316 TOTALITARIZAM
ma, slama se onog trenutka kada pokret svoje fanati~ne sledbenike ostavi
na cedilu, kada u njima ubije i poslednji trag uverenja koji bi mogao da
pre`ivi slom pokreta.9 No unutar organizacionog okvira pokreta, dok god
on funkcioni{e, fanati~ni ~lanovi otporni su i na iskustvo i na argumente
razuma; identifikacija sa pokretom i potpuni konformizam kao da su uni-
{tili svaku otvorenost za nova iskustva, ~ak i kada ona idu do takvih kraj-
nosti kao {to su mu~enje ili strah od smrti.
Cilj totalitarnih pokreta je organizovanje masa – dakle, ne organizova-
nje klasa, {to su ~inile stare stranke interesâ u kontinentalnim nacionalnim
dr`avama, ne organizovanje gra|ana koji imaju mi{ljenje o pitanjima od
op{teg zna~aja, pa i odre|eni interes, {to su ~inile partije u anglosakson-
skim zemljama. Dok sve ostale politi~ke grupacije zavise od me|usobnog
odnosa snaga, totalitarni pokreti do te mere zavise od puke sile brojeva da
se totalitarni re`imi ~ine nemogu}im u zemljama sa relativno malom po-
pulacijom, ~ak i ako su u njima drugi uslovi povoljni.10 Posle Prvog svet-
skog rata Evropu je zapljusnuo sna`an antidemokratski, prodiktatorski ta-
las polutotalitarnih i totalitarnih pokreta; fa{isti~ki pokret pro{irio se iz
Italije na skoro sve zemlje Srednje i Isto~ne Evrope (jedini zna~ajan izuze-
tak je ~e{ki deo ^ehoslova~ke); pa ipak, ~ak ni Musolini, kome je pojam
“totalitarne dr`ave” bio tako drag, nije poku{ao da uspostavi potpuno to-
talitaran re`im,11 ve} se zadovoljio diktaturom i jednopartijskom vladavi-
glavna centrala SS-a za indoktrinaciju (Hauptamt-Schulungsamt) re~ “idealizam” bri`ljivo
se izbegavala. Nije se od pripadnika SS-a tra`io idealizam, nego “potpuna logi~na doslednost
u svim ideolo{kim pitanjima i bezobzirno anga`ovanje u politi~koj borbi” (Werner Best, Die
deutsche Polizei, 1941, p. 99).
9 U tom pogledu posleratna Nema~ka nudi mno{tvo pou~nih primera. Iznena|uje ve} i to
{to narod crne vojnike iz ameri~ke vojske nije neprijateljski do~ekao, i to uprkos jakoj ra-
sisti~koj indoktrinaciji. U istoj meri ~udi i “~injenica da se Waffen-SS u poslednjim danima
nema~kog otpora Saveznicima uop{te nije borio ’do poslednjeg ~oveka’” i da je ova elitna
borbena jedinica “posle ogromnih `rtava, koje su po broju daleko prevazilazile gubitke
Vermahta, tokom poslednjih nedelja pokleknula pred beznade`no{}u situacije kao bilo koja
jedinica sastavljena od civila” (Karl O. Paetel, “Die SS” u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschi-
chte, januar 1954).
10 Satelitske dr`ave u Isto~noj Evropi vladaju u ime Moskve i rade kao agenti Kominter-
ne; kod njih komunizam nije posledica autohtonog razvoja, nego {irenja totalitarnog pokreta
po direkcijama iz Moskve. ^ini se da je Jugosloven Tito jedini izuzetak; mo`da je on raskin-
uo s Moskvom shvativ{i da bi totalitarni metodi po uzoru na ruske mogli da ga ko{taju ve-
likog procenta jugoslovenskog stanovni{tva.
11 Dokaz da fa{isti~ka diktatura u Italiji nije bila totalitarna jeste iznena|uju}e mali broj
presuda izre~enih politi~kim protivnicima, kao i njihova relativna blagost. Tokom godina po-
ve}ane aktivnosti, od 1926. do 1932, posebni sudovi za politi~ke prestupnike izrekli su 7
smrtnih kazni, 257 kazni od 10 i vi{e godina zatvora, 1.360 ispod 10 godina, dok je ve}i broj
optu`enih osu|en na progonstvo; dalje, 12.000 ljudi je uhap{eno i progla{eno nevinim, {to je
nezamislivo u uslovima nacisti~kog ili bolj{evi~kog terora (v. Kohn-Bramstedt, Dictatorship
and Political Police: The Technique of Control by Fear, London 1945, p. 51ff).
BESKLASNO DRU[TVO 317
nom. Sli~ne netotalitarne diktature nikle su i u predratnoj Rumuniji, Polj-
skoj, pribalti~kim dr`avama, Ma|arskoj, Portugaliji i Frankovoj [paniji.
Nacisti, koji su imali nepogre{iv instinkt za nijanse, uglavnom su prezrivo
komentarisali nedostatke svojih fa{isti~kih saveznika; iskreno po{tovanje
koje su gajili prema bolj{evi~kom re`imu u Rusiji (i Komunisti~koj partiji
u Nema~koj) moglo je da se meri samo sa njihovom mr`njom prema naro-
dima Isto~ne Evrope.12 Jedini ~ovek kog je Hitler “bezrezervno po{tovao”
bio je “genije Staljin”;13 i dok u slu~aju Staljina i ruskog re`ima ne raspo-
la`emo (niti }emo verovatno ikada raspolagati) dokumentarnim materija-
lom kakav postoji u Nema~koj, ipak od Hru{~ovljevog govora na Dvade-
12 Teoreti~ari nacizma uvek su isticali da se “Musolinijeva ’eti~ka dr`ava’ i Hitlerova ’ide-
olo{ka dr`ava’ (Weltanschauungsstaat) ne mogu stavljati u isti ko{“ (Gottfried Neesse, “Die
verfassungsrechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissen-
schaft, 1938, Band 98.)
Evo {ta Gebels ka`e o razlici izme|u fa{izma i nacionalsocijalizma: “[Fa{izam]... nema
veze sa nacionalsocijalizmom. Dok ovaj se`e sve do samih korena, fa{izam ostaje na po-
vr{ini” (The Goebbels Diaries 1942-1943, prire|iva~ Louis Lochner, New York 1948, p. 71).
“[Du~e] nije revolucionaran kao Hitler ili Staljin. On je do te mere vezan za svoj italijanski
narod da mu nedostaju sposobnosti svetskog revolucionara i pobunjenika” (ibid., p. 469).
Himler je isti stav izrazio u govoru odr`anom 1943. na Konferenciji komandanata: “Fa{i-
zam i nacionalsocijalizam su dve su{tinski razli~ite stvari,... fa{izam i nacionalsocijalizam
kao duhovni, ideolo{ki pokret apsolutno se ne mogu porediti” (v. Kohn-Bramstedt, op.cit.,
dodatak br. 1).
Hitler je po~etkom dvadesetih godina uvideo sli~nost izme|u nacisti~kog i komunisti~kog
pokreta: “U na{em pokretu spajaju se dve krajnosti: komunisti sa levice i slu`benici i studen-
ti sa desnice. Ovi elementi oduvek su bili najaktivniji... Komunisti su bili idealisti socijaliz-
ma...” (v. Heiden, op. cit., p. 147). Rem, {ef SA-a, samo je potvrdio ra{ireno uverenje kada je,
krajem dvadesetih, zapisao: “Mnogo toga deli nas i komuniste, ali mi cenimo iskrenost nji-
hovog uverenja, njihovu re{enost da se `rtvuju za sopstvenu stvar, i to nam je zajedni~ko”
(Ernst Röhm, Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 273).
Tokom poslednjeg rata, nacisti su Ruse, pre nego bilo koju drugu naciju, priznavali kao se-
bi ravne. Govor na konferenciji Reichsleitera i Gauleitera maja 1943. Hitler je “zapo~eo
tvrdnjom da se u ovom ratu su~eljavaju bur`oaske i revolucionarne dr`ave. Nama je bilo lako
da elimini{emo bur`oaske dr`ave, jer one su po vaspitanju i po svojim stavovima bile daleko
slabije od nas. Dr`ave koje po~ivaju na ideologiji u prednosti su nad bur`oaskim dr`avama...
[Na Istoku] smo nai{li na protivnika koji tako|e zastupa odre|enu ideologiju, mada po-
gre{nu...” (Goebbels Diaries, p. 355). – Ova ocena zasnovana je na ideolo{kim, a ne na voj-
nim prora~unima. Gotfrid Nese je u knjizi Partei und Staat (1936) dao zvani~no tuma~enje
borbe za vlast svog pokreta: “Za nas se jedinstveni front sistema prote`e od Nema~ke
Nacionalne Narodne Partije [t.j od ekstremne desnice] do socijaldemokrata. Komunisti~ka
partija oduvek je bila neprijatelj izvan sistema. Zato smo tokom prvih meseci 1933. godine,
kada je sudbina sistema ve} bila zape~a}ena, jo{ uvek imali da izborimo odlu~uju}u bitku
protiv Komunisti~ke Partije” (p. 76).
13. Hitlers Tischgespräche, p. 113. Tu se tako|e mogu na}i brojni primeri koji pokazuju
da, suprotno posleratnoj legendi, Hitler nikada nije imao nameru da brani “Zapad” od
bolj{evizma, ve} da je uvek bio spreman da se pridru`i “Crvenima” u ru{enju Zapada, ~ak i u
jeku borbe protiv sovjetske Rusije (v. posebno p. 95, 108, 113ff, 158, 385).
318 TOTALITARIZAM
setom kongresu znamo da je Staljin verovao samo jednom ~oveku – Hi-
tleru.14
Zna~i, u svim tim manjim evropskim zemljama su i pre netotalitarnih
diktatura delovali totalitarni pokreti, za koje je totalitarna vlast verovatno
bila isuvi{e ambiciozan cilj; iako je totalitarizam, sve do osvajanja vlasti,
dobro poslu`io u organizovanju masa, tada bi apsolutna veli~ina zemlje
naterala potencijalne totalitarne vladare da se priklone poznatijim mode-
lima klasne ili partijske diktature. U stvari, ove zemlje prosto nisu imale
na raspolaganju dovoljan ljudski potencijal koji bi dozvolio uspostavljanje
totalne dominacije i velike ljudske `rtve koje ona podrazumeva.15 Kako
nisu mogli da se nadaju da }e osvojiti naseljenije teritorije, tirani u ovim
dr`avicama bili su prisiljeni na izvesnu staromodnu umerenost kako ne bi
ostali i bez to malo ljudi kojima su vladali. To je ujedno i razlog zbog kog
je nacizam, sve do izbijanja rata i njegovog {irenja Evropom, po dosled-
nosti i bezobzirnosti zaostajao za svojim ruskim parnjakom; ~ak ni ne-
ma~ki narod nije bio dovoljno brojan da bi omogu}io potpun razvoj ovog
najnovijeg oblika vlasti. Da je dobila rat, Nema~ka bi tek tada upoznala
pravi totalitarni re`im, a `rtve koje bi njemu morale da prinesu ne samo
“ni`e rase”, nego upravo i Nemci, mogu se nazreti i na osnovu planova iz
Hitlerove zaostav{tine.16 U svakom slu~aju, Nema~ka je istinski totali-
14 Poznato je da su Staljina vi{e puta upozoravali na opasnost od Hitlerovog napada na
Sovjetski Savez. ^ak i kada je ga je sovjetski vojni ata{e u Berlinu obavestio o danu napada,
Staljin je odbio da veruje da }e Hitler prekr{iti sporazum (v. Hru{~ovljev “Govor o Staljinu”,
tekst objavio State Department, New York Times, 5. juni 1956).
15 Slede}a informacija, koju daje Souvarine, op. cit., p. 669, to izuzetno plasti~no ilustru-
je: “Prema V. Krivickom, kome sâm GPU slu`i kao izvrstan izvor poverljivih informacija,
’umesto 171 miliona stanovnika, koliko se o~ekivalo 1937. godine, zate~eno je samo 145;
zna~i da nedostaje blizu 30 miliona stanovnika SSSR-a’”, i to, nota bene, posle obra~una sa
kulacima ranih tridesetih godina, koji su odneli oko 8 miliona ljudskih `ivota (v. Communism
in Action, U.S. Government, Washington, 1946, p. 140).
16 Veliki deo originalnih dokumenata u vezi sa planovima za istrebljenje ne-germanskih
naroda, pre svega naroda slovenskog porekla, mo`e se na}i kod Léona Poliakova, Bréviaire
de la Haine, Paris 1951, glava 8 (ameri~ko izdanje pod naslovom Harvest of Hate, Syracuse
1954; citiramo prema originalnom francuskom izdanju). Me|utim, nacisti~ka ma{inerija
uni{tavanja nije htela da se zaustavi ni pred nema~kim narodom, {to se vidi po Zakonu o
zdravstvu Rajha, za koji je nacrt dao li~no Hitler. Tu on predla`e da se od ostatka stanov-
ni{tva “izoluju” sve porodice u kojima je bilo slu~ajeva sr~anih ili plu}nih bolesti – njihovo
likvidiranje bilo je, naravno, slede}i korak programa. Ovaj, kao i nekoliko drugih zanimljivih
projekata za pobedonosnu posleratnu Nema~ku, mogu se na}i u cirkularnom pismu na~el-
nicima okrugâ (Kreisleiter) pokrajine Hesen-Nasau, koje izve{tava o raspravi u firerovom
general{tabu po pitanju “mera [koje treba preduzeti] pre... i posle uspe{nog okon~anja rata”
(v. zbirku dokumenata u: Nazi Conspiracy and Aggression, Washington 1946, et seq., vol.
VII, p. 175). S tim u vezi treba spomenuti i planirano uvo|enje “sveop{teg zakona za
strance”, koji je trebalo da legalizuje i pro{iri “institucionalno ovla{}enje” policije da ~ak i
sasvim nevinu osobu strpa u koncentracioni logor (v. Paul Werner, “SS-Standartenführer”, u:
Deutsches Jugendrecht, Heft 4, 1944).
BESKLASNO DRU[TVO 319
taran re`im mogla da uspostavi tek tokom rata, nakon {to je osvajanjem
Istoka obezbe|en dovoljan broj stanovnika a logori smrti postali mogu}i. I
obrnuto, izgledi za uspostavljanje totalitarne vlasti zastra{uju}e su dobri u
zemljama tradicionalnog orijentalnog despotizma, u Indiji i Kini: one,
naime, raspola`u gotovo neiscrpnim materijalom koji mo`e da odr`ava
mo}nu i krvo`ednu ma{ineriju totalne dominacije; osim toga, tamo je
ose}anje suvi{nosti, tipi~no za ~oveka mase, ve} vekovima izra`eno u
preziru prema ljudskom `ivotu. U Evropi je ovo, pak, sasvim nova pojava,
nusproizvod masovne nezaposlenosti i porasta broja stanovnika u posled-
njih 150 godina. Umerenost ili manje ubila~ki metodi vladanja te{ko se
mogu objasniti strahom vlasti od narodne pobune: ona se mnogo vi{e pla{i
depopulacije sopstvene zemlje. Samo tamo gde su mase suvi{ne, ili gde
njihovo eliminisanje ne bi dovelo do katastrofalne depopulacije, samo je
tamo totalitarna vlast, za razliku od totalitarnog pokreta, uop{te i mogu}a.
Totalitarni pokreti mogu se javiti svuda gde postoje mase koje iz bilo
kog razloga te`e da se politi~ki organizuju. Mase ne dr`i na okupu svest o
zajedni~kom interesu, njima nedostaje ona specifi~na klasna artikulisanost
koja se izra`ava u jasnim, ograni~enim i ostvarivim ciljevima. Termin
“masa” mo`e se upotrebljavati jedino kada je re~ o ljudima koji, bilo zbog
samog svog broja, bilo zbog ravnodu{nosti, bilo zbog kombinacije jednog
i drugog, ne mogu da se integri{u ni u jednu organizaciju zasnovanu na za-
jedni~kom interesu, u politi~ku partiju ili organe lokalne vlasti, u profe-
sionalne organizacije ili sindikate. One potencijalno postoje u svakoj
zemlji i ~ine onu ve}inu neutralnih, politi~ki nezainteresovanih ljudi koji
nikada ne pristupaju nijednoj partiji i retko izlaze na izbore.
Za uspon nacisti~kog pokreta u Nema~koj i komunisti~kih pokreta u
Evropi posle 1930. godine17 karakteristi~no je to {to su oni svoje ~lanove
regrutovali upravo iz ove mase naizgled nezainteresovanih ljudi od kojih
su sve druge partije ve} digle ruke, smatraju}i da su isuvi{e apati~ni ili isu-
vi{e glupi da bi bili dostojni njihove pa`nje. Zato su ve}inu njihovih ~la-
U vezi sa ovom “negativnom populacionom politikom”, ~iji se cilj, istrebljenje stanovni-
{tva, jasno podudara sa ~istkama unutar bolj{evi~ke partije, va`no je imati u vidu da “u pro-
cesu selekcije nikada ne sme da do|e do zastoja” (Himmler, “Die Schutzstaffel”, u:
Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staates, br. 7b).
“Firerova borba i borba njegove partije zapravo je beskona~an proces selekcije... Ova selek-
cija i ova borba tobo`e su dovr{ene 30. januara 1933... No, Firer i njegova stara garda znali
su da prava borba tek po~inje” (Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg, s. a, Verlag der Deut-
schen Arbeitsfront; “nije za prodaju”).
17 F. Borkenau ta~no opisuje ovu situaciju: “Komunisti su imali samo neznatan uspeh ka-
da su poku{avali da steknu uticaj u radni~koj klasi; stoga se njihova masovna baza, ako su je
uop{te i imali, sve vi{e udaljavala od proletarijata” (“Die neue Komintern”, u: Der Monat,
Berlin 1949, Heft 4).
320 TOTALITARIZAM
nova ~inili ljudi koji se ranije nisu pojavljivali na politi~koj sceni, {to je
omogu}ilo uvo|enje sasvim novih metoda u politi~ku propagandu, ali je
dovelo i do neprijem~ivosti za argumente politi~kih protivnika; ovi pokreti
ne samo da su se stavili s onu stranu partijskog sistema u celini, ve} su
na{li ~lanstvo koje do tada nije bilo taknuto, nije bilo “iskvareno” partij-
skim sistemom. Zato totalitarni pokreti nisu ni morali da se obaziru na
tu|e argumente, i sve vreme su radije ubijali protivnike nego {to su ih ube-
|ivali, {ire}i tako pre teror nego konkretna uverenja. Oni su nesuglasice
prikazivali kao ne{to {to neminovno poti~e iz dubokih prirodnih, dru-
{tvenih ili psiholo{kih izvora koji su izvan kontrole pojedinca, te su stoga
i s onu stranu mo}i razuma. Ovakav stav je mogao da bude i nedostatak,
da su ovi pokreti samo iskreno prihvatili konkurentsku borbu sa drugim
partijama; ovako su, pak, bili sigurni da se obra}aju ljudima koji imaju do-
voljno razloga da u podjednakoj meri budu ogor~eni na sve stranke.
Uspeh totalitarnih pokreta kod masa zna~io je kraj dve iluzije koje su
gajile zemlje sa demokratskim vladama, a posebno evropske nacionalne
dr`ave i njihove partije. Prva je bila iluzija da narod svojim ve}im delom
aktivno u~estvuje u vlasti i da je svaki pojedinac simpatizer partije kojoj
pripada ili ve} neke druge. Totalitarni pokreti su dokazali da, ba{ naprotiv,
politi~ki neutralne i nezainteresovane mase itekako mogu da ~ine ve}inu u
demokratskim zemljama, te da tako demokratija mo`e da funkcioni{e u
skladu sa pravilima koja aktivno priznaje samo manjina. Druga iluzija ko-
ju su totalitarni pokreti sru{ili bilo je uverenje da te politi~ki nezaintereso-
vane mase uop{te nisu va`ne, da su one zaista neopredeljene, da predsta-
vljaju neku neizdiferenciranu pozadinu politi~kog `ivota nacije. Sada su
one pokazale ne{to {to nijednom organu javnog mnjenja nije po{lo za
rukom, naime to da demokratske vlade po~ivaju na pre}utnom pristanku i
trpeljivosti nezainteresovanih i neartikulisanih slojeva naroda isto koliko i
na vidljivim i javnim institucijama i organizacijama zemlje. Zato se u~ini-
lo da su totalitarni pokreti nedosledni kada su, uprkos preziru prema parla-
mentarnoj vlasti, po{li u osvajanje parlamenata: uspeli su da sve ljude ube-
de kako su parlamentarne ve}ine la`ne i kako ne odgovaraju nu`no real-
nom stanju stvari u zemlji, ~ime su podrili samopo{tovanje i samopouzda-
nje vlada, koje su tako|e pre verovale u vladavinu ve}ine nego u svoje us-
tave.
^esto je nagla{avano da totalitarni pokreti upotrebljavaju i zloupotreb-
ljavaju demokratske slobode da bi ih kona~no ukinuli. Tu nije na delu
samo demonska inteligencija vo|a ili detinjasta nedotupavnost masa.
Demokratske slobode, dodu{e, jesu zasnovane na ravnopravnosti svih gra-
|ana pred zakonom, ali one sti~u svoj organski smisao i funkciju jedino
ako ti gra|ani pripadaju nekim grupama i ako ih one predstavljaju, ili, pak,
BESKLASNO DRU[TVO 321
ako gra|ani `ive unutar neke socijalne i politi~ke hijerarhije. Raspad kla-
snog sistema, jedine socijalne i politi~ke stratifikacije evropskih nacional-
nih dr`ava, sigurno je bio “jedan od najzna~ajnijih doga|aja u novijoj is-
toriji Nema~ke”,18 a pomogao je usponu nacizma kao {to je u Rusiji
odsustvo socijalne stratifikacije u ruralnoj populaciji (tom “ogromnom be-
zobli~nom telu bez ikakvog politi~kog obrazovanja, gotovo neprijem~ivog
za ideje koje bi omogu}ile plemenitu akciju”)19 bolj{evicima pomoglo da
zbace demokratsku vladu Kerenskog. Stanje u prehitlerovskoj Nema~koj
indikativno je za opasnosti koje u sebi nosi razvoj zapadnog dela sveta,
posebno ako imamo u vidu da se, zavr{etkom Drugog svetskog rata, isti
dramati~an slom klasnog sistema ponovio u gotovo svim evropskim zeml-
jama. Doga|aji u Rusiji, pak, jasno ukazuju na pravac kojim bi mogle da
krenu neizbe`ne revolucionarne promene u Aziji. Prakti~no nije mnogo
va`no da li }e totalitarni pokreti prihvatiti matricu nacizma ili matricu
bolj{evizma, da li }e mase organizovati u ime rase ili u ime klase, da li }e
se pretvarati da po{tuju zakone `ivota i prirode ili zakone dijalektike i
ekonomije.
Nezainteresovanost za javne poslove i neutralnost u politi~kim pitanji-
ma same po sebi nisu dovoljan razlog za uspon totalitarnih pokreta. Bur-
`oaska dru{tva, zasnovana na konkurenciji i na sticanju dobara, dovela su
do apatije, pa ~ak i do netrpeljivosti prema javnom `ivotu, i to ~ak ne to-
liko kod onih eksploatisanih dru{tvenih slojeva koji su bili isklju~eni iz
aktivnog upravljanja zemljom, koliko u samoj bur`oaziji. Posle dugog pe-
rioda la`ne skromnosti, u kom se bur`oazija zadovoljavala statusom domi-
nantne klase i nije te`ila politi~koj vlasti (nju je drage volje prepustila ari-
stokratiji), nastupila je era imperijalizma, tokom koje je bur`oazija posta-
jala sve netolerantnija prema postoje}im nacionalnim institucijama: sada
je po~ela da pola`e pravo na politi~ku mo} i da se organizovano priprema
za nju. I po~etna apatija i kasnije monopolisti~ko, diktatorsko usmerenje u
spoljnoj politici nacije, poti~u iz onog na~ina `ivota i onih `ivotnih uve-
renja koja su tako isklju~ivo usmerena na uspeh ili neuspeh pojedinca u
bezobzirnoj konkurenciji da se gra|anske du`nosti i odgovornosti ose}aju
kao nepotrebno tra}enje ionako ograni~enog vremena i energije. Takvi
stavovi bur`oazije veoma su korisni za one oblike diktature u kojima jedan
“sna`an ~ovek” preuzima na sebe te{ku odgovornost vo|enja javnih po-
slova; oni isto tako predstavljaju prepreku totalitarnim pokretima koji ne
mogu da toleri{u bur`oaski (niti bilo koji drugi) individualizam. Ma kako
nespremni bili da prihvate gra|anske odgovornosti, pripadnici apati~nih
slojeva dru{tva u kom dominira bur`oazija itekako zadr`avaju svoju indi-
18 William Ebenstein, The Nazi State, New York 1943, p. 247.
19 Tako ih je Maksim Gorki opisao (v. Souvarine, op. cit., p. 290).
322 TOTALITARIZAM
vidualnost, pa makar i samo zato {to bez nje ne bi mogli da pre`ive u bor-
bi za `ivot.
