Kalibanov rat - James S. A. Corey

je stvorilo zbunjujuću jednostavnost od zapravo daleko složenije situacije. Holden je znao da će identifikacija prijatelja i neprijatelja biti vrlo problematična, samo li neko pripuca. Zasada su različiti brodovi mirno lebdeli iznad Ija, a njihova strahovita pretnja samo se nazirala. To je Holdena nagnalo da pomisli na krokodile koje je video u zoovrtu kad je bio mali. Ogromni, oklopljeni, puni zuba, plutali su po površini kao statue. Čak im ni oči nisu treptale. Kad bi im ubacili hranu u odeljak, eksplodirali bi iz vode zastrašujućom brzinom. Samo čekamo na to da kap krvi padne u vodu. „Zašto niko ne puca?“, ponovi Praks. „Hej, doktore“, reče Ejmos. On je ležao na kauču za ubrzanja do Praksovog. Odavao je smirenu lenjost koju je Holden i te kako priželjkivao za sebe. „Sećaš se kako smo se na Ganimedu suočili s onim likovima sa pištoljima i niko nije pucao sve dok ti nisi odlučio da napneš svoj?“ Praks preblede na to. Holden je pretpostavio da se ovaj setio krvavog ishoda te borbe. „Da“, reče Praks. „Sećam se.“ „E ovo ti je isto tako“, reče Ejmos. „Samo što još niko nije napeo svoj pištolj.“ Praks klimnu glavom. „Dobro.“ Ukoliko neko zaista promeni situaciju, Holden je znao da će im prvi problem biti da ustanove ko se bori protiv koga. „Avasarala, ima li kakvih vesti iz političkog miljea? Na ovom prikazu ima mnogo zelenih tačaka. Koliko je naših među njima?“ Avasarala slegnu ramenima, pa nastavi da sluša razgovore između brodova. „Naomi?“, reče Holden. „Pada li ti nešto na pamet?“ „Zasada Ngujenova flota cilja samo u marsovske brodove“, odgovori ona, obeleživši brodove na taktičkom prikazu kako bi svi mogli da ih vide. „Marsovski brodovi uzvraćaju time što ciljaju u njih. Sauterovi brodovi i dalje ne ciljaju ni u koga, a Sauter nije još ni cevke otvorio. Rekla bih da se još nada mirnom rešenju.“ „Molim te da zahvališ u moje ime obaveštajnom oficiru na Sauterovom brodu“, reče Holden Naomi. „I zamoli ga da nam prosledi neke nove IPN4 podatke kako se ovo ne bi pretvorilo u najgoru situaciju tipa mnogo babica - kilavo dete u istoriji Sunčevog sistema.“ „Razumem“, reče Naomi i odasla poziv. „Neka svi budu u svojim skafanderima, Ejmose“, nastavi Holden. „Proveri da li je sve u redu sa šlemovima pre nego što siđeš. Nadam se da nećemo pripucati, ali to čemu se ja nadam i ono na šta stvari izađu nikad se ne poklopi.“ 401

„Jasno“, reče Ejmos, pa ustade sa svog ležaja i zatrupka po podu u svojim magnetnim čizmama, proveravajući svima zaptivke na kacigama. „Proba proba proba“, reče Holden preko radija za posadu. Jedan po jedan, svi prisutni na brodu javiše mu se sa potvrdom da ga čuju. Sve dok neko iz višeg platnog razreda od njegovog ne odluči kako će sve da se odigra, on neće moći još mnogo toga da uradi. „Čekajte“, reče Avasarala, pa pritisnu dugme na svojoj konzoli, i oni preko radija u svojim skafanderima začuše jedan od spoljnih kanala. „... odmah lansirati na mete na Marsu. Imamo bateriju projektila punih smrtonosnog biološkog oružja spremnu za paljbu. Imate jedan sat da napustite orbitu oko Ija, inače ćemo ih odmah lansirati na mete na Marsu. Imamo...“ Avasarala ponovo isključi kanal. „Izgleda da se uključila i treća strana“, reče Ejmos. „Ne“, odgovori Avasarala. „To je Ngujen. Brojčano je nadmašen, pa je naredio svojim pajtašima iz Maove firme na površini da nas oteraju pretnjama. On će... O, sranje.“ Ona ponovo pritisnu panel i novi glas progovori preko radija. Sada je to bio ženski glas sa kultivisanim marsovskim naglaskom. „Io, ovde admiralka Muhan iz Mornarice Kongresne Republike Mars. Ispalite li išta veće od flašice, pretvorićemo ceo taj posrani mesec u staklo. Da li me čujete?“ Ejmos se nagnu prema Praksu. „E sad, vidiš, svi oni napinju svoje pištolje.“ Praks klimnu glavom. „Ukapirao sam.“ „Ovo se“, reče Holden, osluškujući jedva obuzdavani bes u glasu marsovske admiralke, „sprema da se ozbiljno otme kontroli.“ „Ovde admiral Ngujen na brodu UNN Agata King“, reče novi glas. „Admiral Sauter je ovde ilegalno, na zahtev funkcionerke UN koja nema nikakva vojna ovlašćenja. Ovim naređujem svim brodovima pod komandom admirala Sautera da smesta odstupe. Dalje naređujem da Sauterov komandni brod admirala uhapsi zbog izdaje i...“ „Ama, umukni“, odgovori Sauter preko istog kanala. „Ovde sam u okviru legalne misije sa ciljem ustanovljavanja činjenica u vezi s proneverom sredstava UN i materijala za projekat tajnog biološkog oružja na Iju. Admiral Ngujen je neposredno odgovoran za taj projekat suprotno direktivama UN...“ Avasarala prekinu vezu. 402

„O, to uopšte nije dobro“, reče Aleks. „Pa“, reče Avasarala, pa otvori vizir na svom šlemu i duboko uzdahnu. Otvori onda tašnu i izvadi pistać iz nje. Razlomi ga i zamišljeno pojede plod, a onda ljušturu ubaci u obližnji kanal za reciklažu. Komadić ljuske zalebde pod mikrogravitacijom. „Ne, u stvari, trebalo bi sve da bude u redu. Ovo je samo šepurenje. Sve dok mere čiji je veći, niko neće da puca.“ „Ali ne možemo tek tako da čekamo ovde“, reče Praks i zavrte glavom. Ejmos je lebdeo ispred njega i proveravao mu kacigu. Praks ga odgurnu i pokuša da se osovi na noge. Zalebde sa ležaja, ali se ne seti da uključi magnete na čizmama. „Ako je Mej tamo dole, moramo da idemo. Oni pričaju o tome da će pretvoriti mesec u staklo. Moramo tamo pre nego što to urade.“ U Praksovom glasu čuo se prizvuk visokog tona na violini. Podlegao je napetosti. Ona je pretila svima, ali Praks ju je pokazao prvi, i na najgori način. Holden pogleda Ejmosa, ali grmalj je samo izgledao iznenađeno što ga je odgurnuo mnogo sitniji naučnik. „Pričaju o tome da će uništiti bazu. Moramo da se spustimo tamo!“, nastavi Praks, i u njegov glas se probi panika. „Nećemo uraditi ništa“, reče Holden. „Sve dok ne budemo imali bolje pretpostavke o tome kako će ovo da se odigra.“ „Zar smo prešli čitav ovaj put samo da bismo bili onemogućeni da bilo šta uradimo?“, upita Praks. „Doktore, bolje nam je da ne povučemo mi prvi potez“, reče Ejmos i spusti ruku na Praksovo rame, povukavši ga dole, na palubu. Sitni botaničar se silovito otrese njegove ruke ne okrenuvši se, pa se odbaci od svog ležaja prema Avasarali. „Dajte mi kanal. Dajte mi da razgovaram sa njima“, reče Praks, posegnuvši za komunikacionim panelom. „Ja mogu da...“ Holden se vinu iz svog ležaja za ubrzanja, uhvativši naučnika usred leta, tako da obojica odleteše preko palube na pregradu. Debeli zaštitni sloj protiv udara apsorbovao je njihov nalet, ali Holden je osetio da je Praksu izbijen vazduh iz pluća kad je on sitnijeg muškarca udario kukom u stomak. „Gah“, reče Praks i sklupča se u lebdeću fetusnu loptu. Holden uključi magnete na čizmama i odgurnu se prema podu. Dograbi Praksa i gurnu ga kroz prostoriju prema Ejmosu. „Vodi ga dole, strpaj ga u ležaj i obeznani sedativima. Onda idi u mašinsko i spremi nas za borbu.“ Ejmos klimnu glavom i dograbi Praksa koji je lebdeo. „Važi.“ Trenutak kasnije, njih dvojica nestaše kroz otvor u palubi. Holden se obazre po prostoriji, i primeti preneražene poglede Avasarale i 403

Naomi, ali ne obrati pažnju na njih. Prioritet Praksove potrebe da pronađe kćerku umalo ih sve ponovo nije doveo u opasnost. I premda je Holden intelektualno shvatao njegove porive, neophodnost da ga sprečava da ih sve pobije kad god se pomene Mejino ime izazivala je stres koji mu sada baš i nije bio potreban. Zato se osećao besno i morao je da nekome nešto odbrusi. „Dođavola, gde je Bobi?“, reče on ne obrativši se nikome konkretno. Nije je video otkad su stigli u orbitu oko Ija. „Upravo sam je video u mašinskoj radionici“, odgovori Ejmos preko radija. „Čistila je moju sačmaricu. Mislim da sređuje sve oružje i oklope.“ „To je...“, zausti Holden, spreman da nešto vikne. „To je zapravo veoma korisno. Reci joj da zakopča odelo i uključi radio. Ovde bi stvari mogle brzo da se zagovnaju.“ Iskoristio je nekoliko sekundi za disanje i smirivanje, a onda se vratio stanici za borbene operacije. „Dobro si?“, upita Naomi preko njihovog privatnog kanala. „Ne“, reče on, pritisnuvši bradom dugme kako bi bio siguran da samo ona može da čuje njegov odgovor. „Ne, u stvari sam nasmrt preplašen.“ „Mislila sam da smo to prevazišli.“ „Da smo prevazišli to da se plašimo?“ „Ne“, reče ona, tako da joj se u glavi čuo osmeh. „Da smo prevazišli to da sebe kriviš zbog toga. I ja se plašim.“ „Volim te“, reče Holden, osetivši isto ono električno uzbuđenje koje ga je prožimalo kad god bi joj to kazao, delimično strah, delimično hvalisanje. „Verovatno bi trebalo da držiš svoju stanicu na oku“, reče ona, začikavajući ga. Nikad mu nije odgovarala da ga voli kad bi on to njoj rekao prvi. Kazala bi da ljudi to prečesto rade, pa je ta reč gubila svu svoju moć. On je shvatao taj argument, ali nekako se nadao da će makar ovog puta prekršiti svoje pravilo. Trebalo mu je da to čuje. Avasarala je bila zgurena iznad komunikacione stanice kao drevni mistik koji viri u mutnu kristalnu kuglu. Svemirski skafandar je visio na njoj kao preveliki kombinezon na strašilu. Holden pomisli da joj naredi da zatvori kacigu, a onda slegnu ramenima. Bila je dovoljno stara da sama proceni relativne rizike i dobitke jela za vreme bitke. Periodično je posezala u tašnu i vadila nove pistaće. Oko nje je u vazduhu narastao oblak sićušnih delića ljuski. Nerviralo ga je što posmatra kako mu prlja 404

brod, ali nijedna ratna letelica nije bila sazdana toliko krhko da malo otpadaka u letu bilo šta polomi. Ili će sistem za reciklažu usisati komadiće ljuski koje će zarobiti filteri, ili će pod potiskom sav otpad pasti na pod, odakle će moći da ga počiste. Holden se zapitao da li je Avasarala ikad u životu morala bilo šta da čisti. Dok ju je posmatrao, starica je nakrivila glavu u stranu, osluškujući s iznenadnim interesovanjem nešto što je samo ona mogla da čuje. Ruka joj suknu napred, brza kao ptica, kako bi zakuckala po ekranu. Neki novi glas začu se preko brodskog radija, sada uz slabo šištanje prenosa uhvaćenog posle prevaljenih miliona kilometara u svemiru. „... sekretar Esteban Sorento-Gilis. Pre izvesnog vremena, objavio sam formiranje istražnog komiteta radi provere moguće pronevere resursa UN u cilju ilegalnog istraživanja biološkog oružja. I premda je ta istraga u toku, a komitet još nije spreman da u ovom trenutku bilo koga optuži, u interesu javne bezbeđnosti i kako bi se omogućila iscrpna i sveobuhvatna istraga, određeno osoblje UN na ključnim položajima biće opozvano na Zemlju radi isleđivanja. Najpre, admiral Avgusto Ngujen, iz mornarice Ujedinjenih nacija. Zatim...“ Avasarala pritisnu panel kako bi isključila poruku i zapilji se na nekoliko sekundi otvorenih usta u konzolu. „O, da ga jebeš.“ U čitavom brodu zatreštaše alarmi. 405

I Četrdeset osmo poglavlje: Avasarala mam brze projektile“, reče Naomi da nadjača prodorne sirene. „Komandni brod UN otvara vatru.“ Avasarala zatvori kacigu, vide da unutrašnji prikaz skafandara potvrđuje hermetičko zaptivanje, pa kucnu po komunikacionoj konzoli, dok su joj misli hitale brže od ruku. Erinrajt se nagodio i Ngujen je sada to znao. Admiral je upravo ostavljen da visi, i to mu je teško palo. Na konzoli se pojavi oznaka: DOLAZNA PORUKA NAJVIŠEG PRIORITETA. Ona je uključi palcem, i Sauter se pojavi na njenom terminalu, kao i na svakom drugom na operativnoj palubi. „Ovo je admiral Sauter. Ovim preuzimam komandu nad...“ „Dobro“, reče Naomi. „Treba mi natrag moj ekran sa stvarnom situacijom. Imam posla.“ „Izvini, izvini“, reče Avasarala, zakuckavši po konzoli. „Pogrešno dugme.“ „... ovom udarnom formacijom. Admiral Ngujen je razrešen dužnosti. Svaki neprijateljski postupak će biti...“ Avasarala prebaci poruku na sopstveni ekran i pritom uključi drugu poruku. Ngujen je toliko pocrveneo da je bio gotovo ljubičast. Šepurio se u svojoj uniformi kao paun. „... nelegalni postupak bez presedana. Admiral Sauter ima da bude sproveden u tamnicu sve dok...“ Upali se pet zahteva na dolaznom komunikatoru, i svaki je imao navedeno ime i skraćenu identifikaciju primopredajnika. Sve ih je prenebregnula zarad kontrola emitovanja. Čim je dugme za prenos uživo postalo aktivno, pogledala je u kameru. „Ovde pomoćnica podsekretara Krisdžen Avasarala, predstavnik civilne vlade Zemlje. Legalno ovlašćenje za komandu ovim snagama povereno je admiralu Sauteru. Ko god bude odbio ili ignorisao njegova naređenja biće podvrgnut zakonskom postupku. Ponavljam, admiral Sauter je legalni i ovlašćeni komandant...“ Naomi tiho zastenja. Avasarala prekinu emitovanje i okrenu se. „Dobro“, reče Holden. „Ovo je bilo loše.“ 406

