Arent Hana Izvori totalitarizma

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165

ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna je-
dina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. To je opet
nateralo istori~are, od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebace
odgovornost za teoriju rase, da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo bio-
lo{kih istra`ivanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije.6
Pre bi se moglo re}i suprotno. Zapravo, doktrini da sila zakon menja tre-
balo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvoji
prirodnu nauku i da stvori “zakon” pre`ivljavanja onoga {to je najprila-
godljivije. I da je, da uzmemo drugi primer, teorija de Mestra i [elinga o
divlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgova-
rala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa, mi
verovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nik
ne bi gubio vreme tra`e}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~o-
veka. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve, ve} do izvesnih nau~nika
koji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani.

^injenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politike
toliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put ba-
nalnih istina. Me|utim, jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcija
rasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. Potpuno se previ|aju
vredni radovi prou~avalaca, posebno u Francuskoj, koji su dokazali da ra-
sizam nije samo ne{to razli~ita pojava, ve} da nastoji da uni{ti nacionalnu
dr`avu kao zajednicu. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase i
klase za vlast nad umovima modernih ljudi, neki su skloni da u jednoj vide

predlo`ilo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta; otkrilo se da nema~ki urin sadr`i
20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. Vidi Jacques Barzun, Race,
New York, 1937, p. 239.

6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat `ara u~enjaka koji su `eleli da zabele`e sva-
ki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Tako su oni relativno bezopasne autore, za ko-
je je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje, gre{kom
progla{avali pravim rasistima. Takva uverenja, bezopasna po sebi, razvili su rani antropolozi
kao polazne ta~ke svojih ispitivanja. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio Paul
Broca, zapa`eni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak ima
neke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadr`aja moz-
ga” (citirano po Jacques Barzun, op. cit., p. 162). O~igledno da je ova tvrdnja, ako je ne po-
dupire poseban koncept ljudske prirode, jednostavno smešna.

Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini, a njihov je koncept “ari-
jevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izu-
mitelje teorije rase. Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istra`ivanja, to je bilo zato što
su `eleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. Re~ima Ernesta Seillièrea, La
Philosophie de l’Impérialisme, 4 vols. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: mo-
derna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre... i ro|en je organizam koji je u jed-
no zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sa-
nskritu.” (Préface, Tome I, p. XXXV) Drugim re~ima, ti ljudi su još uvek bili u humani-
sti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzo-
ti~nim kulturama.

166 IMPERIJALIZAM

izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji, da veruju da je
jedno mentalna priprema za nacionalne ratove, a da je drugo ideologija za
gra|anske ratove. To nije isklju~eno, jer je Prvi svetski rat bio ~udna
me{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba, me{avina
u kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anih
zemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj.
Poslednji rat, me|utim, koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste,
dokazao je da rasizam mo`e da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemlji
i da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pri-
premu gra|anskog rata.

Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku ka-
da su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu na-
cionalnu dr`avu kao zajednicu. Od samog po~etka rasizam je smi{ljeno
presecao sve nacionalne granice, odre|ene geografski, lingvisti~ki, tradi-
cionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dr`avu kao
takvu. Teorija rase, vi{e nego teorija klase, uvek je bila prisutna senka koja
prati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija, dok kona~no ni-
je izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. Istorijski govore}i, rasisti
su imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih interna-
cionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki princip
na kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda, princip jednakosti i
solidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva.

I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana

FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje inte-
resovanja za najrazli~itije, naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. To je bilo
vreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podra`avali,
kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kada
su putopisi bili najdra`e {tivo. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizo-
vanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture.
Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nosti-
ma za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina,
francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sa-
dr`aj kultura i zemalja koje le`e daleko izvan evropskih granica. Veliki en-
tuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca juna-
ka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodili
sve narode svih boja pod francuskom zastavom. Entuzijazam prema ~ud-
nim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva, jer ga je inspi-
risala `elja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” doka`e staru
La Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 167

Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljublja
moramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoritelj
nacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma.7 Zna~ajna je ~i-
njenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju ra-
zli~itih naroda razli~itog porekla, bio u isto vreme prvi koji je razradio
odre|enu teoriju klasa. Kont de Bulenvilije, francuski plemi} koji je pisao
po~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno, tuma~io je
istoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije, od kojih je jedna, ger-
manskog porekla, pokorila starosedeoce, “Gale”, nametnula im svoje za-
kone, oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa, “velika{i” ~ija
su neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanja
koje uvek pripada ja~em”.8 Anga`ovan uglavnom u tra`enju argumenata
protiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika, “nouveau
corps”, koje su oformili “gens de lettres et de lois”, Bulenvilije je morao
da se bori i sa monarhijom, jer francuski kralj nije vi{e `eleo da predstav-
lja velika{e kao primus inter pares, ve} naciju u celini; u njemu je, za
trenutak, nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. Da bi ob-
novio neosporni primat plemstva, Bulenvilije je predlo`io da njegovi ple-
mi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom, razbiju jedin-
stvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku.9 Mnogo smelije nego
ve}ina kasnijih branilaca plemstva, Bulenvilije je poricao bilo kakvu pre-
dodre|enu vezu sa tlom; on je dopu{tao da su “Gali” bili du`e u Francu-
skoj, da su “Franci” bili stranci i varvari. Svoju doktrinu je zasnovao is-
klju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizija
prava kolevka francuske nacije”. Vekovima pre stvarnog razvoja imperi-
jalisti~kog rasizma, sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta, on je
prvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smislu
ili, njegovim sopstvenim terminima, “podanicima” – ne kralja, ve} svih
onih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro-
|enja zvati “Francuzima”.

Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnae-
stog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spino-
zinih u~enika, ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat ana-
lizirao. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je

7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman, Franco-Gallia, ponekad se smatra
prethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka, kao kod Ernst Sellière, op. cit. Teophile
Simar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kao
apologet Tevtonaca, ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (Etude
Critique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle,
Bruxelles, 1922, p. 20).

8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France, 1727, Tome I, p. 33.
9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat, utvrdio
je Montesquieu, Esprit de Lois, 1748, XXX, chap. X.

168 IMPERIJALIZAM

pretvorena u osvajanje, a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene proce-
ne prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. U tome mo`emo otkriti
prve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrina
sila-zakon imala da pro|e. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulen-
vilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovi
napadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom.

Bulenvilijeova teorija, me|utim, jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sa
rasama; ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu, osvaja-
nju, a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uti-
caj na prirodne osobine pokorenog naroda. Ona pronalazi dva razli~ita na-
roda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji, koju je
kao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu sa
Tiers Etat. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnog
do`ivljavala kao nova i revolucionarna, mada se jo{ nije pokazalo, kao
kasnije u Francuskoj revoluciji, koliko je blisko povezana sa demokrat-
skim oblikom vladavine. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat ne
znaju}i {ta gra|anski rat zna~i. On je predstavnik mnogih plemi}a koji ni-
su sebe videli kao predstavnike nacije, ve} kao odvojenu vladaju}u kastu
~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenog
polo`aja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. Za-
pravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés, a ko-
na~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetna-
estom veku.

Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskih
plemi}a da potra`i uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj, Bulenvilijeove ideje
su pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je. U me|uvremenu se
odr`ao njegov uticaj na francusku aristokratiju, kao {to se mo`e videti u
delima drugog konta, konta Dibua-Nanseja,10 koji je `eleo da jo{ te{nje
pove`e francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Uo~i
revolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnim
da se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskog
porekla”,11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventu-
alno mogao da o~ekuje, otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklo
francuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih ni`ih klasa,
koje, iako ne vi{e robovi, nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchisse-
ment”, po milosti onih koji su slobodni po ro|enju, plemstva. Nekoliko
godina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internatio-
nale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim poroblje-
nim narodom. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek-

10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France, de l’Allemagne et de l’Italie,
1789.

11 Seillière, op. cit., p. XXXII.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 169

takularan poraz kod Valmija, émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie,
koji je oko 1800. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima, ili kao Vil-
helm Alter, koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih na-
roda,12 nisu priznavali poraz. Njima verovatno nikada nije palo na pamet
da su zapravo izdajnici, toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revo-
lucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo ka-
snije ustvrdio.

Dok je Bulenvilije, sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena,
zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbaci-
vanja same prirode druge, pokorene nacije, kont de Monlozje, jedna od
pomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima, otvoreno je
izrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova... (me{avini)
svih rasa i svih vremena”.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}i
koji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju.
Napustili su staru ideju, tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu, da
samo osvajanje, fortune des armes, odre|uje sudbinu ~oveka. Valmi ple-
mi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfle-
tu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodice
koje odr`avaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }e
uspeti u svojim pravima”.14

Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i u
svojoj klasnoj borbi protiv bur`oazije otkrili da pripadaju jednoj drugoj
naciji, da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezani
sa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske, sve francuske rasne
teorije podr`ale germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda pro-
tiv svojih sopstvenih zemljaka. Jer ako su se ljudi Francuske revolucije
mentalno identifikovali sa Rimom, to nije bilo zato {to su “germanizmu”
svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat, ve} zato {to su osetili
da su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. To istorijsko pitanje,
nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva, moglo bi biti jedan od uzroka
koji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. U
svakom slu~aju, paradoksalno zvu~i, ali ~injenica je da }e Francuzi pre
Nemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti.15 A
ni ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806, koja je bila

12 Vidi René Maunier, Sociologie Coloniale, Paris, 1932, Tome II, p. 115.
13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom,
koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. Kasnije je on slu`io
kao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. Vidi Joseph Brugerette, Le Comte
Montlosier, 1931, i Samar, op. cit., p. 71.
14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. Prevod
citiran prema J. H. Clapham, The Abbé Siéyes, London, 1912, p. 62.
15 “Istorijski, arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka, a podr`ao ga je ger-
manizam devetnaestog veka”, prime}uje Seillière, op. cit., p. II.

