Arent Hana Izvori totalitarizma

JEVREJI I DRU[TVO 63

istaknutih posetlaca Rahelinog salona, ve} su ~ak indirektno inspirisali ve-
likog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovit
spis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom.16

Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednoj
drugoj dr`avi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. Nikada vi{e ni-
jedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. Ona bi
se prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivo
samim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranja
sugra|ana u parije. Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da bu-
du politi~ki i gra|anski izop{tenici.

Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarno
postojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. Nije slu~ajno {to je prvi
obrazovani Jevrejin, Mozes Mendelson, bio i prvi koji je, uprkos svom ni-
skom dru{tvenom statusu, primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevreji
i njihovi naslednici, bankari i biznismeni na Zapadu, nikada nisu bili
dru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granice
svog nevidljivog geta. U po~etku su bili ponosni, kao svi neiskvareni sko-
rojevi}i, na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli; kasnije,
kada su bili napadnuti sa svih strana, na{li su interes u bedi pa ~ak i zaosta-
losti masa jer je to postao argument, simbol njihove sopstvene sigurnosti.
Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stro`ije zahteve
jevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tra-
diciju – a utoliko vi{e su tra`ili pravovernost od jevrejskih masa.17 Gu-
bljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {ti-
te jevrejske zajednice od vlasti, ve} i da vladaju njima uz pomo} dr`ave,
tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “i
od vlade i od svoje bogate bra}e” samo odra`avao realnost.18

16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor, in und nach der Geschichte i
to pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft, ~uvenom klubu pisaca i patrio-
ta, osnovanom 1808. za borbu protiv Napoleona.

17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frank-
furtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su `eleli da jevrejska deca dobiju op{te
obrazovanje. Vidi Isaak Markus Jost, Neuere Geschichte der Israeliten, 1846, X, 102.

18 Op. cit., IX, 38. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikad
nisu `eleli da napuste jevrejsku zajednicu. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titnici
od vlasti; ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako da
je stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {to
ju je ukinula nacionalna dr`ava. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sop-
stvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga, snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esna-
estom veku. On je tra`io da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove poro-
dice. (Vidi Bondy-Dworsky, Geschichte der Juden in Boehmen, Maehren und Schlesien, Prag,
1906, II, 727). Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postala
je op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku.

64 ANTISEMITIZAM

Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali su
jevrejskim zajednicama, ali im nisu pripadali dru{tveno, ponekad ~ak ni
geografski. Oni su, u izvesnom smislu, ostajali podjednako udaljeni od je-
vrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. Po{to su napravili briljantne
li~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegi-
jama, oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enim
dru{tvenim mogu}nostima. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziralo
i kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom, nji-
hovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihov
ekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova. Ta
izolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa, ilustro-
vano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestog
veka: “Izvesni Jevrejin..., kada mu je jedan otmeni, kulturni lekar uljudno
prebacio da me|u njima nema kne`eva i da ne u~estvuju u vladi ... sa
(jevrejskim) ponosom, drsko je odgovorio: Mi nismo kne`evi, ali mi nji-
ma vladamo.”19

Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se, iako sporo, ra-
zvila me|u povla{}enim Jevrejima. Vladaju}i kao apsolutni kne`evi me|u
sopstvenim narodom, jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. Bili
su ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zem-
lje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da im
ponude.20 Do sredine osamnaestog veka, oni bi se svi slo`ili sa holand-
skim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservi-
mus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enog
hri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. Ljude
koje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju, oni nemaju svoju upravu, pot-
padaju pod stranu vladavinu, nemaju mo} ni dostojanstvo, pa lutaju {irom
sveta, svuda stranci.”21

Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|u
dr`avnih bankara razli~itih zemalja; uskoro su usledili brakovi me|u
vode}im porodicama, a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastin-
skom sistemu, dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu. To je nejevrej-
skim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sa
brzim nestankom poseda i kasta u nove klase. ^ovek je, vrlo pogre{no,
mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previ-
di da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. To se zavr{ilo tek u devet-
naestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica.

19 Johann Jacob Schudt, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt a. M., 1715-1717, IV, An-
nex, 48.

20 Selma Stern, Jud Suess, Berlin, 1929, pp. 18 f.
21 Schudt, op. cit. I, 19.

JEVREJI I DRU[TVO 65

Ali, kako su oni bili u sredi{tu pa`nje, na jevrejski narod u celini po~elo se
gledati kao na kastu.22

Stoga, iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i u
ra|anju antisemitizma, dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osim
zbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kao
i jevrejski intelektualci koji su, najzad, obi~no bili sinovi biznismena.
Jevrejski uglednici `eleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisu
imali `elju da ga napuste, dok je karakteristika jevrejskih intelektualaca
bila `elja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo; i jedni i dru-
gi ose}ali su se kao izuzeci, to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa su-
dom njihove okoline. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od
zajedni~ke sudbine jevrejskog naroda, i vlade su to smatrale veoma koris-
nim; obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskog
naroda, a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima sma-
tralo.

Asimilacija, bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne, nije
nikada bila prava pretnja opstanku Jevreja.23 I do prihvatanja i do odbaci-
vanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji, i oni su toga bili potpuno svesni.
Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno `elela da izgubi
svoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Neki
mi prilaze s tim da sam Jevrejin, neki me zbog toga slave, neki mi se zbog
toga izvinjavaju, ali svi o tome misle.”24 Ipak, odrasli na idejama osam-
naestoga veka, oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja; po-
svetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da su
vlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudile
jevrejske intelektualce da skapavaju od gladi.25 Pokr{tavanja koja su po~e-
tkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstati
sa jevrejskim masama, sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba.
Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevreja
u ogor~enu opoziciju prema dr`avi i dru{tvu. “Novi primerci ljudskog ro-
da”, ako su i{ta vredeli, svi su postali pobunjenici, i kako su jevrejski

23 Christian Friedrich Ruehs, “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürge-
rrecht”, u Zeitshrift für neueste Geschichte, 1815. On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgo-
va~ku kastu”. Veoma je zna~ajna, iako malo poznata, ~injenica da je asimilacija kao program
~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. Na `alost, statistike vi{e prikrivaju
nego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskih
partnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. Mi me|utim znamo da je bilo dosta
porodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane, a opet ostale ~isto jevrejske.
Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio iz
svoje jevrejske sredine. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativni-
ja snaga od jevrejske religije.

24 Briefe aus Paris. 74. pismo, februar 1832.
25 Ibid., 72. pismo.

66 ANTISEMITIZAM

bankari podr`avali najreakcionarnije vlade toga doba, oni su se naro~ito
`estoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. Marksove i
Berneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetlu
ovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca.

Me|utim, ovaj konflikt je postojao punom `estinom samo u Nema~koj i
nije nad`iveo antisemitski pokret u tom veku. U Austriji nije bilo jevrejske
inteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka, i ona je
odmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. Ti Jevreji, kao i njihova
bogata bra}a, vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i po-
stali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata, kada je socijaldemokrat-
ska partija do{la na vlast. Najzna~ajniji, mada ne i jedini izuzetak od ovog
pravila bio je Karl Kraus, poslednji predstavnik tradicije Hajnea, Bernea i
Marksa. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskog
novinarstva kao organizovanog kulta s druge, bila je verovatno ogor~enija
nego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemlji
u kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. U Fran-
cuskoj, gde je emancipatorski dekret nad`iveo sve promene vlada i re`i-
ma, mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici nove
klase niti osobito va`ni u intelektualnom `ivotu. Kultura kao takva, obra-
zovanje kao program, nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to su
to u~inili u Nema~koj.

Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki period
prave asimilacije, toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja, kada je
prava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje, ve} je ~ak neo-
bi~no `udela da se spoji s njima. I taj stav nikada nije potpuno nestao iz
nema~kog dru{tva. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji su
pokazivali, naravno, da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo po-
drazumevali. Po onom najboljem to je podse}alo na program, a u najgo-
rem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. Bizmarkova poznata primedba o “ne-
ma~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo naj-
vulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta.

Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija, iako je od prvih obrazo-
vanih Jevreja napravila pobunjenike, tokom vremena proizvela posebnu
vrstu konformizma, pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju.26 Prilago|a-
vaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je, u is-
to vreme, obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen u
pomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim polo`ajem, Jevreji su
morali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”, a da isto tako jasno iska`u
da oni jesu Jevreji; ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da

26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odr`ala, iako oni
koji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. A Hidden
Tradition”, u Jewish Social Studies, VI Vol, No. 2 (1944).

JEVREJI I DRU[TVO 67

nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost koja
njima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su
“~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anja
da su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}e
razlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”.

Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanim
usredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji je
svuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom,
Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psi-
holo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “je-
vrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a je-
vrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem.

U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem,
novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”,
od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve-
~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kad
god bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisi-
vali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobu-
njenici koji su `iveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost,
oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u to-
me {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji
~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima ne-
jevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igrali
samo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opi-
sivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skoro-
jevi} mora da stekne ako `eli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, pu-
zavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bi-
lo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinama
i {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonosti
prema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu ulogu
u jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi,
svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi oso-
bine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde.

Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva de-
vetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepena
svaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }e
da ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi},
prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio

27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja mo`e da poslu`i kao moto za zapadnu
asimilaciju predlo`io ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Ju-
dah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of the
Jews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.

68 ANTISEMITIZAM

svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoga
naroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista te`ak, jer takve tajne nisu posto-
jale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagen
da uspostavi dru{tveni `ivot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parije
i skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja put
stalnog kajanja. Takozvana slo`ena psihologija prose~nog Jevrejina, koja
je u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti,
zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}ali
kajanje parije {to nije postao skorojevi} i gri`u savesti skorojevi}a {to je
izdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo si-
gurno: ako je ~ovek `eleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzis-
tencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadati
privilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj i
Srednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta-
~ene solidarnosti.

Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neod-
lu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo ta
dvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim.
Ve}ina asimilovanih Jevreja `ivela je tako u polumraku milosti i zle kobi i
sa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezani
sa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jed-
nom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne `ivote
i utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevre-
jin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemi
bili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ih
re{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni `ivot je do
nehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – ka-
da je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nu
egzistenciju kojom se mnogo bolje mo`e vladati nepredvidljivim zakoni-
ma strasti nego promi{ljenom politikom.

Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipak
podse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa do-
voljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti
“svesni parija” kako ka`e Bernar Lazar, mogao je da istakne samo prazno
ose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata i
varijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok je
ovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo dr`anje nije lo{e prolazilo, i ~ak
je za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~ki
iskomplikovan unutra{nji `ivot pomoglo je Jevrejima da odgovore na ne-
razumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne-

28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarze
Magie, 1925.

JEVREJI I DRU[TVO 69

posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odli-
ke glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo-
`avalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog je-
vrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji.

Proces pomo}u koga se bur`oasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje re-
volucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op-
{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji su
postali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje sma-
trali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Bur`oasko
dru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukoliko
se ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglo
pretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni-
~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru-
{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lako
izopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sve
ljudsko zamenjivana je morbidnom po`udom za egzoti~nim, nenormalnim
i druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavlja-
lo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni naj-
manje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja u
tom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazila
uske granice dru{tvenog.

Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”,
slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francu-
skoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komp-
likovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svaka
zajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {to
se nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio je
Bend`amin Dizraeli.

II: Mo}ni ~arobnjak 29

BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni `ivotni interes bio karijera u svojstvu
lorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danas
banalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena obo`avali pod ime-
nom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom sa
Fortunom nego {to se mo`e objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u du-
ha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeri-
ste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova

29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser D`ona Skletona 1867. Vidi W. F.
Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York,
1929, II, 292-93.

70 ANTISEMITIZAM

bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclassé
i koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovu
karijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~ud-
nim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogo
strasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedan
drugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako da
sa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikada
ne treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”.

On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {to
je svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov `ivot i
njegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`ni
cvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojoj
princezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobna
zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozni
azijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz ma-
glovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kada
`ena pi{e mu`u kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si se
mnome o`enio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{,
uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da se
protivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali
|avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u.

Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve-
}eni d`entlmen, krstio je sina jer je `eleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nog
smrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao o
jevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenica
porekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja.
Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svoje
poreklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja da
to {to si Jevrejin mo`e isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je za
razliku od svog jednostavnog i skromnog oca `eleo da postane samo
obi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32,
po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nije
postao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}ans-
ki hram – razli~it od bilo kog `ivog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instink-
tivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”,
od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.

30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff.
31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914.
32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov `ivotni cilj je
bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda,
dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.”
33 Sir John Skleton, op. cit.

JEVREJI I DRU[TVO 71

Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna-
~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porok
me|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po kome
se odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomile
i u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevre-
ji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da budu
ekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, za-
jedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mo-
gao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo po-
tenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja se
crpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njego-
va virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu par-
tiju, da osvoji mesto u Parlamentu, polo`aj premijera, i na kraju, {to nije
najmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo.

Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji je
ostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i
“apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samo
iskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga je
bio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istu
savest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznala
jevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posle
proterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u En-
gleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja de-
vetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejska
iseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa i
njihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrej-
sko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj `iveli samo Jevre-
ji dobrodo{li dr`avi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako sves-
ni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeli
prezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37
on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza nego
Prava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije za
nekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarne
prilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na

34 U svom romanu Tancred, 1847.
35 Sir John Skleton, op. cit.
36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-
likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okru`enju vidi posebno Joseph
Caro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wis-
senschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76.
37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.

72 ANTISEMITIZAM

moderne zajednice” da je iskreno tra`io da Jevreji “prime svu ~ast i na-
klonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodima
trebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podi`u javno
raspolo`enje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisao
oko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbog
Rot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlog
za{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kao
Jevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~ni
predstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne mo`e se pore}i da je on bio
jedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko je
umeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa.

Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu to
da je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meri-
ti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvari-
ma bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velika
razlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti i
sada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneve-
rili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i aro-
gancija.

Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nosti
prema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoro
automatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti,
koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on je
o sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokaz
od njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo sa-
mo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do polo`aja prvog ~oveka En-
gleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i ste-
kao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlata-
na i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bi-
lo je te`e i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donji
dom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajning
kluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije,
ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – nego
postati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svih
ovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je mo-
narhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon-

38 Ibid., p. 491.
39 Ibid., pp. 497 ff.
40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507.
41 Horace S. Samuel, op. cit.
42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147.
43 Ibid.

JEVREJI I DRU[TVO 73

trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dr`avi, zadobila je i zadr`ala neosporni
primat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizrae-
lijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih is-
taknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogao
da opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono
{to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da ka`e”.44 Dizrae-
lijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu ne
bi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedin-
stveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku da
vidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Je-
vrejin.

Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojim
vremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunije
nego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje am-
bicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{tao
nikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~io
celu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno je
pogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|u
Karlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako do-
bro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvih
spoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahteve
kasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan ko-
ji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka sa
iskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabav-
lja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadne
poslovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad je
dru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne ma-
gije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena.

Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aris-
tokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena i
zemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegove
dru{tvene ambicije naterala ga je da se pridru`i konzervativnoj partiji i da
sledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale za
saveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla do-
voljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statu-
som, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i

44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Re-
view. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22.

45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabele`eno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokleti
Jevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada `iveo”. Vidi Caro, op. cit.

46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.

74 ANTISEMITIZAM

onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistar
otkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske aro-
gancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titula
od bur`oaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakova
vi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mno-
go bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili za-
htevi aristokratije. Svi poku{aji bur`oazije da stekne dru{tveni status nisu
bili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se bur`uazija uzdala u li~nosti
a manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privi-
legije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem.
“Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahteva
obrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos rase
da se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni polo`aj Jevreja,
ma {ta drugo da se o njima mo`e re}i, zavisi na kraju samo od ~injenice
ro|enja, a ne od dostignu}a.

Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz go-
dine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednje
klase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vred-
nost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivi-
jalnu i popularnu ma{tu da smelo prika`e kako su Englezi “nastali od sko-
rojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evro-
pi”, kako je “`ivot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakoni-
ma i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet je-
vrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I ka-
da je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jer
je superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on je
zapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, ko-
ja }e kasnije biti polazna ta~ka za bur`oaziju i rasne stavove skorojevi}a.

Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanim
Jevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo pose-
bnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebne
nade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske pred-
nosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su sa-
mosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se-
}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iako
svakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu iza-
branost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvo-
rio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske

47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l.
48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck.
49 U svom romanu Coningsby, 1844.

JEVREJI I DRU[TVO 75

misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono
{to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavno
re{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religi-
ju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jedna
aristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvo-
razredne organizacije”.50

Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i moderni-
jih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako one
dobro slu`e za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su ras-
ne doktrine kona~no slu`ile autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama,
ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti le`i u ~i-
njenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To
{to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, po
pravu i polo`aju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sve
ve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadali
izabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji.

Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njego-
vog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacije
asimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena u
op{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revo-
lucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisno
i samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobra`ajem
ranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligenci-
ja je isto tako bila izlo`ena uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli da
promene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su da
preobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu i
veru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizije
kona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sud-
njeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih naroda
na Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu pod-
vojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narod
iskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te fi-
lantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~no
jevrejski politi~ki entuzijazam.

Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je koncept
izabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dva
elementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesi-
janske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih proble-
ma koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bez
vere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobra`enje, koje su pod-
jednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli-

50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.

76 ANTISEMITIZAM

gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje.
Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako si-
guran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravo
udaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili za
Mesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s druge
strane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni so
zemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejom
da su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verova-
lo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme.
To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni da
veruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno pra-
znoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne na-
de koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva.

Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudan
za psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}i
nacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}i
u susret poluomra`enim i dvosmislenim zahtevima dr`ave i dru{tva kroz
isto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realan
jevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionali-
zam u kome (kako ka`e ^esterton) “sama li~nost treba da bude predmet
obo`avanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Stari
religiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma,
umesto toga je postao su{tina jevrejstva.

Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje u
Dizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te-
{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, naj-
zad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}i
opravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo za-
jedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on,
najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sve
ove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada ni-
je uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekao
popularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovo
pona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sa-
svim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dosta
sre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preu-
zeli imperijalni san, ve} su se o{tro i `estoko protivili “kolonijalnoj avan-
turi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stara
romanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata i
krvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj

51 Sir John Skleton, op. cit.
52 Horace B. Samuel, op. cit.

JEVREJI I DRU[TVO 77

Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualac
koji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i pri-
jatelj engleske kraljice.

Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad je
on bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove ideje
nisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog `ivota
dr`ao sa velikom postojano{}u.

U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejsko
carstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman po-
kazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, i
neznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njego-
vom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu i
blizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljevi
Jevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za poli-
ti~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby,
napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema ko-
joj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nad-
mo}no vlada u diplomatiji. Nikad u `ivotu nije se odrekao ovog drugog
shvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojim
je zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. To
je postalo sto`er njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogo-
po{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama i
zara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim ne-
shvatanjem da su takve mogu}nosti koje pru`a vlast svakodnavno u ruka-
ma ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume da
je bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih ne-
jevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo sa-
mo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj banka-
rskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovoj
me|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da ima
posla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje dr`i sudbinu sveta u svo-
jim rukama, a da to niko ne zna.

Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gaji
neko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitet
antisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska prazno-
verja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to je
Dizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislio
o tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokaza-
lo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezado-
voljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad-

53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.

78 ANTISEMITIZAM

nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. U
Dizraelijevim o~ima, kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uva`enih {ar-
latana posle njega, cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. Ne
samo Jevreji, ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizo-
van ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom siste-
mu, postajala je za njega zakulisna sila. Mislio je 1863. da se osvedo~io o
“borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera; Rot{ild je do sada
pobe|ivao,”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovi-
ne proklamuju tajna dru{tva”;55 ~ak i 1870. on je mogao ozbiljno da govo-
ri o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i nji-
hovi me|unarodni pokreta~i, Rimska crkva i njene izjave i metode, koji
predstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”, rade na tome da odrede
pravac ljudske istorije.56

Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da pove`e sve te “tajne”
snage sa Jevrejima. “Prvi jezuiti bili su Jevreji; onu misterioznu rusku
diplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Je-
vreji; ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj a
koja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ... potpuno se razvila pod ok-
riljem Jevreja”, “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~ke
i socijalisti~ke) grupe. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima; najspretniji zgrta-
~i poseda ulaze u savez sa komunistima, ~udna i izabrana rasa dodiruje ru-
ke {ljama i ni`ih kasta Evrope! I sve zbog toga {to `ele da uni{te nezahval-
no hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da iz-
dr`e.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski.

U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitle-
rovih reklamnih trikova, lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapita-
lista i jevrejskih socijalista. I ne mo`e se pore}i da je cela shema, tako
ma{tovita i fantasti~na, imala sopstvenu logiku. Kada se po|e, kao {to je
Dizraeli radio, od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku,
kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilo
dosta realno, ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagan-
de), kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postao
vo|a radni~kog pokreta, a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrej-
ske porodi~ne veze bile pravilo, Dizraelijeva slika prora~unate osvete nad
hri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Istina je, naravno, bila da
sinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato
{to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa ra-
dnicima. Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao

54 Ibid., p. 73. U pismu gospo|i Brydges Williams, 21. jula 1863.
55 Lord Georg Bentinck, p. 497.
56 U svom romanu Lothair, 1870.
57 Lord Georg Bentinck.

JEVREJI I DRU[TVO 79

sin svake obi~ne bur`oaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no, dok, s
druge strane, i upravo iz istih razloga, radnici nisu gajili ona otvorena ili
skrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala pre-
ma Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. O~igledno su levi~arski pokre-
ti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.

Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajna
dru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manje
ugledne evropske intelektualce. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je da
je mnogo te`e izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamen-
tu. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovi-
ma koji nisu bili partijski opredeljeni. Klubovi, iako su bili izuzetno va`ni
u formiranju politi~ke elite, izbegli su javnoj kontroli. Autsajderu su oni
morali zaista izgledati tajanstveni. Bili su tajni utoliko {to u njih nije mo-
gao svako da bude primljen. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovi
drugih klasa zatra`ili da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eni
posle preteranih, nepredvidivih, naizgled iracionalnih te{ko}a. Nema sum-
nje da nikakva politi~ka ~ast ne mo`e da zameni trijumf koje intimno
udru`enje privilegovanih mo`e da dâ. Dizraelijeve ambicije, {to je dosta
zna~ajno, nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog `ivota, kada je pretr-
peo nekoliko politi~kih poraza, jer je on ostao “najja~a figura koja je ko-
mandovala londonskim dru{tvom”.58

U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava, Dizraeli
je bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji, ro|eni van okvira
dru{tva, nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. Na{li su se u
stanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je,
uprkos naizgled haoti~nim uslovima, isti uski klasni interes uvek po-
be|ivao. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultate
postigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. I ta~no je da je
cela ta dru{tvena igra tra`ila samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napola
svesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi u
odre|enu politiku. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfu-
sove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast.

Dizraeli, me|utim, nije stajao samo izvan engleskog, ve} i izvan jevrej-
skog dru{tva tako|e. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara ko-
jima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti

58 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 1470. Ova odli~na biografija daje korektnu procenu
Dizraelijevog trijumfa. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam, 64. pevanje, on ovako nas-
tavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to na-
gove{tavaju Tenisonovi stihovi; on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ran-
ga i ’postao {apta~ prestolu’; tako|e je osvojio dru{tvo. Dominirao je na ve~erama i na onim
mestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera... a dru{tveni trijumf, {to god mislili filo-
zofi o njegovoj pravoj vrednosti, svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenom
autsajderu nego politi~ki trijumf, a verovatno je za njegov ukus bio sla|i.” (str. 1506).