Presudne razlike izme|u organizacija gomile u devetnaestom veku i ma-
sovnih pokreta u dvadesetom lako se previ|aju zato {to se moderne totali-
tarne vo|e po psihologiji i mentalitetu ne razlikuju mnogo od nekada{njih
vo|a gomile, ~ije su moralne norme i politi~ka sredstva veoma srodna
bur`oaskima. Pa ipak, ako je individualizam karakteristi~an za stav prema
`ivotu i bur`oazije i gomile, totalitarni pokreti s pravom mogu da tvrde da
su oni prvi imali istinski antibur`oasku orijentaciju; ni jedan od njihovih
prethodnika iz devetnaestog veka, ni Dru{tvo 10. decembra, koje je pomo-
glo Luju Napoleonu da do|e na vlast, ni kolja~ke brigade koje su harale
Parizom za vreme Drajfusove afere, ni Crne stotine ruskih pogroma, ni
pan-pokreti nisu anga`ovali svoje ~lanove do ta~ke na kojoj se potpuno
gube individualni prohtevi i ambicije, niti su i slutili da organizacija mo`e
jednom za svagda, a ne samo dok traje kolektivno juna{tvo, da izbri{e in-
dividualni identitet.
Odnos izme|u gra|anskog klasnog dru{tva i masa koje nastaju po nje-
govom slomu nije jednak odnosu izme|u bur`oazije i gomile, nusproizvo-
da kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Mase i gomila imaju samo jednu
zajedni~ku crtu: obe se nalaze izvan svih socijalnih struktura i organa poli-
ti~kog predstavljanja. Mase ne preuzimaju norme i stavove vladaju}e
klase, kao {to to ~ini gomila (mada na iskrivljen na~in), ve} odra`avaju i
na odre|eni na~in izvitoperuju norme i stavove svih klasa u vezi sa javnim
poslovima. Merila ~oveka mase ne odre|uje samo, pa ~ak ne ni prven-
stveno, ta posebna klasa kojoj je nekada pripadao, ve} sveprisutni uticaji i
ube|enja koja su, pre}utno i neodre|eno, delile sve klase dru{tva.
Pripadnost klasi, mada mnogo labavija i ne tako neumoljivo odre|ena
dru{tvenim poreklom kao u feudalnom dru{tvu, uglavnom je bila data
ro|enjem, a samo su je izuzetan dar ili sre}a mogli promeniti. Dru{tveni
status odlu~ivao je o u~estvovanju pojedinca u politici, i osim u slu~ajevi-
ma nacionalne krize, kada je trebalo da dela kao pripadnik nacije, bez
obzira na pripadnost klasi ili partiji, pojedinac se nikada nije direktno
suo~avao sa javnim poslovima niti se ose}ao direktno odgovornim za njih.
^im bi neka klasa dobila ve}i dru{tveni zna~aj, po~ela bi da obu~ava
odre|en broj svojih ~lanova za politiku kao zanimanje, kao pla}en (ili, ako
su ovi to sebi mogli da priu{te, nepla}en) rad u vladi i telima koja doti~nu
klasu predstavljaju u parlamentu. Ve}ina ljudi, i to u svim klasama, ostaja-
la je izvan partijskih i drugih politi~kih organizacija, ali to nikome nije bi-
lo va`no. Drugim re~ima, pripadnost klasi, usko ograni~ene obaveze klase
i tradicionalno shvatanje vlasti spre~ili su ja~anje gra|anstva koje bi
ose}alo individualnu i li~nu odgovornost za upravljanje zemljom. Ova
apoliti~nost stanovnikâ nacionalnih dr`ava iza{la je na videlo tek kad se
BESKLASNO DRU[TVO 323
klasni sistem slomio i u propast poveo ~itav splet vidljivih i nevidljivih ni-
ti koje su ljude vezivale za politi~ku zajednicu.
Slom klasnog sistema automatski je ozna~io i slom partijskog sistema,
prvenstveno zato {to partije, kao interesna udru`enja, vi{e nisu mogle da
zastupaju klasne interese. One su bile zna~ajne za pripadnike nekada{njih
klasa koji su se, uprkos svemu, nadali da }e ponovo pridobiti svoj stari
dru{tveni polo`aj, i koji su se dr`ali jedni drugih ne zato {to su i dalje imali
zajedni~ke interese, nego zato {to su se nadali da }e mo}i ponovo da ost-
vare svoje. Stoga su i partije u svojoj propagandi sve vi{e koristile psiho-
lo{ka sredstva i ideologiju, a u politi~kom nastupu potencirale apologiju i
nostalgi~nost. Osim toga, partije su i ne primetiv{i izgubile one neutralne
simpatizere koji nikada nisu bili zainteresovani za politiku zato {to su
ose}ali da nijedna partija ne mo`e da zastupa njihove interese. Prvi znak
sloma evropskog partijskog sistema nije, dakle, bilo osipanje starog
~lanstva, ve} nesposobnost partija da regrutuju ~lanove iz mla|ih gen-
eracija, ali isto tako i gubitak pre}utnog pristanka i podr{ke neorganizo-
vanih masa, koje su odjednom odbacile svoju apati~nost i krenule kud god
su videle mogu}nost da artikuli{u svoje novo silovito neslaganje sa
~itavim sistemom.
Pad za{titnih bedema izme|u klasa preobrazio je usnule ve}ine koje sto-
je iza svih partija u jednu veliku neorganizovanu, nestruktuisanu masu oz-
loje|enih pojedinaca, koji nisu imali ni{ta zajedni~ko osim nejasne svesti
o tome da su nade ~lanova partije u povratak dobrih starih vremena osu|e-
ne na propast, da su, s tim u skladu, oni najugledniji, najreprezentativniji i
najobave{teniji ~lanovi dru{tva obi~ne budale, kao i da sva vlast nije ~ak
ni toliko zla koliko je u stvari i glupa i podla. Za ro|enje ove nove zastra-
{uju}e negativne solidarnosti nije bilo od posebnog zna~aja to {to su neza-
posleni radnici mrzeli status quo i postoje}u vlast okupljeni u Socijalde-
mokratskoj stranki, dok se mr`nja razvla{}enih sitnosopstvenika artiku-
lisala putem partija centra ili desnice, a nekada{nji pripadnici srednje i
vi{ih klasa svoj bes iskaljivali preko partija tradicionalne ekstremne desni-
ce. Masa nezadovoljnih i beznadnih ljudi u Nema~koj i Austriji drasti~no
je porasla posle Prvog svetskog rata, kada su inflacija i nezaposlenost do-
datno uve}ale katastrofalne posledice vojnog poraza; takva masa je posto-
jala i u svim dr`avama nastalim posle rata, i ubrzala je razvoj ekstremi-
sti~kih pokreta u Francuskoj i Italiji posle Drugog svetskog rata.
Mentalitet evropskog ~oveka mase nastajao je u ovoj atmosferi raspada
klasnog dru{tva. Apstraktna jednolikost sudbine koja je zadesila ogroman
broj pojedinaca njih nije spre~ila da sebe procenjuju prema li~nom neu-
spehu, niti da svet procenjuju prema ve} poslovi~noj nepravednosti. No,
ova egocentri~na gor~ina, iako je svojstvena izolovanom pojedincu i iako
324 TOTALITARIZAM
te`i da izbri{e individualne razlike, nije bila ta spona koja bi mase dr`ala
na okupu, jer ona nije po~ivala na nekom zajedni~kom interesu – ekonom-
skom, socijalnom ili politi~kom. Egocentri~nost je, dakle, i{la ruku pod
ruku sa presudnim slabljenjem instinkta za samoodr`anjem. Nesebi~nost,
ali samo kao ose}anje da ~ovek sam nije va`an, kao ose}anje suvi{nosti,
vi{e nije bila izraz individualnog idealizma, ve} je postala masovni feno-
men. Stara izreka da siroma{ni i potla~eni nemaju {ta da izgube osim svo-
jih okova vi{e se nije mogla primeniti na ~oveka mase, jer on je, prestav{i
da se zanima za sopstvenu dobrobit, izgubio mnogo vi{e od okova bede:
nestao je izvor svih briga i strahova koji ~ovekov `ivot ~ine te{kim i ne-
spokojnim. U pore|enju sa takvim ne-materijalizmom, hri{}anski monah
izgleda kao ~ovek opsednut svetovnim stvarima. Himler, dobar poznava-
lac mentaliteta ljudi koje je okupio u svojoj organizaciji, opisao je ne samo
SS-ovce, ve} i {iroke slojeve naroda iz kojih je ove regrutovao, rekav{i da
oni nisu zainteresovani za “svakodnevne probleme”, ve} isklju~ivo za
“ideolo{ka pitanja” i za “sre}u {to su ba{ oni odabrani da rade na ostvari-
vanju zadatka koji se meri istorijskim epohama, zadatka ~iji trag ni mileni-
jumi ne}e mo}i da izbri{u”.20 Omasovljenje pojedinaca stvorilo je ljude
koji, kao i Sesil Roudz nekih ~etrdeset godina ranije, razmi{ljaju u konti-
nentima i ose}aju u vekovima.
Istaknuti evropski nau~nici i dr`avnici su jo{ od po~etka devetnaestog
veka predskazivali uspon ~oveka mase i dolazak doba masa. Obimna lite-
ratura o pona{anju i psihologiji masa pokazala je i popularizovala u antici
dobro poznatu mudrost o sli~nosti izme|u demokratije i diktature, izme|u
vladavine gomile i tiranije. Tako su nau~nici pripremili odre|ene politi~ki
svesne i osetljive, ako ne i preosetljive, gra|ane Zapadne Evrope na uspon
demagogâ, na lakovernost, praznoverje i brutalnost. Pa ipak, iako su se
mnoga od ovih predskazanja u izvesnom smislu obistinila, njihova rele-
vantnost se smanjuje kada se u obzir uzmu neo~ekivane i nepredvi|ene
pojave kao {to su radikalan gubitak svesti o li~nom interesu,21 cini~na ili
dekadentna nezainteresovanost sa kojom se mase suo~avaju sa smr}u ili
drugim li~nim neda}ama, strastvena sklonost najapstraktnijim koncepcija-
ma kao `ivotnim smernicama i uop{teni prezir ~ak i prema najo~igledni-
jim pravilima zdravog razuma.
Mase, mimo svih predvi|anja, nisu rezultat sve ve}e ravnopravnosti i {i-
renja op{teg obrazovanja, odnosno neminovnog sni`avanja njegovog kva-
20 Govor Hajnriha Himlera o “Organizaciji i du`nostima SS-a i policije”, objavljen u:
National-politischer Lehrgang der Wehrmacht vom 15-23. Januar 1937; prevod citiran pre-
ma: Nazi Conspiracy and Aggression, Office of the United States Chief of Counsel for the
Prosecution of Axis Criminality, U. S. Government, Washington, 1946, IV, 616ff.
21 Gustave Lebon, La psychologie des Foules, 1895, spominje ~udnu nesebi~nost masa (v.
glava II, odeljak 5).
BESKLASNO DRU[TVO 325
liteta i popularizacije njegovih sadr`aja. (Amerika, primer zemlje u kojoj
postoje jednakost pred zakonom i op{te obrazovanje, sa svim svojim ne-
dostacima, zna manje o modernoj psihologiji masa nego bilo koja druga
zemlja na svetu.) Uskoro se ispostavilo da su masovni pokreti posebno
privukli visoko obrazovane slojeve, i da, na~elno, izra`eni individualizam
i prefinjenost ne spre~avaju, ve} ponekad i ubrzavaju samozaborav u masi
koji su nudili pokreti. Po{to je o~igledna istina da visok stepen individual-
izovanosti i kultivisanost ne spre~avaju ~oveka da prihvati stavove karak-
teristi~ne za mase bila tako neo~ekivana, krivica za to ~esto se svaljivala
na morbidnost ili nihilizam moderne inteligencije, mr`nju prema sebi
samom, navodno tipi~nu za intelektualca, i “opre~nost duha `ivotu i vital-
nosti”. Pa ipak, tako oklevetani intelektualci bili su samo najupe~atljiviji
primer i najve{tiji zagovornici jednog mnogo op{tijeg fenomena. Dru{tve-
na atomizacija i ekstremna individualizacija prethodile su masovnim
pokretima, a ovi su sasvim neorganizovane, tipi~ne “apstinente”, koji su iz
individualisti~kih pobuda uvek odbijali da priznaju dru{tvene spone ili
obaveze, privukli mnogo lak{e i mnogo ranije nego “neindividualisti~ke”,
dru`eljubive ~lanove tradicionalnih partija.
Zapravo su mase proiza{le iz krhotina jednog ve} visoko atomizovanog
dru{tva, ~iju je konkurentsku prirodu i prate}i ose}aj usamljenosti mogla
da relativizuje jedino pripadnost klasi. Glavna odlika ~oveka mase nije
brutalnost niti nazadnost, ve} njegova izolovanost i odsustvo normalnih
dru{tvenih veza. Kako dolaze iz klasnog dru{tva nacionalnih dr`ava, ~ije
su se pukotine popunjavale vezivom nacionalisti~kog sentimenta, sasvim
je prirodno {to su te mase, u po~etnoj bespomo}nosti, ispoljile te`nju ka
posebno nasilnom nacionalizmu, pred kojim su njihove vo|e popustile iz
~isto demago{kih razloga, oglu{avaju}i se o svoj instinkt i svoje ciljeve.22
Ni plemenski nacionalizam ni pobunjeni~ki nihilizam nisu karakte-
risti~ni ili ideolo{ki prihvatljivi za mase u meri u kojoj su to bili za gomilu.
A ipak su najdarovitije vo|e masa na{eg vremena pre ponikle iz gomile
nego iz masa.23 Hitlerova biografija je {kolski primer za to; Staljin je, pak,
do{ao iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, koji je bio specifi~na
me{avina marginalaca i revolucionara. Prvobitna Hitlerova partija, sas-
tavljena gotovo isklju~ivo od neprilago|enih, propalica i avanturista, ite-
22 Osniva~i nacionalsocijalisti~ke partije povremeno su se osvrtali na to i pre no {to je
Hitler preuzeo partiju kao “partiju levice”. Zanimljiv je i jedan incident do kog je do{lo posle
izbora za skup{tinu 1932. godine: “Gregor [traser je ogor~eno rekao svom Vo|i da su pre
izbora nacionalsocijalisti mogli da oforme ve}inu u parlamentu, Rajhstagu, sa partijama cen-
tra; sada je ta mogu}nost isklju~ena, zajedno ove partije ~ine manje od polovine parlamen-
ta;... ali sa komunistima jo{ uvek ~inimo ve}inu, odgovorio je Hitler; niko ne mo`e da nas
nadvlada” (Heiden, op. cit., pp. 94 i 495).
23 v. Carlton J. H. Hayes, op. cit., koji ne pravi razliku izme|u gomile i masa; on smatra da
totalitarni diktatori “pre vode poreklo iz masa nego iz klasa”.
326 TOTALITARIZAM
kako je bila partija “naoru`anih boema”,24 koji su bili nali~je bur`oaskog
dru{tva i koje je, prema tome, nema~ka bur`oazija po svim pravilima
trebalo da uspe{no upotrebi za svoje ciljeve. Me|utim, nacisti su bur`oazi-
ju nasamarili koliko i Removu i [lajherovu frakciju Rajhsvera, koja se ta-
ko|e nadala da }e Hitler, njen nekada{nji agent, ili SA, medijum za vojnu
propagandu i paravojnu obuku, biti njeni agenti i da }e joj pomo}i da
zavede vojnu diktaturu.25 I ugledno dru{tvo i vojni krugovi su nacisti~ki
pokret procenjivali u skladu sa politi~kom filozofijom gomile,26 previ-
|aju}i pri tom nezavisnu, spontanu podr{ku koju su mase pru`ale novim
vo|ama gomile, kao i pravi talenat ovih vo|a da smi{ljaju dotad nepoznate
vidove organizovanja. Gomila na ~elu ovih masa vi{e nije bila agent bur-
`oazije niti bilo koga drugog – osim masa samih.
Pore|enje nacizma i bolj{evizma, koji su se u dvema zemljama pojavili
pod sasvim razli~itim okolnostima, najbolje mo`e da doka`e da totalitarni
pokreti ne zavise toliko od nestrukturisanosti masovnog dru{tva koliko od
tipi~nih svojstava atomizovane i izolovane mase. Da bi Lenjinovu revolu-
cionarnu diktaturu preobrazio u pravu totalitarnu vladavinu, Staljin je naj-
pre morao da ve{ta~kim putem stvori onakvo atomizovano dru{tvo kakvo
su za naciste u Nema~koj ve} pripremile istorijske prilike.
Iznena|uju}e laka pobeda Oktobarske revolucije ostvarena je u zemlji u
kojoj je despotska i centralizovana birokratija vladala bezobli~nom ma-
som; nju nisu uspeli da organizuju ni ostaci ruralnih feudalnih stale`a, ni
24 Ovo je osnovna teorija K. Heidena, ~ija je analiza nacizma uprkos tome izuzetna.
“Posle brodoloma starih klasa nastaje nova klasa intelektualaca, a na njihovom ~elu su naj-
bezobzirniji, oni koji imaju malo {ta da izgube, pa su stoga i najja~i; naoru`ani boemi, koji-
ma je rat dom, a gra|anski rat otad`bina” (op. cit., p. 100).
25 Zavera izme|u generala Rajhsvera [lajhera i {efa SA-a Rema sastojala se iz plana da se
sve paravojne formacije stave pod vojnu upravu Rajhsvera, ~ime bi se nema~koj vojsci jed-
nim potezom dodali milioni ljudi. Posledica bi, naravno, bila vojna diktatura. Juna 1934.
Hitler je likvidirao Rema i [lajhera. Pregovori su po~eli uz Hitlerovo znanje, a on je koristio
Remove veze u Rajhsveru da bi zavarao nema~ke vojne krugove po pitanju svojih pravih
namera. Aprila 1932. Rem je posvedo~io na jednom od su|enja Hitleru da je Rajhsver u pot-
punosti saglasan sa vojnim statusom SA-a (za dokumente o Removom i [lajherovom planu
v. Nazi Conspsiracy, V, 456ff, i Heiden, op. cit., 450). Sam Rem ponosno izve{tava o prego-
vorima sa [lajherom, koji su, prema njegovim podacima, otpo~eli 1931. godine. [lajher je
obe}ao da }e u slu~aju nu`de staviti SA pod komandu oficira Rajhsvera (v. Die Memoiren des
Stabchefs Röhm, Saarbrücken, 1934, p. 170). Vojni karakter SA-a, na kom je radio Rem, a
protiv koga se Hitler stalno borio, odre|ivao je retoriku SA-a ~ak i posle likvidiranja Remove
frakcije. Za razliku od pripadnika SS-a, pripadnici SA-a uvek su insistirali na tome da “pred-
stavljaju vojnu volju Nema~ke”, te da je za njih Tre}i Rajh “vojna zajednica [koju podupiru]
dva stuba: Partija i Vermaht” (v. Handbuch der SA, Berlin 1939, i Victor Lutze, “Die Sturm-
abteilung”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staa-
tes, br. 7a).
26 Posebno Remova autobiografija spada u klasike ove vrste literature.
BESKLASNO DRU[TVO 327
slabe urbane kapitalisti~ke klase, tek u povoju. Kada je rekao da nigde u
svetu vlast nije tako lako osvojiti, i nigde tako te{ko zadr`ati, Lenjin je bio
svestan ne samo broj~ane slabosti ruske radni~ke klase, ve} i anarhi~nog
stanja u dru{tvu uop{te, stanja koje je omogu}avalo iznenadne promene.
Iako nije imao instinkt vo|e masa – bio je lo{ govornik, a uz to je voleo i
da javno priznaje i analizira sopstvene gre{ke, {to je protivno elementar-
nim pravilima demagogije – Lenjin se odmah uhvatio svih mogu}ih dife-
rencijacija, dru{tvenih, nacionalnih, profesionalnih, koje bi mogle da une-
su ma kakvu strukturu u stanovni{tvo, i verovatno je smatrao da takva
stratifikacija mo`e da spase revoluciju. Legalizovao je anarhi~nu ekspro-
prijaciju zemljoposednika od strane ruralnih masa, i tako po prvi, a vero-
vatno i poslednji put, stvorio u Rusiji onu emancipovanu klasu seljaka ko-
ja je jo{ od Francuske revolucije bila najpouzdaniji oslonac zapadno-
evropskih nacionalnih dr`ava. Poku{ao je da oja~a radni~ku klasu
podr`avaju}i nezavisne sindikate. Po zavr{etku gra|anskog rata tolerisao
je boja`ljivo nastajanje novog srednjeg sloja, proizi{log iz NEP-a. Uveo je
i dodatna merila diferencijacije organizuju}i, a ponekad i izmi{ljaju}i, {to
je vi{e nacionalnosti mogao, podsti~u}i nacionalnu svest i svest o istorij-
skim i kulturnim razlikama ~ak i me|u najprimitivnijim plemenima u
Sovjetskom Savezu. Izgleda da se u ovim ~isto prakti~nim politi~kim
stvarima Lenjin pre dr`ao svog sna`nog dr`avni~kog instinkta nego mark-
sisti~kog ube|enja; u svakom slu~aju, njegova politika dokazuje da se on
odsustva socijalne i svake druge strukture pla{io vi{e nego mogu}eg ra-
zvoja centrifugalnih tendencija unutar tek emancipovanih nacionalnosti ili
~ak ja~anja nove bur`oazije u tek stvorenim srednjim i selja~kim slojevi-
ma. Lenjin je svoj najve}i poraz do`iveo po~etkom gra|anskog rata, kada
je vrhovna vlast, koju je on prvobitno hteo da koncentri{e u sovjetima,
pre{la u ruke partijske birokratije; me|utim, ~ak i ovakav razvoj doga|aja,
ma koliko tragi~an bio po dalji tok revolucije, nije neminovno morao da
vodi u totalitarizam. Jednopartijska diktatura je za~etoj socijalnoj strati-
fikaciji zemlje prosto dodala jo{ jednu klasu, naime birokratiju, koja je, po
Marksovim re~ima, “zaposela dr`avu kao privatnu svojinu”.27 U trenutku
27 Dobro je poznato da su antistaljinisti~ke frakcije kritiku razvoja Sovjetskog Saveza za-
snivale na ovoj marksisti~koj formulaciji, i nikada je nisu ni prevazi{le. Uprkos ~estim
“~istkama” u sovjetskoj birokratiji, koje su ciljale na likvidiranje birokratije kao klase, ovi
kriti~ari su u njoj i dalje videli glavnu i vladaju}u klasu u Sovjetskom Savezu. Evo kako to
analizira Rakovski u progonstvu u Sibiru 1930: “Na na{e o~i je nastajala i rasla velika klasa
direktora sa svojim podklasama, klasa koja raste dobro prora~unatim kooptiranjem i direkt-
nim ili indirektnim naimenovanjima... Ono {to ujedinjuje ovu jedinstvenu klasu jeste jedan
oblik privatne svojine, tako|e jedinstven, naime dr`ava” (citirano prema: Souvarine, op. cit.,
p. 564). Ovo je zaista prili~no ta~na analiza stanja pre Staljinovog dolaska na vlast; za odnos
izme|u partije i sovjetâ, koji je bio presudan po dalji tok Oktobarske revolucije, v. I.
Deutscher, The Prophet Armed: Trotsky 1879-1921, 1954).
328 TOTALITARIZAM
Lenjinove smrti, mnogi su putevi jo{ uvek bili otvoreni. Na primer, stvara-
nje radni~ke, selja~ke i srednje klase nije neminovno moralo da vodi klas-
noj borbi, ina~e karakteristi~noj za evropski kapitalizam. Poljoprivreda je
jo{ uvek mogla da se razvije na kolektivnom, kooperativnom ili na privat-
nom osnovu, a privreda cele zemlje je jo{ uvek mogla da se dr`i socijali-
sti~kog, dr`avno-kapitalisti~kog ili slobodno-tr`i{nog obrasca. Nijedna od
ovih mogu}nosti nije automatski morala da zna~i uni{tavanje nove struk-
ture zemlje.
Sve te nove klase i nacionalnosti na{le su se Staljinu na putu kada je po-
~eo da priprema zemlju za totalitarnu vlast. Kako bi stvorio atomizovanu i
nestrukturisanu masu, najpre je morao da likvidira ostatke mo}i sovjetâ,
koji su, kao glavni nacionalni predstavni~ki organ, ipak imali izvesnu ulo-
gu, i ograni~avali apsolutnu vlast partijske hijerarhije. Zato je Staljin naj-
pre potkopao nacionalne sovjete uvo|enjem bolj{evi~kih }elija, iz kojih su
jedino mogli biti imenovani vi{i funkcioneri centralnih komiteta.28 Godine
1930. nestali su i poslednji tragovi nekada{nje lokalne samouprave; na nji-
hovo mesto do{la je strogo centralizovana partijska birokratija, ~ija se
te`nja ka rusifikaciji nije mnogo razlikovala od te`nji caristi~kog re`ima,
osim {to nove birokrate vi{e nisu zazirale od pismenosti.
