Arent Hana Izvori totalitarizma

RASA I BIROKRATIJA 215

Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im oni
biti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}i
da budu stra`a svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanim
zgodama.”

Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendama
po tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod ko-
ji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja niti
brinu niti znaju {ta dr`i svet na okupu. Na `alost, toj je predstavi nedosta-
jala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako su
oni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oni
nisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesne
stvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{te
mogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, ple-
menitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnosti
kojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.

^injenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam,
nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu i
da od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je u
Engleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga,
manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijom
istrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~ne
zemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ove
vekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i
“Grob njegovog pretka”62, u kojoj porodica ^in “slu`i Indiji iz generacije
u generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”.
Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnama
boljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predra-
suda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je
“grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijsko
pleme, prema kojoj “duboko po{tovani predak... ima svog tigra – osed-
lanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon.” Na `alost, to jahanje po ze-
mlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”, a upravo u
ovom slu~aju je znak – vakcinacije. Tako je Najmla|i ^in, ne mnogo va-
`an u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog ple-
mena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakci-
ni{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”.

Kako proti~e moderan `ivot, porodica ^in je zaista “sre}nija od mnogih
ljudi”. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja ko-
je ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada su
drugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”, ovi su bili upravo do-
voljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. A kad posle trideset godina

62 U The Day’s Work, 1898.

216 IMPERIJALIZAM

slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog broda
koji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti”, tako
da mo} egzistencije g. ^ina, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vla-
da i pla}a vojska, mo`e biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, bri-
tanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni ko-
na~no slu`e. Veoma je mogu}e da oni zaista slu`e tom posebnom indij-
skom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da je
makar sâmo pleme u to uvereno. ^injenica da vi{e slu`be jedva i{ta znaju
o ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika ^ina, da su jedva svesne
da je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvo-
strukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odo-
ma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima.
Ro|en u srcu “neugledne, tigrovite zemlje”, a obrazovan u sopstvenom
narodu u miroljubivoj, uravnote`enoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on je
spreman da stalno `ivi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poz-
naje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutku
mo`e pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskog
veli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovo-
ljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju.

Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulo-
gu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naiv-
ne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evrop-
ske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~ke
ideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mo-
gao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatku
odgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de-
~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam za
njih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva u
kome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako `eli da odraste. Englesko
dru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje,
ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produ`avali njihovi de~a~ki ideali iz
osnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, tako
da ka`emo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje.
Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mlade`i
od kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{teni-
jih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom bla`en-
stvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {to
je sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme.

Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperija-
listi~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka ko-
ji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo

RASA I BIROKRATIJA 217

stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “koja
je rodila klasu slu`benika koji su imali i `elju i sposobnost da rukovode”,64
on je 1894. odbio polo`aj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr-
`avnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljile
manjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalni
konzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki ad-
ministrator, mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama pro-
slavili britansku rasu”;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enom
ponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla-
}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.”66

Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko prote-
gao da zadr`i svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.67
Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osigu-
ranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englez
kro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnih
razloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{to
je ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. Roudzove ide-
je o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uva`enijeg
kolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvim
senzibilnim motivima kao {to je odr`avanje onoga {to ve} posedujemo.
“Ekspanzija je sve”, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednako
va`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inom
zemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnog
megalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{li
do pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Veliku
igru” tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku od
fantomskog sveta rase.

Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kro-
merove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemlje
nisu gledali kao po sebi po`eljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za neke
zami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdr`a-
nosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to dr`anje
se razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota u
Aziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog i
anarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. ^im je Kromer po~eo
da vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro-

63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16.
64 Lord Cromer, “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review, January, 1908.
65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362.
66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18.
67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.

218 IMPERIJALIZAM

da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasa
principijelna osnova cele imperijalne gra|evine”.68

Uzdr`anost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijal-
nih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja,
jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih,
koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanske
administracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija za
svoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69
Po{tenje i suzdr`anost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke u
kojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksplo-
atacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva,
jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}eni
makar jo{ uvek `ive u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za po-
sedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervi-
sanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani admini-
strator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo je
verovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “`estokim kontaktom sa ljudi-
ma koji `ive na ni`em nivou”. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nad-
mo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio da
pripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i da
zato dr`i svoj polo`aj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos.

Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~-
ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du-
`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dr`avnih po-
slova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se ne
mo`e nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”.71 Posle
dve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem u
kome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta,
i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mno-
go zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... mo`e da se prosu|uje
[samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako ta
mogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja...
bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje up-
rave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd”.72 Bez sumnje je Kromer
bio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj
“hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog

68 Lord Cromer, op. cit.
69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave `ice
ruskog poretka”. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917.
70 Zetland, op. cit., p. 89.
71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117.
72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.

RASA I BIROKRATIJA 219

imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasni-
je svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}im
oblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna da
je rasno dru{tvo na~in `ivota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao bolje
okarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ove
dve ocene situacije u Africi: na~in `ivota bez presedana na jugu, vladavina
bez presedana na severu.

Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom up-
ravljanja”; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izla`e potrebu
za upravom koja nema imena i presedana. Na kraju `ivota je stavio na pa-
pir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo-
`e potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da
“li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora mo`e biti dovo-
ljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranim
zemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrsto
odre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}a
nije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno,
veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sa
li~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak tra`ilo da se odreknu
ljudske `elje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strast
bi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~i-
novnicima, to bolje”),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi bio
usmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole.

Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu;
nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”,
kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [po-
stala] patent za ceo svet”.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{e
skriven [i] da vu~e konce”.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io da
radi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest, od pohva-
la kao i od ukora – od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo “En-
gleskog odeljenja”, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednos-
tavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija mo`e samo biti
opasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda, narodom Indije
putem naroda Engleske”.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, “is-
kusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritis-
ku “neiskusne ve}ine”. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato

73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134.
74 Ibid., str. 352.
75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205.
76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192.
77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.

220 IMPERIJALIZAM

mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politi-
ka i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakve
op{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da od-
vede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadr`ana u politi~kim prin-
cipima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom “imita-
tivnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”, {to je,
prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78

Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedo-
statka ta{tine. Prema D`ejmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hi-
ljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebe
samog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromni
lord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima in-
sistirao (tokom dve decenije svog javnog `ivota) da njegov novac treba da
se upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamis-
li”, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se iz-
dr`ava od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i `elju da
ne{to urade”, tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudi
u cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijem
periodu `ivota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi sva-
ki, {tavi{e, bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svr-
si”.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvorio
svim ~lanovima “nordijske rase”80, tako da cilj nije toliko bio rast i slava
Velike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta, Svete zem-
lje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kih
ostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i]
kona~no vra}anje Sjedinjenih Dr`ava”81 – koliko ekspanzija “nordijske
rase” koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vla-
davinu nad svim narodima na zemlji.

Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da ot-
krije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anje
du`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom

78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistri-
rao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato što je `eleo da osigu-
ra monopol u Africi za Englesku, ve} više zbog toga što mu je “krajnja `elja bila poverenje u
primenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str.
248).

79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajno
društvo”. Za opširne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit.,
pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada).

80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uva`ena Rhodes
Scholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima
“nordijskih rasa”, kao što su Nemci, Skandinavci i Amerikanci.

81 Basil Williams, op. cit., p. 51.

RASA I BIROKRATIJA 221

prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojem
bi svaka zemlja slu`ila kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta ta-
kvog koncepta, `elju za slavom vi{e ne mo`e da zadovolji trijumf nad
nekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti mo`e da se ispuni kroz
svest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzi-
ra na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesa
ekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakone
kretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da slu`i
kako bi ceo proces odr`avao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju
}e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatrati
svojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne mo`e, kako je
Roudz bio dovoljno sulud da ka`e, “da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~inio
postalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to `eli. On je
sebe smatrao bogom – ni{ta manje.”82 Ali kada je lord Kromer birokrate
nazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politike
imperijalizma”83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebe
dobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije.

O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga ni-
su ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini
“zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz nji-
hove “zakonitosti” bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{eno
dobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh doka`e, ako iz ne-
kog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. Sve
dok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je da
relativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni su
bili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.

Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakona
privremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mo-
gu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr-
`avne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije.
Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument, ili, bilo {ta opiplji-
vo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodan
da po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je pot-
pisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, dr`e}i
sve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakona
preti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bi
svi morali da po{tuju zakon.

82 Millin, op. cit., p. 92.
83 Cromer, op. cit.
84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.

222 IMPERIJALIZAM

Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja,
jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle god
su slu`ila samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala da
poti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovela
birokratske re`ime do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dve
decenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da “adminis-
trativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali je
znao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznu-
tog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon,
vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sas-
vim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati ras-
ne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam je
neuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan.

To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnog
porekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to je
avanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da pola`u pravo na
osniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling is-
pri~ao u Kimu.

Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je
“voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovom
velikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvor-
nih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. Iz-
gleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubiti
usta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca”.87 Po{to treba `iveti
sâm `ivot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje sa-
me radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog `ivota. To podvla~enje
strasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u ko-
jem “vi{e i ni`e vrste” vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, “sahib i sahibov
sin”, mo`e s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”, o

85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije bilo
porote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po volji
mogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspeha
indijskog eksperimenta. ’Ako’, govorili su, ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišu
u Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sis-
tema ovde?’” Vlada Indije je, u svakom slu~aju, “sasvim dobro znala da bi trebalo da oprav-
da svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim do-
bro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42).

86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934,
pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vama
obi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor.
On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. ’Zaboga!’,
rekao je, ’nisam imao pojma da ni`e klase imaju tako belu ko`u’. Kerzon je poricao auten-
ti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.”(pp. 47-48).

87 Carthill, op. cit., p. 88.

RASA I BIROKRATIJA 223

“svima na jednom povocu”. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je strano
u ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnosti
ljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”, vi{e od obi-
~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. Ljudi postaju drugovi po zaje-
dni~kom iskustvu da su oni – kad `ive u opasnosti, strahu, stalnom izne-
na|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promene
identitet – simboli samog `ivota, na primer simboli doga|anja {irom In-
dije, koji neposredno dele `ivot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po ce-
lom Indu”, i zato vi{e nije “sam, pojedinac u vrtlogu”, tako re}i uhva}en u
klopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Veliku
igru, ~ovek mo`e da se oseti kao da `ivi jedino vredan `ivot jer je ogoljen
od svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da je
ostao sam `ivot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~e
od obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ci-
ljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. “Velika
igra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga.” Kad neko umre, kad se `ivot
zavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da `eleo. To {to igra nema
krajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom `ivotu.

Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engle-
ske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vre-
dnog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~ke
ideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu bilo
posebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu.
Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”,
ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska bes-
krajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnov-
ne misterioznosti `ivota.

Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svo-
joj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dr`avnih zajednica, to {to su u impe-
rijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisu
nu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici mo`e da se zavr{i samo
katastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemeniti-
jim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {ala
je bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi `ele i {to su njihovu
strast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio pri-
vremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kada
su nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bez
skrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa tako
ubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali.

Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najbo-
ljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~a
zmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne

224 IMPERIJALIZAM

politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimen-
tisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj genera-
ciji”. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzeli
nam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu u
kom su `iveli”.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predali
su njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste “iz-
gubljene generacije”, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa.
Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto dr`ao moralnos-
ti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samo
od neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog dr`anja.

Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake
`elje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisle-
no nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civi-
lizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~igledno
tako|e sadr`i neku vrstu moralne ogoljenosti”, koje je “sebe sasvim o~i-
stilo od doma}ih bogova”.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{e
je poku{avao da izbegne da `ivi sopstveni `ivot, tako da se na kraju na prvi
pogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinu
instituciju u kojoj mu{ka ~ast mo`e da se poistoveti sa gubitkom indi-
vidualnosti.

Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima na
Bliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskih
gospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sre-
di{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arap-
skim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~no
trebalo da slu`i britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{a
kao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je tako
dobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~no
on nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”.90
Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje “englesko
bi}e”,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego
{to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvor-
na vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da se
slu`i. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga ko-
ja je tra`ila generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio u
Veliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog

88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je po
savetu D`ord`a Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence,
Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff.

89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244.
90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I.
91 Ibid.

RASA I BIROKRATIJA 225

pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezu
sa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu,
sve dok nije postigao smrtni “prezir, ne prema drugim ljudima ve} prema
svemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije.

Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajni
agent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”,92 “gledao je na Zapad i
njegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”.93 Iz Ve-
like igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilo
kakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznad
kraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94, Lo-
rens je do{ao ku}i sa opsesivnom `eljom za anonimno{}u i dubokim uve-
renjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim `ivo-
tom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno ra-
zumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preu-
zeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sa-
da on nije “vi{e `eleo da bude velik” i, po{to je odlu~io da ne namerava da
opet bude uva`en, on je time bio zaista “izle~en ... od svake `elje da ikada
i{ta u~ini za sebe”.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u `ivima
onda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito `eleo da odigra jo{
jednu ulogu, a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je D`ord` Bernard
[o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao da
govori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko posti-
gao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bi-
la bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa de-
lima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nije
`eleo da postane “Lorens od Arabije”, po{to, u su{tini, nije `eleo da spase
svoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je bio
dovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost i
ugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra

92 Kako je to bio nejasan i te`ak proces, ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio poziv
na ve~eru kod Klard`ijevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao je
ve~eru, ali je na prijem došao u arapskoj ode}i.” To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1.

93 Lawrence, op. cit., ch. I.
94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mno-
go od unutrašnjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postane
umoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. Ja nisam bio kralj
ili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu više nisam
imao šta da ~inim” (Letters, p. 653).
95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma D`ord`u
Bernardu Šou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616).
96 D`ord` Bernard Šo, pitaju}i Lorensa 1928, “Koju vi igru stvarno igrate”, nagovestio je
da smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je tra`io posao no}nog ~uvara (za koje mo`e
“dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no.

226 IMPERIJALIZAM

ulogu, te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradio
u Arabiji. Po~asti koje je zaslu`io odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni na
osnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da ek-
sploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni
~lanak pod imenom Lorens.”97

Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nije
jednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upra-
vo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista vero-
vao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao fun-
kcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. “Probio sam ulaz niz ve-
~ni tok i zato je i{lo br`e nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvod-
no. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je on
neophodan u svoje vreme i na svom mestu.”98 Ba{ kao {to je Kromer vla-
dao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzi-
je, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne,
~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo koje
je on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, od
toga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio u
London, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovo-
ljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz `estoke brzine na motociklu”.99
Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`da
zato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve}
iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornos-
ti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i od
njega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gu-
ra pravim putem”. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislim
mnogo, ako gura pravim putem.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapad-
nog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini “ni{ta od se-
be, niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu,
ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”, u savezu sa tajnim silama
istorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija.

Kada je evropska gomila otkrila da bela ko`a u Africi mo`e biti “lepa
vrlina”,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{e
ne veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenu
sposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili

97 Garnett, op. cit., p. 264.
98 Letters, 1930, p. 693.
99 Ibid., 1924, p. 456.
100 Ibid., p. 693.
101 Lawrence, op. cit., chapter I.
102 Millin, op. cit., p. 115.

RASA I BIROKRATIJA 227

ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igru
beskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajna
slu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje en-
gleske sinove, koji su vi{e voleli da slu`e tajanstvenim silama {irom sveta
nego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scena
za sve mogu}e u`ase. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi na
okupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijski
birokrati su predlo`ili “administrativne masakre”, dok su se afri~ki ~i-
novnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to su
prava ~oveka, stanu na put” beloj vladavini.103

Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgar-
nosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igrala
manju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskih
prava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome
{to je ^er~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je ko-
na~no mogla da dovede do preobra`aja engleske nacije u Komonvelt en-
gleskih naroda.

103 Kao što je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. Vidi
Barnes, op. cit., p. 230.

OSMO POGLAVLJE: Kontinentalni
imperijalizam: pan-pokreti

NACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavi-
zmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. To je naj-
evidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sov-
jetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtali
pan-pokreti tokom Prvog svetskog rata, tako da su totalitarni ciljevi ~esto
bili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog in-
teresa. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmu
za razvoj svojih metoda vlasti, ni jedan ni drugi se nisu kolebali da prizna-
ju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole.1

Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma; oko
1870. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slave-
nofila2, a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinom
devetnaestog veka. Oni su se, me|utim, tek sa trijumfalnom imperijalisti-
~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali u
pokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Srednjoevropske i isto~noevropske
nacije, koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomor-
sku ekspanziju, sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i dru-
gi veliki narodi, i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora, one }e biti
prisiljene da je ostvare u Evropi”.3 Pangermanizam i panslavizam su se
slagali da, po{to `ive u “kontinentalnim dr`avama” i po{to su “kontinen-

1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York, 1939): U Be~u “sam postavio temelje svog
pogleda na svet, ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim de-
taljima, ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. 129). – Staljin se vratio na parole
panslavizma tokom prošlog rata. Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945, koji su sazvali Rusi-
pobednici, usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~ka
potreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih sloven-
skih zemalja, ve} je to moralno neophodno”. (Vidi Aufbau, New York, April 6, 1945.) Malo
pre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana, sveštenika Svetog bugarskog
sinoda, u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao
“ujedinjenje slovenskog naroda”. (Vidi Politics, January, 1945).

2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré, La philosophie et
le problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad,
Bibliothèque Vol. X, Paris, 1929).