80 ANTISEMITIZAM

“izuzetni Jevreji”, mada izuzeti iz bur`oaskog dru{tva (oni nikada nisu
stvarno poku{ali da budu primljeni), dele njegov glavni politi~ki princip:
koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita. Dizraeli je
u njima video, i time bio impresioniran, samo grupu bez spoljne politi~ke
organizacije, ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost po-
rodi~nih i poslovnih veza. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njima
imao posla i sve je “dokazano” – kada su, na primer, deonice Sueckog ka-
nala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma
(koji je saznao da egipatski kediv `eli da ih proda) i prodaja obavljena uz
pomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda.

Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su,
kada se sve analizira, iz njegove `elje da objasni ne{to o~igledno tajan-
stveno i u stvari himeri~no. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od hi-
meri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”, ali je mogao, i to je radio, da pomo-
gne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa-
|ivalo zabavi najopasnijim bajkama.

Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase, Dizraeli je sa zadovoljstvom govorio
samo o “modernom, novatorskom, sentimentalnom principu nacionalnos-
ti”.59 On je mrzeo politi~ku jednakost, koja je u osnovi nacionalne dr`ave,
i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. Zami{ljao je da rasa mo`e
da pru`i dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. Po{to je
poznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznao
jevrejski narod, ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aris-
tokratskom kastinskom konceptu.

Bez sumnje, ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da sti-
gnu, ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li na
realne politi~ke potrebe kada su, posle grabe`i oko Afrike, mogli da se pri-
hvate iz politi~kih razloga. Ta spremnost da se veruje u deo bur`oaskog
dru{tva dala je Dizraeliju, jedinom Jevrejinu devetnaestog veka, deo iskre-
ne popularnosti. Na kraju, nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je bio
razlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe nje-
govog naroda.

III: Izme|u poroka i zlo~ina

PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Be-
njamin). Pun obe}anja, devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revoluci-
jom, tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv de-
generacije citoyen u bourgeois, dostigao svoju najni`u ta~ku u Drajfusovoj
aferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. Jo{ uvek je jako-

59 Ibid., Vol I, Book 3.

JEVREJI I DRU[TVO 81

binska privla~nost Klemansoa, francuskog poslednjeg sina revolucije,
mogla da dobije Prvi svetski rat, ali slavni vek nation par exellence se za-
vr{avao60 i Pariz je, bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja, ostavljen in-
telektualnoj avangardi svih zemalja. Francuska je igrala veoma malu ulo-
gu u dvadesetom veku, koji je po~eo, odmah posle Dizraelijeve smrti, gra-
be`om oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi. Njeno
slabljenje je otuda, izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih na-
cija, a delom unutra{njom dezintegracijom, moglo da preuzme oblike i
sledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dr`avi.

Do izvesnog stepena, to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i de-
vedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim ev-
ropskim nacionalnim dr`avama. Uprkos vremenskim razmacima, Vajmar-
ska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}im
rajhom, a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvade-
setih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle.

U svakom slu~aju, antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunac
u Francuskoj i bio je pora`en zato {to je ostao doma}a nacionalna stvar
bez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima, koji tamo nisu postojali.
Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Au-
striji posle Prvog svetskog rata, a njegov dru{tveni efekat na uva`ene
jevrejske zajednice bio je skoro isti, iako manje o{tar, manje ekstreman, a
bilo je mnogo drugih ja~ih uticaja.61

Glavni razlog, me|utim, {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primer
uloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu, je to {to nigde nije postojalo tako
veliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. Kad je Marsel Prust, i sam polu-
jevrejin, po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”, on je zapravo pisao
ono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua.
@ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao se
isklju~ivo u dru{tvu; svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se re-
flektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale, tako da refleksije
i preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta.62 Kroz celo

60 Yves Simon, La Grande Crise de la République Française, Montreal, 1941. p. 20: “Duh
Francuske revolucije nad`iveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka... Trijumfovao je da
bi neprimetno izbledeo tek 11. novembra 1918. Francuska revolucija? Njeni datumi moraju
sigurno biti sme{teni u 1789-1918.”

61 ^injenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrij-
skih Jevreja, delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske inte-
lektualce u tim zemljama. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceni-
ji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja),
koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. Njegov je uticaj
uglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kog
pokreta.

62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. Levinas, “L’Autre dans
Proust” u Deucalion No. 2, 1947.

82 ANTISEMITIZAM

Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadaju
dru{tvu, ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u ko-
joj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. Tamo
je njegov unutarnji `ivot, koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobra-
zi u unutarnje iskustvo, postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji mogla
pojaviti istina. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u u
dru{tvu po tome {to nema neposredan pristup `ivotu ve} opa`a realnost
samo ako je reflektovana. Prust, ro|en na rubu dru{tva, kome je ipak s
punim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder, {irio je to unutar-
nje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako su
ih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali.

Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpuno
emancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru-
{tvenog `ivota. Pobeda bur`ujskih vrednosti nad gra|aninovim duhom
odgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave,
o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. Mora se dodati da je sam Prust bio istin-
ski eksponent tog dru{tva, jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija
“poroka”, koja je on, “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”, spajao u
“najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog ju-
daizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti, koji su u dru-
{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni.64

Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a re-
fleksija zlo~ina u dru{tvu. Ljudsko zlo, ako ga dru{tvo prihvati, menja se
iz ~ina volje u uro|eni, psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne mo`e da bira ili
odbacuje, ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to droga
vlada narkomanom. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u po-
rok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u kome
se ~ovek na|e zapleten. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje od
norme, koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim,
ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo, iako pokazuje inferiorno poz-
navanje psihologije. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti, pri-
rodne ili ekonomske, za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (po-
sebno) predodre|en za njega. “Kazna je pravo kriminalca,” koje mu je us-
kra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije da
oproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz ...
rasne predestinacije.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je

63 J. E. van Paag, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive de
Genève, 1937, brojevi 48, 49, 50.

^udna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji se
bavi jevrejskim pitanjem. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook, The Brick Foxhole, u kojoj
je ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.

64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain, I deo, pp. 20-45.

JEVREJI I DRU[TVO 83

iza takve izopa~ene tolerancije, jer se za tren oka mo`e preokrenuti u od-
luku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci, ve} svi koji su “ras-
no” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Takve se promene doga|aju
kad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva, tako da
dru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. Ako se
prividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavi
kôd zakona, pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija od
zakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstveno
pona{anje, bez obzira na to koliko su o{tri.

Fobur Sen-@ermen bio je, kako ga Prust opisuje, u ranom stadijumu raz-
vitka. Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledao
kao na porok. Prust opisuje kako se gospodin [arlis, koji je ranije bio to-
lerisan, “uprkos njegovom poroku”, zahvaljuju}i li~nom {armu i starom
imenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. Nije vi{e morao da vodi dvostruki
`ivot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva, ve} je bio podstaknut da ih
dovodi u mondenske ku}e. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao –
ljubav, lepota, ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju,
sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva, ~udnog, tajnog, prefi-
njenog i monstruoznog, na kome je temeljio” svoje nazore.65

Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Pojedina~ni izuzeci, Jevreji
primljeni u plemstvo, bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugog
carstva, ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji. U oba
slu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasude
promenile. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da su
Jevreji “izdajnici”; ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izda-
ji. Nevolja sa novom {irinom duha, naravno, nije bila u tome {to se dru{tvo
vi{e nije pla{ilo invertita, ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. Dru{tvo ni
najmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. Najskrivenija bolest devet-
naestog veka, u`asna dosada i op{ta zasi}enost, prsla je kao ~ir. Odba~eni
i parije, na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu, makar nisu bili, ma kakvi da
su, obavijeni dosadom i, ako }emo verovati Prustovom sudu, jedini su u
dru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. Prust nas vodi kroz
lavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnosti
da voli, {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa prema
Morelu, u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~e-
voj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini, koja je personifika-
cija poroka u romanu. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere i
prido{lice, stanovnike “Sodome et Ghomorre”, ne samo kao na humanije,
ve} kao normalnije ljude.

Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena, koji je iznenada otkrio privla~nost
Jevreja i invertita, i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa-

65 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

84 ANTISEMITIZAM

loni jo{ uvek nisu otvoreno udru`ili sa zlo~inom. To zna~i da oni sa jedne
strane jo{ uvek nisu `eleli da aktivno u~estvuju u ubijanju, a sa druge su
otvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. Ishod
je bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvore-
no da priznaju svoj identitet, a ipak ne mogu ni da ga sakriju. Iz takvog
stanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja, polupriznanja i
la`ljivih izvrtanja, preterane poniznosti i preterane drskosti, a to su sve
bile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili ho-
moseksualnost) mo`e da otvori vrata ekskluzivnih salona, ~ine}i njegovu
poziciju istovremeno krajnje nesigurnom. U toj dvosmislenoj situaciji,
jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja i
tajanstvena li~na privilegija, obe sadr`ane u “rasnoj predestinaciji”.

Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo, stalno tra`e}i ~udno, egzoti~no,
opasno, na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da pri-
hvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne, neobi~ne
“predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66; “ofarban, trbu{ast,
~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog i
nejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da se
ono ku{a ume da uznemiri srce”;67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekuje
da zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao oko
stola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”.68 U atmosferi ovog
“prizivanja duhova” jevrejski d`entlmen ili turska dama mogli su da se po-
jave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”.69

O~igledno, ulogu egzoti~nog, neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli da
igraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihva-
tani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nije
sanjao da }e se ponositi”.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni koje
nikada niko nije upoznao, koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili pois-
tove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali, jer bi tak-
vo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenu
fantaziju i o~ekivanja. Oni koji su, kao Svan, imali bezmeran dar za dru-
{tvo i uop{te ukus, bili su prihva}eni; ali su sa mnogo entuzijazma prigr-
ljeni oni koji su, kao Blo{, po{to je “pripadao ne mnogo uva`enoj porodi-
ci [i] morao da podnese, kao na dnu okeana, bezmerni pritisak onog {to su
na njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni la`ovi, posred-
nici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj, a one su sve sa
zadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. Voljnost

66 Ibid.
67 Ibid.
68 Le côté de Guermants, I deo, poglavlje I.
69 Ibid.
70 Ibid.

JEVREJI I DRU[TVO 85

dru{tva da primi potpuno strane i, kako je ono mislilo, potpuno poro~ne el-
emente, skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo da
prido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne je-
vrejske porodice do druge”.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzo
nakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica, tokom Panamskog
skandala, ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih ne-
ma~kih Jevreja-avanturista; pojedina~ni izuzeci, sa ili bez titule, koji su
vi{e nego ikada tra`ili dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona, gde
su mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva, na{li su se u is-
toj kategoriji sa Jevrejima, koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Ako
je jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja, onda je
dru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila, iznutra homoge-
na i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”, koji jo{ nisu “po-
stigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i.72

Iako je Bend`amin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji su
prihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci, njegovo sekularizovano predstavljanje
sebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih je
trebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Da to, fantasti~no i sirovo kak-
vo je bilo, nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevre-
ja, Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Nisu, naravno,
oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljiva
izopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka; naj-
vi{e je njih bilo u bla`enom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. Ali gde
god su Jevreji bili obrazovani, sekularizovani i asimilovani pod nejasnim
dru{tvenim i dr`avnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, oni bi gu-
bili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a koju
su jevrejski uglednici ve} bili osetili, premda u obliku privilegija i vlasti.
Jevrejsko poreklo, bez religiozne i politi~ke konotacije, svuda je postalo
psiholo{ki kvalitet, bilo je promenjeno u “jevrejstvo”, i od tada se moglo
posmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. Ako je ta~no da “jevrej-
stvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i u
zanimljiv porok, istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oni
Jevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom.

Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaiz-
ma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja be-
smislena koliko i u`asna, po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva.
Ovaj argument previ|a ~injenicu da je, {to se starih na~ina vere i `ivota
ti~e, “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemlja-
ma. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je

71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs, II deo, Noms de pays: le pays.
72 Ibid.