Bolj{evi~ka vlast je zatim pristupila likvidaciji klasa; iz ideolo{kih i pro-
pagandnih razloga zapo~ela je sa onima koje su imale nekakvo vlasni{tvo,
naime sa novim srednjim slojem u gradovima, da bi potom pre{la na se-
ljake. Zahvaljuju}i brojnosti i imovini, seljaci su do tada bili potencijalno
najsna`nija klasa u Sovjetskom Savezu; zato je njihova likvidacija morala
biti temeljnija i okrutnija nego likvidacija bilo koje druge dru{tvene grupe,
a sprovo|ena je stvaranjem ve{ta~ke gladi i ~estim deportacijama pod iz-
govorom kolektivizacije i eksproprisanja kulaka. Likvidacija srednjih i
selja~kih slojeva okon~ana je ranih tridesetih godina; oni koji se nisu na{li
me|u milionima mrtvih ili milionima deportovanih nau~ili su “ko je ovde
vlast”, shvatili su da njihovi `ivoti i `ivoti njihovih porodica ne zavise od
njihovih sugra|ana, nego od vlasti, ~ijim su hirovima bili izlo`eni, sami,
bez ikakve za{tite od strane grupe kojoj sticajem okolnosti pripadaju. Na
osnovu statisti~kih podataka ili dokumenata ne mo`e se ta~no odrediti
trenutak kada je kolektivizacija stvorila nov sloj seljaka, povezanih zajed-
ni~kim interesom, sloj koji je, zahvaljuju}i svojoj klju~noj broj~anoj i
ekonomskoj poziciji, opet predstavljao potencijalu opasnost za totalitarnu
28 Godine 1927, 90% ~lanova seoskih sovjeta i 75% njihovih predsednika nisu bili ~lanovi
partije; izvr{ni komiteti okrugâ sastojali su se od 50% ~lanova partije i 50% ljudi koji nisu
pripadali partiji, dok je od delegata u Centralnom komitetu 75% bilo u partiji (v. ~lanak o
bolj{evizmu Mauricea Dobba u: Encyclopedia of Social Sciences).
A. Rosenberg u knjizi A History of Bolshevism, London 1934, glava VI, detaljno opisuje
kako su ~lanovi partije u sovjetima, glasaju}i “u skladu sa instrukcijama koje su dobijali od
vi{ih partijskih ~inovnika”, iznutra podrivali sistem sovjeta.
BESKLASNO DRU[TVO 329
vlast. No, oni koji znaju kako da ~itaju totalitarni “materijal”, mogu da do-
ku~e da je ovaj trenutak do{ao otprilike dve godine pred Staljinovu smrt,
kada je ovaj predlo`io da se kolektivi raspuste i da se pretvore u ve}e orga-
nizacione jedinice. Staljin nije do~ekao ostvarenje svog plana; ovaj put
`rtve bi bile jo{ ve}e, a haoti~ne posledice za privredu u celini kobnije
nego uni{tavanje prve selja~ke klase – ali imamo dovoljno razloga da po-
verujemo da bi se i to sprovelo. Nema te klase koja se ne mo`e uni{titi ako
se ubije dovoljan broj njenih pripadnika.
Slede}a klasa koju je valjalo likvidirati bili su radnici. Oni su bili mno-
go slabiji, i pru`ali su mnogo manji otpor nego seljaci, zato {to je spontana
eksproprijacija vlasnika fabrika, koju su radnici sproveli tokom revolucije
(a za razliku od eksproprijacije zemljoposednika koju su sproveli seljaci),
bila osuje}ena kada je vlada konfiskovala fabrike pod izgovorom da
dr`ava ionako pripada proletarijatu. Stahanovski sistem, uveden po~etkom
tridesetih godina, uni{tio je svu solidarnost i klasnu svest me|u radnicima,
i to pre svega putem surove konkurencije, a potom i privremenim konsoli-
dovanjem stahanovske aristokratije, koja je (u socijalnom pogledu) od
obi~nih radnika odudarala mnogo vi{e nego sámo rukovodstvo. Ovaj pro-
ces zavr{en je 1938. godine, uvo|enjem radne knji`ice, koja je ~itavu
rusku radni~ku klasu zvani~no pretvorila u gigantsku masu prinudnih rad-
nika.
Vrhunac je bila likvidacija birokratije, koja je i sama potpomogla spro-
vo|enje navedenih mera likvidacije. Staljinu je trebalo oko dve godine, od
1936. do 1938, da se otrese ~itave administrativne i vojne aristokratije so-
vjetskog dru{tva; skoro sve slu`be, fabrike, privredne i kulturne instituci-
je, vlada, partija i vojna uprava, pre{le su u nove ruke, jer je “skoro polovi-
na administrativnog osoblja, bili oni ~lanovi partije ili ne, izba~ena”, a vi-
{e od 50% svih ~lanova partije i “bar jo{ dodatnih osam miliona ljudi” lik-
vidirano.29 Opet se uni{tavanje partijske birokratije kao klase zavr{ilo
uvo|enjem internog paso{a, u kom su se morali bele`iti i odobravati svi
odlasci iz jednog grada u drugi. [to se pravnog statusa ti~e, sada je biro-
kratija, zajedno sa partijskim funkcionerima, bila izjedna~ena sa radnici-
ma; sada je i ona postala deo nepreglednog mno{tva sovjetskih prinudnih
radnika, a njen status privilegovane klase u sovjetskom dru{tvu bio je pro-
{lost. A kako se ova generalna ~istka zavr{ila likvidacijom najvi{ih ~i-
29 Podaci su uzeti iz knjige Viktora Krav~enka I Chose Freedom: The Personal and Po-
litical Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 278 i 303. Ovaj izvor je, naravno, prili~no
nepouzdan. Me|utim, kako u slu~aju sovjetske Rusije jedino nepouzdanim izvorima i raspo-
la`emo – {to zna~i da u potpunosti moramo da se oslonimo na reporta`e, izve{taje i procene
ove ili one vrste moramo da upotrebimo svaki podatak koji nam se makar ~ini u velikoj meri
verovatan. Neki istori~ari izgleda smatraju da je suprotan metod – naime, kori{}enje samo
onog materijala koji daje ruska vlada – pouzdaniji, ali to nije ta~no. Upravo su zvani~ni po-
daci puka propaganda.
330 TOTALITARIZAM
novnika iz redova policije – istih onih koji su tu generalnu ~istku organi-
zovali – ~ak ni kadrovi GPU-a, koji je i sproveo sav taj teror, nisu vi{e
mogli da se zavaravaju da kao grupa predstavljaju i{ta, a ponajmanje vlast.
Ove ogromne ljudske `rtve nisu motivisane nekakvim raison d’état u
tradicionalnom smislu te re~i. Nijedan od likvidiranih dru{tvenih slojeva
nije bio neprijateljski nastrojen prema re`imu, niti je bilo verovatno da }e
to postati u bliskoj budu}nosti. Aktivna opozicija je zamrla jo{ 1930, kada
je Staljin, u govoru na 16. Kongresu, prokazao sva desni~arska i levi~ars-
ka odstupanja unutar partije, mada su ~ak i te slaba{ne opozicione struje
te{ko mogle da se zasnuju na bilo kojoj postoje}oj klasi.30 Diktatorski
teror – koji se od totalitarnog razlikuje po tome {to je usmeren na prave
protivnike, a ne na bezazlene gra|ane bez ikakvog politi~kog stava – bio
je dovoljno okrutan da bi ugu{io sav politi~ki `ivot, otvoren ili prikriven, i
to jo{ za Lenjinovog `ivota. Intervencija iz inostranstva, koja je mogla da
se udru`i sa nekim od nezadovoljnih slojeva, vi{e nije predstavljala
nikakvu opasnost po{to je, oko 1930, sovjetski re`im ve} priznala ve}ina
vlada i zaklju~ila sa njim trgovinske i druge me|unarodne ugovore. (Mada
Staljinova vlada nije isklju~ivala takvu mogu}nost {to se samog doma}eg
stanovni{tva ti~e; znamo da je Hitler, da je bio obi~an zavojeva~, a ne su-
parni~ki totalitarni vlastodr`ac, mogao bar narod Ukrajine da pridobije za
svoju stvar.)
Ako likvidacija klasa i nije imala nikakvog politi~kog smisla, sa stano-
vi{ta sovjetske privrede ona je definitivno bila katastrofalna. Posledice
ve{ta~ke gladi iz 1933. ose}ale su se jo{ godinama {irom zemlje; uvo|enje
stahanovskog sistema 1935, sa proizvoljnim ubrzavanjem individualnog
u~inka i potpunim zanemarivanjem potrebe za timskim radom, dovelo je
do “haoti~ne nestabilnosti” u ovoj mladoj industriji.31 Likvidiranje biro-
kratije, to jest klase fabri~kih upravnika i in`enjera, kona~no je li{ilo in-
dustriju i ono malo stru~nog iskustva i ume}a koje je nova ruska tehni~ka
inteligencija uspela da stekne.
Jednakost podanika bila je jedna od najve}ih briga despotizama i tirani-
ja jo{ od pradavnih vremena, ali takvo izjedna~avanje totalitarnoj vlasti ni-
je dovoljno, zato {to odre|ene nepoliti~ke veze izme|u podanika ostaju
manje-vi{e netaknute – na primer, porodi~ne veze ili zajedni~ka kulturna
interesovanja. Ako totalitarizam ima ozbiljne namere, on nu`no dolazi do
ta~ke na kojoj “jednom za svagda mora da raskine sa neutralno{}u jednog
30 Staljinov izve{taj na 16. Kongresu prokazao je odstupanja kao “odraz otpora koji pru-
`aju seljaci i sitna bur`oazija u redovima same Partije (v. Leninism, 1933, tom II, glava III).
Opozicija je bila za~u|uju}e nesposobna da se odbrani od ovog napada, zato {to je ona, a to
se posebno odnosi na Trockog, “oduvek bila sklona da u borbi izme|u frakcija vidi klasnu
borbu” (Souvarine, op. cit., p. 440).
31 Kravchenko, op. cit., p. 187.
BESKLASNO DRU[TVO 331
{ahiste”, to jest sa autonomnim postojanjem svake vrste aktivnosti. Oni
koji “vole {ah radi {aha”, a koje su njihovi likvidatori ispravno uporedili
sa onima koji vole “umetnost radi umetnosti”,32 jo{ uvek nisu apsolutno
atomizovani elementi u masovnom dru{tvu, ~ija je potpuno heterogena
uniformnost jedan od osnovnih uslova za nastanak totalitarizma. Sa
stanovi{ta totalitarnih vladara, dru{tvo koje je posve}eno {ahu radi {aha
samog tek je za koji stepen manje opasno nego klasa seljaka zainteresova-
nih samo za obradu zemlje. Himler je sasvim ispravno definisao pripadni-
ka SS-a kao novi tip ~oveka koji ni pod kojim uslovima ne}e uraditi neki
zadatak “radi zadatka samog”.33
Atomizacija masa u sovjetskom dru{tvu postignuta je ~estim i ve{tim
sprovo|enjem ~istki koje neminovno prethode pravoj likvidaciji odre|ene
grupe. Da bi se uni{tile sve dru{tvene i porodi~ne spone, ~istke su organi-
zovane tako {to bi se svim ljudima koji su u nekoj vezi sa optu`enim, od
poznanika pa do najbliskijih prijatelja i ro|aka, pripretilo istom sudbinom.
Posledica ove jednostavne i ingeniozne mere, “krivice po srodstvu”, jeste
da se, ~im je neko optu`en, njegovi prijatelji preko no}i pretvaraju u nje-
gove najogor~enije neprijatelje; kako bi spasli svoju ko`u, oni ga potkazu-
ju i dobrovoljno daju obave{tenja koja potkrepljuju nepostoje}e dokaze
protiv njega – jer to je o~igledno jedini na~in da doka`u sopstvenu is-
pravnost. Biv{i prijatelji }e poku{ati da doka`u da je njihovo poznanstvo
ili prijateljstvo sa optu`enim bilo izgovor da bi ga {pijunirali i raskrinkali
kao sabotera, trockistu, stranog {pijuna ili fa{istu. Zasluga se meri “brojem
denuncijacija bliskih drugova”,34 pa zato i elementarna predostro`nost
nala`e da se svi prisniji kontakti izbegavaju, ako je to mogu}e – ne zbog
opasnosti da }e ~ovek otkriti svoje najskrivenije misli, ve} prosto da bi se,
za prili~no izvestan slu~aj budu}ih neprilika, eliminisale sve osobe koje bi
mogle da imaju ne samo obi~an interes da denunciraju, nego i neodoljivu
potrebu da drugog gurnu u propast, prosto zato {to su njihovi `ivoti u
opasnosti. U krajnjoj liniji, upravo su razvijanjem ove metode do krajnjih
i najfanati~nijih granica bolj{evi~ki vlastodr{ci uspeli da stvore atomizo-
vano i izolovano dru{tvo kakvo do tad nismo poznavali, a koje samo
slu~ajnosti ili katastrofe ne bi mogle da stvore.
32 Souvarine, op. cit., p. 575.
33 Lozinka SS-a, kako ju je Himler li~no formulisao, po~inje re~ima: “Nema zadatka koji
se izvr{ava radi njega samog” (v. Gunter d’Alquen, “Die SS”, u: Schriften der Hochschule
für Politik, 1939). Bro{ure koje je SS izdavao za internu upotrebu stalno nagla{avaju “apso-
lutnu svest o ni{tavnosti svega {to je samo sebi svrha” (v. Der Reichsführer SS und Chef der
deutschen Polizei, bez datuma, “samo za upotrebu unutar policije”).
34 Ovu praksu potvr|uju svi izve{taji. V. Krivicki u knjizi In Stalin’s Secret Services, New
York 1939, smatra da je nju uveo sam Staljin.
332 TOTALITARIZAM
Totalitarni pokreti su masovne organizacije atomizovanih, izolovanih
pojedinaca. Od ostalih partija i pokreta razlikuju se po tome {to zahtevaju
totalnu, neograni~enu, bezuslovnu i nepokolebljivu lojalnost svakog poje-
dina~nog ~lana. Ovaj zahtev vo|e totalitarnih pokreta postavljaju i pre no
{to do|u na vlast i organizuju zemlju po totalitarnim principima, a pot-
krepljuju ga tvrdnjom da }e njihove organizacije uskoro obuhvatati ~itavo
~ove~anstvo. Tamo, pak, gde totalitarnoj vlasti nije prethodio totalitaran
pokret ({to je, za razliku od nacisti~ke Nema~ke, bio slu~aj u Rusiji),
pokret valja organizovati naknadno, a uslovi za njegovo ja~anje moraju se
stvoriti ve{ta~kim putem, kako bi totalna lojalnost – psiholo{ki osnov to-
talne dominacije – uop{te bila mogu}a. Takva lojalnost mo`e da se o~eku-
je samo od potpuno izolovanog pojedinca koji, budu}i bez ikakvih dru-
{tvenih spona, bez porodice, prijatelja, drugova, pa ~ak i pukih poznanika,
ose}aj da za njega ipak ima mesta pod suncem izvodi iz pripadnosti pokre-
tu, iz ~lanstva u partiji.
Potpuna lojalnost mogu}a je jedino kada se vernost li{i sveg konkretnog
sadr`aja, koji po prirodi stvari mo`e da dovede do kolebanja u mi{ljenju.
Totalitarni pokreti su, svaki na svoj na~in, u~inili sve {to su mogli kako bi
se oslobodili partijskih programa sa specifi~nom sadr`inom, programa iz
po~etnih, ne-totalitarnih faza pokreta. Ma kako radikalno bio formulisan,
svaki jasno odre|en politi~ki cilj koji nije prosto zahtev za osvajanjem
vlasti nad celim svetom, svaki politi~ki program koji se bavi stvarima
konkretnijim od “ideolo{kih pitanja od vekovnog zna~aja”, za totalitari-
zam predstavlja prepreku. Najve}e Hitlerovo dostignu}e pri stvaranju na-
cisti~kog pokreta, koji je on postepeno gradio od opskurne male partije
{arlatana sa tipi~no nacionalisti~kim programom, sastoji se u tome {to je
pokret oslobodio nekada{njeg partijskog programa, i to ne tako {to je ovaj
promenio ili zvani~no ukinuo, ve} prosto tako {to je odbio da razgovara o
njemu ili o nekim njegovim ta~kama, budu}i da je relativna umerenost
njegovog sadr`aja i frazeologije vrlo brzo bila prevazi|ena.35 Staljinov za-
datak po ovom i po mnogim drugim pitanjima bio je ozbiljniji; socijali-
sti~ki program Partije bolj{evika bio je mnogo ve}i teret36 nego 25 ta~aka
jednog ekonomiste-amatera i politi~ara-{arlatana kakav je bio Feder.37 No,
35 U Mein Kampf (2 toma, 1. nema~ko izdanje, 1925. i 1927; necenzurisan prevod, New
York 1939), Hitler tvrdi da je bolje imati zastareo program nego dozvoliti diskusiju o njemu
(tom II, glava V). Uskoro }e i javno re}i: “Kada preuzmemo vlast, program }e do}i sam od
sebe... Prva stvar mora biti stra{an talas propagande. Ta politi~ka akcija ima}e malo veze sa
drugim aktuelnim problemima” (v. Heiden, op. cit., p. 203).
36 Suvarin sugeri{e, i to pogre{no, po na{em mi{ljenju, da je ve} Lenjin ukinuo partijski pro-
gram: “Ni{ta ne dokazuje jasnije da bolj{evizam kao doktrina postoji jedino u Lenjinovoj glavi;
svaki bolj{evik prepu{ten sam sebi skrenuo bi sa ’linije’ njegove frakcije... ove ljude je mnogo
vi{e povezivao njihov temperament i Lenjinov uspon, nego same ideje” (op. cit., p. 85).
37 Program Nacionalsocijalisti~ke partije Gotfrida Federa sa ~uvenih 25 ta~aka igrao je
ve}u ulogu u literaturi o pokretu nego u pokretu samom.
BESKLASNO DRU[TVO 333
Staljin je kona~no, prokazav{i sve frakcije u Komunisti~koj partiji, posti-
gao isti rezultat stalnim menjanjem politi~kog kursa partije, kao i stalnim
kolebanjima u tuma~enju i primeni marksizma; to je doktrinu potpuno
li{ilo njenog sadr`aja, zato {to se vi{e nije moglo predvideti koji }e kurs ili
potez ona nametnuti. ^injenica da ni najpotpunija upu}enost u marksizam
i lenjinizam nije bila ni od kakve koristi za ispravno politi~ko pona{anje –
ve} da se, naprotiv, linija partije mogla slediti jedino ako svako jutro
ponovite Staljinove re~i od prethodne ve~eri – prirodno je rezultirala onim
mentalnim stanjem, onom usredsre|enom poslu{no{}u koju ne umanjuje
nikakav poku{aj da se shvati ono {to se radi; nju ingeniozno izra`ava
lozinka koju je Himler smislio za svoje SS-ovce: “Moja ~ast je moja ver-
nost”.38
Opet, ni nepostojanje ili ignorisanje partijskog programa samo po sebi
ne mora da bude znak totalitarizma. Prvi koji je programe i platforme sma-
trao suvi{nim papiri}ima i nezgodnim obe}anjima, nespojivim sa stilom i
`estinom pokreta, bio je Musolini, ~ija fa{isti~ka filozofija aktivizma sve
delanje prepu{ta nadahnu}u odre|enog istorijskog trenutka.39 Puka `udnja
za mo}i, u kombinaciji sa prezirom prema “brbljivosti” vo|a obi~nih par-
tija koji uvek odaju {ta sa tom mo}i smeraju, karakteristi~na je za sve vo|e
gomile, ali ne zadovoljava potrebe totalitarizma. Pravi cilj fa{izma bio je
samo da do|e na vlast i u~vrsti poziciju fa{isti~ke “elite”. Totalitarizam se
nikada ne zadovoljava time da vlada spolja{njim sredstvima, naime po-
mo}u dr`ave i ma{inerije nasilja; zahvaljuju}i posebnoj ideologiji i mestu
koje ona ima u tom aparatu represije, totalitarizam je otkrio na~in da vlada
ljudima i da ih terori{e iznutra. U tom smislu on ukida razliku izme|u vla-
dalaca i podanikâ i stvara stanje u kom mo} i volja za mo}, onako kako ih
mi shvatamo, nemaju nikakvu ulogu, ili su, u najboljem slu~aju, od
sporednog zna~aja. U su{tini, totalitarni vo|a nije ni{ta drugo nego
funkcioner masa koje vodi; on nije pojedinac `eljan vlasti koji podanicima
tiranski name}e svoju volju. Budu}i obi~an funkcioner, on se u svako do-
ba mo`e zameniti, tako da u istoj meri zavisi od “volje” masa koje
otelovljuje koliko i mase zavise od njega. Da nije njega, masama bi ne-
38 Upe~atljivost ove lozinke, koju je sam Himler formulisao, te{ko se mo`e do~arati u pre-
vodu. Na nema~kom “Meine Ehre heißt Treue” ukazuje na apsolutnu odanost i poslu{nost
koja prevazilazi puku disciplinu ili li~nu vernost. Nazi Conspiracy, ~iji su prevodi nema~kih
dokumenata i nacisti~ke literature, mada na `alost veoma neujedna~eni, neprocenjivo vredan
izvor materijala, ovu lozinku prevodi kao “Moja ~ast zna~i (signifies) vernost”.
39 Musolini je verovatno prvi partijski lider koji je svesno odbio formalni program i zame-
nio ga nadahnutim vo|stvom i akcijom. U pozadini ovoga stoji koncept da je ve} puko posto-
janje pokreta glavni element nadahnu}a, kome bi partijski program samo smetao. Filozofiju
italijanskog fa{izma pre izra`ava \entileov “aktualizam” nego Sorelovi “mitovi” (v. tako|e
~lanak o fa{izmu u: Encyclopedia of Social Sciences). Program iz 1921. formulisan je tek dve
godine posle osnivanja pokreta i uglavnom sadr`i njegovu nacionalisti~ku filozofiju.
334 TOTALITARIZAM
dostajao spoljni predstavnik, i one bi ostale bezobli~na rulja; bez masa,
vo|a ne postoji. Hitler, koji je bio sasvim svestan ove me|usobne zavis-
nosti, jednom je u govoru pripadnicima SA-a rekao: “Sve {to vi jeste,
dugujete meni; sve {to ja jesam, dugujem vama”.40 Mi ponekad olako pot-
cenjujemo takve tvrdnje ili ih pogre{no razumemo, jer mislimo da se ovde
delanje shvata kao davanje i izvr{avanje naredbi. U politi~koj tradiciji i is-
toriji Zapada ovakvo shvatanje nije usamljeno,41 ali ono pretpostavlja na-
dle`no lice koje ima mi{ljenje i volju, i koje potom – bilo prinudom, bilo
autoritetom, bilo nasiljem – svoje mi{ljenje i svoju volju name}e grupama
koje su mi{ljenja i volje li{ene. Hitler je, pak, smatrao da ~ak i “mi{ljenje
postoji isklju~ivo kao davanje naredbi ili njihovo izvr{avanje”,42 ~ime je i
teoretski ukinuo razliku izme|u mi{ljenja i delanja, odnosno izme|u vla-
dara i podanika.
Ni nacionalsocijalizam ni bolj{evizam nikada nisu proklamovali nov
oblik vladanja, niti su tvrdili da su dolaskom na vlast i preuzimanjem kon-
trole nad dr`avnom ma{inerijom postigli svoje ciljeve. Njihovoj predstavi
o vlasti kao trajnoj dominaciji nad svakim pojedincem u svakoj sferi `ivo-
ta ne mogu da udovolje nijedna dr`ava i nijedan aparat nasilja, ve} samo
pokret koji se stalno menja.43 Dolazak na vlast nasilnim putem nikada nije
cilj, ve} je samo sredstvo, a dolazak na vlast u nekoj konkretnoj zemlji je
dobrodo{la prelazna faza, ali nikada i kraj pokreta. Prakti~an cilj pokreta
je da se {to ve}i broj ljudi organizuje unutar njegovih okvira, da se ljudi
pokrenu i da stalno budu u pokretu; politi~ki cilj koji bi zna~io kraj pokre-
ta prosto ne postoji.
