Kalibanov rat - James S. A. Corey

i profesionalan. „U iznenađujućem razvoju situacije, zamenica podsekretara izvršne administracije Sadavira Erinrajta sastala se sa predstavnikom ASP-a Džejmsom Holdenom i predstavnicom vojske Marsa kako bi razgovarali o potencijalno potresnim otkrićima koja se odnose na razorni napad na Ganimed.“ Slika je sada prikazivala Avasaralu. Ona se nagnula napred kako bi joj vrat izgledao duži i kako bi sakrila opuštenu kožu podvaljka. Zahvaljujući dugotrajnoj praksi izgledala je prirodno, ali ona je gotovo čula Ardžunov smeh. U dnu ekrana pojavilo joj se ime sa titulom. „Sada putujem sa kapetanom Holdenom u Jupiterov sistem“, reče Avasarala. „Ujedinjene nacije Zemlje iskreno smatraju da je multilateralna istraga ovih događaja najbolje sredstvo da se mir i ravnoteža vrate u sistem.“ Slika pređe na Holdena i Avasaralu koji su sedeli u kuhinji zajedno sa botaničarem. Ovog puta je sitni naučnik govorio, a ona i Holden su se pravili da slušaju. Ponovo se začu glas iz ofa. „Kada smo pitali delegaciju sa Zemlje o optužbama objavljenim protiv Praksidajka Menga, čija je potraga za kćerkom postala ljudsko lice tragedije na Ganimedu, njen odgovor je bio nedvosmislen.“ Zatim ponovo na Avasaralu, čije je lice sada izgledalo tužno. Odmahivala je glavom u gotovo subliminalnom odricanju. „Nikola Mulko je tragična figura u svemu ovome, i ja lično osuđujem neodgovornost tih kanala za amaterske snimke koji omogućuju da se izjave mentalno bolesnih ljudi predstavljaju kao verifikovane činjenice. Nema nikakve sumnje da je ona napustila svog muža i dete, a njena borba sa psihološkim problemima zaslužuje dostojanstveniji, privatni pristup.“ Nagata upita iz ofa: „Dakle, vi krivite medije?“ „Apsolutno“, reče Avasarala kad se slika prebacila na detence nasmešenih crnih očiju, sa tamnim kikicama. „Imamo apsolutno poverenje u ljubav i predanost doktora Menga njegovoj kćerki Mej, i zadovoljni smo što učestvujemo u njegovim naporima da je bezbedno vrati kući.“ Snimak se završi. „U redu“, reče Avasarala. „Ima li komentara?“ „Ja zapravo više ne radim za ASP“, reče Holden. „A ja nisam ovlašćena da predstavljam vojsku Marsa“, reče Bobi. „Nisam sigurna čak ni da li bih smela i dalje da radim sa vama.“ 351

„Hvala vam za to. Ima li ikakvih komentara o suštini stvari?“, upita Avasarala. Načas zavlada tišina. „Što se mene tiče, u redu je“, reče Praksidajk Meng. Rosinante je u jednoj stvari bio beskrajno raskošniji od Guenšijina, i za to je jedino i marila. Uski snop je bio njen. Kašnjenje je bilo još veće i ona je sa svakim satom bila sve dalje od Zemlje, ali zahvaljujući saznanju da poruke koje šalje odlaze sa broda bez prijavljivanja Ngujenu i Erinrajtu, osećala se kao da slobodno diše. Nije mogla da kontroliše šta će biti s njima pošto stignu do Zemlje, ali tako je uvek bilo. Igra je bila takva. Admiral Sauter je izgledao umorno, ali na malom ekranu bilo je teško proceniti je li posredi i nešto više od toga. „Ritnula si osinjak, Krisdžen“, reče on. „Prilično mi se čini da si upravo od sebe stvorila živi štit za grupu ljudi koji ne rade za nas. A pretpostavljam da si to i planirala. Uradio sam ono što si tražila i da, Ngujen se sastajao sa Žil-Pjerom Maom. Prvi put su se sastali odmah posle njegovog svedočenja o Protogenu. I da, Erinrajt je znao za to. Ali to ne znači mnogo. I ja sam se sastajao s Maom. On je zmija, ali ako prestaneš da posluješ sa ljudima kao što je on, neće ti preostati mnogo mogućnosti za rad. Kampanja protiv tvog prijatelja naučnika potekla je iz vladine kancelarije, zbog čega se, moram to da kažem, mnogi među nama u oružanim snagama vrpolje od nervoze. Ovo počinje da liči na podelu među liderima i sve je nejasnije čija naređenja treba da slušamo. Ako dotle dođe, naš prijatelj Erinrajt je i dalje po činu iznad tebe. Ako mi on ili generalni sekretar dođu sa neposrednim naređenjem, moraću da imam i te kako dobar razlog kako bih to smatrao nelegalnim. Cela ova stvar smrdi do neba, ali ja još nemam taj razlog. Znaš šta hoću da kažem.“ Snimak je došao do kraja. Avasarala pritisnu usne prstima. Razumela je. Nije joj se to dopadalo, ali je razumela. Odgurnula se od kauča kako bi ustala. Zglobovi su je i dalje tištali od trke prema Rosinanteu,a zbog toga što se brod povremeno pomerao ispod nje, u korekcijama kursa koje su menjale gravitaciju za stepen ili dva, imala je blagu mučninu. Zasad je uspevala da izdrži. Hodnik koji je vodio do kuhinje bio je kratak, ali je skretao neposredno pre ulaska u prostoriju. Glasovi su se čuli dovoljno jasno da Avasarala tiho korača. Tihi razvučeni marsovski glas pripadao je pilotu, a jasno je prepoznala i Bobine 352

samoglasnike i ton. „... što je pričala kapetanu gde da stane i kako da gleda. Pomislio sam dva-tri puta da će je Ejmos baciti u vazdušnu komoru.“ „Mogao je da pokuša“, reče Bobi. „I ti radiš za nju?“ „Jebote, više ne znam za koga radim. Mislim da mi Mars i dalje uplaćuje platu, ali troškove mi pokriva budžet njene kancelarije. Nekako se snalazim u letu.“ „Zvuči nezgodno.“ „Ja sam marinac“, reče Bobi, a Avasarala zastade. Ton je bio pogrešan. Bio je smiren, gotovo opušten. Gotovo spokojan. To je bilo interesantno. „Da li se ona nekome uopšte dopada?“, upita pilot. „Ne“, reče Bobi gotovo i pre nego što je pitanje bilo izrečeno do kraja. „Ma kakvi. I ona to tako i održava. To sranje koje je izvela sa Holdenom, kad je umarširala na njegov brod i počela da mu naređuje kao da je njen? Uvek je takva. Generalni sekretar? U lice mu kaže da je klimoglavko.“ „A to što stalno psuje?“ „Deo njenog šarma“, reče Bobi. Pilot se zakikotao, i začulo se srkanje dok je nešto pio. „Možda se ne razumem u politiku“, reče on. I trenutak kasnije: „Ona ti se dopada?“ „Da.“ „Smem li da pitam zašto?“ „Marimo za iste stvari“, reče Bobi, i zamišljeni prizvuk u njenom glasu natera Avasaralu da se oseća neprijatno zbog prisluškivanja. Ona pročisti grlo i uđe u kuhinju. „Gde je Holden?“, upita ona. „Verovatno spava“, reče pilot. „Po brodskom ciklusu, sad je oko dva ujutro.“ „Ah“, reče Avasarala. Za nju je bila sredina popodneva. To će biti malo nezgodno. Ceo život sada kao da joj se sveo na kašnjenje, čekanje da poruke prođu kroz nepreglednu tamu vakuuma. Ali makar je mogla da se pripremi. „Moraću da održim sastanak sa svima na brodu čim se budu probudili“, reče ona. „Bobi, tebi će ponovo zatrebati tvoja svečana odeća.“ Bobi je trebalo samo nekoliko sekundi da bi shvatila. „Pokazaćete im čudovište“, reče ona. 353

„A onda ćemo da sednemo ovde i popričamo sve dok ne ustanovimo šta ljudi na ovom brodu tačno znaju. Negativci su se toliko zabrinuli zbog toga da su bili spremni da pošalju svoje momke kako bi ih pobili“, reče ona. „Da, u vezi s tim“, reče pilot. „Ti razarači su usporili do brzine krstarenja, ali još nisu podvili rep.“ „Nema veze“, reče Avasarala. „Svi znaju da sam na ovom brodu. Niko neće pucati na njega.“ Ujutro po lokalnom vremenu, i predveče subjektivno za Avasaralu, posada se ponovo okupila. Umesto da Bobi donese čitavo motorno odelo u kuhinju, ona je kopirala uskladišteni video-snimak i dala ga Naomi. Članovi posade su bili vedri i odmorni, izuzev pilota, koji je ostao budan veoma kasno u razgovoru sa Bobi, i botaničara, koji je izgledao kao da je neprestano iscrpljen. „Ovo nikome ne bih smela da prikažem“, reče Avasarala, pogledavši značajno u Holdena. „Ali na ovom brodu, sada, mislim da svi treba da iznesemo karte na sto. A ja sam spremna da to uradim prva. Ovo je napad na Ganimed. Ono od čega je sve krenulo. Naomi?“ Naomi pusti snimak, a Bobi se okrenu i zagleda u pregradu. Ni Avasarala nije gledala, pošto je pažljivo posmatrala lica ostalih. Dok su se krv i pokolj zbivali iza nje, ona je zagledala i učila pomalo novih stvari o svakome od onih sa kojima je imala posla. Inženjer Ejmos je to posmatrao smireno i uzdržano kao profesionalni ubica. Tu nije bilo nikakvog iznenađenja. Najpre su Holden, Naomi i Aleks bili užasnuti, i ona je posmatrala kako Aleks i Naomi zapadaju u neku vrstu šoka. U pilotovim očima su se videle suze. Holden se, s druge strane, sklupčao. Ramena su mu se izvila u stranu i izraz suspregnutog besa tinjao mu je u očima i oko uglova usta. To je bilo interesantno. Bobi je neskriveno plakala leđima okrenuta ekranu sa melanholičnim izrazom na licu, kao žena na sahrani. Na komemoraciji. Praksidajk - svi ostali su ga nazivali Praks - jedini je izgledao gotovo srećno. Kada je na kraju segmenta monstrum eksplodirao, pljesnuo je rukama i zadovoljno zaskičao. „To je bilo to“, reče on. „Bio si u pravu, Alekse. Jesi li video kako su počeli da mu rastu novi udovi? Katastrofalno otkazivanje ograničenja. To je bio sigurnosni mehanizam.“ „U redu“, reče Avasarala. „Zašto ne bi ponovo probao sa tim uz objašnjenje? Šta je to bilo sigurnosni mehanizam?“ „Drugo protomolekularno obličje izbacilo je iz svog tela eksplozivnu napravu 354

pre nego što je ova stigla da eksplodira. Vidite, te... stvari... protomolekularni vojnici ili šta već ne... opiru se programiranju, i mislim da Merijan to zna. Nije pronašao način da to spreči, zato što ograničenja prestaju da budu delotvorna.“ „Ko je Marion, i kakve veze ona ima sa svim ovim?“, reče Avasarala. „Treba ti još imenica, bako“, reče Ejmos. „Da krenem od početka“, reče Holden i ispriča joj o napadu zveri koja im se uvukla u brod kao slepi putnik, o oštećenju vrata tovarnog prostora, Praksovom planu da je odmami sa broda i svede na sastavne atome u izduvnim gasovima pogona. Avasarala je predala podatke koje je imala o energetskim ispadima na Veneri, a Praks je dograbio te podatke da ih pogleda dok je pričao o zaključku o tajnoj bazi na Iju, gde su proizvodili ta bića. Od svega toga Avasarali se zavrtelo u glavi. „I odveli su tamo tvoju malu“, reče Avasarala. „Odveli su ih sve“, reče Praks. „Zašto bi to uradili?“ „Zato što njihov imunološki sistem ne radi“, reče Praks. „Pa ih je lakše preoblikovati protomolekulom. Bilo bi manje fizioloških sistema koji se bore protiv novih ćelijskih ograničenja, a vojnici bi verovatno mnogo duže potrajali.“ „Zaboga, doktore“, reče Ejmos. „Pretvoriće Mej u jedno od tih posranih stvorenja?“ „Verovatno“, reče Praks, namrštivši se. „Upravo sam to shvatio.“ „Ali zbog čega bi to uopšte radili?“, reče Holden. „To nema nikakvog smisla.“ „Da bi ih prodavali vojnim snagama kao oružje prvog udara“, reče Avasarala. „Kako bi konsolidovali vlast pre - jebi ga, pre apokalipse.“ „Molim za razjašnjenje“, reče Aleks, podigavši ruku. „Stiže apokalipsa? Zar je to nešto u šta smo već sigurni?“ „Venera“, reče Avasarala. „O. Ta apokalipsa“, reče Aleks, spustivši ruku. „Tako je.“ „Vojnici koji mogu da putuju bez brodova“, reče Naomi. „Možeš da ih ispališ pod jakom gravitacijom na neko vreme, a onda isključiš motore i pustiš ih da divljaju. Kako bi ih posle našao?“ ” Ali to ne bi bilo delotvorno“, reče Praks. „Ne zaboravite. Oni izmaknu ograničenjima. A pošto mogu da dele informacije, biće im sve teže da zadrže u sebi 355

bilo kakvo novo programiranje.“ U prostoriji zavlada tišina. Praks je izgledao zbunjeno. „Mogu da dele informacije?“, reče Avasarala. „Svakako“, reče Praks. „Pogledajte te vaše energetske špiceve. Do prvog je došlo dok se stvorenje borilo sa Bobi i drugim marincima na Ganimedu. Drugi špic se dogodio kad se drugo stvorenje oslobodilo u laboratoriji. Treći je nastao kada smo ga ubili pomoću Rosinantea. Kad god je neko od njih bio napadnut, Venera je reagovala. Oni su umreženi. Pretpostavljam da su u stanju da dele sve kritične informacije. Recimo, kako da izmaknu ograničenjima.“ „Ako ih budu koristili protiv ljudi“, reče Holden, „neće biti nikakvog načina da se oni zaustave. Izbaciće iz sebe sigurnosne bombe i samo nastaviti da napadaju. Bitkama neće biti kraja.“ „Hm. Ne“, reče Praks. „Nije to problem. Problem je ponovo kaskada. Kad protomolekul jednom stekne malo slobode, ima na raspolaganju više alatki da uruši druga ograničenja, što mu daje još alatki da urušava još ograničenja i tako dalje i tako dalje. Prvobitni program ili nešto nalik tome na kraju će preplaviti novi program. Vratiće se u pređašnje stanje.“ Bobi se nagnu napred, nakrivivši glavu nekoliko stepeni udesno. Glas joj je bio tih, ali u njemu se čula pretnja nasiljem glasnija nego da je povikala. „Dakle, ako puste ta stvorenja na Mars, ona će neko vreme ostati vojnici kao ono prvo. Onda će početi da izbacuju bombe kao to vaše čudo. Potom će da pretvore Mars u Eros?“ „Pa, još gore nego Eros“, reče Praks. „Svaki grad na Marsu pristojne veličine ima stanovnika za čitav red veličine više nego Eros.“ Svi su zaćutali. Na monitoru, kamera iz Bobinog odela gledala je uvis u nebo puno zvezda dok su bojni brodovi uništavali jedni druge u orbiti. „Moram da pošaljem neke poruke“, reče Avasarala. „Ta poluljudska stvorenja koja ste napravili? Ona nisu tvoje sluge. Ne možeš da ih kontrolišeš“, reče Avasarala. „Žil-Pjer Mao ti je prodao faličnu robu. Znam zašto si me držao po strani, i mislim da si zbog toga ispao preispoljni kreten, ali to sad na stranu. Nije više važno. Samo nemoj da povučeš taj posrani obarač. Razumeš li šta ti govorim? Nemoj. Bićeš lično odgovoran za najsmrtonosniji zajeb u istoriji čovečanstva, a na brodu sam sa posranim Džimom Holdenom, koga u tome nije lako nadmašiti.“ Ceo snimak je trajao gotovo pola sata. Uz njega su bili prikačeni snimci 356

