kog mi{ljenja. Jednopar-
tijska diktatura ne dira zate~eni odnos izme|u dr`ave i partije; vlada i vo-
jska imaju istu mo} kao i ranije, a “revolucija” se sastoji samo u tome {to
su sve polo`aje u vladi sada zaposeli ~lanovi partije. U svim ovim slu~aje-
vima, mo} partije po~iva na monopolu koji joj jem~i dr`ava, a sama partija
vi{e nema svoj centar mo}i.

Revolucija koju totalitarni pokreti izvode po dolasku na vlast znatno je
radikalnije prirode. Od samog po~etka oni se trude da zadr`e su{tinske ra-

85 Sude}i prema izve{tajima sa poslednjeg sastanka, Hitler je odlu~io da po~ini samoubist-
vo nakon {to je saznao da vi{e ne mo`e imati potpuno poverenje u SS (v. H. R. Trevor-Rop-
er, The Last Days of Hitler, 1947, p. 116ff).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 427

zlike izme|u dr`ave i pokreta, kao i da spre~e vladu da apsorbuje “revolu-
cionarne” institucije pokreta.86 Problem preuzimanja dr`avne ma{inerije
bez stapanja sa njom re{ava se tako {to se uspon unutar dr`avne hijerarhi-
je dozvoljava jedino onim ~lanovima partije koji su od sporednog zna~aja
za pokret. Sva stvarna mo} je u institucijama pokreta, a van dr`avnog i
vojnog aparata. Unutar pokreta, koji ostaje jezgro akcije, donose se sve
odluke; zvani~ne javne slu`be ~esto ~ak i nisu informisane o onome {to se
doga|a, a ~lanovi partije koji imaju ambiciju da postanu ministri uvek tu
“bur`ujsku” `elju pla}aju gubitkom uticaja u pokretu i poverenja njegovih
vo|a.

Kada do|u na vlast, totalitarni pokreti dr`avu koriste kao fasadu koja
predstavlja zemlju u netotalitarnom svetu. Kao takva, totalitarna dr`ava je
logi~an nastavak totalitarnog pokreta, od koga i pozajmljuje organizacionu
strukturu. Totalitarni vladari se prema netotalitarnim vladama ophode kao
{to su se ophodili prema parlamentarnim strankama ili unutarpartijskim
frakcijama pre no {to su do{li na vlast, i ponovo se suo~avaju sa dvostrukim
problemom, mada ovaj put na vi{em, me|unarodnom nivou: fiktivni svet
pokreta (ili totalitarne dr`ave) treba za{tititi od uticaja stvarnosti, dok pred
normalnim svetom valja zadr`ati privid normalnosti i zdravog razuma.

Iznad dr`ave i iza fasade prividne vlasti, u lavirintu umno`enih slu`bi, iz-
me{anih nadle`nosti i u haosu neefikasnosti, nalazi se jezgro mo}i zemlje:
efikasne i slu`be tajne policije sa skoro neograni~enim ovla{}enjima.86a
Te`i{te na policiji kao jedinom organu vlasti i odgovaraju}e zanemariva-
nje naizgled ve}eg arsenala mo}i vojske, karakteristi~no za sve totalitarne
re`ime, jo{ uvek se delimi~no mogu objasniti totalitarnom pretenzijom na
vlast nad celim svetom i svesnim ukidanjem razlike izme|u stranih zema-
lja i matice, izme|u spoljnih i unutra{njih poslova. Vojne snage, obu~ene
da se bore protiv stranog agresora, oduvek su bile nesigurno sredstvo za
potrebe gra|anskog rata; ~ak i u totalitarnim prilikama njima je te{ko da se
prema sopstvenom narodu ophode kao strani napada~.87 Me|utim, mnogo

86 Hitler je ~esto komentarisao odnos izme|u dr`ave i partije i uvek je nagla{avao da nije
dr`ava od primarnog zna~aja, ve} rasa ili “ujedinjena narodna zajednica” (upor. ve} citiran
govor, pre{tampan kao dodatak za Tischgespräche). U govoru na partijskom zasedanju 1935.
u Nirnbergu, on je ovoj teoriji dao najsa`etiji izraz: “Ne upravlja dr`ava nama, ve} mi upra-
vljamo dr`avom”. Razume se da su u praksi takva komandna ovla{}enja mogu}a jedino ako
su partijske institucije nezavisne od dr`avnih.

86a Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungen und Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939, eks-
plicitno ka`e da Himlerova posebna pozicija vo|e SS-a i {efa nema~ke policije po~iva na
~injenici da je policijski aparat postigao “istinsko jedinstvo partije i dr`ave”, {to se ni u jed-
nom drugom organu nije ~ak ni poku{alo.

87 Tokom pobuna seljaka dvadestih godina u Rusiji, Voro{ilov je navodno odbio podr{ku
Crvene armije, {to je dovelo do osnivanja specijalnih divizija GPU-a za kaznene ekspedicije
(v. Ciliga, op. cit., p. 95).

428 TOTALITARIZAM

je va`nije to {to zna~aj vojske postaje problemati~an ~ak i u ratu: kako to-
talitarni vladar svoju politiku zasniva na pretpostavci da }e kona~no zavla-
dati svetom, on `rtve svoje agresije tretira kao da su pobu-njenici, veleiz-
dajnici, te mu je stoga i dra`e da okupiranim teritorijama vlada pomo}u
policije, a ne pomo}u vojske.

I pre no {to do|e na vlast, pokret ima tajnu policiju i {pijunsku slu`bu sa
ograncima u mnogim zemljama. Kasnije agenti ovih slu`bi dobijaju vi{e
novca i ve}e nadle`nosti nego regularne {pijunske slu`be vojske, a ~esto
postaju i tajni {efovi ambasada i konzulata u inostranstvu.88 Njihov glavni
zadatak je da osnuju petu kolonu, upravljaju ograncima pokreta, uti~u na
unutra{nju politiku doti~ne zemlje, i da pripreme teren za totalitarnog vla-
dara koji }e – kada zbaci vladu ili pobedi na bojnom polju – mo}i da se
ose}a kao na svome. Drugim re~ima, internacionalni ogranci tajne policije
su prenosni mehanizam koji tu prividno spoljnu politiku totalitarne dr`ave
stalno pretvara u potencijalno unutra{nju politiku totalitarnog pokreta.

Me|utim, ove funkcije koje tajna policija ispunjava da bi pripremila to-
talitarnu utopiju svetske vlasti sekundarne su u odnosu na one koje su
potrebne za trenutno ostvarenje totalitarne fikcije u odre|enoj zemlji.
Dominantna uloga tajne policije u unutra{njoj politici totalitarne zemlje
svakako je mnogo doprinela brojnim zabludama o prirodi totalitarizma.
Sve despotije se u velikoj meri oslanjaju na tajne slu`be i smatraju da ih
vi{e ugro`ava sopstveni nego bilo koji drugi narod. Ali, ova analogija
izme|u totalitarizma i despotizma mo`e da se odr`i samo u prvim etapama
totalitarne vladavine, dok jo{ postoji politi~ka opozicija. U tom, kao i u
mnogom drugom pogledu, totalitarizam koristi i ciljano podr`ava netotal-
itarne zablude, ma kako one malo laskave bile. Himler je, u ~uvenom gov-
oru Rajhsveru 1937, preuzeo ulogu obi~nog tiranina kada je objasnio da se
snage policije stalno pro{iruju zato {to u slu~aju rata preti opasnost od ot-
varanja “~etvrtog fronta, i to upravo u Nema~koj”.89 Tako je i Staljin, go-
tovo u istom trenutku, umalo uspeo da ubedi staru bolj{evi~ku gardu, ~ija
su mu “priznanja” bila potrebna, u opasnost od rata protiv Sovjetskog
Saveza, zbog koje zemlja mora da ostane jedinstvena ~ak i pod despotom.
Uo~ljivo je da su ove tvrdnje date u trenutku kada je sva politi~ka opozici-
ja ve} bila uni{tena, da su se tajne slu`be uve}avale kada vi{e i nije bilo
oponenata koje je trebalo {pijunirati. Po izbijanju rata, Himleru njegove
jedinice SS-a vi{e nisu bile potrebne u samoj Nema~koj, osim za odr`a-
vanje koncentracionih logora i nadgledanje prinudnog rada u drugim ze-
mljama; ve}ina naoru`anih SS-ovaca slu`ila je na Isto~nom frontu, gde su

88 Godine 1935. agenti Gestapoa u inostranstvu dobili su oko 20 miliona maraka, dok su
regularne {pijunske slu`be Rajhsvera morale da se snalaze sa bud`etom od 8 miliona (v.
Pierre Dehillotte, Gestapo, Paris 1940, p. 11).

89 v. Nazi Conspiracy, IV, 616ff.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 429

ih koristili za “specijalne zadatke” – uglavnom za masovna ubistva – i kao
poja~anje politike koja se ~esto sukobljavala i sa vojnom i sa civilnom na-
cisti~kom hijerarhijom. Kao i tajna policija Sovjetskog Saveza, formacije
SS-a uglavnom su pristizale nakon {to bi vojne snage primirile okupirane
teritorije i obra~unale se sa otvorenom politi~kom opozicijom.

U prvim fazama totalitarnog re`ima, me|utim, tajna policija i elitne par-
tijske formacije jo{ uvek igraju sli~nu ulogu kao i u drugim vidovima dik-
tature i poznatim teroristi~kim re`imima iz pro{losti, a razuzdana okrut-
nost njihovih metoda nema presedana jedino u modernoj istoriji zapadnih
zemalja. Prvi stepen, pronala`enje tajnih neprijatelja i proganjanje poli-
ti~kih protivnika, kombinuje se sa uvla~enjem ~itavog stanovni{tva u fron-
tovske organizacije i prekvalifikovanjem starijih ~lanova partije za dobro-
voljnu {pijunsku slu`bu, tako da uglavnom nesigurna naklonost mobili-
sanih simpatizera vi{e nije u nadle`nosti posebno obu~enih kadrova poli-
cije. Upravo u ovoj po~etnoj fazi, za ~oveka koji mo`da gaji “opasne mis-
li” njegov sused postaje mnogo ozbiljniji neprijatelj nego {to je to zvani-
~na policija. Prva faza zavr{ava se likvidacijom otvorenog i prikrivenog
otpora u bilo kom organizovanom obliku; u Nema~koj se to dogodilo oko
1935, a u sovjetskoj Rusiji oko 1930.

Tek kada se zavr{i istrebljenje pravih, a otpo~ne proganjanje “objek-
tivnih neprijatelja”, teror postaje su{tina totalitarnih re`ima. Pod izgovo-
rom izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, ili kori{}enja neke teritorije kao
laboratorije za revolucionarne eksperimente, ili ostvarivanja Volksge-
meinschaft, prelazi se na drugi zahtev totalitarizma, zahtev za totalnom
dominacijom. I mada je teoretski totalna dominacija mogu}a jedino u us-
lovima vladavine nad celim svetom, totalitarni re`imi su dokazali da se
ovaj deo totalitarne utopije mo`e ostvariti skoro u potpunosti, zato {to je
za neko vreme nezavisan od poraza ili pobede. Tako je Hitler usred serije
vojnih poraza mogao da likuje zbog istrebljenja Jevreja i osnivanja fabrika
smrti; nevezano za kona~an ishod, bez rata se nikako ne bi mogli “spaliti
svi mostovi” i ostvariti neki od ciljeva totalitarnog pokreta.90

Elitne formacije nacisti~kog i “kadrovi” bolj{evi~kog pokreta vi{e slu`e
ostvarivanju totalne dominacije nego bezbednosti re`ima. Kao {to je tota-
litarni zahtev za vladavinom nad celim svetom samo naizgled isto {to i im-
perijalisti~ka ekspanzija, tako i zahtev za totalnom dominacijom samo
podse}a na despotizam. Ako je glavna razlika izme|u totalitarne i imperi-
jalisti~ke ekspanzije u tome {to totalitarna ne pravi razliku izme|u matice
i strane zemlje, onda je glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajne
policije u tome {to totalitarna ne traga za tajnim mislima i ne koristi stari
metod tajnih slu`bi, metod provokacije.91

90 v. primedbu 62.
91 Maurice Laporte, Histoire de l’Okhrana, Paris 1935, metod provokacije s pravom sma-
tra “temeljem” tajne policije (p. 19).

430 TOTALITARIZAM

Kako uspon totalitarne tajne policije zapo~inje posle pacifikacije zem-
lje, ona se spoljnim posmatra~ima ~ini sasvim izli{nom – ili ih, pak, navo-
di na pomisao da postoji neki tajni pokret otpora.92 Izlišnost tajnih slu`bi
nije ni{ta novo; one su oduvek bile opsednute potrebom da doka`u svoju
korisnost i da zadr`e radna mesta i nakon ispunjenja prvobitnog zadatka.
Metodi kojima se one slu`e u te svrhe u velikoj su meri ote`ali prou~ava-
nje istorije revolucija. ^ini se, na primer, da za vreme vladavine Luja Na-
poleona nije bilo jedne jedine antivladine akcije koju nije inicirala sama
policija.93 Isto tako i uloga tajnih agenata u svim revolucionarnim partija-
ma caristi~ke Rusije navodi na pomisao da bi bez njihovih “inspirativnih”
provokacija ruski revolucionarni pokret bio mnogo manje uspe{an.94 Dru-
gim re~ima, provokacije su dosta pomogle da se odr`i kontinuitet revolu-
cionarne tradicije, koliko su, s druge strane, i stalno ometale organizova-
nje revolucije.

Ova problemati~na uloga provokacije mogla je da bude jedan od razlo-
ga iz kog su je totalitarni vladari odbacili. Osim toga, potreba za provoka-
cijom javlja se kada obi~na sumnja vi{e nije dovoljna za hap{enje i ka`nja-
vanje. Nijedan totalitarni vladar, naravno, nije ni sanjao da }e jednom
morati da se vrati na provokaciju kako bi nekoga koga smatra neprijate-
ljem uvukao u zamku. Od ovih tehni~kih razloga mnogo je zna~ajnija ~i-
njenica da je totalitarizam i pre osvajanja vlasti ideolo{ki ve} definisao
svoje neprijatelje, tako da kategorije “osumnji~enih” nisu stvorene na os-
novu obave{tenja od policije. Stoga Jevreje u nacisti~koj Nema~koj ili po-
tomke nekada{njih vladaju}ih klasa u Sovjetskom Savezu niko nije stvar-

U sovjetskoj Rusiji provokacija nikako nije bila samo tajno oru`je tajne policije, nego i
popularan metod ispitivanja javnog mnjenja. Neodlu~nost stanovni{tva da kritikuje “liberal-
na” intermeca pokazuje da se takvi gestovi shvataju kao provokacija na masovnom nivou. I
tako je provokacija postala totalitarna verzija ispitivanja javnog mnjenja.

92 U tom smislu zanimljivi su poku{aji nacisti~kih dr`avnih slu`benika u Nema~koj da
smanje kompetencije i broj slu`benika Gestapoa, pod izgovorom da je nacifikacija zemlje
ve} postignuta, tako da je Himler, koji je, ba{ naprotiv, u tom trenutku (oko 1934) hteo da
oja~a tajnu policiju, opasnost od “unutra{njih neprijatelja” morao da prika`e kao mnogo oz-
biljniju (v. Nazi Conspiracy, II, 259; V, 205; III, 547).

93 v. Gallier-Boissière, Mysteries of the French Secret Police, 1938, p. 234.
94 Uostalom, ~ini se da nije slu~ajno to {to osnivanje Ohrane 1880. najavljuje period
naj`ivlje revolucionarne aktivnosti u Rusiji. Kako bi dokazala svoju opravdanost, Ohrana je
povremeno morala da organizuje ubistva, a njeni agenti “slu`ili su, sebi uprkos, idejama onih
koje su potkazivali.... Bilo da je agent policije rasturao pamflete ili da je neki Azef organizo-
vao ubistvo ministra – rezultat je bio isti” (M. Laporte, op. cit., str 25). Osim toga, ~ini se i da
su va`nije egzekucije – ubistvo Stolipina i fon Plefea – bile posao policije. Za revolucionar-
nu tradiciju klju~na je ~injenica da su u vreme zati{ja agenti policije morali da “raspiruju
strasti i stimuli{u revnost” revolucionara (ibid., p. 71).
V. i Bertram D. Wolfe, Three Who Made A Revolution: Lenin, Trotsky, Stalin, 1948, koji
ovaj fenomen naziva “policijskim socijalizmom”.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 431

no sumnji~io za neku neprijateljsku akciju; oni su progla{eni za “objek-
tivne” neprijatelje re`ima u skladu sa njegovom ideologijom.

Glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajne policije jeste razlika
izme|u “sumnjivog lica” i “objektivnog neprijatelja”. Ovog potonjeg od-
re|uje politika vlade, a ne njegova `elja da zbaci vladu.95 On nikada nije
individualac ~ije opasne misli treba isprovocirati ili ~ija pro{lost opravda-
va sumnju, ve} je “nosilac tendencija”, ne{to kao nosilac virusa.96 Sa prak-
ti~nog stanovi{ta, totalitarni vladar pona{a se kao ~ovek koji neprestano
vre|a drugog ~oveka, sve dok svi ne shvate da je ovaj njegov neprijatelj,
tako da, sa izvesnim opravdanjem, mo`e i da ga ubije u samoodbrani. Ovo
mo`da jeste malo okrutno, ali deluje – to zna svako ko je video kako uspe-
{ni karijeristi elimini{u suparnike.

Za funkcionisanje totalitarnih re`ima sámo uvo|enje pojma “objekti-
vnog neprijatelja” od ve}eg je zna~aja nego ideolo{ko definisanje te kate-
gorije. Da je u pitanju obi~na mr`nja prema Jevrejima ili bur`oaziji, totali-
tarni re`imi bi, po izvr{enju nekog monstruoznog zlo~ina, gotovo i mogli
da se vrate pravilima normalnog `ivota i vladanja. Kao {to znamo, de{ava
se upravo suprotno. Kategorija objektivnog neprijatelja nad`ivljava prve
ideolo{ki odre|ene neprijatelje pokreta. Otkrivaju se novi objektivni ne-
prijatelji, u skladu sa izmenjenim okolnostima. Nacisti su, predvidev{i
potpuno istrebljenje Jevreja, ve} preduzeli potrebne preliminarne mere za
likvidiranje Poljaka, dok je Hitler planirao i desetkovanje odre|enih kate-
gorija Nemaca.97 Bolj{evici su po~eli sa potomcima nekada{njih vladaju-

95 Hans Frank, koji je kasnije postao generalni guverner Poljske, povukao je tipi~nu raz-
liku izme|u ~oveka koji je “opasan po dr`avu” i onoga ko je “neprijateljski nastrojen prema
dr`avi” – ono prvo je objektivna osobina nezavisna od volje i pona{anja; politi~ka policija
nacista ne bavi se samo delima protiv dr`ave, nego i “svim napadima koji ugro`avaju dr`avu,
bez obzira na njihov stvarni cilj” (v. Deutsches Verwaltungsrecht, pp. 420-430; citirano pre-
ma prevodu u: Nazi Conspiracy, IV, p. 881ff). – Po Mauncovim re~ima (op. cit., p. 44), “kao
mera bezbednosti, eliminisanje opasnih osoba... ima za cilj da spre~i opasnosti po nacionalu
zajednicu, bez obzira na prestup koji je ta osoba mogla po~initi. Va`no je da se preduprede
objektivne opasnosti.”