3 Ernst Hasse, Deutsche Grenzpolitik, 4. Heft. Die Zukunft des deutschen Volkstums,1907,
p. 132.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229

talni narodi”, treba da tra`e kolonije na kontinentu,4 da se u geografskom
kontinuitetu {ire od centra vlasti,5 da protiv “ideje Engleske... izra`ene u
re~ima: Ho}u da vladam morem, stoji ideja Rusije izra`ena u re~ima: Ho-
}u da vladam kopnom”,6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “su-
periornost kopna nad morem... superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nad
vla{}u nad morem...”7

Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijaliz-
ma le`i u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljava
bilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i naci-
je, tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperija-
lizam i njegove posledice osetili u Evropi. Kolonijalni imperijalizam za-
pravo po~inje kod ku}e.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajio
prezir prema uskosti nacionalne dr`ave, on se njoj nije toliko suprotstav-
ljao ekonomskim argumentima, koji su, najzad, ~esto izra`avali autenti~ne
nacionalne potrebe, koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja je
trebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla, nezavisno od istorije i mes-
ta.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite-

4 Ibid., 3. Heft. Deutsche Grenzpolitik, pp. 167-168. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolale
su me|u Alldeutschen, ~lanovima pangermanske lige. Oni su uvek poredili geopoliti~ke
potrebe. Austrijski pangermanizam, karakteristi~no, nikada nije povla~io takve paralele.

5 Slavenofilski pisac Danilevski, ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardno
delo panslavizma, slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugo-
dišnje dr`ave koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in,
ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra, Moskve.” Vidi K. Staehlin, Geschichte
Russlands von den Anfängen bis zur Gegenwart, 1923-1939, 5 vols., IV/a, 274.

6 citat iz J. Slowackog, poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Vidi N. O.
Lossky, Three Chapters from the History of Polish Messianism, Prague, 1936, u International
Philosophical Library, II,9.

Panslavizam, prvi od panizama (vidi Hoetzsch, Russland, Berlin 1913, p. 439) izra`ava
ove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da
“misli u kontinentima”. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnene
bio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto tra`iti uticaje.

7 Reismann-Grone, “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”, 1905, Alldeutsche Flugsch-
riften, No. 22, p. 17.

8 Ernst Hasse predlo`io je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci, ^esi, Jevreji, Italijani, itd.)
tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskim
kontinentima. Vidi Deutsche Politik. 1. Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p.
62. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige, osnovane 1886, i ranijih kolonijalnih
društava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). Veoma pouzdan
opis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. Wertheimer, The Pan-German League
1890-1914, 1924.

9 Emil Deckert, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung für
die politische Weltlage, Frankfurt a/M, 1914, p. 4.

10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfrem-
de”, ljudi germanskog porekla koji `ive pod upravom druge zemlje, i “Volksfremde”, ljudi

230 IMPERIJALIZAM

tom prema konceptima rase, odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije ra-
se11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. Njegovi rasni koncep-
ti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo br`e su se razvijali u odgova-
raju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista koji
su uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.

Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijaliz-
mu. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivi-
jim rezultatima prekomorskih osvajanja, a njihovo odsustvo interesa za
ekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ra-
nog imperijalizma. [tavi{e, u periodu kada su skoro svi po~eli da veruju
da su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar, bilo je lako prevideti sli~-
nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. Protagonisti
pan-pokreta imali su, kao i zapadni imperijalisti, svest o svim spoljnopoli-
ti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dr`ava zabora-
vile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteli-
gencija, sa samo nekoliko izuzetaka, bila je panslavisti~ka, a pangerma-
nizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret.14 Njihova glavna
razlika u odnosu na mnogo uva`eniji imperijalizam zapadnih nacija bio je
nedostatak podr{ke kapitala; njihovim poku{ajima da se pro{ire nije
prethodio, a nije ni mogao da prethodi, izvoz suvi{nog novca i suvi{nih
ljudi, jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to. Zato me|u nji-
hovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu, ve}
mnogo pripadnika slobodnih profesija, u~itelja i vladinih slu`benika.15

negermanskog porekla koji `ive u Nema~koj. Vidi Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich
Class), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten, 1912.

Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh, Hitler se obratio nema~kom narodu u
Austriji tipi~no pangermanskim parolama. “Gde god da smo ro|eni”, rekao im je, “svi smo
mi sinovi nema~kog naroda”. Hitler’s Speeches, ed. by N. H. Baynes, 1942, II, 1408.

11 Th. G. Masaryk, Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje
“zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. 157). Otto Bonhard, zvani~ni
istori~ar Pangermanske lige, tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizma
Gobinoa i H. S. ^embrlena. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920, p. 95.

12 Izuzetak je Friedrich Neumann, Central Europe (London, 1916), koji je `eleo da mno-
go nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtscha-
ftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata,
njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju; vidi Karl Renner,
Oesterreichs Erneuerung. Politisch-programmatische Aufsätze, Vienna, 1916, p. 37 ff.

13 “Barem pre rata, interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjen
doma}im stvarima. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandno
preimu}stvo” (Martin Wenck, Alldeutsche Taktik, 1917).

14 Vidi Paul Molisch, Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich, Jena,
1926, p. 90: ^injenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku kon-
stelaciju; naprotiv, jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela i
odatle nalaze put u opštu politiku.”

15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige, njenih lokalnih i
izvršnih slu`benika, mo`e se na}i u Wertheimer, op. cit. Vidi tako|e Lothar Werner, Der

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 231

Dok je prekomorski imperijalizam, uprkos svojim antinacionalnim ten-
dencijama, uspeo da dâ novi `ivotni podsticaj zastarelim institucijama na-
cionalne dr`ave, kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmisleno
neprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dr`avnim telima. Njegovo
op{te raspolo`enje, me|utim, bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko, a njegove
vo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. Dok je prekomorski impe-
rijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa, konti-
nentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta.
No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istori-
ju od politi~ke akcije, dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tvene
atomizacije `eleli da negde pripadaju po svaku cenu. Sli~no tome, o~igled-
no razlikovanje bele ko`e, ~ije su prednosti u crnoj ili `utoj sredini bile
lako shvatljive, moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom raz-
likom izme|u isto~njaka i zapadnjaka, ili arijevske i nearijevske du{e.
Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvari-
vala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opip-
ljivih prednosti i svakida{njih uverenja.

Uprkos tome {to nisu postigli uspeh, sa svojim poslovi~nim ulagiva-
njem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od preko-
morskog imperijalizma. Op{ta privla~nost, koja je odolela konkretnim
proma{ajima i stalnim promenama programa, nagovestila je kasnije totali-
tarne grupe koje su, {to se stvarnih ciljeva ti~e, bile na sli~an na~in ma-
glovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. ^lanstvo
pan-pokreta se na okupu odr`avalo vi{e op{tim raspolo`enjem nego jasno
definisanim ciljem. Istina, i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanzi-
ju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svaku
teritoriju koja se nudila kao lak plen. Ma kako da je bio }udljiv taj izvoz
suvi{nog novca, on je slu`io da odredi granicu slede}e ekspanzije; ciljevi-
ma pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskog
planiranja i geografskog ograni~avanja. Iako nisu imali specifi~ne progra-
me za osvajanje sveta, oni su stvorili raspolo`enje totalne prevlasti, me{a-
nja i obuhvatanja svih ljudskih stvari, “pan-humanizma”, kako je to Do-
stojevski jednom rekao.16

U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglav-
nom le`i na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike, gde se
odse~na politika gomile rano razvila. U pan-pokretima, s druge strane, ini-
cijativa uvek le`i isklju~ivo u gomili, koju je tada (kao i danas) vodila iz-
vesna grupa intelektualaca. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vla-
daju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije, ali

Alldeutsche Verband. 1890-1918. Historische Studien. Heft 273, Berlin, 1935. i Gottfried
Nippold, Der deutsche Chauvinismus, 1913, p. 179 ff.

16 Citirano iz Hans Kohn, “The Permanent Mission” u The Review of Politics, July,1948.

232 IMPERIJALIZAM

su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih, ne pu-
kih ideolo{kih ili propagandnih, na~ina na koje se mo`e upotrebiti rasni
koncept. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnim
teorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovane
isto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu slu`ile kao polaz-
ne ta~ke za programe osvajanja sveta.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i
“na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udob-
nu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje, lake stepenice
za dalju ekspanziju. Ipak, mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totali-
tarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost
“Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”, pa da se jave sve vrste pred-
rasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca.18 Pseudomisti~na glu-
post, oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima, bila je
tako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazi
granice nacionalizma. Iz toga je, u svakom slu~aju, izrasla ta nova vrsta
nacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motor
za pokretanje masa, sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patrio-
tizam kao emocionalni centar.

Taj novi tip plemenskog nacionalizma, manje ili vi{e karakteristi~an za
sve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti, bio je po sadr`aju i
zna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~-
kih ispada. [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalisme
intégral Morasa i Baresa na prelazu vekova, sa svojom romanti~arskom
glorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim naj-
lu|im fantasti~nim manifestacijama nije dr`ao da su ljudi francuskog po-
rekla, ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji, bez ikakvog znanja francuskog je-
zika ili kulture, “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobini
tela ili du{e. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udna
identifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om, taj ka unutra okrenuti
ponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima, ve} pro`ima svaku fazu
privatnog `ivota sve dok, na primer, ne postane “privatni `ivot svakog
pravog Poljaka... javni `ivot polja{tva”.19

U psiholo{kom smislu, glavna razlika izme|u ~ak naj`e{}eg {ovinizma i
ovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen,

17 Danilewski, op. cit., uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje, Tursku,
Ma|arsku, ^ehoslova~ku, Galiciju i Istru sa Trstom.

18 Slavenofil K. S. Aksakov, koji je pisao sredinom devetnaestog veka, shvatio je sasvim
doslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”, kao što su kasnije ~inili pansloveni. Vidi Th. G.
Masaryk, op. cit., p. 234. ff. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermaniz-
ma je studija Moeller van den Brucka, Germany’s Third Emire (New York, 1934), u kojoj on
proglašava: “Postoji samo Jedno carstvo, a to je jedina Crkva. Sve ostalo što tra`i titulu mo`e
biti dr`ava ili zajednica gra|ana ili sekta. Postoji samo jedno Carstvo” (p. 236).

19 George Cleinow, Die Zukunft Polens, 1914, II, 93 ff.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 233

da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije, dok je
u drugom, ~ak u njegovim najbla`im formama (na primer, Nema~ki om-
ladinski pokret) introvertan, usredsre|en na samu du{u li~nosti koja se
smatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. [ovinisti~ka mistika jo{
uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~aju
nationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kon-
trole; tribalizam, s druge strane, polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nih
elemenata, koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. To se mo`e brzo
shvatiti po u`asnoj aroganciji sadr`anoj u njegovoj usredsre|enosti na sa-
moga sebe, koja se usu|uje da meri narod, njegovu sada{njost i pro{lost,
merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta, a da obavezno zanemaruje njego-
vu konkretnu egzistenciju, tradiciju, institucije i kulturu.

Politi~ki govore}i, plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov na-
rod okru`en “svetom neprijatelja”, da je on “jedan protiv svih”, da postoji
su{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. On zahteva od svog na-
roda da bude jedinstven, individualan, neuporediv sa svim drugima i teo-
retski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego
{to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti.

I: Plemenski nacionalizam

KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicija
zemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih go-
dina, tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~e-
stvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr-
`ave. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane, kao u mnogonacio-
nalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji, pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplod-
nije tlo. [tavi{e, po{to je Dvojna monarhija sadr`ala u sebi i slovenske i ger-
manske iredentisti~ke nacionalnosti, panslavizam i pangermanizam su se od
po~etka koncentrisali na njeno razaranje, a Austro-Ugarska je postala pravi
centar pan-pokreta. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. da bi najbolja mo-
gu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20, a au-
strijski pangermani bili su tako `estoko agresivni prema sopstvenoj vladi da
se ~ak i Alldeutche Verband ~esto `alio na “preterivanja” bratskog austrij-
skog pokreta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim

20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin, ruski folklorist i filolog, napisao je
pismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije
(Taehlin, op. cit., p. 35); kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikih
graditelja ruskog carstva”, nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn,
op. cit.); a još 1870. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neopho-
dan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin, op. cit., p. 282).

21 Vidi Otto Bonhard, op. cit., p. 58 ff. i Hugo Grell, “Der alldeutsche Verband, seine Ges-
chichte, seine Bestrebungen, seine Erfolge”, 1898, No. 8.

234 IMPERIJALIZAM

vo|stvom, zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije ne-
ma~kih pangermana, promenio se iznenada, kada su ga se latili austrijski
pangermani, u strukturu koja }e postati “centar nema~kog `ivota na celoj
Zemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dr`avama”.22

O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizma
bile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja u
lojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka.23 Bez obzira na to
koliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja, ili koliko su nacio-
nalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima, oni su,
sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kon-
trolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dr`avi, ostajali u granicama koje
je tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io.

Modernizam pan-pokreta mo`e se najbolje oceniti iz njihove potpuno
nove pozicije prema antisemitizmu. Najverovatnije je bilo da }e potisnute
manjine, kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji, zbog sukoba
sa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih na-
cionalnih dr`ava, a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljni-
jeg neprijateljstva. Kad god se antagonizam prema dr`avi nije identifiko-
vao sa nedostatkom patriotizma, kao u Poljskoj, gde je nelojalanost caru
bila znak poljske lojalnosti, ili u Austriji, gde su Nemci na Bizmarka
gledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru, ovaj antisemitizam je popri-
mao mnogo `e{}e forme, jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnici
ne samo ugnjetavaju}e dr`avne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Ali su{tin-
ska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se mo`e objasniti pozici-
jom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer, protagonista au-
strijskog pangermanizma, imao u svojoj ranoj karijeri kada je, jo{ uvek
~lan Liberalne partije, postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhije
i dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mre`i `eleznica.24 To bi samo po se-
bi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na anti-
semitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”,25 niti bi i{ta sli~no

22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913, citirano prema: Eduard Pichl
(al. Herwig), Georg Schoenerer, 1938, 6 Vols., VI, 375.

23 Kada je Šenerer, sa divljenjem prema Bizmarku, izjavio 1876. da “Austrija mora presta-
ti da bude velika sila” (Pichl, op. cit., I,90), Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskim
obo`avaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. Vidi F. A. Neuschaefer,
Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation), Hamburg, 1935. Carevo dr`anje prema pansla-
vizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dr`ave uklju~ivala sna`nu
narodnu podršku despotskoj vladavini. No, ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima, Car
je odbio da podr`i ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika. Vidi Staehlin,
op. cit., p. 30 ff.

24 Vidi poglavlje II.
25 Pichl, op. cit., I, 26. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach, “The Founder
of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”, u Jewish Social Studies, vol. VII,
No. 1, January, 1945.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 235

moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da
“ne postoji problem u ruskom `ivotu u kome kao miro|ija nije i pitanje:
Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”.26

Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogleda
na `ivot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj to-
kom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrhe
u nema~kom [tekerovom pokretu – le`i u prirodi tribalizma vi{e nego u
politi~kim ~injenicama i okolnostima. Pravo zna~enje antisemitizma u
pan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila, po pr-
vi put, o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naro-
da politi~ki, dru{tveno ili ekonomski, i {to je sledila samo ~udnu logiku
ideologije.

Plemenski nacionalizam, pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijaliz-
ma, imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadne
nacionalne dr`ave. Nacionalna dr`ava, sa svojim zahtevom za narodnim
zastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom, kakva se razvijala od Fran-
cuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka, bila je rezultat kombi-
nacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena i
ostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dr`ave. Na-
cije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svest
o sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima, a o svojim teritorijama kao
o stalnom domu, gde je istorija ostavila vidljive tragove, kao celinama ~ija
je kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bi
budu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Gde god su na-
cionalne dr`ave stvorene, migracije su se zavr{ile, dok je, s druge strane, u
isto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnih
dr`ava, jer one nisu mogle da se odr`e na ~vrsto ukorenjenim selja~kim
klasama.27 Sociolo{ki gledano, nacionalna dr`ava je bila dr`ava emanci-
povanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojske
mogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dr`ava samo do kraja
pro{log veka, to jest, samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase.
“Vojska”, kao {to je istakao Marks, “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama za
zemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare, brane}i u inostranstvu
svoj novoste~eni posed... uniforma je bila njihov dr`avni kostim, rat je bio
njihova poezija; dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina, a patriotizam je
postao idealni oblik poseda.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao u
op{toj regrutaciji, bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih se-
lja~kih klasa.

26 Vassiliff Rozanov, Fallen Leaves, 1929. pp. 163-164.
27 Vidi S. A. Macartney, National States and National Minorities, London, 1934, p. 432 ff.
28 Karl Marx, The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte, engleski prevod De Leon, 1898.

236 IMPERIJALIZAM

Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj, struktura dr-
`ave je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. Bilo
u obliku nove republike, bilo reformisane ustavne monarhije, dr`ava je
kao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj te-
ritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhov-
na zakonska institucija. Tragedija nacionalne dr`ave je bila u tome {to se
nacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. U ime volje
naroda dr`ava je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kao
gra|ane, da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji su
pripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. To je
zna~ilo da je dr`ava delom bila transformisana od instrumenta zakona u
instrument nacije.

Osvajanje dr`ave od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padom
apsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. Ap-
solutni monarh trebalo je da slu`i interesima nacije u celini, da bude vidlji-
vi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. Prosve}eni
despotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima a
interes komanduje kralju”;30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda, ovaj
zajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do traj-
nog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dr`avnom ma{ineri-
jom, to jest, stalnog gra|anskog rata. Izgledalo je da je jedina preostala ve-
za izme|u gra|ana i nacionalne dr`ave bez monarha, veza koja bi simboli-
zovala njihovu su{tinsku zajednicu, veza nacionalnog, to jest zajedni~kog
porekla. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni-
{tva vladao klasni ili grupni interes, interes nacije u celini trebalo da bude
garantovan zajedni~kim poreklom, koji se sentimentalno izra`avao u na-
cionalizmu.