bezbednosnih kamera slepog putnika sa Rosinantea. Petnaestominutno Praksovo predavanje moralo se skratiti kad je došao do dela u kom je govorio o tome da će njegova kćerka biti pretvorena u protomolekularnog vojnika, i nekontrolisano zaridao. Avasarala se potrudila koliko god je mogla da iznese rekapitulaciju svega toga, ali uopšte nije bila sigurna da je pravilno predstavila pojedinosti. Pomislila je da u to uključi i Džona-Majkla, ali se predomislila. Bolje da zadrži to u porodici. Poslala je poruku. Ako poznaje Erinrajta, on joj se neće odmah javiti. Proći će sat ili dva u procenama, odmeravanju onog što je rekla, a onda, pošto se neko vreme bude krčkao, odgovoriće. Nadala se da će se poneti razumno. Moraće tako da postupi. Trebao joj je san. Osećala je da joj umor gricka ivice uma, ali kada je legla, odmor joj je izgledao podjednako daleko kao dom. Kao Ardžun. Pomislila je da snimi poruku za njega, ali posle toga bi se samo osećala još izolovanije. Posle jednog sata, ustala je i prošetala hodnicima. Telo joj je govorilo da je ponoć ili kasnije, a aktivnosti na brodu - muzika koja je odjekivala iz mašinske radionice, glasan razgovor između Holdena i Aleksa o održavanju elektronskih sistema, čak i Praksidajk koji je sedeo u kuhinji sasvim sam i, kako se činilo, pripremao kutiju sa mladicama za plastenik - izgledale su joj nadrealno kao da je kasna noć. Pomislila je da pošalje još jednu poruku Sauteru. Kašnjenje prema njemu potrajalo bi kraće, a ona je bila toliko gladna odgovora da bi se zadovoljila bilo čim. A kada je odgovor stigao, nije posredi bila poruka. „Kapetane“, reče Aleks preko brodskog komunikatora. „Trebalo bi da se popneš u operativno i pogledaš ovo.“ Nešto u njegovom glasu upozorilo je Avasaralu na to da posredi nije ništa u vezi s održavanjem. Pronašla je lift do operativnog baš kada se Holden tamo peo, i povukla se uz lestvice umesto da sačeka. Nije jedina došla po tom pozivu. Bobi je bila na rezervnom sedištu, zagledana u isti ekran kao i Holden. Treptavi taktički podaci spuštali su se po ekranu, a desetak svetlih tačaka menjalo je položaj. Ona nije razumevala veći deo onog što je videla, ali suština je bila očigledna. Razarači su bili u pokretu. „U redu“, reče Holden. „U šta gledamo?“ „Svi Zemljini razarači prešli su pod jaki potisak. Šest gravitacija“, reče Aleks. „Idu li na Io?“ „Ma kakvi.“ To je bio Erinrajtov odgovor. Bez poruka. Bez pregovora. Čak i bez pokazivanja da je ona tražila od njega da se uzdrži. Bojni brodovi. Očajanje je 357

potrajalo samo časak. Onda je osetila bes. „Bobi?“ „Da.“ „Znaš ono kad si mi rekla da ne shvatam u kakvoj sam opasnosti?“ „A vi ste mi rekli da ne znam kako se igra odvija.“ „E, to.“ „Sećam se. Šta s tim?“ „Ako si htela da mi kažeš: ’Lepo sam ti rekla“, čini se da je sad pravi trenutak za to.“ 358

H Četrdeset drugo poglavlje: Holden olden je proveo mesec dana u Laboratoriji za elektronsko ratovanje „Dijamantna glava“ na Oahuu, gde je bio prekomandovan na prvu dužnost posle škole za oficirske kadete. Tada je shvatio da nimalo ne želi da se bavi mornaričkim obaveštajnim radom, poj mu se nimalo nije dopadao, ali zato Polinežanke jesu. U to vreme je bio previše zauzet da bi zaista ganjao neku od njih, ali je izuzetno uživao u tome da provodi onih nekoliko slobodnih trenutaka na plaži posmatrajući ih. Od tada pa nadalje, ložio se na zaobljene žene sa dugom crnom kosom. Žena-marinac sa Marsa bila je donekle nalik na jednu od tih slatkih zečica sa plaže, koju je neko pomoću softvera za preradu uvećao do 150 procenata u odnosu na normalnu veličinu. Proporcije, crna kosa, tamne oči, sve je bilo isto. Samo džinovsko. To je u njegovim nervnim vodovima izazivalo kratak spoj. Gušter koji mu je obitavao pozadi u mozgu neprestano je skakao između Pari se s tim! i Beži od toga! Još gore, ona je to znala. Kao da ga je odmerila i zaključila da zavređuje tek umoran podrugljiv osmeh, samo nekoliko trenutaka posle njihovog susreta. „Treba li da sve to ponovim?“, rekla je dok mu se rugala tim osmehom. Sedeli su u menzi, gde mu je opisivala informacije koje je Mars imao o tome kako je najbolje boriti se sa lakim razaračem klase Monro. Ne!, hteo je da vikne. Čuo sam te. Nisam ja tamo neki krelac. Imam divnu devojku kojoj sam potpuno predan, pa zato prestani da se prema meni ponašaš kao prema nekom pubertetliji koji se trudi da vidi šta imaš pod haljinom! Ali onda bi ponovo podigao pogled prema njoj, i njegov mali mozak počeo bi da skakuće tamo-amo između privlačnosti i straha, a bi da mu omanjuju. Opet. „Ne“, reče on, zagledan u uredno organizovani spisak teza koji mu je prosledila na ručni terminal. „Mislim da su ove informacije veoma... informativne.“ Video je kako joj se kutak oka širi u podrugljivom osmehu i podrobnije se usredsredio na spisak. „Dobro“, reče Bobi. „Idem malo u krpe. Naravno, s vašim dopuštenjem. Kapetane.“ 359

„Dopuštenje dato“, reče Holden. „Naravno. Idi. U krpe.“ Ona se odgurnu na noge ne dodirnuvši rukonaslone stolice. Odrasla je pod gravitacijom Marsa. Pod punom gravitacijom sigurno je imala masu od stotinu kila. Pravila se važna. On na to tobože nije obratio pažnju, pa je izašla iz menze. „Stvarno je izuzetna, zar ne?“, reče Avasarala dok je ulazila u menzu da bi se sručila u maločas upražnjenu stolicu. Holden podiže pogled prema njoj i ugleda drugačiji podrugljivi osmeh. On mu je govorio da ga je starica potpuno prozrela, zajedno sa sukobljenim gušterima u njegovoj glavi. Ali ona nije bila džinovska Polinežanka, pa je mogao da istrese svoju frustraciju na nju. „Da, baš je slatkica“, reče on. „Ali to ne menja činjenicu da ćemo izginuti.“ „Šta?“ „Kad nas ti razarači sustignu, a hoće, svi ćemo izginuti. Nisu ispalili kišu torpeda na nas samo zato što znaju da naša OT mreža može da skine sve ispaljeno sa ove udaljenosti.“ Avasarala se zavali u stolicu i teško uzdahnu, a podrugljivi izraz se pretvori u umoran ali iskren osmeh. „Pretpostavljam da nema šanse da jednoj starici pronađeš šolju čaja, je li tako?“ Holden odmahnu glavom. „Žao mi je. U ovoj posadi nema čajopija. Ali ima puno kafe, ako ste za šolju.“ „U stvari, dovoljno sam umorna da prihvatim. Puno mleka, puno šećera.“ „Može li“, reče Holden dok je uzimao šolju za nju, „puno šećera, puno praška koji se zove ’izbeljivač’?“ „Zvuči mi kao pišaćka. Može.“ Holden sede i gurnu prema njoj zaslađenu i „izbeljenu“ šolju kafe. Ona je uze i iskrivi lice za vreme nekoliko dugih gutljaja. „Objasni“, reče ona posle još jednog pića, „sve što si upravo rekao.“ „Ti razarači će nas uništiti“, ponovi Holden. „Narednica kaže kako vi odbijate da poverujete u to da će brodovi UN pucati na vas, ali ja se slažem s njom. To je naivno.“ „Dobro, ali šta je ’OT mreža’?“ Holden pokuša da se uzdrži od mrštenja. Od te žene je očekivao svašta, ali ne i neznanje. „Odbrambeni topovi. Ako ti razarači ispale na nas torpeda s ove udaljenosti, računar koji upravlja ciljanjem OT uništiće ih kao od šale. Zato će oni sačekati dok se ne približe dovoljno da nas savladaju. Dajem im oko tri dana pre nego što počnu.“ „Razumem“, reče Avasarala. „I kakav je tvoj plan?“ 360

Holden se oštro nasmeja, bez ikakvog prizvuka veselja. „Plan? Moj plan je da umrem u lopti superzagrejane plazme. Praktično ne postoji nikakav način da se jedna jedina korveta za brze napade, a to smo mi, uspešno bori protiv šest lakih razarača. Nismo u istoj klasi težine čak ni kao jedan od njih, ali protiv jednog bismo možda imali šanse za srećan hitac. Protiv šest? Nema nikakve šanse. Ginemo.“ „Pročitala sam tvoj dosije“, reče Avasarala. „Suprotstavio si se korveti UN za vreme incidenta s Erosom.“ „Da, jednoj korveti. Bili smo joj ravni. A naterao sam je da uzmakne tako što sam zapretio nenaoružanom brodu koji je pratila. Ovo nije ni nalik na to.“ „I šta će onda zloglasni Džejms Holden da uradi u svom poslednjem obračunu?“ Neko vreme je ćutao. „Ima sve da cinkari“, reče Holden. „Znamo šta se dešava. Sad imamo sve delove. Mao-Kvik, protomolekularna čudovišta, odredište na koje vode decu - sve to. Stavićemo te podatke u fajl i obznaniti ih celoj vasioni. Mogu i dalje da nas pobiju ako im je do toga, ali makar će to izgledati kao besmislena odmazda. Sprečićemo da im to bude od bilo kakve pomoći.“ „Ne“, reče Avasarala. „Uh, ne? Izgleda da zaboravljate na čijem ste brodu.“ „Žao mi je, zar je izgledalo kao da me boli uvo što je ovo tvoj brod? Ako jeste, onda sam samo bila učtiva“, reče Avasarala i strogo se zapilji u njega. „Nećeš ti da sjebeš ceo Sunčev sistem samo zato što ne znaš ništa bolje. Imamo važnija posla.“ Holden izbroja do deset, pa reče: „A vaša je zamisao?“ „Šalji to ovoj dvojici admirala UN“, reče ona, pa otkuca nešto na svom terminalu. Njegov zazuja kada je primio fajl. „Sauteru i Lenikiju. Ponajviše Sauteru. Leniki mi se ne dopada, i nije upućen u ovo, ali jeste pristojna rezerva.“ „Želite da moj poslednji postupak pre nego što me ubije jedan admiral UN bude slanje ključnih informacija koje imam drugom admiralu UN.“ Avasarala se zavali u stolicu i protrlja slepoočnice vrhovima prstiju. Holden sačeka. „Umorna sam“, reče ona nekoliko trenutaka kasnije. „I nedostaje mi muž. Kao da me ruke bole zbog toga što sada ne mogu da ga zagrlim. Znaš li ti kako je to?“ „Znam tačno kako taj bol izgleda.“ „Onda hoću da shvatiš da sedim ovde, sada, i pokušavam da se pomirim sa mišlju da ga nikada više neću videti. Kao ni moje unuke. Ili moju kćer. Lekari su mi 361

rekli da me čeka još najmanje dobrih trideset godina. Dovoljno vremena da gledam kako mi unuke odrastaju, možda čak upoznam i koje praunuče. Ali umesto toga, ubiće me impotentni, cmizdravi skot kao što je admiral Ngujen.“ Holden je osećao ogromnu težinu tih šest razarača koji su se obrušili na njih sa ubistvom na pameti. Bilo je to kao da mu je neko s leđa zabio pištolj u rebra. Poželeo je da protrese staricu i kaže joj da požuri. Ona mu se osmehnu. „Neću da moj poslednji postupak u ovom univerzumu bude to što ću da sjebem sve što sam dosad uradila.“ Holden se svesno potrudi da prenebregne sopstvenu frustraciju. Ustade i otvori frižider. „Hej, ostalo je nešto pudinga. Želite malo?“ „Pročitala sam tvoj psihološki profil. Znam sve o tvom naivnom proseravanju kako ’svi treba da znaju sve’. Koliki je tvoj deo krivice za poslednji rat, zahvaljujući tvojim bezveznim i beskrajnim piratskim emisijama? Koliki?“ „Nema ga“, reče Holden. „Očajnici i psihopate rade očajničke i psihopatske stvari kad ih razotkrijete. Odbijam da im priznam imunitet od razotkrivanja zbog straha od toga kako će reagovati. Kad tako radite, očajne psihopate zavladaju.“ Ona se nasmeja. Bio je to iznenađujuće topao zvuk. „Ko god shvata šta se dešava u najmanju ruku je očajnik, a verovatno i psihopata pride. Ako ništa drugo, asocijalan. Da ti to objasnim ovako“, reče Avasarala. „Reci to svima i da, dobićeš reakciju. I možda će za nekoliko nedelja, meseci ili godina, sve da se razjasni. Ali ako to kažeš pravim ljudima, moći ćemo sve da razjasnimo odmah.“ Ejmos i Praks uđoše zajedno u kuhinju. Ejmos je u ruci držao veliki termos i zaputio se pravo prema kafi. Praks ga je sledio, uzevši šolju. Avasarala skupi oči i reče: „Možda čak i spasemo tu devojčicu.“ „Mej?“, reče Praks smesta, spusti šolju i okrenu se. O, to je bilo nisko, pomisli Holden. Čak i za jednu političarku. „Da, Mej“, odgovori Avasarala. „O tome se ovde i radi, Džime, zar ne? Nije posredi neki lični krstaški pohod, već pokušaj da se spase mala devojčica od veoma zlih ljudi?“ „Objasnite kako...“, zausti Holden, ali Avasarala nastavi da govori kao da ga nije ni čula. „UN nisu jedan čovek. Nisu čak ni jedna korporacija. Njih čini hiljadu malih, sitnih frakcija koje su u međusobnom sukobu. Sada su ovi na vlasti, ali to je 362

privremeno. To je uvek privremeno. Poznajem ljude koji mogu da krenu na Ngujena i njegovu grupu. Mogu da mu uskrate podršku, oduzmu brodove, čak i da ga raščine i izvedu pred vojni sud ako bude dovoljno vremena. Ali oni to ne mogu da urade ako ratujemo s Marsom. A ako ti baciš sve što znaš u vetar, Mars neće imati vremena da čeka i razluči suptilne stvari; neće imati drugog izbora osim udara iz predostrožnosti na Ngujenovu flotu, Io, ono što je ostalo od Ganimeda. Sve.“ „Io?“, reče Praks. „Ali Mej...“ „Dakle, vi hoćete da sve informacije dam vašoj maloj političkoj kliki na Zemlji, kad je uzrok celog ovog problema to što na Zemlji postoje male političke klike.“ „Da“, reče Avasarala. „I ja sam joj jedina nada. Moraš da mi veruješ.“ „Ne verujem vam. Ni najmanje. Mislim da ste vi deo problema. Mislim da sve ovo sagledavate kao političko manevrisanje i igre moći. Mislim da želite da pobedite. Dakle, ne, uopšte vam ne verujem.“ „Hej, hm, kapetane?“, reče Ejmos, dok je polako zavrtao poklopac svog termosa. „Zar nisi nešto zaboravio?“ „Šta to, Ejmose? Šta sam to zaboravio?“ „Zar ne treba da glasamo o ovakvim sranjima?“ „Ne duri se“, reče Naomi. Bila je opružena na ležaju za ubrzanja kraj glavnog panela na operativnoj palubi. Holden je sedeo preko puta nje kod komunikacionog panela. Upravo je poslao Avasaralin fajl sa podacima njenoj dvojici admirala. Prsti su ga svrbeli od želje da to pusti svima na znanje. Ali izneli su svoje stavove pred posadu, i u glasanju, ona je pobedila. Ta cela stvar sa glasanjem izgledala je pametno kad ju je prvi put pomenuo. Pošto je u prvom glasanju poražen, više mu se nije toliko sviđala. Ali svi će izginuti za dva dana, pa se to barem neće ponoviti. „Ako izginemo, a Avasaralini admiralčići ne urade ništa sa podacima koje smo upravo poslali, sve je ovo bilo uzalud.“ „Misliš li da će prikriti to?“, reče Naomi. „Ne znam, i to i jeste problem. Ne znam šta će da urade. Upoznali smo se s ovom političarkom UN pre dva dana, i ona već komanduje brodom.“ „Onda pošalji to još nekome“, reče Naomi. „Nekome pouzdanom ko će ćutati o tome, ali će moći da objavi svima ako se ispostavi da ovi iz UN rade za pogrešnu ekipu.“ 363

