Arent Hana Izvori totalitarizma

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 265

tiklerikalni prizvuk fa{isti~kog nacionalizma dosta brzo jenjavao i ustupio
mesto jednom modus vivendi kao u Italiji, ili o~iglednom savezu sa crk-
vom, kao u [paniji i Portugaliji.

Musolinijevo tuma~enje ideje korporizovane dr`ave bilo je poku{aj da
se prevazi|u ozlogla{ene opasnosti za naciju u dru{tvu u kojem su vladale
klase sa novom integrisanom dru{tvenom organizacijom94 i da se
inkorporiranjem dru{tva u dr`avu re{i antagonizam na kome je po~ivala
nacionalna dr`ava.95 Fa{isti~ki pokret, “partija iznad partije”, po{to je tvr-
dio da predstavlja interes nacije u celini, dokopao se dr`avne ma{ine, pois-
tovetio se sa najve}im nacionalnim autoritetom i poku{ao da od celog nar-
oda na~ini “deo dr`ave”. Me|utim, on nije za sebe mislio da je “iznad
dr`ave” i njegove vo|e nisu zami{ljale da su “iznad nacije”.96 [to se ti~e
fa{ista, njihov se pokret zavr{io barem {to se ti~e unutra{nje politike kada
su prigrabili vlast; pokret nije mogao da se nastavi samo radi spoljne poli-
tike, u stilu imperijalisti~ke ekspanzije i tipi~no imperijalisti~kih avantura.
^ak i pre uzurpiranja vlasti, nacisti su se jasno dr`ali po strani od ovog
fa{isti~kog oblika diktature u kojem “pokret” slu`i samo da dovede partiju
na vlast, a svesno su koristili partiju da “podsti~e pokret”, koji, nasuprot
partiji, ne sme da ima bilo kakve “kona~ne, ~vrsto odre|ene ciljeve”.97

Razlika izme|u fa{ista i totalitarnih pokreta najbolje se ilustruje njiho-
vim dr`anjem prema vojsci, to jest, prema toj nacionalnoj instituciji par
excellence. Za razliku od nacista i bolj{evika, koji su uni{tili duh vojske
podre|uju}i je politi~kim komesarima ili totalitarnim elitnim formacija-
ma, fa{isti su mogli da koriste tako izrazito nacionalisti~ke instrumente

94 Glavna svrha korporativne dr`ave bila je “popravljanje i neutralizovanje stanja koje je
donela industrijska revolucija devetnaestog veka, koja je razdvojila kapital i rad u industriji
stvaraju}i s jedne strane kapitalisti~ku klasu unajmljiva~a rada a sa druge veliku klasu
bezvlasnih, industrijski proletarijat. Blizina tih klasa neizbe`no je dovodilo do sukoba nji-
hovih suprotnih interesa” (The Fascist Era, published by the Fascist Confederation of
Industrials, Rome, 1939, chapter III).

95 “Ako Dr`ava treba istinski da predstavlja naciju, onda ljudi od kojih se nacija sastoji
moraju biti deo Dr`ave.

“Kako to osigurati?
“Fašisti~ki odgovor je organizovanje ljudi u grupe prema njihovim aktivnostima, grupe
koje se kroz svoje vo|e ... uspinju etapama kao u piramidi u ~ijoj su osnovi mase, a na vrhu
Dr`ava.
“Nijedna grupa izvan Dr`ave, nijedna grupa protiv Dr`ave, sve grupe unutar Dr`ave...
{to... je sama nacija izra`ena izgubljeno.” (ibid.)
96 Za odnos izme|u partije i dr`ave u totalitarnim zemljama, a posebno za inkorporisanje
fašisti~ke partije u dr`avu Italije, vidi Franz Neumann, Behemoth, 1942, chapter 1.
97 Vidi izuzetno interesantnu prezentaciju odnosa izme|u partije i pokreta u “Dienstvor-
schrift für die Parteiorganisation der NSDAP”, 1932, p. II ff. i prezentaciju Warnera Besta u
Die deutsche Polizei, 1941, p. 107, koja ima istu orijentaciju: “Zadatak je Partije... da odr`a-
va pokret na okupu i da mu daje podršku i pravac.”

266 IMPERIJALIZAM

kao {to je vojska, sa kojom su se poistovetili kao {to su se poistove}ivali sa
dr`avom. @eleli su fa{isti~ku dr`avu i fa{isti~ku vojsku, ali jo{ uvek voj-
sku i dr`avu; samo su u nacisti~koj Nema~koj i u sovjetskoj Rusiji vojska
i dr`ava postale podre|ene funkcijama pokreta. Fa{isti~ki diktator je bio
jedini pravi uzurpator u stilu klasi~ne politi~ke teorije – a ne ni Hitler ni
Staljin – i njegova jednopartijska vlast je bila u izvesnom smislu jedina
koja je jo{ uvek bila blisko povezana sa vi{epartijskim sistemom. On je iz-
vr{io ono na {ta su ciljali imperijalisti~ki nastrojene lige, dru{tva i “partije
iznad partija”, tako da je upravo italijanski fa{izam postao jedini primer
modernog masovnog pokreta organizovanog u okvirima postoje}e dr`ave,
inspirisan isklju~ivo ekstremnim nacionalizmom, i on je neprestano trans-
formisao narod u onakve Staatsbürger ili patriotes kakve je nacionalna dr-
`ava mobilisala samo u vremenima krize i union sacrée.98

Nema pokreta bez mr`nje prema dr`avi, a to je prakti~no bilo nepoznato
nema~kim pangermanima u relativnoj stabilnosti predratne Nema~ke.
Pokreti su nastali u Austrougarskoj, gde je mr`nja prema dr`avi za pot-
la~ene nacionalnosti bila izraz patriotizma, gde su partije – sa izuzetkom
Socijaldemokratske, koja je uz Hri{}ansko-socijalnu partiju jedina bila
iskreno lojalna Austriji – bile formirane po nacionalnoj a ne po klasnoj li-
niji. To je bilo mogu}e jer su ekonomski i nacionalni interesi ovde bili sko-
ro identi~ni zato {to je ekonomski i dru{tveni status u velikoj meri zavisio
od nacionalnosti; stoga je nacionalizam, koji je bio ujedinjuju}a sila u na-
cionalnim dr`avama, ovde odmah postao princip unutra{njeg raskida, {to
je rezultiralo time da se struktura tih partija o{tro razlikovala od strukture
partija nacionalnih dr`ava. ^lanove partija nije okupljao partikularni in-
teres u mnogonacionalnoj Austrougarskoj kao u ostalim kontinentalnim
sistemima, ili partikularni princip organizovane akcije kao u anglosakson-
skom, ve} uglavnom ose}anje pripadnosti istoj nacionalnosti. Strogo go-
vore}i, to bi trebalo da bude i bilo je velika slabost u austrijskim partijama,
jer nikakvi kona~ni ciljevi ili programi nisu mogli da se izvedu iz ose}anja
plemenske pripadnosti. Pan-pokreti su od ove mane napravili vrlinu, pret-
varaju}i partije u pokrete i otkrivaju}i onaj oblik organizacije kojem, na-
suprot svim ostalim, nikad ne}e biti potreban cilj ili program, ve} iz dana
u dan mo`e da menja svoju politiku bez {tete po svoje ~lanstvo. Davno pre
nego {to je nacizam ponosno izrekao da mu program nije potreban iako ga
ima, pangermanizam je otkrio koliko je op{te raspolo`enje va`nije za
masovnu privla~nost od nacrta i platformi. Jer za pokret je jedino va`no da

98 U govoru 14. novembra 1933, Musolini brani svoju jednopartijsku vlast argumentima
koji su kolali u svim nacionalnim dr`avama tokom rata: potrebna je jedna politi~ka partija
tako “da politi~ka disciplina mo`e da postoji... a da povezanost zajedni~kom sudbinom mo`e
sve da ujedini prevazilaze}i suprotne interese” (Benito Mussolini, Four Speaches on the
Corporate State,Rome, 1935).

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 267

se stalno kre}e.99 Nacisti su, zato, obi~avali da se prema ~etrnaest godina
Vajmarske republike odnose kao prema “vremenu Sistema” – Systemzeit –
{to je impliciralo da je to vreme bilo sterilno, da mu je nedostajao di-
namizam, da se nije “kretalo”, a da je za njim sledilo njihovo “doba pokre-

ta”.
Pokret koji se stalno {irio smatrao je da dr`ava, ~ak i kao jednopartijska

diktatura, stoji na putu njegovim stalno promenljivim potrebama. Najkarak-
teristi~nija razlika izme|u imperijalisti~ke “grupe iznad partije”, Pan-
germanske lige u samoj Nema~koj i pangermanskog pokreta u Austriji, je
bilo njihovo dr`anje prema dr`avi:100 dok je “partija iznad partija” `elela
samo da preuzme dr`avnu ma{ineriju, pravi pokret je ciljao na njeno ra-
zaranje; dok su prvi dr`avu jo{ uvek shvatali kao najvi{u vlast ~im je za-
stupni{tvo dopalo u ruke ~lanovima jedne partije (kao u Musolinijevoj Ita-
liji), ovi drugi su pokret shvatali kao nezavisan i nadre|en dr`avi.

Neprijateljstvo pan-pokreta prema partijskom sistemu steklo je prakti~ni
zna~aj kada je, posle Prvog svetskog rata, partijski sistem prestao da
funkcioni{e, a klasni sistem evropskog dru{tva se slomio pod te`inom sve
ve}ih masa potpuno deklasiranih doga|ajima. Inicijativu tada nisu vi{e
imali pan-pokreti ve} njihovi totalitarni naslednici, koji su za nekoliko go-
dina potkopali politike svih drugih partija do tog stepena da su one postale
ili antifa{isti~ke ili antibolj{evi~ke ili i jedno i drugo.101 Tim negativnim
pristupom, o~igledno nametnutim spolja, starije partije su jasno pokazale
da ni one nisu vi{e u stanju da funkcioni{u kao zastupnici specifi~nih klas-
nih interesa, ve} su postale puki zagovornici status quo-a. Brzina kojom su
nema~ki i austrijski pangermani pri{li nacizmu ima paralelu mnogo spori-
jem i mnogo komplikovanijem toku kroz koji su pansloveni kona~no
otkrili da je likvidacijom Lenjinove ruske revolucije u~injeno dovoljno da
Staljin dobije njihovu svesrdnu podr{ku. To {to su bolj{evizam i nacizam
na vrhuncu svoje mo}i nadrasli puki plemenski nacionalizam i bili skoro
neupotrebljivi za one koji su jo{ uvek stvarno verovali u njega u principu,
a ne kao u puki propagandni materijal, nije bila gre{ka ni pangermana niti
panslovena, i to nije sputavalo njihov entuzijazam.

99 Vredna je pa`nje slede}a anegdota koju je zabele`io Ber|ajev: “Mladi sovjet je išao u
Francusku... (i) pitali su ga kakav je utisak Francuska na njega ostavila. On je odgovorio;
’Nema slobode u toj zemlji’... . Mladi je ~ovek izlo`io svoju ideju slobode; ... Takozvana
(francuska) sloboda je od one vrste slobode koja sve ostavlja nepromenjeno; svaki dan je kao
i onaj prethodni, pa se tako mladi ~ovek koji je došao iz Rusije u Francuskoj dosa|ivao” (op.
cit., pp. 182-183).

100 Kao i u Austriji, ponekad je i me|u nema~kim pangermanima dolazilo do neprijatelj-
stava prema dr`avi, naro~ito ako su to bili Auslandsdeutsche, kao Moeller van der Bruk.

101 Hitler je ta~no opisao situaciju kada je tokom izbora 1932. rekao: “Protiv nacionalso-
cijalizma u Nema~koj ima samo negativnih ve}ina”, citirano iz Konrad Heiden, Der Führer,
1944, p. 564.

268 IMPERIJALIZAM

Propast kontinentalnog partijskog sistema i{la je ruku pod ruku sa
opadanjem presti`a nacionalne dr`ave. Nacionalna homogenost je bila `e-
stoko uzdrmana migracijama. Na primer Francuska, nation par excellen-
ce, postala je u roku od nekoliko godina potpuno zavisna od stranog rada;
restriktivna imigraciona politika, neadekvatna novim potrebama, bila je
jo{ uvek potpuno “nacionalna”, ali je utoliko postalo jasnije da nacionalna
dr`ava vi{e nije sposobna da se suo~i sa glavnim politi~kim temama tog
vremena.102 Jo{ je ozbiljniji bio nesre}ni napor mirovnih ugovora 1919. da
se uvedu nacionalne dr`ave u Isto~noj i Ju`noj Evropi, gde je dr`avotvorni
narod ~esto imao samo relativnu ve}inu i ~esto bio broj~ano nadma{en
kombinovanim “manjinama”. Ta nova situacija bila bi dovoljna sama po
sebi da ozbiljno potkopa klasnu bazu partijskog sistema; svuda su partije
sada bile organizovane po nacionalnim linijama kao da je ukidanje Dvojne
monarhije slu`ilo samo da omogu}i izvo|enje mno{tva sli~nih eksperime-
nata u manjem obimu.103 U drugim zemljama, gde nacionalnu dr`avu i
klasni osnov njenih partija nisu potresale migracije i heterogenost sta-
novni{tva, inflacija i nezaposlenost su izazvale sli~an krah; o~igledno, {to
je rigidniji klasni sistem neke zemlje, {to njeni ljudi imaju ja~u klasnu
svest, to je ovaj slom dramati~niji i opasniji.

Takva je bila situacija izme|u dva rata, kad su svi pokreti imali vi{e {an-
se od bilo koje partije, jer pokret napada instituciju dr`ave i ne poziva se
na klase. Fa{izam i nacizam su se uvek hvalisali da njihova mr`nja nije
uperena protiv pojedina~nih klasa, ve} protiv klasnog sistema kao takvog,
koji su oni optu`ivali kao izum marksizma. Jo{ je zna~ajnija bila ~injenica
da su komunisti tako|e, bez obzira na svoju marksisti~ku ideologiju, mo-
rali da napuste rigidnost pozivanja na klase, kada su, posle 1935, pod iz-
govorom da pro{iruju svoju masovnu bazu, svuda formirali Narodni front
i po~eli da privla~e sve ve}e mase izvan svih klasnih slojeva, koje su do ta-
da bile prirodni plen za fa{isti~ki pokret. Nijedna od starih partija nije bila
spremna da primi te mase, niti je pravilno procenjivala njihov sve znatniji
broj i sve ja~i politi~ki uticaj njihovih vo|a. Ova gre{ka u prosu|ivanju
starih partija mo`e se objasniti ~injenicom da su ih bezbedan polo`aj u
parlamentu i sigurna zastupljenost u slu`bama i institucijama dr`ave nave-
li da se ose}aju mnogo bli`e izvorima vlasti nego masama; mislili su da }e
dr`ava zauvek ostati neprikosnoveni gospodar svih instrumenata nasilja, a
da }e vojska, vrhovna institucija nacionalne dr`ave, ostati presudni ele-

102 Pri izbijanju Drugog svetskog rata, barem 10 posto francuskog stanovništva su bili
stranci i naturalizovani. U francuskim rudnicima na severu uglavnom su radili Poljaci i
Belgijanci, u poljoprivredi na jugu Španci i Italijani. Vidi Carr-Saunders, World Population,
Oxford, 1936, p. 145-158.

103 “Od 1918. nijedna (dr`ava-naslednica nije proizvela ... partiju koja bi obuhvatila više
od jedne rase, jedne religije, jedne društvene klase ili jednog regiona. Jedini izuzetak je
Komunisti~ka partija ^ehoslova~ke” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 269

ment u svim doma}im krizama. Oni su se zbog toga osetili slobodnim da
se podsmehnu brojnim paravojnim formacijama koje su nicale bez ikakve
zvani~no priznate pomo}i. Jer sa slabljenjem partijskog sistema pod pri-
tiskom pokreta izvan parlamenta i klasa, nestajao je i pre|a{nji antagoni-
zam partija prema dr`avi. Partije, kao `rtve iluzije “dr`ava iznad partija”,
lo{e su ovu harmoniju protuma~ile kao izvor snage, kao ~udesan odnos sa
ne~im vi{eg reda. Ali dr`avi je, kao i partijskom sistemu, pretio pritisak
revolucionarnih pokreta, i ona vi{e nije mogla sebi da dozvoli da odr`ava
svoju labavu i neizostavno nepopularnu poziciju iznad unutra{njih do-
ma}ih sukoba. Vojska je odavno prestala da bude zna~ajan bedem protiv
revolucionarnog nemira, ne zato {to je simpatisala sa revolucijom ve} za-
to {to je izgubila polo`aj. Dva puta je u modernim vremenima, i oba puta
u Francuskoj, nation par excellence, vojska ve} dokazala svoju su{tinsku
nevoljnost ili nesposobnost da pomogne vlasti ili da sama zauzme vlast:
1850, kada je dozvolila gomili iz “Dru{tva 10. decembar” da dovede Na-
poleona III na vlast104 i opet, krajem devetnaestog veka, za vreme Drajfu-
sove afere, kad ni{ta nije bilo lak{e nego da se uspostavi vojna diktatura.
Neutralnost vojske, njena spremnost da slu`i svakog gospodara, kona~no
je stavila dr`avu u poziciju “posrednika izme|u organizovanih partijskih
interesa. Ona vi{e nije bila iznad ve} izme|u dru{tvenih klasa.”105 Drugim
re~ima, dr`ava i partije zajedno branile su status quo ne shvataju}i da sam
ovaj savez podjednako kao i sve drugo slu`i tome da se status quo izmeni.

Do sloma evropskog partijskog sistema do{lo je na spektakularan na~in
Hitlerovim osvajanjem vlasti. Sada je ~esto zgodno zaboraviti da je u tre-
nutku izbijanja Drugog svetskog rata ve}ina evropskih zemalja ve} po-
primila neke oblike diktature i odbacila partijski sistem, kao i da je ta revo-
lucionarna promena u vlasti najve}eg broja zemalja bila izvedena bez re-
volucionarnog potresa. Revolucionarna akcija ~e{}e je bila teatralni ustu-
pak zemljama sa `estoko nezadovoljnim masama pre nego stvarna bitka za
vlast. Najzad, nije bilo mnogo razlike u tome {to nekoliko hiljada skoro
nenaoru`anih ljudi organizuje mar{ na Rim i preuzima upravu u Italiji, ili
{to u Poljskoj (1934) takozvani “nepartijni blok”, sa programom podr{ke
polufa{isti~koj vladi i sa ~lanstvom privu~enim me|u plemi}ima i najsiro-
ma{nijim seljacima, radnicima i biznismenima, katolicima i ortodoksnim
Jevrejima, legalno zadobija dve tre}ine mesta u Parlamentu.106

U Francuskoj, Hitlerov dolazak na vlast, pra}en ja~anjem komunizma i
fa{izma, brzo je izbrisao prvobitne me|usobne odnose partija i preko no}i
promenio starostavne partijske linije. Francuska desnica, do tada strogo

104 Vidi Karl Marx, op. cit.
105 Carl Schmitt, op. cit. p. 31.
106 Vaclav Fiala, “Les Partis politiques polonais”, Monde Slave, February, 1953.

270 IMPERIJALIZAM

antinema~ka i pro-ratna, posle 1933. postala je prethodnica pacifizma i
razumevanja sa Nema~kom. Levica nije zaostala, od pacifizma po svaku
cenu do ~vrstog stava protiv Nema~ke, i ubrzo su je iste one partije koje su
samo nekoliko godina ranije optu`ivale njen pacifizam kao nacionalnu iz-
daju optu`ile da je partija ratnih hu{ka~a.107 Godine koje su sledile Hit-
lerovom dolasku na vlast pokazale su se jo{ katastrofalnijim po integritet
francuskog partijskog sistema. U Minhenskoj krizi, sve partije, od desnice
do levice, pocepale su se iznutra na jedino zna~ajnom politi~kom pitanju:
ko je za rat sa Nema~kom, ko je protiv njega.108 Svaka je partija gajila
mirovnu i ratnu frakciju; nijedna od njih nije mogla da ostane ujedinjena
na glavnim politi~kim odlukama i nijedna nije izdr`ala probu fa{izma i na-
cizma bez cepanja na antifa{iste s jedne strane i pro-fa{iste s druge. To {to
je Hitler za postavljanje marionetskih re`ima mogao slobodno da bira
izme|u svih partija, bila je posledica predratne situacije, a ne neki poseb-
no o{trouman nacisti~ki manevar. Nije bilo nijedne partije u Evropi koja
nije dala kolaboratore.

Naspram dezintegracije starijih partija svuda je stajalo jasno jedinstvo
fa{isti~kog i komunisti~kog pokreta – prvi je, izvan Nema~ke i Italije, lo-
jalno zastupao mir ~ak i po cenu spoljne dominacije, dok je ovaj drugi
zagovarao rat ~ak i po cenu nacionalne propasti. Poenta, me|utim, nije to-
liko u tome {to je ekstremna desnica svuda napustila svoj tradicionalni na-
cionalizam u korist Hitlerove Evrope, a {to je ekstremna levica zaboravila
svoj tradicionalni pacifizam u korist starih nacionalnih parola, ve} pre u
tome {to su oba pokreta mogla da ra~unaju na lojalnost ~lanstva i na to da
vo|stvo ne bude potreseno iznenadnim obrtom u politici. Ovo se drama-
ti~no dokazalo u nema~ko-ruskom paktu o nenapadanju, kada je trebalo da
nacisti zaborave svoju glavnu parolu protiv bolj{evizma a komunisti da se
vrate na pacifizam koji su uvek optu`ivali kao sitnobur`ujski. Takvi izne-
nadni obrti nimalo ih nisu vre|ali. Jo{ uvek se dobro pamti kako su komu-
nisti ostali jaki i posle svog drugog volte-face, kad je za manje od dve go-
dine nacisti~ka Nema~ka napala Sovjetski Savez, i to uprkos ~injenici da
su obe politi~ke partije uvele ~lanstvo u ozbiljne i opasne politi~ke ak-
tivnosti koje su tra`ile pravo `rtvovanje i neprestanu akciju.

Spolja razli~it, ali u stvari mnogo `e{}i, bio je slom partijskog sistema u
predhitlerovskoj Nema~koj. To je iza{lo na videlo tokom poslednjih pred-
sedni~kih izbora 1932, kada su sve partije usvojile potpuno nove i kompli-
kovane oblike masovne propagande.

107 Vidi pa`ljivu analizu Charles A. Micaud, The French Right and Nazi Germany. 1933-
1939, 1943.

108 Naj~uveniji primer je bio cepanje Francuske socijalisti~ke partije 1938. kada je
Blumova frakcija ostala u manjini protiv Deatove prominhenske grupe tokom partijskog
Kongresa senskog okruga.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 271

Sam izbor kandidata je bio ~udan. Dok bi bilo prirodno da dva pokreta
koja su stajala izvan parlamentarnog sistema i napadala ga sa suprotnih
strana istaknu sopstvene kandidate (nacisti Hitlera a komunisti Telmana),
prili~no je iznena|ivalo {to sve partije najednom mogu da se slo`e oko is-
tog kandidata. Nije bila {ala to {to je kandidat bio ba{ stari Hindenburg ko-
ji je u`ivao jedinstvenu popularnost koja od vremena Mekmehona kod ku-
}e ~eka svakog pora`enog generala; time se pokazalo kako su stare partije
samo `elele da se poistovete sa starovremskom dr`avom, dr`avom iznad
partija, ~iji je najsna`niji simbol bila nacionalna vojska, drugim re~ima, do
kog su stepena ve} odustale od samog partijskog sistema. Jer, imaju}i u vi-
du pokrete, razlika izme|u partija je zaista postala sasvim bezna~ajna; svi-
ma njima je postojanje dovedeno u pitanje i stoga su se one udru`ile i na-
dale da }e zadr`ati status quo koji im je garantovao opstanak. Hindenburg
je postao simbol nacionalne dr`ave i partijskog sistema, dok su se Hitler i
Telman takmi~ili da postanu pravi narodni simboli.