86 ANTISEMITIZAM

pogre{no iz drugog razloga. Prustova slika, nasuprot svim previ{e o~igled-
no zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma, pokazuje da ~injenica
jevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnom
`ivotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. Je-
vrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripa-
dnost, sa shvatanjem da je religija privatna stvar, jevrejski revolucionar
koji je te`io da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacional-
nosti, obrazovani Jevrejin, “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi su
oni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Rezultat je bio
taj da su njihovi privatni `ivoti, njihove odluke i ose}anja, postali sam cen-
tar njihovog “jevrejstva”. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubila
svoj religiozni, nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj, to su opsesivniji
Jevreji postajali; Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kom
manom ili predno{}u, i ogrezli u to kao u porok.

Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na, privatna
opsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast za-
visili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. Prust je to zamenio “rasnom pre-
destinacijom”, jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva i
li~no preispitivanje. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrej-
ske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. I jed-
ni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno, ali u svakom slu~aju s
ponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a; i jedni i drugi su verovali da
je njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem; i jedni i drugi su
stalno prosu|ivali ne ono {to rade, ve} ono {ta jesu; i jedni i drugi se, ko-
na~no, uvek kolebali izme|u takvog apologetskog dr`anja i iznenadnih
provokativnih tvrdnji da su elita. Kako je njihov dru{tveni polo`aj bio za-
uvek po prirodi zale|en, niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe u
drugu. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanova
dru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta, biti ili ne biti, ve} pripadati ili ne
pripadati”73 – ali ne u istoj meri. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nije
vi{e trpelo autsajdere, Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbog
posebnih okolnosti u kojima su primani, izgledalo je kao otelovljenje kla-
nova.

Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume, sposob-
nost da prika`u, da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. Kada se
dru{tvo razjedini u grupe, takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac, nego
~lanovi grupe. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima, a ne
li~nim sposobnostima, ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skup
svih drugih uloga u komadu. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se od
takvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja.

73 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

JEVREJI I DRU[TVO 87

Uloga invertita je bila da poka`u svoju nenormalnost, Jevreja da pred-
stavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”), umetnika da manifestuju jo{
jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim, aristokrata da poka`u da
oni nisu kao obi~an (”bur`ujski”) narod. Uprkos njihovom klanovskom
pripadanju, ta~no je da su sve ove prido{lice, kao {to je Prust primetio, “da
bi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve,
kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”, izbegavale odnose sa svojim
sunarodnicima. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivala
samo zajednica grupa, tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubiti
svoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita, u kom bi jevrejstvo ili
homoseksualnost bili najprirodnija, najnezanimljivija i najbanalnija stvar
na svetu. Isto to je, me|utim, va`ilo i za njihove doma}ine, kojima je ta-
ko|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti,
nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevreji-
ma ili homoseksualcima.

Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih ni-
je bilo ~lanova druge grupe, njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezik
znakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge pre-
poznavali. Prust na{iroko izla`e va`nost takvih znakova, naro~ito za pri-
do{lice. Dok su, ipak, invertiti, majstori u jeziku znakova, bar imali realnu
tajnu, Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferu
tajanstvenosti. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{to
op{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin ko-
ji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet, ali koji bez ovog besmislenog
svojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka.

Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka,
kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu, opet okupilo oko plemstva. Aristokra-
tija do tada nikako nije izgubila svoju `udnju za kulturom i radoznalost za
“nove primerke ljudskog roda”, ali je zadr`ala stari prezir prema bur-
`oaziji. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~ku
jednakost i na gubitak politi~kog polo`aja i privilegija potvr|en pro-
gla{avanjem Tre}e republike. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Dru-
gim carstvom, francuska aristokratija se odr`avala samo dru{tvenom pri-
padno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e po-
lo`aje u vojsci za svoje sinove. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo je
napadno omalova`avanje uzora srednje klase, {to je nesumnjivo bio jedan
od najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pri-
padali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Isti motiv koji je spre~io pruske
aristokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima, u Francuskoj je
kona~no doveo do dru{tvenog presti`a invertita. Srednja klasa, s druge
strane, nije stekla dru{tveno samouva`avanje, iako se u me|uvremenu
dokopala bogatstva i vlasti. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj

88 ANTISEMITIZAM

dr`avi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhi-
zovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”.74 Po{to je princip hi-
jerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen-
@ermena, sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ili
ve}im varijacijama, manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@er-
mena koje se katkad pretvaralo... da prezire, ma koji polo`aj ili politi~ke
ideje njegovi ~lanovi zastupali”. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvar
pro{losti samo spolja; ono je zapravo pro`imalo celu dru{tvenu zajednicu
(i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku po-
modnog dru{tvenog `ivota”.75 Kada je Prust osetio potrebu za apologia
pro vita sua i preispitao sopstveni `ivot proveden u aristokratskim krugov-
ima, on je dao analizu dru{tva kao takvog.

Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to je
upravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva,
dok je kraj afere, ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti, stavilo ta~ku na
njihovu dru{tvenu slavu.76 Drugim re~ima, bez obzira na to {ta su Jevreji
mislili o sebi ili o Drajfusu, oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvo
nametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadaju
rasi izdajnika. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedne
obi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja, dru{tveno in-
teresovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. Na
Jevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnost
iz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao.

U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke i
Austrije u`ivali u mnogo `e{}im okolnostima odmah posle Prvog svet-
skog rata. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat, zlo~in
koji se, ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka, ne mo`e
opovrgnuti, tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuz-
drmana, a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima do
samog kraja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta,
ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima; jer kad je an-
tisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje, ovi “filosemiti” su ose-
tili da treba da se pro~iste od tajnih poroka, da se o~iste od ljage koju su
misteriozno i nevaljalo voleli. Ova psihologija, svakako, te{ko da obja-
{njava za{to su “obo`avaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak

74 Le côté de Guermants, II deo, poglavlje II.
75 Ramon Fernandez, “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u Les Cahiers
Marcel Proust, br. 2, 1927.
76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski po-
kret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. Politi~ari nisu pogre{no
mislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Ali makar privre-
meno dru{tveni antisemitizam je, naprotiv, bio njome poja~an i razdra`en.” Vidi The Sweet
Cheat Gone, poglavlje II.

JEVREJI I DRU[TVO 89

se mo`e naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrike
smrti, mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|u
stvarnim ubicama zapanjuju}i. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu ne-
lojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bili
najvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima.

[to se ti~e Jevreja, za njih je preobra`aj “zlo~ina” judaizma u pomodni
“porok” jevrejstva bio kranje opasan. Jevreji su pokr{tavanjem mogli da
se spasu judaizma; od jevrejstva se nije moglo pobe}i. Zlo~in, {tavi{e,
mo`e da stigne kazna; porok se samo mo`e istrebiti. Intrpretacija ~injenice
jevrejskog ro|enja, koju je dalo dru{tvo, i uloga koju su Jevreji igrali u
okviru dru{tenog `ivota, blisko su povezani sa katastrofalnom temelji-
to{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu. Nacisti~ki
tip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i u
politi~kim prilikama. No, iako je koncept rase imao druge i mnogo kon-
kretnije politi~ke svrhe i funkcije, pristup jevrejskom pitanju u njegovom
najiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom feno-
menu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnje-
nja.

Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure do-
ga|aja bez sumnje su bile politi~ke; ali reakcije dru{tva na antisemitizam i
psiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze sa
posebnom okrutno{}u, sa organizovanim i prora~unatim napadom na
svaku li~nost jevrejskog porekla, {to je ve} bila karakteristika antisemitiz-
ma Drajfusove afere. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”, “na Je-
vrejina svuda i nigde”, ne mo`e se razumeti ako se istorija antisemitizma
posmatra kao entitet po sebi, kao ~isto politi~ki pokret. Dru{tveni ~inioci
nerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji, skriveni ispod povr{ine
doga|aja, koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabele`ile samo
prodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvo
odvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua),
promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio pre-
pu{ten sebi, a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i
~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem.

Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuske
jevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji u`ivali
dvosmislenu slavu, antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsiva
me{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Dru{tvo je na jak anti-
semitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}u
prema Jevrejima, tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovom
sada{njem vremenu ... koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podi`e i
oplemenjuje Evropu kao jevrejska”, postala delimi~no ta~na u opasnim
vremenima. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem

90 ANTISEMITIZAM

politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi anti-
semitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.
Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se uje-
dine i da stvore sopstvene masovne organizacije; njihova propaganda i nji-
hova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalo
voljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sa-
da biti spremno i da se o~isti od poro~nosti, otvoreno priznaju}i krimi-
nalce i javno ~ine}i zlo~ine.

^ETVRTO POGLAVLJE: Drajfusova afera

I: ^injenice o ovom slu~aju

DOGODILO SE TO u Francuskoj s kraja 1894. godine. Alfred Drajfus, je-
vrejski oficir francuskog general{taba, bio je optu`en i osu|en za {pi-
juna`u za Nema~ku. Presuda, do`ivotno progonstvo na \avolje ostrvo,
jednoglasno je prihva}ena. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Iz na-
vodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “borde-
reau”, pismo navodno pisano Drajfusovim rukom, naslovljeno na nema-
~kog vojnog ata{ea, [varckopena. Jula 1895, pukovnik Pikar postao je {ef
informativnog odseka general{taba. Maja 1896. rekao je {efu general{aba,
Buadfreu, da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednog
oficira, majora Valsin-Esterhazija. [est meseci kasnije, Pikar je prekoman-
dovan na opasno mesto u Tunisu. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Draj-
fusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire; la
vérité sur l’affaire Dreyfus. Juna 1897, Pikar je obavestio [erer-Kestnera,
potpredsednika Senata, o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinos-
ti. U novembru 1897. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja.
^etiri nedelje kasnije Zola se pridru`io nizu drajfusovaca: J’Accuse su
{tampale Klemansoove novine u januaru 1898. U isto vreme Pikar je bio
uhap{en. Zolu, izvedenog na sud zbog klevetanja vojske, osudili su i re-
dovni i apelacioni sud. Avgusta 1898. Esterhazi je sramno otpu{ten zbog
pronevere. Odmah je po`urio do jednog britanskog novinara i rekao mu da
je on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfuso-
vim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera, svog nadre|enog i
ranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Nekoliko dana kasnije pukovnik
Anri, jo{ jedan ~lan istog odseka, priznao je krivotvorenje nekoliko drugih
spisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. Na to je apela-
cioni sud nalo`io istragu slu~aja Drajfus.

Juna 1899. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusa
iz 1894. Ponovni postupak se odr`ao u Renu u avgustu. Doneta je presuda
na deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. Nedelju dana
kasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Svetska izlo`ba otvore-
na je u Parizu aprila 1900. Maja, kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan,
poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije

92 ANTISEMITIZAM

slu~aja Drajfus. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi sa
aferom ukinute op{tom amnestijom.

Godine 1903. Drajfus je tra`io novu reviziju. Njegov je zahtev zanema-
rivan do 1906, kada je Klemanso postao premijer. Jula 1906. apelacioni
sud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Ape-
lacioni sud, me|utim, nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be; treba-
lo je da nalo`i novo su|enje. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi, naj-
verovatnije, uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist, dovela
do nove osude. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sa
zakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. Francuski na-
rod nikada nije priznao rehabilitaciju optu`enog i strasti koje su se onda
razbuktale nisu se nikada potpuno slegle. ^ak 1908, devet godina posle
izvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist, kada je, na Klemansoov
podsticaj, telo Emila Zole preneto u Panteon, Alfred Drajfus je bio otvore-
no napadnut na ulici. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazlo`enjem
da je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu.

Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanju
da bace ovu aferu u zaborav. Po nalogu Action Française, Précis de l’Af-
faire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. i otada je bio standardni
priru~nik antidrajfusovaca. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su
1931. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) at-
mosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek, sa sva|ama u publici, sa
smrdljivim bombicama na sedi{tima, sa udarnim brigadama Action
Française koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima, publici i posma-
tra~ima. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethod-
nika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garan-
tovati da se predstava ne remeti, daju}i time novi kasni trijumf antidraj-
fusovcima. Predstva je morala da bude skinuta. Kada je Drajfus umro
1935, glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovi
jo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti, a desnica o Draj-
fusovoj krivici. ^ak i danas, iako u manjem stepenu, afera Drajfus je jo{
uvek otrcana fraza u francuskoj politici. Kada je Peten optu`en, ugledne
provincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa

1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach, L’Affaire Drayfus,
Paris, 1903-11, 7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama, napisana sa ta~ke gledi{ta so-
cijaliste je studija Wilhelm Herzog, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933. Njene iscrpne
hronolo{ke tabele vrlo su vredne. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e se
u D. W. Brogan, The Development of Modern France, 1940, VI i VII knjiga. Kratak i pouz-
dan je G. Charensol, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, 1930.

