Arent Hana Izvori totalitarizma

366 TOTALITARIZAM

rase, kao {to je prema bolj{evi~koj propagandi dr`ava samo sredstvo kla-
sne borbe.40

Na ~udan i zaobilazan na~in, nacisti~ka propaganda je, me|utim, dala
odgovor na pitanje kakva }e biti uloga nacista: Protokole sionskih mudraca
ona je iskoristila kao model budu}eg organizovanja nema~kih masa za
“svetsko carstvo”. No, Protokole nisu koristili jedino nacisti; stotine hiljada
primeraka rasprodato je u Nema~koj posle Prvog svetskog rata, a ~ak i ot-
voreno prihvatanje ovog spisa kao politi~kog priru~nika nije nikakava no-
vina.41 Ovaj falsifikat uglavnom se koristio da bi se naru`ili Jevreji i da bi
se gomila upozorila na opasnosti jevrejske dominacije.42 Sa stanovi{ta pro-
pagande, novina je bila u tome {to su nacisti otkrili da se mase ne pla{e to-
liko da }e Jevreji zavladati svetom koliko ih zanima kako se to uop{te mo`e
posti}i, da popularnost Protokola ne po~iva na mr`nji prema Jevrejima,
nego na divljenju i na `elji da se od njih ne{to nau~i, te da bi bilo mudro {to
vi{e se dr`ati nekih zvu~nih formulacija, recimo onog ~uvenog slogana:
“Ispravno je sve {to je dobro za nema~ki narod”, {to su nacisti preuzeli iz
Protokola (“Sve {to slu`i jevrejskom narodu moralno je i sveto”).43

40 Hitler je mnogo puta rekao: “Dr`ava je samo sredstvo do cilja. A cilj je – o~uvanje rase”
(Reden, 1939, p. 125). On je tako|e nagla{avao da njegov pokret “ne po~iva na dr`avnoj ide-
ji, ve} pre svega na zatvorenoj narodnoj zajednici (Volksgemeinschaft)” (v. Reden 1933, p.
125 i govor novoj generaciji politi~kih vo|a, tzv. Führernachwuchs, iz 1937. godine, {tam-
pan kao dodatak u: Hitlers Tischgespräche, p. 466). Ovo je, mutatis mutandis, i jezgro kom-
plikovanog licemerja kakav je Staljinova “teorija dr`ave”: “Mi se zala`emo za odumiranje
dr`ave, a u isto vreme zala`emo se i za ja~anje diktature proletarijata koji predstavlja najja~u
i najmo}niju vlast od svih poznatih oblika dr`ave. Maksimalan razvoj mo}i dr`ave sa ciljem
da se pripreme uslovi za njeno odumiranje – to je marksisti~ka formula” (op. cit., loc. cit).

41 Alexander Stein, Adolf Hitler, Schüler der “Weisen von Zion”, Karlsbad 1936, prvi je
putem pore|enja frazeologije analizirao ideolo{ku podudarnost nacisti~ke ideologije sa u~e-
njem “Sionskih mudraca” (v. tako|e R. M. Blank, Adolf Hitler et les “Protocoles des Sages
de Sion”, 1938.

Prvi koji je priznao dug prema u~enju Protokola bio je Teodor Fri~, “velikan” nema~kog
posleratnog antisemitizma. U pogovoru svom izdanju Protokola iz 1924. godine, on pi{e:
“Na{i budu}i dr`avnici i diplomate mora}e od isto~nja~kih nitkova da nau~e ~ak i azbuku
vladanja, a u te svrhe su Protokoli sioniskih mudraca izvrsna priprema”.

42 O istoriji Protokola v. John S. Curtiss, An Appraisal of the Protocols of Zion, 1942.
^injenica da su Protokoli falsifikat za propagandu je bila neva`na. Ve} je ruski publicista
S. A. Nilus, koji je 1905. godine objavio drugo izdanje Protokola na ruskom, bio itekako
svestan problemati~ne prirode ovog “dokumenta”, te je dodao ono {to je o~igledno: “Da je
mogu}e dokazati autenti~nost ovog dela dokumentima ili izjavama pouzdanih svedoka, da je
mogu}e raskrinkati ljude koji su na ~elu svetske zavere... nestala bi... ’tajna podlost’ ovog
spisa” (prevod u: Curtiss, op. cit).
Hitleru nije bio potreban nikakav Nilus da bi izveo isti trik: ba{ to {to se ispostavilo da su
Protokoli falsifikat i jeste bio najbolji dokaz njihove autenti~nosti. Hitler dodaje i argument
njihove “verodostojnosti”: “Ono {to mnogi Jevreji mo`da nesvesno ~ine, ovde je svesno obe-
lodanjeno. A to i jeste va`no” (Mein Kampf, tom I, glava XI).
43 Fritsch, op. cit., “[Der Juden] oberster Grundsatz lautet: ’Alles, was dem Volke Juda
nützt, ist moralisch und ist heilig’.”

TOTALITARNI POKRET 367

Protokoli su u mnogom pogledu zanimljiv dokument. Osim jeftinog ma-
kijavelizma, osnovna politi~ka odlika im je {arlatanstvo u tretiranju sva-
kog va`nijeg aktuelnog politi~kog pitanja. Ovaj spis je u principu antina-
cionalan i nacionalnu dr`avu prikazuje kao diva na staklenim nogama. On
odbacuje nacionalni suverenitet i veruje, kako je i Hitler jednom rekao, u
imperiju na nacionalnom osnovu.44 Protokoli se ne zadovoljavaju revo-
lucijom u jednoj odre|enoj zemlji, ve} ciljaju na osvajanje ~itavog sveta i
upravljanje celim svetom. Oni jednom narodu koji je poznat po svojoj
broj~anoj slabosti, narodu koji nema ni teritoriju ni dr`avu, obe}avaju da
}e do vlasti nad ~itavim svetom mo}i da do|e ve} samim ~udom organi-
zacije. Istina, deo ubedljivosti zasnovan je i na nekim vrlo starim prazno-
vericama. Predstava o neprekinutom postojanju neke internacionalne sek-
te koja jo{ od davnih vremena sledi iste revolucionarne ciljeve veoma je
stara,45 i imala je odre|enu ulogu u drugorazrednoj politi~koj literaturi jo{
od Francuske revolucije, mada krajem osamnaestog veka nikome nije ni
padalo na um da bi ta “revolucionarna sekta”, ta “~udna nacija... usred
drugih civilizovanih nacija” mogli biti ba{ Jevreji.46

Upravo je, dakle, ovaj motiv globalne jevrejske zavere iz Protokola ma-
sama bio najprimamljiviji, jer se tako dobro uklapao u novi odnos snaga.
(Hitler je veoma rano obe}ao da }e nacisti~ki pokret “uskoro prevazi}i us-
ke granice modernog nacionalizma”;47 zanimljivo je da je tokom rata bilo

44 “Imperije po~ivaju na nacionalnoj osnovi, ali je uskoro prevazilaze” (Reden).
45 Henri Rollin, L’Apocalypse de Notre Temps, Paris 1939, koji smatra da se popularnost
Protokola mo`e meriti jedino sa popularno{}u Biblije (p. 40), ukazuje na sli~nost izme|u
njih i spisa Monita Secreta, objavljenog 1612, a 1939. godine jo{ uvek u prodaji na ulicama
Pariza 1939; ovaj spis otkriva jezuitsku zaveru “koja opravdava sve zlo~ine i svaku upotrebu
sile... Ovo je pravi udar na postoje}i poredak” (p. 32).
46 Svu ovu literaturu vrlo dobro prikazuje Chevalier de Malet, Recherches politiques et
historiques qui prouvent l’existence d’une secte révolutionnaire (1817), koji vrlo iscrpno citi-
ra ranije autore. Junaci Francuske revolucije za njega su “mannequins” neke “agence se-
crète”, agenti slobodnih zidara. No, slobodno zidarstvo je samo ime koje su njegovi savre-
menici nadenuli jednoj “revolucionarnoj sekti” koja postoji odvajkada i ~ija je politika odu-
vek bila da napada “iz pozadine, da povla~i konce marioneta koje smatra da treba da izvede
na pozornicu”. De Male po~inje re~ima: “Mo`da je te{ko poverovati u plan koji je nastao jo{
u staro doba i na kom se uvek radilo sa istom uporno{}u:... pisci revolucije nisu Francuzi, ali
nisu ni Nemci, ni Italijani, ni Englezi itd. Oni ~ine neku ~udnu naciju koja se ra|a i odrasta u
tami, usred drugih civilizovanih nacija, sa ciljem da ove pot~ini svojoj vlasti.”
Za detaljnu obradu ove literature vid. E. Lesueur, La Franc-Maçonnerie Artésienne au 18e
siècle, Bibiothèque d’Histoire Révolutionnaire 1914. Koliko su ove legende o zaveri istrajne
~ak i u normalnim okolnostima, mo`e se videti iz nepregledne antimasonske {und-literature
u Francuskoj, obimne skoro koliko i antisemitska. Neka vrsta priru~nika svih teorija koje su
u Francuskoj revoluciji videle proizvod tajnih zavereni~kih dru{tava mo`e se na}i kod G.
Borda, La Franc-Maçonnerie en France dès origines à 1815 (1908).
47 Reden. – V. i prepis sednice Komiteta SS-a za radni~ka pitanja u Vrhovnom {tabu SS-a
u Berlinu, 12. januara 1943, na kojoj je predlo`eno da se re~ “nacija”, budu}i optere}ena libe-
ralisti~kim konotacijama, izbaci iz upotrebe kao neadekvatna za germanske narode
(Dokument 705-PS u: Nazi Conspiracy and Aggression, V, 515).

368 TOTALITARIZAM

poku{aja unutar SS-a da se re~ “nacija” izbri{e iz re~nika nacionalsocija-
lista.) Samo jo{ svetske sile imaju izglede da pre`ive nezavisno od drugih,
a samo globalna politika {ansu da ostvari trajne rezultate. Sasvim je ra-
zumljivo da }e takva situacija pre upla{iti manje nacije nego svetske sile.
^inilo se da Protokoli nude re{enje koje ne zavisi od objektivnih, nepro-
menljivih prilika, ve} samo od sposobnosti organizovanja.

Drugim re~ima, nacisti~ka propaganda je u “Jevrejinu koji je nadnacio-
nalan zato {to je su{tinski nacionalan”48 otkrila prete~u nema~kog gospo-
dara sveta, pa je uveravala mase da }e “nacije koje su prve prozrele Jevre-
jina i koje su prve po~ele da se bore protiv njega, zauzeti njegov tron”.49
Fiks-ideja o tome kako Jevreji ve} vladaju svetom bila je osnov iluzije o
budu}oj nema~koj dominaciji nad svetom. Na ovo je Himler mislio kada
je rekao: “mi deo ume}a vladanja dugujemo Jevrejima”, odnosno Pro-
tokolima, koje je “Firer napamet nau~io”.50 Protokoli su, dakle, osvajanje
sveta predstavili kao prakti~nu mogu}nost, ~ije je ostvarenje prosto pitanje
nadahnu}a ili lukavstva, tako da nema~koj pobedi nad celim svetom ni{ta
ne stoji na putu – osim o~igledno malog naroda, Jevreja, koji svetom vla-
daju iako ne poseduju instrumente nasilja, ali ni njih nije te{ko savladati
ako se njihova tajna otkrije, a njihov metod primeni u {irim razmerama.

Nacisti~ka propaganda sa`ela je sve ove nove i optimisti~ke vizije u po-
jam koji je nazvala Volksgemeinschaft, narodna zajednica. Ta nova zajed-
nica, eksperimentalno ostvarena u nacisti~kom pokretu u pred-totalitarnoj
atmosferi, zasnivala se na ideji apsolutne jednakosti svih Nemaca, i to ne
jednakosti prava, ve} jednakosti prirode, kao i na ideji njihove apsolutne
razli~itosti od svih ostalih naroda.51 Kada su nacisti do{li na vlast, ovaj po-
jam je postepeno gubio na zna~aju, da bi ustupio mesto op{tem preziru
prema Nemcima (koji su nacisti oduvek gajili, samo {to ranije nisu ba{
mogli da ga poka`u) s jedne strane,52 i `arkoj `elji, s druge, da sopstvene

48 Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p. 6.
49 Goebbels, op. cit., p. 377. Ovo obe}anje, koje se nazire u celokupnoj antisemitskoj pro-
pagandi nacisti~kog tipa, pripremio je Hitler svojom teorijom o tome kako je “Jevrejin naj-
ve}a mogu}a suprotnost arijevcu” (Mein Kampf, tom I, glava XI).
50 Dosije Kersten, u Centre de Documentation Juive.
51 Rano Hitlerovo obe}anje (v. Reden) da nikada ne}e priznati kako “druge nacije imaju
ista prava kao i Nemci”, postalo je zvani~na doktrina: “Nacionalsocijalisti~ki pogled na `ivot
zasnovan je na svesti o tome da su ljudi nejednaki” (Nazi Primer, p. 5).
52 Tako na primer Hitler 1923. ka`e: “Nema~ki narod sastoji se jednom tre}inom od hero-
ja, jednom tre}inom od kukavica, a ostatak su izdajnici” (Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p.
76).
Po dolasku na vlast ovaj trend je postajao sve otvoreniji i brutalniji, o ~emu svedo~e i Ge-
belsove re~i iz 1934: “Koga narod da kritikuje? ^lanove partije? Ne. Ostatak nema~kog na-
roda? Treba da budu sre}ni {to su jo{ `ivi. Bilo bi previ{e da oni koji su `ivi samo zahvaljuju-
}i na{oj milosti mogu jo{ i da kritikuju” (citirano prema Kohn-Bramstedt, op. cit., pp. 178-179).

TOTALITARNI POKRET 369

redove poja~aju “arijevcima” iz drugih nacija – ideja koja je u nacisti~koj
propagandi pre dolaska na vlast igrala tek neznatnu ulogu.53 Volksgemein-
schaft je bila samo propagandna priprema za “arijevsko” rasno dru{tvo ko-
je bi kona~no ra{~istilo sa svim narodima, uklju~uju}i i Nemce.

U izvesnoj meri, ideja Volksgemeinschaft bila je poku{aj nacista da pari-
raju komunisti~kim obe}anjima besklasnog dru{tva. Ve}a propagandna
vrednost onog prvog ~ini se o~iglednom, ako zanemarimo sve ideolo{ke
implikacije. I jedni i drugi obe}avali su da }e ukinuti sve dru{tvene i svo-
jinske razlike, ali je zamisao besklasnog dru{tva nagove{tavala da }e svi
biti jednaki na nivou fabri~kog radnika, dok je Volksgemeinschaft, nago-
ve{tavaju}i zaveru radi osvajanja vlasti nad svetom, pru`ala realnu nadu
da }e svaki Nemac jednom mo}i da postane vlasnik fabrike. No, “narodna
zajednica” imala je jo{ jednu prednost: ona ne zavisi od objektivnih okol-
nosti, ona se ne}e ostvariti u nekoj dalekoj budu}nosti, ve} jedino u fik-
tivnom svetu pokreta.

Pravi cilj totalitarne propagande nije ube|ivanje, nego organizovanje –
“akumulacija mo}i (Machtbildung) bez posedovanja sredstava nasilja”.54
U te svrhe originalan ideolo{ki sadr`aj mo`e samo da bude na smetnji.
Nije slu~ajno {to dva totalitarna pokreta na{eg vremena, tako u`asavaju}e
“nova” po metodama vladanja i ingeniozna u oblicima organizovanja,
nikada i nisu propovedala neku novu doktrinu, {to nisu smislila neku ide-
ologiju koja nije ve} bila popularna.55 Ne osvaja mase trenutni uspeh de-
magogije, ve} vidljiva stvarnost i mo} “`ive organizacije”.56 Sjajan govor-
ni~ki dar nije obezbedio Hitleru polo`aj unutar pokreta, ve} je pre naveo
njegove protivnike da ga potcene kao obi~nog demagoga; Staljin je, opet,

– Tokom rata Hitler je izjavio: “Ja sam samo magnet koji stalno prelazi po nema~koj naciji i
izvla~i iz nje ~elik. Ve} sam vi{e puta rekao da }e do}i vreme kada }e svi vredni ljudi
Nema~ke biti u mom taboru. A oni koji tu ne budu, ionako ni{ta ne vrede.” Jo{ tada je ljudi-
ma iz Hitlerovog neposrednog okru`enja bilo jasno {ta }e se dogoditi sa onima koji “ionako
ni{ta ne vrede” (v. Der großdeutsche Freiheitskampf. Reden Hitlers vom 1.9.1939 - 10. 3.
1940, p. 174). – Himler je mislio na isto kada je rekao: “Firer ne razmi{lja u nema~kim, nego
u germanskim okvirima” (dosije Kersten, vid. gore); me|utim, iz Hitlers Tischgespräche (p.
315ff) znamo da se on i tada sprdao ~ak i sa germanskom “dernjavom” i razmi{ljao u “ari-
jevskim okvirima”.

53 Himler u govoru vo|ama SS-a u Harkovu, aprila 1943. (Nazi Conspiracy, IV, 572ff),
ka`e: “Ubrzo sam oformio germanski SS u raznim zemljama....” Rano, jo{ pre dolaska na
vlast, sam Hitler je anticipirao ovakvu ne-nacionalnu politiku: “U nove klase gospodara pri-
ma}emo, naravno, i predstavnike drugih nacija, to jest one koji to zaslu`uju zahvaljuju}i
u~e{}u u na{oj borbi” (Reden).

54 Hadamovsky, op. cit.
55 Heiden, op. cit., p. 139: propaganda nije “ume}e nametanja stavova masi. To je zapravo
ume}e prihvatanja stavova mase.”
56 Hadamovsky, op. cit., passim. Termin je preuzet iz Hitlerovog Mein Kampf (tom II, gla-
va XI), gde se “`ivoj organizaciji” pokreta suprotstavlja “mrtvi mehanizam” birokratskih
partija.

370 TOTALITARIZAM

bio kadar da porazi i najve}eg oratora ruske revolucije, Trockog.57 Ono po
~emu se totalitarne vo|e razlikuju od diktatora pre je priglupa, usredsre-
|ena pragmati~nost s kojom su iz postoje}ih ideologija birali elemente ko-
ji su najpogodniji kao osnov nekog drugog, sasvim fiktivnog sveta. Fikcija
Protokola bila je pogodna koliko i fikcija trockisti~ke zavere, jer su i jed-
na i druga sadr`ale element uverljivosti (prikrivena uloga Jevreja u pro{lo-
sti, odnosno borba za vlast izme|u Trockog i Staljina), kog ne mo`e da se
odrekne ~ak ni fiktivni svet totalitarizma. Totalitarni vladari biraju iz stvar-
nosti elemente od kojih grade svoju fikciju, izoluju ih i generalizuju, tako
da oni uop{te vi{e ne podle`u proveri putem iskustva: postaju nedostupni
rasu|ivanju. Elementi stvarnosti se, dakle, koriste, ali se u isto vreme i
prevazilaze – i u tome se sastoji ume}e totalitarnih vladara. Pomo}u takvih
generalizacija totalitarna propaganda uspostavlja svet koji mo`e da parira
stvarnom, a ~iji je, opet, glavni nedostatak to {to nije logi~an, konzistentan
i organizovan. Konzistentnost fikcije i strogost organizacije kona~no omo-
gu}avaju da generalizacija nad`ivi razotkrivanje mnogo odre|enijih la`i –
mo} Jevreja koji bespomo}no odlaze u smrt, mra~na svetska zavera tro-
ckista posle njihove likvidacije u sovjetskoj Rusiji i ubistva Trockog.

Tvrdoglavost sa kojom su se totalitarne vo|e uvek dr`ale svojih prvobit-
nih la`i uprkos njihovoj apsurdnosti mnogo je vi{e od sujeverne zahval-
nosti onome {to je pomoglo da trik upali i ne mo`e se, bar u Staljinovom
slu~aju, objasniti psihologijom la`ljivca, koga }e uspeh u~initi sopstve-
nom poslednjom `rtvom. Kada se propagandne parole jednom integri{u u
“`ivu organizaciju”, one se ne mogu tek tako odstraniti a da se ne slomi ~i-
tava struktura. Pretpostavku o svetskoj jevrejskoj zaveri totalitarna propa-
ganda pretvorila je od objektivnog pitanja o kom se i moglo raspravljati u
glavni element nacisti~ke realnosti; nacisti su se pona{ali kao da svetom
zaista vladaju Jevreji, te da je potrebna protiv-zavera kako bi se svet od-
branio. Za naciste rasizam vi{e nije bio teorija sumnjive nau~ne vrednosti,
ali teorija o kojoj se i dalje mo`e raspravljati, nego ne{to {to se svakodnev-
no ostvaruje u intaktnoj hijerarhiji politi~ke organizacije, u ~ijim bi okviri-
ma bilo veoma “nerealno” osporavati tu teoriju. Sli~no tome, bolj{evizam

57 Bila bi ozbiljna gre{ka tuma~iti totalitarne lidere prema Maksu Veberu i njegovoj kate-
goriji “harizmati~nog vo|e” (v. Hans Gerth, “The Nazi Party”, u: American Journal of Socio-
logy, 1940, vol. XLV; sli~an nesporazum javlja se i u Heidenovoj biografiji). Gerth Hitlera
opisuje kao harizmati~nog vo|u birokratske partije. Ve} je i to, po njegovom mi{ljenju, do-
voljno da objasni za{to “ni{ta nije moglo da poljulja organizaciju koja se zasniva na discipli-
ni, ma kako se flagrantno dela razlikovala od re~i”. (Ova razlika je, uzgred re~eno, mnogo
tipi~nija za Staljina, koji se “trudio da uvek ka`e suprotno od onoga {to ~ini, i da ~ini suprot-
no od onoga {to govori”; Souvarine, op. cit., p. 431).

Za izvore ovog nesporazuma v. Alfred von Martin, “Zur Soziologie der Gegenwart”, u:
Zeitschrift für Kulturgeschichte, Band 27, i Arnold Koettgen, “Die Gesetzmäßä igkeit der Ver-
waltung im Führerstaat”, u: Reichsverwaltungsblatt, 1936; i jedan i drugi nacisti~ku dr`avu
opisuju kao birokratiju sa harizmati~nim vo|om.

TOTALITARNI POKRET 371

vi{e ne mora da dokazuje va`nost klasne borbe, internacionalizma ili nes-
pornu vezu izme|u dobrobiti proletarijata i dobrobiti Sovjetskog Saveza;
intaktna organizacija Kominterne mnogo je ubedljivija od ma kog argu-
menta ili puke ideologije.

Klju~na prednost totalitarne propagande u odnosu na propagandu drugih
partija i pokreta sastoji se u tome {to njen sadr`aj, bar za ~lanove pokreta,
vi{e nije ne{to objektivno o ~emu se mo`e imati li~no mi{ljenje, ve} je on
postao realan sastavni deo njihovih `ivota koliko i zakoni aritmetike. U
nacisti~koj Nema~koj bi osporavanje rasizma i antisemitizma u trenutku u
kom ni{ta drugo nije bilo va`no osim rasnog porekla, u kom je karijera za-
visila od “arijevske” fizionomije (Himler je kandidate za SS birao prema
fotografijama), a koli~ina hrane od broja jevrejskih predaka, bilo ravno os-
poravanju sveta uop{te.

Nije potrebno dokazivati prednosti propagande koja slabom i nepouzda-
nom glasu svojih argumenata stalno “dodaje mo} organizacije”,58 te stoga
takore}i spontano ostvaruje {to god ka`e. Neosetljiva na argumente ute-
meljene u onoj stvarnosti koju je pokret obe}ao da }e promeniti, otporna
na protivpropagandu koju diskvalifikuje ve} i ~injenica {to ili pripada sve-
tu koji trome mase ne mogu i ne `ele da prihvate ili brani taj svet, ona se
mo`e opovrgnuti samo nekom drugom, ja~om ili boljom stvarno{}u.

Su{tinske slabosti totalitarne propagande izlaze na videlo tek u trenutku
poraza. Bez snage pokreta, njegovi ~lanovi odjednom prestaju da veruju u
dogmu za koju su koliko jo{ ju~e bili spremni da daju `ivot. Onog trenut-
ka kada je pokret uni{ten, a sa njim i fiktivni svet koji ih je {titio, mase se
vra}aju u svoje staro stanje izolovanih pojedinaca koji rado prihvataju
novu ulogu u izmenjenom svetu ili, pak, ponovo tonu u svoju staru bez-
nade`nu izli{nost. ^lanovi totalitarnih pokreta, krajnje fanati~ni dok god
pokret postoji, ne `ele da slede primer verskih fanatika i umru mu~eni-
~kom smr}u (mada su itekako bili spremni da umru robotskom).59 Radije
}e se }utke odre}i pokreta kao lo{e investicije i potra`iti neku drugu iz-
glednu fikciju ili }e sa~ekati dok stara ponovo ne stekne dovoljno snage da
stvori jo{ jedan masovni pokret.

Posle rata, Saveznici su uzaludno poku{avali da me|u Nemcima prona-
|u bar jednog ube|enog nacistu koji je spreman da to i prizna – u narodu
~ijih je 90 procenata bar u jednom trenutku iskreno podr`avalo naciste. To,

58 Hadamovsky, op. cit., p. 21. Da bi se postigli totalitarni ciljevi, potpuno je pogre{no
propagirati ideologiju podu~avanjem ili prisilom. Po re~ima Roberta Laja, ona se ne mo`e ni-
ti “preneti” niti “nau~iti” , ve} samo “uve`bavati” i “upra`njavati” (v. Der Weg zur Orden-
sburg, s.a.).