96 R. Hen, nacisti~ki pravnik i pripadnik SS-a, rekao je u posmrtnom govoru Rajnhardu
Hajdrihu (koji je, pre no {to je do{ao na vlast u ^ehoslova~koj, bio jedan od najbliskijih Him-
lerovih saradnika) da je on svoje protivnike smatrao ne “individuama, nego nosiocima ten-
dencija opasnih po dr`avu, koji stoga ne pripadaju nacionalnoj zajednici” (u: Deutsche All-
gemeine Zeitung, 6. jun 1942; citirano prema: E. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and Political
Police, London 1945).

97 Jo{ 1941, tokom sastanka u Hitlerovom {tabu, predlo`eno je da se poljskom stanovni-
{tvu nametnu iste odredbe po kojima su se Jevreji pripremali za logore smrti: promena ime-
na ako su nema~kog porekla, smrtne kazne za polne odnose izme|u Nemaca i Poljaka
(Rassenschande, rasni greh), obaveza da u Nema~koj nose znak P, nalik `utoj zvezdi za Je-
vreje (v. Nazi Conspiracy, VIII, 237ff, i dnevnik Hansa Franka u: Trial, op. cit., XXIX, 683).
Naravno, i sami Poljaci su se uskoro zabrinuli {ta }e biti s njima kada nacisti zavr{e sa istre-
bljenjem Jevreja (Nazi Conspiracy, IV, 916). – Za Hitlerove planove koji su se ticali Nemaca,
v. primedbu 80.

432 TOTALITARIZAM

}ih klasa, a potom svu `estinu terora usmerili na kulake (ranih tridesetih),
za kojima su usledili Rusi poljskog porekla (izme|u 1936. i 1938), Tatari i
Nemci sa Volge tokom rata, biv{i ratni zarobljenici i jedinice okupacionih
snaga Crvene armije posle rata, a po osnivanju jevrejske dr`ave i ruski
Jevreji. Izbor ovih kategorija nikada nije bio sasvim slu~ajan; kako one
slu`e potrebama propagande u inostranstvu, va`no je da njihovi pripadni-
ci izgledaju uverljivo kao mogu}i neprijatelji. Izbor kategorije mo`e ~ak
biti izvr{en u skladu sa propagandnim potrebama pokreta uop{te – kao, na
primer, iznenadna, sasvim nova pojava zvani~nog antisemitizma u So-
vjetskom Savezu, koja je mo`da bila sra~unata na to da pridobije simpati-
je satelitskih dr`ava u Evropi za Sovjetski Savez. Paradna su|enja, na ko-
jima se od “objektivno” identifikovanih neprijatelja tra`i subjektivno priz-
navanje krivice, treba da slu`e ovoj svrsi; su|enja se najbolje mogu in-
scenirati sa onima koji su pro{li kroz totalitarnu indoktrinaciju, jer ih ova
osposobljava da “subjektivno” shvate svoju “objektivnu” {tetnost i da pri-
znaju “radi zajedni~ke stvari”.98 Pojam “objektivnog neprijatelja”, ~iji se
identitet menja u skladu sa okolnostima – tako da ~im se likvidira jedna
kategorija, drugoj mo`e da se objavi rat – odgovara tvrdnjama totalitarnih
vladara da njihov re`im nije vlast u tradicionalnom smislu, ve} pokret, ~ije
napredovanje stalno nailazi na nove prepreke, a njih treba eliminisati.
Ukoliko uop{te mo`e biti govora o nekoj pravnoj misli u totalitarizmu,
“objektivni protivnik” je njena okosnica.

U bliskoj vezi sa ovim pretvaranjem osumnji~enog ~oveka u objektiv-
nog neprijatelja jeste i promena polo`aja tajne policije u totalitarnoj dr`a-
vi. Tajne slu`be su s pravom nazivane dr`avama u dr`avi, i to ne samo u
despotijama, nego i u ustavnim i poluustavnim dr`avama. Ve} i sámo po-
sedovanje tajne informacije oduvek je ovoj slu`bi davalo klju~nu prevlast
nad ostalima, i predstavljalo je otvorenu pretnju pripadnicima vladaju}ih
krugova.99 Sada je, me|utim, totalitarna policija u potpunosti podre|ena
volji Vo|e, koji jedini mo`e da odlu~uje o tome ko }e biti slede}i potenci-
jalni neprijatelj, ali on, kao {to je Staljin ~inio, tako|e mo`e da odlu~i ko
}e iz iste te tajne policije biti likvidiran. Kako policiji vi{e nije dozvoljeno
da se koristi provokacijom, oduzeto joj je jedino dostupno sredstvo po-

98 Beck/Godin, op. cit., p.87, govore o “objektivnim karakteristikama” po kojima su ljudi
u SSSR-u hap{eni; jedna od njih je i pripadnost NKVD-u (p. 153). Subjektivni uvid u objek-
tivnu neophodnost hap{enja i priznavanja najlak{e su se mogli posti}i kod nekada{njih pri-
padnika tajne policije. Po re~ima biv{eg agenta NKVD-a: “Moje stare{ine dovoljno poznaju
mene i moj rad, pa ako Partija i NKVD sada od mene zahtevaju da priznam takve stvari, si-
gurno imaju valjane razloge za to. Moja du`nost lojalnog sovjetskog gra|anina jeste da ne
odbijam da priznam ono {to se od mene o~ekuje” (ibid., p. 231).

99 Poznata je situacija u Francuskoj gde su ministri `iveli u stalnom strahu od tajnih dosi-
jea policije. [to se situacije u carskoj Rusiji ti~e, v. Laporte, op. cit., pp. 22-23: “Kona~no je
Ohrana dobila ovla{}enja daleko ve}a od onih koje su imale regularne instance.... Ohrana...
je cara obave{tavala isklju~ivo o onome {to je sama nalazila za shodno”.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 433

mo}u kog mo`e da o~uva svoju nezavisnost od ostalih organa vlasti, tako
da sada njen posao u potpunosti zavisi od vi{ih instanci. Kao i vojska u ne-
totalitarnoj dr`avi, policija u totalitarnim zemljama prosto sprovodi zva-
ni~nu politiku, a izgubila je sve prorogative koje je imala u despotskim bi-
rokratijama.100

Zadatak totalitarne policije nije da rasvetljuje zlo~ine, ve} da bude u pri-
pravnosti kad vlast re{i da uhapsi odre|enu kategoriju stanovnika. Jedino
ona u`iva poverenje najvi{ih krugova i zna koja }e se politi~ka linija spro-
vesti. Ovo se posebno ti~e pitanja visoke politike, kakvo je, na primer, li-
kvidacija ~itave klase ili etni~ke grupe (samo su kadrovi GPU-a znali pra-
ve ciljeve sovjetske vlade ranih tridesetih, kao {to su samo formacije SS-a
znale da }e do}i do istrebljenja Jevreja ranih ~etrdesetih). Su{tina svako-
dnevice u totalitarizmu sastoji se u tome {to jedino agenti NKVD-a u ne-
kom industrijskom preduze}u znaju {ta Moskva `eli kada, na primer, nare-
di da se ubrza proizvodnja cevi: da li prosto `eli vi{e cevi, ili `eli da uni{ti
direktora fabrike, ili da likvidira ~itavo rukovodstvo, ili da zatvori doti~nu
fabriku, ili }e mo`da ova naredba izazvati talas ~istki {irom zemlje.

Totalna dominacija udvostru~ava tajne slu`be, ~iji se agenti me|usobno
ne poznaju, zato {to je vlasti potrebna krajnja fleksibilnost. Da ponovo
upotrebimo isti primer, kada izda naredbu za cevi, Moskva verovatno ni
sama ne zna da li su joj zaista potrebne cevi – one su uvek potrebne – ili
~istka. Zahvaljuju}i umno`avanju tajnih slu`bi, odluka se mo`e doneti u
poslednjem trenutku, tako da se jedan ogranak tajne slu`be sprema da di-
rektoru fabrike dodeli Lenjinov orden, dok se drugi sprema da ga uhapsi.
Efikasnost policije meri se mogu}no{}u da se takve protivre~ne naredbe
pripremaju istovremeno.

Pod totalitarnim, kao i pod drugim re`imima, tajna policija ima mono-
pol na vitalne informacije. No vrsta znanja kojim jedino policija mo`e da
raspola`e bitno se promenila: policija se vi{e ne zanima onim {to se doga-
|a u glavama budu}ih `rtava (dobrim delom ona se i ne obazire na to ko }e
`rtve biti), ona je sada postala ~uvar najve}e dr`avne tajne. Ovo automat-
ski zna~i i znatno pove}anje ugleda i pobolj{anje polo`aja, mada njega
prati bespovratan gubitak realne mo}i. Tajne slu`be sada ne znaju ni{ta {to
Vo|a ve} ne zna; kada je u pitanju mo}, one su spale na nivo pukih izvr{i-
telja.

Sa stanovi{ta zakona, od prelaska sumnjivog lica u objektivnog neprija-
telja jo{ je zanimljivije kako totalitarni re`imi podozrevani prestup zame-
njuju mogu}im zlo~inom. Mogu}i zlo~in objektivan je koliko i objektivni
neprijatelj. Dok se osumnji~eni hapsi zato {to se smatra da je u stanju da

100 “Za razliku od Ohrane, koja je bila dr`ava u dr`avi, GPU je odeljenje sovjetske vlade...
i mnogo je manje samostalan u svojim akcijama” (Roger N. Baldwin, “Political Police”, u:
Encyclopedia of Social Sciences).

434 TOTALITARIZAM

po~ini zlo~in koji manje ili vi{e odgovara njegovoj li~nosti (ili onome {to
se pretpostavlja da je njegova li~nost),101 totalitarna verzija mogu}eg
zlo~ina zasniva se na logi~kom predvi|anju razvoja objektivnih doga|aja.
Moskovska su|enja staroj gardi bolj{evika i generalima Crvene armije
klasi~an su primer ka`njavanja mogu}ih zlo~ina. Iza fantasti~nih,
izmi{ljenih optu`bi lako se mo`e naslutiti slede}a logi~ka kalkulacija: do-
ga|aji u Sovjetskom Savezu mogu da vode u krizu, kriza bi mogla da vodi
svrgavanju Staljinove diktature, {to bi moglo da oslabi vojnu gotovost
zemlje, a mo`da i da dovede do situacije u kojoj bi nova vlada morala da
potpi{e primirje, ili ~ak da sklopi savez sa Hitlerom. Na to Staljin re{ava
da objavi kako spletka za zbacivanje sa vlasti i zavera sa Hitlerom zaista
postoje.102 Naspram ovih “objektivnih”, mada potpuno neverovatnih mo-
gu}nosti stajali su samo “subjektivni” faktori, na primer pouzdanost optu-
`enih, njihova iscrpljenost, nesposobnost da shvate {ta se de{ava, njihovo
~vrsto uverenje da bi bez Staljina sve bilo izgubljeno, njihova iskrena mr-
`nja prema fa{izmu – dakle, pojedinosti kojima po prirodi stvari nedostaje
konzistentnost fiktivnog, logi~nog, mogu}eg zlo~ina. Putem stalnog otkla-
njanja svih ~injeni~nih ograni~enja, osnovna pretpostavka totalitarizma da
je sve mogu}e vodi do apsurdnog i stra{nog zaklju~ka da svaki zlo~in koji
vladari zamisle mora da se kazni, bez obzira na to da li je po~injen ili nije.
Dakako, mogu} zlo~in, kao i objektivni neprijatelj, nalazi se izvan nadle-
`nosti policije, koja ne mo`e da ga otkrije ili izmisli, niti da ga isprovocira.
Tu tajne slu`be opet u potpunosti zavise od politi~ke vlasti. Njihova neza-
visnost dr`ave u dr`avi je nestala.

U jednom pogledu, me|utim, totalitarna tajna policija jo{ uvek veoma
li~i na tajne slu`be netotalitarnih zemalja. Tajna policija je uvek, t.j. od

101 Za pojam osumnji~enog tipi~na je pri~a koju spominje K. Pobjedonoscev u: L’Auto-
cratie Russe: Mémoires politiques, correspondance officiele et documents inédits... 1881-
1894, Paris 1927: generala ^erevina iz Ohrane mole da interveni{e u korist dame koja }e po
svoj prilici izgubiti parnicu; druga strana je, ina~e, anga`ovala advokata-Jevrejina. General
se prise}a: “Iste no}i naredio sam da uhapse tog prokletog Jevrejina i dr`ao sam ga kao
takozvanu politi~ki sumnjivu osobu.... Uostalom, zar da se na isti na~in pona{am prema pri-
jateljima i prema jednom prljavom Jevrejinu koji je mo`da nevin danas, ali koji je ju~e bio
kriv ili }e biti kriv sutra?”

102 Optu`be na Moskovskim su|enjima “bile su zasnovane... na groteskno iskrivljenom
predvi|anju mogu}ih doga|anja. [Staljinova] argumentacija verovatno je glasila ovako:
mo`da }e u krizi hteti da me svrgnu – optu`i}u ih da su to ve} poku{ali.... Promena vlasti
mo`e da oslabi odbrambenu mo} Rusije; a ako u tome uspeju, mo`da }e biti primorani da
potpi{u primirje sa Hitlerom, mo`da ~ak i da se slo`e sa ustupanjem teritorija.... Optu`i}u ih
da su ve} sklopili izdajni~ki savez sa Nema~kom i ustupili deo sovjetske teritorije.” Ovako I.
Deutscher (op. cit., p. 377) briljantno obja{njava mehanizam Moskovskih su|enja.

Dobar primer nacisti~ke verzije mogu}eg zlo~ina mo`e se na}i kod Hansa Franka (op.
cit.): “Potpun spisak ’napada na dr`avu’ nikada se ne mo`e sastaviti, zato {to se nikako ne da
predvideti {ta mo`e da ugrozi rukovodstvo i narod u nekom budu}em trenutku” (prevod citi-
ran prema: Nazi Conspiracy, IV, 881).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 435

Fu{ea, profitirala od svojih `rtava i uve}avala zvani~no odobreni bud`et
odre|enim nezvani~nim izvorima, prosto tako {to bi prihvatala poziciju
partnerstva u delatnostima koje je trebalo da suzbija, kakve su na primer
kocka i prostitucija.103 Ovi ilegalni metodi finansiranja, od velikodu{nog
primanja mita do otvorene ucene, bili su va`an faktor u odvajanju tajnih
slu`bi od zvani~nih vlasti i u~vrstili su njihov polo`aj dr`ave u dr`avi.
Zanimljivo je da je finansiranje policijskih delatnosti sredstvima od njenih
sopstvenih `rtava nad`ivelo sve druge promene. U sovjetskoj Rusiji
NKVD gotovo sasvim zavisi od prinudnog rada, koji izgleda ne daje ni-
kakvu drugu dobit i nema drugu svrhu nego da finansira taj ogromni tajni
aparat.104 Himler je svoje jedinice SS-a, koje su najpre bile kadrovi partij-
ske tajne policije, finansirao konfiskovanjem imovine Jevreja; potom je sa
Dareom, ministrom poljoprivrede, potpisao sporazum kojim je on, Himler,
dobijao nekoliko stotina miliona maraka – taj novac je Dare zara|ivao
otkupljuju}i u inostranstvu poljoprivredne proizvode po ni`oj ceni i pro-
daju}i ih u Nema~koj po fiksnim cenama.105 Naravno, ovaj izvor prihoda
presahnuo je tokom rata. Albert [per, Totov naslednik i najve}i poslo-
davac u Nema~koj posle 1942, predlo`io je Himleru sli~an dogovor 1942:
ako se Himler slo`i da iz nadle`nosti SS-a otpusti uvezenu radnu snagu,
koja je bila upadljivo neefikasna, [perova organizacija bi mu za potrebe
SS-a davala dogovoren procenat ostvarenog profita.106 Ovakvim manje-
vi{e regularnim izvorima prihoda Himler je u vreme krize dodao oprobane
ucenjiva~ke metode tajnih slu`bi: u svojim op{tinama jedinice SS-a osni-
vale su dru{tva “Prijatelja SS-a”, koja su morala da “dobrovoljno daju”
sredstva potrebna lokalnom SS-u.107 (Valja primetiti da nacisti~ka tajna

103 Kori{}enje kriminalnih metoda nije, razume se, monopol francuske tajne policije. U
Austriji je, na primer, zloglasnu politi~ku policiju pod Marijom Terezijom organizovao Kau-
nic od kadrova takozvane “moralne policije”, koja je `ivela od ucene (v. Moritz Bermann,
Maria Theresia und Kaiser Joseph II, Wien-Leipzig, 1881; za ovaj podatak zahvaljujem
Robertu Piku).

104 Sigurno je da se ogromna policijska organizacija ispla}uje od dobiti ostvarene od pri-
nudnog rada; iznena|uje, me|utim, da on ne pokriva policijski bud`et u potpunosti; Krav~e-
nko (op. cit.) spominje posebne takse koje NKVD name}e osu|enim gra|anima koji i dalje
`ive i rade na slobodi.

105 v. Fritz Thyssen, I Paid Hitler, London 1941.
106 v. Nazi Conspiracy, I, 916-917. – Sva ekonomska aktivnost SS-a bila je koncentrisana
u jednoj centrali za ekonomske i administrativne poslove. Upravi javnih prihoda SS je svoje
finansijske izvore prijavio kao “partijsku imovinu za posebne svrhe” (pismo od 5. maja 1943;
citirano iz: M. Wolfson, Übersicht der Gliederung verbrecherischer Nazi-Organisationen,
Omgus, decembar 1947).
107 v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 112. – Da je ovde re~ o uceni, jasno vidimo kad uzme-
mo u obzir da su ovaj na~in prikupljanja sredstava uvek organizovale lokalne jedinice SS-a u
mestima u kojima su bile stacionirane (v. Der Weg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulung-
samt, bez datuma, p. 14).