„Šta?“, reče Avasarala. „Šta je bilo loše?“ „Jedan zemaljski brod je upravo pogođen sa tri torpeda.“ „Je li to mnogo?“ „OT ih ne zaustavljaju“, reče Naomi. „Ta torpeda UN sva imaju primopredajničke šifre koje ih obeležavaju kao prijateljska, pa prolaze kao kroz sir. Obično se ne očekuje da budu ispaljena na druge brodove UN.“ „Tri je mnogo“, reče Holden, vezavši se na ležaju za ubrzanja. Nije videla da je dodirnuo bilo šta od kontrola, ali sigurno jeste, jer kada je progovorio, to je odjeknulo u celom brodu, kao i u zvučnicima njene kacige. „Upravo smo stupili u borbu. Svi imate vremena da izbrojite do dvadeset i vežete se za nešto bezbedno.“ „Jasno“, odgovori Bobi sa mesta u brodu na kom je upravo bila. „Samo što sam vezao doktora, sav je blažen“, reče Ejmos. „Idem u mašinsko.“ „Zar ćemo se zagnjuriti u ovo?“, upita Aleks. „Tamo je nekih trideset pet brodova kapitalaca, i svi su mnogo, mnogo veći od nas. Hajde samo da gledamo da nas niko ne izbuši.“ „Razumem“, reče Aleks sa pilotske palube. Svaki trag demokratije i glasanja sada je nestao. To je bilo dobro. Makar je Holden imao kontrolu kada je trebalo da komanduje samo jedan glas. „Nailaze mi dva brza“, reče Naomi. „Neko i dalje misli da smo negativci.“ „Krivim Avasaralu za to“, reče Bobi. Pre nego što je Avasarala stigla da se nasmeje, gravitacija se pojača i pomeri u stranu, dok se Rosinante aktivirao ispod nje. Ležaj joj se pomeri i zakrcka. Zaštitni gel je stegnu i pusti. „Alekse?“ „Vidim ih“, reče Aleks. „Ne bi bilo loše da mi je tobdžija ovde, ser.“ „Hoćemo li imati dovoljno vremena da se ona bezbedno popne?“ „Jok“, reče Aleks. „Nailaze mi još tri.“ „Mogu da preuzmem kontrolu nad OT odavde, ser“, reče Bobi. „Nije kao prava stvar, ali makar nećete vi morati tamo da se bakćete s tim.“ „Naomi, predaj OT narednici.“ „Kontrola nad OT predata. Tvoji su, Bobi.“ „Preuzimam kontrolu“, reče Bobi. Na Avasaralinom ekranu je bilo sijaset treperavih dolaznih poruka. Ona poče da ih prosejava. Kenedi je objavio da je Sauterova komanda ilegalna. Prvi oficir Tritona izvestio je da je kapetan razrešen dužnosti i zahtevao je naređenja od 407

Sautera. Marsov razarač Ijani Haos pokušavao je da od Avasarale dobije informaciju u koje zemaljske brodove sme da puca. Ona podiže taktički prikaz. Crveni i zeleni krugovi obeležavali su roj brodova; sićušne srebrne niti koje su se videle prikazivale su verovatno tragove vatre iz OT ili putanje torpeda. „Jesmo li mi crveni ili zeleni?“, upita Avasarala. „Jebote, ko je ko na ovome?“ „Mars je crven, Zemlja zelena“, reče Naomi. „A koji su zemaljski brodovi na našoj strani?“ „Saznajte to“, reče Holden kada jedna zelena tačkica najednom nestade. „Alekse?“ „Darije je otkočio svoje OT i sada sipa vatru po svemu u dometu, bio prijatelj ili neprijatelj. I - sranje.“ Avasaralina stolica se ponovo premesti, kao da se podiže pod njom i zabi joj leđa u gel toliko da joj je bilo teško da podigne ruke. Na taktičkom ekranu, oblak brodova, neprijateljskih, prijateljskih i nedefinisanih, pomeri se malo, a dve zlatne tačke se uvećaše, dok su oznake o udaljenosti kraj njih brzo odbrojavale. „Madam pomoćnice, šta god da ste“, reče Holden, „mogli biste sada da malo odgovarate na te upite.“ Avasarala se osećala kao da joj neko odozdo steže želudac. Ukus soli i želudačne kiseline pojavi joj se na zadnjoj strani jezika. Počela je da se znoji na način koji je manje veze imao sa temperaturom, a više sa mučninom. Ona na silu pruži ruke do kontrolnog panela upravo kada su nestale dve zlatne tačke. „Hvala, Bobi“, reče Aleks. „Dižem se. Probaću da se postavim tako da Marsovci budu između nas i borbe.“ Ona poče sa pozivima. Usred žara bitke, ona je mogla da ponudi samo to: da zove. Priča. Isto što je oduvek radila. Nešto u vezi s tim bilo je zapravo umirujuće. Grinvil je prihvatio Sauterovu komandu. Tanaka nije odgovarao. Dajson je otvorio kanal, ali čulo se samo kako ljudi viču jedni na druge. Bio je to opšti metež. Stiže poruka od Sautera, i ona je prihvati. U njoj je bio novi IPN kod i ona manuelno prihvati ažuriranje. Na taktičkom prikazu, većina zelenih tačkica je pobelela. „Hvala“, reče Holden. Avasarala proguta svoje Nema na čemu. Lekovi protiv mučnine kao da su delovali kod svih ostalih. Ona zaista, zaista nije želela da povrati u svoj šlem. Jedna od preostalih šest zelenih tačkica trepnu i nestade, a još jedna najednom postade bela. 408

„Oo, pravo u leđa“, reče Aleks. „To je baš bilo hladno.“ Sauterova identifikacija se ponovo pojavi na Avasaralinoj konzoli, i ona prihvati poruku baš kad se Rosi ponovo pomerio. „... momentalnu predaju komandnog broda King i admirala Avgusta Ngujena“, govorio je Sauter. Pramen bele kose štrčao mu je sa glave kao da je gravitacija slabog potiska omogućavala da mu se on širi kao paunov rep. Osmeh mu je bio oštar kao nož. „Svaka letelica koja i dalje odbije da prihvati moja naređenja kao legalna i legitimna izgubiće pravo na ovu amnestiju. Imate trideset sekundi od ovog trenutka.“ Na taktičkom prikazu, srebrne i zlatne niti su, u najvećem broju, iščezle. Brodovi su promenili položaje, i svaki se kretao svojim složenim vektorima. Na njene oči, sve preostale zelene tačke postale su bele. Sve osim jedne. „Ne budi serator, Ngujene“, reče Avasarala. „Gotovo je.“ Na operativnoj palubi zavlada tišina jedan dug trenutak, i napetost je postala gotovo nepodnošljiva. Prekinu je Naomin glas. „Imam još brzih projektila. O, masu njih.“ „Gde?“, odbrusi Holden. „Sa površine.“ Avasarala nije uradila ništa, ali njen taktički prikaz je promenio veličinu, odmaknuvši se sve dok grozd brodova, crvenih i belih, sa jednim jedinim prkosnim zelenim, nije bio umanjen do ispod četvrtine prvobitne veličine, a masivno zakrivljenje površine meseca se pojavilo na donjem rubu displeja. Odatle su se kao čvrsta masa dizale stotine tankih žutih linija. „Daj mi broj“, reče Holden. „Treba mi broj ovih projektila.“ „Dvesta devetnaest. Ne. Čekaj. Dvesta trideset.“ „Dođavola, šta je to? Jesu li to torpeda?“, upita Aleks. „Ne“, reče Bobi. „To su čudovišta. Lansirali su čudovišta.“ Avasarala otvori kanal za emitovanje. Kosa joj je verovatno izgledala gore nego Sauterova, ali odavno se već nije obazirala na taštinu. Bilo je dovoljno dobro što može da govori bez straha da će povratiti. „Ovde Avasarala“, reče ona. „Svi sada vidite lansiranje novog oružja zasnovanog na protomolekulu koje se koristi za neodobreni prvi udar na Mars. Moramo te govnare da skinemo s neba i to odmah. Sve do jednog.“ „Imamo zahtev za preuzimanje kontrole sa Sauterovog komandnog broda“, reče Naomi. „Da mu predam kontrolu?“ „Paz’ da neću“, reče Aleks. 409

„Ne, ali proprati taj zahtev“, reče Holden. „Ne želim da predam kontrolu nad svojim brodom vojnom računaru za kontrolu vatre, ali i dalje treba da budemo deo rešenja u ovoj situaciji.“ „King je krenuo sa jakim potiskom“, reče Aleks. „Mislim da pokušava da zapali odavde.“ Na prikazu, napad sa površine Ija počeo je da se rascvetava, pojedine niti su se razdvajale pod neočekivanim uglovima, neke su prelazile u spiralu, a neke posezale izokola u savijenim putanjama nalik na uzglobljene noge insekata. Svaki od njih je nosio smrt planeti, a podaci o ubrzanju pokazivali su deset, petnaest, dvadeset gravitacija. Ništa ljudsko nije moglo da preživi trajnih dvadeset gravitacija. Ništa ljudsko nije to ni moralo. Zlatni treptaji svetla pojaviše se sa brodova i zaputiše se da susretnu pretnju sa Ija. Spori, smireni ritam prikaza remetili su novi podaci. Torpeda s plazmom hitala su punom brzinom, a opet im je trebalo više dugih sekundi da stignu do glavne stabljike cveta. Avasarala je gledala kako prva eksplodiraju, i videla kako se kolona protomolekularnih čudovišta razdelila u više struja. Izbegavali su projektile. „Neki idu prema nama, kapetane“, reče Aleks. „Ne verujem da su pravljeni tako da izbuše korito broda, ali sam prilično siguran da će to ionako uraditi.“ „Idemo tamo da vidimo šta možemo da uradimo. Ne smemo dozvoliti da ijedan od ovih... Dobro, kud se dedoše?“ Na taktičkom prikazu, čudovišta u napadu iščezavala su jedno za drugim, a niti su nestajale. „Isključuju potisak“, reče Naomi. „A RF primopredajnici više ništa ne vide. Sigurno imaju materijale na oplati koji apsorbuju radar.“ „Imamo li podatke o praćenju? Možemo li očekivati gde će se naći?“ Taktički prikaz je zatreptao. Svici. Čudovišta su se pojavljivala i nestajala, sa potiskom u na izgled nasumičnim pravcima, ali njihov cvet se neprestano širio. „Ovo će da bude zajebano“, reče Aleks. „Bobi?“ „Imam nekoliko meta. Dovedi nas u domet za OT.“ „Držite se, deco“, reče Aleks. „Provozaćemo se malo.“ Rosi naglo poskoči, i Avasarala se utisnu natrag u sedište. Drhtavi ritam kao da je poticao iz njenih uzdrmanih mišića, potom od vatre iz OT, i onda opet iz njenog tela. Na prikazu, kombinovane snage Zemlje i Marsa raširile su se u poteri za gotovo nevidljivim neprijateljem. Potisna gravitacija se promeni, zavrtevši njen ležaj najpre na ovu, zatim na onu stranu bez upozorenja. Ona pokuša da zatvori oči, ali to je bilo 410

još gore. „Hmm.“ „Šta je bilo, Naomi?“, reče Holden. „Šta hmm“ „King je upravo uradio nešto čudno. Intenzivna aktivnost manevarskih potisnika i... Oh.“ „Šta oh? Imenice. Daj mi imenice.“ „Izbušen je“, reče Naomi. „Jedno čudovište ga je izbušilo.“ „Kazao sam vam da mogu to“, reče Aleks. „Ne bih voleo da sam sad na tom brodu. Opet. Nije se to moglo desiti boljem liku.“ „Njegovi ljudi nisu odgovorni za njegove postupke“, reče Bobi. „Možda i ne znaju da Sauter komanduje. Moramo im pomoći.“ „Ne možemo“, reče Holden. „Pucaće na nas.“ „Molim vas, umuknite više svi, pizda vam materina“, reče Avasarala. „I prekinite više da cimate posrani brod tamo-amo. Samo odaberite pravac i smirite se na dva minuta.“ Pet minuta niko nije odgovarao na njen poziv. Zatim deset. Kad se uključio Kingov poziv u pomoć, brod joj i dalje nije odgovarao. Signal za poruku stigao je odmah zatim. „Ovde admiral Ngujen sa bojnog broda Ujedinjenih nacija Agata King. Nudim predaju brodovima UN pod uslovom momentalne evakuacije. Ponavljam: nudim predaju bilo kojoj vojnoj letelici Ujedinjenih nacija pod uslovom momentalne evakuacije.“ Sauter odgovori na istoj frekvenciji. „Ovde Okimbo. U kakvom ste stanju?“ „Imamo moguću biološku opasnost“, reče Ngujen. Glas mu je bio toliko stegnut i visok da se činilo da ga neko davi. Na taktičkom prikazu, nekoliko belih tačaka već se primicalo zelenoj. „Ostani tu, King“, reče Sauter. „Stižemo.“ „Dupe moje stižete“, reče Avasarala, pa tiho opsova dok je otvarala kanal za emitovanje. „Dupe moje stižete. Govori Avasarala. Proglašavam karantin i naređujem da niko ne prilazi Agati King. Nijedna letelica ne sme da pristane uz nju niti da prihvati prenos materijala ili osoblja. Svaki brod koji tako uradi biće takođe predmet karantina i zabrane prilaska.“ Dve bele tačke skrenuše u stranu. Tri nastaviše dalje. Ona ponovo otvori kanal. „Zar ja jedina pamtim Eros? Jebem mu mater, ljudi, šta vi mislite da se nalazi na Kingu! Ne prilazite.“ I poslednje bele tačke skrenuše sa kursa. Kada se Ngujen javio po njenom pozivu, ona je već zaboravila da je kanal uopšte otvoren. Izgledao je kao govno. 411