59 R. Hen, jedan od istaknutih politikologa iz redova nacista, ovo nepostojanje doktrine ili
~ak zajedni~kog sistema ideala i uverenja u pokretu tuma~i u svom delu Reichsgemeinschaft
und Volksgemeinschaft, Hamburg 1935: “Sa stanovi{ta narodne zajednice, svaka zajednica
zasnovana na ma kakvim vrednostima je destruktivna” (p. 83).

372 TOTALITARIZAM

me|utim, ne treba uzeti tek kao znak ljudske slabosti ili prosta~kog opor-
tunizma. Nacizam je ideologija koja je do te mere bila “realizovana” da je
njen sadr`aj prestao da postoji kao nezavisni sistem doktrina, kao tvorevi-
na intelekta. Gotovo ni{ta, a ponajmanje fanatizam sledbenika, nije pre`i-
velo uni{tenje stvarnosti.

II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti

ZA RAZLIKU od njihovog ideolo{kog sad`aja i propagandnih parola, or-
ganizacioni oblici totalitarnih pokreta sasvim su novi.60 Njihov je zadatak
da la`i kojima se slu`ila propaganda pokretâ, la`i ispredene oko jedne sre-
di{nje fikcije – jevrejske zavere, ili zavere trockista, trista porodica i sl. –
prevedu u opipljivu stvarnost, da ~ak i u netotalitarnim uslovima izgrade
dru{tvo ~iji ~lanovi `ive i rade u skladu sa pravilima fiktivnog sveta. Dok
naizgled sli~ne partije i pokreti, fa{isti ili socijalisti, nacionalisti~ki ili ko-
munisti~ki pokreti, svoju propagandu potkrepljuju terorizmom ~im do-
stignu odre|eni stepen radikalnosti (a on uglavnom zavisi od stepena o~a-
janja ~lanova), totalitarni pokret propagandu zaista ozbiljno shvata, a ta
ozbiljnost mnogo vi{e zastra{uje zbog na~ina na koji on organizuje sled-
benike nego zbog fizi~ke likvidacije protivnika. Organizacija i propagan-
da (pre nego teror i propaganda) dve su strane iste medalje.61

Najoriginalniji organizacioni izum pokretâ u doba pre dolaska na vlast
jeste osnivanje frontovskih organizacija, odnosno razlikovanje ~lanova
partije od simpatizera. U pore|enju sa ovom, druge totalitarne metode,
kao postavljanje funkcionera odozgo i kasniji monopol na imenovanje fun-
kcionera, od manjeg su zna~aja. Takozvani “princip vo|e” sam po sebi ni-
je totalitaran; on je neke svoje odlike pozajmio od autoritarnih re`ima i
vojnih diktatura, {to je u velikoj meri doprinelo zamagljivanju i potcenji-
vanju su{tine totalitarizma. Da funkcioneri koji su postavljeni odozgo
imaju pravi autoritet i odgovornost, ovo bi bio ve} neki tip hijerarhije u
kojoj autoritet i mo} podle`u zakonima. Isto to va`i i za organizovanje voj-
ske i uspostavljanje vojne diktature; ovde su apsolutna mo} komandova-
nja od vrha nani`e i apsolutna poslu{nost od dna navi{e primerene situaciji
krajnje opasnosti u borbi, pa zato i nisu totalitarne. Hijerarhijski organizo-
vano preno{enje naredbi zna~i da naredbodav~eva mo} zavisi od ~itave hi-
jerarhije u okviru koje on dela. Svaka hijerarhija, ma koliko autoritarno

60 Raspravljaju}i o odnosu Weltanschauung-a i organizacije, Hitler tvrdi da je normalno
{to su nacisti od drugih grupa i partija preuzeli “narodnosnu ideju” (die völkische Idee) i po-
na{ali se kao da su njeni jedini zagovornici zato {to su bili prvi koji su na njoj zasnovali bor-
benu organizaciju sa prakti~nim ciljevima (op. cit., tom II, glava V).

61 v. Hitler, poglavlje “Propaganda i organizacija”, u: op. cit., tom II, glava XI.

TOTALITARNI POKRET 373

orijentisana, i svaka linija komandovanja, ma kako proizvoljan ili surov
bio sadr`aj naredbi, te`i postizanju stabilnosti i mo`e da ograni~i totalnu
mo} vo|e totalitarnog pokreta.62 Da se poslu`imo nacisti~kim jezikom, di-
nami~na, uvek druga~ija “volja Firerova” – zna~i, ne njegove naredbe, re~
koja bi mogla da implicira fiksiran i definisan autoritet – postaje “vrhovni
zakon” totalitarne dr`ave.63 Samo zbog pozicije koju totalitarni pokret, za-
hvaljuju}i svojoj specifi~noj organizaciji, dodeljuje vo|i, samo zbog
zna~aja koju njegova funkcija ima za pokret, princip vo|e pridobija totali-
taran karakter. Ovo potvr|uje i ~injenica da se i u Hitlerovom i u Staljino-
vom slu~aju pravi princip vo|e kristalisao vrlo sporo, i paralelno sa pro-
gresivnom “totalitarizacijom” pokreta.64

Anonimnost koja u velikoj meri doprinosi neobi~nosti ~itavog fenome-
na zamagljuje po~etke ove nove organizacione strukture. Ne znamo ko je
prvi do{ao na pomisao da organizuje simpatizere u frontove, ko je u neo-
dre|enim masama simpatizera – na koje su sve partije uglavnom ra~unale
na dan izbora, ali su ih ina~e smatrale isuvi{e amorfnima da bi ih formalno
primile u ~lanstvo – video ne samo rezervu iz koje mo`e da regrutuje ~la-
nove partije, nego upravo onu presudnu snagu. Prve organizacije simpati-
zera stvorili su komunisti: to su, na primer, Dru{tvo prijatelja Sovjetskog
Saveza ili Crvena pomo}, koje su se vremenom razvile u frontove, ali is-

62 Himlerov hitan zahtev da se “ne izdaju nikakve uredbe koje bi definisale pojam jevrej-
stva” jedan je ovakav primer; jer “svim tim glupavim odre|enjima samo }emo sebi vezati
ruke” (Nirnber{ki dokument br. 626, pismo Bergeru od 28. jula 1942, fotokopija u Centre de
Documentation Juive).

63 Formulacija “Firerova volja je vrhovni zakon” mo`e se na}i u svim zvani~nim pravil-
nicima partije i SS-a. Najbolji izvor za ova pitanja je Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungen
und Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939.

64 Heiden, op. cit., p. 292, ukazuje na slede}u razliku izme|u prvog i svih potonjih izdanja
Mein Kampf: prvo izdanje predla`e da se partijskim funkcionerima tek posle naimenovanja
dodeli “neograni~ena vlast i autoritet”; sva kasnija izdanja govore o naimenovanju partijskih
funkcionera odozgo, od strane prvog nadre|enog funkcionera. Naravno, za stabilnost totali-
tarnih re`ima naimenovanje odozgo je mnogo va`niji princip nego “neograni~ena vlast i au-
toritet” naimenovanih funkcionera. U praksi, vlast ni`eg funkcionera bitno je ograni~ena ap-
solutnim suverenitetom Vo|e (v. dole).

Za Staljina, koji dolazi iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, postavljanje ~inovnika
partijske ma{inerije bilo je pitanje akumulacije li~ne mo}i. (Pa ipak je tek tridesetih godina,
nakon {to je prou~io Hitlerov primer, naredio mu se obra}aju sa “Vo|a”.) Trebalo bi, istini za
volju, priznati da je po ovom pitanju mogao da se pozove i na Lenjinovu teoriju po kojoj “is-
torija svih zemalja pokazuje da je radni~ka klasa, prepu{tena sama sebi, u stanju da razvije
jedino sindikalnu svest”, te da njeno rukovodstvo stoga mora da do|e spolja ([ta da se radi?,
prvi put objavljeno 1902, u: Collacted works, tom IV, knj. II). Lenjin je Komunisti~ku parti-
ju smatrao “najprogresivnijim delom” radni~ke klase, a u isto vreme i “polugom politi~kog
organizovanja” koja “upravlja ~itavim proletarijatom”, dakle organizacijom izvan i iznad
klase (W. H. Chamberlin, The Russian Revolution 1917-1921, New York 1935, II, 361). Ipak,
Lenjin nije osporavao va`nost unutarpartijske demokratije, mada je naginjao tome da demo-
kratiju ograni~i samo na radni~ku klasu.

374 TOTALITARIZAM

prva nisu bile ni{ta vi{e od onoga {to im ime ka`e – skup simpatizera koji
obezbe|uju finansijsku ili neku drugu (recimo, pravnu) pomo}. Hitler je
bio prvi koji je rekao da mase koje su pridobijene putem propagande po-
kret treba da podeli u dve kategorije: simpatizere i ~lanove. Iako ve} sama
po sebi interesantna, ova razlika je jo{ zna~ajnija zato {to po~iva na jed-
nom mnogo op{tijem stavu, prema kom je ve}ina naroda isuvi{e lenja i ne-
dovoljno hrabra i za {ta vi{e od pukog teoretskog uvida, a da je samo ma-
njina spremna da se bori za svoja uverenja.65 Stoga je Hitler prvi i razvio
ciljanu politiku stalnog {irenja redova simpatizera, dok je u isto vreme
strogo ograni~io broj ~lanova.66 Ova predstava o manjini ~lanova partije
okru`enoj ve}inom simpatizera veoma je sli~na kasnijoj realnosti frontova
– termin koji zaista verno odra`ava njihovu pravu funkciju i ukazuje na
odnos izme|u ~lanova i simpatizera: jer, frontovi simpatizera nisu ni{ta
manje va`ni za funkcionisanje pokreta nego {to su to pravi ~lanovi.

Frontovi okru`uju ~lanove pokreta za{titnim zidom i tako ih dele od
spoljnog, normalnog sveta; u isto vreme, oni predstavljaju i most koji ~la-
nove partije spaja sa normalnim svetom, most bez kog bi ~lanovi pre no
{to pokret do|e na vlast isuvi{e jasno ose}ali razlike izme|u svojih stavo-
va i stavova obi~nih ljudi, izme|u fiktivnosti sopstvenog i stvarnosti obi-
~nog sveta. Tokom borbe pokreta za vlast ingenioznost ovog sredstva do-
kazuje se time {to frontovi ne samo da izoluju ~lanove, ve} im nude i pri-
vid spoljne normalnosti, koji njih od uticaja prave stvarnosti brani mnogo
efektivnije nego puka indoktrinacija. Upravo razlika izme|u njegovih sta-
vova i stavova simpatizera u nacisti ili bolj{eviku u~vr{}uje veru u fiktiv-
nu sliku sveta, jer simpatizer, kona~no, ima ista uverenja, mada u “normal-
nijem”, zna~i manje fanati~nom, a smu{enijem obliku. Tako se ~lanu par-
tije ~ini da je svako koga pokret nije izri~ito `igosao kao neprijatelja
(Jevrejin, kapitalista itd.) automatski na njegovoj strani, da je svet pun taj-
nih saveznika koji nikako da ve} jednom prikupe neophodnu snagu i volju
da izvuku logi~ne zaklju~ke iz svojih ube|enja.67

S druge strane, prvo {to ostatak sveta vidi od totalitarnog pokreta opet su
frontovi. Simpatizeri, koji su po svemu i dalje bezazleni sugra|ani u neto-
talitarnom dru{tvu, te{ko da se mogu proglasiti priglupim fanaticima; pre-

65 Hitler, op. cit., tom II, glava XI.
66 ibid. Ovaj princip strogo je sprovo|en otkako su nacisti do{li na vlast. Od sedam mi-
liona ~lanova Hitlerove mlade`i, 1937. godine je samo 50.000 primljeno u Partiju (v. predgo-
vor H. L. Childsa za knjigu The Nazi Primer). – Upor. i Gottfried Neesse, “Die verfassungs-
rechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft,
1938, Band 98, p. 678: “^ak i Sve-partija nikako ne sme da naraste toliko da obuhvati ~itavo
stanovni{tvo. Ona je ’totalna’ zbog svog ideolo{kog uticaja na naciju”.
67 v. razliku koju Hitler povla~i izme|u “radikalnih ljudi”, koji su jedini spremni da po-
stanu ~lanovi partije, i stotine hiljada simpatizera koji su prevelike “kukavice” da bi podneli
neophodne `rtve (op. cit., loc. cit).

TOTALITARNI POKRET 375

ko njih pokreti svoje fanati~ne la`i ~ine ne{to prihvatljivijima, preko njih
mogu da {ire propagandu na bla`i, manje radikalan na~in, sve dok ~itava
atmosfera ne bude zatrovana totalitarnim elementima koji su ve} prepoz-
natljivi kao takvi, ali izgledaju kao normalne politi~ke reakcije ili stavovi.
Simpatizerske organizacije obavijaju totalitarne pokrete izmaglicom nor-
malnosti i pristojnosti, koja ~lanove zavarava po pitanju prave prirode spo-
ljnog sveta, kao {to i spoljni svet zavarava po pitanju prave prirode pokreta.
Frontovi funkcioni{u u oba smera: kao fasada totalitarnog pokreta za neto-
talitarni svet, i kao fasada ovog sveta za unutra{nju hijerarhiju pokreta.

Jo{ je upadljivije to {to se ovaj odnos ponavlja na razli~itim nivoima
unutar samog pokreta. Kao {to su ~lanovi partije povezani sa simpatizeri-
ma, ali i odvojeni od njih, tako su i elitne formacije pokreta povezane sa
obi~nim ~lanovima, ali i odvojene od njih. Kao {to je simpatizer jo{ uvek
obi~an stanovnik spoljnog sveta koji je totalitarnu veru prihvatio onako
kako se prihvata program bilo koje partije, tako i obi~an pripadnik nacisti-
~kog ili bolj{evi~kog pokreta jo{ uvek umnogom pripada svetu koji ga ok-
ru`uje: njegove profesionalne i socijalne veze jo{ uvek nisu apsolutno od-
re|ene ~lanstvom u partiji, mada on – za razliku od pukog simpatizera –
mo`da shvata da }e u slu~aju sukoba izme|u odanosti partiji i zahteva pri-
vatnog `ivota ono prvo biti presudno. Pripadnik neke militantne grupe, s
druge strane, u potpunosti se identifikuje sa pokretom; on nema profesiju
niti privatan `ivot koji bi bio nezavisan od pokreta. Kao {to simpatizeri
obrazuju za{titni zid oko ~lanova pokreta i za ove predstavljaju spoljni
svet, tako i obi~ni ~lanovi okru`uju radikalno jezgro i predstavljaju za nje-
ga normalan spoljni svet.

Velika prednost ovakve strukture je u tome {to ona ubla`ava drasti~nost
jedne od osnovnih totalitarnih postavki: da je svet podeljen u dva ogromna
neprijateljska tabora, a jedan od njih je pokret, koji mo`e i mora da se bori
za ~itav svet – tvrdnja koja otvara vrata neselektivnoj agresivnosti totali-
tarnih re`ima ~im oni do|u na vlast. Putem bri`ljivo stepenovane hije-
rarhije radikalnosti, u kojoj svaki nivo za onaj vi{i predstavlja sliku netota-
litarnog sveta zato {to je manje radikalan a njegovo ~lanstvo ne tako total-
no organizovano, {ok u`asavaju}e i monstruozne totalitarne podvojenosti
umanjuje se i nikad se do kraja ne oseti; ovaj tip organizacije spre~ava ~la-
nove da se neposredno sukobe sa spoljnim svetom, ~ija netrpeljivost za
njih ostaje puka ideolo{ka pretpostavka. Oni su tako dobro za{ti}eni od
stvarnosti netotalitarnog sveta da neprestano potcenjuju ogroman rizik to-
talitarne politike.

Nema sumnje da totalitarni pokreti zate~eno stanje negiraju mnogo ra-
dikalnije od bilo koje ranije revolucionarne partije. Ovu radikalnost, koja
masovnim organizacijama naizgled ne odgovara, oni sebi mogu da dozvo-
le zato {to njihova organizacija nudi privremenu zamenu za obi~an, ne-

376 TOTALITARIZAM

politi~ki `ivot, koji totalitarizam u stvari i te`i da uni{ti. ^itav svet nepoli-
ti~kih dru{tvenih odnosa, od kojih je “profesionalni revolucionar” sebe ili
morao da izoluje ili koje je morao da prihvati onakvima kakvi su, u pokre-
tu postoji u obliku manje radikalnih grupa; unutar ovog hijerarhijski orga-
nizovanog sveta, borci za osvajanje sveta i svetsku revoluciju nikada nisu
izlo`eni {oku koji jaz izme|u “revolucionarnih” uverenja i “normalnog”
sveta neminovno proizvodi. Pokreti u svojoj revolucionarnoj fazi, u vreme
pre dolaska na vlast, mogu da privuku tako mnogo obi~nih filistara zato
{to njihovi ~lanovi `ive u sumanutom prividu normalnosti; ~lanovi partije
su okru`eni normalnim svetom simpatizera, a elitne formacije normalnim
svetom obi~nih ~lanova.

Druga prednost ove matrice jeste to {to se ona mo`e beskona~no ponav-
ljati i {to organizaciju odr`ava u stanju bezobli~nosti, koje omogu}ava
stalno umetanje novih slojeva i odre|ivanje novih stepena radikalnosti.
^itava istorija nacisti~ke partije mo`e se prikazati prema stvaranju novih
formacija unutar nacisti~kog pokreta. SA (Sturmabteilung), juri{ni odred,
osnovan 1922, bio je prva nacisti~ka formacija koja je trebalo da bude mi-
litantnija od same partije;68 godine 1926. osnovan je SS (Schutzstaffel),
za{titni e{elon, kao elitna formacija SA-a; tri godine kasnije, SS je odvo-
jen od SA-a i stavljen pod Himlerovu komandu; Himleru je trebalo samo
nekoliko godina da istu igru ponovi i unutar SS-a. Jedna za drugom, jedna
militantnija od prethodne, osnivane su najpre udarne trupe,69 potom Mrt-
va~ke glave (Totenkopfverbände), “stra`arni odredi u koncentracionim lo-
gorima”, koji su kasnije ujedinjeni u Oru`ani SS (Waffen-SS), i kona~no
Slu`ba bezbednosti (Sicherheitsdients “ideolo{ka obave{tajna slu`ba Par-
tije” i njena desna ruka u sprovo|enju “negativne populacione politike”),
kao i Slu`ba za pitanja rase i raseljavanje (Rasse- und Siedlungswesen),
~iji su zadaci bili “pozitivnog tipa” – sve su se one razvile iz Op{teg SS-a
(die Allgemeine SS), ~iji su ~lanovi, sa izuzetkom vi{eg rukovodila~kog
kadra, zadr`avali svoja civilna zanimanja. Za sve ove nove formacije, ~lan
Op{teg SS-a bio je {to i pripadnik SA-a za pripadnika SS-a, ili ~lan partije
za pripadnika SA-a, ili, pak, ~lan fronta za ~lana partije.70 Sada je Op{ti SS

68 v. Hitler, poglavlje o SA u: op. cit., tom II, glava IX, drugi deo.
69 U prevodu nema~kog Verfügungstruppe (posebne trupe SS-a koje je u po~etku trebalo
da stoje Hitleru na raspolaganju) kao udarne trupe (shock troops), dr`im se O. C. Gilesa, The
Gestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940.
70 Najva`niji izvor za organizaciju SS-a i njenu istoriju je Himlerov spis “Wesen und
Aufgabe der SS und der Polizei” u: Sammelhefte ausgewählter Vorträge und Reden, 1939.
Tokom rata, kada su redovi Waffen-SS-a zbog gubitaka na frontu morali da se popune regru-
tima, Waffen-SS je do te mere izgubio svoj elitni karakter unutar SS-a da je sada Op{ti SS, to
jest vi{i rukovodila~ki kadar, ponovo predstavljao pravu elitu pokreta.
Vrlo informativan dokumentarni materijal za ovu poslednju fazu SS-a mo`e se na}i u
arhivima Huverove biblioteke (Hoover Library, Himmler File, Folder 278). On pokazuje da

TOTALITARNI POKRET 377

imao zadatak ne samo da “~uva... tekovine nacionalsocijalizma”, nego i da
“spre~ava ~lanove svih posebnih kadrova SS-a da se odvoje od pokreta”.71

Ova nestalna hijerarhija, sa stalnim dodavanjem novih slojeva i pome-
ranjem centara mo}i, dobro je poznata iz tajnih nadzornih organa, tajne
policije ili {pijunskih slu`bi, gde je uvek potrebna nova kontrola da bi se
kontrolisali kontrolori. U doba pre dolaska na vlast, totalna {pijuna`a jo{
uvek nije mogu}a; no nestalna hijerarhija, nalik hijerarhiji tajnih slu`bi,
omogu}ava da se ~ak i bez stvarne vlasti, prostim umetanjem novih, jo{
radikalnijih slojeva, degradira svaki red ili grupa koja se koleba ili poka-
zuje znake manje radikalnosti, ~ime se starija grupa automatski upu}uje ka
frontovskim organizacijama, dalje od sredi{ta pokreta. Tako su elitne for-
macije nacista isprva bile unutarpartijske organizacije: kada se u~inilo da
partija gubi na radikalnosti, SA se izdigao na poziciju superpartije, da bi
ga onda iz sli~nih razloga smenio SS.

Vojni zna~aj totalitarnih elitnih formacija, posebno SA-a i SS-a,
ponekad se precenjuje, dok se njihova ~isto unutarpartijska uloga zane-
maruje.72 Nijedna od crnoko{ulja{kih organizacija nije osnovana u speci-
fi~ne odbrambene ili napada~ke svrhe, mada se za{tita rukovodilaca ili
obi~nih ~lanova partije ~esto navodi kao izgovor.73 Nacisti~ke i fa{isti~ke

je SS po~eo da regrutuje kako strane radnike, tako i doma}e stanovni{tvo, i to svesno
opona{aju}i metode i pravila francuske Legije stranaca. Regrutovanje me|u Nemcima zasni-
valo se na jednoj Hitlerovoj (ina~e neobjavljenoj) naredbi iz decembra 1942, prema kojoj
“klasu iz 1925. treba otkomandovati u Waffen-SS” (pi{e Himler Bormanu). Izgleda da su se
regrutacija i mobilizacija odvijale na dobrovoljnom osnovu. Prave razmere mogu se videti na
osnovu brojnih izve{taja vo|a SS-a kojima je ovaj zadatak bio poveren: jedan od 21. jula
1943. opisuje kako je policija opkolila zgradu u kojoj je trebalo da budu regrutovani francus-
ki radnici, a Francuzi prvo zapevaju Marseljezu, pa zatim po~nu da iska~u kroz prozore. Ni
sli~ni poku{aji me|u nema~kom omladinom nisu bili mnogo ohrabruju}i. Iako su bili pod
izuzetnim pritiskom, iako im je re~eno da “ne}e valjda da se pridru`e onoj ’prljavoj stoci’”,
samo se 18 od 220 ~lanova Hitlerove mlade`i prijavilo na du`nost (sude}i prema izve{taju od
30. aprila 1943, koji je podneo Hojsler, upravnik Centra za mobilizaciju Jugozapad Waffen-
SS-a); svi drugi radije su se priklju~ili Vermahtu. Mogu}e je da je na njihovu odluku uticalo i
to {to je SS imao ve}e gubitke nego Vermaht (v. Karl. O. Paetel, “Die SS”, u:
Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, januar 1954). No, ovaj faktor sigurno nije bio presudan,
{to dokazuje i slede}i slu~aj. Jo{ januara 1940. Hitler je naredio prebacivanje ljudi iz SA-a u
Waffen-SS; rezultati za Kenigsberg (Kaliningrad), prema jednom sa~uvanom izve{taju, bili su
slede}i: 1807 pripadnika SA-a bilo je odre|eno za “policijsku slu`bu”, a od njih se 1094 nije
javilo, 631 je bio progla{en nesposobnim, a 82 sposobnim za slu`bu u SS-u.

71 Werner Best, op. cit., p. 99.
72 Ovo, me|utim, nije Hitlerova krivica; on je oduvek nagla{avao da sámo ime SA (Sturm-
abteilung, juri{ni odred) kazuje da je to tek “deo pokreta”, ba{ kao i bilo koja druga partijska
formacija, propagandno odeljenje, na primer, novine, nau~ni instituti itd. On je tako|e poku{ao
da razbije iluzije o eventualnom vojnom zna~aju paravojnih formacija, i `eleo je da se obuka
sprovodi u skladu sa potrebama partije, a ne u skladu sa vojnim principima (op. cit., loc. cit).
73 Zvani~an razlog za osnivanje SA-a bilo je obezbe|enje nacisti~kih skupova, dok je pr-
vobitni zadatak SS-a bila za{tita partijskog rukovodstva.