2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon.
3 Action Français (19. juli, 1935) hvalio je suzdr`anost francuske {tampe i taj list je
iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavili
sledbenike”.

DRAJFUSOVA AFERA 93

slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posle
Drajfusovog slu~aja”, jer sudska presuda ne mo`e da okon~a politi~ki
sukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”.4

Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetom
veku, slu~aj Drajfus, razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu,
dosta su tipi~ni za devetnaesti vek, kada su ljudi tako pomno pratili sudske
procese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka, pot-
pune nepristrasnosti zakona. Karakteristi~no je za taj period da proma{aj
pravde mo`e da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskraj-
ni niz su|enja i revizija, da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. Dok-
trina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svest
civilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnos-
ti od Moskve do Njujorka. I niko nije, osim u samoj Francuskoj, bio tako
“moderan” da udru`i taj predmet sa politi~kim temama.5 Nepravda nane-
sena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta
~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jed-
nu generaciju kasnije. ^ak je i carska Rusija mogla da optu`i Francusku za
varvarstvo, dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izrazili
ogor~enje s kojim bi se slo`ila jedino radikalna {tampa tridesetih godina
ovog veka.6

Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: s
jedne strane, klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe, a
sa druge je njihov protivnik Pikar, sa svojim smirenim, trezvenim i poma-
lo ironi~nim po{tenjem. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parla-
menta, svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused; Predsednik re-
publike, ozlogla{eni pokrovitelj bordela, istra`ne sudije koje `ive samo od
dru{tvenih veza. Onda je tu sam Drajfus, zapravo skorojevi}, koji se kole-
gama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io na
`ene; njegova bra}a, koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodi
njihov ro|ak, a zatim smanjuju ponudu na 150.000 franaka, nikad sasvim
sigurni da li su `eleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab; i advokat

4 Vidi G. H. Archambault u New York Times, 18. avgusta, 1945, p. 5.
5 Jedini izuzetak, katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale
protiv Drajfusa, prodiskutova}emo kasnije. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kao
dodatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. O
efektu te pretnje vidi ni`e. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University,
Rose A. Halperin, “The American Reaction to the Dreyfus Case”, 1941. Autorka `eli da se
zahvali profesoru S. W. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.
6 Tako je, na primer, H. B. von Buelow, nema~ki chargé d’affaires u Parizu, pisao rajhkan-
celaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka, {to su najpouz-
daniji znaci varvarizma”, a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih na-
cija,” citirao Herzog, op. cit., datirano 12. septembar 1899. Po mi{ljenju (fon Buelova), Affai-
re je bila “krilatica” nema~kog liberalizma; vidi njegov Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-31,
I, 428.

94 ANTISEMITIZAM

Deman`, istinski uveren u nevinost svog klijenta, ali koji zasniva odbranu
na motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese.
Na koncu, tu je avanturista Esterhazi, od stare loze, koji se tako stra{no
dosa|uje me|u tim bur`oaskim svetom da tra`i izlaz u juna{tvu ba{ kao i
u lopovluku. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca, on je stra{no impre-
sionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. Uvek u nevolji, `iveo je
od sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja nji-
hovih bogatih istovernika. Zaista, on bi se koristio samim rabinom da bi
pribavio neophodna poznanstva. ^ak i u svom poslednjem padu ostao je
veran balzakovskoj tradiciji. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji u
kojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz,7 ve} bez-
na~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. A {ta re}i o
Zoli sa njegovim raspaljenim moralnim `arom, pone{to praznim patosom
i dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glas
koji ga moli da podnese ovu `rtvu?8

Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi pre`ivelo dva
svetska rata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem, kao i od njene
mr`nje prema Zoli odavno je ostao samo `ar, ali je i takav imao onu `es-
toku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i ko-
ja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazala
Kagularova afera, oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gneva
naroda kad su kovali zavere za coup d’état. Od odvajanja crkve i dr`ave,
Francuska, iako svakako ne vi{e klerikalnog duha, izgubila je veliki deo
antiklerikalnog raspolo`enja, po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mno-
go od svojih politi~kih aspiracija. Petenov napor da pretvori republiku u
katoli~ku dr`avu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i nepri-
jateljstvom ni`eg klera prema klerofa{izmu.

Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da pre`ivi
jer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina.
Prvi je mr`nja prema Jevrejima; drugi, sumnji~avost prema samoj republi-
ci, Parlamentu i dr`avnoj ma{ini. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje da
misle ovo potonje, s pravom ili pogre{no, pod uticajem Jevreja i mo}i ba-
naka. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek mo`e da poslu`i za
prepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko, antidemokratsko i
antisemitsko. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadr`avao sve, od
monarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i soci-
jalnog fa{izma Deata.

Tre}a republika me|utim, nije tim fa{isti~kim grupama, brojno neva`-
nim, dugovala svoj kolaps. Naprotiv, istina je, iako paradoksalna, da nji-

7 Théodore Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus, Paris, 1924, p. 96.
8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog, op. cit., datirano 18. juna 1898.

DRAJFUSOVA AFERA 95

hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo do
kolapsa. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da ona
nije vi{e imala pravih drajfusovaca, nikoga ko bi verovao da demokratija i
sloboda, jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u re-
publici.9 Na kraju krajeva, republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljust
stare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene voj-
ske, ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog pri-
jatelja. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{iz-
ma jasno je pokazala njena ropska privr`enost starim formulama od pre
~etrdeset godina.

Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekono-
miju demarkacionom linijom, francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratale
starom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”, sabijaju}i je
time sve vi{e. Oni su, mnogo spremnije od bilo kog kvislinga, uveli anti-
jevrejske zakone, hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da se
uvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje u
su{tinskim ta~kama od zakona rajha.11 Nastojali su da mobili{u katoli~ko
sve{tenstvo protiv Jevreja, a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to su
izgubili svoj politi~ki uticaj, ve} da zapravo nisu antisemiti. Naprotiv, up-
ravo biskupi i sinodi, koje je re`im iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori u
politi~ke sile, izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja.

Ne Drajfusov slu~aj i su|enja, ve} Drajfusova afera u celini nudi prve
nagove{taje dvadesetog veka. Kao {to je Bernanos istakao 1931,12 “Draj-
fusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro-
{lim ratom. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter, sa~uvav{i u sred

9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj `ivota nije u to verovao jasno pokazuje primedba koju
citira René Benjamin, Clémanceau dans la retraite, Paris, 1930, p. 249: “Nada? Nemogu}e!
Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo, a to je upravo
demokratija?”

10 Weygand, poznati privr`enik Action Français, bio je u mladosti andirajfusovac. On je
bio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nog
pukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu.
Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar, jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine),
pod naslovom Le Monument Henry, Paris 1899. [to se ti~e Petena, on je bio u general{tabu
vojne uprave Pariza od 1895. do 1899, u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovaca
ne bi bio tolerisan. Vidi Contamine de Latour, “Le Maréchal Pétain”, u Revue de Paris, I, 57-
69. D. W. Brogan, op. cit., p. 382, umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskog
rata ~etvorica – Fo{, Peten, Lioti i Fajol bili lo{i republikanci, dok je peti, @ofr, imao dobro
poznate klerikalne sklonosti.

11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon, koji se dr`ao u skoro celom
francuskom Jevrejstvu, pukao je na samoj francuskoj strani. Vidi posebno Yves Simon, La
Grande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de
1918 à 1938, Montreal, 1941.

12 Cf. Georges Bernanos, La grande peur des bien-pesants, Edouard Drumont, Paris
1931, p. 262.

96 ANTISEMITIZAM

haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i be-
zose}ajno srce.” Naravno, prave posledice afere ne}e se na}i u Francu-
skoj, ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresije
ne treba daleko tra`iti. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikom
koji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. To {to “cezarizam”13
Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikada
nisu uspeli u svom izvornom obliku, treba zahvaliti razli~itim razlozima,
koji idu iz nedostatka. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili u
stanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje je
probudio njihov prezir prema intelektu.

Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove afere
a ne zakonskim aspektima slu~aja. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karak-
teristi~nih crta dvadesetog veka. Slabe i jedva raspoznatljive u ranim
decenijama veka, one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrile
da su deo glavnih tokova modernih vremena. Posle trideset godine blagog,
~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije, postalo je pomalo te{ko
setiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko moderne
dr`ave jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temi
antisemitizma. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bila
samo konvencionalni oslonac `ute {tampe i jeftinih romana i svet je lako
zaboravio da je ne tako davno, ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mu-
draca” bili jo{ uvek nepoznati, cela nacija lupala glavu poku{avaju}i da
odredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” dr`i uzde svetske politike.14

Sli~no tome, ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebi
samom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sa
sobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima, da bi
opravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti. @il Gerenovi su morali da
~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela za
kvazi-vojne juri{ne trupe. Déclassé, koje je stvorila ekonomija devet-
naestog veka, morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na-

13 Waldemar Gurian, Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras und
die Action Française, Frankfurt-am-Main, 1931, p. 92, pravi o{tru razliku izme|u
monarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Isti autor razmatra Drajfusov
slu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus, M. Glad-
bach, 1929.

14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane, Daniel Halévy, “Apologie pour notre
passé”, u Cahier de la quinzaine, Series XL, No. 10, 1910.

15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “^ujemo sa svih
strana da je koncept slobode propao. Kad je iskrsla Drajfusova stvar, ova preovla|uju}a
mr`nja prema slobodi je na{la zlatnu `icu... Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog na-
pada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju?
Danas se sle`e ramenima na takve stvari... ’Sedobradi starci’, smeju se njima, ’staromodna
velikodu{nost’“. Herzog, op. cit., datirano 6. januara 1898.

DRAJFUSOVA AFERA 97

cionalne manjine; pre toga je coup d’état, koji je ostao tek groteskna zave-
ra16 u Francuskoj, mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema-
~koj. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. Drajfusov
slu~aj je zato vi{e nego bizaran, nesavr{eno razre{en “zlo~in”,17 afera
{tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima, koji su
svoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza. Njen junak nije
Drajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog ofi-
cira, ve} panamskim skandalom.

II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica

IZME\U 1880. i 1888. Panamska kompanija, pod rukovodstvom de Lese-
pa koji je izgradio Suecki kanal, mogla je da ostvari samo malu prakti~anu
dobit. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da, u samoj Francuskoj,
sakupi ~ak 1,335.539.454 franka u privatnim zajmovima.18 Taj je uspeh
jo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase u
nov~anim stvarima. Tajna uspeha te kompanije le`i u ~injenici da je neko-
liko njenih javnih zajmova redovno podr`avao Parlament. Na gradnju ka-
nala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao na
privatno preduze}e. Kada je kompanija bankrotirala, dakle, upravo je
spoljna politika republike pretrpela udarac. Tek posle nekoliko godina
postalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih pola
miliona Francuza srednje klase. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisi-
ja do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve}
nekoliko godina. Tvrdili su da je de Lasep `iveo nadaju}i se ~udu i gaje}i
san da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. Da bi izbe-
gao zabranu novih zajmova, bio je prisiljen da podmiti {tampu, pola Parla-
menta i sve vi{e ~inovnike. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudi
iz srednje klase, a u zamenu su odredili preterane kamate. Tako se ono {to
je prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat, podr{ka Parlamenta
zajmovima, pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav pri-
vatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru.

16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état, jas-
no je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku, “Die soziale Krise in Frankreich”, u Die Neue
Zeit, I tom, 1901.