Izborni plakati su pokazivali zna~aj odabira kandidata. Nijedan od njih
nije hvalio svog kandidata zbog njegovih zasluga; plakati za Hindenburga
su jasno tvrdili da je “glas za Telmana u stvari glas za Hitlera” – upozora-
vaju}i radnike da ne tro{e glasove na kandidata koji }e sigurno biti pora-
`en (Telman) i da time stave Hitlera u sedlo. Tako su se socijaldemokrate
slo`ili da to bude Hindenburg, koji ~ak nije ni pominjan. Partije desnice
igrale su istu igru i nagla{avale da je “glas za Hitlera glas za Telmana”. I
jedni i drugi su, osim toga, sasvim jasno aludirali na slu~ajeve u kojima su
nacisti i komunisti imali zajedni~ki cilj da bi uverili sve lojalno partijsko
~lanstvo, bilo sa levice bilo sa desnice, da o~uvanje status quo-a tra`i Hin-
denburga.

Nasuprot propagandi za Hindenburga, koja se dopadala onima koji su
`eleli status quo po svaku cenu – a 1932. to je zna~ilo nezaposlenost za
skoro polovinu nema~kog naroda – kandidati pokreta morali su da ra~una-
ju sa onima koji su `eleli promenu po svaku cenu (~ak i po cenu uni{tenja
legalnih institucija), a koji su bili sve brojniji, bar milioni nezaposlenih i
njihove porodice. Nacisti zato nisu ni trepnuli na apsurd da je “glas za Tel-
mana glas za Hindenburga”, komunisti nisu oklevali da odgovore da je
“glas za Hitlera glas za Hindenburga”, i jedni i drugi prete}i svojim glasa-
~ima opasno{}u status quo-a na potpuno isti na~in na koji su njihovi opo-
nenti pretili svojim ~lanovima sabla{}u revolucije.

Iza ~udne uniformnosti metoda koje su koristile pristalice svih kandida-
ta le`ala je pre}utna pretpostavka da }e bira~i i}i na izbore jer su zapla{eni
– pla{ili su se komunista, pla{ili su se nacista ili su se pla{ili status quo-a.
U tom op{tem strahu, sa politi~ke scene nestale su sve klasne podele; dok
je partijski savez za odbranu status quo-a izbrisao sve starije klasne struk-
ture koje su se zadr`ale u odvojenim partijama, ~lanstvo pokreta je bilo

272 IMPERIJALIZAM

potpuno heterogeno i isto toliko dinami~no i nestalno kao i sama neza-
poslenost.109 Dok se u okviru parlamentarnih institucija levica pridru`ila
desnici, ta dva pokreta su se bavila zajedni~kim organizovanjem ~uvenog
saobra}ajnog {trajka na ulicama Berlina u novembru 1932.

Kada se razmatra izuzetno brza propast kontinentalnog partijskog
re`ima, treba imati na umu njegov veoma kratak `ivotni vek. On nigde ni-
je postojao pre devetnaestog veka, a u najve}em broju evropskih zemalja
do{lo je do formiranja politi~kih partija tek posle 1848, tako da je njegova
vladavina neosporne institucije u nacionalnim politikama trajala jedva ~e-
tiri decenije. Tokom poslednje dve decenije devetnaestog veka, svi zna-
~ajni politi~ki napreci u Francuskoj, kao i u Austro-Ugarskoj, dogodili su
se ve} izvan parlamentarnih partija i u opoziciji prema njima, dok su svu-
da manje imperijalisti~ke “partije iznad partija”, da bi dobile narodnu po-
dr{ku, osporavale tu instituciju u korist agresivne, ekspanzionisti~ke
spoljne politike.

Dok su imperijalisti~ke lige stavljale sebe iznad partija da bi se poisto-
vetile sa nacionalnom dr`avom, pan-pokreti su napadali iste te partije kao
deo op{teg sistema koji je uklju~ivao nacionalnu dr`avu; oni nisu bili to-
liko “iznad partija” koliko “iznad dr`ave” da bi se direktno poistove}ivali
sa narodom. Totalitarni pokreti su kona~no do{li dotle da diskredituju i
narod, koji su ina~e, slède}i u stopu pan-pokrete, koristili u propagandne
svrhe. “Totalitarna dr`ava” je samo naizgled bila dr`ava, a pokret se vi{e
nije istinski poistove}ivao ~ak ni sa potrebama naroda. Pokret je od sad
bio iznad dr`ave i naroda, spreman da ih oboje `rtvuje radi svoje ideologi-
je: “Pokret... je Dr`ava, kao i Narod, i ni sada{nja dr`ava... ni sada{nji ne-
ma~ki narod ne mogu se zamisliti bez Pokreta.”110

Nema boljeg dokaza o nepopravljivom raspadu partijskog sistema nego
{to su veliki napori da se on o`ivi na kontinentu posle ovog rata, `alosni
rezultati tih napora, poja~ana privla~nost pokreta posle poraza nacizma i
o~igledna pretnja bolj{evizma nacionalnoj nezavisnosti. Rezultat svih na-
pora da se povrati status quo samo je ponovno uspostavljanje politi~ke si-
tuacije u kojoj su destruktivni pokreti jedine “partije” koje ispravno fun-
kcioni{u. Njihovo vo|stvo je odr`alo autoritet pod najte`im okolnostima, i
uprkos stalnoj promeni partijskih linija. Da bi se pravilno ocenile {anse za
pre`ivljavanje evropske nacionalne dr`ave, bilo bi mudro da se vi{e ne

109 Nema~ka socijalisti~ka partija pretrpela je tipi~nu promenu od po~etka veka do 1933.
Pre Prvog svetskog rata samo 10 posto njenih ~lanova nije pripadalo radni~koj klasi dok je
oko 25 posto njenih glasova dolazilo iz srednjih klasa. Me|utim, 1930. samo 60 posto njenih
~lanova su bili radnici a barem 40 posto glasova poticalo je od glasova srednje klase. Vidi
Sigmund Neumann, op. cit., p. 28 ff.

110 Schmitt, op. cit.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 273

obra}a previ{e pa`nje na nacionalne parole koje pokreti povremeno usva-
jaju da bi sakrili svoje prave namere, bolje je smatrati da su do sada svi
shvatili da su to regionalne grane me|unarodnih organizacija, da se njego-
vo ~lanstvo nimalo ne uznemirava kad iza|e na videlo da njihova politika
slu`i interesima spoljne politike jedne druge, pa ~ak i neprijateljske sile, a
da optu`ivanje njihovih vo|a za petokolona{tvo i izdaju, njihovo ~lanstvo
ne impresionira u nekoj znatnoj meri. Nasuprot starim partijama, pokreti
su opstali u poslednjem ratu, i danas su jedine “partije” koje su ostale `ive
i zna~ajne za svoje pristalice.

DEVETO POGLAVLJE: Propadanje nacionalne
dr`ave i kraj Prava ~oveka

^AK I SADA je skoro nemogu}e opisati {ta se zapravo desilo u Evropi 4.
avgusta 1914. Dani pre i dani posle Prvog svetskog rata ne dele se kao
kraj starog i po~etak novog perioda, ve} kao dan pre i dan posle eksplozi-
je, iako je i ova govorna figura neta~na kao i sve druge, jer tu`no zati{je
koje je nastalo posle katastrofe nikako nije pro{lo. Kao da je prva eksplo-
zija izazvala lan~anu reakciju u koju smo od onda uhva}eni i koju izgleda
niko nije u stanju da zaustavi. Prvi svetski rat je nepopravljivo razneo ev-
ropsku zajednicu nacija, {to nikada nijedan drugi rat nije u~inio. Inflacija
je uni{tila celu klasu sitnih posednika bez nade za oporavak ili nov po-
~etak. Kad je stigla nezaposlenost, ona je dostigla neverovatne razmere,
nije vi{e bila ograni~ena na vladaju}u klasu, ve} je zahvatila, sa bezna~aj-
nim izuzecima, cele nacije. Gra|anski ratovi, koji su vo|eni i koji su se {i-
rili tokom dvadeset godina nelagodnog mira, nisu bili samo krvaviji i ok-
rutniji od svih prethodnih; njih su pratile migracije ~itavih grupa koje, za
razliku od svojih sre}nijih prethodnika u verskim ratovima, nigde nisu po-
zdravljene i nigde nisu mogle da se asimiluju. ^im bi napustile svoju do-
movinu, postale bi besku}nici, ~im su napustili svoju dr`avu, ostali su bez
dr`avljanstva, jednom li{eni svojih ljudskih prava, postali su bespravni,
svetski {ljam. Ni{ta {to se ~inilo, ma kako glupo, ma koliko ljudi to znalo
i predvi|alo posledice, nije moglo da se ra{~ini ili spre~i. Svaki je doga|aj
imao kona~nost poslednjeg suda, suda koji nije sprovodio ni Bog ni |avo,
ve} koji je pre izgledao kao izraz neke neiskupljivo glupe fatalnosti.

Pre nego {to su totalitarne politike svesno napale i delimi~no uni{tile sa-
mu strukturu evropske civilizacije, eksplozija 1914. i njene ozbiljne i ra-
zorne posledice dovoljno su rastresle fasadu evropskog politi~kog sistema
i ogolile njegovu skrivenu konstrukciju. Tako su iza{le na videlo patnje
sve vi{e grupa ljudi za koje su pravila sveta oko njih iznenada prestala da
va`e. Upravo je prividna stabilnost okolnog sveta u~inila da svaka grupa
oterana iz svojih za{titnih granica izgleda kao nesre}ni izuzetak od ina~e
zdravog i normalnog pravila i ona je podjednakim cinizmom ispunila i
`rtve i posmatra~e jedne o~igledno nepravedne i nenormalne sudbine. I je-
dni i drugi su taj cinizam pogre{no shvatali kao sve ve}u mudrost u sna-

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 275

la`enju u svetu, dok su zapravo bili zbunjeniji, i zbog toga su postali glup-
lji nego {to su ikada ranije bili. Mr`nja, koje ni u predratnom svetu nije ne-
dostajalo, je po~ela svuda da igra sredi{nju ulogu u javnim poslovima, ta-
ko da je politi~ka scena u prividno mirnim dvadesetim godinama popri-
mila gadnu i sablasnu atmosferu Strindbergovih porodi~nih sva|a. Op{tu
dezintegraciju politi~kog `ivota mo`da ni{ta bolje ne ilustruje od ove ne-
jasne, pro`imaju}e mr`nje prema svemu i prema svakome, mr`nje koja ni-
je imala `i`u svoje strasti, s tim {to niko nije hteo da preuzme odgovornost
za stanje stvari – ni vlada, ni bur`oazija, niti neka spoljna sila. Stoga je ona
krenula u svim pravcima, pukim slu~ajem i nepredvidivo, nesposobna da
poprimi duh zdrave ravnodu{nosti prema bilo ~emu pod suncem.

Ova atmosfera dezintegracije, iako karakteristi~na za ~itavu Evropu iz-
me|u dva rata, bila je vidljivija u pora`enim zemljama nego u zemljama-
pobednicama, a potpuno se razvila u novoosnovanim dr`avama posle uki-
danja Dvojne monarhije i Carstva. Poslednji ostaci solidarnosti me|u ne-
emancipovanim nacijama u “pojasu me{ovitog stanovni{tva” isparili su sa
nestankom centralne despotske birokratije koja je tako|e slu`ila da na nju
pre|u sve raspr{ene mr`nje i konfliktni nacionalni zahtevi. Sada su svi bili
protiv svih, a najvi{e protiv svog najbli`eg suseda – Slovaci protiv ^eha,
Hrvati protiv Srba, Ukrajinci protiv Poljaka. A to nije bio ishod sukoba
izme|u nacionalnosti i dr`avotvornih naroda (ili manjina i ve}ina); Slo-
vaci ne samo da su neprestano sabotirali demokratsku ~e{ku vladu u Pra-
gu, ve} su u isto vreme na sopstvenom tlu proganjali ma|arsku manjinu,
dok je sli~no neprijateljstvo izme|u dr`avotvornog naroda i nezadovoljnih
manjina s jedne strane, i me|u samima manjinama s druge, postojalo u
Poljskoj.

Na prvi pogled su ti problemi u staroj evropskoj ta~ki nemira izgledali
kao sitne nacionalisti~ke razmirice bez ikakve posledice po politi~ku sud-
binu Evrope. No, ipak su se u tim oblastima, i zbog ukidanja dve mnogo-
nacionalne dr`ave predratne Evrope, Rusije i Austro-Ugarske, pojavile
dve grupe `rtava ~ije su patnje bile druga~ije od patnji drugih u me|urat-
nom periodu; njima je bilo jo{ gore nego srednjim klasama li{enim pose-
da, nezaposlenima, malim rentiers, penzionerima li{enim dru{tvenog po-
lo`aja, mogu}nosti za rad i prava da dr`e posed: oni su izgubili prava za
koja se mislilo da su neotu|iva i koja su tako ~ak i bila definisana, naime
Prava ~oveka. Ljudi bez dr`ave i ljudi iz manjinskih naroda, s pravom naz-
vani “bliskim srodnicima”,1 nisu imali vladu koja bi ih predstavljala i {titi-
la, i zato su bili primorani da `ive ili pod zakonom izuzetka po manjinskim

1 S. Lawford Childs, “Refugees A Permanent Problem in International Organization” u
War is Inevitable. Problems of Peace. 13th Series, London, 1938, izdanje International Labor
Office.

276 IMPERIJALIZAM

ugovorima, koje su sve vlade (osim ^ehoslova~ke) potpisale sa primedba-
ma i nikada ih nisu primenjivale, ili u uslovima potpunog bezakonja.

Sa pojavom manjina u Isto~noj i Ju`noj Evropi i sa ljudima bez dr`av-
ljanstva prognanim u Srednju i Zapadnu Evropu, u poratnu Evropu je uve-
den potpuno nov element dezintegracije. Oduzimanje dr`avljanstva je po-
stala mo}no oru`je totalitarne politike, a ustavna nemo} evropskih nacio-
nalnih dr`ava da garantuju ljudska prava onima koji su izgubili nacionalno
garantovana prava omogu}ila je vlastima koje su ih progonile da ~ak i
oponentima nametnu svoja merila vrednosti. Oni koje je progonilac ozna-
~io kao svetski {ljam – Jevreji, trockisti, itd. – stvarno su svuda bili prima-
ni kao svetski {ljam; oni koje je progonitelj nazvao nepo`eljnima postali
su indésirables cele Evrope. Zvani~no glasilo SS-a, Das Schwarze Korps,
otvoreno je tvrdilo 1938. da ako svet jo{ uvek nije uveren da su Jevreji
svetski {ljam, bi}e to uskoro kada prosjaci koji se ne mogu identifikovati,
bez nacionalnosti, bez novca i bez paso{a pre|u njihove granice.2 A istina
je da je ova vrsta ~injeni~ne propagande funkcionisala bolje od Gebelsove
retorike, ne samo zato {to je proglasila Jevreje za svetski {ljam, ve} i zbog
toga {to je neverovatno bedan polo`aj sve ve}e grupe nevinog naroda bio
nalik na prakti~nu demonstraciju cini~nih tvrdnji totalitarnih pokreta da ne
postoji ne{to tako kao neotu|iva prava ~oveka i da je afirmisanje
demokratije svih dr`ava naprotiv bila puka predrasuda, hipokrizija i otvo-
reni kukavi~luk pred licem okrutnog veli~anstva novog sveta. Sam izraz
“prava ~oveka” postao je za sve kojih se ticao – za `rtve, progonitelje i po-
smatra~e podjednako – potvrda beznadnog idealizma ili nespretne ma-
loumne hipokrizije.

I: “Nacija manjina” i narod bez dr`avljanstva

SITUACIJA moderne vlasti, koja je od nacionalnog suvereniteta svuda osim
u d`inovskim dr`avama napravila ruglo, zatim uspon imperijalizma i pan-
pokreti potkopali su spolja stabilnost sistema nacionalnih dr`ava u Evropi.

2 Rano proganjanje nema~kih Jevreja od strane nacista mora se smatrati pokušajem da se
antisemitizam proširi me|u “onim narodima koji su prijateljski raspolo`eni prema Jevrejima,
pre svega me|u zapadnim demokratskim dr`avama”, više nego pokušajem da se oslobode
Jevreja. U cirkularnom pismu Ministarstva spoljnih poslova svih nema~kim vlastima u inos-
transtvu ubrzo posle novembarskog pogroma 1938. tvrdi se: “Emigracioni pokret od samo
oko 100 000 Jevreja bio je ve} dovoljan da pobudi interesovanje mnogih zemalja za jevrej-
sku napast... Nema~ka je veoma zainteresovana da zaustavi širenja Jevreja... priliv Jevreja u
sve delove sveta izaziva protivljenje doma}eg stanovništva i tako vrši najbolju propagandu
nema~ke politike prema Jevrejima... [to je Jevrejin doseljenik siromašniji i zbog toga ve}i
teret zemljama koje ga prihvataju, one }e sna`nije reagovati” vidi Nazi Conspiracy and
Aggresion, Washington, 1946, izdanje U. S. government, VI, 87 ff.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 277

Nijedan od tih faktora, me|utim, nije nikao direktno iz tradicije i institucija
samih nacionalnih dr`ava. Njhova unutra{nja dezintegracija po~ela je tek
posle Prvog svetskog rata, sa pojavom manjina koje su stvorili mirovni ugo-
vori, i sa sve ve}im kolonama izbeglica, kao posledicama revolucija.

Neadekvatnost mirovnih ugovora uvek se obja{njavala ~injenicom da su
mirotvorci pripadali generaciji koja se formirala na iskustvima predratnog
perioda, tako da oni uop{te nisu do kraja shvatili pun u~inak rata ~iji je mir
trebalo da zaklju~e. Nema boljeg dokaza o tome nego {to je njihov napor
da nacionalni problem u Isto~noj i Ju`noj Evropi reguli{u uspostavljanjem
nacionalnih dr`ava i sklapanjem ugovora o manjinama. Ako je do{lo u pi-
tanje to da li je mudro {iriti oblik vladavine koja ~ak i u zemljama sa sta-
rom i utvr|enom tradicijom nije mogla da rukovodi problemima svetske
politike, bilo je jo{ sumnjivije da li se ona mo`e uvesti u oblastima kojima
nedostaju upravo uslovi za uspon nacionalnih dr`ava: homogenost sta-
novni{tva i njegova vezanost za tlo. Ali prosto je nerazumno pretpostaviti
da bi nacionalne dr`ave mogle da se uspostave mirovnim ugovorima. Zai-
sta: “Jedan pogled na demografsku mapu Evrope trebalo bi da bude do-
voljan da poka`e da se princip nacionalne dr`ave ne mo`e primeniti na
Isto~nu Evropu”. 3 Ugovori su nagomilali mnoge narode u jednu dr`avu,
neke od njih nazvali “dr`avotvornim narodima” i poverili im vladu, pre-
}utno pretpostavljaju}i da su ostali (kao Slovaci u ^ehoslova~koj ili Hr-
vati i Slovenci u Jugoslaviji) ravnopravni partneri u vladi, {to ovi naravno
nisu bili 4; sa istom su proizvoljno{}u od ostataka stvorili tre}u grupu na-
cionalnosti, nazvanih “manjine”, dodaju}i na taj na~in mnogim optere}e-
njima novih dr`ava brigu da po{tuju posebne propise za deo stanovni{tva.5
Ishod je bio da su oni narodi kojima dr`ave nisu priznate, bez obzira na to
da li su bili zvani~ne manjine ili samo nacionalnosti, ugovore smatrali
proizvoljnom igrom koja je nekima dodelila pravila a nekima poslu{nost.
Novostvorene dr`ave, s druge strane, kojima je bio obe}an jednak status u
nacionalnom suverenitetu sa zapadnim nacijama, gledale su na mirovne
ugovore kao na otvoreno kr{enje obe}anja i diskriminaciju, jer su oni oba-
vezivali samo nove dr`ave, a ~ak ni pora`enu Nema~ku nisu.

3 Kurt Tramples, “Völkerbund und Völkerfreinheit”, u Süddeutsche Monatshefte, 26.
Jahrgang, July, 1929.

4 Borba Slovaka protiv “~eške” vlade u Pragu okon~ala se Hitlerovom podrškom nezavis-
nosti Slova~ke; jugoslovenski ustav od 1921. bio je “usvojen” u Skupštini protivno glasovi-
ma svih hrvatskih i slovena~kih predstavnika. Za dobar pregled jugoslovenske istorije
izme|u dva rata vidi Propyläen Weltgeschichte. Das Zeitalter des Imperialismus, 1933, Band
10, 471 ff.

5 Musolini je bio sasvim u pravu kada je posle minhenske krize napisao: “Ako se ^ehoslo-
va~ka danas mo`da nalazi u ne~emu što se mo`e nazvati ’delikatna situacija’, to je zato što
ona i nije baš ^ehoslova~ka, ve} ^eho-nema~ko-poljsko-ma|aro-rusino-rumuno-slova-
~ka...” (Citirano iz Hubert Ripka, Munich: Before and After, London, 1939, p. 117.).

278 IMPERIJALIZAM

Zbunjuju}i vakuum vlasti proiza{ao iz raspada Dvojne monarhije i oslo-
bo|enja Poljske i Balti~kih zemalja od caristi~kog despotizma nije bio je-
dini ~inilac koji je namamio dr`avnike u ovaj katastrofalni eksperiment.
Mnogo ja~a je bila nemogu}nost ikakve dalje rasprave sa vi{e od sto mi-
liona Evropljana koji nikada nisu postigli stepen nacionalne slobode i
samoodre|enja, ka kojem su kolonijalni narodi ve} te`ili i koji im se nu-
dio. Zaista, ta~no je da su na Istoku ulogu zapadnog i srednjoevropskog
proletarijata, potla~ene, istorijski napa}ene grupe, ~ije je oslobo|enje bilo
pitanje `ivota ili smrti celog evropskog dru{tvenog sistema, igrali “narodi
bez istorije”. 6 Nacionalni osobodila~ki pokreti Istoka bili su revolucionarni
na vrlo sli~an na~in kao radni~ki pokreti na Zapadu; oba su predstavljala
“neistorijski” sloj evropskog stanovni{tva i oba su nastojala da obezbede
priznavanje i u~e{}e u dr`avnim poslovima. Po{to je cilj bio da se sa~uva
evropski status quo, davanje nacionalnog samoodre|enja i suvereniteta
svim evropskim narodima bilo je zaista neizbe`no; alternativa bi bila da se
oni okrutno osude na status kolonijalnih naroda ({to su pan-pokreti uvek
predlagali) i da se u evropske poslove uvedu kolonijalne metode. 7

Poenta je, naravno, u tome da evropski status quo nije mogao da se
sa~uva i da je tek posle propasti poslednjih ostataka evropske autokratije
postalo jasno da je Evropom vladao sistem koji nikada nije uzeo u obzir ili
odgovarao na potrebe bar 25 procenata njenog stanovni{tva. Ovo zlo, me-
|utim, nije izle~eno uspostavljanjem dr`ava-naslednica, jer je 30 procena-
ta od njihovih pribli`no sto miliona stanovnika zvani~no priznato kao izu-
zeci koji treba da budu posebno za{ti}eni ugovorima o manjinama. Ova
brojka, {tavi{e, ni u kom slu~aju ne kazuje celu pri~u; ona samo nazna~ava
razliku izme|u naroda sa sopstvenom vladom i onih za koje se pretposta-
vljalo da su suvi{e mali i suvi{e ra{trkani da postanu punopravna nacija.

