nekim toliko uvredljivim i teškim kao Krisdžen Avasarala? Je li on bio njen gospodar ili žrtva? Kako to uopšte funkcioniše? „Dobro došla kući“, reče Ardžun tiho kada se nagnula u njegov zagrljaj. Mirisao je na sebe. Spustila je glavu na njegovo rame, i Zemlja joj više nije toliko trebala. Ovo je bilo sasvim dovoljno da se oseća kao kod kuće. 451
Ć Pedeset treće poglavlje: Holden ao, mama. Na Luni smo!“ Blago kašnjenje sa Lune trajalo je sveukupno kraće od šest sekundi, ali bilo je dovoljno da pre svakog odgovora pridoda nezgodnu pauzu. Majka Eliza je zurila u njega sa video-ekrana njegove hotelske sobe pet dugih otkucaja srca; onda joj se lice ozari. „Džimi! Hoćeš li sići?“ Mislila je, u bunar. Hoće li doći kući. Holden oseti bolnu želju da učini baš to. Prošle su godine otkad je bio na farmi u Montani koja je pripadala njegovim roditeljima. Ali ovog puta je Naomi bila sa njim, a stanovnici Pojasa nisu išli na Zemlju. „Ne, mama, ovog puta ne. Ali hoću da svi dođete ovamo gore da se sastanemo. Vožnja šatlom ide na moj račun. A domaćica će biti podsekretarka UN Avasarala, tako da je smeštaj prilično otmen.“ Sa kašnjenjem u komunikaciji, bilo je teško uzdržati se od trabunjanja. Sagovornik nikada nije slao one suptilne fizičke naznake kojima bi pokazao da je na njega red da govori. Holden prisili sebe da prestane sa brbljanjem i sačeka odgovor. Eliza je zurila u ekran i čekala da kašnjenje prođe. Holden je video koliko je ona ostarila od njegovog poslednjeg putovanja kući. Tamnosmeđa, gotovo crna kosa bila joj je sada prošarana sedim vlasima, a bore od smeha oko njenih očiju i usana produbile su se. Posle pet sekundi, ona mahnu rukom prema ekranu odbacivši to. „O, Tom nikada ne bi ušao u šatl za Lunu. Znaš to. On mrzi mikrogravitaciju. Siđi samo ovamo da nas vidiš. Priredićemo žurku. Možeš da dovedeš i svoje društvo.“ Holden joj se osmehnu. „Mama, treba da se popnete ovamo zato što želim da se upoznate s nekim. Sećaš se one žene? Naomi Nagate, o kojoj sam ti pričao? Rekao sam ti da se viđamo. Mislim da bi ovo moglo da bude nešto ozbiljnije. U stvari, sada sam siguran u to. I sad ćemo boraviti na Luni sve dok se ne raščivija gomila političkog sranja. Stvarno bih voleo da se popnete. Da vidite mene i upoznate Naomi.“ Njegova majka se pet sekundi kasnije trgla toliko suptilno da je on to jedva primetio. Sakrila je to širokim osmehom. „Nešto ozbiljnije? Šta to znači? Misliš da se ženiš? Oduvek sam mislila da ćeš jednog dana i sam poželeti da imaš decu...“ Ona zaćuta, a na licu joj ostade neprijatno krut osmeh. „Mama“, reče Holden. „Ljudi sa Zemlje i iz Pojasa sasvim lepo mogu da imaju 452
zajedno decu. Mi ne pripadamo različitim vrstama.“ „Svakako“, reče ona nekoliko sekundi kasnije, zaklimavši prebrzo glavom. „Ali ako tamo dobijete decu...“ Ona zaćuta, i osmeh joj malo zgasnu. „Onda će živeti u Pojasu“, reče Holden. „Da, pa, moraćete da se pomirite s tim.“ Posle pet sekundi, ona klimnu. Ponovo prebrzo. „Onda je verovatno najbolje da se popnemo i upoznamo tu ženu zbog koje si spreman da napustiš Zemlju. Sigurno je izuzetna.“ „Da“, reče Holden. „Jeste.“ Eliza se nelagodno pomeri na sekund; onda joj se osmeh vrati na lice, mnogo manje usiljen. „Ukrcaću Toma u taj šatl makar morala da ga vučem za kosu.“ „Volim te, mama“, reče Holden. Njegovi roditelji su ceo život proveli na Zemlji. Jedini likovi sa spoljnih planeta za koje su znali bili su karikaturalni negativci koji su se pojavljivali u lošim zabavnim programima. Nije ih krivio zbog urođenih predrasuda protiv njih, zato što je znao da će ih susret sa Naomi od toga izlečiti. Posle nekoliko dana provedenih u njenom društvu, prosto će morati da se zaljube u nju. „O, još nešto. Oni podaci koje sam vam poslao pre izvesnog vremena? Čuvajte mi ih. Ne pričajte o njima, ali ih čuvajte. U zavisnosti od toga kako se stvari skockaju u sledećih nekoliko meseci, možda mi i zatrebaju.