Tajni sukob izme|u dr`ave i nacije obelodanio se samim ro|enjem mo-
derne nacionalne dr`ave, kada je Francuska revolucija kombinovala De-
klaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom.
Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|e
svih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija; ista nacija se
jedanput deklarisala da se podvrgava zakonu, {to bi verovatno proizlazilo
iz Prava ~oveka, i kao suverena, to jest nevezana nikakvim op{tim zako-
nom i bez i~ega {to joj je nadre|eno.31 Prakti~ni ishod ove kontradikcije
bio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo

29 Vidi J. T. Delos, La nation, Montreal, 1944, izuzetna studija o tom predmetu.
30 Vidi Duc de Rohan, De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté, 1638, posve}eno
kardinalu Rišeljeu.
31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin,
Six Livres de la Republique. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama, vi-
di George H. Sabine, A History of Political Theory, 1937.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 237

kao nacionalna prava, dok je sama institucija dr`ave, ~iji je vrhovni zada-
tak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina i
pripadnika nacionalnosti, izgubila svoju pravnu, racionalnu pojavu, pa su
romanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “na-
cionalne du{e”, koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bu-
de izvan ili iznad zakona. Nacionalni suverenitet, prema tome, izgubio je
svoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~-
nim oreolom bezakonite samovolje.

U su{tini, nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dr`ave u instrument
nacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. Odnos izme|u
dr`ave i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnula
prethodni feudalni poredak. Liberalni individualizam, koji je pogre{no ve-
rovao da dr`ava vlada nad samim pojedincima, izopa~io je dru{tvo, jer dr-
`ava u stvarnosti vlada klasama, a taj liberalni individualizam je u njoj vi-
deo neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. Izgle-
dalo je da je volja nacije da je dr`ava {titi od posledica njene dru{tvene
atomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanju
atomizacije. Da bi dorasla tom zadatku, dr`ava je trebalo da poja~a sve ra-
nije centralisti~ke tendencije; samo strogo centralizovana administracija
koja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanje
vlasti mo`e da dr`i ravnote`u centrifugalnim silama koje se stalno stvara-
ju u dru{tvu kojim su ovladale klase. Nacionalizam je, zatim, postao dra-
goceni lepak koji spaja centralizovanu dr`avu i atomizovano dru{tvo, i on
se zapravo pokazao kao jedina uspe{na, `iva veza izme|u pojedinaca i na-
cionalne dr`ave.

Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikada
nije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnote`e izme|u nacije
i dr`ave s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge.
Starosedeoci nacionalne dr`ave ~esto su s visine gledali na naturalizovane
`itelje, one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju, od dr`a-
ve a ne od nacije; ali nikada nisu oti{li tako daleko da predlo`e pangerman-
sku distinkciju izme|u “Staatsfremde”, nepripadnika dr`avi, i “Volksfrem-
de”, nepripadnika naciji, koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo.
Po{to je dr`ava, ~ak i u svom izopa~enom obliku, ostala pravna institucija,
i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona, a budu}i da je izni-
kao iz identifikacije dr`avljana sa teritorijom, bio je sputan jasnim grani-
cama.

Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih se
nacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti, ~iji jezici jo{
nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre ne-
go {to su bili prilago|eni knji`evnim svrhama, ~ije selja~ke klase jo{ nisu
bile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci-

238 IMPERIJALIZAM

pacije – naroda kod kojih se, sledstveno tome, nacionalni kvalitet pokazao
kao mnogo prenosivija, privatna stvar, ugra|ena u samu njihovu li~nost,
nego kao pitanje javne brige i civilizacije.32 Ako su `eleli da se uklope u
nacionalni ponos zapadnih nacija, nisu imali zemlju, nisu imali dr`avu, ni-
kakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili, ve} su samo mogli da
uka`u na sebe, a to je zna~ilo, u najboljem slu~aju, na svoj jezik – kao da
je jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slo-
vensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u. Ipak, u veku koji je naivno
prihvatio da su svi narodi zapravo nacije, te{ko da je i{ta drugo ostalo ug-
njetenim narodima Austro-Ugarske, carske Rusije ili balkanskih zemalja,
gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstva
narod-teritorija-dr`ava, narodima ~ije su se granice vekovima stalno me-
njale, a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. Tu
je bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria i
patriotizam, ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku, ogra-
ni~enu zajednicu. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva”
(Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikuli-
saniji izraz u Dvojnoj monarhiji.

Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. On se
sna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}, tako|e, iako na
vi{em nivou, i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije.
Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”, {to
je zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom, ve} se
ose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno `ive.
“U tome se razlikujemo”, rekao je [enerer, “...{to mi ne gravitiramo prema
Be~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome `ive Nemci”.33 Obe-
le`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu na-
cionalnu emancipaciju, ve} su odjednom, u svojim snovima o ekspanziji,
prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajed-
nicu, koja bi ostala dr`avni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni po
celoj zemaljskoj kugli. Sli~no tome, a nasuprot pravim nacionalnim oslo-
bodila~kim pokretima malih naroda, koji su uvek po~injali sa ispitivanjem
nacionalne pro{losti, pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom, ali su
projektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebalo
da ide.

32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera u
Austriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane neka
vrsta li~nog statusa; to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršene
po celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. Vidi Otto Bauer, Die
Nationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie, Vienna, 1907, o li~nom (na-
suprot teritorijalnom) principu, pp. 332 ff, 353 ff. “Li~ni princip ne `eli da organizuje nacije
kao teritorijalne zajednice, ve} samo kao udru`enje li~nosti.”

33 Pichl, op. cit., I, 152.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 239

Plemenski nacionalizam, {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Is-
to~noj i Ju`noj Evropi, razvio se u nov oblik organizacije, u pan-pokrete,
me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovi-
ne, Nema~ku ili Rusiju, sa {irokom, rasutom iredentom, Nemcima i Slove-
nima izvan svoje zemlje.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu, koji se
zadovoljavao relativnom nadmo}no{}u, nacionalnom misijom, ili breme-
nom belog ~oveka, pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o iza-
branosti. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za reli-
giju, ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novi
koncept svetosti. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske prirode
ruskog naroda, njegovog bi}a, prema Dostojevskom “hristonosca me|u
nacijama”, koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog careve
religijske funkcije i polo`aja u pravoslavnoj crkvi.35 Pansloveni su napu-
stili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju, a u
nekim slu~ajevima ~ak i proganjanju, postali su nepokolebljivi branioci
Svete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi bo`anski narod modernih vreme-
na”36.

Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o bo`anskoj izabranosti,
i pored toga {to su, sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u, ostali antiklerikalni i
postali antihri{}ani. Kada je Hitler, koji je po vlastitom priznanju bio [e-
nererov u~enik, ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvorio
na{u naciju. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje,”37 od-
govor sa druge strane, kod sledbenika panslavizma, bio je potpuno istog
tipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji, ve} bo`ji neprijate-
lji.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnih
potreba, i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je-

34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. Panlatinizam je bio
pogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu saveza
protiv nema~ke opasnosti, i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se u
neko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. Vidi tako|e Deckert, op.
cit., koji je 1914. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dr`avna svest
postajali ja~i, i tu su stekli ja~i potencijal nego na bilo kom drugom mestu u Evropi” (p. 7).

35 Nicolas Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, p. 102. – K. S. Aksakov je
1855. ruski narod nazvao “jedinim hriš}anskim narodom na Zemlji” (vidi Hans Ehrenberg i
N. V. Bubnoff, Oestliches Christentum, I, p. 92 ff), a pesnik Tjut~ev je u isto vreme tvrdio da
“je ruski narod hriš}anski ne samo po pravoslavlju ve} po ne~em mnogo prisnijem. On je
hriš}anski po sposobnosti odricanja i `rtve koja je osnova njegove moralne prirode.” Citirano
iz: Hans Kohn, op. cit.

36 Prema ^aadajevu, ~ija su Philosophical Letters. 1829-1831 predstavljala prvi sistemat-
ski pokušaj da se svetska istorija koncentriše oko ruskog naroda. Vidi Ehrenberg, op. cit., I,
p. 5 ff.

37 Govor 30. januara 1945, kako je zabele`en u New York Times, 31. januara.
38 Re~i Luke, tambovskog vladike, kako je citirano u The Journal of the Moscow Patriar-
chate, No. 2, 1944.

240 IMPERIJALIZAM

zik; iza toga le`i istinska teologija koja je ranijim pan-pokretima dala za-
mah i zadr`ala znatan uticaj na razvoj modernih totalitarnih pokreta.

Pan-pokreti su propovedali bo`ansko poreklo sopstvenog naroda u po-
re|enju sa jevrejsko-hri{}anskom verom u bo`ansko poreklo ^oveka. Pre-
ma njima je ~ovek, neizbe`no pripadaju}i nekom narodu, primio svoje bo-
`ansko poreklo samo indirektno, kroz pripadnost narodu. Pojedinac, tako,
ima bo`ansku vrednost samo dok pripada narodu koji je izabran da bude
bo`anskog porekla. On gubi pravo na to ~im odlu~i da menja nacional-
nost: on i tada raskida sve veze po kojima je bio od prirode obdaren bo`an-
skim poreklom i pada, takore}i, u metafizi~ko besku}ni{tvo. Politi~ka pre-
dnost ovog koncepta bila je dvostruka. On je od nacionalnosti ~inio stalni
kvalitet koji istorija vi{e nije mogla da dotakne, bez obzira na to {ta se do-
ga|a datom narodu – emigracija, pokoravanje, raseljavanje. Jo{ neposred-
niji uticaj, me|utim, imalo je to {to su u apsolutnoj suprotnosti sa bo`an-
skim poreklom sopstvenog naroda i svih drugih nebo`anskih naroda nes-
tajale sve razlike izme|u pojedina~nih pripadnika naroda, bilo dru{tvene
bilo ekonomske, bilo psiholo{ke. Bo`ansko poreklo je pretvorilo narod u
uniformnu “izabranu” masu arogantnih robota.39

Neistinitost ove teorije je uo~ljiva koliko i njena politi~ka korisnost.
Bog nije stvorio ni ~oveka (~ije je poreklo o~igledno u ra|anju) niti naro-
de (koji su nastali kao rezultat ljudske organizacije). Ljudi su nejednaki po
svom prirodnom poreklu, svojoj razli~itoj organizaciji i po istorijskoj sud-
bini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, to jest, jednakost ljud-
skog smisla; ipak, iza te jednakosti ljudskog smisla le`i, prema jevrejsko-
hri{}anskoj tradiciji, jedan drugi kvalitet, izra`en u konceptu zajedni~kog
porekla izvan ljudske istorije, ljudske prirode i ljudskog smisla – zajedni-
~ko poreklo u mitskom ~oveku koji se ne da identifikovati, koji je i sam
bo`ja kreacija. To bo`ansko poreklo je metafizi~ki koncept na kome mo`e
biti zasnovana politi~ka jednakost svrhe, svrhe uspostavljanja ~ove~anstva
na zemlji. Pozitivizam i progresivizam devetnaestog veka izopa~ili su ovu
svrhu ljudske jednakosti kada su hteli da doka`u ono {to se ne mo`e doka-
zati, naime, da su ljudi po prirodi jednaki, a razli~iti samo po istoriji i okol-
nostima, tako da se mogu izjedna~avati ne po pravima, ve} po okolnosti-
ma i obrazovanju. Nacionalizam i njegov koncept “nacionalne misije” izo-
pa~io je nacionalni koncept ~ove~anstva kao porodice nacija u hijerarhij-
sku strukturu, u kojoj su razlike u istoriji i organizaciji pogre{no tuma~ene
kao razlike izme|u ljudi koje po~ivaju na prirodnom poreklu. Rasizam,

39 To je opazio ve} ruski jezuit, knez Ivan S. Gagarin u svom pafletu La Russie sera-t-elle
catolique? (1856), u kojem je napao slavenofile jer “oni `ele da uspostave najkompletniju
versku, politi~ku i nacionalnu uniformnost. U svojoj spoljnoj politici oni `ele da objedine sve
pravoslavne hriš}ane bez obzira na nacionalnost, i sve Slovene bez obzira na veru, u veliko
slovensko i pravoslavno carstvo”. (Citirano iz Hans Kohn, op. cit.)

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 241

koji je poricao zajedni~ko poreklo ~oveka i pobijao zajedni~ku svrhu uspo-
stavljanja ~ove~anstva, uveo je koncept bo`anskog porekla jednog za razli-
ku od svih drugih, prikrivaju}i tako privremen i promenljiv proizvod ljud-
skog truda pseudomisti~nom koprenom bo`anske ve~nosti i kona~nosti.

Kona~nost je ono {to deluje kao zajedni~ki imenitelj izme|u filozofije
pan-pokreta i rasnih koncepata, i terijski obja{njava njihovu inherentnu
me|usobnu naklonost. Politi~ki, nije va`no da li je kao poreklo naroda za-
mi{ljen Bog ili priroda; u oba slu~aja, ma koliko da je prisvajanje prava za
sopstveni narod uzvi{eno, narodi se preobra}aju u `ivotinjske vrste, tako
da se Rusi razlikuju od Nemaca kao vuk od lisice. “Bo`anski narod” `ivi u
svetu u kojem je on uro|eni progonitelj svih drugih slabijih vrsta, ili uro-
|ena `rtva svih ja~ih vrsta. Samo se pravila `ivotinjskog carstva mogu
mo`da primeniti na njegovu politi~ku sudbinu.

Tribalizam pan-pokreta sa svojim konceptom “bo`anskog porekla” jed-
nog naroda duguje deo svoje privla~nosti preziru prema liberalnom indi-
vidualizmu,40 idealu ~ove~anstva i ljudskog dostojanstva. Ni{ta nije ostalo
od ljudskog dostojanstva ako pojedinac svoju vrednost duguje jedino ~i-
njenici {to se slu~ajno rodio kao Nemac ili Rus; ali postoji, umesto toga,
nova povezanost, ose}anje me|usobnog poverenja me|u svim ~lanovima
naroda, koje je zaista bilo u stanju da ubla`i opravdane bojazni modernih
ljudi o tome {ta bi im se moglo dogoditi kad ih, kao izolovane pojedince u
atomizovanom dru{tvu, ne bi {titili puki brojevi i nametnuta uniformna
kohezija. Sli~no tome, “pojas me{ovitog stanovni{tva”, izlo`eniji od osta-
lih delova Evrope olujama istorije i manje ukorenjen u zapadnu tradiciju,
osetio je mnogo pre ostalih evropskih naroda strah od ideala ~ove~anstva i
od jevrejsko-hri{}anske vere u zajedni~ko poreklo ~oveka. Ti ljudi nisu ga-
jili nikakve iluzije o “plemenitom divljaku”, jer su znali pone{to o poten-
cijalu zla i ne istra`uju}i navike kanibala. [to vi{e narodi znaju jedan o
drugome, to manje `ele da druge narode smatraju sebi ravnima i vi{e uz-
mi~u od ideala ~ove~anstva.

Privla~nost plemenske izolacije i ambicije gospodarske rase delimi~no
su bile posledice instinktivnog ose}anja da ~ove~anstvo, bilo kao religijs-
ki ili humanisti~ki ideal, implicira zajedni~ku odgovornost.41 Zbog sma-

40 “Ljudi }e shvatiti da ~ovek nema nikavo drugo predodre|enje na ovom svetu do da ra-
di na razaranju svoje li~nosti i da je zameni društvenom i bezli~nom egzistencijom”. Chaada-
yev, op. cit. Citirano prema Ehrenberg, op. cit., p. 60.

41 Slede}i pasa` iz Frymann, op. cit., p. 186, veoma je karakteristi~an: “Mi znamo sop-
stveni narod, njegove kvalitete i njegove nedostatke – ~ove~anstvo mi ne znamo i odbijamo
da se njime bavimo ili oduševljavamo. Gde po~inje, gde završava to što treba da volimo jer
pripada ~ove~anstvu...? Jesu li dekadent ili polu`ivotinjski ruski seljak iz mira, crnac iz is-
to~ne Afrike, polu-soj iz nema~ke Jugozapadne Afrike, ili nepodnošljivi Jevreji iz Galicije i
Rumunije svi pripadnici ~ove~anstva?... ^ovek mo`e da veruje u solidarnost germanskih
naroda – ko god je izvan ove sfere, ne ti~e nas se.”

242 IMPERIJALIZAM

njivanja geografskih razdaljina, to je postalo politi~ka aktuelnost prvoga
reda.42 Isto tako, idealisti~ki razgovor o ~ove~anstvu i ljudskom dostojan-
stvu postao je stvar pro{losti, jednostavno zato {to je svim tim lepim i sno-
likim idejama sa oven~anom tradicijom iznenada kucnuo zastra{uju}e pra-
vi ~as. ^ak i insistiranje na gre{nosti svih ljudi, koja je svakako bila odsut-
na iz frazeologije liberalnih protagonista “~ove~anstva”, ni u kom slu~aju
nije dovoljno da se razume ~injenica – koju je narod isuvi{e dobro shvatio
– da ideja ~ove~anstva, o~i{}ena od svake sentimentalnosti, ima veoma
ozbiljnu konsekvencu, naime to da ljudi moraju da u ovom ili onom obliku
preuzmu odgovornost za sve zlo~ine koje su po~inili ljudi i da je kona~no
svaka nacija primorana da odgovara za zlo koje su po~inile sve ostale.

Tribalizam i rasizam su veoma realisti~ni, iako veoma destruktivni pute-
vi da se izbegne nezgodan polo`aj zajedni~ke odgovornosti. Njihova me-
tafizi~ka neukorenjenost, koja je tako dobro pristajala teritorijalnoj iskore-
njenosti nacija koje su prve zahvatili, isto tako dobro se prilagodila potre-
bama gibanja masa modernih gradova i zato je ove smesta zgrabio totali-
tarizam; ~ak su bolj{evici osuje}eni da fanati~no prihvate najve}u antina-
cionalnu doktrinu, marksizam, a panslovenska propaganda je ponovo uve-
dena u sovjetsku Rusiju zbog stra{ne izolacijske vrednosti u samim tim
teorijama.43

Ta~no je da je sistem vladavine u Austro-Ugarskoj i u carskoj Rusiji slu-
`io kao istinska {kola plemenskog nacionalizma, da je zapravo bio zasno-
van na ugnjetavanju nacionalnosti. U Rusiji je to potla~ivanje bilo is-
klju~ivi monopol birokratije koja je tako|e tla~ila ruski narod, tako da je
na kraju samo ruska inteligencija postala panslovenska. Dvojna monarhija
je, naprotiv, vladala svojim neugodnim nacijama daju}i im upravo toliko
slobode da ugnjetavaju druge nacije, tako da su na kraju postale prava ma-
sovna osnova za ideologiju pan-pokreta. Tajna opstanka ku}e Habsburga u
devetnaestom veku le`i u osetljivoj ravnote`i i u podr{ci koju je nadnacio-
nalna ma{inerija dobijala od me|usobnog antagonizma, ali i od toga {to su
Nemci eksploatisali ^ehe, Ma|ari Slovake, Poljaci Karpatske Ukrajince i

42 Ovo su`avanje geografskih razdaljina našlo je izraza u Friedrich Naumann, Central Eu-
rope: “Još je daleko dan kada }e postojati ’jedan tor i jedan pastir’, ali su prošli dani kada su
pastiri bez broja, manji ili ve}i, vodili svoja stada neobuzdano preko pašnjaka Evrope. Duh
zamašne industrije i nadnacionalna organizacija obuzeli su politiku. Ljudi razmišljaju, kako
se jedanput Sesil Roudz izrazio, u ’kontinentima’”. Ovih nekoliko re~enica citirano je u bez-
brojim ~lancima i pamfletima toga vremena.

43 Sa tog stanovišta veoma su interesantne nove teorije sovjetske ruske genetike. Nasle-
|ivanje ste~enih karakteristika jasno zna~i da stanovništvo koje `ivi pod nepovoljnim uslovi-
ma prenosi nasle|em skromnije sposobnosti i vice versa. “U svetu treba da imamo uro|ene
gospodare i podre|ene rase.” Vidi H. S. Muller, “The Society Master Race Theory”, u New
Leader, July 30, 1949.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 243

tako dalje. Za sve njih je postala normalna stvar to da neko mo`e da priba-
vi dr`avnost na tu| ra~un i da }e se neko rado odre}i slobode ako ugnjeta-
vanje dolazi od njegove sopstvene nacionalne vlade.

Ta dva pan-pokreta razvila su se bez ikakve pomo}i ruske ili nema~ke
vlade. To nije spre~ilo njihove austrijske prista{e da u`ivaju u slastima
veleizdaje protiv austrijske vlade. Ta mogu}nost obrazovanja masa u duhu
veleizdaje donela je austrijskim pan-pokretima u pravi ~as prili~no {iroku
podr{ku masa koja im je uvek nedostajala u Nema~koj ili u Rusiji. Isto
tako bilo je lak{e navesti nema~ke radnike da napadnu nema~ku bur`oazi-
ju nego vladu, kao i “di}i seljake u Rusiji pre protiv vlastele nego protiv
cara”.44 Razlika u dr`anju nema~kih radnika i ruskih seljaka bila je svaka-
ko ogromna; prvi su gledali na ne ba{ previ{e voljenog monarha kao na sim-
bol nacionalnog jedinstva, a ovi drugi su smatrali da je poglavar njihove
vlade pravi predstavnik Boga na zemlji. Te razlike, me|utim, bile su ma-
nje va`ne od ~injenice da ni u Rusiji ni u Nema~koj vlada nije bila tako
slaba kao u Austriji, niti je njihova vlast bila tako ozlogla{ena da bi pan-
pokreti mogli da naprave politi~ki kapital od revolucionarnih nemira. Sa-
mo je u Austriji revolucionarni poriv na{ao svoj prirodan izlaz u pan-po-
kretima. Zamisao (ne jako ve{to izvedena) devide et impera je malo u~i-
nila da se umanje centrifugalne tendencije nacionalnih sentimenata, ali je
sasvim dobro uspela da uvede kompleks vi{e vrednosti i op{te raspolo`e-
nje nelojalnosti.

Neprijateljstvo prema dr`avi kao instituciji provla~i se kroz teorije svih
pan-pokreta. Opozicija slavenofila prema dr`avi ta~no je opisana kao “pot-
puno druga~ija od svega {to bi se moglo na}i u sistemu zvani~nog nacio-
nalizma”;45 smatralo se da je dr`ava po samoj svojoj prirodi tu|a narodu.
Slavenofili su ose}ali da slovenska nadmo} le`i u ravnodu{nosti ruskog
naroda prema dr`avi, u tome {to on sebe ~uva kao corpus separatum od
svoje sopstvene vlade. To su slavenofili mislili kada su nazvali Ruse
“bezdr`avnim narodom” i to je omogu}ilo tim “liberalima” da se pomire
sa despotizmom; u skladu sa zahtevom despotizma bio je zahtev da se na-
rod ne “me{a u dr`avnu vlast”, to jest, u apsolutnu vlast.46 Pangermani,
koji su bili politi~ki artikulisani, uvek su insistirali na prioritetu na-
cionalnog nad dr`avnim interesom47 i ~esto su dokazivali da “svetska poli-

44 G. Fedotov, “Russia and Freedom”, The Review of Politics, Vol. VIII, No. 1, January,
1946, pravo je remek delo istoriografije; ono daje sr` cele ruske istorije.

45 N. Berdyaev, op. cit., p. 29.
46 K. S. Asakov u Ehrenberg, op. cit., p. 97.
47 Vidi na primer Šenererovu `albu da austrijska Verfassungspartei još uvek podre|uje na-
cionalne interese dr`avnim (Pichl, op. cit., I, 151). Vidi tako|e karakteristi~ne pasa`e u
pangermanskom Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, grofa E. Rewentlowa 1937, p.
39 ff. Reventlo je video nacionalsocijalizam kao ostvarenje pangermanizma zbog njegovog
odbijanja da “idolatrizuje” dr`avu koja je samo jedna funkcija narodnog `ivota.

244 IMPERIJALIZAM

tika prevazilazi okvir dr`ave”, da je jedini stalni ~inilac tokom istorije bio
narod a ne dr`ava; i da zato nacionalne potrebe, menjaju}i se sa okolnosti-
ma, treba da odre|uju, u svim vremenima, politi~ke ~inove dr`ave.48 Ali
ono {to je u Nema~koj i Rusiji ostalo samo {uplja fraza sve do kraja Prvog
svetskog rata, imalo je dosta realan aspekt u Dvojnoj monarhiji, ~ija je
propast izazivala trajni zlobni prezir prema vladi.

Ozbiljna je gre{ka pretpostaviti da su vo|e pan-pokreta bili reakcionari
ili “kontrarevolucionari”. Iako po pravilu ne previ{e zainteresovani za dru-
{tvena pitanja, nikada nisu napravili tu gre{ku da dr`e stranu sa kapitalisti-
~kom eksploatacijom i ve}ina ih je nekad pripadala, a dosta njih je i dalje
pripadalo, liberalnim, progresivnim partijama. Sasvim je ta~no, u izves-
nom smislu, da je Pangermanska liga “otelovila stvarni poku{aj narodne
kontrole u spoljnoj politici. Ona je ~vrsto verovala u efikasnost sna`nog,
nacionalno svesnog javnog mnjenja... i inicijativne nacionalne politike po
sili narodnog htenja”.49 Samo {to gomila, organizovana u pan-pokrete i
inspirisana rasnim ideologijama, uop{te nije bila isti onaj narod ~ije su
revolucionarne akcije dovele do ustavne vlade i ~iji bi se pravi predstavni-
ci u to vreme mogli na}i samo u radni~kim pokretima, ve} je sa svojom
“pro{irenom plemenskom sve{}u” i upadljivim nedostatkom patriotizma
mnogo vi{e li~ila na “rasu”.

Panslavizam, za razliku od pangermanizma, stvorila je ruska inteligen-
cija i on ju je u potpunosti pro`imao. Mnogo manje razvijen u organizacio-
nom obliku i mnogo manje konzistentan u politi~kim programima, on je
tokom znatnog vremena zadr`ao visok stepen literarne rafiniranosti i filo-
zofske spekulacije. Dok je Rozanov spekulisao o misterioznim razlikama
izme|u jevrejske i hri{}anske seksualne mo}i i do{ao do iznena|uju}eg
zaklju~ka da su Jevreji “sjedinjeni sa tom mo}i, a hri{}ani od nje odvoje-
ni”,50 vo|a austrijskih pangermana veselo je otkrio da `eli da “privu~e in-
teresovanje malog ~oveka propagandnim pesmama, po{tanskim kartama,
[enererovim kriglama za pivo, {tapovima za {etnju i {ibicama”.51 Kona-
~no su i pansloveni “napustili Hegela i [elinga, a prizvali prirodne nauke
da popune teorijsku municiju”.52

Pangermanizam, koji je osnovao jedan ~ovek, Georg fon [enerer, i koji
su uglavnom podr`avali nema~ki i austrijski studenti, koristio se od po~et-

48 Ernst Hasse, Deutsche Weltpolitik, 1897, u Alldeutsche Flugschriften, br. 5 i Deutsche
Politik, 1. Heft: Das deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p. 50.

49 Wertheimer, op. cit., p. 209.
50 Rozanov, op. cit., p. 56-57.
51 Oskar Karbach, op. cit.
52 Louis Levine, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914, opisuje ovu
promenu od starije slavenofilske generacije do novog panslavenskog pokreta.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 245

ka upadljivo vulgarnim jezikom, s namerom da se dopadne {irim i razli~i-
tim dru{tvenim slojevima. [enerer je tako|e bio “prvi koji je uo~io mogu}-
nosti antisemitizma kao instrumenta za usmeravanje spoljne politike i za
dezorganizaciju... unutra{nje strukture dr`ave”.53 Neki od razloga za po-
godnost kori{}enja jevrejskog naroda u te svrhe su o~igledni: njihov veo-
ma istaknut polo`aj uz po{tovanje Habsbur{ke monarhije, zajedno sa ~i-
njenicom da su ih u mnogonacionalnoj zemlji lak{e smatrali posebnom na-
cionalno{}u nego u nacionalnoj dr`avi ~ije je gra|anstvo, barem po teori-
ji, homogenog sastava. Me|utim, iako svakako obja{njava nasilnost aus-
trijskog tipa antisemitizma i pokazuje koliko je [enerer bio pronicljiv poli-
ti~ar kada je to iskoristio, sve ovo nam ne poma`e da razumemo centralnu
ideolo{ku ulogu antisemitizma u oba pan-pokreta.

“Pro{irena plemenska svest” kao emocionalni motor pan-pokreta potpu-
no se razvila pre nego {to je antisemitizam postao njihova centralna tema i
koheziona snaga. Panslavizam, sa svojom du`om i ozbiljnijom istorijom
filozofske spekulacije i uo~ljivijom politi~kom neefikasno{}u, dobio je ja-
sno antisemitske crte u poslednjim decenijama devetnaestog veka; panger-
man [enerer je ve} otvoreno objavio svoje neprijateljstvo prema dr`avnim
institucijama dok su mnogi Jevreji bili jo{ uvek ~lanovi njegove partije.54
U Nema~koj, gde je [tekerov pokret pokazao upotrebljivost antisemitizma
kao politi~kog propagandnog oru`ja, Pangermanska liga krenula je donek-
le u pravcu antisemitizma, ali pre 1918. nikada nije i{la dotle da isklju~i
Jevreje iz ~lanstva.55 Povremena antipatija slavenofila prema Jevrejima
pre{la je u antisemitizam u celoj ruskoj inteligenciji kada je, posle ubistva
cara 1881, talas pogroma koji je organizovala vlada doveo jevrejsko pita-
nje u `i`u pa`nje javnosti.

[enerer, koji je u isto vreme otkrio antisemitizam, verovatno je postao
svestan njegovih mogu}nosti skoro slu~ajno: po{to je iznad svega `eleo da
razru{i Habsbur{ko carstvo, nije bilo te{ko izra~unati efekat isklju~ivanja
jedne nacije iz dr`avne strukture koja po~iva na mno{tvu nacija. Cela iz-
gradnja ovog ~udnog ustrojstva, dragocena ravnote`a njene birokratije
mogla bi se rastrojiti kad bi umereno ugnjetavanje, pod kojim su sve na-
cionalnosti u`ivale izvestan stepen jednakosti, bila potkopana narodnim
pokretima. Ipak, istoj svrsi je isto toliko dobro mogla da poslu`i i divlja
mr`nja pangermana prema slovenskim nacionalnostima, mr`nja koja je
imala duboke korene i mnogo pre nego {to je pokret postao antisemitski;
to su dokazivali i Jevreji u njegovom ~lanstvu.

53 Oscar Karbach, op. cit., p. 45.
54 U Programu iz Linca, koji je ostao kao pangermanski program u Austriji prvobitno nije
bilo paragrafa o Jevrejima; u komisiji za nacrt programa 1882. su ~ak bila tri Jevrejina. Para-
graf o Jevrejima je dodat 1885. Vidi Oscar Karbach, op. cit.
55 Otto Bonhard, op. cit., p. 45.

246 IMPERIJALIZAM

Antisemitizam pan-pokreta je postao tako efikasan da je mogao da pre-
`ivi op{tu propast antisemitske propagande tokom varljivog mira koji je
prethodio izbijanju Prvog svetskog rata, tako {to se udru`io sa plemen-
skim nacionalizmom Isto~ne Evrope. Postojala je unutarnja privla~nost iz-
me|u teorija pan-pokreta i beskorene egzistencije jevrejskog naroda. Iz-
gledalo je da su Jevreji savr{en primer naroda u plemenskom smislu, nji-
hova organizacija model koji su pan-pokreti te`ili da opona{aju, njihov
opstanak i mo} koja im se pridavala najbolji dokaz ispravnosti rasnih teo-
rija.

Ako su ostale nacionalnosti u Dvojnoj monarhiji bile samo slabo vezane
za tlo i imale malo smisla za zna~enje zajedni~ke teritorije, Jevreji su bili
primer naroda koji je bez ikakvog doma mogao da sa~uva identitet tokom
vekova, i koji se zato mogao navoditi kao dokaz da nikakva teritorija nije
potrebna da bi se konstituisala nacionalnost.56 Ako su pan-pokreti insisti-
rali na sporednoj ulozi dr`ave i na primatu naroda, organizovanog bez ob-
zira na granice, naroda koji nije neizostavno predstavljen u vidljivim insti-
tucijama, onda su Jevreji bili savr{en model nacije bez dr`ave i bez vid-
ljivih institucija.57 Ako su plemenske nacionalnosti ukazivale na sebe kao
na centar svog nacionalnog ponosa, bez obzira na istorijska dostignu}a i
u~estvovanje u istorijskim doga|ajima, ako su verovale da ih neka tajan-
stvena unutarnja psiholo{ka ili fizi~ka osobina ~ini otelovljenjem ne
Nema~ke ve} germanizma, ne Rusije, ve} ruske du{e, nekako su znali,
iako to nisu umeli da izraze, da je jevrejstvo asimilovanih Jevreja bilo up-
ravo ista vrsta pojedina~nog li~nog otelovljenja judaizma i da je neobi~ni
ponos sekularizovanih Jevreja, koji se nisu odrekli tvrdnje da su izabrani,
stvarno zna~io da oni veruju da su druga~iji i bolji jednostavno zato {to su
slu~ajem ro|eni kao Jevreji, bez obzira na dostignu}a i tradiciju Jevreja.

Dosta je ta~no da je takvo jevrejsko dr`anje, takva, vrsta takore}i, ple-
menskog nacionalizma, bilo rezultat nenormalnog polo`aja Jevreja u mo-
dernim dr`avama, polo`aja izvan dru{tva i nacije. Me|utim, i polo`aj ovih
promenljivih etni~kih grupa, koje su postale svesne svoje nacionalnosti
tek kroz primer drugih – zapadnih – nacija, i kasnije polo`aj neukorenje-
nih masa velikih gradova, koje je rasizam tako efikasno mobilisao, bio je
po mnogim stvarima veoma sli~an. I one su bile izvan dru{tva, i one su bi-
le izvan nacionalne dr`ave koja je izgledala kao jedina zadovoljavaju}a
politi~ka organizacija naroda. U Jevrejima su one odjednom prepoznale
svoje veselije, sre}nije takmace jer, oni su tako to videli, Jevreji su na{li

56 Tvrdi socijalista Otto Bauer, svakako ne antisemita, op. cit., p. 373.
57 Za jevrejsku samosvest veoma je instruktivan esej S. A. Steinberga, “Die weltan-
schaulichen Voraussetzungen der jüdischen Geschichtsschreibung” u Dubnov Festschrift,
1930: “Ako je neko ... uveren u koncept `ivota kakav je iza`en u jevrejskoj istoriji... onda
dr`avno pitanje gubi zna~aj, bez obzira na to kako se na njega odgovori.”

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 247

na~in da konstitui{u sopstveno dru{tvo koje je, upravo zato {to nije imalo
svoje vidljivo zastupni{tvo i nikakvo normalano politi~ko udru`enje, mog-
lo da postane zamena za naciju.

Ali vi{e od svega Jevreje je u centar ovih rasnih ideologija dovela jedna
jo{ o~iglednija ~injenica, naime da zahtev pan-pokreta o izabranosti mo`e
ozbiljno da se sukobi samo sa istim zahtevom Jevreja. Nije bilo va`no {to
jevrejski koncept nije imao ni{ta zajedni~ko sa plemenskim teorijama o
bo`anskom poreklu sopstvenog naroda. Gomila se nije mnogo bavila ta-
kvim sitnicama kao {to je istorijska ta~nost i jedva da je bila svesna razlike
izme|u jevrejske istorijske misije da zasnuje celo ~ove~anstvo, i sopstve-
ne “misije” da vlada nad svim drugim narodima na Zemlji. Ali vo|e pan-
pokreta znale su vrlo dobro da su Jevreji podelili svet, upravo kao i oni, na
dve polovine – na sebe i na sve ostale.58 U toj su se dihotomiji Jevreji opet
pokazali kao sre}niji takmaci koji su ne{to nasledili, koji su po ne~emu bi-
li priznati, a ne-jevreji su morali da grade ni iz ~ega.59

Op{tepoznata “istina”, koja ponavljanjem nije postala istinitija, jeste to
da je antisemitizam samo oblik zavisti. No kada je u pitanju jevrejska iza-
branost, ona je dosta ta~na. Kad god su narodi odvojeni od delanja i do-
stignu}a, kad su one prirodne veze sa zajedni~kim svetom razbijene ili ne
postoje iz ovog ili onog razloga, oni su skloni da se okrenu sebi u svojoj
goloj prirodnoj datosti i da kao svoje prirodno pravo zahtevaju bo-
`anstvenost i misiju da iskupe ceo svet. Kada se to dogodi u zapadnoj civi-
lizaciji, takvi narodi }e na svom putu redovno nai}i na vekovima star za-
htev Jevreja. To su osetili glasnogovornici pan-pokreta i zato ih nimalo ni-
je uznemiravalo realisti~ko pitanje da li je jevrejski problem, iskazan u
ciframa i mo}i, dovoljno va`an da bi mr`nja prema Jevrejima postala sto-
`er njihove ideologije. Kako je njihov nacionalni ponos bio nezavisan od
svih dostignu}a, tako se i njihova mr`nja prema Jevrejima oslobodila od
svih specifi~no jevrejskih dela i nedela. U tome su se pan-pokreti potpuno
slagali, iako ~ak nisu ni znali kako da iskoriste svoj ideolo{ki sto`er za
svrhe politi~ke organizacije.

Vremenski razmak izme|u formulisanja ideologije pan-pokreta i mo-
gu}nosti njene ozbiljne politi~ke primene pokazuje ~injenica da su
“Protokoli sionskih mudraca” – koje su oko 1900. krivotvorili agenti ruske
tajne policije u Parizu po sugestiji Pobedonosceva, politi~kog savetnika

58 Me|usobna bliskost tih koncepata mo`e se videti u slede}oj podudarnosti kojoj se mo`e
dodati mnogo drugih primera Steinberg, op. cit., ka`e o Jevrejima da se njihova istorija doga-
|a izvan svih uobi~ajenih istorijskih zakona. ^aadajev zove Ruse izuzetnim narodom. Ber-
|ajev otvoreno tvrdi (op. cit., p. 135): “Ruski mesijanizam je rod jevrejskom mesijanizmu.”

59 Vidi antisemitu E. Reventlow, op. cit., ali tako|e i filosemitskog ruskog filozofa Vladi-
mira Solovjeva, Judaism and the Christian Question (1884): Izme|u dve verske nacije, Rusa
i Poljaka, istorija je uvela tre}i verski narod, Jevreje. Vidi Ehrenberg, op. cit., p. 314 ff. Vidi
tako|e Cleinow, op. cit., p. 44 ff.

248 IMPERIJALIZAM

Nikolaja II i jedinog panslovena koji je ikada bio na nekom uticajnom po-
lo`aju – ostali napola zaboravljen pamflet do 1919, kada je zapo~eo njihov
zaista trijumfalan pohod kroz sve evropske zemlje i jezike;60 jedino je
Hitlerov Mein Kampf nekih tridesetak godina kasnije bio vi{e u opticaju.
Ni krivotvoritelj niti njegov poslodavac nisu znali da }e do}i vreme kada
}e policija biti centralna institucija dru{tva, a zemlja organizovana po kri-
votvorenim jevrejskim principima zapisanim u Protokolima. Mo`da je ba{
Staljin prvi otkrio koliko je policija va`na za odr`avanje na vlasti. Hitler,
pronicljiviji od [enerera, svog duhovnog oca, svakako je znao kako da
upotrebi hijerarhijski princip rasizma, kako da iskoristi antisemitsku tvrd-
nju o “najgorem” narodu da bi se na pravi na~in organizovao “najbolji”, a
da svi osvojeni i potla~eni narodi budu izme|u, kako da generalizuje kom-
pleks vi{e vrednosti pan-pokreta tako da svaki narod, sa nu`nom iznim-
kom Jevreja, mo`e da gleda s visine na neki koji je jo{ gori od njega.

O~igledno je bilo potrebno jo{ nekoliko decenija skrivenog haosa i ot-
vorenog o~aja pre nego {to {iroki sloj naroda radosno uvidi da }e posti}i
ono {to su jedino Jevreji, kako su verovali, po svom uro|enom |avolstvu
tako dugo uspevali da postignu. Vo|e pan-pokreta, u svakom slu~aju, iako
ve} mutno svesne socijalnog pitanja, bile su veoma jednostrane u svom in-
sistiranju na spoljnoj politici. Vo|e zato nisu bile u stanju da vide da anti-
semitizam mo`e da bude ona neophodna karika koja povezuje metode
unutra{nje i metode spoljne politike; jo{ nisu znale kako da uspostave svo-
ju “narodnu zajednicu”, to jest potpuno iskorenjenu, rasno indoktriniranu
hordu.

To {to se fanatizam pan-pokreta obru{io na Jevreje kao na ideolo{ki cen-
tar i {to je to bio po~etak kraja evropskog jevrejstva, predstavlja jednu od
najlogi~nijih i najogor~enijih osveta koja je ikad u istoriji izvedena. Jer,
naravno, ima neke istine u “prosve}enim” tvrdnjama od Voltera do Renana
i Tena da je jevrejski koncept izabranosti, njihovo poistove}ivanje religije
i nacionalnosti, njihov zahtev za apsolutnim polo`ajem u istoriji i povla{-
}eni odnos sa Bogom, uneo u zapadnu civilizaciju ina~e nepoznati ele-
ment fanatizma (koji je nasledilo hri{}anstvo u svojoj tvrdnji da isklju~ivo
ono poseduje Istinu) na jednoj strani, a na drugoj element ponosa koji je
bio opasno blizu njenoj rasnoj izopa~enosti.61 Politi~ki, bilo je bez ikakvih
posledica to {to su judaizam i o~uvana jevrejska pobo`nost svaku pred-
stavu o imanentnosti bo`anskog odbacivali i nisu je trpeli.

Naime, plemenski nacionalizam je upravo perverzija religije koja je na-
terala Boga da izabere jednu naciju, po pravilu naciju kojoj pripada onaj

60 Vidi John Curtiss, The Protocols of Zion, New York, 1942.
61 Vidi Berdyaev, op. cit., p. 5: “Religija i nacionalnost u Moskovskoj kne`evini rasli su
zajedno, kao što su to ~inili u svesti prastarog jevrejskog naroda. I kao što je mesijanska svest
bila atribut judaizma, ona je isto tako bila atribut ruskog pravoslavlja”.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 249

ko to tvrdi; jedino zato {to je taj drevni mit, zajedno sa jedinim narodom
koji je pre`iveo od antike, pustio duboke korene u zapadnoj civilizaciji,
mogle su moderne vo|e gomile, sa izvesnim stepenom uverljivosti, da
skupe drskost da uvuku Boga u sitne sukobe me|u narodima i da tra`e
Njegovu saglasnost za izbor kojim je vo|a ve} sre}no manipulisao.62
Mr`nja rasista prema Jevrejima buknula je iz praznovernog shvatanja da je
Bog mogao stvarno izabrati Jevreje, a ne njih, i da im je bo`ansko
provi|enje podarilo uspeh. Postoji jedan element slaboumne ogor~enosti
protiv naroda koji je, toga su se pla{ili, primio racionalno neshvatljivu
garanciju da }e se najzad pojaviti, uprkos svim okolnostima, kao kona~ni
pobednik u svetskoj istoriji.

Jer mentalitetu gomile ideja Jevreja o sebi kao narodu kome je Bog po-
verio uspostavljanje carstva Bo`ijeg na zemlji mogla se prikazati samo u
vulgarnim terminima uspeha i poraza. Strah i mr`nja su se hranili i pone-
{to racionalizovali ~injenicom da je hri{}anstvo, religija jevrejskog pore-
kla, ve} osvojilo zapadno ~ove~anstvo. Vo|eni svojim sme{nim prazno-
verjem, vo|e pan-pokreta su otkrile taj skriveni mali zubac u mehanizmu
jevrejske pobo`nosti koji omogu}ava potpuno vra}anje prava darovatelju i
izokretanje, tako da izabranost nije vi{e bila mit za kona~nu realizaciju
ideala zajedni~kog ~ove~anstva – ve} za njegovo kona~no uni{tenje.

II: Nasle|e bezakonja

OTVORENO prenebregavanje zakona i pravnih institucija i ideolo{ko oprav-
davanje bezakonja mnogo su karakteristi~niji za kontinentalni nego za
prekomorski imperijalizam, delom i zahvaljuju}i ~injenici {to je kontinen-
talnom imperijalizmu nedostajala prostorna udaljenost koja bi odvojila
nelegalnost vladavine nad stranim kontinentima od legalnosti institucija u
domovini. Od iste je va`nosti i ~injenica da su pan-pokreti ponikli u zem-
ljama koje nikada nisu imale ustavnu vladavinu, tako da su njihove vo|e
prirodno vladu i vlast shvatale kao proizvoljne odluke odozgo.

Prezir prema zakonu postao je karakteristika svih pokreta. Iako mnogo
potpunije artikulisan u panslavizmu nego u pangermanizmu, on je
odra`avao stvarno stanje vlasti i u Rusiji i u Austrougarskoj. Opisom ova

62 Fantasti~an primer ludila u celoj toj stvari je slede}i pasus Leona Bloja – koji sre}om
nije karakteristi~an za francuski nacionalizam: “Francuska je toliko najbolja me|u nacijama
da svi ostali, bez obzira ko su, moraju biti po~astvovani ako ih Francuska primi da jedu hleb
njenih pasa. Samo ako je Francuska sre}na, tada ostatak sveta mo`e biti zadovoljan ~ak i ako
za francusku sre}u treba da plati ropstvom ili uništenjem. Ali ako Francuska pati, tada sam
Bog pati, strašni Bog... To je tako apsolutno i neizbe`no kao tajna predestinacije.” Citirano iz
R. Nadolny, Germanisierung oder Slavisierung?, 1928, p. 55.

250 IMPERIJALIZAM

dva despotizma, jedina preostala u Evropi pred izbijanje Prvog svetskog
rata, u smislu mnogonacionalnih dr`ava dobija se samo jedan deo slike.
Upravo zbog vladavine nad mnogonacionalnim teritorijama, razlikovali su
se od drugih vlada time {to su upravljali narodima direktno, i to birokrati-
jom (a nisu ih samo eksploatisali); partije su igrale bezna~ajnu ulogu, a par-
lamenti nisu imali legislativnu funkciju; dr`ava je vladala putem adminis-
tracije koja je primenjivala dekrete. Va`nost parlamenta za Dvojnu mo-
narhiju bila je malo ve}a od va`nosti jednog ne previ{e bistrog debatnog
kluba. U Rusiji, kao i u predratnoj Austriji, ozbiljna opozicija jedva da se
mogla na}i; njenu funkciju vr{ile su spoljne grupe koje su znale da bi nji-
hov ulazak u parlamentarni sistem samo smanjio pa`nju i podr{ku koju su
u`ivali u narodu.

Sa pravnog stanovi{ta, birokratska vladavina je vladavina dekretom, a to
zna~i da snaga koja u ustavnoj vladi samo sprovodi zakon postaje direktni
izvor celog zakonodavstva. Dekreti {tavi{e ostaju anonimni (dok se zakoni
uvek mogu pripisati posebnim ljudima ili skup{tinama) i zato izgleda da
dolaze od neke sveobuhvatne vlasti kojoj nije potrebno obrazlo`enje.
Prezir Pobedonosceva prema “zamkama” zakona bio je ve~ni prezir iz-
vr{ioca prema navodnom nedostatku slobode zakonodavca, koji je opko-
ljen principima, i prema neaktivnosti izvr{ilaca zakona, koji su ograni~eni
njegovim tuma~enjem. Birokrata koji samim sprovo|enjem dekreta ima
iluziju stalne akcije, ose}a se u`asno superioran nad tim “neprakti~nim”
narodom koji je zauvek upleten u “zakonske za~koljice” i zato ostaje izvan
sfere vlasti, koja je za njega izvor svega.

Izvr{ilac smatra da je zakon nemo}an jer je po definiciji odvojen od svo-
je primene. Dekret, s druge strane, uop{te ne postoji osim ako i kada se
primenjuje; njemu nije potrebno nikakvo drugo obrazlo`enje osim prime-
njivosti. Istina je da dekrete koriste sve vlade u kriznim vremenima, ali je
tada sama kriza jasno obrazlo`enje i automatsko ograni~enje. U birokrat-
skoj vlasti dekreti se pojavljuju u ogoljenoj ~istoti, kao da njih vi{e ne
proizvode ljudi na vlasti, ve} da su otelovljenje same vlasti, a izvr{itelj tek
njen slu~ajni agent. Nema op{tih principa iza dekreta koje obi~an razum
mo`e da pojmi, ve} postoje samo stalno promenljive prilike koje jedino
stru~njak mo`e da zna detaljno. Narod kojim se vlada putem dekreta nikad
ne sazna {ta njime vlada, zbog nemogu}nosti razumevanja dekreta po sebi
i pa`ljivo organizovanog nepoznavanja specifi~nih okolnosti i njihovog
prakti~nog zna~enja, u kojem svi izvr{ioci dr`e svoje podanike. Ko-
lonijalni imperijalizam, koji je tako|e vladao putem dekreta i ponekad ~ak
bio definisan kao “régime des décrets”,62a bio je dosta opasan; ipak, sama
~injenica da su oni koji su sprovodili dekrete nad doma}im stanovni{tvom

62a Vidi M. Larcher, Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903, Vol. II, str. 150-
152: “Régime des decrets je vlada svih francuskih kolonija.”

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 251

bili dovedeni sa strane i da su ih ljudi ose}ali kao uzurpatore, oslabila je
njihov uticaj na podre|ene narode. Samo tamo gde su, kao u Rusiji i u
Austriji, doma}i vladaoci i doma}a birokratija bili prihva}eni kao legitim-
na vlast, vlast putem dekreta mogla je da stvori atmosferu samovolje i taj-
nosti koja je efikasno sakrivala njihovu puku li~nu korist.

Vladavina dekretom ima upadljive prednosti za vladanje nad prostranom
teritorijom i heterogenim stanovni{tvom, kao i za politiku potla~ivanja. Nje-
na efikasnost je superiorna jer jednostavno ignori{e sve posredni~ke stepene
izme|u izdavanja dekreta i njegove primene, i zadr`avanjem informacija
spre~ava narod da politi~ki misli. Ona mo`e lako da prevazi|e razli~itost
lokalnih obi~aja neizostavno sporim razvijanjem op{teg prava. Od najve}e
je pomo}i za uspostavljanje centralizovane administracije, jer se automatski
prelazi preko svih pitanja lokalne autonomije. Ako se vladavina dobrim za-
konima nekad naziva vladavinom mudrosti, vladavina prikladnim dekreti-
ma mo`e s pravom da se nazove vladavinom pameti. Jer procenjivanje na
osnovu zadnjih namera i ciljeva je pametno, a mudro je razumevanje i stva-
ranje putem dedukcije iz op{teprihva}enih principa.

Upravljanje putem birokratije mora se razlikovati od prostog narastanja
i deformacije dr`avnih slu`bi, koji su ~esto pratili propast nacionalne dr`a-
ve – naro~ito u Francuskoj. Tamo je administracija pre`ivela sve promene
re`ima posle Revolucije, uvre`ila se kao parazit u dr`avi, razvila sopstve-
ne klasne interese i postala beskorisni organizam ~ija je jedina svrha vara-
nje i spre~avanje normalnog ekonomskog i politi~kog razvoja. Ima sva-
kako mnogo povr{nih sli~nosti izme|u ova dva tipa birokratije, naro~ito
ako neko pola`e previ{e pa`nje na upadljivu psiholo{ku sli~nost sitnih
~inovnika. Ali ako je francuski narod napravio veoma ozbiljnu gre{ku da
prihvati svoju administraciju kao neminovno zlo, on nikada nije po~inio i
fatalnu gre{ku da dozvoli da ona upravlja zemljom – iako je posledica bi-
la to {to njome niko nije upravljao. Upravo je vlast u Francuskoj napravila
atmosferu neefikasnosti i nemira; ali nije stvorila oreol pseudomisticizma.

A taj pseudomisticizam je pe~at birokratije kada ona postane oblik up-
rave. Po{to narod kojim ona vlada nikada stvarno ne zna za{to se ne{to do-
ga|a, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samo jedna stvar
koja se ra~una, brutalni goli doga|aj. Ono {to se nekome tada zbiva posta-
je predmet tuma~enja ~ije su mogu}nosti beskrajne, neograni~ene razu-
mom i nesputane znanjem. U okviru takve beskrajne interpretativne spe-
kulacije, tako karakteristi~ne za sve grane ruske prerevolucionarne knji-
`evnosti, celo tkivo `ivota i sveta poprima misterioznu tajnu i dubinu. Taj
oreol ima opasan {arm zbog svog naizgled neiscrpnog bogatstva; za razu-
mevanje trpljenja ima mnogo vi{e prostora nego za razumevanje akcije jer
trpljenje du{e obuhvata sve mogu}nosti ljudske imaginacije, dok se akcija
stalno proverava i mo`e se dovesti do apsurda vidljivom posledicom i is-
kustvom koje se mo`e kontrolisati.

252 IMPERIJALIZAM

Jedna od najuo~ljivijih razlika izme|u staromodne vladavine putem bi-
rokratije i savremenog totalitarnog na~ina vladanja je to {to su se ruski i
austrijski predratni vladari zadovoljavali lenjim emaniranjem vlasti i kon-
trolisanjem spoljnih sudbina, ostaviv{i ceo unutra{nji `ivot du{e netaknut.
Totalitarna birokratija, sa potpunijim razumevanjem zna~enja apsolutne
vlasti, uplela se u privatni i unutra{nji `ivot pojedinca sa podjednakom
brutalno{}u. Rezultat ove radikalne efikasnosti je bio da je ova unutra{nja
spontanost naroda bila ubijena pod njenom vla{}u zajedno sa dru{tvenim i
politi~kim aktivnostima, tako da je ~isto politi~ku sterilnost pod starijim
birokratijama pratila totalna sterilnost pod totalitarnom vladavinom.

Doba koje je videlo uspon pan-pokreta, me|utim, `ivelo je jo{ u bla`e-
nom neznanju o totalnoj sterilizaciji. Naprotiv, nevinom posmatra~u (ka-
kvi su zapadnjaci uglavnom bili) takozvana isto~na du{a je izgledala neu-
poredivo bogatija, njena psihologija dublja, njena knji`evnost punija zna-
~enjem od “plitke” zapadne demokratije. Ova psiholo{ka i knji`evna avan-
tura u “dubine” patnje nije pro{la u Austrougarskoj, jer je njena knji`ev-
nost uglavnom bila knji`evnost nema~kog jezika, koja je najzad bila i os-
tala nedeljivi deo nema~ke knji`evnosti uop{te. Umesto da ga inspiri{e da
ode u dubinu obmane, austrijska birokratija je pre navela svog najve}eg
modernog pisca da ismeva i kritikuje celu tu stvar. Franc Kafka je sasvim
dobro znao da praznoverje prema sudbini obuzima narod koji `ivi pod stal-
nom vladavinom slu~aja, da ljudi neminovno postaju skloni da ~itaju po-
sebno nadljudsko zna~enje u doga|ajima ~ije je racionalno zna~enje izvan
znanja i razumevanja onih kojih se ti~e. On je bio potpuno svestan ~udne
privla~nosti takvih naroda, njihovih melanholi~nih i lepih, tu`nih narodnih
pri~a koje su izgledale tako nadmo}ne nad lak{om i svetlijom knji-
`evno{}u sre}nijih naroda. On je razotkrio ponos pred neminovno{}u kao
takvom, ~ak i pred neminovno{}u zla, i mu~nu fantaziju koja poistove}uje
zlo i nesre}u sa sudbinom. ^udo je jedino {to je on to mogao da uradi u
svetu u kojem glavni elementi ove atmosfere nisu bili potpuno artikuli-
sani; poverio je svojim najja~im silama imaginacije da izvuku sve potreb-
ne zaklju~ke i da, takore}i, na neki na~in upotpune ono {to realnost nije
ba{ potpuno izo{trila.63

63 Vidi sjajnu Barnabasovu pri~u u Zamku (1930), koja zvu~i kao uvrnuta travestija nekog
dela ruske literature. Jedna porodica `ivi pod kletvom, tretirana kao gubava pošto ona sama
sebe tako ose}a, samo zato što se jedna od lepih k}eri usudila jednom da odbije nepristojna
navaljivanja jednog va`nog ~inovnika. Sami seljaci, koje birokratija kontroliše do poslednje
sitnice, ~ak i u svojim mislima robovi }efova svemo}nih ~inovnika, davno su shvatili da je
biti u pravu ili grešiti za njih stvar puke sudbine, koju ne mogu da izmene. Nije, kako K.
naivno pretpostavlja, eksponiran pošiljalac pisma, ve} primalac, njega `igošu i na njega ba-
caju ljagu. To misle seljaci kad govore o svojoj “sudbini”. Sa K-ovog stanovišta, “to je
nepravedno i monstruozno, ali (on je) jedini u selu tog mišljenja”.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 253

Jedino je rusko carstvo toga doba nudilo celokupnu sliku vladavine pu-
tem birokratije. Haoti~no stanje zemlje – prevelike da bi se njome vladalo,
nastanjene primitivnim narodima bez iskustva u politi~koj organizaciji bi-
lo koje vrste, koji su vegetirali pod neshvatljivom vrhovnom vla{}u ruske
birokratije – prizivalo je atmosferu anarhije i hazarda u kojoj su sva|ala~ki
hirovi sitnih oficira i svakodnevna nekompetentnost i nekonzistentnost in-
spirisali filozofiju koja je u Slu~aju videla pravog Gospodara `ivota, ne{to
kao pojavu bo`anskog provi|enja.64 Panslovenima koji su uvek insistirali
na mnogo “interesantnijoj” situaciji u Rusiji nasuprot plitkoj dosadi civili-
zovanih zemalja, izgledalo je kao da je Bo`anstvo na{lo intimnu imanen-
ciju u du{i nesre}nog ruskog naroda kao nigde na kugli zemaljskoj. U be-
skrajnoj struji knji`evnih varijacija, pansloveni su suprotstavili dubinu i
`estinu Rusije povr{noj banalnosti Zapada, koji nije znao za patnje niti za
zna~enje `rtve a ispod ~ije su se sterilne civilizovane povr{ine skrivale fri-
volnost i trivijalnost.65 Totalitarni pokreti jo{ uvek su mnogo svoje privla~-
nosti dugovali tom mutnom i ogor~enom antizapadnja~kom raspolo`enju
koje je posebno bilo u modi u predhitlerovskoj Nema~koj i Austriji, ali je
isto tako zahvatilo glavninu evropske inteligencije dvadesetih godina. Sve
do trenutka kada su stvarno {~epali vlast, totalitarni pokreti mogli su da
koriste ovu strast prema dubokom i bogatom “iracionalnom”, a tokom
klju~nih godina, kada je prognana ruska inteligencija vr{ila neznatan uti-
caj na duhovno raspolo`enje u potpunosti uznemirene Evrope, ovo ~isto
literarno dr`anje pokazalo se kao jak emocionalni ~inilac u pripremanju tla
za totalitarizam.66

Pokreti, za razliku od partija, nisu jednostavno degenerisali u birokrat-
ske ma{inerije,67 ve} su u birokratskim re`imima videli mogu}e modele
organizacije. Svi }e oni u~estvovati u divljenju koje je inspirisalo panslo-

64 Deifikacija slu~aja slu`i naravno kao racionalizacija svakom narodu koji nije gospodar
sopstvene sudbine. Vidi na primer Steinberg, op. cit.: “Jer slu~aj je postao odlu~uju}i za struk-
turu jevrejske istorije. A slu~aj se..., na jeziku religije zove Provi|enje” (p. 34).

65 Jedan ruski pisac je jednom rekao da je panslavizam “probudio nepomirljivu mr`nju
prema Zapadu, morbidni kult svega ruskog; ... Pansloveni, vide}i svuda neprijatelje svoje
ideje, proganjali su svakoga ko se nije slagao sa njima...” (Victor Bérard, L’Empire russe et
le tsarisme, 1905). Vidi tako|e N. V. Bubnoff, Kultur und Geschichte im russischen Denken
der Gegenwart, 1927, Osteuropa: Quellen und Studien. Heft 2, V.

66 Ehrenberg, op. cit., naglašava ovo u epilogu: Ideje Kijerevskog, ^omjakova, Leontjeva
“mo`da su umrle izvan Rusije posle revolucije. Ali sada su se proširile po celoj Evropi i da-
nas `ive u Sofiji, Konstantinopolju, Berlinu, Parizu, Londonu. Rusi, upravo u~enici ovih au-
tora,... objavljuju knjige i izdaju ~asopise koji se ~itaju u svim evropskim zemljama; kroz
njih su ove ideje – ideje njihovih duhovnih o~eva – reprezentovane. Ruski duh postao je
evropski” (p. 334).

67 Za birokratizaciju partijskih mašina, studija Roberta Michelsa, Political Parties; a so-
ciological study of the oligarhical tendencies of modern democracy (engleski prevod
Glancoe, 1949, sa nema~kog izdanja od 1911), još uvek je standardno delo.

254 IMPERIJALIZAM

vena Pogodina da opi{e ma{ineriju ruske carske birokratije: “U`asna ma-
{inerija, konstruisana po najjednostavnijim principima, vo|ena rukom jed-
nog ~oveka... koja se u svakom trenutku stavlja u pogon samo jednim
pokretom, u bilo kom pravcu i brzinom koju on odabere. I ovo nije prosto
mehani~ki pokret, ma{ina je potpuno oduhovljena nasle|enim emocijama,
a to su potpuno podre|ivanje, neograni~eno poverenje i posve}enost Caru
koji je njihov bog na zemlji. Ko bi se usudio da nas napadne i koga ne bis-
mo mogli da nateramo na poslu{nost?”68

Pansloveni su se suprotstavljali dr`avi manje od svojih pangermanskih
kolega. Oni su ponekad ~ak poku{avali da ubede Cara da postane glava
pokreta. Razlog ove tendencije je svakako taj {to se careva pozicija znatno
razlikovala od pozicije ijednog drugog evropskog monarha, ne isklju~uju-
}i ni austrougarsko carstvo, i {to se ruski despotizam nikada nije razvio u
racionalnu dr`avu u zapadnom smislu, ve} je ostao fluidan, anarhi~an i ne-
organizovan. Carizam se, stoga, panslovenima katkada javljao kao simbol
divovske pokretne sile okru`ene oreolom jedinstvene svetosti.69 Panslavi-
zam, nasuprot pangermanizmu, nije morao da izmi{lja novu ideologiju ko-
ja odgovara potrebama slovenske du{e i njenog pokreta, ve} je mogao da
tuma~i – i da od toga pravi misteriju – carizam kao antizapadni, antiusta-
vni, antidr`avni izraz samog pokreta. Ova mistifikacija anarhi~ne mo}i in-
spirisala je panslovenstvo najpogubnijim teorijama o transcendentnoj pri-
rodi i inherentnoj dobroti sve vlasti. Vlast se smatrala bo`anskom emana-
cijom koja pro`ima sve prirodne i ljudske aktivnosti. Ona nije vi{e bila
sredstvo da se ne{to postigne: ona je jednostavno postojala, ljudi su bili
posve}eni njenoj slu`bi za ljubav Bo`iju i bilo koji zakon koji bi mogao da
reguli{e ili ograni~i njenu “bezgrani~nu i groznu snagu”, jasno, bio je skr-
navljenje. U svojoj potpunoj arbitrarnosti, vlast kao takva je dr`ana za sve-
tu, bilo da je to vlast cara ili vlast pola. Zakoni su bili ne samo u neskladu
sa tim, oni su bili gre{ni, “zamka” koju su napravili ljudi i koja je spre~ila
pun razvoj “bo`anskog”.70 Bez obzira {ta je radila, vlast je jo{ uvek bila

68 K. Staehlin, “Die Entstehung des Panslawismus”, Germano-Slavica, 1936, Heft 4.
69 M. N. Katkov: “Sva vlast je izvedena od Boga; ruskom Caru je, me|utim, dodeljen
specijalni zna~aj koji ga deli od ostalih svetskih vladara... On je naslednik Cara Isto~nog car-
stva,... osniva~a samog verovanja u Hristovu veru... Tu le`i misterija duboke razlike izme|u
Rusije i svih ostalih nacija sveta”. Citirano iz Salo W. Baron, Modern Nationalism and Reli-
gion, 1947.
70 Pobyedonostzev, Reflections of a Russian Statesman, London, 1898: “Vlast ne postoji
sama za sebe ve} radi ljubavi prema Bogu. To je slu`ba kojoj su ljudi posve}eni. Odatle do-
lazi bezgrani~na, u`asna snaga vlasti i njen neograni~en i u`asan teret” (p. 254). Ili: “Zakon
postaje zamka ne samo za narod, ve}... za same vlasti anga`ovane u njegovoj upravi... ako na
svakom stepenu izvršilac zakona na|e restriktivne propise u samom zakonu... onda je sva
vlast izgubljena u sumnji, oslabljena zakonom... i pritisnuta strahom od odgovornosti” (p.
88).

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 255

“Vrhovna vlast u akciji”,71 a panslovenski pokret je jedino morao da se
prikloni toj vlasti i da joj organizuje narodnu podr{ku, ~ime bi ona
kona~no pro`ela i tako posvetila ceo narod – kolosalno krdo, poslu{no sa-
movolji jednog ~oveka, kojim se nije upravljalo ni zakonom niti intere-
som, okupljeno jedino kohezionom silom svoje brojnosti i uverenja u sop-
stvenu svetost.

Od po~etka, pokreti kojima je nedostajala “snaga nasle|enih emocija”
morali su u dva aspekta da se razlikuju od modela ve} postoje}eg ruskog
despotizma. Morali su da prave propagandu koja je etabliranoj birokratiji
jedva bila potrebna i ~inili su to uvode}i element nasilja;72 a zamenu za
ulogu “nasle|enih emocija” na{li su u ideologijama koje su kontinentalne
partije ve} znatno razvile. Razlika u njihovom kori{}enju ideologije bila je
u tome {to ne samo {to su dodavali ideolo{ko opravdanje kad zastupaju
ne~ije interese, ve} su ideologije koristili kao organizacione principe. Ako
su partije bile tela za organizovanje klasnih interesa, pokreti su postali ote-
lovljenja ideologija. Drugim re~ima, pokreti su bili “optere}eni filozofi-
jom” i tvrdili su da su pokrenuli “individualizaciju univerzalnog morala
unutar kolektiva”.73

Ta~no da je konkretizacija ideja prvo razmatrana u Hegelovoj teoriji dr-
`ave i istorije, a da je kasnije razvijana u Marksovoj teoriji proletarijata
kao protagoniste ~ove~anstva. Nije naravno slu~ajno {to je na ruski pan-
slavizam isto toliko uticao Hegel koliko je na bolj{evizam uticao Marks.
Ipak ni Marks ni Hegel nisu smatrali da stvarna ljudska bi}a i stvarne par-
tije i zemlje treba da budu otelovljenje ideja; obojica su verovali u proces
istorije u kojem bi se ideje mogle konkretizovati samo u komplikovanom

71 Prema Katkovu “vlada u Rusiji zna~i nešto potpuno razli~ito od onoga što se u drugim
zemljama razume pod tim terminom... U Rusiji je vlast u najvišem smislu te re~i Vrhovna
vlast u akciji...” Moissaye J. Olgin, The Sole of the Russian Revolution, New York, 1917, p.
57. – U racionalizovanijem obliku nalazimo teoriju da “su zakonske garancije bile potrebne
u dr`avama koje su osnovane osvajanjem i kojima preti klasni i rasni sukob; one su bile su-
višne u Rusiji gde vlada harmonija klasa i prijateljstvo rasa” (Hans Kohn, op. cit.).

Iako je idolatrizovanje vlasti igralo manje artikulisanu ulogu u pangermanizmu, uvek je
postojala izvesna nezakonita tendencija koja na primer jasno izlazi na videlo kod Frymanna,
op. cit., koji je još 1912. predlo`io uvo|enje “zaštitnog nadzora” (Sicherheitshaft), to jest,
hapšenja bez ikakvog zakonskog razloga, što su nacisti koristili da napune koncentracione
logore.

72 Postoji naravno o~ita sli~nost izme|u francuske organizacije gomile tokom Drajfusove
afere (vidi prvu knjigu) i ruskih progromaških grupa, kao {to su “Crne stotke”, u kojima je
“bio okupljen najdivljiji i najmanje kultivisan talog stare Rusije i koje su ostale u kontaktu sa
ve}inom pravoslavnih episkopija”. (Fedotow, op. cit.), ili “Liga ruskog naroda” sa svojim
tajnim borbenim eskadronima regrutovanim od ni`ih agenata policije, koje je pla}ala vlada a
vodili intelektualci. Vidi E. Cherikover, “New Materials on the Pogroms in Russia at the
Beginning of the Eighties” Historische Shriften (Vilna), II, 463; i N. M. Gelber, “Russian
Pogroms in the Early Eighties in the Light of the Austrian Diplomatic Correspondence”, Ibid.

73 Delos, op. cit.

256 IMPERIJALIZAM

dijalekti~kom pokretu. Bila je potrebna vulgarnost vo|a gomile da se us-
treme na u`asne mogu}nosti takve konkretizacije za organizaciju masa. Ti
ljudi su po~eli da govore gomili da svaki od njenih pripadnika mo`e po-
stati takvo jedno uzvi{eno sveva`no hodaju}e otelovljenje ne~eg idealnog
samo ako se pridru`i pokretu. Onda on vi{e ne mora da bude lojalan ili
plemenit ili hrabar, on bi automatski bio sama inkarnacija Lojalnosti, Ple-
menitosti, Hrabrosti. Pangermanizam se pokazao ne{to superiorniji u or-
ganizacionoj teoriji, sve dok je pronicljivo li{avao svakog Nemca svih
ovih divnih kvaliteta dok se ne priklju~i pokretu (nagove{tavaju}i time
zlobni prezir koji je nacizam kasnije izra`avao prema pripadnicima ne-
ma~kog naroda koji se nisu u~lanili u partiju), dok je panslovenstvo,
utonulo duboko u svoje bezgrani~ne spekulacije o slovenskoj du{i, sma-
tralo da svaki Sloven svesno ili nesvesno ima takvu du{u bez obzira na to
da li je valjano organizovan ili ne. Bila je potrebna Staljinova okrutnost da
u bolj{evizam uvede isti prezir prema ruskom narodu koji su nacisti
pokazivali prema Nemcima.

Ta apsolutnost vi{e od svega drugog deli pokrete od partijskih struktura
i njihove parcijalnosti; pomo}u nje oni sebi daju za pravo da odbiju sve
primedbe individualne svesti. Posebna realnost svake li~nosti pojavljuje se
naspram pozadine krivotvorene realnosti op{teg i univerzalnog, skuplja se
na neznatnu meru ili biva utopljena u bujicu dinami~nog pokreta same
univerzalnosti. U toj bujici razlika izme|u ciljeva i sredstava isparava za-
jedno sa li~no{}u, a rezultat je monstruozna besmrtnost ideolo{ke politike.
Sve je to otelovljeno u samom promenljivom pokretu; svaka ideja, svaka
vrednost nestaje u kovitlacu praznoverne pseudonau~ne imanentnosti.

III: Partija i pokret

UPADLJIVA I zlokobna razlika izme|u kontinentalnog i prekomorskog im-
perijalizma ogleda se u njihovom po~etnom uspehu i proma{ajima. Dok je
kontinentalni imperijalizam, ve} u po~etku, uspeo da ostvari imperijalisti-
~ku mr`nju prema nacionalnoj dr`avi organizuju}i velike slojeve naroda
izvan sistema, a u opipljivoj ekspanziji uvek su izostajali rezultati, dotle
prekomorski imperijalizam, u svojoj ludoj i uspe{noj trci da anektira {to
vi{e ra{trkanih teritorija, nikada nije bio posebno uspe{an kada je poku{a-
vao da promeni politi~ku strukturu mati~nih zemalja. Uni{tavanje sistema
nacionalne dr`ave, koje je pripremio njen sopstveni nacionalni impe-
rijalizam, kona~no su izveli oni pokreti koji su potekli izvan njenog dome-
na. I kada je do{lo do toga da pokreti po~nu da se uspe{no nadme}u sa par-
tijskim sistemom nacionalne dr`ave, videlo se isto tako da oni mogu da

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 257

potkopaju samo zemlje sa vi{epartijskim sistemom, da puka imperijalisti-
~ka tradicija nije dovoljna da postanu masovno privla~ni i da Velika Bri-
tanija, klasi~na zemlja dvopartijske uprave, nije izvan svog partijskog sis-
tema stvorila pokret fa{isti~ke ili komunisti~ke orijentacije koji bi imao i
najmanji ugled.

Parola “iznad partija”, apel “pripadnicima svih partija”, i hvalisanje da
bi se one “dr`ale izvan sukoba partija i zastupale samo nacionalni interes”,
bili su podjednako karakteristi~ni za sve imperijalisti~ke grupe,74 {to se ja-
vilo kao prirodna posledica njihovog isklju~ivog interesovanja za spoljnu
politiku u kojoj navodno nacija dela kao celina u svim doga|ajima, neza-
visno od klasa i partija75. Po{to je, me|utim, u kontinentalnom sistemu
ovo zastupanje nacije kao celine bilo “monopol” dr`ave76, ~ak je moglo da
izgleda kako su imperijalisti stavili dr`avne interese iznad svega ostalog i
kako je interes nacije kao celine na{ao u njima dugo o~ekivanu {iroku po-
dr{ku. Uprkos svim tvrdnjama o istinskoj popularnosti, te “partije iznad
partija” ostale su mala udru`enja intelektualaca i imu}nih ljudi, koja su,
kao Pangermanska liga, mogla da se nadaju ve}oj popularnosti samo u
vremenima nacionalne krize.77

Tako, odlu~uju}i izum pan-pokreta nije bilo to {to su i oni tvrdili da su
izvan i iznad partijskog sistema, ve} {to su se nazvali “pokretima”, aludi-
raju}i samim imenom na duboku nevericu prema svim partijama, koja je

74 Kako je rekao predsednik nema~kog Kolonialverein 1884. Vidi Mary E. Townsend,
Origin of Modern German Colonialism: 1871-1885, New York, 1921. Pangermanska liga je
uvek insistirala na tome da bude “iznad partija; to je bilo i ostalo vitalan uslov za Ligu (Otto
Bonhard, op. cit.). Prva prava partija koja je tvrdila da je više od partije, upravo “imperijalna
partija”, bila je Nacionalna liberalna partija u Nema~koj pod vo|stvom Ernsta Basermana
(Fryman, op. cit.).

U Rusiji trebalo je da pansloveni samo pretenduju da budu ništa više do narodna podrška
vladi pa da budu islju~eni iz svih takmi~enja sa partijama; jer “Vrhovna vlast u akciji... ne
mo`e se razumeti u odnosu na partije”. Tako ka`e M. N. Katkov, bliski novinski saradnik
Pobedonosceva. Vidi Olgin, op. cit., p. 57.

75 To je jasno bila još uvek svrha ranih “izvanpartijskih”grupa me|u koje je do 1918. Pan-
germanska liga morala još uvek da se ra~una. “Stoje}i izvan svih organizovanih politi~kih
partija, mo`emo i}i našim ~isto nacionalnim putem. Ne pitamo: Jeste li konzervativac? Jeste
li liberal?... Nema~ka nacija je ta~ka preseka na kojoj sve partije mogu da naprave zajedni~ko
na~elo.” Lehr, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes. Flugschriften, No. 14. Prevod
citiran prema Wertheimer, op. cit., p. 110.

76 Carl Schmitt, Staat, Bewegung, Volk (1934) govori o politi~kom “monopolu koji je dr-
`ava stekla tokom sedamnaestog i osamnaestog veka”.

77 Wertheimer, op. cit., sasvim korektno opisuje situaciju kad ka`e: “Potpuno je besmisle-
no to da nije postojala ikakva vitalna veza, pre rata, izme|u Pangermanske lige i imperijalne
vlade. S druge strane, bilo je savršeno ta~no da je nema~ka policija tokom Prvog svetskog ra-
ta bila pod odlu~uju}im uticajem pangermana jer je viši oficirski kor postao pangermanski”.
Vidi Hans Delbrück, Ludendorffs Sibstportrait, Berlin, 1922. Uporedi tako|e njegov raniji
~lanak na tu temu, “Die Alldeutschen” u Preussische Jahrbücher, 154, December, 1913.

258 IMPERIJALIZAM

ve} bila rasprostranjena u Evropi na prelazu vekova i koja je kona~no po-
stala tako presudna da je u danima Vajmarske republike, na primer, “svaka
nova grupa verovala da nema bolje legitimacije i da ni{ta nije privla~nije
masama nego insistiranje da ona nije ’partija’ ve} ’pokret’”.78

Istina je da stvarnu dezintegraciju evropskog partijskog sistema nisu iz-
vr{ili pan-pokreti ve} totalitarni pokreti. Pan-pokreti, me|utim, koji su
svoje mesto na{li negde izme|u malih, srazmerno bezopasnih imperijali-
sti~kih dru{tava i totalitarnih pokreta, bili su prethodnica totalitarista, ot-
kada su odbacili element snobizma tako upadljiv u svim imperijalisti~kim
ligama, bilo snobizam iz bogatstva i ro|enja, u Engleskoj, ili iz obrazova-
nja u Nema~koj, pa su tako mogli da izvuku korist iz duboke narodne
mr`nje prema onim institucijama koje je trebalo da predstavljaju narod.79
Ne iznena|uje to {to privla~nost ovih pokreta u Evropi nije bila mnogo na-
ru{ena porazom nacizma i sve ve}im strahom od bolj{evizma. Kako stvari
sada stoje, jedina zemlja u Evropi u kojoj parlament nije prezren i u kojoj
se ne mrzi partijski sistem je Velika Britanija.80

Suo~en sa stabilno{}u politi~kih institucija na Britanskim ostrvima i is-
tovremenim propadanjem nacionalnih dr`ava na kontinentu, ~ovek te{ko
mo`e da izbegne zaklju~ak da razlika izme|u anglosaksonskog i kontinen-
talnog partijskog sistema mora biti va`an ~inilac. Jer puke materijalne ra-
zlike izme|u jako osiroma{ene Engleske i nerazorene Francuske nisu bile
velike po zvr{etku ovog rata; nezaposlenost, najve}i faktor prevrata u pre-
dratnoj Evropi, pogodila je Englesku ~ak ja~e nego mnoge kontinentalne
dr`ave; a {ok kojem je engleska politi~ka stabilnost bila izlo`ena odmah
posle rata ukidanjem imperijalisti~ke vladavine u Indiji od strane laburisti~-
ke vlade, kao i njeni nesigurni napori da ponovo izgradi englesku svetsku
politiku neimperijalisti~kog kursa mora da su bili u`asni. A puka razlika u
socijalnoj strukturi nije se mogla ra~unati kao relativna snaga Velike Bri-
tanije, jer je socijalisti~ka vlada drasti~no izmenila ekonomsku bazu njenog
dru{tvenog sistema bez ikakve odlu~ne promene u politi~kim institucijama.

Iza spoljne razlike izme|u anglosaksonskog dvopartijskog i kontinental-
nog vi{epartijskog sistema le`i temeljna razlika izme|u funkcije partija
unutar dr`ave, {to je imalo velike posledice u dr`anju partije prema vlasti
i polo`aju gra|ana u dr`avi. U dvopartijskom sistemu, jedna partija uvek

78 Sigmund Neumann, Die deutschen Parteien, 1932, p. 99.
79 Moeller van den Bruck, Das Dritte Reich, 1923, pp. VII-VIII opisuje situaciju: "Kada je
svetski rat završen porazom... svuda smo sretali Nemce koji su govorili da su bili izvan svih
partija, koji su govorili o 'bespartijnosti', koji su pokušavali da na|u gledište 'izvan partija'...
. Potpuno odsustvo poštovanja prema parlamentu... koji ni u jednom trenutku nije imao poj-
ma šta se zapravo zbiva u zemlji... veoma je rasprostranjeno u narodu."
80 Britansko nezadovoljstvo Front-Bench-sistemom nije imalo nikakve veze sa ovim an-
tiparlamentarnim ose}anjem, budu}i da su se Britanci u ovom slu~aju protivili ne~emu što je
spre~avalo Parlament da pravilno funkcioniše.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 259

predstavlja vladu i zapravo vlada zemljom, tako da, privremeno, partija na
vlasti postaje identi~na sa dr`avom. Dr`ava, kao stalni garant jedinstva ze-
mlje, predstavljena je jedino u stalnosti kraljeve slu`be81 (jer je trajna ulo-
ga Forin ofisa kao pomo}nika ministra samo stvar kontinuiteta). Kako su
dve partije planirane i organizovane za naizmeni~nu upravu,82 sve grane
administracije planirane su i organizovane za alternaciju. Po{to je vladavi-
na svake partije ograni~ena u vremenu, opoziciona partija sprovodi kon-
trolu ~ija je efikasnost oja~ana sigurno{}u da je ona vladalac sutra{njice.
Zapravo opozicija, a ne simboli~ni kraljev polo`aj, garantuje integritet ce-
line protiv jednopartijske diktature. O~igledne prednosti ovoga sistema su
te da nema su{tinske razlike izme|u vlade i dr`ave, da vlast kao i dr`ava os-
taje u rukama gra|ana organizovanih u partiju, koja predstavlja vlast i dr-
`avu ili dana{njice ili sutra{njice, te da sledstveno tome nema prilike za pra-
{tanje u uzvi{enim spekulacijama o Vlasti i Dr`avi kao da su one ne{to izvan
ljudskog doma{aja, metafizi~ki entiteti nezavisni od volje i delanja gra|ana.

Kontinentalni partijski sistem pretpostavlja da se svaka partija svesno
defini{e kao deo te celine, koju }e zauzvrat predstavljati dr`ava iznad par-
tija.83 Jednopartijska vlada tako mo`e samo da zna~i diktatorsku domina-
ciju jedne partije nad svim drugima. Vlade koje su oformili savezi izme|u
partijskih vo|a uvek su samo partijske vlade, jasno odvojene od dr`ave,
koja ostaje izvan i iznad njih. Jedan od manjih nedostataka ovoga sistema
je {to ~lanovi kabineta ne mogu biti izabrani prema svojim kompetencija-
ma, jer je zastupljeno isuvi{e partija, a ministri se neminovno biraju prema
partijskim savezima;84 britanski sistem, s druge strane, dozvoljava izbor

81 Britanski partijski sistem, najstariji od svih, “po~eo je da se uobli~uje ... tek kad su dr-
`avni poslovi prestali da budu isklju~ivo prerogativi krune...”, to jest posle 1688. “Istorijski
gledano kraljeva uloga je bila da predstavlja naciju kao jedinstvo protiv frakcionaških suko-
ba partija.” Vidi ~lanak “Political parties”, 3, “Great Britain”, W. A. Rudlina u Encyclopedia
of the Social Sciences.

82 Izgleda da je tu sadr`ana najstarija istorija “partije”; George W. Cooke, The History of
Party, London, 1936, u predgovoru to definiše kao sistem pomo}u koga “dve klase dr`avni-
ka... naizmeni~no vladaju mo}nom imperijom”.

83 Najbolji prikaz suštine kontinentalnog partijskog sistema dao je švajcarski pravnik
Johann Caspar Bluntschli, Charakter und Geist der politischen Parteien, 1869. On tvrdi: “Is-
tina je da je partija samo deo ve}e celine, nikada sama ta celina... Ona se nikada ne mo`e iden-
tifikovati sa celinom, narodom ili dr`avom... ; zbog toga partija mo`e da se bori protiv drugih
partija, ali nikada ne sme da ih ignoriše i nikada ne sme `eleti da ih uništi. Nijedna partija ne
mo`e da postoji sasvim sama” (p. 3). Istu ideju je izrazio Karl Rozenkranz, Hegelov u~enik,
~ija se knjiga o politi~kim partijama pojavila pre nego što su partije nastale u Nema~koj:
Ueber den Begriff der politischen Partei (1843): “Partija je partijski svesna” (p. 9).

84 Vidi John Gilbert Heinberg, Comparative Major European Governments, New York,
1937, chapters VII and VIII. “U Engleskoj jedna politi~ka partija obi~no ima ve}inu u Do-
njem domu, a vo|e parije su ~lanovi Kabineta... U Francuskoj nijedna politi~ka partija u pra-
ksi nije imala ve}inu ~lanova u Chamber de Deputies, te je, sledstveno, savet ministara sastav-
ljen od vo|a jednog broja partijskih grupa” (p. 158).

260 IMPERIJALIZAM

najboljeg ~oveka iz {irokih redova jedne partije. Mnogo je relevantnija,
me|utim, ~injenica da vi{epartijski sistem nikad ne dozvoljava bilo kom
~oveku ili bilo kojoj partiji da preuzme punu odgovornost, i prirodna je
posledica {to nijedna vlada koju je sastavio partijski savez nikada ne ose}a
punu odgovornost. ^ak i kad se neverovatno dogodi i apsolutna ve}ina je-
dne partije zavlada parlamentom, {to rezultira jednopartijskom upravom,
to se mo`e zavr{iti ili diktaturom, jer sistem nije pripremljen za takvu vla-
davinu, ili ne~istom save{}u jo{ uvek istinski demokratskog vo|stva koje
}e se, naviknuto da misli o sebi jedino kao o delu celine, prirodno pla{iti
da upotrebi svoju vlast. Ova ne~ista savest je funkcionisala gotovo na pri-
meran na~in kada su se, posle Prvog svetskog rata, nema~ka i austrijska
Socijaldemokratska partija za trenutak pojavile kao partije apsolutne ve-
}ine, a ipak su odbijale vlast koja ide sa tim polo`ajem.85

Od uspona partijskog sistema bilo je sasvim prirodno da se partije pois-
tove}uju sa posebnim interesima, ekonomskim i drugim;86 sve kontinen-
talne partije, ne samo radni~ke grupe, to su vrlo iskreno prihvatale sve dok
su bile sigurne da dr`ava iznad partija upotrebljava svoju vlast manje-vi{e
u interesu svih. Anglosaksonska partija, naprotiv, zasnovana na nekom
“partikularnom principu” za slu`bu “nacionalnom interesu”,87 sama je ak-
tuelna ili budu}a dr`ava te zemlje; partikularni interesi su zastupljeni u sa-
moj partiji, kao njeno desno i levo krilo, a reguli{u ih potrebe vlade. A po-
{to u dvopartijskom sistemu jedna partija uop{te ne mo`e da opstane ako
ne stekne dovoljno snage da preuzme vlast, nije potrebno nikakvo teorij-
sko obja{njenje, ne razvijaju se nikakve ideologije i uop{te ne postoji ~ud-

85 Vidi Demokratie und Partei, izdanje Peter R. Rohden, Vienna, 1932, Uvod: “Osobina
po kojoj su se razlikovale nema~ke partije je... da su sve parlamentarne grupe pomirene sa
sudbinom da ne predstavljaju volonté générale... Zato su partije bile tako zbunjene kada ih je
Novembarska revolucija dovela na vlast. Svaka od njih je bila tako organizovana da je mogla
da postavi samo relativni zahtev, to jest, uvek je ra~unala sa postojanjem drugih partija koje
predstavljaju druge parcijalne interese, te je tako prirodno i ograni~avala sopstvene ambicije”
(pp. 13-14).

86 Kontinentalni partijski sistem je sasvim skorašnjeg datuma. Sa izuzetkom francuskih
partija koje datiraju unazad do Francuske revolucije, nijedna evropska zemlja nije upoznala
politi~ko zastupništvo putem partija pre 1884. Partije su nastale stvaranjem frakcija u parla-
mentu. U Švedskoj je socijaldemokratska partija bila prva partija (1889) sa potpuno for-
mulisanim programom (Encyclopedia of Social Sciences, loc. cit.). Za Nema~ku vidi Ludwig
Bergstraesser, Geschichte der politische Parteien, 1921. Sve partije su se iskreno bazirale na
zaštiti interesa; Nema~ka konzervativna partija, na primer, razvila se iz “Udru`enja za zašti-
tu interesa velikih zemljišnih poseda”, osnovanog 1848. Interesi nisu bili nu`no ekonomski,
svakako. Holandske partije su, na primer, bile formirane “oko dva pitanja koja su dominirala
holandskom politikom – širenje dozvola za rad i dotiranje privatnog (uglavnom verskog)
obrazovanja” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).

87 Edmund Burke (Upon Party, 2. edition, London, 1850), definicija partije: “Partija je za-
jednica ljudi ujedinjenih radi unapre|ivanja nacionalnog interesa zajedni~kim trudom na
nekom partikularnom principu sa kojim se svi oni sla`u”.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 261

ni fanatizam kontinentalne partijske borbe, koji ne izvire toliko iz sukob-
ljenih interesa koliko iz antagonisti~kih ideologija.88

Nevolja s kontinentalnim partijama, koje su u principu odvojene od vla-
de i vlasti, nije prevashodno u tome {to su bile priklje{tene uskim partiku-
larnim interesima, koliko u tome {to su se stidele tih interesa, pa su zato
razvijale opravdanja koja su ih sve dovela do ideolo{ke tvrdnje da se nji-
hov partikularni interes poklapa sa najop{tijim interesima ~ove~anstva.
Konzervativna partija se nije zadovoljavala time da {titi interese prizem-
nog vlasni{tva ve} joj je bila potrebna filozofija po kojoj je Bog stvorio
~oveka da obra|uje zemlju u znoju lica svog. Isto je bilo i sa ideologijom
progresa partija srednje klase i sa tvrdnjom radni~kih partija da je prole-
tarijat predvodnik ~ove~anstva. Ova ~udna kombinacija uzvi{ene filozofi-
je i prizemnih interesa je samo na prvi pogled paradoksalna. Te partije nisu
organizovale svoje klanove (ili obrazovale svoje vo|e) za rukovo|enje dr-
`avnim poslovima, ve} su ih ovi zastupali samo kao privatne li~nosti sa
privatnim interesima, morali su da udovolje svim privatnim potrebama,
duhovnim kao i materijalnim. Drugim re~ima, glavna razlika izme|u an-
glosaksonske i kontinentalne partije je {to je ova prva politi~ka organiza-
cija gra|ana, koji treba da “delaju sporazumno” da bi uop{te delovali,89
dok je druga organizacija privatnih lica koja `ele da za{tite svoje interese
od me{anja javnih poslova.

U skladu sa ovim sistemom, kontinentalna teorija dr`ave je ljude sma-
trala gra|anima samo dok nisu ~lanovi partije, to jest, po njihovom li~nom
neorganizovanom odnosu prema dr`avi (Staatsbürger) ili po njihovom pa-
triotskom entuzijazmu u kriznim vremenima (citoyens).90 To je bio

88 Arthur N. Holcombe (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.) pravilno je naglasio
da su u dvopartijskom sistemu principi dve partije “imali tendenciju da budu isti. Da nisu bile
u osnovi iste, pokoravanje pobedniku bilo bi nepodnošljivo za pobe|enog.”

89 Burke, op. cit. : “Oni su verovali da ljudi koji ne bi delovali slo`no, ne bi mogli da de-
laju efikasno, da ne bi mogli da delaju saglasno kad ne bi radili sa poverenjem; da ljudi ne bi
mogli da rade sa poverenjem ako nisu povezani zajedni~kim uverenjima, zajedni~kim ose}a-
njima i zajedni~kim interesima”.

90 Za srednjoevropski koncept dr`avljanina (Staatsbürger) naspram ~lana partije, vidi
Bluntschli, op. cit.: “Partije nisu dr`avne institucije,... nisu ~lanovi dr`avnog organizma, ve}
slobodne društvene grupe ~ije formiranje zavisi od promenljivog ~lanstva, ujedinjenog oko
zajedni~ke politi~ke akcije odre|enim uverenjem”. “Razlika izme|u interesa dr`ave i intere-
sa partije se stalno naglašava: “Partija ne sme sebe da stavi iznad dr`ave, ne sme nikada da
stavi svoj partijski interes iznad dr`avnog interesa” (pp. 9 i 10).

Berk se, me|utim, suprotstavlja konceptu prema kojem partijski interesi i ~lanstvo u parti-
ji ~ine ~oveka lošijim gra|aninom. “Dr`ave su sastavljene od porodica, slobodne dr`ave od
partija; i mi mo`emo da tvrdimo da naši prirodni pogledi i krvne veze neizbe`no imaju
sklonost da ~ine ljude lošim gra|anima, kao i da vezanost za našu partiju slabi one veze koji-
ma se dr`imo za našu zemlju” (op. cit.).

Lord John Russel, On Party (1850), ide ~ak korak dalje kad tvrdi da je glavni pozitivni
efekat partije to što “ona daje suštinu maglovitim uverenjima politi~ara, i vezuje ih za posto-
jane i trajne principe”.

262 IMPERIJALIZAM

nesre}ni rezultat preobra`aja citoyen-a Francuske revolucije u bourgeois-a
devetnaestog veka s jedne strane i antagonizma izme|u dr`ave i dru{tva s
druge. Nemci su bili skloni da patriotizam smatraju poslu{nim samozabo-
ravom pred vlastima, a Francuzi entuzijasti~kom lojalno{}u fantomu “ve-
~ne Francuske”. U oba slu~aja patriotizam je zna~io napu{tanje jednopar-
tijskih i parcijalnih interesa u korist vladinog i nacionalnog interesa. Takva
nacionalisti~ka deformacija bila je zapravo skoro neizbe`na u sistemu ko-
ji je stvorio politi~ke partije izvan privatnih interesa tako da je javno dobro
moralo da zavisi od sile odozgo i od nejasnog velikodu{nog samo`rtvova-
nja odozdo, koje se moglo posti}i samo podizanjem nacionalisti~kih stra-
sti. U Engleskoj, naprotiv, antagonizam izme|u privatnog i nacionalnog
interesa nikada nije igrao odlu~uju}u ulogu u politici. Zbog toga {to je par-
tijski sistem na kontinentu vi{e korespondirao sa klasnim interesima, to je
urgentnija bila potreba nacije za nacionalnim interesima – {to Engleskoj sa
njenim direktnim vladanjem putem partije i opozicije nikada nije bilo u toj
meri potrebno.

Ako pogledamo kakvi uslovi za uspon pokreta postoje u kontinentalnom,
a kakvi u britanskom sistemu, verovatno bi se jednopartijska diktatura lak{e
dokopala dr`avne ma{ine u zemljama gde je dr`ava iznad partija, i time iz-
nad gra|ana, nego u onima u kojima gra|ani deluju}i “dogovorno”, to jest
kroz partijsku organizaciju, mogu legalno da zadobiju vlast i da se osete kao
vlasnici dr`ave, dana{nje ili sutra{nje. Jo{ je verovatnije da se mistifikacija
vlasti svojstvena pokretima mo`e posti}i lak{e {to su gra|ani udaljeniji od
izvora vlasti – lak{e u zemljama sa birokratskom upravom gde vlast potpuno
prevazilazi sposobnost razumevanja ~oveka kojim se vlada, nego u zemlja-
ma sa ustavnom upravom, gde je zakon iznad vlasti, a vlast samo sredstvo
njenog ja~anja; a jo{ lak{e u zemljama gde je dr`avna vlast izvan doma{aja
partija, pa je stoga, ~ak i ako ostane u doma{aju gra|aninove inteligencije,
pomerena van doma{aja njegovog prakti~nog iskustva i delovanja.

Otu|enje masa od vlasti, koje je bilo po~etak njihove kona~ne mr`nje i
gnu{anja prema parlamentu, razlikovalo se u Francuskoj i drugim zapad-
nim demokratijama s jedne strane i u srednjoevropskim zemljama, Nema~-
koj uglavnom, s druge. U Nema~koj, gde je dr`ava po definiciji iznad par-
tija, partijske vo|e su uvek otkazivale vernost u trenutku kada su postale
ministri i bile zadu`ene zvani~nim obavezama. Nelojalnost sopstvenoj
partiji bila je du`nost svih u javnoj slu`bi.91 U Francuskoj, kojom je

91 Uporedi sa ovim stavom indikativnu ~injenicu da u Belikoj Britaniji Remzi Mekdonald
nije ništa mogao da u~ini da se zaboravi njegova “izdaja” Laburisti~ke partije. U Nema~koj
je ~inovni~ki duh tra`io od slu`benika u dr`avnim slu`bama da budu “iznad partija”.
Nasuprot ovom duhu stare pruske dr`avne slu`be, nacisti su afirmisali prioritet partije, jer su
`eleli diktaturu. Gebels je eksplicitno zahtevao: “Svaki ~lan partije koji postaje dr`avni
funkcioner mora da ostane nacionalsocijalista, prvo... i da blisko sara|uje sa partijskom ad-
ministracijom” (citirano iz Gottfried Neese, Partei und Staat, 1939, p. 28).

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 263

vladao savez partija, od ustanovljenja Tre}e republike i njenog fantasti-
~nog sastavljanja kabineta nije bila mogu}a nikakva prava vlada. Njena
slabost se potpuno razlikovala od nema~ke; ona je ukinula dr`avu, koja je
bila iznad partija i iznad parlamenta, a nije reorganizovala svoj partijski si-
stem u telo sposobno da vlada. Vlada je neizostavno postala sme{an ek-
sponent stalno promenljivih raspolo`enja Parlamenta i javnog mnjenja.
Nema~ki sistem, s druge strane, na~inio je od Parlamenta manje-vi{e kori-
sno popri{te konfliktnih interesa i mi{ljenja, ~ija je glavna funkcija bila da
uti~e na vladu ali ~ija je prakti~na neophodnost za vo|enje dr`avnih poslo-
va bila, u najmanju ruku, diskutabilna. U Francuskoj su partije ugu{ile
vladu; u Nema~koj je dr`ava u{kopila partije.

Od kraja pro{log veka, ugled ovih kolonijalnih parlamenata i partija je
stalno opadao; {irokim narodnim masama oni su izgledali kao skupe i ne-
potrebne institucije. Upravo iz tog razloga svaka grupa koja je tvrdila da
predstavlja ne{to iznad partijskih i klasnih interesa i koja je nastala izvan
parlamenta, imala je mnogo {anse za popularnost. Takve su grupe izgle-
dale kompetentnije, iskrenije i delovalo je kao da se vi{e bave javnim po-
slovima. Ovo je, me|utim, bio samo privid, jer je istinski cilj svake “parti-
je iznad partija” bio da promovi{e jedan poseban interes, sve dok ne pro-
`dere sve ostale, a jednu posebnu grupu proizvede u gospodara dr`avne
ma{ine. To se kona~no dogodilo u Italiji pod Musolinijevim fa{izmom,
koji do 1938. nije bio totalitaran, ve} obi~na nacionalna diktatura koja se
logi~no razvila iz vi{epartijske demokratije. Jer ima zaista neke istine u
staroj banalnoj istini o afinitetu izme|u vladavine ve}ine i diktature, ali taj
afinitet nema bilo kakve veze sa totalitarizmom. O~igledno da, posle mno-
go decenija neefikasne i zbrkane uprave, uzurpiranje dr`ave u korist jedne
partije mo`e da do|e kao veliko olak{anje jer bar obezbe|uje, iako za ogra-
ni~eno vreme, neku konzistentnost, stalnost i malo manje protivre~nosti.

^injenica da je uzurpiranje vlasti od strane nacista ~esto poistove}ivano
sa takvom jednopartijskom diktaturom samo je pokazala koliko je poli-
ti~ko mi{ljenje jo{ uvek imalo korena u starim utvr|enim obrascima i ko-
liko su malo ljudi bili spremni za ono {to je stvarno trebalo da do|e. Jedini
tipi~no moderan aspekt diktature fa{isti~ke partije je {to je i ovde, tako|e,
partija insistirala na tome da je ona u stvari pokret; postalo je evidentno da
ona to nije, ve} da je jednostavno preuzela etiketu “pokret” da bi privukla
mase ~im je zaposela dr`avnu ma{inu bez drasti~nih promena strukture
vlasti u zemlji, zadovoljavaju}i se time da sve vladine polo`aje popuni
~lanovima partije. Upravo je kroz poistove}ivanje partije sa dr`avom, ko-
je su i nacisti i bolj{evici uvek pa`ljivo izbegavali, partija prestala da bude
“pokret” i vezala se za u biti stabilnu strukturu dr`ave.

Iako totalitarni pokreti i njihovi prethodnici, pan-pokreti, nisu bili “par-
tije iznad partija” sa aspiracijom da prigrabe dr`avnu ma{inu, ve} pokreti

264 IMPERIJALIZAM

koji su ciljali na razaranje dr`ave, nacisti su videli da je vrlo povoljno da
se predstavljaju kao takvi, to jest, da se pretvaraju da verno slede italijans-
ki model fa{izma. Tako su mogli da zadobiju pomo} onih gornjih klasa i
poslovne elite koji su naciste gre{kom smatrali za ove starije grupe, koje
su i sami ~esto inicirali i koje su imale dosta skromne pretenzije da dr-
`avnu ma{inu osvoje za jednu partiju.92 Biznismeni koji su pomogli Hit-
leru da do|e na vlast naivno su verovali da podr`avaju samo diktatora, ~o-
veka koga su sami napravili, koji }e upravljati u korist njihove klase a na
{tetu svih ostalih.

Imperijalisti~ki inspirisane “partije iznad partija” nikada nisu znale kako
da profitiraju od narodne mr`nje prema partijskom sistemu kao takvom:
frustrirani nema~ki predratni imperijalizam, uprkos snovima o kontinental-
noj ekspanziji i `estokom optu`ivanju demokratskih institucija nacionalne
dr`ave, nikada nije imao domet pokreta. Svakako da nije bilo dovoljno da
se bahato nipoda{tavaju klasni interesi, sam temelj partijskog sistema na-
cije, jer su pokreti po tome bili jo{ manje privla~ni nego obi~ne partije.
Ono {to im je o~ito nedostajalo, uprkos visokoparnim nacionalisti~kim
frazama, bila je stvarna nacionalisti~ka ili neka druga ideologija. Posle
Prvog svetskog rata, kada su nema~ki pangermani, posebno Ludendorf i
njegova `ena, shvatili ovu gre{ku i poku{ali da je poprave, propali su upr-
kos svojoj znatnoj sposobnosti da podilaze najve}im praznovericama ma-
sa, jer su se ~vrsto dr`ali zastarelog netotalitarnog obo`avanja dr`ave i ni-
su mogli da razumeju da raspaljeno interesovanje masa za takozvane
“naddr`avne sile” (überstaatliche Mächte) – to jest za jezuite, Jevreje i
masone – ne proisti~e iz obo`avanja nacije ili dr`ave, ve}, naprotiv, iz za-
visti i `elje da i sami postanu “naddr`avne sile”.93

Jedine zemlje u kojima, po svemu sude}i, dr`avna idolatrija i obo`ava-
nje nacije jo{ nisu iza{li iz mode i gde se narod jo{ uvek ozbiljno bavio na-
cionalisti~kim parolama protiv “naddr`avnih” sila bile su one latinoevrop-
ske dr`ave kao Italija i u manjem stepenu [panija i Portugalija, a one su
zapravo patile od ~vrstih prepreka koje su njihovom punom nacionalnom
razvoju postavljale crkvene vlasti. To se doga|alo delimi~no zahvaljuju}i
autenti~nom elementu zakasnelog nacionalnog razvoja, a delimi~no i zbog
mudrosti crkve koja je vrlo razborito shvatila da fa{izam nije ni antihri{-
}anski ni totalitaran u principu, nego da samo `eli da postigne odvajanje
crkve od dr`ave, koje je u drugim zemljama ve} izvr{eno, da je po~etni an-

92 Takvi kao Kolonialverein, Centralverein für Handelsgeographie, Flottenverein ili ~ak
Pangermanska liga, koja, me|utim, pre Prvog svetskog rata nije imala nikakve veze sa krup-
nim biznisom. Vidi Wertheimer, op. cit., p. 73. Tipi~ni me|u tom bur`oazijom “iznad partija”
bili su naravno Die Nationalliberalen; vidi belešku 74.

93 Erich Ludendorff, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des Weltkrieges, Lei-
pzig, 1927. Vidi tako|e Feldherrnworte, 1938, 2 vols: I 43, 55; II, 80.