II. Privremeni savez izme|u gomile i elite
MNOGO VI[E od bezuslovne lojalnosti ~lanova totalitarnih pokreta ili po-
dr{ke koju totalitarni re`imi u`ivaju u narodu, na{u savest uznemirava
neosporna privla~nost koju ovi pokreti imaju i za elitu, a ne samo za pri-
padnike gomile. Bilo bi itekako brzopleto kada bismo, zbog njihove umet-
ni~ke ekstravagantnosti ili u~enja~ke naivnosti, zanemarili u`asavaju}i
40 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 783.
41 Po prvi put u Platonovom Dr`avniku, 305, gde se delanje tuma~i u smislu archein i
prattein – nare|enja da se sa delanjem po~ne i izvr{avanja te naredbe.
42 Hitlers Tischgespräche, p. 198.
43 Mein Kampf, tom I, glava XI; v. i Dieter Schwarz, Angriffe auf die nationalsozialisti-
sche Weltanschauung: Aus dem Schwarzen Korps, br. 2, 1936, koji obja{njava za{to nacio-
nalsocijalisti i posle dolaska na vlast govore o “borbi”: “Cilj nacionalsocijalizma kao ideo-
logije [Weltanschauung] jeste neprestana borba... sve dok `ivot svakog Nemca ne bude
pro`et osnovnim vrednostima ove ideologije, sve dok on ne po~ne da je `ivi.”
BESKLASNO DRU[TVO 335
spisak istaknutih ljudi koje totalitarizam mo`e da ubroji me|u svoje sim-
patizere, saputnike ili formalne ~lanove.
Ova sklonost elite va`na je za razumevanje totalitarnih pokreta (mada
ne i totalitarnih re`ima), isto kao i mnogo o~iglednija veza pokretâ sa go-
milom. Ta sklonost ukazuje na specifi~nu atmosferu, op{tu klimu u kojoj
je do{lo do ja~anja totalitarizma. Treba imati u vidu da su vo|e totalitarnih
pokreta i njihovi simpatizeri takore}i stariji od masa koje organizuju, pa
mase, bar hronolo{ki gledano, ne moraju bespomo}no da ~ekaju uspon
sopstvenih vo|a usred klasnog dru{tva koje se raspada, a ~iji su one najti-
pi~niji proizvod. Oni koji su dobrovoljno napustili dru{tvo pre sloma klasa
sada zajedno sa gomilom, ranijim nusproizvodom vladavine bur`oazije,
spremno do~ekuju nove vo|e. Dana{nji totalitarni vladari i vo|e totalitar-
nih pokreta jo{ uvek imaju karakteristi~ne crte gomile, ~ija su psihologija
i politi~ka filozofija prili~no dobro poznate. Jo{ ne znamo {ta }e se dogo-
diti kada autenti~ni ~ovek mase preuzme vlast, mada se mo`e pretpostavi-
ti da }e on imati mnogo vi{e zajedni~kog sa pedantnom, prora~unatom ko-
rektno{}u Himlerovom ili sa tupom tvrdoglavo{}u Molotovljevom, nego
sa Hitlerovim histeri~nim fanatizmom ili Staljinovom senzualnom, osve-
toljubivom okrutno{}u.
U tom se pogledu situacija posle Drugog svetskog rata ne razlikuje bit-
no od one posle Prvog; kao {to su tokom dvadesetih godina formulisane
ideologije fa{izma, bolj{evizma i nacizma, a pokrete predvodili predstav-
nici takozvane frontovske generacije, ljudi odgajani pre rata, ljudi koji su
se jo{ uvek dobro se}ali tog vremena, tako i sada{nju op{tu politi~ku i inte-
lektualnu klimu posleratnog totalitarizma odre|uje generacija koja dobro
poznaje vreme i `ivot pre rata. Ovo je posebno slu~aj u Francuskoj, gde je
do sloma klasnog sistema do{lo posle Drugog, a ne posle Prvog rata. Kao
i ljudi gomile i avanturisti iz doba imperijalizma, vo|e totalitarnih pokreta
sa svojim simpatizerima-intelektualcima dele to {to su, ~ak i pre no {to je
do{lo do sloma sistema, i jedni i drugi bili izvan klasnog i nacionalnog sis-
tema uglednog evropskog dru{tva.
Kada je blaziranost la`nog ugleda ustuknula pred anarhi~nim bezna-
|em, taj slom je izgledao kao prva velika prilika za elitu, ali i za gomilu.
Ovo je posebno vidljivo u slu~ajevima novih vo|a masa, ~ije karijere veo-
ma podse}aju na karijere ranijih vo|a gomile: neuspeh u profesionalnom i
u dru{tvenom `ivotu, izopa~enost i nesre}a u privatnom. Ovakav `ivot pre
politi~ke karijere, koji su ne{to uglednije vo|e starijih partija tako naivno
koristile kao argument protiv novih vo|a, i jeste bio najja~i faktor u nji-
hovoj privla~nosti. On kao da je dokazivao da ovi ljudi pojedina~no ote-
lovljuju sudbinu masa tog vremena i da su njihova `elja da sve `rtvuju po-
kretu, njihova odanost unesre}enima, njihova re{enost da se nikada vi{e ne
336 TOTALITARIZAM
vrate u bezbednost normalnog `ivota, kao i njihov prezir prema uglednom
dru{tvu, sasvim iskreni, a ne prosto motivisani prolaznim ambicijama.
Posleratna elita je, s druge strane, bila tek neznatno mla|a od generacije
koja je dopustila da je imperijalizam upotrebi i zloupotrebi; kao kockari,
{pijuni, avanturisti, kao vitezovi bez straha i mane i istrebljiva~i zmajeva,
predstavnici te starije elite ostvarivali su sjajne karijere s onu stranu ugled-
nog dru{tva. Kao i Lorens od Arabije, i nova elita je ~eznula “da se otrese
sebe”, ose}ala je istu sna`nu odvratnost prema svim postoje}im normama
i prezir prema postoje}oj vlasti. Ako se jo{ se}ala “zlatnog doba sigurnos-
ti” pre Prvog svetskog rata, se}ala se i kako ga je mrzela i kako je iskren
bio njen entuzijazam po~etkom rata. Nije samo Hitler, i nisu samo gubitni-
ci na kolenima zahvaljivali bogu kada je talas mobilizacije pre{ao Evro-
pom 1914.44 Elita nije morala ~ak ni da prebacuje sebi {to je bila tako lak
plen za {ovinisti~ku propagandu ili za la`i o ~isto odbrambenom karakteru
rata. Elita je u rat krenula sa egzaltiranom nadom da bi sve {to je njoj bilo
poznato, sva kultura i tkivo `ivota, moglo da ode u propast u “oluji ~elika”
(Stahlgewitter, po Ernstu Jingeru). Biranim re~ima Tomas Man je rat naz-
vao “kaznom” i “pro~i{}enjem”; “sam rat, i to mnogo vi{e nego pobeda,
nadahnjivao je pesnika”. Po re~ima jednog prou~avaoca tog doba, “ono
{to je va`no jeste spremnost na `rtve, a ne cilj za koji se ta `rtva podnosi”;
ili, opet, po re~ima jednog mladog radnika, “nije va`no da li }e da `ivi ko-
ju godinu du`e ili ne. ^ovek voli da ima ~ime da se podi~i.”45 A mnogo pre
no {to je jedan od intelektualaca-simpatizera nacizma izjavio “kada ~ujem
re~ kultura, odmah pote`em pi{tolj”, pesnici su objavili svoju odvratnost
prema “kulturi sme}a” i poetski pozvali “Varvare, Skite, Crnce, Indijance”
da je pogaze.46
Ako bi se ovo silovito nezadovoljstvo predratnim dobom, kao i kasniji
poku{aji da se ono ponovo izazove, `igosalo prosto kao izliv nihilizma (od
Ni~ea i Sorela do Pareta, od Remboa i T. E. Lorensa do Jingera, Brehta i
Malroa, od Bakunjina i Nje~ajeva do Aleksandra Bloka), zna~ilo bi to pre-
videti da zgra`avanje zapravo mo`e da bude opravdano u dru{tvu koje je
sasvim pro`eto ideologijom i moralnim normama bur`oazije. No isto tako
je ta~no i da je “frontovska generacija”, za razliku od duhovnih otaca koje
je izabrala, bila potpuno opsednuta `eljom da do`ivi propast ~itavog sveta
la`ne sigurnosti, la`ne kulture i la`nog `ivota. Ta `elja bila je tako sna`na
da je po uticaju i artikulisanosti nadja~ala sve ranije poku{aje “prevredno-
44 v. kako Hitler opisuje svoju reakciju na vest o izbijanju Prvog svetskog rata u: Mein
Kampf, tom I, glava V.
45 v. Hanna Hafkesbrink, Unknown Germany, New Haven 1948, pp. 43, 45, 81, “unutarnja
hronika Prvog svetskog rata”. Zbog ove zbirke, koja je od ogromnog zna~aja za procenjiva-
nje istorijske atmosfere, jo{ je uo~ljiviji nedostatak sli~nih studija o Francuskoj, Engleskoj i
Italiji.
46 ibid., p. 20-21.
BESKLASNO DRU[TVO 337
vanja vrednosti”, kakav je Ni~eov, reorganizacije politi~kog `ivota, kakav
se mo`e naslutiti u Sorelovim spisima, o`ivljavanja ~ovekove auten-
ti~nosti kod Bakunjina, ili strastvene ljubavi prema `ivotu u ~istoti Rem-
boovih egzoti~nih avantura. Nemilosrdno uni{tavanje, haos i razaranje ra-
di njih samih poprimili su dostojanstvo najvi{ih vrednosti.47
Autenti~nost ovih ose}anja dokazuje i ~injenica da se tek mali deo ove
generacije izle~io od entuzijazma kada je zaista iskusio strahote rata. Pre-
`iveli iz rovova nisu postali pacifisti. Oni su se gr~evito dr`ali do`ivljaja
koji, kako su mislili, mo`e da im poslu`i da se kona~no odvoje od omra`e-
nog uglednog dru{tva. Bili su odani uspomeni na ~etiri godine `ivota u
rovovima, kao da su one objektivno merilo za stvaranje nove elite. S druge
strane su, me|utim, odoleli isku{enju idealizovanja pro{losti; naprotiv,
zagovornici rata prvi su shvatili da rat u eri ma{ina nikako ne mo`e da
stvori vrline kakve su hrabrost, ~ast i mu`evnost,48 da on ljudima mo`e da
pru`i jedino iskustvo ~iste destrukcije i poni`enje {to slu`e tek kao {raf~i}
veli~anstvene ma{inerije ubijanja.
Ova generacija se}ala se rata kao velikog uvoda u slom klasa i njihov
preobra`aj u mase. Rat je, sa svojom stalnom ubila~kom proizvoljno{}u,
postao simbol smrti, “veliki ujedna~itelj”,49 pa time i pravi za~etnik novog
poretka u svetu. Strastvena `elja za jednako{}u i pravdom, ~e`nja za pre-
vazila`enjem uskih i bezna~ajnih granica me|u klasama, za ukidanjem
glupih privilegija i predrasuda, kao da su u ratu videle izlaz iz stare snishod-
ljivosti i sa`aljenja prema potla~enima i obespravljenima. U vremenima
sve ve}e bede i bespomo}nosti pojedinca, ~ini se da je sa`aljenju koje pre-
rasta u svepro`diru}u strast podjednako te{ko odoleti koliko i mr`nji pre-
ma bezgrani~nosti tog sa`aljenja, koje ljudsko dostojanstvo ubija sa skoro
istom smrtonosnom sigurno{}u kao i sama beda.
Tokom prvih godina svoje karijere, kada je ponovno uspostavljanje sta-
tus quo-a u Evropi bilo najozbiljnija opasnost po ambicije gomile,50 Hitler
47 U korenu svega ovoga je ose}anje potpune otu|enosti od obi~nog `ivota. Tako je, na
primer, Rudolf Binding zapisao: “Nas sve vi{e treba ra~unati me|u mrtve, me|u otu|ene –
jer nas zna~aj doga|aja otu|uje i razdvaja – pre nego me|u izgnanike, koji makar mogu da se
vrate” (ibid., p. 160). Neobi~an odjek elitisti~kih pretenzija frontovske generacije mo`e se
na}i i kod Himlera, koji obja{njava kako je kona~no do{ao do svojih “merila za selekciju” pri
reorganizaciji SS-a: “...najstro`u selekciju donosi rat, borba na `ivot i smrt. U tom procesu
vrednost krvi dokazuje se postignutim... Rat je, me|utim, ipak vanredno stanje, a treba na}i
na~ina da se selekcija vr{i i u mirnodopskim uslovima” (op. cit).
48 v. npr. Ernst Jünger, The Storm of Steel, London 1929.
49 Hafkesbrink, op. cit., p. 156.
50 Heiden, op. cit., obja{njava kako je Hitler u prvim danima pokreta bio opsednut kata-
strofama, koliko se pla{io mogu}eg oporavka Nema~ke. “Vi{e puta [npr. tokom Rurskog
pu~a] i na razli~ite na~ine, on je svojim juri{nim odredima, SA-u, govorio da Nema~ka pro-
pada. ’Na{ zadatak je da obezbedimo uspeh na{eg pokreta’” (p. 167) – uspeh koji je u tom
trenutku zavisio od sloma Rurskog pu~a.
338 TOTALITARIZAM
je gotovo isklju~ivo ciljao na ovakve sentimente frontovske generacije.
^udna nesebi~nost ~oveka mase ovde se pojavila kao ~e`nja za anonim-
no{}u, kao `elja da bude samo broj i da funkcioni{e samo kao {raf, `elja za
bilo kakvom promenom koja bi mogla da poni{ti la`nu identifikaciju sa
odre|enim kli{eima ili predodre|enim funkcijama unutar dru{tva. Rat se
shvatao kao “najmo}nija masovna akcija” koja ukida individualne razlike,
tako da ~ak i patnja, koja prema tradicionalnom shvatanju izdvaja pojedin-
ca od ostalih jedinstveno{}u njegove sudbine, sada mo`e da se protuma~i
kao “sredstvo istorijskog napretka”.51 Isto tako ni nacionalne razlike nisu
delile mase u koje su posleratne elite `elele da se utope. Prvi svetski rat je,
donekle paradoksalno, gotovo izbrisao pravi nacionalni ose}aj u Evropi,
gde je, u doba izme|u dva rata, pripadnost rovovskoj generaciji na ma ko-
joj strani bila mnogo va`nija od pripadnosti nema~koj ili francuskoj naci-
ji.52 Nacisti su svu svoju propagandu zasnivali na ovom neodre|enom brat-
stvu, na ovom “sudbinskom zajedni{tvu”, i u svakom pogledu su nadja~ali
veliki broj veteranskih organizacija {irom Evrope, dokazav{i time kako su
besmislene postale nacionalne parole ~ak i kod pripadnika takozvane
desnice, koja je njih koristila zbog prizvuka nasilja, ne toliko zbog na-
cionalisti~kog sadr`aja.
Nijedan element u ovoj op{toj intelektualnoj klimi posleratne Evrope ni-
je bio naro~ito nov. Bakunjin je ve} priznao “ja ne `elim da budem ja, ja
`elim da budem mi”,53 a Nje~ajev je propovedao jevan|elje “prokletog
~oveka” bez ikakvih “li~nih interesa, bez ljubavi, bez ose}anja, spona, vla-
sni{tva, pa ~ak i bez imena”.54 Antihumanisti~kim, antiliberalnim, antiin-
dividualisti~kim i antikulturnim instinktima frontovske generacije, njiho-
voj ~esto sjajnoj i duhovitoj pohvali nasilja, mo}i i okrutnosti, prethodili
su smu{eni i pompezni “nau~ni” dokazi imperijalisti~ke elite da je borba
svih protiv svih zakon svemira, da je ekspanzija psiholo{ka neminovnost
mnogo vi{e nego politi~ko sredstvo, te da ~ovek mora da se pridr`ava
takvih univerzalnih zakona.55 Ono {to je u spisima frontovske generacije
51 Hafkesbrink, op. cit., p. 156-157.
52 Taj ose}aj je ve} bio ~est tokom rata, kada je Rudolf Binding zapisao: “[Ovaj rat] ne
mo`e se porediti sa politi~kom borbom, u kojoj jedan vo|a odmerava snagu sa drugim. U
ovom su ratu oba protivnika potu~ena, a samo Rat ima svoju volju” (ibid., p. 67)
53 Bakunjin u pismu od 7. februara 1870. (v. Max Nomad, Apostles of Revolution, Boston,
1939, p. 180).
54 “Katehizis revolucije” napisao je ili sam Bakunjin ili njegov u~enik Nje~ajev. U vezi sa
pitanjem autorstva, v. Nomad, op. cit., p. 227ff; tu se nalazi i prevod celog teksta. U svakom
slu~aju, “sistem potpunog zanemarivanja bilo kakvih na~ela osnovne pristojnosti i po{tenja u
odnosu [revolucionara] prema drugim ljudima... zapisan je u istoriji ruske revolucije kao
’nje~ajev{tina’” (ibid., p. 224).
55 Me|u ovim teoreti~arima imperijalizma isti~e se Ernest Sellière, Mysticisme et Domi-
nation: Essais de Critique Impérialiste, 1913; v. tako|e Cargill Sprietsma, We Imperialists:
BESKLASNO DRU[TVO 339
novo, jeste njihova knji`evna vrednost i istinska strast. Posleratnim pisci-
ma vi{e nisu bili potrebni nau~ni dokazi genetike, oni jedva da su koristili
sabrana dela Gobinoa ili Hjustona Stjuarta ^emberlena, koji su ve} postali
deo kulturnog inventara malogra|ana. Oni nisu ~itali Darvina, ve} marki-
za de Sada.56 Ako su uop{te i verovali u univerzalne zakone, sigurno nisu
mnogo marili da im se povinuju. Za njih su nasilje, mo}, okrutnost bili
najve}e vrline ~oveka koji je definitivno izgubio svoje mesto u univerzu-
mu, ali je isuvi{e ponosan da bi ~eznuo za teorijom mo}i koja bi ga bez-
bedno vratila u svet i ponovo integrisala u njega. Oni su se slepo zadovo-
ljavali bilo ~im {to je pristojno dru{tvo odbacilo, bez obzira na doktrinu ili
sadr`aj, a okrutnost su po{tovali kao glavnu vrlinu zato {to je ona bila
suprotna humanisti~kom i liberalnom licemerju dru{tva.
Ako pripadnike ove generacije uporedimo sa ideolozima devetnaestog
veka, sa kojima oni izgleda imaju dosta toga zajedni~kog, primetna je ve}a
autenti~nost i strastvenost onih prvih. Njih je beda mnogo dublje pogodi-
la, nejasno stanje duha njih je mnogo vi{e brinulo, a licemerje mnogo vi{e
bolelo nego sve apostole dobre volje i sveop{teg bratstva. Oni ~ak nisu vi-
{e mogli da be`e u egzoti~ne zemlje, nisu vi{e sebi mogli da dozvole veli-
~anstvene pustolovine me|u nepoznatim i neobi~nim narodima. Vi{e se
nije moglo pobe}i iz svakodnevne rutine bede, poniznosti, osuje}enosti i
jeda, prekrivene la`nom kulturom i visokoparnom frazeologijom; svet baj-
ki njih nije mogao da spase od sve ve}e mu~nine koju je stvarnost nepre-
stano izazivala.
Ova nemogu}nost bekstva u daleki svet, ose}aj da su uhva}eni u klopke
dru{tva – tako razli~itog od onog koje je stvorilo imperijalisti~ki karakter
– dodao je ve} prisutnoj strasti za anonimno{}u i gubljenjem sopstvene li-
~nosti i stalnu napetost i `e| za nasiljem. Kako vi{e nije postojala mogu}-
nost radikalne izmene uloge i karaktera, kakvi su, recimo, identifikacija sa
pokretom za nacionalno ujedinjenje Arapa ili sa ritualima indijanskih ple-
mena, ~inilo se da je dragovoljno utapanje u nadljudske sile uni{tenja spas
od automatskog identifikovanja sa predodre|enim funkcijama u dru{tvu,
spas od njihove potpune banalnosti, s tim {to se tako u isti mah mo`da
Notes on Ernest Seillière’s Philosophy of Imperialism, New York, 1931; G. Monod u: La Re-
vue Historique, januar 1912; i Louis Estève, Une nouvelle Psychologie de l’Impérialisme:
Ernest Seillière, 1913.
56 U Francuskoj je markiz de Sad posle 1930. postao jedan od omiljenih autora knji`evne
avangarde. Jean Paulhan prime}uje u uvodu za novo izdanje Sadovih Les Infortunes de la
Vertu, Pariz 1946: “Kada vidim kako velik broj pisaca danas svesno poku{ava da porekne
izve{ta~enost i knji`evnu igrariju zarad neizrecivog [un évènement indicible]..., kako pani~no
tra`e uzvi{eno u besramnom, veli~anstveno u subverzivnom,... zapitam se... nije li se na{a
savremena knji`evnost, u onim delovima koji nama izgledaju najvitalniji – ili bar najagre-
sivniji – u potpunosti okrenula pro{losti, i nije li ba{ de Sad taj koji uti~e na nju” (v. tako|e
Georges Bataille, “Le Secret de Sade”, u: La Critique, vol. III, br. 15-16, 17, 1947).
340 TOTALITARIZAM
mo`e uni{titi i tkivo dru{tva. Ove ljude privla~io je otvoreni aktivizam to-
talitarnog pokreta, njegovo ~udno i samo naizgled protivre~no insistiranje
kako na primatu pukog aktivizma, tako i na nadmo}i gole prinude. Ova
me{avina odgovarala je iskustvu koje je “frontovska generacija” stekla u
ratu, iskustvu neprestane aktivnosti unutar okvira nadmo}ne fatalnosti.
Osim toga, ~ini se da je aktivizam davao nove odgovore na staro i neu-
godno pitanje “ko sam ja?”, koje se u vremenima krize uvek pojavljuje s
udvostru~enom istrajno{}u. Ako je dru{tvo tvrdilo: “ti si ono za {ta se iz-
daje{“, posleratni aktivizam je uzvra}ao: “ti si ono {to si uradio” (na pri-
mer, prvi ~ovek koji je preleteo Atlantski okean, kao u Brehtovom komadu
Der Flug der Lindberghs/Let Lindbergovih). U ne{to izmenjenom obliku,
ovaj odgovor je posle Drugog svetskog rata ponovio Sartr: “ti si tvoj `i-
vot” (Huis Clos/Iza zatvorenih vrata). Prikladnost ovakvih odgovora nije
toliko u ubedljivosti kojom redefini{u li~ni identitet, koliko u njihovoj
upotrebljivosti za eventualno bekstvo od socijalne identifikacije, od mno-
{tva zamenjivih uloga i funkcija koje dru{tvo name}e. Bilo je va`no u~ini-
ti ne{to, neko herojsko ili nezakonito delo, ne{to nepredvidljivo, na {ta
niko drugi ne mo`e da uti~e.
Ovaj otvoreni aktivizam totalitarnih pokreta, njihova sklonost terorizmu
pre nego bilo kom drugom obliku politi~ke aktivnosti, u istoj meri je
privukao intelektualce koliko i gomilu, zato {to se taj terorizam totali-
tarnih pokreta tako su{tinski razlikuje od terorizma ranijih revolucionarnih
dru{tava. Terorizam sada vi{e nije bio sredstvo prora~unate politike za eli-
minisanje istaknutih li~nosti koje, zbog politike ili zbog polo`aja, pred-
stavljaju simbol ugnjetavanja. Ispostavilo se da je u terorizmu najatraktiv-
nije bilo to {to je on postao neka vrsta stava kojim se mogu izraziti frus-
tracija, jed i slepa mr`nja, neka vrsta politi~kog ekspresionizma koji ko-
risti bombe, koji s odu{evljenjem prati publicitet svojih dela, i apsolutno je
spreman da plati `ivotom ne bi li ikako iznudio priznanje sopstvenog pos-
tojanja u normalnim slojevima dru{tva. Taj isti duh i ta ista igra je, mnogo
pre kona~nog poraza nacisti~ke Nema~ke, nagnala Gebelsa da sa o~igled-
nim odu{evljenjem objavi da }e nacisti, u slu~aju poraza, znati kako da
zalupe vrata za sobom i da vekovima ne padnu u zaborav.