378 TOTALITARIZAM

elitne jedinice imale su paravojni karakter zato {to je njima bila namenje-
na uloga “sredstava ideolo{ke borbe pokreta”74 protiv ra{irenog pacifizma
u Evropi posle Prvog svetskog rata. Za totalitarizam je mnogo va`nije bilo
da, “kao izraz borbenosti”,75 osnuje la`nu vojsku koja }e {to je vi{e mo-
gu}e odgovarati onome kako pacifisti zami{ljaju vojsku (nesposobni da
shvate ustavnu ulogu vojske, pacifisti su sve vojne institucije proglasili
bandama samovoljnih ubica), nego da raspola`e trupama dobro obu~enih
vojnika. SA i SS svakako su sinonimi za samovoljno nasilje i ubijanje, ali
oni nisu bili onako dobro obu~eni kao Crni Rajhsver, i nisu bili opremljeni
za borbu protiv regularnih jedinica. Vojna propaganda bila je u posleratnoj
Nema~koj mnogo popularnija nego vojna obuka, a uniforme nisu uve}ale
vojni zna~aj paravojnih jedinica, mada su bile korisne kao jasan simptom
ukidanja gra|anskih normi i morala; nekako su ove uniforme u velikoj
meri olak{ale savest ubicâ, ali su ih u~inile spremnijima za bezuslovnu po-
slu{nost i bespogovorno pokoravanje autoritetu. Uprkos ovom vojni~kom
kin|urenju, kao prva je likvidirana ona partijska frakcija nacista koja je bi-
la pre svega nacionalisti~ki i militantno orijentisana, i koja stoga paravoj-
ne jedinice nije smatrala pukim partijskim formacijama, ve} ilegalnim po-
ja~anjem Rajhsvera (ograni~enog Versajskim ugovorom). Nakon {to su
nacisti do{li na vlast, Rem, vo|a SA-a, zaista je sanjario, pa i pregovarao o
uklju~enju svog SA-a u Rajhsver. Ubio ga je Hitler, zato {to je poku{ao da
novi nacisti~ki re`im pretvori u vojnu diktaturu.76 Nekoliko godina ranije,
kada je Rema, pravog vojnika, koji je zahvaljuju}i ratnom iskustvu i is-
kustvu u organizovanju Crnog Rajhsvera trebalo da bude neizostavan za
svaki ozbiljan program vojne obuke, otpustio sa polo`aja {efa SA-a, a za-
datak reorganizovanja SS-a poverio Himleru, ~oveku koji se nimalo nije

74 Hitler, op. cit., loc. cit.
75 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV.
76 Remova autobiografija jasno pokazuje kako se malo njegovo politi~ko uverenje podu-
daralo sa uverenjima nacista. On je oduvek `eleo vojni~ku dr`avu, “Soldatenstaat”, i stalno
je insistirao na primatu vojnika u odnosu na politi~ara (op. cit., p. 349). Njegov netotalitaran
stav, ili pre njegovu nesposobnost da shvati totalitarizam i njegovu pretenziju na “totalno”,
dokazuje i slede}i odeljak: “Ne vidim za{to bi ove tri stvari bile nespojive: moja odanost
nasledniku loze Vitelsbaha i nasledniku bavarske krune, moje po{tovanje prema generalkvar-
tirmajstoru svetskog rata [t.j. Ludendorfu], koji danas otelovljuje savest nema~kog naroda, i
moje prijateljstvo sa prete~om i nosiocem politi~ke borbe, Adolfom Hitlerom” (p. 348).
Rema je kona~no ko{talo glave to {to je, po dolasku nacista na vlast, sanjario o fa{isti~koj
diktaturi po uzoru na italijanski re`im, u kojoj bi NSDAP “raskinula okove partije” i “sáma
postala dr`ava”, a to je Hitler upravo i hteo da izbegne po svaku cenu (vid. Ernst Röhm,
Warum SA?, govor diplomatskom koru, decembar 1933. u Berlinu, bez datuma).
Unutar nacionalsocijalisti~ke partije, mogu}nost zavere SA-a i Rajhsvera protiv vladavine
SS-a i policije o~igledno nikada nije bila u potpunosti zaboravljena. Godine 1942. Hans
Frank, guverner Poljske, osam godina posle ubistva Rema i generala [lajhera, osumnji~en je
da `eli da “posle rata... otpo~ne najve}u borbu za pravdu [protiv SS-a] uz pomo} oru`anih
snaga i SA-a” (Nazi Conspiracy, VI, 747).

TOTALITARNI POKRET 379

razumeo u vojna pitanja, Hitler je ve} jasno dao na znanje da takve ten-
dencije nisu po`eljne u nacisti~kom pokretu.

Osim zna~aja koji su elitne formacije imale za organizacionu strukturu
pokreta, gde su objedninjavale jezgra razli~itog stepena militantnosti, nji-
hov paravojni karakter treba posmatrati u sklopu sa drugim profesional-
nim organizacijama pri partiji, kao {to su organizacije prosvetnih radnika,
advokata, lekara, studenata, univerzitetskih profesora, radnika ili razna
strukovna udru`enja. Sve one su prvenstveno bile duplikati postoje}ih ne-
totalitarnih profesionalnih udru`enja, paraprofesionalne kao {to su juri{ni
odredi bili paravojni. Isto tako su i evropske komunisti~ke partije, {to su se
vi{e pretvarale u ogranke bolj{evi~kog pokreta u Moskvi, sve vi{e koris-
tile svoje frontovske organizacije kao konkurenciju postoje}im ~isto pro-
fesionalnim grupama. S tog aspekta, razlika izme|u nacista i bolj{evika
sastoji se samo u tome {to su nacisti paraprofesionalne organizacije sma-
trali delovima partijske elite, dok su komunisti iz njih radije regrutovali
snage za frontove. Pokretima je va`no da, ~ak i pre no {to do|u na vlast,
odaju utisak da su u njihovim redovima zastupljeni svi segmenti dru{tva.
(Kona~ni cilj nacisti~ke propagande bio je da ~itav nema~ki narod pretvori
u organizaciju simpatizera.77) Nacisti su u ovoj igri oti{li korak dalje, pa su
izmislili ~itavu seriju la`nih odeljenja, kao {to je odeljenje za inostrane
poslove, {kolstvo, kulturu, sport itd, koja su organizovali po uzoru na re-
gularne organe dr`avne uprave. Profesionalna vrednost ovih institucija bi-
la je zanemarljiva koliko i zna~aj juri{nih odreda, imitacije vojske, ali za-
jedno oni su ~inili savr{en svet privida, u kom je svaki segment realnosti
netotalitarnog sveta bila ropski kopiran, samo kao sprdnja.

Tehnika udvostru~avanja, svakako beskorisna za dolazak na vlast, po-
kazala se krajnje plodnom kod potkopavanja postoje}ih institucija, kao i
kod “podrivanja zate~enih prilika”,78 ~emu totalitarne organizacije po
pravilu naginju vi{e nego otvorenom demonstriranju sile. Ako je zadatak
pokretâ da se “kao polipi prilepe za svaku poziciju mo}i”,79 onda oni mo-
raju biti spremni da preuzmu bilo kakav konkretan polo`aj u dru{tvu i
politici. U skladu sa pretenzijom na totalnu dominaciju, svaka organizova-
na grupa netotalitarnog dru{tva u pokretu izaziva neodoljivu `elju za uni-
{tavanjem; za svaku je, da tako ka`emo, potrebno specifi~no sredstvo de-
strukcije. Prakti~na vrednost la`nih organizacija iza{la je na videlo kada
su nacisti preuzeli vlast i kada se ispostavilo da su spremni da uni{te po-
stoje}u organizaciju prosvetnih radnika osnivanjem druge organizacije

77 Hitler, op. cit., tom II, glava XI, tvrdi da propaganda poku{ava da celom narodu na-
metne doktrinu, dok organizacija uklju~uje tek relativno mali deo njegovih militantnijih pri-
padnika (upor. tako|e i G. Neesse, op.cit).

78 Hitler, op. cit., loc. cit.
79 Hadamovsky, op. cit., p. 28.

380 TOTALITARIZAM

prosvetnih radnika, postoje}e udru`enje advokata udru`enjem advokata
koje {tite nacisti itd. Bili su u stanju da preko no}i promene ~itavu struktu-
ru nema~kog dru{tva, a ne samo politi~ki `ivot, upravo zato {to su pripre-
mili vernu kopiju dru{tva unutar sopstvenih redova. Tako je i zadatak pa-
ravojnih formacija bio zavr{en tek kada je regularna vojna hijerarhija u
poslednjim fazama rata mogla da potpadne pod komandu generala SS-a.
Tehnika ove koordinacije bila je ingeniozna i neumoljiva, kao {to je i
opadanje profesionalnih standarda bilo brzo i radikalno, mada su se rezul-
tati mnogo neposrednije osetili na visoko tehnologizovanom i specijalizo-
vanom polju rata nego ma gde drugde.

Ako zna~aj paravojnih formacija za totalitarne pokrete ne treba tra`iti u
njihovoj sumnjivoj vojnoj vrednosti, ne treba ga u potpunosti tra`iti ni u
njihovom navodnom opona{anju regularne vojske. Kao elitne formacije,
one su mnogo stro`e izdvojene iz dru{tva nego bilo koja druga grupa. Na-
cisti su vrlo rano shvatili prisnu vezu izme|u radikalne militantnosti i
radikalnog odvajanja od svega normalnog; pripadnici juri{nih odreda
nikad nisu bili raspore|ivani na du`nost u svoje rodne krajeve, a aktivni
kadar SA-a je u doba pre dolaska na vlast (kao, uostalom, i SS za vreme
vladavine nacista) bio tako mobilan i tako se brzo menjao da nikako nije
mogao da se navikne na bilo koji deo obi~nog sveta niti da u njemu pusti
koren.80 Ove jedinice bile su organizovane po uzoru na bande kriminalaca,
a kori{}ene su za organizovano ubijanje.81 Pripadnici vi{e partijske hije-
rarhije razmetali su se ovim ubicama i javno ih podr`avali, tako da zbog
tog otvorenog sau~esni{tva ~lanovi skoro da i nisu mogli da napuste
pokret, ~ak i pre njegovog dolaska na vlast i ~ak i ako im biv{i drugari nisu
pretili, kao {to naj~e{}e jesu. U tom pogledu, funkcija elitnih formacija je
sasvim suprotna od funkcije frontova: dok su potonji pokretu davali privid
ugleda i ulivali poverenje, elitne formacije su svakom ~lanu partije, ~ine}i
od njega sau~esnika u zlo~inu, stavljali na znanje da je jednom za svagda
napustio normalan svet koji osu|uje ubistvo, te da }e se od sada smatrati
odgovornim za sve zlo~ine koje elita po~ini.82 Ovo se mo`e posti}i ~ak i

80 Za Mrtva~ke glave SS-a va`ila su slede}a pravila: 1. Nijedna brigada ne sme da ide na
du`nost u kraj iz kog poti~e. 2. Svaku jedinicu treba promeniti posle tri nedelje slu`be. 3.
^lanove nikada ne treba slati u patrolu same ili ikada u javnosti pokazivati simbole “mrt-
va~kih glava” (v. Secret Speech by Himmler to the German Army General Staff 1938; objavio
American Comittee for Anti-Nazi Literature; ovaj govor je, me|utim, odr`an 1937; v. Nazi
Conspiracy, IV, 616, ali tu su objavljeni samo delovi).

81 Hajnrih Himler (Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforganisation: Aus
dem Schwarzen Korps, br. 3) javno je rekao: “Znam da u Nema~koj ima ljudi kojima pozli
kada vide ovaj crni {injel. Mi to razumemo i ne o~ekujemo da nas ba{ mnogo ljudi voli.”

82 U govorima SS-u, Himler je uvek nagla{avao po~injene zlo~ine i priznavao njihovu oz-
biljnost. Za likvidiranje Jevreja je, na primer, znao da ka`e: “Ho}u sasvim otvoreno da raz-
govaram sa vama i o jednom veoma te{kom pitanju. Me|u nama o tome treba govoriti

TOTALITARNI POKRET 381

pre dolaska na vlast, tako {to rukovodstvo sistematski prihvata odgovor-
nost za sve zlo~ine i ne ostavlja prostora sumnji da su oni po~injeni u inte-
resu pokreta.

Ve{ta~ko stvaranje stanja sli~nog gra|anskom ratu, ~ime su nacisti iznu-
dili dolazak na vlast, ima jo{ jednu veliku prednost, osim {to stvara nered,
za ovakav pokret ionako uvek koristan. Za pokret je organizovano nasilje
najefikasniji od mnogih za{titnih zidova koji okru`uju njegov fiktivni
svet, ~ija se “stvarnost” dokazuje time {to se ~lan boji da napusti pokret vi-
{e nego {to se boji posledica u~estvovanja u ilegalnim akcijama, time {to
se sigurnije ose}a kao ~lan nego kao protivnik. Ose}aj sigurnosti proizilazi
iz organizovanog nasilja kojim elitne formacije {tite ~lanove partije od
spoljnog sveta, i va`an je za integritet fiktivnog sveta organizacije koliko i
strah od njenog terora.

U sredi{tu pokreta, kao motor koji ga pokre}e, nalazi se Vo|a. On je od
elitnih formacija odvojen uskim krugom posve}enih, koji oko njega {ire
auru nedoku~ive misterije, njegove “neshvatljive natprirodne mo}i”.83 Po-
lo`aj Vo|e unutar tog uskog kruga zavisi od njegove sposobnosti da stalno
spletkari me|u pripadnicima kruga i od ve{tine da stalno menja kadar.
Svoj uspon do pozicije vo|e on duguje izvanrednoj sposobnosti da izlazi
na kraj sa borbama za vlast unutar partije, a ne toliko svojim demago{kim
ili birokratsko-organizacionim sposobnostima. On se od ranijih tipova
diktatora razlikuje po tome {to u njegovoj borbi za vlast unutar partije go-
lo nasilje ne igra skoro nikakvu ulogu. Hitleru nisu bili potrebni ni SA ni
SS da bi osigurao svoju poziciju vo|e nacisti~kog pokreta; naprotiv, Rem,
{ef SA-a, koji je mogao da ra~una na lojalnost svojih podre|enih, bio je
jedan od Hitlerovih neprijatelja iz redova partije. Staljin je pobedio
Trockog, koji ne samo da je bio daleko popularniji me|u masama, nego je,
kao {ef Crvene armije, imao u rukama najve}i potencijal mo}i sovjetske
Rusije u tom trenutku.84 Osim toga, nije Staljin bio najve}i organizacioni

sasvim otvoreno, ali u javnosti nikako.” O likvidiranju poljske inteligencije ka`e: “...ovo tre-
ba da ~ujete, ali odmah da zaboravite...” (Nazi Conspiracy, IV, 558 i 553).

Gebels, op. cit., p. 266, prime}uje u sli~nom maniru: “Posebno smo u jevrejskom pitanju
zauzeli stav od koga nema odstupanja... Iskustvo nas u~i da se pokret i narod koji spali sve
mostove za sobom bori s mnogo ve}om re{eno{}u od onih koji jo{ uvek imaju odstupnicu.”

83 Souvarine, op. cit., 648. – Na~in na koji su totalitarni pokreti privatni `ivot svojih vo|a
(Hitlera i Staljina) dr`ali u potpunoj tajnosti drasti~no se razlikuje od va`nosti koju
demokratije pridaju prikazivanju privatnih `ivota svojih predsednika, kraljeva, premijera i
drugih. Totalitarni metodi ne dozvoljavaju identifikaciju zasnovanu na uverenju da je i naj-
vi{i od nas ipak samo ljudsko bi}e.

Souvarine, op. cit., p. xiii, citira naj~e{}e etikete koje krase Staljina: “Staljin, misteriozni
doma}in Kremlja”, “Staljin, nedoku~iva li~nost”, “Staljin, komunisti~ka sfinga”, “Staljin,
enigma”, “nerazre{iva misterija” itd.

84 “Da je [Trocki] re{io da izvede vojni udar, mo`da je mogao da pobedi trijumvirat. No,
on je napustio polo`aj i ne poku{av{i da pridobije vojsku koju je stvorio i vodio sedam godi-
na” (Isaac Deutscher, op. cit., p. 297).

382 TOTALITARIZAM

talent, najsposobniji birokrata ruske revolucije, nego Trocki.85 S druge
strane, i Hitler i Staljin bili su majstori za detalje, i u ranim fazama svojih
karijera skoro potpuno su se posvetili kadrovskim pitanjima, tako da posle
nekoliko godina jedva da je bilo i jednog va`nijeg ~oveka koji svoj polo`aj
nije dugovao njima.86

No, takve li~ne sposobnosti, mada svakako neophodne za po~etak kari-
jere, a ~ak i kasnije sve samo ne bezna~ajne, vi{e nisu od presudnog zna-
~aja kada se pokret izgradi, kada afirmi{e princip da je “volja Vo|e zakon
Partije”, i kada se cela hijerarhija efikasno obu~i za jedan jedini zadatak:
da brzo prenosi Vo|inu volju na sve nivoe. Kada se ovo dostigne, Vo|a je
nezamenjiv zato {to bi ~itava komplikovana struktura pokreta bez njego-
vih naredbi izgubila svoj raison d’être. No, uprkos spletkama u u`em kru-
gu, uprkos beskona~nim kadrovskim promenama, pra}enim stravi~nom
mr`njom i ogor~eno{}u, uprkos li~noj zavisti i haoti~nim dvorskim revo-
lucijama, pozicija Vo|e mo`e da bude sigurna, i to ne zbog njegovog iz-
vanrednog dara, o kom ljudi u njegovoj bli`oj okolini uglavnom ne gaje
velike iluzije, nego zbog iskrenog i opravdanog uverenja tih ljudi da bi bez
Vo|e sve u trenutku moglo da propadne.

Najva`niji Vo|in zadatak je da obavlja dvostruku funkciju karakteristi~nu
za svaki sloj pokreta – da pokretu bude magi~an odbrambeni bedem od spo-
ljnog sveta, a da u isto vreme bude i most koji pokret povezuje sa svetom.
Tako se on razlikuje od svih obi~nih partijskih vo|a: on preuzima li~nu od-
govornost za svako delo ili nedelo koje po~ini neki ~lan ili funkcioner u svo-
jstvu pripadnika partije. Ova potpuna odgovornost je najva`niji organiza-
cioni aspekt takozvanog principa Vo|e, jer svaki funkcioner ne samo {to je
naimenovan od strane Vo|e, ve} je i njegovo otelovljenje, a svaka naredba
treba da proisti~e iz tog jednog sveprisutnog izvora. Temeljna identifikacija
Vo|e sa svakim naimenovanim funkcionerom i ovaj monopol odgovornosti
za sve {to se ~ini predstavlja najupadljiviju razliku izme|u totalitarnog vo|e
i obi~nog diktatora ili despota. Tiranin se nikako ne bi poistovetio sa svojim
podanicima, a kamoli sa svim {to oni urade;87 on mo`e da ih iskoristi kao

85 Komesarijat za rat je pod Trockim bio “uzorna institucija”, a Trockog su zvali u pomo}
i u vanrednim situacijama u drugim odeljenjima (Souvarine, op. cit., p. 288).

86 Okolnosti Staljinove smrti kao da se kose sa nepogre{ivo{}u ovih metoda. Postoji
mogu}nost da je Staljina, koji je pred smrt o~igledno planirao jo{ jednu veliku ~istku, ubio
neko iz njegove bli`e okoline zato {to se vi{e niko nije ose}ao dovoljno sigurnim, ali se ovo
uprkos mnogim naznakama ne mo`e dokazati.

87 Stoga je Hitler 1932. li~no poslao telegram teroristima iz SA-a, kojim preuzima odgov-
ornost za ubistvo u Potempi, mada verovatno nije imao nikakve veze s tim. (Pet pripadnika
SA-a je zbog ubistva jednog Poljaka, aktiviste Komunisti~ke partije, 9/10. avgusta 1932,
osu|eno na smrt; na intervenciju Franca fon Papena kazna je ubla`ena na do`ivotnu robiju,
da bi Hitler, po dolasku na vlast, amnestirao ubice. – Prim. prev.) Ono {to je ovde bilo va`no
jeste uspostavljanje principa identifikacije, ili, jezikom nacizma, “uzajamna odanost Vo|e i
naroda”, na kojoj “Rajh i po~iva” (Hans Frank, op. cit).

TOTALITARNI POKRET 383

`rtvenu jagnjad i rado }e dopustiti kritiku na njihov ra~un, ne bi li sebe
spasao od gneva naroda, ali }e se uvek dr`ati na apsolutnoj distanci od
svih svojih podanika. Vo|a, pak, ne mo`e da trpi da mu iko kritikuje pod-
re|ene, jer oni uvek delaju u njegovo ime; ako `eli da ispravi sopstvene
gre{ke, on mora da likvidira one koji su ih po~inili; ako `eli da krivicu za
svoje gre{ke svali na druge, mora da ih ubije.88 Jer unutar ove organizaci-
je gre{ka mo`e da se objasni samo kao prevara: sigurno je prevarant preu-
zeo ulogu Vo|e.

Zbog ove totalne odgovornosti za sve {to pokret radi i zbog ove totalne
identifikacije sa svakim njegovim funkcionerom, niko se nikada ne ose}a
odgovornim za ono {to ~ini, niti obja{njava razloge svog delanja. Kako je
Vo|a monopolizovao pravo i mogu}nost obja{njavanja, njega spoljni svet
do`ivljava kao jedinu osobu koja zna {ta radi, to jest kao jedinog pred-
stavnika pokreta sa kojim se jo{ uvek mo`e razgovarati netotalitarnim
jezikom i koji, ako mu se ne{to prebaci ili ako mu se neko suprotstavi, ne
mo`e da ka`e: ne pitajte mene, pitajte Vo|u. Budu}i u sredi{tu pokreta,
Vo|a mo`e da se pona{a kao da je iznad njega. Stoga je sasvim razumljivo
(i sasvim uzaludno) {to ljudi iz spoljnog sveta uvek pola`u nadu u li~ni
razgovor sa Vo|om. Prava tajna totalitarnog Vo|e po~iva u organizaciji
koja njemu omogu}ava da preuzme potpunu odgovornost za sve zlo~ine
koje su po~inile elitne formacije pokreta i da u isto vreme glumi prosto-
du{nu ~estitost najnaivnijeg simpatizera.89

88 “Jedna od Staljinovih odlika... je to {to svoja nedela i zlo~ine, kao i svoje politi~ke gre-
{ke... sistematski svaljuje na ple}a onih ~ije diskreditovanje i propast smi{lja” (Souvarine,
op. cit., p. 655). O~igledno je da totalitarni vo|a mo`e slobodno da izabere koga god po`eli
da oli~ava njegove gre{ke, s obzirom na to da je sve {to ni`i funkcioneri u~ine navodno po-
teklo od njega, tako da uloga prevaranta mo`e da se nametne bilo kome.

89 To da je uvek Hitler – a ne Himler ili Borman ili Gebels – predlagao istinski “radikalne”
mere, da su one uvek bile radikalnije od predloga njegove neposredne okoline, da je ~ak i
Himler bio u`asnut kada mu je povereno “kona~no re{avanje” jevrejskog pitanja – sada je
dokazano na osnovu bezbrojnih izvora. A vi{e niko ne veruje ni u bajku da je Staljin bio mno-
go umereniji od levi~arskih frakcija bolj{evi~ke partije. Utoliko je va`nije upamtiti da totali-
tarne vo|e uvek poku{avaju da na spoljni svet ostave utisak umerenosti i da se njihova prava
uloga – naime, da po svaku cenu obezbede napredovanje pokreta, a po mogu}stvu i da ubrza-
ju njegovo kretanje – bri`ljivo skriva (v. npr. bele{ku admirala Ericha Raedera “My Relation-
ship to Adolf Hitler and to the Party” u: Nazi Conspiracy, VIII, 707ff: “Kada bi se pojavile
vesti ili glasine o radikalnim merama Partije i Gestapoa, po Firerovom pona{anju moglo se
pomisliti da takve mere on sigurno nije naredio... Tokom slede}ih godina do{ao sam do za-
klju~ka da je upravo Firer uvek naginjao mnogo radikalnijim re{enjima, ali da to nije pokazi-
vao u javnosti.”

U unutarpartijskoj borbi koja je prethodila njegovom usponu ka apsolutnoj vlasti, Staljin se
uvek trudio da se postavi kao “~ovek zlatne sredine” (upor. Deutscher, op. cit., p. 295ff) i ni-
kada se nije u potpunosti odrekao ove uloge, mada je zapravo sve drugo samo ne “~ovek od
kompromisa”. Kada ga je, na primer, 1936. jedan strani novinar pitao o svetskoj revoluciji kao
cilju pokreta, odgovorio je: “Nikada nismo imali takve planove i namere... To je posledica ne-
sporazuma... komi~nog nesporazuma, ili pre tragikomi~nog” (Deutscher, op. cit., p. 422).