Pretpostavljala je da ni sama ne izgleda bolje. Koliko je ratova okončano ovako?, zapitala se. Dvoje iscrpljenih, zgađenih ljudi koji zure jedno u drugo dok svet oko njih gori. „Šta još hoćeš od mene?“, reče Ngujen. „Predao sam se. Izgubio sam. Moji ljudi ne treba da izginu zbog tvoje zlobe.“ „Nema tu nikakve zlobe“, reče Avasarala. „Ne možemo to da uradimo. Protomolekul se oslobodio. Tvoji fini programi kontrole ne deluju. Zarazan je.“ „To nije dokazano“, reče on, ali način na koji je to rekao saopštio joj je sve. „Dešava se, zar ne?“, reče ona. „Uključi interne kamere. Daj da vidimo.“ „Neću to da uradim.“ Ona oseti da je ostala bez vazduha. Dogodilo se. „Tako mi je žao“, reče Avasarala. „O. Tako mi je žao.“ Ngujenove obrve se podigoše za milimetar. Usne su mu bile stisnute, beskrvne i tanke. Pomislila je da mu vidi suze u očima, ali mogla je to biti i samo smetnja u transmisiji. „Moraš da im uključiš primopredajnike“, reče Avasarala. A onda, kad joj nije odgovorio: „Ne možemo koristiti protomolekul kao oružje. Ne shvatamo šta je on. Ne možemo da ga kontrolišemo. Upravo si Marsu objavio smrtnu presudu. Ne mogu da te spasem, ne. Ali uključi ponovo te primopredajnike i pomozi mi da spasem njih.“ Trenutak je ostao da visi u vazduhu. Avasarala je osetila Holdenovu i Naominu pažnju na sebi kao toplotu iz grejalice. Ngujen zavrte glavom, dok su mu se usne trzale, izgubljen u razgovoru sam sa sobom. „Ngujene“, reče ona. „Šta se dešava? Na tvom brodu. Koliko je gadno?“ „Izvuci me odavde i uključiću primopredajnike“, reče on. „Baci me u tamnicu do kraja života, briga me. Ali sklanjaj me s ovog broda.“ Avasarala pokuša da se nagne napred, ali to samo nagna njen ležaj da se pomeri. Tragala je za rečima koje će ga vratiti, za onima koje će mu reći da je pogrešio, da se poneo kao zlikovac koji će sada gadno skončati od sopstvenog oružja, te da nekako treba sve da ispravi. Gledala je u tog besnog, kratkovidog čovečuljka i pokušavala da pronađe način da ga vrati jednostavnoj ljudskoj pristojnosti. Nije joj uspelo. „Ne mogu to da uradim“, reče ona. „Onda prestani da mi trošiš vreme uzalud“, reče on i prekinu vezu. Ona se zavali i prekri oči dlanom. 412

„Imam veoma čudna očitavanja s tog bojnog broda“, reče Aleks. „Naomi? Vidiš li ti ovo?“ „Izvini. Samo sekund.“ „Šta imaš to, Alekse?“, upita Holden. „Aktivnost reaktora je opala. Interna radijacija u brodu je naglo i strahovito porasla. Mislim da su usmerili reaktor kroz uređaje za reciklažu vazduha.“ „To mi ne zvuči baš zdravo“, reče Ejmos. Na operativnoj palubi ponovo zavlada tišina. Avasarala pruži ruku da otvori kanal prema Sauteru, ali zastade. Nije znala šta da mu kaže. Glas koji se začuo preko brodskog kanala bio je nejasan i omamljen. Isprva nije prepoznala Praksa, a onda je on morao dvaput da ponovi ono što je rekao pre nego što je uspela da razabere reči. „Komora za inkubaciju“, reče Praks. „Protomolekul pravi od broda komoru za inkubaciju. Kao na Erosu.“ „Zar ume to da radi?“, reče Bobi. „Izgleda da ume“, reče Naomi. „Moraćemo da ga uništimo“, reče Bobi. „Imamo li dovoljno vatrene moći za to?“ Avasarala ponovo otvori oči. Pokušavala je da oseti još nešto osim velikog okeana tuge. Moralo je tu negde da bude nekakve nade. Čak je i Pandora imala toliko. Holden je izrekao ono što je ona mislila. „Sve i da uspemo, to neće spasti Mars.“ „Možda smo ih sve sredili?“, reče Aleks. „Hoću reći, bilo je tamo kamara tih stvorenja, ali možda... možda smo ih poskidali?“ „Teško je to ustanoviti kad su tako divljali“, reče Bobi. „Ako smo promašili makar jedno, a ono dospe do Marsa...“ Sve joj je izmicalo. Bila je toliko blizu da sve spreči, a sad je tu mogla samo da gleda kako joj izmiče. Želudac joj se vezao u čvor. Ali nisu pretrpeli neuspeh. Još ne. Negde u svemu ovome mora da postoji način. Nešto se još moglo uraditi. Prosledila je svoj poslednji razgovor sa Ngujenom Sauteru. Možda njemu nešto padne na pamet. Neko tajno oružje koje bi se pojavilo niotkuda i na silu otkrilo kodove. Možda je veliko vojničko bratstvo moglo da izvuče neki poslednji trag ljudskosti iz Ngujena. Deset minuta kasnije, sa Kinga se odvojila kapsula za spasavanje. Sauter se nije ni potrudio da joj se javi pre nego što su je uništili. Raspoloženje na operativnoj 413

palubi bilo je kao na opelu. „Važi“, reče Holden. „Najpre ono najvažnije. Moramo da se spustimo do baze. Ako je Mej tamo, treba da je izvučemo.“ „Radim na tome“, reče Ejmos. „A moramo da povedemo i doktora. On to neće hteti da propusti.“ „Tako sam i mislio“, reče Holden. „Znači, moći ćete da spustite Rosija na površinu.“ „Koji to mi?“, upita Naomi. „Ja ću otići čamcem do bojnog broda“, reče Holden. „Kodovi za aktiviranje primopredajnika sigurno su u njihovom komandnom centru.“ „Ti?“, upita Avasarala. „Samo su dva čoveka pobegla sa Erosa“, reče Holden slegnuvši ramenima. „A od te dvojice, preostao sam samo ja.“ 414

N Četrdeset deveto poglavlje: Holden e radi to“, reče Naomi. Nije ga preklinjala, plakala niti zahtevala. Sva snaga njenog zahteva bila je u njegovoj tihoj jednostavnosti. „Ne radi to.“ Holden otvori ormarić za odelo odmah do glavne vazdušne komore i posegnu za oklopom marsovske proizvodnje. Zastade kad mu utrobu prože iznenadno sećanje na bolest od radijacije na Erosu. „Već satima pumpaju zračenje u Kinga, zar ne?“ „Ne idi tamo“, ponovi Naomi. „Bobi“, reče Holden preko komunikatora. „Tu sam“, odgovori ona zastenjavši. Pomagala je Ejmosu u pripremi opreme za napad na Maovu naučnu stanicu. Posle jedinog susreta sa Maovim protomolekularnim hibridom, mogao je samo da zamisli šta će sve natovariti na sebe pre nego što pođu. „Kako su rangirani ovi standardni marsovski oklopi što se radijacije tiče?“ „Kao što je moj?“, upita Bobi. „Ne, ne motorno odelo. Znam da vas čeliče za bliske eksplozije. Govorim o ovom što smo izvukli iz sanduka.“ „Otprilike kao i standardni skafander za vakuum. Dovoljno za kratke šetnje van broda. Ne baš za stalno izlaganje jakoj radijaciji.“ „Sranje“, reče Holden. Zatim: „Hvala.“ On isključi komunikacioni panel i zatvori ormarić. „Trebaće mi pravo zaštitno odelo. Što znači da ću imati bolju zaštitu od zračenja, ali zato nikakvu od metaka.“ „Koliko puta možeš da se izlažeš jakoj radijaciji dok te to konačno ne ubije?“, reče Naomi. „Kao i prošli put. Makar još jednom“, odgovori Holden sa širokim osmehom. Naomi mu ne uzvrati na to. On ponovo uključi komunikator i reče: „Ejmose, donesi mi zaštitno odelo iz mašinskog. Najčvršće koje imamo na brodu.“ „Važi“, odgovori Ejmos. Holden otvori svoj ormarić s opremom i izvadi automatsku pušku koju je tamo držao. Bila je velika, crna i projektovana tako da bude zastrašujuća. Svako ko je ima 415

u rukama momentalno će biti shvaćen kao pretnja. On je vrati unutra i umesto nje uze pištolj. U zaštitnom odelu će izgledati prilično anonimno. Nešto takvo bi svaki član tima za kontrolu oštećenja imao na sebi za vreme opasnosti. Ukoliko ponese samo službeni pištolj u futroli oko pojasa, možda ga niko neće prepoznati kao deo problema. A sa oslobođenim protomolekulom na Kingu, brodu preplavljenom radijacijom, problem će biti i te kako velik. Jer ako su Praks i Avasarala u pravu, i ako je protomolekul povezan čak i bez fizičkog spoja, sluz na Kingu zna isto što zna i sluz na Veneri. Deo toga je i način na koji su sastavljeni ljudski svemirski brodovi, još otkad je rastavila Arbogast. Ali to ujedno znači da zna dosta i o tome kako da pretvori ljudska bića u zombije bljuvače. Izvela je taj trik milion puta na Erosu. Imala je prakse. Bilo je sasvim moguće da je svako ljudsko biće na Kingu sada zombi bljuvač. I avaj, to bi još bilo i najbolje. Zombiji bljuvači bili su smrt na nogama za svakog sa ogoljenom kožom, ali za Holdena, u hermetički zatvorenom zaštitnom odelu otpornom na vakuum, oni bi mogli eventualno da budu tek blaga gnjavaža. U najgorem slučaju, protomolekul je sada toliko uznapredovao u promeni ljudskih bića da bi brod mogao da bude pun smrtonosnih hibrida nalik na onog s kojim su se borili u tovarnom spremištu. To bi bila nemoguća situacija, pa je zato odabrao da veruje kako nije istina. Osim toga, protomolekul na Erosu nije stvorio nijednog vojnika. Miler se nije mnogo trudio da opisuje ono na šta je tamo naišao, ali proveo je mnogo vremena u potrazi za Džuli i nije izvestio da ga je bilo šta napalo. Protomolekul je bio neverovatno agresivan i invazivan. Mogao je da pobije milion ljudi za nekoliko sati i pretvori ih u rezervne delove za ono na čemu je radio. Ali delovao je na ćelijskom nivou. Postupao je kao virus, a ne kao vojska. Samo ti sebi to pričaj, pomisli Holden. Zahvaljujući tome, ono što se spremao da uradi izgledalo je moguće. Uzeo je kompaktni poluautomatski pištolj i futrolu iz ormarića. Naomi je posmatrala kako on ubacuje šaržer za oružje i uzima još tri rezervna, ali nije progovarala. Taman je ubacio poslednji metak u poslednji šaržer, kada je Ejmos dolebdeo u prostoriju, cimajući za sobom veliko crveno odelo. „Bolje od ovog nemamo, kapetane“, reče on. „Služi za situacije u kojima stvarno nastane sranje. Trebalo bi da bude sasvim dovoljno za nivoe radijacije na tom brodu. Maksimalno vreme izlaganja je šest sati, ali vazduh će ti potrajati samo dva, tako da tu nema neke dileme.“ Holden pregleda glomazno odelo. Površina je bila od debele, elastične, 416

gumaste materije. To bi moglo da odvrati nekoga ko bi ga napao noktima i zubima, ali ne bi zaustavilo nož ili metak. Rezerva vazduha se nalazila ispod kože odela otporne na radijaciju, pa je korisnik na leđima imao veliku, nezgodnu kvrgu. Po teškoćama sa kojima ga je privukao sebi i zaustavio, shvatio je da mu je masa znatna. „U ovome se neću kretati brzo, je li tako?“ „Ne“, reče Ejmos sa grimasom na licu. „Ta odela nisu pravljena za borbu vatrenim oružjem. Ako se pripuca, najebao si.“ Naomi klimnu glavom, ali oćuta. „Ejmose“, reče Holden, dograbivši mehaničarevu mišicu kad se okrenuo da pođe. „Kad se nađete na površini, narednica je glavna. Ona je profi, i u ovome se snalazi kao riba u vodi. Ali treba da pripaziš na Praksa, pošto je on poprilično benav. Tražim od tebe samo da bezbedno odvedeš tog čoveka i njegovu devojčicu sa meseca natrag na brod.“ Ejmos je načas izgledao uvređeno. „Naravno, kapetane. Sve što dopre do njega ili tog detenceta već je ubilo mene. A to nije baš tako lako uraditi.“ Holden privuče Ejmosa sebi i brzo zagrli rmpaliju. „Jao si ga onom ko to uopšte pokuša. Niko ne bi mogao da traži boljeg člana posade, Ejmose. Hoću samo da to znaš.“ Ejmos ga odgurnu od sebe. „Ponašaš se kao da se nećeš vratiti.“ Holden brzo pogleda u Naomi, ali njen izraz se nije promenio. Ejmos se samo kratko nasmejao, a onda pljesnuo Holdena po leđima dovoljno snažno da mu zubi zacvokoću. „Zato ne seri“, reče Ejmos. „Ti si najžešći lik koga znam.“ Ne sačekavši Holdenov odgovor, on krenu prema lestvicama za posadu, pa siđe na donju palubu. Naomi se lako odgurnu od pregrade i dolebde do Holdena. Otpor vazduha je zaustavi na pola metra od njega. Ona je i dalje bila najspretnija osoba pod mikrogravitacijom koju je ikad upoznao, prava balerina bestežinskog stanja. Morao je da se uzdrži od toga da je prigrli uz sebe. Po izrazu na njenom licu shvatio je da ona sada ne želi to. Samo je na trenutak lebdela pred njim, bez ijedne reči, da bi onda pružila ruku i spustila dugu, vitku šaku uz njegov obraz. Bila je hladna i meka. „Ne idi“, reče ona i on po nečemu u njenom glasu shvati da je to poslednji put. Ustuknuo je i počeo da namiče na sebe zaštitno odelo. „A ko će onda? Zar misliš da bi Avasarala mogla da se probije kroz masu zombija bljuvača? Ona ne bi ni umela da razlikuje komandni centar od menze. Ejmos mora da dospe do te devojčice. Znaš da mora, a znaš i zbog čega. Praks mora da bude tamo. Bobi će im obojici sačuvati život.“ Nabacio je glomazno odelo preko ramena i zatvorio ga spreda, ali je ostavio 417