6 Ovaj termin je prvi skovao Otto Bauer, Die Nationalitätenfrage und die österreichische
Sozialdemokratie, Vienna, 1907.

Istorijska svest igrala je veliku ulogu u formiranju nacionalne svesti. Emancipacija nacija
od dinasti~ke vladavine i me|unarodne aristokratije kao vrhovnog gospodara bila je propra-
}ena emancipacijom knji`evnosti od “me|unarodnog” jezika u~enih (prvo latinski a zatim
francuski) i ja~anjem nacionalnih jezika. Izgledalo je da su narodi ~iji je jezik bio podesan za
knji`evnost dostigao nacionalnu zrelost per definitionem. Oslobodila~ki pokreti isto~no-
evropskih nacija, stoga, po~eli su neku vrstu filološkog o`ivljavanja (rezultati su bili nekad
groteskni a nekad veoma plodni), ~ija je politi~ka funkcija bila da doka`u da narod koji pose-
duje knji`evnost i sopstvenu istoriju ima prava i na nacionalni suverenitet.

7 Naravno, to nije uvek bila jasno odre|ena alternativa. Do sada se niko nije potrudio da
prona|e karakteristi~ne sli~nosti izme|u kolonijalisti~ke i manjinske eksploatacije. Samo
Jacob Robinson, “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung” u Süddeutsche
Monatshefte, 26: Jahrgang, July, 1929, usput prime}uje: “Pojavio se ~udan ekonomski pro-
tekcionizam, koji nije uperen protiv drugih zemalja, ve} protiv izvesnih grupa stanovništva.
Iznena|uju}e, izvesni metodi kolonijalne eksploatacije mogu se zapaziti i u Srednjoj
Evropi.”

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 279

Manjinski ugovori pokrivali su samo one nacionalnosti koje su imale zna-
~ajan broj pripadnika u barem dve dr`ave-naslednice, ali su propustili da
razmotre sve ostale nacionalnosti bez sopstvene vlade, tako da su u nekim
od dr`ava-naslednica nacionalno frustrirani narodi ~inili 50 procenata
ukupnog stanovni{tva. 8 Najgori ~inilac u ovoj situaciji ~ak nije bilo to {to
je postalo sasvim normalno za nacionalnosti da budu nelojalne svojim na-
metnutim vladama i za vlade da tla~e svoje nacionalnosti {to efikasnije
mogu, ve} to {to je nacionalno frustrirano stanovni{tvo bilo ~vrsto uvere-
no – kao {to su bili i svi ostali – da se istinska sloboda, istinska emancipa-
cija i istinski narodni suverenitet mogu posti}i samo sa punom nacional-
nom emancipacijom, da su ljudi bez sopstvene nacionalne vlade li{eni
ljudskih prava. U ovom uverenju, koje je moglo da se bazira na ~injenici
da je Francuska revolucija kombinovala Deklaraciju prava ~oveka sa na-
cionalnim suverenitetom, podr`avali su ih sami manjinski ugovori, koji
nisu bili povereni vladama sa razli~itim nacionalnostima, ve} je Liga na-
roda bila zadu`ena da pazi na prava onih koji su, iz razloga teritorijalne
razasutosti, ostali bez sopstvene nacionalne dr`ave.

Nisu manjine verovale Ligi naroda ni{ta vi{e nego dr`avotvornim naro-
dima. Ipak, Liga je bila sa~injena od stranih dr`avnika koji su morali da
imaju simpatije prema novim vladama koje su bile sputavane i kojima se
suprotstavljalo u principu izme|u 25 i 30 procenata njihovih stanovnika.
Zato su tvorci manjinskih ugovora ubrzo bili primorani da stro`ije tuma~e
svoje stvarne namere i da istaknu “du`nosti” koje su manjine imale prema
novim dr`avama; 9 iz toga je sada proiza{lo da su ugovori smatrani samo
za bezbolan i human metod asimilacije, tuma~enje koje je, prirodno,
razgnevilo manjine. 10 Ali ni{ta drugo ne bi se moglo o~ekivati u sistemu

8 Procenjuje se da je pre 1914. bilo oko sto miliona ljudi ~ije nacionalne aspiracije nisu
bile ispunjene. (Vidi Charles Kinglsey Webster, “Minorities: History”, u Encyclopedia
Britanica, 1929.) Manjinsko stanovništvo bilo je pribli`no procenjeno na izme|u 25 ili 30
miliona. (P. de Azcarte, “Minorities: League of Nations”, ibid.) Stvarna situacija u ^ehoslo-
va~koj i Jugoslaviji bila je mnogo gora. Dok je “dr`avotvorni ~eški narod” sa 7 000 000
~inio oko 50 posto stanovništva, 5 000 000 Srba ~inilo je samo 42 procenta od ukupnog bro-
ja stanovnika. Vidi W. Winkler, Statistiches Handbuch der europäischen Nationalitäten,
Vienna, 1931; Otto Junghann, National Minorities in Europe, 1932. Malo druga~ije brojke
daje Tramples, op. cit.

9 P. de Azcarate, op. cit.: “Ugovori ne sadr`e nikakve uslove u vezi sa ’du`nostima’ man-
jina prema dr`avama u ~ijem su sastavu. Me|utim, tre}a op{ta skupština Lige, 1922,... usvo-
jila je ... rezolucije u vezi sa ’du`nostima manjina’... .”

10 Francuski i britanski delegati bili su najglasniji u tom smislu. Brijan je rekao: “Proces
na koji treba da se usmerimo nije nestajanje manjina, ve} neka vrsta asimilacije... .” A ser
Ostin ^embrlen, britanski predstavnik, tvrdio je ~ak: “Predmet manjinskih ugovora [je] ... da
obezbede... onu meru zaštite i pravde koja bi ih postepeno pripremila da se utope u nacional-
nu zajednicu kojoj pripadaju” (C. A. Macartney, National States and National Minorities;
London, 1934, pp. 276, 277).

280 IMPERIJALIZAM

suverenih nacionalnih dr`ava; da je postojala namera da manjinski ugo-
vori budu i{ta vi{e od privremenog leka za naopaku situaciju, tada bi nji-
hova implikovana ograni~enja nacionalnog suvereniteta pogodila i su-
verenitet starijih evropskih sila. Predstavnici velikih nacija znali su isuv{e
dobro da manjine unutar nacionalnih dr`ava moraju pre ili kasnije biti ili
asimilovane ili ukinute. I nije bilo va`no da li su njih humana razmi{ljanja
potakla da za{tite pocepane nacije od uni{tenja, ili su ih politi~ki obziri
naveli da se suprotstave bilateralnim ugovorima izme|u zainteresovanih
dr`ava i ve}ine manjinskih zemalja (najzad, Nemci su bili najja~a od svih
zvani~no priznatih manjina i po broju i po ekonomskom polo`aju); oni
nisu ni `eleli niti su bili u stanju da obore zakone po kojima su nacionalne
dr`ave egzistirale. 11

Ni Liga naroda ni manjinski ugovori ne bi spre~ili novoosnovane dr`ave
da manje ili vi{e silom asimiluju svoje manjine. Ja~i faktor protiv asimila-
cije bila je broj~ana i kulturna nejakost takozvanih dr`avotvornih naroda.
Ruska i jevrejska manjina u Poljskoj nisu ose}ale poljsku kulturu kao su-
periornu i nijedna od njih nije bila posebno impresionirana ~injenicom da
Poljaci ~ine otprilike pedeset posto stanovni{tva Poljske.

Ogor~ene nacionalnosti, prenebregavaju}i potpuno Ligu naroda, odlu-
~ile su uskoro da uzmu stvar u svoje ruke. Povezale su se u Kongres ma-
njina, koji je bio zna~ajan u vi{e aspekata. On je protivure~io samoj ideji
koja je stajala iza Liginih ugovora, nazivaju}i sebe zvani~no “Kongres
organizovanih nacionalnih grupa u evropskim dr`avama”, poni{tavaju}i
tako veliki rad utro{en tokom mirovnih pregovora da se izbegne zlokob-
na re~ “nacionalnosti”.12 Zna~ajnu posledicu je imalo to {to }e se udru`iti
sve “nacionalnosti”, a ne samo “manjine”, i {to je broj “manjinskih naci-
ja” toliko porastao da su kombinovane nacionalnosti u dr`avama nasled-
nicama po broju nadrasle dr`avotvorne narode. Ali “Kongres nacionalnih
grupa” je na jo{ jedan na~in zadao odlu~ni udarac Liginim ugovorima. Je-
dan od aspekata isto~noevropskog nacionalnog problema koji je najvi{e
zbunjivao (vi{e nego brojni mali narodi ili “pojasa me{ovitog stanovni-

11 Istina je da je neki ~eški dr`avnik, najliberalniji i najdemokratskiji od vo|a nacionalnih
pokreta, nekada sanjao da od ^ehoslova~ke Republike napravi neku vrstu Švajcarske. ^ak ni
Beneš nije nikada pokušao da sprovede takvo rešenje za svoje mu~ne nacionalne probleme
zato što Švajcarska nije bila model koji bi se mogao imitirati, ve} pre delimi~no sre}an izuze-
tak koji je dokazivao ina~e utvr|eno pravilo. Novouspostavljene dr`ave nisu se ose}ale do-
voljno bezbedno da napuste centralizovani dr`avni aparat i nisu mogle da preko no}i stvore
ona mala samoupravna tela opština i kantona na kojima se bazira vrlo ekstenzivna vlast švaj-
carskog sistema federacije.

12 Naro~ito Vilson, koji je bio `estoki zagovornik davanja “etni~kih, verskih i jezi~kih
prava manjinama”, “plašio se da bi se ’nacionalna prava’ pokazala štetna ukoliko bi ma-
njinske grupe, koje su time ozna~ene kao posebna korporativna tela, bile usled toga pre-
puštene, izlo`ene ljubomori i napadu’ “ (Oscar J. Janowski, The Jews and Minorities Rights,
New York, 1933, p. 351). Macartney, op. cit., p. 4, opisuje situaciju kao “mudro nastojanje
Udru`enog stranog komiteta” da se izbegne termin “nacionalno”.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 281

{tva”)13 bio je me|uregionalni karakter nacionalnosti koje su, u slu~aju da
su stavile svoje nacionalne interese iznad interesa svojih vlada, predstav-
ljale o~igledan rizik po sigurnost svojih zemalja.14 Ligini ugovori su nas-
tojali da ignori{u interregionalni karakter manjina zaklju~uju}i sa svakom
zemljom separatni ugovor, kao da jevrejske ili nema~ke manjine nema van
granica tih dr`ava. “Kongres nacionalnih grupa” nije odstupio samo od te-
ritorijalnog principa Lige; njime su prirodno dominirale dve nacionalnosti
koje su bile zastupljene u svim dr`avama naslednicama i zato su bile u po-
ziciji, ako su `elele, da se njihova te`ina oseti svuda u Isto~noj i Ju`noj
Evropi. Te dve grupe bili su Nemci i Jevreji. Jevrejske manjine u Rumuniji
i ^ehoslova~koj glasale su naravno isto kao i nema~ke manjine u Poljskoj
i Ma|arskoj, a niko nije mogao da o~ekuje da poljski Jevreji, na primer,
ostanu indiferentni na diskriminatorsku politiku rumunske vlade. Drugim
re~ima, nacionalni interesi, a ne obi~ni interesi manjina kao takvih, formi-
rali su istinsku bazu ~lanstva u Kongresu, 15 a na okupu ih je dr`ao samo
skladan odnos izme|u Jevreja i Nemaca (Vajmarska republika je uspe{no
odigrala ulogu posebnog za{titnika manjina). Zato je 1933, kada je jevrej-
ska delegacija ulo`ila protest protiv tretiranja Jevreja u Tre}em rajhu
(potez koji nisu imali prava da u~ine, strogo govore}i, jer nema~ki Jevreji
nisu bili manjina), a Nemci izjavili solidarnost sa Nema~kom i ve}ina ih
podr`ala (antisemitizam je bio sazreo u svim dr`avama-naslednicama),
Kongres je, po{to ga je jevrejska delegacija zauvek napustila, potonuo kao
potpuno bezna~ajan.

Realni zna~aj manjinskih ugovora nije le`ao u njihovoj prakti~noj pri-
meni, ve} u ~injenici da je njih garantovalo me|unarodno telo, Liga naro-
da. Manjine su postojale i ranije, 16 ali manjine kao stalna institucija, priz-

13 Termin je Makartnijev, op. cit., passim.
14 “Rezultat mirovnih odluka bio je da je svaka dr`ava u pojasu mešovitog stanovništva...
na sebe sada gledala kao na nacionalnu dr`avu. Ali su ~injenice bile protiv njih... Nijedna od
tih dr`ava nije bila jednonacionalna, kao što, s druge strane, nije postojala nijedna nacija ~iji
su svi pripadnici `iveli u jednoj dr`avi” (Mecartney, op. cit, p. 210).
15 Predsedavaju}i Kongresa je 1933. naro~ito naglasio: “Jedno je sigurno: na našim
kongresima mi se ne sre}emo isklju~ivo kao ~lanovi apstraktnih manjina, svako od nas pri-
pada telom i dušom posebnom narodu, svom sopstvenom, i ose}a se vezanim za sudbinu to-
ga naroda u dobru i u zlu. Iz toga proizlazi da svako od nas stoji ovde, ako mogu tako da ka-
`em, kao punokrvni Nemac ili punokrvni Jevrejin, kao punokrvni Ma|ar ili punokrvni Ukra-
jinac.” Vidi Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in den
Staaten Europs, 1933, p. 8.
16 Prve manjine su nastale kada je protestantski princip slobode uverenja ugušio pricip
cuius regio eius religio. Be~ki kongres 1815. ve} je preduzeo korake da osigura izvesna pra-
va poljskom stanovništvu u Rusiji, Pruskoj i Austriji, prava koja sigurno nisu bila samo “ver-
ska”; karakteristi~no je, me|utim, da svi kasniji ugovori – protokol koji garantuje nezavis-
nost Gr~ke 1830, onaj koji garantuje nazavisnost Moldavije i Vlaške 1856, i Berlinski kon-
gres 1878. koji se ticao Rumunije – govore o “verskim” a ne o “nacionalnim” manjinama,
kojima su dodeljena “gra|anska” a ne “politi~ka” prava.

282 IMPERIJALIZAM

nanje da milioni ljudi `ive izvan normalne za{tite zakona i da im je potreb-
na dodatna garancija elementarnih prava od spoljnog tela i tvrdnja da ovo
stanje stvari nije privremeno, ve} da su potrebni ugovori da bi se usposta-
vio trajni modus vivendi – sve to je bilo ne{to novo, u ovom stepenu sva-
kako, u evropskoj istoriji. Manjinski ugovori su jasnim jezikom rekli ono
{to je do tada bilo sadr`ano samo u sistemu funkcionisanja nacionalnih dr-
`ava, naime, da samo pripadnici nacije mogu biti gra|ani, da jedino ljudi
istog nacionalnog porekla mogu da u`ivaju punu za{titu zakonskih institu-
cija, da je osobama druge nacionalnosti potreban neki zakon izuzetka sve
dok ili osim ako ne budu potpuno asimilovani i odvojeni od svog porekla.
U govorima kojima su Ligine ugovore tuma~ili dr`avnici zemalja bez ma-
njinskih obaveza koristio se jo{ jasniji jezik: oni su uzeli kao re{enu stvar
da zakon ne mo`e biti odgovoran za osobe koje insistiraju na razli~itoj na-
cionalnosti. 17 Oni su zato dodali – a porastom broja ljudi bez dr`avljan-
stva ubrzo im je data prilika da to i prakti~no doka`u – da je preobra`aj dr-
`ave od instrumenta zakona u instrument nacije upotpunjen; nacija je os-
vojila dr`avu, nacionalni interes je imao prioritet nad zakonom davno pre
nego {to je Hitler izgovorio “ispravno je ono {to je dobro za nema~ki na-
rod”. Opet je ovde jezik gomile samo bio jezik javnog mnjenja i{~i{}en od
hipokrizije i ustezanja.

Svakako da je opasnost od ovakvog razvoja od po~etka postojala u stru-
kturi nacionalne dr`ave. Ali sve dok se uspostavljanje nacionalnih dr`ava
poklapalo sa uspostavljanjem ustavne vlade, one su uvek zastupale vlada-
vinu prava protiv samovoljne administracije i despotizma, tako da je, sa
naru{avanjem osetljive ravnote`e izme|u nacionalnih interesa i legalnih
institucija ovaj oblik vladavine dezintegrisan u`asavaju}om brzinom. Nje-
gova dezintegracija, dosta ~udno, zapo~ela je upravo u momentu kada je
pravo na nacionalno samoopredeljenje bilo priznato u celoj Evropi i kada
je su{tinsko uverenje koje je stajalo iza tog prava, nadmo} volje nacije nad
svim legalnim i “apstraktnim” institucijama, bilo op{te prihva}eno.

U vreme manjinskih ugovora moglo je da se ka`e i govorilo se u korist
tih ugovora, takore}i kao njihovo opravdanje, da starije nacije u`ivaju us-
tave koji su implicitno ili ekspilicitno (kao u slu~aju Francuske, nation par
excellence) zasnovani na Pravima ~oveka, tako da za druge nacionalnosti,
~ak i ako ih ima unutar granica, nije potreban dodatni zakon, te da je samo
u novoosnovanim dr`avama-naslednicama potrebno privremeno uvo|enje
ljudskih prava kao kompromis i kao izuzetak. 18 Navala ljudi bez dr`a-

17 De Melo Franko, predstavnik Brazila u Savetu Lige naroda, jasno je postavio problem:
“Meni izgleda o~igledno da oni koji su zamislili ovaj sistem zaštite nisu sanjali o stvaranju
grupe stanovnika unutar nekih dr`ava koji bi sebe smatrali trajno stranima u odnosu na opštu
organizaciju zemlje” (Macartney, op. cit., p. 277).

18 “Re`im za zaštitu manjina bio je zamišljen kao lek u slu~ajevima u kojima je teritorijal-
no re{enje neizbe`no bilo nesavršeno s ta~ke gledišta nacionalnosti” (Joseph Roucek, The

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 283

vljanstva donela je kraj ove iluzije. Manjine su bile samo polu-bezdr`av-
ne; de jure one su pripadale nekoj dr`avnoj zajednici ~ak i ako im je bila
potrebna dodatna za{tita u obliku posebnih ugovora i garancija; neka
sekundarna prava, kao {to su pravo na upotrebu svog jezika i na ostajanje
u sopstvenom kulturnom i dru{tvenom miljeu, bila su u velikoj opasnosti i
mati~na zajednica ih je nevoljno {tititila; ali druga, elementarnija prava,
kao prava na boravak i rad, nikada nisu postignuta. Sastavlja~i manjinskih
ugovora nisu predvideli mogu}nost masovnog raseljavanja stanovni{tva
ili problem naroda koji je postao “nepodoban za deportaciju” jer nije bilo
dr`ave na svetu u kojoj bi u`ivao pravo na boravak. Manjine su jo{ uvek
mogle da se posmatraju kao izuzetak svojstven izvesnim teritorijama koje
su odstupale od norme. Ovaj je argument uvek bio privla~an jer je sam sis-
tem ostavljao netaknut; na neki na~in on je pre`iveo Drugi svetski rat ~iji
su mirotvorci, uvereni u neprakti~nost manjinskih ugovora, po~eli da “re-
patriraju” nacionalnosti {to je vi{e mogu}e u nastojanju da zavedu red u
“pojasu me{ovitog stanovni{tva”.19 I taj poku{aj {iroke repatrijacije nije
bio direktan rezultat katastrofa koje su usledile manjinskim ugovorima;
vi{e je postojala nada da bi takav korak kona~no razre{io problem koji je,
u prethodnim decenijama, poprimio {ire razmere i za koji me|unarodno
priznata i prihva}ena procedura jednostavno nije postojala – problem ljudi
bez dr`avljanstva.

Mnogo istrajnije, u stvari, i mnogo dalekose`nije po posledicama bilo je
neposedovanje dr`avljanstva, najnoviji masovni fenomen u savremenoj is-
toriji, sve brojnijeg novog naroda sastavljenog od lica bez dr`avljanstva,
grupe koja najvi{e govori o savremenom politi~kom `ivotu.20 Za njihovo

Minority Principle as a Problem of Political Science, Prague, 1928, p. 29). Nevolja je bila u
tome što je nesavršenost teritorijalnog re{enja bila greška ne samo u manjinskim re{enjima,
ve} u osnivanju samih dr`ava-naslednica, jer u ovoj oblasti nije bilo teritorije na koju neko-
liko nacionalnosti ne bi polagalo pravo.

19 Skoro simboli~an znak ove promene svesti mo`e se na}i u tvrdnjama Eduarda Beneša,
Predsednika ^ehoslova~ke, jedine zemlje koja se posle Prvog svetskog rata rado podvrgla
obavezama manjinskih ugovora. Ubrzo posle izbijanja Drugog svetskog rata, Beneš je po~eo
da podr`ava princip transfera stanovništva, što je kona~no dovelo do isterivanja nema~ke
manjine i dodavanja jo{ jedne kategorije sve ve}oj masi raseljenih lica. Za Benešov stav vidi
Oscar I. Janowsky, Nationalities and National Minorities, New York, 1945, p. 136 ff.