436 TOTALITARIZAM

policija u raznim finansijskim operacijama nije koristila svoje zatvore-
nike. Osim u poslednjim godinama rata, kada eksploatacijom ljudskog
materijala u koncentracionim logorima nije vi{e upravljao samo Himler,
rad u logorima “nije imao nikakvu racionalnu svrhu, osim da uve}a muku
i patnju nesre}nih zatvorenika”.108)

Me|utim, ove finansijske neregularnosti su jedini, a uz to i ne mnogo
zna~ajan trag tradicije tajne policije. One su mogu}e zbog toga {to totali-
tarni re`imi u na~elu zanemaruju privredne i finansijske probleme, tako da
metode koje bi u normalnim uslovima bile protivzakonite i koje bi tajnu
policiju razlikovale od drugih, uglednijih odeljenja dr`avnog aparata, vi{e
ne ukazuju na to da ovo odeljenje u`iva izvesnu samostalnost, da ga nijed-
no drugo ne kontroli{e i da `ivi u atmosferi iregularnosti, bezakonja i ne-
sigurnosti. Naprotiv, polo`aj totalitarne tajne policije u potpunosti je utvr-
|en, a njene slu`be su sasvim integrisane u dr`avni aparat. Ne samo da se
ova organizacija ne nalazi s onu stranu zakona, ona je upravo oli~enje za-
kona, a njen dignitet ne podle`e sumnji. Totalitarna tajna policija vi{e ne
organizuje ubistva na svoju inicijativu, ne provocira vi{e prestupe protiv
dr`ave i dru{tva, ve} strogo ka`njava sve oblike podmi}ivanja, ucene i
protivzakonitog boga}enja. Himler je sebi mogao da dozvoli da svojim
ljudima usred rata o~ita bukvicu, i to sa veoma realnim pretnjama – “Mi
smo imali moralno pravo... da izbri{emo taj narod [Jevreje] koji se name-
rio da izbri{e nas, ali nemamo pravo da se bogatimo na ma koji na~in, bilo
da je u pitanju bunda, sat, jedna marka ili cigareta”109; takve re~i }emo
uzalud tra`iti u istoriji tajne policije. Ako se ona i dalje bavi “opasnim mis-
lima”, onda to verovatno nisu one koje osumnji~ene osobe smatraju opas-
nima; sav intelektualni i umetni~ki `ivot po prirodi stvari zahteva nepre-
kidno ponovno uspostavljanje i reviziju normi, iz ~ega logi~no sledi i stal-
no eliminisanje intelektualaca ~ije “opasne misli” obi~no ~ine neke koliko
jo{ ju~e sasvim pravoverne ideje. Dok je, dakle, tajna policija, u uobi~a-
jenom zna~enju te re~i, postala izli{na, njena ekonomska funkcija,
ponekad smatrana va`nijom od one osnovne, jo{ je problemati~nija. Istina,
ne mo`e se osporavati da NKVD periodi~no odre|eni procenat sovjetskog
stanovni{tva {alje u logore, eufemisti~ki nazvane logorima za prinudni

108 ibid., p. 124. – [to se toga ti~e, sklapali su se odre|eni kompromisi za potrebe kadro-
va SS-a i odr`avanje logora (v. Wolfson, op. cit., pismo od 19. septembra 1941. koje je Os-
vald Pol, upravnik Glavne privredne i administrativne komore /Wirtschafts- und Verwal-
tungshauptamt/, uputio komesaru Rajha za kontrolu cena). Verovatno su se sve te privredne
aktivnosti u koncentracionim logorima razvile tek tokom rata i usled akutnog nedostatka rad-
ne snage.

109 Himlerov govor iz oktobra 1943. u Poznanju, International Military Trials, Nürnberg
1945-46, Vol. 29, p. 146.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 437

rad;110 no, iako je sasvim mogu}e da je ovo sovjetski na~in re{avanja pro-
blema nezaposlenosti, tako|e je op{te poznato da je efikasnost u logorima
neuporedivo ni`a od sovjetskog proseka i da jedva uspeva da isplati ~ak i
tro{kove policijskog aparata.

Politi~ka funkcija tajne policije, “najorganizovanijeg i najefikasnijeg”
od svih odeljenja u aparatu totalitarnih re`ima,111 nije ni problemati~na ni
suvi{na. Ona predstavlja istinski izvr{ni organ koji prenosi sve naredbe.
Preko mre`e tajnih agenata totalitarni vladar obezbedio je sebi direktan
izvr{ni mehanizam koji je potpuno odvojen i izolovan od svih drugih in-
stitucija, za razliku od strukture glavice luka kod prividne hijerarhije.112 U
tom smislu su agenti tajne policije jedina vladaju}a klasa u totalitarnim
zemljama, a njihove norme i merila vrednosti pro`imaju ~itavo tkivo tota-
litarnog dru{tva.

Ako to imamo u vidu, ne}e nas mnogo iznenaditi {to su odre|ene oso-
benosti tajne policije u stvari op{te osobine ~itavog totalitarnog dru{tva, a
ne samo totalitarne tajne policije. Tako kategorija osumnji~enog u tota-
litarnim uslovima obuhvata ~itavo stanovni{tvo; svaka misao koja odstupa
od zvani~no propisane, a uvek promenljive linije ve} je sumnjiva, ma u
kojoj se oblasti ljudskog `ivota pojavila. Prosto zato {to raspola`u sposob-
no{}u mi{ljenja, ljudi su po definiciji sumnjivi, a ta sumnja ne mo`e se
odagnati uzornim vladanjem, jer ljudska sposobnost mi{ljenja ujedno je i

110 “Bek Bulat (pseudonim nekada{njeg sovjetskog profesora) bio je u prilici da prou~ava
dokumente severnokavkaskog NKVD-a. Iz ovih dokumenata proizlazi da je juna 1937, na
vrhuncu velike ~istke, vlada izdala nare|enje NKVD-u na lokalnom nivou da pohapsi
odre|eni procenat stanovni{tva.... Taj procenat se razlikovao od kraja do kraja, a u najmanje
lojalnim podru~jima dostizao je 5 procenata. Prosek za ceo Sovjetski Savez bio je oko 3 pro-
centa” (izve{tava David J. Dallin u: The News Leader, 8. januar 1949). – Beck/Godin, op.
cit., p. 239, dolaze do procene koja se donekle razlikuje od ove, ali je veoma uverljiva.
“Hap{enja se planiraju ovako: dokumentacija NKVD-a pokriva prakti~no ~itavo
stanovni{tvo, i svako je sme{ten u odre|enu kategoriju. Tako za svaki grad postoje statisti~ki
podaci o biv{im belogardejcima, ~lanovima opozicionih partija i sl. Sav kompromituju}i ma-
terijal... iz priznanja zatvorenikâ tako|e se unosi u dokumentaciju, a na kartonu svake osobe
ozna~ava se koliko je opasnom smatraju; to zavisi od koli~ine sumnjivog ili kompromitu-
ju}eg materijala u dokumentaciji. Kako se statisti~ki podaci redovno dostavljaju vi{im in-
stancama, ~istka se mo`e organizovati u svako doba, uz detaljno poznavanje ta~nog broja lju-
di u svakoj kategoriji.”

111 Baldwin, op. cit.
112 Kadrovi ruske tajne policije bili su Staljinu na “li~nom raspolaganju” kao i SS-Verfü-
gungstruppen Hitleru. Obe ove slu`be, mada su u vreme rata deo vojnih snaga, `ive pod
posebnim zakonima. “Zakon o braku”, koji je trebalo da odvoji SS od ostatka stanovni{tva,
bio je prva i najdalekose`nija odredba koju je Himler doneo kada se prihvatio reorganizacije
SS-a. ^ak i pre Himlerovog zakona o braku, godine 1927. SS-u je putem zvani~ne uredbe na-
lo`eno da “nikada [ne u~estvuje] u raspravama na sastancima ~lanstva” (Der Weg der SS, op.
cit.). I o ~lanovima NKVD-a, koji su se svesno dr`ali jedni drugih, a pre svega nisu bili u
kontaktu sa drugim delovima partijske aristokratije, imamo sli~ne informacije (Beck/Godin,
op. cit., p. 163).

438 TOTALITARIZAM

sposobnost predomi{ljanja. Kako je, osim toga, nemogu}e da se ikada s
potpunom sigurno{}u doku~i mi{ljenje drugog ~oveka – zato mu~enje i
jeste samo o~ajni~ki i jalov poku{aj da se postigne ono {to se posti}i ne
mo`e – sumnja se vi{e ne mo`e sti{ati, budu}i da ni zajedni~ke vrednosti
ni li~ni interes vi{e ne postoje kao socijalna stvarnost (za razliku od puke
psiholo{ke). Sveop{ta sumnja pro`ima sve dru{tvene odnose u totalitarnim
zemljama i odre|uje op{tu atmosferu ~ak i van posebne sfere tajne polici-
je.

Provokacija, nekada specijalnost tajnog agenta, u totalitarnim re`imima
postaje metod opho|enja sa susedom koga je svako, dobrovoljno ili ne,
prinu|en da prati. Svako je, na odre|eni na~in, agent provocateur onog
drugog; jer, o~igledno }e svako sebe smatrati provokatorom ako ikada ~ak
i obi~na neobavezna razmena “opasnih misli” (ili onoga {to su u me|uvre-
menu postale opasne misli) dospe do u{iju vlasti. Saradnja stanovni{tva u
potkazivanju politi~kih protivnika i dobrovoljno izigravanje glinenih go-
lubova sami po sebi nisu novost, ali u totalitarnim zemljama ovo je tako
dobro organizovano da su stru~njaci gotovo postali izli{ni. U sistemu
sveop{te {pijuna`e, u kom bi svako mogao biti agent policije i u kom sva-
ki pojedinac ose}a da je pod stalnim prismotrom, u uslovima u kojima je
profesionalna budu}nost krajnje neizvesna i u kojima su najspektakularni-
ji usponi i padovi postali svakodnevna pojava, svaka re~ postaje dvosmis-
lena i predmet retrospektivnog “tuma~enja”.

Koliko je totalitarno dru{tvo pro`eto metodima i normama tajne policije
najbolje se mo`e videti na primeru gra|enja karijere. U netotalitarnom sis-
temu dvostruki agent slu`io je stvarima protiv kojih je zapravo trebalo da
se bori, i to bar isto onoliko koliko je slu`io i vlastima, a ponekad i vi{e.
On je ~esto gajio neku vrstu dvostruke ambicije: `eleo je da se uspne u re-
dovima revolucionarnih partija, ali i u redovima policije. Da bi napre-
dovao na oba polja, trebalo je da prihvati metode o kojima sitni slu`benik,
~iji napredak u karijeri zavisi od pretpostavljenih, mo`e samo da sanja: za-
hvaljuju}i vezama sa policijom mo`e da elimini{e svoje suparnike i pret-
postavljene u partiji, a zahvaljuju}i vezama sa revolucionarima ima {ansu
da se otrese makar svog pretpostavljenog u policiji.113 Ako pogledamo
pravila po kojima se mo`e praviti karijera u savremenom ruskom dru{tvu,
odmah }emo primetiti sli~nost sa pomenutim metodama. Ne samo {to go-
tovo svi vi{i ~inovnici svoje polo`aje duguju ~istkama koje su likvidirale
njihove prethodnike, ve} se i unapre|enja u svim oblastima `ivota ubrza-
vaju na ovaj na~in. Otprilike na svakih deset godina jedna ~istka na na-
cionalnom nivou stvori prostor za slede}u generaciju, tek iza{lu iz {kole i

113 Ilustrativna je blistava karijera policijskog agenta Malinovskog, koji je zavr{io kao
poslanik bolj{evika u skup{tini (v. Bertram D. Wolfe, op. cit., glava XXXI).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 439

`eljnu posla. Upravo vlast stvara ovakve uslove za napredovanje, a njih je
policijski agent ranije sam morao da obezbedi.

Ovaj redovni nasilni preokret u ~itavoj gigantskoj administrativnoj ma-
{ineriji, iako onemogu}ava stru~no osposobljavanje, ima i brojne prednos-
ti. On daje relativno mlade slu`benike i spre~ava stabilizovanje prilika,
koje je, bar u mirnodopskim uslovima, velika opasnost za totalitarnu vlast.
Eliminisanjem principa stare{instva i zasluge ovaj sistem spre~ava i stva-
ranje lojalnosti koja uglavnom vezuje mla|e ~lanove kolektiva za starije,
od ~ijeg mi{ljenja i dobre volje zavisi njihovo unapre|enje; on tako|e jed-
nom za svagda ukida nezaposlenost i pru`a svakom priliku za posao koji
odgovara njegovom obrazovanju. Zato je Staljin 1939, kada je zavr{ena
generalna ~istka u Sovjetskom Savezu, mogao sa velikim zadovoljstvom
da primeti da je “Partija uspela da na rukovode}a mesta u dr`avi ili partiji
dovede vi{e od 500.000 mladih bolj{evika”.114 Poni`enje koje ~ovek ose}a
zato {to posao duguje nepravi~nom eliminisanju prethodnika ima isti de-
morali{u}i efekat koji je i istrebljenje Jevreja imalo na Nemce: ono od
svakog zaposlenog ~ini svesnog sau~esnika u zlo~inima vlasti, hteo on to
ili ne, a {to je poni`ena osoba osetljivija, to }e vatrenije braniti re`im.
Drugim re~ima, ovaj sistem je logi~na posledica principa Vo|e sa svim
njegovim implikacijama i najbolja mogu}a garancija lojalnosti, zato {to
svaka nova generacija zavisi od trenutne Vo|ine politi~ke linije koja je i
otpo~ela ~istku za nova radna mesta. Ovaj sistem tako|e poistove}uje
javni i li~ni interes (u nacisti~koj verziji mo`e se ~ak govoriti i o ukidanju
privatne sfere `ivota), na {ta su pristalice Sovjetskog Saveza znale da budu
tako ponosne. Svaki iole zna~ajniji pojedinac ~itavu svoju egzistenciju
duguje politi~kim interesima re`ima, a kada se ova fakti~ka istovetnost
ukine i kada ga slede}a ~istka ukloni sa polo`aja, re`im }e se potruditi da
on nestane i iz sveta `ivih. Sve to podse}a na dvostrukog agenta koji se
identifikuje i sa revolucijom (bez koje bi izgubio posao), a ne samo sa taj-
nom policijom; u toj sferi se spektakularni uspon tako|e mo`e zavr{iti
jedino anonimnom smr}u, jer je malo verovatno da se dvostruka igra mo`e
igrati ve~no. Kada se ovakvi uslovi, koji su nekada vladali samo me|u
izgnanicima iz dru{tva, pro{ire na dru{tvo u celini, totalitarna vlast je po-
stigla jednu od najdalekose`nijih promena u socijalnoj psihologiji. Psi-
hologija dvostrukog agenta, koji je spreman da kratkim `ivotom plati cenu
za nekoliko uzvi{enih godina na vrhu, zavladala je privatnim `ivotom ~i-
tave post-revolucionarne generacije u Rusiji, a u manjoj, ali ipak opasnoj
meri i u Nema~koj posle Prvog svetskog rata.

Takvo je dru{tvo u kom operi{e totalitarna tajna policija, dru{tvo pro-
`eto normama koje su nekada bile monopol tajne policije. Jedino u po~et-

114 Citirano iz: Avtokhanov, op. cit.

440 TOTALITARIZAM

nim fazama, dok traje borba za vlast, `rtve su oni koji mogu biti osumn-
ji~eni da pripadaju opoziciji. A zatim dru{tvo kre}e put totalitarizma, pro-
gone}i objektivnog neprijatelja, bili to Jevreji ili Poljaci (kao u slu~aju na-
cista) ili takozvani “kontrarevolucionari” (optu`ba koja “u sovjetskoj Ru-
siji... pada... i pre no {to se postavi pitanje o vladanju [optu`enog]”); to
mogu biti ljudi koji su u nekom trenutku imali radnju ili ku}u ili “roditelje
i pretke koji su imali tako ne{to”,115 ili koji su pripadali nekoj od okupa-
cionih jedinica Crvene armije, ili su mo`da poljskog porekla. Tek u po-
slednjim i potpuno totalitarnim fazama napu{taju se predstave o objektiv-
nom neprijatelju i logi~ki mogu}em zlo~inu, `rtve se biraju sasvim nasu-
mi~no i, ~ak bez optu`be, progla{avaju nesposobnim za `ivot. Ova nova
kategorija “nepo`eljnih” mo`e se sastojati od mentalno obolelih ljudi ili
osoba sa oboljenjima plu}a i srca, kao u slu~aju nacista, ili, pak, kao u So-
vjetskom Savezu, od ljudi koji su se na{li u predvi|enom procentu za de-
portaciju, a on se razlikovao od pokrajine do pokrajine.

Ta dosledna nasumi~nost negira ljudsku slobodu mnogo efikasnije nego
{to to ~ini ijedna tiranija. Da bi ~ovek u tiraniji bio ka`njen, on mora bar
da bude njen neprijatelj. Sloboda mi{ljenja nije ukinuta za one koji su do-
voljno hrabri da rizikuju `ivot. Teoretski ni u totalitarnim re`imima nije
ukinuta mogu}nost opredeljivanja za opoziciju; no, takva sloboda gotovo
da je poni{tena ako po~injeno delo obe}ava “kaznu” koju }e mo`da i sva-
ko drugi morati da plati. U ovom sistemu sloboda ne samo {to je svedena
na svoju poslednju i naizgled neuni{tivu garantiju, mogu}nost samoubist-
va, ve} je izgubila i svoju specifi~nost zato {to se posledice njenog u`iva-
nja dele sa sasvim nedu`nim ljudima. Da je Hitler imao vremena da ostva-
ri svoj san Op{teg nema~kog zakona o zdravstvu, ~ovek koji pati od bo-
lesti plu}a mogao je da do`ivi istu sudbinu kao i komunista u ranim, a Je-
vrejin u kasnijim fazama nacisti~kog re`ima. Isto tako i protivnik re`ima u
Rusiji, koji deli sudbinu miliona ljudi odabranih za koncentracione logore
u okviru odre|ene kvote, samo osloba|a policiju tereta nasumi~nog izbo-
ra. Nevini i krivi nepo`eljni su u podjednakoj meri.

Promena predstave o zlo~inu i zlo~incu odre|uje nove stravi~ne metode
totalitarne tajne policije. Kriminalci se ka`njavaju, a nepo`eljni nestaju sa
lica zemlje; jedini trag koji ostavljaju za sobom je se}anje ljudi koji su ih
znali i voleli, a jedan od najte`ih zadataka tajne policije jeste da se potrudi
da ~ak i takvi tragovi nestanu zajedno sa `rtvom.

Ohrana, caristi~ka prete~a GPU-a, navodno je smislila jedinstven sistem
dokumentacije: svaki osumnji~eni zabele`en je na velikoj karti, u ~ijoj je
sredini njegovo ime uokvireno crvenim krugom; njegovi politi~ki prijate-
lji ozna~eni su manjim crvenim krugovima, a nepoliti~ki zelenim; braon

115 The Dark Side of the Moon, New York, 1947.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 441

krugovi ozna~avaju li~nost koja je u kontaktu sa prijateljima osumnji-
~enog, ali ovog ne poznaje li~no; me|usobne veze izme|u prijateljâ osum-
nji~enog, politi~kih i nepoliti~kih, i prijateljâ njegovih prijatelja ozna~ene
su linijama izme|u odgovaraju}ih krugova.116 O~igledno primenu ovog
metoda ograni~ava samo veli~ina karte u kartoteci, a teoretski bi jedan og-
roman list mogao da poka`e odnose i veze unutar ~itavog stanovni{tva. A
to i jeste utopijski cilj totalitarne tajne policije. Ona se odrekla starog poli-
cijskog sna koji detektor la`i jo{ nije ostvario, pa se vi{e i ne trudi da saz-
na ko je ko ili {ta ko misli. (Detektor la`i mo`da najo~iglednije pokazuje
koliko taj san fascinira policijske mozgove; jer komplikovana merna opre-
ma o~igledno jedva da mo`e da poka`e i{ta vi{e od hladnokrvnosti ili ner-
voze svoje `rtve. Slaboumno odu{evljenje ovim mehanizmom mo`e se
eventualno objasniti iracionalnom `eljom da se ostvari makar kakvo ~ita-
nje misli.) Taj stari san ve} je sam po sebi stra{an, i od pamtiveka je nemi-
novno vodio mu~enju i naju`asnijim okrutnostima. Samo je jedna stvar
govorila njemu u prilog: tra`io je nemogu}e. Moderni san totalitarne poli-
cije, sa njenim modernim metodama, neuporedivo je stra{niji. Sada polici-
ja sanja da }e jednim pogledom na gigantsku mapu na zidu kancelarije
mo}i da utvrdi ko je s kim u vezi i u kom stepenu prisnosti; a ovaj san teo-
retski uop{te nije neostvariv, iako je njegovo tehni~ko izvo|enje mo`da
komplikovano. Kada bi ovakva mapa zaista postojala, totalitarizmu vi{e ni
uspomene ne bi stajale na putu; uz nju bi ljudi mogli da se izbri{u bez ika-
kvog traga, kao da ih nikada nije ni bilo.