384 TOTALITARIZAM

Totalitarni pokreti ~esto su nazivani “javnim tajnim dru{tvima”.90
Zaista, ma kako malo znali o sociolo{koj strukturi i novijoj istoriji tajnih
dru{tava, struktura totalitarnih pokreta po nekim svojim osobinama najvi-
{e i podse}a na njih – ne mo`emo je uporediti sa tradicionalnim partijama
i njihovim frakcijama.91 I tajna dru{tva stvaraju hijerarhiju prema stepenu
“posve}enosti”, reguli{u `ivote svojih ~lanova prema tajnoj i fiktivnoj pret-
postavci po kojoj sve izgleda kao da je u stvari ne{to drugo, usvajaju stra-
tegiju doslednog laganja kako bi zavarali neupu}ene mase, zahtevaju bes-
pogovornu poslu{nost od ~lanova koje na okupu dr`i pokornost ~esto ne-
poznatom, ali uvek misteriozom vo|i, koji je, opet, okru`en, ili se bar
smatra da je okru`en, malom grupom posve}enika, a ovi su, sa svoje stra-
ne, okru`eni polu-upu}enima, koji obrazuju “tampon-zonu” prema nepri-
jateljskom profanom svetu.92 Od tajnih dru{tava totalitarni pokreti tako|e
preuzimaju i podelu sveta na “zakletu bra}u” s jedne i neodre|enu, nearti-
kulisanu masu zakletih neprijatelja s druge strane.93 Takva podela, zano-

90 v. Alexandre Koyré, “The Political Function of the Modern Lie”, u: Contemporary
Jewish Record, jun 1945.

Hitler, op. cit., tom II, glava IX, potanko raspravlja o tajnim dru{tvima kao uzorima za to-
talitarne pokrete. Njegova razmatranja dovela su ga do Koareovog zaklju~ka: naime, on pri-
hvata principe tajnih dru{tava, ali ne i njihovu tajnovitost, pa svoje tajno dru{tvo osniva
“sasvim javno”. U vreme pre dolaska na vlast jedva da je bilo i~ega {to su nacisti dosledno
dr`ali u tajnosti. Tek tokom rata, kada se nacisti~ki re`im sasvim totalitarizovao a partijsko se
rukuvodstvo na{lo sa svih strana okru`eno vojnom hijerarhijom od koje je zbog rata zavisilo,
elitnim formacijama je bilo izri~ito nare|eno da sve {to je u vezi sa “kona~nim re{enjem” –
t.j. deportacije i masovna istrebljenja – dr`e u potpunoj tajnosti. U to vreme je i Hitler po~eo
da se pona{a kao {ef zavereni~ke bande, ali nije propustio da to li~no objavi. U razgovoru sa
~lanovima general{taba maja 1939. Hitler je ustanovio slede}a pravila koja zvu~e kao da su
preuzeta iz priru~nika nekog tajnog dru{tva: “1. Niko ko ne mora da zna i ne treba da zna. 2.
Niko ne sme da zna vi{e nego {to je neophodno. 3. Niko ne sme da sazna ni trena ranije no
{to je to potrebno” (citirano prema: Heinz Holldack, Was wirklich geschah, 1949, p. 378).

91 Slede}a analiza se dr`i eseja “Sociology of Secrecy and of Secret Societies” Georga
Zimela, objavljeno u: The American Journal of Sociology, Vol. XI, br. 4 iz januara 1906; esej je
preuzet iz njegove knjige Soziologie, Leipzig 1908, ~ije je delove preveo Kurt H. Wolff i ob-
javio 1950. pod naslovom The Sociology of Georg Simmel.

92 “Upravo zato {to ni`i slojevi dru{tva imaju ulogu posrednika prema pravom sredi{tu
tajne, oni dovode do postepenog zgu{njavanja sfere repulzije oko istog, i {tite ga mnogo bo-
lje nego {to bi to mogli izri~iti, radikalni posve}enici ili, pak, ljudi koji uop{te ne pripadaju
dru{tvu” (ibid., p. 489).

93 Termini “zakleta bra}a”, “zakleti drugovi”, “zakleta zajednica” i sl. ponavljaju se ad
nauseam u ~itavoj nacisti~koj literaturi, delimi~no i zato {to su bili jako privla~ni za nema~ku
omladinu, jo{ uvek zadojenu idejama romantizma. Uglavnom je Himler upotrebljavao ove
termine u mnogo odre|enijem smislu, uveo ih je u “glavnu parolu” SS-a (“Tako mi nastu-
pamo i ukorak mar{iramo ka dalekoj budu}nosti, po{tuju}i nepromenljive zakone, kao na-
cionalsocijalisti~ki red nordijske rase i kao zakleta zajednica njenih plemena [Sippen]”; v.
D’Alquen, op. cit.) i potencirao “apsolutnu netrpeljivost” prema ostalima (upor. Simmel, op.
cit., str 489): “Jer kada masa od jedne do jedne i po milijarde [sic!] ljudi stane protiv nas, ger-
manskog naroda...” (v. Himlerov govor na sastanku sa generalima SS-a u Poznanju, 4. okto-
bra 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558).

TOTALITARNI POKRET 385

vana na apsolutnoj netrpeljivosti prema ostatku sveta, veoma se razlikuje
od te`nji obi~nih partija da ljude dele prosto na one koji im pripadaju i one
koji im ne pripadaju. Partije i udru`enja otvorenog tipa uop{te neprijatelji-
ma smatraju samo one koji im se eksplicitno suprotstave, dok se tajna dru-
{tva dr`e principa po kom je isklju~en svako ko im se izri~ito ne pri-
klju~i.94 ^ini se da je ovaj ezoteri~ni princip u potpunosti neprimeren ma-
sovnim organizacijama; pa ipak, nacisti su svojim ~lanovima davali makar
psiholo{ki ekvivalent onog inicijalnog obreda tajnih dru{tava time {to su,
umesto da Jevrejima prosto zabrane pristup u partiju, od ~lanova tra`ili
dokaz o nejevrejskom poreklu i organizovali komplikovanu ma{ineriju
koja rasvetljava najtamnije korene nekih osamdeset miliona Nemaca. Sve
je to, naravno, bilo komedija, i to skupa, kada osamdeset miliona Nemaca
krene da traga za jevrejskim precima; a ipak je svako iz tog ispitivanja
izlazio sa ose}anjem da pripada nekoj grupi posve}enih koji stoje naspram
imaginarnog mno{tva nepo`eljnih. Isti metod koristi i bolj{evi~ki pokret,
koji putem periodi~nih ~istki u partiji u svakom ko nije isklju~en budi po-
trebu da se uklju~i.

Mo`da najupadljivija sli~nost izme|u tajnih dru{tava i totalitarnih po-
kreta jeste uloga rituala. Mar{evi po Crvenom trgu u Moskvi karakte-
risti~ni su koliko i pompezne ceremonije partijskih zasedanja u Nirnbergu.
U sredi{tu nacisti~kog rituala bio je takozvani “krvavi steg”, a u sredi{tu
bolj{evi~kog Lenjinovo mumificirano telo – i jedno i drugo u ceremoniju
unose sna`an element idolopoklonstva. Takva idolatrija te{ko da se mo`e
shvatiti kao dokaz pseudoreligijskih ili jereti~kih tendencija, kako se
ponekad tvrdi. “Idoli” su puki organizacioni trik, poznat iz obreda tajnih
dru{tava, koja su tako|e umela da pomo}u zastra{uju}ih simbola pobude
strahopo{tovanje i iznude konspirativnost svojih ~lanova. O~igledno je da
ljude ~vr{}e na okupu dr`i zajedni~ko iskustvo tajnog rituala nego
upu}enost u samu tajnu: to {to je tajna totalitarnih pokreta izneta na svet-
lost dana ne mora nu`no da promeni prirodu iskustva.95

Ove sli~nosti, naravno, nisu slu~ajne; one se ne mogu objasniti prosto
~injenicom da su i Hitler i Staljin pre no {to su postali totalitarne vo|e bili

94 Simmel, op. cit., p. 490. – Ovaj, kao i mnoge druge principe, nacisti su prihvatili po{to
su bri`ljivo prou~ili Protokole sionskih mudraca. Hitler je jo{ 1922. rekao: “[Gospoda sa
desnice] jo{ nikako ne shvataju da nije potrebno biti neprijatelj Jevreja pa da ~ovek jednog
dana... dospe na ve{ala... sasvim je dovoljno... i da se ne bude Jevrejin: i to vam garantuje
ve{ala” (Hitler’s Speeches, p. 12). U to vreme niko nije mogao da pretpostavi da ova vrsta
propagande u stvari zna~i: jednog dana ~ovek ne}e morati da bude na{ neprijatelj da bi dos-
peo na ve{ala, bi}e sasvim dovoljno da bude Jevrejin, ili, kona~no, pripadnik nekog drugog
naroda, pa da ga neka lekarska komisija proglasi “rasno nepodobnim”. Himler je verovao i
propovedao da ~itav SS treba da se zasniva na principu “iskrenosti, uljudnosti, lojalnosti i
drugarstva prema pripadnicima na{e krvi, i ni prema kome drugom” (op. cit., loc. cit).

95 v. Simmel, op. cit., pp. 480-481.

386 TOTALITARIZAM

pripadnici modernih tajnih dru{tava (Hitler tajne slu`be Rajhsvera, a
Staljin zavereni~kog aparata Partije bolj{evika), ve} su u izvesnoj meri
prirodna posledica zavereni~ke fikcije totalitarnih pokreta, ~ije su organi-
zacije navodno osnovane da bi se suprotstavile tajnim dru{tvima – tajnim
dru{tvima Jevreja ili zavereni~kim udru`enjima trockista. Kod totalitarnih
organizacija zapravo je mnogo zanimljivije to {to one mogu da se poslu`e
mnogim organizacionim trikovima tajnih dru{tava, a da pri tom ~ak i ne
poku{aju da svoj cilj zadr`e u tajnosti. To da nacisti `ele da osvoje svet, da
deportuju “pripadnike drugih rasa” i da istrebe one sa “inferiornim genet-
skim nasle|em”, ili da bolj{evici rade za svetsku revoluciju, nikada nije
bila tajna, naprotiv: ovi ciljevi su uvek bili sastavni deo propagande. Dru-
gim re~ima, totalitarni pokreti opona{aju sve parafernalije tajnih dru{tava,
ali ih li{avaju jedine stvari koja bi njihove metode mogla da opravda, ili je
bar u te svrhe bila zami{ljena: potrebe da se sa~uva tajna.

U ovom, kao i u mnogom drugom pogledu, nacizam i bolj{evizam sa
veoma razli~itih istorijskih polazi{ta sti`u do istog organizacionog rezulta-
ta. Nacisti su po~eli sa fikcijom zavere i organizovali su se, manje ili vi{e
svesno, po uzoru na tajno dru{tvo Sionskih mudraca, dok su bolj{evici
do{li iz revolucionarne partije ~iji je cilj bila jednopartijska diktatura i
pro{li kroz fazu u kojoj je partija bila “sasvim po strani i iznad svega”, do
trenutka kada se Politbiro partije odvojio i stajao “sasvim po strani i iznad
svega”;96 kona~no je Staljin ovoj strukturi partije nametnuo rigidna totali-
tarna pravila njenog zavereni~kog sektora i tek tada otkrio potrebu za fik-
cijom o svetskoj zaveri, jer je jedino tako gvozdena disciplina tajnog dru-
{tva mogla da se odr`i i unutar masovne organizacije. Razvoj nacionalso-
cijalisti~ke partije mo`da je logi~niji, dosledniji, ali istorija SKP(b) bolje
ilustruje su{tinski fiktivnu prirodu totalitarizma, ba{ zato {to fiktivne glo-
balne zavere, protiv kojih i u skladu sa kojima je bolj{evi~ka zavera na-
vodno organizovana, nisu bile ideolo{ki utvr|ene. One su se stalno menja-
le – od trockista preko 300 porodica, pa do raznih “imperijalizama”, a ne-
davno do “kosmopolitizma bez korena” – i prilago|avale se trenutnim po-
trebama; pa ipak, ni u jednom trenutku i ni pod kojim okolnostima bolj{e-
vizam nije mogao da pro|e bez neke takve fikcije.

Sredstvo kojim je Staljin rusku jednopartijsku diktaturu pretvorio u to-
talitaran re`im, a revolucionarne komunisti~ke partije {irom sveta u totali-
tarne pokrete, bilo je likvidiranje frakcija, ukidanje unutarpartijske
demokratije i pretvaranje nacionalnih komunisti~kih partija u ogranke
Kominterne, ~ije je sedi{te u Moskvi. Tajna dru{tva uop{te, a posebno za-
vereni~ki aparat revolucionarnih partija, oduvek je odlikovalo odsustvo
frakcija, suzbijanje razli~itog mi{ljenja i apsolutna centralizacija uprav-

96 Souvarine, op. cit., p. 319, citira jednu Buharinovu formulaciju.

TOTALITARNI POKRET 387

ljanja. Sve ove mere imaju o~igledno utilitarnu nameru da za{tite ~lanove
od proganjanja, a dru{tvo od izdaje; potpuna odanost, koja se tra`i od
svakog ~lana, i apsolutna mo} u vladarevim rukama bile su samo neiz-
be`ni nus-proizvodi prakti~nih potreba. No, problem je u tome {to zavere-
nici, razume se, smatraju da su najefikasniji metodi u politici uop{te meto-
di zavereni~kih dru{tava; ako se oni mogu primenjivati javno i uz anga`o-
vanje ~itavog aparata nasilja jedne nacije, mogu}nosti za akumuliranje
mo}i postaju apsolutno neograni~ene.97 Unutar partije, dok god ona funkci-
oni{e kao celina, zavereni~ki aparat ima ulogu koja se donekle mo`e upo-
rediti sa ulogom vojske unutar celovite politi~ke zajednice: mada se pra-
vila pona{anja vojske radikalno razlikuju od onih koja va`e u gra|anskoj
sferi, ona gra|anskom dru{tvu slu`i, ona mu je podre|ena i pod njegovom
je kontrolom. Kao {to opasnost od vojne diktature raste kad vojska pre-
stane da slu`i civilnim gospodarima i po`eli da preuzme politiku civilne
zajednice, tako i opasnost od totalitarizma raste kad se zavereni~ki aparat
revolucionarne partije otrgne kontroli partije i po~ne da stremi preuzmanju
vo|stva. Upravo to se dogodilo komunisti~kim partijama za vreme Sta-
ljina. Staljinovi metodi tipi~ni su za ~oveka koji je do{ao iz zavereni~kog
aparata: velika pa`nja koju je poklanjao detaljima, nagla{avanje kadrov-
skog faktora u politici, bezobzirno kori{}enje i likvidiranje drugova i pri-
jatelja. Glavnu podr{ku posle Lenjinove smrti pru`ila mu je tajna polici-
ja,98 koja je u to vreme ve} postala jedan od najva`nijih i najmo}nijih se-
ktora partije.99 Zato je bilo prirodno {to se ^eka priklonila predstavniku
zavereni~kog sektora, ~oveku koji je nju ve} smatrao nekom vrstom taj-
nog dru{tva, te je stoga bilo verovatno da }e sa~uvati i pro{iriti njene privi-
legije.

Pobeda zavereni~kog sektora nad svim drugim sektorima komunisti~ke
partije, me|utim, tek je prvi korak u pretvaranju partije u totalitarni
pokret. Nije dovoljno {to su tajna policija u Rusiji, kao i njeni agenti u ko-
munisti~kim partijama u inostranstvu, unutar pokreta imali istu ulogu kao
i paravojne formacije od kojih su nacisti na~inili elitne jedinice: same par-

97 Souvarine, op. cit., p. 113, pominje da su Staljina “oduvek impresionirali ljudi koji bi
niotkuda iznedrili neku ’aferu’. On je politiku smatrao ’aferom’ koja zahteva spretnost.”

98 U unutarpartijskim borbama tokom dvadesetih godina, “kolaborateri GPU-a bili su sko-
ro bez izuzetka fanati~ni protivnici desnice, a Staljinove pristalice. Razne slu`be GPU-a bile
su u to vreme bastioni staljinisti~ke frakcije” (Ciliga, op. cit., p. 48). – Souvarine, op. cit., p.
289, tvrdi da je Staljin odmah “nastavio policijsku aktivnost koju je zapo~eo tokom gra|an-
skog rata” i da je bio predstavnik Politbiroa u GPU-u.

99 Odmah posle gra|anskog rata u Rusiji, Pravda je tvrdila da je “formula ’sva vlast sov-
jetima’ zamenjena parolom ’sva vlast ^ekama’... Kraj oru`anih sukoba smanjio je vojnu kon-
trolu..., ali je ostavio razgranatu ^eku, koja se usavr{ila pojednostavljuju}i svoje operacije”
(Souvarine, op. cit., p. 251).

388 TOTALITARIZAM

tije je valjalo transformisati kako bi vlast tajne policije ostala stabilna. Ta-
ko je u Rusiji likvidiranje frakcija i unutarpartijske demokratije bilo pra}e-
no u~lanjenjem velikih, politi~ki neobrazovanih i “neutralnih” masa u par-
tiju, politika koju su ubrzo prihvatile i komunisti~ke partije u inostranstvu,
a koju je inicirala politika Narodnog fronta.

Nacisti~ki totalitarizam po~eo je kao masovna organizacija u kojoj su
elitne formacije tek postepeno dobijale na zna~aju, dok su bolj{evici
po~eli kao elitna formacija, a mase su organizovali naknadno. Rezultat je
u oba slu~aja bio isti. Nacisti su, uz to, zahvaljuju}i svojoj vojnoj tradiciji
i predrasudama, elitne formacije isprva organizovali po uzoru na vojsku,
dok su bolj{evici vrhovnu vlast od po~etka poverili tajnoj policiji. No,
posle nekoliko godina i ova razlika se izgubila: {ef SS-a postao je {ef tajne
policije, a formacije SS-a su se postepeno pretapale u Gestapo i zamenji-
vale njegovo ranije osoblje, mada su i njega ve} ~inili provereni nacisti.100

Zbog ove su{tinske sli~nosti izme|u organizacije tajnog, zavereni~kog
dru{tva i organizacije tajne policije, osnovane da se protiv njega bori, to-
talitarni re`imi, zasnovani na fikciji o svetskoj zaveri, ali sa vladavinom
nad ~itavim svetom kao ciljem, kona~no svu vlast koncentri{u u rukama
policije. Pre dolaska na vlast, me|utim, “javna tajna dru{tva” nude druge
organizacione prednosti. Iako po~ivaju na o~iglednoj protivre~nosti
izme|u masovne organizacije i ekskluzivnog dru{tva, kome se jedinom
mo`e poveriti da ~uva tajnu, tajna i zavereni~ka dru{tva su, zahvaljuju}i
svojoj strukuturi, kadra da dihotomiju totalitarne ideologije izme|u pokre-
ta i ostatka sveta, dihotomiju koja po~iva na slepoj, neselektivnoj mr`nji
masa prema svemu {to postoji, pretvore u organizacioni princip. Ako neka
organizacija funkcioni{e u skladu sa principom da je isklju~en svako ko se
ne uklju~i, da je protiv mene svako ko nije za mene, svet u celini gubi sve
nijanse, svu {arolikost i pluralizam – no, oni su ionako po~eli da zbunjuju
i optere}uju mase koje su izgubile svoje mesto i orijentaciju u tom sve-
tu.101 Ono {to je njih kod nepokolebljive lojalnosti svojstvene pripadnici-
ma tajnih dru{tava privla~ilo nije bila toliko tajna koliko podela na Nas i

100 Gestapo je osnovao Gering 1933. godine; Himler je 1934. bio postavljen za {efa Gesta-
poa i odmah je po~eo da sprovodi kadrovske promene, dovode}i ljude iz SS-a; na kraju rata,
75% agenata Gestapoa bili su pripadnici SS-a. Treba tako|e imati u vidu da su jedinice SS-a
bile posebno kvalifikovane za ovaj posao, budu}i da ih je Himler jo{ pre dolaska NSDAP-a na
vlast obu~io da {pijuniraju ~lanove partije (Heiden, op. cit., p. 308). Za istoriju Gestapoa v.
Giles, op. cit., i Nazi Conspiracy, II, glava XII.

101 Verovatno jedna od najve}ih ideolo{kih gre{aka Rozenbergovih, koji je pao u Firerovu
nemilost i izgubio uticaj u pokretu u korist ljudi poput Himlera, Bormana, pa ~ak i [trajhera,
bila je to {to njegovo delo Mit dvadesetog veka priznaje odre|eni rasni pluralizam iz kog su
samo Jevreji isklju~eni. On se tako oglu{ava o princip da je automatski isklju~en svako (u
ovom slu~aju “masa ~ove~anstva”) ko nije izri~ito uklju~en (a to su “germanski narodi”);
upor. primedbu 87.

TOTALITARNI POKRET 389

sve ostale. Takva podela mo`e da se odr`i ako se preuzme organizaciona
struktura tajnog dru{tva, koja u isto vreme mora da se li{i njene racionalne
svrhe, naime ~uvanja tajne. Isto tako nije va`no ni da li je koren ove te`nje
zavereni~ka ideologija, kao u slu~aju nacista, ili parazitsko uve}avanje za-
vereni~kog aparata revolucionarne partije, kao u slu~aju bolj{evika.
Zahtev inherentan totalitarnoj organizaciji glasi da sve {to je van pokreta
treba da “odumre”; u drasti~nim razmerama ovaj zahtev ostvaren je u
surovim prilikama totalitarne vlasti, ali se on masama, koje od raspada i
dezorijentisanosti be`e pod fiktivno okrilje pokreta, ~ini uverljivim ~ak i
pre dolaska pokreta na vlast.

Totalitarni pokreti su nebrojeno puta dokazali da mogu da ra~unaju na
istu onu bezrezervnu odanost koja je bila prerogativ tajnih i zavereni~kih
dru{tava.102 Potpuno odsustvo otpora u dobro obu~enim i naoru`anim je-
dinicama kakva je SA bio u trenutku ubistva voljenog vo|e, Rema, i sto-
tine bliskih drugova ~udan je fenomen. U tom trenutku je Rajhsver vero-
vatno stajao iza Rema, a ne iza Hitlera. No ovi incidenti unutar nacisti~kog
pokreta tada su ve} bili ba~eni u zasenak sve ~e{}im spektaklima samoop-
tu`ivanja dobrovoljnih “kriminalaca” u bolj{evi~kim partijama. Su|enja
zasnovana na apsurdnim priznanjima postala su deo rituala koji je za par-
tiju bio od vitalnog zna~aja, a za spoljni svet nerazumljiv. Ma kako danas
pripremali `rtve za su|enja, ovaj obred verovatno vodi poreklo od istinitih
priznanja stare bolj{evi~ke garde iz 1936: jo{ mnogo pre Moskovskih
su|enja ljudi su svoje smrtne presude prihvatali sa najve}im spokojem,
“{to je posebno me|u pripadnicima ^eke bilo ~esto”.103 Dok god pokret
postoji, njegova specifi~na organizacija omogu}ava da bar elitne formaci-
je ne mogu da zamisle `ivot mimo njega, tako da se ljudi, ~ak i kad su osu-
|eni na smrt, ose}aju superiornim u odnosu na ostatak obi~nog sveta. A
kako je ekskluzivni cilj ove organizacije oduvek bio da zavarava spoljni
svet, da se bori protiv njega i da ga kona~no osvoji, njeni pripadnici sprem-
ni su i `ivotima da plate, samo ako }e to pomo}i da se spoljni svet jo{ jed-
nom izigra.104

No, glavno dostignu}e koje masovne organizacije preuzimaju od orga-
nizacione strukture i moralnih normi tajnih zavereni~kih dru{tava uop{te i
nije inherentna garancija bezuslovnog pripadanja i lojalnosti, niti je to

102 Simmel, op. cit., p. 492, nabraja tajna kriminalna dru{tva u kojima ~lanovi dobro-
voljno biraju jednog {efa kome su od tad pa nadalje poslu{ni bez kritike i bez ikakve rezerve.

103 Ciliga, op. cit., pp. 96-97. On tako|e opisuje kako su dvadesetih godina ~ak i obi~ni
osu|enici na smrt u zatvorima GPU-a u Lenjingradu dozvoljavali sebi da na streljanje izlaze
“bez re~i, bez povika pobune protiv vlasti koja ih je osudila na smrt” (p. 183).

104 Ciliga navodi kako su osu|eni ~lanovi partije “mislili da ako ova streljanja spasavaju
birokratsku diktaturu kao celinu, ako mogu da umire (ili pre zbune) pobunjeno selja{tvo, `rt-
va njihovih `ivota ne}e biti uzaludna” (op. cit., pp. 96-97).

390 TOTALITARIZAM

manifestacija neosporne netrpeljivosti spram spoljnog sveta, ve} njihova
nenadma{na sposobnost da stalnim la`ima stvore i o~uvaju svoj fiktivni
svet. ^itava hijerarhijska struktura totalitarnih pokreta, od naivnih simpa-
tizera do ~lanova partije, elitnih formacija, uskog kruga oko Vo|e, pa i
Vo|e samog, mo`e se opisati kao ~udno promenljiva me{avina lakover-
nosti i cinizma sa kojom svaki ~lan, u zavisnosti od ranga i polo`aja unutar
pokreta, treba da reaguje na promenljive la`i funkcionerâ i na nepro-
menljivu ideolo{ku fikciju u sredi{tu pokreta.

Pre nego {to se prenela na mase, me{avina lakovernosti i cinizma bila je
istaknuta odlika mentaliteta gomile. U nestalnom, nerazumljivom svetu,
mase su do{le do ta~ke na kojoj bi bile u stanju da u isto vreme veruju u
sve i da ne veruju ni u {ta, da misle da je sve mogu}e i da ni{ta nije istina.
Sama ova me{avina ve} je dovoljno ~udna, zato {to je razbila iluziju da su
lakovernosti sklone bezazlene du{e, a da je cinizam porok superiornih i
rafiniranih umova. Masovna propaganda otkrila je da je njena publika u
svako doba spremna da poveruje u najgore, ma kako apsurdno ono bilo, i
da se ne}e `aliti mnogo ni kada je obmanu, zato {to ionako misli da je sva-
ka izjava la`. Totalitarne vo|e zasnivaju svoju propagandu na ispravnoj
psiholo{koj pretpostavci da, u takvim uslovima, ljude mogu naterati da
jednog dana poveruju i u najneverovatnije bajke, a da ipak mogu da budu
sigurni da }e mase, ako slede}eg dana dobiju nepobitan dokaz da su te
tvrdnje la`ne, potra`iti uto~i{te u cinizmu; umesto da se okrenu od vo|e
koji ih je slagao, mase }e se vajkati da su od po~etka znale da je ta tvrdnja
bila la`, a vo|i }e se diviti zbog njegove izvanredne taktike.

Ono {to je u po~etku bila dokazana reakcija masa, postalo je hijerarhij-
ski princip za njihovo organizovanje. Me{avina lakovernosti i cinizma
javlja se na svim nivoima totalitarnih pokreta: {to je vi{i nivo, tim vi{e
cinizam odnosi prevagu nad lakoverno{}u. Svi nivoi, od simpatizera do
vo|e, ~vrsto veruju da je politika prljava igra i da “prva zapovest” pokreta
glasi: “Vo|a je uvek u pravu”, a ona je neophodna zbog svetske politike,
t.j. (belo)svetske prevare, kao {to je vojna disciplina neophodna za rat.105

Ma{inerija koja stvara, organizuje i {iri monstruozne neistine totalitar-
nih pokreta zavisi, sa svoje strane, od polo`aja Vo|e. Osim propagandne
tvrdnje da se svi doga|aji nau~no mogu predskazati u skladu sa zakonima
prirode ili ekonomije, totalitarne organizacije koriste se i jedinstvenim po-
lo`ajem jednog ~oveka koji ima monopol na ovo znanje i ~ija je najva`ni-
ja osobina “to {to je uvek u pravu i {to }e uvek biti u pravu”.106 Za pripad-

105 Karakteristi~na je Gebelsova predstava o ulozi diplomatije: “Nema sumnje da je naj-
bolje da diplomate budu neinformisane o pozadini politike... Iskrenost u igranju uloge
mirotvorca ponekad je najuverljiviji argument u prilog njihovoj politi~koj verodostojnosti”
(op. cit., p. 87).

106 Rudolf Hes u govoru na radiju 1934. (Nazi Conspiracy, I, 193).

TOTALITARNI POKRET 391

nika totalitarnog pokreta ovo saznanje nema nikakve veze sa istinom, niti
to {to je vo|a uvek u pravu ima ikakve veze sa objektivnom istinito{}u
njegovih tvrdnji koju ne mogu da opovrgnu ~injenice, ve} samo budu}i us-
peh ili neuspeh. Vo|a jeste uvek u pravu, a kako su njegova dela usmerena
na vremena koji dolaze, kona~ni dokaz pomera se s onu stranu iskustva
njegovih savremenika.107

Jedina grupa koja bi trebalo da doslovce veruje Vo|inim re~ima jesu
simpatizeri, ~ije poverenje okru`uje pokret atmosferom iskrenosti i pros-
todu{nosti, a Vo|i poma`e da ispuni jednu polovinu zadatka, naime da po-
budi poverenje spoljnog sveta u pokret. ^lanovi partije, pak, nikada ne
veruju zvani~nim izjavama, niti treba da im veruju, jer im totalitarna pro-
paganda laska da imaju onu vi{u inteligenciju koja ih i izdvaja od netota-
litarnog spoljnog sveta, koji oni, opet, znaju samo preko nenormalne
lakovernosti simpatizera. Jedino su simpatizeri verovali Hitleru kada je
polo`io svoju ~uvenu zakletvu pred Vrhovnim sudom Vajmarske repu-
blike; pripadnici pokreta vrlo su dobro znali da la`e, a verovali su mu vi{e
nego ikad zato {to je o~igledno bio u stanju da prevari i javno mnjenje i
vlasti. Kada je kasnije Hitler ponovio ovu predstavu pred celim svetom,
kada se kleo da ima najbolje namere, a u isto vreme najotvorenije pripre-
mao zlo~ine, po{tovanje koje je nacisti~ki pokret u`ivao bilo je, naravno,
neizmerno. Sli~no tome su i simpatizeri bolj{evika verovali u raspu{tanje
Kominterne, isto kao {to su neorganizovane mase ruskog naroda i simpa-
tizeri u inostranstvu Staljinove prodemokratske tvrdnje tokom rata uzele
zdravo za gotovo. ^lanovi partije bili su jasno upozoreni da ne nasedaju
na takti~ke manevre, nego da po{tuju Vo|inu o{troumnost u zavaravanju
saveznika.108

Bez organizacione podele pokreta na elitne formacije, ~lanove i simpa-
tizere, Vo|ine la`i ne bi imale nikakav efekat. S obzirom na to da stvarnost
stalno pobija Vo|ine la`i, cinizam, stepenovan u hijerarhiji mr`nje,
neophodan je koliko i obi~na lakovernost. Naime, simpatizeri u frontovi-
ma preziru potpuno odsustvo upu}enosti svojih sugra|ana, ~lanovi partije
preziru simpatizere zbog lakovernosti i nedovoljne radikalnosti, elitne for-
macije preziru ~lanove partije iz sli~nih razloga, a unutar elitnih formacija
sli~na hijerarhija mr`nje prati osnivanje i razvoj svakog novog sloja.109

107 Verner Best, op. cit., obja{njava: “Da li vlast donosi ’prave’ zakone... vi{e nije pitanje
samih zakona, nego pitanje sudbine. Jer }e zloupotrebe... pre nego Dr`avni sud, svakako
kazniti sudbina, i to nesre}om, svrgavanjem s vlasti i propa{}u, zbog oglu{avanja o ’zakone
`ivota’” (prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 490).

108 v. Kravchenko, op. cit., p. 422: “Nijedan dobro indoktrinirani komunista nije verovao
da Partija ’la`e’ kada u javnosti afirmi{e jednu politiku, a u privatnom `ivotu sasvim suprot-
nu.”

109 “Nacionalsocijalista prezire obi~nog Nemca, pripadnik SA-a ostale nacionalsocija-
liste, a pripadnik SS-a pripadnika SA-a” (Heiden, op. cit., p. 308).

392 TOTALITARIZAM

Zahvaljuju}i ovom sistemu, lakovernost simpatizera ~ini la`i verodostoj-
nijima i za spoljni svet, dok u isto vreme stepenovani cinizam ~lanova par-
tije i elitnih formacija otklanja opasnost da }e Vo|u te`ina njegove sop-
stvene propagande ikada prinuditi da ostvari obe}anja ili da zaista postane
~astan ~ovek. Spoljni svet najvi{e pote{ko}a u opho|enju sa totalitarnim
sistemima ima zato {to ignori{e ovaj sistem, pa misli da }e, s jedne strane,
grozota totalitarnih la`i sama sebi na{koditi, i da }e, s druge strane, mo}i
Vo|u da uhvati za re~ i natera ga da, bez obzira na prvobitne namere, ispu-
ni data obe}anja. Totalitarni sistem je, na `alost, otporan na takve normal-
ne zaklju~ke; njegova ingenioznost po~iva upravo na eliminisanju stvar-
nosti koja ili raskrinkava la`ljivca ili ga prisiljava da ispuni {to je obe}ao.

^lanovi ne veruju u tvrdnje za javnu upotrebu, ali zato tim vatrenije ve-
ruju u poznate ideolo{ke kli{ee i pau{alna tuma~enja pro{losti i budu}nos-
ti, koje su totalitarni pokreti preuzeli od ideologija devetnaestog veka i
pretvorili ih, uz pomo} organizacije, u intaktnu stvarnost. Ovi ideolo{ki
elementi u koje su mase kona~no ionako poverovale, mada prili~no nejas-
no i apstraktno, pretvorili su se u konkretne la`i sveobuhvatne prirode (od
pseudonau~ne teorije o rasama postala je svetska vladavina Jevreja, a od
op{te teorije klasa zavera Wall Street-a) i uklopili se u op{tu shemu prema
kojoj oni “odumiru}i” – izumiru}e klase kapitalisti~kih zemalja ili deka-
dentne nacije – stoje na putu pokretu. Za razliku od takti~kih la`i pokreta,
koje se menjaju bukvalno iz dana u dan, u ove ideolo{ke la`i treba verovati
kao u svete, neosporne istine. Njih okru`uje bri`ljivo razra|en sistem
“nau~nih” dokaza koji ne moraju da budu uverljivi za one sasvim “neupu-
}ene”, ali su jo{ uvek privla~ni za odre|enu vulgarizovanu znati`elju zato
{to “dokazuju” inferiornost Jevreja ili bedu ljudi koji `ive u kapitalisti-
~kom sistemu.

Elitne formacije se od obi~nih ~lanova partije razlikuju po tome {to im
takvi dokazi nisu potrebni; od njih se, {tavi{e, i ne o~ekuje da veruju u
doslovnu istinitost ideolo{kih kli{ea. Ovi su stvoreni da bi se udovoljilo
`elji masa za istinom; po insistiranju na obja{njenju i dokazima, mase jo{
uvek imaju mnogo toga zajedni~kog sa normalnim svetom. Elita se ne sas-
toji od ideologâ; cilj ~itavog vaspitavanja njenih pripadnika jeste da se
ukine njihova sposobnost da razlikuju istinu od neistine, stvarnost od fik-
cije. Oni su superiorni zato {to su u stanju da u trenu prozru pravu nameru
iza svake izjave. Za razliku od obi~nih ~lanova, kojima ~ovek, na primer,
prvo mora da doka`e da su Jevreji inferiorna rasa da bi od njih mogao da
zatra`i da poubijaju Jevreje, elitne formacije razumeju da tvrdnja o inferi-
ornosti svih Jevreja zna~i da sve Jevreje treba poubijati; kada im se ka`e
da samo Moskva ima podzemnu `eleznicu, oni znaju da ova tvrdnja zapra-
vo zna~i da sve ostale podzemne `eleznice treba uni{titi, i nimalo se ne}e
iznenaditi kada otkriju podzemnu `eleznicu u Parizu. Stravi~an {ok koji je

TOTALITARNI POKRET 393

Crvena armija pretrpela dok je osvajala Evropu mogao je da se izle~i samo
koncentracionim logorima i izgnanstvom ve}eg dela vojnika iz osvaja~kih
jedinica; ali policijske formacije koje su pratile Armiju bile su priprem-
ljene na taj {ok, i to ne druga~ijim i ta~nijim informacijama – ne postoji u
sovjetskoj Rusiji tajna {kola za obuku koja odaje prave ~injenice o `ivotu
u inostranstvu – nego prosto op{tim treningom u potpunom preziranju
svih ~injenica i celokupne stvarnosti.

Ovakav mentalitet elite nije isto {to i mentalitet masa, nije puka posledi-
ca dru{tvene iskorenjenosti, ekonomske propasti i politi~ke anarhije; taj
mentalitet se mora bri`ljivo pripremati i kultivisati, i on predstavlja mnogo
va`niji, mada manje vidljiv deo programa {kola za totalitarne funkcionere
(nacisti~kih Ordensburgen za SS-ovce i bolj{evi~kih centara za obuku age-
nata Kominterne) nego {to je to rasna indoktrinacija ili tehnika gra|anskog
rata. Bez elite i njene ve{ta~ki stvorene nesposobnosti da ~injenice shvati
kao ~injenice, da razlikuje istinu od neistine, pokret ne bi mogao da po~ne
da ostvaruje svoju fikciju. Totalitarna elita ni za trenutak ne razmi{lja o sve-
tu onakvom kakav on jeste i nikada ne poredi la`i sa stvarno{}u. Zato njena
najcenjenija osobina i mora biti odanost Vo|i, koji, kao amajlija, garantuje
kona~nu pobedu la`i i fikcije nad istinom i stvarno{}u.

Najvi{i sloj u organizaciji totalitarnih pokreta je onaj uski krug oko
Vo|e. To mo`e da bude institucija, kao bolj{evi~ki Politbiro, ili promenlji-
va grupa ljudi koji ne moraju da imaju neku odre|enu funkciju, kao Hitle-
rova orbita. Za njih su ideolo{ki kli{ei samo sredstva pomo}u kojih se or-
ganizuju mase, i oni ne ose}aju gri`u savesti kada te kli{ee menjaju prema
potrebama, ne bi li sa~uvali organizacioni princip. Glavna Himlerova za-
sluga sastoji se u tome {to je, reorganizuju}i SS, prona{ao veoma jednos-
tavan metod da “aktivno re{i problem krvi”, odnosno da ~lanove elite bira
prema “krvi” i priprema ih da “nemilosrdno nastave rasnu borbu” protiv
svakoga ko ne mo`e da doka`e svoje “arijevsko” poreklo unazad do 1750,
ko je ni`i od 170cm (“znam da ljudi koji su postigli odre|enu visinu si-
gurno u izvesnom stepenu poseduju `eljeni kvalitet krvi”) ili nema plave
o~i i plavu kosu.110 Zna~aj ovog “rasizma u akciji” je u tome {to osloba|a
organizaciju skoro svih konkretnih u~enja ma koje rasne “nauke”, osloba-
|a je, dakle, i antisemitizma u meri u kojoj je on uop{te i bio specifi~na
doktrina o prirodi i ulozi Jevreja, doktrina koja bi njihovim istrebljenjem
postala izli{na.111 ^im je elitu izabrala “rasna komisija” i podvrgla je po-

110 Himler je kandidate za SS u po~etku birao na osnovu fotografija. Potom bi Rasna
komisija SS-a, pred kojom je kandidat morao li~no da se pojavi, odobrila ili odbila njegov
rasni izgled (v. Himmler, “Organization and Obligation of the SS and the Police”, Nazi
Conspiracy, IV, 616ff).

111 Himler je itekako bio svestan ~injenice da je jedno od njegovih “najva`nijih i naj-
dalekose`nijih dostignu}a” bilo pretvaranje rasnog pitanja iz “negativne doktrine, zasnovane

394 TOTALITARIZAM

sebnim “zakonima o braku”,112 rasizam je postao bezbedan i nezavisan od
nau~nosti propagande, dok su se na drugom kraju i pod nadle`no{}u ove
“rasne elite” osnivali koncentracioni logori radi “uspe{nijeg dokazivanja
zakonâ nasle|a i rase”.113 Zahvaljuju}i snazi ove “`ive organizacije”, na-
cisti su mogli da se odreknu dogmatizma i da se sprijatelje sa semitskim
narodima, na primer Arapima, ili da sklope savez sa samim predstavnici-
ma @ute napasti, sa Japancima. Stvarnost rasnog dru{tva, stvaranje elite
navodno izabrane po rasnom kriterijumu, mogla je bolje da za{titi doktri-
nu rasizma nego najbolji nau~ni ili pseudo-nau~ni dokaz.

Bolj{evi~ki politi~ari pokazuju istu le`ernost u opho|enju sa sopstvenim
dogmama. Oni su itekako u stanju da iznenadnim savezom sa kapitalisti-
~kim zemljama prekinu svekoliku klasnu borbu, a da ne podriju pouzda-
nost sopstvenog kadra ili izdaju njihovu veru u klasnu borbu. Kada je prin-
cip klasne borbe postao organizaciono sredstvo, kada se on zahvaljuju}i
kadrovima tajne policije u Rusiji i agentima Kominterne u inostranstvu
okamenio u beskompromisno neprijateljstvo spram ~itavog sveta, bolj{e-
vi~ka politika postala je neobi~no slobodna od svih “predrasuda”.

Upravo ova nevezanost za sadr`aj sopstvene ideologije karakteri{e i naj-
vi{i red totalitarne hijerarhije. Ovi ljudi sve i svakoga posmatraju sa stano-
vi{ta organizacije, a to uklju~uje i Vo|u, koji za njih nije ni amajlija ni ne-
pogre{iv, ve} jednostavno posledica ovog tipa organizacije; on je pokretu
potreban ne kao li~nost, nego kao funkcija. No, za razliku od despotija,
gde ~esto vlada klika, a despot igra reprezentativnu ulogu marionetskog
vladara, totalitarne vo|e su slobodne da ~ine sve {to im je volja i mogu da
ra~unaju na odanost svoje orbite ~ak i kada se re{e da ubiju njene pripad-
nike.

Vi{e tehni~ki razlog za ovu samoubila~ku odanost je to {to nasle|ivanje
vrhovnog polo`aja nije regulisano nikakvim zakonom o nasledstvu ili bilo

na pau{alnom antisemitizmu,” u “organizacioni zadatak za organizovanje SS-a” (Der
Reichsführer SS und Chef der deutschen Polizei, “za internu upotrebu”, bez datuma). Tako je
“rasno pitanje po prvi put postalo su{tinsko, daleko prevazilaze}i negativnu doktrinu koja je
u osnovi prirodne mr`nje prema Jevrejima. Firerova revolucionarna ideja dobila je transfu-
ziju sve`e, tople krvi” (Der Weg der SS. Der Reichsführer SS, SS-Hauptamt-Schulungsamt;
na omotu pi{e “nije za objavljivanje”, bez datuma, p. 25).

112 ^im je izabran za {efa SS-a 1929. godine, Himler je uveo princip rasne selekcije, do-
neo posebne zakone o braku, i naglasio: “SS vrlo dobro zna da je ova naredba veoma zna~aj-
na. Poruga, sprdnje i nesporazumi uop{te nas se ne ti~u; budu}nost je na{a” (citirano prema:
D’Alquen, op. cit). ^etrnaest godina kasnije, u govoru u Harkovu, Himler je jo{ jednom pod-
setio vo|e SS-a da “smo mi prvi koji su zaista aktivno re{ili problem krvi... a pod problemom
krvi mi, naravno, ne podrazumevamo antisemitizam. Antisemitizam je isto {to i istrebljivan-
je va{iju. Osloba|anje od va{i nije pitanje ideologije. To je pitanje ~isto}e... Ali nas pitanje
krvi podse}a na na{u sopstvenu vrednost, podse}a nas {ta je zapravo osnov koji dr`i nema~ki
narod na okupu.”

113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy, IV, 616ff.

TOTALITARNI POKRET 395

kojim drugim zakonom. Uspe{na dvorska revolucija bi po pokret u celini
imala posledice katastrofalne koliko i vojni poraz. U prirodi je pokreta da
se, kad Vo|a jednom preuzme du`nost, ~itava organizacija tako apsolutno
identifikuje s njim da bi svako priznavanje gre{ke ili udaljavanje sa tog
polo`aja razbilo ~aroliju nepogre{ivosti koja okru`uje Vo|inu funkciju i
osudilo na propast sve one koji su bili povezani sa pokretom. Osnov ~itave
strukture nije istinitost Vo|inih re~i, nego nepogre{ivost njegovih dela.
Po{to diskusija pretpostavlja pogre{ivost, do nje ne sme da do|e, jer bi se
tada ~itav fiktivni svet totalitarizma raspao u parampar~ad, odjednom
savladan ~injeni~no{}u stvarnog sveta koju je jedino pokret, a njim Vo|a
nepogre{ivo upravlja, mogao da odbije.

Pa ipak, lojalnost ljudi koji ne veruju ni u ideolo{ke kli{ee ni u Vo|inu
nepogre{ivost ima i dublje, netehni~ke razloge. Ove ljude povezuje ~vrsta
i iskrena vera u ~ovekovu svemo}. Moralni cinizam, stav da je sve dozvo-
ljeno, po~iva na ~vrstom uverenju da je sve mogu}e. Ta~no je da je ove
ljude, ina~e malobrojne, te{ko uhvatiti u la`i i da oni ne moraju nu`no da
veruju u rasizam ili ekonomiju, u zaveru Jevreja ili Wall Street-a. Ipak, i
oni su prevareni, zavedeni svojom uobra`eno{}u, svojim oholim ube|e-
njem da je sve mogu}e i da je sve {to postoji samo privremena prepreka
koju }e nadmo}na organizacija sigurno uni{titi. Uvereni da mo} organiza-
cije mo`e da uni{ti mo} su{tine, kao {to dobro organizovana banda mo`e
da oplja~ka nedovoljno ~uvano blago, oni stalno potcenjuju su{tinsku sna-
gu stabilnih zajednica, a precenjuju pokreta~ku snagu pokreta. Kako oni,
osim toga, zapravo ne veruju da svetska zavera protiv njih zaista postoji,
ve} ovu koriste prosto kao sredstvo za organizovanje, oni ne shvataju da
njihova zavera kona~no mo`e da dovede do ujedinjenja celog sveta protiv
njih.

No, ma kako da se zavr{i iluzija o ja~anju ~ovekove svemo}i putem or-
ganizacije, unutar pokreta njena prakti~na posledica je to {to Vo|ina orbi-
ta, u slu~aju nesporazuma sa njim, nikada nije previ{e sigurna u svoje
stavove, jer iskreno veruje da njihove nesuglasice nisu ni va`ne, da ~ak i
najlu|a politika ima izglede da uspe ako se dobro organizuje. Su{tina nji-
hove lojalnosti nije u tome {to veruju u Vo|inu nepogre{ivost, ve} u tome
{to su uvereni da svako ko superiornim metodama totalitarne organizacije
upravlja instrumentima nasilja mo`e da postane nepogre{iv. [to je totali-
tarni re`im sna`niji, ve}e su njegove {anse da doka`e kako su uspeh i
neuspeh relativne kategorije i kako gubitak supstance mo`e da se nadok-
nadi organizacijom. (Zapanjuju}e lo{e vo|enje industrije u sovjetskoj
Rusiji dovelo je do atomizacije radni~ke klase; zbog u`asnog opho|enja
prema civilnim zatvorenicima na isto~nim teritorijama pod nacisti~kom
okupacijom, do{lo je do “`alosnog gubitka radne snage... ali, ako razmi-

396 TOTALITARIZAM

{ljamo u generacijama, zbog tog gubitka ne treba `aliti”.114) Osim toga, pi-
tanje {ta je uspeh a {ta neuspeh u totalitarnim uslovima uglavnom zavisi
od organizovanja i terorisanja javnog mnjenja. U potpuno fiktivnom svetu,
neuspesi se ne moraju bele`iti, priznavati i pamtiti. ^injenice postoje samo
u netotalitarnom svetu.

114 Himler u govoru u Poznanju, Nazi Conspiracy, IV, 558.

DVANAESTO POGLAVLJE: Totalitarizam na vlasti

KADA POKRET, internacionalan po organizaciji, sveobuhvatan po svom
ideolo{kom horizontu i globalan po politi~kim aspiracijama, do|e na
vlast u jednoj zemlji, on sebe o~igledno stavlja u paradoksalan polo`aj.
Socijalisti~ki pokret bio je po{te|en ove krize, pre svega zato {to su Marks
i Engels za~udo zanemarivali nacionalno pitanje, pa time i strate{ki pro-
blem koji donosi revolucija, a i zato {to se sa problemima vladanja suo~io
tek kad je Prvi svetski rat li{io Drugu Internacionalu autoriteta nad nacio-
nalno orijentisanim ~lanovima, koji su primat nacionalnog sentimenta nad
internacionalnom solidarno{}u prihvatali kao nepromenljivu ~injenicu.
Drugim re~ima, kada je do{lo vreme da socijalisti~ki pokreti preuzmu vlast
u svojim zemljama, oni su se ve} bili transformisali u nacionalne partije.

Do ove promene nije do{lo u totalitarnim pokretima, bolj{evi~kom i
nacisti~kom. U trenutku dolaska na vlast, oni su bili u opasnosti ili da, s
jedne strane, preuzimanjem dr`avne ma{inerije “oko{taju” u neki vid ap-
solutne vlasti,1 ili da im se, s druge, sloboda ograni~i veli~inom teritorije
na kojoj su osvojili vlast. Za totalitarni pokret obe opasnosti su podjed-
nako fatalne: razvoj ka apsolutizmu mogao bi da umanji unutarnju di-
namiku pokreta, a razvoj ka nacionalizmu osujetio bi spoljnu ekspanziju,
bez koje pokret ne mo`e da pre`ivi. Oblik vladavine koji su ova dva
pokreta razvila, ili, ta~nije re~eno, oblik vladavine koji se automatski
razvio iz njihovog dvostrukog zahteva kako za totalnom dominacijom,
tako i za globalnom vla{}u, najbolje opisuje ona parola Trockog o “trajnoj
revoluciji”, iako je on pod time podrazumevao prosto seriju revolucija, od
antifeudalne bur`oaske do antibur`oaske proleterske, koje bi se {irile od
jedne zemlje do druge.2 Me|utim, ovaj termin sugeri{e “trajnost”, sa svim
njenim polu-anarhisti~kim implikacijama, i strogo govore}i je pogre{an;
pa opet je ~ak i Lenjin bio vi{e impresioniran samim terminom nego nje-

1 Nacisti su shvatili da osvajanje vlasti mo`e da vodi apsolutizmu. “Ali nacionalsocijali-
zam se nije borio protiv liberalizma samo da bi se ukopao u apsolutizam i zapo~eo ~itavu igru
iznova” (Werner Best, Die deutsche Polizei, p. 20). Upozorenje koje je dato ovde, kao i na
mnogim drugim mestima, upereno je protiv `elje dr`ave za apsolutnom mo}i.