kacigu da mu leži na leđima. Magneti na čizmama su mu se aktivirali kad ih je udario potpeticama, i on se odgurnuo do palube i zalepio se za nju. „Tebe?“, upita on Naomi. „Zar da šaljem tebe? Siguran sam da bi lako izašla na kraj sa hiljadu zombija. Ali ti ne bi provalila u komandni centar nimalo bolje od Avasarale. Ima li to nekog smisla?“ „Samo što smo se pomirili“, reče ona. „Nije fer.“ „Ali“, reče on, „kaži Marsovcima da smo, kad im spasem planetu, kvit što se tiče one šatro krađe njihovog bojnog broda, važi?“ Znao je da pokušava da malo razvedri taj trenutak i istog trena je omrznuo sebe zbog toga. Ali Naomi ga je poznavala, znala je koliko se plaši, i nije ga isprozivala zbog toga. Osetio je prema njoj nalet ljubavi od kog mu je elektricitet jurnuo uz kičmu, a koža glave ga zapeckala. „Dobro“, reče ona i lice joj ogrubi. „Ali ima da se vratiš. Biću sve vreme ovde na radiju. Proći ćemo kroz ovo zajedno, iz koraka u korak. Nemoj da sereš i da se junačiš. Koristi mozak, a ne metke, i probleme ćemo rešavati zajedno. Omogući mi to. Ima da mi omogućiš to.“ Holden je konačno zagrli i poljubi. „Slažem se. Molim te, molim te da mi pomogneš da se vratim živ. To bih zaista voleo.“ Let Rejzorbekom do osakaćene Agate King bio je nalik na vožnju formulom jedan do trafike na ćošku. King se nalazio samo nekoliko hiljada kilometara od Rosinantea. Izgledao je dovoljno blizu za ranac za kretanje van broda i zaista jak potisak. Umesto toga, on je leteo verovatno najbržim brodom u Jupiterovom sistemu, sa ležernih pet posto potiska kroz otpatke od nedavne bitke. Osećao je kako mu se Rejzorbek otima na povocu, reagujući na njegove mlaziće pare sa mrzovoljnim prekorom. Udaljenost do pogođenog komandnog broda bila je veoma kratka, a put veoma opasan, pa bi programiranje kursa potrajalo duže nego ručna vožnja. Ali čak i u tako sporom letu, Rejzorbek kao da se mučio da zadrži pramac uperen prema Kingu. Bolje ti je da ne ideš tamo, kao da mu je govorio brod. To je grozno mesto. „Da, baš tako, bolje mi je da ne idem“, reče on potapšavši konzolu pred sobom. „Ali samo me dovezi tamo u jednom komadu, dušo, važi?“ Masivni komad nečega što je nekad sigurno bilo razarač prolebde kraj njega, s iskrzanim ivicama koje su još sijale od vreline. Holden kucnu po upravljaču i iskrenu Rejzorbek postrance kako bi se još malo udaljio od lebdećeg krša. Pramac se udalji od kursa. „Opiri se koliko god želiš, ali ipak idemo tamo gde sam rekao.“ Holden je 418

bio delimično razočaran time što je vožnja bila toliko opasna. On nikada ranije nije leteo do Ija, i pogled na mesec na rubu njegovih ekrana bio je spektakularan. Ogroman vulkan od istopljenog silikata s druge strane meseca izbacivao je čestice toliko visoko u svemir da se video trag za njima na nebu. Čestice su se hladile u mlaz silikatnih kristala, koji je hvatao Jupiterov sjaj i svetlucao kao dijamanti na crnoj podlozi. Nešto od toga će odlebdeti i postati deo razređenog Jupiterovog sistema prstenova, izbačeno pravo iz gravitacionog bunara Ija. U svim drugim okolnostima, izgledalo bi to zaista lepo. Ali opasan let ga je primorao da zadrži pažnju na instrumentima i ekranima ispred sebe. I neprestano na sve glomazniji trup Agate King, koja je lebdela sama u oblaku đubreta. Kada se našao u dometu, Holden je poslao signal automatskom brodskom sistemu za pristajanje, ali kao što je i pretpostavljao, King nije odgovorio. Dovezao se do najbliže spoljne vazdušne komore i rekao Rejzorbeku da održava stalnu udaljenost od pet metara. Trkački brod nije bio projektovan tako da pristane uz drugi brod u svemiru. Nije imao čak ni rudimentarnu cev za spajanje. Moraće do Kinga da stigne kratkom svemirskom šetnjom. Avasarala je dobila glavnu šifru za upravljanje brodom od Sautera, i Holden je naložio Rejzorbeku da je emituje. Vazdušna komora se smesta otvorila. Holden je napunio rezervoar za vazduh zaštitnog odela u vazdušnoj komori Rejzorbeka. Kad se jednom nađe na Ngujenovom komandnom brodu, neće moći da ima poverenja u vazduh, čak ni u stanicama za punjenje odela. Ništa sa Kinga ne sme dospeti u njegovo odelo. Ništa. Kad mu je merač vazduha pokazao 100 procenata, uključio je radio i pozvao Naomi. „Sad ulazim.“ On isključi magnete na čizmama i odgurnu se oštro od unutrašnjih vrata vazdušne komore preko kratkog jaza do Kinga. „Primam dobru sliku“, reče Naomi. Svetlo video-linka na njegovom viziru bilo je upaljeno. Naomi je videla sve što je video on. Bilo je to istovremeno i utešno i samotno, kao kad se javljaš prijatelju koji živi veoma daleko. Holden uključi ciklus vazdušne komore. Dva minuta dok je King zatvarao spoljna vrata i upumpavao vazduh u prostoriju kao da su trajala večno. Nije nikako mogao da zna šta će zateći sa druge strane unutrašnjih vrata vazdušne komore sve dok se ona konačno ne otvore. Holden spusti ruku na dršku pištolja nehajno, iako se nimalo nehajno nije osećao. Unutrašnja vrata kliznuše i otvoriše se. 419

Umalo nije doživeo infarkt od iznenadnog kreštanja alarma zbog radijacije u njegovom zaštitnom odelu. On bradom isključi audio-alarm, ostavivši uključen merač spoljne radijacije. Ti podaci mu nisu naročito vredeli, ali odelo ga je uveravalo da može da se izbori sa trenutnim nivoima, i to je bilo lepo. Holden izađe iz vazdušne komore u malu prostoriju punu skladišnih ormarića i opreme za kretanje van broda. Činilo se da je prazna, ali tihi zvuk iz jednog ormarića upozori ga i on se okrenu taman na vreme da ugleda muškarca u mornaričkoj uniformi UN koji je izleteo iz ormarića i zamahnuo teškim ključem prema njegovoj glavi. Glomazno zaštitno odelo onemogućavalo ga je da se brzo kreće, i ključ je zvonko udario sa strane u njegovu kacigu. „Džime!“, viknu Naomi preko radija. „Crkni, skote!“, dreknu mornar istovremeno. Zamahnu ponovo, ali na nogama nije imao magnetne čizme, i bez odgurivanja od pregrade kako bi dobio momentum, zamah je čoveka samo zavrteo kroz vazduh. Holden dograbi ključ iz njegovih ruku i baci ga u stranu. Zaustavi obrtanje tog čoveka levom rukom, a desnom izvuče pištolj. „Ako si mi načeo odelo, izbaciću te iz te vazdušne komore“, reče Holden. On poče da pregleda ekrane sa statusom dok je držao pištolj uperen u mornara koji je voleo da vitla alatom. „Izgleda u redu“, reče Naomi, s očiglednim olakšanjem u glasu. „Ništa crveno, ništa žuto. Ta kaciga je tvrđa nego što izgleda.“ „Šta radiš koji moj u tom ormariću?“, upita Holden mornara. „Radio sam kad je... to... upalo na brod“, reče muškarac. Bio je to Zemljanin kompaktnog stasa, blede puti i plamenocrvene kose ošišane sasvim kratko. Imao je etiketu na odelu sa imenom LARSON. „Sva vrata su se zatvorila za vreme stanja opšte opasnosti. Ostao sam zarobljen ovde, ali gledao sam šta se dešava na internom bezbednosnom sistemu. Ponadao sam se da ću doći do odela i izaći kroz vazdušnu komoru, ali i ona je bila hermetički zatvorena. Nego, kako si ti ušao ovamo?“ „Imam admiralske šifre“, reče mu Holden. Tiho se obrati Naomi: „Sa trenutnim nivoom radijacije, kakvi su izgledi da ovaj druškan preživi?“ „Nisu loši“, reče Naomi. „Ako ga smestimo u brodsku ambulantu za sledećih nekoliko sati.“ Larsonu reče: „Dobro, ti ćeš sa mnom. Idemo u komandni informacioni centar. Odvedi me brzo tamo i imaš prevoz s ove kade.“ „Razumem!“, reče Larson uz vojnički pozdrav. „On misli da si admiral“, nasmeja se Naomi. „Larsone, oblači skafander. Brzo.“ 420

„Razumem!“ Odela koja su visila u ormarićima spremišta vazdušne komore makar su imala sopstvene zalihe vazduha. To je moglo da smanji oštećenja od apsorbovanja radijacije kod mladog mornara. A hermetički zatvoreno odelo smanjiće rizik od zaraze protomolekulom dok budu prolazili kroz brod. Holden sačeka da Larson nabaci odelo na sebe, pa odasla kod za otključavanje i vrata kliznuše u stanu. „Posle tebe, Larsone. Komandni informacioni centar, što brže. Ako naletimo na bilo koga, pogotovo ako povraća, drži se podalje i pusti da se ja pobrinem za to.“ „Razumem“, reče Larson, glasom nejasnim zbog radio-šuma, a onda krenu hodnikom. Poslušao je Holdena i poveo ga brzo kroz osakaćenu Agatu King. Zaustavljali su se samo kad bi im se isprečila zaključana vrata, a i tada tek toliko da ih Holdenovo odelo ubedi da se otvore. Delovi broda kroz koje su prolazili uopšte nisu izgledali oštećeno. Kapsula sa biološkim oružjem udarila je dalje prema krmi, a čudovište se zaputilo pravo prema prostoriji sa reaktorom. Kako je Larson rekao, ubilo je pritom više ljudi, uključujući i čitav brodski kontigent marinaca kad su pokušali da ga zaustave. Ali pošto je dospelo u mašinsko, ignorisalo je ostatak posade. Larson je kazao da je ubrzo po njegovom ulasku u mašinsko brodski sistem bezbednosnih kamera otkazao. Pošto više nije mogao da zna gde se čudovište nalazi, i pošto nije nikako mogao da izađe iz spremišta vazdušne komore, Larson se sakrio u ormariću da sačeka kraj. „Kad ste vi ušli, ja sam video samo veliku, nezgrapnu crvenu stvar“, objasni Larson. „Pomislio sam da ste možda još jedno od tih čudovišta.“ Nedostatak vidljivih oštećenja bio je dobra stvar. To je značilo da sva vrata i drugi sistemi na koje su nailazili i dalje rade. Nedostatak tragova divljanja monstruma po brodu bio je još bolji. Ali Holdena je brinuo nedostatak ljudi. Na ovolikom brodu posada je brojala hiljadu ljudi. Trebalo je da makar neki od njih budu u delovima broda kroz koje su prolazili, ali dosad nisu naišli ni na jednog jedinog. Mestimične lokve smeđe sluzi na podu nisu bile ohrabrujući znak. Larson je stao kod zaključanih vrata kako bi omogućio Holdenu da dođe do daha. Teško zaštitno odelo nije bilo napravljeno za duga hodanja, i počelo je da se puni zadahom njegovog znoja. Dok se malo odmarao i dok su sistemi za hlađenje u odelu pokušavali da mu spuste temperaturu, Larson mu reče: „Proći ćemo pored prednje menze prema jednom od liftova. Komandni informacioni centar je na palubi odmah iznad toga. Još najviše pet, deset minuta.“ 421

Holden proveri zalihu vazduha i vide da je utrošio gotovo polovinu. Brzo se primicao tački bez povratka. Ali nešto u Larsonovom glasu zapelo mu je u uhu. Bio je posredi način na koji je pomenuo menzu. „Treba li nešto specijalno da znam o menzi?“ Larson reče: „Nisam siguran. Ali kad su se kamere isključile, nadao sam se sve vreme da će neko doći po mene. Onda sam počeo da dozivam ljude preko komunikatora. Kada to nije upalilo, zahtevao sam da King pronađe ljude koje poznajem. Posle izvesnog vremena, za koga god da sam pitao, odgovor je uvek glasio ’prednja menza’.“ „Dakle“, reče Holden. „U toj menzi bi moglo da bude nekih hiljadu zaraženih mornara?“ Larson jedva vidljivo slegnu ramenima u skafanderu. „Možda ih je monstrum pobio i stavio tamo.“ „O, mislim da se upravo to dogodilo“, reče Holden izvukavši pištolj kako bi ubacio zatvaračem metak u cev. „Ali ozbiljno sumnjam da su ostali mrtvi.“ Pre nego što je Larson stigao da pita na šta on to misli, Holden naloži odelu da otključa vrata. „Kad otvorim ova vrata, ti pođi prema liftu što brže možeš. Ja ću biti odmah iza tebe. Nipošto se ne zaustavljaj. Moraš me odvesti do komandnog informacionog centra. Je li to jasno?“ Larson klimnu u svom šlemu. „Dobro. Na tri.“ Holden poče da odbrojava, sa rukom na vratima, dok je u drugoj držao pištolj. Kad je došao do tri, gurnuo je vrata i otvorio ih. Larson se odupre o pregradu i odgurnu hodnikom s druge strane. Sićušni plavi treptaji lebdeli su u vazduhu oko njih kao svici. Poput onog svetla o kom je Miler izvestio kada je drugi put otišao na Eros. Posle čega se više nije vratio. Sada su svici bili i ovde. Na kraju hodnika, Holden je video vrata lifta. Zatrupkao je za Larsonom u svojim magnetnim čizmama. Kad je Larson dospeo do polovine hodnika, prošao je kraj otvorenih vrata. Mladi mornar vrisnu. Holden potrča brzinom koju su mu omogućavali nezgrapno zaštitno odelo i magnetne čizme. Larson nastavi da leti hodnikom, ali sada je urlao i mlatarao rukama kroz vazduh kao davljenik koji pokušava da pliva. Holden je gotovo stigao do otvorenih vrata kad je nešto odatle ispuzalo i isprečilo mu se na putu. On najpre pomisli da je to zombi bljuvač poput onih na koje je nailazio na Erosu. Kretao se sporo, a lice mornaričke uniforme bilo mu je prekriveno smeđom bljuvotinom. Ali kada se okrenuo da pogleda u Holdena, oči su mu zasvetlucale slabim unutrašnjim 422