Ako je verovati izve{tajima uhap{enih agenata NKVD-a, ruska tajna po-
licija se u zastra{uju}oj meri pribli`ila ovom idealu totalitarizma. Policija
ima tajne dosijee o svakom stanovniku ove ogromne zemlje, bri`ljivo be-
le`i sve brojne veze izme|u ljudi, od slu~ajnih poznanstava do pravih pri-
jateljstava i porodi~nih veza. Optu`eni, ~iji su “zlo~ini” ionako “objektiv-
no” utvr|eni i pre hap{enja, detaljno se ispituje samo da bi se otkrile te ve-
ze. Najzad, {to se ti~e blagodeti pam}enja, tako opasne po totalitarnu vlast,
moglo bi se re}i da “ako je ta~no da slonovi nikad ne zaboravljaju, Rusi iz-
gledaju kao njihova su{ta suprotnost... sovjetska psihologija kao da zaista
omogu}ava potpun zaborav”.117

Koliko je ovo kona~no nestajanje `rtava va`no za totalitarni sistem, mo-
`e se videti po slu~ajevima u kojima se re`im, iz ma kog razloga, sukoblja-
vao sa se}anjima pre`ivelih. Tokom rata, neki komandant SS-a po~inio je
stravi~nu gre{ku kada je obavestio jednu Francuskinju da joj je mu` umro
u nema~kom koncentracionom logoru; ova oma{ka izazvala je pravu lavi-
nu naredbi i uputstava svim komandantima logorâ, i trebalo je da ih upo-
zori da u spoljni svet ni pod kojim uslovima ne pu{taju nikakve informaci-

116 v. Laporte, op. cit., p. 39.
117 Beck/Godin, op. cit., pp. 234 i 127.

442 TOTALITARIZAM

je.118 [to se ti~e one francuske udovice, njen mu` ne samo da je u trenutku
hap{enja napustio svet `ivih, nego zapravo nikad nije ni bio `iv. Isto tako i
slu`benici sovjetske policije, naviknuti na ovakav sistem jo{ od ro|enja,
mogu jedino zapanjeno da zure u ljude u okupiranoj Poljskoj koji o~aj-
ni~ki poku{avaju da saznaju {ta se desilo sa njihovim uhap{enim prijatelji-
ma i ro|acima.119

U totalitarnim zemljama svi zatvori pretvoreni su u prave pe}ine zabora-
va u koje ljudi dospevaju slu~ajno, i ne ostavljaju za sobom tako banalne
tragove ranijeg postojanja kakvi su telo ili grob. U pore|enju sa tim naj-
novijim otkri}em u likvidiranju ljudi, staromodni metod ubijanja, iz poli-
ti~kih ili kriminalnih pobuda, zaista je neefikasan. Iza ubice ostaje le{, i
mada ubica poku{ava da zatre tragove svog identiteta, on nema tu mo} da
iz se}anja `ivih izbri{e identitet `rtve. Tajna policija, sasvim suprotno,
nekim ~udom uspeva da se postara za to da sve izgleda kao da `rtva nika-
da nije ni `ivela.

Veza izme|u tajne policije i tajnih dru{tava je o~igledna. Kao povod za
osnivanje tajne policije uvek se koristila opasnost od tajnih dru{tava. Tota-
litarna tajna policija je prva kojoj ti staromodni izgovori svih tirana uop{te
nisu potrebni. Anonimnost `rtava, koje se ne mogu nazvati neprijateljima
re`ima i ~iji je identitet progoniocima nepoznat sve do poslednjeg trenut-
ka, kada ih nasumi~na odluka vlasti elimini{e iz sveta `ivih i izbri{e ~ak i
uspomenu na njih, zapravo potpuno prevazilazi okvire tajnovitosti, naj-
stro`eg }utanja ili ume}a dvostrukog `ivota, {to su sva zavereni~ka
dru{tva nametala svojim ~lanovima.

Totalitarni pokreti tokom uspona na vlast opona{aju odre|ene organiza-
cione odlike tajnih dru{tava, ali nikako ne zaziru od javnosti; pravo tajno
dru{tvo oni stvaraju tek po dolasku na vlast. Tajno dru{tvo totalitarnih
re`ima je tajna policija; jedina strogo ~uvana tajna u totalitarnoj zemlji,
jedino ezoteri~no znanje ti~e se operacija policije i prilika u koncentra-
cionim logorima.120 Naravno, {iri slojevi stanovni{tva, a posebno ~lanovi
partije znali su op{te ~injenice: da koncentracioni logori postoje, da ljudi
nestaju, da se hapse nevini. Istovremeno, svako u totalitarnoj zemlji zna da
je najve}i zlo~in da se o tim “tajnama” govori. Ma koliko ~ovekovo znanje
zavisilo od drugih ljudi koji }e to znanje potvrditi i razumeti, ono {to svi
znaju, ali nikako ne smeju da izgovore, ta bri`no ~uvana informacija, gubi
kvalitet realnosti i poprima odlike prave no}ne more. Samo oni koji pose-
duju strogo ezoteri~no znanje u vezi sa evenutalnim novim kategorijama

118 v. Nazi Conspiracy, VII, p. 84ff.
119 The Dark Side of the Moon.
120 “Malo toga u SS-u nije bilo tajna. Najve}a tajna bili su metodi primenjivani u koncen-
tracionim logorima. ^ak ni ~lanovi Gestapoa nisu... imali pristup logorima bez posebnih
dozvola” (Eugen Kogon, Der SS-Staat, München 1946, p. 297).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 443

nepo`eljnih i postupcima policijskih kadrova, mogu da razgovaraju o ono-
me {to zapravo sa~injava op{tu realnost. Samo oni mogu da veruju u ono
za {ta znaju da je istina. To je njihova tajna, a kako bi tu tajnu sa~uvali, oni
se okupljaju u tajnu organizaciju i ostaju njeni ~lanovi ~ak i kada ih ta taj-
na organizacija uhapsi, prisili da priznaju optu`be i kona~no likvidira. Dok
god ~uvaju tajnu, oni pripadaju eliti, i po pravilu tu tajnu ne odaju ~ak ni u
zatvorima i koncentracionim logorima.121

Ve} smo zapazili jedan od mnogih paradoksa koji se protivi zdravom
razumu netotalitarnog sveta: prividnu neopravdanost zavereni~kih metoda
u totalitarnim sistemima. Naizgled progonjeni od strane policije, totali-
tarni pokreti vrlo retko koriste zavereni~ke metode za zbacivanje posto-
je}e vlasti, ali kad se dokopaju vlasti, kada ih priznaju sve strane vlade i
kada tobo`e prevazi|u revolucionarnu fazu, totalitarni re`imi razvijaju
pravu tajnu policiju kao jezgro svoje vlasti i mo}i. Izgleda da se totalitarni
pokreti vi{e pla{e javnog priznavanja zato {to se boje da to mo`e da ugrozi
njihovo zavereni{tvo, da mo`e da dovede do raspadanja iznutra, nego {to
se pla{e mlakih policijskih mera netotalitarnih re`ima.

U stvari, totalitarne vo|e, iako uverene da ~vrsto moraju da se dr`e fik-
cije i pravila fiktivnog sveta koja su postavljena tokom borbe za vlast, i sa-
me tek postupno otkrivaju sve implikacije ovog fiktivnog sveta i njegovih
pravila. Njihova vera u ~ovekovu svemo}, uverenost da se putem organi-
zacije sve mo`e posti}i, vodi ih u eksperimente o kojima su ljudi mo`da
ma{tarili, ali ih nikad nisu izveli u praksi. Njihova monstruozna otkri}a u
domenu mogu}eg nadahnuta su ideolo{kom nau~no{}u koju, kako se is-
postavilo, ne kontroli{e razum i koja je pre spremna da prizna najlu|e fan-
tazije pred-nau~ne i pred-filozofske spekulacije nego ~injeni~no stanje.
Vo|e stvaraju tajno dru{tvo koje sada vi{e ne operi{e na dnevnoj svetlosti:
dru{tvo tajne policije, politi~kog vojnika ili indoktriniranog borca, kako bi
mogli da sprovedu svoje nemoralno ispitivanje granica mogu}eg.

Totalitarna zavera protiv netotalitarnog sveta, s druge strane, njen zah-
tev za vla{}u nad ~itavim svetom, otvoreno se propagira ~ak i kada pokret
preuzme vlast. Ona se prakti~no name}e koordinisanoj populaciji “sim-
patizera” u vidu fiktivne zavere ~itavog sveta protiv njihove zemlje. Tota-
litarna dihotomija, stroga podvojenost izme|u pokreta i ostatka sveta, pro-
pagira se tako {to svaki pripadnik nacije koji se na|e u inostranstvu ima
obavezu da kod ku}e podnese izve{taj kao da je tajni agent, i da svakog
stranca tretira kao {pijuna.122 Upravo zbog prakti~nog ostvarivanja ove di-

121 Beck/Godin, op. cit., p. 169, izve{tavaju kako su se uhap{eni slu`benici NKVD-a
“svim snagama trudili da ne izdaju neku tajnu NKVD-a”.

122 Tipi~an je slede}i dijalog iz Dark Side of the Moon: “Na priznanje da si nekad boravio
izvan Poljske neminovno se nadovezivalo pitanje: ’A za koga si {pijunirao?’... Jedan... je

pitao: ’Ali i vi imate goste iz inostranstva. Zar mislite da su svi oni {pijuni?’ Odgovor je
glasio: ’Nego {ta? Mislite li vi da smo mi toliko naivni pa da to ne znamo?’”

444 TOTALITARIZAM

hotomije, a ne zbog nekih posebnih tajni, vojnih ili drugih, gvozdena za-
vesa deli stanovnike totalitarnih zemalja od ostatka sveta. Prave tajne to-
talitarnih re`ima, koncentracione logore, te laboratorije za eksperimente
totalitarizma, totalitarni re`imi kriju od o~iju svojih ljudi kao i od o~iju
svih drugih.

Ve} du`e vreme normalnost normalnog sveta predstavlja najefektniju
za{titu od otkrivanja masovnih zlo~ina totalitarizma. “Obi~an svet i ne zna
da je sve mogu}e”,123 odbija da veruje svojim o~ima i u{ima kada se suo~i
sa monstruozno{}u, ba{ kao {to ni mase nisu verovale svojima kada su se
suo~ile sa stvarno{}u u kojoj vi{e nije bilo mesta za njih.124 Totalitarni
re`imi mogu u toj meri da se pribli`e ostvarenju fiktivnog, ispremetanog
sveta zato {to spoljni netotalitarni svet, koji uvek obuhvata i veliki deo
stanovni{tva totalitarne zemlje, tako|e zapada u sanjarenje i be`i od stvar-
nosti kada se suo~i sa pravim ludilom, ba{ kao {to ~ine i mase kada se suo-
~e sa normalnim svetom. Ovu nesklonost zdravog razuma da poveruje u
ne{to monstruozno stalno potkrepljuje i sam totalitarni vladar, koji se stara
da se nikada ne objave pouzdani statisti~ki podaci, ili bar podaci koji bi se
mogli proveriti, tako da o mestima `ivih mrtvaca raspola`emo tek subjek-
tivnim, nepouzdanim, delom i nedostupnim informacijama.

Zahvaljuju}i ovom metodu, rezultati totalitarnog eksperimenta poznati
su samo delimi~no. Mada imamo dovoljno izve{taja iz koncentracionih lo-
gora da bismo mogli da procenimo kapacitete totalne dominacije i bacimo
pogled u ponor “mogu}eg”, ne znamo u kojoj meri totalitarni re`im mo`e
da izmeni ~ovekovu prirodu. Jo{ manje znamo koliko bi normalnih ljudi
oko nas bilo spremno da prihvati totalitaran na~in `ivota – odnosno, da
plati cenu znatno kra}eg `ivota zarad zagarantovanog ispunjenja svih sno-
va o karijeri. Lako je shvatiti da totalitarna propaganda, pa ~ak i neke to-
talitarne institucije, udovoljavaju potrebama novih obesku}enih masa, ali
je gotovo nemogu}e znati koliko bi se ljudi, ako bi du`e `iveli u strahu od
nezaposlenosti, slo`ilo sa “populacionom politikom” koja u pravilnim raz-
macima elimini{e vi{ak ljudi, ili koliko bi se njih, kad u potpunosti shvati
svoju nesposobnost da nosi teret modernog `ivota, rado pot~inilo sistemu
koji, zajedno sa spontano{}u, ukida i odgovornost.

Drugim re~ima, iako znamo postupke i specifi~nu funkciju totalitarne
tajne policije, ne znamo u kojoj meri “tajna” ovog tajnog dru{tva odgovara
tajnim `eljama i tajnom sau~esni{tvu masa u na{e doba.

123 David Rousset, The Other Kingdom, New York, 1947.
124 Nacisti su bili svesni za{titnog zida neverice koji je okru`ivao njihov poduhvat. U jed-
nom tajnom izve{taju o masakru nad 5000 Jevreja, podnesenom Rozenbergu 1943, eksplicit-
no stoji: “Zamislite samo da druga strana dozna za ove doga|aje i iskoristi ih. Najverovatni-
je takva vest ne bi imala nikakvog efekta zato {to ljudi koji je ~uju i ~itaju prosto ne bi bili
spremni da poveruju u nju” (Nazi Conspiracy, I, 1001).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 445

III: Totalna dominacija

KONCENTRACIONI logori i logori smrti totalitarnim re`imima slu`e kao
laboratorije u kojima se dokazuje osnovno uverenje totalitarizma, naime
da je sve mogu}e. Iako su te laboratorije kori{}ene za najrazli~itije ekspe-
rimente svi drugi (uklju~uju}i medicinske, ~iji su u`asi do detalja zabele-
`eni na su|enjima protiv lekara Tre}eg Rajha) od manjeg su zna~aja.

Totalna dominacija, koja te`i da organizuje beskona~no mno{tvo razli~i-
tih ljudi kao da je ~itavo ~ove~anstvo jedna jedina li~nost, mogu}a je samo
ako se svaki pojedinac mo`e svesti na skup nepromenljivih, identi~nih
reakcija, koji onda mo`e proizvoljno da se zameni bilo kojim drugim. Tre-
ba proizvesti ne{to {to ne postoji, naime, ljudsku vrstu koja nalikuje `ivo-
tinjama, a ~ija bi se jedina “sloboda” sastojala u “o~uvanju vrste”.125 To-
talna dominacija poku{ava da ovaj cilj postigne i putem indoktrinacije elit-
nih formacija i putem apsolutnog terora u logorima; zverstva za koja se
elitne formacije bezobzirno koriste jesu neka vrsta prakti~ne primene
ideolo{ke indoktrinacije – probni teren na kom ona mora da se doka`e –
dok u`asan spektakl u logorima treba da pru`i njenu “teorijsku” potvrdu.

Logori ne slu`e isklju~ivo za istrebljivanje i degradiranje ljudskih bi}a,
ve} i kao monstruozan eksperiment koji u laboratorijskim uslovima treba
da ukine spontanost kao vid ~ovekovog pona{anja i da ljude pretvori u
puke stvari, u ne{to {to ~ak ni `ivotinje nisu; jer Pavlovljev pas, koji je,
kao {to znamo, dresiran da jede ne kad je gladan, nego kad zvonce zazvo-
ni, izopa~ena je `ivotinja.

U normalnim okolnostima ovo se nikako ne mo`e posti}i: spontanost ni-
kada ne mo`e u potpunosti da se ukine, budu}i da je povezana ne samo sa
ljudskom slobodom, ve} i sa `ivotom uop{te, u smislu prostog odr`avanja
u `ivotu. Jedino je u koncentracionim logorima takav eksperiment uop{te
mogu}, pa zato oni nisu samo “la societé la plus totalitaire encore réa-
lisée” (najtotalitarnije dru{tvo ikad ostvareno, kako ka`e David Ruse), ne-
go su i dru{tveni ideal totalitarizma uop{te. Kao {to stabilnost totalitarnog
re`ima zavisi od toga koliko je fiktivni svet pokreta izolovan od spoljnog,
tako i eksperiment totalne dominacije u koncentracionim logorima zavisi
od toga koliko su logori izolovani od ostatka sveta, sveta `ivih uop{te, pa
~ak i spoljnog sveta zemlje pod totalitarnom vla{}u. Ova izolovanost ob-
ja{njava ~udnu nestvarnost i neuverljivost kojom se odlikuju sva svedo~e-
nja iz koncentracionih logora; one su jedna od osnovnih pote{ko}a za pra-
vo razumevanje totalitarne vlasti, koja zavisi od postojanja koncentra-

125 U Tischgespräche Hitler nekoliko puta spominje da “[te`i] stanju u kom svaki poje-
dinac zna da `ivi i umire radi o~uvanja vrste” (p. 349); v. i p. 347: “Muva polo`i milione ja-
ja, i sva ona nestanu. Ali muve ostaju.”

446 TOTALITARIZAM

cionih logora i logora smrti – jer, ma koliko to neverovatno zvu~alo, logori
su centralne instuticije totalitarne vlasti.

Brojna su svedo~enja pre`ivelih.126 [to su autenti~nija, to manje po-
ku{avaju da do~araju ono {to izmi~e ljudskom razumu i ljudskom iskustvu
– dakle, patnje koje od ljudi ~ine “`ivotinje koje se ni na {ta ne `ale”.127
Nijedan od ovih izve{taja ne izaziva onaj strastven bes i saose}anje koji su
ljude uvek okupljali oko pravedne stvari. Naprotiv, svako ko govori ili pi-
{e o koncentracionim logorima jo{ uvek se smatra sumnjivim; a ako se go-
vornik odlu~no okrenuo svetu `ivih, njega samog ~esto progone sumnje u
istinitost sopstvenog izve{taja, kao da je pome{ao no}nu moru i stvar-
nost.128

Ova sumnja koju ljudi izra`avaju spram sebe samih i spram istinitosti
sopstvenog iskustva otkriva ono {to su nacisti ionako oduvek znali: ljudi
re{eni da po~ine zlo~in bi}e najefikasniji ako ga izvr{e u naj{irem, najn-
everovatnijem obimu – ne zato {to se time sve kazne predvi|ene pravnim
sistemom ~ine neadekvatne i apsurdne, nego zato {to ve} i monstruoznost
zlo~inâ jem~i da }e se pre verovati ubicama koje svim mogu}im la`ima in-
sistiraju na svojoj nevinosti nego `rtvama koje govore istinu. Nacisti nisu
~ak nalazili za shodno ni da ovo otkri}e zadr`e za sebe. Hitler je rasturio
milione primeraka svoje knjige u kojoj tvrdi da la` mora da bude ogromna
da bi bila uspe{na, {to ljude nije spre~avalo da mu veruju, ba{ kao {to ni
najave nacista, ponavljane ad nauseam, da }e Jevreji biti istrebljeni otrov-
nim gasom kao stenice nikoga nisu navele da u to poveruje.