Ali ako nigde drugde, upravo ovde se mo`e na}i relevantno merilo za
razlikovanje elite od gomile u pretotalitarno vreme. Ono {to je gomila `e-
lela, a Gebels tako precizno izrazio, bio je ulaz u istoriju ~ak i po cenu uni-
{tenja. Gebelsovo iskreno uverenje da je “najve}a sre}a koju ~ovek danas
mo`e da do`ivi” ili da bude genije ili da slu`i geniju,57 tipi~na je za go-
milu, ali nikako za mase, niti za simpatizere iz redova elite. Naprotiv, ovi
potonji su anonimnost shvatili tako ozbiljno da su dosledno poricali i pos-
tojanje genija; umetni~ke teorije dvadesetih godina o~ajni~ki su poku{ava-
57 Goebbels, op. cit., p. 139.
BESKLASNO DRU[TVO 341
le da doka`u da je sve izuzetno proizvod ume}a, ve{tine, logike, i rezultat
mogu}nosti samog materijala.58 Gomila, a ne elita, bila je o~arana “sjaj-
nom snagom slave” ([tefan Cvajg), i sa entuzijazmom je prihvatila pozno-
bur`oasko idolatrizovanje genija. U tome je gomila dvadesetog veka ver-
no sledila stazu ranijih skorojevi}a, koji su tako|e shvatili da }e bur`oasko
dru{tvo radije raskriliti vrata nekom ko je fascinantno “abnormalan”: ge-
niju, homoseksualcu ili Jevrejinu, nego nekom ko je prosto postigao ne{to.
Prezir elite prema geniju i njena ~e`nja za anonimno{}u svedo~i o duhu
koji ni mase ni gomila nisu bile kadre da shvate, a koji je, po Robespjero-
vim re~ima, te`io da afirmi{e veli~inu ~oveka spram ni{tavnosti velikana.
I pored ove razlike izme|u elite i gomile, nema sumnje da je eliti bilo
drago kad god bi svet podzemlja zapla{io ugledno dru{tvo i ovo tako nag-
nao da ga smatra ravnim sebi. Pripadnici elite bili su spremni da plate cenu
razaranja civilizacije, samo da bi mogli da se nasla|uju prizorom ljudi ko-
ji su u pro{losti nepravi~no bili isklju~eni iz dru{tva, a koji sada kr~e sebi
put u njega. Oni se nisu posebno gnu{ali ni krivotvorenja istoriografije, od
kojih nijedan totalitarni re`im nije prezao, ve} ih je vrlo otvoreno koristio
u propagandi; uverili su se da je tradicionalna istoriografija tako|e falsi-
fikat, jer je iz pam}enja ~ovekovog isklju~ila obespravljene i potla~ene.
One koje je i sámo njihovo doba zaboravilo, uglavnom je zaboravljala i is-
torija, a poruga koja dolazi na ranu bolela je sve ljude osetljive savesti jo{
od kad je nestala vera u neki zagrobni `ivot u kome }e poslednji biti prvi.
Nepravde u pro{losti kao i u sada{njosti postajale bi nepodno{ljive kada
vi{e nije bilo nade da }e se tasovi pravde ikada poravnati. Veliki Marksov
poku{aj da svetsku istoriju prika`e kao istoriju klasne borbe fascinirao je
~ak i one koji nisu verovali u ispravnost njegovih postavki, jer je Marks
`eleo da prona|e na~in da u pam}enje budu}ih nara{taja unese sudbine
ljudi izba~enih iz zvani~ne istorije.
Privremeni savez izme|u elite i gomile po~ivao je u velikoj meri na
ovom istinskom odu{evljenju sa kojim je elita posmatrala kako gomila
uni{tava ugledno bur`oasko dru{tvo: kako su nema~ki industrijski mag-
nati prisiljeni ne samo da trguju sa Hitlerom-firmopiscem, biv{om propali-
com (tako je on sebe nazivao), ve} i da ga prime u dru{tvo, ili kako totali-
tarni pokreti, uz gruba i vulgarna krivotvorenja na svim poljima inte-
lektualnog `ivota, prikazuju celokupnu evropsku istoriju samo kao istoriju
podzemnih, prezrenih elemenata. Zato je itekako bilo razloga da se poz-
dravi doslednost s kojom su bolj{evizam i nacizam po~eli da uklanjaju ~ak
i one izvore sopstvenih ideologija koji su ve} stekli odre|eno priznanje u
akademskim ili drugim zvani~nim krugovima. Nije Marksov dijalekti~ki
materijalizam nadahnjivao nova tuma~enja istorije, nego zavera 300
58 U tom pogledu karakteristi~ne su umetni~ke teorije Bauhausa; v. i bele{ke Bertolta
Brehta o pozori{tu u: Gesammelte Werke, London 1938.
342 TOTALITARIZAM
porodica, ne Gobinoova i ^emberlenova pompezna nau~nost, ve} Proto-
koli sionskih mudraca, ne neporeciv uticaj katoli~ke crkve i uloga antikle-
rikalizma u romanskim zemljama, nego drugorazredna literatura o jezuiti-
ma i slobodnim zidarima. Predmet raznih ovakvih konstrukcija uvek je
raskrinkavanje zvani~ne istorije sa namerom da se doka`e postojanje
tajnih uticaja; vidljiva, dokaziva i zvani~na istorijska realnost tek je spolj-
na fasada, smi{ljena da zavara narod.
Ovoj averziji intelektualne elite prema zvani~noj istoriografiji i uvere-
nju elite da je istorija, koja je ionako falsifikat, isto tako mo`da i poligon
za {arlatane, treba dodati i njeno u`asno, obeshrabruju}e odu{evljenje
mogu}no{}u da se gigantske la`i i monstruozni falsifikati kona~no afir-
mi{u kao neosporne ~injenice, odu{evljenje ~ovekovom slobodom da pre-
ma sopstvenom naho|enju menja pro{lost i time {to razlika izme|u istine
i la`i ne mora vi{e da bude objektivna, ve} je prosto pitanje mo}i i promu-
}urnosti, pritiska i besomu~nog ponavljanja. Ne fasciniraju nas Staljinovo
i Hitlerovo ume}e laganja, nego ~injenica da su uspeli da ujedine mase u
blok koji }e veli~anstveno podr`ati njihove la`i. Ono {to su sa stanovi{ta
nauke bila sitna krivotvorenja, kao da je sankcionisala sama istorija u tre-
nutku kada je ~itava zahuktala stvarnost pokretâ stala iza njih i po~ela da
se pretvara da iz njih crpi nadahnu}e potrebno za delanje.
Privla~nost koju su totalitarni pokreti imali za elitu pre dolaska na vlast
zbunjuje zato {to su za nekog ko stoji po strani kao puki posmatra~ otvore-
na vulgarnost i proizvoljnost, prostota doktrine totalitarizma mnogo uo-
~ljivije nego {to je to op{te raspolo`enje pretotalitarnog doba. Ove dok-
trine su do te mere bile nespojive sa op{teprihva}enim intelektualnim, kul-
turnim i moralnim normama da bi se moglo pomisliti kako neki intelektu-
alcima svojstven su{tinski nedostatak karaktera, “la trahision des clercs”
(@. Benda), ili perverzna mr`nja duha prema samom sebi mo`e da se okri-
vi za odu{evljenje s kojim je elita prihvatila “ideje” gomile. No, zagovor-
nici humanizma i liberalizma, u svom gorkom razo~aranju i nedovoljnom
poznavanju svog doba, uglavnom previ|aju da je upravo atmosfera u kojoj
su se izgubile sve tradicionalne vrednosti i pravila (nakon {to su se devet-
naestovekovne ideologije me|usobno potrle i iscrple svoju vitalnost)
donekle olak{ala prihvatanje o~igledno apsurdnih pravila umesto starih
istina: one su se bile pretvorile u svete banalnosti, i to ba{ zato {to se sma-
tralo da takve banalnosti niko ne mo`e ozbiljno da shvati. Vulgarnost je
svojim cini~nim odbacivanjem va`e}ih normi i prihva}enih teorija dovela
do iskrenog priznavanja onog najgoreg i ravnodu{nosti prema svim zahte-
vima, {to se lako moglo pome{ati sa hrabro{}u i novim stilom `ivota. Oni
koji su tradicionalno mrzeli bur`oaziju i koji su dobrovoljno napustili ug-
ledno dru{tvo, videli su u {irenju stavova i uverenja gomile – a to su u
BESKLASNO DRU[TVO 343
stvari bili stavovi i uverenja bur`oazije, jedino li{eni licemerja – samo
odsustvo pritvornosti i pristojnosti, a ne su{tinu.59
Kako je bur`oazija sebe smatrala ~uvarem zapadne tradicije i kako je u
sva pitanja morala unela pometnju paradiraju}i javno vrline koje ne samo
{to je nisu krasile u privatnom i poslovnom `ivotu, nego su ~ak bile pred-
met njenog prezira – prihvatanje okrutnosti, nepo{tovanje ljudskih vred-
nosti i op{ta amoralnost ~inile su se revolucionarnima zato {to su makar
ukidale podvojenost na kojoj je postoje}e dru{tvo o~igledno po~ivalo.
Kakvo isku{enje: hvalisati se ekstremisti~kim na~elima u licemernom
sumraku dvostrukog morala, javno nositi masku okrutnosti u dru{tvu koje
je tako otvoreno bezobzirno ali glumi otmenost, razmetati se izopa~eno{}u
u svetu koji nije samo poro~an nego je u svojoj su{tini zao! Intelektualna
elita dvadesetih godina, koja je malo znala o ranijim vezama izme|u go-
mile i bur`oazije, bila je uverena da se stara igra épater le bourgeois mo`e
ponavljati u nedogled ako ~ovek po~ne da {okira dru{tvo ironi~no iskriv-
ljenom slikom njega samog.
U to vreme niko nije mogao da predvidi da }e prava `rtva ove ironije biti
pre elita nego bur`oazija. Avangarda nije shvatala da tr~i glavom ne kroza
zid, nego kroz otvorena vrata; njen op{ti uspeh pokaza}e svu neosnova-
nost njenog zahteva da predstavlja revolucionarnu manjinu – ispostavi}e
se, naprotiv, da ona zapravo izra`ava novi duh masa ili duh vremena. U
tom kontekstu posebno je simptomati~an prijem na koji je nai{la Brehtova
Dreigroschenoper/Opera za tri gro{a u prehitlerovskoj Nema~koj. Komad
prikazuje gangstere kao ugledne poslovne ljude, a ugledne poslovne ljude
kao gangstere. Ironija se donekle izgubila kada su uva`eni biznismeni u
publici to shvatili kao dubok uvid u na~in na koji je svet ustrojen, a gomi-
la do~ekala komad kao po`eljno umetni~ko sankcionisanje gangsteraja.
Temu komada, “Erst kommt das Fressen, dann kommt die Moral” (Prvo
`dranje, onda moral), svi su pozdravili burnim aplauzom, mada iz ra-
zli~itih razloga: gomila je aplaudirala zato {to je ovu parolu shvatila do-
slovno, bur`oazija je aplaudirala zato {to se tako dugo zavaravala sop-
stvenim licemerjem da se ve} umorila, te je u prikazivanju banalnosti u
kojoj je `ivela videla duboku mudrost, a elita je aplaudirala zato {to je
raskrinkavanje licemerja taaako zabavno. Efekat dela bio je upravo su-
protan od onog koji je Breht hteo da postigne. Bur`oaziju vi{e ni{ta nije
moglo da {okira; ona je pozdravila razobli~avanje svoje skrivene filozofi-
je, ~ija je popularnost dokazala da je sve vreme bila u pravu, tako da je je-
59 Slede}i odeljak iz Remove knjige Die Geschichte eines Hochverräters (pp. 267 i 269)
odra`ava ose}anja gotovo cele mla|e generacije, a ne samo elite: “Licemerje i farizejstvo
vladaju. Oni su najuo~ljivija odlika dana{njeg dru{tva... Ni{ta nije neiskrenije od takozvanog
morala dru{tva”. Omladina se “ne snalazi u dvostrukom moralu bur`uja-filistara, i ne zna
vi{e kako da razlikuje istinu od la`i”. Homoseksualnost u ovim krugovima je, barem donek-
le, bila izraz protesta protiv dru{tva.
344 TOTALITARIZAM
dini politi~ki rezultat Brehtove “revolucije” bio to {to je ohrabrio svakoga
da odbaci neugodnu masku licemerja i da otvoreno prihvati norme gomile.
Sli~no dvosmislenu reakciju izazvao je u Francuskoj nekih deset godina
kasnije Selinov pamflet Bagatelles pour un Massacre, u kome on predla`e
da se masakriraju svi Jevreji. Andre @id se na stranicama Nouvelle Revue
Française javno odu{evljavao ovom knjigom, ne zato {to je hteo da poubi-
ja sve Jevreje Francuske, nego zato {to mu se dopalo otvoreno priznavanje
takve `elje i fascinantna protivure~nost izme|u Selinove otvorenosti i li-
cemerne ugla|enosti s kojom se u svim uglednim krugovima tretiralo jev-
rejsko pitanje. @elja elite da se demaskira licemerje bila je toliko sna`na
da nije mogao da je umanji ni Hitlerov itekako konkretan progon Jevreja,
koji je u vreme objavljivanja Selinovog dela bio u punom jeku. Pa ipak, i
ova reakacija bila je mnogo vi{e uslovljena averzijom prema filosemitiz-
mu liberala nego stvarnom mr`njom prema Jevrejima. Sli~no stanje duha
obja{njava i zanimljivu ~injenicu da poznat Staljinov i Hitlerov stav o
modernim umetnicima i ~esta proganjanja nikako nisu mogli da umanje
sklonost avangardnih umetnika prema totalitarnim pokretima. To jasno
ukazuje na odsustvo ose}aja za realnost kod elite, zajedno sa njenom per-
verznom nesebi~no{}u, a i jedno i drugo gotovo previ{e nalikuju fiktiv-
nom svetu i nesebi~nosti masa. Na jedan dodu{e elementaran i neizdife-
renciran na~in problemi intelektualne elite i gomile postali su isti i najav-
ljivali su probleme i mentalitet masa, {to je bila velika prilika za totalitarne
pokrete, a ujedno i osnov za privremeni savez intelektualne elite i gomile.
U bliskoj vezi sa tom privla~no{}u koju je elita osetila prema gomili
zbog odsustva licemerja, a prema masama zbog njihove nesebi~nosti, jeste
i podjednako neodoljiva dra` la`nog zahteva totalitarnih pokreta za uki-
danjem razlike izme|u privatnog i javnog `ivota, kao i zahteva za ponov-
nim uspostavljanjem neke misteriozne, iracionalne celovitosti ~ovekove.
Otkako je Balzak otkrio privatne `ivote javnih li~nosti francuskog dru{tva,
otkako je Ibzenova drama Stubovi dru{tva osvojila evropske pozornice,
problem dvostrukog morala postao je jedna od glavnih tema tragedija, ko-
medija i romana. Dvostruki moral bur`oazije postao je simbol onog pom-
peznog, neiskrenog esprit de sérieux. To razdvajanje privatnog i javnog
`ivota nema ni~eg zajedni~kog sa opravdanim razdvajanjem sfere li~nog i
javnog, ve} je pre bilo psiholo{ki odraz borbe izme|u bur`uja (bourgeois)
i gra|anina (citoyen), karakteristi~ne za devetnaesti vek, borbe, dakle,
izme|u ~oveka koji sve javne institucije meri ar{inom li~nog interesa, i
odgovornog gra|anina koji se za javne poslove zanima kao za poslove
svih. U tom kontekstu, politi~ka filozofija liberala, prema kojoj ve} i sam
zbir li~nih interesa daje ~udo op{teg dobra, izgleda kao puka raciona-
lizacija beskrupuloznosti s kojom se ostvaruju li~ni interesi, bez obzira na
op{te dobro.
BESKLASNO DRU[TVO 345
Nasuprot klasnoj prirodi evropskih partija, koje su oduvek priznavale da
zastupaju odre|ene interese, te su sebe smatrale delovima celine, nasuprot,
dakle, takvom njihovom “oportunizmu”, totalitarni pokreti su kao svoje
“preimu}stvo” isticali Weltanschauung, ideologiju koja se odnosi na ~ove-
ka u celini.60 Tom pretenzijom na celovitost, vo|e pokretâ potekle iz go-
mile ponovo su formulisale (a zapravo samo izokrenule) politi~ku filozo-
fiju bur`oazije. Bur`oazija, budu}i da je sebi kr~ila put socijalnim pritis-
kom, a neretko i ekonomskim ucenjivanjem politi~kih institucija, oduvek
je verovala da javnim i vidljivim organima vlasti upravljaju njihovi tajni,
ne-javni interesi i uticaji. U tom smislu, politi~ka filozofija bur`oazije
oduvek je bila “totalitarna”; ona je oduvek polazila od identi~nosti politi-
ke, ekonomije i dru{tva, pri ~emu politi~ke institucije slu`e kao fasada za
li~ne interese. Dvostruka merila bur`oazije, njeno razlikovanje javnog i
privatnog `ivota, bili su ustupak nacionalnoj dr`avi koja je o~ajni~ki po-
ku{avala da razdvoji ove dve sfere.
Elitu je privla~io radikalizam kao takav. Marksova optimisti~na proro-
~anstva o odumiranju dr`ave i ra|anju besklasnog dru{tva vi{e nisu bila
tako radikalna, tako mesijanska. Ako je Ber|ajev u pravu kada tvrdi da su
“ruski revolucionari... oduvek bili totalitarno nastrojeni”, onda se privla-
~nost sovjetske Rusije kako za naciste, tako i za komuniste iz redova in-
telektualaca, sastojala upravo u tome {to je u Rusiji “revolucija bila i re-
ligija i filozofija, a ne samo sukob koji se ticao dru{tvene i politi~ke sfere
`ivota”.61 U stvari, preobra`aj klasa u mase i slabljenje ugleda i autoriteta
politi~kih institucija u zemljama Zapadne Evrope stvorili su uslove nalik
onima u Rusiji, tako da nije slu~ajno {to su i zapadnoevropski revolu-
cionari poprimili onaj tipi~no ruski revolucionarni fanatizam kome cilj ni-
je samo promena dru{tvenih ili politi~kih uslova, nego i radikalno uni{te-
nje svake vere, vrednosti i institucije. Gomila je prosto iskoristila ovo no-
vo raspolo`enje i dovela do kratkotrajnog saveza revolucionara i krimi-
nalaca, saveza koji je postojao i u mnogim revolucionarnim sektama
carske Rusije, ali, simptomati~no, ne i na evropskoj sceni.
Ovaj uznemiruju}i savez izme|u gomile i elite, kao i ~udnovata podudar-
nost njihovih te`nji, mo`e se objasniti time {to su ovi slojevi prvi bili is-
klju~eni iz strukture nacionalnih dr`ava i iz okvira klasnog dru{tva. Go-
mila i elita su se tako lako na{le, makar i privremeno, jer su osetile da oli-
~avaju sudbinu svog vremena, da iza njih stoje nepregledne mase, da bi
60 Ulogu Weltanschauung-a u formiranju nacisti~kog pokreta vi{e puta je naglasio i sam
Hitler. Zanimljivo je primetiti da on u svojoj knjizi Mein Kampf (tom II, glava I,
Weltanschauung i Partija) tvrdi da je zahvaljuju}i marksisti~kim partijama shvatio neophod-
nost zasnivanja partije na Weltanschauung-u.
61 Nicolai Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, pp. 124-125.
346 TOTALITARIZAM
pre ili kasnije ve}ina evropskih naroda mogla da stane uz njih, spremna da
u~estvuje u njihovoj revoluciji.
Ispostavilo se da ni jedna ni druga nisu bile u pravu. Gomila, polusvet
bur`oaske klase, nadala se da }e posredstvom bespomo}nih masa do}i na
vlast, da }e je ove podr`ati kada poku{a da ostvari svoje interese, da }e
mo}i prosto da zameni starije slojeve bur`oaskog dru{tva i u njih unese
mnogo preduzimljiviji duh podzemlja. Me|utim, odmah po dolasku na
vlast, totalitarne vo|e su shvatile da preduzimljivi duh ne odlikuje samo
gomilu i da bi, u svakom slu~aju, takva inicijativa mogla da ugrozi totalnu
dominaciju nad ~ovekom. Ni beskrupuloznost, s druge strane, nije bila
ograni~ena na gomilu, a mogla se, za nevolju, nau~iti za relativno kratko
vreme. Mase koordinisanih* filistara bile su mnogo pogodniji materijal za
nemilosrdnu ma{ineriju dominacije i istrebljenja; one su bile sposobne ~ak
i za mnogo ve}e zlo~ine nego takozvani profesionalni kriminalci – samo
ukoliko se zlo~ini dobro organizuju i pridobiju izgled rutinskog posla.
Zato nije slu~ajno ni {to ono malo protesta protiv masovnih zlo~ina
nacista nad Jevrejima i narodima Isto~ne Evrope nije do{lo iz redova voj-
ske ili bilo kog drugog dela koordinisanih masa po{tenih filistara, ve} iz
redova onih nekada{njih Hitlerovih drugova koji su bili tipi~ni predstavni-
ci gomile.62 Isto tako ni Himler, najmo}niji ~ovek u Nema~koj posle 1936,
* Hana Arent ovim terminom prevodi nema~ki Gleichschaltung, koji ozna~ava nametanje
uniformnog mi{ljenja, podvo|enje svih sfera `ivota pod politiku i ideologiju vlastodr`aca, i
potpunu dru{tvenu nivelaciju. – Prim. prev.
62 Tako je, na primer, Vilhelm Kube, generalni komesar u Minsku i jedan od najstarijih
~lanova Partije, jo{ 1941. godine, dakle na samom po~etku masovnih ubistava, poku{ao da
interveni{e, i pisao svom {efu: “Ja svakako jesam sna`an i voljan da sara|ujem u re{avanju
jevrejskog pitanja, ali ljudi koji su odgajani u okvirima na{e kulture ipak se razlikuju od ov-
da{njih zverskih hordi. Zar pokolj treba da prepustimo Litvancima i Letoncima, koje ~ak i
lokalno stanovni{tvo diskrimini{e? Ne mogu to da u~inim. Molim Vas da mi date jasne in-
strukcije kako da se ovaj problem re{i na najhumaniji na~in, u ime ugleda na{eg Rajha i na{e
Partije”. Ovo pismo objavio je Max Weinreich u: Hitler’s Professors, New York 1946, pp.
153-154. Kubeova intervencija odmah je odbijena, ali je skoro istovetan poku{aj V. Besta,
opunomo}enika Rajha u Danskoj i ~uvenog naciste, da spase danske Jevreje bio uspe{niji (v.
Nazi Conspiracy, V, 2).
O~igledno ni Alfred Rozenberg, koji je propovedao inferiornost slovenskih naroda, nikako
nije shvatao da bi njegove teorije mogle jednog dana da zna~e likvidaciju tih naroda. Njemu
je bila poverena uprava nad Ukrajinom, odakle je tokom jeseni 1942. slao ogor~ene izve{taje,
nakon {to je ve} vi{e puta poku{ao da dobije direktne smernice za akciju od samog Hitlera (v.
Nazi Conspiracy, II, 83ff i IV, 62).
Ima, naravno, i izuzetaka. ^ovek koji je spasao Pariz bio je general fon Holtic, koji se, do-
du{e, “pla{io da bi mogao da ostane bez mesta ako ne izvr{ava nare|enja”, mada je znao da
je rat “ve} od pre nekoliko godina izgubljen”. Malo je, ipak, verovatno da bi on smogao hra-
brosti da se odupre nare|enju “da sravni Pariz sa zemljom” da nije imao svesrdnu podr{ku je-
dnog dugogodi{njeg naciste, Ota Abeca, nema~kog ambasadora u Francuskoj; tako bar proi-
zilazi iz njegovog svedo~enja na su|enju Abecu u Parizu (v. New York Times, 21. juli 1949).
BESKLASNO DRU[TVO 347
nije bio jedan od onih “naoru`anih boema” (Hajden), tako opasno sli~nih
elitnim intelektualcima; on je bio mnogo “normalniji”, to jest mnogo vi{e
}ifta, od bilo kog visokog funkcionera prvobitnog nacisti~kog pokreta.63
On nije bio boem kao Gebels, perverznjak kao [trajher, {arlatan kao Ro-
zenberg, fanatik kao Hitler, ili pak avanturista kao Gering. Svoju izuzetnu
sposobnost da organizuje mase, da ih dovede do potpune pot~injenosti,
Himler je dokazao time {to je shvatio da ve}ina ljudi nisu ni boemi, ni fa-
natici, pustolovi, perverznjaci, {arlatani ili marginalci, ve} pre svega za-
posleni ljudi i dobri o~evi i mu`evi.