„To nije loša ideja.“ „Fredu, možda?“ „Ne.“ Holden se nasmeja. „Fred bi u tome video politički kapital. Koristio bi to za cenkanje. To treba da bude neko ko ne može ništa ni da dobije ni da izgubi ako informacije upotrebi. Moraću da razmislim o tome.“ Naomi ustade, pa priđe da mu uzjaše oko nogu i sedne mu u krilo sučelice. „A svi ćemo ubrzo umreti. To nimalo ne olakšava ovu situaciju.“ Ne svi. „Naomi, okupi posadu, isto tako i onu ženu-marinca i Avasaralu. U kuhinji, valjda. Moram da im objavim još jednu poslednju stvar. Vidimo se tamo za deset minuta.“ Ona ga poljubi lako u nos. „U redu. Bićemo tamo.“ Kad je nestala iz vidokruga niz lestvice za posadu, Holden je otvorio ormarić šefa smene. Unutra je bio komplet veoma zastarelih šifrarnika, priručnik iz marsovskog pomorskog prava, pištolj i dva šaržera sa balističkim mecima od gela. On uze pištolj, napuni ga i priveza opasač i futrolu oko pojasa. Onda se vrati do komunikacione stanice i stavi Avasaralin paket sa podacima u prenos uskim snopom koji će odskakati od Cerere preko Marsa i Lune do Zemlje, koristeći usput sve vreme javne rutere. Teško da će privući bilo čiju pažnju. On pritisnu dugme za snimanje i reče: „Ćao, mama. Pogledaj ovo. Pokaži porodici. Nemam pojma kako ćeš znati da je došao pravi trenutak da to upotrebiš, ali kad on dođe, uradi s tim ono što smatraš da je najbolje. Verujem vam, ljudi, i volim vas.“ Pre nego što je mogao da kaže bilo šta drugo ili bolje razmisli o svemu, pritisnuo je taster za slanje i isključio panel. Pozvao je lift na lestvicama, pošto je vožnja njim trajala duže od samog veranja, a trebalo mu je vremena da smisli kako tačno da odigra u sledećih deset minuta. Kad je stigao na palubu za posadu, još nije sve raščivijao, ali je ispravio ramena i svejedno ušao u brodsku kuhinju. Ejmos, Aleks i Naomi su sedeli s jedne strane stola, okrenuti prema njemu. Praks je bio na svom uobičajenom mestu na radnoj površini. Bobi i Avasarala su sedele postrance na drugoj strani stola kako bi mogle da ga vide. Žena-marinac je tako bila udaljena manje od dva metra, i između nje i njega nije bilo ničega. To bi moglo da bude problematično u zavisnosti od toga kako se ovo bude odvijalo. On spusti ruku na dršku pištolja na kuku kako bi bio siguran da su svi to videli, pa reče: „Imamo oko dva dana pre nego što pripadnici mornarice UN priđu dovoljno 364

blizu da nadvladaju našu odbranu salvom torpeda i unište brod.“ Aleks klimnu glavom, ali svi oćutaše. „Ali mi imamo Maov trkački čamac kojim se Avasarala dovezla, prikačen za korito. U njega mogu da stanu dvoje ljudi. Smestićemo to dvoje ljudi u njega tako da mogu da umaknu. Onda ćemo da se okrenemo i poletimo pravo prema tim brodovima UN kako bismo trkačkom čamcu obezbedili malo vremena. Ko zna, možda čak i povedemo jedan razarač sa sobom. Obezbedimo sebi nekoliko slugu u zagrobnom životu.“ „Jebote, to!“, reče Ejmos. „Mogu to da podržim“, reče Avasarala. „Ko su onda ti srećnici? I kako da sprečimo brodove UN da ih jednostavno ne pobiju pošto unište ovaj brod?“ „Praks i Naomi“, reče Holden odmah, pre nego što je iko drugi stigao bilo šta da kaže. „Praks i Naomi će otići čamcem.“ „Dobro“, reče Ejmos, dok je klimao glavom. „Zašto?“, rekoše Naomi i Avasarala u istom trenutku. „Praks zato što je on lice cele ove stvari. On je čovek koji je sve prokljuvio. I zato što bi bilo lepo, kad neko konačno izbavi njegovu devojčicu, da njen tata bude tamo“, reče Holden. A onda, lupnuvši prstima po dršci pištolja: „A Naomi, jebi ga, zato što ja tako kažem. Ima li pitanja?“ „Jok“, reče Aleks. „Štima što se mene tiče.“ Holden je pomno posmatrao ženu-marinca. Ako iko pokuša da otme pištolj od njega, to će učiniti ona. A ona radi za Avasaralu. Ukoliko starica zaključi da želi da bude i sama u Rejzorbeku kad ovaj pođe, žena-marinac će pokušati da to i ostvari. Ali na njegovo iznenađenje, ona se pomeri samo da bi podigla ruku. „Narednice?“, reče Holden. „Dva od tih šest marsovskih brodova koji prate momke iz UN jesu nove brze krstarice klase Raptor. Oni će verovatno moći da stignu Rejzorbek ako to stvarno budu hteli.“ „Zaista?“, upita Holden. „Moj je utisak bio da su tu samo da bi držali brodove UN na oku i ništa drugo.“ „Pa, verovatno je tako, ali...“ Ona zaćuta usred rečenice sa dalekim pogledom u očima. „Onda, takav je plan“, reče Holden. „Prakse, Naomi, spakujte sve što je potrebno i pređite u Rejzorbek. Svi ostali, bio bih vam zahvalan kad biste sačekali ovde dok oni to ne urade.“ 365

„Čeknider malo...“, pobuni se Naomi, ljutitim glasom. Pre nego što je Holden stigao da odgovori, Bobi se ponovo oglasi. „Hej, znate šta? Upravo mi nešto pade na pamet.“ 366

S Četrdeset treće poglavlje: Bobi vima im je nešto promaklo. Bilo je to kao da joj neko kuca pozadi u glavi, traži da bude pušten unutra. Bobi razmotri to u mislima. Svakako, taj skot Ngujen je pokazao sve znake spremnosti da uništi Rosinantea, bez obzira na to da li je visoki političar UN na brodu ili ne. Avasarala se kockala kad je pomislila da će njeno prisustvo oterati brodove UN. Činilo se da joj se kockanje nije isplatilo. Šest razarača UN i dalje je jurilo prema njima. Ali njih je pratilo još šest brodova. Među njima, baš kao što je upravo ukazala Holdenu, i dve krstarice klase Raptor za brze napade. Vrhunska marsovska vojna tehnologija, više nego sposobna da se nosi sa svakim razaračem UN. Uz dve krstarice, tamo su bila i četiri marsovska razarača. Možda su oni bolji od svojih parnjaka iz UN, možda i nisu, ali sa dve krstarice u blizini, imali su značajnu prednost u tonaži i vatrenoj moći. A sledili su brodove UN kako bi se uverili da ovi neće učiniti nešto što bi dodatno raspirilo rat koji je već bio u toku. Poput ubistva jedine političarke UN koja ne zateže povodac zbog želje za ratom protiv Marsa. „Hej, znate šta?“, reče Bobi pre nego što je uopšte shvatila da će bilo šta reći. „Upravo mi nešto pade na pamet...“ Kuhinja utihnu. Bobi prože iznenadno i neprijatno sećanje na to kako je govorila u sali za konferencije UN i pritom upropastila svoju vojničku karijeru. Kapetan Holden, slatki baja koji je bio malo previše pun sebe, zijao je u nju, što na njegovom licu nije izgledalo naročito lepo. Ličio je na veoma besnog čoveka koji je izgubio tok misli usred tirade. A i Avasarala je zurila u nju. Mada, pošto je naučila da bolje tumači staričin izraz, ona tamo nije videla gnev. Samo radoznalost. „Pa“, reče Bobi, pročistivši grlo. „Šest Marsovih brodova prate te brodove UN. A Marsovi brodovi su bolji od njih. Obe mornarice su u najvišem stepenu borbene gotovosti.“ Niko se nije pomerao niti progovarao. Avasaralina radoznalost se pretvorila u 367

mrštenje. „Zato“, nastavi Bobi, „oni bi možda bili spremni da nas podrže.“ Avasaralino mrštenje se samo dodatno produbilo. „Zašto bi“, reče ona, „Marsovce bolelo uvo za to da spreče da me ubije moja rođena posrana mornarica?“ „Zar škodi pitati?“ „Ne“, reče Holden. „Mislim da ne škodi. Da li i vi ostali ovde mislite kako to ne bi škodilo?“ „Ko će im se javiti?“, upita Avasarala. „Ti? Izdajnica?“ Te reči su bile kao udarac u stomak. Ali Bobi je shvatila šta starica radi. Napada Bobi najgorim mogućim odgovorom Marsovaca. Meri njenu reakciju na to. „Da, ja bih otvorila vrata“, reče Bobi. „Ali vi biste morali da ih ubedite u to.“ Avasarala je zurila u nju jedan veoma dug minut, a onda rekla: „U redu.“ * „Ponovi to, Rosinante“, reče marsovski komandant. Veza je bila jasna kao da stoje u istoj prostoriji sa njim. Nije se zabezeknuo zbog kvaliteta zvuka. Avasarala progovori polako, izgovarajući pažljivo, sve isto kao i maločas. „Ovde pomoćnica podsekretara Krisdžen Avasarala iz Ujedinjenih nacija Zemlje“, ponovi Avasarala. „Samo što me nisu napali odmetnuti elementi mornarice UN dok putujem u sistem Jupitera zbog mirotvorne misije. Jebote, spasite me! Nagradiću vas tako što ću odvratiti moju vladu od namere da vam planetu pretvori u staklo.“ „Moram ovo da pošaljem uz lanac komande“, reče komandant. Nisu koristili video-link, ali u glasu mu se nazirao široki osmeh. „Zovite koga god morate da zovete“, reče Avasarala. „Samo se odlučite pre nego što me ove pizde zaspu projektilima. U redu?“ „Daću sve od sebe, madam.“ Ona mršava - Naomi se zvaše - prekinu vezu i okrenu se prema Bobi. „Šta reče ti ono, zbog čega bi nam pomagali?“ „Mars ne želi rat“, odgovori Bobi, u nadi da ne priča potpuno napamet. „Ako saznaju da je glas razuma UN na brodu koji se spremaju da unište odmetnuti jastrebovi rata iz UN, ima smisla da se umešaju.“ „Meni to zvuči malo kao da pričaš napamet“, reče Naomi. „Isto tako“, reče Avasarala, „ja sam im upravo dozvolila da pucaju na mornaricu UN bez političkih reperkusija.“ „Sve i da pomognu“, reče Holden, „nikako neće moći u potpunosti da spreče 368

brodove UN da nas gađaju. Potreban nam je plan borbe.“ „Samo što smo zakrpili ovu prokletinju“, reče Ejmos. „Ja i dalje tvrdim da treba Praksa i Naomi da strpamo u Rejzorbek“, reče Holden. „A meni se sve više čini da je to glupost“, reče Avasarala. Ona srknu malo kafe i iskrivi lice. Starici je definitivno nedostajalo njenih pet šolja čaja dnevno. „Objasnite“, reče Holden. „Pa, ako Marsovci odluče da budu na našoj strani, to menja celu postavku za te brodove UN. Ne mogu pobediti svih sedam protivnika, ako se dobro razumem u matematiku.“ „Dobro“, reče Holden. „Zato im je u interesu da ne završe u istorijskim knjigama kao odmetnuti elementi. Ako Ngujenova zavera propadne, svi iz njegove ekipe u najmanju ruku idu pred vojni sud. To se najbolje može osujetiti tako što će se oni postarati da ja ne preživim ovu bitku, bez obzira na to ko pobedi.“ „Što znači da će pucati na Rosija“, reče Naomi. „Ne na čamac.“ „Naravno da ne znači“, reče Avasarala i nasmeja se. „Jer ja ću, naravno, biti u čamcu. Misliš da će i na sekund poverovati da očajnički pokušavaš da zaštitiš letelicu za bekstvo u kojoj nisam ja? A kladim se da Rejzorbek nema te odbrambene topove o kojima si pričao. Ima li ih?“ Na Bobino iznenađenje, Holden je klimao glavom dok je Avasarala govorila. Ona ga je bila procenila kao sveznalicu koji voli samo sopstvene zamisli. „Da“, reče Holden. „Apsolutno ste u pravu. Lansiraće sve što imaju na Rejzorbek dok ovaj pokušava da umakne, a on je sasvim bez odbrane.“ „Što znači da ćemo svi preživeti ili svi izginuti ovde, na brodu“, reče Naomi s uzdahom. „Kao i obično.“ „Dakle, ponovo“, reče Holden. „Treba nam plan borbe.“ „Ovo je prilično malobrojna posada“, reče Bobi sad, pošto se razgovor vratio polju njene ekspertize. „Gde svi obično sedite?“ „Operativni oficir“, reče Holden pokazavši na Naomi. „Ona se isto tako bavi elektronskim ratovanjem i protivmerama. A prirodno je talentovana za to, pošto se time nikada nije bavila pre nego što smo došli do ovog broda.“ „Mehaničar...“, zausti Holden, pokazavši na Ejmosa. „Čačkam i petljam“, reče Ejmos, prekinuvši ga. „Dajem sve od sebe da se brod ne raspadne kada bude izbušen.“ 369