126 Najbolja svedo~enja o nacisti~kim koncentracionim logorima su: David Rousset, Les
Jours de Notre Mort, Paris 1947; Eugen Kogon, op. cit.; Bruno Bettelheim, “On Dachau and
Buchenwald” (od maja 1938. do aprila 1939) u: Nazi Conspiracy, VII, 824ff. [to se ti~e sov-
jetskih koncentracionih logora, v. izuzetnu zbirku svedo~enja pre`ivelih Poljaka objavljenu
pod naslovom The Dark Side of the Moon, kao i David J. Dallin, op. cit., mada su njegova
svedo~enja ponekad manje uverljiva zato {to dolaze od nekih “prominentnih” li~nosti koje
naginju deklamovanju i osudama.

127 The Dark Side of the Moon; uvod tako|e nagla{ava taj ~udni nedostatak komunikaci-
je: “Oni bele`e, ali ne komuniciraju.”

128 v. posebno Bruno Bettelheim, op. cit. “Kao da sam poverovao da se sve ove u`asne i
poni`avaju}e stvari nekako nisu doga|ale ’meni’ kao subjektu, nego ’meni’ kao objektu. Ovo
iskustvo potvrdili su i drugi zatvorenici.... Kao da posmatram ne{to u ~emu u~estvujem na
neki neodre|en na~in.... ’Ovo je nemogu}e, tako ne{to prosto ne mo`e da se dogodi’....
Zatvorenici su morali da ube|uju sebe da to jeste istina, da se zaista de{ava, a da nije samo
no}na mora. I nikada u tome nisu do kraja uspevali.”

V. i Rousset, op. cit., p. 213. “...Oni koji to nisu videli svojim o~ima, ne mogu ni da po-
veruju. Da li ste i sami, pre no {to se dospeli ovamo, uzimali za ozbiljno glasine o gasnim ko-
morama?

“Nisam, rekoh.
“...Vidite? E pa, svi su oni kao Vi. Sav taj svet u Parizu, Londonu, Njujorku, pa ~ak i u
Birkenauu, nadomak krematorijuma... jo{ uvek ne veruju, pet minuta pre no {to ih po{alju u
podrume krematorijuma....”

TOTALITARIZAM NA VLASTI 447

Veliko je isku{enje da se ono su{tinski neverovatno objasni liberalisti-
~kim racionalizacijama. U svakom od nas vreba takav jedan liberal koji
nam se ulaguje glasom zdravog razuma. Put ka totalitarnoj dominaciji vo-
di preko vi{e stadijuma, za koje mo`emo da prona|emo brojne analogije i
presedane. Krvav teror tokom po~etnih faza totalitarne vladavine zaista
slu`i isklju~ivo svrsi da porazi protivnika i da ugu{i svaku opoziciju; no,
totalni teror raspiruje se tek kada se ovaj prvi stupanj prevazi|e, a re`im
vi{e ne mora da se pribojava opozicije. S tim u vezi, ~este su primedbe da
je sada sredstvo postalo cilj, no to je, kona~no, ipak samo priznanje, pre-
ru{eno u paradoks, da izreka “cilj opravdava sredstva” vi{e ne va`i, da je
teror izgubio svoju “svrhu”, da vi{e nije sredstvo zastra{ivanja. Ni{ta vi{e
ne zadovoljava ni obja{njenje da revolucija, na primer Francuska, pro`dire
sopstvenu decu, jer teror se nastavlja ~ak i kada je svako ko bi se u bilo
kom svojstvu mogao nazvati detetom revolucije – frakcije, centri partijske
mo}i, vojska, birokratija – ve} odavno pro`dran. Mnoge metode koje su
danas postale specijalnost totalitarne vlasti vrlo su dobro poznate iz istori-
je. Osvaja~kih ratova oduvek je bilo; masakr neprijateljskog stanovni{tva
posle pobede podrazumevao se sve dok Rimljani nisu uveli pravilo
parcere subjectis, po kome pora`ene treba po{tedeti; vekovima je istreblji-
vanje doma}eg stanovni{tva pratilo kolonizaciju dveju Amerika, Austra-
lije i Afrike; ropstvo je jedna od najstarijih institucija ljudskog roda, i sva
carstva Starog veka zasnivala su se na dr`avnim robovima koji su podiza-
li javna zdanja. ^ak ni koncentracioni logori nisu izum totalitarnih pokre-
ta. Oni se po prvi put javljaju tokom Burskog rata, po~etkom ovog veka, a
posle toga se koriste u Ju`noj Africi i u Indiji za “nepo`eljne elemente”;
ovde po prvi put nailazimo na termin “preventivno li{avanje slobode”
(protective custody), kasnije prihva}en i u Tre}em Rajhu (Schutzhaft). Ta-
kvi logori umnogome nalikuju koncentracionim logorima na po~etku to-
talitarne vladavine; kori{}eni su za “sumnjiva lica” ~iji se prekr{aji nisu
mogli dokazati i kojima se nije moglo suditi redovnim putem. Sve ovo
itekako stoji u vezi sa metodama totalitarne dominacije: iste te elemente i
one koriste, razvijaju i usavr{avaju, polaze}i od nihilisti~kog principa da je
“sve dozvoljeno”, principa koji su nasledile i uzele zdravo za gotovo. No
svuda gde ovi novi oblici dominacije pridobiju svoju autenti~no totalitar-
nu strukturu, oni taj princip prevazilaze, jer on je jo{ uvek vezan za utili-
tarne motive i li~ni interes vladara, pa se oku{avaju u domenu koji nam je
do tada bio sasvim nepoznat: u domenu u kom je “sve mogu}e”, a on se ne
mo`e ograni~iti ni utilitarnim motivima ni li~nim interesom, bez obzira na
njegovu prirodu.

Ono {to se kosi sa zdravim razumom nije nihilisti~ki princip da je “sve
dozvoljeno”, koji je ve} bio prisutan u devetnaestovekovnoj utilitarnoj kon-
cepciji zdravog razuma. Zdrav razum i “obi~an svet” odbijaju da poveruju

448 TOTALITARIZAM

da sve jeste mogu}e.129 Poku{avamo da shvatimo elemente sada{njeg ili ra-
nijeg iskustva koji prosto prevazilaze na{u mo} rasu|ivanja. Poku{avamo
da kao zlo~in ozna~imo ne{to {to, ose}amo, tom kategorijom uop{te nije ni
bilo predvi|eno. [ta zna~i ubistvo kada se suo~imo sa masovnom proizvod-
njom le{eva? Poku{avamo da sa stanovi{ta psihologije shvatimo pona{anje
zatvorenika koncentracionih logora i pripadnika SS-a, a pri tom ono {to tre-
ba shvatiti jeste da se psiha mo`e uni{titi ~ak i bez fizi~kog uni{tavanja
~oveka; da se, {tavi{e, psiha, karakter i individualnost u odre|enim uslovi-
ma ogledaju samo u brzini ili sporosti kojom se raspadaju.130 U svakom
slu~aju, krajnji rezultat je obezdu{en ~ovek, t.j. ~ovek koji se vi{e ne ukla-
pa u na{e poimanje psihologije, ~ovek ~iji povratak u psiholo{ki ili bilo ka-
ko druga~ije obja{njiv svet veoma nalikuje vaskrsenju Lazarovom. Svi po-
stulati zdravog razuma, bili oni psiholo{ke ili sociolo{ke prirode, samo idu
u prilog onima koji “razmi{ljanje o u`asima” smatraju “povr{nim”.131

Ako je istina da su koncentracioni logori najdoslednije institucije totali-
tarne vlasti, “razmi{ljanje o u`asima” izgleda neophodno za razumevanje
totalitarizma. No, do njega se ne mo`e do}i ni pomo}u memoara ni po-
mo}u hermeti~nih izve{tajia svedokâ. U oba ova `anra primetna je te`nja
da se pobegne od do`ivljenog; instinktivno ili racionalno, oba tipa pisaca
su toliko svesna u`asnog ponora koji deli svet `ivih od sveta `ivih mrtva-
ca da ne mogu da daju mnogo vi{e od serije doga|aja kojih se prise}aju,
ali se oni i njima samima ~ine neuverljivi koliko i njihovoj publici. Jedino
upla{ena ma{ta ljudi koje su takvi izve{taji dirnuli, ali koji u`ase opisane u
njima nisu iskusili na sebi, dakle, ljudi neoptere}enih zverskim, o~ajni-
~kim strahom koji, suo~en sa stvarnim, opipljivim grozotama, neumoljivo
parali{e sve {to nije puki refleks – jedino oni sebi mogu da dozvole da raz-
mi{ljaju o u`asima. Me|utim, ~ak i to je od koristi isklju~ivo za sagleda-
vanje politi~kih faktora i razbuktavanje politi~kih strasti. Razmi{ljanje o
u`asima ne mo`e da dovede ni do kakve promene li~nosti, ba{ kao {to to
ne mo`e ~ak ni stvarno pro`ivljavanje u`asa. Svo|enje ~oveka na skup
reakcija odvaja ga od svega {to je u njemu li~nost ili karakter, i to radikal-
no koliko i du{evna bolest. Kada se, kao Lazar, vrati iz mrtvih, njegova su
li~nost ili karakter neizmenjeni ba{ kao i kada je oti{ao.

Kao {to u`as, ili razmi{ljanje o njemu, ne mo`e da dovede do izmene
karaktera, ne mo`e ~oveka da na~ini boljim ili gorim, tako ne mo`e ni da
postane osnov politi~ke zajednice ili partije. Poku{aji da se stvori evrops-
ka elita sa programom unutarevropskog razumevanja zasnovanog na za-
jedni~kom iskustvu koncentracionih logora, propali su kao i poku{aji da se
posle Prvog svetskog rata izvuku politi~ki zaklju~ci iz iskustva frontovske

129 Prvi koji je ovo shvatio bio je Rousset u svom Univers Concentrationnaire, 1947.
130 Rousset, op. cit., p. 587.
131 v. Georges Bataille u: Critique, januar 1948, p. 72.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 449

generacije svih nacija. U oba slu~aja ispostavilo se da sámo iskustvo ne
mo`e da pru`i mnogo vi{e od nihilisti~kih banalnosti.132 Politi~ke posle-
dice, na primer posleratni pacifizam, poticale su iz op{teg straha od rata, a
ne iz ratnih iskustava. Umesto {to je stvorilo pacifizam odvojen od real-
nosti, shvatanje strukture modernog rata, vo|eno i izazvano strahom, tre-
balo je da dovede do spoznaje da je jedino merilo za neizbe`an rat borba
protiv prilika u kojima ljudi vi{e ne `ele da `ive – a na{a saznanja o pak-
lenim mu~enjima totalitarnih logora nam pokazuju da su takve prilike
itekako mogu}e.133 Stoga strah od koncentracionih logora i, kao njegova
posledica, uvid u prirodu totalne dominacije mogu da obesna`e sve poli-
ti~ke diferencijacije na desnicu i levicu i da mimo njih uvedu politi~ki naj-
va`niji ar{in za prosu|ivanje doga|aja na{eg vremena: da li su u slu`bi to-
talitarizma ili ne.

U svakom slu~aju, upla{ena ma{ta ima tu veliku prednost {to odbacuje
sofisti~ko-dijalekti~ka tuma~enja politike, koja su sva zasnovana na
praznoverici da ne{to dobro mo`e da proiza|e iz zla. Takva dijalekti~ka
akrobatika imala je barem privid opravdanosti dok god je najgore {to
jedan ~ovek mo`e da nanese drugom bilo ubistvo. Ali, kako danas znamo,
ubistvo je zlo koje ima ograni~en efekat. Neko ko ubije ~oveka – ~oveka
koji ionako mora da umre – jo{ uvek se kre}e u nama poznatom domenu
`ivota i smrti; i jedno i drugo zaista stoje u onoj neophodnoj me|usobnoj
vezi na kojoj dijalektika i po~iva, ~ak i ako ona nije uvek svesna te veze.
Ubica za sobom ostavlja le{ i ne pretvara se da njegova `rtva nikad nije ni
bila me|u `ivima; ako i bri{e tragove, to su tragovi sopstvenog identiteta,
a ne se}anje i bol ljudi koji su `rtvu voleli. On uni{tava jedan `ivot, ali ne
i samu ~injenicu postojanja.

Sa precizno{}u koja im je svojstvena, nacisti su obi~no svoje operacije u
koncentracionim logorima vodili pod {ifrom “pod okriljem no}i” (Nacht
und Nebel). Radikalnost mera kojima se ljudi tretiraju kao da nikad nisu ni
postojali, kojima se ljudi bri{u u pravom smislu te re~i, ~esto se ne mo`e
primetiti na prvi pogled, zato {to ni nema~ki ni ruski sistem nisu uniform-
ni, ve} se sastoje od razli~itih kategorija u kojima se ljudi vrlo razli~ito tre-
tiraju. U slu~aju Nema~ke, ove kategorije ponekad su bile zastupljene i u
okviru istog logora, ali nisu me|usobno dolazile u dodir; ~esto su odre|e-
ne kategorije bile stro`e odvojene jedna od druge nego {to su bile izolo-
vane od spoljnog sveta. Tako su se Nemci, iz rasnih obzira, prema pripad-

132 Ruseova knjiga sadr`i mnogo takvih “uvida” u ljudsku “prirodu”, zasnovanih
uglavnom na zaklju~ku da se posle izvesnog vremena mentalitet zatvorenika jedva razlikuje
od mentaliteta stra`ara u logorima.

133 Da bi se izbegli nesporazumi, mo`da bi trebalo dodati da je sa pronala`enjem hidro-
genske bombe ~itavo pitanje rata izmenjeno u svojoj su{tini. Rasprava o ovom pitanju, na-
ravno, prevazilazi okvire knjige.

450 TOTALITARIZAM

nicima skandinavskih nacija ophodili sasvim druga~ije nego prema pri-
padnicima drugih nacija, iako su ovi prvi bili ogor~eni neprijatelji nacista.
One druge su, pak, delili na ljude ~ije je “istrebljenje” bilo prioritetno, kao
u slu~aju Jevreja, ili je moglo da se o~ekuje u bliskoj budu}nosti, kao u
slu~aju Poljaka, Rusa i Ukrajinaca, i na one za koje jo{ nisu izdate naredbe
o takvim sveobuhvatnim “kona~nim re{enjima” (Francuzi i Belgijanci). U
Rusiji, s druge strane, postoje tri manje-vi{e nezavisna sistema. Tu su naj-
pre logori sa pravim prinudnim radnicima, koji u`ivaju relativnu slobodu i
osu|eni su na kra}e kazne. Zatim, postoje koncentracioni logori, u kojima
se ljudski materijal bezobzirno eksploati{e, u kojima je procenat smrtnosti
izuzetno visok, ali koji su u su{tini organizovani u prakti~ne svrhe. I, ko-
na~no, postoje i logori za istrebljenje, u kojima se zatvorenici sistematski
satiru gla|u i nehigijenom.

U koncentracionim logorima i logorima smrti zatvorenici su, ~ak i ako
uspeju da se odr`e u `ivotu, mnogo efikasnije odse~eni od sveta `ivih ne-
go da su zaista umrli, zato {to teror poja~ava zaborav – i u tome se i sasto-
ji sav njihov u`as. Ovde je ubistvo ne-li~no koliko i ubistvo komarca. Ne-
ko mo`e da umre od posledica sistematskog mu~enja ili gladi, ili zato {to
je logor prepun, pa suvi{an ljudski materijal mora da se likvidira. I obrnu-
to, usled nedostatka novih ljudskih po{iljki mo`e da zapreti opasnost da se
logor isprazni; tada se izda naredba da se procenat smrtnosti smanji po
svaku cenu.134 David Ruse je svoje svedo~enje o vremenu provedenom u
jednom nema~kom koncentracionom logoru nazvao Les Jour de Notre
Morte (Dani na{e smrti), i zaista se ~ini kao da postoji mogu}nost da se
sam proces umiranja u~ini trajnim i da se stvore uslovi u kojima se i smrt i
`ivot ometaju u podjednakoj meri.

Upravo ta pojava nekog radikalnog zla, nama do sada nepoznatog, uki-
da sve op{te prihva}ene vrednosti i uobi~ajene predstave o napretku. Ovde
vi{e ne va`e ni politi~ka, ni istorijska, ni prosto moralna merila, ve}, u naj-
boljem slu~aju, postoji svest o tome da se u modernu politiku izgleda
ume{alo ne{to ~ega u njoj, bar onako kako je mi razumemo, nikada nije bi-
lo: naime, princip sve ili ni{ta – sve, to je beskona~na {arolikost oblika ljud-
skog sa-`ivota, ili ni{ta, jer bi pobeda sistema koncentracionih logora zna-

134 To se dogodilo u Nema~koj krajem 1942, kada je Himler svim komandantima logora
nalo`io “da po svaku cenu smanje stopu smrtnosti”. Ispostavilo se, naime, da je od 136.000
pristiglih 70.000 umrlo jo{ pre dolaska ili odmah po dolasku u logor (v. Nazi Conspiracy, IV,
annex II). – Novija svedo~enja iz Sovjetskog Saveza jednoglasno potvr|uju da je posle 1949
– dakle, jo{ za Staljinovog `ivota – stopa smrtnosti u koncentracionim logorima, koja je rani-
je dostizala i do 60%, sistematski smanjivana, verovatno zbog op{teg i akutnog nedostatka
radne snage u Sovjetskom Savezu. Ovo pobolj{anje uslova za `ivot ne treba pome{ati sa kri-
zom re`ima posle Staljinove smrti, koja se, simptomati~no, prvo osetila u koncentracionim
logorima (upor. Wilhelm Starlinger, Grenzen der Sowjetmacht, Würzburg 1955).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 451

~ila istu onu neumoljivu propast ~ovekovu koju bi i upotreba hidrogenske
bombe zna~ila za ljudsku vrstu.