Filistar koji se povla~i u privatan `ivot, njegova prostodu{na posve}e-
nost porodici i karijeri bili su poslednji i ve} degenerisan proizvod bur`o-
aske vere u primat privatnog interesa. Filistar je bur`uj izolovan od svoje
klase, atomizovana individua kao posledica sloma bur`oaske klase. ^ovek
mase, od koga je Himlerova organizacija na~inila sredstvo za najve}e
zlo~ine u istoriji, pre je imao crte filistra nego crte ~oveka gomile, on je
bio bur`uj koji, dok se njegov svet ru{i, ni o ~emu ne brine koliko o li~noj
sigurnosti, koji je spreman da i najmanjim povodom `rtvuje sve – ube|e-
nje, ~ast, dostojanstvo. Ispostavilo se da ni{ta nije lak{e uni{titi nego pri-
vatnost i moral ljudi koji misle samo na to kako da za{tite svoje privatne
`ivote. Posle nekoliko godina vlasti i sistematskog koordinisanja, nacisti
su s pravom mogli da tvrde: “Jedini ~ovek koji je u Nema~koj jo{ uvek
privatna li~nost, jeste neko ko spava”.64
S druge strane, da bismo bili pravi~ni prema onim pripadnicima elite ko-
ji su u jednom trenutku dopustili da ih zavedu totalitarni pokreti, i koji su,
zbog svojih intelektualnih sposobnosti, ponekad ~ak optu`ivani da su in-
spirisali totalitarizam, morali bismo da naglasimo da ono {to su ovi o~ajni-
ci dvadesetog veka uradili (ili nisu uradili) nije imalo nikakvog uticaja na
totalitarizam, iako jeste igralo odre|enu ulogu u ranijim, i to uspe{nim,
poku{ajima totalitarnih pokreta da prisile spoljni svet da ozbiljno shvati
njihove doktrine. ^im bi do{li na vlast, totalitarni pokreti po~eli bi da se
osloba|aju ove grupe simpatizera ~ak i pre no {to bi pre{li na ve}e zlo~ine.
Za totalitarizam je intelektualna, duhovna i umetni~ka inicijativa opasna
koliko i gangsterska inicijativa gomile, a i jedna i druga opasnije su od
obi~ne politi~ke opozicije. Stalno proganjanje svakog vi{eg oblika intelek-
63 Jedan Englez, Stiven H. Roberts, u knjizi The House that Hitler Built, London 1939,
opisuje Himlera kao “~oveka izuzetno ljubaznog, jo{ uvek zainteresovanog za svakodnevne,
`ivotne stvari. On nema dr`anje ve}ine nacista, koji se pona{aju kao polubogovi.... Nema
~oveka za koga bi se moglo re}i da manje prili~i svojoj funkciji nego ovaj {ef nema~ke poli-
cije, i uveren sam da u celoj Nema~koj nisam sreo obi~nijeg ~oveka...” (pp. 89-90). – Ovo na
~udan na~in podse}a na izjavu Staljinove majke, koja je, prema bolj{evi~koj propagandi, za
njega rekla da je “primeran sin. Svakoj bih majci po`elela ovakvog sina” (Souvarine, op. cit.,
p. 656).
64 primedba Roberta Laja (v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 178).
348 TOTALITARIZAM
tualne aktivnosti od strane novih vo|a masa proisti~e iz ne~eg mnogo oz-
biljnijeg nego {to je ~ovekova prirodna odbojnost prema stvarima koje ni-
je kadar da razume. Totalna dominacija ne dozvoljava slobodnu inicijativu
ni na kom polju `ivota, nikakvu aktivnost koja nije u potpunosti pred-
vidljiva. Totalitarizam na vlasti uvek i svuda zamenjuje sve prvorazredne
talente, makar oni bili i simpatizeri, onim {arlatanima i budalama ~iji je
manjak inteligencije i kreativnosti najbolja garancija njihove lojalnosti.65
65 Bolj{evi~ka politika, koja je u ovom pogledu iznena|uju}e dosledna, dobro je poznata i
ne tra`i dalji komentar. Pikaso, da uzmemo najpoznatiji primer, u Rusiji nije omiljen – iako
je postao komunista. Andre @id je, videv{i 1936. stvarnost sovjetske Rusije, iznenada prome-
nio stav, {to je mo`da kona~no uverilo Staljina da su kreativni umetnici neupotrebljivi, ~ak i
ako su simpatizeri. Nacisti su se od bolj{evka razlikovali samo po tome {to jo{ nisu ubijali
svoje istaknute talente.
Vredelo bi detaljnije prou~iti karijere onog relativno malog broja nema~kih nau~nika koji
su prevazi{li okvire puke kolaboracije i koji su ponudili svoje usluge zato {to su bili ube|eni
nacisti. (Weinreich, op. cit., je jedina takva studija, ali nije dovoljno merodavna zato {to ne
pravi razliku izme|u u~enjaka koji su prigrlili nacisti~ku ideologiju i onih koji su za svoje
karijere mogli da zahvale isklju~ivo re`imu; on ne uzima u obzir ranije karijere doti~nih
nau~nika, te stoga nekriti~ki u istu kategoriju stavlja znamenite, zaslu`ne ljude i {arlatane.)
Najzanimljiviji je primer pravnika Karla [mita, ~ije se ingeniozne teorije o kraju demokrati-
je i legalne vlasti i danas mogu ~itati bez daha; jo{ po~etkom tridesetih godina na njegovo
mesto do{li su pravi nacisti~ki politi~ari i teoreti~ari prava, kakvi su, na primer, Hans Frank,
kasnije guverner Poljske, Gotfrid Nese i Rajnhard Hen. Poslednji koji je pao u nemilost bio
je istori~ar Valter Frank, ube|eni antisemita i ~lan nacisti~ke partije i pre no {to je ona do{la
na vlast, koji je 1933. postao direktor novoosnovanog Instituta Rajha za istoriju nove
Nema~ke (Reichsinstitut für Geschichte des Neuen Deutschlands) sa njegovim ~uvenim
Odeljenjem za jevrejsko pitanje (Forschungsabteilung für Judengfrage), i izdava~ devet to-
mova Forschungen zur Judenfrage (Istra`ivanja o jevrejskom pitanju, 1937-1944). Po~et-
kom ~etrdesetih, Frank je svoju poziciju morao da prepusti ozlogla{enom Alfredu Ro-
zenbergu, ~ija studija Der Mythos des 20. Jahrhunderts ne mari ~ak ni za privid “nau~nosti”.
Nepoverenje prema Franku bilo je o~igledno insprisano time {to nije bio {arlatan, ni~im
drugim.
Ono {to ni elita ni gomila, koje su s takvim `arom “prigrlile” nacionalsocijalizam, nisu
mogle da shvate jeste da “se ovom redu... ne pristupa slu~ajno. Iznad `elje da se slu`i stoji
nepokolebljiva nu`nost selekcije, koja ne zna ni za olak{avaju}e okolnosti ni za milost” (Der
Weg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulungsamt, s. a, p. 4). Drugim re~ima, {to se ti~e selek-
cije ~lanova, nacisti su nameravali da sami donose odluke, bez obzira na “slu~ajnost” bilo
~ijeg mi{ljenja. ^ini se da isto to va`i i za selekciju bolj{evika za tajnu policiju. F. Beck i W.
Godin u knjizi Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 160, ka`u da se ~la-
novi NKVD-a regrutuju iz redova partije, ali da ~lanovi partije ne mogu dobrovoljno da se
prijave za ovakvu “karijeru”.
JEDANAESTO POGLAVLJE: Totalitarni pokret
I: Totalitarna propaganda
SAMO GOMILU i elitu mo`e da privu~e `estina totalitarizma; mase treba
osvajati putem propagande. U uslovima ustavne vladavine i slobode
mi{ljenja, totalitarni pokreti koji se bore za vlast terorom mogu da se
poslu`e tek u ograni~enoj meri; isto kao i ostale partije, oni moraju da se
potrude da bi pridobili sledbenike i da bi izgledali uverljivo u javnosti ko-
ja jo{ uvek nije sasvim odse~ena od svih izvora informacija.
Odavno je poznato i ~esto se tvrdi da su propaganda i teror u totalitarnim
zemljama dve strane iste medalje.1 Ovo je, me|utim, samo delimi~no
ta~no. Gde god totalitarna vlast ima apsolutnu kontrolu, ona propagandu
zamenjuje indoktrinacijom i koristi nasilje ne toliko da bi zapla{ila narod
(tako izgleda samo u po~etku, dok politi~ka opozicija jo{ uvek postoji) ko-
liko da bi ostvarila svoju ideolo{ku doktrinu i konkretne la`i. Totalitarizam
se ne}e zadovoljiti time da, mimo ~injenica, ustvrdi da u zemlji nema ne-
zaposlenosti; on }e, kao deo propagande, nezaposlenima ukinuti olak{ice.2
Isto toliko je va`no i {to se negiranjem nezaposlenosti – dodu{e, na prili~-
no neo~ekivan na~in – potvr|uje stara socijalisti~ka doktrina: ko ne radi,
umre}e od gladi. Da uzmemo drugi primer: kada je Staljin odlu~io da pre-
radi istoriju Ruske revolucije, propagiranje nove verzije sastojalo se u
uni{tavanju starijih knjiga i dokumenata, ali i njihovih autora i ~italaca.
Godine 1938. objavljena je nova zvani~na istorija Komunisti~ke partije,
{to je bio znak da je generalna ~istka, koja je desetkovala ~itavu generaci-
1 v. npr. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and Political Police: The Technique of Control by
Fear, London 1945, p. 164ff. On obja{njava da “teror bez propagande gubi skoro sav psiho-
lo{ki efekat, ali ni propaganda bez terora ne dosti`e svoju punu snagu” (p. 175). Ono {to se
previ|a u ovakvim i sli~nim tvrdnjama, koje se uglavnom vrte u krug, jeste ~injenica da ne
samo politi~ka, ve} i ~itava moderna ekonomska propaganda sadr`i element pretnje, a da
teror isto tako mo`e da bude efikasan i bez propagande, ukoliko slu`i samo kao sredstvo kon-
vencionalnog politi~kog terora tiranije. No, kada politi~ki re`im `eli da vr{i nasilje ne samo
spolja, ve} takore}i i iznutra, kada `eli vi{e od mo}i, on mora da spoji teror i propagandu. U
tom smislu je nacisti~ki teoreti~ar Ojgen Hadamovski i mogao da ka`e: “Propaganda i nasil-
je nikada se ne isklju~uju. Upotreba sile mo`e biti deo propagande” (Eugen Hadamovsky,
Propaganda und nationale Macht, 1933, p. 22)
2 “U tom trenutku zvani~no je objavljeno da je u sovjetskoj Rusiji nezaposlenost ’likvidi-
rana’. Rezultat ove objave bilo je i ’likvidiranje’ svih povlastica za nezaposlene” (Anton
Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 109).
350 TOTALITARIZAM
ju sovjetskih intelektualaca, zavr{ena. Sli~no tome su i nacisti na okupi-
ranim isto~nim teritorijama najpre koristili uglavnom antisemitsku propa-
gandu kako bi u~vrstili kontrolu nad tamo{njim stanovni{tvom. Teror kao
podr{ka propagandi nije im bio ni potreban, niti su ga upra`njavali. Ve}i
deo poljske inteligencije likvidiran je ne zato {to im nije bio naklonjen,
ve} zato {to, u skladu sa doktrinom nacista, Poljaci i nemaju intelekta; ka-
da su re{ili da kidnapuju plavooku i plavokosu decu, nacisti nisu mislili da
zapla{e stanovni{tvo, ve} da spasu “germansku krv”.3
Kako totalitarni pokreti postoje u svetu koji sam po sebi nije totalitaran,
oni su prisiljeni da pribegnu onome {to mi ina~e zovemo propagandom.
No, takva propaganda uvek je upu}ena spoljnoj, eksternoj sferi – bilo ne-
totalitarnim slojevima stanovni{tva totalitarne dr`ave, bilo netotalitarnim
zemljama. Ova eskterna sfera kojoj je totalitarna propaganda upu}ena
mo`e da bude veoma raznolika; po dolasku na vlast, pokret mo`e da us-
meri totalitarnu propagandu na one delove sopstvenog stanovni{tva ~iju
koordinaciju nije pratila odgovaraju}a indoktrinacija. U tom smislu su
govori koje je Hitler tokom rata dr`ao svojim generalima prototipovi pro-
pagande, puni monstruoznih la`i kojima je Firer zabavljao svoje goste,
poku{avaju}i da ih pridobije za sebe.4 Eksternu sferu mo`e da predstavlja
3 Takozvana “Operacija Seno” otpo~ela je Himlerovom uredbom od 16. februara 1942, “o
`iteljima Poljske nema~kog porekla”, ~iju je decu trebalo poslati u porodice “koje su
spremne [da ih prihvate] bezrezervno, samo zbog njihove dobre krvi” (Nirnber{ki dokument
R 135, fotokopija u Centre de Documentation Juive, Paris). ^ini se da je juna 1944. Deveta
armija zaista kidnapovala 40-50 000 dece i prebacila ih u Nema~ku. Izve{taj o ovom slu~aju,
koji je izvesni Brandenburg poslao general{tabu Vermahta u Berlinu, govori o sli~nim
planovima i za Ukrajinu (dokument PS 031, objavio Léon Poliakov u: Bréviaire de la Haine,
p. 317). Sam Himler je nekoliko puta spominjao ovaj plan (v. Nazi Conspiracy and Aggre-
ssion, Office of the United States Chief of Counsel for the Prosecution of Axis Criminality,
U. S. Government, Washington 1946, III, 640, gde se mogu na}i i odlomci Himlerovog go-
vora u Krakovu marta 1942; v. kako Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 244, komentari{e Himlerov
govor u Bad [ahenu 1943). Po kojim su merilima ova deca birana, mo`e se zaklju~iti iz
lekarskih uverenja koja je 10. avgusta 1942. izdalo Drugo medicinsko odeljenje u Minsku:
“Rasno ispitivanje Natalije Harpf, ro|ene 14. avgusta 1922, pokazalo je normalno razvijenu
devojku prete`no isto~nobalti~kog tipa sa nordijskim crtama”; “Ispitivanje Arnolda Kornisa,
ro|enog 19. februara 1930, pokazalo je normalno razvijenog de~aka od dvanaest godina,
prete`no isto~nog tipa sa nordijskim crtama”, potpisao N. Wc. (dokument se nalazi u arhivi-
ma Yiddish Scientific Institute-a, New York, No. Occ E 3a-17).
Za istrebljenje poljske inteligencije, koja se, po Hitlerovom mi{ljenju, mogla “izbrisati bez
razmi{ljanja”, v. Poliakov, op. cit., p. 321, i dokument NO 2472.
4 v. Hitlers Tischgespräche. U leto 1942. on jo{ uvek govori o tome kako “i poslednjeg
Jevrejina treba izbaciti iz Evrope” (p. 113), kako sve Jevreje treba preseliti u Sibir ili u Afriku
(p. 311) ili na Madagaskar, dok je zapravo ve} bio doneo odluku o “kona~nom re{enju”, i to
pre invazije na Rusiju, verovatno jo{ 1940, i naredio da se na jesen 1941. instaliraju gasne
komore (v. Nazi Conspiracy and Aggression, II, p. 265ff; III, p. 783ff, dokument PS 1104; V,
p. 322ff, dokument PS 2605). Himler je jo{ na prole}e 1941. znao da “do kraja rata Jevreje
treba [istrebiti] do poslednjeg. Ovo je nedvosmislena `elja i naredba Firerova” (dosije
Kersten u Centre de Documentation Juive).
TOTALITARNI POKRET 351
i grupa simpatizera koji jo{ uvek nisu spremni da prihvate prave ciljeve
pokreta; kona~no, ~esto se doga|a da krugovi bliski Fireru ili ~lanovi elit-
nih formacija ~ak i same ~lanove partije smatraju takvom eksternom sfe-
rom, kojoj je tako|e potrebna propaganda zato {to jo{ uvek nije pouzdana.
Da ne bismo precenili va`nost ove propagande i njenih la`i, valjalo bi da
se prisetimo mnogo brojnijih slu~ajeva u kojima je Hitler bio sasvim
iskren i brutalno precizan u definisanju pravih ciljeva pokreta, ali njih jav-
nost, nespremna na takvu doslednost, prosto nije primala znanju.5 No u su-
{tini, totalitarna vlast se trudi da propagandne metode ograni~i na inos-
tranu politiku ili na inostrane ogranke pokreta, koje valja snabdeti odgo-
varaju}im materijalom. Kad god se totalitarna doktrina na doma}em tere-
nu sukobi sa propagandom namenjenom inostranstvu ({to se dogodilo u
Rusiji tokom rata, i to ne kada je Staljin sklopio savez sa Hitlerom, nego
kada ga je rat protiv Hitlera odveo u demokratski tabor), propaganda se
onima kod ku}e obja{njava kao “privremeni takti~ki manevar”.6 Ukoliko
je to mogu}e, ova razlika izme|u ideolo{ke doktrine za posve}enike, koji-
ma propaganda vi{e nije potrebna, i prave propagande za spoljni svet tre-
ba da se u~vrsti jo{ pre no {to pokret do|e na vlast. Odnos izme|u propa-
gande i indoktrinacije uglavnom zavisi s jedne strane od veli~ine i snage
pokreta, a s druge strane od spoljnog pritiska. [to je pokret slabiji, vi{e }e
mu energije biti potrebno za puku propagandu; {to je ve}i pritisak spolj-
nog sveta na totalitarne re`ime – pritisak koji se ~ak ni s onu stranu gvo-
dene zavese ne mo`e u potpunosti ignorisati – to totalitarni diktatori dublje
moraju da ogreznu u propagandi. Nu`nost propagande zapravo uvek
name}e spoljni svet; sami pokreti ne propagiraju, nego indoktriniraju.
Obrnuto, indoktrinacija, po pravilu povezana sa terorom, raste sa snagom
pokreta, odnosno sa izolacijom totalitarne vlasti i njenom otporno{}u na
me{anja spolja.
5 Zanimljiv je izve{taj od 16. jula 1940. o diskusiji u Firerovom general{tabu, vo|enoj u
prisustvu Rozenberga, Lamersa i Kajtela, koju je Hitler otpo~eo izno{enjem slede}ih “os-
novnih principa”: “Sada je va`no da se ne razme}emo na{im krajnjim ciljem pred celim sve-
tom;... Stoga ne sme biti o~igledno da su [uredbe o o~uvanju reda i mira na okupiranim teri-
torijama] priprema za kona~no re{enje. Sve te neophodne mere – streljanja, raseljavanja –
mogu se sprovesti nevezano s njim, i tako }e i biti sprovedene.” Ovoj izjavi usledila je
diskusija koja se uop{te ne nadovezuje na Hitlerove re~i i u kojoj Hitler vi{e ne u~estvuje.
O~igledno je da ga “nisu shvatili” (dokument L 221 u Centre de Documentation Juive).
6 U vezi sa Staljinovom uvereno{}u da Hitler ne}e napasti Rusiju v. Isaac Deutscher,
Stalin: a Political Biography, New York/London 1949, p. 454ff, a posebno napomenu na p.
458: “Tek 1948. je {ef Dr`avne komisije za planiranje, potpredsednik N. Voznesenski, obelo-
danio da se privredni plan za tre}i kvartal 1941. godine zasnivao na pretpostavci da }e se mir
odr`ati, a da je novi plan, prilago|en ratnim okolnostima, bio napravljen tek nakon izbijanja
sukoba”. Doj~erovu procenu potvr|uje Hru{~ovljeva izjava o Staljinovoj reakciji kada je
saznao da je Nema~ka napala Sovjetski Savez (v. njegov “Govor o Staljinu” na Dvadesetom
kongresu, koji je objavio State Department, New York Times, 5. jun 1956).
352 TOTALITARIZAM
Propaganda zaista jeste sastavni deo “psiholo{kog rata”; ali teror je vi{e
od toga. Totalitarni re`imi koriste teror ~ak i kad postignu svoje psiholo{ke
ciljeve, kad zavladaju potpuno pot~injenim stanovni{tvom. Tamo gde je
vladavina terora dostigla savr{enstvo, kao u koncentracionim logorima,
propaganda u potpunosti nestaje; ona je u nacisti~koj Nema~koj bila izri-
~ito zabranjena.7 Drugim re~ima, propaganda je samo jedno od sredstava,
mada verovatno najva`nije, koje totalitarizam koristi u kontaktu sa neto-
talitarnim svetom; teror je, pak, su{tina njegove vladavine. Teror ne zavisi
od psiholo{kih ili drugih subjektivnih faktora, ba{ kao {to ni zakon u zem-
ljama vladavine ustava ne zavisi od broja ljudi koji ga kr{e.
Teror je kao pratilac propagande igrao ve}u ulogu u nacizmu nego u ko-
munizmu. I u ranijim talasima politi~kog nasilja, pre no {to su nacisti do{li
na vlast, itekako je bilo napada na istaknute li~nosti (na primer, ubistvo
Ratenaua i Ercbergera); nacisti su, me|utim, ubijali ni`e funkcionere levi-
~arskih partija ili uticajne ~lanove drugih njima nenaklonjenih partija, ~i-
me su stanovni{tvo hteli da uvere u opasnosti koje nosi ve} i samo pripa-
danje nekoj partiji. Ova vrsta masovnog terora, mada jo{ uvek ograni~enih
razmera, stalno je rasla, jer ni policija ni sudovi nisu ozbiljnije gonili poli-
ti~ke zlo~ince sa takozvane desnice. Ona je bila dragocena kao “propagan-
da mo}i” (Machtpropaganda),8 kako je jedan nacisti~ki publicista is-
pravno rekao: celom narodu tako je predo~eno da je mo} nacista ve}a od
mo}i zvani~nih vlasti i da je bolje biti ~lan nacisti~ke paravojne organi-
zacije nego ~lan neke regularne stranke. Taj utisak je u velikoj meri poja-
~ao i specifi~an na~in na koji su se nacisti odnosili prema politi~kim zlo~i-
nima. Oni su ih uvek otvoreno priznavali, nikad se nisu izvinjavali za “iz-
grede pripadnika ni`ih redova” – takva izvinjenja koristili su njihovi sim-
patizeri – i impresionirali su narod zato {to se nisu bavili “pustim pri-
~ama”, za razliku od drugih partija.
Sli~nosti izme|u ove vrste terora i pukog gangsteraja dovoljno su jasne.
To ne zna~i da su nacisti gangsteri, {to se mo`da name}e kao zaklju~ak,
ve} prosto da su, mada to sami nisu priznavali, mnogo nau~ili od
ameri~kih gangsterskih organizacija, kao {to je, i to treba priznati, i njiho-
va propaganda mnogo toga preuzela od ameri~ke ekonomske propagande.
7 “Vaspitanje se [u koncentracionim logorima] sastoji od discipline, a nikako od ma koje
vrste podu~avanja na ideolo{koj osnovi, jer zatvorenici uglavnom imaju ropske du{e”
(Hajnrih Himler, Nazi Conspiracy, IV, p. 616ff).
8 Knjiga Ojgena Hadamovskog, op. cit., istaknut je primer u literaturi o totalitarnoj propa-
gandi. Mada to ne tvrdi eksplicitno, Hadamovski nudi inteligentno i informativno pro-
nacisti~ko tuma~enje Hitlerovih stavova po tom pitanju, izlo`enih u devetom poglavlju Mein
Kampf, pod naslovom “Propaganda i organizacija” (2 toma, 1. nema~ko izdanje 1925 i 1927,
necenzurisan prevod, New York 1939); v. tako|e i F. A. Six, Die politische Propaganda der
NSDAP im Kampf um die Macht, 1936, p. 21 ff.
TOTALITARNI POKRET 353
Me|utim, mnogo vi{e nego direktnim pretnjama i zlo~inima protiv po-
jedinaca, totalitarna propaganda koristi se indirektnim, prikrivenim pret-
njama svima koji ne `ele da prihvate njeno u~enje, a kasnije i masovnim
ubistvima kako “krivih”, tako i “nevinih”. Komunisti~ka propaganda pla{i
ljude da }e propustiti voz istorije, da }e beznade`no kaskati za svojim vre-
menom, da }e im ~itav `ivot pro}i uzalud, ba{ kao {to nacisti uteruju ljudi-
ma strah da }e se oglu{iti o ve~ne zakone prirode i `ivota, da }e im krv na
misteriozan na~in bespovratno propasti. Velika va`nost koju totalitarizam
pridaje “nau~nom” karakteru svojih tvrdnji mo`e se porediti sa nekim teh-
nikama reklame, koja se tako|e obra}a masama. Ta~no je i to da reklame u
svim novinama pretenduju na ovu “nau~nost”: proizvo|a~i ~injenicama i
uz pomo} “laboratorijskih” istra`ivanja dokazuju da je ba{ njihov sapun
“najbolji na svetu”.9 Tako|e je ta~no i da u ma{tovitim preterivanjima
stru~njaka za marketing postoji odre|en element nasilja, da se iza tvrdnje
da }e devojke koje ne koriste ba{ ovu vrstu sapuna mo`da ~itav `ivot pro-
vesti sa bubuljicama a bez mu`a, krije ludi san o monopolu, san da }e jed-
nog dana proizvo|a~ “jedinog sapuna koji spre~ava pojavu bubuljica” mo-
`da mo}i da li{i mu`eva sve devojke koje ne koriste njegov sapun. O~i-
gledno je nauka i u slu~aju ekonomske propagande i u slu~aju totalitarne
propagande samo surogat za mo}. Opsednutost totalitarnih pokreta “nau-
~nim” dokazima nestaje dolaskom na vlast. Nacisti su odbacivali ~ak i one
u~enjake koji su bili spremni da im slu`e, a bolj{evici koriste reputaciju
svojih nau~nika u sasvim nenau~ne svrhe i name}u im uloge {arlatana.