170 IMPERIJALIZAM

uperena protiv Francuza, nije promenilo smer rasnih ideologija u Fran-
cuskoj. ^etrdesetih godina pro{log veka, Ogisten Tieri dr`ao se jo{ uvek
identifikacije klasa i rasa, i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva”
i “keltske bur`oazije”,16 i opet je plemi}, kont de Remiza proglasio da je
evropska aristokratija germanskog porekla. Kona~no, kont de Gobino je
jedno mi{ljenje, koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plem-
stvom, razvio kao punu istorijsku doktrinu, tvrdnjom da je otkrio tajni za-
kon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nau-
ke. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su utica-
ji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka.

II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju

TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staru
prusku vojsku. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom ro-
mantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. Nasuprot fran-
cuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije,
nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv strane
dominacije. Njeni autori nisu tra`ili saveznike izvan granica, ve} su `eleli
da u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. Ovo je zapravo isklju-
~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – koje
su, me|utim, bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatak
evropskog plemstva; u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorije
rase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda.

Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinje-
nje brojnih nema~kih dr`ava, ona je, na svom ranom stepenu, ostala tako
blisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{ko
napraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma.
Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamo
kao rasnu terminologiju, tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizma
dvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionaliz-
ma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam, poma`u}i tako
potcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dr`ave.
Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada je
posle 1870. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpuno
razvio, zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Od tih ranih vremena, me-
|utim, pre`iveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne za
poseban nema~ki vid teorije rase.

16 Lettres sur l’histoire de France (1840).

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 171

Nasuprot Francuskoj, pruski plemi}i su osetili da je njihov interes blisko
povezan sa polo`ajem apsolutne monarhije i najzad su, od vremena
Fridriha II, tra`ili da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celi-
ni. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812), prusko
plemstvo nije pla{io uspon bur`oaske klase, koja je mo`da `elela da preu-
zme vlast, niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase i
vladaju}e ku}e. Pruski kralj, do 1809. najve}i zemljoposednik, ostao je
primus inter pares, uprkos svim reformatorskim naporima. Teorija rase,
me|utim, razvila se izvan plemstva, kao oru`je izvesnih nacionalista koji
su `eleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog to-
ga su insistirali na zajedni~kom poreklu. Oni su bili liberali u tom smislu
{to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sve dok
se to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom, te{ko se mo`e
govoriti o teoriji rase.17

Vredi primetiti da je tek posle 1814. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisi-
vano u smislu “krvne veze”, ili porodi~nih veza, plemenskog jedinstva, ili
neme{ovitog porekla. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno u
pisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to je
Ernst Moric Arnt ili F. L. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porast
pravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. Iz neuspeha da se narod
uzdigne do nacionalnog, iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja i
o~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti, rodila se prirodna
privla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameni
za ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dr`avnosti.
Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena, kompletna
celina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedin-
stva bile potrebne kao zamena za politi~ku dr`avnost. Potisnuti naciona-
lizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno posled-
nji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne, ne-
me{ane loze, “nepatvoren narod”.19

Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne za
nema~ke ideologije i nema~ki istorizam. One, me|utim, jo{ uvek nisu
stvarni rasizam, jer isti ljudi koji se slu`e tim “rasnim” izrazima ipak su
sto`er idejama nepatvorene dr`avnosti, jedinstva svih naroda. Tako u is-
tom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog `i-
vota, on insistira i na iskrenoj, jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj

17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,

II, 357. Isto va`i i za Ernsta Morica Arnta. Vidi Alfred P. Pundt, Arndt and the National
Awakening in Germany, New York, 1935, p. 116 f. ^ak i Fihte, ~uveno `rtveno jagnje za

teoriju rase, gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma.
18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur, 1814, No. 25.
19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815.

172 IMPERIJALIZAM

mno{tvenosti ~ove~anstvo mo`e da se ostvari.20 A Arnt, koji }e kasnije iz-
raziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljaka
i Italijana, uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranim
narodima.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bila
plod nepatvorenog nacionalnog razvoja, ve} vi{e reakcija na stranu oku-
paciju,22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera, odre-
|ene da stvore zid oko naroda, da budu zamena za granice koje ne bi mo-
gle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski.

Ako je, u ranom obliku francuske aristokratije, teorija rase kori{}ena kao
instrument unutra{nje podele, a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat,
ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njeg
nacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove.
Kao {to bi propast francuskog plemstva, kao va`ne klase u francuskoj
naciji, u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republike
nisu o`iveli, tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organ-
ska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~ki
spletkari nisu `eleli da je o`ive ne bi li se dopali narodu i sakrili svoje
odvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. To nije tako kod jednog
drugog izvora nema~kog rasizma koji je, prividno udaljeniji od politi~ke
scene, imao mnogo nepatvorenije dr`anje pod kasnijim politi~kim ideolo-
gijama.

Politi~ki romantizam optu`uju da je stvorio teoriju rase. Mogli bismo ga
optu`iti i za razne druge neodgovorne teorije. Adam Miler i Fridrih [legel
su simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svaka
teorija mo`e privremeno da pusti koren. Nijedna realna stvar, nijedan is-
torijski doga|aj, nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatne
i sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i orig-
inalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje. “Svet mora biti romantizo-
van”, kao {to je to Novalis rekao, `ele}i da “dâ visok smisao obi~nom,
misteriozni smisao svakida{njem, dignitet nepoznatog ne~em dobro
znanom”.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod, koji se u tre-

20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}; sli~no tome, hibridni naro-
di nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda... predak ~ove~anstva je mrtav, izvorna rasa je
izumrla. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo... Ljudska plemenitost ne
mo`e da se izrazi samo u jednom narodu.” U Deutsches Volkstum, 1810.

Isti primer je izrazio Geres, koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi
~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kad
tvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op. cit. ).

21 Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814. Prevod citiran iz Alfred P. Pundt, op. cit.
22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe, po~eo sam ja izistinski da
volim Nema~ku... kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju, za mene je postajala
jedna i neraskidiva”, piše E. M. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden, 1818, p. 82.
Prevod citiran iz Pundt, op. cit., p. 151.
23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften, Leipzig, 1929, Tome II, p. 335.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 173

nutku mogao pretvoriti u dr`avu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo
{to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca, ili {to im je kasnije, ka-
da su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki pa-
tron.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija koje
su se slobodno nadmetale, kojima devetnaesti vek tako obiluje, a da se ne
nai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi.

To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio toliko
razvoj neke posebne teorije, ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~e-
njaka; ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva mo`e na}i ijedna
ideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili, ako se dovede u pitanje jedi-
na stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko mo`e da previdi – stvarnost nji-
hovog polo`aja. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en iz-
govor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”, li~nosti ~ija je
gola samovolja postala dokaz genija. [to god je slu`ilo takozvanoj krea-
tivnosti, to jest, potpuno samovoljnoj igri “ideja”, moglo je postati centar
celokupnog pogleda na `ivot i svet.

Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog obo`avanja li~nosti omogu}io je
izvesne moderne stavove me|u intelektualcima. Njih je prili~no dobro
predstavljao Musolini, jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta, kada
je opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu, revolucionara i
reakcionara, proletera i antiproletera, pacifistu i antipacifistu”. Okrutni in-
dividualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je
“svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. Novo u Musoli-
nijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspolo`ivom
energijom”.25

Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro mo`e da se previdi neposre-
dan doprinos romantizma razvoju teorije rase. U anarhi~noj igri ~ija pra-
vila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samo-
voljno mi{ljenje, podrazumeva se da svaka pomisao mo`e da se formuli{e
i u datom trenutku {tampa. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo je
temeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. U Nema~koj, gde se
sukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na poli-
ti~koj sceni, obo`avanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanja
makar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. Vladaju}a klasa zemlje ot-
voreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost pre-
ma udru`ivanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja,
tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to-

24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt, Politische Romantik, München,
1925.

25 Mussolini, “Relativismo e Fascismo” u Diaturna, Milano, 1924. Prevod citiran iz F.
Neumann, Behemoth, 1932, pp. 462-463.

174 IMPERIJALIZAM

vanja. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman, Wilhelm Meister, u kome junaka
iz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je bur`oa u sopstvenoj
dru{tvenoj sferi bez “li~nosti”, dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije.

Nema~ki intelektualci, iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu za
srednju klasu kojoj su pripadali, vodili su ogor~enu i, na `alost, veoma
uspe{nu bitku za dru{tveni status. ^ak i oni koji su pisali u odbranu plem-
stva, osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tve-
nih polo`aja. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenim
ro|enjem, formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo da
zadobije op{te odobravanje unutar bur`oaskog dru{tva. Kao titula na-
slednika neke stare porodice, “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a ne
po zasluzi. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje na-
cije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog ra-
zvoja, tako se, u dru{tvenoj sferi, pretpostavilo da sama priroda donosi ti-
tulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. Liberalni pisci su se uskoro hva-
lisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih,
koje mogu biti date ili oduzete, i tvrdili su, stoga, da prirodne privilegije,
kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne mo`e da kopira.26

Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta se
potvrdila. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma, koji je
uveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je, po-
na{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznis-
mena po nedostatku “uro|ene li~nosti”, uro|enog nedostatka takta, po od-
sustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti, uro|ene sklonosti prema tr-
govini, itd. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosa
protiv kastinske arogancije junkera, ne usu|uju}i se, me|utim, da se bori
za politi~ko vo|stvo, bur`oazija je od samog po~etka `elela da gleda s vi-
sine, ne toliko na druge klase ni`e od sebe, ve} jednostavno na druge na-
rode. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knji`evno delo Klemensa
Brentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovih
protivnika koji su se okupili 1808. pod imenom “Die Christlich-Deutche
Tischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. U svom prefinjenom i duhovi-
tom maniru, Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”,
genijalne li~nosti i “filistra”, koga odmah identifikuje sa Francuzima i Je-
vrejima. Tako }e nema~ka bur`oazija poku{ati barem drugim narodima da
pripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no bur`oaske – pr-
vo Francuzima, zatim Englezima, a Jevrejima uvek. [to se ti~e misterio-

26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva, liberalnog pisca Buchholza,
Untersuchungen ueber den Geburtsadel, Berlin, 1807, p. 68: “Pravo plemstvo... ne mo`e se
dati ili oduzeti, jer, kao vlast ili genije, samo sebe postavlja i po sebi postoji.”

27 Clemens Brentano, Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 175

znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem, one su bile pot-
puno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.

Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase, sa-
mi junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. Jedini junker
toga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju, Ludvig fon der
Marvic, nikada nije koristio rasne izraze. Po njemu, nacije deli jezik – {to
je duhovna a ne fizi~ka razlika. @estoko se protivio Francuskoj revoluciji,
govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne naci-
je protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica, treba da se smatra nelo-
jalnim, izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dr`ava”.28 Adam
Miler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva, a Haler je, tvrde}i
da prirodni zakon nala`e da jaki vladaju nad slabim, pre{ao preko
o~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i.
Plemi}i su, naravno, bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzur-
pacija vlasti ne samo da je legalna, ve} je u saglasnosti sa prirodnim za-
konima, tako da je posledica bur`oaskih definicija bilo to {to su plemi}i
tokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”.29

To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr-
`avnosti, koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. i posle
njega, i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodno
plemstvo, intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. Iz onog prvog
je iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima; iz
ovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog superme-
na ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. Sve dok su i{li rame uz rame,
ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnos-
ti. ^im su se stopili, oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunu
ideologiju. Ovo se, me|utim, nije prvo dogodilo u Nema~koj, ve} u
Francuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase, ve} jedan visoko
nadaren i frustriran plemi}, grof de Gobino.

III: Novi klju~ za istoriju

GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. objavio Essai sur l’Inégalité des Races
Humaines, koji, samo nekih pedeset godina kasnije, na prelazu vekova,
postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. Prva re~enica u ~e-

28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow, Ludwig von der Marwitz und die
Anfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen, Historische Studien, Heft
185, p. 92.

29 Vidi Sigmund Neumann, Die Stufen des preussischen Konservatismus, Historische
Studien, Heft 190, Berlin 1930. Posebno pp. 48, 51, 64, 82. Za Adama Müllera vidi:
Elemente der Staatskunst, 1809.

176 IMPERIJALIZAM

tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme naj-
mra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo i
moderno interesovanje svoga autora, novo pesimisti~no raspolo`enje koje
pro`ima njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sve
prethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Zaista, od pamtiveka je ~ove~an-
stvo `elelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama, palim carstvima, izumr-
lim narodima; ali niko pre Gobinoa nije mislo o nala`enju jednog jedinog
razloga, jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju i
padaju. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijom
rase. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”, Ben-
d`amin Dizraeli, bio podjednako fasciniran padom kulture, dok s druge
strane Hegel, ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim za-
konom napretka u istoriji, nikada nije bio zainteresovan za uspon i pad
kultura kao takvih, niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije:
Gobino je precizno izlo`io takav zakon. Bez uticaja darvinizma ili bilo ko-
je druge evolucionisti~ke teorije, ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo is-
toriju u porodicu prirodnih nauka, na{ao prirodne zakone svih otkri}a, re-
dukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temelju
egzaktne nauke na{e o~i mogu da vide, na{e u{i da ~uju, ruke da dodirnu”.

Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije, koja je pokrenuta u sred op-
timisti~kog devetnaestog veka, koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniran
padom, a jedva zainteresovan za uspon civilizacije. U vreme pisanja ove
rasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kao
oru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobne
posledice svog zakona propasti. Nasuprot [pengleru, koji prori~e samo
sumrak zapadne kulture, Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekao
ni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili, njegovim re~ima, ljud-
ske rase – sa lica zemlje. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudske
istorije, on zaklju~uje: “^ovek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno tra-
janje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bi
se delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost... drugi je po~eo
i svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”.

Ta~no je zapa`anje da se Gobino, trideset godina pre Ni~ea, bavio prob-
lemom “décadance”.31 Me|utim, razlika je u tome {to je Ni~e imao teme-
ljno iskustvo evropske dekadencije, po{to je pisao u vreme kad je ovaj po-
kret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj, Svinbernom u Engleskoj i
Vagnerom u Nema~koj, dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukosti
modernog taedium vitae i mo`e se posmatrati kao poslednji naslednik

30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races, translated by Adrien Collins, 1915.
31 Vidi Robert Dreyfus, “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, Paris, 1905 u
Cahiers de la quinzaine, Ser. 6, Cah. 16, p. 56.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 177

Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva, koje se, bez psiholo{kih
mr{enja, jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kao
kaste. S izvesnom naivno{}u, on je skoro doslovno prihvatio doktrine
osamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: bur`uji su potomci gal-
sko-romanskih robova, plemi}i su potomci Germana.32 Isto to se ti~e i nje-
govog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. Moderniji as-
pekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica
(njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva), da je preterivao i
natezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisva-
jao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara do
Odina: “Ja sam, tako|e, od rase bogova.”33 Ali njegova prava va`nost sas-
toji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast, kraj
~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. Kada je Gobino otpo~eo svoje
delo, u doba bur`oaskog kralja Luja Filipa, sudbina plemstva izgledala je
zape~a}ena. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat, ona se
ve} dogodila i moglo je samo da se `ali. Njihova nesre}a, kako ju je
izrazio Gobino, katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnika
dekadencije koji su, nekoliko decenija kasnije, pevali o krhkosti svih ljud-
skih stvari – les neiges d’antan, o lanjskom snegu. [to se ti~e samog Go-
binoa, ovo srodstvo je dosta uzgredno; ali interesantno je zabele`iti da ~im
je srodstvo ustanovljeno, ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelek-
tualce na prelazu veka, kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili Tomas
Man u Nema~koj, da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. Davno pre no {to
su se ono {to je u`asno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljud-
skog gledi{ta nerazumljiva me{avina, koja je za{titni znak na{eg veka, be-
smisleno je izgubilo mo} da ubija.

Isto tako, zbog neobi~nog pesimisti~kog raspolo`enja, zbog aktivnog
o~ajanja poslednjih decenija veka, Gobino je stekao zakasnelu slavu. Ovo,
me|utim, ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesa
smrti i trgovine” (D`ozef Konrad). On nije bio ni dr`avnik koji veruje u
biznis niti pesnik koji slavi smrt. On je bio samo ~udna me{avina frustrira-
nog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoro
slu~ajno. To je bilo onda kada je video da ne mo`e jednostavno da prihvati
stare doktrine dva naroda unutar Francuske i da, s obzirom na promenjene
okolnosti, mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno u
vrhu dru{tva. U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje, on je morao
da obja{njava za{to najbolji ljudi, plemi}i, ne mogu ~ak ni da se nadaju da
}e povratiti prethodne pozicije. Korak po korak, identifikovao je pad svo-

32 Essai, Tome II, Book IV, p. 445. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” u
Europe, 1923.

33 J. Duesberg, “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale, 1939.

178 IMPERIJALIZAM

je kaste sa padom Francuske, zatim zapadne civilizacije, a zatim celog
~ove~anstva. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divili
kasniji pisci i biografi, da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase,
a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. To podrazumeva da je u
svakoj me{avini ni`a rasa uvek dominantnija. Ova vrsta argumentacije,
skoro op{te mesto posle smene vekova, nije se uklapala u doktrine progre-
sa Gobinoovih savremenika, koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe,
“pre`ivljavanje najprilago|enijih”. Liberalni optimizam pobedni~ke bur-
`oazije tra`io je novo izdanje teorije sila-zakon, a ne klju~ za istoriju niti
dokaz neizbe`ne propasti. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru pub-
liku anga`uju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}i
na~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. Morao je
da ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom, i tek posle
Prvog svetskog rata, sa talasom filozofa smrti, njegova dela su stekla {i-
roku popularost.34

Ono {to je Gobino zaista tra`io u politici bila je definicija i stvaranje
“elite” koja bi zamenila aristokratiju. Umesto kne`eva, on je predlagao
“rasu kne`eva”, arijevce, koji su, govorio je, u opasnosti da ih zagu{e ni`e,
nearijevske klase demokratijom. Koncept rase omogu}io je da se orga-
nizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma, da se defini{u kao ~lano-
vi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Ako su rasa
i me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvatao
postojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornost
mo`e da se razvije u svakoj li~nosti, bez obzira na njenu trenutnu situaci-
ju, da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim pre`ivelim sinovima... Mero-
vinga”, “sinovima kraljeva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita koja
mo`e tra`iti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom da
se ose}aju kao plemi}i; prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo bi
uverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”, da “plava krv” te~e njenim
venama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Tako je iz
jednog politi~kog doga|aja, propadanja plemstva, grof izvukao dva pro-
tivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodne
aristokratije. Ali nije do`iveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja, ko-
ja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratija
po~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veo-
ma se trude}i da ga razori.

34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923, posebno ~lanak Clément
Serpeille de Gobineau, “Le Gobinisme et la pensée moderne”. “Ipak sve do... sredine rata
nisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom, jedinom koja je mogla
da objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima... Bio sam iznena|en kad
sam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje. Posle rata, primetio sam da su za skoro
celu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e.”

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 179

Sléde}i primer svojih prethodnika, prognanih francuskih plemi}a,
Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije,
ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma.35 I po{to je
Francuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence, jer je svoju vladu – bila
kraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jed-
nakosti ljudi, i po{to je, najgore od svega, bila jedina zemlja svog vremena
u kojoj su ~ak i ljudi crne ko`e mogli da u`ivaju gra|anska prava, Gobinou
je bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu, ve} engleskom, i
kasnije, posle poraza 1871, Nemcima.36 I ovaj nedostatak digniteta se ne
mo`e nazvati slu~ajnim, ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom.
Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ili
na razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~
za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvari-
ma prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sa
svojom stalno promenljivom hranom, realno{}u. Bilo bi apsurdno tra`iti
pouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko oprav-
danje za svaku datu situaciju.

Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti, ustanovljavaju}i se
kao rasna elita, otvoreno iskazali prezir prema svim narodima, uklju~uju}i
Nemce, francuski rasizam bio naj~vr{}i, jer nikada nije pao u slabost pa-
triotizma. (Ovo dr`anje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata;
istina, “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca, ve} pre Anglosak-
sonaca, [ve|ana i Normana, ali nacija, patriotizam i zakon jo{ uvek su se
smatrali “predrasudama, fiktivnim i nominalnim vrednostima”.)37 ^ak je i
Ten ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”,38 a Ernst Renan
je verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj division
du genre humain, iako je on dr`ao da je civilizacija velika, superiorna sna-
ga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.39 Cela ne-

35 Essai, Tome II, Book IV, p. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie... povratila je svoj
zna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. Sa njihovim tri-
jumfom patriotizam je opet postao vrlina.”