„Ja sam obično za panelom borbenih operacija“, reče Holden. „Ko je tobdžija?“, upita Bobi. „Eve me“, reče Aleks, pokazavši na sebe. „Ti i letiš i biraš mete?“, reče Bobi. „Impresionirana sam.“ Aleksova ionako tamna koža potamne za još jednu nijansu. Njegovo razvlačenje iz doline Mariner počelo je iz iritirajućeg da klizi u šarmantno. A bilo je i baš slatko što je pocrveneo. „Ma ne. Kapetan bira mete na panelu za borbene operacije, generalno. Ali ja moram da kontrolišem vatru.“ „E pa, eto“, reče Bobi, okrenuvši se Holdenu. „Daj meni oružje.“ „Bez uvrede, narednice...“, reče Holden. „Oružarska narednica“, odgovori Bobi. „Oružarska“, saglasi se Holden klimnuvši glavom. „Ali jesi li kvalifikovana za kontrolu vatre na bojnom brodu?“ Bobi odluči da se ne vređa zbog tog pitanja i umesto toga mu se široko osmehnu. „Videla sam šta imate od oklopa i oružja kad ste to stavili na sebe u vazdušnoj komori. Pronašli ste u tovarnom spremištu MJP, zar ne?“ „MJP?“, upita Avasarala. „Mobilni jurišni paket. Napadačku opremu za marince. Nije toliko dobra kao moj oklop za izviđanje, ali sadrži kompletnu opremu za šest prašinara.“ „Da“, reče Holden. „Tamo smo to našli.“ „To je zato što je ovo brod za brze napade u više vidova. Jedan od njih je napad u ulozi torpednog bombardera. Ubacivanje grupe vojnika na drugi brod jeste drugi. A moj čin ima veoma specifično značenje.“ „Da“ reče Aleks. „Specijalista za opremu.“ „Moram da se razumem u sve sisteme naoružanja koji mogu zatrebati mom vodu ili četi u toku tipičnog dejstva. To obuhvata i sisteme naoružanja na jurišnom brodu kao što je ovaj.“ „Tako dakle...“, zausti Holden, ali Bobi ga prekinu klimnuvši glavom. „Ja sam tvoj tobdžija.“ Poput većine drugih stvari u Bobinom životu, stolica oružarskog oficira bila je napravljena za nekog sitnijeg od nje. Remenje koje se vezivalo na pet mesta urezivalo joj se u kukove i ramena. Čak i na najvećoj mogućoj udaljenosti, konzola 370

za kontrolu vatre bila je malčice preblizu da bi ona udobno oslanjala ruke na ležaj za ubrzanja dok je koristi. Sve će to predstavljati problem ako budu primorani da manevrišu pod jakim gravitacijama. A to će se, naravno, desiti kada započne borba. Zbila je laktove što je više mogla kako joj ruke ne bi bile iščašene iz ramena pod jakom gravitacijom i zapetljala oko remenja. Moraće da bude dovoljno dobro. Sa svog sedišta iza i iznad nje, Aleks reče: „Ovo će se brzo završiti, ovako ili onako. Verovatno nećeš imati dovoljno vremena da ti bude previše neudobno.“ „To je baš ohrabrujuće.“ Holden reče preko 1MC kanala: „Sada smo unutar maksimalno efikasnog dometa oružja. Oni mogu da otvore vatru odmah, ili za dvadeset sati. Zato ostanite vezani. Napustite svoje mesto samo u slučaju životne opasnosti i po mom neposrednom naređenju. Nadam se da su svi prikačili kateter kako valja.“ „Mene moj previše steže“, reče Ejmos. Aleks progovori iza nje, da bi se delić sekunde kasnije čuo odjek njegovih reči preko komunikacionog kanala. „To ti je kondom-kateter, ortak. Ide spolja.“ Bobi nije mogla da se uzdrži od smeha pa je podigla ruku iza sebe da joj Aleks baci kosku. Holden reče: „Ovde u operativnom imamo zelena svetla na tabli. Proverite svi status spremnosti.“ „Sve je zeleno u kontroli leta“, reče Aleks. „Zeleno u elektronskom ratovanju“, reče Naomi. „Ovde dole je sve spremno“, reče Ejmos. „Oružje zeleno i vruće“, reče Bobi konačno. Čak i tako vezana za stolicu za dva broja premalu, na ukradenom Marsovom bojnom brodu kojim upravlja jedan od najtraženijih ljudi na unutrašnjim planetama, osetila je da joj je đavolski drago što je tu. Bobi se uzdržala da ne podvrisne od radosti i umesto toga podigla prikaz pretnji koji je video Holden. On je već markirao šest razarača UN koji su ih progonili. Bobi je označila brod na čelu i pustila Rosinantea da pokuša da iznađe rešenje za ciljanje u njega. Rosi je izračunao izglede za pogodak na manje od 0,1 posto. Skakala je s mete na metu, kako bi stekla osećaj za vreme reakcije i kontrole. Kucnula je po dugmetu kako bi pozvala informacije o metama i pogledala specifikacije razarača UN. Kad joj je dosadilo da čita brodske specifikacije, prešla je na taktički prikaz. Jedna zelena tačkica koju je progonilo šest malo većih crvenih tačkica, koje je opet progonilo šest plavih tačkica. To nije bilo u redu. Trebalo je da zemaljski brodovi 371

budu plavi, a marsovski crveni. Rekla je Rosiju da zameni šemu boja. Rosinante je bio okrenut prema brodovima koji su ga jurili. Na mapi je to izgledalo kao da lete pravo jedni na druge. Ali u stvarnosti, Rosinante je bio usred potiska za usporavanje, kako bi omogućio brodovima UN da ga brže sustignu. Svih trinaest brodova u ovoj borbi hitalo je prema Suncu. Rosi je to radio dupetom napred. Bobi baci pogled na vreme i vide da je čačkanjem po kontrolama uspela da utroši manje od petnaest minuta. „Ne podnosim čekanje na borbu.“ „Baš kao ni ja, sele“, reče Aleks. „Imaš li neke igrice na ovome?“, upita Bobi, kucnuvši po svojoj konzoli. „Čik pogodi na šta mislim“, odgovori Aleks, „a počinje sa R.“ „Razarač“, reče Bobi. „Šest cevki, osam OT i brzometni elektromagnetni top na krmi.“ „Pogodak. Ti si na redu.“ „Jebote, baš ne podnosim čekanje na borbu.“ Kada je borba počela, to se dogodilo odjednom. Bobi je očekivala najpre neke rane probne hice. Nekoliko torpeda ispaljenih iz krajnjeg dometa, koliko da vide da li posada Rosinantea ima potpunu kontrolu nad svim sistemima oružja i da li je sve u operativnom stanju. Umesto toga, brodovi UN su smanjili udaljenost dok je Rosi gazio na kočnice kako bi ih dočekao. Bobi je gledala kako se šest brodova UN primiče sve bliže i bliže crvenoj liniji pretnje na njenom displeju. Crvenoj liniji koja je predstavljala tačku od koje će puna salva sa svih šest brodova savladati Rosijevu mrežu odbrambenih topova. U međuvremenu, šest marsovskih brodova približilo se zelenoj liniji na njenom displeju koja je prikazivala njihov optimalni domet za napad na brodove UN. Bila je to velika igra u kojoj su svi čekali da vide ko će prvi da uzmakne. Aleks je podešavao njihov potisak za kočenje kako bi bio siguran da će Marsovci doći u domet pre Zemljana. Kad počne pucnjava, nagaziće na gas i pokušati da što je moguće brže prođe kroz zonu aktivne borbe. Zbog toga su i krenuli u susret brodovima UN. Da su bežali, samo bi im duže bili u dometu. Tada jedna crvena tačka - Marsova krstarica za brze napade - pređe zelenu liniju i u celom brodu se oglasi alarm. „Kod ovih nema čekanja“, reče Naomi. „Marsova krstarica je ispalila osam 372

torpeda!“ Bobi ih je videla. Žute tačkice su menjale boju u narandžastu dok su hitale pod jakim ubrzanjem. Brodovi UN su smesta odgovorili. Polovina se okrenula sučelice brodovima Marsa i otvorila vatru iz elektromagnetnih i odbrambenih topova. Prostor na taktičkom prikazu između dve grupe najednom je bio ispunjen žutonarandžastim tačkama. „Opasnost!“, viknu Naomi. „Šest torpeda na kursu sudara sa nama!“ Pola sekunde kasnije, na Bobinom prikazu kontrola OT pojaviše se vektori i informacije o brzini torpeda. Holden je bio u pravu. Mršavica iz Pojasa se dobro snalazila s ovim. Reagovala je zapanjujuće brzo. Bobi označi svih šest torpeda za OT, a brod zavibrira kad ovi pripucaše brzim stakatom. „Stiže sokić“, reče Aleks i Bobi oseti kako je ležaj bode na pet-šest mesta. Vene joj ispuni hladnoća, koja se brzo pretvori u belo usijanje. Ona odmahnu glavom kako bi se oduprla suženju vidokruga koje joj je zapretilo dok je Aleks govorio: „Tri... dva...“ Nije stigao do jedan. Rosinante se zabi u Bobi otpozadi, sabivši je u ležaj za ubrzanja. Ona se u poslednjoj sekundi seti da poravna laktove i izbegne lomljenje ruku dok je svaki deo njenog tela pokušavao da poleti unazad pod potiskom od deset gravitacija. Na njenom prikazu pretnji, prvobitni talas od šest torpeda ispaljenih prema njima gasnuo je dok ih je Rosi pronalazio jednog po jednog i obarao. Još je torpeda bilo u letu, ali sada je čitava marsovska pratnja otvorila vatru na Zemljane, i prostor oko brodova se pretvorio u zbrku pogonskih repova i detonacija. Bobi reče Rosiju da nacilja sve sa prilaznim vektorom i obara to odbrambenim topovima, prepustivši to marsovskom inženjeringu i milostivosti univerzuma. Ona pređe na jedan od velikih prikaza frontalnih kamera, pretvorivši ga u prozor kroz koji je mogla da posmatra bitku. Ispred nje je nebo bilo jarko osvetljeno belim blescima i oblacima gasa koji su se širili posle eksplozija torpeda. Brodovi UN su zaključili da Marsovci predstavljaju stvarnu pretnju, pa se svih šest okrenulo sučelice neprijatelju. Bobi kucnu po kontrolama kako bi prekrila video-sliku prikazom pretnji, i nebo je najednom bilo puno nemoguće brzih svetlih mrlja pošto je računar za procenu pretnji svakom torpedu i projektilu davao sjajan okvir. Rosinante se brzo približavao razaračima UN, a potisak je spao na dve gravitacije. „Evo nas“, reče Aleks. Bobi podiže sistem pronalaženja meta za torpeda i nacilja na pogonske kupe dva broda. „Ispaljujem dva“, reče ona i pusti svoje prve dve ribe u vodu. Sjajni 373

tragovi pogona osvetliše nebo dok su torpeda hujala svojim putem. Indikator spremnosti za vatru prešao je u crveno dok je brod ponovo punio cevi. Bobi je već birala pogonske kupe sledeća dva broda UN. Istog trenutka kad je indikator spremnosti prešao u zeleno, ona isprazni obe cevi. Nacilja na poslednja dva razarača, pa proveri kako joj napreduju prva dva torpeda. Oba su nestala, oborili su ih zadnji OT razarača. Talas brzih svetlih mrlja jurio je prema njima, i Aleks je bacakao brod postrance kako bi otplesao van linije vatre. To nije bilo dovoljno. Žuto svetlo upozorenja za atmosferu poče da rotira u kokpitu, i oglasi se dvotonska sirena. „Pogođeni smo“, reče Holden, mirnim glasom. „Gubimo atmosferu. Nadam se da ste svi dobro nabili šešir na glavu.“ Kada je Holden isključio sistem za vazduh, brodski zvuci su iščileli i Bobi je sada čula samo sopstveno disanje i slabo šištanje 1MC kanala u slušalicama. „Auh“, reče Ejmos preko komunikatora. „Tri pogotka. Mali projektili, verovatno iz OT. Uspeli su da prođu kroz nas a da ne pogode ništa bitno.“ „Jedan je prošao kroz moju sobu“, reče onaj naučnik, Praks. „To te je sigurno probudilo“, reče Ejmos sa prizvukom osmeha u glasu. „Usro sam se“, odgovori Praks bez ikakvog prizvuka humora. „Tišina“, reče Holden, ali u glasu mu nije bilo zlobe. „Ne zauzimajte kanal, molim.“ Bobi je pustila da racionalni, promišljeni deo njenog bića sluša razgovor. Taj deo njenog mozga sada joj nije bio od koristi. Deo uma joj je bio uvežban da pronalazi mete i ispaljuje torpeda na njih, i sad je funkcionisao bez njenog mešanja. Gušter je imao kontrolu. Nije znala koliko je torpeda ispalila kad se prikaz iz kamere načas zamračio posle strahovitog bleska svetla. Kada se slika vratila, jedan razarač UN bio je prepolovljen, a delovi korita su se brzo udaljavali jedan od drugog i vrteli se ostavljajući za sobom oblačić gasa i tragove otpadaka. Neke od tih stvari koje su izletale iz razorenog broda svakako su bili mornari UN. Bobi nije mislila o tome. Gušter je likovao. Uništenje prvog broda UN promenilo je ravnotežu, i posle nekoliko minuta, preostalih pet su bili teško oštećeni ili uništeni. Jedan kapetan UN je odaslao poziv u pomoć i odmah objavio predaju. Bobi pogleda u svoj displej. Tri broda UN uništena. Tri teško oštećena. Marsovci su izgubili dva razarača, a jedna krstarica je imala teška oštećenja. 374

Rosinante je imao tri rane od metaka zbog kojih je izgubio sav vazduh, ali nije bilo druge štete. Pobedili su. „Bog te mazo“, reče Aleks. „Kapetane, moramo da nabavimo jednu ovakvu.“ Bobi je tek posle izvesnog vremena shvatila da on to govori o njoj. * „Vlada UN vam je zahvalna“, govorila je Avasarala marsovskom komandantu. „Ili makar onaj njen deo kojim ja upravljam. Idemo na Io da rasturimo još neke brodove i možda sprečimo apokalipsu. Želite li sa nama?“ Bobi otvori privatni kanal prema Avasarali. „Sad smo svi izdajnici.“ „Ha!“, reče starica. „Samo ako izgubimo.“ 375

O Četrdeset četvrto poglavlje: Holden štećenja Rosinantea spolja su bila jedva vidljiva. Tri hica iz odbrambenih topova ispaljena sa jednog razarača UN pogodila su ga malo ispred ambulante i, posle kratkog dijagonalnog leta kroz brod, izašla kroz mašinsku radionicu, dve palube niže. Usput, jedan od njih je prošao kroz tri kabine na palubi za posadu. Holden je očekivao da mali botaničar bude zgromljen, naročito posle one napomene da se opoganio. Ali kada ga je Holden obišao posle bitke, iznenadilo ga je naučnikovo nonšalantno sleganje ramenima. „Bilo je to veoma iznenađujuće“, rekao je samo. Bilo je to lako pripisati šoku zbog napada. Otmici njegove kćerke, posle koje su usledili meseci života na Ganimedu dok se rušila društvena struktura. Bilo je lako u Praksovoj smirenosti sagledati najavu potpunog mentalnog i emocionalnog sloma. Sam bog zna da je čovek već pet-šest puta izgubio kontrolu nad sobom, i to gotovo uvek kada nije trebalo. Ali Holden je podozrevao da se u Praksu krije još nešto. Taj čovek se neumoljivo kretao napred. Vasiona je mogla iznova i iznova da ga obara, ali sve do smrti, on bi samo nastavio da ustaje i vuče se napred prema svom cilju. Holden je pomislio da je on verovatno bio veoma dobar naučnik. Uzbuđen zbog malih pobeda, nije dozvoljavao da ga neuspesi obeshrabre. Marljivo je išao dalje sve dok ne stigne tamo gde treba da bude. Čak i sada, samo nekoliko sati pošto ga umalo nije prepolovio brzi projektil, Praks je bio u potpalublju sa Naomi i Avasaralom, i krpio rupe u brodu. Niko to čak nije ni tražio od njega. Samo je ustao sa svog ležaja i dao svoj doprinos. Holden je stajao iznad jedne ulazne rupe od metka na spoljnoj oplati broda. Mali projektil je ostavio savršeno okruglu rupu, gotovo bez ikakvih ulegnuća po obodima. Prošao je kroz pet centimetara debeo oklop od rastegljive legure toliko brzo da je nije čak ni ulubio. „Pronašao sam je“, reče Holden. „Napolje ne izbija svetlo, pa izgleda da je iznutra već zakrpljeno.“ „Stižem“, reče Ejmos, pa zatrupka po oplati u magnetnim čizmama, sa prenosivim aparatom za zavarivanje u ruci. Bobi je išla za njim u svom sjajnom 376

motornom oklopu i nosila komade lima i materijala za krpljenje. Dok su Bobi i Ejmos radili na zatvaranju probijene spoljne oplate, Holden se udaljio kako bi pronašao sledeću rupu. Oko njega, preostala tri bojna broda Marsa lebdela su kraj Rosinantea kao počasna straža. Sa isključenim pogonima, videli su se samo kao male crne tačke koje su se kretale preko zvezdanog polja. Iako je Rosi njegovom oklopu ukazivao na to gde da gleda, i mada mu je prikaz na viziru obeležavao brodove, bilo ih je gotovo nemoguće videti. Holden je pratio na viziru marsovsku krstaricu dok nije prešla preko ekliptike svetlog, razlivenog Mlečnog puta. Na trenutak, ceo brod je bio crna silueta uokvirena drevnim belim sjajem nekoliko milijardi zvezda. Slabi konusni trag providnog belila izbio je s jedne strane broda i on je odlebdeo natrag u mrak istačkan zvezdama. Holden je poželeo da Naomi stoji kraj njega i gleda uvis kako bi videla isto što i on, i ta želja se graničila sa fizičkim bolom. „Uvek zaboravim koliko je ovde napolju lepo“, reče on umesto toga preko njihovog privatnog kanala. „Sanjariš i puštaš da drugi rade?“, odgovori ona. „Da. Više je zvezda koje imaju planete oko sebe nego onih koje ih nemaju. Milijarde svetova. Poslednja procena je govorila o petsto miliona planeta u nastanjivoj zoni. Misliš da će naši praunuci videti neke od njih?“ „Naši praunuci?“ „Kad sve ovo bude gotovo.“ „Isto tako“, reče Naomi, „najmanje na jednoj od tih planeta nalaze se gospodari protomolekula. Možda bi tu trebalo da izbegavamo.“ „Stvarno? Baš bih nju voleo da vidim. Ko je stvorio to? Čemu uopšte služi? Baš bih voleo da mogu da pitam. U najmanju ruku, oni sa ljudskim bićima dele poriv da pronađu svaki nastanjiv kutak i usele se tamo. Možda sa njima imamo više toga zajedničkog nego što mislimo.“ „Oni su isto tako pobili sve koji su najpre tamo živeli.“ Holden frknu. „Mi radimo isto to od pronalaska koplja. Njima to samo zastrašujuće dobro ide od ruke.“ „Jesi li više našao tu sledeću rupu?“, reče Ejmos preko glavnog kanala, i njegov glas bio je neželjeni uljez. Holden odvoji pogled od neba i ponovo ga spusti na metal između nogu. Koristeći mapu oštećenja koju je Rosi slao na njegov vizir, pronašao je sledeću ulaznu ranu samo trenutak kasnije. „Da, da, evo je ovde“, reče on i Ejmos i Bobi krenuše prema njemu. 377