20 “Problem apatridstva postao je zna~ajan posle Velikog rata. Pre rata su postojali propisi
u nekim zemljama, naro~ito u Sjedinjenim Dr`avama, po kojima naturalizacija mo`e da se
ukine u onim slu~ajevima u kojim naturalizovana osoba prestane da gaji iskrenu privr`enost
prema zemlji u kojoj je naturalizovana. Tako denaturalizovana osoba ostaje bez dr`avljanst-
va. Tokom rata su vode}e evropske dr`ave našle da je neophodno da isprave svoje zakone o
nacionalnosti tako da imaju ovla{}enje da ponište naturalizaciju” (John Hope Simpson, The
Refugee Problem, Institute of International Affairs, Oxford, 1939, p. 231). Klasa lica bez
dr`avljanstva stvorena ukidanjem naturalizacije bila je veoma mala; oni su, me|utim, pred-
stavljali jedan mali presedan, tako da su, u me|uratnom periodu, naturalizovani gra|ani po
pravilu prvi gubili dr`avljanstvo. Masovno poništavanje naturalizacije, kao u nacisti~koj

284 IMPERIJALIZAM

postojanje te{ko se mo`e okriviti samo jedan ~inilac, ali ako razmotrimo
razli~ite grupe me|u ljudima bez dr`avljanstva, pokazuje se da je svaki
politi~ki doga|aj od kraja Prvog svetskog rata dodavao novu kategoriju
onima koji su ve} `iveli izvan podru~ja zakona, dok se nijedna od tih ka-
tegorija, ma kako se originalna konstelacija menjala, uop{te nije mogla
ponovo normalizovati. 21

Me|u njima mi jo{ uvek nalazimo najstarije grupe ljudi bez dr`avljanst-
va, Heimatlosen, koje su stvorili mirovni ugovori 1919, raspad Austro-
Ugarske i osnivanje Balti~kih dr`ava. Ponekad se nije moglo utvrditi nji-
hovo pravo poreklo, posebno ako se dogodilo da na kraju rata nisu
stanovali u mestu ro|enja, 22 katkad je njihovo mesto porekla prelazilo iz
ruke u ruku toliko puta u vrtlogu posleratnih sva|a da se nacionalnost
stanovnika menjala iz godine u godinu (kao u Vilni, koju je jedan francus-
ki ~inovnik nazvao la capitale des apatrides); mnogo ~e{}e nego {to se
mo`e zamisliti, ljudi su posle Prvog svetskog rata nalazili uto~i{te u ne-
manju dr`avljanstva da bi ostali tamo gde su i da bi izbegli deportaciju u
“domovinu” gde bi bili stranci (kao u slu~aju mnogih poljskih i rumunskih
Jevreja u Francuskoj i Nema~koj, koji su bili svesrdno pomognuti anti-
semitskim dr`anjem svojih konzulata).

Po sebi bezna~ajan, o~igledno samo zakonska nakaza, apatride je izaz-
vao zakasnelu pa`nju i priznavanje kad su se u tom zakonskom statusu

Nema~koj 1933. protiv svih naturalizovanih Nemaca jevrejskog porekla, obi~no je prethodi-
lo denacionalizaciji gra|ana po ro|enju u sli~nim kategorijama, a uvo|enje zakona koji su
omogu}avali nacionalizaciju prostim dekretom, kao onih u Belgiji i drugim zapadnim
demokratskim dr`avama tridesetih godina, obi~no je prethodilo masovnoj denaturalizaciji;
dobar primer je politika gr~ke vlade prema jermenskim izbeglicama: od 45 000 jermenskih
izbeglica, 1 000 je bilo naturalizovano izme|u 1923. i 1928. Posle 1928. zakon koji bi natu-
ralizovao sve izbeglice ispod dvadeset dve godine starosti bio je suspendovan, a 1936. vlada
je poni{tila sve naturalizacije. (Vidi Simpson, op. cit., p. 41).

21 Dvadeset pet godina pošto se sovjetski re`im odrekao milion i po Rusa, procenjeno je
da je barem 350 000 do 450 000 ve} bez dr`avljanstva – što je u`asan procenat ako se ima u
vidu da je protekla cela generacija od po~etnog jata, da je znatan deo otpao preko mora, a da
je drugi veliki deo stekao dr`avljanstvo u razli~itim zemljama putem brakova. (Vidi
Simpson, op. cit., p. 559; Eugene M. Kulischer, The Displacement of Population in Europe,
Montreal 1943; Winifred N. Hadsel, “Can Europe’s Refugees Find New Homes?” u Foreign
Policy Reports, August, 1943, Vol. X, br. 10).

Istina, i Sjedinjene Dr`ave su stavile doseljenike bez dr`avaljanstva u polo`aj potpune jed-
nakosti sa drugim strancima, ali to je bilo mogu}no samo zato što je ova zemlja imigracije
par excellence pridošlice uvek smatrala sopstvenim gra|anima u perspektivi, bez obzira na
njihovu raniju nacionalnu pripadnost.

22 American Friends Service Bulletin (General Relief Bulletin, March, 1943) štampa za-
mršen izveštaj o jednom od svojih ljudi iz rovova u Španiji koji je bio suo~en sa problemom
“~oveka koji je ro|en u Berlinu, u Nema~koj, ali koji je poljskog porekla po roditeljima
Poljacima i koji je zbog toga ... apatrid, ali se izjašnjava da je ukrajinske nacionalnosti, a tra`i
ga ruska vlada za repatrijaciju i slu`bu u Crvenoj armiji”.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 285

okupile posleratne izbeglice koje su iz svojih zemalja bile proterane revo-
lucijama, a kod ku}e su ih spremno denacionalizovale pobedni~ke vlade.
Ovoj grupi pripadaju, po hronolo{kom redu, milioni Rusa, stotine hiljada
Jermena, hiljade Ma|ara, stotine hiljada Nemaca i vi{e od pola miliona
[panaca – da nabrojimo samo va`nije kategorije. Pona{anje njihovih vla-
da danas izgleda kao prirodna posledica gra|anskog rata, ali su u to vreme
masovne denacionalizacije bile ne{to potpuno novo i nepredvi|eno. Te
dr`ave su sebi dopu{tale dr`avnu strukturu koja, ako jo{ nije bila potpuno
totalitarna, u najmanju ruku ne bi trpela bilo kakvu opoziciju i radije bi
izgubila svoje gra|ane nego {to bi {titila ljude sa razli~itim pogledima.
[tavi{e, otkrile su, a to je bilo skriveno istorijom nacionalnog suverenite-
ta, da suvereniteti susednih zemalja mogu do}i u poguban sukob ne samo
u ekstremnim slu~ajevima rata, ve} i u miru. Sada je postalo jasno da je
pun nacionalni suverenitet bio mogu} samo dok je postojala zajednica ev-
ropskih nacija; jer ona je bila taj duh neorganizovane solidarnosti i slaga-
nja koji je spre~avao svaku vladu da upotrebi svoju punu suverenu vlast.
Teoretski, u sferi me|unarodnog prava, uvek je va`ilo da suverenitet nigde
nije apsolutniji nego u stvarima “emigracije, naturalizacije, nacionalnosti i
izgona”;23 zapravo su, me|utim, nacionalni suvereniteti ko~ili prakti~no
razmi{ljanje i pre}utno priznavanje zajedni~kih interesa, sve do uspona to-
talitarnih re`ima. ^ovek skoro pada u isku{enje da stepen totalitarne infe-
kcije meri stepenom do kojeg su odre|ene vlade koristile svoje suvereno
pravo denacionalizacije (i bilo bi dosta interesanto otkriti da je Musolinije-
va Italija bila prili~no nesklona da svoje izbeglice tretira na taj na~in).24
Ali istovremeno treba imati na umu da skoro nijedna zemlja na kontinentu
izme|u dva rata nije uvela novi zakon koji bi, ~ak i ako ona nije ekstenzivno
primenjivala ovo pravo, uvek bio formulisan tako da joj dozvoli da se u
svakom zgodnom momentu re{i velikog broja stanovnika. 25

23 Lawrence Preuss, “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”, u Revue
Interantional Français du Droit des Gens, 1937, Vol. IV, Nos. 1,2,3.

24 Izgledalo je da italijanski zakon iz 1926. protiv “zloupotrebe emigracije” nagoveštava
mere denaturalizacije protiv izbeglica antifašista; me|utim, posle 1929. denaturalizaciona
politika bila je napuštena i uvedene su fašisti~ke organizacije u inostranstvu. Od 40 000
~lanova Unione Populare Italiana u Francuskoj su barem 10 000 bili autenti~ne an-
tifašisti~ke izbeglice, ali samo 3 000 je bilo bez pasoša. Vidi Simpson, op. cit., p. 122 ff.

25 Prvi zakon tog tipa bila je francuska ratna mera 1915. uperena samo protiv naturalizo-
vanih gra|ana neprijateljskog porekla koji su zadr`ali svoju originalnu nacionalnost;
Portugalija je otišla mnogo dalje u dekretu 1916. koji je automatski denaturalizovao sve
osobe ro|ene od oca Nemca. Belgija je 1922. izdala zakon koji ukida naturalizaciju licima
koja su tokom rata po~inila dela protiv naroda, a reafirmiše je novim dekretom 1934. koji u
karakteristi~no nejasnom maniru toga vremena govori o osobama “manquant gravement à
leurs devoirs de citoyen belge”. U Italiji su od 1926. mogle biti denaturalizovane sve osobe
koje “ne zaslu`uju italijansko dr`avljanstvo” ili su pretnja javnom redu. Egipat i Turska su
1926. odnosno 1928. izdale zakone po kojima mogu biti denaturalizovani ljudi koji su

286 IMPERIJALIZAM

Nijedan paradoks savremene politike nije ironi~niji od protivre~nosti iz-
me|u napora dobronamernih idealista koji su tvrdoglavo zahtevali da se
ova ljudska prava koja su u`ivali jedino gra|ani najnaprednijih i najcivili-
zovanijih zemalja, nazovu “neotu|ivim”, i situacije samih obespravljenih.
Njihova situacija se isto tako konstantno pogor{avala otkad je internirski
logor – pre Drugog svetskog rata vi{e izuzetak nego pravilo za lica bez dr-
`avljanstva – postao rutinsko re{enje pitanja boravka “raseljenih lica”.

^ak se i terminologija koja se primenjivala na ljude bez dr`avljanstva
pogor{ala. Termin “bez dr`avljanstva” makar je stavljao na znanje ~injeni-
cu da su te osobe izgubile za{titu svoje vlade i da tra`e me|unarodne spo-
razume za ~uvanje svog zakonskog statusa. Posleratni termin “raseljena li-
ca” izmi{ljen je u toku rata sa hitnim ciljem da se mogu}nost da neko ne-
ma dr`avljanstvo jednom zauvek ukine tako {to }e se ignorisati taj status.
Nepriznavanje da neko nema dr`avljanstvo je uvek zna~ilo repatrijaciju,
to jest, deportaciju u zemlju porekla, koja ili odbija da prizna budu}eg re-
patriranog kao gra|anina, ili, naprotiv, `eli njegovo hitno vra}anje radi ka-
`njavanja. Po{to su se netotalitarne zemlje, uprkos svojim lo{im namera-
ma nadahnutim ratnom klimom, generalno pla{ile masovne repatrijacije,
broj ljudi bez dr`avljanstva – dvadeset godina posle zavr{etka rata – ve}i
je no ikada. Odluku politi~ara da problem ljudi bez dr`avljanstva re{e time
{to }e tu mogu}nost ignorisati pokazuje i nedostatak bilo kakvih pouz-
danih statistika o tom predmetu. Jedno se, me|utim, zna: dok ima milion
“priznatih” ljudi bez dr`avljanstva, ima vi{e od pedeset miliona takoz-
vanih “de facto” bez dr`avljanstva; i dok relativno bezazlen problem ljudi
koji su “de jure” bez dr`avljanstva povremeno do|e na dnevni red me-
|unarodnih konferencija, sama su{tina ~injenice da postoje ljudi bez dr`a-
vljanstva, {to je identi~no sa izbegli~kim pitanjem, jednostavno se ne po-
minje. Jo{ gore, broj ljudi koji su potencijalno bez dr`avljanstva ne-
prestano raste. Pre pro{log rata samo su totalitarne diktature li{avale
dr`avljanstva one koji su bili dr`avljani po ro|enju; sada smo dostigli ta-
~ku na kojoj, na primer, ~ak i slobodne demokratske dr`ave kao {to su Sje-
dinjene Dr`ave, ozbiljno razmi{ljaju da li{e dr`avljanstva ro|ene Ameri-
kance koji su komunisti. Zloslutni aspekt ovih mera je {to one izgledaju
potpuno bezazleno. Ipak, da bi shvatio prave implikacije nemanja dr`av-
ljanstva, ~ovek treba samo da se seti nastojanja nacista da sve Jevreje i pri-
padnike negermanskih nacionalnosti “li{e dr`avljanstva ili pre ili barem

bili pretnja javnom redu. Francuska je pretila denaturalizacijom onim svojim gra|anima koji
su po~inili dela protivna interesima Francuske (1927). Austrija 1933. mo`e da liši austrijske
nacionalnosti svakog svog gra|anina koji slu`i ili u~estvuje u inostranstvu u akcijama nepri-
jateljskim prema Austriji. Nema~ka, kona~no, 1933. neposredno sledi razli~ite ruske na-
cionalne dekrete od 1921, tvrde}i da se sve osobe koje “prebivaju u inostranstvu” mogu po
volji lišiti nema~ke nacionalnosti.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 287

na dan deportovanja” 25a (za nema~ke Jevreje takav dekret nije bio potre-
ban, jer je u Tre}em rajhu postojao zakon prema kome svi Jevreji koji su
napustili teritoriju – uklju~uju}i, naravno, one deportovane u Poljsku u lo-
gor – automatski gube dr`avljanstvo). Prva velika {teta naneta nacional-
nim dr`avama kao rezultat dolaska stotina hiljada ljudi bez dr`avljanstva
bila je {to je ukinuto pravo azila, jedino pravo koje je ikada figuriralo kao
simbol prava ~oveka u sferi me|unarodnih odnosa. Njegova duga i svetla
istorija datira unazad do samih po~etaka regulisanog politi~kog `ivota. Od
davnih vremena to pravo je {titilo i izbeglicu i zemlju izbegli{tva od situa-
cija u kojima bi ljudi bili prisiljeni da stanu izvan zakona ukoliko se neke
okolnosti otrgnu njihovoj kontroli. To je bio jedini moderni ostatak sred-
njovekovnog principa quid quid est in territorio est de territorio, jer je u
svim drugim slu~ajevima moderna dr`va bila sklona da {titi svoje gra|ane
izvan sopstvenih granica i da bude sigurna, putem uzajamnih ugovora, da
oni i dalje potpadaju pod zakone svoje zemlje. Ali iako je pravo azila nas-
tavilo da funkcioni{e u svetu organizovanom u nacionalne dr`ave i, u po-
jedinim slu~ajevima, ~ak pre`ivelo oba svetska rata, ose}alo se da je ono
anahronizam i da je u sukobu sa me|unarodnim pravima dr`ave. Zato se
ono ne mo`e na}i u pisanom zakonu, ni u jednom ustavu ili me|unarod-
nom dogovoru, a Sporazum Lige naroda ~ak ga i ne spominje. 26 Ono deli,
u ovom pogledu, sudbinu Prava ~oveka, koja tako|e nisu nikada postala
zakon, ve} su `ivotarila u senci, kao apel u pojedinim izuzetnim slu~ajevi-
ma za koje normalne legalne institucije nisu marile. 27

25a Citat je uzet iz naredbe haupt{turmfirera Danekera datirane 10. marta 1943, i odnosi
se na “deportaciju 5 000 Jevreja iz Francuske, kvota za 1942”. Ovaj dokument (fotokopija u
Centre de Documentation Juive u Parizu) deo je Nuremberg Documents No. RF 1216.
Identi~ni aran`mani bili su napravljeni za bugarske Jevreje. Ibidem, relevantan memoran-
dum L. R. Wagnera, datiran 3. aprila 1943, document NG 4180.

26 S. Lawford Childs (op. cit.) istra`uje ~injenicu da Ugovor Lige “nije sadr`ao ~lan za
politi~ke izbeglice, nikakav izlaz za azilante”. Najskoriji pokušaj Ujedinjenih nacija da,
barem za malu grupu lica bez dr`avljanstva – takozvanih “de jure lica bez dr`avljanstva” –
izdejstvuju poboljšanje legalnog statusa bio je samo puki gest; naime, poku{aj da se skupe
predstavnici najmanje dvadeset dr`ava, ali sa eksplicitnim uveravanjem da u~estvovanje na
takvoj konferenciji ne bi nametalo bilo kakve obaveze. ^ak i pod tim uslovima, ostalo je
izuzetno sumnjivo da li konferencija mo`e da se sazove. Vidi vesti u New York Times,
October 17, 1954. p. 9.

27 Jedini ~uvari prava na azil bilo je nekoliko udru`enja ~iji je poseban cilj bio zaštita ljud-
skih prava. Najva`nije od njih, Ligue des Droits de l ’Homme koju je podr`avala Francuska,
sa ograncima u svim demokratskim evropskim zemljama, ponašala se kao da je još uvek bi-
lo samo pitanje spasavanja pojedinaca progonjenih zbog politi~kih uverenja i aktivnosti. Tvrd-
nja, bespredmetna ve} kod miliona ruskih izbeglica, postala je jednostavno apsurdna za Je-
vreje i Jermene. Liga nije bila ni ideološki ni administrativno opremljena da se nosi sa novim
promblemima. Pošto nije htela da se suo~i sa novom situacijom, posrnula je u funkcije koje
je mnogo bolje ispunjavalo bilo koje od dobrotvornih društava koje su osnovale same izbeglice
uz pomo} svojih sunarodnika. Kada su Prava ~oveka postala predmet naro~ito neefikasne do-
brotvorne organizacije, ideja ljudskih prava, prirodno, bila je još više diskreditovana.

288 IMPERIJALIZAM

Drugi veliki {ok koji je evropski svet pretrpeo dolaskom izbeglica 28 bi-
lo je to {to je shvatio da ih se ne mo`e osloboditi ili ih pretvoriti u pripad-
nike nacije zemlje koja ih je primila. Od po~etka su se svi slagali da pos-
toje samo dva na~ina za re{avanje ovog problema: repatrijacija ili natura-
lizacija. 29 Kada je primer prvih talasa ruskih i jermenskih izbeglica doka-
zao da nijedan od tih na~ina ne daje nikakve opipljive rezultate, zemlje
izbegli{tva su jednostavno odbile da priznaju status bez dr`avljanstva pri
svim kasnijim dolascima, ~ine}i na taj na~in situaciju izbeglica jo{ nepod-
no{ljivijom. 30 S gledi{ta zainteresovanih vlada bilo je sasvim razumljivo
{to su stalno podse}ale Ligu naroda “da (njen) rad na izbeglicama mora
{to pre da se okon~a”; 31 imale su mnogo razloga da se pla{e da ljudi iz-
ba~eni iz starog trojstva dr`ava-narod-teritorija, koje je jo{ uvek ~inilo os-
nov evropske organizacije i politi~ke civilizacije, predstavljaju samo
po~etak sve ve}eg pokreta, samo prvu kap okeana koji se stalno {iri. Bilo
je o~igledno, i Evijanska konferencija 1938. je ~ak priznala da su svi ne-
ma~ki i austrijski Jevreji potencijalno bez dr`avljanstva; i bilo je sasvim
prirodno da }e zemlje sa manjinama biti ohrabrene nema~kim primerom
da poku{aju da upotrebe iste metode da se oslobode nekog od svog ma-
njinskog stanovni{tva. 32 Me|u manjinama su Jevreji i Jermeni snosili naj-

28 Mnogi pravnici trudili su se da pojednostave problem tvrde}i da postoji razlika izme|u
lica bez dr`avljanstva i izbeglice – tako što su podr`avali stav “da je status lica bez dr`avl-
janstva karakteristi~an po ~injenici da ono nema nikakvu nacionalnost, dok je status
izbeglice odre|en time što je ona izgubila diplomatsku zaštitu” (Simpson, op. cit., p. 4).

29 Najironi~niju formulaciju ovog opšteg o~ekivanja dao je R. Yewdall Jermings, “Some
International Aspects of the Refugee Question”, British Yearbook of International Law, 1939;
“Status izbeglice, naravno nije stalan. Cilj je da se on oslobodi tog statusa što je mogu}e pre,
ili repatrijacijom ili naturalizacijom u zemlji izbeglištva.”

30 Samo su Rusi, u svakom smislu aristokratija naroda bez dr`avljanstva, i Jermeni koji su
asimilovani u ruski status, uopšte zvani~no priznati kao “lica bez dr`avljanstva”, stavljeni
pod zaštitu Nansenske kancelarije Lige naroda, a date su im i putne isprave.

31 Childs, op. cit. Razlog ovog o~ajni~kog pokušaja brzog izvršenja bio je strah svih vlada
da bi ~ak i najmanji pozitivan gest “mogao ohrabriti zemlje da se oslobode svojih ne`eljenih
ljudi i da bi mogli emigrirati mnogi koji bi ina~e ostali u svojim zemljama ~ak i pri ozbiljnom
uskra}ivanju prava” (Louise W. Holborn, “The Legal Status of Political Refugees 1920-
1938”, American Journal of Interantional Law, 1938).

Vidi tako|e Georges Mauco (u Esprit, 7e anné, 82, July 1939, p. 590): “Asimilacija ne-
ma~kih izbeglica u status ostalih izbeglica o kojima je vodila ra~una Nansenska kancelarija
prirodno bi bila najjednostavnije i najbolje rešenje za same nema~ke izbeglice. Ali vlade nisu
`elele da šire privilegije ve} dodeljene novoj kategoriji izbeglica ~iji je broj, štaviše, pretio da
}e rasti u beskraj.”

32 Broju od 600 000 Jevreja u Nema~koj i Austriji koji su 1938. bili potencijalno bez
dr`avljanstva moraju se dodati Jevreji iz Rumunije (Predsednik rumunske Federalne komisi-
je za manjine, profesor Dragomir, upravo je bio svetu objavio predstoje}u reviziju dr`av-
ljanstva svih rumunskih Jevreja) i Poljske (~iji je ministar spoljnih poslova Bek zvani~no iz-
javio da Poljska ima milion Jevreja viška). Vidi Simpson, op. cit., p. 235.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 289

ve}i rizik i uskoro je ve}ina njih zaista i izgubila dr`avljanstvo; oni su
tako|e dokazali i da manjinski ugovori ne nude nu`no za{titu, ve} da isto
tako mogu da poslu`e kao instrument da bi se izdvojile izvesne grupe za
eventualni izgon.

Skoro isto tako zastra{uju}a kao ove nove opasnosti koje su izrastale iz
starih evropskih neuralgi~nih ta~aka, bila je potpuno nova vrsta pona{anja
svih evropskih nacionalnosti u “ideolo{kim” borbama. Ne samo da su lju-
di bili proterani iz zemlje i oduzeto im dr`avljanstvo, ve} se sve vi{e oso-
ba iz svih zemalja, uklju~uju}i zapadne demokratije, dobrovoljno borilo u
stranim gra|anskim ratovima (ne{to {to je do tada u~inilo samo nekoliko
idealista i avanturista) ~ak i kada je to zna~ilo da se odsecaju od svojih na-
cionalnih zajednica. Lekcija {panskog gra|anskog rata je bila jedan od ra-
zloga {to su se vlade tako upla{ile internacionalnih brigada. Stvari ne bi
bile ba{ toliko lo{e da je to zna~ilo da se ljudi ne dr`e ~vrsto uz svoju na-
cionalnost i da su eventualno spremni da budu asimilovani u drugu nacio-
nalnu zajednicu. Ali uop{te nije bilo tako. Ljudi bez dr`avljanstva su ve}
pokazali iznena|uju}u tvrdoglavost u zadr`avanju svoje nacionalnosti; iz-
beglice su u svakom smislu predstavljale izdvojene manjine koje ~esto
nisu marile da budu naturalizovane, i nikada se nisu povezivale, kao {to su
manjine povremeno ~inile, radi odbrane zajedni~kih interesa. 33 Interna-
cionalna brigada bila je organizovana u nacionalne bataljone u kojima se
Nemcima ~inilo da se bore protiv Hitlera, a Italijanima protiv Musolinija,
ba{ kao {to se nekoliko godina kasnije, u pokretu otpora, {panskim
izbeglicama ~inilo da se bore protiv Franka kada su pomagali Francuzima
protiv Vi{ija. Ono ~ega su se evropske vlade toliko pla{ile u ovom procesu

33 Teško je odlu~iti šta ide prvo, nevoljnost nacionalnih dr`ava da naturalizuju izbeglice
(praksa naturalizacije postala je sve restriktivnija a praksa denaturalizacije sve uobi~ajenija
dolaskom izbeglica) ili nevoljnost izbeglica da prihvate drugo dr`avljanstvo. U zemljama sa
zna~ajnim manjinskim stanovništvom, kao {to je Poljska, izbeglice (Rusi i Ukrajinci) su
imale krajnju tendeciju da se asimiluju u manjine a da ipak ne tra`e poljsko dr`avljanstvo.
(Vidi Simpson, op. cit., p. 364.)