“ „Moji roditelji su rasisti“, rekao je Holden Naomi kasnije te noći. Ona je ležala sklupčana uz njegov bok, sa licem uz njegovo uvo. Jedna smeđa noga bila joj je prebačena preko njegovih kukova. „Dobro“, šapnu ona. Hotelski apartman koji mu je Avasarala obezbedila bio je raskošno luksuzan. Dušek je bio toliko mek da se pod lunarnom gravitacijom činilo da lebde na oblaku. Sistem za reciklažu vazduha upumpavao je suptilne mirise koje je pripremio hotelski kućni majstor za parfeme. Te noći je izbor pao na Travu u vetru. Nije to Holdenu baš mirisalo na travu, ali bilo je lepo. Osećala se primesa zemlje. Holden je i tako podozrevao da svi mirisi dobijaju imena nasumice. Takođe je podozrevao da hotel pušta kiseonik malo više iznad normale. Osećao se malo isuviše dobro. „Brinu se da će nam bebe živeti u Pojasu“, reče on. „Ništa bebe“, šapnu Naomi. Pre nego što je Holden mogao da upita na šta ona to misli, već mu je hrkala u uvo. 453
Sutradan se probudio pre Naomi, obukao najbolju odeću koju je imao i krenuo u stanicu. Morao je da uradi još nešto pre nego što zaključi čitavu ovu prokletu stvar. Morao je da poseti Žila Maoa. Avasarala mu je rekla da je Mao jedan od nekoliko desetina političara, generala i korporativnih lidera visokog ranga okupljenih u masovnim hapšenjima posle Ija. Avasarala je nameravala samo sa njim da se lično vidi. A pošto su ga uhvatili na stanici L5 dok je mahnito pokušavao da se ukrca na brzi brod za spoljne planete, samo je naredila da joj ga dovedu na Lunu. To je bio dan njihovog susreta. Zamolio je Avasaralu da bude prisutan i on, očekujući da mu kaže ne. Umesto toga, ona se dugo grohotom smejala i potom rekla: „Holdene, bukvalno ne bih mogla da smislim ništa što bi više ponizilo tog čoveka nego da posmatraš kako ga demontiram. Jebote, da, možeš i ti sa mnom.“ I tako je Holden požurio iz hotela na ulice Lovel Sitija. Brza vožnja peditaksijem dovela ga je do stanice metroa, i dvadeset minuta kasnije stigao je do kompleksa Ujedinjenih nacija Novi Hag. Prpošni mladi pomoćnik čekao ga je kad je stigao, da bi ga efikasno sproveo kroz izuvijani lavirint hodnika do vrata obeleženih oznakom SALA ZA SASTANKE 34. „Možete da sačekate unutra, ser“, zacvrkuta mu prpošni pomoćnik. „Ne, znaš šta?“, reče Holden, pljesnuvši momka po ramenu. „Mislim da ću da sačekam ovde.“ Pomoćnik malo pognu glavu i pohita hodnikom, zagledan već u ručni terminal u potrazi za svojim sledećim zadatkom. Holden se nasloni na zid hodnika i sačeka. Pod slabom gravitacijom, stajanje jedva da je bilo iole napornije od sedenja, a on je zaista želeo da vidi kako vode Maoa kao okrivljenog na ovaj sastanak. Terminal mu zazuja, i stiže mu kratka poruka od Avasarale. Glasila je: STIŽEMO. Manje od pet minuta kasnije, Žil-Pjer Mao izađe u hodnik iz lifta, u pratnji dvojice najkrupnijih vojnih policajaca koje je Holden ikada video. Maou su ruke bile napred, u lisicama. Čak i u zatvoreničkom kombinezonu, sa vezanim rukama i u pratnji naoružanih stražara, uspevalo mu je da izgleda arogantno, kao da i dalje sve kontroliše. Dok su prilazili, Holden se uspravi i stupi ispred njih. Jedan vojni policajac cimnu Maovu mišicu kako bi ga zaustavio i blago klimnu Holdenu glavom. Kao da je rekao: Zabole me šta će da bude s ovim likom. Holden je slutio da bi vojni policajci, kada bi on istrgnuo pištolj iz pantalona i ustrelio Maoa odmah tu, u hodniku, ustanovili kako su obojica bili zaslepljeni u istom trenutku pa zato ništa nisu videli. Ali on nije želeo da puca u Maoa. Želeo je ono što je izgleda uvek hteo u 454
ovakvim situacijama. Želeo je da zna zašto. „Je li vredelo?“ Iako su bili jednako visoki, Mao uspe da se s visine namršti na njega. „A vi ste?“ „Oooo, ma daj“, reče Holden iscerivši se. „Znaš ti mene. Ja sam Džejms Holden. Pomogao sam da tvoji pajtaši iz Protogena odu pod led, a sad se spremam da završim posao i s tobom. Isto tako, ja sam pronašao tvoju kćerku pošto ju je molekul ubio. Zato ponovo pitam: je li vredelo?“ Mao nije odgovorio. „Mrtva kćerka, kompanija u ruševinama, pobijeni milioni ljudi, Sunčev sistem u kom verovatno više nikad neće biti mira i stabilnosti. Je li vredelo?“ „Šta tražiš ovde?