natno iznad prošeka. Govoreći to, ja, u stvari, izričem već suviše mnogo, pošto je jednako lako moguće da se radi o koincidenciji dve pseudolutrijske serije (izvlačenje Zenerovih karata i »izvlačenje« njihovih ekvivalenata koje je istraživani pomislio), usled »cuga«, i ništa osim toga. * Pri korekturi drugog izdanja upoznao sam se sa Intelligence in the Universe Mak Govena i Ordveja. Oni smatraju da je građenje »inteligentnih automata« razvojna pravilnost svih bioloških civilizacija Kosmosa, a na Zemlji će tome pogodovati antagonistička situacija, pošto će potčinjavanje upravi strategijske mašine strani koja tako postupi davati prevagu nad protivnikom. Tako će započeta trka u takmičenju, prenesena u ovu novu oblast iz sfere naoružavanja, najzad dovesti do njihovog ujedinjenja, pošto će na visokom stepenu njihove već automatske evolucije, tj. planirane i upravljane od strane ovih mašina, one doći do toga da je saradnja korisnija od ostajanja u antagonizmu. Otvoriće to eru sveopšteg dobrobita, za koji će biološka bića morati da plaćaju znatnim gubitkom ličnih sloboda. Posle nekog vremena automat- -vladalac, uspostavivši eventualno kontakt sa inoplanetarnim kolegom, napušta svoje potčinjene da bi krenuo u »bolje krajeve« Kosmosa. Osirotelo biološko društvo gradiće tada sebi naredne automate i taj ciklus će se više puta ponavljati. Njegov početak u zahvatu ove dvojice autora nije lišen karakteristika verovatnoće, što se o narednim etapama (»blagodeti pod vlašću mašine« i njenog »Eksodusa« u Kosmos) ne može više reći. Migracije bivših elektronskih vladalaca po Galaksiji jesu čist izmišljaj. Vladavina automata nosi po autorima odlike »odlično provećenog apsolutizma« koji ujedinjuje obostrane interese, pošto njihov mehanički Razum, kao racionalan, »sve zna bolje« od ljudi, pa on i njihovim ponašanjem stoga upravlja takođe radi njihovog dobra, jer je ono i njegovo vlastito dobro. Ta idealna podudarnost interesa čini se sumnjivom, o čemu smo više puta govorili, a sem toga stopostotno racionalno upravljanje ljudima je rizično i nezahvalno bavljenje. U delu First and Last Men — prikazujući bleštav početak i kataklitički kraj vladavine »Velikih Mozgova« — Stejpldon se pokazao kao valjda pronicljiviji poznavalac psihologije. Iako autori ne spominju, njihova fantastična verzija socioevolucije predstavlja još jednu varijantu odgovora na pitanje o uzroku »Silentium Universi«. Biološko društvo (to je već moj zaključak) bez znanja Vladaoca ne bi moglo da stupa u kontakt sa Drugima, a vladalac može da ne bude zainteresovan za kontakt sa civilizacijama »nižeg«, tj. biološkog nivoa, jer bi dobijene informacije mogle da ih pre opomenu da ne nastave rad na kibernetici. Zato Vladalac može primenjivati informacione tehnike neotkrivljive za civilizacije slične našoj. Ali ta hipoteza sadrži takvu determiniranu jednosmernost razvitka, koja ima ukus čak bajknovog uprošćenja, a u njoj ima više elemenata iz Science-Fictiona-a nego iz trezvenog predviđanja. 4 5 0 STANISLAV LEM
LITERATURA RAZMATRANA U TEKSTU 1. E. Bellamy: Looking Ba.ck.ward — 2000 — 1887. The Nevv American Library, New York 1960. 2. P. M. S. Blackett: Military and Poiitical Consequences of Atomic Energy. Turnstile Press, London 1948. 3. P. de Latil: Sztuczne myšlenie, Warszawa 1958. 4. L. Š. Davita.svili: Teorija polovogo otbora. Izd. AN SSSR, Moskva 1961. 5. J. M. Smith: The Theory of Evolution. Penguin Books 1962. 6. C. Levi-Strauss: Rasa a historia. U: Rasa a nauka, Warszawa 1961. 7. A. Koestler: Lotus and the Robot, London 1960. 8. J. S. Šklovskij: Wselennaja — Žizn — Razum. Izd. AN SSSR, Moskva 1962. 9. A. I. Baumštejn: Vozniknovenie obitaemoj planety. »Priroda«, izd. AN SSSR, 1961, nr. 12. 10. Derck J. de Solla Priče: Science since Babylon. Yale Univ. Press, 1961. 11. W. Ross Ashby: Wstep do cybernetyki, Warszawa 1961. 12. G. Pask: A Proposed Evolutionary Model. [U knjizi:] Principles of Self-Organization. Transaction of the Univ. of Illinois Symposium of Self-Organization Pcrgamon Press, 1962. 13. Stafford Becr: Tovard the Cybernetic Factory. [U knjizi kao gore.] 14. A. Turing: M oiet li mašina mislit'? [Prev. s engl.] Moskva 1960. 15. A. A. Harkevič: O cennosti informacii. »Problcmy kibernetiki«, Moskva 1960, nr. 4. 29*
452 STANISLAV LEM 16. M. Taube: Computers and Common Sense (The Myth of the Thinking Machines). Colombia University Press, 1961. 17. J. S. Szapiro: O kwantowanii prostranstva i vremeni w teorii »elementarnyh« častic. »Voprosy Filosofii 1962, nr. 5. 18. D. Bohm: Quantum Theory. Pretince-Hall Inc. New York. [Ruski prevod, Moskva 1961]. 19. V. V. Parin, R. M. Bajevskij: Kibernetika v medicine i fiziologii. Medgiz, Moskva 1963. 20. H. W. Magoun: Czuwajacy mozg, Warszawa 1961. 21. J. Shields: Monozygotic Twins. Oxford University Press, 1962. 22. S. Amarel: An Approach to automatic Theory Formation. [U knjizi:] Principles of Self-Organization. Pergamon Press, 1962. 23. 1.1. Šmalhauzen: Osnovy evoljucionnogo processa v svetle kibernetiki. »Problemy kibernetiki«, Moskva 1960, nr. 4. 24. G. Spencer Brown: Probability and Scientific Inference. Longmans, London 1958. 25. »New York Times«, 20. V 1963. 26. A. G. Ivaščenko: Cybernetyka techniczna, Warszawa 1962. 27. F. Hoyle: Black Cloud. The New American Library, 1957. 28. H. S. Jennings: Das Verhalten der niederen Organismen, Berlin 1910. 29. G. G. Simpson: The Major Features of Evolution. New York, Columbia, 1953. 30. G. Spencer Brown: Op. cit.