Ponašanje poljskih izbeglica je sasvim karakteristi~no. Nansenski pasoš opisuje svoga no-
sioca kao personne d ’origine russe, “jer se niko ne bi usudio da ruskom émigré ka`e da je on
bez nacionalnosti i sumnjive nacionalnosti”. (Vidi Marc Vichniac, “Le Statut International
des Apatrides” u Recueil des Cours de l ’Académie de Droit International, Vol. XXXIII,
1933). Pokušaj da se sva lica bez dr`avljanstva snabdeju jednoobraznim li~nim kartama oštro
su osporavali nosioci nansenskog pasoša, koji su tvrdili da je njihov pasoš bio “znak zakon-
skog priznavanja njihovog ~udnog statusa”. (Vidi Jermings, op. cit.) Pre izbijanja rata ~ak su
izbeglice iz Nema~ke bile daleko od toga da `ude da se stope sa masom lica bez dr`avljanst-
va, ve} su više volele opis “réfugié provenant d ’Allemagne” sa zadr`avanjem nacionalnosti.

Mnogo uverljivije nego `albe evropskih zemalja zbog teško}a asimilovanja izbeglica su
tvrdnje s druge strane Okeana koje se sla`u sa navedenim stavom da su “od svih klasa evrop-
skih useljenika najte`i za asimilovanje Ju`ni, Isto~ni i Srednji Evropljani”. (Vidi “Canada
and the Doctrine of Peaceful Changes”, edited by H. F. Angus u International Studies
Conference: Demographic Questions: Peaceful Changes, 1937, p. 75-76).

290 IMPERIJALIZAM

jeste da za nove ljude bez dr`avljanstva nije vi{e moglo da se ka`e da su
nejasne i sumnjive nacionalnosti (de nationalité indéterminé). Iako su
zadr`ali svoje dr`avljanstvo, oni nisu vi{e imali nikakvih veza ili lojalnos-
ti prema zemlji svoga porekla, a iako nisu identifikovali svoju nacional-
nost sa vidljivom, punopravnom vladom, zadr`ali su jaku vezanost za svo-
ju nacionalnost. Nacionalne frakcije i manjine, bez dubokih korena na
svojoj teritoriji i bez lojalnosti ili ikakvog odnosa prema dr`avi, prestale
su da budu samo karakteristika Istoka. One su se do sada infiltrirale, kao
izbeglice i lica bez dr`avljanstva, u starije nacionalne dr`ave Zapada.

Prave nevolje su nastale ~im su oprobana dva priznata leka, repatrijacija
i naturalizacija. Repatriacione mere su prirodno propale kad nije bilo ze-
mlje u koju bi ovi ljudi mogli biti deportovani. Nisu propale iz obzira pre-
ma osobi bez dr`avljanstva (kao {to je mo`da danas slu~aj kada sovjetska
Rusija tra`i svoje biv{e gra|ane a demokratske zemlje moraju da ih {tite
od repatrijacije koju ovi ne `ele); i ne zbog humanih ose}anja prema delu
zemalja koje su bile preplavljene izbeglicama; ve} zato {to se ni zemlja
porekla niti ijedna druga nisu slo`ile da prihvate lica bez dr`avljanstva.
Izgledalo bi da je sama zabrana deportacije lica bez dr`avljanstva trebalo
da spre~i njihovo proterivanje od strane vlade; ali po{to je ~ovek bez dr`a-
ve bio “anomalija za koju nema odgovaraju}e fioke u okviru op{teg zako-
na” 34 – po definiciji izvan zakona – on je bio potpuno u milosti policije,
koja sama nije mnogo brinula {to }e po~initi nekoliko ilegalnih dela da bi
olak{ala zemlji teret indésirables. 35 Drugim re~ima, dr`ava, insistiraju}i
na svom suverenom pravu izgona, bila je naterana ilegalnom prirodom
statusa ljudi bez dr`avljanstva na ne{to {to je zapravo ilegalan ~in. 36 Ona
je krijum~arila svoje proterane ljude bez dr`avljanstva u okolne zemlje, s

34 Jermings, op. cit.
35 Cirkularno pismo holandskih vlasti (7. maj 1938) otvoreno smatra svaku izbeglicu kao
“nepo`eljnog tu|inca” i definiše izbeglicu kao “tu|inca koji je napustio svoju zemlju pod pri-
tiskom okolnosti”. Vidi “L ’Emigration, Problème Revolutionnaire” u Esprit, 7e année, No.
82, July, 1939, p. 602.
36 Lawrence Preuss, op. cit., opisuje širenje ilegalnosti na slede}i na~in: “Po~etni ilegalni
~in denacionalizacije vlade... stavlja zemlju izgnanstva u polo`aj nekoga ko je povredio
me|unarodni zakon, jer njene vlasti vrše nasilje nad zakonom zemlje u koju je lice bez
dr`avljanstva prognano. Ova druga zemlja, zauzvrat, ne mo`e da ga odbaci... osim vrše}i
nasilje nad... zakonom tre}e zemlje... [Lice bez dr`avljanstva se nalazi pred slede}om alter-
nativom]: ili ono vrši nasilje nad zakonom zemlje u kojoj boravi... ili vrši nasilje nad za-
konom zemlje u koju je proterano.”
Ser John Fischer Williams (“Denationalisation”, British Year Book of Interantional Law,
VII, 1927) zaklju~uje iz ove situacije da je denacionalizacija suprotna me|unarodnom pravu;
ipak je na Conférence pour la Codification du Droit International u Hagu 1930. samo finska
vlada ostala pri tome da “lišavanje nacionalnosti ... nikada ne treba da predstavlja kaznu... ni-
ti treba da bude izre~eno da bi se nepo`eljnog lica rešilo putem proterivanja”.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 291

tim {to su ove uzvra}ale istom merom. Idelno re{enje repatrijacije, krijum-
~arenje izbeglica nazad u zemlju njegovog porekla, uspelo je samo u ne-
koliko istaknutih primera, delom zbog toga {to su netotalitarnu policiju jo{
uvek ko~ili nekoliki ostaci eti~kih shvatanja, delom zato {to je izgledalo
da }e lica bez dr`avljanstva biti prokrijum~arena nazad iz svoje doma}e
zemlje kao i iz bilo koje druge i, na kraju, ali ne najmanje va`no, zato {to
je taj promet u celini mogao da se odvija samo sa okolnim zemljama. Po-
sledice ovog krijum~arenja bile su sitni ratovi izme|u policije i grani~ara,
koji nisu ba{ doprinosili dobrim me|unarodnim odnosima, i nagomilava-
nje zakonskih odrednica za ljude bez dr`avljanstva koji su, uz pomo} poli-
cije jedne zemlje, ilegalno pre{li na teritoriju druge.

Svaki poku{aj me|unarodnih konferencija da uspostave nekakav lega-
lan status za ljude bez dr`avljanstva propao je jer nikakvi dogovori nisu
mogli da zamene teritoriju na koju tu|in, u okviru postoje}eg zakona, mo-
ra biti deportovan. Sve diskusije o problemima izbeglica vrtele su se oko
jednog pitanja: Kako opet ozakoniti deportaciju izbeglica? Nisu Drugi
svetski rat i DP-logori bili neophodni da bi se pokazalo da je jedina prakti~-
na zamena za nepostoje}u domovinu internirski logor. Zaista, jo{ tride-
setih godina to je bila jedina “zemlja” koju je svet mogao da ponudi ljudi-
ma bez dr`avljanstva. 37

Naturalizacija se, s druge strane, pokazala tako|e kao proma{aj. Ceo sis-
tem naturalizacije evropskih zemalja raspao se suo~en sa ljudima bez dr-
`avljanstva, i to iz istih razloga iz kojih je bilo ukinuto pravo na azil. Su-
{tinski je naturalizacija bila privezak zakonodavstva nacionalne dr`ave
koje je ra~unalo samo sa “pripadnicima nacionalnosti”, ljudima ro|enim
na njegovoj teritoriji i dr`avljanima po ro|enju. Naturalizacija je bila
potrebna u izuzetnim slu~ajevima, za pojedince koje su okolnosti mogle
da dovedu na stranu teritoriju. Ceo proces je propao kada se pojavilo pita-
nje masovnog podno{enja prijava za naturalizaciju; 38 ~ak i sa ~isto admi-
nistrativne ta~ke, nijedna evropska dr`avna slu`ba ne mo`e da rukovodi
tim problemom. Umesto naturalizovanja makar malog dela prido{lica, ze-
mlje su po~ele da poni{tavaju ranije naturalizacije, delom zbog op{te pa-
nike, a delom zato {to je veliki broj prido{lica zapravo promenio uvek dra-

37 Pošto je došao do tu`nog zaklju~ka da je “stvarna teško}a oko primanja izbeglica to što
ako na loše iza|e... nema na~ina da se nje reši”, Childs, op. cit., predla`e “tranzitne centre” u
koje bi izbeglice mogle biti vra}ene ~ak i iz inostranstva, koji, drugim re~ima, treba da
zamene domovinu u svrhe deportacije.

38 Dva pirmera masovne naturalizacije na Bliskom Istoku bila su ~isti izuzeci: u jednom
se radi o gr~kim izbeglicama iz Turske, koje je gr~ka vlada u celini naturalizovala 1922. jer
je to zapravo bila stvar repatrijacije gr~ke manjine a ne stranih gra|ana; druga se ti~e jer-
menskih izbeglica iz Turske u Siriju, Liban i druge ranije turske zemlje, to jest, stanovništva
koje je na Bliskom Istoku imalo zajedni~ko dr`avljanstvo.

292 IMPERIJALIZAM

gocenu poziciju naturalizovanih gra|ana zajedni~kog porekla. 39 Ukidanje
naturalizacije ili uvo|enje novih zakona koji su o~igledno utrli put novoj
denaturalizaciji 40 uni{tili su ono malo poverenja koje su izbeglice mo`da
imale u mogu}nost prilago|avanja novom normalnom `ivotu; ako je asi-
milacija u novu zemlju nekada izgledala pomalo podla ili nelojalna, sada
je jednostavno bila besmislena. Razlika izme|u naturalizovanog dr`av-
ljanina i stanovnika bez dr`ave nije bila dovoljno velika da opravda pod-
no{enje ikakve muke, po{to je prvi ~esto bio li{en va`nih gra|anskih pra-
va i u svakom trenutku su mu pretili sudbinom ovog drugog. Naturalizo-
vane osobe su bile {iroko prihva}ene u statusu obi~nih tu|ina, a po{to su
naturalizovani ve} izgubili svoje prvobitno dr`avljanstvo, ove su mere
jednostvno drugu grupu pla{ile apatridstvom.

Bilo je skoro `alosno gledati kako su bespomo}ne bile evropske vlade,
uprkos svesti o opasnosti od apatridstva po etablirane legalne institucije i
uprkos svim svojim naporima da zaustave tok doga|aja. Eksplozivni do-
ga|aji nisu vi{e bili potrebni. ^im je jedan broj ljudi bez dr`avljanstva bio
primljen u ina~e normalnu zemlju, apatridstvo se {irilo kao zarazna bolest.
Nisu samo naturalizovani gra|ani bili u opasnosti od vra}anja na status
ljudi bez dr`avljanstva, ve} su se `ivotni uslovi za sve tu|ine znatno
pogor{ali. Tridesetih godina je postajalo sve te`e da se pravi jasna razlika
izme|u izbeglica bez dr`avljanstva i normalno naseljenih tu|inaca. ^im je
vlada poku{ala da iskoristi svoje pravo i da repatrira nastanjenog tu|inca
protiv njegove volje, on je dao sve od sebe da na|e uto~i{te u apatridstvu.
Tokom Prvog svetskog rata tu|inci pripadnici nekog neprijateljskog naro-
da su ve} otkrili prednosti apatridstva. Ali ono {to je tada bilo lukavstvo
pojedinaca koji su na{li rupu u zakonu, sada je postalo instinktivna reakci-
ja masa. Francuska, zemlja sa najve}im prilivom imigranata u Evropi,41
nau~ila je svoje tu|ine lekciju o nemanju dr`avljanstva koju oni nisu od-

39 Tamo gde je talas izbeglica našao pripadnike iste nacionalnosti ve} nastanjene u zemlji
u koju su se oni useljavali – kao što je bio slu~aj sa Jermenima i Italijanima u Francuskoj, na
primer, a sa Jevrejima svuda – izvesno nazadovanje nastupilo je u asimilaciji onih koji su ta-
mo bili du`e. Jer njihova pomo} i solidarnost mogli su biti mobilisani samo pozivanjem na
prvobitnu nacionalnost koja im je bila zajedni~ka sa pridošlicama. Ta stvar je bila od
neposrednog interesa za zemlje preplavljene izbeglicama, ali zemlje koje su bile nesposobne
ili nevoljne da im pru`e direktnu pomo} ili pravo na rad. U svim tim slu~ajevima nacionalna
ose}anja starije grupe pokazala su se kao “jedan od glavnih ~inilaca da se izbeglice uspešno
sku}e” (Simpson, op. cit., pp. 45-46), ali su pozivanjem na takvu nacionalnu svest i soli-
darnost zemlje-primaoci prirodno pove}ale broj neasimilovanih tu|inaca. Da uzmemo jedan
naro~ito zanimljiv primer, 10 000 italijanskih izbeglica bilo je dovoljno da neograni~eno od-
lo`e asimilaciju skoro milion italijanskih imigranata u Francuskoj.

40 Francuska vlada, koju su sledile druge zapadne zemlje, uvodila je tokom tridesetih sve
ve}i broj restrikcija za naturalizaciju gra|ana: oni su bili eliminisani iz izvesnih profesija na
do deset godina po naturalizaciji, nisu imali politi~ka prava, itd.

41 Simpson, op. cit., p. 289.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 293

mah zaboravili, tako {to je regulisala haoti~nu berzu rada pozivaju}i strane
radnike dok je za njima imala potrebe i deportuju}i ih u vreme nezaposle-
nosti i krize. Posle 1935, godine kada je Lavalova vlada izvr{ila masovnu
repatrijaciju, od koje su bili spaseni samo ljudi bez dr`avljanstva, takozva-
ni “ekonomski imigranti” i druge grupe stranog porekla – Balkanci, Itali-
jani, Poljaci i [panci – spleli su se sa talasima izbeglica u ~vor koji vi{e ni-
je mogao da se razmrsi.

Mnogo gore od {tete koju su apatridi naneli drevnoj i neophodnoj razli-
ci izme|u pripadnika nacije i stranaca, kao i suverenim pravima dr`ava u
stvarima nacionalnosti i izgona, bila je {teta po samu strukturu legalnih
nacionalnih institucija, jer je sve ve}i broj stanovnika morao da `ivi izvan
jurisdikcije ovih zakona a bez za{tite bilo kog drugog. Lice bez dr`av-
ljanstva, prava naseljavanja i bez prava na rad moralo je naravno stalno da
kr{i zakon. Ono je bilo izlo`eno kazni zatvora a da nikada nije po~inilo
zlo~in. [tavi{e, celokupna hijerarhija vrednosti koja je spadala u civilizo-
vane zemlje bila je u njegovom slu~aju preokrenuta. Po{to je on bio ano-
malija za koju op{ti zakon nije bio predvi|en, za njega je bolje bilo da
postane anomalija koju je zakon predvideo, kriminalac.

Najbolji kriterijum za prosu|ivanje da li je neko bio nateran da prekr{i
zakon jeste pitanje da li je on imao koristi od po~injenog zlo~ina. Ako pos-
toji verovatno}a da }e mala kra|a pobolj{ati na{ zakonski polo`aj, makar
privremeno, mo`emo biti sigurni da nas li{avaju ljudski prava. Jer tada
kriminalni prestup postaje najbolja prilika za postizanje neke vrste ljudske
jednakosti, ~ak i ako se smatra izuzetkom od pravila. Va`na je ~injenica da
ovaj izuzetak potpada pod zakon. ^ak i osoba bez dr`avljanstva ne}e kao
kriminalac biti tretirana gore od drugog kriminalca, to jest, bi}e tretirana
kao svi drugi. Samo kao prekr{ilac zakona apatrid mo`e da stekne njegovu
za{titu. Dok traju su|enja i kazna, bi}e bezbedan od samovolje policije,
protiv koje nema advokata i tu`bi. Isti ~ovek koji je ju~e bio u zatvoru sa-
mo zbog toga {to postoji na svetu, koji nije imao nikakva prava i koji je `i-
veo pod pretnjom deportacije, i koji je bez izricanja kazne i bez su|enja
oteran u neku vrstu internacije zato {to je poku{ao da radi i da zaradi za `i-
vot, mo`e da postane skoro punopravni gra|anin zbog malog lopovluka.
^ak i ako je bez dinara, sada mo`e da dobije advokata, da se `ali na svoje
tamni~are, i bi}e saslu{an s po{tovanjem. On nije vi{e svetski {ljam, ve}
dovoljno va`an da ga informi{u o svim detaljima zakona po kojem }e mu
suditi. On je postao uva`ena osoba. 42

42 U prakti~nom smislu, svaka izre~ena presuda imala bi manje posledice u pore|enju sa
naredbom za izgon, ukidanjem dozvole za rad ili sa dekretom kojim se ~ovek šalje u internir-
ski logor. Japano-amerikanac sa zapadne obale koji je bio u zatvoru kada je vojska naredila
interniranje svih Amerikanaca japanskog porekla ne bi bio primoran da likvidira svoj posed
po suviše niskoj ceni; ostao bi upravo tamo gde je, imao bi kao štit advokata koji bi branio

294 IMPERIJALIZAM

Mnogo nepouzdaniji i mnogo te`i put za uzdizanje od nepriznate ano-
malije do statusa priznatog izuzetka je postati genije. Ba{ kao {to zakon
zna samo jednu razliku izme|u ljudskih bi}a, razliku izme|u nekriminalca
i anomalnog kriminalca, tako konformisti~ko dru{tvo priznaje samo jedan
oblik nepopustljivog individualizma, genija. Evropsko bur`oasko dru{tvo
je `elelo da genije ostane izvan ljudskih zakona, da bude neka vrsta
~udovi{ta ~ija je glavna dru{tvena funkcija da izaziva uzbu|enje i nije bi-
lo va`no {to je on zapravo izvan zakona. [tavi{e, gubitak dr`avljanstva ni-
je ljude li{avao samo za{tite, ve} i svakog jasno uspostavljenog, zvani~no
priznatog identiteta, ~injenica koju su vrlo jasno simbolizovali njihovi
grozni~avi napori da dobiju bar kr{tenicu od zemlje koja ih je denaciona-
lizovala; jedan od njihovih problema bio je re{en kada su postigli stepen
razlikovanja koji }e ~oveka spasti iz ogromne i bezimene gomile. Samo }e
slava eventualno odgovoriti na ponovljene `albe izbeglica svih dru{tvenih
slojeva da “niko ovde ne zna ko sam ja”; i istina je da su {anse slavnog
izbeglice pobolj{ane ba{ kao {to pas sa imenom ima vi{e {anse da pre`ivi
od psa lutalice koji je samo pas uop{te. 43

Nacionalna dr`ava, nesposobna da pod zakon stavi one koji su izgubili
za{titu nacionalne vlade, prebacuje celu stvar na policiju. To je bilo prvi
put da je policija u Zapadnoj Evropi dobila vlast da radi po svome, da di-
rektno vlada ljudima; u jednoj sferi javnog `ivota ona vi{e nije bila instru-
ment koji sprovodi i oja~ava zakon, ve} je postala vlast nezavisna od vlade
i ministara. 44 Njena snaga i njena emancipacija od zakona i vlade rasle su
proprocionalno sa prilivom izbeglica. [to je ve}i bio broj ljudi konkretno
ili potencijalno bez dr`avljanstva u odnosu na ukupno stanovni{tvo – u
predratnoj Francuskoj on je dostigao 10 procenata – to je ve}a bila opas-
nost od postepenog preobra`aja doti~ne zemlje u policijsku dr`avu.

Ne treba ni nagla{avati da su totalitarni re`imi, gde je policija do{la do
vrhunca vlasti, posebno `udeli da konsoliduju ovu snagu putem dominaci-
je nad {irokim grupama ljudi koje su se, bez obzira na prekr{aje koje su
po~inili pojedinci, u svakom slu~aju nalazili izvan granica zakona. U na-

njegove interese; a ako je bio te sre}e da bude osu|en na dugo, mogao bi da se pravo i mirno
vrati na svoj prvobitni posao i u profesiju, ~ak i na posao profesionalnog lopova. Zatvorska
kazna mu je garantovala ustavna prava koja ništa drugo – nikakvi protesti i `albe – ne bi
mogli da mu pru`e u slu~aju kad je njegovo pravo gra|anina dovedeno u sumnju.

43 ^injenica da je isti princip formiranja elite ~esto delovao u totalitarnim koncentra-
cionim logorima, gde je “aristokratija” bila sastavljena od ve}ine kriminalaca i nekoliko “ge-
nija”, to jest zabavlja~a i umetnika, pokazuje koliko je blizak društveni polo`aja tih grupa.