No, ovo su ujedno i sve sli~nosti izme|u masovne reklame i masovne
propagande, a i one se ~esto precenjuju. Poslovni ljudi se uglavnom ne iz-
daju za proroke i ne dokazuju stalno istinitost svojih predskazanja. Za raz-
liku od tradicionalne politi~ke propagande, koja se uglavnom poziva na
pro{lost, totalitarna propaganda koristi nauku da bi proricala budu}nost.
Nigde ideolo{ki koreni socijalizma s jedne i rasizma s druge strane ne do-
laze jasnije do izra`aja nego kada njihovi glasnogovornici tvrde da su ot-
krili skrivene sile koje }e im doneti sre}u u lancu sudbine. Dakako, i same
mase ose}aju veliku naklonost prema “apsolutisti~kim sistemima koji sva-
ki istorijski doga|aj predstavljaju kao posledicu velikih osnovih uzroka
kojima upravlja lanac sudbine, sistemima koji skoro potpuno potiskuju
~oveka iz istorije ljudske rase” (po Tokvilovim re~ima). Nema sumnje da
je nacisti~ko vo|stvo zaista verovalo u doktrine kakva je ova, i da ih nije
koristilo kao puku propagandu: “[to bolje prou~imo i spoznamo zakone
prirode i `ivota... to }emo vi{e `iveti u skladu sa voljom Svevi{njeg. [to
9 Hitlerova analiza “ratne propagande” (Mein Kampf, tom I, glava VI) nagla{ava ekonom-
ski aspekt propagande i koristi primer reklame za sapun. Zna~aj ovog teksta uglavnom se
precenjuje, dok se Hitlerove kasnije ideje o “propagandi i organizaciji” zanemarujuÆ
354 TOTALITARIZAM
bolje shvatimo volju Svevi{njeg, to }emo uspe{niji biti.”10 Prili~no je jas-
no da su potrebne neznatne izmene da bismo do{li do dve sentence u koje
je Staljin verovao, a koje otprilike glase ovako: “[to ta~nije prou~imo i
spoznamo zakone istorije i klasne borbe, to }emo vi{e `iveti u skladu sa
dijalekti~kim materijalizmom. [to bolje shvatimo dijalekti~ki materija-
lizam, to }emo uspe{niji biti.” U svakom slu~aju, Staljinova predstava o
“dobrom vo|stvu”11 te{ko da se mo`e bolje ilustrovati.
Zahvaljuju}i totalitarnoj propagandi, ideolo{ka nau~nost i njena tehnika
postuliranja tvrdnji u obliku predskazanja postigla je zavidnu efikasnost, i
pored apsurdnog sadr`aja tih tvrdnji. Ima li, demago{ki govore}i, boljeg
na~ina da se izbegne diskusija nego da se neki argument potpuno istrgne iz
sada{njice i da se ka`e da }e budu}nost otkriti njegovu ispravnost? Me|u-
tim, ovu tehniku nisu otkrile totalitarne ideologije, niti su one bile jedine
koje su je primenjivale. Moderna politika u masovnoj propagandi izuzetno
~esto koristi privid nau~nosti, {to se mo`e protuma~iti i kao op{ta opsed-
nutost naukom, tipi~na za zapadni svet jo{ od uspona matematike i fizike
u {esnaestom veku. Stoga se ~ini da je totalitarizam prosto poslednji ste-
pen procesa tokom kog je “nauka [postala] idol koji }e na magi~an na~in
izle~iti sva zla egzistencije i izmeniti ~ovekovu prirodu”.12 Odavno je jas-
no da izme|u uspona nauke i uspona masa postoji veza. “Kolektivizam”
masa dobro je do{ao onima koji su se nadali da }e “prirodni zakoni istorij-
skog razvoja” ukinuti nepredvidivost delanja i pona{anja pojedinca.13 Ta-
ko je, na primer, ve} Anfanten predvideo “vreme kada }e ’ume}e pokreta-
nja masa’ biti dovedeno do savr{enstva, tako da }e slikar, muzi~ar i pesnik
imati mo} da uga|aju i da dirnu s istom onom sigurno{}u sa kojom ma-
temati~ar re{ava geometrijski problem ili s kojom hemi~ar analizira neku
supstancu”; Hajek zaklju~uje da je moderna propaganda tada i na tom
mestu i za~eta.14
Pa ipak, bez obzira na nedostatke pozitivizma, pragmatizma i bihejviori-
zma, i bez obzira na njihov sna`an uticaj na nastanak one vrste zdravog ra-
v. va`nu bele{ku Martina Bormana o “Vezi izme|u nacionalsocijalizma i hri{}anstva” u:
Nazi Conspiracy, VI, p. 1036ff. Sli~ne formulacije ~esto se nalaze i u pamfletima SS-a za
“ideolo{ku indoktrinaciju” pitomaca: “Zakoni prirode predmet su neizmenjive v volje, volje
na koju se ne mo`e uticati. Stoga je neophodno da se ti zakoni priznaju” (“SS-Mann und
Blutsfrage”, Schriftenreihe für die weltanschauliche Schulung der Ordnungspolizei, 1942).
Sve su to samo varijacije nekih fraza preuzetih iz Hitlerovog Mein Kampf; jedna je citirana i
kao moto pomenutog pamfleta: “Kad ~ovek poku{ava da se opire gvozdenoj logici prirode,
dolazi u sukob sa osnovnim principima kojima duguje svoje ljudsko postojanje”.
11 J. Stalin, Leninism (1933), tom II, glava III.
12 Eric Voeglin, “The Origins of Scientism”, u: Social Research, decembar 1948.
13 v. F. A. v. Hayek, “The Counter-Revolution of Science”, u: Economica, Vol. VIII (feb-
ruar, maj, avgust 1941), p. 13.
14 ibid., p. 137. Citat je preuzet iz sensimonisti~kog ~asopisa Producteur, I, 339.
TOTALITARNI POKRET 355
zuma tipi~ne za devetnaesti vek, za mase kojima se totalitarna propaganda
i nau~nost obra}aju nije karakteristi~na “metastaza utilitarne sfere `i-
vota”.15 Pozitivizam, jo{ od Konta, tvrdi da se budu}nost mo`e nau~no
predvideti; on istoriju shvata kao igru razli~itih interesa i pretpostavlja da
se objektivni zakoni mo}i mogu otkriti. Roanova politi~ka teorija o intere-
su, po kojoj “kraljevi vladaju narodima, dok kraljevima vlada interes [...]
kao jedini zakon koji ne mo`e da zaka`e”, po kojoj, dalje, “vlade `ive ili
umiru u zavisnosti od toga da li su ispravno ili pogre{no procenile interes”
– to je tradicionalno jezgro modernog utilitarizma, bilo pozitivisti~kog, bi-
lo socijalisti~kog; me|utim, nijedna od ovih teorija ne pretpostavlja da je
mogu}e “izmeniti ~ovekovu prirodu” – a to totalitarizam poku{ava da u~i-
ni. Ba{ naprotiv, ove netotalitarne teorije implicitno ili eksplicitno polaze
od toga da je ljudska priroda uvek ista, da je istorija niz promenljivih ob-
jektivnih okolnosti i ljudskih reakcija na njih, a da interes, ukoliko se is-
pravno shvati, mo`e, dodu{e, da vodi promeni okolnosti, ali ne i promeni
ljudskih reakcija kao takvih. “Scijentizam” u politici jo{ uvek polazi od to-
ga da je cilj politike dobrobit ~ove~anstva, koncepcija koja je totalitarizmu
sasvim strana.16
Upravo zato {to se, zdravo za gotovo, pretpostavilo da ideologije imaju
utilitarno jezgro, anti-utilitarno pona{anje totalitarnih vlada i njihova pot-
puna ravnodu{nost prema interesu masa bili su pravi {ok. Savremena poli-
tika postala je nepredvidljiva kao nikad ranije. No, totalitarna propaganda
je – mada sa promenjenim predznacima – ~ak i pre no {to su totalitarni
pokreti uspeli da preuzmu vlast pokazala koliko mase u me|uvremenu
malo mare i za kakav interes. Stoga je u potpunosti neopravdana pre-
tpostavka Saveznika da je likvidacijom mentalno obolelih, koju je Hitler
naredio po~etkom rata, trebalo da se smanji broj gladnih usta.17 Nije
Hitlera rat naterao da se okane svih eti~kih obzira, ve} je on masovno ubi-
15 Voeglin, op.cit.
16 Kada razmatra “stalnu ratnu ekonomiju” nacisti~ke dr`ave, William Ebenstein (The
Nazi State, New York 1943) gotovo da je jedini teoreti~ar koji shvata da je “beskona~na
diskusija... o socijalisti~koj ili kapitalisti~koj prirodi nema~ke privrede za vreme nacisti~kog
re`ima u velikoj meri isforsirana... [zato {to] uglavnom previ|a su{tinsku ~injenicu da su
kapitalizam i socijalizam kategorije koje se odnose na ekonomiju zapadnih dr`ava blagosta-
nja” (p. 239).
17 Karakteristi~no je, na primer, svedo~enje Karla Branta, jednog od lekara kojima je Hi-
tler dao zadatak da sprovedu program eutanazije (Medical Trial. US against Karl Brandt et
al., saslu{anje od 14. maja 1947). Brant je odlu~no pobijao sumnje da je taj projekt trebalo da
elimini{e suvi{ne potro{a~e hrane i naglasio da su ~lanovi partije koji bi naveli ovaj argument
uvek bivali o{tro ukoreni. Po njegovom mi{ljenju, tu meru je nametala jedino “etika”. Isto se,
naravno, odnosi i na deportacije. Dokumenti su prepuni o~ajni~kih bele`aka koje su pisali
vojni komandanti, prigovaraju}i da se deportacije miliona Jevreja i Poljaka u potpunosti kose
sa svim “vojnim i ekonomskim obzirima” (v. Poliakov, op. cit., p. 321, kao i dokumentarni
materijal koji on objavljuje).
356 TOTALITARIZAM
janje u ratu shvatio kao jedinstvenu priliku da otpo~ne svoj program likvi-
dacije koji je, kao i sve druge ta~ke njegovog plana, bio osmi{ljen u hi-
ljadugodi{njim okvirima.18 Kako je bukvalno ~itava evropska istorija
vekovima u~ila ljude da svaki politi~ki ~in prosu|uju prema principu cui
bono a sve politi~ke doga|aje prema onom posebnom interesu koji je u
njihovoj pozadini, oni su iznenada bili suo~eni sa ne~im do tada potpuno
nepoznatim, nepredvidljivim. Totalitarnu propagandu zbog njenog dema-
go{kog karaktera niko nije ozbiljno shvatao, mada je ona i mnogo pre
dolaska pokretâ na vlast jasno signalizovala koliko se mase malo povode
za onim ~uvenim instinktom za samoodr`anjem. Uspeh totalitarne propa-
gande, me|utim, nije zasnovan toliko na njenom demago{kom karakteru
koliko na saznanju da interes kao kolektivna snaga mo`e da postoji samo
u stabilnom dru{tvu, ~iji mehanizmi omogu}avaju da se interes pojedinca
spoji sa interesom grupe; efektna propaganda, koja bi bila zasnovana samo
na interesu, nemogu}a je me|u masama ~ija je glavna odlika to {to ne pri-
padaju nijednoj socijalnoj ili politi~koj zajednici, i koje su oli~enje prave
zbrke pojedina~nih interesa. Fanatizam pripadnika totalitarnih pokreta,
tako razli~it od najve}e lojalnosti pripadnika obi~nih partija, posledica je
odsustva interesovanja masa za sebe same; zato su one i spremne na `rtve.
Nacisti su dokazali da se ~itav narod mo`e povesti u rat pod parolom
“pobeda ili propast” (ne{to {to bi ratna propaganda 1914. bri`ljivo izbe-
gavala), i sve to ne u doba bede, nezaposlenosti ili osuje}enih nacionalnih
ambicija. Isti duh javio se i tokom poslednjih meseci rata koji je tako
o~igledno bio izgubljen, kada je nacisti~ka propaganda te{ila ve} dobrano
zapla{eno stanovni{tvo obe}anjem da je Firer “u svojoj dobroti obezbedio
nema~kom narodu brzu smrt gasom u slu~aju nepovoljnog ishoda rata”.19
Totalitarni pokreti koriste socijalizam i rasizam tako {to ih li{avaju uti-
litarnog sadr`aja, klasnog odnosno nacionalnog interesa. Njima je mnogo
va`niji na~in na koji ove ideologije formuli{u svoje stavove, nego njihov
sadr`aj.20 Glavna odlika vo|e masa postala je njegova apsolutna ne-
18 Najva`niju uredbu, koja je i zapo~ela sva potonja masovna ubistva, potpisao je Hitler 1.
septembra 1939, dakle na dan kada je rat izbio; uredba se nije odnosila samo na mentalno
obolele (kao {to se ina~e ~esto pretpostavlja), ve} na sve one koji su “neizle~ivo bolesni”.
Mentalno oboleli su prosto prvi do{li na red.
19 v. Friedrich Percyval Reck-Malleczewen, Tagebuch eines Verzweifelten, Stuttgart 1947,
p. 190.
20 Za Hitlera se prednost ideolo{kih pokreta u odnosu na politi~ke partije sastojala u tome
{to ideologije (Weltanschauungen) uvek “insistiraju na svojoj nepogre{ivosti” (Mein Kampf,
tom II, glava V, “Weltanschauung and Organization”). – Prve stranice Nacisti~kog bukvara,
zvani~nog priru~nika za Hitlerjugend, Hitlerovu mlade` (New York 1938), nagla{avaju da su
sva pitanja Weltanschauung-a, ranije ocenjivana kao “nerealna” i “nerazumljiva”, “postala
tako jasna, jednostavna i kona~na [podvukla H. A.] da sad svi drugovi mogu da ih shvate i da
sara|uju na njihovom re{avanju”.
TOTALITARNI POKRET 357
pogre{ivost; on nikako ne sme da prizna gre{ku.21 Ta nepogre{ivost je,
osim toga, zasnovana ne toliko na nadmo}noj inteligenciji koliko na is-
pravnom tuma~enju sila istorije ili prirode, koje su po definiciji pouzdane,
sila koje ni poraz ni propast ne mogu da ospore jer se one kona~no uvek
nametnu.22 Kada do|u na vlast, vo|e masa imaju jednu brigu koja po-
tiskuje sve utilitaristi~ke rezone: njihova predskazanja moraju da se obis-
tine. Nacisti se nisu libili da na kraju rata iskoriste koncentrisanu snagu
svojih jo{ uvek intaktnih organizacija i dovedu do {to potpunijeg uni{tenja
Nema~ke, ne bi li se obistinilo njihovo predskazanje o propasti celog ne-
ma~kog naroda u slu~aju poraza.
Propagandni efekat ove nepogre{ivosti, zapanjuju}i uspeh ~oveka koji
se predstavlja kao puki posrednik predvidljivih sila, i{ao je na ruku navici
totalitarnih diktatora da svoje politi~ke ciljeve objavljuju u vidu pred-
skazanja. Naj~uveniji primer je Hitlerovo obra}anje Rajhstagu iz januara
1939: “Danas jo{ jednom `elim da predska`em: ukoliko jevrejski finansi-
jeri... jo{ jednom uspeju da gurnu narode u svetski rat, rezultat }e biti...
uni{tenje jevrejske rase na tlu Evrope.”23 Prevedeno na netotalitarni jezik,
ovo je zna~ilo: ja nameravam da povedem rat i ja nameravam da uni{tim
sve Jevreje Evrope. Sli~no je i Staljin u svom velikom govoru Centralnom
komitetu Komunisti~ke partije 1930. godine, u kom je najavio fizi~ko
uni{tenje levi~arskih i desni~arskih odstupanja unutar partije, ove frakcije
nazvao predstavnicima “klase koja odumire”.24 Ova definicija ne samo {to
je raspravi dala specifi~nu o{trinu, nego je i u totalitarnom stilu objavila fi-
zi~ko uni{tenje onih ~ije je “odumiranje” malo~as predskazala. U oba slu-
~aja postignut je isti cilj: likvidacija se uklapa u istorijski proces u kom ~o-
vek samo ~ini ili trpi ono {to se, shodno nepromenljivim zakonima, ionako
mora dogoditi. ^im su `rtve streljane, “predskazanje” je postalo naknadni
21 Prvi “zavet ~lana Partije”, naveden u Organisationsbuch der NSDAP, glasi: “Firer je
uvek u pravu” (izdanje iz 1936, p. 8). Me|utim, Dienstvorschrift für die P. O. der NSDAP
(Pravila slu`be za partijsku organizaciju NSDAP-a) iz 1932, p. 38, to formuli{e ovako: “Hi-
tlerova odluka je uvek kona~na!” – Razlika u frazeologiji je uo~ljiva.
“Njihova navodna nepogre{ivost, ~injenica da niko od njih nikada nije iskreno priznao
gre{ku”, predstavlja klju~nu razliku izme|u Staljina i Trockog s jedne, i Lenjina s druge
strane (v. Boris Souvarine, Stalin: A Critical Survey of Bolshevism, New York 1939, p. 583).
22 O~igledno ja da tu Hegelova dijalektika mo`e da bude odli~no sredstvo da ~ovek uvek
bude u pravu, zato {to omogu}ava da se svaki poraz tuma~i kao po~etak pobede. Jedan od
najlep{ih primera ovakvih sofizama su nema~ki komunisti, koji su skoro dve godine posle
dolaska nacista na vlast odbijali da shvate da je Hitlerova pobeda zapravo poraz
Komunisti~ke partije Nema~ke.
23 citirano prema The Goebbels Diaries (1942-1943), prir. Louis Lochner, New York
1948, p. 148.
24 Stalin, op. cit., loc. cit.
358 TOTALITARIZAM
alibi: nije se dogodilo ni{ta {to ve} nije bilo predvi|eno.25 Nije va`no da li
}e “zakoni istorije” dovesti do “propasti” klasa i njihovih pripadnika i da li
}e “zakoni prirode... istrebiti” sve one elemente – demokratske dr`ave, Je-
vreje, ljude ni`e vrste (Untermenschen) sa Istoka ili beznade`ne bolesnike
– koji ionako nisu “sposobni za `ivot”. Uzgred re~eno, i Hitler je govorio
o “klasama koje izumiru” i koje treba “eliminisati po kratkom postup-
ku”.26
Ovaj metod, kao i drugi metodi totalitarne propagande, funkcioni{u bes-
prekorno tek kad se pokreti domognu vlasti. Tada je svaka rasprava o is-
tinitosti ili neistinitosti predskazanja totalitarnog diktatora ~udna koliko i
prepiranje sa potencijalnim ubicom oko toga da li je njegova budu}a `rtva
`iva ili mrtva – po{to ubica, ako ubije doti~nu osobu, odmah mo`e da do-
ka`e istinitost svoje tvrdnje. Jedino {to se u takvoj situaciji mo`e u~initi
jeste da se osoba ~ija se smrt predvi|a brzo spase. Pre no {to vo|e masa
do|u na vlast i prilagode stvarnost svojim la`ima, njihova propaganda od-
likuje se jakim prezirom prema ~injenicama uop{te,27 jer, po njihovom
mi{ljenju, ~injenice u potpunosti zavise od mo}i ~oveka koji zna da ih
stvori. Tvrdnja da je moskovska podzemna `eleznica jedina na svetu ~ista
je la` – dok bolj{evici ne budu u stanju da uni{te sve ostale. Drugim
re~ima, metod nepogre{ivog predskazanja, mnogo vi{e nego bilo koje dru-
go sredstvo totalitarne propagande, odaje njen kona~ni cilj: vladavinu nad
celim svetom. Samo u svetu koji je u potpunosti pod njegovom kontrolom
totalitarni vladar mo`e da ostvari sve svoje la`i i obistini sva svoja pro-
ro~anstva.
Jezik proro~ke nau~nosti odgovarao je potrebama masa koje su izgubile
svoje mesto u svetu, te su sada bile spremne da se ponovo priklju~e
ve~nim, svemo}nim silama koje }e same od sebe ~oveka, pliva~a na vali-
ma nevolje, poneti do bezbednih obala. “Oblikujemo `ivot na{eg naroda i
na{e zakone prema sudu genetike”,28 govorili su nacisti, kao {to su
25 U jednom govoru septembra 1942, kada je istrebljenje Jevreja bilo u punom zamahu,
Hitler se pozvao na svoj govor od 30. januara 1939 (objavljen 1939. kao bro{ura pod naslo-
vom Der Führer vor dem ersten Reichstag Großdeutschlands) i govor na zasedanju Rajhs-
taga od 1. septembra 1939, kada je upozorio Jevreje da “ako zapo~nu me|unarodni svetski
rat radi uni{tenja arijevskih naroda Evrope, ne}e arijevski narodi, ve} Jevreji [ostatak re~e-
nice zaglu{en aplauzom]” (v. Der Führer zum Kriegswinterhilfswerk, Schriften NSV, br. 14,
p. 33).
26 U navedenom govoru od 30. januara 1939, p. 19.
27 Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944, nagla{ava Hitle-
rovu “fenomenalnu neiskrenost”, “odsustvo dokazivih ~injenica u gotovo svim njegovim iz-
javama”, njegovu “ravnodu{nost spram svega {to ne smatra zna~ajnim” (pp. 368, 374). – Go-
tovo istim re~ima Hru{~ov (op. cit.) opisuje “Staljinovu neodlu~nost da se suo~i sa svako-
dnevnom stvarno{}u” i njegovu ravnodu{nost prema “pravom stanju stvari”. Staljinovu pred-
stavu o zna~aju ~injenica najbolje ilustruju njegove periodi~ne revizije ruske istorije.
28 Nazi Primer.
TOTALITARNI POKRET 359
bolj{evici uveravali svoje sledbenike da zakoni ekonomije upravljaju is-
torijom. Time su obe}avali pobedu nezavisnu od “trenutnih” poraza i pro-
ma{aja. Jer mase, za razliku od klasa, `ele pobedu i uspeh kao takav,
pobedu i uspeh u njihovom najapstraktnijem obliku; njih ne vezuje onaj
poseban zajedni~ki interes koji je presudan za opstanak grupe i na kom bi
ove insistirale po svaku cenu. Njima nije va`na neka konkretna zajedni~ka
stvar ili odre|eni poduhvat, ve} pobeda ma koje stvari i uspeh ma kog po-
duhvata.
Totalitarna propaganda usavr{ava tehnike masovne propagande; ona,
dakle, nije izmislila ni njene tehnike, ni njene teme. Te teme je totalitarna
propaganda crpla iz pedeset godina uspona imperijalizma i raspadanja na-
cionalnih dr`ava, tokom kojih gomila stupa na politi~ku scenu Evrope.
Kao i ranije vo|e gomile, zagovornici totalitarnih pokreta imali su ne-
pogre{iv instinkt za ono za {ta obi~na partijska propaganda ili javno mnje-
nje nisu marili ili od ~ega su zazirali. Sve {to je skriveno, sve {to se
pre}utkivalo, odjednom je dobilo na zna~aju, bez obzira na svoju stvarnu
vrednost. Gomila je zaista verovala da je istina sve ono preko ~ega je
ugledno dru{tvo licemerno prelazilo ili {to je zata{kavalo korupcijom.
Misterioznost kao takva postala je glavno merilo za izbor tema. Poreklo
misterije nije bilo va`no; mogla je to biti razumna, politi~ki opravdana
`elja za tajno{}u, kao u slu~aju britanske Tajne slu`be ili francuskog Dru-
gog biroa; ili je to mogla biti konspirativnost nekih revolucionarnih grupa,
recimo anarhista i drugih teroristi~kih sekti, ili sama struktura dru{tava
~ija je izvorna tajna odavno postala dobro poznata, pa je jedino ritual jo{
uvek zadr`ao nekada{nju misteriju, kao u slu~aju slobodnih zidara, ili su
to, pak, mogla biti dru{tva oko kojih su se od davnina ispredale praznove-
rice i legende, kao u slu~aju jezuita i Jevreja. Nacisti su u izboru ovakvih
tema za masovnu propagandu svakako nenadma{ni, ali su i bolj{evici vre-
menom izu~ili zanat, iako se oni manje oslanjaju na tradicionalne misteri-
je, dra`e su im sopstvene izmi{ljotine: od polovine tridesetih u bolj{evi-
~koj propagandi jedna svetska zavera susti`e drugu, po~ev od konspiraci-
je trockista, preko vladavine 300 porodica, sve do mra~nih imperijalisti-
~kih (dakle, globalnih) mahinacija britanske ili ameri~ke tajne slu`be.29
Efikasnost ove vrste propagande ukazuje na jednu od glavnih odlika
modernih masa. One ne veruju ni u {ta o~igledno, u realnost sopstvenog
iskustva; one ne veruju svojim o~ima ni svojim u{ima, ve} samo svojoj
29 Zanimljivo je primetiti da su bolj{evici tokom Staljinove ere nekako gomilali spletke, s
tim {to otkri}e nove spletke nije moralo da zna~i da stara vi{e ne va`i. Zavera trockista
po~ela je oko 1930, zavera 300 porodica dodata je tokom perioda Narodnog Fronta, britanski
imperijalizam postao je aktuelan za vreme Staljinovog i Hitlerovog saveza, “ameri~ka oba-
ve{tajna slu`ba” usledila je odmah po zavr{etku rata; poslednja zavera, jevrejski kosmopoli-
tizam, vrlo upadljivo i alarmantno podse}a na nacisti~ku propagandu.