“, upita Mao konačno. Kao da se nekako smanjio kada je to rekao. Izbegavao je da ga pogleda u oči. „Bio sam tamo, na licu mesta, kada je Drezden dobio svoje, i ja sam taj koji je ubio tvog admirala-mezimca. Prosto mi se čini da ima neke divne simetrije u tome što ću biti prisutan kad i ti budeš dobio svoje.“ „Entoni Drezden je“, reče Mao, „ustreljen u glavu sa tri hica u stilu pogubljenja. Tako tebi izgleda pravda?“ Holden se nasmeja. „O, sumnjam da će Krisdžen Avasarala da ti puca u lice. Da li misliš da je ono što ti sleduje bolje od toga?“ Mao ne odgovori, a Holden pogleda u vojne policajce i mahnu prema vratima sale za sastanke. Izgledali su gotovo razočarano dok su gurali Maoa u sobu i vezivali ga za stolicu. „Čekaćemo ovde, ser, ako vam zatrebamo“, reče krupniji od njih dvojice. Oni zauzeše mesta s obe strane vrata. Holden uđe u salu za sastanke i sede na stolicu, ali više nije imao šta da kaže Maou. Nekoliko trenutaka kasnije, Avasarala uđe nogu pred nogu u prostoriju, razgovarajući preko ručnog terminala. „Zabole me dupe kome je rođendan, to ima da mi uradiš dok mi se sastanak ne završi, da ti ne bih od muda napravila tegove za papir.“ Ona zaćuta dok je njen sagovornik sa druge strane veze govorio nešto. Isceri se Maou i reče: „Pa, budi brz, pošto slutim da će mi sastanak biti kratak. Drago mi je što smo se čuli.“ Ona utonu u stolicu pravo preko puta Maoa. Nije podigla pogled prema Holdenu niti bilo čime pokazala da ga primećuje. Podozrevao je da u evidenciji uopšte neće stajati da je i on bio prisutan. Avasarala spusti terminal na ploču stola i zavali se u stolicu. Nekoliko 455
napetih sekundi nije progovarala. Kad je to uradila, obratila se Holdenu. I dalje nije gledala u njega. „Plaćen si za to što si me dovukao ovamo?“ „Uplata je legla“, reče Holden. „To je dobro. Htela sam da ti predložim dugoročni ugovor. Bio bi civilni, naravno, ali...“ Mao pročisti grlo. Avasarala mu se osmehnu. „Znam ja da si tu. Odmah ću se pozabaviti tobom.“ „Već imam ugovor“, reče Holden. „Pratimo prvu flotilu za rekonstrukciju do Ganimeda. A posle toga, mislim da ćemo verovatno biti u mogućnosti tamo da nađemo novi angažman u ulozi pratnje. Ima još mnogo ljudi koji se sele i koji radije ne bi da ih usput presretnu gusari.“ „Siguran si?“ Maovo lice je bilo belo od poniženja. Holden dopusti sebi da u tome uživa. „Upravo sam završio sa državnim poslovima“, reče Holden. „Nije mi baš ležalo.“ „Daj, molim te. Radio si za ASP. To nije država, već gomila ragbista koji hvataju jedni druge za gušu, samo što imaju valutu. Da, Žile, šta je bilo? Moraš da kakiš?“ „Ovo nije dostojno tebe“, reče Mao. „Nisam došao ovamo da bi me vređala.“ Avasaralin osmeh je bio blistav. „Siguran si u to? Da te pitam, sećaš li se šta sam rekla kad smo se poslednji put videli?“ „Tražila si da ti kažem jesam li na bilo koji način umešan u projekat sa protomolekulom kojim je upravljao Protogen.“ „Ne“, odgovori Avasarala. „Hoću reći, da, jesam to pitala. Ali nije to ono što sada treba da te brine. Slagao si me. Tvoja umešanost u pretvaranje Protogenovog projekta u oružje potpuno je raskrinkana, i to pitanje bi bilo isto kao kad bih htela da znam koje je boje bio utorak. Besmisleno je.“ „Pređimo na suštinu“, reče Mao. „Mogu da...“ „Ne“, prekinu ga Avasarala. „Deo koji sada treba da te brine jeste ono što sam kazala neposredno pre nego što si otišao. Sećaš se toga?“ On je pogleda belo. „Nisam ni mislila. Rekla sam ti da, saznam li kasnije da si nešto sakrio od mene, neću to dobro da podnesem.“ 456