44 U Francuskoj, na primer, treba zabele`iti da je naredba za proterivanje koja je poticala
od policije bila mnogo ozbiljnija od one koju je izdalo “samo” Ministarstvo spoljnih poslova
i da je ministar spoljnih poslova samo u retkim slu~ajevima mogao da poništi policijski iz-
gon, dok je suprotna procedura bila ~esto samo pitanje mita. Po ustavu je policija pod au-
toritetom ministra spoljnih poslova.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 295

cisti~koj Nema~koj su Nirnber{ki zakoni, prave}i razliku izme|u gra|ana
Rajha (punopravnih gra|ana) i pripadnika nacionalnosti (drugorazrednih
gra|ana bez politi~kih prava), utemeljili pravac po kome kona~no svi pri-
padnici nacije “tu|e krvi” mogu zvani~nim dekretom da izgube svoju na-
cionalnost; jedino je izbijanje rata spre~ilo usvajanje odgovaraju}eg za-
kona, koji je ve} bio detaljno pripremljen. 44a S druge strane, sve ve}e gru-
pe ljudi bez dr`avljanstva u netotalitarnim zemljama vodile su jednom ob-
liku bezakonja koji je organizovala policija, i koji je prakti~no rezultirao
koordinacijom* slobodnog sveta i zakonodavstva totalitarnih zemalja. To
{to su koncentracioni logori kona~no bili predvi|eni za iste grupe u svim
zemljama, ~ak i ako je bilo zna~ajnih razlika u tretmanu njihovih stanara,
bilo je utoliko karakteristi~nije {to je selekcija grupa bila prepu{tena
isklju~ivo inicijativi totalitarnih re`ima: ako su nacisti stavili osobu u kon-
centracioni logor i ako je ona uspe{no pobegla, recimo, u Holandiju, Ho-
lan|ani bi je stavili u internirski logor. Tako je, mnogo pre izbijanja rata,
policija u jednom broju zapadnih zemalja, pod izgovorom “nacionalne
bezbednosti”, na sopstvenu inicijativu uspostavila bliske veze sa Gesta-
pom i GPU-om, pa bi se moglo re}i da je postojala nezavisna inostrana po-
litika policije. Ta spoljna politika kojom je rukovodila policija funkci-
onisala je sasvim nezavisno od zvani~ne vlade; odnosi izme|u Gestapoa i
francuske policije nikada nisu bili srda~niji nego u vreme vlade Narodnog
fronta Leona Bluma sa izrazitom antinema~kom politikom. Nasuprot
vladama, razli~ite policijske organizacije nikada nisu bile preoptere}ene
“predrasudama” protiv bilo kog totalitarnog re`ima; informacije i denun-
cijacije koje su primali od agenata GPU-a bile su im isto tako dobrodo{le
kao i one od fa{isti~kih i Gestapovih agenata. Oni su znali za eminentnu
ulogu policijskog aparata u svim totalitarnim re`imima, oni su znali za nji-

44a Februara 1938. Rajh i pruski Ministar unutrašnjih poslova predstavili su “nacrt zakona
koji se ticao sticanja i oduzimanja nema~ke nacionalnosti”, a koji je daleko prevazi{ao
Nirnberške zakone. On je odre|ivao da sva deca “Jevreja, Jevreja mešane krvi ili osobe neke
druge tu|inske krvi (koja uopšte ne bi mogla postati gra|ani Rajha) tako|e više nemaju pra-
vo na naconalnost “~ak i ako otac ima nema~ku nacionalnost po ro|enju”. Da se te mere nisu
više ticale prosto antijevrejskog zakonodavstva, evidentno je iz mišljenja koje je 19. juna
1939. izrazio ministar pravde: on predla`e da “re~i Jevrejin i Jevrejin mešane krvi treba, ako
je mogu}e, izbegavati u zakonu, zameniti ih sa ’osobe tu|inske krvi’ ili ’osobe nenema~ke ili
negermanske /nicht artverwandt/ krvi’“. Zanimljiv smer u planiranju ove neobi~ne ekspan-
zije stanovništva bez dr`avljanstva u nacisti~koj Nema~koj ti~e se naho~adi koja su eksplic-
itno smatrana licima bez dr`avljanstva sve dok se ne obavi “ispitivanje njihovih rasnih karak-
teristika”. Ovde je bio namerno revidiran princip po kojem je svaki pojedinac ro|en sa neo-
tu|ivim pravima koja mu garantuje njegova nacionalnost: svaki pojedinac je ro|en bespra-
van, naime bez dr`avljanstva, osim ako se kasnije ne donesu neke druge odluke.

Originalni dosije koji se ti~e nacrta zakona, uklju~uju}i mišljenja svih ministara i vrhovne
komande Vermahta, mo`e se na}i u arhivima Yidissh Scientific Institute u Njujorku (G-75).

* vidi obja{njenje termina koordinacija na str. 346.

296 IMPERIJALIZAM

hov visok dru{tveni polo`aj i politi~ki zna~aj i uop{te se nisu trudili da sa-
kriju svoje simpatije. To {to su nacisti na kraju nai{li na sramno mali otpor
od strane policije u zemljama koje su okupirali i {to su mogli da organizu-
ju toliko nasilje uz pomo} lokalnih policijskih snaga, barem se delimi~no
ima zahvaliti mo}noj poziciji koju je policija stekla u nesputanoj i samo-
voljnoj vladavini nad ljudima bez dr`avljanstva i izbeglicama.

I u istoriji “nacije manjina” i u formiranju naroda bez dr`avljanstva, Je-
vreji su igrali zna~ajnu ulogu. Oni su bili na ~elu takozvanog manjinskog
pokreta zbog svoje velike potrebe za za{titom (merljive jedino sa potre-
bom Jermena) i zbog odli~nih me|unarodnih veza, ali pre svega zbog toga
{to nisu ~inili ve}inu ni u jednoj zemlji pa su se zato mogli smatrati kao
minorité par excellence, to jest, jedina manjina ~iji se interesi mogu braniti
samo me|unarodno garantovanom za{titom. 45

Posebne potrebe jevrejskog naroda bile su najbolji izgovor za poricanje
tvrdnje da su ugovori bili kompromis izme|u tendencije novih nacija da
silom asimiluju tu|e narode i izme|u nacionalnosti kojima iz izvesnih ra-
zloga nije moglo biti dodeljeno pravo nacionalnog samoodre|enja.

Sli~na okolnost je stavila u prvi plan Jevreje u diskusiji o problemu
izbegli{tva i apatridstva. Prvi Heimatlose ili apatrides stvoreni mirovnim
ugovorima bili su u najve}em broju Jevreji koji su dolazili iz dr`ava-
-naslednica i nisu bili u stanju ili nisu imali volje da se stave pod za{titu
nove manjine u svojim domovinama. Dok Nemci nisu naterali nama~ku
jevrejsku zajednicu u emigraciju i gubljenje dr`avnosti, ovi nisu ~inili
znatan deo ljudi bez dr`avljanstva. Ali u godinama koje su do{le posle
Hitlerovog uspe{nog istrebljenja nema~kih Jevreja, sve manjinske zemlje
su po~ele da razmi{ljaju u pravcu ekspatrijacije svojih manjina i bilo je
sasvim prirodno da mogu da po~nu sa minorité par excellence, jedinom
nacionalno{}u koja zapravo nije imala nikakvu drugu za{titu osim za{tite
manjinskog sistema koji je od tad postao sprdnja.

Primedba da je nemanje dr`avljanstva primarno jevrejski problem46 bila
je izgovor koji su vlade koristile kada su poku{avale da taj problem smire
tako {to }e ga ignorisati. Nijedan od dr`avnika nije bio svestan da se
Hitlerovo re{enje jevrejskog problema sastoji u tome da prvo smanji ne-
ma~ke Jevreje do nepriznate manjine u Nema~koj, a onda da ih kao bezdr-
`avne ljude odveze preko granica i kona~no da ih odasvud sve opet skupi

45 O ulozi Jevreja u formulisanju Manjinskih ugovora, vidi Macrtney, op. cit., p. 4, 213,
281 i passim; David Erdstein, Le Statut juridique des Minorités en Europe, Paris, 1932, p. 11
ff. ; Oscar J. Janowsky, op. cit.

46 To ni u kom slu~aju nije bio samo hir nacisti~ke Nema~ke, iako se samo jedan nacisti~ki
autor usudio da to izrazi: “Istina je da }e izbegli~ko pitanje nastaviti da postoji ~ak i kad više
ne bude jevrejskog pitanja; ali pošto Jevreji ~ine tako visok procenat izbeglica, izbegli~ko pi-
tanje bi}e vrlo pojednostavljeno” (Kabermann, “Das internationale Flüchtlingsproblem”, u
Zeitschrift für Politik, Bd. 29, Heft 3, 1939).

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 297

da bi ih otpremio u logore smrti; bila je to re~ita demonstracija pred os-
tatkom sveta kako stvarno da “likvidiraju” sve probleme koji se ti~u ma-
njina i ljudi bez dr`avljanstva. Posle rata je iza{lo na videlo da je jevrejsko
pitanje, koje se smatralo jedinim nere{ivim, bilo zaista re{eno – naime, pu-
tem kolonizacije a zatim pokoravanja teritorije – ali to nije re{ilo ni prob-
lem manjina ni problem dr`avljanstva. Naprotiv, prakti~no kao i svi ostali
doga|aji na{eg veka, re{enje jevrejskog pitanja samo je proizvelo novu
kategoriju izbeglica, Arape, pove}avaju}i time broj ljudi bez dr`avljanstva
i bez prava za jo{ 700.000 do 800.000 ljudi. A ono {to se dogodilo u Pale-
stini, na veoma maloj teritoriji, sa stotinama hiljada, ponovilo se zatim u
Indiji u ve}em stepenu, gde je obuhva}eno mnogo miliona ljudi. Od mirov-
nih ugovora 1919. i 1920. izbeglice i ljudi bez dr`avljanstva zaka~ili su se
kao prokletstvo za sve novoosnovane zemlje na svetu koje su stvorene
prema slici nacionalne dr`ave.

Za te nove dr`ave ovo je prokletstvo rodilo klicu smrtne bolesti. Jer na-
cionalna dr`ava ne mo`e da `ivi ~im se njen princip jednakosti pred za-
konom slomi. Bez te zakonske jednakosti, ~ija je prvobitna namena bila da
zameni starije zakone i pravila feudalnog dru{tva, nacija se raspustila u
anarhi~nu masu privilegovanih i neprivilegovanih pojedinaca. Zakoni koji
nisu jednaki za sve vra}aju se pravima i privilegijama, ne~emu {to pro-
tivre~i samoj prirodi nacionalnih dr`ava. [to je jasniji dokaz njihove nes-
posobnosti da ljude bez dr`avljanstva tretiraju kao legalne osobe i {to se
vi{e {iri samovoljna uprava policijskim dekretom, to je dra`avama te`e da
se odupru isku{enju da sve gra|ane li{e legalnog statusa i da njima vlada-
ju svemo}nom policijom.

II: Aporije ljudskih prava

DEKLARACIJA prava ~oveka na kraju osamnaestog veka bila je prekretni-
ca u istoriji. To zna~i ni manje ni vi{e nego da }e od sada ^ovekova a ne
Bo`ija zapovest ili istorijski obi~aji biti izvor Zakona. Nezavisno od pri-
vilegija koje je istorija darivala izvesnim slojevima dru{tva ili izvesnim
nacijama, Deklaracija je pokazala emancipaciju ~oveka od svakog tutorst-
va i objavila da je on sada stekao zrelost.

Pored toga, postojala je jedna druga implikacija koje su sastavlja~i De-
klaracije bili samo donekle svesni. Proklamacija ljudskih prava se pomi-
njala i kao neophodna za{tita u novom dobu, gde pojedinci nisu vi{e bili
bezbedni u stale`ima u kojima su bili ro|eni, niti su kao hri{a}ani bili si-
gurni u svoju jednakost pred Bogom. Drugim re~ima, u novom sekularizo-
vanom i emanicipovanom dru{tvu ljudi vi{e nisu bili sigurni u ova dru-
{tvena i ljudska prava koja su do tada bila izvan politi~kog poretka i koja

298 IMPERIJALIZAM

nisu garantovali vlada i Ustav, ve} dru{tvene, duhovne i verske sile. Zato
je tokom celog devetnaestog veka postojala saglasnost u mi{ljenju da se na
ljudska prava treba pozivati kad god je pojedincima potrebna za{tita protiv
novog suvereniteta dr`ave i nove samovolje dru{tva.

Po{to su Prava ~oveka bila proklamovana kao “neotu|iva”, nesvodiva i
neizvodiva iz drugih prava ili zakona, nije se pozivalo na neki autoritet ko-
ji bi ih primenjivao; sam ^ovek je bio njihov izvor kao i njihov krajnji cilj.
Me|utim, nije se mislilo da je potreban bilo kakav poseban zakon za za-
{titu tih prava jer se pretpostavljalo da }e svi zakoni po~ivati na njima. ^o-
vek se ukazao kao jedini suveren u pitanjima zakona, kao {to je bilo pro-
klamovano da je narod jedini suveren u pitanjima vladanja. Suverenitet
naroda (razli~it od suvereniteta kneza) nije proklamovan po milosti bo`joj,
ve} u ime ^oveka, tako da je izgledalo jedino prirodno da }e “neotu|iva”
prava ~oveka na}i garancije i postati neotu|iv deo prava naroda na suve-
renu vladu.

Drugim re~ima, ~ovek se kao potpuno emancipovano, potpuno izolova-
no bi}e koje je u sebi nosilo svoj dignitet bez obra}anja nekom {irem, obu-
hvatnom poretku, pojavio tek kada je ponovo i{~ezao kao pripadnik je-
dnog naroda. Od po~etka je u deklaraciju neotu|ivih ljudskih prava uple-
ten paradoks time {to je ona ra~unala sa “apstraktnim” ljudskim bi}em ko-
je izgleda nigde nije postojalo, jer su ~ak i divljaci `iveli u nekoj vrsti dru-
{tvenog poretka. Ako plemenska ili neka druga “nazadna” zajednica nije
u`ivala ljudska prava, to je o~igledno bilo zato {to kao celina jo{ nije po-
stigla stepen civilizacije, stepen narodnog i nacionalnog suvereniteta, ve}
su je tla~ili strani ili doma}i despoti. Celo pitanje ljudskih prava, me|utim,
bilo je ubrzo i nerazmrsivo spleteno sa pitanjem nacionalne emancipacije;
izgledalo je da jedino emancipovan suverenitet naroda, sopstvenog naroda
mo`e da ih osigura. Iako je ~ove~anstvo, od Francuske revolucije, bilo za-
mi{ljeno kao slika porodice nacija, postepeno je postalo jasno da je narod,
a ne pojedinac, bio slika ~oveka.

Puna implikacija ovog poistove}ivanja prava ~oveka sa pravima naroda
u evropskom sistemu nacionalnih dr`ava iza{la je na videlo tek kada se iz-
nanada pojavio velik broj ljudi i naroda ~ija su elementarna prava toliko
malo obezbe|ena obi~nim funkcionisanjem nacionalnih dr`ava u sred Ev-
rope kao da su u srcu Afrike. Prava ~oveka, kona~no, definisana su kao
“neotu|iva” jer se pretpostavljalo da treba da budu nezavisna od svih vla-
da; ali je ispalo da onog trenutka kad ljudska bi}a nemaju svoju vladu i
moraju da spadnu na svoja minimalna prava, nema nijednog autoriteta da
ih za{titi i da nijedna institucija nije voljna da garantuje za njih. Ili kada je,
kao u slu~aju manjina, me|unarodna zajednica sebi bespravno prisvojila
nevladinu vlast, neuspeh je bio o~igledan ~ak i pre nego {to su se njene
mere potpuno realizovale; nisu se samo vlade manje ili vi{e otvoreno us-

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 299

protivile tom zadiranju u njihov suverenitet, ve} same doti~ne nacional-
nosti nisu priznale nenacionalnu garanciju, bile su nepoverljive prema
svemu {to nije bila jasno odre|ena podr{ka njihovim “nacionalnim” (na-
suprot njihovim samo “jezi~kim, verskim i etni~kim”) pravima, i vi{e su
volele ili da se, kao Nemci i Ma|ari, okrenu za{titi “nacionalne” mati~ne
zemlje, ili kao Jevreji, nekoj vrsti nacionalne solidarnosti. 47

Ljudi bez dr`avljanstva su, kao i manjine, bili uvereni, da je gubitak na-
cionalnih prava ravan gubitku ljudskih prava, da ovo prvo neizbe`no po-
vla~i ovo drugo. [to su vi{e bili isklju~eni iz prava u bilo kakvom obliku,
to su vi{e nastojali na reintegraciji u nacionalno, u sopstvenu nacionalnu
zajednicu. Ruske izbeglice bile su samo prve koje su insistirale na svojoj
nacionalnosti i `estoko su se branile od poku{aja da ih zgrnu sa drugim
ljudima bez dr`avljanstva. Posle njih, svaka grupa izbeglica ili raseljenih
lica je razvila strasnu, `estoku grupnu svest i zahtevala prava kao – i samo
kao – Poljaci, Jevreji ili Nemci, i tako dalje.

Jo{ gore je bilo {to su sva dru{tva osnovana za za{titu prava ~oveka, sve
poku{aje da se do|e do novog predloga zakona o ljudskim pravima, podr-
`avale marginalne figure – nekoliko stru~njaka za me|unarodno pravo bez
politi~kog iskustva ili profesionalni filantropi podr`avani nestabilnim sen-
timentima profesionalnih idealista. Grupe koje su oni formirali, deklaraci-
je koje su izdavali, pokazale su neverovatnu sli~nost u jeziku i kompozici-
ji sa dru{tvima za spre~avanje zlostavljanja `ivotinja. Nijedan dr`avnik,
nijedna politi~ka figura od bilo kakvog zna~aja nikako ih nije mogao uzeti
ozbiljno; i nijedna od liberalnih ili radikalnih partija u Evropi nije mislila
da je potrebno da u svoj program ugradi novu deklaraciju o ljudskim pra-
vima. Ni pre ni posle Drugog svetskog rata same `rtve se nisu nikada pozi-
vale na ta fundamentalna prava, koja su im tako o~igledno uskra}ivana pri
njihovim mnogim poku{ajima da na|u izlaz iz lavirinta bodljikave `ice u
koji su ih doga|aji doveli. Naprotiv, `rtve su gajile isti prezir i ravno-
du{nost kao i aktuelne vlasti prema svakom poku{aju marginalnih dru{ta-
va da oja~aju ljudska prava u bilo kom elementarnom ili op{tem smislu.

Neuspeh svih odgovornih osoba da nesre}u sve ve}eg broja ljudi primo-
ranih da `ive izvan delokruga svakog opipljivog zakona spoje sa prokla-
movanim novim ljudskim pravima, svakako nije nastao iz lo{ih namera.

47 @alostan primer ovog izuzetnog poverenja u nacionalna prava su pristanak, pre Drugog
svetskog rata, skoro 75 procenata nema~ke manjine u italijanskom Tirolu da napuste svoje
domove i da se nastane u Nema~koj, dobrovoljna repatrijacija nema~ke zajednice u
Sloveniji, koja je tamo bila od ~etrnaestog veka, ili, odmah posle završetka rata, jednoglasno
odbijanje ponude italijanske vlade za masovnu naturalizaciju jevrejskim izbeglicama u itali-
janskom deportacionom logoru. Uprkos iskustvu nema~kih naroda izme|u dva rata, bila bi
ozbiljna pogreška tuma~iti ovo ponašanje jednostavno kao još jedan primer fanati~nog
nacionalisti~kog ose}anja; ti ljudi nisu više bili sigurni u svoja osnovna prava ako ih ne štiti
vlada kojoj oni po ro|enju pripadaju. Vidi Eugene M. Kulisher, op. cit.

300 IMPERIJALIZAM

Prava ~oveka koja su sve~ano proklamovale Francuska i Ameri~ka revolu-
cija kao novi osnov civilizovanih dru{tava, nikada ranije nisu bila aktivna
politi~ka stvar. Tokom devetnaestog veka, na ta prava se pozivalo dosta
nemarno, da bi se odbranili pojedinci od sve ve}e dr`avne vlasti i da bi se
ubla`ila nova dru{tvena nesigurnost koju je izazvala industrijska revoluci-
ja. Tada je zna~enje ljudskih prava poprimilo novu konotaciju: ona su po-
stala standardna parola za{titnika obespravljenih, neka vrsta dodatnog za-
kona, pravo izuzetka potrebno za one koji nisu imali ni na {ta drugo da
spadnu.

^ini se da je o~igledno za{to je politi~ka misao devetnaestog veka treti-
rala koncept ljudskih prava kao neku vrstu pastor~eta i za{to ga nijedna li-
beralna ili radikalna partija dvadesetog veka, ~ak i kada je narasla hitna
potreba za oja~avanjem ljudskih prava, nije smatrala primerenim za uklju-
~ivanje u svoj program: o~ekivalo se da gra|anska prava – to jest najrazli-
~itija prava gra|ana u raznim zemljama – otelove i u obliku opipljivih za-
kona ta~no odrede ve~na Prava ~oveka, a za njih same se pretpostavljalo
da su nezavisna od dr`avljanstva i nacionalnosti. Sva ljudska bi}a bila su
gra|ani neke vrste dr`avne zajednice; ako se zakoni njihove zemlje ne dr-
`e zahteva Prava ~oveka, o~ekivalo se da }e ih Prava ~oveka promeniti pu-
tem zakonodavstva u demokratskim zemljama ili kroz revolucionarnu ak-
ciju u despotizmu.

Pokazalo se da se Prava ~oveka, zami{ljena kao neotu|iva, ne mogu pri-
menjivati – ~ak i u zemljama ~iji se ustavi na njima zasnivaju – ~im su se
pojavili ljudi koji vi{e nisu bili dr`avljani nijedne suverene zemlje. Ovoj
~injenici, dovoljno uznemiravaju}oj po sebi, treba dodati konfuziju koju
su stvorili mnogi skora{nji poku{aji da se daju okviri novom predlogu za-
kona o ljudskim pravima, koji su pokazali da niko nije u stanju da sa bilo
kakvom sigurno{}u defini{e {ta ta op{ta ljudska prava, za razliku od gra-
|anskih prava, zaista jesu. Iako izgleda da se svi sla`u da se te`ak polo`aj
ovih ljudi upravo sastoji u gubitku Prava ~oveka, ~ini se da niko ne zna ko-
ja su oni prava izgubili kad su izgubili svoja ljudska prava.

Prvi gutibak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak njihovih do-
mova, a to zna~i gubitak celokupnog dru{tvenog tkiva u kojem su ro|eni i
u kojem su za sebe uspostavili odre|eno mesto na svetu. Ne mo`e se re}i
da ova nesre}a nema presedana; u dugom istorijskom pam}enju, prisilne
migracije pojedinaca ili celih naroda, iz politi~kih ili ekonomskih razloga,
izgledaju kao svakodnevna zbivanja. Ono {to je istorijski nezapam}eno ni-
je gubitak doma, ve} nemogu}nost nala`enja novog. Odjednom, nije bilo
mesta na Zemlji gde bi migranti mogli da odu bez najstro`ih ograni~enja,
nije bilo dr`ave koja bi ih asimilovala, teritorije gde bi mogli da osnuju
novu sopstvenu zajednicu. Ovo, {tavi{e, nije imalo nikakve veze sa bilo
kakvim materijalnim problemom prenaseljenosti; to nije bio problem

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 301

prostora ve} politi~ke organizacije. Niko nije bio svestan da je ~ove~anst-
vo, na koje se tako dugo gledalo kao na porodicu nacija, do{lo do stepena
na kom se svako ko je izba~en iz jedne od tih ~vrsto organizovanih zatvo-
renih zajednica na{ao izba~en iz porodice svih nacija. 48

Drugi gubitak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak za{tite od
strane vlade, a to je uklju~ivalo gubitak legalnog statusa ne samo u svojoj,
ve} u svim zemljama. Recipro~ni ugovori i me|unarodni dogovori ispleli
su mre`u preko celog sveta koja omogu}ava gra|aninu svake zemlje da
ponese sa sobom svoj legalni status bez obzira na to kuda ide (tako da na
primer nema~ki gra|anin pod nacisti~kim re`imom ne mo`e da sklopi me-
{ovit brak u inostranstvu zbog Nirnber{kih zakona). Ipak, svako ko tom
mre`om vi{e nije obuhva}en na|e se potpuno van legalnosti (tako su to-
kom pro{log rata ljudi bez dr`avljanstva obavezno bili u gorem polo`aju
nego tu|inci pripadnici neprijateljskog naroda koje su njihove vlade jo{
uvek indirektno {titile po me|unarodnim dogovorima).