@ivot u koncentracionom logoru ne mo`e se porediti ni sa ~im. Njegove
u`ase ma{ta nikada ne mo`e do kraja da pojmi, zato {to se nalaze s onu
stranu `ivota i smrti. Taj se u`as nikada ne mo`e do kraja do~arati, zato {to
se pre`iveli vra}a svetu `ivih, {to mu onemogu}ava da i sam u potpunosti
poveruje svojim do`ivljajima iz pro{losti. ^ini se kao da pri~a pri~u sa
druge planete, jer se u svetu `ivih, gde niko ne treba da zna da li je on `iv
ili mrtav, zatvorenik tretira kao da se nikada nije ni rodio. Stoga sva pore-
|enja stvaraju zabunu i skre}u pa`nju sa su{tine. Prinudni rad u zatvorima
i ka`njeni~kim kolonijama, proterivanje, ropstvo – ~ini se na trenutak da
sve to mo`e da se iskoristi za pore|enje, ali se, pri podrobnijem ispitiva-
nju, ispostavlja da je ono neodr`ivo.

Prinudni rad kao kazna ograni~en je po pitanju vremena i intenziteta.
Osu|enik zadr`ava prava nad svojim telom; on nije `rtva neograni~enog
mu~enja, njime se ne dominira apsolutno. Proterivanjem se ~ovek prosto
{alje iz jednog u drugi kraj sveta, koji je tako|e naseljen ljudskim bi}ima,
ali se time on ne isklju~uje iz sveta ljudi kao takvog. Kroz ~itavu istoriju,
ropstvo je bilo institucija unutar dru{tvenog poretka; robovi se, za razliku
od zatvorenika u koncentracionim logorima, ne uklanjaju iz vidokruga
drugih ljudi, koji onda mogu i da ih za{tite; kao sredstvo za rad, oni imaju
odre|enu cenu, a kao vlasni{tvo odre|enu vrednost. Logora{ nema cenu,
zato {to ga je uvek mogu}e zameniti; niko ne zna kome on pripada, jer ga
niko i ne vidi. Sa stanovi{ta normalnog dru{tva, on je apsolutno suvi{an,
iako se u vreme akutnog manjka radne snage, kao u Rusiji i u Nema~koj
tokom rata, koristi za rad.

Koncentracioni logor kao institucija nije ustanovljen radi ma kakvog
mogu}eg u~inka; jedina trajna ekonomska funkcija logorâ je finansiranje
njihovog nadzornog aparata; stoga sa ekonomskog stanovi{ta koncentra-
cioni logori postoje uglavnom radi njih samih. Svaki obavljen posao mo-
gao bi da se obavi mnogo bolje i jeftinije pod druga~ijim okolnostima.135
Posebno se na primeru Rusije, gde se koncentracioni logori uglavnom

135 v. Kogon, op. cit., p. 58: “Posao koji se obavlja u koncentracionim logorima bio je ve-
likim delom beskoristan, ili je bio izli{an, ili je bio tako jadno organizovan da se morao radi-
ti po dva ili tri puta.” Sli~no i kod Betelhajma, op. cit., pp. 831-32: “Novi zatvorenici su prak-
ti~no bili prisiljavani da obavljaju besmislene zadatke.... Ose}ali su se poni`eno... i radije su
i{li i na te`i posao, samo ako je on bio koristan....” ^ak i Delin, koji je ~itavu svoju knjigu za-
snovao na tezi da su ruski logori bili izvor jeftine radne snage, mora da prizna neefikasnost
rada u logorima (Dallin, op. cit., p. 105). – Novije teorije o ruskim logorima kao ekonomskoj
meri za stvaranje zalihe jeftine radne snage lako bi mogle da se opovrgnu ako se ispostavi da
su ta~ni nedavni izve{taji o masovnim amnestijama i abolicijama u koncentracionim logori-
ma. Jer, ako logori imaju va`nu ekonomsku svrhu, re`im sigurno ne bi sebi mogao da dozvoli
da ih se tako brzo otrese a da to ozbiljno ne naudi ~itavoj privredi.

452 TOTALITARIZAM

opisuju kao logori za prinudni rad (tim imenom ih je birokratija ~astila),
jasno vidi da prinudni rad nije njihova primarna svrha; u Rusiji su svi rad-
nici prinudni radnici, budu}i da ne u`ivaju slobodu kretanja i da proizvolj-
no mogu da budu naterani da rade bilo gde u bilo kom trenutku. Neuver-
ljivost u`asâ tesno je povezana sa njihovom ekonomskom beskorisno{}u.
Nacisti su ovu beskorisnost doveli do otvorene antiutilitarnosti, kada su,
usred rata i uprkos nesta{ici gra|evinskog materijala i vozila, podigli og-
romne, skupe fabrike smrti, i milione ljudi vozikali tamo-amo.136 U o~ima
strogo utilitarnog sveta, upadljiva protivre~nost izme|u ovakvih postupa-
ka i vojne svrsishodnosti ~itavom je poduhvatu davala izgled sulude ireal-
nosti.

Ta atmosfera ludila i nestvarnosti, stvorena o~iglednim odsustvom svr-
he, prava je gvozdena zavesa koja sve oblike koncentracionih logora skri-
va od o~iju sveta. Spolja posmatrano, oni i stvari koje se u njima de{avaju
mogu se uporediti samo sa predstavama o zagrobnom `ivotu, odnosno `i-
votu van zemaljskih svrhovitosti. Koncentracioni logori mogu se vrlo do-
bro podeliti u tri tipa, koji odgovaraju trima osnovnim zapadnja~kim pred-
stavama o `ivotu posle smrti: Had, ^istili{te i Pakao. Hadu odgovaraju oni
relativno blagi oblici uklanjanja najrazli~itijih nepo`eljnih elemenata – iz-
beglica, apatrida, asocijalnih ljudi i nezaposlenih – nekada popularni i u
netotalitarnim zemljama; kao logori za raseljena lica, zapravo logori za
ljude koji su postali suvi{ni i neugodni, oni su se zadr`ali i posle rata. ^is-
tili{te predstavljaju sovjetski radni logori, gde se glad i nehigijena kom-
binuju sa haoti~nim prinudnim radom. Pakao u sasvim doslovnom smislu
predstavljaju oni tipovi logora koje su nacisti doveli do savr{enstva, logori
u kojima je ~itav `ivot do detalja i sistematski organizovan u cilju najve}e
mogu}e patnje.

Sva tri tipa imaju ne{to zajedni~ko: ljudske mase koje su u njima izolo-
vane tretiraju se kao da vi{e ne postoje, kao da ono {to se njima de{ava
vi{e nikoga ne zanima, kao da su ve} mrtve, a neki se pomahnitali zao duh
zabavlja tako {to ih neko vreme dr`i izme|u `ivota i smrti, pre no {to ih
prepusti ve~nom miru.

Ne toliko bodljikava `ica koliko ve{to stvorena nestvarnost onih koje
`ica ogra|uje izaziva tu nepojmljivu brutalnost, posle koje istrebljenje iz-
gleda kao sasvim normalna mera. Sve {to se radilo u logorima nama je
poznato iz sveta izopa~enih, bolesnih fantazija. Kao i one, i ti u`asni zlo~i-

136 Osim {to su milione ljudi odvozili u logore smrti, nacisti su jo{ stalno poku{avali i da
kolonizuju Istok, pa su tamo prevozili Nemce iz Nema~ke ili sa okupiranih teritorija. Ovo je,
razume se, ozbiljno ometalo vojne i privredne poduhvate. O brojnim raspravama po ovim pi-
tanjima i o stalnom sukobu izme|u nacisti~ke civiline hijerarhije na isto~nim okupiranim te-
ritorijama i hijerarhije SS-a v. posebno Trial of the Major War Criminals, Vol. XXIX,
Nuremberg 1947.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 453

ni su se odvijali u nekakvom fantomskom svetu; jedino {to je te{ko razu-
meti kako se on takore}i materijalizovao u jedan celovit svet, sa svim ~ul-
nim podacima stvarnosti, ali svet u kome ne postoje ni posledica ni odgo-
vornost, a bez njih, opet, stvarnost za nas predstavlja tek gomilu nerazgo-
vetnih podataka. Stvoreno je, dakle, mesto na kome se ljudi mogu mu~iti i
ubijati, a da ni mu~itelji ni mu~eni, a ponajmanje neko sa strane, ne mogu
znati da li je ono {to se doga|a i{ta vi{e od okrutne igre ili apsurdnog
sna.137

Filmovi koje su Saveznici prikazivali po Nema~koj i u drugim zemlja-
ma posle rata jasno pokazuju da ovu atmosferu ludila i nerealnosti ne
mo`e da razbije puka reporta`a: za nepristrasnog posmatra~a ove slike su
ubedljive koliko i snimci misterionih supstanci na~injeni tokom spiri-
tisti~kih seansi.138 Na u`ase Buhenvalda i Au{vica zdrav razum reagovao
je uverljivim argumentima: “Kakav li su zlo~in ovi ljudi po~inili kad im se
rade takve stvari!”; ili, u Nema~koj i u Austriji, usred gladi, prenaseljenos-
ti i op{te mr`nje: “[teta {to su prestali da ubijaju Jevreje” – i svuda sa
skepti~nim sleganjem ramena koje prati neefikasnu propagandu.

Ako propagiranje istine ne uspe da ubedi prose~nog ~oveka zato {to je
istina isuvi{e monstruozna, ono je svakako opasno po ljude koji, poznaju}i
svoju ma{tu, znaju {ta su sami kadri da u~ine, i koji su stoga itekako
spremni da poveruju u istinitost onoga {to vide. Iznenada postaje jasno da
ne{to {to je ma{ta hiljadama godina proterivala izvan domena ljudskog
mo`e da se ostvari ba{ ovde, na Zemlji, da se Pakao i ^istili{te, pa ~ak i
privid njihovog ve~nog trajanja, mogu posti}i najmodernijim metodama
uni{tavanja i medicine. Ovim ljudima (a njih u svakom velikom gradu ima
mnogo vi{e nego {to bismo voleli da priznamo) totalitarni pakao dokazuje
da je ~ovekova mo} ve}a nego {to su se oni ikada usudili da pomisle, i da
~ovek mo`e da ostvari svoje paklene ma{tarije a da se nebo ne sru{i i
zemlja ne otvori.

Ove analogije, prisutne u mnogim svedo~enjima iz sveta umiru}ih,139
kao da su vi{e od o~ajni~kog poku{aja da se iska`e ono {to je izvan doma-
{aja ~ovekovog jezika. Mo`da se moderne mase ni po ~emu toliko ne ra-

137 Bettelheim, op. cit., prime}uje da su se stra`ari u logorima u toj atmosferi nerealnosti
pona{ali sli~no zatvorenicima.

138 Va`no je napomenuti i da snimci iz koncentracionih logora nisu reprezentativni, zato
{to logore pokazuju u njihovim poslednjim danima, kada su savezni~ke trupe u{le u njih.
Dotle je sva oprema za masovno ubijanje ve} bila demontirana, a uz to u samoj Nema~koj ni-
je ni bilo koncentracionih logora. S druge strane, ono {to je najvi{e izazvalo bes Saveznika i
{to njihovim filmovima daje onu posebnu crtu u`asa – naime, prizor ljudskih kostura –
uop{te nije tipi~no za nema~ke koncentracione logore; sistematsko istrebljenje sprovodilo se
gasom, a ne gla|u. Prilike u logorima bile su posledica stanja tokom poslednjih meseci rata:
Himler je bio naredio evakuaciju svih logora smrti na Istoku, pa su nema~ki logori bili pre-
optere}eni, a on vi{e nije bio u stanju da obezbedi hranu u samoj Nema~koj.

454 TOTALITARIZAM

zlikuju od masa ranijih vekova koliko po gubitku vere u Stra{ni sud: naj-
gori su izgubili strah, a najbolji nadu. Jo{ uvek nesposobne da `ive bez
straha i nade, ove mase privla~i svaka mogu}nost da ~ovek stvori Raj koji
pri`eljkuju ili, pak, Pakao koga se pla{e. Kao {to Marksovo besklasno dru-
{tvo po nekim svojim popularizovanim crtama ~udno podse}a na mesijan-
sko doba, tako i stvarnost koncentracionih logora ponajvi{e nalikuje sred-
njovekovnim vizijama Pakla.

Jedina stvar koja se ne mo`e opona{ati u~inila je ~oveku tradicionalne
predstave o Paklu podno{ljivim: Stra{ni sud, predstava o apsolutnom me-
rilu pravde, povezana sa mogu}no{}u beskona~ne milosti. Jer za ljudske
predstave nema zlo~ina i nema greha koji bi mogao da se meri sa ve~nim
mukama Pakla. Otud i nelagoda zdravog razuma, koji se pita: kakav li su
zlo~in po~inili ovi ljudi kad tako neljudski pate? Otud i apsolutna nevinost
`rtava: ovo niko ne zaslu`uje. Otud, kona~no, i groteskna nasumi~nost sa
kojom se u usavr{enoj dr`avi terora biraju `rtve za koncentracione logore:
takva “kazna” se sa istom pravi~no{}u ili nepravi~no{}u mo`e izvr{iti nad
svakim.

U pore|enju sa suludim kona~nim rezultatom, dru{tvom koncentra-
cionih logora, procesi kojima se ljudi pripremaju za ovaj cilj, metodi koji-
ma se pojedinci prilago|avaju na ovakve uslove jasni su i logi~ni. Suma-
nutoj masovnoj proizvodnji le{eva prethodi istorijski i politi~ki razumljiva
priprema `ivih le{eva. Podsticaj takvim nevi|enim prilikama i, {to je jo{
va`nije, pre}utno slaganje sa njima posledica su onih doga|aja koji su u
periodu op{te politi~ke dezintegracije iznenada stotine hiljada ljudi osta-
vili bez doma, bez dr`ave, stavili ih van zakona i u~inili nepo`eljnim, a
milione u~inili ekonomski suvi{nim, ostavili ih bez posla i na~inili od njih
teret za dru{tvo. A ovo je, opet, moglo da se dogodi zato {to su ljudska pra-
va, koja nisu bila filozofski utemeljena, ve} samo formulisana, koja nika-
da nisu bila politi~ki garantovana, ve} samo proklamovana, izgubila svako
va`enje, bar u tom tradicionalnom obliku.

Prvi presudan korak na putu ka totalnoj dominaciji jeste da se u ~oveku
ubije pravna li~nost, {to se mo`e posti}i na dva na~ina. Prvi je da se odre-
|ene kategorije ljudi stave van za{tite zakona, a netotalitarni svet u isto
vreme primora da prizna to bezakonje, jer ovi ljudi sada postaju apatridi,
isklju~eni su iz gra|anstva; drugi je da se koncentracioni logor stavi izvan
normalnog kaznenog sistema, da se zatvorenici biraju mimo normalnog
pravnog postupka, u kom konkretan zlo~in povla~i predvidljivu kaznu. Ta-
ko kriminalci, koji su iz drugih razloga klju~an element u dru{tvu koncen-
tracionih logora, tamo dospevaju uglavnom tek po odslu`enju zatvorske
kazne. Na svaki na~in totalna dominacija radi na tome da se svim katego-

139 Da je `ivot u koncentracionom logoru bio prosto odugovla~enje smrti posebno nagla-
{ava Rousset, op. cit., passim.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 455

rijama u logoru – Jevrejima, bolesnicima, predstavnicima izumiru}ih
klasa – unapred uskrati mogu}nost kako za vr{enje legalnih, tako i za vr{e-
nje kriminalnih radnji. Li{avanje slobode propaganda prikazuje kao “pre-
ventivnu policijsku meru”,140 dakle, meru koja ljude li{ava mogu}nosti da
delaju. U Rusiji se odstupanja od ovog pravila moraju pripisati katastrofal-
nom manjku zatvorskog prostora i `elji, do sada neostvarenoj, da se ~itav
kazneni sistem pretvori u sistem koncentracionih logora.141

Prisustvo kriminalaca u koncentracionim logorima neophodno je kako
bi se opravdala tvrdnja propagande da su ove institucije osnovane samo
zbog asocijalnih elemenata.142 Kriminalcima u stvari nije mesto u koncen-
tracionim logorima, pa makar i samo zato {to je pravnu li~nost te`e ubiti
kod ~oveka koji je kriv za neko nedelo nego kod sasvim nevine osobe.
Ako oni i ~ine stalnu kategoriju me|u zatvorenicima, to je ustupak totali-
tarne dr`ave predrasudama dru{tva, koje na ovaj na~in najlak{e mo`e da
se privikne na postojanje logora. Da bi, s druge strane, sistem logora mo-
gao da funkcioni{e, od su{tinskog je zna~aja da se, dok god funkcioni{e
kazneni sistem zemlje, kriminalci {alju u logore tek po izdr`avanju cele
kazne, dakle onda kada u stvari imaju pravo na slobodu. Ni pod kojim us-
lovima koncentracioni logor ne sme da postane predvidljiva kazna za kon-
kretne prestupe.

Spajanje kriminalaca sa drugim kategorijama ima i dodatnu prednost {to
svim novoprido{lima na {okantan na~in stavlja na znanje da su dospeli do
najni`eg nivoa dru{tva. Uskoro se, istina, ispostavlja da imaju sve razloge
da zavide najgorem lopovu i ubici, jer je i najni`i nivo barem nekakav ni-
vo. Osim toga, me{anje kategorija zatvorenika je i efikasno sredstvo ka-
mufla`e: to se de{ava kriminalcima, novajlijama se ne de{ava ni{ta gore
od onoga {to se kriminalcima s pravom de{ava.

Kriminalci svuda ~ine aristokratiju logorâ. (U Nema~koj su tokom rata
njihovo mesto u internom logora{kom rukovodstvu preuzeli komunisti,
zato {to u haoti~nim prilikama koje je stvorila stara uprava nije mogao da
se izvede ni minimum racionalnog rada. Koncentracioni logori su samo
privremeno pretvoreni u logore za prinudni rad, {to je sasvim atipi~na

140 Maunz, op. cit., p. 50, insistira na tome da kriminalce nikako ne treba slati u logore na
slu`enje redovne kazne.

141 Manjak zatvorskog prostora u Rusiji bio je tako akutan da je godine 1925-26. moglo
da se izvr{i samo 36% svih sudskih odluka (v. Dallin, op. cit., p. 158ff).

142 “Gestapo i SS su pridavali velik zna~aj me{anju kategorija zatvorenika u logorima. Ni
u jednom logoru zatvorenici nisu pripadali samo jednoj grupi” (Kogon, op. cit., p. 19).

U Rusiji je tako|e od po~etka bio obi~aj da se me{aju politi~ki zatvorenici i kriminalci.
Tokom prvih deset godina sovjetske vlasti, levi~arske grupe zatvorenika u`ivale su odre|ene
privilegije; tek s punim razvojem totalitarnog karaktera re`ima “posle dvadesetih, politi~ki
zatvorenici su i zvani~no tretirani kao kategorija ni`a od obi~nih kriminalaca” (Dallin, op.
cit., p. 177ff).