„Kazala si tačno“, reče Mao sa podrugljivim osmehom, „’ja nisam neko sa kime se treba zajebavati’.“ „Dakle, pamtiš“, reče ona bez trunke humora u tonu. „Dobro. Sad ćeš da saznaš šta to znači.“ „Imam dodatne informacije koje bi mogle da budu korisne...“ „Zaveži, pizda ti materina“, reče Avasarala i prvi put joj se u glasu javi stvarni bes. „Kad ti sledeći put budem čula glas, reći ću onoj dvojici grmalja vojnih policajaca da te premlate stolicom. Da li razumeš šta ti kažem?“ Mao ne odgovori, pokazavši da razume. „Nemaš predstavu o tome koliko si me koštao“, reče ona. „Unapredili su me. Savet za privredno planiranje? Sad ja njime upravljam. Javna zdravstvena služba? Nikad nisam morala da se brinem o tome zato što je to bila gnjavaža za Erinrajta. Sad je moja. Komitet za finansijsku regulaciju? Moj. Sjebao si mi kalendar za sledeće dve decenije. Ovo nisu pregovori“, nastavi Avasarala. „Sada ja to likujem. Ubaciću te u rupu toliko duboku da će čak i tvoja žena zaboraviti da si ikad postojao. Iskoristiću stari Erinrajtov položaj da razmontiram sve što si ikad napravio, komad po komad, i razvejem to na sve strane. Postaraću se da sve to bude na tvoje oči. U tvojoj rupi će postojati samo celodnevne vesti. A pošto se ti i ja nikad više nećemo sresti, hoću da budem sigurna da ti je moje ime na pameti kad god uništim nešto što je ostalo za tobom. Ima da te izbrišem.“ Mao se prkosno zapilji u nju, ali Holden je video da je to samo ljuštura. Avasarala je tačno znala gde da gađa. Jer ljudi kao on žive za svoju zaostavštinu. Sebe vide kao arhitekte budućnosti. Ono što mu je Avasarala obećavala bilo je gore od smrti. Mao brzo pogleda u Holdena, kao da kaže: Može li sad ona tri pucnja u glavu, molim? Holden mu se osmehnu. 457
M Pedeset četvrto poglavlje: Praks ej je sedela Praksu u krilu, ali pažnja joj je s laserskim intenzitetom bila usmerena na levu stranu. Prinela je ruku ustima i polako, odlučno izbacila zalogaj polusažvakanih špageta na dlan, a onda to pokazala Ejmosu. „Baš je bljak“, reče ona. Grmalj se zakikotao. „Pa, ako ranije i nije bilo, sada svakako jeste, pilence“, reče on razmotavajući salvetu. „Stavi ti to lepo ovde?“ „Izvini“, reče Praks. „Ona je prosto...“ „Ona je samo dete, doktore“, reče Ejmos. „I treba da radi ovakve stvari.“ Večeru nisu nazvali večerom. Bio je to prijem koji su priredile Ujedinjene nacije u bazi Novi Hag na Luni. Praks nije mogao da razluči je li zid bio od prozora ili od ekrana ultravisoke definicije. Tamo je Zemlja sijala plavo-bela na obzorju. Stolovi su bili razmešteni po prostoriji u poluorganskom rasporedu koji je, kako im je Avasarala objasnila, trenutno bio u modi. Izgledalo je to kao da ih je neki tikvan rasporedio potpuno bez veze. U prostoriji je bilo gotovo podjednako mnogo neznanaca i ljudi koje je poznavao, a posmatranje njihovog razdvajanja bilo je na svoj način opčinjavajuće. Desno od njega, nekoliko stolova su zauzeli niski, zdepasti muškarci i žene u profesionalnim odelima i vojnim uniformama u orbiti oko Avasarale i njenog muža Ardžuna, koji je izgledao kao da ga sve to zabavlja. Tračarili su o analizi sistema finansiranja i kontroli odnosa sa medijima. Svako rukovanje sa gostima sa spoljnih planeta remetilo je dalji razgovor o tim temama. Levo od njega, grupa naučnika bila je odevena u najbolju odeću koju su imali, u sakoe koji su im pristajali pre deset godina, i odela iz najmanje pet-šest različitih modnih sezona. Zemljani, Marsovci i ljudi iz Pojasa bili su svi zajedno u toj grupi, ali njihov razgovor je bio podjednako isključiv: bavili su se stepenom hranljivosti, tehnologijama membrana prilagodljive propustljivosti, fenotipskim izrazima sile. Bili su to istovremeno ljudi iz njegove prošlosti i budućnosti. Razoreno i ponovo skrpljeno društvo Ganimeda. Da nije bilo centralnog stola sa Bobi i posadom Rosinantea, on bi se nalazio tamo i pričao o 458
kaskadama i nevidljivim hranljivim hloroplastima. Ali u središtu, izolovani i sami, Holden i njegova posada bili su zadovoljni i mirni kao da su u sopstvenoj brodskoj menzi, dok piče kroz vakuum. A Mej, koja se zakačila za Ejmosa, i dalje nije mogla da se fizički razdvoji od Praksa a da ne počne da viče i plače. Praks je sasvim razumeo ono što je devojčica osećala i nije u tome video nikakav problem. „Dakle, pošto si živeo na Ganimedu, znaš mnogo toga o rađanju dece pod slabom gravitacijom, zar ne?“, reče Holden. „Za žene iz Pojasa to nije mnogo rizičnije, jelda?“ Praks proguta veliki zalogaj salate i odmahnu glavom. „O, ne. To je strahovito teško. Pogotovo ako se nalaze na brodu, bez stalne medicinske kontrole. Ako posmatraš prirodne trudnoće, ustanovićeš da u pet od šest slučajeva dolazi do razvitka morfoloških anomalija.