Gubitak za{tite vlade nije bez presedana vi{e nego gubitak doma. Civili-
zovane zemlje jesu nudile pravo azila onima koje su iz politi~kih razloga
proganjale njihove vlade i ova praksa, iako nikada zvani~no nije bila in-
korporirana u bilo koji ustav, funkcionisala je dosta dobro tokom celog de-
vetnaestog, a ~ak i u na{em veku. Nevolja je nastala kada su nove kate-
gorije progonjenih postale previ{e brojne da bi se sa njima postupalo po
nezvani~noj praksi odre|enoj za izuzetne slu~ajeve. [tavi{e, ve}ina se ta-
ko mogla kvalifikovati za pravo na azil, koje je implicitno moglo pretpo-
staviti politi~ka ili verska uverenja koja nisu bila van zakona u zemlji iz-
begli{tva. Nove izbeglice nisu bile progonjene zbog onoga {to su uradile
ili mislile, ve} zbog onoga {to su bile nepromenljivo – ro|ene u pogre{noj
rasi ili u pogre{noj klasi ili ih je pozivala na vojnu obavezu pogre{na vla-
da (kao u slu~aju {panske republikanske armije). 49

[to je broj obespravljenih ljudi bio ve}i, to je ve}e bilo i isku{enje da se
obrati manje pa`nje na dela vlade koja proganja nego na status progo-
njenog. A prva krupna ~injenica bila je da ovi ljudi, iako progonjeni pod
izvesnim politi~kim izgovorom, nisu vi{e bili ne~ija obaveza i slika srama

48 Nekoliko šansi za reintegraciju, otvorenih novim migrantima, uglavnom se zasnivalo
na njihovoj nacionalnosti: španske izbeglice, na primer, bile su do izvesnog stepena do-
brodošle u Meksiku. Sjedinjene Dr`ave usvojile su ranih dvadesetih sistem kvota po kojem
svaka nacionalnost koja je ve} zastupljena u zemlji dobija, da tako ka`emo, pravo da primi
jedan broj ranijih sunarodnika proporcionalan njenoj brojnoj zastupljenosti u ukupnom
stanovništvu.

49 Koliko mo`e biti opasna nevinost sa stanovi{ta vlade, postalo je veoma jasno kada je,
tokom prošlog rata, ameri~ka vlada ponudila azil svim onim nema~kim izbeglicama kojima
je pretio paragraf o ekstradiciji u nema~ko-francuskom primirju. Uslov je naravno bio da
kandidat doka`e da je u~inio nešto protiv nacisti~kog re`ima. Broj izbeglica iz Nema~ke ko-
ji su mogli da ispune ovaj uslov bio je proporcionalno mali, a ti ljudi, sasvim ~udno, nisu bili
u najve}oj opasnosti.

302 IMPERIJALIZAM

za progonitelje kao progonjeni tokom cele istorije; nisu ih smatrali aktiv-
nim neprijateljima, a te{ko da bi oni na to i pretendovali (nekoliko hiljada
sovjetskih gra|ana koji su dobrovoljno napustili sovjetsku Rusiju posle
Drugog svetskog rata i na{li azil u demokratskim zemljama naneli su vi{e
{tete presti`u Sovjetskog Saveza od miliona izbeglica dvadesetih godina
koji su pripadali pogre{noj klasi), ve} su bili i pokazali se samo kao ljuds-
ka bi}a ~ija je sama nevinost – sa svakog gledi{ta, a posebno sa gledi{ta
progoniteljske vlade – bila najve}a njihova nesre}a. Nevinost, u smislu
potpunog nedostatka odgovornosti, bila je znak njihove obespravljenosti,
kao {to je bila pe~at njihovog gubitka politi~kog statusa.

Zato se potrebe za primenom ljudskih prava samo naizgled doti~u autenti-
~nih politi~kih izbeglica. Politi~ke izbeglice, nu`no malobrojne, jo{ uvek
u`ivaju pravo azila u mnogim zemljama, i to pravo dejstvuje, na neforma-
lan na~in, kao istinska zamena za nacionalni zakon.

Jedan od iznena|uju}ih aspekata na{eg iskustva sa ljudima bez dr`av-
ljanstva koji pravno imaju koristi od vr{enja kriminalnog dela je ~injenica
da je lak{e uskratiti legalnost potpuno nevinoj osobi nego nekome ko je
na~inio prekr{aj. ^uvena duhovita opaska Anatola Fransa, “Ako me optu-
`e da kradem kule Notr Dama, mogu samo da be`im iz zemlje”, poprimi-
la je u`asnu realnost. Pravnici su nau~eni da o zakonu misle u smislu ka-
zne, koja nas zapravo uvek li{ava izvesnih prava, tako da njima mo`e biti
jo{ te`e nego laicima da priznaju da li{avanje legalnosti, to jest svih prava,
vi{e nema veze sa posebnim kriminalnim delom.

Ova situacija ilustruje mnoge nedoumice sadr`ane u konceptu ljudskih
prava. Bez obzira na to kako su ona nekada bila definisana (`ivot, sloboda
i traganje za sre}om, po ameri~koj formuli, ili kao jednakost pred zako-
nom, sloboda, za{tita imovine i nacionalni suverenitet, prema francuskoj),
bez obzira na to kako je mo`da neko poku{avao da pobolj{a dvosmislenu
formulaciju kao {to je traganje za sre}om ili zastarelu kao {to je neograni-
~eno pravo vlasni{tva, realna situacija onih koje je dvadeseti vek izveo iz-
van granica zakona pokazuje da gubitak gra|anskih prava nema nu`no za
posledicu apsolutnu bespravnost. Vojnik je tokom rata li{en prava na `i-
vot, kriminalac prava na slobodu, svi gra|ani u vanrednim situacijama
prava da tra`e sre}u, ali niko uop{te ne}e tvrditi da je u bilo kom od ovih
primera do{lo do gubitka ljudskih prava. Ova prava, s druge strane, mogu
biti data (iako te{ko da se mogu u`ivati) ~ak i u uslovima fundamentalne
obespravljenosti.

Nesre}a obespravljenih nije u tome {to su oni li{eni `ivota, slobode i tra-
ganja za sre}om ili jednakosti pred zakonom i slobode uverenja – formule
koje je trebalo da re{e probleme unutar datih dru{tava – ve} {to oni vi{e ne
pripadaju nijednoj, ma kakvoj zajednici. Njihova nevolja nije u tome {to
nisu jednaki pred zakonom, ve} {to ne postoji zakon za njih; ne u tome {to

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 303

su potla~eni ve} {to niko ne}e ~ak ni da ih potla~i. Samo u poslednjem ste-
penu ovog prili~no dugog procesa ugro`eno je njihovo pravo na `ivot;
jedino ako ostanu savr{eno “suvi{ni”, ako se niko ne mo`e na}i da ih “svo-
jata”, njihovi `ivoti mogu biti u opasnosti. ^ak su i nacisti po~eli istreblje-
nje Jevreja li{avaju}i ih prvo svakog pravnog statusa (statusa gra|ana dru-
gog reda) i odsecaju}i ih od sveta `ivih trpaju}i ih u geta i koncentracione
logore; i pre nego {to su uklju~ili gasne komore, pa`ljivo su ispitali teren i
na svoje zadovoljstvo na{li da nijedna zemlja ne}e tra`iti te ljude. Poenta
je u tome {to je stanje potpune obespravljenosti stvoreno pre nego {to je
osporeno pravo na `ivot.

Isto to se odnosi ~ak do stepena ironije na priznavanje prava na slobodu,
koje se nekada smatralo pravom su{tinom ljudskih prava. Nema spora da
su ljudi izvan granica zakona imali mo`da ve}u slobodu kretanja nego pot-
puno zakonito zatvoreni kriminalac ili da su u`ivali ve}u slobodu uverenja
u internirskim logorima demokratskih zemalja nego {to bi imali u bilo
kom obi~nom despotizmu, da ne pominjemo totalitarnu zemlju. 50 Ali ni
fizi~ka bezbednost – hranila ih je neka dr`avna ili privatna organizacija
socijalne pomo}i – niti sloboda uverenja nisu nimalo menjale bazi~nu si-
tuaciju obespravljenosti. Njihov se `ivot produ`avao iz milosr|a a ne po
pravu, jer nije postojao nijedan zakon koji bi naterao nacije da ih hrane;
sloboda kretanja, ako su je uop{te imali, nije im davala pravo da se negde
nasele, koje su ~ak i zato~eni kriminalci u`ivali kao normalnu stvar; a nji-
hova sloboda uverenja je sloboda lude, jer ni{ta {to su oni mislili nije ima-
lo bilo kakvu va`nost.

Ove poslednje ta~ke su krucijalne. Fundamentalno li{avanje ljudskih
prava manifestovalo se prvo i iznad svega li{avanjem mesta u svetu koje
uverenja ~ini zna~ajnim a dela efikasnim. U pitanju je ne{to mnogo bazi-
~nije od slobode i pravde, {to su gra|anska prava, kada pripadnost zajedni-
ci u kojoj je ~ovek ro|en nije vi{e ne{to normalno, a nepripadanje nije vi{e
stvar izbora, ili kada je ~ovek stavljen u situaciju u kojoj, sve dok ne u~ini
kriminalno delo, njegov tretman ne zavisi od toga {ta on ~ini ili ne ~ini. Ta
krajnost, i ni{ta drugo, jeste situacija ljudi li{enih ljudskih prava. Oni su li-
{eni ne prava na slobodu, ve} prava na akciju, ne prava da misle {to god
`ele, ve} prava da merodavno sude. Privilegije u nekim slu~ajevima, ne-
pravda u najve}em broju, blagoslovi i kletve dodeljivani su im prema do-
ga|ajima a bez ikakve veze sa bilo ~im {to oni ~ine, {to su ~inili ili mogu
da u~ine.

50 ^ak i pod uslovima totalitarnog nasilja koncentracioni logori su ponekad bili jedino
mesto gde su izvesni ostaci slobode mišljenja i govora još uvek postojali. Vidi David Russet,
Les Jours de Notre Mort, Paris, 1947, passim, za slobodu diskutovanja u Buhenvaldu, i
Anton Ciliga, The Russian Enigma, London, 1940, p. 200, o “ostrvima slobode”, “slobodi
mišljenja” koja je vladala u nekim sovjetskim zatvorima.

304 IMPERIJALIZAM

Postali smo svesni prava da se imaju prava (a to zna~i da se `ivi u okviru
gde se nekome sudi prema njegovim delima i uverenjima) i prava da se
pripada nekoj vrsti organizovane zajednice tek kada su se pojavili milioni
ljudi koji su ta prava izgubili i nisu mogli da ih povrate zbog nove global-
ne politi~ke situacije. Problem je u tome {to se ova nesre}a nije pojavila iz
nedostatka civilizovanosti, iz nazadnosti ili puke tiranije, ve}, naprotiv, {to
se ona ne mo`e popraviti, po{to ne postoji vi{e nijedna “necivilizovana”
ta~ka na zemlji jer, dopadalo nam se to ili ne, mi smo stvarno po~eli da `i-
vimo u Jednom svetu. Tek sa potpuno organizovanim ~ove~anstvom gubi-
tak doma i politi~kog statusa mogao je da postane identi~an proterivanju iz
~ove~anstva uop{te.

Pre toga, o onome {to danas moramo zvati “ljudskim pravom” mislilo se
kao o op{tim karakteristikama condicio humana koje nijedan tiranin ne
mo`e da oduzme. Gubitak tog prava ima za nu`nu posledicu gubitak rele-
vantnosti govora (a o ~oveku se, sve od Aristotela opet, mislilo kao o “po-
liti~koj `ivotinji”, to jest kao o nekome ko po definiciji `ivi u zajednici),
gubitak, drugim re~ima, nekih od najsu{tinskijih karakteristrika ljudskog
`ivota. To je do izvesnog stepena bila velika nesre}a robova, koje Aristotel
zbog toga nije ra~unao me|u ljudska bi}a. Fundamentalno kr{enje ljud-
skih prava u ropstvu nije bilo u tome {to je ono oduzimalo slobodu (to mo-
`e da se desi u mnogim drugim situacijama), ve} {to je izvesnoj kategoriji
ljudi oduzimalo ~ak i mogu}nost da se bore za slobodu – borba mogu}a
pod tiranijom, a ~ak i pod o~ajnim uslovima modernog terora (ali nikako i
pod uslovima `ivota u koncentracionom logoru). Ropstvo je zlo~in protiv
~ove~nosti koji nije po~eo kada je jedan narod porazio i porobio svoje ne-
prijatelje (iako je to, naravno, bilo veoma lo{e), ve} kada je ropstvo posta-
lo institucija u kojoj su neki ljudi bili “ro|eni” kao slobodni a drugi kao ro-
bovi, kada se zaboravilo da je ~ovek bio taj koji je li{io svoje bli`nje slo-
bode i kada je odobrenje tog zlo~ina pripisano prirodi. Ipak, u svetlosti
skora{njih doga|aja mogu}e je re}i da su ~ak i robovi jo{ uvek pripadali
nekoj vrsti ljudske zajednice; njihov je rad bio potreban, kori{}en i eksplo-
atisan, i to ih je dr`alo u granicama ~ove~nosti. Biti rob zna~ilo je, najzad,
imati posebno odre|enje, mesto u dru{tvu – vi{e od apstraktne nagosti ljud-
skog i ni~eg osim ljudskog. Tako nesre}a koja se de{avala sve ve}em bro-
ju ljudi nije bio gubitak posebnih prava, ve} gubitak zajednice voljne i
sposobne da garantuje ma kakva prava. ^ovek, iz toga proizlazi, mo`e da
izgubi sva takozvana Prava ~oveka a da ne izgubi su{tinski ljudski kva-
litet, ljudsko dostojanstvo. Jedino ga gubitak same dr`ave proteruje iz ~o-
ve~anstva.

Pravo koje odgovara ovom gubitku, a koje nikada ~ak nije ni pomenuto
me|u ljudskim pravima, ne mo`e se izraziti u kategorijama osamnaestog
veka, jer one pretpostavljaju da prava izviru neposredno iz ljudske “pri-

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 305

rode” – dok je relativno neva`no da li je priroda predstavljena u smislu
prirodnog zakona ili u smislu bi}a stvorenog po liku bo`ijem, da li se ti~e
“prirodnih” prava ili bo`ije uprave. Odlu~uju}i ~inilac je {to ova prava i
ljudsko dostojanstvo koje ona daju treba da ostanu va`e}a i stvarna ~ak i
ako samo jedno jedino ljudsko bi}e postoji na Zemlji; ona su nezavisna od
ljudske pluralnosti i treba da va`e ~ak i ako je ljudsko bi}e proterano iz
ljudske zajednice.

Kada su Prava ~oveka proklamovana prvi put, smatralo se da su nezavi-
sna od istorije i od privilegija koje istorija daje izvesnim slojevima dru-
{tva. Nova nezavisnost je konstituisala iznova prona|eno dostojanstvo ~o-
veka. Od po~etka je ovo novo dostojanstvo bilo prili~no dvosmislene pri-
rode. Istorijska prava bila su zamenjena prirodnim pravima, “priroda” je
zauzela mesto istorije i pre}utno je prihva}eno da je priroda manje nego
istorija tu|a su{tini ~oveka. Sam jezik Deklaracije nezavisnosti kao i Dé-
claration des Droits de l ’Homme – “neotu|ivo”, “dato ro|enjem”, “samo
po sebi istina” – implicira veru u jednu vrstu ljudske prirode koja bi bila
podre|ena istim zakonima rasta kao i zakon li~nosti, i iz kojih se prava i
zakoni mogu izvesti. Danas smo mi mo`da bolje kvalifikovani da sudimo
na {ta zapravo ta ljudska “priroda” izlazi; u svakom doga|aju ona nam
pokazuje mogu}nosti koje nisu priznavale zapadna filozofija i religija i na
koje tokom tri hiljade godina definisanja i redefinisanja ove “prirode” nisu
~ak ni sumnjale. Ali nije samo taj, takore}i, ljudski aspekt prirode za nas
postao sporan. Otkada je ~ovek nau~io da njome gospodari do tog stepena
da je razaranje sveg organskog `ivota na Zemlji sredstvima koje je
napravio ~ovek postalo zamislivo i tehni~ki mogu}no, on se otu|io od pri-
rode. Otkako je dublje poznavanje prirodnih procesa usadilo duboke sum-
nje u prostojanje prirodnih zakona uop{te, sama priroda je poprimila
zloslutan izgled. Kako je ~ovek u stanju da izvede zakone i prava iz uni-
verzuma koji o~igledno ne poznaje ni jednu ni drugu kategoriju?

^ovek dvadesetog veka postao je emanicipovan u odnosu na prirodu up-
ravo kao ~ovek osamnaestog veka u odnosu na istoriju. Istorija i priroda su
nam postale podjednako tu|e, tako da se su{tina ~oveka ne mo`e vi{e
shvatiti u smislu bilo koje od tih kategorija. S druge strane, ~ove~anstvo,
koje za osamnaesti vek, u kantovskoj terminologiji, nije bilo ni{ta vi{e od
regulativnog principa, postalo je danas ~injenica od koje se ne mo`e
pobe}i. Ova nova situacija, u kojoj “~ove~anstvo” zapravo poprima ulogu
ranije pripisivanu prirodi ili istoriji, u ovom kontekstu zna~i da bi pravo da
se imaju prava, ili pravo svake li~nosti da pripada ~ove~anstvu, trebalo da
garantuje ~ove~anstvo samo. Uop{te nije sigurno da li je to mogu}e. Jer,
nasuprot dobronamernim humanitarnim poku{ajima da se od me|unarod-
nih organizacija dobiju nove deklaracije ljudskih prava, trebalo bi shvatiti
da ova ideja transcendira sada{nju sferu me|unarodnog prava, koje jo{

306 IMPERIJALIZAM

uvek operi{e u smislu me|usobnih dogovora i ugovora me|u suvernim dr-
`avama; jer, za sada, sfera koja je iznad nacija ne postoji. Dalje, ova dile-
ma ni u kom slu~aju ne}e biti eliminisana uspostavljanjem “svetske vla-
de”. Takva svetska vlada je zaista u okviru carstva mogu}nosti, ali mo`e se
pretpostaviti da bi se u stvarnosti ona znatno razlikovala od verzije koju su
promovisale neke idealisti~ki nastrojene organizacije. Zlo~in protiv ljud-
skih prava, koji je postao specijalnost totalitarnih re`ima, uvek se mo`e
opravdavati izgovorom da je pravo ekvivalentno onome {to je dobro ili
korisno za celinu, za razliku od njenih delova. (Hitlerov moto “Pravo je
ono {to je dobro za nema~ki narod” samo je vulgarizovan oblik koncepci-
je zakona koji se svuda mo`e na}i i koji }e u praksi ostati neefikasan samo
dok to spre~avaju starije tradicije, koje su jo{ uvek delotvorne u ustavima.)
Koncepcija zakona koja identifikuje pravo sa idejom onog {to je dobro –
za pojedinca, ili porodicu ili narod, ili za ve}inu – postaje neizbe`na ~im
transcendentne mere vere ili zakona prirode izgube autoritet. A ovaj neu-
godan polo`aj se ni u kom slu~aju ne razre{ava ako je to na {ta se kriteri-
jum “dobro za” primenjuje veliko kao samo ~ove~anstvo. Jer sasvim je
shvatljivo, ~ak i u okviru carstva prakti~nih politi~kih mogu}nosti, da }e
jednog lepog dana visoko organizovano i mehanizovano ~ove~anstvo sa-
svim demokratski zaklju~iti – naime po odluci ve}ine – da bi za ~ove-
~anstvo kao celinu bilo bolje da likvidira izvesne svoje delove. Ovde, u
problemima ~injeni~ne realnosti, suo~eni smo sa jednom od najstarijih ne-
doumica politi~ke filozofije, koja mo`e ostati neopa`ena samo dotle dok
postojana hri{}anska teologija ~ini okvir za sve politi~ke i filozofske prob-
leme, a to je nekada davno podstaklo Platona da ka`e: “Ne ~ovek, bog mo-
ra biti mera svih stvari.”

Ove ~injenice i razmi{ljanja nude ne{to {to izgleda kao ironi~na, gorka i
zakasnela potvrda argumenata kojima se Edmund Berk suprotstavio De-
klaraciji prava ~oveka iz Francuske revolucije. Oni podupiru njegovu tvrd-
nju da su ljudska prava “apstrakcija”, i da je bilo mnogo mudrije osloniti
se na “neotu|ivo nasle|e” prava koje ~ovek svojoj deci prenosi kao sam
`ivot, i tra`iti da ~ovekova prava budu “prava Engleza” radije nego neotu-
|iva prava ~oveka. 51 Prema Berku, prava koja mi u`ivamo izviru “iz naci-
je” tako da ni prirodni zakon, niti bo`anska uprava, niti ijedan koncept ~o-
ve~anstva kao {to je Robespjerova “ljudska rasa”, “suveren zemlje”, nisu
potrebni kao izvor zakona. 52

Pragmati~na ~vrstina Berkovog koncepta izgleda nesumnjiva u svetlu
na{ih mnogostrukih iskustava. Nije samo gubitak nacionalnih prava u
svim primerima imao kao nu`nu posledicu gubitak ljudskih prava; restau-

51 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, 1790, edited by E. J. Payne,
Everman’s library.

52 Robespierre, Speeches, 1927. Govor od 24. aprila 1793.

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 307

racija ljudskih prava, kao {to skora{nji primer izraelske dr`ave pokazuje,
posti`e se samo kroz restauraciju ili uspostavljanje nacionalnih prava.
Koncepcija ljudskih prava, zasnovana na pretpostavljenom postojanju ljud-
skog bi}a kao takvog, slomila se u samom trenutku kada su se oni koji su
tvrdili da veruju u nju prvi put suo~ili sa ljudima koji su zaista izgubili sve
ostale kvalitete i posebne odnose – osim {to su jo{ uvek bili ljudi. Svet ni-
je na{ao ni{ta sveto u apstraktnoj nagosti ljudskog bi}a. I, sa stanovi{ta ob-
jektivnih politi~kih uslova, te{ko je re}i kako su koncepti ~oveka na koji-
ma su bazirana ljudska prava – da je on stvoren po slici bo`ijoj (u ame-
ri~koj formuli) ili da je on predstavnik ~ove~anstva ili da u sebi ~uva svete
zahteve prirodnog zakona (u francuskoj formuli) – mogli da pomognu da
se taj problem re{i.

Pre`iveli iz logora smrti, logora{i iz koncentracionih i internirskih logo-
ra i, u pore|enju sa njima, ~ak sre}ni ljudi bez dr`avljanstva mogli su i bez
Berkovih argumenata da vide da je njihova apstraktna nagost samih ljud-
skih bi}a bila po njih najve}a opasnost. Zato {to se na njih gledalo kao na
divljake i pla{e}i se da bi mogli da zavr{e tako {to bi bili smatrani `ivoti-
njama, ovi ljudi su insistirali na svojoj nacionalnosti, poslednjem znaku
svog ranijega dr`avljanstva, kao na jedinoj preostaloj i priznatoj vezi sa
~ove~anstvom. Njihovo nepoverenje prema prirodnim pravima i njihovo
preferiranje nacionalnih prava dolazi upravo iz toga {to su shvatili da su
prirodna prava data ~ak i divljacima. Berk se ve} bojao da bi prirodna,
“neotu|iva” prava samo potvrdila “pravo golog divljaka”, 53 i time svela
civilizovane nacije na status divlja{tva. Jer samo divljaci nisu imali na {ta
da spadnu osim na minimalnu ~injenicu svog ljudskog porekla pa su se
ljudi za svoju nacionalnost zaka~ili jo{ o~ajni~kije kada su izgubili prava i
za{titu koju im je takva nacionalnost nekada pru`ala. Izgledalo je da jedi-
no njihova pro{lost sa svojim “neotu|ivim nasle|em” svedo~i o ~injenici
da oni jo{ uvek pripadaju civilizovanom svetu.