„Kapetane“, reče Aleks, javivši se iz kokpita. „Kapetan one krstarice MKRM-a hoće da popriča s tobom.“ „Poveži ga s mojim skafanderom.“ „Razumem“, reče Aleks, a onda radio-šum promeni ton. „Kapetane Holdene?“ „Čujem vas. Recite.“ „Ovde kapetan Ričard Čeng sa MKRM Sidonije. Žao mi je što nismo stigli ranije da razgovaramo. Bavim se kontrolom oštećenja i organizovanjem brodova za spasavanje i popravku.“ „Shvatam, kapetane“, reče Holden u pokušaju da ponovo opazi Sidoniju, ali bez uspeha. „Ja sam trenutno na oplati i krpim i sam nekoliko rupa. Videli smo vas pre koji minut kako prolazite.“ „Moja prva oficirka kaže da ste hteli da razgovarate sa mnom.“ „Da, i zahvalite joj u moje ime za svu dosad pruženu pomoć“, reče Holden. „Čujte, u tom okršaju smo utrošili strašno mnogo zaliha. Ispalili smo četrnaest torpeda i gotovo polovinu municije za odbrambene topove. Pošto je ovo nekada bio Marsov brod, pomislio sam da možda imate zaliha koje bi se uklopile u naše potrebe.“ „Svakako“, reče kapetan Čeng bez trunke oklevanja. „Javiću razaraču Sali Rajd da se postavi u položaj za prebacivanje municije.“ „Uh“, reče Holden, preneražen momentalnim pristankom. Bio je spreman da pregovara. „Hvala.“ „Preko mog obaveštajnog oficira proslediću vam prikaz borbe. Biće vam zanimljivo da pogledate. Ali kratka verzija izgleda ovako: onaj prvi pogodak, koji je razbio odbrambenu liniju UN i dovršio borbu? Taj je bio vaš. Izgleda da nije trebalo da vam okreću leđa.“ „Vi ste zaslužni za to“, reče Holden i nasmeja se. „To je pucala jedna narednica s Marsa.“ Nastade stanka; onda Čeng reče: „Kad ovo bude gotovo, voleo bih da vas častim pićem i popričam o tome kako je jedan obeščašćeni oficir mornarice UN završio na ukradenom torpednom bombarderu MKRM-a sa Marsovim vojnim osobljem u posadi i visokom političarkom UN na brodu.“ „To je jedna đavolski dobra priča“, odgovori Holden. „A kad smo već kod Marsovaca, voleo bih da ovoj mojoj Marsovki obezbedim jedan poklon. Imate li na Sidoniji detašman marinaca?“ 378

„Da, zašto?“ „Imate li u toj grupi i izvidnike?“ „Da. Ponavljam, zašto?“ „Trebaće nam oprema koju verovatno imate u skladištu.“ On reče kapetanu Čengu šta mu treba, a Čeng reče: „Narediću da vam Rajd to dostavi kad budemo prebacivali sve ostalo.“ Brod MKRM Sali Rajd izgledao je baš kao da je prošao kroz borbu bez ijedne ogrebotine. Kad se zaustavio kraj Rosinantea, tamni bok mu je izgledao glatko i netaknuto kao jezerce crne vode. Pošto su Aleks i pilot Rajda savršeno uskladili kurs, sa strane se ukazao veliki otvor i napolje se prosulo mutno svetlo za slučaj opasnosti. Ispaljene su dve magnetne hvataljke koje su povezale brodove kablom dugim deset metara. „Ovde poručnica Grejvs“, reče devojački glas. „Spremni smo da počnemo sa prebacivanjem tovara po vašem nalogu.“ Poručnica Grejvs je zvučala kao da bi trebalo da je još u srednjoj školi, ali Holden reče: „Samo napred. Spremni smo na ovom kraju.“ Prebacivši kanale Naomi, on reče: „Otvori, stižu nam nove ribice.“ Nekoliko metara od mesta na kom je stajao, velika vrata koja su inače bila u nivou oplate otvorila su se pred prostorom u koži broda koji je bio širok jedan i dugačak osam metara. Komplikovani sistem šina i zupčanika pružao se duž otvora. Na dnu su ležala preostala tri Rosinanteova torpeda brod-brod. „Sedam ovamo“, reče Holden, pokazavši na otvoreno spremište za torpeda. „I sedam s druge strane.“ „Razumem“, reče Grejvsova. Dugačko, usko belo obličje plazma-torpeda pojavi se u otvoru Rajda, okruženo mornarima u opremi za izlazak iz broda. Uz blago ispuštanje azota pod pritiskom, preneli su torpedo duž dva kabla-vođice do Rosija; onda, uz pomoć Bobine snage pojačane odelom, postavili su ga na vrh spremišta. „Prvi je na svom mestu“, reče Bobi. „Imam ga“, odgovori Naomi, i sekund kasnije motorizovane šine oživeše, zgrabiše torpedo i povukoše ga dole u spremište. Holden baci pogled na vizir kako bi video koliko je vremena prošlo. Prenos i utovar svih četrnaest torpeda potrajaće satima. 379

„Ejmose“, reče on. „Gde si?“ „Upravo završavam sa poslednjom zakrpom dole, kod mašinske radionice“, odgovori mehaničar. „Treba ti štogod?“ „Kad završiš s tim, uzmi dva ranca za kretanje van broda. Ti i ja idemo po ostale zalihe. Trebalo bi da tamo budu tri sanduka metaka za OT i nešto namirnica.“ „Gotov sam. Naomi, otvori mi vrata tovarnog spremišta, hoćeš li?“ Holden je gledao kako Bobi i mornari s Rajda rade, i oni su utovarili još dva torpeda dok Ejmos nije stigao sa dva ranca za kretanje van broda. „Poručnice Grejvs, posada sa Rosinantea traži dozvolu da se ukrca i preuzme ostatak zaliha.“ „Imate dozvolu, Rosinante.“ Meci za odbrambene topove bili su pakovani u sanduke od po dvadeset hiljada komada i pri punoj gravitaciji bili bi teži od pet stotina kila. Pod mikrogravitacijom uporedo postavljenih brodova, dvoje ljudi sa rancima za kretanje van broda moglo je da ih premesti ukoliko su bili voljni da posle svakog prelaska dopune svoj azot pod pritiskom. Bez mehanizacije za prikupljanje ili malog radnog šatla na raspolaganju, nije bilo drugog izbora. Svaki sanduk je morao da se polako gura prema krmi Rosinantea pomoću dvadeset sekundi dugog „mlaza“ iz Ejmosovog ranca. Kad bi stigao do krme broda kraj vrata tovarnog spremišta, Holden bi upotrebio potisak jednake dužine iz svog ranca kako bi zaustavio sanduk. Onda bi ga njih dvojica umanevrisali unutra i prikačili uz pregradu. Taj postupak je bio dugotrajan, i makar za Holdena, pri svakom prelasku postojao je taj uzbudljivi trenutak kada je ispaljivao kočnice da bi zaustavio sanduk. Svaki put je načas imao uspaničenu viziju u kojoj ga ranac za kretanje van broda izneverava, a sanduk s municijom odleće u svemir dok Ejmos to posmatra. Naravno, bilo je to smešno. Ejmos je lako mogao da uzme novi ranac i dođe po njega, ili je brod mogao da se udalji, Rajd da pošalje šatl za spasavanje, a bilo je još mnogo različitih načina da se on izbavi iz takve situacije. Ali ljudska bića nisu živela i radila u svemiru ni blizu toliko koliko je bilo potrebno da primitivni deo njihovog uma ne govori: Pašću. I nastaviću večito da padam. Ljudi sa Rajda završili su sa prenosom torpeda otprilike u isto vreme kad su Holden i Ejmos pričvrstili poslednji sanduk sa municijom za odbrambene topove u tovarnom spremištu. „Naomi“, pozva Holden preko otvorenog kanala. „Sve u redu?“ „Odavde sve izgleda dobro. Svaki nov torpedo razgovara sa Rosijem i prijavljuje da je operativan.“ 380

„Odlično. Ejmos i ja ulazimo kroz vazdušnu komoru tovarnog spremišta. Možeš sada da ga zatvoriš. Alekse, čim Naomi kaže da je sve čisto, javi Sidoniji da možemo da se stuštimo prema Iju kad god to kapetan poželi.“ Dok je posada pripremala brod za put do Ija, Holden i Ejmos su skinuli opremu i odložili je u mašinsku radionicu. Šest sivih diskova, po tri na svakoj pregradi, jedni naspram drugih, pokazivali su gde su meci probili taj deo broda. „Šta je u onoj drugoj kutiji koju su ti Marsovci dali?“, upita Ejmos dok je skidao jednu ogromnu magnetnu čizmu s noge. „Poklon za Bobi“, reče Holden. „Ne bih to da razglašavam dok joj ga ne dam, u redu?“ „Naravski, kapetane, nema problema. Ako se ispostavi da je to tuce ruža sa dugim stabljikama, ne bih da budem prisutan kad Naomi sazna. Osim toga, znaš već, Aleks...“ „Ne, mnogo je praktičnije od ruža...“, zausti Holden, a onda premota razgovor u glavi. „Aleks? Šta s Aleksom?“ Ejmos slegnu šakama, u stilu stanovnika Pojasa. „Mislim da se malo zacopao u tu obilnu ženu-marinca.“ „Šališ se.“ Holden nije mogao to da zamisli. Nije posredi bilo to da je Bobi neprivlačna. Daleko od toga. Ali ona je istovremeno bila i veoma krupna, i vrlo zastrašujuća. A Aleks je bio tako tih i miran lik. Svakako, oboje su bili s Marsa, i bez obzira na to koliko čovek postane kosmopolita, ima uvek nečeg utešnog u podsećanju na dom. Možda je bilo dovoljno to što na brodu nije bilo drugih Marsovaca osim njih. Ali Aleks se bližio pedesetoj, ćelavio je bez mnogo žaljenja, i nosio šlauf oko struka sa tihom rezigniranošću sredovečnog muškarca. Narednica Drejper nije mogla biti starija od trideset godina i ličila je na ilustraciju iz stripa, sa sve mišićima koji su imali sopstvene mišiće. Nesposoban da se uzdrži od toga, njegov um je počeo da zamišlja kako bi se njih dvoje međusobno uklopili. Nije vredelo. „Auh“, mogao je samo da kaže. „Je li to obostrano?“ „Pojma nemam“, odgovori Ejmos slegnuvši ponovo. „Narednicu nije baš lako provaliti. Ali ne verujem da bi ga ona namerno povredila, ako me to pitaš. Premda, znaš već, ne bismo mogli da je sprečimo.“ „I ti cvikaš od nje, zar ne?“ „Vidi“, reče Ejmos sa širokim osmehom. „Kad je frka posredi, ja ti dođem, štono kažu, nadareni amater. Ali dobro sam odmerio tu ženu i bez te moderne mehaničke ljušture koju nosi, i sa njom. Ona ti je profi. Ne bavimo se istim 381

sportom.“ Gravitacija poče da se vraća u Rosinanteu. Aleks je pokretao pogon, što je značilo da polaze za Io. Holden ustade i sačeka malo da mu se zglobovi ponovo priviknu na osećaj težine. On pljesnu Ejmosa po leđima i reče: „Pa, imaš puno spremište torpeda i metaka, tri bojna broda Marsa koji te prate, jednu besnu staricu u apstinentskoj krizi zbog čaja i ženu-marinca s Marsa koja bi verovatno mogla da te ubije tvojim rođenim zubima. I šta ćeš sad?“ „Kaži ti meni, kapetane.“ „Nađeš im lepo nekog drugog da se s njim kače.“ 382

K Četrdeset peto poglavlje: Avasarala ako ja to vidim, ser“, reče Avasarala, „kocka je već bačena. Praktično imamo na delu već dve različite politike. Sada se postavlja pitanje kako da nastavimo. Dosad sam uspevala da sprečim obznanjivanje informacija, ali kad se to jednom dogodi, posledice će biti razorne. A pošto je gotovo sigurno da je artefakt u stanju da komunicira, izgledi za efikasnu vojnu upotrebu tih hibrida protomolekula i ljudi praktično ne postoje. Ako budemo upotrebili ovo oružje, stvorićemo drugu Veneru, počinićemo genocid i odstraniti svaki moralni argument protiv upotrebe oružja poput ubrzanih asteroida protiv same Zemlje. Nadam se da ćete mi oprostiti zbog rečnika, ser, ali ovo je bilo zajeb od samog početka. Šteta nanesena bezbednosti ljudske vrste bukvalno je nezamisliva. U ovom trenutku se čini jasnim da je projekat protomolekula koji je u toku na Veneri svestan događaja u sistemu Jupitera. Moguće je da tamošnji uzorci imaju informacije prikupljene posle uništenja Arbogasta. Tvrdnja da je naš položaj zbog toga problematičan radikalno je neprikladna za činjenice. Da je sve išlo kroz normalne kanale, ne bismo sada bili ovde. Ovako, ja sam uradila sve što je trenutno u mojoj moći, ako se ima u vidu situacija u kojoj sam. Koalicija koju sam stvorila između Marsa, elemenata iz Pojasa i legitimne vlade Zemlje spremna je za akciju. Ali Ujedinjene nacije se moraju distancirati od ovog plana i smesta preduzeti sve da izoluju i razoružaju frakciju u vlasti koja je pravila ova podla sranja. Ponovo, izvinjavam se zbog rečnika. Poslala sam kopije podataka koji se ovde nalaze admiralima Sauteru i Lenikiju kao i mom timu koji radi na problemu Venere. Oni vam, naravno, stoje na raspolaganju kako bi vam odgovorili na bilo koje pitanje ako ja ne budem dostupna. Veoma mi je žao što vas stavljam u ovaj položaj, ser, ali moraćete da odaberete stranu. I to brzo. Ovde su se događaji razvili sami od sebe. Ako mislite da se nađete na istorijski pravoj strani u ovome, morate delovati odmah.“ Ako uopšte bude istorije za to, pomisli ona. Pokušala je da smisli još nešto što bi rekla, neki drugi argument koji bi se probio kroz slojeve starih naslaga oko mozga generalnog sekretara. Nije mogla ništa novo da nađe, a obično ponavljanje prethodnih reči nalik na dečju recitaciju verovatno bi zvučalo snishodljivo. Ona 383