plavetnilom. I tamo je bilo inteligencije koja je zombijima s Erosa nedostajala. Protomolekul je ponešto naučio na Erosu. Ovo je bila nova, poboljšana verzija zombija bljuvača. Holden nije čekao da vidi šta će ovaj da uradi. Bez usporavanja, podigao je pištolj i opalio mu u glavu. Na njegovo olakšanje, svetlo je zombiju nestalo iz očiju, i ovaj se zavrteo od poda, prskajući lučno u rotaciji smeđom sluzi. Dok je prolazio kraj otvorenih vrata, Holden se odvaži da pogleda unutra. Prostorija je bila puna novih zombija bljuvača. Na stotine njih. Sve te uznemirujuće plave oči bile su upravljene prema njemu. Holden se ponovo okrenu prema hodniku i pobeže. Iza sebe začu rastući talas zvukova dok su zombiji stenjali unisono i počinjali da se veru po pregradama i palubi za njim. „Hajde! Ulazi u lift!“, zaurla on na Larsona, psujući teško zaštitno odelo koje ga je usporavalo. „Bože, šta to bi?“, reče Naomi. Zaboravio je da ona posmatrala. Nije trošio dah na to da joj odgovara. Larson se prenuo iz fuge izazvane panikom i užurbano je petljao oko vrata lifta ne bi li ih otvorio. Holden mu pritrča, a onda se okrenu da pogleda iza sebe. Desetine plavookih zombija bljuvača ispunile su hodnik iza njega, puzale su po pregradama, tavanici i podu kao pauci. Lebdeća plava svetla kovitlala su se na strujanju vazduha koje Holden nije mogao da oseti. „Brže malo“, reče on Larsonu, uperi pištolj u zombija predvodnika i opali mu u glavu. Ovaj odlete sa zida, prskajući sluz okolo. Zombi iza njega gurnu ga u stranu, tako da se ovaj zavrte hodnikom prema njima. Holden stupi ispred Larsona kako bi ga zaštitio, i mlaz smeđe sluzi zali mu grudi i vizir. Da obojica nisu bili u hermetički zatvorenim odelima, bila bi to smrtna presuda. On se uzdrža da ne uzdrhti pa opali u još dva zombija. Ostali zbog toga nisu ni usporili. Iza njega, Larson opsova kad se delimično otvorena vrata ponovo zatvoriše, prikovavši mu ruku. Mornar ih ponovo otvori, gurajući ih leđima i jednom nogom. „Ušli smo!“, dreknu Larson. Holden poče da uzmiče prema oknu lifta, prazneći pritom ostatak šaržera. Pet-šest zombija odlete obrćući se, prskajući sluz; onda se on nađe u oknu i Larson gurnu i zatvori vrata. „Za jedan nivo gore“, reče Larson, dahćući od straha i napora. On se odgurnu od pregrade do sledećih vrata, pa ih odglavi i otvori. Holden krenu za njim, menjajući šaržer u pištolju. Pravo preko puta lifta bila su jako oklopljena vrata sa šablonom ispisanom oznakom komandnog informacionog centra u beloj boji na metalu. Holden krenu prema njima, naloživši odelu da pošalje kod za premošćavanje brave. Iza njega, Larson pusti da se vrata lifta zalupe. Zavijanje zombija ispunilo je 423

okno. „Treba da požurimo“, reče Holden, pritisnuvši dugme da otvori komandni informacioni centar i probi se unutra pre nego što su vrata završila sa ciklusom otvaranja. Larson ulebde za njim. U komandnom informacionom centru bio je jedan jedini muškarac: zdepast, snažno građen Azijat u admiralskoj uniformi, sa pištoljem velikog kalibra u drhtavoj ruci. „Ne prilazi“, reče on. „Admirale Ngujene!“, istrtlja Larson. „Pa vi ste živi!“ Ngujen nije obraćao pažnju na njega. „Došao si po kodove za daljinsko upravljanje lansiranim vozilima sa biološkim oružjem. Ovde su mi.“ On podiže ručni terminal. „Tvoji su u zamenu za to da me odvezeš s ovog broda.“ „Povešće nas“, reče Larson, pokazavši na Holdena. „Rekao je da će povesti i mene.“ „Ma kakvi“, reče Holden Ngujenu. „Nema šanse. Ili ćeš mi dati te kodove zato što je u tebi preostala trunka ljudskosti, ili ćeš mi ih dati zato što ćeš biti mrtav. Mene zabole i ovako i onako. Odluči sam.“ Ngujen je gledao tamo-amo od Larsona do Holdena, stežući ručni terminal i pištolj toliko da su mu zglavci pobeleli. „Ne! Ti moraš da...“ Holden mu opali u grlo. Negde u njegovoj moždini, detektiv Miler klimnu glavom s odobravanjem. „Počni da smišljaš alternativni put natrag do mog broda“, reče Holden Larsonu dok je išao na drugu stranu sobe kako bi ugrabio ručni terminal koji je lebdeo kraj Ngujenovog leša. Bio mu je potreban trenutak da pronađe prekidač za samouništenje Kinga sakriven iza zaključanog panela. Zahvaljujući Sauterovom prioritetnom kodu, imao je pristup i tome. „Žao mi je“, reče Holden tiho Naomi kad ga je otvorio. „Znam da sam pristao da, ono, kao više ne radim takve stvari. Ali nisam imao vremena da...“ „Ne“, reče Naomi, tužnim glasom. „Taj skot je zaslužio da umre. I znam da ćeš kasnije zbog toga da se osećaš kao govno. Za mene je to dovoljno.“ Panel se otvori, i s druge strane se ukaza jednostavno dugme. Nije bilo čak ni crveno, samo industrijski belo. „Ovo će dići brod u vazduh?“ „Nema tajmera“, reče Naomi. „Pa, ovo je sigurnosni prekidač protiv nasilnog ukrcavanja. Ako neko otvori ovaj panel i pritisne ovo dugme, to znači da je brod izgubljen. Ne žele tajmer koji bi 424

neko mogao da razoruža.“ „Ovo je inženjerski problem“, reče Naomi. Već je znala na šta on misli, i pokušavala je da dođe do odgovora pre nego što on uspe to da kaže. „Možemo ovo da rešimo.“ „Ne možemo“, reče Holden, u očekivanju da oseti tugu, iako je zapravo osećao neku vrstu tihog mira. „Nekoliko stotina veoma ljutih zombija upravo pokušava da se popne oknom lifta. Ne možemo doći do rešenja koje me ionako potom neće ovde ostaviti zaglavljenog.“ Ruka stisnu njegovo rame. On podiže pogled, a Larson reče: „Ja ću to da pritisnem.“ „Ne, ne moraš...“ Larson ispruži ruku. Rukav njegovog skafandera imao je malu poderotinu na mestu gde su se vrata lifta zatvorila na njoj. Oko poderotine se videla smeđa mrlja veličine dlana. „Biće da sam samo posrane sreće. Ali gledao sam snimke s Erosa kao i svi ostali“, reče Larson. „Ne smete rizikovati da me povedete. Ubrzo bih mogao da postanem...“ On zaćuta i pokaza glavom prema liftu. „Mogao bih da budem jedan od njih.“ Holden uze Larsonovu šaku u svoju. Zbog debelih rukavica, ništa nije mogao da oseti. „Strašno mi je žao.“ „Hej, pokušali ste“, reče Larson s tužnim osmehom. „Sad makar neću umreti od žeđi u ormariću za odela.“ „Admiral Sauter će saznati za ovo“, reče Holden. „Postaraću se da svi to saznaju.“ „Ozbiljno“, reče Larson, lebdeći kraj dugmeta koje će pretvoriti Agatu King na nekoliko sekundi u malu zvezdu. On skinu kacigu i udahnu duboko. „Tri palube iznad nas nalazi se još jedna vazdušna komora. Ako već nisu u oknu lifta, možda ćete uspeti.“ „Larsone, ja...“ „Sada bi trebalo da pođete.“ Holden je morao da skine odelo u vazdušnoj komori Kinga. Bilo je prekriveno sluzi, a on nije smeo da rizikuje i prenese to na Rejzorbek. Apsorbovao je nekoliko rada zračenja dok je krao drugo vakuumsko odelo UN iz jednog ormarića kako bi se presvukao. Izgledalo je upravo kao ono koje je Larson imao na sebi. Čim se vratio na 425

Rejzorbek, poslao je kodove za daljinsko upravljanje Sauterovom brodu. Gotovo da je stigao natrag do Rosinantea kada je King nestao u lopti bele vatre. 426

K Pedeseto poglavlje: Bobi apetan je upravo pošao“, rekao je Ejmos Bobi kada se vratio u mašinsku radionicu. Ona je lebdela metar iznad palube u malom krugu smrtonosne tehnologije. Iza nje se nalazilo njeno očišćeno i sređeno izvidničko odelo, a cev novougrađenog mitraljeza blistala je na nosaču desne ruke. Levo od nje lebdela je nedavno ponovo sklopljena automatska sačmarica koju je Ejmos najviše voleo. Ostatak kruga sastojao se od pištolja, granata, borbenog noža i šaržera za raznovrsno naoružanje. Bobi obavi još poslednji popis u mislima i zaključi da je uradila sve što je mogla. „On misli da se možda ovog puta neće vratiti“, nastavi Ejmos, a onda se sagnu da uzme automatsku sačmaricu. On je osmotri kritički, pa klimnu glavom sa zahvalnošću. „Kad ideš u bitku i znaš da se nećeš vratiti iz nje, stvari ti postanu nekako jasnije“, reče Bobi. Ona pruži ruku i dograbi oklop, pa poče da se uvlači u njega. To nije bilo lako izvesti pod mikrogravitacijom. Morala je da se izvije i zavuče postepeno kako bi joj noge ušle u oklop pre nego što počne da ga zatvara na grudima. Vide da je Ejmos posmatra. Imao je blentav kez na licu. „Ozbiljno. Sada?“, reče ona. „Pričamo o tome kako kapetan odlazi u smrt, a tebi je u glavi samo: ’Uuu, sisice!’“ Ejmos nastavi da se široko osmehuje, nimalo posramljen. „Taj triko na tebi ne ostavlja mnogo mašti. To je sve.“ Bobi zakoluta očima. „Veruj mi, da mogu da nosim na sebi debeli džemper u svom sasvim uzglobljenom, motornom odelu, opet ne bih. Jer to bi bilo glupo.“ Ona pritisnu kontrole kako bi zatvorila odelo, i oklop se sklopi oko nje kao druga koža. Bobi zatvori kacigu, obrativši se preko spoljnih zvučnika odela Ejmosu, znajući da će joj zbog toga glas zvučati robotski i neljudski. „Bolje obuci svoje dugačke pantalone“, reče ona i glas joj odjeknu prostorijom. Ejmos nesvesno ustuknu za korak. „Kapetan nije jedini koji se možda neće vratiti.“ Bobi se pope na lift na lestvicama i pusti da je on odveze do operativne palube. Avasarala je bila vezana za ležaj kod komunikacione stanice. Naomi je bila na 427

Holdenovom uobičajenom mestu kraj taktičkog panela. Aleks je sigurno već u kokpitu. Bobi otvori vizir kako bi progovorila normalnim glasom. „Imamo li dozvolu?“, upita ona Avasaralu. Starica klimnu glavom i podiže ruku pokazavši joj da sačeka dok se obraćala nekome preko mikrofona na slušalicama oko glave. „Marsovci su već spustili ceo vod“, reče ona, odmaknuvši mikrofon od glave. „Ali imaju naređenja samo da postave perimetar i opkole bazu dok neko viši po rangu ne odluči šta da rade.“ „Neće valjda da...“, zausti Bobi, ali Avasarala je prekinu nemarno odmahnuvši rukom. „Ma kakvi“, reče ona. „Ja sam viša po rangu i već sam odlučila da pretvorimo ovu klanicu u staklo čim se dignete s površine. Dopuštam im da misle kako i dalje raspravljamo o tome kako bi ti imala vremena da stigneš do dece.“ Bobi klimnu pesnicom prema Avasarali. Marinci izvidnici su bili obučeni da koriste fizičke idiome ljudi iz Pojasa dok imaju na sebi borbeni oklop. Avasarala je samo zbunjeno pogledala u taj gest i rekla: „Onda prestani da se igraš ručicom i idi, jebote više, po tu decu.“ Bobi krenu natrag prema liftu na lestvicama, povezavši se usput sa brodskim 1MC kanalom. „Ejmose, Prakse, čekajte me u vazdušnoj komori za pet minuta, opremljeni i spremni za pokret. Alekse, spusti nas za deset.“ „Jasno“, odgovori Aleks. „Srećan lov, vojniče.“ Ona se upita da li bi njih dvoje mogli da postanu prijatelji kada bi imali dovoljno vremena. Bila je to prijatna pomisao. Ejmos ju je čekao ispred vazdušne komore kad je stigla. Imao je na sebi laki oklop marsovske proizvodnje i nosio je svoju preveliku pušku. Praks utrča u prostoriju nekoliko minuta kasnije, trudeći se i dalje da se nekako uglavi u pozajmljenu opremu. Izgledao je kao dečak koji je nazuo očeve cipele. Dok mu je Ejmos pomagao da se zakopča, Aleks pozva vazdušnu komoru i reče: „Spuštamo se. Držite se za nešto.“ Bobi uključi magnete u čizmama do maksimuma, prikovavši se za pod, dok se brod pomerao ispod nje. Ejmos i Praks su posedali u stolice koje su izašle iz zida, i vezali se. „Da još jednom prođemo kroz plan“, reče ona, podigavši snimke baze načinjene sa visine. Poveza se sa Rosijem i pusti slike na zidni monitor. „Ova vazdušna komora je naš ulaz. Ako bude zaključana, Ejmos će je razneti eksplozivima kako bi otvorio spoljna vrata. Treba brzo da uđemo. Oklop vas neće dugo štititi od žestokog pojasa radijacije u kom orbitira. Prakse, tebi je nameštena radio-veza s 428

Naomi, pa kad se nađemo unutra, počni da tragaš za čvorištem mreže u koje bismo mogli da se priključimo. Nemamo informacije o rasporedu prostorija u bazi, pa što pre Naomi uspe da im hakuje sistem, to ćemo brže pronaći tu decu.“ „Rezervni plan mi se više dopada“, reče Ejmos. „Rezervni plan?“, upita Praks. „Rezervni plan glasi da ćemo dograbiti prvog baju kog sretnemo i mlatiti ga sve dok nam ne kaže gde su deca.“ Praks klimnu glavom. „Dobro. I meni se to dopada.“ Bobi nije obraćala pažnju na njihovo mačo nadgornjavanje. Svako se nosi sa nervozom pred bitku na svoj način. Bobi je više volela opsesivno pravljenje spiskova. Ali prijalo joj je i pokazivanje mišića i pretnje. „Pošto utvrdimo lokaciju, vi ćete brzo po decu, dok ja obezbeđujem čist put za izlaz.“ „Dobro zvuči“, reče Ejmos. „Ne zavaravajte se“, reče Bobi. „Io je jedno od najgorih mesta u Sunčevom sistemu. Tektonski nestabilan i pakleno radioaktivan. Lako je shvatiti zbog čega su se tu sakrili, ali ne potcenjujte opasnost koju sa sobom nosi samo prisustvo na ovom mesecu.“ „Dva minuta“, reče Aleks preko komunikatora. Bobi udahnu duboko. „A to nije najgore. Ovi govnari su lansirali nekoliko stotina ljudsko-protomolekularnih hibrida na Mars. Možemo da se nadamo da su ispalili sve što su imali, ali slutim da nisu. Može lako da se desi da naletimo na neko od tih čudovišta kada dospemo unutra.“ Nije rekla: Videla sam to u snovima. Izgledalo joj je to kontraproduktivno. „Ako ga vidimo, ja ću se pobrinuti za njega. Ejmose, ti umalo nisi ubio rođenog kapetana kad si pripucao na onog koji se zatekao u tovarnom spremištu. Pokušaš li to sa mnom, otkinuću ti ruku. Ne stavljaj me na probu.“ „Važi se, šefice“, odgovori Ejmos. „Nemoj da se nerviraš. Čuo sam te.“ „Jedan minut“, reče Aleks. „Marsovski marinci kontrolišu perimetar, ali dobili su odobrenje da nas puste unutra. Ako nam neko umakne, nema potrebe da jurimo za njim. Marsovci će ih pohvatati pre nego što predaleko ne pobegnu.“ „Trideset sekundi.“ „Spremite se“, reče Bobi, a onda podiže prikaz na viziru odela. Sve je bilo zeleno, uključujući i indikator municije, koji je pokazivao da ima dve hiljade zapaljivih metaka. 429