36 Vidi Seillière, op. cit., Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique, p.
32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska, Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu ger-
manska... Svakako, Gobino je kasnije promenio mišljenje, ali pod uticajem uspeha.”
Zanimljivo je primetiti da je za Selijea, koji je tokom studija postao `estoki pristalica gobi-
nizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adap-
tiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje.

37 Mo`e se na}i mnoštvo primera. Citat je uzet iz Camille Siess, Impérialismes. Gobinis-
me en France, Paris, 1917.

38 Za Tenov stav vidi John S. White, “Taine on Race and Genius” u Social Research, Feb-
ruary 1943.

39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa, bastardizovana mešavinom
sa crnima. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues, 1863, Part I,
p. 4,503, i passim. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques, I,15.

180 IMPERIJALIZAM

povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle
1870,40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i, sle-
di antinacionalne, progermanske linije.

Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma slu`io da pove`e nepri-
jatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sa
stvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje, speci-
fi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligen-
ciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu is-
torije. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja, sve-
taca, genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko mogu
da sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. Karakteristi~na neodgo-
vornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{a-
vina rasa, jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti ko-
ji se mo`e pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. Ovo zna~i da se unutarnjem
iskustvu mo`e pridati istorijski zna~aj, da sâmo ne~ije bi}e mo`e postati
popri{te istorije. “Otkad sam pro~itao Essai, svaki put kad neki sukob
uzburka izvore moga bi}a, osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mo-
joj du{i, bitka izme|u crnog, `utog, bitka izme|u Semita i arijevaca”.41
Ma koliko da su zna~ajne, ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u iz
stanja svesti modernih intelektualaca, pravih naslednika romantizma, ma
kakvih da se uverenja dr`e, ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~-
ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela pod
svoje.

IV: “Prava Engleza” vs. Prava ~oveka

DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova,
po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vreme
Francuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji je
`estoko optu`io napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enje
od svih svetskih kriza”.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovo
delo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. Ta
~injenica se, me|utim, mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i engleske
teorije rase nasuprot francuskom tipu. Te sli~nosti mogu se objasniti ~inje-
nicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnu
diskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité

40 To vrlo dobro izra`ava Jacques Barzun, op. cit.
41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure,
“Gobineau et le Problème des Races”, u Europe, 1923.
42 Reflections on the Revolution in France, 1790, Everyman’s Library Edition, New York,
p. 8.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 181

kao stranim izumima. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov en-
gleskog dru{tva, engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kad
se do{lo do “prava ~oveka”. Prema mi{ljenjima koja su bila {iroko
rasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka, nejednakost je bila u
engleskom nacionalnom karakteru. Dizraeli je video da su “prava Engleza
bolja od prava ~oveka”, a ser D`ejmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji
[izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili da
se uzbu|uju oko ovih stvari”.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli da
razviju teoriju rase sa nacionalnim crtama, dok su iste teorije u Francuskoj
od samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice.

Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolu-
cije sadr`an je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustava
tra`i i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ih
predaka, koje treba da bude preneto na{em potomstvu; kao posed koji po-
sebno pripada narodu ovog kraljevstva, bez obzira na ijedno drugo op{tije
ili starije pravo.” Koncept nasle|a, primenjen na samu prirodu slobode,
ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnu
nijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. Kako je to formu-
lisao jedan pisac srednje klase, nacionalizam je zna~io neposredno prihva-
tanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enih
zajedno sa titulom i zemljom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u ok-
viru engleske nacije, Berk je pro{irio princip tih privilegija, tako da one
obuhvataju ceo engleski narod, postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstva
me|u nacijama. Odatle je crpeo prezir prema onima koji su tra`ili povlas-
tice kao prava ~oveka, povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevati
jedino kao “prava Engleza”.

U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnu
klasu. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela, od sedamnaestog veka
nadalje i u sve ve}em broju, asimilovala vi{e slojeve bur`oazije, tako da je
ponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne polo`aj lorda. Taj proces je
razvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo se
znatno ose}anje nacije u celini; ali, uz pomo} istog simbola, feudalna
shvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje ni`ih klasa mno-
go lak{e nego igde drugde. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno sko-
ro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. Posledica
ovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rase
bio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalen-
tom, eugenikom.

Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svoj
koncept humanosti, evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz-

43 Liberty, Equality, Fraternity, 1873, p. 254. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vi-
di Benjamin Disraeli, Lord Georg Bentinck, 1853, p. 184.

182 IMPERIJALIZAM

me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.44 Entuzijazam
osamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda
~oveka i razuma mo`e na}i izraz, pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri-
}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svih
ljudi, zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para rodite-
lja, sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja, koliko zna-
mo, nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudske
strasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvila
humane institucije samo do veoma niskog nivoa. Taj novi problem koji se
na istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upo-
znavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao, posebno u Americi i nekim
britanskim posedima, povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje se
mislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. Ali ~ak i ropstvo,
iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu, nije dalo pre devetnaestog
veka robovlasni~kim narodima svest o rasi. Tokom celog osamnaestog ve-
ka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i `eleli da
ga postepeno ukinu. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao D`eferson:
“Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan.”

U Francuskoj, gde je problem crnih plemena nai{ao na `elju Francuza
da ih asimiluju i obrazuju, veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvu
klasifikaciju rasa koja je, zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}i
sve druge prema razlikama u odnosu na njih, nau~avala jednakost putem
strogih pore|enja.45 Osamnaesti vek, da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju-
}e preciznu frazu, “verovao je u razli~itost rasa, ali u jedinstvo ljudske vrs-
te.”46 U Nema~koj, Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasa
na ~oveka, a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasi-
fikaciju razli~itih vrsta, Gustav Klem,47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~an-
stva kao op{ti okvir za svoja istra`ivanja.

Ali stvari su bile znatno te`e u Americi i Engleskoj, gde su ljudi imali da
re{e problem zajedni~kog `ivljenja posle ukidanja ropstva. Sa izuzetkom
Ju`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabe`i
oko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme u
prakti~noj politici. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umesto
da na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. Posebno je tako bilo u En-
gleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori-

44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti mo`e se na}i u mnogim izvešta-
jima sa putovanja iz osamnaestog veka. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnu
belešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo, štaviše, koliko su rase koje nase-
ljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvog
belca koji su se sreli.” (Article: Homme).

45 Histoire Naturelle, 1769-89.
46 op. cit., pismo od 15. maja 1852.
47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 183

jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Ukidanje ropstva u
britanskim posedima 1834. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra-
|anskom ratu, nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnje-
nje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija.

Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su, kritikuju}i Bibliju kao knji-
gu licemernih la`i, odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”; njihovo
glavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju-
}e karike svih ljudi i svih naroda. Iako nije uslovljavao predestiniranu ras-
nu superiornost, poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne od
drugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komu-
nikacije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad; i ni-
kad se to dvoje ne}e sresti”, i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani bra-
kovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. Po
poligenizmu, ti ljudi nisu prava ljudska bi}a; oni ne pripadaju nijednoj od-
re|enoj rasi, ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra-
|anskog rata”.48

Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan,
ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jedna
druga doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a, ali mu je
dodala politi~ki princip devetnaestog veka, progres, odakle je do{la do
suprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa
~ovekom, ve} i sa animalnim `ivotom, da postojanje ni`ih rasa jasno po-
kazuje da ~oveka od `ivotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bit-
ka za egzistenciju dominira celim `ivim svetom. Darvinizam je bio po-
sebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. Ali
dok je ta doktrina, kada su je isklju~ivo koristili aristokrati, govorila pono-
snim osvaja~kim jezikom, sada je ona bila prevedena na dosta gorak jezik
naroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borio
za relativnu sigurnost skorojevi}a.

Darvinizam je do`iveo tako velik uspeh jer je pribavio, na osnovu nasle-
|a, ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da se
koristi za diskriminaciju kao i protiv nje. Politi~ki govore}i, darvinizam
kao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i ko-
smopolitizma, kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologi-
ja.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{
uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne, antikolonijalne partije u En-
gleskoj. I prvi filozof evolucije, Herbert Spenser, koji je sociologiju treti-
rao kao deo biologije, verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji

48 A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 158.
49 Vidi Friedrich Brie, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,
1928.

184 IMPERIJALIZAM

~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom. Za politi~ku diskusiju darvini-
zam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti-
~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|eni-
jih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno le`e u evoluciji ~oveka iz-
van `ivotinjskog sveta, iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”.

Doktrina nu`nog pre`ivljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom da
su, kona~no, “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao
{to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u En-
gleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili ap-
solutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najpri-
lago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Drugi deo darviniz-
ma, razvoj ~oveka iz `ivotinjskih vrsta je, na `alost, pre`iveo. Eugeni~ari
su obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstan-
ka, prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ili
pribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”. Ta mogu}a
konsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadese-
tih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada.50 Proces selekcije morao
je da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta-
~ko”, svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Bestijalnost je uvek bila svoj-
stvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela da
bi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dr`avi beskorisne tro{kove”.51
Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpuno
napuste polje nau~nog istra`ivanja, da zaborave na traganje za karikom
koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti-
~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmun
jeste.

Ali pre nego {to je nacizam, slede}i pravac svoje totalitarne politike, po-
ku{ao da pretvori ~oveka u `ivotinju, bilo je brojnih napora da ga na stro-
go naslednoj osnovi proizvedu u boga.52 Ne samo Herbert Spenser, ve} svi
rani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}-

50 Vidi, na primer, Oto Bangert, Gold oder Blut, 1927.“Zbog toga civilizacija mo`e biti
ve~na.” p. 17.

51 U Lebenswunder, 1904, p. 128 ff.
52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke, glasovi upozorenja
prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila, što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije.
Volter se, više no jednom, poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom
“Philosophie Géneralé: Métaphysique, Morale et Théologie”, Oeuvres Complets, 1785,
Tome 40, p. 16 ff. – U svom Dictionnaire Philosophique, Aricle “Chaine des Etres Créés”, on
piše: “Kao prvo, naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organi-
zovanu stvar, biljaka u zoofite, zoofita u `ivotinje, ovih u ~oveka, ~oveka u duh, tog duha
obavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance; i... u samog Boga... Ali naj-
savršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e, mo`e li on postati Bog? Nije li beskraj izme|u
Boga i njega?... Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?”

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 185

nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”.53 Verovalo se
da je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”,54 i opet se aristokratija
smatrala kao prirodni proizvod ne politike, ve} prirodne selekcije, ~iste
rase. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju, ~ijom selekcijom
bi se razvili primerci genija i supermena, bila je jedna od mnogih ideja ko-
ju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni stare
vladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. Krajem ve-
ka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminima
kao ne{to sasvim normalno, a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{e
spoljne politike”, kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are.55 Svi oni
su izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” u
saglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda.56

Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ide-
je o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karak-
teru, {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka.
Srednja klasa je `elela nau~nike koji bi mogli da doka`u da su veliki ljudi,
a ne aristokratija, pravi predstavnici nacije, oli~enje “genija rase”. Ti nau-
~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali”
onu ranu tvrdnju Bend`amina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci-

53 Hayes, op. cit., p. 11. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranih
materijalista. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasni-
je sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. 130). Ovo objašnjenje, me|utim, po-
kazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Ne-
ma~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istra`ivanja radi propagandnih
aktivnosti, koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom, a da su s druge strane nji-
hovi savremenici, koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina, kao Bares i
društvo u Francuskoj, bili veoma prakti~ni privr`enici izopa~ene brutalnosti koja je brisala
Francuskom tokom afere Drajfus. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je ma-
nje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”, koliko ozbiljnim novim politi~kim
doga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim i
zbrkanim ~ove~anstvom.

54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. Galtona, objavljene 1869, koja je slede}ih de-
cenija izazvala poplavu literature na istu temu.

55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. Charles Michel u Saturday Re-
view, London, February, 1896. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley, The Struggle
for Existence in Human Society, 1888. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nu`an samo
dotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. Benjamin Kidd, Social Evolution, 1894. John B.
Crozier, History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution, 1897-1901.
Karl Pearson (National Life, 1901), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, bio je
me|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što mu
se zadesi na putu. Charles H. Harvey, The Biology of British Politics, 1904, zaklju~uje da
striktnom kontrolom “borbe za `ivot” unutar nacije nacija mo`e postati svemo}na u neizbe`-
noj borbi za opstanak sa drugim ljudima.

56 Vidi posebno K. Pearson, op. cit. ali je Fr. Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~inje-
nicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meri
pod našom kontrolom” (op. cit., ed. 1892, p. XXVI).

186 IMPERIJALIZAM

ja rase, njen izabrani primerak”. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi-
~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio:
“Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.”57

Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase, kao {to je bilo za ne-
ma~ku, to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva, {to
je ro|ena iz `elje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve kla-
se i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja. Iz tog ugla, Karlajlove
ideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora”
nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”, {to je zaista veoma nepra-
vedna optu`ba.58 Njegovo obo`avanje heroja, kojim je stekao {iroku pub-
liku i u Engleskoj i u Nema~koj, poticalo je iz istih izvora kao obo`avanje
li~nosti u nema~kom romantizmu. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikaci-
ja uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tve-
ne sredine. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredine
devetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nije-
dan nije izbegao Karlajlovom uticaju, ali nijedan ne mo`e biti optu`en za
otvoreno ispovedanje rasizma. Sam Karlajl, u eseju “Crna~ko pitanje”, ra-
zmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”.
^arls Dilk, ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak impe-
rijalizma,59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske koloniste
kao deo britanske nacije, protiv onih koji bi na njih gledali s visine a na
njihove zemlje kao na puke kolonije. D`. R. Sili, ~ija je Ekspanzija Engle-
ske (1883) za manje od dve godine prodata u 80.000 primeraka, jo{ uvek
po{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. ^ak se i Frod,
~ije je divljenje prema Burima, prvom belom narodu koji se bio o~ito ada-
ptirao na plemensku filozofiju rasizma, mo`da bilo sumnjivo, suprotstavio
priznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`noj
Africi zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom, a to
nije samouprava”.60

Potpuno isto kao u Nema~koj, engleski nacionalizam je rodila i u zna-
~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipo-
vala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase. Ali za raz-
liku od Nema~ke, kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideo-
lo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice, britanska ostrva su
prirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta, a Engleska kao
nacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je `iveo u {iroko
rasutim kolonijama preko mora, odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi-

57 Testament of John Davidson, 1908.
58 C. A. Bodelsen, Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924, p. 22 ff.
59 E. H. Damce, The Victorian Illusion, 1928.“Imperijalizam po~inje knjigom ...
Dilkovom Ve}om Britanijom.”
60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 187

lja. Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo, za-
jedni~ka ba{tina, zajedni~ki jezik. Otcepljenje Sjedinjenih Dr`ava pokaza-
lo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju; i ne samo u Americi,
druge kolonije su tako|e, iako ne istom `estinom, pokazale jake tendenci-
je da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. Da
bi spasao ove ranije britanske gra|ane, Dilk je, pod uticajem Karlajla,
govorio o “Saksonstvu”, i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak i
narod Sjedinjenih Dr`ava, kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knji-
ge. Po{to je bio radikal, Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnost
nije bio rat me|u nacijama, ve} engleski oblik gra|anskog rata osam-
naestog veka, u kome je on sa zaka{njenjem dr`ao stranu republikancima.
Ovde le`i jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni refor-
matori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: `eleli su da sa~u-
vaju kolonije, ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za ni`e
klase, zapravo su `eleli da zadr`e uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{ili
ovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. Ovaj motiv je jak kod Froda, koji
je `eleo da “zadr`i kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodu-
kuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in `ivota nego {to je bilo
mogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silije-
vu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnoj
Imperiji i kad je celu nazovemo Engleska, vide}emo da su tu tako|e i Sje-
dinjene Dr`ave.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali
“Saksonstvo”, ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje na-
cije koju nije vi{e na okupu dr`ala ograni~ena zemlja. “Ideja koja je tokom
celog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skri-
vene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase koja
obavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgo-
vor). Zajedni~ko poreklo, nasle|e, “veli~anstvenost rase” nisu za Dilka
bili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju, ve} preko potreban vodi~ u
postoje}em svetu, jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.

Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu, ispostavilo se
da je najopasniji koncept nacionalizma, ideja “nacionalne misije”, bio po-
sebno jak u Engleskoj. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijala
bez primese rasnih uticaja, u svim zemljama gde su narodi te`ili nacional-
noj dr`avi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa ras-
nom idejom. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~ne
slu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tete
nego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno, organizo-
vano, obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske.62
Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva, iako misle da je Engleska nadmo}ni

61 C. A. Bodelsen, op. cit., p. 199.
62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme, 1848, p. 384 ff.

188 IMPERIJALIZAM

garant za humanost. Ne mogu da se uzdr`e da ne prenaglase ovaj naciona-
listi~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla i
ljudi koji je sadr`an u ideji o misiji, raspad koji za englesku politiku nije
bio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr-
`avnik morao da ra~una. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste
~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih na-
roda kao ni`ih rasa, pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima su
govorili, Kanada i Australija, bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan popu-
lacioni problem.

Tako je, ne slu~ajno, prvi engleski dr`avnik koji je stalno isticao svoju
veru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio
~ovek koji je, bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste –
“kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – `eleo da pro{iri engle-
sku imperijalnu snagu na Aziju i, zaista, silom oja~ao poziciju Velike Bri-
tanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom.
Bend`amin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije, on
je bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen im-
perije i koji je `eleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kon-
tinentom.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamental-
noj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. Ovom kolonijom su vladali sa
uobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocima
zakona u Indiji”. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravu
koja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnih
mera. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na koju
je Berk upozoravao, naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati
“zakonodavci za Englesku”.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske ni-
je bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo... nego {to je to
uspostavljanje indijske imperije”, dr`ali da su sloboda i jednakost “velika
imena male stvari”.65

Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostav-
lja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne koloni-
zacija. Za realizaciju ove koncepcije, ~ije ispunjenje Dizraeli nije do`iveo,
rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e. Ona je zasenila prete}u trans-

63 “Vlast i uticaj mo`emo vršiti u Aziji; stoga onda, u Zapadnoj Evropi” (W. F. Monype-
nny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II,
210. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti,
Englesku ~eka divna budu}nost.“(Ibid., I, Book IV, chap. 2). Jer “Engleska nije više puka
evropska sila... ona je realno više azijska sila nego evropska. (Ibid., II, 201).

64 Burke, op. cit., p. 42-43: “Vlast donjeg doma... je zaista velika, i mo`da }e mo}i dugo
da ~uva svoju veli~inu... i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre-
~ava da postane tvorac zakona za Englesku.“

65 Ser James F. Stephen, op. cit., p. 253 and passim; vidi tako|e njegov ~lanak “Foun-
dations of the Government of India”, 1883, u The Nineteenth Century, LXXX.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 189

formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe sma-
trala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvene
re~i.66

Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja u
kome tek sada, posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena, vidimo
ranu zoru rasizma. Ali, iako je rasizam o`iveo elemente rasnog mi{ljenja u
svakoj zemlji, nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “ima-
nentnom logikom”. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za ra-
zli~ite politi~ke sukobe, ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopola
na politi~ki `ivot pojedinih nacija, ona je zao{trila i crpla postoje}e su-
kobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme, ali nikada nije stvorila
nove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. Rasi-
zam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek ne-
poznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi su
Gobino i Dizraeli. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spret-
nih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti, provalija koju ni-
jedno intelektualno obja{njenje ne mo`e da premosti. Vrlo je verovatno da
bi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme, zajedno sa dru-
gim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka, da “grabe` oko Afri-
ke” i nova era imperijalizma nisu izlo`ili zapadno ~ove~anstvo novim i {o-
kantnim iskustvima. Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazak
rasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela, ~ak i
da teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu.