zaustavi snimanje, obrisa poslednjih nekoliko sekundi kada je u očajanju gledala u kameru, pa odasla to sa svim oznakama visokog prioriteta i diplomatskom šifrom. Dakle, dotle je došlo. Cela ljudska civilizacija, sve što je ona uspela da postigne, od prve slike na zidu pećine do ispuzavanja iz gravitacionog bunara i odlaska u predsoblje zvezda, svelo se na to hoće li čovek koji se proslavio ponajviše time što je zaglavio u zatvoru zbog loše poezije imati muda da se suprotstavi Erinrajtu. Brod je korigovao kurs ispod nje, pomerivši se kao lift koji je iznenada skliznuo iz svojih šina. Ona pokuša da se uspravi u sedeći položaj, ali žiroskopski ležaj se pomeri. Bože, kako je samo mrzela svemirska putovanja. „Hoće li to da upali?“ Botaničar je stajao na njenim vratima. Bio je mršav kao grančica, sa malo većom glavom nego što je izgledalo prikladno. Nije bio građen nezgrapno kao stanovnici Pojasa, ali niko ne bi greškom mogao da pomisli kako je on odrastao i sazreo pod punom gravitacijom. Dok je stajao na njenim vratima i pokušavao da smisli šta da radi sa rukama, izgledao je nespretno, izgubljeno i pomalo kao sa drugog sveta. „Ne znam“, reče ona. „Da sam tamo, to bi se odigralo onako kako ja želim. Mogla bih da ih maznem za jajca i pritiskam sve dok se ne priklone mom gledištu. Ali odavde? Možda. Možda ne.“ „Ali odavde možete sa svima da razgovarate, zar ne?“ „Nije to isto.“ On klimnu glavom, usmerivši pažnju na nešto u njemu samom. Uprkos razlikama u boji puti i građi, taj čovek ju je najednom podsetio na Majkla-Džona. I on je izgledao tako, kao da je za pola koraka udaljen od svega. Ali izdvojenost Majkla-Džona graničila se s autizmom, dok je Praksidajk Meng bio malo zainteresovaniji za ljude oko sebe. „Došli su do Nikole“, reče on. „Naterali su je da ispriča sve to o meni. O Mej.“ „Naravno. Tako oni uvek rade. A ako požele, pripremiće i dokumenta i policijske izveštaje kako bi sve to poduprli dokazima, sa starim datumima, ubačene u baze podataka na svim onim mestima gde si ikada živeo.“ „Ne mogu da podnesem da ljudi misle to o meni.“ Avasarala klimnu glavom, pa slegnu ramenima. „Reputacija nikad nema mnogo veze sa stvarnošću“, reče ona. „Mogla bih da navedem pet-šest uzora vrline koji su zapravo užasni, zli ljudi i sitne duše. A kad je reč o nekima od najboljih ljudi koje znam, ti bi izašao iz prostorije kad bi im čuo ime. Niko na ekranu nije isti kao kad si u prilici da dišeš isti vazduh kao oni.“ 384

„Holden“, reče Praks. „Pa. On je izuzetak“, reče ona. Botaničar spusti pogled, pa ga onda ponovo diže. Izraz mu je bio gotovo izvinjavajući. „Mej je verovatno mrtva“, reče on. „Ti ne veruješ da je tako.“ „Mnogo je vremena prošlo. Čak i da su imali njene lekove, verovatno su je pretvorili u jedno od tih... stvorenja.“ „Ti i dalje ne veruješ da je tako“, reče ona. Botaničar se nagnu napred, namrštivši se kao da mu je ona zadala problem koji on nije u stanju odmah da reši. „Kaži mi da je u redu da se bombarduje Io. Mogu odmah da lansiram trideset nuklearnih bojevih glava. Poisključujem motore, samo ih ispalim kao projektile. Neće svi proći, ali neki hoće. Samo reci, i pretvoriću Io u šljaku pre nego što i stignemo tamo.“ „U pravu ste“, reče Praks. A onda, trenutak kasnije: „Zbog čega to ne uradite?“ „Hoćeš li pravi razlog, ili moje opravdanje?“ „Oboje?“ „Evo kako ja to pravdam“, reče ona. „Ne znam šta je u laboratoriji. Ne mogu da pretpostavim da su sva čudovišta tamo, i ako uništim to mesto, možda ću uništiti i dokumentaciju koja bi mi omogućila da pronađem ostala. Ne znam ko je sve umešan u ovo, i nemam dokaze protiv onih za koje znam. Možda se ti dokazi nalaze tamo. Idem da ih nađem, i tek onda ću laboratoriju da pretvorim u radioaktivno staklo.“ „To su sve dobri razlozi.“ „To su dobra opravdanja. Za mene su vrlo ubedljiva.“ „Ali razlog je to što je Mej možda još živa.“ „Ja ne ubijam decu“, reče ona. „Čak ni kad to treba da se uradi. Iznenadio bi se kad bi znao koliko je često to škodilo mojoj političkoj karijeri. Ljudi su mislili da sam slaba sve dok nisam pronašla trik.“ „Trik.“ „Ako uspeš da ih nateraš da pocrvene, misle da si gadan igrač“, reče ona. „Moj muž to naziva maskom.“ „O“, reče Praks. „Hvala.“ 385

Čekanje je bilo gore od straha od bitke. Njeno telo je želelo da se pomera, da se udalji od stolice i korača poznatim hodnicima. Njen um je pozadi žustro zahtevao da nešto preduzme, pokrene se, sukobi. Prošla je kroz brod od vrha do dna i natrag. U mislima se bavila trivijalnim podacima o ljudima na koje je nailazila u hodnicima, sitnim zaostacima iz obaveštajnih izveštaja koje je pročitala. Mehaničar Ejmos Barton. Umešan u nekoliko ubistava, optuživan, nikada mu nije suđeno. Odlučio da se podvrgne dobrovoljnoj vazektomiji čim je napunio dovoljno godina da bude zakonski punoletan. Naomi Nagata, inženjerka. Dve master diplome. Ponuđena joj je puna stipendija za doktorat u stanici Cerera, ali ona je to odbila. Aleks Kamal, pilot. Sedam prekršajnih osuda za remećenje reda i mira u pijanom stanju dok je bio u ranim dvadesetim. Ima na Marsu sina za koga i ne zna. Džejms Holden, čovek bez tajni. Blentavi svetac koji je uvukao Sunčev sistem u rat i kao da je sasvim slep za štetu koju je prouzrokovao. Idealista. Od one najopasnije vrste ljudi. Pritom dobar čovek. Pitala se je li išta od svega toga važno. Jedini pravi igrač dovoljno blizu da sa njim razgovara a da kašnjenje ceo razgovor ne pretvori u prepisku bio je Sauter, a on je i dalje zvanično bio na istoj strani kao i Ngujen i pripremao se za bitku sa brodovima koji su je štitili, tako da je mogućnosti bilo malo, i na prevelikoj međusobnoj udaljenosti. „Jesi li bilo šta čula?“, upita je on s njenog terminala. „Ne“, reče ona. „Ne znam zašto posranom klimoglavcu treba toliko vremena.“ „Tražiš od njega da okrene leđa čoveku kome je najviše verovao.“ „Jebote, i koliko mu vremena treba za to? Kad sam ja to uradila, sve je bilo gotovo za nekih pet minuta. Sorene“, kazala sam. Ti si jedan govnar. Gubi mi se s očiju. Nije to ni najmanje teško.“ „A šta ako te izneveri?“, upita Sauter. Ona uzdahnu. „Onda ću te ponovo pozvati i pokušati da te ubedim da se odmetneš.“ „Ah“, reče Sauter s poluosmehom. „I šta misliš, kako bi to izgledalo?“ „Ne dopadaju mi se izgledi, ali nikad se ne zna. Umem da budem đavolski ubedljiva.“ Pojavi se upozorenje. Nova poruka. Od Ardžuna. „Moram da idem“, reče ona. „Ostani s uvom priljubljenim uz tle, ili šta već ne radiš kad reč tle ne znači ništa.“ „Čuvaj se, Krisdžen“, reče Sauter i iščeznu u zelenu pozadinu mrtve veze. Oko nje, kuhinja je bila prazna. Ipak, neko bi mogao da uđe. Ona zadiže rub 386

sarija i uđe u svoju sobicu, pustivši vrata da se zatvore pre nego što je dala terminalu dozvolu da otvori fajl. Ardžun je bio za svojim stolom, u svečanom odelu, ali sa raskopčanom kragnom i manžetama. Izgledao je kao da se upravo vratio s nekog lošeg prijema. Sunce je naviralo unutra iza njega. Znači, bilo je popodne. Bilo je popodne kad je ovo poslao. A moglo bi i dalje da bude. Ona dodirnu ekran, i vrhovima prstiju isprati liniju njegovog ramena. „Iz tvoje poruke sam shvatio da možda nećeš doći kući“, reče on. „Žao mi je“, reče ona ekranu. „Kao što možeš da pretpostaviš, ta pomisao je za mene... uznemirujuća“, reče on, a onda mu se osmeh raširi licem, poigravajući u očima koje su, kako je sada videla, bile crvene od suza. „Ali šta ja tu mogu? Ja diplomce podučavam poeziji. Nemam nikakvu moć u ovom svetu. Moć je oduvek bila u tvojim rukama. Zato hoću da ti ponudim sledeće. Ne misli na mene. Ne skreći misli s onog što radiš zbog mene. A ako se ne...“ Ardžun udahnu duboko. „Ako ima života posle smrti, potražiću te tamo. Ako ne, takođe.“ On spusti pogled, pa ga ponovo podiže. „Volim te, Kiki. I uvek ću te voleti, sa svake udaljenosti.“ Poruka se završila. Avasarala zatvori oči. Brod je oko nje bio skučen i tesan kao mrtvački sanduk. Njegovi tihi zvuci pritiskali su je toliko da je poželela da zaurla. Poželela je da zaspi. Dozvolila je sebi da malo plače. Nije mogla da učini ništa drugo. Uradila je najbolje što je mogla, i sada joj je preostalo samo da meditira i da se brine. Pola sata kasnije, terminal joj je ponovo zazvonio, probudivši je iz nemirnih snova. Erinrajt. Grlo joj se zatvori od napetosti. Ona podiže prst kako bi pustila poruku, a onda zastade. Nije to želela. Nije htela da se vrati u taj svet, nosi svoju tešku masku. Želela je da ponovo gleda Ardžuna. Sluša njegov glas. Samo što je Ardžun, naravno, znao šta bi ona htela. Zato je i kazao sve ono. Ona pusti poruku. Erinrajt je izgledao besno. I više od toga, izgledao je umorno. Njegovo prijatno držanje je iščezlo i sada je to bio čovek sušte zajedljivosti i pretnji. „Krisdžen“, reče on. „Znam da ovo nećeš razumeti, ali činio sam sve što sam mogao kako bih zaštitio tebe i tvoje. Ne razumeš u šta si zagazila i zajebala si sve. Što nisi imala toliko moralne hrabrosti da izađeš s ovim pred mene pre nego što si 387

odjurila kao napaljena šesnaestogodišnjakinja sa Džejmsom Holdenom? Stvarno, da je postojao bolji način da uništiš svaki profesionalni kredibilitet koji si nekada imala, ne znam šta bi to moglo da bude. Smestio sam te na Guenšijin kako bih te sklonio zato što sam znao da će se stvari zakuvati. I zakuvale su se, samo što si ti usred njih, a ne shvataš situaciju. Milioni ljudi su u stvarnoj opasnosti ili umiru u mukama zbog tvog egoizma. Ti si jedna od njih. Ardžun je drugi. I tvoja kćerka. Svi su oni sada u opasnosti zbog tebe.“ Na slici, Erinrajt je sklopio ruke i pritisnuo zglavcima donju usnu, kao platonski ideal strogog oca. „Ako se sada vratiš, mogao bih - možda - da te spasem. Ne tvoju karijeru. Sa tim je gotovo. Zaboravi to. Svi ovde vide da radiš sa ASP-om i Marsom. Svi smatraju da si nas izdala, i ja to ne mogu da poništim. Tvoj život i tvoja porodica. To je sve što mogu da sačuvam. Ali moraš da prestaneš s ovim cirkusom koji si započela, i to odmah. Nema vremena, Krisdžen. Sve što ti iole znači sada je ugroženo, a ja ne mogu da ti pomognem pre nego što pomogneš sama sebi. Ne s ovim. Ovo ti je poslednja šansa. Ako me sada budeš ignorisala, kad sledeći put budemo razgovarali, neko će umreti.“ Poruka se završila. Pustila ju je ponovo, a onda i treći put. Osećala je da se zverski kezi. Zatekla je Bobi na operativnoj palubi zajedno sa pilotom Aleksom. Prestali su da razgovaraju kada je ušla, i Bobi ju je pogledala s upitnim izrazom na licu. Avasarala podiže prst i prebaci video-snimak na brodske monitore. Erinrajt ožive na njima. Na velikim ekranima je videla njegove pore i pojedine dlake u njegovim obrvama. Dok je govorila, Avasarala je videla kako Aleks i Bobi posmatraju trezveno, nagnuti prema ekranu kao da su svi za stolom za poker i privode kraju ruku sa velikim ulozima. „U redu“, reče Bobi. „Šta da radimo?“ „Jebote, da otvorimo šampanjac“, reče Avasarala. „Šta nam je on upravo rekao? U toj poruci nema ničega. Ničega. Obigrava oko svojih reči kao da su načičkane otrovnim šiljcima. A šta ima? Pretnje. Niko se ne bavi pretnjama.“ „Čekajte“, reče Aleks. „Zar je to dobar znak?“ „To je bilo odlično“, reče Avasarala, a onda nešto drugo, nešto sitno, pade na svoje mesto pozadi u njenoj glavi i ona poče da se istovremeno smeje i psuje. „Šta? Šta je bilo?“ ,/Ako ima života posle smrti, potražiću te tamo. Ako ne, takođe’“, reče ona. „Jebote, pa to je haiku. Taj čovek stvarno ima jednosmerni um, i samo jedan voz na 388

tom koloseku. Poeziju. Sačuvaj me bože poezije.“ Nisu je razumeli, ali nisu ni morali. Prava poruka je stigla pet sati kasnije. Objavljena je na javnom kanalu sa vestima, a pročitao ju je generalni sekretar Esteban Sorento-Gilis. Starcu je briljantno uspevalo da istovremeno izgleda i sumorno i energično. Da nije bio najviši funkcioner najveće vlade u istoriji ljudske rase, bio bi fantastičan promoter zdravih pića. Sada se okupila već cela posada - Ejmos, Naomi, Holden, Aleks. Čak i Praks. Bili su stešnjeni na operativnoj palubi, a njihovo zajedničko disanje taman je toliko opterećivalo uređaje za reciklažu da se na palubi oseti vrelina kao u štali. Svima su oči bile prikovane za ekran kada se generalni sekretar popeo na podijum. „Došao sam večeras ovamo kako bih objavio hitno formiranje istražnog komiteta. Iznete su optužbe da su neki pojedinci unutar vlade Ujedinjenih nacija i njihovih vojnih snaga preduzeli neovlašćene i moguće ilegalne korake u poslovanju sa izvesnim privatnim preduzetnicima. Ako se ispostavi da su te optužbe tačne, njima se moramo pozabaviti na najhitniji mogući način. A ukoliko su neosnovane, onda se moraju opovrgnuti, a oni koji su odgovorni za širenje tih laži moraju se pozvati na odgovornost. Ne moram ni da vas podsećam na sve one godine koje sam proveo kao politički zatvorenik.“ „O, da ga jebeš“, reče Avasarala pljesnuvši radosno rukama. „Pribegao je govoru autsajdera. Ovome je trenutno šupak sigurno stegnut kao crna rupa.“ „Posvetio sam svoj mandat generalnog sekretara iskorenjivanju korupcije, i sve dok mi je ovaj ceremonijalni čekić u ruci, nastaviću da to radim. Naš svet i Sunčev sistem u kom svi živimo moraju biti sigurni da Ujedinjene nacije poštuju etičke, moralne i duhovne vrednosti koje nas sve drže na okupu kao vrstu.“ Na snimku, Esteban Sorento-Gilis klimnu glavom, okrenu se i udalji u žamoru pitanja koja su ostala bez odgovora, a komentatori se pojaviše na njegovom mestu, nadvikujući se dok su pokrivali čitav spektar političkih mišljenja. „Dobro“, reče Holden. „Pa je li on išta uopšte rekao?“ „Rekao je da je s Erinrajtom svršeno“, reče Avasarala. „Da je ovome uopšte i ostalo nešto uticaja, saopštenja ne bi ni bilo. Bog te mazo, baš bih volela da sam bila tamo.“ Erinrajt je bio sklonjen. Preostali su samo Ngujen, Mao, Striklend ili ko god on bio, njihovi polukontrolisani protomolekularni ratnici, i sve veća pretnja Venere. Pustila je da joj dug izdisaj začangrlja u grlu i sinusima. „Dame i gospodo“, reče ona, „upravo sam rešila naš najmanji problem.“ 389

M Četrdeset šesto poglavlje: Bobi eđu najživopisnijim sećanjima koja su Bobi ostala u pamćenju bilo je ono na dan kada je dobila naređenje da se javi u bazu za obuku Druge ekspedicione armije za specijalni rat. Izvidnica. Najviši domet za jednog Marsovog prašinara. U kampu za obuku imali su narednika-izvidnika. On je na sebi imao blistavo crveno oklopljeno motorno odelo, pa su ga posmatrali kako demonstrira njegovu upotrebu u različitim taktičkim situacijama. Na kraju, rekao im je da će najbolja četiri pitomca iz njene klase biti premeštena u bazu za specijalno ratovanje na obroncima Hekatinog Tolusa i obučena za nošenje oklopa i pripadništvo najopasnijoj borbenoj jedinici u Sunčevom sistemu. Ona je zaključila da se to odnosi na nju. Odlučna da se izbori za jedno od ta željena četiri mesta, dala je sve od sebe u kampu za obuku. A ispostavilo se da je to bilo poprilično. Ne samo što se izborila za mesto među najbolja četiri pitomca već je bila prva, dok je sledeći najbolji bio toliko iza nje da je to bilo prosto neprijatno. A onda je stiglo pismo s naređenjem da se javi u bazu Hekata zbog izvidničke obuke, i sav trud joj se isplatio. Javila se ocu i samo urlala dva minuta. Nakon što je konačno uspeo da je umiri i natera je da mu kaže zbog čega ga zove, on je urlao još duže. Sada si jedna od najboljih, mila, rekao je on na kraju, i toplina koju je tim rečima ulio u njeno srce nikada nije do kraja iščilela. Čak ni sada, dok je sedela na sivom metalnom podu u prljavoj mašinskoj radionici na ukradenom marsovskom bojnom brodu. Čak ni sada, kad su svi njeni drugovi bili raščerečeni i razbacani po zaleđenoj površini Ganimeda. Čak ni sada, kad je njen vojnički status bio u limbu, a njena odanost sopstvenoj državi s pravom dovedena u pitanje. I pored svega toga, reči Sada si jedna od najboljih, mila mamile su joj osmeh na lice. Osećala je bolnu želju da se javi ocu i kaže mu šta se dogodilo. Oduvek su bili bliski, i kada ni jedan ni drugi njen brat nije krenuo njegovim stopama i odabrao vojničku karijeru, ona jeste. To je samo osnažilo vezu među njima. Znala je da će on razumeti koliko je košta to što je okrenula leđa svemu što je smatrala svetim kako bi osvetila svoj tim. A imala je snažan predosećaj da ga nikada više neće videti. Sve i da stignu do Jupitera dok ih lovi polovina flote UN, i čak i da ih admiral Ngujen i desetak 390

brodova koje on kontroliše smesta ne raznesu na nebu kada tamo stignu, sve i da uspeju da zaustave ono što se dešava u orbiti oko Ija, a Rosinante ostane netaknut, Holden i dalje planira da se spusti i spase Praksovu kćerku. Tamo će biti čudovišta. Bila je sigurna u to više nego u bilo šta drugo u životu. Svake noći, sanjala je da se ponovo suočava sa tim. Da stvor pruža dugačke prste i zuri u nju preterano velikim, sjajnim plavim očima, spreman da završi ono što je započeo pre toliko meseci na Ganimedu. U snu, ona je podizala mitraljez koji joj je izrastao iz ruke i pucala dok je stvor trčao prema njoj, a crna paučina je prskala iz rupa koje su se zatvarale kao voda. Uvek se budila pre nego što stigne do nje, ali znala je kako se taj san završava: njenim izlomljenim telom koje se hladi na ledu. Znala je takođe da će, kad Holden povede svoj tim u laboratorije na Iju gde prave čudovišta, ona poći s njim. Prizor iz njenog sna odigraće se u stvarnom životu. Znala je to kao što je znala da je otac voli. I jedva je čekala. Na podu oko nje ležali su delovi njenog oklopa. Pošto su preostale još nedelje putovanja do Ija, imala je vremena da ga potpuno rastavi i obavi remont. Mašinska radionica Rosinantea bila je dobro opremljena, a alati su bili marsovske izrade. To je bila savršena lokacija. Odelo je bilo mnogo korišćeno, a slabo održavano, ali ako je želela da bude iskrena sama prema sebi, prava korist od ovoga bila je u odvraćanju pažnje. Marsovski izvidnički oklop bio je neverovatno kompleksna mašina, fino doterana prema korisniku. Njegovo rasklapanje i ponovno sklapanje nije bilo trivijalan zadatak. Zahtevalo je punu koncentraciju. Svaki trenutak koji je utrošila radeći na njemu bio je novi trenutak kada nije mislila na čudovište koje čeka na Iju da je ubije. Nažalost, sa tim odvraćanjem pažnje sada je bilo gotovo. Završila je sa održavanjem, i čak je pronašla mikronapuklinu u malom ventilu koja je izazivala sporo ali uporno curkanje fluida u pokretaču kolena odela. Došao je trenutak da sve to ponovo sklopi. Bilo je to kao svojevrsni ritual. Poslednje čišćenje pre izlaska da se suoči sa smrću na bojnom polju. Gledala sam previše Kurosavinih filmova, pomislila je, ali nije mogla sasvim da se otrese te pomisli. Te slike su na ljupki način uspevale da preinače zebnju i samoubilačku ideaciju u časno i plemenito žrtvovanje. Uzela je delove trupa i brižljivo ih obrisala vlažnom krpom, uklanjajući poslednje trunke prašine i mašinskog ulja sa spoljne strane. Miris metala i maziva osećao se u vazduhu. I dok je zašrafljivala oklopne ploče za ram, crvenu emajliranu površinu prekrivenu hiljadama jamica i brazgotina, prestala je da se bori protiv poriva da ritualizuje taj zadatak i jednostavno pusti da se to dogodi. Bilo je to kao da 391

sklapa sopstveni mrtvački pokrov. U zavisnosti od toga kako prođe poslednja borba, ova keramika, guma i legura možda će čuvati njen leš dok je sveta i veka. Ona okrenu trup naopako i poče da radi na leđima. Dugačka useklina u emajlu bila je trag njenog silovitog klizanja po ledu Ganimeda kada je čudovište samo sebe uništilo neposredno ispred nje. Podigla je francuski ključ, a onda ga ponovo spustila, kuckajući zglavkom ruke po podu. Zašto baš tada? Zašto je čudovište sebe raznelo u tom trenutku? Setila se kako je počelo da se menja, kako su mu novi udovi izbijali iz tela dok ju je posmatralo. Ako je Praks bio u pravu, u tom trenutku su omanula ograničenja koja su ugradili Maovi naučnici. A oni su podesili bombu tako da eksplodira ako stvorenje počne da se otima njihovoj kontroli. Ali to je samo gurnulo pitanje za još jedan nivo natrag. Zbog čega je njihova kontrola nad fiziologijom stvorenja otkazala upravo u tom trenutku? Praks je rekao da su regenerativni procesi dobra podloga za otkazivanje sistema ograničenja. A njen vod je izrešetao stvorenje pucnjima dok je ono jurišalo na njihov položaj. Činilo se da ono ništa ne oseća, ali svaka rana je predstavljala iznenadnu eksploziju aktivnosti u ćelijama bića, ili onoga što je imalo umesto ćelija, dok se čudovište zaceljivalo. Svaka rana je bila prilika da novi izraštaji izmaknu sa povoca. Možda se u tome krio odgovor. Ne trudi se da ubiješ čudovište. Samo ga povredi dovoljno da program postane neuspešan i da ga zameni samouništenje. Ne bi morala čak ni da preživi, već samo da dovoljno naudi čudovištu kako ono više ne bi moglo samo sebe da izleči. Samo joj je trebalo dovoljno vremena da ga zaista povredi. Spustila je oklopnu ploču na kojoj je radila i uzela kacigu. U memoriji odela još je bio snimak bitke iz kamere na pušci. Nije ga ponovo gledala posle Avasaraline prezentacije posadi Rosija. Nije bila u stanju da to uradi. Ona se odgurnu na noge i pritisnu komunikacioni panel na zidu. „Hej, Naomi? Jesi li u operativnom?“ „Jesam“, reče Naomi posle nekoliko sekundi. „Treba ti nešto, narednice?“ „Šta misliš, da li bi mogla da kažeš Rosiju da popriča s mojom kacigom? Radio mi je uključen, ali on neće da komunicira sa civilnim letelicama. Ovo je jedan od naših brodova, pa Rosi verovatno ima ključeve i kodove.“ Nastade duga stanka, pa Bobi stavi kacigu na radni sto kraj najbližeg zidnog monitora i sačeka. „Vidim radio-čvorište koje Rosi naziva ’MCR MR Golijat III 24397A15’.“ 392

„Ta sam“, reče Bobi. „Možeš li da premestiš kontrolu nad tim čvorištem na panel u mašinskoj radionici?“ „Gotovo“, reče Naomi sekund kasnije. „Hvala“, reče Bobi, i isključi komunikator. Trebao joj je trenutak da se ponovo upozna sa marsovskim vojnim video-softverom, i da uveri sistem u to da treba da koristi zastarele algoritme za raspakivanje. Posle nekoliko lažnih početaka, sirovi snimak njene borbe na Ganimedu iz kamere na pušci pojavio se na ekranu. Podesila ga je na beskrajnu petlju i sela natrag na pod kraj svog oklopa. Za vreme prve reprodukcije, završila je sa zašrafljivanjem i počela da priključuje za trup napajanje strujom i glavni hidraulični sistem. Trudila se da ne oseća ništa u vezi sa slikama na ekranu, kao i da im ne pridaje nikakav značaj, ili gleda na njih kao na zagonetku koju treba rešiti. Samo se u mislima usredsredila na rad na odelu i pustila podsvest da se bakće podacima s ekrana. Skretanje pažnje ju je nagnalo da povremeno ponavlja određene stvari u radu, ali ništa zato. Nije imala nikakav zadani rok. Priključila je napajanje i glavne motore. Zelena svetla su se upalila na ručnom terminalu koji je uključila u mozak odela. Na zidnom ekranu kraj njene kacige, jedan vojnik UN bio je zavrljačen preko površine Ganimeda prema njoj. Zbrka slika dok se izmicala. Kada se slika ustalila, više nije bilo ni marinca UN ni njenog druga Teva Hilmana. Bobi uze ruku i poče da je prikopčava za trup. Čudovište je podiglo vojnika u oklopu poput njenog i hitnulo ga sa dovoljno snage da ga momentalno ubije. Protiv takve snage nije bilo odbrane, osim da se izbegne udarac. Usredsredila se na sklapanje ruke. Kad je ponovo podigla pogled prema ekranu, snimak je krenuo iznova. Čudovište je trčalo po ledu i jurilo vojnike UN. Ubilo je jednoga od njih. Bobi na snimku počela je da puca, i ceo njen vod otvorio je vatru. Stvorenje je bilo brzo. Ali kada su se vojnici UN najednom okrenuli kako bi otvorili liniju vatre za Marsovce, ono nije brzo reagovalo. Dakle, možda je bilo hitro pravolinijski, ali nije raspolagalo naročitom brzinom u bočnom kretanju. To bi moglo da bude od koristi. Video je ponovo uhvatio vojnika UN koji je bio bačen na redova Hilmana. Stvorenje je reagovalo na vatru, na povrede, iako ga one nisu usporavale. Ponovo je pomislila na onaj snimak Holdena i Ejmosa u borbi sa stvorenjem u tovarnom spremištu Rosinantea. Ono ih je uglavnom ignorisalo sve dok Ejmos nije na njega pripucao, a onda se pretvorilo u erupciju nasilja. Ali prvo stvorenje je napalo položaj vojske UN. Dakle, njime se moglo upravljati makar donekle. Moglo mu se naređivati. A kad jednom ostanu bez 393

naređenja, činilo se da klonu u prvobitno stanje koje podrazumeva pokušaje da dođu do više energije i oslobode se ograničenja. U tom stanju, stvorenja nisu obraćala pažnju ni na šta osim na hranu i nasilje. Kada sledeći put naleti na jedno od njih, osim ako ovo nema konkretno naređenje da je napadne, ona će verovatno biti u stanju da izabere bojište i dovede ga tamo gde sama želi. I to bi moglo da bude korisno. Pričvrstila je sklopljenu ruku i testirala je. Sva svetla su bila zelena. Premda nije bila više sigurna za koga radi, makar nije zaboravila kako da obavlja svoj posao. Na ekranu, čudovište je pritrčalo velikom mehu Jodžimbu i otrglo vrata kod pilota. Pilot Said je bio izbačen iz kabine. Ponovo kidanje i bacanje. Imalo je to smisla. U osnovnoj kombinaciji ogromne snage i praktične imunosti na balistička oštećenja, jurišanje pravo na protivnika, a zatim njegovo kidanje nadvoje bilo je prilično delotvorna strategija. Bacanje predmeta smrtonosnom brzinom išlo je ruku podruku sa snagom. A kinetička energija je bila gadna. Oklop može da odbija metke ili lasere, može i da pomogne pri ublažavanju udara, ali niko nikada nije napravio oklop koji bi mogao da strese sa sebe svu kinetičku energiju velike mase koja se kreće izuzetno brzo. Makar ne takav da bi ljudsko biće moglo da ga nosi na sebi. Ako si dovoljno snažan, kontejner sa đubretom efikasniji je od puške. Dakle, čudovište napada tako što juri pravo prema neprijatelju, u nadi da će ga se dočepati, čime manje-više završi borbu. Ukoliko nije u stanju da to uradi, pokuša sa bacanjem teških predmeta na neprijatelja. Ono u tovarnom spremištu umalo nije ubilo Džima Holdena tim bačenim masivnim sandukom. Nažalost, njen oklop je imao ista ograničenja kao i to stvorenje. Iako je u njemu ona bila veoma brza kad god bi poželela, on nije bio naročito zgodan za pobočno kretanje. To je važilo za većinu stvari sazdanih tako da budu brze. Gepardi i konji ne trče mnogo postrance. Ona je u svom oklopu bila snažna, ali ni blizu koliko stvorenje. Imala je prednost vatrenog oružja u tome što je mogla da beži od stvorenja i pitom ga i dalje napada iz daljine. Stvorenje je moglo da baci masivan predmet na nju bez potrebe da stane i nađe oslonac. Možda je bilo pakleno jako, ali i dalje je težilo toliko koliko je težilo, a Njutn je imao nekoliko stvari da kaže o lakom objektu koji baca težak objekt dalje od sebe. Kada je završila sa sklapanjem odela, već je odgledala snimak više od sto puta, i taktika borbe počela je da joj se formira u glavi. U obuci iz bliske borbe, ona je bila u stanju da savlada većinu protivnika. Ali imala je problema sa sitnim i brzim borcima, kadrim stići i uteći. U ovoj borbi, ona će biti takva. Moraće da udari i beži, i da ne staje ni na tren. A čak i tako, trebaće joj mnogo sreće, pošto će se boriti sa nekim ko je daleko izvan njene težinske klase, a jedan uspešan udarac čudovištu je 394