Vazduh je bio isisan iz vazdušne komore uz dugo, sve slabije šištanje, tako da je na kraju ostao samo tanak dašak atmosfere iste gustine kao Iova slaba sumporna jara. Pre nego što se brod spustio, Ejmos je skočio sa stolice i stao na vrhove prstiju kako bi priljubio svoj šlem uz njen. On viknu: „Razvali ih, narednice!“ Spoljna vrata vazdušne komore skliznuše u stranu i Bobino odelo zatrešta upozorenjem na radijaciju. Takođe je uslužno izvesti da spoljna atmosfera nije podobna za održavanje života. Ona gurnu Ejmosa prema otvorenoj komori, pa onda gurnu Praksa za njim. „Ajde, ajde, ajde!“ Ejmos zaždi po tlu neobičnim, poskakujućim trkom, dahćući preko radio-linka u njenim ušima. Praks mu je bio za petama i činilo se da mu više prija niska gravitacija. Lako je održavao korak. Bobi siđe iz Rosija pa skoči u dugom luku koji je na samom svom vrhu podiže oko sedam metara iznad površine. Vizuelno je pretražila oblast dok je njeno odelo tragalo radarom i elektromagnetnim senzorima, u pokušaju da otkrije mete. Ni ona ni odelo nisu ih našli. Ona se dočeka na tlu kraj glomaznog Ejmosa i ponovo skoči, stigavši pre njih do vrata vazdušne komore. Kucnu po dugmetu i spoljna vrata se otvoriše. Pa naravno. Ko još zaključava vrata na Iju? Niko neće da pešači po pustoši od istopljenog silicijuma i sumpora da bi ukrao porodično blago. Ejmos se progura kraj nje u vazdušnu komoru, pa stade kako bi došao do daha kad se obreo unutra. Bobi uđe za Praksom sekund kasnije, s namerom da kaže Ejmosu da zatvori vazdušnu komoru kad joj radio otkaza. Ona se okrenu na peti, potraživši kretanje na površini meseca. Ejmos priđe iza nje i prisloni kacigu uz oklop na njenim leđima. Kad je viknuo, jedva da ga je čula. „Šta je bilo?“ Umesto da mu dovikne odgovor, ona stupi napolje iz vazdušne komore pa pokaza na Ejmosa, a onda na unutrašnja vrata. Pokaza prstima čoveka koji hoda. Ejmos joj klimnu rukom, pa se vrati u vazdušnu komoru i zatvori spoljna vrata. Šta god da se desi unutra, zavisiće to sada od Ejmosa i Praksa. Poželela im je sreću. Primetila je kretanje pre nego što je to uradilo njeno odelo. Nešto se pomeralo spram sumpornožute pozadine. Nešto ne sasvim iste boje. Ispratila je to očima i dala nalog odelu da ga pronađe nišanskim laserom. Sada ga više neće izgubiti. Možda i ždere radio-talase, ali činjenica da je ona mogla da ga vidi značila je da svetlost sasvim lepo odskače od stvorenja. Ponovo se pomerilo. Ne brzo, i dalje nisko uz tle. Da nije gledala pravo tamo, taj pokret bi joj potpuno promakao. Šunjalo se. Što je verovatno značilo da ne zna 430

kako ga je ona primetila. Laserski tragač za daljinom u njenom odelu markirao je metu na nešto više od trista metara. Po njenoj teoriji, kada jednom shvati da je primećeno, jurnuće na nju, pravolinijski, kako bi je dograbilo i rastrglo. Ako ne bude uspelo brzo da dođe do nje, gađaće je nečim. A ona je trebalo samo da mu naudi dovoljno da mu program omane i da uništi samo sebe. Puno teorija. Došlo je vreme da ih isproba na delu. Ona uperi mitraljez u stvorenje. Odelo joj je pomoglo da koriguje nišan u skladu sa daljinom, ali koristila je ultrabrze metke na mesecu sa delićem gravitacije. Pad putanje metka na trista metara bio bi trivijalan. Iako nije bilo nikakve šanse da je stvorenje vidi kroz zamračeni vizir njene kacige, ona mu dobaci poljubac. „Vratila sam se, dušo. Dođi kod mamice.“ Lako kucnu po obaraču mitraljeza. Pedeset metaka prohuja i prelete udaljenost između njenog oružja i stvorenja za manje od trećine sekunde. Svih pedeset se zariše u njega, izgubivši vrlo malo od svoje kinetičke energije dok su prolazili kroz metu. Taman toliko da se vrh svakog metka rasprsne i zapali samooksidirajući zapaljivi gel u njima. Pedeset repova kratkotrajnog ali veoma jakog plamena buknu kroz čudovište. Malobrojna crna vlakna koja su šiknula iz izlaznih rana čak se i zapališe, nestavši u blesku. Čudovište jurnu prema Bobi trkom koji je trebalo da bude nemoguć pod niskom gravitacijom. Trebalo je da ga svako odgurivanje udovima lansira visoko u vazduh. Držalo se za silikatnu površinu Ija kao da ima magnetne čizme na metalnom podu. Od njegove brzine zastao joj je dah. Plave oči sevale su mu kao munje. Dugačke, neverovatne ruke posezale su prema njoj, stezale se i grabile u prazno dok je trčalo. Sve je to bilo baš kao u njenim snovima. I u deliću sekunde, Bobi je samo želela da ostane savršeno nepomična i dozvoli da se prizor odigra do kraja koji nikada nije odgledala. Drugi deo njenog uma očekivao je da se ona probudi, sva u znoju, kao mnogo puta pre toga. Bobi je posmatrala kako stvorenje juri prema njoj, i sa zadovoljstvom zapazila pocrnele spržene rane koje su mu zapaljivi meci probili kroz telo. Nije bilo prskanja crnih vlakana i potom zatvaranja rana poput vode. Ovog puta ne. Povredila ga je, i želela je da nastavi sa tim. Ona se okrenu i jurnu u skokovima pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na njegovu putanju. Njeno odelo je zadržalo nišanski laser na čudovištu, tako da je mogla da prati njegov položaj bez osvrtanja. Kao što je i pretpostavila, skrenulo je za njom, ali je zaostalo. „Brz si u pravoj liniji“, reče mu Bobi. „Ali nemaš pojma kad 431

moraš da skreneš.“ Kad je stvorenje shvatilo da ona ne namerava da stoji u mestu i dozvoli mu da joj se približi, zaustavilo se. Bobi se okrenu i stade, kako bi ga posmatrala. Ono posegnu naniže i otkinu veliki komad drevne okamenjene lave sa tla, a onda se sagnu da se drugom rukom osloni o tle. „Evo ga, stiže“, reče Bobi sama sebi. Baci se pobočno kad ruka stvorenja suknu napred. Stena je promaši za samo nekoliko centimetara dok je skakala u stranu. Ona udari o površinu meseca i zaustavi se tamo poskakujući, uzvrativši pritom vatrom. Ovog puta je pucala nekoliko sekundi, zasuvši stvorenje stotinama metaka koji su ga izbušili. „Šta god da umeš, ja umem bolje“, zapevuši ona sebi u bradu. „Sve umem da radim bolje nego ti.“ Meci otkinuše velike plamene komade sa čudovišta i umalo mu ne odvališe levu ruku. Stvorenje se okrenu na peti i sruši. Bobi skoči natrag na noge, spremna da ponovo potrči ako čudovište ustane. Ali nije. Umesto toga, okrenulo se na leđa i zatreslo se. Glava poče da mu se nadima, a plave oči blesnuše još jače. Bobi vide da mu se nešto pomera ispod površine hitinske crne kože. „Bum, mater ti jebem!“, dreknu ona na njega, očekujući da bomba eksplodira. Umesto toga, ono najednom skoči na noge, iščupa parče sopstvenog stomaka i hitnu ga na nju. Dok je Bobi shvatila šta se upravo dogodilo, bomba se nalazila na samo nekoliko metara od nje. Eksplodirala je i oduvala je s nogu. Ona odlete poskakujući po površini Ija, dok je njen oklop treštao upozorenjima. Kad se konačno zaustavila, na viziru su joj bleskala crvena i zelena svetla s novogodišnje jelke. Ona pokuša da pomeri udove, ali bili su teški kao kamen. Procesor za kontrolu pokreta odela, kompjuter koji je tumačio kretnje njenog tela i pretvarao ih u komande za pokretače oklopa, otkazao je. Odelo je pokušavalo da ga ponovo aktivira, dok se istovremeno trudilo da preusmeri i pokrene program na drugom mestu. Na viziru joj je bleskala poruka ćilibarske boje: MOLIMO SAČEKAJTE. Bobi još nije mogla da okrene glavu, pa je bila potpuno iznenađena kada se čudovište nagnulo iznad nje. Ona priguši krik. Ne bi ni bilo važno. Sumporna atmosfera na Iju bila je isuviše retka da bi kroz nju prošli zvučni talasi. Čudovište nije moglo da je čuje. Ali dok je nova Bobi bila pomirena sa time što će poginuti u borbi, u njoj je preostalo dovoljno stare Bobi da odluči kako neće umreti dok vrišti kao beba. Sagnulo se da je pogleda; prevelike i neobično detinje oči sijale su svetloplavom bojom. Činilo se da mu je nanela teške povrede vatrom iz mitraljeza, ali stvorenje to kao da nije primećivalo. Bocnulo joj je oklop na grudima dugačkim 432

prstom, a onda se zgrčilo i ispovraćalo gusti mlaz smeđe sluzi po njoj. „O, ala je to odvratno“, dreknu ona na njega. Ako joj je odelo bilo otvoreno prema spoljašnjosti, skidanje protomolekularnog sranja sa njega biće još i najmanji problem. Ali opet, kako će kog đavola da spere ta govna sa sebe? Stvorenje nakrivi glavu i pogleda je radoznalo. Bocnu joj ponovo oklop, zavlačeći prst u procepe, pokušavajući da pronađe put do njene kože. Ona je gledala kako jedno od tih bića kida borbenu mehaničku spravu od devet tona u paramparčad. Ako baš hoće da se probije u njeno odelo, to će i uraditi. Ali činilo se da zbog nečega okleva da joj naudi. Na njene oči, dugačka elastična cev izbi iz njegovog trupa i poče da joj bocka oklop umesto prsta. Smeđa sluz je curila sa tog novog uda u stalnom mlazu. Status njenog mitraljeza zatrepta iz crvene u zelenu boju. Ona zavrte cevi kako bi ga isprobala i vide da radi. Naravno, odelo ju je i dalje molilo da sačeka s kretanjem. Možda, ako čudovištu dosadi pa se pomeri ispred njenog oružja, ona i uspe da ispali nekoliko hitaca. Cev joj je sada sve upornije ispitivala oklop. Zavlačila se u procepe i periodično štrcala smeđu tečnost u njih. Bilo je to ogavno u istoj meri koliko i zastrašujuće. Kao da joj preti neki serijski ubica koji joj je istovremeno petlja oko odeće uspaljen kao kakav pubertetlija. „Ma idi više u pizdu materinu“, reče ona stvorenju. Smučilo joj se što mora da trpi da je to stvorenje pipa dok ona bespomoćno leži na leđima. Desna ruka odela bila je teška, ali pokretači koji su joj davali snagu kad su radili ujedno su onemogućavali njene pokrete kada nisu bili u funkciji. Pomeranje mišice uvis ličilo joj je na podizanje tega iz benča dok na ruci ima olovnu rukavicu. Svejedno je nastavila da je diže dok nije čula da je nešto puklo. Možda je to bilo nešto u odelu. Možda i u njenoj ruci. Još nije mogla to da ustanovi, pošto je bila isuviše napeta da bi osetila bol. Ali kada je to puklo, ruka joj se podigla i ona je pribila pesnicu čudovištu uz glavu. „Ajde, zdravo“, reče ona. Čudovište se okrenu da radoznalo pogleda u njenu šaku. Bobi nastavi da pritiska obarač sve dok brojač municije nije pokazao nulu i dok mitraljez nije prestao da se okreće. Stvorenje više nije postojalo od ramena naviše. Ona pusti da joj ruka padne na tle, iscrpljena. PREUSMERAVANJE USPEŠNO, reče joj odelo. PODIZANJE SISTEMA U TOKU, saopšti joj ono. Kada se ponovo začulo subliminalo zujanje, ona poče da se smeje tako da nije bila u stanju da prestane. Odgurnu leš čudovišta sa sebe i uspravi se u sedeći položaj. 433

„Dobro je. Do broda baš ima dosta da se šipči.“ 434

P Pedeset prvo poglavlje: Praks raks potrča. Oko njega su zidovi stanice bili postavljeni pod uglovima u odnosu na središte, tako da je ona izgledala kao izduženi šestougao. Gravitacija je bila jedva nešto lakša od standardne na Ganimedu, i posle toliko nedelja provedenih pod potiskom od jedne pune gravitacije, Praks je morao da pripazi kako se ne bi sa svakim korakom odbacio do tavanice. Ejmos je skakao kraj njega, i svaki korak mu je bio nizak, dug i brz. Sačmarica u njegovim rukama ostala je savršeno poravnata s podom. Na jednom ukrštanju u obliku slova T ispred njih, pojavi se neka žena. Tamne kose i puti. Nije to bila ona koja je otela Mej. Razrogačila je oči i dala se u bekstvo. „Znaju da dolazimo“, reče Praks. Malo je bio zadihan. „Verovatno su to već ranije zaključili, doktore“, reče Ejmos. Glas mu je bio savršeno nehajan, ali u njemu je bilo izvesne snage. Nečeg nalik na bes. Oni zastaše na ukrštanju i Praks se presamiti, oslonivši laktove o kolena, kako bi došao do daha. Bio je to star, primitivan refleks. Na manje od 0,2 G, povratak krvi nije bio značajno podstaknut postavljanjem glave u istu visinu na kojoj mu je bilo srce. Strogo govoreći, bolje bi mu bilo da je ostao da stoji jer bi tako sprečio suženje krvnih sudova. On primora sebe da se uspravi. „Gde da uključim ovaj radio-link za Naomi?“, upita on Ejmosa. Ejmos slegnu ramenima i pokaza na zid. „Možda možemo umesto toga jednostavno da pratimo znake.“ Na zidu je bila legenda sa obojenim strelicama koje su pokazivale na različite strane. KONTROLA ATMOSFERE, KANTINA i PRIMARNA LABORATORIJA. Ejmos kucnu sačmaricom po PRIMARNOJ LABORATORIJI. „Meni to zvuči u redu“, reče Praks. „Možeš dalje?“ „Mogu“, reče Praks, iako to verovatno nije bilo tačno. Pod kao da se pomerio ispod njega, da bi zatim usledila duga, zloslutna 435

tutnjava koju je osetio u tabanima. „Naomi? Jesi li tu?“ „Jesam. Moram da vodim računa o kapetanu na drugoj liniji. Možda ću se javljati sporadično. Je li sve u redu?“ „To je veliko pitanje“, reče Ejmos. „Upravo je nešto zazvučalo kao da nas neko gađa. Nisu valjda pripucali na bazu?“ „Nisu“, reče Naomi sa broda, i glas joj je zvučao tanko i limeno usled slabog signala. „Čini se da se neki lokalci tamo spremaju za odbranu, ali zasada naši marinci ne uzvraćaju vatrom.“ „Kaži im da smanje doživljaj“, reče Ejmos, ali već se kretao hodnikom prema primarnoj laboratoriji. Praks skoči za njim, procenivši pogrešno, pa udari rukom o tavanicu. „Čim me budu pitali za mišljenje“, reče Naomi. Hodnici su bili pravi lavirint, ali Praks je celog života obitavao u takvom lavirintu. Institucionalna logika istraživačke baze svugde je bila ista. Tlocrti su bili drugačiji; pitanja budžeta mogla su da utiču na mnoštvo pojedinosti; polja istraživanja određivala su koja će oprema biti prisutna. Ali svako takvo mesto bilo je isto u duši, i Praks se tu osećao kao kod kuće. Još dvaput su ugledali ljude kako beže hodnicima kojima su prolazili. Prva je bila neka mlada žena iz Pojasa u belom laboratorijskom mantilu. Drugi je bio veoma gojazan tamnoput muškarac, zdepasto građen kao Zemljanin. On je na sebi nosio strogo ispeglano odelo, jasan univerzalni pokazatelj administrativne klase. Ni ona ni on nisu pokušali da ih zaustave, pa je Praks zaboravio na njih gotovo odmah pošto ih je video. Soba za grafičke prikaze nalazila se iza niza hermetičkih vrata s negativnim pritiskom. Kada su Praks i Ejmos tuda prošli, nalet vazduha kao da ih je pogurao brže, terajući ih dalje. Ponovo se začu tutnjava, ovog puta glasnija, potrajavši gotovo petnaest sekundi. Možda je to bilo zbog borbi. A možda se u blizini formirao vulkan. To nikako nisu mogli da znaju. Praks je bio svestan toga da je ova baza bila sagrađena tako što su projektanti uzeli u obzir tektonsku nestabilnost. Načas se zapitao kakve su tu bile mere obezbeđenja, a onda potisnuo tu pomisao iz glave. Ionako ništa nije mogao da uradi u vezi s tim. Soba za grafičke prikaze u laboratoriji bila je u najmanju ruku ravna onoj koju je delio sa drugima na Ganimedu, opremljena svim mogućim uređajima, od paučinastih prikaza pune rezonance do deduktivnih gravitacionih sočiva. U jednom uglu, na niskom narandžastom stolu videla se holografska slika kolonije ćelija koje 436

su se brzo delile. Osim onih vrata kroz koja su ušli, još dvoja su vodila napolje. Negde u blizini, ljudi su vikali jedni na druge. Praks pokaza na jedna vrata. „Ovuda“, reče on. „Pogledaj šarke. Napravljena su tako da kroz njih mogu da prođu nosila na točkovima.“ S druge strane, prolaz je bio topliji, a vazduh vlažniji. Ne baš kao u plasteniku, ali blizu. Prolaz se otvarao u dugačku galeriju s tavanicom visokom pet metara. Na tavanici i podu bile su šine koje su omogućavale da se premešta oprema velike mase, kao i kavezi za karantin. Duž prolaza su bile niše i činilo se da se u svakoj nalazi istraživački radni sto nalik na one koje je Praks koristio kao student: pametni sto, zidni displej, kutija za kontrolu materijala, kavezi s uzorcima. Vika je sada bila glasnija. Upravo je nameravao to da kaže, ali Ejmos odmahnu glavom i pokaza niz galeriju prema jednoj udaljenoj niši. Muški glas je dopirao odatle, a ton mu je bio visok, stegnut i ljutit. „... neću evakuaciju, kad nemam kuda da se evakuišem“, govorio je on. „Ne odustajem od jedine stvari za cenkanje koju imam.“ „Nemaš izbora“, reče neka žena. „Spusti pištolj, da porazgovaramo o ovome. Sedam godina sarađujemo, i gledaću da ostaneš u poslu još sedam, ali ne smeš da...“ „Gde ti živiš? Zar misliš da će posle ovoga biti bilo čega?“ Ejmos pokaza napred sačmaricom, pa krenu tamo polako, odlučno. Praks pođe za njim, trudeći se da bude tih. Prošlo je više meseci otkad je poslednji put čuo glas doktora Striklenda, ali taj muškarac koji je vikao mogao je da bude on. To je bilo moguće. „Da budem sasvim jasan“, reče muškarac. „Nemamo ništa. Ništa. Jedina nada za pregovore nam je ukoliko zadržimo neki adut u ruci. A to se odnosi na njih. Šta misliš, zbog čega su još živi?“ „Karlose“, reče žena dok je Praks prilazio uglu niše. „Možemo kasnije da razgovaramo o ovome. Neprijateljske snage su upravo opkolile bazu, i ako i dalje budeš tu kad udu kroz ta vrata...“ „Da“, upade Ejmos, „šta će biti tada?“ Niša je bila baš kao i ostale. Striklend - nije bilo nikakve sumnje da je to Striklend - stajao je kraj sivog transportnog sanduka na točkićima koji se uzdizao s poda do visine iznad njegovog kuka. U kavezima za uzorke, petoro ili šestoro dece ležalo je nepomično, u snu ili omamljeno. Striklend je takođe držao mali pištolj u ruci, uperen u ženu sa video-snimka. Ona je bila u strogo skrojenoj uniformi kakvu vole bezbednjaci kako bi izgledali surovo i zastrašujuće. Na njoj je to delovalo. „Ušli smo kroz ta vrata“, reče Praks, pokazavši preko ramena. 437

„Tajo?“ Dva sloga, izgovorena tihim glasom. Odjeknulo je to iz transportnih kolica glasnije nego sve te nedelje eksplozija, elektromagnetnih hitaca i urlika ranjenih i umirućih. Praks nije mogao da diše; nije mogao da se pomeri. Hteo je da im kaže svima da sklone oružje, da budu oprezni. Tu je bilo dete. Njegovo dete. Striklendov pištolj prasnu, i nekakav veoma eksplozivan metak uništi ženin vrat i lice u mlazu krvi i hrskavice. Ona pokuša da vrisne, ali pošto joj je već značajan deo grla bio razoren, uspela je samo da se oglasi snažnim, vlažnim izdisajem. Ejmos podiže sačmaricu, ali Striklend - Merijan, kako god mu bilo ime - spusti pištolj na vrh sanduka i kao da klonu od olakšanja. Žena odlebde na pod, dok su krv i meso u lepezi šikljali iz nje i blago padali na pod kao prekrivač od crvene čipke. „Bogu hvala da ste došli“, reče doktor. „O, bogu hvala da ste došli. Odugovlačio sam s njom koliko god sam mogao. Doktore Meng, ne mogu ni da zamislim koliko ste teško ovo podneli. Kako mi je samo žao.“ Praks stupi napred. Žena još jednom naglo uzdahnu, pošto joj je nervni sistem sada nasumično slao impulse. Striklend mu se osmehnu, na isti onaj ohrabrujući način kao prilikom brojnih poseta tokom prethodnih godina. Praks pronađe kontrolni brojčanik na sanduku i kleknu da ga otvori. Bočni panel škljocnu i magnetne brave popustiše. Panel se podiže i iščeznu u ramu kolica. U jednom strašnom trenutku od kog je ostao bez daha, bila je to pogrešna devojčica. Imala je crnu, bujnu kosu i kožu boje smeđeg jajeta. Mogla je to da bude Mejina starija sestra. A onda se dete pomerilo. Bio je to tek kratak pokret glavom, ali dovoljan da mu mozak prepozna sopstveno čedo u telu starije devojčice. U svim tim mesecima provedenim na Ganimedu, u svim tim nedeljama putovanja do stanice Tiho i natrag, ona je rasla bez njega. „Kako je samo velika“, reče on. „Toliko je porasla.“ Mej se namršti, i mali nabori joj se pojaviše tik iznad obrva. Ličila je na Nikolu. A onda joj se oči otvoriše. Gledale su belo, prazno. Praks cimnu osigurač na šlemu i podiže ga. Vazduh stanice se slabo osećao na sumpor i bakar. Mejin pogled pade na njega i ona se osmehnu. „Tajo!“ ponovi ona i pruži ruku. Kad je posegnuo za njom, stegla mu je prst pesnicom, a on ju je privukao u naručje. Podigao ju je uz grudi; toplota i masa njenog malog tela - više ne sićušnog, već samo malog - bile su nesavladive. Praznina između zvezda bila je u tom trenutku manja od Mej. „Pod sedativima je“, reče Striklend. „Ali savršeno zdrava. Njen imunološki 438

sistem se znatno poboljšao.“ „Čedo moje“, reče Praks. „Moja savršena devojčice.“ Mejine oči su bile zatvorene, ali osmehnula se i tiho zaroktala od zadovoljstva kao zverčica. „Nemam reči za to koliko mi je žao zbog svega ovoga“, reče Striklend. „Da sam samo mogao bilo kako da dođem do vas, da vam kažem šta se dešava, kunem se da bih tako uradio. Ovo je bilo gore od noćne more.“ „Znači, tvrdiš da su te ovde držali zarobljenog?“, upita Ejmos. „Gotovo čitavo tehničko osoblje bilo je ovde protiv svoje volje“, reče Striklend. „Kad smo potpisali ugovore, obećali su nam resurse i slobodu o kakvoj većina nas može samo da sanja. Kad sam počeo, pomislio sam da ću zaista moći da dam veliki doprinos. Strašno sam pogrešio, strašno, i nikad neću moći dostojno da iskažem svoje izvinjenje.“ Praksova krv je pevala. Od središta tela širila mu se toplina prema šakama i stopalima. Kao da mu je neko ubrizgao najsavršenije sredstvo za euforiju otkad postoji farmacija. Kosa joj je mirisala na jeftini laboratorijski šampon kojim je on prao pse u laboratorijama svoje mladosti. Prebrzo je ustao, i njena masa i momentum uzdigli su ga nekoliko centimetara od poda. Osetio je da su mu kolena i stopala umazana nečim klizavim, i tek trenutak kasnije shvatio da je klečao u krvi. „Šta se dogodilo s tom decom? Ima li ih još negde drugde?“, upita Ejmos. „Samo sam njih uspeo da spasem. Dao sam im sedative za evakuaciju“, reče Striklend. „Ali sada treba da krenemo. Da napustimo stanicu. Moram da stignem do vlasti.“ „A zašto bi to morao da uradiš?“, upita Ejmos. „Moram da im kažem šta se sve ovde dešavalo“, reče Striklend. „Moram da svima kažem kakvi su ovde zločini počinjeni.“ „Da, dobro“, reče Ejmos. „Hej, Prakse? Misliš da bi mogao da uzmeš to?“ On pokaza sačmaricom na nešto na obližnjem sanduku. Praks se okrenu da pogleda u Ejmosa. Kao da se upinjao da se seti gde se nalazi i šta oni to rade. „O“, reče on. „Svakako.“ Držeći Mej jednom rukom uz sebe, on uze Striklendov pištolj i uperi ga u tog čoveka. „Ne“, reče Striklend. „Vi - ne razumete. Ja sam ovde žrtva. Morao sam sve ovo da uradim. Prisilili su me. Ona me je prisilila.“ „Znaš“, reče Ejmos, „može biti da ti ličim na nekog ko bi se možda dao svrstati 439

u radničku klasu. Ali to ne znači da sam glup. Ti si jedan od Protogenovih mezimaca psihopata, i nemam nameru da kupim bilo šta što pokušavaš da nam prodaš.“ Striklendovo lice ispuni hladan bes kao da je s njega spala maska. „Protogen je uništen“, reče on. „Protogen ne postoji.“ „Da“, reče Ejmos. „Pogrešio sam u brendu. To je ovde glavni problem.“ Mej nešto promrmlja i podiže ruku iza Praksovog uva da ga uhvati za kosu. Striklend odstupi, stežući pesnice. „Ja sam je spasao“, reče on. „Ta devojčica je živa zahvaljujući meni. Bila je predviđena za jedinice druge generacije, a ja sam je izvukao iz projekta. Izvukao sam ih sve. Da nije bilo mene, svakom od te dece bilo bi sada gore nego da je mrtvo. Gore nego mrtvo.“ „To je zbog emisije, zar ne?“, reče Praks. „Shvatili ste da ćemo možda sve provaliti, pa ste hteli da se obezbedite kako biste imali devojčicu sa ekrana. Onu za kojom svi tragaju.“ „Vi biste radije da nisam?“, reče Striklend. „I dalje sam ja taj koji ju je spasao.“ „U stvari, mislim da je to bio kapetan Holden“, reče Praks. „Ali jasno mi je na šta mislite. Striklendov pištolj je imao jednostavan prekidač pozadi, za palac. On ga pritisnu kako bi ga zakočio. „Mog doma više nema“, reče Praks, izgovarajući to polako. „Mog posla više nema. Većina ljudi koje sam ikada upoznao mrtva je ili razvejana širom sistema. Jedna velika vlada tvrdi da zlostavljam žene i decu. Primio sam više od osamdeset nedvosmislenih pretnji smrću od potpunih neznanaca u proteklih mesec dana. I znate šta? Zabole me za to.“ Striklend obliznu usne, gledajući na smenu u Praksa i Ejmosa. „Ne moram da vas ubijem“, reče Praks. „Ponovo sam sa svojom kćerkom. Osveta mi nije važna.“ Striklend udahnu duboko i polako ispusti vazduh. Praks vide kako se ovome telo opušta i kako mu se na uglovima usta pojavljuje nešto na razmeđi olakšanja i zadovoljstva. Mej se samo jednom trže kad je opalila Ejmosova automatska sačmarica, ali se privi natrag uz Praksovo rame ne zaplakavši niti se obazrevši oko sebe. Striklendovo telo polako zalebde prema podu, dok su mu ruke mlatarale pored bokova. Tamo gde mu je do maločas bila glava, šikljala je svetla arterijska krv po zidovima, i svaki puls je bio slabiji od prethodnog. Ejmos slegnu ramenima. 440