17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sop-
stvenu inicijativu, jo{ uvek se ne zna. Sli~no tome, poku{aj ubistva Laborija, Drajfusovog za-
stupnika na sudu u Renu, nikada nije sasvim rasvetljen. Cf. Emil Zola, Correspondance: let-
tres à Maitre Labori, Paris, 1929, p. 32, n. l.

18 Cf. Walter Frank, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933, p.
273.

98 ANTISEMITIZAM

Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u up-
ravi kompanije. @ak Rajnah i Kornelius Herc, me|utim, takmi~ili su se za
~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta, prvi rade}i na desnom krilu
bur`oaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitne
bur`oazije).19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osam-
desetih,20 pa je tako odr`avao njene veze sa Panamskom kompanijom, dok
je Hercova uloga bila dvostruka. S jedne strane, on je slu`io Rajnahu kao
veza sa radikalnim krilom Parlamenta, u ~emu sam Rajnah nije imao us-
peha; s druge strane, ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korup-
cije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u
{kripac.21

Naravno, bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji su
radili i za Herca i za Rajnaha. Njihova imena, me|utim, mogu sasvim da
po~ivaju u zaboravu u koji su zaslu`eno i pala. [to je nesigurnija bila
situacija u kompaniji, to je naravno vi{a bila vrednost kamata, sve dok, na
kraju, sama kompanija nije primila samo malo novca. Kratko pre raspada,
Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih
600.000 franaka. Avans je, me|utim, bio preuranjen. Zajam nije prikup-
ljen i akcionarima je jednostavno 600.000 franaka oti{lo iz d`epa.22 Cela
ru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. Mu~en Hercovom ucenom,
na kraju je izvr{io samoubistvo.23

Malo pre smrti, me|itim, on je preduzeo korak ~ije se posledice po fran-
cusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati. On je Libre Parole-u,
antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih
~lanova Parlamenta, takozvanih “primalaca”, postavljaju}i jedini uslov da
prikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje. Libre Parole se preko no}i
preobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina u
zemlji, sa tira`om od 300.000 primeraka. Zlatna mogu}nost koju je
ponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom. Lista kri-
vaca objavljivana je u kratkim nastavcima, tako da su stotine politi~ara
svako jutro do~ekivale kao na iglama. Drumonov dnevnik, a s njim i cela
antisemitska {tampa i pokret, pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre-
}oj republici.

19 Cf. Georges Suarez, La vie orgueilleuse de Clémanceau, Paris 1930, p. 156.
20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom.
21 Bares (citirao Bernanos, op. cit., p. 271) ka`e to sa`eto: “Kad god bi Rajnah ne{to
progutao, upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati.”
22 Cf. Frank, op. cit., u poglavlju naslovljenom “Panama”; cf. Suarez, op. cit., p. 155.
23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neo-
bi~an za devetnaesti vek. Opiru}i se Hercovoj uceni, Rajnah je i{ao tako daleko da je an-
ga`ovao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka;
cf. Suarez, op. cit., p. 157.

DRAJFUSOVA AFERA 99

Panamski skandal, koji je, kako se Drimon izrazio, izneo nevidljivo na
videlo, doneo je sa sobom dva otkri}a. Prvo, razotkrio je da su ~lanovi Par-
lamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Kao drugo, pokazao je da
su posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) i
dr`avne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji.24 Najvi{e je iznena|ivalo
{to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dr`avom bili
do{ljaci. Do uspostavljanja Tre}e republike, rukovo|enje finansijama dr-
`ave dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. Poku{aj njihovih rivala,
bra}e Perer, da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilier
zavr{io se kompromisom. Godine 1882. Rot{ildova grupa je jo{ uvek bila
dovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale, a
prava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare.25 Odmah posle za-
klju~ivanja mirovnog ugovora 1871, ~ijim je finansijskim poslovima
rukovodio s francuske strane Rot{ild, a sa nema~ke Blajheder, raniji zas-
tupnik ku}e, Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupili
su otvoreno za monarhiju, a protiv republike.26 Novina nije bila monarhi-
sti~ki smer, ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijska
sila stala u opoziciju vladaju}em re`imu. Do tada su se Rot{ildovi prila-
go|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. Izgledalo je,
me|utim, da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.

I politi~ki uticaj i dru{tveni polo`aj Jevreja opstajali su vekovima zah-
valjuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposredno
za dr`avu, a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila.
Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}na
samo dok je dr`ava ostajala na distanci od naroda, dok su vladaju}e klase
i dalje bile indiferentne prema upravljanju dr`avom. U takvim okolnosti-
ma Jevreji su, sa stanovi{ta dr`ave, bili najzavisniji element u dru{tvu ba{
zato {to mu nisu stvarno pripadali. Parlamentarni sistem je dopu{tao libe-
ralnoj bur`oaziji da preuzme kontrolu nad dr`avnom ma{inom. Toj
bur`oaziji, me|utim, Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na nju
sa osnovanom sumnjom. Re`imu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije,
jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira od
najlu|ih snova ranije monarhije, manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. Tako
su vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politike
i upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do-

24 Cf. Levaillant, “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”, u Revue
des études juives, LIII vol. (1907), p. 97.

25 Vidi Bernard Lazare, Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique, Paris, 1896.
26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. Charensol, op. cit.
Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer, izdava~ Gaulois. Pokr{teni
Jevrejin, Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. Vidi Klemanso, “Le specta-
cle du jour”, u L’Iniquité, 1899; vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku, kod Herzog,
op. cit., datirano 11. jun 1898.

100 ANTISEMITIZAM

bre stare dane.27 U me|uvremenu, me|utim, drugi sunarodnici, prido{lice
me|u jevrejskim plutokratima, po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo tr-
gova~kog `ivota Tre}e republike. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i
{to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su,
povukav{i se iz aktivnog interesa re`ima, makar i za trenutak, smesta izgu-
bili uticaj ne samo na kabinetske krugove, ve} i na Jevreje. Jevrejski
doseljenici prvi su videli svoju {ansu.28 Oni su sasvim jasno shvatili da re-
publika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnog
uspona. Iz pokolja 20.000 komunara, iz vojnog poraza i ekonomskog ko-
lapsa, iza{ao je zapravo re`im ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva od
samog po~etka. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godine
dovedeno na ivicu propasti tra`ilo diktatora. I kad ga je dobilo u predsed-
niku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov po-
raz kod Sedana), ta se individua spremno preokrenula u parlamentarca
stare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. U me|uvreme-
nu, me|utim, razli~iti elementi u dru{tvu, od oportunista do radikala i od
koalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku tra`e od svo-
jih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. Prava politika bila
je za{tita ste~enih prava, a pravi metod korupcija.29 Posle 1881. prevara je
(da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon.

S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partija
imala svog Jevrejina, kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imala
svog dvorskog Jevrejina.30 Razlika je, naravno, bila duboka. Ulaganje
jevrejskog kapitala u dr`avu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnu
ulogu u ekonomiji Evrope. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dr`ave
u osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive.
Najzad, upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu-

27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank, op. cit., p. 419, na osnovu
neobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova.

28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj, primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se u
Francuskoj. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Emigrirav{i u
Ameriku u ranoj mladosti, stekao je dr`avljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. Za dalje detalje,
cf. Brogan, op. cit., pp. 265 ff.

Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da
~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e, Levi-Kremijo, njen finansijski savetnik, za-
menjen je Rajnahom; vidi Brogin, op. cit., Book. VI, 2 chapter.

29 Georges Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris 1937, pp. 54 ff., u
detalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je bud`etska
komisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima.

S osvrtom na ekonomski polo`aj ~lanova Parlamenta cf. Bernanos, op. cit., p. 192: “Mno-
gi od njih, kao na primer Gambeti, nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”.

30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit., pp. 321 ff.), desnica je imala svog Artura Mejera, bu-
lan`erizam svog Alfreda Nakea, oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Her-
ca.

DRAJFUSOVA AFERA 101

je svoju emancipaciju. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu
~ak vodile do trajnog bogatstva.31 One su samo u jo{ dublji mrak zavile
tajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. Ti paraziti na ko-
rumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvan-
redno opasnim alibijem. Po{to su oni bili Jevreji, od njih su mogla da se
naprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ubla`iti javno gnu{anje. Posle toga
stvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. Antisemiti su mogli
odmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi
“dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telu
naroda. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dr`ave po~ela i bez pomo}i
Jevreja; {to su politika biznismena (u bur`oaskom dru{tvu kome Jevreji
nisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razje-
dinjavanja dr`ave na partijske politike; {to su vladaju}e klase pokazale da
su nesposobne da i dalje {tite svoje interese, da ne govorimo o interesima
zemlje u celini. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ove
nove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpune
rehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih.

Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok je
manje ili vi{e homogena i stabilna dr`avna ma{ina mogla da ih koristi i
imala interesa da ih {titi. Propast dr`avne ma{ine donela je nestajanje
zatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom. Prvi
znak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskim
Jevrejima, nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veo-
ma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije. Prido{lice su ispunile
jaz izme|u sveta trgovine i dr`ave.

Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme, a
koji je bio nametnut odozgo. Raspadanje dr`ave na frakcije, iako je razbi-
lo zatvoreno dru{tvo Jevreja, njih nije teralo u vakuum u kome bi i dalje
mogli da vegetiraju izvan dr`ave i dru{tva. Za tako ne{to su Jevreji bili
prebogati i, u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti,
isuvi{e mo}ni. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugo-
ve”, u skladu sa svojim politi~kim sklonostima, ili, mnogo ~e{}e, dru{tve-
nim vezama. Ovo, dakle, nije dovelo do nestanka Jevreja. Naprotiv, oni su
odr`ali izvesne veze sa dr`avnom ma{inom i nastavili, premda u su{tinski
razli~itom obliku, da vode biznis dr`ave. Tako, uprkos njihovoj poznatoj
opoziciji prema Tre}oj republici, niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli da
plasiraju ruski zajam, dok je Artur Majer, iako pokr{ten i osvedo~eni mo-
narhista, ume{an u panamski skandal. To zna~i da su doma}i Jevreji sledili
prido{lice, koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i-

31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès, Paris. 1901, p.
237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve... dolaze bog zna odakle, `ive
tajanstveno, umiru poga|aju}i se... oni ne dolaze, oni naska~u... Oni ne umiru, oni hlape”.

102 ANTISEMITIZAM

nerije vlasti. Ali, dok su Jevreji ranije predstavljali jaku, ~vrsto povezanu
grupu, ~ija je korist za dr`avu bila o~igledna, oni su sada bili podeljeni u
grupe, me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da po-
mognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dr`ave.

III: Vojska i kler protiv republike

PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca, prividno imuna na celu ko-
rupciju stajala je vojska, nasle|e iz Drugog carstva. Republika se nikada
nije usudila da njome vlada, ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrige
do{le do otvorenog izra`aja u Bulan`eovoj krizi. Oficirsku klasu su tad
kao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci,
kao emigrés, borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova.
Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera, koji je od revolucije insistirao
na podr`avanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Njegov je uti-
caj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to ni`eg roda,
ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bez
obzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.

Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta, gde je
pristup bio lak, a privr`enost nestalna, stoji rigorozna isklju~ivost vojske,
tako karakteristi~na za kastinski sistem. Ni vojni~ki `ivot, profesionalna
~ast, niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarni
bedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja; to su jednostavno
u~inile kastinske veze.32 Odbijanje dr`ave da demokratizuje vojsku i da je
podvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence. To je od
armije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oru`anu silu ~ija se lojalnost
mogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predska`e. Da ta sila u
vlasti jedne kaste, ako je prepu{tena sama sebi, nije ni za ni protiv bilo ko-
ga, jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je, upr-
kos druga~ijim tvrdnjama, ona zaista nevoljno u~estvovala. ^ak je i njen
ozlogla{eni monarhizam bio, u krajnjoj liniji, samo izgovor da se vojska
sa~uva kao grupa nezavisnog interesa, spremna da brani svoje povlastice
“bez obzira na dr`avu, pa ~ak i protiv nje”.33 Savremeni novinari i kasniji
istori~ari u~inili su juna~ke napore da pove`u sukob izme|u vojnih i civil-
nih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi-

32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u The
Contemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898).