360 TOTALITARIZAM
ma{ti, koja je spremna da se povede za bilo ~im {to je i univerzalno i iznu-
tra konzistentno. Mase ne mogu da ubede ~injenice, pa ~ak ni izmi{ljene
~injenice, ve} jedino konzistentnost sistema koji se od tih ~injenica navod-
no sastoji. Ponavljanje, povremeno precenjivano zbog ra{irenog uverenja
u nedotupavnost i zaboravnost masa, va`no je samo zato {to ono masama
daje ose}aj vremenskog kontinuiteta.
Ono {to mase odbijaju da shvate jeste princip slu~ajnosti koji pro`ima
stvarnost. Mase su podlo`ne svim ideologijama zato {to ove shvataju ~i-
njenice kao puke dokaze zakonâ, i elimini{u slu~ajnost tako {to izmi{ljaju
neku sveobuhvatnu, neograni~enu silu koja je navodno izvor svih pojedi-
na~nih doga|aja. Totalitarna propaganda uspe{na je zahvaljuju}i ovom
bekstvu iz realnosti u fikciju, iz slu~ajnosti u konzistentnost.
Glavni nedostatak totalitarne propagande je to {to ona ne mo`e da udo-
volji ovoj ~e`nji masa za potpuno konzistentnim, razumljivim i predvidlji-
vim svetom a da se ozbiljno ne sukobi sa zdravim razumom. Ako, na pri-
mer, svi politi~ki protivnici u Sovjetskom Savezu svoja “priznanja” artiku-
li{u istom frazeologijom i ako priznaju iste motive, mase `eljne konzi-
stentnosti prihvati}e fikciju kao krunski dokaz istinitosti ovakvih priznan-
ja – zdrav razum, me|utim, govori da upravo takva konzistentnost nije
normalna i da dokazuje da su ova priznanja izmi{ljotine. Slikovito govore-
}i, ~ini se da mase zahtevaju stalno ponavljanje ~uda Septuaginte: prema
staroj legendi, sedamdeset prevodilaca je, nezavisno jedan od drugog,
stvorilo sedamdeset identi~nih verzija Starog Zaveta na gr~kom. Zdrav ra-
zum ovu pri~u mo`e da prihvati kao legendu ili kao ~udo, ali ona se tako|e
mo`e iskoristiti i kao dokaz za apsolutnu verodostojnost svake re~i prevoda.
Iako je, dakle, ta~no da su mase opsednute `eljom da pobegnu od stvar-
nosti zato {to, u svojoj su{tinskoj iskorenjenosti, vi{e ne mogu da podnesu
njene proizvoljne, nerazumljive aspekte, ta~no je i to da njihova ~e`nja za
konzistentnom fikcijom ima neke veze sa odre|enim sposobnostima ljud-
skog uma, koji je zahvaljuju}i svojoj strukturalnoj konzistentnosti nad-
mo}an nad pojavnim svetom. Bekstvo masa od stvarnosti je presuda pro-
tiv sveta u kom su one prisiljene da `ive, ali u kom ne mogu da opstanu, jer
je slu~ajnost postala vrhovno na~elo, a ljudi imaju potrebu da haoti~ne i
slu~ajne okolnosti u kojima `ive stalno pretvaraju u neku relativno konzis-
tentnu, razumljivu sliku. Pobuna masa protiv “realizma”, zdravog razuma
i navodne “zdravorazumske ustrojenosti ovog sveta” (Berk) rezultat je nji-
hove atomizacije, gubitka dru{tvenog polo`aja i istovremenog gubitka ~i-
tave sfere odnosa u zajednici, u okviru koje zdrav razum jo{ i ima nekog
smisla. U takvoj situaciji duhovne i dru{tvene iskorenjenosti, spoznavanje
me|usobne zavisnosti proizvoljnog i osmi{ljenog, slu~ajnog i nu`nog, vi-
{e nije bilo mogu}e. Totalitarna propaganda mo`e sramno da povredi
zdrav razum samo ako zdrav razum izgubi svoju vrednost. Ako treba da
TOTALITARNI POKRET 361
biraju izme|u suo~avanja sa anarhi~nim, potpuno proizvoljnim raspadom
s jedne, i pokoravanja krajnje rigidnoj, sumanutoj konzistentnosti ideolo-
gije s druge strane, mase }e se verovatno odlu~iti za ovo drugo i bi}e spre-
mne da to plate ~ak i smr}u – i to ne zato {to su glupe ili zle, ve} zato {to
im, u doba sveop{te propasti, ovo bekstvo daje minimum samopo{tovanja.
Dok je nacisti~ka propaganda vrlo ve{to profitirala od ~e`nje masa za
konzistentno{}u, bolj{evi~ki metodi su pokazali, u skoro laboratorijskim
uslovima, kakav uticaj takva konzistentnost ima na izolovanog ~oveka
mase. U `elji da ubedi svoje `rtve u njihovu krivicu za zlo~ine koje one ne
da nisu po~inile, ve} u ve}ini slu~ajeva nisu ~ak ni mogle da po~ine, sov-
jetska tajna policija potpuno izoluje i elimini{e sve stvarne faktore, tako da
i sama logika, sama konzistentnost “pri~e” sadr`ane u pripremljenom priz-
nanju postaje neodoljiva. U situaciji u kojoj je granica izme|u fikcije i re-
alnosti zamagljena monstruozno{}u i unutarnjom konzistentno{}u
optu`be, ~ovek je u velikom isku{enju da popusti i pred samom apstrakt-
nom mogu}no{}u krivice; stalnim pretnjama ne mo`e se odoleti tek sna-
gom karaktera, nego i velikom verom u druge ljude – rodbinu, prijatelje,
susede – koji nikako ne}e poverovati u “pri~u”.
Naravno, ova krajnost ve{ta~ki proizvedenog ludila mo`e da se postigne
jedino u totalitarnom svetu. Tada je ona, me|utim, deo propagandnog apa-
rata totalitarnih re`ima, kojima za izvr{enje kazne nisu neophodna priz-
nanja. “Priznanja” su specijalnost bolj{evi~ke propagande, kao {to je ~ud-
na pedantnost u retrospektivnom i retroaktivnom legalizovanju zlo~ina
specijalnost nacisti~ke propagande. U oba slu~aja cilj je konzistentnost.
Pre no {to do|u na vlast i sve preurede u skladu sa svojim doktrinama,
totalitarni pokreti stvaraju la`an svet konzistentnosti koji vi{e odgovara
potrebama ljudskog uma nego stvarnosti, svet koji iskorenjene mase ve}
pukim imaginiranjem mogu da prihvate kao svoj, svet u kom su po{te|ene
beskona~nih udara kojima stvarni `ivot i svakodnevno iskustvo izla`u lju-
de i njihova o~ekivanja. I pre nego {to pokreti postanu dovoljno jaki da
spuste gvozdene zavese kako bi spre~ili ikoga da i najmanjim detaljem
stvarnosti uznemiri jezivu ti{inu jednog sasvim imaginarnog sveta, totali-
tarna propaganda ve} je dovoljno sna`na da izoluje mase od stvarnosti.
Jedini signali koje neintegrisane i dezintegrisane mase (a njih svaki udar
zle sudbine ~ini lakovernijima) jo{ uvek mogu da prime iz stvarnog sveta
zapravo su njegove {upljine, pitanja o kojima niko ne `eli javno da ra-
spravlja, ili glasine kojima niko ne sme da stane na put zato {to udaraju,
mada na preteran i deformisan na~in, u neku bolnu ta~ku.
Upravo iz ovih bolnih ta~aka la`i totalitarne propagande crpu onaj mini-
mum istinitosti i realnog iskustva koji im je potreban da bi premostile jaz
izme|u stvarnosti i fikcije. Samo teror mo`e da se oslanja na puku fikciju,
a ~ak i la`i totalitarnih re`ima, potkrepljene terorom, jo{ uvek nisu sasvim
362 TOTALITARIZAM
proizvoljne, mada su uglavnom sirovije, daleko bezo~nije i, u izvesnom
smislu, mnogo originalnije nego la`i pokreta koji su prethodili totalitarnim
re`imima. (Potrebna je vlast, a ne propaganda da bi se u opticaj pustila re-
vidirana istorija Ruske revolucije u kojoj se na polo`aju glavnokomandu-
ju}eg Crvene armije vi{e ne pojavljuje ~ovek po imenu Trocki.) La`i
pokretâ, s druge strane, mnogo su suptilnije. One se mogu primeniti na
svaki aspekt dru{tvenog i politi~kog `ivota koji je skriven od o~iju javnos-
ti. One su najuspe{nije tamo gde su se predstavnici vlasti okru`ili atmos-
ferom tajnovitosti. U o~ima mase ove la`i tada zadobijaju privid neke
“vi{e stvarnosti”, zato {to imaju dodira sa stvarnim stanjem stvari, koje se
prikriva. Skandali u visokom dru{tvu, korumpiranost politi~ara, sve {to je
predmet `ute {tampe, u rukama propagande postaje oru`je mnogo ubojiti-
je od senzacionalnosti samih skandala.
Najefektnija izmi{ljotina nacisti~ke propagande bila je pri~a o svetskoj
zaveri Jevreja. Antisemitizam je jo{ od kraja devetnaestog veka bio na
repertoaru svih demagoga, a bio je ra{iren i po Nema~koj i Austriji ve}
dvadesetih godina. [to su vi{e partije i organi javnog mnjenja izbegavali
raspravu o jevrejskom pitanju, to je gomila postajala ube|enija da su
Jevreji pravi predstavnici vladaju}ih sila i da je jevrejsko pitanje simbol
licemerja i neiskrenosti ~itavog sistema.
Teme posleratnog antisemitizma niti su monopol nacista, niti su poseb-
no nove i originalne. La`i o svetskoj zaveri Jevreja kolale su jo{ od Draj-
fusove afere, a po~ivale su na stvarnoj me|unarodnoj povezanosti i me|u-
sobnoj zavisnosti pripadnika jevrejskog naroda, rasutog po svetu. Preteri-
vanja o svetskoj mo}i Jevreja jo{ su starija, ona se mogu pratiti unatrag do
pred kraj osamnaestog veka, kada su tesne spone izme|u jevrejskog kapi-
tala i nacionalnih dr`ava postale vidljive. Predstava o Jevrejinu kao oli~e-
nju zla uglavnom se obja{njava kao ostatak srednjovekovnog sujeverja, ali
je u stvari mnogo te{nje povezana sa skorijom dvostrukom ulogom koju su
Jevreji posle emancipacije imali u evropskom dru{tvu. Jedno je sasvim
sigurno: posle Prvog svetskog rata Jevreji su zauzeli istaknutije polo`aje
nego ikad pre.
[to se, pak, samih Jevreja ti~e, njihova istaknutost i upadljivost bila je u
obrnutoj srazmeri sa njihovim istinskim uticajem i mo}i. Svaka destabili-
zacija i slabljenje nacionalnih dr`ava direktno su se odra`avali na polo`aj
Jevreja. [to je nacija vi{e osvajala dr`avu, to je manje dr`avna ma{inerija
mogla da zadr`i svoju nad-klasnu i nad-partijsku poziciju; tako su pokida-
ne i spone izme|u dr`ave i Jevreja, a o~ekivalo se da }e i Jevreji i dr`ava
ostati izvan okvira dru{tva i da se ne}e me{ati u politiku pojedina~nih par-
tija. Sve ve}e interesovanje imperijalisti~ki nastrojene bur`oazije za
spoljnu politiku i njen sve ve}i uticaj na dr`avni aparat pratilo je dosledno
TOTALITARNI POKRET 363
odbijanje ve}ine bogatih Jevreja da se uklju~e u industriju i da napuste
tradiciju trgovanja kapitalom. Sve to skoro da je okon~alo ekonomsku
ulogu Jevreja kao grupe, pa i pogodnosti koje su oni imali od dru{tvene
izolacije. Posle Prvog svetskog rata, Jevreji Srednje Evrope asimilovali su
se kao i francuski Jevreji tokom prvih decenija Tre}e republike.
Koliko su savezni~ke dr`ave bile svesne izmenjene situacije, iza{lo je na
videlo 1917. godine, kada je nema~ka vlada, po{tuju}i staru tradiciju, po-
ku{ala da iskoristi svoje Jevreje za delikatne pregovore. Umesto priznatim
predstavnicima nema~kih Jevreja, ona se obratila relativno neuticajnoj
manjini cionista, koji su u`ivali poverenje vlade ba{ zato {to su insistirali
na postojanju jevrejskog naroda nezavisno od dr`avljanstva, te se o~ekiva-
lo da }e mo}i da pru`e usluge koje zavise od me|unarodnih veza i kosmo-
politizma. Ispostavilo se, me|utim, da je nema~ka vlada pogre{ila u
proceni. Cionisti su u~inili ne{to {to nijedan bankar-Jevrejin nije: postavili
su svoje uslove i rekli vladi da su spremni da pregovaraju samo o miru bez
aneksija i reparacija.30 Stara jevrejska nezainteresovanost za politi~ka pi-
tanja nestala je; ve}ina Jevreja vi{e nije mogla da se iskoristi, jer se vi{e
nije dr`ala po strani od nacije, dok je cionisti~ka manjina bila neupotreb-
ljiva zato {to je imala sopstvene politi~ke ideje.
Dolaskom republika na mesto monarhija {irom Srednje Evrope dovr{en
je raspad srednjoevropskog jevrejstva, sli~no onome {to se dogodilo i u
Francuskoj progla{enjem Tre}e republike nekih pedeset godina ranije.
Jevreji su ve} bili izgubili velik deo uticaja kada su oformljeni novi organi
vlasti koji nisu imali ni mo}i ni `elje da za{tite svoje Jevreje. Tokom mi-
rovnih pregovora u Versaju, Jevreji su nastupali uglavnom u ulozi stru~nih
savetnika, a ~ak su i antisemiti priznavali da sitni jevrejski prevaranti po-
sleratne ere (za razliku od ostalih “doma}ih” Jevreja, ovi su uglavnom bili
prido{lice, a njihova se zame{ateljstva delom mogu objasniti onom starom
nezainteresovano{}u za norme okoline) nemaju nikakve veze sa navodno
mo}nim predstavnicima neke zami{ljene jevrejske Internacionale.31
Me|u gomilom suparni~kih antisemitskih grupa i u atmosferi prepunoj
antisemitizma, pristup nacisti~ke propagande razlikovao se od drugih i bio
je mnogo efikasniji. Pri tom nijedna parola nacista nije bila nova, ~ak ni
Hitlerova lukava ilustracija klasne borbe: jedan jevrejski preduzetnik ek-
spolati{e svoje radnike, dok ih u isto vreme njegov brat u fabri~kom dvo-
ri{tu hu{ka na {trajk.32 Jedina novina sastojala se u tome {to je za u~la-
30 v. autobiografiju Chaima Weizmanna, Trial and Error, New York 1949, p. 185.
31 v. na primer Otto Bonhard, Jüdische Geld- und Weltherrschaft?, 1926, p. 57.
32 Hitler je ovu sliku prvi put upotrebio 1922: “Mojsije Kon s jedne strane nagovara svoje
preduze}e da odbije zahteve radnika, dok njegov brat Isak u fabrici poziva mase... [na
{trajk]” (Hitler’s Speeches 1922-1939, prir. Baynes, London 1942, p. 29). Valja primetiti da
sabrani Hitlerovi govori nisu bili objavljeni u Nema~koj za vreme nacizma, tako da smo
364 TOTALITARIZAM
njenje u partiju bio potreban dokaz o ne-jevrejskom poreklu i {to je, i
pored Federovog programa, politika partije i dalje bila izuzetno neodre|e-
na po pitanju mera koje bi po dolasku na vlast trebalo preduzeti protiv Jev-
reja.33 Nacisti su problem Jevreja stavili u sredi{te svoje propagande, tako
da antisemitizam vi{e nije bio pitanje li~nog stava o ljudima koji se razli-
kuju od ve}ine ili problem nacionalne politike,34 ve} briga svakog poje-
dinca; onaj ~ije “porodi~no stablo” nije ispravno ne mo`e da stupi u parti-
ju, a {to je vi{i rang partijske hijerarhije na koji neko pretenduje, to dalje
treba da se istra`i njegovo porodi~no poreklo.35 Na isti su na~in, mada ma-
nje dosledno, bolj{evici izmenili marksisti~ku doktrinu o neizbe`noj ko-
na~noj pobedi proletarijata tako {to su u partiju primali samo “ro|ene pro-
letere”, a svako drugo klasno poreklo proglasili nepo`eljnim.36
Nacisti~ka propaganda bila je dovoljno domi{ljata da antisemitizam pre-
tvori u princip samoodre|enja, ~ime je on prestao da bude stav podlo`an
promeni. Ona je sugestivnost masovne demagogije koristila prosto kao
pripremu, i nikada nije precenila njen trajni uticaj, bilo u vidu usmene, bi-
lo u vidu {tampane re~i.37 Mase atomizovanih, nedefinisanih, nestalnih i
prinu|eni da se koristimo engleskim izdanjem. Iz bibliografije koju je sastavio Philipp
Bouhler, Die Reden des Führers nach der Machtübernahme (1940), mo`e se videti da to nije
slu~ajnost: samo su javni govori u celini {tampani u Völkischer Beobachter; {to se ti~e govo-
ra rukovodiocima i partijskim organima, novine su se uvek “pozivale” na njih. Nijedan od tih
govora nije bio predvi|en za {tampanje.
33 Federovih 25 ta~aka sadr`e samo uobi~ajene mere koje zahtevaju i sve ostale antise-
mitske grupe: proterivanje naturalizovanih Jevreja, i tretiranje doma}ih Jevreja kao stranaca.
Nacisti~ka antisemitska retorika uvek je bila mnogo radikalnija od svog programa.
Waldemar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u: Essays on Antisemitism, prir.
Koppel S. Pinson, New York 1946, p. 243, nagla{ava nedostatak originalnosti u antisemitiz-
mu nacista: “Svi ti zahtevi i stanovi{ta nisu zanimljivi sa svoje originalnosti – oni se podra-
zumevaju u svim nacionalisti~kim krugovima; ono {to jeste zna~ajno je demago{ka i reto-
ri~ka ve{tina kojom su izno{eni.”
34 Tipi~an primer ~isto nacionalisti~kog antisemite unutar nacisti~kog pokreta je Rem, ko-
ji pi{e: “I po ovom pitanju se moje mi{ljenje razlikuje od mi{ljenja filistara-nacionalista. Ne
treba Jevreje kriviti za sve! Mi smo krivi {to Jevreji danas mogu da vladaju” (Ernst Röhm,
Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 284).
35 Kandidati za SS morali su da doka`u poreklo do 1750. Kandidati za rukovode}e partij-
ske polo`aje trebalo je samo da odgovore na tri pitanja: 1. [ta ste u~inili za Partiju? 2. Da li
ste potpuno zdravi, fizi~ki, mentalno, moralno? 3. Da li je Va{e porodi~no stablo ispravno?
(v. Nazi Primer)
Sli~nost dva totalitarna sistema ogleda se i u tome {to je za elitnu policijsku formaciju
bolj{evika, za NKVD, tako|e bio potreban dokaz porekla (v. F. Beck/W. Godin, Russian Pur-
ge and the Extraction of Confession, 1951).
36 Tako su i totalitarne tendencije makartizma u Sjedinjenim Dr`avama najupadljivije u
`elji da se ne progone samo komunisti, nego da se svaki gra|anin prisili da doka`e da nije ko-
munista.
37 “Ne bi trebalo precenjivati uticaj {tampe..., on se uglavnom smanjuje kako uticaj orga-
nizacije raste” (Hadamovsky, op. cit., p. 64). “Novine su bespomo}ne kada treba da se bore
TOTALITARNI POKRET 365
beskorisnih pojedinaca odjednom su dobile mogu}nost samoodre|enja i
identifikacije, i tako ne samo povratile deo samopo{tovanja koje su neka-
da crple iz svoje uloge u dru{tvu, nego i neku vrstu la`ne stabilnosti, ~ime
su postale spremnije za organizovanje. Zahvaljuju}i ovoj vrsti propagande
pokret je mogao da nastupi kao ve{ta~ki produ`etak masovnih okupljanja
i da racionalizuje su{tinski jalov ose}aj sopstvene vrednosti i histeri~ne
sigurnosti koji takvo masovno okupljanje nudi izolovanim individuama
jednog atomizovanog dru{tva.38
Ista ingeniozna upotreba parola koje su drugi smislili i isprobali vidljiva
je i u na~inu na koji su se nacisti odnosili prema drugim relevantnim pi-
tanjima. U vreme kada je pa`nja javnosti bila podjednako usmerena i na
nacionalizam i na socijalizam, kada se smatralo da su ova dva pojma ne-
spojiva i da zapravo ~ine ideolo{ko razme|e izme|u desnice i levice,
“Nacionalsocijalisti~ka radni~ka partija Nema~ke” ponudila je sintezu ko-
ja je trebalo da vodi nacionalnom ujedinjenju, semanti~ku dosko~icu ~iji
je dvostruki za{titni znak “Nemca” i “Radnika” spajao nacionalizam des-
nice sa internacionalizmom levice. Ve} i samo ime nacionalsocijalisti~kog
pokreta pokralo je politi~ke sadr`aje svih drugih partija i pretendovalo na
to da ih sve obuhvata. Kombinacija navodno nepomirljivih politi~kih dok-
trina (nacionalne i socijalisti~ke, hri{}anske i socijalne) oprobavana je i
ranije, i to uspe{no; no, nacionalsocijalisti~ka kombinacija je od ~itave
parlamentarne borbe izme|u socijalista i nacionalista, izme|u onih koji su
sebe smatrali pre svega radnicima i onih koji su pre svega bili Nemci, na-
~inila sprdnju koja u stvari treba da prikrije mra~ne kona~ne ciljeve – ta
zar ~lan nacisti~kog pokreta ne objedinjuje sve to?!
Zanimljivo je da su nacisti ~ak i na po~etku bili dovoljno promu}urni da
nikako ne koriste parole koje bi ukazivale na specifi~an oblik vladavine:
demokratiju, republiku, diktaturu, monarhiju,39 kao da su oduvek znali da
}e bar po ovom pitanju biti sasvim originalni. Svaka rasprava o konkret-
nom obliku budu}e vladavine odmah je mogla da se odbaci kao prazna
pri~a – po{to je dr`ava, kako tvrdi Hitler, samo “sredstvo” za o~uvanje
sa agresivno{}u `ive organizacije” (ibid., p. 65). “Formacije mo}i ~iji su koreni u pukoj pro-
pagandi nesigurne su i mogu brzo da nestanu, osim ukoliko organizacija nasiljem ne podr`i
propagandu” (ibid., p. 21).
38 “Masovno okupljanje je najmo}niji oblik propagande... [zato {to] se svaki pojedinac
ose}a mnogo sigurnije i mnogo sna`nije u jedinstvu mase” (ibid., p. 47). “Zahvaljuju}i orga-
nizaciji i sistematskom vaspitavanju i disciplini, entuzijazam trenutka postaje princip i
duhovni stav” (ibid., pp. 21-22).
39 U retkim prilikama kada se uop{te bavio ovim pitanjem, Hitler je podvla~io: “Ja nisam
poglavar dr`ave u smislu diktatora ili monaraha, ja sam vo|a nema~kog naroda” (v.
Ausgewählte Reden des Führers, 1939, p. 114). – Hans Frank ka`e ne{to sli~no: “Naciona-
lsocijalisti~ki Rajh nije diktatorski, a ponajmanje je arbitraran re`im. Nacionalsocijalisti~ki
Rajh pre po~iva na obostranoj lojalnosti Firera i naroda” (u: Recht und Verwaltung, München
1939, p. 15).
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Arent Hana Izvori totalitarizma
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Arent Hana Izvori totalitarizma
- 1 - 50
- 51 - 100
- 101 - 150
- 151 - 200
- 201 - 250
- 251 - 300
- 301 - 350
- 351 - 400
- 401 - 450
- 451 - 500
- 501 - 550
- 551 - 558
Pages: