Arent Hana Izvori totalitarizma

DRAJFUSOVA AFERA 113

iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnim
listovima, ulice su ostale mirne. Tek kada je Klemanso po~eo da objavlju-
je svoje ~lanke u l’Aurore, i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su-
|enja i obnove su|enja, gomila se pokrenula. Svaki udarac drajfusovaca
(koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri na
ulicama.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Su|enje je vo-
dilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je, neposredno ili posredno, svo-
jim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika, mobilisao stu-
dente, monarhiste, avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. Kad bi
Zola izrekao koju re~, njegovi prozori su odmah bili kamenovani. Kad je
[erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru, prebili su ga na ulici, dok su
novine vr{ile besramne napade na njegov privatni `ivot. I svi se prikazi
sla`u: da je Zola bio oslobo|en optu`be, ne bi `iv napustio sudnicu.

Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. U Lionu, Renu, Nantu, Turu,
Bordou, Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antise-
mitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru. Masovno ogor~enje izbijalo
je svuda istog dana i ta~no u isti ~as.75 Pod vo|stvom Gerena, gomila je
zauzela vojni kompleks. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulica-
ma i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli-
}em. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno.76

Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Ge-
ren. Propali preduzetnik, on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~ki
provokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`no
ukazuje na podzemlje. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~ke
kanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U njemu je visoko dru-
{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Laskaju}i Gerenu, bur`oasko
dru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvek
raskinulo sa sopstvenim standardima. Iza Lige su stajala dva ~lana aris-
tokratije, vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Ovaj drugi je izgubio bo-
gatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u ubo-
ji~ke brigade.

74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u ko-
rist su|enja. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak, rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispred
redakcije Figaroa, posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. Izdava~ pro-
drajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. Sudije kasacionog suda koji su kona~no uki-
nuli presudu iz 1894. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. Pri-
mera ima mnogo.

75 18. januara 1898. odr`ane su antisemitske demonstracije u Bordou, Marselju, Klemon-
Feranu, Nantu, Ruanu i Lionu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu, Tuluzu i Nan-
tu.

76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Vik-
toru Ba{u, kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2.000 ljudi, da treba da podnese os-
tavku, jer on ne mo`e dalje da mu garantuje sigurnost.

114 ANTISEMITIZAM

Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~na
opsada takozvane tvr|ave [abrol. Tu se, u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”,
sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsi
njihovog vo|u. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. “Prozori su
bili za{ti}eni gvozdenim kapcima. Postojao je sistem elektri~nih zvona i
telefona od podruma do krova. Na oko pedeset metara od masivnog ulaza
koji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od starog
gvo`|a. S desna, izme|u re{etke i glavnog ulaza, bila su mala vrata, oblo-
`ena gvo`|em, iza kojih su stra`ari, probrani iz mesarskih legija, motrili
dan i no}.”77 Maks Re`i, podstreka~ al`irskih pogroma, jo{ jedan je koji je
udario modernu notu. To je bio onaj mladala~ki Re`i koji je jednom poz-
vao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Re`i je
predstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim i
parlamentarnim metodama. U skladu sa tim programom on je sebe izabrao
za gradona~elnika Al`ira i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u ko-
jima je ubijeno vi{e Jevreja, jevrejske `ene zlo~ina~ki napadane a radnje
koje su posedovali Jevreji oplja~kane. Njemu je, tako|e, Eduar Drimon,
najslavniji francuski antisemit, ugla|en i kulturan, dugovao svoje mesto u
Parlamentu.

U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile; za to je postojalo obilje
prete~a za to vreme. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poz-
nata – bila je organizacija gomile i obo`avanje koje su u`ivale vo|e. Go-
mila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojili
Bares, Moras i Dode, koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elite
mla|ih intelektualaca. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavno
izronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma, videli su u gomili `ivi
izraz mu`evne i primitivne “snage”. Oni i njihove teorije prvi su identifi-
kovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje.78
Njihova filozofija pesimizma i njihovo u`ivanje u propasti bili su prvi
znak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije.

^ak i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa naro-
dom. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog dr`anja
radni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. Nijedna partija, uklju-
~uju}i socijalisti~ku, nije bila spremna da postavi problem pravde per se,
“da stane nepokolebljivo, dogodilo se {to mu drago, iza pravde, kao nera-
skidive spone civilizovanih ljudi”. 79 Socijalisti su zastupali interese radni-
ka, oportunisti liberalne bur`oazije, koalicionisti interese katoli~kih vi{ih

77 Cf. Bernanos, op. cit., p. 346.
78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras, Au Signe de Flore; souvenirs de la vie poli-
tique; l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française, Paris, 1931. M. Barrès, op.
cit.; Léon Daudet, Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.
79 Cf. Clemenceau, “A la dérive”, op. cit.

DRAJFUSOVA AFERA 115

klasa, a radikali antiklerikalne sitne bur`oazije. Socijalisti su imali veliku
prednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. Za razliku od
bur`oaskih partija, oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbroj
klika i tajnih dru{tava. Uprkos tome, oni su se prvenstveno i su{tinski ba-
vili interesima svoje klase. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza prema
ljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki `ivot za-
ista zna~i. Za njihovo dr`anje je bila tipi~na opaska @ila Gezda, koji je bio
pandan @oresu u Francuskoj partiji, da su “zakon i ~ast samo re~i”.

Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfu-
sovaca. Naprotiv, veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podr`avali
Drajfusa, kao Gezd, govorili su istim jezikom. Ako je katoli~ki La Croix
primetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv, ve} jedino ko
}e pobediti, prijatelji vojske ili njeni protivnici”, odgovaraju}e ose}anje
su, mutatis mutandis, mogli da iska`u samo Drajfusovi pobornici.80 Nije
samo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je, u naj-
boljem slu~aju, sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva biti
isklju~en iz zakona ili ne.

^im je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a, gomila je
pred sobom na{la otvoren put. Kao {to svedo~i Klemanso, radnici Pariza
su slabo marili za celu aferu. Ako su se razni elementi bur`oazije prepirali
me|u sobom, to, mislili su oni, jedva uti~e na njihove interese. “Sa otvore-
nim pristankom naroda”, pisao je Klemanso, “oni su pred svetom progla-
sili neuspeh svoje ’demokratije’. Kroz njih je suvereni narod, sa koga je
ostri`eno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo, sâm sebe napao sa trona
svoje pravde. Jer ne mo`e da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz puno
sau~esni{tvo samog naroda. ...Narod nije Bog. Svako je mogao predvideti
da }e se ovo novo bo`anstvo sru{iti. Kolektivni tiranin razasut ~itavom ze-
mljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu.”81

Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~oveka
kr{enje prava svih, ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okore-
li neprijatelji naroda jo{ od revolucije, upravo aristokratija i kler. To protiv
bogatih i sve{tenstva, ne za republiku, ne za pravdu i slobodu, kona~no je
izvelo radnike na ulicu. Uistinu, i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanci
odi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. Tako|e je
istina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu, ali prvo ih
je trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike, ve} i nji-
hovi sopstveni klasni “interesi”. Situacija je bila takva da je veliki broj so-

80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike, naro~ito krug oko [arla Pegija.
Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruk-
tivnog romana Martin du Gara, Jean Barois, 1913.

81 Uvod u Contre la Justice, 1900.

116 ANTISEMITIZAM

cijalista, i unutar i izvan zemlje, jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se
(kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e bur`oazije ili se uznemiravati
spa{avanjem republike.

Prvi koji je odu~io radnike, bar delimi~no, od te indiferentnosti, bio je
veliki ljubitelj naroda Emil Zola. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protiv
Republike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih
~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. To je bio
ton koji je Klemanso prihvatio samo nerado, a @ores sa entuzijazmom.
Stvarna Zolina zasluga, koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta, sastoji
se u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek, ~iji su `ivot i
dela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”, ustao da iza-
zove, da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je, kao Klemanso, sve
vreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. “^ovek je stvoren da se
odupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima, ali je
malo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili, da se uspravi i pred
zavedenim masama, da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim be-
som i da se skr{tenih ruku usudi da ka`e ne onda kada se od njega o~ekuje
da ka`e da. Takav je ~ovek bio Zola.”82

Tek {to se J’Accuse pojavio, pariski socijalisti su odr`ali svoj prvi skup
i doneli odluku u kojoj tra`e obnovu Drajfusovog slu~aja. Ali samo pet
dana kasnije, neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{li
sa deklaracijom da sudbina Drajfusa, “klasnog neprijatelja”, nije njihova
briga. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. Iako
se cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere, partija je imala
dovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e uli-
ce. Socijalisti~ki skup je ~ak `igosao antisemitizam kao “novi oblik reak-
cije”. Ipak, nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores ni-
je vra}en, a malo posle toga, kada je Kavenjak, ministar rata, odr`ao pred
Predstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kao
neophodnu, poslanici su odlu~ili, sa samo dva glasa protiv, da oblepe
pariske zidove tim tekstom. Sli~no tome, kada je u Parizu progla{en veliki
{trajk u oktobru iste godine, Minster, nema~ki ambasador, mogao je pouz-
dano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa, ovo ni-
kako nije politi~ka stvar. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnica
i na kraju }e ih sigurno i dobiti. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e, on ih uop-
{te nije doticao.”83

Ko je onda, naj{ire re~eno, podr`avao Drajfusa? Ko su bili 300.000
Francuza koji su tako `udno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratili
Klemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po-

82 Klemanso, u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije; et. Weil, op. cit., pp 112-
113.

83 Vidi Herzog, op. cit., datirano 10. oktobar 1898.

DRAJFUSOVA AFERA 117

cepaju svaku klasu, ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|ene
oko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partiju
ili homogenu grupu. Dodu{e, oni su se vi{e regrutovali iz ni`ih nego iz
vi{ih klasa, kao {to je me|u njima bilo, sasvim karakteristi~no, vi{e lekara
nego advokata ili dr`avnih slu`benika. Uglavnom je to bila me{avina ra-
zli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar, lju-
di koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem.
“Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg za-
jedni~kog, koje su ~ak u sukobu. ...Ti ljudi ne poznaju jedni druge. Oni su
se borili i po potrebi bi se ponovo borili. Nemojte se zavaravati; oni su
’elita’ francuske demokratije.”84

Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svo-
je pristalice smatra pravim narodom Francuske, ne bi pao kao plen fa-
talnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Iz iskustva u Draj-
fusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu, njegov prezir prema
~oveku, kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase repub-
liku. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijama
gomile. Tako, ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom, on je za-
ista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenost
koja je od tada postala njegova odlika.

Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici.
Sasvim karakteristi~no, samo u redovima radni~ke partije ona je na{la
politi~ki izraz. Svi drugi, kao i sve parlamentarne grupe, na po~etku kam-
panje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. Sve to, me|utim,
zna~i da bur`oaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a,
jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vlada-
lo u skoro svim delovima stanovni{tva. Svuda je postojala manjina koja je
prihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~inja-
vala je drajfusovce. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~es-
ni{tva republike, bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politi-
ci od kraja 1897. do otvaranja izlo`be 1900. To je tako|e izvr{ilo va`an
uticaj na spoljnu politiku zemlje. Ipak, ova celokupna borba koja je rezul-
tirala bar delimi~nom pobedom, odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta.
U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini, a ova je sadr`avala svih 600 de-
legata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i bur`oaske, godine
1898. sedela su samo dva Drajfusova pobornika, a jedan od njih, @ores, ni-
je ponovo izabran.

U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila morala
da se slu`i sredstvima vanparlamentarne borbe. Celokupna manjina,
bore}i se za Parlament, demokratiju i republiku, bila je isto tako prisiljena

84 “K. V. T.”, op. cit., p. 608.

118 ANTISEMITIZAM

da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. Ova dva elementa razliko-
vala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice, a drugi {tampu i sud-
nice. Drugim re~ima, ukupan politi~ki `ivot u Francuskoj tokom Drajfuso-
ve krize vodio se izvan Parlamenta. Ni onih nekoliko parlamentarnih gla-
sova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak na
bilo koji na~in. Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarno
raspolo`enje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be, ministar
rata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako ne
predstavlja raspolo`enje u zemlji.85 S druge strane, glas protiv obnove
sudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etat
koji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo}
vojske.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene status
quo-a. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno-
-klerikalnu diktaturu.

Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na pro-
fesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od `elje, prirodno, da
sa~uvaju svoju dr`avu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihov
profit. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi pred-
stavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dr`avnici.
Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Da je
ona zavisila samo od antisemitizma, situacija drajfusovaca bi sigurno bila
beznade`na. Zapravo, tokom izbora oni su ve} u`ivali zna~ajnu podr{ku u
radni~koj klasi. Ipak, ~ak i oni koji su dr`ali stranu drajfusovcima nisu
`eleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore. Upravo zato {to je nasto-
jao da ono postane sto`er njegove kampanje, @ores je izgubio svoje mesto.

Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli da
pobede velike delove svih klasa, katolici bi reagovali kao blok; me|u nji-
ma nije bilo razila`enja u mi{ljenju. Ono {to su jezuiti radili u kormilare-
nju aristokratijom i general{tabom, srednjim i ni`im klasama su radili
asumpcionisti, ~iji je organ, La Croix, imao najve}i tira` od svih katoli~kih
novina u Francuskoj.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevre-
je, a protiv Republike. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj-

85 Galif, ministar rata, pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naro-
da u Francuskoj antisemitska. Na{a bi pozicija, tako, bila da bismo mi sa jedne strane imali
celu vojsku i ve}inu Francuza, da ne govorimo o dr`avnoj slu`bi i senatorima;...” cf. J.
Reinach, op. cit., V, 579.

86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika Pola
Fora februara 1899. da izazove generala Ro`ea na pobunu. Nema~ki ambasadori i chargés
d’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. Situaciju je
dobro sumirao Barrès, op. cit., st. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. Samo su nam
potrebni vojnici ili, preciznije, generali – ili, jo{ preciznije, general.” Samo, nije bilo
slu~ajno {to je to bio nepostoje}i general.

87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju.

DRAJFUSOVA AFERA 119

ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”.
Me|utim, mnogo upadljivija od dr`anja katolika u Francuskoj bila je ~i-
njenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. “Svi
su ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre-
|enih.”88 Kako je slu~aj napredovao, postajalo je sve jasnije da je agitaci-
ja protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Tako je Civil-
tà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije, u Fran-
cuskoj, Nema~koj, Austriji i Italiji. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima sh-
vatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijal-
nih ambicija. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperija-
lizmom, izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske, poistove}uju}i tako an-
tagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom.89 Drajfusov slu~aj, u kome
su Jevreji bili centralna figura, dobro im je do{ao da igraju svoju igru. Za
to {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje,90 dok
je pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i, naravno, “Rot{il-
dovom imperijalizmu”.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku,
postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti za-
vesa. S kraja 1899, kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francusko
javno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be, bio je
potreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenje
antisemitizma u celom svetu.92 ^ak i u Sjedinjenim Dr`avama, gde je Draj-
fusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolici-
ma, moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. otkriti jasno o`ivljavanje an-
tisemitskog raspolo`enja, koje je, me|utim, preko no}i opalo pod uticajem
intevjua sa Lavom XIII.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da anti-
semitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova.

V: Jevreji i drajfusovci

SLU^AJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakom
jevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji

88 “K. V. T.”, op. cit., st. 597.
89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona, gde je misija Kongo-Nil
iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”, tako pi{e Maurras u Action Française (14. juli
1935). Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite; vidi “The Jesuites and the Dreyfus
Case”, u The Month, Vol. XVIII (1899).
90 Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.
91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. George McDermot, C. S. P., “Mr. Chamber-
lain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”, u ameri~kom mese~niku Catholic World,
LXVII Vol. (September 1898).
92 Cf. Lecanuet, op. cit., p. 188.
93 Cf. Rose A. Halperin, op. cit., p. 59, 77 ff.

120 ANTISEMITIZAM

nema zemlju, za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo rado
uskratiti privilegije. Niko, me|utim, nije te`e prihvatio ovu ~injenicu od
samih emancipovanih Jevreja. “Nije im dovoljno”, pisao je Bernar Lazar,
“{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugim
zemljama, nego moraju jo{ da ih optu`uju za sva zla koja njihov sopstveni
kukavi~luk prouzrokuje. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enih
Francuza; kao emancipovani Jevreji, oni su po sopstvenoj volji pokidali
sve veze solidarnosti. Stvarno, oni idu tako daleko da na oko tri tuceta lju-
di u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enika
mo`ete na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju stra`u nad \avoljim
ostrvom, uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje.”94 Upravo zato
{to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima su
`iveli, Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonske
jednakosti. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Kada je
izbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugro`ena, oni
su bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije, koji je njihovu nedovoljnu
politi~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. Jevreji su se ubrzano asimilo-
vali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|ene
pod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma, krupnog biznisa i do tada nepo-
znatih prilika za profit. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatije
koju je ova tendencija poja~ala, ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siro-
ma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. Koriste}i istu taktiku koju je ne-
jevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima, potrudili su se da se ograde od
takozvanih Ostjuden. Politi~ki antisemitizam, koji se u Rusiji i Rumuniji
manifestovao pogromima, oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz sred-
njeg veka, {to u modernoj politici nije mnogo realno. Oni uop{te nisu mo-
gli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od nji-
hovog dru{tvenog polo`aja, i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tve-
nog antisemitizma.

Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako malo
onih koji su podr`avali Drajfusa. Jevreji su, uklju~uju}i i samu porodicu
optu`enog, prezali da zapo~nu politi~ku borbu. Ba{ na toj osnovi je La-
bori, Zolin advokat, odbio odbranu pred sudom u Renu, dok je drugi
Drajfusov advokat, Deman`, bio prisiljen da svoju molbu bazira na os-
novu sumnje. Nadali su se da }e poplavom pohvala ubla`iti svaki mogu}i
napad vojske ili njenih oficira. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi na
dostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki, ~ija je `rtva
samo slu~ajno Jevrejin. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa,
koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom, podstakla da se odrekne ob-
nove su|enja i da umesto toga zatra`i pomilovanje, to jest, da prizna

94 Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York 1948, p. 97.

DRAJFUSOVA AFERA 121

krivicu.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih na
delu organizovana borba na politi~kom frontu. Oni su se opirali da sadej-
stvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj os-
novi. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo dr`anje bilo
slepo. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dr`ave svakako je obuh-
vatala obnovu jednakih prava Jevrejima. U jednoj generaciji, me|utim, u
kojoj su sa jedne strane bile klasne borbe, a sa druge neobuzdani {o-
vinizam, to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilo
zami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. Kle-
manso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je moderna
jevrejska zajednica upoznala, upravo zato {to je shvatio i pred svetom pro-
klamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. Antisemitizam
je bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije; dakle,
u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a.
Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{
uvek video kao ~lanove potla~enog naroda. Bol nad nacionalnom ne-
sre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji su
se nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”, za
one prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su, u svom neznanju, slabosti i
strahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili iz
partnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobed-
nikovom cilju” samo kad je bitka izborena.96

VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje

DA JE Drajfusova drama bila komedija, postalo je o~igledno tek u za-
vr{nom ~inu. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju, prido-
bio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~ite
elemente naroda, od ekstremne desnice do socijalista, bio je ni{ta drugo
nego Pariska izlo`ba 1900. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna iz-
danja, Zolin patos, @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i ari-
stokratiji, naime, promenu parlamentarnog raspolo`enja u korist Drajfusa,
postiglo se na kraju strahom od bojkota. Isti onaj Parlament koji je godinu
dana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja, sada je sa dvotre}in-

95 Fernand Labori, “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar
1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava na
obnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan, Drajfusov slu~aj je kao velika, univerzalna ljud-
ska stvar bio definitivno zaklju~en.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”,
Klemanso govori o Jevrejima iz Al`ira “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanji
protest”.

96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”, “Et les Juifs!”, “La
Farce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité.

122 ANTISEMITIZAM

skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Jula 1899. do{ao
je na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu i
okon~ao tako celu aferu. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijim
komercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su i
socijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi; Mijran, prvi socijalisti~ki
ministar u Evropi, primio je portfelj trgovine.

Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat. Za Kle-
mansoa je to, naravno, bio poraz. Do svog gorkog kraja on je optu`ivao
dvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. “Sve to je u~inilo”,
pisao je Zola, “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinje-
nje ~astan ~ovek i huligani. Svi su bili ba~eni u isti ko{.”97 Klemanso je os-
tao, kao i na po~etku, potpuno sam. Socijalisti, pre svih @ores, pozdravili
su i izvinjenje i amnestiju. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo
{ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije, u maju
1900, kada je uspeh izlo`be bio osiguran, prava istina je najzad izronila.
Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. Pokret za dalju ob-
novu su|enja bio je pora`en sa 425 prema 60, a ~ak ni vlada samog Kle-
mansoa 1906. nije mogla da promeni situaciju; ona se nije usudila da
poveri obnovu su|enja redovnom sudu. (Nezakonito) oslobo|enje putem
apelacionog suda je bio kompromis. Ali Klemansoov poraz nije zna~io po-
bedu crkve i vojske. Odvajanje crkve i dr`ave i zabrana parohijalnog obra-
zovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Sli~no to-
me, podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata, t.j. civilnoj vlasti, li-
{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki dom
i oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sop-
stveni ra~un.

Godine 1909. Drimon je simbolizovao Akademiju. Nekada su katolici
hvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Sada, me|utim, “najve}i
istori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou,
autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges, i novi “besmrtnik” je primio
~estitanja od jezuitskog oca Di Laka.98 ^ak je i Isusova dru`ba izgladila
svoju sva|u sa Tre}om republikom. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja oz-
na~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. Kompromis koji je usvojila Tre}a
republika razre{io je krivice optu`enog a da mu nije pru`io regularno su-
|enje, smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Budu}i da
je Bernar Lazar tra`io ista prava za obe strane, dr`ava je dozvolila jedan
izuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika.99 Obe

97 Cf. Zolino pismo od 13. septembra 1899, u Correspondance: lettres à Maitre Labori.
98 Cf. Herzog, op. cit., p. 97.
99 Lazarov polo`aj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy, “Notre Je-
unesse”, u Cahiers de la quinzaine, Paris, 1910. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnika
jevrejskih interesa, Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za

DRAJFUSOVA AFERA 123

partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona, a rezultat je
bio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s druge
bili od tada prognani iz arene dnevne politike.

Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestog
veka iza{le na svetlost pisane istorije. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iz
toga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizam
koji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za oz-
biljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja.

nedeljivost zakona. Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju, nedeljiv zakon u slu~aju ver-
skih redova. To izgleda kao sitnica; to mo`e daleko da odvede. To ga je odvelo do izolacije u
smrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap.) Lazar je bio jedan od prvih draj-
fusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama.

DRUGI DEO

Imperijalizam

Anektirao bih planete kad bih mogao
SESIL ROUDZ

PETO POGLAVLJE: Politi~ka emancipacija
bur`oazije

GODINE OD 1884. do 1914, tri decenije, dele devetnaesti vek, koji se za-
vr{ava grabe`om oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta, od po~etka Pr-
vog svetskog rata. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa za-
panjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi.1 Neki od fundamentalnih
aspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvade-
setog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje scene
za katastrofe koje slede. S druge strane, zbog zati{ja ono jo{ uvek veoma
li~i na neki deo devetnaestog veka. Te{ko mo`emo da izbegnemo da na tu
blisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji una-
pred znaju kraj pri~e, ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunog
sloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dve
hiljade godina. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{
uvek mo`e zvati “zlatno doba sigurnosti”, to jest za dobom kad je ~ak i
u`ase jo{ uvek obele`avala izvesna umerenost, pod kontrolom pristojnos-
ti, tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. Drugim
re~ima, bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost, savr{eno samo svesni
da je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njene
op{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji.

Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~-
ka emancipacija bur`oazije, prve klase u istoriji koja je postigla ekonom-
sku nadmo} ne te`e}i za politi~kom vla{}u. Bur`oazija se razvila unutar
nacionalne dr`ave i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iz-
nad i izvan klasno podeljenog dru{tva. ^ak i kada se ve} afirmisala kao
vladaju}a klasa, bur`oazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dr`avi. Tek
kad se nacionalna dr`ava pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rast
kapitalisti~ke ekonomije, latentna borba izme|u dr`ave i dru{tva je posta-
la otvorena bitka za vlast. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dr`ava ni
bur`oazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. Nacionalne institucije su se
sve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija, a
poku{aji bur`oazije da iskoristi dr`avu i njene instrumente nasilja za svoje
ekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. To se promenilo ka-
da je nema~ka bur`oazija sve ulo`ila u Hitlerov pokret i pretendovala na

1 J. A. Hobson, Imperialism, London 1905, p. 19: “Iako se, iz prakti~nih razloga, godina
1870. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma, bi}e evidentno da ovaj
pokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih... otprilike od 1884.”

128 IMPERIJALIZAM

vlast uz pomo} gomile, ali se ispostavilo da je prekasno. Bur`oazija je us-
pela da poru{i nacionalnu dr`avu, ali je time izvojevala Pirovu pobedu;
gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidirala
je bur`oaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.