“ „Pet...“, reče Holden. „Ali većinom su to problemi sa genetskim materijalom“, reče Praks. „Gotovo sva deca rođena na Ganimedu usađena su posle potpune genetske analize. Ako se pronađe smrtonosni ekvivalent, samo bace oplođeno jaje i počnu iznova. Ipak, anomalije koje ne vuku poreklo iz genetskog materijala samo su dvaput učestalije nego na Zemlji, tako da to nije toliko loše.“ „Ah“, reče Holden, obesivši nos. „Zašto pitaš?“ „Onako“, reče Naomi. „Samo mu se ćaska.“ „Tata, hoću sir od soje“, reče Mej, pa ga zgrabi za ušnu školjku i cimnu. „Gde je sir od soje?“ „Da vidimo hoćemo li moći da ti nađemo malo sira od soje“, reče Praks odgurnuvši stolicu od stola. „Hodi.“ Dok je išao kroz prostoriju i tražio pogledom tamno svečano odelo kelnera, za razliku od tamnih svečanih odela diplomata, neka mlada žena mu priđe sa pićem u jednoj ruci, rumenih obraza. „Vi ste Praksidajk Meng“, reče ona. „Verovatno me se ne sećate.“ „Hm. Ne“, reče on. „Ja sam Kerol Kišovska, reče ona dodirnuvši ključnu kost kao da želi tako da pokaže kako misli na sebe. „Malo smo se dopisivali odmah pošto ste objavili taj snimak u vezi s Mej.“ „O, tako je“, reče Praks, očajnički pokušavajući da se seti bilo čega u vezi sa 459
tom ženom ili napomenama koje je ona mogla da mu pošalje. „Samo sam htela da kažem kako mislim da ste oboje veoma, veoma hrabri“, reče žena, klimajući glavom. Praks pomisli da je ona možda pijana. „Kurvin sin, jebo mu pas mater“, reče Avasarala, dovoljno glasno da preseče žamor okolnih razgovora. Svetina se okrenu prema njoj. Gledala je u svoj ručni terminal. „Tata, šta je to kurva?“ „To ti dođe kao jedna nevaljala teta, dušo“, reče Praks. „Šta se dešava?“ „Holdenov stari šef nas je pretekao“, reče Avasarala. „Biće da sad znamo šta se desilo sa svim onim posranim projektilima kojih se nakrao.“ Ardžun dotaknu ženino rame i pokaza na Praksa. Začudo, izgledala je posramljeno. „Izvinjavam se zbog psovki“, reče ona. „Zaboravila sam na nju.“ Holden se pojavi kraj Praksovog ramena. „Moj šef?“ „Fred Džonson je upravo priredio predstavu“, reče Avasarala. „Ngujenovi monstrumi? Čekali smo da se još približe Marsu pre nego što ih poskidamo. Primopredajnici samo cvrkuću, a mi smo im se nakačili tako da ne mogu ni da prd... Pa, zašli su u Pojas i on ih je zasuo nuklearkama. Sve do jednog.“ „Pa to je dobro“, reče Praks. „Hoću reći, zar nije dobro?“ „Ne ako on to radi“, reče Avasarala. „Pokazuje mišiće. Stavlja nam do znanja da Pojas sada raspolaže ofanzivnim arsenalom.“ Jedan muškarac u uniformi levo od Avasarale progovori u istom trenutku kad i žena odmah iza nje, i za tili čas se potreba za strasnim izlivom reči raširi čitavom grupom. Praks se udalji. Pijana žena je pokazivala u nekog muškarca i brzo govorila, zaboravivši na Praksa i Mej. Pronašao je kelnera na rubu prostorije, iznudio od njega obećanje da će pronaći sir od soje, i vratio se na svoje mesto. Ejmos i Mej su smesta počeli da se nadmeću u tome ko može jače da izduva nos, a Praks se okrenuo prema Bobi. „Onda, vraćaš li se ti na Mars?“, upita on. Zvučalo je to kao učtivo, nedužno pitanje sve dok Bobi nije čvrsto stisla usne i klimnula glavom. „Vraćam se“, reče ona. „Ispostavilo se da mi se brat ženi. Pokušaću da stignem tamo na vreme da mu pokvarim momačko veče. A ti? Prihvatićeš posao od bakice?“ „Pa, mislim da hoću“, reče Praks, pomalo iznenađen time što je Bobi čula za Avasaralinu ponudu. Ona još nije bila obnarodovana. 460