Ako ljudsko bi}e gubi svoj politi~ki status, ono treba, prema implikaci-
jama uro|enih i neotu|ivih prava ~oveka da ta~no potpadne pod situaciju
za koju su deklaracije takvih op{tih prava odre|ene. Zapravo se de{ava
suprotno. Izgleda da ~ovek koji nije ni{ta drugo nego ~ovek gubi same od-
like koje omogu}avaju drugim ljudima da ga tretiraju kao svog bli`njeg.
To je jedan od razloga {to je mnogo te`e razoriti pravnu li~nost kriminal-
ca, to jest ~oveka koji je preuzeo na sebe odgovornost za ~in ~ije posledice
sada odre|uju njegovu sudbinu, nego ~oveka kome su osuje}ene sve obi~-
ne ljudske odgovornosti.

Zato Berkovi argumenti dobijaju dodatno zna~enje ako gledamo samo
na op{tu ljudsku situaciju onih koji su bili izgnani iz svih politi~kih zajed-

53 Uvod Peyne u Burke, op. cit.

308 IMPERIJALIZAM

nica. Bez obzira na tretman, nezavisno od slobode ili potla~enosti, pravde
ili nepravde, oni su izgubili sve one delove sveta i sve one vidove ljudske
egzistenicije koji su rezultat na{eg zajedni~kog rada, proizvod ljudskog
ume}a. Ako je tragedija divljih plemena to {to naseljavaju nepromenjenu
prirodu kojom ne mogu da gospodare, od ~ije {tedrosti ili {krtosti zavisi
njihova prehrana, to {to `ive i umiru ne ostavljaju}i nikakvog traga, ne do-
prinose}i ni{ta zajedni~kom svetu, onda su ovi obespravljeni ljudi zapravo
ba~eni nazad u tipi~no prirodno stanje. Oni svakako nisu varvari; neki od
njih, {tavi{e, pripadaju najobrazovanijem sloju svojih zemalja; pa ipak, u
svetu koji je skoro ukinuo varvarstvo, pojavljuju se kao pravi znaci mo-
gu}ne regresije od civilizacije.

[to je civilizacija razvijenija, {to je potpuniji svet koji je ona proizvela,
{to se vi{e ljudi ose}a prirodno u okviru ljudskog ume}a – to }e oni biti
ogor~eniji na sve {to nisu proizveli, sve {to im je samo po sebi i misteri-
ozno dato. Ljudsko bi}e koje je izgubilo mesto u zajednici, politi~ki status
u borbi svog vremena i pravnu li~nost koja njegova dela i deo njegove
sudbine ~ini konzistentnom celinom, ostavljeno je sa onim osobinama ko-
je obi~no mogu da se artikuli{u jedino u sferi privatnog `ivota i mora da
ostane nekvalifikovano, puka egzistencija u svim stvarima od zna~aja. Sa
ovom pukom egzistencijom, to jest sa svim onim {to nam je misteriozno
dato po ro|enju, u {ta spadaju oblik na{ih tela i talenti na{eg uma, mo`e
adekvatno da se bavi samo nepredvidljivi hazard prijateljstva i simpatije
ili velika i neprocenjiva milost ljubavi, kako Avgustin ka`e: ”Volo ut sis
(`elim da bude{)”, bez mogu}nosti da dâ ikakav razlog za takvu uzvi{enu
i nenadma{nu potvrdu.

Od vremena Grka saznali smo da visoko razvijen politi~ki `ivot uzroku-
je duboko ukorenjenu predrasudu prema ovoj privatnoj sferi, duboku ki-
vnost na uznemiravaju}e ~udo koje se sadr`i u ~injenici da je svako od nas
napravljen takav kakav je – sam, jedinstven, nepromenljiv. Cela ta sfera
onoga {to je dato, prognana u privatni `ivot u civilizovanom dru{tvu, stal-
na je pretnja javnoj sferi, jer je javna sfera ~vrsto bazirana na zakonu jed-
nakosti, kao {to je privatna sfera bazirana na zakonu op{te razlike i raz-
likovanja. Jednakost, nasuprot svemu onom {to je ume{ano u samu egzis-
tenciju, nije nam data, ve} je razultat ljudske organizacije sve dok je ova
vo|ena principom pravde. Mi nismo jednaki ro|eni; mi postajemo jednaki
kao ~lanovi grupe po snazi svoje odluke da sebi garantujemo uzajamno
jednaka prava.

Na{ politi~ki `ivot po~iva na pretpostavci da mo`emo stvoriti jednakost
kroz organizaciju, jer ~ovek mo`e da dela, da menja i da gradi zajedni~ki
svet, zajedno sa sebi jednakima i jedino sa sebi jednakima. Mra~na poza-
dina puke datosti, pozadina stvorena na{om nepromenljivom i jedinstve-
nom prirodom, upada na politi~ku scenu kao tu|inac koji nas sa svim svo-

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ^OVEKA 309

jim previ{e o~iglednim razlikama podse}a na ograni~enja ljudske ak-
tivnosti – {to je identi~no sa ograni~enjima ljudske jednakosti. Razlog
zbog kojeg visokorazvijene dr`avne zajednice, kao anti~ki polisi ili mo-
derne nacionalne dr`ave, tako ~esto insistiraju na eti~koj homogenosti je
taj {to se one nadaju da }e eliminisati {to je vi{e mogu}e ove prirodne i
uvek prisutne razlike i diferenciranja koje same po sebi proizvode nemu
mr`nju, nepovernje i diskriminaciju, jer sve one suvi{e jasno pokazuju one
sfere u kojima ~ovek ne mo`e da dejstvuje i da menja po volji, to jest,
pokazuje ograni~enja ljudskog ume}a. ”Tu|inac” je zastra{uju}i simbol
~injenice razlikovanja kao takvog, inidvidualnosti kao takve, i ukazuje na
one sfere u kojim ~ovek ne mo`e da menja i ne mo`e da deluje i u kojima,
zato, ima izuzetnu tendenciju da razara. Ako Crnca u beloj zajednici sma-
traju Crncem i ni~im vi{e, on zajedno sa pravom na jednakost gubi onu
slobodu akcije koja je specifi~no ljudska; sva njegova dela se sada
obja{njavaju kao ”neizbe`ne” posledice nekih ”crna~kih” posebnosti; on
postaje neki uzorak `ivotinjske vrste zvane ~ovek. Sasvim isto se doga|a i
onima koji su izgubili sve posebne politi~ke odlike i postali ljudska bi}a i
ni{ta drugo. Bez sumnje, gde god su javni `ivot i njegovi zakoni potpuno
pobedili, gde god neka civilizacija uspeva da elimini{e ili redukuje na
minimum tamnu pozadinu razlike, ona }e zavr{iti potpuno okamenjena i
bi}e ka`njena, da tako ka`emo, {to je zaboravila da je ~ovek samo gospo-
dar, a ne i tvorac sveta.

Velika opasnost koja proizilazi iz egzistencije ljudi primoranih da `ive
izvan zajedni~kog sveta jeste ta {to su oni u sred civilizacije ba~eni nazad,
na ono {to im je prirodno dato, na svoje puke razlike. Njima nedostaje to
u`asno ujedna~avanje razlika koje dolazi iz toga {to su gra|ani zajednice
dr`ava, a {to ipak, po{to im vi{e nije dozvoljeno da sudeluju u ljudskom
ume}u, po~inju da pripadaju ljudskoj rasi na sasvim isti na~in na koji `i-
votinje pripadaju posebnim `ivotinjskim vrstama. Paradoks ume{an u gu-
bitak ljudskih prava jeste {to taj gubitak koincidira sa trenutkom kada
li~nost postaje i ljudsko bi}e uop{te – bez profesije, bez dr`avljanstva, bez
uverenja, bez dela po kome mo`e da se identifikuje i specifikuje – i razli~it
uop{te, ne predstavljaju}i ni{ta osim svoje apsolutno jedinstvene li~nosti
koja, li{ena izraza u zajedni~kom svetu i delovanja na njega, gubi svaki
zna~aj.

Opasnost od postojanja takvih ljudi je dvostruka: prvo i o~iglednije, nji-
hov sve ve}i broj preti na{em politi~kom `ivotu, na{em ljudskom ume}u,
svetu koji je rezultat na{eg zajedni~kog i koordiniranog napora, na isti,
mo`da jo{ vi{e zastra{uju}i na~in nego {to su divlji elementi prirode neka-
da pretili gradovima i selima koja je ~ovek napravio svojom rukom. Smrt-
na opasnost za svaku civilizaciju izgleda da vi{e ne dolazi spolja. Priroda
je zauzdana i nikakvi varvari ne prete da razru{e ono {to ne mogu da razu-

310 IMPERIJALIZAM

meju, kao {to su Mongoli vekovima pretili Evropi. ^ak je i pojava totali-
tarnih vlada fenomen iz sr`i, a ne izvan na{e civilizacije. Opasnost se kri-
je u tome {to globalna, op{tepovezana civilizacija mo`e da stvori varvare
u sebi samoj, teraju}i milione ljudi u situacije koje su, uprkos svim po-
javnim oblicima, situacije divljaka.54

54 Ovo moderno proterivanje iz ~ove~anstva ima mnogo radikalnije posledice od anti~kog
i srednjovekovnog obi~aja stavljanja izvan zakona. Stavljanje izvan zakona, svakako “naj-
strašnija sudbina koju primitivni zakon mo`e da zada”, stavljaju}i `ivot osobe van zakona na
milost i nemilost svakom ko ga sretne, nastalo je sa ustanovljavanjem efikasnog sistema pri-
mene zakona i bilo je kona~no zamenjeno ugovorima o ekstradiciji izme|u nacija. To je pr-
venstveno bilo zamena za policijske snage, i tako je zamišljeno da prisili kriminalce na pre-
daju.

Rani srednji vek izgleda da je bio sasvim svestan opasnosti koju je za sobom povla~ila
“gra|anska smrt”. Ekskomunikacija u kasnom Rimskom carstvu zna~ila je crkvenu smrt ali
je osobi koja je izgubila ~lanstvo u crkvi ostavljala punu slobodu u svim drugim oblastima
`ivota. Crkvena i gra|anska smrt postale su identi~ne tek u doba Merovinga, a tamo je ek-
skomunikacija “u opštoj praksi [bila] ograni~ena na privremeno povla~enje ili suspenziju
prava na ~lanstvo koje mo`e biti vra}eno”. Vidi ~lanke “Outlawry” i “Excommunication”,
Encyclopedia of Social Sciences. Tako|e ~lanak “Friedlosigkeit” u Schweizer Lexikon.

TRE]I DEO

Totalitarizam

Obi~an svet i ne zna da je sve mogu}e
DAVID RUSE

DESETO POGLAVLJE: Besklasno dru{tvo

I: Mase

JEDNA od najupadljivijih odlika totalitarnih pokreta, ali i slave njihovih
vo|a, jeste zapanjuju}a brzina kojom oni padaju u zaborav i lako}a sa
kojom se mogu zameniti. Dok je Staljin tek posle mnogo godina ogor~ene
unutarpartijske borbe i velikih (mada samo nominalnih) ustupaka svom
prethodniku uspeo da sebe proglasi Lenjinovim legitimnim politi~kim na-
slednikom, Staljinovi naslednici poku{ali su to da izvedu i bez nominalnih
ustupaka prethodniku, iako je Staljin imao trideset godina vremena, a i
propagandnu ma{ineriju kakva je bila nepoznata u Lenjinovo vreme. Isto
va`i i za Hitlera, ~ija je privla~nost navodno bila neodoljiva,1 a koji je da-
nas, pora`en i mrtav, toliko pao u zaborav da jedva i igra neku ulogu ~ak i
me|u neofa{isti~kim i neonacisti~kim grupama u posleratnoj Nema~koj.
Ta nedoslednost o~igledno ima veze sa poslovi~nom nestalno{}u masa,
kao i sa prolazno{}u slave, ali se jo{ vi{e mo`e objasniti manijom kretanja

1 “Magiju” kojom je Hitler zra~io na publiku potvr|uje vi{e izvora, a nedavno i izdava~i
zbirke Hitlers Tischgespräche (Hitlerova }askanja za trpezom, Bonn 1951, ameri~ko izdanje
New York 1953; citirano prema nema~kom originalu). Ta privla~nost, taj “~udni, neodoljivi
magnetizam Hitlerov”, po~ivao je, dakako, na “fanati~noj samouverenosti ovog ~oveka”
(predgovor Gerharda Ritera [Ritter], p. 14), na njegovim pseudo-autoritativnim sudovima o
svemu pod kapom nebeskom, kao i na ~injenici da su njegovi stavovi, bilo da se odnose na
{tetne posledice pu{enja ili na Napoleonovu politiku, uvek mogli da se uklope u nekakvu
sveobuhvatnu ideologiju.

Fascinacija je dru{tveni fenomen, pa zato fasciniranost ljudi iz Hitlerovog okru`enja treba
posmatrati u kontekstu njih samih. Ludi su uvek skloni da nekoga najpre prihvate za ono za
{ta se izdaje, tako da {arlatan koji glumi genijalca uvek ima izvesne izglede da mu poveruju.
U modernom dru{tvu, sa njegovim karakteristi~nim nedostatkom kriti~kog rasu|ivanja, ova
je sklonost ja~a, tako da neko ko ne samo {to ima mi{ljenje nego ga i prezentuje kao ~vrsto
uverenje, ne}e tako lako prokockati svoj ugled, ma koliko puta se jasno ispostavilo da je
pogre{io. Hitler, koji je vrlo dobro poznavao smu{enost savremenog duha, otkrio je da se
bespomo}no kolebanje izme|u razli~itih stavova s jedne strane, i “uverenja... da su to sve
same besmislice” (p. 281) s druge, najlak{e mo`e izbe}i ako se ~ovek “nepokolebljivo” prik-
loni jednom od mnogih trenutno va`e}ih mi{ljenja. Jeziva proizvoljnost takvog fanatizma
veoma je privla~na za dru{tvo, zato {to je ono za sve vreme svog postojanja upravo zahvalju-
ju}i fanatizmu oslobo|eno haosa razli~itih uverenja koje sámo stalno proizvodi. Taj “dar”
fascinacije, me|utim, zna~ajan je jedino sa dru{tvenog stanovi{ta; on je sasvim jasno uo~ljiv
u Tischgespräche, jer je ovde Hitler igrao igru dru{tva, nije bio me|u svojima, nego se
obra}ao generalima Vermahta, koji su svi manje ili vi{e pripadali “visokom dru{tvu”. Za-
bluda bi bila verovati da su Hitlerovi uspesi po~ivali na njegovoj “privla~nosti”; samo po-
mo}u nje on nikada ne bi prevazi{ao ulogu salonskog kozera.

314 TOTALITARIZAM

od koje boluju svi totalitarni pokreti: oni, naime, mogu da se odr`e sve dok
se sami kre}u i dok pokre}u sve oko sebe. Utoliko je upravo ova ne-
doslednost u izvesnom smislu prili~no laskava pohvala mrtvim vo|ama,
jer su uspeli da svoje podanike zaraze specifi~no totalitarnim virusom;
naime, ukoliko postoji ne{to {to bi se moglo nazvati totalitarnom li~no{}u,
odnosno totalitarnim mentalitetom, onda su ova izvanredna pri-
lagodljivost i odsustvo kontinuiteta nesumnjivo njene najizra`enije oso-
bine. Stoga nestalnost i zaboravnost masa ne garantuju da }e one mo}i da
se izle~e od totalitarne zaslepljenosti, koja se povremeno poistove}ivala sa
kultom Hitlerove ili Staljinove li~nosti; mo`da ba{ treba izvesti suprotan
zaklju~ak.

Jo{ bismo vi{e pogre{ili ako bismo zbog ove nedoslednosti zaboravili da
se totalitarni re`imi, dokle god su na vlasti, i totalitarne vo|e, dokle god su
`ive, “oslanjaju na mase i vladaju zahvaljuju}i podr{ci masa”, sve do sa-
mog kraja.2 Hitlerov dolazak na vlast bio je legalan po svim pravilima de-
mokratije;3 da nisu u`ivali poverenje masa, ni on ni Staljin ne bi mogli da
se nametnu kao vo|e {irokih slojeva stanovni{tva, ne bi mogli da pre`ive
mnoge unutra{nje i spoljne krize ili da prebrode brojne opasnosti nemilo-
srdnih borbi unutar partije. Isto tako ni do Moskovskih procesa ili do li-
kvidiranja Remove frakcije ne bi do{lo da nije bilo podr{ke masa. Ra{ire-
no uverenje da je Hitler bio prosto agent nema~kih industrijalaca ili da je
Staljin odneo pobedu u borbi za nasledni{tvo posle Lenjinove smrti zah-
valjuju}i mra~noj spletki, legende su koje se mogu opovrgnuti mnogim ~i-
njenicama, i to pre svega neospornom omiljeno{}u vo|a,4 a ona se, opet,
ne mo`e pripisati samo pobedi ve{te i lukave propagande nad neznanjem i
glupo{}u. Jer propaganda totalitarnog pokreta, koji prethodi totalitarnom
re`imu ali ga do odre|enog trenutka i prati, uvek je iskrena koliko je i
pritvorna, a potencijalni totalitarni vladar obi~no zapo~inje karijeru tako

2 v. inspirativne opaske Karltona D`. H. Hejza (Hayes) u ~lanku “Originalnost totalitariz-
ma u istoriji zapadne civilizacije” u: Symposium on the Totalitarian State, 1939. Proceedings
of the American Philosophical Society, Philadelphia 1940. Vol. LXXXII.

3 To je zaista bila “prva velika revolucija u istoriji izvedena uz puno po{tovanje pozitivnog
prava koje va`i u trenutku preuzimanja vlasti” (Hans Frank, Recht und Verwaltung, 1939, p.
8).

4 Najbolja studija o Hitleru i njegovoj karijeri je nova Hitlerova biografija Alana Bullocka,
Hitler, A Study in Tyranny, London 1952. Pisana u engleskoj tradiciji politi~ke biografije,
njegova studija savesno koristi sve dostupne izvore i daje detaljnu sliku tada{nje politi~ke
situacije. Ova publikacija je po iscrpnosti prevazi{la izvrsna dela Konrada Heidena (pre sve-
ga Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944), mada su ona i dalje va`na zbog op{teg
tuma~enja doga|ajâ. Za Staljinovu karijeru v. Boris Souvarine, Stalin. A Critical Survey of
Bolshevism, New York 1939, jo{ uvek merodavno delo, kao i Isaac Deutscher, Stalin. A
Political Biography, New York/London 1949, studija nezaobilazna zbog bogate dokumenta-
cije i detaljnog uvida u unutarpartijske borbe; povoljan utisak o ovoj studiji, me|utim,
donekle kvari pore|enje Staljina sa Kromvelom, Napoleonom i Robespjerom.

BESKLASNO DRU[TVO 315

{to se razme}e svojim nekada{njim zlodelima i bri`ljivo planira budu}a.
Nacisti su bili “uvereni da zlo~in u na{e vreme ima neku morbidnu privla-
~nost”,5 dok su izjave bolj{evika u Rusiji i izvan nje da oni ne priznaju
obi~ne moralne norme postale okosnica komunisti~ke propagande; iskust-
vo je vi{e puta pokazalo da propagandna vrednost zlo~ina i op{ti prezir
prema moralnim normama ne zavise od pukog li~nog interesa, navodno
najmo}nijeg psiholo{kog faktora u politici.

Privla~nost koju zlo i zlo~in imaju za mentalitet gomile nije nikakva
novost. Gomila }e uvek “pozdraviti nasilje, prime}uju}i zadivljeno: mo-
`da je podlo, ali je vrlo inteligentno”.6 Ono {to kod uspeha totalitarizma
uznemiruje zapravo je istinska nesebi~nost njegovih pristalica; mo`da je i
razumljivo {to uverenje nekog naciste ili bolj{evika ne mogu da poljuljaju
zlo~ini protiv ljudi koji ne pripadaju pokretu ili koji su ~ak protiv njega, ali
zapanjuje to {to se on isto tako ne}e pokolebati ni kada ~udovi{e po~ne da
pro`dire sopstvenu decu, pa ~ak ni kad i sam postane `rtva, kad mu mon-
tiraju proces i osude ga, izbace iz partije i po{alju na prinudni rad ili u kon-
centracioni logor. Naprotiv, on }e, na ~u|enje ~itavog civilizovanog sveta,
mo`da ~ak drage volje da pripomogne tu`iocu i da potpi{e sopstvenu smrt-
nu presudu, samo ako se time ne osporava njegova pripadnost pokretu.7
Bilo bi naivno kada bi se ova tvrdoglava uverenost, koja nad`ivljava sve
stvarno iskustvo i u potpunosti ukida neposredne li~ne interese, smatrala
tek izrazom vatrenog idealizma. Idealizam, bio on sme{an ili herojski,
uvek proisti~e iz indvidualne odluke i uverenja, i uvek podle`e iskustvu i
proveri.8 Fanatizam totalitarnih pokreta, za razliku od svih oblika idealiz-

5 Franz Borkenau, The Totalitarian Enemy, London, p. 231.
6 Citirano iz predgovora Theodora Fritscha za nema~ko izdanje Protokola sionskih mu-
draca (Die Zionistischen Protokolle, 1924, p. 29).
7 Ovo je, istini za volju, specijalnost ruske vrste totalitarizma. Zanimljivo je primetiti da su
se ve} u jednom ranom su|enju stranim in`enjerima u Sovjetskom Savezu simpatije prema
komunistima koristile za samooptu`ivanje: “Vlasti su sve vreme zahtevale da priznam da
sam ja taj koji je izvr{io sabota`u. Odbio sam. Tada su mi rekli: ’Ako si zaista za sovjetsku
vlast, kao {to tvrdi{, doka`i to i na delu; vladi je potrebno tvoje priznanje’“ (prenosi Anton
Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 153).
Teorijsko opravdanje ovakvog pona{anja dao je Trocki: “Mo`emo biti u pravu samo sa
Partijom i zahvaljuju}i Partiji, jer nam istorija ne ostavlja drugu mogu}nost. Englezi imaju
poslovicu ’My country, right or wrong’ /bila u pravu ili ne, to je moja zemlja/... Mi imamo
mnogo bolje istorijsko opravdanje da ka`emo: bila u pravu ili ne u odre|enim slu~ajevima, to
je moja partija” (Souvarine, op. cit., p. 361).
S druge strane, opet, oficirima Crvene armije koji nisu pripadali pokretu moralo se suditi
iza zatvorenih vrata.
8 Nacisti~ki pisac Andreas Pfening eksplicitno odbacuje mi{ljenje da se SA bori za bilo
kakav “ideal” ili da ga motivi{e bilo kakav “idealizam”. Njegovo “ose}anje zajedni{tva ra|a-
lo se u borbi” (Andreas Pfenning, “Gemeinschaft und Staatswissenschaft”, u: Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, Band 96; prevod citiran prema: Ernst Fraenkel, The Dual
State, New York/London 1941, p. 192). U obimnoj literaturi koju je u obliku pamfleta izdavala