Po{to je, me|utim, postojala teorija rasa, pokazalo se da ona pru`a og-
romnu pomo} rasizmu. Sâmo postojanje jedne teorije koja se mo`e po-
hvaliti izvesnom tradicijom poslu`ilo je da se sakriju destruktivne sile
nove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo-
`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sa
zapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti, ~ak i pre nego {to joj
je bilo dozvoljeno da razori me|usobno uva`avanje zakona i institucija
evropskih naroda.

66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III.

SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija

DVE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim naro-
dima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao prin-
cip dr`avne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rase
kao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli os-
tati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (D`ozef Konrad) kao u svim
poterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko pose-
dovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca za-
kona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere.

Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postala
nu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan
~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i ponizila
doseljenike da oni vi{e nisu `eleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa je
bila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo konti-
nent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obu-
zelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’.”1 Taj
odgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovim
istrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inio
Karl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog sta-
novni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona lju-
di; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|e-
njem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku.
Koja bi glava civilizovane dr`ave ikada ranije izrekla strogu opomenu
Vilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{i
bokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Ati-
linim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek `ive u istoriji, tako mo`e
nema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e ne
usudi da popreko pogleda Nemca.”2

Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{-
njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj ci-
vilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak

1 Joseph Conrad, “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbo-
lje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi.

2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. –
Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istori-
je Afrike. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine koji su smanjili do-
ma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 –
Leopold II.” Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.

RASA I BIROKRATIJA 191

najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao pu-
tem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, iz-
rastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugo
je on `iveo po ~asnom, `udnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjaj-
nom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on je
ispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem je
vladalo staro “trojstvo – rat, trgovina i gusarenje” (Gete), a ne u kompliko-
vanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala domi-
naciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbog
bogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igre
ekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anje
i svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja.

Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno pove-
zani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko je
na ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio sve
mogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacija
davala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskog
chargé d’affaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanju
uprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bez
uvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`noj
Africi nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja defi-
nisane, rasne dr`avne zajednice (kao nacisti u logorima smrti).

I: Fantomski svet Crnog kontinenta

DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida koloni-
jalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, na
novo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene za-
konske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskih
stanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stani-
ca ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenu
svetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva konti-
nenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima.
Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljani
vekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da poko-
ravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko-

3 Vidi opis “Indian system of government by reports”, A. Carthill, The Lost Dominion,
1924, p. 70.

4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratki
periodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je “za razumevanje geneze
modernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila

192 IMPERIJALIZAM

morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka,
tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedova-
nju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje rela-
tivne slabosti ili snage u Evropi.

Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istori-
je bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskim
narodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evrop-
skog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da bi
privukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove ob-
lasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno,
nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postigle
pravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske ze-
mlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da us-
postave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo musli-
manskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorije
tretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ih
inkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su u
skorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamde-
setih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal bez
namere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bila
naneta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne le`i na obalama
Mediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} joj
je on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji.

Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad
~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspan-
ziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog veka
zna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva;
svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne po-
morske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji uki-
nuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija po-
razila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopol
u Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je impe-
rijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja se
tako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije u
Ju`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrika
pripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedo-
stajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nase-

nezauzeta zemlja kakva je le`ala pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljena
oblast, naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of South
Africa, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59.

5 “^ak 1884. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`noj
Americi”. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).

RASA I BIROKRATIJA 193

ljenost, a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000
nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokom
celog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku,
ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzo
vra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala “rasadnik kulture im-
perijalizma” (Dems), nikada nisu tra`ili najradikalniji engleski branitelji
“Saksonstva”, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskih
sanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preim-
perijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio ne-
znatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutar
okvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je za-
pravo dobila op{ti zna~aj.

Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih i
osamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno ni-
je odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabele`iti
da je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novca
po~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlato
jedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je u
pore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je naj-
stariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskoj
proizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finan-
sirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenziju
imperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu poli-
ti~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnost
i nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to je
dru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednosti-
ma, po~elo da tra`i apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaista
nije i ne mo`e da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova

6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928.
pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednim
izuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih se
useljava:

Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupna
imigracija imigracija emigracija emigracija

1924 3 724 5 265 5 275 5 857
1925 2 400 5 426 4 019 4 483
1926 4 094 6 575 3 512 3 799
1927 3 681 6 595 3 717 3 988
1928 3 285 7 050 3 409 4 127
——— ——— ——— ———
17 184 30 911 19 932 22 254

Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Ma-
dness, 1931, p. 59, note.

194 IMPERIJALIZAM

iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijih
vremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van gra-
nica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatom
je bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{-
tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatak
kapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je ne-
milosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala.

Suvi{ni ljudi, “boemi ~etvrtog kontinenta”,7 koji su se sjurili na Rt, jo{
uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|e
osetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik na
najgore, / Gde nema deset zapovesti, gde mo`e u ~oveku da se probudi `e|.”
Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} pre
zbog toga {to odluka da se pridru`e ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nije
vi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo,
oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jed-
nostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio je
negativan, odluka da se ne pridru`e radni~kim pokretima, u kojima su naj-
bolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavili
neku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humani
svet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili `ivi
simboli onog {to im se dogodilo, `ive apstrakcije i simboli apsurdnosti
ljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili su
senke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze.

Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili “{uplji do sr`i”, “be-
zobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Nisu
ni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”.
Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni sami
sebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu ta-
lenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljeno
da se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi u
njihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednog
vo|u ekstremisti~ke partije”. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenja
ogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvoreno
priznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je `eleo da pripada
rasi gospodara”.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili “spremni na sve, od
ube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”, za njih su bli`nji bili
“ovako ili onako samo mu{ica u letu”. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôd
pona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedini
neoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.

7 J. A. Froude, “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on Great
Subjects, 1867-1882, Vol. IV.

8 Ibid.
9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.

RASA I BIROKRATIJA 195

Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin D`ons
iz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|e
u “svet hazarda i avanture”, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen prezirom
prema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list... nikada se ne
uhvativ{i ni za {ta”. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala,
koji ih mo`e nau~iti “Velikoj [ali”, to jest “ve{tini o~aja”. Savr{eni d`entl-
men i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj d`ungli bez za-
kona”, i na{li su “kako se dobro sla`u, sa svojim ogromnim razli~itostima,
sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. Mi smo videli pona{anje vi-
sokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkriva
dru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tini
pri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kri-
minalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz iz-
begavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja, njemu biva do-
zvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. Ta
rafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem su
izvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{e-
nog d`entlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ost-
vari u Evropi, zbog produ`enog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplo-
diralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avan-
ture.

Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog `ivota
kao pozadine, d`entlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi koji
dele istu boju ko`e, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po-
~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpuno
ostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki `ivot je avetinjskim do-
ga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer im
je ionako izgledao kao “puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}a
klasa mo`e da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljive
ciljeve i potrebe.”

Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnos-
ti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okru`eni neprijateljskom
prirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, `ive}i bez nekog
cilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanov-
nici ludnice. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, `eleo
nam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razu-
memo na{e okru`enje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potaj-
no prenera`eni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja u
ludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo mogli
da se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{la
jedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemalj-
ska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore – ta

196 IMPERIJALIZAM

sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali,
vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovoj
ljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom i
stra{nom bukom.” (Srce tame).

Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje “praistorijskih
ljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabe`a oko Afri-
ke. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabele`enih doga|aja
kad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ili
brojem dok su brodski tovari crnaca izvo`eni kao robovi u evropski regu-
lisan svet Sjedinjenih Dr`ava, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{-
njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostave
sopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali la-
koumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihoj
divljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo na-
gla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvat-
na neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori u
ljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija”
~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo ni-
kakvih posledica.

Sa ljudima koji su do{li tokom grabe`a oko Afrike to se izmenilo. Nije
vi{e bilo usamljenih pojedinaca; “cela Evropa je doprinela (njihovom)
stvaranju”. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sre-
li Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, ali
koja je sada poslu`ila kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagova-
nje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropske
grupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da `ivi u svetu crnih
divljaka.

Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestog
veka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sve`im
povr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi ko-
ji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} vi-
soke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpuno
izolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put “kakvim je ma-
lo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom”.10

Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila su
izuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, i
veoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena i
`ivelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i

10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih iš-
lo samo nekoliko nacija, a teško da je ijedna išla sa uspehom”. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6.

11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.

RASA I BIROKRATIJA 197

spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadr`e seosku organizaciju iz
svoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim di-
vljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, i
jedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja su
brojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove da
vode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, ne-
plodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12

Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to se
zaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljeg
stanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikako
nisu mogli da zaborave svoj prvi u`asan strah pred ljudskim vrstama koje
im ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvate
kao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nije
kao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva.

^ove~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poz-
naje samo legende. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamo
gde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijski
zapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni pred-
stavljaju “praistorijskog ~oveka”, slu~ajno pre`ivele primerke prvih oblika
ljudskog `ivota na zemlji, da li su “postistorijski”, pre`iveli u nekoj nepoz-
natoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu-
~aju, pojavili su se vi{e nalik na pre`ivele iz jedne velike katastrofe za ko-
jom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija ni-
je izgledala kao prirodna situacija ljudskog `ivota. U svakom slu~aju, rase
u ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito ne-
prijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja ko`e, ve} ~injenica
da su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao pre-
ma svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku real-
nost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuh-
vatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Oni
su, tako, bili “prirodna” ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljud-
ski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evrop-
ljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo.

[tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentu
prili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskih
plemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije

12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajima
kolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burske
rase. Robovi i suša, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institu-
cije i navike ju`noafri~kog društva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima i
hugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki te`ak fizi~ki trud kao na funkcije
sluganske rase” (Kiewiet, op. cit, p. 21).

198 IMPERIJALIZAM

bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodio
ih. Kralj ^aka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemena
u izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ni
narod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripad-
nika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same po
sebi ne mogu da uspostave dr`avu, to uni{tenje je ostalo nezabele`ena epi-
zoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne mo`e da prih-
vati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti.

U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog naroda
crnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima je
ropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dr`ava, ni-
kakva zajedni~ka organizacija nije dr`ala Bure na okupu, nikakva teritori-
ja nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu slu`ili nijednoj beloj
civilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje ci-
vilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. “Svaki je ~ovek izbegavao tira-
niju dima svoga suseda”,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodi-
ca je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|u
crnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere
“ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, deli-
katno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu od
skandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad). Kako su vladali nad ple-
menima i `iveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali polo`aj veo-
ma sli~an polo`aju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli.
Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|-
stva, kao na neku vrstu prirodnog bo`anstva kome se moraju pokoravati;
tako su Burima bo`ansku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko su
je i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnih
robova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo uki-
danje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu
“sirovinu” koju je Afrika pru`ala u izobilju i nisu ih koristili za stvaranje
bogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije.

Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji je
stvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ro-
pskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{ta
neefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odr`i u `ivo-

13 Vidi James, op. cit., p. 28.
14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}
totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, obliko-
vanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa”
(Kiewiet, op. cit., p. 19).
15 Kiewiet, op. cit., p. 19.
16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno” (ibid., p. 58).

RASA I BIROKRATIJA 199

tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolut-
na zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bi-
lo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom kon-
ceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17

Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa koji
je zapadni ~ovek ose}ao {to `ivi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18
Tretirali su uro|enike kao sirovinu i `iveli su od njih kao {to bi neko
mo`da `iveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pris-
tajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena ve-
getirala hiljadama godina. Veliki u`as koji je obuzeo Evrpljane pri prvom
suo~avanju sa uro|eni~kim `ivotom bio je podstaknut upravo tom crtom
nehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode ko-
liko i divlje `ivotinje. Buri su `iveli od svojih robova upravo na isti na~in
na koji su uro|enici `iveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada su
Buri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo ne-
ki drugi oblik animalnog `ivota, krenuli su putem koji je mogao da se za-
vr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja `ivi
pored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samo
po boji ko`e.

Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnog
belog stanovni{tva19 i ~iji se `ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantu
plemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvo
je skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in
`ivota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada naj-
primitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodova
ili kada bi istrebili `ivotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim

17 “Ulagan je mali napor da se podigne `ivotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klase
robova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog be-
log stanovništva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnu
najgore posledice `ivota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji u
sredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid., p. 22).

18 Na primer, “na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znak
bogatstva i izvor prosperiteta”; dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomi-
je... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa
(op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja,
ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijem
smislu da je sam njen raison d’àêtre, kao atentat na organizovano društvo, u suprotnosti sa
principima na kojima su zasnovane hriš}anske dr`ave.

19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James (op. cit., p. 43)
procenjuje broj siromašnih belaca 1943. na 500. 000, što bi bilo oko 20 procenata bele popu-
lacije.

20 “Siromašna bela burska populacija, `ive}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prven-
stveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednu
nauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok ona
ne postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane.” (ibid.)

200 IMPERIJALIZAM

robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kad
god su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah za-
po{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobi-
jali su milostinju kao pravo bele ko`e, izgubiv{i sasvim svest da normalni
ljudi ne zara|uju za `ivot bojom svoje ko`e.21 Danas je njihova rasna svest
nasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u be-
loj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sop-
stveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji su
na dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije.

Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre ne-
go {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.
Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, u`as-
no iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumeva-
nja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisu
ljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima,
crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, “beli ljudi” su mogli samo
da ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e od
ljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima.
Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbe`an ako je neko `eleo da radikalno
porekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}an-
stvo prvi put ne mo`e da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perver-
ziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u dru-
gim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}ansku
doktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zaveta
koji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religije
praznoverjem, {to se ~ak ne mo`e nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri su
strogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to

21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog rada
kosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onih
koji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet, op.
cit., str. 216).

22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticaja
hriš}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otišli jedan korak dalje i usvo-
jili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|anima
kojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citirano
iz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.)

23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije i
koja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao na
Darvinove teorije”.

24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}am
se scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajno
sa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravo
govore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelek-
trisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica.” (Barnes, op. cit.,33).

RASA I BIROKRATIJA 201

oni nisu bili izabrani radi bo`anskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenje
vladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjo
kulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandska
reformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskoj
suprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26

Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i,
nevinosti. Potpuno odsustvo knji`evnog ili bilo kakvog drugog intelektu-
alnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni-
~ka reakcija na o~ajnu `ivotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bez
posledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tek
dolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju ko-
ja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili plan-
ta`a). Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anje
prema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom `ivotinjskom vrstom,
njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovi
napori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali su
`estoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je za
Bure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devet-
naestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na vo-
lovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez `aljenja napu{taju}i svoje do-
move i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima,
oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma-
}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kod
svoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na

25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga nalo`ena, pa je
zlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich, “South Africa. Dominion of Racial
Problems” u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3).

26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih”
(S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38).

27 “Zato što su imali malo umetnosti, još manje arhitekture i nikakvu knji`evnost, zavisili
su od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca”
(Kiewiet, op. cit., 121).

28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}iva-
nju granica za Koloniju i za farme unutar nje, nešto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbol-
je da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakve
britanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne mo`e biti izve-
den na sud da odgovara zbog `albi svojih slugu” (Ibid., pp. 54-55). “Velika seoba, pokret
jedinstven u istoriji kolonizacije”, (p. 58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja.
Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskog
okruga, proširila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojene
naseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domašaja britanskog
zakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}im
stanovništvom” (p. 56). “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta; pos-
ta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog ve-
ka” (James, op. cit., p. 28).

202 IMPERIJALIZAM

nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske za-
prege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se oni
pretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sop-
stvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto tako
vekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde god
bi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom na-
seljavanju.

Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta su
evropski “pokreti” svesno ciljali, preobra`aj naroda u hordu, mo`e se po-
smatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima.
Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno na
mr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude, tako da
njegovo ru{enje mo`e postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Bura
je bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humano
izgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskog
tuma~enja “izabranosti”. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabra-
nost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesni
instrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrsto
ukorenjeno u u`asnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednako
nesre}ni “crni ljudi” obo`avali kao bo`anstva. @ive}i u sredini koju nisu
imali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vred-
nosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na to
da li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instru-
ment njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu,
mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u i
optimisti~kom verom u sopstvenu bo`ansku izabranost.

Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnici-
ma i istra`iva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova u
realnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je,
kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko mo`e da se odr`i
osim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`no
malobrojni29; bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi morali
da se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i nji-
hovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvuju
proizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad cr-
nim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokom
potere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne mo`e
namamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je

29 Godine 1939. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od ko-
jih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, oko
jedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit.

30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.

RASA I BIROKRATIJA 203

izgubilo kontakt ~ak i sa ni`im pobudama evropskog ~oveka kad se otce-
pilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost u
dru{tvu u kom niko ni{ta ne `eli da postigne i u kom je svako postao bog.

II: Zlato i rasa

DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda le`ali su
u tom fantomskom svetu rase, i “zemlja koja je do sada gledala kako je be-
zobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Ze-
land i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola i
kako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|u
njima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roter-
dama i San Franciska”.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e vole
avanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali u
ujarmljenosti obi~nog `ivota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije,
nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara,
advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih po-
rodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnosti
rudnika tekao kao voda.” Njima su se pridru`ile i hiljade domorodaca koji
su prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i ba-
rutom”,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jef-
tina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznena-
da buknula aktivnost”.33

Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija ra-
zlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postalo
o~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa;
u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avan-
turiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} ta
ljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljani
su slu`ili isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovani
radnici i in`enjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope.

Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jed-
nostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i pove-
zana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{ak
bogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka “otprilike sto-

31 Kiewiet, op. cit., p. 119.
32 Froude, op. cit., p. 400.
33 Kiewiet, op. cit., p. 119.
34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, što su jeftine paše bile za
astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko `ito, jeftin domoroda~ki rad je
bio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet, op. cit., p. 96).

204 IMPERIJALIZAM

tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovali
su zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnike
zlata i industriju dijamanata.

Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije `eleo da ima
udela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni su
mrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dr`avljanstvo ali kojima je bi-
la potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~in
o~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, pro-
davali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudni-
cima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divlji-
nu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britan-
skih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je bilo
isuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato,
shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolom
Krvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobna
da uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti do-
sadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg koncepta
ljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari.

Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo,
naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi nor-
malna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in `ivota ra-
snog dru{tva. Normalno tr`i{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Ali
zlato i dijamanti, koji su uskoro izdr`avali pola ju`noafri~kog stanov-
ni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kao
vuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracio-
nalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnim
od racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da to-
leri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, pred-
met za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca,
postalo je “`ivotni sok” Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnov
novog ekonomskog poretka.

Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ih
pogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim,
krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni koji
u tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bi
se vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modelu
evropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Ka-
nadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada

35 J. A. Froude, ibid.
36 “Zlatni rudnici su `ila kucavica Unije... polovina stanovništva se direktno ili indirektno
hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno iz
kopanja zlata” (Kiewiet, op. cit., p. 155).

RASA I BIROKRATIJA 205

kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve}
neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.”37 Sli~no to-
me, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo do
britansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacija
dugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je on
uglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat,
Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svoj
udeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih ev-
ropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru-
{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizo-
vani radnici ili kapitalisti, sla`u u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti-
~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasu
zna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio.

Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Oni
su nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nog
bogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini pro-
lazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoro
pokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su ga
pripremili strani investitori, koji su tra`ili vladinu za{titu svog ogromnog
profita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske an-
ga`ovane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policij-
ske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavlja-
lo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere

37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter
“From Cairo to the Cape”.

38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, još jedan “niz okolnosti”: “Svaki
pokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od nje
neizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podršku kapitalu i
rudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali.”

39 “^esto kolebljivo i nepouzdano dr`anje britanskih dr`avnika u generaciji pre Burskog
rata mo`e se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima i
obavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoro-
da~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj da
promeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. U toj epo-
halnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog polo`aja i omogu}ila
burskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihov
vojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadr`i kontrolu nad vitalnim odnosima
izme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dr`avne granice (Kiewiet, op. cit.,143-
144).