donosio garantovani nokaut. Njena druga prednost bila je u tome što zapravo nije morala da pobedi. Morala je samo da nanese dovoljno oštećenja čudovištu da ono samo sebe ubije. Kada se popela u sređeni oklop i pustila da se on sklopi oko nje kako bi ga podvrgla poslednjem testiranju, već je bila prilično sigurna da će to moći da uradi. Bobi je mislila da će joj novootkriveni mir u vezi sa borbom konačno doneti san, ali posle tri sata prevrtanja i bacakanja na ležaju, digla je ruke od toga. Nešto ju je još grizlo pozadi u glavi. Pokušavala je da pronađe svoj bušido, ali bilo je još isuviše stvari kojih nije mogla da se oslobodi. Nešto joj još nije davalo dopuštenje. Zato je navukla veliki čupavi kućni ogrtač koji je ukrala sa Guenšijina, i povezla se liftom uz lestvice prema operativnoj palubi. Bila je to treća smena, pa je brod bio pust. Holden i Naomi su imali zajedničku kabinu, i ona je shvatila da im sada zavidi na tom ljudskom kontaktu. Bilo je to nešto izvesno, čega su mogli da se drže usred posvemašnje neizvesnosti. Avasarala je bila u svojoj pozajmljenoj kabini i verovatno slala poruke ljudima na Zemlji. Aleks valjda spava u svojoj sobi, i ona u jednom kratkom trenutku pomisli da ga probudi. Dopadao joj se taj društveni pilot. Bio je iskren, što ona nije susretala često otkad je napustila aktivnu službu. Ali je isto tako znala da bi buđenjem u tri ujutro, u kućnom ogrtaču pride, tom muškarcu poslala signale koji joj nisu bili na pameti. Umesto da se trudi da objašnjava kako joj samo treba neki sagovornik, ona je prošla pored palube za posadu i nastavila dalje. Ejmos je sedeo u operativnom, leđima okrenut prema njoj, na straži u taj sitni sat. Da ga ne bi prepala, pročistila je grlo. Nije se pomerio niti reagovao, pa je prišla stanici za komunikacije. Osvrnuvši se prema njemu, videla je da su mu oči zatvorene, a disanje veoma duboko i pravilno. Spavanje na dužnosti dovelo bi do disciplinskog saslušanja pred kapetanom, u najmanju ruku, na brodu MKRM-a. Činilo se da je Holden dozvolio da mu disciplina malo popusti posle onih dana koje je proveo u mornarici. Bobi otvori komunikator i pronađe najbliži relej za saobraćaj preko uskog snopa. Najpre je pozvala oca. „Ćaos, tajo. Nisam sigurna da bi trebalo da pokušavaš na ovo da odgovaraš. Ovde je situacija neizvesna i brzo se razvija. Ali možda ćeš u sledećih nekoliko dana čuti dosta ludačkih stvari. Nešto od toga možda će biti i o meni. Hoću samo da znaš da vas volim, i da volim Mars. Sve što sam radila, radila sam kako bih pokušala da zaštitim vas i svoj dom. Možda sam se pritom malo pogubila, pošto su se stvari zakomplikovale i bilo mi je teško da ih prokljuvim. Ali sada mislim da vidim jasan put pred sobom, i njime idem. Volim tebe i mamu. Kaži 395

momcima da su dunsteri.“ Pre nego što je isključila snimanje, pružila je ruku i dodirnula ekran. „Ćaos, tajo.“ Pritisla je komandu za slanje, ali nešto joj je i dalje izgledalo nedovršeno. Ako se izuzme njena porodica, svi koji su pokušali da joj pomognu u protekla tri meseca sedeli su na istom brodu kao i ona, tako da to nije imalo nekog naročitog smisla. Osim što, naravno, jeste. Jer nisu svi bili na ovom brodu. Bobi ukuca novi broj iz glave i reče: „Zdravo, kapetane Martense. Ja sam. Mislim da znam šta si pokušao da mi pomogneš da uvidim. Nisam tada bila spremna za to, ali ostalo mi je u mislima. To znači da nisi protraćio vreme. Sad mi je jasno. Znam da ja nisam kriva. Znam da sam se samo našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Sada se vraćam na početak zato što razumem. Nisam besna, nisam povređena, ne krivim sebe. Samo osećam obavezu da završim borbu.“ Nešto je popustilo u njenim grudima čim je pritisla dugme za slanje. Sve je sada bilo uredno završeno, pa je mogla da ode na Io i uradi ono neophodno, bez ikakvog kajanja. Ispustila je dubok uzdah i skliznula u ležaj za ubrzanja dok se nije gotovo sasvim opružila. Najednom se osećala umorno do srži. Kao da bi mogla da spava nedelju dana. Zapitala se da li bi se iko ljutio ako bi ona zaspala tu, u operativnom, umesto da se vraća liftom čak dole. Nije se sećala da je zaspala, ali bila je opružena na ležaju za ubrzanja kraj komunikacione stanice, sa lokvicom bala kraj glave. Na njeno olakšanje, činilo se da joj je ogrtač uglavnom ostao gde treba, pa makar nije pokazala golu guzicu svakome ko je tuda prošao. „Narednice?“, reče Holden sa prizvukom u glasu koji je ukazivao na to da je reč ponovio. On je stajao iznad nje, sa zabrinutim izrazom na licu. „Izvinjavam se, stvarno“, reče ona dok je sedala i bolje zatvarala ogrtač oko stomaka. „Morala sam kasno sinoć da pošaljem neke poruke. Sigurno sam bila umornija nego što sam mislila.“ „Da“, reče Holden. „Nema problema. Spavaj gde god ti se sviđa.“ „Važi“, reče Bobi dok je uzmicala prema lestvicama za posadu. „Kad smo već kod toga, mislim da ću da siđem, istuširam se i pokušam da ponovo zaličim na ljudsko biće.“ Holden joj klimnu dok je polazila, sa čudnim osmehom na licu. „Svakako. Kad se obučeš, naći ćemo se u mašinskoj radionici.“ „Jasno“, reče ona i strmoglavi se niz lestvice. 396

Posle dekadentno dugog tuširanja i presvlačenja u čistu crveno-sivu radnu uniformu, popila je šolju kafe u kuhinji i sišla natrag u mašinsku radionicu. Holden je već bio tamo. Na jednom radnom stolu je ležao sanduk velik otprilike kao kofer za gitaru, a još jedan veći sanduk bio je na podu, kraj njegovih nogu. Kada je ušla u prostoriju, on je potapšao sanduk na stolu. „Ovo je za tebe. Kad si se ukrcala, primetio sam da ti tvoj nedostaje.“ Bobi je načas oklevala, a onda je prišla sanduku i podigla poklopac. Unutra je bio trocevni mitraljez getling kalibra 2 mm na električni pogon, onog tipa koji su marinci nazivali Grom model V. Bio je nov, blistav i taman se uklapao u njen oklop. „Pa ovo je fenomenalno“, reče Bobi pošto je došla do daha. „Ali bez municije, dođe mu samo kao prilično nezgrapna batina.“ Holden šutnu sanduk na podu. „Pet hiljada metaka kalibra dva milimetra bez čaure. Sa zapaljivim vrhom.“ „Zapaljivim?“ „Zaboravljaš da sam i ja video čudovište izbliza. Zrna za probijanje oklopa nimalo ne vrede. Štaviše, smanjuju oštećenja mekih tkiva. Ali pošto su u laboratoriji svima njima nakačili tu zapaljivu bombu, pretpostavljam da nisu vatrootporni.“ Bobi podiže teško oružje iz sanduka i spusti ga na pod kraj svog ponovo sklopljenog oklopa. „O, da.“ 397

H Četrdeset sedmo poglavlje: Holden olden je sedeo za konzolom sa borbenim kontrolama na operativnoj palubi i posmatrao pripremu Ragnaroka. Admiral Sauter, koji je bio, kako ih je Avasarala sve uveravala, jedan od pozitivaca, priključio je svoje brodove njihovoj maloj ali sve brojnijoj floti Marsovaca dok su hitali prema Iju. U orbiti oko tog meseca čekalo ih je desetak brodova flote admirala Ngujena. Još brodova Marsa i UN jurilo je prema toj lokaciji od Saturna i iz Pojasa. Kada svi stignu tamo, u borbenoj zoni će se naći oko trideset pet kapitalnih brodova i na desetine manjih presretača i korveta nalik na Rosinantea. Trideset i nešto kapitalaca. Holden je pokušao da se seti da li je ikada došlo do borbe između ovako brojnih flota, i nije mogao nijedne da se seti. Kad se ubroje i komandni brodovi admirala Ngujena i admirala Sautera, biće tamo konačno i četiri bojne letelice UN klase Truman, Marsovci će imati tri sopstvena ratna broda klase Donadžer, a svaki od njih je mogao da istrebi život na celoj jednoj planeti. Ostatak će činiti mešavina krstarica i razarača. Oni nisu bili baš toliki teškaši kao bojne letelice, ali imali su više nego dovoljno snage da raznesu Rosinantea. A to je, da bude iskren, bilo ono zbog čega se Holden najviše brinuo. Na papiru, njegov tim je imao više brodova. Kad Sauter i Marsovci udruže snage, nadmašiće Ngujenove u srazmeri dva prema jedan. Ali koliko će zemaljskih brodova biti spremno da puca na svoje, samo zato što tako kažu jedan admiral i jedna prognana političarka? Bilo je sasvim moguće da, ako se stvarno pripuca, na mnogim brodovima UN dođe do neobjašnjivog kvara u komunikacijama, tako da sačekaju i vide na šta će sve izaći. A to nije bila najgora varijanta. Najgora varijanta bila je da izvestan broj Sauterovih brodova obrne ćurak kad Marsovci počnu da ubijaju Zemljane. Bitka bi mogla da se svede na gomilu ljudi koji nišane jedni u druge, a niko ne zna kome da veruje. Moglo bi to da se pretvori u krvoproliće. „Imamo dvostruko više brodova“, reče Avasarala sa svog stalnog mesta kraj komunikacione stanice. Holden joj umalo nije prigovorio, ali se predomislio. Na kraju krajeva, neće biti važno. Avasarala će verovati u ono što želi da veruje. Morala je da smatra sav svoj trud delotvornim, i da misli kako će se on isplatiti kada flota 398

stigne i taj se tikvan Ngujen preda njenim očigledno nadmoćnim snagama. Istina je bila da njena verzija nije ni manje ni više fantastična od njegove. Niko neće moći da bude siguran sve dok ne bude siguran. „Koliko još?“, reče Avasarala, pa srknu iz mehura slabu kafu koju je počela sebi da priprema umesto čaja. Holden je razmišljao o tome da joj kaže kako su navigacione informacije Rosija prikazane na svakoj konzoli, ali se onda predomislio. Avasarala nije htela da joj on pokaže kako da to sama uradi. Želela je da joj on to kaže. Ona nije navikla da sama pritiska svoje dugmiće. U svojoj glavi, ona je imala viši čin od njegovog. Holden se upitao kako lanac komande zaista izgleda u ovoj situaciji. Koliko je bilo potrebno nelegalnih kapetana ukradenih brodova da bi se izjednačili sa jednom obeščašćenom funkcionerkom UN? Ta dilema bi decenijama mogla da se vuče po sudovima. Isto tako, on nije bio fer prema Avasarali. Nije posredi bilo to što ga ona primorava da sluša njena naređenja, ne zaista. Posredi je bila činjenica da je ona sada u situaciji za koju uopšte nije bila obučavana, da je najbeskorisnija osoba u prostoriji, pa pokušava da uspostavi nekakvu kontrolu. Trudi se da preoblikuje okolni prostor kako bi se on uklopio u sliku koju ima sama o sebi. Ili joj je možda samo trebalo da čuje nečiji glas. „Još osamnaest sati“, reče Holden. „Većina drugih brodova koji nisu deo naše flote stići će tamo pre nas. A oni koji ne stignu, pojaviće se tek kada bude sve gotovo, tako da na njih možemo da zaboravimo.“ „Osamnaest sati“, reče Avasarala. U glasu joj se čulo nešto nalik na strahopoštovanje. „Jebote, svemir je prosto preveliki. Ista stara priča.“ Njegova pretpostavka je bila tačna. Ona je samo želela da razgovara, pa neka je onda. „Koja priča?“ „O carstvu. Svako carstvo raste sve dok ne premaši granice koje može da kontroliše. Počeli smo tako što smo se gložili oko toga ko će da ima najbolje grane na istom stablu. Onda smo sišli i tukli se oko šume koja je prekrivala nekoliko kilometara. Potom je neko uzjahao konja, pa smo dobili carstva od više stotina ili hiljada kilometara. Brodovi otvaraju širenje carstava preko okeana. Epštajnov pogon nam je podario spoljne planete...“ Zaćutala je i otkucala nešto na komunikacionom panelu. Nije mu rekla kome šalje poruke, a Holden je to nije ni pitao. Kad je završila, rekla je: „Ali priča je uvek ista. Koliko god bila dobra tvoja tehnologija, u nekom trenutku ćeš osvojiti teritoriju koju nećeš moći da braniš.“ 399

„Vi to o spoljnim planetama?“ „Ne baš“, reče ona i glas joj postade tih i zamišljen. „Jebote, pričam o celom konceptu carstva. Britanci nisu mogli da zadrže u svojim rukama Indiju ili Severnu Ameriku; zbog čega bi ljudi uopšte slušali kralja koji sedi šest hiljada kilometara daleko?“ Holden pročačka brizgalicu za cirkulaciju vazduha na svom panelu, pa je uperi sebi u lice. Hladan vazduh je blago mirisao na ozon i ulje. „Logistika je uvek problematična.“ „Ajde? Kad kreneš na opasno putovanje preko Atlantika dugo šest hiljada kilometara kako bi se borio sa kolonistima, neprijatelju si omogućio da na domaćem terenu ima i te kako fore.“ „Ako ništa drugo“, reče Holden, „mi Zemljani prokljuvili smo to pre nego što smo počeli da se zadevamo s Marsom. On je još udaljeniji. A ponekad nam se i Sunce ispreči na putu.“ „Neki ljudi nam nikad nisu oprostili što nismo bacili Mars na kolena kad smo imali priliku za to“, reče Avasarala. „Ja radim za neke od njih. ’Bem ti idiote.“ „Zar naravoučenije vaše priče nije to da takvi ljudi na kraju uvek budu pobeđeni?“ „Takvi ljudi“, reče ona odgurnuvši se na noge, pa krenu polako prema lestvicama za posadu, „nisu pravi problem. Na Veneri je možda prethodnica prvog carstva koje može da kontroliše sve što osvoji. A ovaj posrani protomolekul pokazao je koliko smo zapravo sitni, varoški šerifi. Spremni smo da odustanemo od svog Sunčevog sistema zato što mislimo da bismo mogli da sagradimo aerodrome od bambusa i tako nešto ućarimo.“ „Odspavajte malo“, reče joj Holden dok je pozivala lift na lestvicama. „Pobedićemo carstvo po carstvo.“ „Možda“, reče ona dok se spuštala i nestajala iz vidokruga, a onda se poklopac palube bučno zatvori za njom. „Zašto niko ne puca?“, reče Praks. On se popeo na operativnu palubu sledeći Naomi kao izgubljeno dete. Sada je sedeo na jednom od mnogih nezauzetih ležajeva za ubrzanja. Zurio je uvis u glavni ekran, s mešavinom straha i opčinjenosti na licu. Na velikom taktičkom prikazu videla se zbunjujuća masa crvenih i zelenih tačaka koje su predstavljale trideset i nešto kapitalnih brodova parkiranih u orbiti oko Ija. Rosi je sve Zemljine brodove obeležio zelenom, a Marsove crvenom bojom. To 400