I: Ekspanzija i nacionalna dr`ava

“EKSPANZIJA JE SVE”, rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje, jer je svake
no}i nad glavom video “te zvezde... te beskrajne svetove koje mi nikada
ne}emo dosegnuti. Anektirao bih planete kad bih mogao.”2 On je otkrio
pokreta~ki princip ove nove, imperijalisti~ke ere (za manje od dve deceni-
je britanski kolonijalni posedi porasli su za 4,5 miliona kvadratnih milja i
66 miliona stanovnika, francuska nacija je dobila 3,5 miliona kvadratnih
kilometara i 26 miliona ljudi, Nema~ka je izvojevala novo carstvo od mi-
lion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca, a Belgija je preko svog
kralja pribavila 900.000 kvadratnih milja sa 8,5 miliona `itelja);3 a ipak je
u trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludilo
imperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Prirodno, ni spoz-
naja ni rastu`enost nisu promenili njegovu politiku. On nije imao koristi
od trenutaka prosvetljenja, pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapacitete
ambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji.

“Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”,4
rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u is-
tom istorijskom trenutku. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarko-
vom predlogu da se podr`e privatne kompanije u osnivanju trgovine i po-
morskih stanica, jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe naci-
je razume jo{ i manje od Bizmarka. Izgledalo je kao da su oni koji se pro-
tive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gled-
ston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}u
i da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije u
svetsku politiku. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.
Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.

Svaki dr`avnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji us-
peo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Tako je Bizmark 1871.

2 S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 138.
3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. H. Hayes, A Genaration od Materialism, New
York, 1941, p. 237. i pokrivaju period od 1871. do 1900. – Vidi tako|e Hobson op. cit., p. 19:
“tokom 15 godina, nekih 3,75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji, 1 mi-
lion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima, 3,5 miliona kvadratnih milja sa 37
miliona stanovnika Francuzima.”
4 vidi Ernst Hasse, Deutche Weltpolitik, Flugschriften des Alldeutschen Verbandes, No. 5,
1897, p. 1.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129

odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lore-
nu, a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije u
zamenu za Ugandu, Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu, kao {to su
mu rekli nema~ki imperijalisti, ne bez prava. Tako se osamdesetih Kle-
manso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova `elela
da po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca, a trideset
godina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francusko-
britanskog saveza. Tako je Kromer optu`io Gledstona u Egiptu da “nije
~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije.”

Ti dr`avnici, koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja na-
cionalne teritorije, bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma s
prigovorom da se u njemu sadr`avalo mnogo vi{e od toga {to su zvali
“prekomorske avanture”. Znali su pre po instinktu nego po razumevanju
da taj novi ekspanzionisti~ki pokret, u kome je “patriotizam... najbolje iz-
ra`en u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinski
bilans” (Roudz), mo`e samo da uni{ti celinu nacionalne dr`ave. Osvajanje
kao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu, i to sa veoma dobrim razlo-
gom. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su, kao Rimska republika,
bile zasnovane prvenstveno na pravu, tako da je posle osnivanja moglo da
do|e do integracije najraznorodnijih naroda, po{to se i na njih primenjiva-
lo op{te pravo. Nacionalnoj dr`avi, me|utim, zasnovanoj na aktivnom pri-
stanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous les
jours”),5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip, i ona bi u slu~aju
osvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e, da iznudi pristanak
vi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. Jo{
Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent les
colonies si elles nous en coûtent l’honneur, la liberté.”

Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijaliz-
ma. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimila-
ciju osvojenog, ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke misli
i delanja. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su pot-
puno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovaj
koncept zapravo uop{te nije politi~ki, ve} ima svoje poreklo u carstvu po-
slovne {pekulacije, gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijske
proizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek.

U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept, jer je industrijski
rast bio realnost. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe za
upotrebu i potro{nju. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i

5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?, Paris, 1882, isti~e “stvarni
pristanak, `elju da se `ivi zajedno, volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”, kao
glavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. Pre-
vod citiran iz The Poetry of the Celtic Races, and other Studies, London, 1896.

130 IMPERIJALIZAM

sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet, da ga uspostavlja, oprema i pobolj-
{ava. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili, njihovo ograni~e-
nje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode, utoliko {to je proi-
zvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristili
a bili su organizovani u veoma razli~ite dr`avne zajednice.

Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala pro-
tiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.
Bur`oazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga; jer ako nije htela da
se odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje, ~iji je unutarnji zakon sta-
lan ekonomski rast, morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vla-
dama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike.

Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” bur`oazija je poku{ala, a delimi-
~no i uspela, da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske poli-
tike. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ogra-
ni~enja i ravnote`u u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno i
kompetitivno zapo~elo ekspanziju. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnim
stupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da se
odvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila]
ideja federacije dr`ava, pod zajedni~kom vla{}u, koja pokriva... celokupni
poznati svet”.6 Ipak, takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostataka
pro{le ere, ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po ko-
jem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast; po libe-
ralnom uverenju, opet, to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvene
granice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve os-
tale. Ova sre}na ravnote`a, me|utim, nije bila ba{ nu`an proizvod tajan-
stvenih ekonomskih zakona, ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{e
na policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{to-
lje. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se za-
vr{i takmi~enje izme|u do zuba naoru`anih poslovnih koncerna – “impe-
rija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih. Drugim re~ima, takmi-
~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije, a isto mu je to-
liko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i og-
rani~enja.

Nasuprot ekonomskoj strukturi, politi~ka struktura ne mo`e da se bes-
krajno {iri, jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji, koja je, zaista, neo-
grani~ena. Od svih oblika vladanja i organizovanja, nacionalna dr`ava je
najmanje prikladna za neograni~en rast, jer ni iskrena saglasnost u njenoj
bazi ne mo`e da se {iri beskrajno, a samo je retko i te{ko zadobijena od po-
korenih naroda. Nijedna nacionalna dr`ava ne bi ~iste savesti uop{te mo-
gla da pokorava strane narode, po{to takva svest mo`e da se opravda samo

6 Hobson, op. cit.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 131

uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona var-
varima.7 Nacija je, me|utim, svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvene
nacionalne biti koji nije pravova`an izvan sopstvenog naroda i granica sop-
stvene teritorije.

Gde god se pojavila kao osvaja~, nacionalna dr`ava je me|u pokoreni-
ma budila nacionalnu svest i `elju za suverenitetom, osuje}uju}i na taj
na~in sve prave napore u izgradnji imperije. Tako su Francuzi uklju~ili u
maticu Al`ir kao pokrajinu, ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakone
arapskom narodu. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelili
su svojim arapskim gra|anima “li~ni status”, stvaraju}i tako besmisleni
hibrid nominalno francuske teritorije, koja je zakonski isto toliko deo
Francuske koliko i Département de la Seine, ali ~iji stanovnici nisu fran-
cuski gra|ani.

Rani britanski “graditelji imperije”, uzdaju}i se u osvajanje kao stalan
metod vladavine, uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra-
{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija; ka-
da je, nakon poslednjeg rata, Irskoj dodeljen status dominiona i ona bila
pozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta, to je tako|e bio
proma{aj, iako mo`da manje o~igledan. Najstariji “posed” i najnoviji do-
minion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{trio
sve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Po{to
je “propustila da uni{ti” Irsku (^esterton), engleska vladavina putem stal-
nog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperija-
lizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima.

Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asi-
milaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja; Britanski komonvelt nije nika-
da bio “komonvelt nacija”, ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva, jedna
nacija koja se ra{irila po celom svetu. Disperzija i kolonizacija nisu pro{i-
rile politi~ku strukturu ve} su je presadile, a ishod je bio taj da su ~lanovi
novog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nu
zemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona.
Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za

7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dr`avnih organi-
zacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-
New York, 1934, u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva u
Egiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti, ili na sili, ve} na našem sop-
stvenom verovanju u element pristanka. Taj element 1919. nije postojao ni u jednoj ar-
tikulisanoj formi. Egipatskom pobunom marta 1919. bio je radikalno osporen.”

8 Kao što je to rekao lord Solzberi, raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home Rule
Bill-a. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti-
~ka – vladavine (1885-1905), englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mno-
go akutniji. Vidi tako|e Gilbert K. Chesterton, The Crimes of England, 1915, p. 57 ff.

132 IMPERIJALIZAM

izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli za-
dovoljno da `ive zajedno.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rim-
skoj umetnosti izgradnje imperije, ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.
Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima, en-
gleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenim
teritorijama, a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije.10 Ostaje da se vidi
da li }e federativna struktura Komonvelta, zadivljuju}e izgra|ena na real-
nosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu, biti dovoljno elasti~na da
uravnote`i te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije i
da za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u”
Komonvelta. Sada{nji status Indije kao dominiona – status, uzgred re~eno,
koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao pri-
vremenim i prelaznim re{enjem.11

Od propasti Napoleonovog sna, o~ita je duboka protivre~nost izme|u
nacionalne dr`avne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. Zahva-
ljuju}i tom iskustvu, a ne iz ~ovekoljubivih uverenja, osvajanje je od tada
zvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporo-
va. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas-

9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje Irsku
Velikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj, to je još
uvek zagonetka. Mo`da je, me|utim, sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov re`im koji
je Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. U svakom
slu~aju, posle Kromvelove revolucije, koja je bila toliko presudna za formiranje britanske
nacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku, Ujedinjeno kraljevstvo je ve}
postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integraci-
je koju nacionalna dr`ava ima samo u po~etnim stupnjevima. Ono što je tada sledilo bila je,
zapravo, jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smireno
da `ive ve} da mogu smireno da umru”. (Chesterton, op. cit., p. 60).

Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadr`i i skorašnji razvoj, koristi izvanrednu, nepri-
strasnu studiju Nicholas Mansergh, Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the Bri-
tish Commonwelth, London, 1942).

10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. Froude dao malo pre po~etka imperi-
jalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ili
na Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost, da je on još uvek na
engleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu, i da }e ostati Englez dok je Engleske
imperije; i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi za
slanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama, to bi suštinskoj snazi zemlje
više doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od A`inkura do Vaterloa”. Citirano prema
Robert Livington Schuyler, The Fall of the Old Colonial System, New York, 1945, p. 280-81.

11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja dr`anje
naroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu... u kom
svi imaju isto nacionalno poreklo... Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne va`i,
nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog part-
nera... Mo`ete imati belu dominaciju ili mo`ete imati dominion Indije, ali ne mo`ete imati
oba.” (Citirano iz A. Carthill, The Lost Dominion, 1924. )

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 133

tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enja
svesti osvojenog naroda, pa tako i do pobune protiv osvaja~a, ili do tirani-
je. No iako tiranija mo`e uspe{no da vlada stranim narodima, jer ona ne
tra`i ni~iju saglasnost, ona na vlasti mo`e da se odr`i samo ako razori pre
svega nacionalne institucije sopstvenog naroda.

Francuzi su, za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope, u skorije
vreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo u
starorimskom duhu. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dr`ave
razviju imperijalnu dr`avnu strukturu, verovali su da “francuska nacija
mar{ira... da {iri dobra francuske civilizacije”; `eleli su da uklju~e preko-
morske posede u nacionalno telo, tretiraju}i osvojene narode “i... kao bra-
}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji, a podre-
|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Fran-
cuske kao predvodnice.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeni
poslanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Al`ir
progla{en departmanom Francuske.

Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacija
prekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim teorijama, francuska
imperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonije
su smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{tite
stanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. Poenkareova slavna
fraza iz 1923, “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi, to je ze-
mlja stotine miliona”, ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko me-
so mo`e stvoriti metodama masovne proizvodnje”.14 Klemanso je 1918.
za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog prava
na sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije u
Evropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku,”15 ali on nije
spasao francusku naciju od nema~ke agresije, {to sada na nesre}u znamo,
iako je general{tab izveo njegov plan; me|utim zadao je smrtni udarac jo{
uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije.16 U pore|enju

12 Ernest Baker, Ideas and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1914, p. 4.
Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French

Colonial Empire (u Information Department Papers No. 25, koje je objavio Royal Institute
of International Affairs, London, 1941), p. 9 ff. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju u
francuski narod ili ih, tamo gde to nije mogu}e, treba udru`iti u veoma primitivne zajednice,
’udru`iti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve više
bude geografska a ne su{tinska.”

13 vidi Gabirel Hanotaux, “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925),
Tome 27.

14 W. P. Crozier, “France and her ’Black Empire’”, u New Republic, January 23, 1924.
15 David Lloyd George, Memoirs of the Peace Conference, New Haven, 1939, I, 362 ff.
16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili
Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije

134 IMPERIJALIZAM

sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom, britanski imperijalisti su, na-
ga|aju}i se oko mandatnog sistema, izgledali kao zagovornici ideje o
samoopredeljenju. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom”
odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem, metod koji adminis-
tratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno, putem
njihovih plemenskih i lokalnih vlasti”.17

Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacio-
nalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima os-
tavljali njihove kulturne, verske i pravne tekovine, tako {to su ostajali po
strani i uzdr`avali se od {irenja britanskog zakona i kulture. To nije spre-
~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suve-
renitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. Ali je sve to stra-
{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj, ne samo privremenoj supe-
riornosti ~oveka nad ~ovekom, o “vi{im” i “ni`im vrstama”. To je posle ra-
zjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide ne-
pobitne koristi od britanske vladavine. Zbog same uzdr`anosti vladinih
slu`benika koji, “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em sta-
novni{tvu kao narodu, a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima,...
skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni da
imaju samoupravu bez nadzora”,18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~e
da njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva.

Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvaja-
nje. Britanski osvaja~i, stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk), imali su ma-
lo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicima
koji su upravljali indijskim narodima. Da su se ovi imalo promenili od vla-

veoma osiromašenoj mati~noj zemlji. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili sve-
deni na robove u korist vlade u Holandiji. Multatulijev Max Havelaar, prvi put objavljen
šezdesetih godina prošlog veka, ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.
(Vidi de Kat Angelino, Colonial Policy, Tom II, The Duch East Indies, Chicago, 1931, p. 45.)

Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenja
svih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell, pre|ašnji guverner Ugande, severne Nigerije
itd., Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928. Part I). Holandski metodi imaju
mnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima, uvo|enje
evropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. Holan|ani su tako
postigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom.

U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Prvi je ~udna i
promenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda; drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijske
nacije ili ~ak belgijske bur`oazije, ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no, koju ne kontroliše
bilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. I holandski i belgijski ob-
lik imperijalizma su atipi~ni. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina, ve} je samo
u~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Neverovatna zverstva po~injena u Belgijskom
Kongu, s druge strane, nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alo
u prekomorskim posedima.

17 Ernest Baker, op. cit., p. 69.
18 Selwyn James, South of the Kongo, New York, 1943, p. 326.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 135

davine dekretima do uspostavljanja zakona, mogli su postati graditelji im-
perije. Poenta je, me|utim, u tome {to engleska nacija nije za to bila zain-
teresovana i te{ko da bi ih podr`ala. Ovako, iza imperijalisti~ki nastrojenih
biznismena do{li su dr`avni ~inovnici koji su `eleli “da Afrikanac ostane
Afrikanac”, dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je Harold
Nikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 `elelo da Afri-
kancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. Ti
biznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i poli-
ti~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da ve`u ra{trkane
posede britanske krune za englesku naciju.

Nasuprot istinski imperijalnim strukturama, gde su institucije mati~ne
zemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju, za imperijalizam je ka-
rakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne up-
rave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. Stvarna motivacija za tu pod-
vojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancija
administratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “ni`im vrsta-
ma”, i po{tovanje koje su staromodni dr`avnici u matici gajili prema
svakoj naciji, smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svoj
zakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija po-
stala sredstvo vladavine, a respektovanje koje je ostalo u potpunosti nega-
tivno, nije stvorilo nov modus zajedni~kog `ivota, ve} je jedino uspelo da
donekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Zdra-
vim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve one
beneficije koje su neevropski narodi, nakon svega i uprkos svemu, mogli
da izvuku iz zapadne dominacije. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada pre-
stale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja je
poku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “u
pravcu imitacije”,22 zapravo, na vladavinu u skladu sa op{tim merilima
pravde i slobode koja su vladala kod ku}e.

Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radi
ekspanzije ro|en u nacionalnim dr`avama koje su vi{e od svih drugih dr-
`avnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u ono-
me {to je mogu}e osvojiti, primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|u
uzroka i posledice. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije je
nuzproizvod ovih dispariteta. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima, br-

19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavlje
VII. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company.

20 Ernest Baker, op. cit., str. 150.
21 Lord Cromer, “The Government of Subject Races”, u Edinburgh Review, January,
1908.
22 Ibid.

136 IMPERIJALIZAM

kaju}i ekspanziju sa osvajanjem, previ|aju}i razliku izme|u komonvelta i
imperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razliku
izme|u planta`a i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija, ili, ne{to
kasnije, kolonijalizma i imperijalizma)23, drugim re~ima, previ|aju}i raz-
liku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24, is-
tori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~in
mnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~ne
posledice bezazlenih uzroka.

Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj ku-
gli rukovode svojim grabljivim istra`ivanjem novih mogu}nosti za ulaga-
nje i kako privla~e `elju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ-
{e siroma{nih, savremeni istori~ari `ele da zaogrnu imperijalizam starom
veli~inom Rima i Aleksandra Velikog, veli~inom koja bi sva kasnija de{a-
vanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. Nesrazmera izme|u uzroka i
posledice je izneverena u ~uvenoj i na `alost istinitoj primedbi da je bri-
tanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti; to je postalo bolno o~igledno
onda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat da
bi se re{io Hitlera, {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no.
Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere, kada su najbolji
elementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kao
groteskna zavera a zavr{ila se kao farsa.

Jedina veli~ina imperijalizma le`i u tome {to nacija gubi bitku protiv
njega. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi impe-
rijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. Od
korupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni da
je imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika; po{to su pomors-
ka mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama, oni su
po~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije, ne shvataju}i
osnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mesta
radi trgovine i nove politike ekspanzije. Poverovali su Sesilu Roudzu kad
im je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne mo`ete `iveti ako nemate

23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od
“Komonvelta” bio je J. A. Hobson. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata. Prin-
cip kolonijalne slobode na primer, koji su gajili svi liberalni britanski dr`avnici posle Ame-
ri~ke revolucije, uzimao se kao va`e}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili... pro-
cenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija.”
Vidi Robert Livingston Schuyler. op. cit., p. 236 ff.

U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanske
imperije: naselja ili planta`e ili kolonije, kakve su Australija i dominioni; trgovinske stanice
i posede kao {to je Indija; i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade, odr`avane
zbog onih prvih. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave i
politi~kom zna~aju.

24 Ernest Barker, op. cit.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 137

svetsku trgovinu”, “va{a trgovina je svet i va{ `ivot je svet, a ne Engle-
ska”, i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanja
sveta.25 Ne `ele}i to, ponekad i nehotice, ne samo da su postali sukrivci u
imperijalisti~koj politici, ve} su ih prve optu`ili i eksponirali zbog nji-
hovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je, zato {to je
bio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije, postao “impe-
rijalista”, u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititi
francuske gra|ane od agresora.

Probudila se savest nacije, koju su predstavljali parlament i slobodna
{tampa, a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava –
bilo to u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nema~koj ili Holandiji. U Engle-
skoj je, da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem u
Londonu, koju je kontrolisao parlament, i kolonijalne uprave, taj uticaj bio
nazvan “imperijalnim ~iniocem”, ~ime su imperijalizmu pripisane vred-
nosti i ostaci pravde koje je on tako `estoko poku{avao da odstrani.26 “Im-
perijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izra`en u tvrdnji da Britanci ne samo
{to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u
“Imperijalnom parlamentu”.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu fran-
cuskom eksperimentu u izgradnji imperije, iako nikad nisu i{li tako daleko
da daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. Ipak, oni su se o~igled-
no nadali da nacija u celini mo`e da predstavlja neku vrstu staratelja naro-
du koji je osvojila, i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~i
ono najgore.

Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalo
zvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istori-
ju britanskog imperijalizma. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje up-
rave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896, “spasi me od Engleskih ode-

25 Millin, op. cit., r. 175.
26 Poreklo ove zamene teza verovatno le`i u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi, i
ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i D`ejmson upleli “Imperijalnu
vladu” u Londonu, veoma protivno njenim namerama, u rat protiv Bura. “U stvari je Roudz,
ili još više D`ejmson, bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske, kojom se mo`e
upravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”, pred-
stavnika Imperijalne vlade koja je zadr`ala samo “nominalnu kontrolu”. (Reginal Ivan
Lovell, The Struggle for South Africa 1875-1899, New York, 1934, p. 194). A ono što se do-
godilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskom
stanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja na-
cionalnih dr`ava, najbolje se mo`e videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije, od sticanja
njene nezavisnosti naovamo, to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala pra-
va da se meša.
27 Diskusija u Donjem domu maja 1908, izme|u ^arlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara je
interesantan primer. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bi
to rezultiralo vladavinom belih planta`era nad obojenim radnicima. Njemu je re~eno da i
uro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. Vidi G. Zoepfl, “Kolonien und
Kolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften.

138 IMPERIJALIZAM

ljenja”,28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka struja
dvadesetih godina ovog veka naciju, i sve {to je ona predstavljala, nije
otvoreno optu`ila zbog toga {to je pretio gubitak Indije. Imperijalisti su
uvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svoje
postojanje, a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”; ova kon-
trola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalne
vlasti”29 koji su se, odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, ponekad na
drugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije,30 i koji su
mo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije.

Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih pred-
stavnika i kolonijalne uprave u Africi. Godine 1897. Karl Peters je bio
preme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je da
dâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni-
{tvu. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. Godine 1905. plemenske po-
glavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu, rezultat je bio da je ne-
ma~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili u
zatvor.31

Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnom
odre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz fran-
cuskih kolonija kao u Al`iru ili su jednostavno odbijali da sprovode re-
forme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom, na {ta su ih navodno pod-
stakli “slabi demokratski principi njihove vlade”.32 Svuda su imperijalni
administratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja nji-
hovoj dominaciji.

I imperijalisti su bili potpuno u pravu. Oni su znali uslove modernog
vladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne strane
protestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije, a s
druge se nadali da }e zauvek zadr`ati svoje posede na ve}u slavu nacije.

28 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1923, p. 224.
29 A. Carhill, The Lost Dominion, 1924, p. 41-42, 93.
30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Lawrence u ~lanku
“France, Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). “Po~etni uspeh tre-
ba pripisati Arapima, britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. Probijaju se ... prema
svom objektu, koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija, avioni ili torpedni ~amci. Na
kraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. ^udno da ne koristimo otrovni gas u ovim
slu~ajevima. Bombardovanjem ku}a mo`emo da povredimo `ene i decu... Gasom bi se celo
stavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati, a kao metod vlasti ne bi bilo nemoral-
nije od sadašnjeg sistema.” Vidi T. E. Lawrence, Letters, edited by David Garnett, New York,
1939, p. 311. ff.
31 S druge strane je, Kolonijalni sekretar B. Dernburg 1910. morao da podnese ostavku jer
se sukobio sa kolonijalnim planta`erima štite}i domoroce. Vidi Mary E. Townsend, Rise and
Fall of Germany’s Colonial System, New York, 1930 i P. Leutwein, Kämpfe um Afrika,
Lübeck, 1936.
32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 139

Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dr`ava nije u
stanju da izgradi imperiju. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni po-
hod i osvajanje drugih naroda, ako im se dozvoli da slede sopstvene zako-
ne, zavr{avaju usponom tih naroda do dr`avnosti i porazom osvaja~a. Fran-
cuski metodi, me|utim, koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalne
aspiracije sa izgradnjom imperije, bili su mnogo manje uspe{ni od britan-
skih metoda, koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvoreno
imperijalisti~ki, iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svoje
nacionalne demokratske institucije.

II: Vlast i bur`oazija

IMPERIJALISTI SU zapravo `eleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanja
dr`avne celine. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnu
vrstu ekonomske krize, preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nog
novca”, koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao da
bude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica. Prvi put inve-
stiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca, ve} je izvoz vlasti pokorno
sledio izvo`enje novca, po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenim
zemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare, da obrnu
celu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske
{pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. De-
cenija imperijalisti~ke ere, sedamdesete godine pro{log veka, svedo~i o
nesvakida{njem porastu prevara, finansijskih skandala i berzanskih {peku-
lacija.

Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansi-
jeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacio-
nalnim dr`avama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garanto-
vane zajmove.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obe-
zbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija, ova grupa je imala sve razloge
da se pla{i potpunog istrebljenja. Po{to su vekovima novac zara|ivali
putem provizija, bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su da
poslu`e u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investira
na doma}em tr`i{tu. Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su za-
ista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije.34

33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje.
34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no
naglašavali ovaj jevrejski element, iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj litera-
turi. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J. A. Hobsonov razvoj, jer je on
veoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. U prvom eseju koji je napisao o
ovom predmetu, “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review

140 IMPERIJALIZAM

[tavi{e, same vlade, ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za inve-
stiranje u udaljenim zemljama, su bile u po~etku sklonije dobro znanim
jevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijama
od kojih su mnogi bili avanturisti.

Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvu
koje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proi-
zvodnje, brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo da
preuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima.
Finansijeri koji zara|uju na provizijama, ~ak i sa dobrovoljnom asi-
stencijom dr`ave, nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju:
samo je materijalna mo} dr`ave mogla to da u~ini.

^im je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}i
vladavine, pozicija finansijera uop{te, a jevrejskih finansijera posebno, bi-
la je znatno oslabljena, a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija i
preduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e bur`oazije. U tom smis-
lu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi, koji je, kao
potpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta sve-
mo}ne jevrejske finansijere. U Nema~koj su Blajhredera, koji je 1885. jo{
uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a, istisnuli, za-
jedno sa baronom Hir{om, budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank, ~etr-
naest godina kasnije, kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadske
pruge. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvar-
nu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi-
~kom implikacijom da se, uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija,
uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po-
~etni stadijum kockanja i zarade od provizija.

Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u ten-
denciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski in-
teres jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kao
takvim. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno
`rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. Samo su {irenjem dr`av-
nih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra-

1900), rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji, jer su Jevreji me|unarodni finansi-
jeri par excellence i, iako govore engleski, najve}i broj je kontitentalnog porekla... Išli su ta-
mo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi, i koji su najviše napravili, zajedni~ki su
povukli svoje ljude, ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. Zaka~ili su se za Rand...
kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji... Prvenstveno, oni su finansijski
špekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje, ~ak ni iz tu|e proizvod-
nje, ve} iz konstrukcije, promocije i finansijske manipulacije”. U Hobsonovoj kasnijoj studi-
ji Imperialism, me|utim, Jevreji se ~ak i ne pominju; u me|uvremenu je postalo o~igledno da
su njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni.

Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII.
35 Svi dalji citati su, ako nije druga~ije nazna~eno, iz Hobbes, Leviathan.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 141

tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala, koje su prouzrokovale kockanje
svim u{te|evinama, samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonom-
ski sistem nacije. Dra`ava je pro{irila svoju vlast jer je, imaju}i da bira iz-
me|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dr`ave mo`e da podnese i
dobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nosti-
ma mogao da sanja, ona mogla da izabere samo ovo drugo.

Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dr`avni instrumenti nasilja,
policija i vojska, koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnih
institucija koje su ih kontrolisale, bili odvojeni od dr`ave i unapre|eni u
polo`aj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.
Ovde, u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije, gde se
nasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji,
takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreiraju
stvarnost. Prazna `elja bur`oazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a
~oveka bila je samo ru`an san sve dok je novac morao da prolazi dug put
investiranja u proizvodnju; nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek pravio
stvari i novac. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to eko-
nomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. Novac je
kona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}i
sve zakone, ekonomske kao i eti~ke, mogla da prisvoji bogatstvo. Tek kad
je izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti, uspeo je da ispuni i za-
misli svojih vlasnika. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla da
donese neograni~enu stimulaciju kapitala.

Strane investicije, izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera, po-
stale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozom
vlasti. Imperijalisti~ki koncept ekspanzije, prema kojem je ekspanzija sa-
ma sebi cilj a ne privremeno sredstvo, pojavio se u politi~koj teoriji kada
je postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih fun-
kcija nacionalne dr`ave. Dr`avni administratori nasilja su ubrzo formirali
novu klasu unutar nacije pa su, iako je polje njihove aktivnosti bilo uda-
ljeno od matice, vr{ili va`an uticaj na svoju nacionalnu dr`avu. Po{to oni
nisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja, mogli su da razmi{ljaju samo u smis-
lu politike sile. Oni su bili prvi koji }e kao klasa, podr`ani svojim svako-
dnevnim iskustvom, tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~ke
strukture.

Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mes-
to koje je ona davala nasilju, niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih po-
liti~kih realnosti. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlast
je uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Ali ni{ta od toga nije nika-
da ranije bilo svesni cilj dr`avne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|ene
politike. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne mo`e da donese ni{ta drugo do
jo{ vi{e vlasti, a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret-

142 IMPERIJALIZAM

vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad
~im }e se vr{iti nasilje.

Protivre~nost sadr`ana u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e pri-
vidno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanen-
tnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. Tada
provera onoga {to se postiglo zaista mo`e da postane besmislena i o vlasti
se mo`e misliti kao o stalnom, samonapajaju}em motoru ukupne politi~ke
akcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra-
|a novac. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama mo`e da ispuni na-
du u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumula-
ciju vlasti, gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dr`ava – koja su do
ere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja. Zapravo, logi~na posledi-
ca je razaranje svih ljudskih zajednica, osvojenih naroda kao i naroda kod
ku}e. Jer svaka politi~ka struktura, nova ili stara, prepu{tena sama sebi, ra-
zvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ek-
spanziji. Tako se sve dr`ave pojavljuju kao privremene prepreke kad se na
njih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a.

Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijali-
zma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije, dok su oni
~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log `i-
vota, njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabi-
lizovane strukture, sopstvene kao i drugih naroda. Sam izvor nasilja na~i-
nio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}nost
stvaranja ne~eg novog. Monopolisti~ka koncentracija i u`asna akumulaci-
ja nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju,
dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i na-
rod.

Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im se
odvojila od dr`avne zajednice kojoj je trebalo da slu`i. Za to je, istina, za-
slu`an prevashodno ekonomski faktor. Ali uvo|enje vlasti kao jedinog
sadr`aja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai-
|u na tako op{te odobravanje, niti bi razaranje nacionalne dr`ave moglo
da nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skrivene
`elje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. Imperijali-
zam je politi~ki emancipovao bur`oaziju koju su njena nezainteresovanost
za dr`avne poslove, ali i nacionalna dr`ava tako dugo isklju~ivali iz vlasti.

Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlasti
bur`oazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. Dobro je poznato da su
aspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovolj-
na svakim tipom dr`ave kojoj se mo`e poveriti za{tita prava poseda. Za
nju je, zaista, dr`ava uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga.
^udna posledica ove la`ne skromnosti, me|utim, bila je izolovanje cele

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 143

gra|anske klase od dr`avne politike; njeni pripadnici su su{tinski bili pri-
vatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici. Ta pri-
vatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz ob-
razaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~es-
nika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”, “sila zakon
menja”, “interes je uvek u pravu”.

Kada je, u eri imperijalizma, biznismen postao politi~ar i bio progla{en
za dr`avnika, dok su dr`avnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezi-
kom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”, ovi privatni prin-
cipi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enja
javnih poslova. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starih
vrednosti, koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje, {to je on za-
po~et primenom bur`oaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polako
pro{irivan na unutra{nju politiku. Zato te nacije gotovo da nisu ni bile sve-
sne da se bezobzirnost, koja je prevladala u `ivotu kod ku}e i naspram ko-
je je dr`avna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane poje-
dina~no, spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog prin-
cipa.

Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno sla`u sa filozofijom
jedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz pri-
vatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtama
prikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.
Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga bur`oazija s pravom i ek-
skluzivno mo`e da pola`e pravo, iako njegove principe bur`oazija dugo
nije priznavala. Hobsov Levijatan izlo`io je jedinu politi~ku teoriju prema
kojoj dr`ava nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – bilo
bo`anskog zakona, zakona prirode, ili zakona dru{tvenog ugovora – koji
odre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po-
{tovanje javnih poslova, ve} je zasnovana na samim li~nim interesima,
tako da je “privatni interes isto {to i javni”.36

Te{ko da postoji ijedna bur`oaska moralna norma koja nije bila anticipi-
rana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. On daje skoro pot-
punu sliku ne ^oveka, ve} bur`oaskog ~oveka, analizu koja za tri stotine
godina nije ni zastarela niti nadma{ena. “Razum ... je samo Prora~unava-
nje”, “slobodni Subjekt, slobodna Volja... (su) re~i ... bez zna~enja; tako
re}i apsurd”. Bi}e bez razuma, bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo-

36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da se
ukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII). Me|utim, ne
treba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega `eleo da zaštiti privatne interese, tvrde}i da
su to, ako se pravilno razumeju, i interesi dr`avne politike, dok su, naprotiv, totalitarni re`imi
proklamovali nepostojanje privatnosti.

144 IMPERIJALIZAM

bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkci-
ja dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti...
svojoj ceni; to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegove
mo}i”. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo, “koliko cene drugi”,
zavisno od zakona ponude i potra`nje.

Vlast je, prema Hobsu, akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincu
da odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu one
idu u korist. Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist, s ta~ke
gledi{ta apsolutne manjine, takore}i; on }e tada shvatiti da mo`e da sledi i
da zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. Stoga, ako
~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima, `elja za vla{}u mora
biti njegova osnovna strast. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru-
{tva, a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo, znanje i ~ast.

Hobs isti~e da su u borbi za vlast, kao i po svojoj uro|enoj sposobnosti
za vlast, svi ljudi jednaki, jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da sva-
ko po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog. Slabost se mo`e kompen-
zovati lukavo{}u. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi u
isto stanje nesigurnosti, iz koga se ra|a potreba za dr`avom. Raison d’être
je potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugro`en svojim bli-
`njima.

Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizam
zbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. Jer kad bi bilo ta~no da je ~o-
vek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje, on ne bi uop{te bio u stanju da osnuje
bilo kakvu dr`avnu zajednicu. Hobs, zaista, ne uspeva i ~ak ne `eli da ovo
bi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Hobsov ~ovek ne duguje lo-
jalnost svojoj zemlji ako ona do`ivi poraz, i opravdana je svaka izdaja ako
se desi da ga zarobe. Oni koji `ive izvan Dr`ave (na primer robovi) ne-
maju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima, ve} im je do-
zvoljeno da ubijaju koliko god ho}e; dok, naprotiv, “nijedan ~ovek nema
slobode da se odupre Ma~u Dr`ave u odbranu drugog ~oveka, krivog ili
nevinog”, {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema
~oveku. Na okupu ih dr`i obi~an interes koji mo`e biti “neki smr}u ka-
`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”; u tom slu~aju
ljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dr`ave”, da se “udru`e, poma`u i
brane jedan drugoga... jer brane samo svoje `ivote”.

Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i og-
rani~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (ko-
ja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gde
nema vlasti kojom }e se svi dr`ati u strahu”), i ne stvara stalne spone me|u
bli`njima. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameru
da stvori osnovu za Dr`avu, a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja ko-
jim se svaka istinska zajednica mo`e lako razoriti. Posledica toga je inhe-

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 145

rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dr`ave, koja po samoj koncepci-
ji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ nepri-
jatelji zadobiju kona~nu pobedu... tada se Dr`ava raspada i svaki ~ovek je
slobodan da sebe {titi”), a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to je
Hobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurno-
sti i stabilnosti.

Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa da
ovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofske
istine. ^injenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje, ve} se on bavi is-
klju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Le-
vijatana. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~inje
od realisti~kog uvida u ~oveka, bi}e koje pri`eljkuje “jednu vlast za dru-
gom” i iz tog stava nastavlja ka planu dr`avne zajednice koja bi najbolje
pogodovala toj `ivotinji `ednoj vlasti. Stvarni proces, to jest jedini proces
u kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalno-
sti pretpostaljenog ljudskog zla, upravo je suprotan.

Ova nova dr`avna zajednica je bila zami{ljena u korist novog bur`oas-
kog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka je
skica za novi tip ^oveka koji bi njemu pristajao. Dr`ava se bazira na legi-
timnosti vlasti a ne prava. Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat daje
uslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Sigurnost je zajem~ena zakonom
koji je direktna emanacija monopola dr`avne vlasti (a nije ga uspostavio
~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). I
kako u o~ima pojedinca koji `ivi pod njim taj zakon proisti~e direktno iz
apsolutne vlasti, on predstavlja apsolutnu potrebu. Prema zakonu te dr-
`ave – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dr`ava – ne
postavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no, ve} postoji samo
apsolutna poslu{nost, slepi konformizam bur`oaskog dru{tva.

Li{en politi~kih prava, pojedinac koji sav javni i zvani~ni `ivot do`ivlja-
va kao neminovnosti, sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni `ivot i li~nu
sudbinu. Isklju~en iz upravljanja dr`avnim poslovima koji obuhvataju sve
gra|ane, pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnu
vezu sa sunarodnicima. On sad mo`e da sudi o svom privatnom `ivotu sa-
mo porede}i ga sa `ivotima drugih, a njegovi odnosi sa bli`njima popri-
maju oblik takmi~enja. ^im dr`ava reguli{e javne poslove pod izgovorom
neminovnosti, dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~aj-
nosti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}, koje
dr`ava podjednako {titi jedne od drugih, samo slu~aj mo`e da odlu~i ko }e
uspeti.37

37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim `ivotom je dostigao svoj puni razvoj u de-
vetnaestom veku. S tim je došao novi `anr knji`evnosti, roman, i opadanje drame. Jer je drama
postala besmislena u svetu bez akcije, dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama

146 IMPERIJALIZAM

Prema bur`oaskim normama, oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno su
neuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je `ivot dru{tva.
Sre}a se identifikuje sa ~a{}u, a nesre}a sa sramotom. Prenose}i svoja po-
liti~ka prava na dr`avu, pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornos-
ti: on tra`i da ga dr`ava oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {to
tra`i za{titu od kriminalaca. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nesta-
je – oba stoje izvan dru{tva. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavi-
la klasi~na civilizacija; nesre}ni ne mogu vi{e da tra`e hri{}ansku milost.

Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne, nesre}ne,
kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dr`avi ako dr`ava ne vodi
brigu o njima. Oni mogu da daju maha svojoj `elji za vla{}u i ka`e im se
da iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju, ne bi li ta-
ko povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~ne
koristi. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika u
bande ubica kao logi~an ishod bur`oaske filozofije morala.

Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo, zajednica zasnovana is-
klju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti; njena
potpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. Samo sticanjem
vi{e vlasti ona mo`e da garantuje status quo; samo neprestanim {irenjem
vlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona mo`e ostati stabilna. Hob-
sova Dr`ava je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim pot-
porama spolja; ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni, besmisleni haos
privatnih interesa iz kojih je potekla. Hobs u teoriji prirodne dr`ave ote-
lovljuje potrebu za akumulacijom vlasti, “situaciju neprestanog rata” svih
protiv svih u kojem pojedina~ne dr`ave ostaju neprijatelji kao {to su bili
njihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Dr`a-
ve.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dr`avi izgled trajnosti jer
joj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dr`ava.

Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost

ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. Balzak je pokazao sve
mogu}nosti ovog novog `anra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu, u kojoj
nema ni vrline ni poroka, ni razuma ni slobodne volje. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti,
interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e, mogao da propoveda novo je-
van|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u in-
telektualcima devetnaestog veka. Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac su
pokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara, da se zaštite od nehumanosti dobre ili zle
sre}e, i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju, za razumevanje, za igranje
propisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu, koja tra`i od ~ove-
ka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo.

38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je, kao sve liberalne ideje
politi~ke vlasti, na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve dr`i u
strahu”, osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Svetska vlada treba da nadja~a i
eliminiše autenti~nu nacionalnu politiku, to jest, razli~iti narodi treba da idu skupa punom
parom.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 147

izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegove
Dr`ave. I ovde on poku{ava da ubedi, da se pozove na izvesne temeljne in-
stinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre-
`ive samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”, to
jest u svepro`imaju}em, sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovno
ose}anje bezbednog ~oveka. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvida
u politi~ke potrebe novog bur`oaskog dru{tva u usponu, ~ija je temeljna
vera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svaku
li~nu sigurnost. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i eko-
nomskih obrazaca pona{anja kada je predlo`io svoje revolucionarne pro-
mene u politi~kom ustrojstvu. On je izlo`io plan jedine nove dr`avne za-
jednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima nove
klase. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da se
pona{a ako `eli da odgovara bur`oaskom dru{tvu koje nastaje.

Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i bo`an-
skih (~ak i bo`ija vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bog
stvorio... ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorij-
ski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da se
bazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. Filozofski korelativ unutra{njoj
nestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa is-
torije koja, da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti, neumo-
ljivo sti`e pojedince, narode i kona~no celo ~ove~anstvo. Neograni~enom
procesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedne
neograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i ne-
prestano sve vlasnija. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tvene
klase, savr{eno je ta~no da “on ne mo`e da osigura vlast i sredstva da do-
bro `ivi, koje ima trenutno, a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. ^vrstinu ovog za-
klju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotine
godina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije u
Korisnost Prakse”, niti je bur`oazija bila politi~ki svesna i ekonomski do-
voljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti.

Taj proces neprekidne akumulacije vlasti, neophodne za za{titu
neprestane akumulacije kapitala, odredio je “progresivnu” ideologiju
kasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. Progres je
postao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda, ve}
zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti tako-
zvanih zakona ekonomije. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progre-
sa, na primer u Francuskoj pre revolucije, kritika pro{losti trebalo je da
bude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti; progres je
kulminirao u emancipaciji ~oveka. Me|utim, to shvatanje imalo je malo
veze sa beskrajnim progresom bur`oaskog dru{tva, koje ne samo {to nije

148 IMPERIJALIZAM

`elelo slobodu i autonomiju ~oveka, ve} je bilo spremno da sve i svakoga
`rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. “Ono {to mi zovemo pro-
gres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadr`ivo nosi u budu}nost kojoj
on okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim di`e do neba”.39 Jedino
se u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je, po D`ojsovim re~ima,
trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije, javlja poslednji,
iako utopijski trag predstava osamnaestog veka.

Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne mo`e da ih
anektira, shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{
vi{e vlasti. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne, nacio-
nalne limite, bur`oazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzi-
ja je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari mo-
tor mo}i ponovo da se stavi u pogon. U istom trentuku, me|utim, kada je
izgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven, specifi~no op-
timisti~ko raspolo`enje ideologije progresa je bilo uzdrmano. Ne samo da
su neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa, ve} je mnogo
ljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio huma-
na i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mo-
gao da se zaustavi i da se stabilizuje, pa je zato jedino mogao da prouzro-
kuje niz katastrofa kad je dostigao te granice.

U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite koja
je brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se `e| za vla{}u mo`e
ugasiti jedino destrukcijom. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma
(naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova, a u Nema~koj dvade-
setih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnim
praznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzi-
jazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodolji-
vost ekonomskih zakona. Hobsu, velikom idolopokloniku Uspeha, trebalo
je tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija, sa svojim kon-
ceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena, skoro uspela da spre~i bur`o-
aziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa
– ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dr`ave, njenog neustra{i-
vog prekida sa zapadnom tradicijom, na {ta je Hobs tako|e ukazao.

Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne slu`e i ne zadovo-
ljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vla-
sti. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodlji-
ve” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum... kako se govori u knjigama

39 Walter Benjamin, “Über den Begriff Geschicte”, Institut für Sozialforschung, New
York, 1942, mimeographed. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga kon-
cepta progresa. Veoma reprezentativan autor iz dr`avne slu`be u Indiji koji je pisao pod
pseudonimom A. Carthill rekao je: “^ovek mora uvek da sa`aljeva one li~nosti koje su lupi-
la trijumfalna kola progresa” (op. cit., p. 209).

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 149

starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje sa-
vesti, greh je”, a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. Hob-
sovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misli
ne}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije `eleo ni vi{e ni manje nego
opravdanje Tiranije koja, iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji,
nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. Na to {to se Levijatan
zapravo uspinje do trajne vladavine, Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranija
nije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti...; ja mislim da
je tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`nje
prema Dr`avi uop{te...”

Po{to je Hobs bio filozof, on je ve} u usponu bur`oazije mogao da otkri-
je sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od trista
godina da se potpuno razviju. Njegov Levijatan se nije bavio dokonim
spekulacijama o novim politi~kim principima ili starim tra`enjem izgovo-
ra kad se upravlja ljudskom zajednicom; to je bilo ta~no “prora~unavanje
posledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanje
su{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodi
nov posed. Takozvana akumulacija kapitala, koja je rodila bur`oaziju,
promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatrali
rezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima; bogatstvo je postalo bes-
krajni proces boga}enja. Klasifikacija bur`oazije kao imu}ne klase samo
je naizgled ta~na, jer je karakteristika ove klase da njoj mo`e pripadati
svako ko `ivot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatra
ne~im nepovredivim, ne~im {to ni pod kojim uslovima ne mo`e biti puka
potro{na roba.

Posed po sebi, me|utim, stvar za kori{}enje i potro{nju, stalno se uma-
njuje. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija, jer
samo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Vlasnici poseda koji ne
tro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vr-
lo neprijatno ograni~enje, nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre.
Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi poli-
ti~ki princip. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu mo`e da ide
samo ka kona~noj destrukciji sveg poseda. Ume{nost privatnog `ivota je
tako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja ze-
maljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dr`ave. Prevazilaze}i ogra-
ni~enja ljudskog `ivota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogat-
stva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje, li~ni posed je postao
javna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog `ivota. Privatni interesi
koji su po samoj svojoj prirodi privremeni, ograni~eni ~ovekovim prirod-
nim `ivotnim vekom, mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da od
njih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumu-
laciju. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i

150 IMPERIJALIZAM

p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog; i gde oni koji po
prirodi naginju privatnom, sti~u u zajedni~ku korist”.

Po{to, me|utim, ljudi nisu ni mravi niti p~ele, cela stvar je iluzija. Javni
`ivot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesi
samim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. Svi takozvani liberalni
koncepti politike (to jest, sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shva-
tanja svojstvena bur`oaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisana
tajnom ravnote`om koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurent-
skih aktivnosti, “prosve}eni li~ni interes” kao po`eljna politi~ka vrlina,
neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno za-
jedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne `ivote i li~ne obrasce pona{a-
nja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike.
Liberalne zamisli, me|utim, sve dok izra`avaju instinktivno nepoverenje
bur`oazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima, samo
su privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere nove
klase u vlasni{tvo kao dinami~an, samopokreta~ki princip. Stari standardi
uzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjuje
politi~ku akciju.

Hobs je bio pravi filozof bur`oazije, iako ga ova nikad nije sasvim priz-
nala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao nepre-
stani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna og-
rani~enja. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sti-
canja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgo-
vara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. On je, ~ak, samom snagom
imaginacije, uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi ko-
ji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dr`avi. On je pred-
video da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo prema
samoj vlasti, da bude polaskan kada ga nazovu `ivotinjom `ednom vlasti,
iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile, svoje
vrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog, slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak ne-
ma ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se, daleko od te`nje za vla{}u,
podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov naj-
bolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état.

Jer Dr`ava zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svih
pojedina~nih ~lanova, neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti, li{enu
svojih li~nih i ljudskih sposobnosti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} u
ma{ini koja akumulira vlast, slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima o
kona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in da
mo`e da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{-
nji zakon.

Krajnja, destruktivna svrha te Dr`ave je makar nazna~ena u filozofskoj
interpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 151

@ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~-
nom ratnom podru~ju, sa vojskom na granicama i topovima postavljenim
protiv svih suseda “, ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja naj-
vi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|e
do poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”.

“Pobedom ili Smr}u” Levijatan mo`e zaista da prevazi|e sva politi~ka
ograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i mo`e da obavije celu
zemlju svojom tiranijom. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki
~ovek dobio ono {to mu pripada, nikakav kona~ni mir nije uspostavljen na
Zemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti, bez koje kontinentalna ekspanzija
ne bi bila postignuta, potrebno je da guta sve vi{e materijala u svom
neprekidnom radu. Ako poslednja pobedni~ka Dr`ava ne mo`e da ide da-
lje da “anektira planete”, ona mo`e samo da nastavi da sebe razara kako bi
iznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti.

III: Savez izme|u gomile i kapitala

IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabe`om oko Afrike osam-
desetih, unapredili su ga biznismeni, o{tro su mu se suprotstavile tada{nje
vlade, a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.40
Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala, lako re{enje
za sve sukobe. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneverio
te nade. On je produ`io `ivot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojima
su sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi, u
drugim uslovima, bez uticaja imperijalisti~kog razvoja, nestale i bez dva
svetska rata.

Kako stvari stoje, imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proiz-
veo ono varljivo ose}anje sigurnosti, tako ra{ireno u predratnoj Evropi ko-
je je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Pegi u Francuskoj a ^esterton
u Engleskoj instinktivno su znali da `ive u svetu praznog privida i da je
njegova stabilnost najve}i od svih privida. Dok sve nije po~elo da pro-
pada, stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injeni-
ca, i izgledalo je da njihova tvrdoglava, nehajna dugove~nost opovrgava
one koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. Re{enje zagonetke bio

40 “Dr`avne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici,
ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}a
polja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. A. Hobson, “Capitalism and Imperia-
lism in South Africa”, op. cit. ) “Pre svih su... patriotski profesori i publicisti, bez obzira na
politi~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”, podr`avali “{irenje imperijalisti~kih trustova
sedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes, op. cit., p. 220).

152 IMPERIJALIZAM

je imperijalizam. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila ev-
ropskih dr`ava o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dok
ne razori sve, dobro kao i lo{e, jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da se
njihove zemlje potajno dezintegri{u, da se dr`avna zajednica razara iznu-
tra i da se `ivi od pozajmljenog vremena.

Dosta nevino, ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernu
proizvodnju kapitala i ponudila je lek, izvoz kapitala.41 Stra{an porast bo-
gatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu bazi-
ranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest,
akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}eg
nacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Ovaj novac je zapravo bio
suvi{an, nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi.
Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42
nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proi-
zvodnje, zasnovan na ponudi i potra`nji, od sada mora da dolazi “izvan
kapitalisti~kog dru{tva”.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iz
nacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasom
zajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. Kada je kapita-
lizam pro`eo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slo-
jevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje, kapitalisti su
morali jasno da odlu~e, da li }e gledati kako ceo sistem do`ivljava kolaps
ili }e na}i nova tr`i{ta, to jest, probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bile
podvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu, nekapitalisti~ku
ponudu i potra`nju.

Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih, koje
su inicirale eru imperijalizma, bilo je to {to su one naterale bur`oaziju da
shvati da pragreh obi~ne plja~ke, koji je nekoliko vekova ranije omogu}io
“prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumu-
laciju, mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada

41 O tome i onome što sledi vidi J. A. Hobson, Imperialism, koji je još 1905. dao iz-
vanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija im-
perijalizma. Kada je 1938. njegova rana studija bila ponovo objavljena, Hobson je u uvodu
neizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavne
opasnosti i potresi ... današnjice... bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije...”

42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih na
Kontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes, op. cit., samo u fusnoti
(na str. 219), i Schuyler, op. cit., koji veruje da je “o`ivljavanje interesovanja za emigraciju
bilo va`an ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano
“ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. 280).
Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspolo`enje sredinom viktorijanske
ere”. Na nesre}u, Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije, iako je pre-
tresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju.

43 Rosa Luxemburg, Die Akkumulation des Kapitals, Berlin, 1923, p. 273.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 153

zastao.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u, koja je ne samo bur`oaziji ve} i
celoj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje, kapitalisti~ki
proizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sis-
tema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”.45

Prva reakcija na zasi}eno doma}e tr`i{te, na nedostatak sirovina i naras-
taju}u krizu, bio je izvoz kapitala. Posednici suvi{nog bogatstva prvo su
oku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole, {to je re-
zultiralo besprimerenim orgijama i prevarama, finansijskim skandalima i
berzanskim {pekulacijama, utoliko alarmantnijim otkad su strane investi-
cije rasle mnogo br`e od doma}ih.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikih
u{te|evina poplo~ao je put malom novcu, proizvodu rada malih ljudi. Do-
ma}a preduze}a, da bi dr`ala korak sa visokim profitima od stranih inves-
ticija, okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}i
broj ljudi koji, u nadi u ~arobne preokrete, baci{e novac kroz prozor. Panam-
ski skandal u Francuskoj, Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji,
klasi~ni su primeri. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici.
Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da su
vlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {to
je, u nekom smislu, bilo bojno polje. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvo
u zajednicu kockara, oni su opet bili suvi{ni, isklju~eni iz normalnog pro-
cesa proizvodnje kojem su se, posle nekih preokreta, sve druge klase mir-
no vratile, iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene.47

Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam, i ne vode
nu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. Sve dok su vlasnici vi{ka

44 Rudolf Hilferding, Das Finanzkapital, Wien, 1910, p. 401, pominje ~injenicu – ali ne
analizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumu-
lacije kapitalisti~kog bogatstva”.

45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.
cit., p. 273 ff, p. 361 ff), “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima za-
visi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”, tako da je “imperijalizam politi~ki
izraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”.
Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta le`i u osnovi svih drugih as-
pekata imperijalizma, koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i loše
raspodele (Hobson op. cit.,), kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim tr`išti-
ma koja iz toga proizilazi (Lenjin, Imperialism, the Last Stage of Capitalism, 1917), kao
rezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes, op. cit.), ili izvoza kapitala radi ujed-
na~enja nacionalne profitne stope (Hilferding, op. cit.).

46 Prema Hilferdingu, op. cit., p. 409, beleška, od 1865. do 1898. britanski prihod od
stranih ulaganja porastao je devet puta, dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. On pret-
postavlja sli~an, iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja.

47 Za Francusku vidi George Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris,
1937, i D. W. Brogan, The Development of Modern France, New York, 1941. Za Nema~ku
uporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth, Geschichte der Handelskrisen,
1873, chapter 15, i A. Schäffle, “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, 1847, Band 30.

154 IMPERIJALIZAM

kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u strane
zemlje”, ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim na-
cionalnim tradicijama “48, oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacio-
nalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Tek kad su za svoju
investiciju zatra`ili vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevare
otvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke), u{li su pono-
vo u `ivot nacije. U tom tra`enju, me|utim, oni su sledili uspostavljenu
tradiciju bur`oaskog dru{tva, koje uvek smatra politi~ke institucije
isklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda.49 Jedino je sre}na podu-
darnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inila
bur`oaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Dok god je
bur`oazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu, koje je su{-
tinski zajednica proizvo|a~a, njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkciju
za naciju u celini. Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji su
`eleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvene
funkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora, pa njih tako
nijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda.

Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. Mnogo va`nije,
ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni i
paraziti. Ona je spasla bur`oaziju od posledica lo{e raspodele i o`ivela
njen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se ko-
risti kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo u
sukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine.

Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapita-
listi~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza, slede}i neizbe`no
svaki period industrijskog rasta, stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{-
tva. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako su-
vi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu,
shvatilo se tokom devetnaestog veka, i njihov je izvoz pomogao da se nas-

48 J. A. Hobson, Capitalism and Imperialism”, op. cit.
49 Vidi Hilferding, op. cit., p. 406. “Otuda pokli~ za jaku dr`avnu vlast svih kapitalista ko-
ji su stekli interes u stranim zemljama... Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dr`avna
vlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom... Njegove profite dr`ava
}e garantovani ako mo`e. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”, zatim p.
423: “Sasvim je normalno da dr`anje bur`oazije prema dr`avi pretrpi potpunu promenu kada
politi~ka vlast dr`ave postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskom
tr`ištu. Bur`oazija se neprijateljski dr`ala prema dr`avi u svojoj borbi protiv ekonomskog
merkantilizma i politi~kog apsolutizma... Barem teorijski, ekonomski `ivot je trebalo da
bude potpuno oslobo|en dr`avne intervencije; dr`ava je trebalo da se politi~ki posveti
o~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”, p. 426: “Me|utim, `elja za ek-
spanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu bur`oazije.
Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. 470: “Društveno, ekspanizija je vitalni us-
lov za o~uvanje kapitalisti~kog društva; ekonomski, ona je uslov o~uvanja i povremenog po-
ve}avanja profitne stope. “

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 155

tane dominioni Kanada i Australija, kao i Sjedinjene Dr`ave. Novina svoj-
stvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage, vi{ak kapitala
i vi{ak radne snage, udru`ile i zajedno napustile zemlju. Koncept ekspan-
zije, izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|ani
ulo`ili ili svoje bogatstvo ili svoj rad, izgledalo je kao jedina alternativa
sve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. Imperijalizam i njegova
ideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo.50

Dosta ironi~no, prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajed-
no donet i sama je postala suvi{na. Ju`na Afrika je bila u britanskom pose-
du od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. Probijanje
Sueckog kanala, me|utim, i kasnije administrativno osvajanje Egipta, znat-
no je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Britanci bi se, po
svoj verovatno}i, povukli iz Afrike, ba{ kao {to su radile sve evropske na-
cije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti.

Posebna ironija i, u nekom smislu, simboli~na okolnost u neo~ekivanom
razvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 le`i u samoj
prirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za u`u
Imperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih, a veliki rudnici
zlata osamdesetih godina. Nova `udnja za profitom po svaku cenu stekla
se prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. Lovci na zlato, avantu-
risti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa ka-
pitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Od tada, gomila, koju je za~ela
monstruozna akumulacija kapitala, pridru`ila se svom uzro~niku na tim
putevima otkrivanja, na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}-
nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da isko-
riste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. Zajedno su oni us-
postavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Imperija-
lizam, proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u ka-
rijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe.

Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako ve-
liko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedi-
no za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. Sau-
~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je

50 Ti motivi su naro~ito bili izra`eni u nema~kom imperijalizmu. Me|u prvim aktivnosti-
ma Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e da
menjaju dr`avljanstvo, a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II, prilikom dvadesetpetogodiš-
njice osnivanja Rajha, sadr`avao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svet-
sko carstvo. Hiljade naših zemljaka `ive svuda, u udaljenim delovima zemlje... Gospodo,
vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom do-
movinom.” Uporedi tako|e tvrdnju J. A. Froude u fusnoti br. 10.

51 E. H. Damce, The Victorian Illusion, London, 1928, p. 164: “Afrika, koja nije bila
uklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istori-
je, postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma.”

156 IMPERIJALIZAM

osvedo~ena stvar. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stran-
ke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roud-
za: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravo
sada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja, ovi ipak isklju~uju njihovu
robu. Radnici tako|e vide da Rusija, Francuska i Nema~ka na svojoj
teritoriji rade isto to, i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i, ne}e biti
uop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. I tako su radnici postali im-
perijalisti i podr`avaju Liberalnu partiju.”52 U Nema~koj su liberali (a ne
Konzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike koja
je tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija se
kolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (ona
je posle 1906. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke morna-
rice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. Povremena
upozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delova
radni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze, nisu dovela do dubljeg
razumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali na
partijske redove. Za marksiste, nova pojava kao {to je bio savez izme|u
gomile i kapitala izgledala je tako neprirodno, tako o~igledno u sukobu sa
doktrinom klasne borbe, da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperi-
jalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i rase
robova, na vi{e i ni`e vrste, na obojene narode i bele ljude, {to nastojanje
da se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. ^ak i slom me|unarod-
ne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozado-
voljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. Socijalisti su jo{
uvek istra`ivali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizam
ve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakoni
bili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starije
gospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neo-
tu|iva prava profitne stope.

^udno slab otpor naroda imperijalizmu, brojne nedoslednosti i direktna
kr{enja obe}anja liberalnih dr`avnika, ~esto pripisani oportunizmu ili pod-
mi}enosti, imali su druge i dublje razloge. Ni oportunizam ni podmi}enost
nisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje koje
je dao kao lider Liberalne partije, da }e se evakuisati iz Egipta kad postane
premijer. Napola svesno i jedva artikulisano, ovi ljudi su delili sa narodom
uverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase,

52 Citirano iz Millin, op. cit.
53 “Liberali, a ne desnica u Parlamentu, podr`avali su pomorsku politiku”, Alfred von
Tirpitz, Erinnerungen, 1919. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class)
Wenn ich der Kaiser wär, 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna par-
tija”. Frymann, istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata, dodao je ~ak, sa poš-
tovanjem prema konzervativcima: “Uzdr`anost konzervativnih miljea u pogledu rasnih dok-
trina tako|e je vredna pa`nje”.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 157

da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kog
`ivota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. Ekspanzija se pono-
vo pojavila kao `ivotni spas, ako je, i onoliko koliko je mogla da zadovolji
op{ti interes nacija u celini. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bi-
lo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54

Delimi~no, takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja”
doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Razlika je, ipak, zna~ajna. Pustolo-
vine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru; one mo-
gu privremeno da prevladaju sukobe, iako u tome po pravilu ne uspevaju i
~ak su pre sklone da ih zao{tre. Od samog po~etka, imperijalisti~ki poduh-
vat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje, jer je ekspanzija zami{ljena
kao neograni~ena. Nadalje, imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenom
smislu, jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled
~vrste osnove ekonomskih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa, gde je
zajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa,
ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije u
celini. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonom-
ski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dr`avnu politiku,
~ak i neimperijalisti~ki dr`avnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada se
zajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu.

To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendenciju
prema imperijalizmu, gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojiva
principa.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane na-
rode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dr`ave) to su vi{e bi-
le u isku{enju da ih tla~e. U teoriji, nema jaza izme|u nacionalizma i im-
perijalizma; u praksi on mo`e i biva premo{}en plemenskim nacionaliz-
mom i potpunim rasizmom. Od po~etka, imperijalisti u svim zemljama za-
govarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju naciju
kao celinu. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa ma-
lo ili bez ikakvih prekomorskih poseda; tamo se savez izme|u gomile i
kapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na na-
cionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo `e{}e.56

Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarima
ispoljila se, me|utim, svuda, a naro~ito u Engleskoj. Dok su “partije iznad
partija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja, imperijalizam je bio
glavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem,
koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta

54 Hobson, op. cit., p. 61.
55 Hobson, op. cit., je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz-
ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvare-
noš}u nacionalizma “u kome nacije ... preobra`avaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itih
nacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. 9).
56 Vidi poglavlje VIII.

158 IMPERIJALIZAM

“mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.57 Ovo se tako|e sprovodilo kao
politika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi ko-
ji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Takave fraze su jam~ile da }e pri-
vu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. Po-
kli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljude
u rat, a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva niko
nije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.

Vladini ~inovnici anga`ovali su se vi{e nego ijedna grupa u nacional-
nom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperija-
lizma sa nacionalizmom. Nacionalne dr`ave su stvorile dr`avne slu`be i
zavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je slu`ilo
bez obzira na klasni interes i promene vlade. ^inovni~ka profesionalna
~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili su
iz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. Oni su bili jedina grupa sa
neposrednim interesom u podr`avanju fundamentalnog zahteva dr`ave za
nezavisno{}u od klasa i frakcija. U na{e vreme je postalo o~igledno da au-
toritet same nacionalne dr`ave duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti i
politi~ke neutralnosti njenih dr`avnih slu`benika; opadanje nacija je
neizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje da
dr`avni slu`benici nisu na plati dr`ave, ve} imu}nih klasa. S kraja veka
imu}ne klase su postale tako dominantne da je za dr`avne slu`benike bilo
skoro sme{no da i dalje pretenduju na to da slu`e naciji. Podela na klase
ostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sop-
stvenu kliku. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne de-
zintegracije nacionalne zajednice. U vladanju stranim narodima u udalje-
nim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske sluge
nacije, “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58, nego da su
ostali kod ku}e. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem od-
mora u prirodi za vi{e klase”, kako ih je D`ejms Mil jo{ uvek opisivao;
one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma, koji je u
dominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio je-
dini na~in da slu`i britanskim i samo britanskim interesima. Slu`be su za-
pravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jas-
nije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”.59

57 Hobson, op. cit. p. 146 ff. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji dom
uporno i brzo rasla i još uvek raste”, primetio je u studiji 1901. Bryce, Studies in History and
Jurisprudence, 1901, I, 177. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc and
Cecil Chesterton, The Party Sistem, London 1911.

58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. Vidi Lawrence J. Zetland,
Lord Cromer, 1932, p. 362.

59 Ser Hesketh Bell, op. cit., deo I, p. 300.
Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. “Najviši zadatak, za-
datak bez premca, je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dr`avne slu`be... najvišom

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 159

Ta~no je da je gra|anin Egleske, Nema~ke ili Francuske jedino daleko
od ku}e mogao da bude samo Englez, Nemac ili Francuz. U sopstvenoj ze-
mlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnost
da se ose}ao bli`e pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku iz
druge klase u sopstvenoj. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah, pa
je sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ^lanovi novih
kolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju-
~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali, ja~e su verovali da “rade
samo u nacionalnu korist”.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evrop-
skih nacija pre imperijalizma bilo desperatno, koliko su njihove institucije
postale krhke, koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan, pred
sve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. I za{titna sredstva su bila
desperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje, usput, nije iz-
le~io.

Savez izme|u kapitala i gomile mo`e se na}i u genezi svake dosledno
imperijalisti~ke politike. U nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji,
ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao og-
rani~en na prekomorske posede. Takozvana hipokrizija britanske politike
bila je rezultat zdravog razuma engleskih dr`avnika koji su povukli o{tru
liniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike, izbegav-
{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu, ~ega
su se pla{ili. U drugim zemljama, naro~ito u Nema~koj i Austriji, savez je
dejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta, a u Francuskoj u
manjem stepenu, u takozvanoj kolonijalnoj politici. Cilj tih “pokreta” bio
je, da tako ka`emo, da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi-
{ak”), da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da se
nacija mo`e organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanu
degradaciju stranih naroda.

Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen su
rast pa`ljivo i sa strahom zabele`ili svi veliki istori~ari devetnaestog veka.
Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog raz-
mi{ljanja. Ali ono {to su istori~ari, na `alost preokupirani samim fenome-
nom, propustili da shvate bilo je da se gomila ne mo`e identifikovati sa
narastaju}om industrijskom radni~kom klasom, a svako ne sa narodom u
celini, ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog tog
sastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne raz-
like, da su ti ljudi, koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije, na-

~aš}u treba smatrati tu slu`bu... birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”.
Vidi De Kat Angelino, Colonial Policy, Chicago, 1931, II, 129.

60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”, Hoenloe-Langenburg 1884. Vidi Mary E.
Townsend, Origin of Modern German Colonialism. 1871-1885, 1921.

160 IMPERIJALIZAM

rod sâm (Volksgemeinschaft, kako bi ih nacisti zvali), pre nego njegovo is-
krivljenje i karikatura. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgo-
vornost ovog novog dru{tvenog sloja, i oni su tako|e ispravno predvideli
mogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli iz
gomile i oslanjali se na njenu podr{ku. Oni nisu iskoristili to saznanje da
razumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod bur`oaskog
dru{tva koji je ono direktno proizvelo, pa se zato uop{te i ne mo`e sasvim
odeliti od njega. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja vi-
sokog dru{tva prema podzemlju, koje se provla~i kroz ~itav devetnaesti
vek, stalno odstupanje, korak po korak, od svih pitanja morala i razvoj
ukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. Na prelazu vekova,
Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuske
bili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|u
antidrajfusovcima smestiti bilo u jednu, bilo u drugu kategoriju.

To ose}anje srodstva, zdru`ivanje roditelja sa svojim potomstvom, ve}
klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima, starije je od svih prakti~nih
ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one os-
novne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skicirao
trista godina ranije. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjima
do kojih je do{la bur`oazija tokom kriza i depresija koje su prethodile im-
perijalizmu, visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvati
revolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov
“realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. U ube|i-
vanju bur`oazije da odbaci ostatke zapadne tradicije, mnogo efektnija od
njenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh”
“prvobitne akumulacije kapitala” tra`io dodatne grehe da bi sistem nas-
tavio da radi. To je kona~no navelo nema~ku bur`oaziju da odbaci masku
licemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom, otvoreno je poziva-
ju}i da brani interese njenog poseda.

Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. U Engleskoj i Holandiji je
razvoj bur`oaskog dru{tva napredovao relativno mirno i bur`oazija tih ze-
malja je vekovima `ivela u sigurnosti i bez straha. Me|utim, u Francuskoj
je njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su se
posledice me{ale sa nadmo}i koju je u`ivala bur`oazija. U Nema~koj, da-
lje, gde do druge polovine devetnaestog veka bur`oazija nije dostigla pun
razvoj, njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog rad-
ni~kog pokreta, sa skoro podjednako starom tradicijom. [to se bur`oaska
klasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji, to je bila vi{e u
isku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Sklonost visokog dru{tva prema
gomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj, ali je na
kraju bila podjednako jaka u obe zemlje. Francuska je, me|utim, zbog
svoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije, stvorila

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 161

relativno malu gomilu, tako da je njena bur`oazija bila kona~no prisiljena
da potra`i pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke.

Kakva god da je prava priroda duge evolucije bur`oazije u raznim
evropskim zemljama, politi~ki principi gomile, kakvi se sre}u u imperija-
listi~kim ideologijama i totalitarnim pokretima, pokazuju iznena|uju}e ja-
ko srodstvo sa politi~kim pona{anjem bur`oaskog dru{tva ako je ono bez
hipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. Ono zbog ~ega
je u skorije vreme nihilisti~ko dr`anje gomile po~elo bur`oaziju toliko da
intelektualno privla~i jeste odnos prema principu, {to daleko nadma{uje
stvarno ro|enje gomile.

Drugim re~ima, nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakte-
risala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. Preduslov – vi{ak bo-
gatstva stvoren preteranom akumulacijom, kome je trebala pomo} gomile
da na|e sigurnu, profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvek
le`ala u osnovi strukture bur`oaskog dru{tva, iako skrivena otmenijim tra-
dicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro-
~ni kompliment udeljen vrlini”. U isto vreme potpuno neprincipijelna po-
litika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda koja
je bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da je
prevazi{la sposobnost dr`ave i dru{tva da brinu o njoj. ^injenica da su ovu
gomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogle
inspirisati samo rasne doktrine, pokazuje da je jedino imperijalizam mo-
gao da smiri te{ke doma}e, dru{tvene i ekonomske probleme modernih
vremena.

Hobsova filozofija, istina, ne sadr`i ni{ta od modernih doktrina rase, ko-
je ne samo da pokre}u gomilu, ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasno
pokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosi
beskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog kraja
i samouni{tenja. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli pre-
duslove za sve doktrine rase, to jest, u principu je isklju~io ideju humanos-
ti, koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. Sa tvrd-
njom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora, an-
ga`ovana u ve~nom ratu svih protiv svih, {to je zakon “prirodnog stanja”,
Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije,
koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda,
bez bilo kakve veze, bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajed-
ni~kim instinktom samoo~uvanja, koji ~ovek deli sa `ivotinjskim svetom.
Ako vi{e ne va`i ideja ~ove~anstva, ~iji je klju~ni simbol zajedni~ko
poreklo ljudske vrste, onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj je
sme|a, `uta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego bela
rasa, i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv dru-
gih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje.

162 IMPERIJALIZAM

Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog bes-
krajnog procesa akumulacije mo}i, tada bi organizacija gomile neizbe`no
pretvorila nacije u rase, jer ne postoji, pod uslovima dru{tva koje akumuli-
ra mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacije
vlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima.

Rasizam mo`e zaista da dovede do propasti zapadnog sveta, i zbog toga
cele ljudske civilizacije. Kad Rusi postanu Sloveni, kad Francuzi prihvate
ulogu komandanata force noire, kada se Englezi pretvore u “bele ljude”,
kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci, tada }e
ova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. Ma {ta govorili prirod-
njaci, rasa je, politi~ki re~eno, ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva, ne izvor
naroda ve} njihovo propadanje, ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegova
neprirodna smrt.

{ESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma

AKO JE teorija rase bila nema~ki izum, kao {to se ponekad tvrdi, onda je
“nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima
duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobni
poku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unu-
tar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam, iako dr`avna doktrina
samo u Nema~koj, bio sna`an trend svuda u javnom mnjenju. Politi~ka
ratna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. nema~ki tenko-
vi po~eli svoj mar{ razaranja, po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasi-
zam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ili
tajne organizacije petokolona{a. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim is-
kustvom u raznim glavnim gradovima, nacisti su bili uvereni da }e njiho-
va najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase, od koje, uprkos
mnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima, oni nisu nikad
odstupili.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je, iako nikada rani-
je nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u.

Istorijski gledano, teorija rase, sa korenima duboko u osamnaestom ve-
ku, pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama isto-
vremeno. Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etka
na{eg veka. On je svakako upio i o`iveo sve stare obrasce rasnih shvatanja
koji, me|utim, sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da de-
generi{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Sredinom pro{log
veka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma:
Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatno
pogre{ne, a svakako su pogubne.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila je
dignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta.3

Do zlokobnih dana “grabe`a oko Afrike” teorija rase bila je jedan od
mnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se, unutar op{teg okvira libe-
ralizma, sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja.4 Samo nekoli-

1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na
“boljševizam”, ali nikada nije odustala od rasne linije.

2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”, u Revue des deux Mondes,
1907, tom 199, pismo od 17. novembra 1853.

3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je Erich
Voegelin, Rasse und Staat, Tuebingen, 1933.

4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. H. Hayes, A
Generation of Materialism, New York, 1941, pp. 111-112.

164 IMPERIJALIZAM

cina tih teorija su postale razvijene ideologije, to jest, sistemi bazirani na
prostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavede
ve}inu ljudi, i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva i
situacije svakodnevnog modernog `ivota. Jer ideologija se od prostog
mi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enje
za sve “zagonetke kosmosa”, ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te za-
kone koji, navodno, vladaju prirodom i ~ovekom. Nekoliko je ideologija
zadobilo dovoljno va`nosti da pre`ive te{ku takmi~arsku borbu ube|iva-
nja, a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja je
tuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ila
kao prirodnu borbu rasa. Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da su
mogle da pridobiju podr{ku dr`ave i da se ustoli~e kao zvani~ne nacio-
nalne doktrine. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klas-
na teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja, slobodno javno mnje-
nje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci, nego ni {iroke mase
naroda vi{e nisu uva`avale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukoliko
one nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda.

Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vreme-
na nije slu~ajna. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskus-
tava ili `elja, drugim re~ima, neposrednih politi~kih potreba. Uverljivost u
tim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica, kako razli~ite vrste darvi-
nista veruju, niti iz istorijskih zakona, kao {to ka`u istori~ari koji tvrde da
mogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju.
Svaka potpuna ideologija stvorena je, trajala je i razvijala se kao politi~ko
oru`je, a ne kao teorijska doktrina. Istina je da je ponekad – a takav je slu-
~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao, ali
nijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim `ivo-
tom. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz `elje da se pri-
bave neoborivi argumenti. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukama
nau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istra`ivanja, koji su
napustili svoje laboratorije i po`urili da mno{tvu propovedaju svoja tu-
ma~enja `ivota i sveta.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego

5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istra`ivanje iz 70-ih nadalje, toliko je bio obuzet
ulogom ’Darvinovog buldoga’, laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes, op. cit., str 126). Strast
Ernsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata, jaku barem kao {to je njegova strast
prema samoj nauci, nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. Bruecher
“Ernst Haeckel, Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Mo-
natshefte, 1935, Heft 69.

Dva dosta ekstremna primera mogu da poka`u na šta su spremni nau~nici. Obojica su bili
dobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Nema~ki istori~ar umetnosti
Josef Strzygowski je u svom Altai, Iran und Völkerwanderung (Leipzig, 1917) otkrio da se
nordijska rasa sastoji od Nemaca, Ukrajinaca, Jermena, Persijanaca, Ma|ara, Bugara i
Turaka (pp. 306-307). Udru`enje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku
“polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je