40 “Postoji... potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`noj
Africi još uvek ne sla`u kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvari
u kojima se oni sla`u” (James, op. cit., p. 47)

41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. došao da kupi dijamante
za jednu hamburšku firmu. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avantura-
ma... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden, op. cit.).

206 IMPERIJALIZAM

proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji su
se nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u pro-
fit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom bili
Jevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potre-
ban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke cilje-
ve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju.

Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor u
imperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom perio-
du.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokret
ekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovine
robom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesraz-
merno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profiti
od investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo br`e od
trgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad fi-
nansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on ne
zara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnog
bankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstu
to je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tin-
ske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju-
`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni su
imali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da su
se te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su se
naknadno u~vrstili.

Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodu
pretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilo
se sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jev-
rejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva ig-
rali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvo
da nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokaza-
lo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u sta-
novni{tvom.

42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo dr`anje kada je došlo do
stapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. “Za Barnata je stapanje bilo puka finan-
sijska transakcija u kojoj je on `eleo da pravi novac... On je zato `eleo da kompanija nema
nikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen...” Ovo pokazuje ko-
liko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi bilo
Sesila Roudza” (ibid.).

43 Uporedi poglavlje V, beleška 34.
44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karak-
terišu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana i
kolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istoj
godini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson,
Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesniju
dugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina.

RASA I BIROKRATIJA 207

Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u ko-
jima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki dose-
ljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrej-
skih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zato
vi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih fi-
nansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svim
evropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zem-
lje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskom
kockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih po-
rodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica i
stoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesu
polje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji su
postali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to je
bogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrij-
skom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samoj
ju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru eko-
nomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, Semi
Marks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevreje
sa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre-
}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri oni
su pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudni-
ke zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih.

^injenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan sim-
boli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva i
neukorenjenosti – i ta ~injenica je poslu`ila da se uvede element misterije,
kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarne
me|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije u
vezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo da
su sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje su
izvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dr`avnoj sferi
biznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su,
prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ih
Buri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda, gajili prema njima posebnu
mr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao pre-
ma razli~itoj “rasi”, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenog
u normalni svet “crnih” i “belih”. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de-

45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devet-
naestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i na
malo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje, lov
na foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni bili
skoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvu
nadmo} kao Barnato ili Bajt.

208 IMPERIJALIZAM

limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i auten-
ti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti te`e nego ikog drugog uveriti u op-
ravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavno
poricalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktan
izazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antise-
mitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizma
ubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nost
Jevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije pre`ivela prelaz
vekova.

^im je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog ra-
zvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatra`ili politi~ku za{titu svojih vlada,
Jevreji vi{e nisu mogli da odr`e svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oni
nisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija u
ju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanju
mnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomsku
sigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnije
nego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status u
dru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanske
klubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno polo`aju
jednog d`entlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je ku-
pio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompani-
ju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali da
ponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza,
istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatio
uva`eni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeri
imali bolje veze nego iko drugi.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bi
pozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~eno
poverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao mag-
net na pripadnike iste vere kod ku}e.”49

Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze-
}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politiku
iz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdeset
pet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos-

46 Ernst Schultze, “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol.
XV, No. 178.

47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. “To nije ~isto
nov~ana transakcija.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravim
d`entlmena”. Barnato je `iveo `ivot d`entlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubist-
vo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85.

48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak.
Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim.”
(ibid.).

49 Emden, op. cit.

RASA I BIROKRATIJA 209

transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresu-
je britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvoz
instrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takva
politika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je na
samom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebrega-
vanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara na
daljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i sama
vlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvod-
nju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}niji
faktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih in-
dustrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normal-
nog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnog
dru{tva.

Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da se
pla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvi-
jene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}i
sasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom po-
lju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~ke
proizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enih
investicija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istog
profita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditi
kad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala.

U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospo-
dari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukob
sa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vre-
mena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu.
Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 za-
poslenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za
200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}i
municipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~no
isklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju na
stra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga

50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira na
proizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i naj-
ve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra,
azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicima
uglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje, bilo poznato kao ’sekundar-
na’ industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, u
velikom stepenu, vlada” (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy,
IV, 616 ff.

51 James, op. cit., pp. 111-112. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslo-
davce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogih
slu`benika.”

210 IMPERIJALIZAM

da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati `alili da Color Bar
Bill nije i{ao dovoljno daleko.52

Na prvi pogled iznena|uje da je `estoki antisemitizam nad`iveo nes-
tanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delo-
va evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pra-
vila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema cr-
nim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bili
svesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od naj-
mo}nijih tradicija ove zemlje.

Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeri
Jevreji izgubili svoj polo`aj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu na-
pustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven polo`aj za belu grupu: ni-
su pripadali ni “`ivotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.
Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti i
profesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu po-
vezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasni-
ci trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima,
bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima go-
mile u zemlji i njenom rasnom dr`anju, Jevreji su razbili njen najva`niji
sklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvod-
nje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakona
da se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siro-
ma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56

Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobra`aj ju`noafri~ke jevrejske
zajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini

52 James, op. cit., p. 108.
53 Ovde ponovo mo`e da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-
jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parla-
menta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku
(Emden, op. cit.).
54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 na-
pustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti period
posle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimo
ove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukup-
ne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kate-
gorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2
posto.
55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja u
Uniji; najve}i broj su “beli okovratnici”, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnici
neke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike
– to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izradu
ode}e i nameštaja” (James, op. cit., p. 46).
56 Ibid., 67-68.

RASA I BIROKRATIJA 211

proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvo-
bitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike su-
vi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i pre-
zirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene u
normalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzad
smrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvoje-
ni od zlatnog `ivotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemlju
kao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umesto
toga razvili “drugorazrednu” industriju, ispostavilo se da su Buri bili u
pravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postali
stvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protiv
sebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato
– a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak ne
mogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom koja
polako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim rad-
nicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog `ivota postaju sve
svesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od “belih”, zaista imaju istinsko
rasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva za
njih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja.

Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavno
politi~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dr`avne
strukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledica
status quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije bio
potreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in.

Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`no-
afri~ko rasno dru{tvo po pitanju dr`anja evropskih naroda. Jeftina indijska
i kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi se
njen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila prome-
na u dr`anju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi treti-
rani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ili
bukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglo
biti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretiraju
kao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarni
zlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bi-
la pone{to modifikovana u Aziji; “vi{e i ni`e vrste”, kako bi “beli ~ovek”
rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni poste-
pen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~ite
vrste `ivih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju

57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne plan-
ta`e še}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907.
Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. je
zabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Uniji
je 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)

212 IMPERIJALIZAM

tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivalo
za potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi.

Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}e
va`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to da
motivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu da
funkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnosti
mogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnje
pripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomili
veliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: da
grupa kojoj su privilegije uskra}ene mo`e ~istim nasiljem stvoriti klasu ni-
`u od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo-
`e povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nude
najbolje mogu}nosti za takvu taktiku.

Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao Karl
Peters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~ki
kolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalo
nacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu biti
preobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu,
~ovek mo`e sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su se
izle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”, jer ako
je pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, “Holan|ani su
se probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekada
u~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od `ivljenja od lova do pa-
stirskog gajenja `ivotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog `i-
vota”, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek mo`e isto tako do}i “iz ze-
mlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ da
postepeno postane pastir i lovac”.59 Te vo|e su veoma dobro razumele da
su, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena,
oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da pla-
te cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupe
gospodarstvo nad drugim “rasama”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudi-
ma skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomila
zapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60

58 Barnes, op. cit., p. 13.
59 Kiewiet, op. cit., p. 13.
60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni
rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belom
stanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom `ivotu.” “Ali nije samo u Ju`noj Africi
glas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapa`eno do kraja Velikog rata... U generaciji
koja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu, kako Amerika napušta zlato kao
meru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svoj
ekonomski `ivot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase”
(Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).

RASA I BIROKRATIJA 213

III: Karakter imperijaliste

OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena u
Ju`noj Africi, a birokratija u Al`iru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto sve-
sna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io,
dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku-
{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatrali
beznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihova
posebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gde
ni{ta ljudsko vi{e ne mo`e da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovor-
nosti koju nijedan ~ovek ne mo`e da snosi za svoje bli`nje i nijedan narod
za neki drugi narod.

Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indije
koji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovu
u ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku raseja-
nosti”. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti ti-
me da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma-
~enje koje mo`e da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve is-
torijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena,
a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}u
ulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.

Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ^ovek, kome
nije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi,
uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnog
lanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, tra`i obja{njenje i tuma~enje pro-
{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Le-
gende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe-
}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada ne
pripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izra`avaju}i njihovo pravo
zna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja.

Legendarna obja{njenja istorije uvek su slu`ila kao zastarele ispravke
~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija sma-
trala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice koje
uop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu ak-
tuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima su
oni slu`ili rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|aji
izmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiraci-
jama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima
~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|aje
smatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {to
nije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U

214 IMPERIJALIZAM

tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} za-
pravo pravi po~etak ljudske istorije.

Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|e-
njem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana do
Stra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja-
{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tek
po{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnosti
nacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre ne-
go univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vr-
ste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spek-
takl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologija
od kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~i-
njenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univer-
zalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da je
dosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legenda
o osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injen
ta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada je
izgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma.

Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britan-
ska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio je-
dina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj im-
periji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je naj-
bolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj slu`e. Jer legende pri-
vla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok
{u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.
Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnih
pri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnog
osnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celom
svetu.

Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne real-
nosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okru`eni morem, bila im je
potrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i to
pronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa ele-
mentima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. “Osvoji}ete svet”, ka`e
Kipling, “a da niko ne opazi kako ste to uradili, dr`a}ete svet a da niko ne
sazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako ste
to uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osim
^etiri dara – jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brod
koji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, dr`e}i svet, nose}i svet na ple}ima – na
kopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati ^etiri dara.

61 Rudyard Kipling, “The First Sailor” u: Humorous Tales, 1891.