„Hoću reći, sva ona osnovna preimućstva Ganimeda već su tamo. Magnetosfera, led. Ako bi i makar neka ogledala mogla da se spasu, to će opet biti bolje nego da ponovo počinjemo ni od čega. Hoću reći, kad je Ganimed posredi, moraš da znaš da...“ Kad se jednom dohvatio te teme, bilo mu je teško da prestane. U mnogo čemu, Ganimed je bio središte civilizacije među spoljnim planetama. Sva najnovija istraživanja u vezi s biljkama odvijala su se tamo. Sve u vezi s pitanjima nauka o životu. Ali nije samo to bilo posredi. Bilo je i nečeg uzbudljivog u izgledima ponovne izgradnje koja je, na svoj način, bila još i zanimljivija od prvobitnog rasta. Kad se nešto radi prvi put, to se zove istraživanje. A kada se to ponavlja, znači da se sve ono u međuvremenu naučeno rafinira, poboljšava, usavršava. Praks je od svega toga osećao blagu vrtoglavicu. Bobi ga je slušala s melanholičnim osmehom na licu. I nije posredi bio samo Ganimed. Cela ljudska civilizacija bila je sazdana na ruševinama onoga što je postojalo pre nje. Sam život je bio velika hemijska improvizacija započeta najjednostavnijim replikatorima, i rastao je, rušio se i ponovo izrastao. Katastrofa je bila samo deo onog što se uvek događalo. Bila je preludijum za ono što sledi. „Pričaš o tome kao o nečemu romantičnom“, reče Bobi, gotovo sa prizvukom optužbe u glasu. „Nisam mislio da...“, zausti Praks, kad mu se nešto hladno i vlažno zavuče u uvo. On jeknu i izmače se, pa se okrenu pred Mejine vedre oči i blistav osmeh. Sa kažiprsta joj je curila pljuvačka, a Ejmos se iza nje toliko cerekao da mu je lice bilo crveno, i jednom rukom se držao za stomak dok je drugom pljeskao po stolu dovoljno snažno da tanjiri zazveče. „Šta to bi?“ „Ćao, tajo. Volim te.“ „Evo ti“, reče Aleks, dodavši Praksu čistu salvetu. „Zatrebaće ti.“ Zaprepastila ga je tišina. Nije znao koliko je ona trajala, ali svest o njoj zapljusnula ga je kao talas. Politička polovina sobe još je bila nepomična i tiha. Video je kroz šumu njihovih tela kako se Avasarala naginje napred, oslonjena laktovima o kolena, sa ručnim terminalom na nekoliko centimetara ispred lica. Kada se uspravila, razišli su se pred njom. Ona je bila veoma sitna žena, ali zapovedala je prostorijom i najobičnijim izlaskom iz nje. „Ovo neće da valja“, reče Holden i ustade. Bez ijedne reči, Praks i Naomi, Ejmos, Aleks i Bobi pođoše za njom. Krenuše onda i političari i naučnici, pomešavši se konačno jedni sa drugima. 461
Sala za sastanke bila je s druge strane širokog hodnika, uređena kao starogrčki amfiteatar. Napred je stajao podijum ispred ogromnog ekrana visoke definicije. Avasarala odmaršira do jednog sedišta, govoreći brzo i tiho u ručni terminal. Ostali uđoše za njom. Strepnja je bila gotovo opipljiva. Ekran se zacrni i neko ugasi svetla. U tami ekrana, Venera je bila ocrtana gotovo kao silueta spram sunca. Tu sliku je Praks video već stotinama puta. Snimak je mogao da potekne sa bilo koje od desetak osmatračkih stanica. Vremenska oznaka u donjem levom uglu govorila je da gledaju četrdeset sedam minuta u prošlost. Ime broda, Celestina, lebdelo je ispod brojki. Kad god su protomolekularni vojnici bili umešani u neko nasilje, Venera je reagovala. ASP je upravo uništio stotinu tih poluljudskih vojnika. Praks je osećao da je uhvaćen u zamku između uzbuđenja i strepnje. Slika se raspade i ponovo stvori, kao da su nekakve smetnje zbunile senzore. Avasarala reče nešto oštro, što je moglo da bude: Pokažite mi. Nekoliko sekundi kasnije, slika se zaustavi i vrati u kadar. Na ekranu se video-snimak sivozelenog broda. Prednji prikaz je ispisivao ime Sirena. Slika se ponovo razbila, a kada se iznova formirala, Sirena. se pomerila za centimetar ulevo i vrtela se oko ose i tumbala. Avasarala ponovo progovori. Kašnjenje od nekoliko sekundi, a onda se ekran vrati prvobitnoj slici. Pošto je Praks sada znao gde treba da gleda, video je kako se tačkica Sirene primiče polusenci. Bilo je još sitnih tačaka nalik na nju. Tamna strana Venere zapulsirala je kao iznenadan, planetarni blesak ispod oblaka koji su je skrivali. A onda je zasijala. Ogromna vlakna dugačka hiljadama kilometara nalik na žbice točka pobeleše i iščeznuše. Oblaci Venere se pomeriše, uskomešani odozdo. Praksa snažno prože sećanje na trag prolaska ribe odmah ispod površine akvarijuma. Ogroman i svetlucav, uzdizao se kroz pokrov od oblaka. Vlati sjaja nalik na žbice bile su prekrivene lukovima strahovitih munja i susretale su se kao pipci oktopoda, ali spojene s krutim stožerom. Pošto se to popelo kroz gusti Venerin omotač od oblaka, otisnulo se dalje od Sunca, prema brodu koji je to posmatrao, ali pored njega. Ostali brodovi koji su mu se našli na putu bili su razbacani i raštrkani na sve strane. Dugi stub izmeštene Venerine atmosfere uhvatio je sunčevu svetlost i zasijao kao pahulje i ledeno iverje. Praks pokuša da pojmi razmere. Bilo je to veliko kao stanica Cerera. Veliko kao Ganimed. Veće. Sklopilo je ruke - pipke - ubrzavajući bez ikakvog vidljivog traga pogona. Plivalo je kroz prazninu. Njemu je srce tuklo, ali telo mu je bilo nepomično kao kamen. Mej mu potapša obraz dlanom i pokaza na ekran. 462