33 Vidi Luxemburg, loc. cit.; “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bio
je taj {to je `elela da poka`e da se protivi civilnoj vlasti republike, ne gube}i u isto vreme
snagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji.”

DRAJFUSOVA AFERA 103

znismena i vojnika”.34 Mi danas, me|utim, znamo kako je neopravdano to
indirektno antisemitsko tuma~enje. Obave{tajni odsek general{taba bio je
relativno i sam ekspert u biznisu. Zar nisu tako otvoreno trgovali kriv-
otvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnim
ata{eima, kao {to je i ko`ar mogao da trguje ko`om a onda da postane
predsednik republike, ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35
Zaista, revnost [varckopena, nema~kog ata{ea koji je goreo od `elje da
otkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije, mora da je
bila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba ko-
ja, najzad, nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela.

Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da, sledstveno
njihovoj evropskoj politici, mogu da iskoriste francusku vojsku jednos-
tavno zato {to je ona antirepublikanska. Crkva je, zapravo, morala da plati
ovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj.36 Kada se
obave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata, kako je Es-
terhazi, koji je bio u poziciji da zna, opisao Deuxième Bureau,37 niko u
Francuskoj, ~ak ni vojska, nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crk-
va. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povrati
svoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su, iz ovog ili
onog razloga, svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Tipi~ni
primeri su [panija, gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemlji
ekonomsku i kulturnu propast, i Austro-Ugarska, gde je sukob nacija sva-
ki dan pretio da dezorganizuje dr`avu. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj,
gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa.38 Vojska,
koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu, rado je prihvatila
vo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvo
bez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovlje-
nog u civilnom dru{tvu”, kako je rekao Klemanso.

Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostra-
njenom skepticizmu, koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva-

34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus u
Die Zukunft (1898). Valter Frank, antisemita istori~ar, upotrebljava istu parolu u naslovu
svog poglavlja o Drajfusu, dok Bernanos (op. cit., p. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~no
ili ne, demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”.

35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. Predsednikov zet je
zate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem.

36 Vidi otac Eduard Lecanuet, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,
Paris, 1930.

37 Vidi Bruno Weil, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930, p. 169.
38 Cf. Clemanceau, “La Croisade”, op. cit.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve.
Italija izgleda da podle`e. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbi
i Francuska iz revolucije, protiv koje papski neprijatelji i sad dr`e front.”

104 ANTISEMITIZAM

kog reda, sigurnosti i politi~ke volje. Mnogima je hijerarhijski sistem
Crkve izgledao kao jedini spas od haosa. Zaista, vi{e od nekog religioznog
o`ivljavanja, to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu.39 Zapra-
vo su u to vreme Crkvu najdoslednije podr`avali eksponenti takozvanog
“cerebralnog katolicizma”, “katolici bez vere”, koji }e ubudu}e dominirati
celim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Ne veruju}i
u svoje utemeljenje na drugom svetu, ti “katolici” su zahtevali vi{e vlasti
za sve revolucionarne institucije. To je zapravo bila crta koju je prvi iz-
rekao Drimon a kasnije podr`ao Moras.40

Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva, duboko upleten u politi~ke mane-
vre, vodio je politiku prilago|avanja. U tome je, kao {to je jasno pokazala
Drajfusova afera, bio izuzetno uspe{an. Tako je, kada je Viktor Ba{ podi-
gao zahtev za obnovu sudskog postupka, njegova ku}a u Renu osvojena
na juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41, dok je jedna tako uva`ena oso-
ba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da
“izvuku ma~, seju strah, odsecaju glave, pobesne i ubijaju sve oko sebe”.42
Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~ili
u Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond u
korist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok je
bio u zatvoru),43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj ko-
rupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. U periodu Drajfusove
krize, na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo, ni
njegovi obi~ni verski redovi, a svakako ne homines religiosi. [to se ti~e
Evrope, njena reakcionarna politika u Francuskoj, Austriji i [paniji, kao i
podr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u, Parizu i
Al`iru, bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Upravo su
jezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku
{kolu katoli~kog sve{tenstva,44 {to je uglavnom posledica njihovog statuta
po kome svaki isku{enik mora da doka`e da nema jevrejske krvi ~etiri

39 Cf. Bernanos, op. cit., p. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reak-
cije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. Zahvaljuju}i njima na-
cionalna reakcija poprimila je posle 1873. karakter religioznog o`ivljavanja.”

40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos, op. cit., pp. 127 ff.
41 Cf. Herzog, op. cit., datirano 21. januar 1898.
42 Vidi Lecanuet, op. cit., p. 182.
43 Vidi gore bele{ku 10.
44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najutica-
jniji katoli~ki ~asopis na svetu. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {to
je Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko dr`anje nacista.
Vidi Joshua Starr, “Italy’s Antisemites”, u Jewish Social Studies, 1939.
Prema L. Koch, S. J.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti-
}ena od jevrejskih uticaja.” U Jesuiten-Lexikon, Paderborn, 1934, ~lanak “Juden”.

DRAJFUSOVA AFERA 105

generacije unazad.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politi-
ka Crkve pre{la je u njihove ruke.46

Ve} smo napomenuli kako je raspad dr`avne ma{inerije olak{ao Rot{il-
dovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. Mondensko dru{tvo Fo-
bur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevre-
ja, ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica, antisemitskih Jevreja,
kao i potpunih prido{lica.47 Dosta ~udno, Jevreji iz Alzasa koji su se, kao i
Drajfusova porodica, doselili u Pariz, sléde}i odstupanje sa te teritorije,
preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. Njihov preterani
patriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde od
ostalih jevrejskih doseljenika. Drajfusova porodica je pripadala onom delu
jevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog anti-
semitizma.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedan
neizbe`an rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{e
vojne slu`be koje su dr`ali sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. Upravo
se tu za~eo prvi uzrok trvenja. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio rela-
tivno miroljubiv. Vi{e klase, uprkos snovima o restauraciji monarhije, bile
su politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.
Ali kada su po~eli da tra`e jednakost u vojsci, Jevreji su se suo~ili sa odlu-
~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imune
na uticaj ispovedaonice.49 [tavi{e, sukobili su se sa okorelim kastinskim
duhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona, kastinskim duhom

45 Prvobitno, prema konvenciji od 1593, bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla.
Dekret iz 1608. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije, poslednji propis iz
1923. smanjio je to na ~etiri generacije. Nastojnik reda mo`e da prenebregne ove zahteve u
pojedina~nim slu~ajevima.

46 Cf. H. Boehmer, Les Jésuites, prevod sa nema~kog, Paris 1910, p. 284: “Od 1820... ni-
je postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovima
kojima su diktirali jezuiti. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crk-
va je postala ono {to je Belarmin, veliki jezuitski polemi~ar, uvek zahtevao da ona postane,
apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj mo`e odrediti
pritiskom na dugme.”

47 Cf. Clemenceau, “Le spectacle du jour”, u op. cit.: “Rot{ild, prijatelj celokupnog anti-
jevrejskog plemstva... isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape.”

48 O alza{kim Jevrejima, kojima je Drajfus pripadao, vidi André Foucault, Un nouvel as-
pect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres, 1938, pp. 310: “U o~ima jevrejske pariske
bur`oazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur... to dr`anje pristojnog prezira koje su
posednici izra`avali prema skorojevi}ima svoje vere. Njihova `elja da se potpuno prilagode
galskim obi~ajima, da `ive u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama, da zauzmu naj-
istaknutije polo`aje u dr`avi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejske
zajednice, prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije, skoro su im dali izgled izdajni-
ka svoje sopstvene rase. ... Drajfusi iz 1894? Za{to, oni su bili antisemiti!”

49 Cf. “K. V. T.” u Contemporary Review, LXXIV, 598: “Po volji demokratije svi Francuzi
treba da budu vojnici; po volji Crkve jedino katolici treba da dr`e glavne komande.”

106 ANTISEMITIZAM

koji je, ve} oja~an tradicijom i zvanjem, bio jo{ poduprt nepomirljivom
mr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti.

Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao
“borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jev-
rejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta.”50
Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive pro-
tivnike, dok su ovi odmah shvatili kako mo}no mo`e biti oru`je antisemi-
tizma. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskom
obimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51. S druge
strane, me|utim, ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna
“suparnika”, opis je o~ito neta~an. Jevreji nisu tra`ili ve}i stepen mo}i od
onog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. Oni su
tada samo `eleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvene
i poslovne interese. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanju
dr`avom. Jedina organizovana grupa koja je to tra`ila bili su jezuiti. Draj-
fusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su od-
lu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svaki-
da{nja, ~ak i u to doba, bila mr`nja prema njima. Kao stalni predmet ve-
likih uvreda, nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori u
dvobojima, a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvuju
kao sekundanti. U vezi s tim, zaista, proslavljeni Esterhazi prvi izlazi na
scenu kao izuzetak od pravila.52

Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bili
samo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki po`ar,
ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi po
kratkom postupku kona~no `igosao jednog Jevrejina kao izdajnika. U ko-
rist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji se
na{ao u general{tabu, {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove ne
samo negodovanje, ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. U svakom slu~aju,
mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.

50 Herzog, op. cit., p. 35.
51 Cf. Bernanos, op. cit., p. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja, antisemitizam se
pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka, mentalni hir, ve} va`an
politi~ki koncept.”
52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894, Edmondu de Rot{ildu, citirao J. Reinach, op. cit.,
II, 53 ff.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina da
mu bude sekundant.” Cf. T. Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, p. 60 ff. Vidi ta-
ko|e Herzog, op. cit., datirano 1892. i juna 1894, gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i ime-
novana sva Esterhazijeva sekundiranja. Poslednja prilika bila je u septembru 1896, kada je
primio 10.000 franaka. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}e
rezultate. Kada se, iz udobne bezbednosti Engleske, Estarhazi napokon razotkrio i time iznu-
dio reviziju slu~aja, antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji da
sam sebe optu`i. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao va`an argument u korist Drajfusove krivice.

DRAJFUSOVA AFERA 107

Suprotno obi~aju koji zahteva zadr`avanje svih informacija u {pijunskim
slu~ajevima jo{ sub iudice, oficiri general{taba radosno su snabdeli Libre
Parole detaljima slu~aja i imenom optu`enog. O~igledno, pla{ili su se da
jevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celog
posla, a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuske
jevrejske zajednice u to vreme, kao {to je bilo poznato, ozbiljno zabrinuli
zbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri.

Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svesti
javnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenje
prema Jevrejima.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obr-
tu su|enja uzdizala samo bur`oaska {tampa, ve} su mu ~ak @oresove no-
vine, organ socijalista, ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritisku
korumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”.54 Karakteristi~no, ovo veli~a-
nje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale, Bravo, @ores! Dve godi-
ne kasnije, kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pra-
vde, @oresove novine su se pa`ljivo uzdr`ale da diskutuju o sadr`aju, ve}
su optu`ile, autora ina~e socijalistu, da je Rot{ildov obo`avalac i verovat-
no pla}eni agent.55 Sli~no tome, ~ak 1897, kada je bitka za Drajfusovu re-
habilitaciju ve} po~ela, @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dve
bur`oaske grupe, oportunista i sve{tenstva. Kona~no, ~ak posle obnove
postupka u Renu, Vilhelm Libkneht, nema~ki socijaldemokrata, jo{ uvek
je verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnik
vi{ih klasa ikada mo`e postati `rtva la`ne optu`be.56

Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe, ionako obojen antijevrej-
skim ose}anjima, poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice u
poku{ajima da sprovede obnovu postupka. Poku{avaju}i da spase nevinog
~oveka, slu`ila se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju u
slu~ajevima gde krivica postoji. Porodica je bila u samrtnom strahu od
javnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre.57 Rasipala je novac i

53 Herzog, op. cit., datirano 1892, napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se pri-
lago|avaju republici. Dosta neobi~no, papska politika koalicionizma, koja predstavlja
poku{aj pribli`avanja katoli~ke crkve, datira upravo iz te godine. Tako da nije mogu}e da je
na Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona frana-
ka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj... kapitalisti ne
mogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama... i to }e doprineti uspehu zajma...
veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i.
Rezultat je to da, iako je francusko tr`i{te zasi}eno ruskim obveznicama, Francuzi jo{ uvek
daju dobre franke za lo{e rublje”; Herzog, ibid.