456 TOTALITARIZAM

pojava ograni~enog trajanja.)143 Kriminalci ulaze u logorsku upravu ne
toliko zbog sli~nosti sa nadzornim osobljem – u Sovjetskom Savezu nad-
zornici o~igledno nisu elita specijalno obu~ena za zlo~ine, za razliku od
SS-a144 – koliko zato {to jedino kriminalci dospevaju u logore zbog nekog
konkretnog dela. Oni bar znaju za{to su u koncentracionom logoru, pa sto-
ga zadr`avaju ostatke svoje pravne li~nosti. Krivica politi~kih zatvoreni-
ka, me|utim, ne podle`e jasnim merilima; njihova dela, ukoliko su uop{te
i bila dela, a ne puka uverenja, ne~ije neodre|ene sumnje ili slu~ajna pri-
padnost politi~ki inoportunoj grupi, po pravilu nisu pokrivena normalnim
pravnim sistemom zemlje i nisu pravno definisana.145

Me{avini politi~kih zatvorenika i kriminalaca, koja je od samog po~etka
stvarana u koncentracionim logorima i u Rusiji i u Nema~koj, dodaje se i
tre}i element, koji }e uskoro ~initi ve}inu svih zatvorenika u koncentra-
cionim logorima. Ova najve}a grupa sastojala se od ljudi koji nisu po~inili
ni{ta {to bi u njihovoj svesti ili u svesti njihovih mu~itelja imalo ikakve
racionalne veze sa hap{enjem. U Nema~koj su posle 1938. kategoriju ne-
du`nih ~inili Jevreji, a u Rusiji ma koja grupa koja bi, iz razloga nevezanih
sa njenim pona{anjem, pobudila nemilost vlasti. Takvi ljudi, nevini u
svakom pogledu, najpogodniji su za eksperimente obespravljenja i uni{ta-
vanja pravne li~nosti, pa su stoga i kvalitativno i kvantitativno najva`nija
kategorija logorske populacije. Ovaj princip je do krajnjih konsekvenci
ostvaren u gasnim komorama koje, ve} i zbog ogromnog kapaciteta, sigur-
no nisu bile projektovane za pojedina~ne slu~ajeve, ve} za ljude uop{te.
Slede}i dijalog sa`ima situaciju u kojoj se nalazi pojedinac: “U koje svrhe,
molim lepo, postoje gasne komore?” – “A u koje svrhe ste Vi ro|eni?”146
Upravo ova grupa sasvim nevinih ljudi najgore prolazi u logorima. Krimi-
nalci i politi~ki zatvorenici asimiluju se u ovu kategoriju; tako li{eni razli-
ke koja poti~e iz njihove vinosti, oni su u potpunosti izlo`eni principu na-
sumi~nosti. Kona~ni cilj, delimi~no postignut u Sovjetskom Savezu i jas-
no nazna~en u poslednjim fazama nacisti~kog terora, jeste da se ~itava lo-
gorska populacija svede na ovu kategoriju nevinih.

143 Ruseova knjiga precenjuje uticaj nema~kih komunista, koji su tokom rata
preovla|ivali u internoj logora{koj upravi Buhenvalda.

144 v. na primer svedo~enje gospo|e Buber-Nojman, biv{e `ene nema~kog komuniste Ha-
jnca Nojmana, koja je pre`ivela i sovjetske i nema~ke koncentracione logore: “Rusi nikada
nisu... imali tako sadisti~ke crte kao nacisti.... Na{i ruski stra`ari bili su pristojni ljudi, a ne
sadisti, ali su ipak savesno ispunjavali zahteve nehumanog sistema” (Under Two Dictators).

145 Bruno Bettelheim, “Behavior in Extreme Situations”, u: Journal of Abnormal and So-
cial Psychology, Vol. XXXVIII, Nr. 4, 1943, opisuje samosvest kriminalaca i politi~kih
zatvorenika u pore|enju sa nevinim ljudima. Ovi su, naime, “bili najmanje sposobni da pod-
nesu po~etni {ok”, prvi su se “raspadali”. Betelhajm to obja{njava njihovim poreklom iz
srednjih slojeva.

146 Rousset, op. cit., p. 71.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 457

Ima i drugih kategorija u koje se zatvorenici svrstavaju odmah po do-
lasku u logor; one se ne stvaraju po principu potpune nasumi~nosti i, ma-
da u su{tini bezna~ajne, korisne su sa stanovi{ta organizacije. U nema~kim
logorima bilo je kriminalaca, politi~kih zatvorenika, asocijalnih elemena-
ta, verskih prestupnika i Jevreja, i svi su imali razli~ite oznake. Kada su
Francuzi, posle [panskog gra|anskog rata, osnovali koncentracione lo-
gore, odmah su uveli tipi~no totalitarno stapanje politi~kih zatvorenika sa
kriminalcima i nevinima (u ovom slu~aju, to su bili apatridi), i uprkos
neiskustvu pokazali su se neobi~no ma{toviti u stvaranju besmislenih ka-
tegorija zatvorenika.147 S po~etka zami{ljena da spre~i nastanak svake so-
lidarnosti me|u zatvorenicima, ova tehnika pokazala se kao posebno dra-
gocena zato {to niko nije mogao da zna da li je njegova kategorija bolja ili
gora od neke druge. U Nema~koj je to promenljivo, ali iznutra pedantno
organizovano zdanje imalo privid ~vrstine zato {to su Jevreji u svakom
slu~aju bili najni`a kategorija. U`asno je i groteskno {to su se zatvorenici
sami identifikovali sa tim kategorijama, kao da one predstavljaju poslednji
autenti~ni ostatak njihove pravne li~nosti. ^ak i ako zanemarimo sve dru-
ge okolnosti, nije ~udo {to je komunista iz 1933. iz logora izlazio kao ve}i
komunista nego {to je u njega u{ao, Jevrejin kao jo{ ve}i Jevrejin, `ena
pripadnika Legije stranaca jo{ vi{e uverena u va`nost Legije stranaca; ~ini
se da ove kategorije jem~e barem nekakav jasan status, da oli~avaju neki
najelementarniji, te stoga i fundamentalan pravni identitet.

Dok je klasifikovanje zatvorenika po kategorijama ~isto takti~ka, orga-
nizaciona mera, nasumi~na selekcija `rtava je su{tinski princip ove institu-
cije. Da su koncentracioni logori zavisili od postojanja politi~kih protivni-
ka, te{ko da bi pre`iveli prve godine totalitarnih re`ima. Dovoljno je
pogledati broj zatvorenika u Buhenvaldu posle 1936. da bi se shvatilo ko-
liko je za dalje postojanje logora bio neophodan element nevinih. “Logori
bi izumrli da je Gestapo pri hap{enju u obzir uzimao samo pripadnike
opozicije.”148 Pred kraj 1937. Buhenvald je, sa manje od 1000 zatvoreni-
ka, bio na ivici ga{enja, sve dok novembarski pogromi nisu doveli vi{e od
20.000 novih logora{a.149 U Nema~koj se ova kategorija nevinih posle
1938. sastojala prete`no od Jevreja, a u Rusiji od bilo koje grupe koja bi iz
nekog razloga, bez ikakave veze sa onim {to ~ini, pala u nemilost.150 No,
dok u Nema~koj pravi totalitarni tip koncentracionog logora sa ogromnom

147 Za uslove u francuskim koncentracionim logorima v. Arthur Koestler, Scum of the
Earth, 1941.

148 Kogon, op. cit., p. 6.
149 v. Nazi Conspiracy, IV, 800ff.
150 Beck/Godin, op. cit., nagla{avaju da su “protivnici re`ima ~inili relativno mali deo
[ruske] zatvorske populacije” (p. 87), a da kod ostalih nije bilo nikakve veze izme|u “hap{e-
nja i prestupa” (p. 95).

458 TOTALITARIZAM

ve}inom sasvim “nevinih” zatvorenika imamo tek od 1938, u Rusiji se on
javlja ve} ranih tridesetih godina, budu}i da se do 1930. ve}ina logorske
populacije jo{ uvek sastojala od kriminalaca, kontrarevolucionara i “poli-
ti~kih” (u tom tenutku pripadnika frakcija). Od tada je kroz logore pro{lo
toliko nevinih ljudi da ih je te{ko i klasifikovati: bili su to ljudi koji su
imali nekog kontakta sa inostranstvom, Rusi poljskog porekla (posebno u
godinama izme|u 1936. i 1938), seljaci ~ija su sela likvidirana iz ko zna
kog ekonomskog razloga, deportovani pripadnici nacionalnih manjina, de-
mobilisani vojnici Crvene armije iz jedinica koje su se predugo zadr`ale u
inostranstvu kao okupacione snage, kao biv{i ratni zarobljenici u Ne-
ma~koj itd. Me|utim, postojanje politi~ke opozicije puki je izgovor za sis-
tem koncentracionih logora a svrha tog sistema nije ispunjena ~ak ni kada
se ljudi, pod najstra{nijim terorom, manje-vi{e dobrovoljno koordini{u,
odnosno kada se odreknu svojih politi~kih prava. Cilj svakog proizvoljnog
sistema je da uni{ti gra|anska prava ~itavog stanovni{tva, koje na kraju
stoji van zakona u sopstvenoj zemlji kao i apatridi i besku}nici. ^ovekovo
obespravljenje, ubijanje pravne li~nosti u njemu, preduslov je da bi se nji-
me u potpunosti dominiralo. A ni ono ne poga|a samo kriminalce, poli-
ti~ke protivnike, Jevreje, homoseksualce, na kojima su izvo|eni prvi ek-
sperimenti, nego svakog stanovnika totalitarne dr`ave. Slobodni pristanak
za totalnu dominaciju predstavlja smetnju koliko i slobodna opozicija.151
Nasumi~no hap{enje, koje se vr{i me|u nevinima, poni{tava vrednost slo-
bodnog pristanka, ba{ kao {to i mu~enje – za razliku od smrti – ukida mo-
gu}nost suprotstavljanja.

Kad bi se ovo proganjanje, ~ak i najtiranskije, ograni~ilo na odre|ene
stavove verske ili politi~ke prirode, na odre|ene moduse intelektualnog ili
erotskog opho|enja, na odre|ene tek izmi{ljene “zlo~ine”, logori bi po-
stali izli{ni, zato {to, dugoro~no posmatrano, nijedan stav i nijedno uvere-
nje nije doraslo pretnji tolikog u`asa; a pre svega, ukazala bi se potreba za
novim pravosudnim sistemom, koji bi, ~ak i uz najmanju dozu stabilnosti,
morao da stvori novu pravnu li~nost u ~oveku – a ona bi izmicala totalitar-
noj dominaciji. Takozvana “dobrobit naroda” (Volksnutzen) nacista, uvek
druga~ija (jer ono {to je danas od koristi sutra ve} mo`e da {kodi), ili ~este
promene partijske linije, koje, budu}i retroaktivne, gotovo svakodnevno

151 Kada raspravlja o ~injenici da se ve}ina zatvorenika “pomirila sa merilima Gestapoa”,
Bruno Bettelheim (“On Dachau and Buchenwald”) nagla{ava da “ovo nije bio rezultat pro-
pagande... Gestapo je nastojao da ih u svakom slu~aju spre~i da izra`avaju ose}anja” (pp.
834-35).

Himler je eksplicitno zabranio propagandu bilo koje vrste u logorima. “Vaspitanje se sas-
toji od discipline, a nikada od podu~avanja na ideolo{koj osnovi” (“On Organization and
Obligation of the SS and the Police”, u: National-politischer Lehrgang der Wehrmacht,
1937; citirano prema: Nazi Conspiracy, IV, 616ff).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 459

od novih grupa ljudi prave kandidate za koncentracione logore, jedina su
garancija za njihovo kontinuirano postojanje, pa tako i za kontinuirano to-
talno obespravljenje ~oveka.

Slede}i va`an korak u pripremanju `ivih le{eva je ubistvo moralne li-
~nosti u ~oveku. Po prvi put u istoriji mu~eni{tvo je postalo nemogu}e:
“Koliko ljudi ovde jo{ veruje da protest ima makar i istorijski zna~aj?
Ovaj skepticizam pravo je remek delo SS-a. Njegov veliki uspeh. Uni{tili
su svaku ljudsku solidarnost. Ovde je no} pala na budu}nost. Tamo gde
nema svedoka, ne mo`e biti ni svedo~enja. Protestovati kada smrt vi{e ne
mo`e da se odgodi jeste poku{aj da se smrti prida neko zna~enje, da se de-
la i za vreme posle smrti. Da bi se u tome uspelo, taj poduhvat mora imati
dru{tveno zna~enje. Ovde na stotine hiljada nas `ivi u apsolutnoj usamlje-
nosti. Zato smo mi pobe|eni, bez obzira na sve.”152

Logori i ubijanje politi~kih protivnika su deo organizovanog zaborava
koji ne obuhvata samo sredstva za artikulisanje javnog mnjenja, izgovo-
renu i pisanu re~, ve} se {iri i na porodice i prijatelje `rtve. Bol i se}anje su
zabranjeni. U Sovjetskom Savezu `ena }e zatra`iti razvod ~im joj uhapse
mu`a, ne bi li spasla `ivote svoje dece; ako joj se mu` slu~ajno i vrati,
srdito }e ga izbaciti iz ku}e.153 Zapadni svet je do sada ~ak i u najmra~ni-
jim vremenima ubijenom neprijatelju barem ostavljao pravo da ga se se}a-
ju, priznaju}i tako da smo svi mi ljudi (i samo ljudi). Samo zato {to je ~ak
i Ahil po{ao na Hektorovu sahranu, samo zato {to su i najdespotskije vlasti
po{tovale ubijenog protivnika, samo zato {to su Rimljani dozvoljavali
hri{}anima da pi{u svoje martirologije, samo zato {to je Crkva svoje je-
retike odr`avala u se}anju ljudi, sve ovo nije izgubljeno i nije se ni moglo
izgubiti. Koncentracioni logori su, u~iniv{i i smrt anonimnom (nemogu}e
je saznati da li je zatvorenik `iv ili mrtav), smrti oduzeli njen smisao kraja
ispunjenog `ivota. U izvesnom smislu, oni su pojedincu oduzeli njegovu
smrt, pokazav{i time da njemu ni{ta ne pripada i da on nikome ne pripada.
Njegova smrt prosto je zape~atila ~injenicu da on zapravo nikada nije ni
postojao.

Ovakav napad na moralnu li~nost jo{ uvek je mogao da se odbije
~ovekovom save{}u, koja mu kazuje da je bolje da umre kao `rtva nego da
`ivi kao birokrata ubijanja. Totalitarni teror izvojevao je svoju najstra{niju
pobedu kada je uspeo da moralnoj li~nosti odse~e mogu}nost takvog indi-
vidualisti~kog bekstva i da odluke savesti u~ini apsolutno spornima i ne-
pouzdanima. Kada je ~ovek suo~en sa alternativom da izda, a tako i ubije
svoje prijatelje, ili da svoju `enu i decu, za koje je odgovoran u svakom
smislu, po{alje u smrt, kada ~ak i samoubistvo zna~i automatsko ubijanje

152 Rousset, op. cit., p. 464.
153 v. izve{taj Sergeja Malahova u: Dallin, op. cit., p. 20ff.

460 TOTALITARIZAM

sopstvene porodice – kako da odlu~i? To vi{e nije pitanje izbora izme|u
dobra i zla, ve} izme|u ubistva i ubistva. Ko bi mogao da razre{i moralnu
dilemu Grkinje kojoj nacisti dozvole da odabere koje }e od njeno troje
dece da ubiju?154

Kad se stvore uslovi u kojima savest vi{e ni~emu ne slu`i i u kojima je
potpuno nemogu}e u~initi dobro delo, svesno organizovano sau~esni{tvo
svih ljudi u zlo~inima totalitarnih re`ima po~inje da obuhvata i `rtve, i
time zaista postaje totalno. SS-ovci su u svoje zlo~ine uklju~ili zatvoreni-
ke koncentracionih logora – kriminalce, politi~ke zatvorenike, Jevreje –
tako {to su na njih preneli odgovornost za veliki deo uprave i stavili ih
pred nerazre{ivu dilemu da li da u smrt po{alju prijatelje ili da pomognu
da se ubiju drugi ljudi, koje pukim slu~ajem ne poznaju; tako oni u oba
slu~aja postaju ubice.155 Su{tina nije prosto u tome da se mr`nja skre}e sa
onih koji su krivi (kapoi su bili omra`eniji od SS-ovaca), nego da se linija
koja deli progonioca i progonjenog, ubicu i njegovu `rtvu, stalno zama-
gljuje.156

Kad se moralna li~nost ubije, jedino {to ljude jo{ spre~ava da postanu `i-
vi le{evi jeste razli~itost, ~ovekov identitet. Istrajnim stoicizmom se takva
individualost mo`e sa~uvati u sterilnom obliku, i sigurno je mnogo ljudi
pod totalitarnom vla{}u pobeglo i svakog dana be`i u ovu apsolutnu izola-
ciju li~nosti bez prava ili savesti. Nema sumnje da je ovaj deo ~oveka, ba{
zato {to tako su{tinski zavisi od prirode i od sila koje se ne mogu kontro-
lisati voljom, najte`e uni{titi (a i kada se uni{ti, najlak{e ga je povratiti).157

Metodi opho|enja sa ovom jedinstvenom odlikom ~ovekove li~nosti
brojne su, te ne}emo ni poku{avati da ih navedemo. One po~inju sa neopi-
sivim uslovima prilikom transporta u logor, kada se stotine ljudi sasvim
nagih, prilepljenih jedni uz druge, zbije u jedan sto~ni vagon, i danima
voza s jednog kraja zemlje na drugi; nastavljaju se po dolasku u logor do-
bro organizovanim {okom prvih nekoliko sati, brijanjem glave, grotesk-
nom logorskom ode}om; a zavr{avaju se potpuno nezamislivim mu~enji-
ma, prora~unatim tako da nikoga ne ubiju, ili bar ne brzo. U svakom slu~a-
ju, cilj svih ovih metoda jeste da manipuli{u ~ovekovim telom – sa njego-
vim bezgrani~nim mogu}nostima da podnosi patnju – tako da kona~no

154 v. Albert Camus u: Twice a Year, 1947.
155 Ruseova knjiga, op. cit., uglavnom se sastoji od diskusija me|u zatvorenicima upravo
po ovom pitanju.
156 Bettelheim, op. cit., opisuje kako su vremenom i stra`ari i zatvorenici postajali “kondi-
cionirani” za `ivot u logorima i kako su se pla{ili povratka u spoljni svet.
Zato je Ruse u pravu kada tvrdi da su “i `rtva i d`elat u podjednakoj meri bedni; lekcija
kojoj u~e logori jeste bratstvo niskosti” (p. 588).
157 Bettelheim, op. cit., opisuje kako se ~ini da je “glavna briga novih zatvorenika bila da
ostanu celi kao li~nosti”, dok su stariji zatvorenici gledali “kako da `ive {to je bolje mogu}e
unutar logora”.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 461

ono uni{tava li~nost onako nemilosrdno kako to ~ine odre|ena mentalna
oboljenja organskog porekla.

I upravo ovde krajnja sumanutost ~itavog poduhvata postaje najjasnija.
Mu~enje je, istina, osnovna odlika ~itavog policijskog i sudskog aparata
totalitarne vlasti; ono se koristi svaki dan kako bi se ljudi naterali da pro-
govore. Ta vrsta mu~enja, budu}i da te`i racionalnom, konkretnom cilju,
ima odre|ena ograni~enja: zatvorenik ili progovori u odre|enom roku, ili
umre. U prvim nacisti~kim koncentracionim logorima i u podrumima Ge-
stapoa ovom racionalnom mu~enju dodat je jo{ jedan iracionalan, sa-
disti~ki tip mu~enja, koji je uglavnom sprovodio SA. On nije imao nika-
kav konkretan cilj i nije bio sistemati~an, ve} je zavisio od inicijative ug-
lavnom anomalnih elemenata. Smrtnost je bila tako visoka da je svega ne-
koliko zatvorenika koncentracionih logora iz 1933. pre`ivelo ove prve go-
dine. Ovaj tip mu~enja izgleda nije bio u toj meri prora~unata politi~ka in-
stitucija koliko ustupak re`ima sopstvenim kriminalnim i anomalnim ele-
mentima, kojima su se tako pla}ale usluge. Iza slepog zverstva pripadnika
SA-a ~esto je bila duboka mr`nja i zavist prema onima koji su bili socijal-
no, intelektualno ili fizi~ki superiorni, a koji su sada, kao u najlu|im sno-
vima, bili u njihovim rukama. Taj resantiman, koji u logorima nikada nije
sasvim izumro, ~ini nam se kao poslednji tra~ak nekog ljudski razumlji-
vog ose}aja.158

Me|utim, pravi u`as po~eo je kada je SS preuzeo upravu logorâ. Staro
spontano zverstvo sada je ustupilo mesto apsolutno hladnom i sistemat-
skom uni{tavanju tela, sa ciljem da se uni{ti dostojanstvo; smrt se izbe-
gavala ili u nedogled odlagala. Logori vi{e nisu bili zabavni parkovi za
zveri u ljudskom obli~ju, odnosno za ljude kojima je mesto u du{evnim
bolnicama i zatvorima. Dogodilo se ne{to sasvim suprotno: logori su se
pretvorili u “poligone” na kojima su se savim normalni ljudi obu~avali da
postanu punopravni pripadnici SS-a.159

158 Rousset, op. cit., p. 390, pi{e o SS-ovcu koji je ovako kinjio jednog profesora: “Vi ste
bili profesor. E pa, sada vi{e niste profesor. Vi{e niste velika zverka. Sada ste obi~na ni{tari-
ja. Sad sam ja neko!”

159 Kogon, op. cit., p. 6, govori o ideji da se logori zadr`e kao SS-ovi centri za obuku i
eksperimentisanje. On tako|e dobro obja{njava razliku izme|u ranijih logora, kojima je
upravljao SA, i onih kasnijih pod SS-om. “Ni jedan od prvobitnih logora nije imao vi{e od
hiljadu zatvorenika.... @ivot u njima ne mo`e se opisati. Nekolicina starih zatvorenika koji su
pre`iveli ove godine sla`u se da nije bilo tog oblika sadizma koju pripadnici SA-a nisu
oku{ali. No, sve su to bili ~inovi individualnog zverstva, jo{ uvek nije postojao sasvim or-
ganizovan, hladan sistem koji bi obuhvatao velik broj ljudi. To je postigao tek SS” (p. 7).

Taj novi automatizovani sistem maksimalno je umrtvio ose}anje odgovornosti. Kada, na
primer, stigne naredba da se ubije nekoliko stotina ruskih zatvorenika, to se obavljalo puca-
njem kroz rupu kroz koju se zatvorenici nisu ni videli (v. Ernest Feder, “Essai sur la Psycho-
logie de la Terreur”, u: Synthèses, Brussels 1946). S druge strane, izopa~enost je ve{ta~ki

462 TOTALITARIZAM

Ubijanje ~ovekove individualnosti, ne~eg neponovljivog {to u podjed-
nakoj meri stvaraju priroda, volja i sudbina, ne~eg {to je postalo tako razu-
mljiva premisa u svim ljudskim odnosima da ~ak i jednojaj~ani blizanci
stvaraju odre|enu nelagodu, izaziva ose}anje u`asa koje daleko nadja~ava
bes pravno-politi~ke li~nosti i o~ajanje moralne. Taj u`as daje povoda
nihilisti~kim uop{tavanjima koja vrlo uverljivo tvrde da su svi ljudi
zveri.160 Iskustva iz koncentracionih logora zapravo dokazuju da se ljudi
mogu pretvoriti u zveri i da je ~ovekova “priroda” ipak “ljudska” samo u
meri u kojoj ~oveku otvara mogu}nost da postane ne{to krajnje neprirod-
no, da postane ~ovek.

Po ubijanju moralne li~nosti i brisanju pravne, uni{tenje individualnosti
je gotovo uvek uspe{no. Mogu}e bi bilo prona}i neke zakone masovne
psihologije koji bi objasnili za{to su milioni ljudi bez otpora dozvoljavali
da ih sprovode u gasne komore (iako ovi zakoni ne bi objasnili ni{ta osim
pomenutog uni{tenja individualnosti). Mnogo je zna~ajnije {to su ~ak i
ljudi koji su kao pojedinci bili osu|eni na smrt veoma retko poku{avali da
sa sobom povedu jednog od d`elata, {to je bilo malo ozbiljnijih pobuna, i
{to je ~ak i u trenucima oslobo|enja bilo jako malo spontanih masakara
nad SS-ovcima. Jer, uni{titi individualnost zna~i uni{titi spontanost, ~o-
vekovu mo} da zapo~ne ne{to novo na osnovu sopstvenih mo}i, ne{to {to
se ne mo`e objasniti kao reakcija na okolinu i doga|aje.161 Ostaju grozne

stvarana i kod ina~e normalnih ljudi. Ruse prenosi re~i jednog stra`ara SS-ovca: “Uglavnom
tu~em sve dok ne ejakuliram. U Vroclavu imam `enu i troje dece. Ranije sam bio savr{eno
normalan. Eto {ta su od mene uradili. Sada kada imam slobodno, ku}i ne mogu. Ne mogu
`eni da pogledam u o~i” (p. 273). – Dokumenti iz Hitlerovog doba sadr`e brojna svedo~enja
o prose~nosti ljudi kojima je bio poveren Hitlerov program istrebljenja. Dobra zbirka doku-
menata nalazi se kod Léona Poliakova, “The Weapons of Antisemitism”, objavio UNESCO
u: The Third Reich, London 1955. Ve}ina ljudi u jedinicama kori{}enim u ove svrhe nisu bili
dobrovoljci, ve} su za specijalne zadatke prekomandovani iz obi~ne policije. No, ~ak je i
obu~enim SS-ovcima ovakav zadatak padao te`e od borbe u prvim redovima. Svedo~e}i o
nekom masovnom streljanju koje je izvr{io SS, jedan o~evidac sastavlja hvalospev ovoj je-
dinici koja je bila tako “puna idealizma” da je bila kadra da podnese “~itavo streljanje bez
kapi alkohola”.

@elju da se elimini{u svi li~ni motivi i strasti tokom “istrebljenja” i da se tako brutalnost
svede na najmanju meru pokazuje i ~injenica da je grupa lekara i in`enjera kojoj je povereno
da se staraju o gasnim instalacijama stalno radila na njihovom unapre|enju, ~ime nije treba-
lo samo da se pove}a produktivnost fabrika le{eva, nego i da se ubrza i olak{a agonija `rtava.

160 Ovo je posebno upadljivo u Ruseovom delu. “Dru{tveni uslovi `ivota u logorima pre-
tvorili su veliku masu zatvorenika, kako Nemaca tako i deportovanih ljudi, bez obzira na nji-
hov raniji polo`aj i obrazovanje, u degenerisanu rulju kojom u potpunosti vladaju primitivni
`ivotinjski refleksi” (p. 183).

161 U tom kontekstu treba spomenuti i zapanjuju}u retkost samoubistava u logorima. Ona
su bila mnogo ~e{}a pre hap{enja i deportovanja nego u logorima, {to se, naravno, delom
mo`e objasniti i time {to je u~injeno sve da se samoubistva, koja su, uostalom, spontan ~in,
spre~e. Iz statisti~kih podataka za Buhenvald (Nazi Conspiracy, IV, 800ff) proizilazi da se

TOTALITARIZAM NA VLASTI 463

marionete ljudskog lika koje se sve pona{aju kao onaj pas iz Pavlovljevog
eksperimenta, dakle sasvim predvidljivo, ~ak i kad idu u smrt, i koje i ne
rade ni{ta drugo osim {to reaguju. To i jeste prava pobeda sistema: “Po-
beda SS-a sastoji se u tome {to izmu~ena `rtva dozvoljava da je vode na
gubili{te bez otpora, {to pori~e sebe do ta~ke na kojoj ukida svoj identitet.
Ali to nije sámo sebi cilj. SS-ovci ne `ele njen poraz tek tako, iz ~istog sa-
dizma. Oni znaju da sistem koji uspe da uni{ti `rtvu pre no {to se ona po-
pne na ve{ala... mo`e da dr`i ~itav narod u ropstvu. Da ga u potpnosti pot-
la~i. Nema ni~eg stra{nijeg od ovih povorki ljudi koji kao lutke idu u sm-
rt. ^ovek koji to vidi, kaza}e sebi: ’Da bi ih ovako uni{tili, kakvu li samo
mo} njihovi gospodari imaju’, i skrenu}e pogled, pun gor~ine, ali pora-
`en.”162

Ako totalitarne aspiracije ozbiljno shvatimo i ne dozvolimo sebi da ih,
zavedeni zdravim razumom, proglasimo za utopijske i neostvarive, ispo-
stavlja se da je dru{tvo umiru}ih, stvoreno u logorima, jedini oblik dru{tva
u kom je mogu}a potpuna vlast nad ljudima. Oni koji te`e totalnoj domi-
naciji moraju da uni{te svu spontanost, koju }e ve} i sámo postojanje indi-
vidualnosti uvek generisati, i da tragaju za njom i u najprivatnijoj sferi, ma
kako nepoliti~na i bezazlena ona izgledala. Pavlovljev pas, ~ovek sveden
na najelementarnije reakcije, skup reakcija koji se u svakom trenutku
mo`e likvidirati i zameniti nekim drugim koji }e se pona{ati na isti na~in,
prototip je “gra|anina” totalitarne dr`ave; a takav gra|anin se van logora
mo`e tek donekle stvoriti.

Beskorisnost logora, njihova cini~ki priznavana anti-utilitarnost, puki je
privid: za odr`anje re`ima oni su zna~ajniji od ma koje druge institucije.
Bez koncentracionih logora, bez onog neodre|enog straha koji izazivaju i
sasvim odre|ene obuke u totalitarnom dominiranju koju pru`aju (a nje-
gove se radikalne mogu}nosti nigde drugde ne daju u toj meri testirati), to-
talitarna dr`ava nikada ne bi mogla da fanatizuje svoje jezgro niti da dr`i
~itav narod u potpunoj apatiji. Vladari i potla~eni bi isuvi{e brzo utonuli u
“staru bur`oasku rutinu”; posle po~etnih “izgreda” oni bi se pokorili sva-
kodnevici sa njenim ljudskim zakonitostima – ukratko, razvili bi se u
pravcu koji su predvi|ali svi posmatra~i zadojeni zdravim razumom. Tra-
gi~na zabluda svih ovih predvi|anja, datih sa pozicija jednog jo{ uvek
bezbednog sveta, posledica je pretpostavke da postoji ne{to kao za sva
vremena ustanovljena ljudska priroda, koja je poistove}ena sa istorijom, i
tako je ideja totalne dominacije progla{ena ne samo neljudskom, nego i

jedva vi{e od 0,5% smrtnih slu~ajeva mo`e povezati sa samoubistvom, da je jedne godine bi-
lo svega dva samoubistva, mada je te iste godine kona~an broj mrtvih iznosio 3.516. Isto
potvr|uju i izve{taji iz ruskih logora (upor. npr. Starlinger, op. cit., p. 57).

162 Rousset, op. cit., p. 525.

464 TOTALITARIZAM

nerealnom. A mi smo u me|uvremenu shvatili da je ~ovekova snaga tako
velika da on zaista mo`e da bude ono {to `eli da bude.

U prirodi je totalitarnih re`ima da zahtevaju neograni~enu mo}. Takva je
mo} ostvariva samo ako doslovce svim ljudima, bez ijednog izuzetka,
mo`e pouzdano da se vlada na svakom polju njihovog `ivota. U domenu
spoljne politike treba stalno osvajati nove neutralne teritorije, dok na do-
ma}em terenu uvek nove grupe ljudi treba trpati u sve ve}e koncentra-
cione logore ili, ako to okolnosti zahtevaju, likvidirati kako bi se stvorio
prostor za slede}e. Pitanje opozicije neva`no je i u spoljnoj i u unutra{njoj
politici. Sa stanovi{ta totalitarne dominacije, svaka neutralnost, pa ~ak i
svako spontano prijateljstvo, opasno je koliko i otvoreno neprijateljstvo,
zato {to je spontanost kao takva, sa svojom nepredvidljivo{}u, najve}a
prepreka totalnom dominiranju nad ~ovekom. Komunisti iz nekomunisti~-
kih zemalja koji su pobegli u Moskvu ili su bili pozvani tamo, morali su na
sopstvenoj ko`i da osete da oni za Sovjetski Savez predstavljaju smetnju.
Ube|eni komunisti, u onom smislu koji je danas i jedini realan, re`imu u
Rusiji su sme{ni i nepo`eljni koliko je to i nacistima, na primer, bio svaki
ube|eni nacista iz Remove frakcije.

U totalitarnim uslovima ube|enje i mi{ljenje ma koje vrste je sme{no i
opasno, jer se totalitarni re`imi veoma ponose time {to im ono uop{te nije
ni potrebno, kao, uostalom ni ma {ta ljudsko. Ljudi, u meri u kojoj su ne{to
vi{e od `ivotinjske reakcije i obavljanja funkcija, suvi{ni su za totalitarne
re`ime. Totalitarizam ne te`i despotskom vladanju ljudima, ve} sistemu u
kom su ljudi suvi{ni. Totalna mo} mo`e se posti}i i o~uvati isklju~ivo u
svetu uslovnih refleksa, u svetu marioneta bez traga spontanosti. Upravo
zato {to su ~ovekove snage tako velike, njime se mo`e u potpunosti vladati
tek kada on postane primerak `ivotinjske vrste zvane ~ovek.

Zato je karakter opasan, i zato su i najnepravednije pravne norme uvek
na smetnji; individualnost, zapravo sve {to ljude me|usobno razlikuje, ne
mo`e se tolerisati. Dok god svi ljudi ne postanu u istoj meri suvi{ni – a to
se posti`e samo u koncentracionim logorima – ne mo`e se ni dosti}i ideal
totalitarizma. Totalitarne dr`ave stalno te`e stanju u kome je ~ovek suvi-
{an (mada ga nikad ne ostvaruju u potpunosti): nasumi~nim izborom gru-
pa za koncentracione logore, stalnim ~istkama unutar vladaju}eg aparata,
masovnim likvidacijama. Zdrav razum se o~ajni~ki buni protiv pokornos-
ti masa, i zbog toga smatra da je ovaj gigantski aparat terora suvi{an. Da
su u stanju da govore istinu, totalitarni vladari bi uzvratili: vama se aparat
~ini suvi{nim samo zato {to on slu`i tome da ljude u~ini suvi{nima.

Totalitarni poku{aj da se ljudi u~ine suvi{nima u potpunosti odgovara
ose}anju modernih masa da su one same izli{ne na ovoj prenaseljenoj
Zemlji. U svetu umiru}ih, u kom se ljudima obja{njava da su suvi{ni tako

TOTALITARIZAM NA VLASTI 465

{to se kazna izri~e bez ikakve veze sa zlo~inom, u kom postoji eksploata-
cija bez profita i u kom se radi bez kona~nog proizvoda, besmisao se ra|a
sa svakim novim danom. Pa ipak, u okvirima totalitarne ideologije, ni{ta
nije razumljivije i logi~nije: ako su zatvorenici gamad, logi~no je da ih tre-
ba istrebiti otrovnim gasom; ako su degenerici, ne treba im dozvoliti da
zaga|uju narod; ako imaju “robovske du{e” (Himler), ne treba tra}iti vre-
me na njihovo prevaspitavanje. Sa stanovi{ta ideologije, nevolja sa logori-
ma skoro da je u tome {to su oni pa isuvi{e razumni, {to je primena ideolo-
gije skoro isuvi{e konzistentna.

Dok totalitarni re`imi tako odlu~no i cini~no odstranjuju iz sveta jedino
{to prema utilitaristi~kim o~ekivanjima zdravog razuma ima smisla, oni
svetu istovremeno name}u i neku vrstu super-smisla na koji su ideologije
u stvari uvek i ciljale kad su tvrdile da su prona{le klju~ za istoriju ili re{e-
nje zagonetki svemira. Mimo svog besmisla totalitarnog dru{tva, ustoli-
~uje se besmisleni super-smisao njegovog ideolo{kog praznoverja. Ideo-
logije su bezazlena, nekriti~ka i proizvoljna uverenja samo dok neko u
njih ne poveruje ozbiljno. ^im se njihov zahtev za apsolutnim va`enjem
uzme ozbiljno, one postaju jezgra sistema u kom, kao i u sistemima svih
paranoika, sve logi~no, pa ~ak i neminovno proizilazi iz prethodnog, kada
se samo prihvati prva premisa. Ludilo takvih sistema nije toliko u njihovoj
premisi, koliko u doslednosti sa kojom se oni konstrui{u. ^udna logi~nost
svih izama, njihova prostodu{na vera u spasonosnu mo} tvrdoglave oda-
nosti bez obzira na specifi~ne, promenljive faktore, tako|e sadr`i klice to-
talitarnog prezira prema stvarnosti i ~injenicama.

Zdrav razum, navikao na utilitarno mi{ljenje, nemo}an je spram ovog
ideolo{kog super-smisla, jer totalitarni re`imi zapravo uspostavljaju ce-
lovit svet ne-smisla. Ideolo{ki prezir prema ~injenicama barem je po~ivao
na gordoj pretpostavci o ~ovekovoj nadmo}i nad svetom; kona~no, upravo
prezir prema stvarnosti i mo`e da potakne na menjanje sveta, na prila-
go|avanje sveta ~oveku. Ono {to totalitarnom preziru prema realnosti
oduzima crtu ponosa (i ~ini ga time radikalno razli~itim od revolucionar-
nih teorija i stavova) jeste onaj super-smisao koji prezir prema stvarnosti
~ini uverljivim, logi~nim i konzistentnim. Bolj{evi~ka tvrdnja da je sa-
da{nji ruski sistem bolji od svih ostalih postaje istinski totalitarno sredstvo
kada totalitarni vladar iz nje izvu~e logi~ki besprekoran zaklju~ak da bez
ovog sistema ljudi nikada ne bi izgradili tako divne stvari kakve su, evo,
recimo, podzemna `eleznica; a iz ovoga, opet, on izvla~i logi~an zaklju~ak
da je sumnjiv svako ko zna da i u Parizu postoji podzemna `eleznica, zato
{to taj mo`e da navede ljude da posumnjaju da su takve divote zaista
mogu}e jedino u bolj{evizmu. Sve ovo vodi kona~nom zaklju~ku da ~o-
vek, kako bi ostao veran bolj{evik, mora da uni{ti pariski metro. Najva`ni-
ja je doslednost.