„Šta je to?“, upita ona. 463
H Epilog: Holden olden je ponovo pustio snimak. Zidni ekran u brodskoj menzi Rosinantea bio je premali da zaista uhvati sve pojedinosti slike u visokoj rezoluciji koja je snimila Celestina. Ali Holden nije mogao da prestane da gleda bez obzira na to u kojoj se prostoriji nalazio. Zaboravljena šolja kafe hladila se na stolu ispred njega, kraj sendviča koji nije pojeo. Venera je bleskala svetlom u komplikovanoj šari. Gusti prekrivač oblaka kovitlao se kao usred oluje koja je zahvatila celu planetu. A onda se to uzdiglo s površine, povukavši guste repove Venerine atmosfere za sobom. „Dođi u krevet“, reče Naomi, pa se nagnu napred na stolici i uze ga za ruku. „Odspavaj malo.“ „Kako je samo veliko. I kako je odbacilo sve te brodove oko sebe. Bez ijednog napora, kao kit koji pliva kroz jato ribaica.“ „Možeš li nešto da uradiš u vezi s tim?“ „Ovo je kraj Naomi.“, reče Holden odvojivši pogled od ekrana kako bi pogledao u nju. Ovo je stvar koju je protomolekul i došao da napravi. Zbog ovoga je hteo da onemogući sav život na Zemlji. Moglo bi da se radi o bilo čemu.“ „Možeš li nešto da uradiš u vezi s tim?“, ponovi ona. Reči su joj bile oštre, ali glas joj je bio blag, i s ljubavlju mu je stiskala prste. Holden se ponovo okrenu prema ekranu, i pusti snimak iz početka. Desetak brodova je bilo oduvano od Venere kao da ih je zahvatio jak vetar i odneo u kovitlacu poput lišća. Površina atmosfere počela je da ključa i da se izvija. „Dobro“, reče Naomi i ustade. „Ja idem u krevet. Ne budi me kada dođeš, mrtva sam umorna.“ Holden joj klimnu glavom ne skrenuvši pogled sa video-snimka. Masivno obličje se presavilo u aerodinamičnu strelicu, kao vlažna krpa uhvaćena i podignuta prstima u sredini, i onda odletelo. Venera koju je ostavilo za sobom izgledala je nekako osiromašeno. Kao da je od nje ukradeno nešto ključno kako bi se sagradio tuđinski artefakt. I eto ga. Posle svih borbi, sa ljudskom civilizacijom ostavljenom u haosu 464
zahvaljujući pukom njegovom prisustvu, protomolekul je dovršio posao zbog kog je i došao pre više milijardi godina. Hoće li čovečanstvo to preživeti? Hoće li ih protomolekul uopšte primetiti sad kad je dovršio svoje veliko delo? Holden nije bio prestravljen zbog svršetka jedne stvari, već zbog izgleda za početak nečega potpuno izvan ljudskog iskustva. Šta god sledeće da se dogodi, niko za to neće moći da bude spreman. Umirao je od straha zbog toga. Iza njega, neko pročisti grlo. Holden se nevoljno okrenu od slike na ekranu. Čovek je stajao kraj frižidera brodske kuhinje kao da je oduvek bio tamo, u zgužvanom sivom odelu i s ulubljenim šeširićem na glavi. Svetloplavi svitac polete s njegovog obraza, a onda ostade da visi u vazduhu kraj njega. On ga otera rukom kao mušicu. Na licu mu je bio izraz nelagodnosti i izvinjenja. „Hej“, reče detektiv Miler. „Moramo da popričamo.“ Sken i obrada – Dorothy555 465
Izjave zahvalnosti Postupak stvaranja knjige nikada nije tako samotan kao što se čini. Ova knjiga i ovaj serijal ne bi ni postojali bez marljivog rada Šone Makarti i Denija Barora, kao ni bez podrške i predanosti Dong Von Songa, En Klark, Aleksa Lencickog, jedinstvenog Džeka Vomaka, i briljantne ekipe iz Orbita. Zahvalni smo i Keri, Ket i Džejni za uzvratne komentare i podršku, a isto tako i celoj bandi iz Sejkrivera. Kul stvari u knjizi mahom su tu zahvaljujući njima. Za greške, nedoslednosti i nečuvena izvrdavanja krivi smo samo mi. 466
Napomene [←1] Tradicionalni pozdrav (semper fi tj. Semper fidelis, lat.: „uvek odan“) i poklič (Oohrah!)američkih marinaca. (Prim. prev.) [←2] Uticajni holivudski režiser i koreograf koji se proslavio plesnim scenama igračica u mjuziklima, zasnovanim na složenim geometrijskim šarama. (Prim. prev.) [←3] Osnovna zamisao o jazu objašnjenja počiva na tome da se ljudsko iskustvo ne može u potpunosti objasniti mehaničkim procesima; da nešto dodatno, možda čak i drugačijeg metafizičkog tipa, mora da se doda kako bi „popunilo jaz“. Jaz objašnjenja već decenijama muči i intrigira filozofe i istraživače veštačke inteligencije i izaziva velike rasprave. (Prim. prev.) [←4] Identifikacija prijatelja i neprijatelja. (Prim. prev.) 467
S a d r ž aj P r o l o g: M ej 4 P r v o p o g l a v lj e: B o b i 9 D ru g o p o g l a v lj e: H o l d e n 1 7 Tr e ć e p o g l a v lj e: P r a k s 2 4 Č e t v r t o p o g l a v lj e: B o b i 3 2 P e t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 4 0 Š e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 4 9 S e d m o p o g l a v lj e: P r a k s 5 8 O s m o p o g l a v lj e: B o b i 6 6 D e v e t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 7 4 D e s e t o p o g l a v lj e: P r a k s 8 4 J e d a n a e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 9 2 D v a n a e s t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 1 0 1 Tr i n a e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 1 0 9 Č e t rn a e s t o p o g l a v lj e: P r a k s 1 1 7 P e t n a e s t o p o g l a v lj e: B o b i 1 2 6 Š e s n a e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 1 3 5 S e d a m n a e s t o p o g l a v lj e: P r a k s 1 4 3 O s a m n a e s t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 1 5 2 D e v e t n a e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 1 6 1 D v a d e s e t o p o g l a v lj e: B o b i 1 6 9 D v a d e s e t p r v o p o g l a v lj e: P r a k s 1 7 7 D v a d e s e t d ru g o p o g l a v lj e: H o l d e n 1 8 6 D v a d e s e t t r e ć e p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 1 9 5 D v a d e s e t č e t v r t o p o g l a v lj e: P r a k s 2 0 4 D v a d e s e t p e t o p o g l a v lj e: B o b i 2 1 2 4 6 8
D v a d e s e t š e s t o p o g l a v lj e: H o l d e n 2 2 2 D v a d e s e t s e d m o p o g l a v lj e: P r a k s 2 3 1 D v a d e s e t o s m o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 2 4 0 D v a d e s e t d e v e t o p o g l a v lj e: H o l d e n 2 4 9 Tr i d e s e t o p o g l a v lj e: B o b i 2 5 8 Tr i d e s e t p r v o p o g l a v lj e: P r a k s 2 6 7 Tr i d e s e t d ru g o p o g l a v lj e: H o l d e n 2 7 5 Tr i d e s e t p r v o p o g l a v lj e: P r a k s 2 8 3 Tr i d e s e t č e t v r t o p o g l a v lj e: H o l d e n 2 9 1 Tr i d e s e t p e t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 2 9 9 Tr i d e s e t š e s t o p o g l a v lj e: P r a k s 3 0 8 Tr i d e s e t s e d m o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 3 1 6 Tr i d e s e t o s m o p o g l a v lj e: B o b i 3 2 4 Tr i d e s e t d e v e t o p o g l a v lj e: H o l d e n 3 3 3 Č e t r d e s e t o p o g l a v lj e: P r a k s 3 4 1 Č e t r d e s e t p r v o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 3 5 0 Č e t r d e s e t d ru g o p o g l a v lj e: H o l d e n 3 5 9 Č e t r d e s e t t r e ć e p o g l a v lj e: B o b i 3 6 7 Č e t r d e s e t č e t v r t o p o g l a v lj e: H o l d e n 3 7 6 Č e t r d e s e t p e t o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 3 8 3 Č e t r d e s e t š e s t o p o g l a v lj e: B o b i 3 9 0 Č e t r d e s e t s e d m o p o g l a v lj e: H o l d e n 3 9 8 Č e t r d e s e t o s m o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 4 0 6 Č e t r d e s e t d e v e t o p o g l a v lj e: H o l d e n 4 1 5 P e d e s e t o p o g l a v lj e: B o b i 4 2 7 P e d e s e t p r v o p o g l a v lj e: P r a k s 4 3 5 P e d e s e t d ru g o p o g l a v lj e: Av a s a r a l a 4 4 4 P e d e s e t t r e ć e p o g l a v lj e: H o l d e n 4 5 2 4 6 9
Pedeset četvrto poglavlje: Praks 458 Epilog: Holden 464 Izjave zahvalnosti 466 Napomene 467 470