54 Cf. J. Reinach, op. cit., I, 471.
55 Cf. Herzog, op. cit., p. 212.
56 Cf. Max J. Kohler, “Some New Light on the Dreyfus Case”, u Studies in Jewish Bibli-
ography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York 1929.
57 Porodica Drajfus, na primer, u celini je odbacila predlog Artura Levija, pisca, i Levi-
Brila, intelektualca, da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog

108 ANTISEMITIZAM

odnosila se prema Lazaru, jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jed-
noj od najve}ih figura ovog slu~aja, kao da je njen pla}eni agent.58 Kle-
manso, Zola, Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce –
mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje na-
pore, sa manje ili vi{e buke i publiciteta, od konkretnijih vidova ovog
predmeta.59

Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo da
bude spasen. Intrige korumpiranog Parlamenta, suvo truljenje dru{tva i
`udnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jako-
binskim konceptom naroda, zasnovanim na ljudskim pravima – onim re-
publikanskim pogledom na javni `ivot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima)
da neko ko kr{i prava pojedinca, kr{i prava svih. Oslanjanje na Parlament
ili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: s
jedne strane, zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bili
ja~i od izvora bogate katoli~ke bur`oazije, a s druge zato {to su svi vi{i
slojevi dru{tva, od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@er-
mena do antiklerikalne i radikalne sitne bur`oazije, ipak pri`eljkivali da se
Jevreji formalno uklone iz dr`avnog tela. Na taj na~in, ra~unali su, mo}i
}e da se o~iste od mogu}e ljage. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgo-
va~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti. Sli~no tome,
kako svedo~e @oresove izjave, Parlament je na ~itavu aferu gledao kao na
zlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu repu-
taciju nepotkupljivosti. Kona~no, uop{te nije neva`no {to je u podr`avanju
takvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima”
prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im sta-
njem u kome su se vlada i dru{tvo na{li.

`ivota. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli da
do|u u kontakt; cf. Dutrait-Crozon, op. cit., p. 51. Vidi tako|e Foucault, op. cit., p. 309: “Sa
ove distance ~ovek mo`e da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajno
rade na {tampi, nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”.

58) Cf. Herzog, op. cit., datirano decembra 1894. i januara 1898. Vidi tako|e Charensol,
op. cit., str. 79. i Charles Péguy, “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine,
series XI, No. 2 (1910).

59) Laborijevo povla~enje, po{to je Drajfusova porodica `urno povukla predmet od njega
dok je sud u Renu jo{ uvek zasedao, izazvalo je veliki skandal. Iscrpan, iako uglavnom
preteran izve{taj na}i }e se kod Franka, op. cit., str. 432. Laborijeva izjava, koja re~ito govori
o plemenitosti njegovog karaktera, pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Posle
onoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju, Zola je odjednom prekinuo odnose sa
porodicom Drajfus. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. novembar 1901) izve{tava da posle
Rena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. Klemanso, suo~en sa ~injenicom da je cela
Francuska, ili ~ak ceo svet, shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optu`enog ili njegove
porodice, bio je sklon da incident smatra humornim; ef. Weil, op. cit., p. 307-308.

DRAJFUSOVA AFERA 109

IV: Narod i gomila

AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda mo`e
sve da postigne i da se ~ovek mo`e ubediti u bilo {ta, pod uslovom da je
govor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je
“glas naroda glas Bo`iji”, a da je zadatak vo|e, kako se Klemanso prezri-
vo izrazio,60 da taj glas promu}urno sledi. Oba pogleda se vra}aju na istu
su{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da se
shvati kao njegova karikatura.

Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Zato je
tako lako pome{ati gomilu sa narodom, koji tako|e obuhvata sve slojeve
dru{tva. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinsko
zastupni{tvo, gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”, “velikog vo|u”.
Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena, kao i parlament u kome nije
zastupljena. Plebisciti, me|utim, sa kojima su moderne vo|e gomile po-
stigle tako izvrsne rezultate, stari su recept politi~ara koji su se oslanjali na
gomilu. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca, Deruld, tra`io
je “Republiku putem plebiscita”.

Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje fran-
cuske gomile nizom skandala i javnih prevara. Oni su sada osetili ne`no
~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom, ose}anje pome{ano sa
divljenjem i strahom. Najmanje {to dru{tvo mo`e da u~ini za svoje potom-
stvo jeste da ga verbalno za{titi. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejske
radnje i napadala Jevreje na ulici, jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo,
strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.61 Najva`niji dokument iz
tog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio za
jevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~-
kom mitu, Rajnaha treba `ivog skuvati, Jevreje treba pr`iti na ulju ili na
smrt izbosti iglama, treba ih “obrezati oko vrata”. Jedna grupa oficira bila
je veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100.000 Jevreja u zemlji.
Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1.000 oficira, uklju~uju}i i ~etiri aktiv-
na generala i ministra rata Mersijea. Iznena|uje relativno velik broj in-

60 Cf. Klemansoov ~lanak 2. februara 1898. u op. cit. O uzaludnosti poku{aja da se radni-
ci pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea, vidi rojalisti~kog
pisca Dimiera, Vingt ans d’Action Français, Paris 1926.

61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Reinach,
op. cit., I, 233 ff.; III, 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu. Nji-
hov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Ama-
zonu...” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona, “Huit Jours à
Rennes”, u La Grande Revue, februar 1900. On pripoveda, inter alia, slede}i indikativan do-
ga|aj: “Jedan lekar, govore}i nekim mojim prijateljima, reskirao je da napravi opasku ’Voleo
bih da ga mu~im’. ’A ja bih `elela da je nevin’, pridru`ila se jedna od dama, Onda bi vi{e pa-
tio.’”

110 ANTISEMITIZAM

telektualaca,62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. Vi{e klase su znale da je gomila
put njihove puti i krv njihove krvi. ^ak je jedan jevrejski istori~ar toga
vremena, iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbedni
kad gomila vlada ulicom, sa potajnim divljenjem govorio o “velikom za-
jedni~kom pokretu”.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i broj
Jevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e.

Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kao
glavni politi~ki koncept, on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pita-
nju. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker, [onerer i Liger,
ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj.
Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to je
mrzela. Ako je mrzela dru{tvo, mogla je da uka`e na to kako se Jevreji to-
leri{u u njemu; a ako je mrzela vladu, mogla je da uka`e na to kako Jevre-
je {titi dr`ava ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dr`avom. Iako je pogre{no
pretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje, Jevrejima se mo`e
dodeliti prvo mesto me|u njenim najdra`im `rtvama.

Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena, gomila je svoje
potrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. [tavi{e, naginjala je
tra`enju stvarnih snaga politi~kog `ivota u onim pokretima i uticajima ko-
ji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. Nema sumnje da je u
devetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju, kao ranije ma-
soni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti.64 Naravno, potpuno je ne-
ta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedina
namera bila da svetom ovlada putem d`inovske zavere, ali je svakako
ta~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima, lo`ama i is-
povedaonicama, van domena formalne politike. Od vremena Francuske
revolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da, u o~ima evropske go-
mile, predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike. Tokom Drajfusove krize
svako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optu`uju}i druge za za-
veru radi svetske prevlasti. Parola “tajni Juda”, nastala je, bez sumnje, za-
hvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~kom
kongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere.65 Sli~no tome,
koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima, a
mo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja.

62 Me|u intelektualcima je, {to je sasvim ~udno, i Pol Valeri, koji je prilo`io tri franka,
“non sans réflexion”.

63 J. Reinach, op. cit., I, 233.
64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali
predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. Prethodili su im rozenkrojcevci,
templari, jezuiti i masoni. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takve
studije.
65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. februar 1898). – Me|u izuzecima od rani-
je pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”.

DRAJFUSOVA AFERA 111

Nepostojanost gomile je poslovi~na, {to su Drajfusovi protivnici morali
na svoju `alost da saznaju 1899, kada se vetar promenio i mala grupa pra-
vih republikanaca, na ~elu sa Klemansoom, iznenada shvatila, sa podelje-
nim ose}anjima, da se deo gomile okupio na njenoj strani.66 U nekim
o~ima su te dve partije, veoma kontroverzno, sada izgledale kao “dve su-
parni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67, dok je za-
pravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog naroda
njegovim najja~im tradicijama. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mo-
gao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom, a koju je
{tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju, mi vidimo
hor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. Scena je Francus-
ka, a pozori{te je svet.”

Vojska je, predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile, u{la u borbu, uvere-
na u pobedu. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren. Anti-
semitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskove
poslanika ume{anih u panamski skandal.68 Sve je nagove{tavalo lak tri-
jumf. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike, njeni skandali i afere, stvorili su
novu klasu déclassés; nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protiv
svog sopstvenog proizvoda. Naprotiv, trebalo je da oni usvoje jezik i
manire gomile. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpira-
nom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.

Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala da
spase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinuti
za svoj polo`aj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e an-
tisemitska, sve je naravno ukazivalo na taj put. O~igledno nije bilo razloga
da se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. Nije li to
bila samo `elja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe u
oru`anim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo da
se obazire na njih.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da u
obave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji, iako pripada do-
broj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen an-
tipatije prema Jevrejima, jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredst-
vo. Takav ~ovek, potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi-

66 Cf. Martin du Gard, Jean Barios, p. 272 ff., i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine,
Series XI, cahier 10, Paris, 1910.

67 Cf. Georges Sorel, La Revolution dreyfusienne, Paris, 1911, pp. 70-71.
68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kest-
nera, jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. Tek {to je on otpo~eo pro-
test protiv su|enja, Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamski
skandal. Vidi Herzog, op. cit., datirano novembra 1897.
69 Cf. Brogan, op. cit., VII Book, 1 ch.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuo-
bi~ajena me|u francuskim Jevrejima, posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima.”

112 ANTISEMITIZAM

cije, zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog, mirnog
~oveka, politi~ki nezainteresovanog duha. Pikar nije bio heroj, svakako ne
mu~enik. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~nim
interesovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije)
ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svo-
je dnevne obaveze.70 Ipak, povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odla-
ganja i kolebanja, kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin a
republika u opasnosti. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca i
nau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola, Anatol Frans, E. Diklo, istori~ar
Gabriel Mono i Lisijen Her, bibliotekar Ecole Normale. Ovome se mo`e
dodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnije
praviti istoriju u Cahiers de la quinzaine.71 To je, me|utim, bio ceo spisak
Klemansoovih saveznika. Nije bilo politi~ke grupe, ~ak nijednog renomi-
ranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Veli~ina Kleman-
soovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedi-
na~ne pogre{ke pravde, ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejama
kao {to su pravda, sloboda i gra|anska vrlina. Ukratko, zasnivao se na sa-
mim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobin-
skog patriotizma, a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. Kako
je vreme prolazilo i Klemanso nastavio, nepokoleban pretnjama i razo~a-
ranjima, da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve, to su “~vrsti” na-
cionalisti sve vi{e gubili tlo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares, koji je
optu`io Drajfusove podr`avaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”, shva-
tali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bli`e politi~koj stvar-
nosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradi-
cionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca.72 Kuda je ~vrst prilaz
kona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjive
vrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”, posle po-
raza Francuske, da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tu-
ma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sa
nacistima.73

Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posle
Drajfusovog hap{enja, pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i

70 ^im je sve razotkrio, Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. Na to je napravio
testament, izlo`io celu stvar, a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Nekoliko
meseci kasnije, kada je otkriveno da je jo{ `iv, poplava tajanstvenih pisama po~ela je da
pristi`e, kompromituju}i ga i optu`uju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. Treti-
rali su ga kao gangstera koji je pretio da “potka`e”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim, uhap-
sili su ga, izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja, {to je on sve mirno i stalo`eno izdr`ao.

71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan, Suarez, @or`
Sorel, Danijel Halevi i Bernar Lazar.

72 Cf. M. Barrès, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.
73 Vidi Yves Simon, op. cit., pp. 54-55.