2 Teorija Trockog, prvi put iznesena 1905, nije se, naravno, razlikovala od revolucionarne
strategije svih lenjinista za koje je “~ak i Rusija tek prva zemlja, prvi bedem internacionalne
revolucije: interese Rusije valjalo je podrediti nadnacionalnoj strategiji militantnog socijaliz-
ma. No za sada, granice Rusije i granice pobede socijalizma se podudaraju” (Isaac Deutsch-
er, Stalin. A Political Biography, New York/London 1949, p. 243).

398 TOTALITARIZAM

govim teorijskim sadr`ajem. Bilo kako bilo, u Sovjetskom Savezu su re-
volucije, u vidu generalnih ~istki, postale trajna institucija Staljinovog re-
`ima posle 1934.3 Kao i u drugim slu~ajevima, Staljin se i ovaj put obru{io
na skoro zaboravljenu parolu Trockog ba{ zato {to je odlu~io da koristi
njegovu tehniku.4 U nacisti~koj Nema~koj jasno je uo~ljiva sli~na tenden-
cija ka trajnoj revoluciji, mada nacisti nisu imali vremena da je u toj meri
ostvare. Karakteristi~no je to {to je i njihova “trajna revolucija” otpo~ela
likvidacijom ~lanova partije koji su se drznuli da otvoreno najave “slede}i
stepen revolucije”5 – i to upravo zato {to su “Firer i njegova stara garda

3 Godina 1934. zna~ajna je zbog novog Statuta partije, objavljenog na Sedamnaestom par-
tijskom kongresu, koji je predvi|ao “povremene... ~istke radi sistemati~nog pro~i{}avanja
partije” (citirano iz A. Avtorkhanov, “Social Differentiation and Contradictions in the Party”,
Bulletin of the Institute for the Study of the USSR, München, februara 1956). – Partijske
~istke tokom prvih godina ruske revolucije potpuno se razlikuju od njihovog kasnijeg totali-
tarnog izopa~enja u sredstvo odr`avanja trajne nestabilnosti. Prve ~istke sprovodile su
lokalne kontrolne komisije na otvorenom forumu, na koji su i ~lanovi partije i vanpartijske
li~nosti imale slobodan pristup. One su bile zami{ljene kao organ demokratske kontrole pro-
tiv birokratske korupcije u partiji, i “trebalo je da slu`e kao zamena za prave izbore”
(Deutscher, op. cit., pp. 233-234). – Izvrstan kratak pregled evolucije ~istki mo`e se na}i u
Avtorhanovljevom nedavno objavljenom ~lanku, u kom on pori~e i legendu da je ubistvo
Kirova bilo povod za promenu politike. Generalna ~istka otpo~ela je i pre Kirovljeve smrti,
koja je bila samo “zgodan izgovor da se ~istka malo ubrza”. Imaju}i u vidu mnoge “neo-
bja{njive i misteriozne” okolnosti vezane za Kirovljevo ubistvo, ~ovek je sklon da pomisli da
je “zgodan izgovor” bri`ljivo isplanirao i sproveo Staljin li~no (v. Hru{~ovljev “Govor o
Staljinu”, New York Times, 5. jun 1956).

4 Deutscher, op. cit., p. 282, opisuje prvi Staljinov napad na “trajnu revoluciju” Trockog i
tvrdi da je Staljin do svoje kontraformule “socijalizma u jednoj zemlji” do{ao skoro slu~ajno,
u toku politi~kog manevrisanja. Godine 1924. Staljinova “osnovna namera bila je da diskre-
dituje Trockog... Tragaju}i po pro{losti Trockog, trijumvirat je nai{ao na teoriju ’trajne revo-
lucije’ koju je ovaj formulisao 1905... Tokom te polemike Staljin je skovao svoju formulu
’socijalizam u jednoj zemlji’”.

5 Likvidiranju Remove frakcije juna 1934. prethodio je kratak period stabilizacije.
Po~etkom godine Rudolf Dils, {ef politi~ke policije (Gestapoa) u Berlinu, saop{tio je da vi{e
nema potrebe za ilegalnim (“revolucionarnim”) hap{enjima od strane SA-a, kao i da se
ispituju stariji slu~ajevi ove vrste (Nazi Conspiracy, U. S. Government, Washington 1946, V,
205). Aprila 1934. ministar unutra{njih poslova Vilhelm Frik, stari ~lan partije, izdao je ured-
bu kojom se ograni~ava “izricanje mere preventivnog li{avanja slobode” (ibid., III, 555),
pozivaju}i se na potrebu da se “unutra{nja situacija stabilizuje” (v. Das Archiv, april 1934, p.
31). Ova uredba, me|utim, nikada nije objavljena (Nazi Conspiracy, VII, 1099; II, 259).
Pruski Gestapo pripremio je 1933. za Hitlera poseban izve{taj o izgredima pripadnika SA-a i
sugerisao krivi~no gonjenje vo|a SA-a navedenih u izve{taju.

Hitler je ovu situaciju razre{io tako {to je ubio te vo|e bez zakonske procedure i razre{io
du`nosti sve one policajce koji su se suprotstavili SA-u (v. izjavu pod zakletvom Rudolfa
Dilsa, ibid., V, 224). Na taj na~in on je sebe za{titio od svih legalizacija i stabilizacija. Me|u
brojnim pravnicima koji su s entuzijazmom slu`ili “nacionalsocijalisti~koj ideji”, mali broj je
shvatio veli~inu igre. U ovu grupu spada pre svega Teodor Maunc, ~iji esej Gestalt und Recht
der Polizei, Hamburg 1943, s odobravanjem citiraju ~ak i autori kao Paul Verner, koji je pri-
padao vi{em rukovodstvu SS-a.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 399

znali da je prava borba tek po~ela”.6 Ovde umesto bolj{evi~kog pojma
trajne revolucije imamo ideju rasne “selekcije koja nikada ne sme da
stane”, koja, dakle, iziskuje stalno radikalizovanje merila prema kojima tu
selekciju, odnosno istrebljenje nepodobnih, treba sprovoditi.7 I Hitler i
Staljin su obe}avali stabilnost kako bi prikrili svoju nameru da stvore
dr`avu trajne nestabilnosti.

Ukoliko se formula “trajne revolucije” li{i prvobitnog smisla, nema bo-
ljeg re{enja za zamke koje skriva paralelno postojanje i pokreta i realne
vlasti, zahtev za totalnom vla{}u i istovremeno ograni~ena mo} na ograni-
~enoj teritoriji, prividno ~lanstvo u me|unarodnoj zajednici u kojoj svako
po{tuje suverenitet drugog i zahtev za vladavinom nad celim svetom.
Naime, totalitarni vo|a suo~en je sa dvostrukim zadatkom koji se isprva
mo`e u~initi protivure~nim do apsurdnosti: on mora da uspostavi fiktivan
svet pokreta kao opipljivu, intaktnu stvarnost svakodnevice, ali s druge
strane mora i da spre~i da se taj svet stabilizuje, jer bi stabilnost njegovih
zakona i institucija svakako uni{tila sam pokret, a sa njim i nadu u ko-
na~no osvajanje sveta. Totalitarni vladar mora po svaku cenu da spre~i da
normalizacija dospe do ta~ke na kojoj mo`e da se razvije nov na~in `ivota
– koji bi posle izvesnog vremena mo`da izgubio svoje polutanske odlike i
na{ao neko mesto u {arenilu svih nacija sveta. Onog trenutka kad revolu-
cionarne institucije postanu deo svakodnevice, onog trenutka kad Hitlero-
va tvrdnja da nacizam nije roba za izvoz ili Staljinova teorija o “socijaliz-
mu u jednoj zemlji” postanu vi{e od poku{aja da se zavara netotalitarni
svet, tog trenutka totalitarizam gubi svoj “totalni” karakter i postaje pred-
met me|unarodnog prava, prema kom svaka dr`ava ima odre|enu teri-
toriju, stanovni{tvo i istorijsku tradiciju koja je spaja sa drugim dr`avama
– a ova raznolikost ipso facto pobija svaku tvrdnju da je ma koji specifi~an
oblik vladavine apsolutno validan.

Sa prakti~nog stanovi{ta, posedovanje svih instrumenata mo}i i nasilja u
jednoj zemlji za totalitarni pokret predstavlja ma~ sa dve o{trice: zane-
marivanje ~injenica i strogo po{tovanje pravila fiktivnog sveta postaje sve
te`e, mada je i dalje od su{tinske va`nosti. Imati vlast zna~i direktno se

6 Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg (s.a., oko 1936); “posebno izdanje... za rukovodst-
vo Partije... nije za slobodnu prodaju”.

7 Heinrich Himmler, “Die Schutzstaffel”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung
des nationalsozialistischen Staates, br. 7. Ova stalna radikalizacija principa rasne selekcije
prisutna je u svim fazama nacisti~ke politike. Tako je pre svega trebalo uni{titi ~iste Jevreje,
potom polu-Jevreje, pa ~etvrt-Jevreje; ili najpre du{evne bolesnike, pa onda neizle~ive
bolesnike, i kona~no sve porodice u kojima ima “neizle~ivih bolesnika”. Ta “selekcija koja
nikada ne sme da stane” nije prezala ni od samih SS-ovaca. Firerova uredba od 19. maja
1943. predvi|ala je da se iz dr`ave, partije, Vermahta i privrede elimini{u svi ljudi koji imaju
porodi~ne ili bra~ne veze sa strancima, ili ~ak i samo prijatelje me|u sa strancima; ovo je
poga|alo 1200 vo|a SS-a (v. Hoover Library Archives, Himmler File, Folder 330).

400 TOTALITARIZAM

sukobiti sa realno{}u, a totalitarizam na vlasti mora stalno da se trudi da u
tom sukobu i pobedi. Propaganda i organizacija vi{e nisu dovoljne da bi
vlast mogla nesmetano da tvrdi da je nemogu}e zapravo mogu}e, da je
neverovatno u stvari istinito, da neka sumanuta logika upravlja svetom;
glavna psiholo{ka potpora totalitarne fikcije – aktivni prezir prema posto-
je}em svetu, koji su mase odbijale da prihvate kao jedini mogu}i svet –
nestala je; svaki deli} ~injeni~ne informacije koji procuri kroz gvozdenu
zavesu, spu{tenu zbog ve~ite pretnje od poplave stvarnosti sa druge, neto-
talitarne strane, za totalitarnu dominaciju predstavlja ve}u opasnost nego
{to je neprijateljska propaganda to bila za totalitarni pokret.

Borba za totalnu dominaciju nad stanovni{tvom celog sveta, eliminisa-
nje svake netotalitarne stvarnosti, svojstveno je svim totalitarnim re`imi-
ma; ako ne te`e vladavini nad celim svetom kao kona~nom cilju, sasvim je
verovatno da }e izgubiti i ono mo}i {to su ve} prigrabili. ^ak i pojedincem
se mo`e apsolutno i pouzdano vladati samo u uslovima globalnog totalita-
rizma. Stoga uspon na vlast zna~i pre svega formiranje zvani~ne i
me|unarodno priznate matice pokreta (ili ogranaka, u slu~aju satelitskih
dr`ava) i stvaranje neke vrste laboratorije u kojoj se mo`e eksperimentisati
sa stvarno{}u, ili, ta~nije re~eno, protiv stvarnosti – eksperimentisati sa or-
ganizovanjem naroda za kona~ne ciljeve koji se ne obaziru ni na individu-
alnost ni na nacionalnost, u okolnostima koje, istina, nisu savr{ene, ali su
dovoljne za zna~ajne privremene rezultate. Totalitarizam na vlasti koristi
dr`avni aparat za svoj dugoro~ni cilj, osvajanje sveta, i za upravljanje
ograncima pokreta; on osniva tajnu policiju kao izvr{itelja i ~uvara in-
ternog eksperimenta stalnog pretvaranja stvarnosti u fikciju; i kona~no, on
podi`e koncentracione logore kao posebne laboratorije u kojima izvodi
eksperiment totalne dominacije.

I: Totalitarna dr`ava

ISTORIJA NAS u~i da dolazak revolucionarnih partija na vlast duboko uti-
~e na njihovu prirodu. Iskustvo i zdrav razum sasvim opravdano o~ekuju da
}e totalitarni pokreti, kada do|u na vlast, lagano gubiti svoj revolucionarni
elan i utopijski karakter, da }e svakodnevna praksa vladanja i posedovanje
stvarne mo}i ubla`iti zahteve pokreta iz vremena pre dolaska na vlast i po-
stepeno uni{titi fiktivni svet njihovih organizacija. Uostalom, ~ini se pri-
rodno da se, bilo u privatnom, bilo u javnom `ivotu, radikalni zahtevi i ci-
ljevi prilago|avaju objektivnim uslovima; a na stvarnost u celini mase ato-
mizovanih pojedinaca, ionako sklone fikciji, mogu da uti~u tek neznatno.

Mnoge gre{ke netotalitarnog sveta u diplomatskim odnosima sa totali-
tarnim vladama (najupadljivije su vera u Minhenski pakt sa Hitlerom i

TOTALITARIZAM NA VLASTI 401

sporazum na Jalti sa Staljinom) mogu se objasniti verom u iskustvo i zdrav
razum, za koje se, me|utim, iznenada ispostavilo da nemaju uticaj na
stvarnost. Uprkos zna~ajnim ustupcima i pove}anom me|unarodnom ugle-
du, totalitarne zemlje se nisu reintegrisale u me|unarodnu zajednicu niti
su prestale da se vajkaju kako se ceo svet okrenuo protiv njih. Umesto da
spre~e, diplomatske pobede su o~igledno ubrzale povratak totalitarnih re-
`ima upotrebi nasilja, i samo su pove}ale mr`nju prema silama koje su po-
kazale spremnost na kompromis.

Razo~arenju dr`avnika i diplomata prethodilo je razbijanje iluzija svih
dobronamernih posmatra~a i simpatizera novih revolucionarnih vlasti. Oni
su o~ekivali uspostavljanje novih institucija i stvaranje novog korpusa
prava koji bi, bez obzira na svoju revolucionarnost, stabilizovali postoje}e
stanje i tako zauzdali `estinu totalitarnih pokreta bar u zemljama u kojima
su oni do{li na vlast. Umesto toga se i u sovjetskoj Rusiji i u nacisti~koj
Nema~koj teror uve}ao u obrnutoj srazmeri sa postojanjem opozicionih
stranaka, pa se ~ini da politi~ka opozicija nije bila izgovor za teror (kako
su liberalni kriti~ari re`ima obi~no tvrdili), ve} poslednji podsticaj njego-
vom raspirivanju.8

Jo{ vi{e uznemirava na~in na koji se totalitarni re`imi ophode prema us-
tavnom pitanju. U prvim godinama po dolasku na vlast, nacisti su napra-
vili lavinu zakona i uredbi, ali se uop{te nisu potrudili da zvani~no ukinu
Ustav Vajmarske republike; ~ak su i javne slu`be ostavili manje ili vi{e ne-
taknute – ~injenica koja je mnoge doma}e i strane posmatra~e navela da se
ponadaju ograni~avanju uticaja partije i brzoj normalizaciji novog re`ima.
No, kada je sa usvajanjem Nirnber{kih zakona 1935. godine ovaj trend
okon~an, ispostavilo se da ni sami nacisti nimalo nisu zainteresovani za

8 Poznato je da je u Rusiji “represija nad socijalistima i anarhistima ozbiljno porasla kada
su se prilike u zemlji smirile” (Anton Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 244).
Deutscher, op. cit., smatra da je razlog za nestanak “liberalnog duha revolucije” u trenutku
pobede bila promena raspolo`enja me|u seljacima: oni su se protiv bolj{evizma okrenuli
“tim odlu~nije {to su sigurniji bili da je slomljena mo} zemljoposednika i belogardejaca”.
Ovo obja{njenje nije mnogo ubedljivo s obzirom na srazmere koje je teror pridobio posle
1930. Ono, osim toga, ne uzima u obzir ~injenicu da teror svoj vrhunac nije dostigao dvade-
setih, ve} tridesetih godina, kada opozicija selja~kih slojeva vi{e nije bila bitan faktor. – Hru-
{~ov tako|e prime}uje (op. cit.) da “ekstremno represivne mere uop{te nisu kori{}ene” u bor-
bi protiv trockista i buharinovaca, ve} da je “represija protiv njih” po~ela mnogo posle nji-
hovog poraza.

Teror nacisti~kog re`ima dostigao je vrhunac tokom rata, kada je nema~ka nacija zapravo
bila “ujedinjena”. Pripreme za njegovo sprovo|enje se`u do 1936. godine, kada je sav orga-
nizovan unutra{nji otpor nestao, a Himler predlo`io da se koncentracioni logori pro{ire. Za
ovaj duh opresije bez obzira na postojanje otpora karakteristi~an je Himlerov govor vo|ama
SS-a u Harkovu 1943: “Mi imamo samo jedan zadatak... da nemilosrdno nastavimo rasnu
borbu... Nikada ne}emo dozvoliti da utihne to jedinstveno oru`je, strah i stravi~na reputacija
koji su nam bili prethodnica u bitkama za Harkov, ve} }emo mu stalno davati novo zna~enje”
(Nazi Conspiracy, IV, 572ff).

402 TOTALITARIZAM

sopstvene zakone: pre se moglo primetiti “stalno napredovanje zacrtanim
putem ka ne~em novom”, tako da kona~no “svrhu i delokrug tajne dr`avne
policije” i svih drugih dr`avnih ili partijskih institucija koje su nacisti
stvorili “nikako nisu mogli da pokriju pravni propisi koji su za njih bili iz-
dati”.9 Na praksu se ovo bezakonje odrazilo tako {to se “mno{tvo done-
senih propisa vi{e uop{te nije ni objavljivalo”10 – teoretski, ono je odgo-
varalo Hitlerovom geslu da “totalna dr`ava ne sme da pravi razliku
izme|u zakona i etike”,11 jer ako se po|e od toga da je va`e}i zakon iden-
ti~an sa zajedni~kom etikom i da on proisti~e iz savesti svih ljudi, onda za-
ista vi{e i nema potrebe za javnim uredbama. Sovjetski Savez, u kom su
javne slu`be bile uni{tene tokom revolucije i u kom se re`im u periodu
revolucionarnih promena jedva obazirao na zakon, potrudio se ~ak da
1936. objavi sasvim nov i vrlo detaljan Ustav (“fasada od liberalnih fraza
i na~ela preko giljotine u prednjem planu”),12 doga|aj koji je u Rusiji i u
inostranstvu proslavljen kao kruna revolucionarnog perioda. Ispostavilo
se, me|utim, da je objavljivanje ustava ozna~ilo po~etak gigantske gene-
ralne ~istke koja je za oko dve godine likvidirala postoje}u administraciju
i zatrla sve tragove normalnog `ivota i privrednog oporavka za~etog u
prve ~etiri godine posle likvidacije kulaka i ubrzane kolektivizacije na
selu.13 Od tog trenutka, ustav iz 1936. igrao je istu ulogu koju je vajmars-

9 v. Theodor Maunz, op. cit., pp. 5 i 49. – Koliko su malo nacisti cenili zakone i odredbe
koje su sami donosili i koje je redovno objavljivao W. Hoche pod naslovom Die Gesetzge-
bung des Kabinetts Hitler (Berlin 1933. i dalje), mo`e se zaklju~iti na osnovu uzgredne
primedbe jednog od njihovih poznavalaca dr`avnog prava. On je smatrao da je, uprkos
odsustvu sveobuhvatnog novog pravnog poretka, do{lo do “sveobuhvatne reforme” (v. Ernst
Huber, “Die deutsche Polizei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft, Band 101,
1940/1, p. 273ff).

10 Maunz, op. cit., p. 49. Koliko je meni poznato, Maunc je jedini nacisti~ki autor koji
spominje ovu okolnost i dovoljno je nagla{ava. Tek kada se pro|e kroz svih pet tomova Ver-
fügungen, Anordnungen, Bekanntgaben (Nare|enja, odredbe i proglasi), koje je tokom rata
po naredbi Martina Bormana prikupila i izdala partijska kancelarija, mo`e se ste}i predstava
o tajnom zakonodavstvu koje je u stvari bilo na snazi u Nema~koj. Sude}i po predgovoru,
ova zbirka je trebalo da “slu`i samo u partijske svrhe i da se smatra poverljivom”. ^etiri toma
ove o~igledno vrlo retke zbirke, u pore|enju sa kojom je Hoheova kolekcija zakona
Hitlerovog kabineta puka fasada, nalaze se u Hoover Library.

11 Ovo je bilo Firerovo “upozorenje” sudijama 1933. (citira Hans Frank, Nationalsozialis-
tische Leitsätze für ein neues deutsches Strafrecht, Zweiter Teil, 1936, p. 8).

12 Deutscher, op. cit., p. 381. – I ranije je bilo poku{aja da se donese ustav, godine 1918. i
1924. Ustavna reforma iz 1944, prema kojoj je neke sovjetske republike trebalo da imaju
svoje predstavnike u inostranstvu i sopstvenu vojsku, bila je takti~ki manevar ~iji je cilj bio
da Sovjetskom Savezu obezbedi jo{ nekoliko mesta u Ujedinjenim Nacijama.

13 v. Deutscher, op. cit., p. 375. – Ako se pa`ljivije pro~ita Staljinov govor o ustavu (nje-
gov izve{taj na Vanrednom Osmom kongresu sovjeta, novembra 1936), postaje jasno da us-
tav i nije trebalo da bude kona~an. Staljin eksplicitno tvrdi: “Ovo je okvir na{eg ustava u
datom istorijskom trenutku. Stoga nacrt novog ustava predstavlja bilans pre|enog puta, bi-
lans dosada{njih dostignu}a”. Drugim re~ima, ustav je bio zastareo ve} u trenutku objavlji-

TOTALITARIZAM NA VLASTI 403

ki ustav igrao u nacisti~kom re`imu: niko se nije obazirao na njega, ali ga
niko nije ni ukinuo. Jedina razlika je u tome {to je Staljin sebi mogao da
dozvoli jo{ jedan apsurd: da sve one koji su sastavili taj nikad zvani~no
ukinuti ustav postrelja kao izdajnike (sa izuzetkom Vi{inskog).

Ono {to posmatra~u totalitarnih dr`ava pada u o~i svakako nije monolit-
nost njihove strukture. Naprotiv, svi ozbiljniji prou~avaoci ovog fenomena
sla`u se barem po pitanju paralelnog postojanja (ili sukoba) dveju vlasti,
naime partije i dr`ave. Mnogi su, osim toga, ukazali na ~udnu “bezobli~-
nost” totalitarne vlasti.14 Toma{ Masarik je me|u prvima uvideo da “tako-
zvani bolj{evi~ki sistem nikada i nije bio ne{to drugo do potpuno odsustvo
sistema”;15 a sasvim je ta~no i to da bi “~ak i stru~njak poludeo kada bi
poku{ao da razmrsi odnose izme|u partije i dr`ave” u Tre}em rajhu.16 Ta-
ko|e je vi{e puta prime}eno da je odnos izme|u ove dve instance, izme|u
dr`ave i partije, u stvari odnos izme|u prividne i stvarne vlasti, tako da se
dr`avni aparat uglavnom prikazuje kao bezvredna fasada koja skriva i
~uva pravu vlast, vlast partije.17

Svi nivoi administrativne ma{inerije Tre}eg rajha do`iveli su ~udno ud-
vostru~enje. Nacisti su se neverovatno savesno potrudili da svaku dr`avnu
funkciju kopiraju u nekom organu partije;18 podelu Nema~ke na republike

vanja, i imao je, u najboljem slu~aju, istorijski zna~aj. Da ovo nije proizvoljno tuma~enje,
dokazuje i Molotov, koji se nadovezuje na Staljina i podvla~i provizorni karakter ~itave stvari:
“Mi smo ostvarili tek prvu, ni`u fazu komunizma. ^ak i ova prva faza komunizma, socijalizam,
ni izdaleka nije zavr{ena; postavljen je samo njegov kostur” (v. Die Verfassung des Soziali-
stischen Staates der Arbeiter und Bauern, Editions Prométhée, Strasbourg 1937, pp. 42 i 84).

14 “Za razliku od Italije, ustavnu praksu Nema~ke stoga karakteri{e potpuna bezobli~nost”
(Franz Neumann, Behemoth, 1942, dodatak, p. 521).

15 citirano prema: Boris Souvarine, Stalin: A critical Survey of Bolshevism, New York
1939, p. 695.

16 Stephen H. Roberts, The House that Hitler Built, London 1939, p. 72.
17 U pristupnoj besedi su|enjima u Nirnbergu, sudija Robert H. D`ekson uverljivo je zas-
novao svoj opis politi~ke strukture nacisti~ke Nema~ke na paralelnom postojanju “dveju
vlasti – stvarne i prividne. Institucije Vajmarske republike zadr`ale su se jo{ neko vreme, i to
je bila ta spoljna i vidljiva vlast. Ali ona stvarna vlast bila je izvan i iznad zakona, naime u
rukovodstvu nacionalsocijalisti~ke partije” (Nazi Conspiracy, I, 125); v. i razliku koju Ro-
berts, op. cit., povla~i izme|u partije i dr`ave u senci: “Hitler o~igledno naginje udvostru~a-
vanju funkcija”.
Ljudi koji prou~avaju nacisti~ku Nema~ku uglavnom se sla`u u tome da je dr`ava imala
samo prividnu vlast. Jedini izuzetak je Ernst Fraenkel, The Dual State, New York/London
1941, koji tvrdi da “normativna i prerogativna dr`ava”, koje postoje paralelno, `ive u stal-
nom trvenju kao “kompetitivni, a ne komplementarni delovi nema~kog Rajha”. Prema Fren-
kelu, normativnu dr`avu su nacisti zadr`ali radi o~uvanja kapitalisti~kog poretka i privatnog
vlasni{tva, i ona je imala puna ovla{}enja u pitanjima privrede, dok je prerogativna dr`ava
partije suvereno odlu~ivala u svim politi~kim pitanjima.
18 “Za one pozicije dr`avne vlasti na koje nisu mogli da postave svoje ljude, nacionalsoci-
jalisti su izmislili odgovaraju}e ’slu`be u senci’ u sopstvenoj partiji, i tako pored postoje}e
stvorili drugu dr`avu...” (Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944,
p. 616).

404 TOTALITARIZAM

i pokrajine za vreme Vajmarske republike nacisti su udvostru~ili podelom
na srezove (Gau), ~ije se granice, me|utim, nisu podudarale sa granicama
republika i pokrajina, tako da je svako mesto ~ak i geografski pripadalo ra-
zli~itim administrativnim jedinicama.19 Od ovog udvostru~avanja funkci-
ja nije se odustalo ni kada su posle 1933. istaknuti nacisti zauzeli polo`aje
ministara, kada je Frik, na primer, postao ministar unutra{njih poslova ili
Girtner ministar pravosu|a. Ovi stari i provereni ~lanovi partije gubili bi
mo} ~im bi zapo~eli zvani~ne, nepartijske karijere, i postajali bi neuticajni
kao i svi drugi dr`avni slu`benici. I jedan i drugi bili su zapravo u nadle-
`nosti Hajnriha Himlera, perspektivnog {efa policije, koji je zapravo tre-
balo da bude podre|en ministru unutra{njih poslova.20 Inostranoj javnosti
je mnogo bolje poznata sudbina starog nema~kog Ministarstva spoljnih
poslova u Wilhelmstraße. Nacisti skoro da uo{te nisu promenili njegovo
osoblje, i, naravno, nikada ga nisu ukinuli; no, u isto vreme zadr`ali su
Partijski biro spoljnih poslova, osnovan jo{ pre dolaska partije na vlast, na
~ijem je ~elu bio Rozenberg.21 Kako je ovaj biro bio specijalizovan za
odr`avanje odnosa sa fa{isti~kim organizacijama u Isto~noj Evropi i na
Balkanu, nacisti su postavili jo{ jedan organ da konkuri{e slu`bi u Wil-
helmstraße, takozvani Ribentropov Biro, koji se bavio odnosima sa zapad-
nim zemljama, i koji je pre`iveo odlazak svog {efa na mesto ambasadora u
Englesku, dakle njegovo uklju~ivanje u zvani~ni aparat u Wilhelmstraße.
Kona~no, uz ove partijske institucije, Ministarstvo spoljnih poslova dobi-
lo je jo{ jednu kopiju u vidu Biroa SS-a, koji je bio zadu`en za “pregovore

19 O. C. Giles, The Gestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940, opisuje
stalno preklapanje partije i dr`avnih slu`bi.

20 Karakteristi~na je bele{ka ministra unutra{njih poslova Frika, koji se `alio {to Himler,
vo|a SS-a, ima ve}u vlast (v. Nazi Conspiracy, III, 547). – Isto tako zanimljive su i Rozen-
bergove bele{ke o jednoj raspravi sa Hitlerom 1942: pre rata Rozenberg nije imao zvani~nu
dr`avnu funkciju, ali je pripadao u`em krugu oko Hitlera. Otkako je postao ministar Rajha za
okupirane isto~ne teritorije, stalno se sukobljavao sa “neposrednim akcijama” drugih op-
unomo}enika, uglavnom pripadnika SS-a, koji su njega prosto prenebregavali zato {to sada
pripada prividnom dr`avnom aparatu (v. ibid., IV, 65ff). Isto to dogodilo se i Hansu Franku,
generalnom guverneru Poljske. Samo u dva slu~aja prihvatanje ministarske fotelje nije
povuklo i gubitak mo}i i presti`a: u slu~aju ministra propagande Gebelsa i u slu~aju ministra
unutra{njih poslova Himlera. [to se Himlera ti~e, imamo bele{ku, verovatno iz 1935, koja
ilustruje posve}enost s kojom su nacisti regulisali odnose izme|u partije i dr`ave. Ova
bele{ka, nastala o~igledno negde u Hitlerovom bliskijem okru`enju, a prona|ena u prepisci
Firerove a|utanture i Gestapoa, sadr`i upozorenje da Himler, ukoliko postane dr`avni sekre-
tar Ministarstva unutra{njih poslova, vi{e “ne}e mo}i da bude politi~ki vo|a”, te da }e se
verovatno “otu|iti od partije”. I ovde vidimo tehni~ki princip koji reguli{e odnose izme|u
partije i dr`ave: “Reichsleiter [visoki partijski funkcioner] ne sme da bude podre|en Re-
ichsministru [visoki dr`avni funkcioner]”. (Nedatirana i nepotpisana bele{ka pod naslovom
“Die geheime Staatspolizei” mo`e se na}i u arhivima Hoover Library, File P. Weidemann.)

21 v. “Kratak izve{taj o aktivnostima Rozenbergovog partijskog Biroa za spoljne poslove
od 1933 do 1943”, ibid., III, 27ff.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 405

sa svim germanskim grupama u Danskoj, Norve{koj, Belgiji i Nizozem-
skoj”.22 Ovi primeri dokazuju da je za naciste udvostru~avanje slu`bi bilo
pitanje principa, a ne samo zgodno sredstvo da se ~lanovima partije
obezbedi posao.

Do iste podele izme|u stvarne i prikrivene vlasti do{lo je i u sovjetskoj
Rusiji, mada na sasvim druga~ijem osnovu.23 Prividna vlast prvobitno je
bio Sveruski kongres sovjeta, koji je tokom gra|anskog rata izgubio uticaj
i mo} u korist partije. Ovaj proces udvostru~avanja zapo~eo je kada je Cr-
vena armija dobila veliku autonomiju i kada je tajna policija ponovo
progla{ena organom partije, a ne organom Kongresa sovjeta;24 okon~an je
1923, tokom prvih Staljinovih godina na mestu generalnog sekretara.25 Od
tada su sovjeti postali vlast u senci; preko partijskih }elija u njoj su operi-
sali predstavnici stvarne vlasti, koje je postavljao Centralni komitet u Mo-
skvi i kom su oni odgovarali. Klju~an momenat u kasnijem razvoju nije
bilo osvajanje sovjeta od strane partije, nego ~injenica da “mada to ionako
ne bi bilo komplikovano, bolj{evici nisu ukinuli sovjete, ve} su ih koristili
kao dekorativni spoljni simbol svoje vlasti”.26

Ovo paralelno postojanje prividne i stvarne vlasti bilo je, dakle, deli-
mi~no rezultat revolucije i prethodilo je Staljinovoj totalitarnoj diktaturi.
Ali, dok su nacisti prosto zadr`ali zate~enu administraciju i li{ili je sve
mo}i, Staljin je morao da obnovi svoju vlast u senci, koja je po~etkom
tridesetih izgubila sve funkcije i bila skoro zaboravljena: doneo je sovjet-
ski ustav kao simbol postojanja, ali i nemo}i sovjetâ. (Nijedan od para-
grafa ovog ustava nije imao ni najmanji prakti~an zna~aj za `ivot i pravnu
praksu u Rusiji.) Prividnoj vlasti, kojoj je u potpunosti nedostajao glamur
tradicije, tako neophodan za dobru fasadu, o~igledno je bio potreban oreol
pisanog zakona. Najbolju podlogu za nepo{tovanje zakona i zakonitosti
(mada zakoni “uprkos stalnim izmenama... i dalje [ostaju] izraz `elje za

22 Prema Firerovoj uredbi od 12. avgusta 1942; v. Verfügungen, Anordnungen, Beka-
nntgaben, op. cit., br. A 54/42.

23 “Iza prividne vlasti nalazila se stvarna”, koju Victor Krav~enko (I Chose Freedom: The
Personal Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 111) prepoznaje u “sistemu tajne poli-
cije”.

24 v. Arthur Rosenberg, A History of Bolshevism, London 1934, glava VI: “Zapravo u
Rusiji postoje dve politi~ke celine koje rastu paralelno: vlada u senci, odnosno sovjeti, i de
facto vlada bolj{evi~ke partije”.

25 Deutscher, op. cit., p. 255-256, sumira Staljinov izve{taj na Dvanaestom kongresu o
radu kadrovske slu`be tokom njegovih prvih godina na mestu genseka: “Godinu dana ranije
svega 27% pokrajinskih vo|a sindikata bili su ~lanovi partije. Trenutno ih je 57% komunista.
Postotak komunista u upravama zadruga popeo se sa 5 na 50, a u rukovodstvu oru`anih sna-
ga sa 16 na 24%. Isto to dogodilo se i u svim drugim institucijama koje je Staljin opisao kao
’prenosni mehanizam’ koji partiju povezuje sa narodom”.

26 Arthur Rosenberg, op. cit., loc. cit.

406 TOTALITARIZAM

redom”),27 totalitarni re`im na{ao je u pisanom sovjetskom ustavu, odnos-
no u neodba~enom vajmarskom ustavu, a to je netotalitarni svet i njegove
norme, ~ija su se slabost i nemo} pokazivale svakodnevno, stalno dovodi-
lo u nedoumicu.28

Udvostru~enje slu`bi i preklapanje nadle`nosti, paralelno postojanje
stvarne i prividne vlasti, dovoljni su da stvore zabunu, ali ne i da objasne
“bezobli~nost” ~itave strukture. Ne treba zaboraviti da strukturu mo`e da
ima zgrada, dok pokret – ako se ta re~ mo`e shvatiti onako ozbiljno i ona-
ko doslovno kako su to nacisti ~inili – mo`e da ima pravac; bilo kakav ob-
lik zakonske ili dr`avne strukture mo`e samo da bude smetnja pokretu ko-
ji se sve ve}om brzinom kre}e u odre|enom pravcu. ^ak i pre dolaska na
vlast, totalitarni pokreti predstavljali su one mase koje vi{e nisu bile
spremne da `ive ni u kakvoj strukturi, bez obzira na njenu prirodu, mase
koje su po~ele da se talasaju kako bi kona~no preplavile zakonske i ge-
ografske granice odre|ene dr`avnim teritorijama. Stoga, mereno na{im
predstavama o vlasti i dr`avi, ovi pokreti, dok god su jo{ fizi~ki ograni~eni
na odre|enu teritoriju, moraju da poku{aju da uni{te svaku strukturu, a za
tu svrhu puko udvostru~avanje svih slu`bi, podela na partijske i dr`avne
institucije, nije dovoljno. Kako udvostru~avanje pretpostavlja neki odnos
izme|u fasade dr`ave i unutarnjeg jezgra partije, ono bi tako|e moglo da
proizvede neku vrstu strukture, a odnos izme|u partije i dr`ave automatski
bi bio pravno regulisan, ~ime bi nadle`nosti i jedne i druge bile ograni~ene
i stabilizovane.29

Udvostru~avanje slu`bi, samo na izgled rezultat problemati~nog odnosa
izme|u partije i dr`ave u svakoj jednopartijskoj diktaturi, u stvari je naj-
vidljiviji simptom jednog mnogo kompleksnijeg fenomena, koji je bolje
definisati kao multiplikaciju, umnogostru~avanje, a ne udvostru~avanje

27 Maunz, op. cit., p. 12.
28 Pravnik i SS-Obersturmbannführer, profesor R. Hen, izrazio je to re~ima: “Bilo je tu jo{
ne{to na {ta su stranci, ali i sami Nemci, tek morali da se naviknu: naime, na to da je zadatak
tajne dr`avne policije... preuzela grupa ljudi koji su do{li iz pokreta, i koji su i dalje u njemu
ukorenjeni. To {to sâm pojam dr`avne policije ovome ne odgovara u potpunosti po-
menu}emo tek uzgred” (Grundfragen der deutschen Polizei, Izve{taj sa osniva~ke sednice
Komiteta za Zakon o policiji Akademije za nema~ko pravo, 11. oktobar 1936, Hamburg
1937, sa prilozima Franka, Himlera i Hena).
29 Na primer, takav poku{aj da odeli odgovornosti i da se suprotstavi “anarhiji nadle`nos-
ti” na~inio je Hans Frank u Recht und Verwaltung, 1939, i jo{ jednom u predavanju pod na-
slovom Technik des Staates, iz 1941. Tu je on izrazio mi{ljenje da “zakonske garancije” nisu
“prerogativ liberalnih dr`avnih sistema” i da dr`avni aparat treba da se, kao i ranije, povinu-
je zakonima Rajha, koje sada nadahnjuje i vodi program Nacionalsocijalisti~ke partije. Ba{
zato {to je po svaku cenu hteo da izbegne takav novi pravni poredak, Hitler nikada nije priz-
nao program Nacionalsocijalisti~ke partije. O ~lanovima partije koji su predlagali tako ne{to,
Hitler je uglavnom govorio s prezirom, opisuju}i ih kao “zauvek vezane za pro{lost”, kao lju-
de “nesposobne da prevazi|u svoja ograni~enja” (Felix Kersten, Totenkopf und Treue, Ham-
burg).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 407

slu`bi. Nacisti se nisu zadovoljili time da, pored postoje}ih starih pokraji-
na, zemlju podele i na srezove, ve} su uveli i mnoge druge geografske
potpodele prema raznim partijskim organizacijama. Teritorijalna nadle-
`nost jedinica SA-a nije se podudarala ni sa srezovima, ni sa pokrajinama;
ona se, osim toga, razlikovala i od teritorijalne nadle`nosti jedinica SS-a, a
nijedna od njih nije odgovarala zonama Hitlerove mlade`i.30 Uza svu ovu
geografsku zbrku, veza izme|u stvarne i prividne vlasti, koju smo objasni-
li na po~etku, ponavljala se na svim nivoima, mada svuda na druga~iji na-
~in. Stanovnik Hitlerovog Tre}eg rajha ne samo {to je `iveo pod paralel-
nim i ~esto sukobljenim instancama dveju suparni~kih sila (dr`avnih slu-
`bi i partije, SA-a i SS-a), nego nikada nije mogao da bude siguran, i nika-
da mu nije eksplicitno re~eno ~iji autoritet treba da pretpostavi ostalima.
Morao je da razvije neku vrstu {estog ~ula kako bi u datom trenutku znao
koga da po{tuje, a koga ne.

S druge strane, nisu mnogo bolje prolazili ni oni koji su morali da iz-
vr{avaju naredbe partijskog rukovodstva, izdate u interesu pokreta; za raz-
liku od mera vlade, ovakve naredbe poveravale su se, naravno, isklju~ivo
elitnim formacijama partije. One su uglavnom bile “namerno nejasne, a iz-
davale su se s nadom da }e njihovi izvr{ioci shvatiti nameru naredbo-
davca, te da }e u skladu sa njom i postupiti”,31 budu}i da elitne formacije
nikako nisu bile obavezne samo da po{tuju Firerove naredbe (to je ionako

30 “32 sreza... ne podudaraju se sa administrativnim ili vojnim oblastima, niti sa 21 admini-
strativnom jedinicom SA-a, ni sa 10 pokrajina SS-a ili sa 23 zone Hitlerove mlade`i... Takva
nepodudaranja su tim upadljivija {to su potpuno neopravdana” (Roberts, op. cit., str 98).

31 Nirnber{ki dokumenti, PS 3063 u Centre de Documentation Juive u Parizu. Ovo je iz-
ve{taj Vrhovnog suda Partije o “doga|ajima i procesima partijskog suda u vezi sa antisemit-
skim demonstracijama 9. novembra 1938”. Na osnovu policijske istrage i istrage dr`avnog
tu`ioca, Vrhovni sud Partije do{ao je do zaklju~ka da su “usmena uputstva Reichspropagan-
daleiter-a ({efa propagande Rajha) svi partijski funkcioneri o~igledno shvatili tako da za
spoljni svet partija ne `eli da izgleda kao inicijator demonstracija, ali da zapravo ona treba da
ih organizuje i sprovede.... Preispitivanje komandnog kadra pokazalo je... da nacionalsocija-
lista koji je aktivan jo{ iz vremena borbe za vlast [Kampfzeit] podrazumeva da se akcije u ko-
jima partija ne `eli da se pojavi kao organizator nikada ne nare|uju sasvim jasno i do posled-
njeg detalja. On je, dakle, navikao da naredba mo`e da krije i vi{e od svog verbalnog sadr`aja,
kao {to je naredbodavcima pre{lo u rutinu... da u interesu partije ne ka`u sve, ve} samo da na-
goveste {ta `ele da postignu naredbom.... Tako je, na primer,... naredbu: ne samo Jevrejin Grin-
{pan, ve} svi Jevreji snose odgovornost za smrt partijskog druga fom Rata, ... poneti pi{tolje,...
svaki pripadnik SA-a mora da zna {ta mu je ~initi – tu naredbu je jedan deo ni`ih funkcionera
shvatio tako da jevrejska krv sada treba da se prolije za krv partijskog druga fom Rata....” Po-
sebno je zna~ajan kraj izve{taja, u kom se Vrhovni sud Partije sasvim otvoreno protivi ovakvim
metodama: “Druga je stvar da li sistem izdavanja naredbi koje su namerno nejasne, koje su iz-
date sa o~ekivanjem da }e primalac shvatiti njihov sadr`aj i u skladu sa tim se i pona{ati, u in-
teresu partijske discipline mo`da ipak treba ostaviti pro{losti”. Opet je bilo ljudi koji su, kako
Hitler ka`e, “neposobni da prevazi|u sopstvena ograni~enja” i koji su insistirali na zakonskim
merama, zato {to nisu shvatili da je vrhovni zakon ne naredba, ve} volja Firerova. Tu je poseb-
no vidljiva razlika izme|u mentaliteta elitnih formacija i partijskih instanci.

408 TOTALITARIZAM

va`ilo za sve organizacije), nego i da “izvr{avaju volju rukovodstva”.32 A
to, kao {to se mo`e zaklju~iti iz dugih procesa na partijskim sudovima
povodom raznih “izgreda”, nikako nije jedno te isto. Elitne formacije su,
zahvaljuju}i posebnoj indoktrinaciji, bile obu~ene da shvate da odre|eni
“nagove{taji zna~e vi{e od njihovog verbalnog sadr`aja”.33

Sa tehni~kog stanovi{ta, unutar aparata totalitarne vlasti pokret svoju
mobilnost crpe iz toga {to vo|stvo stalno pomera pravi centar mo}i, ~esto
i na druge organizacije, ali pri tom ne ukida niti ~ak javno razobli~ava
grupe koje su li{ene mo}i. U po~etnom stadijumu nacisti~kog re`ima,
neposredno posle po`ara u Rajhstagu, SA je predstavljao stvarnu vlast, a
partija prividnu; potom je vlast pre{la sa SA-a na SS, i kona~no sa SS-a na
Tajnu slu`bu,34 s tim {to nijedan organ vlasti nije bio li{en prava da tvrdi
kako ba{ on otelovljuje volju Vo|e.35 No, ne samo da je volja Vo|e bila
tako nestalna da su u pore|enju sa njom hirovi orijentalnih despota blistav
primer doslednosti, nego je konzistentna, ali i ve~ito promenljiva podela
na stvarnu tajnu i na prividnu javnu vlast od pravog sedi{ta mo}i u~inila
misteriju, i to do te mere da ~ak ni ~lanovi vladaju}e klike nikada nisu
mogli biti sasvim sigurni u svoj polo`aj unutar tajne hijerarhije. Alfred
Rozenberg je, na primer, uprkos dugoj karijeri u partiji, i uprkos impre-
sivnoj akumulaciji prividne mo}i i funkcija u partijskoj hijerarhiji, jo{
uvek govorio o stvaranju niza dr`ava u Isto~noj Evropi kao za{titnog zida
prema Moskvi u trenutku kada su ljudi sa stvarnom vla{}u ve} bili odlu~ili
da se po porazu Sovjetskog Saveza tamo ne}e tolerisati nikakve “dr`avne
tvorevine”, a da }e se stanovnici okupiranih isto~nih teritorija smatrati
apatridima, te da }e mo}i da se istrebe.36 Drugim re~ima, po{to bi znanje o

32 Best (op. cit.) to ovako formuli{e: “Dok god policija izvr{ava volju rukovodstva, ona se
pona{a u skladu sa zakonom; ako prekr{i volju rukovodstva, onda prekr{aj nije po~inila poli-
cija, ve} njen pripadnik”.

33 v. primedbu 31.
34 Godine 1933, posle po`ara u Rajhstagu, “vo|e SA-a bile su jo{ mo}nije od Gauleiter-a
(na~elnika srezova): ~ak su Geringu otkazale poslu{nost” (v. izjavu pod zakletvom Rudolfa
Dilsa u: Nazi Conspiracy, V, 224; Dils je bio {ef politi~ke policije pod Geringom).
35 SA je o~igledno `alio zbog gubitka pozicije i mo}i unutar nacisti~ke hijerarhije, i o~aj-
ni~ki je poku{avao da sa~uva privid nekada{njeg autoriteta. U ~asopisima Der SA-Mann, Das
Archiv itd. mogu se na}i mnoge naznake, prikrivene ili neprikrivene, o ovom jalovom rival-
stvu sa SS-om. Mnogo je zanimljivije to {to je Hitler jo{ 1936, kada je mo} SA-a ve} bila de-
finitivno opala, i dalje znao da uverava njegove pripadnike u jednom govoru: “Sve ono {to vi
jeste, to ste zahvaljuju}i meni; a sve ono {to ja jesam, jesam samo zahvaljuju}i vama” (v.
Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema Nazi Conspiracy, IV, 782).
36 Upor. Rozenbergov govor iz juna 1941 (“Mislim da }e se na{ politi~ki zadatak sastojati
u tome... da [ove narode] organizujemo u odre|ene oblike dr`avnih tvorevina... i da njih upe-
rimo protiv Moskve”) sa “nedatiranom bele{kom za upravu na okupiranim isto~nim teritori-
jama”: “Sa raspadom ovih dr`ava usled vojnog poraza SSSR-a, na isto~nim teritorijama
nestale su sve dr`avne tvorevine, a time.... su i njihovi stanovnici izgubili dr`avljanstvo”
(Trial of the Major War Criminals, Nirnberg 1947, XXVI, pp. 616 i 604).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 409

tome koga treba slu{ati i relativna stabilizacija hijerarhije doveli do neke
nove stabilnosti, koja pod totalitarnom vla{}u po prirodi stvari ne mo`e da
postoji, nacisti su stalno smanjivali ingerencije stvarnoj vlasti kad god bi
ona dobila na publicitetu, i stvarali nove instance, u pore|enju sa kojima bi
onda prethodne postajale vlast u senci – igra koja je o~igledno mogla da se
nastavlja u nedogled. Jedna od najva`nijih tehni~kih razlika izme|u so-
vjetskog i nacionalsocijalisti~kog sistema jeste u tome {to bi Staljin, kad
god bi pomerio te`i{te mo}i unutar pokreta sa jednog aparata na drugi, li-
kvidirao ~itav aparat zajedno sa osobljem, dok je Hitler, uprkos prezrivim
komentarima o ljudima koji su “nesposobni da prevazi|u sopstvena ogra-
ni~enja”,37 itekako bio spreman da i dalje koristi ove senke, mada u druga-
~ijoj funkciji.

Umno`avanje slu`bi bilo je od velike koristi u tom stalnom pomeranju
centra mo}i; uz to, {to je totalitarni re`im du`e na vlasti, to je ve}i broj
slu`bi i radnih mesta koja zavise isklju~ivo od tog preme{tanja, budu}i da
se slu`ba ne ukida kada joj se ukine mo}. Nacisti~ki re`im otpo~eo je um-
no`avanje slu`bi tako {to je koordinisao sva postoje}a udru`enja, dru{tva i
institucije. U toj manipulaciji na nacionalnom nivou zanimljivo je {to koor-
dinacija ne zna~i da }e doti~na organizacija biti pripojena odgovaraju}oj
organizaciji partije. Naprotiv, sve do sloma re`ima nije postojala jedna, ve}
dve nacionalsocijalisti~ke organizacije studenata, dve nacionalsocija-
listi~ke organizacije `ena, dve nacionalsocijalisti~ke organizacije univerzi-
tetskih profesora, advokata, lekara i tako dalje.38 To, opet, nikako ne zna~i
da je u svim slu~ajevima prvobitna partijska organizacija bila mo}nija od
svog koordinisanog parnjaka,39 ili da je iko mogao sa sigurno{}u da predvi-
di koji }e se partijski organ uspeti na lestvicama partijske hijerarhije.40

37 Hitlers Tischgespräche, Bonn 1951, p. 213. Hitler je uglavnom mislio na neke visoke
partijske funkcionere koji su imali odre|ene rezerve prema bezobzirnom ubijanju onih koje
je Hitler zvao “ljudskim sme}em [Gesocks]” (v. p. 248ff i passim).

38 Za raznolikost partijskih organizacija ~iji se delokruzi preklapaju, v. Rang- und Organi-
sationsliste der NSDAP, Stuttgart 1947, i Nazi Conspiracy, I, 178; tu se navode ~etiri glavne
kategorije: 1. Gliederungen der NSDAP (Ogranci NSDAP-a), koji su postojali i pre dolaska
partije na vlast; 2. Angeschlossene Verbände der NSDAP (Pripojene jedinice NSDAP-a), ko-
je obuhvataju i koordinisana udru`enja; 3. Betreute Organisationen der NSDAP (Or-
ganizacije pod starateljstvom NSDAP-a); i 4. Weitere nationalsozialistische Organisationen
(ostale nacionalsocijalisti~ke organizacije). U gotovo svakoj kategoriji mogu se na}i razli~ite
organizacije studenata, `ena, prosvetnih i drugih radnika.

39 Gigantsku organizaciju za javne radove, na ~ijem ~elu je bio Tot, a kasnije Albert [per,
stvorio je Hitler mimo partijske hijerarhije i ogranaka; ona se mo`da koristila mimo partije,
pa ~ak i mimo policije. Zanimljivo je da je [per smeo toliko da rizikuje i da Hitleru (tokom
konferencije 1942) uka`e na nemogu}nost organizovanja proizvodnje pod Himlerovim
re`imom, te da zahteva nadle`nost nad prinudnim radom i koncentracionim logorima (v.
Nazi Conspiracy, I, 916-917).

40 Bezazleno i bezna~ajno dru{tvo, kakvo je, na primer, NSKK (Nacionalsocijalisti~ko
udru`enje automobilista, osnovano 1930), iznenada je 1933. dobilo status elitne formacije, te

410 TOTALITARIZAM

Tipi~an primer ove ciljane bezobli~nosti jesu institucije kojima je bilo
povereno bavljenje nau~nim antisemitizmom. Godine 1933, u Minhenu je
osnovan Institut za prou~avanje jevrejskog pitanja (Institut zur Erfor-
schung der Judenfrage). S obzirom na to da je jevrejsko pitanje navodno
odredilo ~itavu nema~ku istoriju, ovaj institut je ubrzo prerastao u Institut
Rajha za noviju istoriju Nema~ke (Reichsinstitut für die Erforschung neu-
erer deutscher Geschichte). Sa poznatim istori~arem Valterom Frankom
na ~elu, on je tradicionalne univerzitete pretvorio u fasade, u sedi{ta pri-
vidne nauke. Godine 1940. u Frankfurtu je osnovan jo{ jedan institut za
jevrejsko pitanje, na ~elu sa Alfredom Rozenbergom, ~iji je polo`aj unutar
partije bio veoma visok. Tako se minhenski institut povukao u senku; in-
stitut u Frankfurtu, a ne institut u Minhenu, trebalo je da preuzme blago iz
oplja~kanih zbirki evropskih Jevreja, i da postane sedi{te obimne bibliote-
ke o judaizmu. Kada su, me|utim, nekoliko godina kasnije ove zbirke zai-
sta pristigle u Nema~ku, njihov najvredniji deo nije oti{ao u Frankfurt, ne-
go u Berlin, gde ga je prihvatilo Himlerovo specijalno odeljenje Gestapoa
za likvidiranje Jevreja (a ne samo za prou~avanje jevrejskog pitanja), na
~ijem je vrhu bio Ajhman. Nijedna od prethodnih institucija nije bila uki-
nuta, tako da su 1944. stvari stajale ovako: iza fasada fakulteta za istoriju
na raznim univerzitetima zloslutno se krila mnogo realnija mo} instituta u
Minhenu, iza koga se, pak, uzdizao Rozenbergov institut u Frankfurtu, da
bi tek iza ove tri fasade, za{ti}en od pogleda javnosti, bio pravi centar
mo}i, Glavna slu`ba bezbednosti Rajha (Reichssicherheitshauptamt), po-
sebno odeljenje Gestapoa.

Fasada sovjetske vlasti je, uprkos pisanom ustavu, mnogo manje impre-
sivna, i jo{ je vi{e postavljena samo radi stranih posmatra~a nego dr`avni
aparat koju su nacisti nasledili od Vajmarske republike. Za razliku od naci-
sta, koji su raspolagali nagomilanim slu`bama iz vremena koordinisanja,
sovjetski re`im se jo{ vi{e oslanjao na stalno stvaranje novih slu`bi kojima
se raniji centri mo}i potiskuju u senku. Drasti~an porast birokratskog apa-
rata, svojstven ovoj metodi, ograni~ava se neprekidnim ~istkama. Pa ipak,
i u Rusiji imamo bar tri strogo odvojena aparata: sovjeti ili dr`avni aparat,
partijski aparat i aparat NKVD-a, a svaki ima svoje samostalno odeljenje
za privredu, politi~ko odeljenje, ministarstvo prosvete i kulture, vojno
odeljenje itd.41

U Rusiji odnos izme|u prividne vlasti partijske birokratije i stvarne vla-
sti tajne policije odgovara prvobitnom udvajanju partije i dr`ave, kakvo
nam je poznato iz nacisti~ke Nema~ke, a umno`avanje slu`bi uo~ljivo je
samo u tajnoj policiji, sa njenom izuzetno komplikovanom i razgranatom

je sa SA-om i sa SS-om delilo privilegiju nezavisnog ogranka partije. Ovome, me|utim, nije
usledio uspon u partijskoj hijerarhiji; danas se ~ini da je ovo bila pusta pretnja SA-u i SS-u.

41 F. Beck/W. Godin, Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 153.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 411

mre`om agenata, u kojoj je jednom odeljenju poveren zadatak da nadgle-
da i {pijunira ono drugo. Svako preduze}e u Sovjetskom Savezu ima
posebno odeljenje tajne policije, koje uhodi i ~lanove partije i obi~ne rad-
nike. Paralelno sa ovim odeljenjem postoji jo{ i policijska slu`ba same
partije, koja, opet, nadgleda svakoga, ukljuju}i i agente NKVD-a, s tim {to
se pripadnici suparni~kih }elija me|usobno ne poznaju. Ovim dvema {pi-
junskim organizacijama treba dodati i sindikate u fabrikama, koji moraju
da se postaraju za to da radnici ispune propisane norme. No, od ovih apa-
rata mnogo je va`nije “posebno odeljenje” NKVD-a, koje predstavlja
“NKVD u NKVD-u”, to jest tajnu policiju unutar tajne policije.42 Svi
izve{taji ovih suparni~kih policijskih agencija zavr{avaju u Centralnom
komitetu u Moskvi i u Politbirou, gde se odlu~uje koji je izve{taj meroda-
van i kom }e odeljenju policije biti povereno sprovo|enje odgovaraju}e
policijske mere – danas to mo`e biti specijalno odeljenje NKVD-a, sutra
mre`a agenata partije, dan kasnije mo`da lokalni komiteti ili neko od re-
gionalnih tela (razume se da nijedan prose~ni `itelj zemlje, da nijedno
policijsko odeljenje ne zna kakva }e odluka biti donesena). Me|u svim
ovim odeljenjima ne postoji nikakva zakonski utemeljena hijerarhija mo}i
ili vlasti; izvesno je jedino da }e kona~no jedno od njih biti izabrano da
otelovljuje “volju rukovodstva”.

[to je aparat vlasti vidljiviji, to manje mo}i ima; {to se manje zna o ne-
koj instituciji, to }e se kona~no ispostaviti da je ona mo}nija – i to je jedi-
no pravilo u koje svako u totalitarnoj dr`avi mo`e da se pouzda. U skladu
sa ovim pravilom, sovjeti, koje pisani ustav priznaje kao vrhovnu vlast u
dr`avi, imaju manju mo} od partije; bolj{evi~ka partija, koja svoje ~lanove
javno vrbuje i koja je priznata kao vladaju}a klasa, ima manje mo}i od
tajne policije. Prava mo}, prava vlast po~inje tamo gde po~inje i tajnovi-
tost. U tom pogledu su nacisti~ka i bolj{evi~ka dr`ava sli~ne; razlika se
sastoji uglavnom u tome {to je na jednoj strani tajna policija monopolizo-
vana i centralizovana u Himlerovoj li~nosti, dok na drugoj postoji ~itav
lavirint naizgled nepovezanih i tajnih aktivnosti policije.

Ako totalitarnu dr`avu shvatimo kao puki instrument mo}i, a pitanja efi-
kasnosti administracije, industrijskih kapaciteta i produktivnosti ostavimo
po strani, onda se ispostavlja da je bezobli~nost totalitarne dr`ave idealno
sredstvo za ostvarivanje takozvanog principa Vo|e. Stalna konkurencija
izme|u razli~itih slu`bi, ~ije funkcije ne samo da se preklapaju, nego im se

42 ibid., p. 159ff. – Sude}i po drugim izve{tajima, ima raznih primera za ovo neverovatno
umno`avanje aparatâ sovjetske policije, pre svega na nivou lokalnog i regionalnog NKVD-a,
koji rade nezavisno jedni od drugih, a kojima odgovaraju lokalne i regionalne mre`e agenata
partije. Naravno, o prilikama u Rusiji znamo mnogo manje nego o onima u nacisti~koj Ne-
ma~koj, posebno {to se ti~e organizacionih detalja.

412 TOTALITARIZAM

dodeljuju i identi~ni zadaci,43 ne ostavlja prostora za efikasnu opoziciju ili
sabota`u; neprimetna promena te`i{ta, kojom se jedna slu`ba stavlja u
senku, a drugoj se pro{iruje delokrug, mo`e da re{i sve probleme, a da
niko ne primeti promenu ili, pak, ~injenicu da je opozicija zapravo ipak
postojala. Dodatna prednost ovog sistema jeste to {to suparni~ka slu`ba
verovatno nikada ne}e saznati za svoj poraz, zato {to nikada ne}e biti uki-
nuta (kao u nacisti~kom re`imu), ili }e biti likvidirana mnogo kasnije i bez
ikakve vidljive veze sa odre|enim doga|ajem. Ovo je tim lak{e sprovesti
{to niko, osim nekolicine posve}enih, ne zna pravi odnos izme|u poje-
dinih instanci. Tek povremeno netotalitarni svet mo`e da baci pogled na
prilike koje tu vladaju, na primer kada visoki slu`benik u inostranstvu
prizna da je neki mastiljar u ambasadi njegov neposredni pretpostavljeni.
Naknadno je ~esto mogu}e odrediti kako je do{lo do tog iznenadnog gu-
bitka mo}i, odnosno da je do njega uop{te do{lo. Na primer, danas nije te{-
ko razumeti za{to su po~etkom rata ljudi kao Alfred Rozenberg ili Hans
Frank bili preme{teni na dr`avne funkcije i tako uklonjeni iz pravog centra
mo}i, naime iz uskog kruga oko Firera.44 Ne samo {to oni sami nisu znali
razloge za ovo preme{tanje, nego verovatno ni slutili nisu da naizgled tako
visoke funkcije, kakva je funkcija generalnog guvernera Poljske ili minis-
tra za isto~ne teritorije, nisu vrhunac, nego kraj njihove partijske karijere.

Princip vo|e ne uspostavlja hijerarhiju ni u totalitarnoj dr`avi ni unutar
totalitarnog pokreta; vlast se ovde ne filtrira od vrha nani`e kroz sve slo-
jeve politi~ke zajednice kao u slu~aju autoritarnih re`ima. Pravi razlog je
taj {to bez autoriteta nema ni hijerarhije i {to je, uprkos brojnim nespo-
razumuma po pitanju takozvane autoritarne li~nosti, princip autoriteta u
svim svojim va`nijim aspektima dijametralno suprotan principu totali-
tarne dominacije. Pojam autoriteta vodi poreklo iz Rima, no nevezano sa
tim, on uvek, u ma kom obliku, treba da smanji ili da ograni~i slobodu, ali
ne i da je ukine. Totalitararizam, pak, cilja upravo na ukidanje slobode, pa
~ak i na ukidanje ljudske spontanosti uop{te, a nikako na neko ograni-
~avanje slobode, ~emu te`i tiranija. Tehni~ki se ovo odsustvo svakog auto-
riteta ili hijerarhije u totalitarnom sistemu ispoljava u tome {to izme|u
vrhovne instance (Vo|e) i podanika nema pouzdanih me|univoa koji bi
pojedina~no mogli da preuzmu svoj deo autoriteta i poslu{nosti. Vo|ina

43 Prema svedo~enju jednog od ranijih slu`benika (Nazi Conspiracy, VI, 461), Himlerova
specijalnost bila je “da neki zadatak poveri dvema razli~itim osobama”.

44 U ve} pomenutom predavanju (v. primedbu 29), Hans Frank je pokazao da je u jednom
trenutku `eleo da stabilizuje pokret, a njegove brojne pritu`be dok je bio na funkciji guverne-
ra Poljske pokazuju potpuno nerazumevanje svesne antiutilitarnosti nacisti~ke politike. On
ne mo`e da shvati za{to pokorene narode ne treba eksploatisati nego istrebljivati. Rozenberg
je, opet, u Hitlerovim o~ima bio rasno nepouzdan zato {to je na okupiranim isto~nim teritori-
jama `eleo da uspostavi satelitske dr`ave, a nije shvatio da Hitler smera depopulaciju tih te-
ritorija.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 413

volja mo`e se pojaviti na svakom mestu i u svako doba, a on li~no nije
upu}en ni na kakvu hijerarhiju, pa ~ak ni na onu koju je mo`da i sam stvo-
rio. Zato nije dovoljno precizno re}i da pokret po dolasku na vlast izmi{lja
mno{tvo dr`avica u kojima je svaki mali vo|a slobodan da ~ini {to god
`eli i da opona{a velikog vo|u na vrhu.45 Tvrdnja nacista da je “partija red
vo|a”46 obi~na je la`. Kao {to beskona~no umno`avanje slu`bi i me{anje
delokruga vodi stanju u kom se svaki gra|anin direktno sukobljava sa vo-
ljom Vo|e, a ovaj po sopstvenom naho|enju bira organ koji }e izvr{iti nje-
govu volju, tako je i pola miliona “firera” {irom Tre}eg Rajha47 vrlo dobro
znalo da njihova vlast dolazi od Hitlera, bez ikakve posredni~ke hijerarhi-
je.48 Direktna zavisnost bila je stvarna, a posredni~ka hijerarhija, mada
svakako od dru{tvenog zna~aja, bila je privid, imitacija autoritarne dr`ave.

Vo|in apsolutni monopol mo}i i odlu~ivanja najprimetniji je u odnosu
izme|u njega i {efa policije, najuticajnijeg funkcionera u totalitarnoj
dr`avi. No, uprkos enormnoj materijalnoj i organizacionoj vlasti kojom
kao glava prave armije policajaca i elitnih formacija raspola`e, ~ini se da
{ef policije nije u poziciji da ikada do|e na vlast i postane vladar zemlje.
Tako sve do Hitlerovog pada Himler nije ni sanjao da osporava Hitlerovo
pravo na vo|stvo,49 i nikada nije ni bio predlagan kao Hitlerov naslednik.
U tom kontekstu jo{ je zanimljiviji Berijin neuspe{ni poku{aj da do|e na
vlast posle Staljinove smrti. Iako Staljin nijednom od svojih {efova polici-
je nije dozvolio da u`ivaju poziciju sli~nu Himlerovoj tokom poslednjih
godina nacisti~ke vlasti, Berija je tako|e na raspolaganju imao dovoljno
brojne trupe da je mogao da pretenduje na vlast u partiji posle Staljinove
smrti ve} samo tako {to }e opkoliti ~itavu Moskvu i sve prilaze Kremlju.
Jedino je Crvena armija mogla da ga spre~i, a to bi dovelo do krvavog
gra|anskog rata, ~iji se ishod nikako ne bi dao predvideti. Kona~no je
Berija dobrovoljno napustio sve svoje polo`aje nekoliko dana kasnije, ma-

45 Teoriju podele na “dr`avice” koje ~ine “piramidu mo}i izvan zakona, sa Firerom na
vrhu”, izneo je Robert H. D`ekson (v. glavu XII u: Nazi Conspiracy, II, 1ff). Kako bi izbegao
stvaranje takve autoritarne dr`ave, Hitler je jo{ 1934. izdao slede}u partijsku uredbu:
“Obra}anje sa ’Mein Führer’ rezervisano je samo za Vo|u. Ovim zabranjujem da se svi ni`i
funkcioneri NSDAP-a oslovljavaju sa ’Mein Reichsleiter’ i sl, bilo pismeno bilo usmeno.
Treba im se obra}ati sa Pg. [Parteigenosse, partijski drug]... ili Gauleiter (na~elnik sreza)
itd.” (v. Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben, op. cit., uredba od 20. avgusta 1934).

46 v. Organisationsbuch der NSDAP
47 v. tabelu 14 u: Nazi Conspiracy, VIII.
48 Sve zakletve u partiji kao i u elitnim formacijama polagale su se li~nosti Adolfa Hitlera.
49 Prvi korak u tom pravcu Himler je preduzeo u jesen 1944, kada je na svoju ruku nare-
dio da se gasne instalacije u logorima smrti demontiraju i da se masovno ubijanje zaustavi.
Na ovaj na~in je `eleo da pokrene mirovne pregovore sa zapadnim silama. Izgleda da Hitler
za~udo nikada nije saznao za ove pripreme; verovatno se niko nije usudio da mu ka`e da se
od jednog od njegovih najva`nijih ratnih ciljeva ve} odustalo (vid. Léon Poliakov, Brévaire
de la Haine, 1951, p. 232).

414 TOTALITARIZAM

da je morao znati da }e to {to se drznuo da makar i za nekoliko dana izigra
mo} policije protiv mo}i partije ionako platiti `ivotom.50

[ef policije ne raspola`e apsolutnom vla{}u, ali to njega, njega, na-
ravno, ne spre~ava da taj ogromni aparat organizuje u skladu sa principima
totalitarne vlasti. Zato i jeste veoma zanimljivo posmatrati kako je Himler
po dolasku na polo`aj po~eo da reorganizuje nema~ku policiju umno`ava-
ju}i slu`be u do tada centralizovanom aparatu tajne policije – o~igledno je,
dakle, u~inio ono ~ega bi se svi znalci pre totalitarnih re`ima pribojavali
kao decentralizacije koja vodi umanjenju vlasti. Aparatu Gestapoa Himler
je najpre dodao Slu`bu bezbednosti, prvobitno odeljenje SS-a, kori{}eno
za potrebe {pijuna`e unutar partije. Dok je sedi{te Gestapoa i Slu`be bez-
bednosti na kraju bilo preme{teno u Berlin, regionalni ogranci ovih dveju
ogromnih tajnih slu`bi ostali su odvojeni i svaki je odgovarao direktno Hi-
mlerovoj kancelariji u Berlinu.51 Tokom rata, Himler je osnovao jo{ dve
{pijunske slu`be: jedna se sastojala od takozvanih inspektora, koji je tre-
balo da kontroli{u Slu`bu bezbednosti i da je koordini{u sa policijom, i
koji su bili pod nadle`no{}u lokalnog SS-a; druga je bila posebna vojna
{pijunska slu`ba, koja je operisala nezavisno od vojnih snaga Rajha i koja
je kona~no uspela da proguta {pijunsku slu`bu same vojske.52

Odsustvo uspe{nih ili neuspe{nih dvorskih revolucija jedna je od naj-
zna~ajnijih odlika totalitarnih diktatura. (S jednim izuzetkom, u vojnoj za-
veri protiv Hitlera, jula 1944, nije u~estvovao nijedan razo~arani nacista.)
Povr{nim posmatranjem moglo bi se zaklju~iti da princip Vo|e bukvalno
tra`i krvave kadrovske promene bez promene re`ima. Ovo je tek jedan od
mnogih znakova da totalitarni oblik vlasti ima malo veze sa `eljom za mo}
ili ~ak sa `eljom za ma{inom koja proizvodi mo}, sa igrom za osvajanje
vlasti radi vlasti same, karakteristi~nom za poslednje faze imperijalizma.
Me|utim, sa tehni~kog stanovi{ta ovo se lako mo`e objasniti: totalitarna
vlast, uprkos svemu, nije vlast klike ili bande.53 I Hitlerova i Staljinova
diktatura jasno potvr|uju da izolovanje ve} atomizovanih pojedinaca ne

50 Za doga|aje koji su usledili Staljinovoj smrti, v. Harrison E. Salisbury, American in
Russia, New York 1955.

51 v. izvrsnu analizu strukture nacisti~ke policije u: Nazi Conspiracy, II, 250ff, posebno p.
256.

52 ibid., p. 252.
53 Franz Neumann, op. cit., p. 521ff, sumnja “da li se Nema~ka mo`e nazvati dr`avom.
Ona je pre banditska organizacija u kojoj vo|e stalno moraju da se sla`u sa onim ~emu su se
malo~as usprotivile”. Dela Konrada Hajdena o nacisti~koj Nema~koj zastupaju teorije o vla-
davini klike. – [to se ti~e stvaranja klika oko Hitlera, veoma su instruktivna Bormanova pis-
ma (The Bormann Letters, priredio Trevor-Roper). Na su|enjima lekarima (Sjedinjene Dr`a-
ve protiv Karla Brandta et al., salu{anje od 13. maja 1947), Viktor Brak posvedo~io je da je
Borman jo{ 1933, nesumnjivo slede}i Hitlerova nare|enja, po~eo da organizuje grupu ljudi
koji bi bili iznad dr`ave i partije.

TOTALITARIZAM NA VLASTI 415

samo {to pru`a osnovu za uspostavljanje totalitarne vladavine, ve} da se
ono sprovodi sve do vrha ~itave strukture. Staljin je streljao skoro svakog
ko je mogao da tvrdi da pripada vladaju}oj kliki, i seljakao je ~lanove
Politbiroa kad god bi neka klika pretila da se konsoliduje. Hitler je klike u
nacisti~koj Nema~koj uni{tavao na manje drasti~an na~in – jedina krvava
~istka pogodila je Removu grupu, koju je na okupu dr`ala homoseksual-
nost vode}ih ljudi. Stvaranje klika Hitler je spre~avao stalnim pomera-
njem te`i{ta mo}i i nadle`nosti, kao i ~estim izmenama poverenika u svom
neposrednom okru`enju, tako da je sva nekada{nja solidarnost izme|u
onih koji su sa njim do{li na vlast vrlo brzo i{~ezla. Osim toga, izgleda
razumljivo {to monstruozna nelojalnost, o kojoj se, gotovo istim re~ima,
pi{e kao o istaknutoj osobini i Hitlerovog i Staljinovog karaktera, ovima
nije dozvoljavala da predvode ne{to tako trajno kao {to je to klika. U
svakom slu~aju, izvesno je da me|u ljudima na nekom polo`aju nema ja-
kih spona, da njih ne povezuje jednak status u politi~koj hijerarhiji ili veza
izme|u pretpostavljenih i podre|enih, ili ~ak ona nepouzdana lojalnost ko-
ja navodno povezuje gangstere. U sovjetskoj Rusiji svako zna da vrhovni
rukovodilac velikog industrijskog postrojenja mo`e, kao i ministar spolj-
nih poslova, svakog trenutka da bude ra`alovan do najni`eg dru{tvenog i
politi~kog ranga, a da neko sasvim nepoznat mo`e da do|e na njegovo
mesto. Gangsterska solidarnost, opet, koja je odigrala odre|enu ulogu u
ranim danima nacisti~ke diktature, gubi svu kohezionu snagu, jer se tota-
litarizam trudi da ovu solidarnost pro{iri na celo stanovni{tvo, dok svi u
podjednakoj meri ne postanu krivci.54

Nepostojanje vladaju}e klike u~inilo je pitanje naslednika totalitarnog
diktatora izuzetno te{kim i neugodnim. Ta~no je da je ovaj problem mu~io
sve uzurpatore, i vrlo je simptomati~no da nijedan totalitarni diktator nije
oku{ao stari metod osnivanja dinastije ili preno{enja vlasti na sinove.
Naspram Hitlerovih brojnih, pa tako i protivre~nih naimenovanja, stoji
Staljinov metod, koji je nasledstvo u~inio jednom od najrizi~nijih po~asti.
U totalitarnim uslovima, poznavanje lavirinta prenosnog mehanizma pred-
stavlja najve}u mo}, i svaki potencijalni naslednik koji sazna {ta se zapra-
vo doga|a automatski se udaljuje posle izvesnog vremena. Va`e}e i rela-
tivno trajno naimenovanje nosi opasnost stvaranja klike ~iji bi ~lanovi
u~estvovali u Vo|inom monopolu upu}enosti u doga|aje, {to Vo|a mora
da izbegne po svaku cenu. Hitler je ovo jednom na svoj na~in objasnio
vrhovnim komandantima Vermahta, koji su usred ratnog vihora verovatno
razbijali glave nad slede}im problemom: “U svoj skromnosti, ja sopstvenu
li~nost kao kona~ni faktor moram da smatram nezamenljivom... Sudbina

54 upor. moj prilog raspravi o krivici Nemaca, “Organized guilt”, u: Jewish Frontier, ja-
nuar 1945.