„A može i tako“, reče Praks. „Onda, imaš li pojma kako da...“ Vrata iza njih se otvoriše i utrča neki muškarac. „Šta se desilo? Čuo sam...“ Ejmos podiže automatsku sačmaricu. Novi muškarac krenu unatraške i ote mu se tiho cviljenje od straha dok je uzmicao. Ejmos pročisti grlo. „Imaš li pojma kako da ovu decu izvedemo odavde?“ Praksu u životu nikad ništa nije palo teže nego kada je vratio Mej u transportna kolica. Hteo je da je nosi uz sebe, da utiskuje lice u njeno. Bila je to reakcija primata, jer su najdublji centri u njegovom mozgu čeznuli za ohrabrenjem fizičkog kontakta. Ali njegovo odelo je ne bi zaštitilo od radijacije ili bezmalo vakuumske sumporne atmosfere Ija, dok kolica bi. Ugnezdio ju je nežno uz još dva deteta dok je Ejmos ostalo četvoro smeštao u druga kolica. Najmlađe od njih još je na sebi imalo pelene za novorođenče. Praks se zapitao da li je i ta mala sa Ganimeda. Kolica su klizila po podu stanice i čegrtala su samo kada bi naišla na ukrštanje ugrađenih šina. „Sećaš se kako da se vratimo na površinu?“, upita Ejmos. „Čini mi se“, reče Praks. „Uh, doktore? Stvarno bi trebalo da ponovo staviš kacigu na glavu.“ „O! Tako je. Hvala ti.“ Na ukrštanju u obliku slova T, pet-šest ljudi u uniformama bezbednjaka formiralo je barikadu u pripremi da zaštiti laboratoriju od napada. Pošto je Ejmos hitnuo ručne bombe otpozadi, njihov zaklon je bio manje efikasan nego što su očekivali, ali i dalje je trebalo nekoliko minuta da raščiste tela i ostatke barikade kako bi kolica tuda prošla. Nekada bi mu, Praks je to znao, nasilje silno smetalo. Ne tela niti krv. Proveo je više nego dovoljno vremena secirajući, obavljajući čak i vivisekciju autonomnih udova, da bi mogao da podigne zid između onoga što je video i bilo kakvog osećaja užasa u utrobi. Ali činjenica da je to nešto učinjeno u besu, da su muškarci i žene koje je upravo ugledao razneseni umesto da su donirali svoje organe i tkiva, nekada bi ga pogodila. Univerzum je to oduzeo od njega, a on nije umeo da kaže kada se to tačno dogodilo. Jedan deo njegovog bića je obamro, i možda će zauvek ostati takav. Bilo je u tome osećaja gubitka, ali on je bio intelektualan. Osećao je samo blistavo, preobražajno olakšanje zbog toga što je Mej tu, što je živa, i žestok životinjski poriv da je zaštiti, koji je podrazumevao da je nikada više ne pusti van svog vidokruga, moguće čak i dok ne diplomira na univerzitetu. 441

Na površini, sa transportnim kolicima je išlo teže, pošto točkovi nisu bili pravljeni za neravnu površinu tla. Praks se poveo za Ejmosovim primerom, okrenuvši ih tako da ih vuče umesto da ih gura. Kad se vektori imaju u vidu, bilo je smisla u tome, ali ne bi mu palo na pamet da nije video kako Ejmos to radi. Bobi je polako koračala prema Rosinanteu. Odelo joj je bilo garavo, prljavo, i slabo se kretalo. Providna tečnost joj je curila niz leđa. „Ne primičite mi se“, reče ona. „Sva sam oblivena protomolekularnom sluzi.“ „To ne valja“, reče Ejmos. „Možeš li to nekako da očistiš?“ „Ne baš“, odgovori ona. „Kako je prošlo spasavanje?“ „Imamo dovoljno dece za hor, ali nedovoljno za bezbol ekipu“, reče Ejmos. „Mej je tu“, reče Praks. „Biće sve u redu s njom.“ „Drago mi je što to čujem“, reče Bobi, i mada je očigledno bila iscrpljena, zvučalo je to kao da je iskreno rekla. Kod vazdušne komore, Ejmos i Praks su ušli i pribili transportna kolica uz zadnji zid dok je Bobi ostala da stoji napolju na neravnom tlu. Praks proveri indikatore transporta. U njima je bilo dovoljno vazduha za još četrdeset minuta. „U redu“, reče Ejmos. „Spremni smo.“ „Aktiviram rasklapanje za slučaj opasnosti“, reče Bobi, i njeno oklopno odelo raspade se oko nje. Bio je to neobičan prizor, dok su se tvrde zakrivljene površine i slojevi borbenih ploča ljuštili s nje, cvetali kao latice i rasklapali se, da bi se iza njih ukazala žena, zatvorenih očiju i otvorenih usta. Kad je pružila ruku da je Ejmos uvuče unutra, taj pokret je podsetio Praksa na trenutak kada ga je Mej ponovo ugledala. „Sada, doktore“, reče Ejmos. „Ciklus pokrenut“, reče Praks. On zatvori spoljna vrata i pusti svež vazduh u komoru. Deset sekundi kasnije, Bobine grudi počeše da se šire kao mehovi. Posle trideset sekundi, imali su sedam osmina atmosfere. „Kako stojimo, ljudi?“, upita Naomi dok je Praks otvarao sanduk. Sva deca su spavala. Mej je sisala kažiprst i srednji prst kao kad je bila beba. Nije mogao da se otrese utiska da sada izgleda mnogo starije. „Dobro smo“, reče Ejmos. „Hajde da se čistimo odavde i da spržimo ovo mesto u staklo.“ „Jebote, amin za to“, začu se Avasaralin glas u pozadini. „Jasno“, reče Naomi. „Spremamo se za lansiranje. Javite mi kad svi naši novi putnici budu bezbedno smešteni unutra.“ 442

Praks skinu kacigu i sede kraj Bobi. U crnom trikou, izgledala je kao žena koja se upravo vratila iz teretane. Mogla je da bude bilo ko. „Drago mi je što si ponovo došao do svoje male“, reče ona. „Hvala. Žao mi je što si ostala bez odela“, reče on. Ona slegnu ramenima. „U ovoj fazi, ono je ionako uglavnom predstavljalo metaforu“, reče ona, a unutrašnja vazdušna komora se otvori. „Ciklus je gotov, Naomi“, reče Ejmos. „Kod kuće smo.“ 443

B Pedeset drugo poglavlje: Avasarala ilo je gotovo, samo što nije. Nikad nije gotovo. „Sad smo svi prijatelji“, rekao je Sauter. Razgovor sa njim bez kašnjenja bio je luksuz koji će joj nedostajati. „Ali ako svi otaljigamo natrag u svoje ćoškove, veći su izgledi da tako i ostane. Mislim da će proći godine pre nego što naše flote ponovo dođu do situacije u kojoj smo se našli. Naneseno je previše štete.“ „A deca?“ „Obrađujemo ih. Moj sanitetski oficir u vezi je sa nizom lekara koji se bave problemima pedijatrijskog imuniteta. Treba samo da im pronađemo roditelje i vratimo ih sve kućama.“ „Dobro“, reče ona. „Sviđa mi se što to čujem. A ono drugo?“ Sauter klimnu glavom. Izgledao je podmlađeno pod niskom gravitacijom. To je važilo za oboje. Koža ti ne visi kad nema ničeg da je vuče nadole, i ona je bila u stanju da vidi kako je on izgledao kao dečak. „Imamo šifre primopredajnika za sto sedamdeset i jedan paket. Svi se oni prilično brzo kreću prema Suncu, ali ne ubrzavaju niti izvrdavaju. Manje-više, držimo se po strani i puštamo ih da se približe Marsu dovoljno da njihovo uklanjanje bude dečja igra.“ „Siguran si da je to pametno?“ „Kad kažem da se približe“, mislim na trenutak koji je još nedeljama daleko pri njihovoj sadašnjoj brzini. Svemir je velik.“ Nastade stanka koja je podrazumevala nešto više od udaljenosti. „Voleo bih da se dovezeš natrag na jednom od naših“, reče Sauter. „I da zaglavim ovde još nekoliko nedelja sa papirologijom? Taj film nećeš gledati. Osim toga, povratak sa Džejmsom Holdenom, narednicom Robertom Drejper i Mej Meng? U tome je sva simbolika. Štampa ima da se razduševi. Zemlja, Mars, Spoljne planete, i ono što Holden sada predstavlja, šta god bilo. „Zvezdu“, reče Sauter. „A to je država za sebe.“ „Nije on toliko loš kad se jednom navikneš na to da je stalno ubeđen da je u pravu. A u svakom slučaju, ovo je brod na kom se nalazim, a on nema šta da 444

popravlja pre nego što pređe u potisak. I već sam ga unajmila. Trenutno mi niko ne kenja zbog diskrecionog trošenja iz budžeta.“ „U redu“, reče Sauter. „Onda se vidimo u bunaru.“ „Vidimo se tamo“, reče ona i prekinu vezu. Povukla se uvis i blago odbila preko operativne palube. Bilo bi veoma lako odgurnuti se niz okno sa lestvicama za posadu, poleteti kao u snovima iz detinjstva. Bilo je to pravo iskušenje. U praksi, pretpostavljala je da bi se ili prejako odgurnula i tresnula u nešto, ili bi to uradila premlako, pa bi je otpor vazduha zaustavio tako da ne može da dohvati ništa čvrsto. Koristila je držače i povukla se naniže prema brodskoj menzi. Hermetička vrata su se otvorila dok im je prilazila i zatvorila iza nje uz tiho šištanje hidraulike i metalnu lupnjavu. Kad je stigla do palube za posadu, začula je glasove pre nego što je mogla da razabere reči, a reči je razabrala pre nego što je ugledala ljude. „... moramo da ga ukinemo“, govorio je Praks. „Hoću reći, sad nema osnova za to. Ne misliš valjda da bi neko mogao da me tuži?“ „Uvek mogu da te tuže“, reče Holden. „Ali teško da bi dobili presudu u svoju korist.“ „Ali ja ne želim da me bilo ko tuži. Moramo da ga ukinemo.“ „Stavio sam obaveštenje na sajt tako da ažurira status i traži potvrdu pre ikakvog prenosa novca.“ Ona se dovuče u kuhinju. Praks i Holden su lebdeli u blizini mašine za kafu. Praks je imao zapanjen izraz na licu, dok je Holden izgledao malčice samozadovoljno. Obojica su imali mehure sa kafom, ali činilo se da je Praks zaboravio na svoj. Botaničareve oči su bile razrogačene, a usta su mu visila otvorena, čak i pod mikrogravitacijom. „Ko će koga da tuži?“, upita Avasarala. „Pošto je sada došao do Mej“, reče Holden, „Praks hoće da ljudi prestanu da mu daju novac.“ „Previše je to“, reče botaničar, pogledavši je kao da očekuje da ona uradi nešto u vezi s tim. „Hoću reći...“ „Višak para?“, upita Avasarala. „Nije baš da može u penziju s onim što ima“, reče Holden. „Makar ne u luksuznu penziju.“ „Ali to je tvoje“, reče Praks, okrenuvši se prema Holdenu sa nečim nalik na nadu. „Ti si otvorio račun.“ 445

„Već sam uzeo naknadu za Rosinantea. Veruj mi, i te kako dobro si nam platio“, reče Holden odmahnuvši rukom u znak odbijanja. „Ono što se tamo nalazi pripada samo tebi. Pa, tebi i Mej.“ Avasarala se namršti. To je malo menjalo njenu ličnu računicu. Mislila je da je ovo pravi trenutak da veže Praksa ugovorom, ali Džim Holden je ponovo dojahao u poslednjem trenutku i sve zajebao. „Čestitam“, reče Avasarala. „Da li je iko od vas video Bobi? Moram da razgovaram s njom.“ „Kad sam je poslednji put video, krenula je prema mašinskoj radionici.“ „Hvala“, reče Avasarala, pa nastavi da se povlači dalje. Ako Praksidajk Meng bude nezavisno bogat, tim će teže prihvatiti posao obnavljanja Ganimeda iz čisto finansijskih razloga. Verovatno bi mogla da to odradi apelovanjem na njegovu građansku dužnost. On i njegova kćerka su bili oličenje tamošnje tragedije, i ako bi on vodio celu predstavu, značilo bi to ljudima više od svih činjenica i brojki o tome koliko će da nagrabuse ako se isporuke hrane ne obnove. Možda bi mogla tako da ga ubedi. Moraće da razmisli o tome. Ponovo se kretala polako i oprezno, dovoljno da čuje glasove pre dolaska u mašinsku radionicu. Bobi i Ejmos, oboje nasmejani. Nije mogla da poveruje da je upala u nekom intimnom trenutku, ali po zvuku joj se činilo kao da jedno drugo golicaju. Onda Mej ciknu od oduševljenja i Avasarala shvati. Mašinska radionica je bila poslednje mesto na brodu, sa izuzetkom mašinske sale, gde bi Avasarala pomislila da se poigra sa devojčicom, ali ona je bila tamo i mlatarala rukama i nogama po vazduhu. Crna kosa duga do ramena lebdela je svuda oko nje, prateći blago prevrtanje njenog tela. Lice joj je bilo sjajno od zadovoljstva. Bobi i Ejmos su stajali na suprotnim krajevima radionice. Dok je Avasarala to posmatrala, Bobi je uhvatila devojčicu u vazduhu i hitnula je natrag Ejmosu. Uskoro, pomislila je Avasarala, devojčica će početi da gubi mlečne zube. Zapitala se koliko će od ovoga Mej pamtiti kad bude odrasla. „Zar ste poludeli?“, reče Avasarala kad je Ejmos uhvatio devojčicu. „Ovo nije igralište.“ „Hej, zdravo“, reče Ejmos, „nismo nameravali da se zadržimo toliko dugo. Kapetanu i doktoru je trebalo malo vremena nasamo, pa sam pomislio da dovučem detence ovamo. Da obiđe brod.“ „Kad te pošalju da se igraš dobacivanja s detetom, jeb... to ne znači da treba nju da koristiš umesto lopte“, reče Avasarala dok mu se primicala. „Daj to dete ovamo. Niko od vas pojma nema kako treba da se stara o jednoj maloj devojčici. 446

Pravo je čudo da ste uopšte doživeli da odrastete.“ „Tu ne grešite“, reče Ejmos prijazno, pruživši joj dete. „Dođi kod bake“, reče Avasarala. „Šta je to baka?“, upita Mej. „Ja sam bakica“, reče Avasarala, uzevši dete sebi. Njeno telo je želelo da devojčicu primakne uz kuk, da oseti njenu težinu na sebi. Pod mikrogravitacijom, bilo joj je čudno da drži dete. Dobro, ali čudno. Mej je mirisala na vosak i vanilu. „Koliko još dok ne dobijemo malo potiska? Jeb... osećam se kao balon dok lebdim unaokolo.“ „Čim Aleks i Naomi završe sa održavanjem pogonskih kompjutera, pičimo odavde“, reče Ejmos. „Gde mi je tata?“, upita Mej. „Dobro“, reče Avasarala. „Moramo da se držimo rokova, i ne plaćam vas da mi držite predavanja o lebdenju. Tvoj tata priča s kapetanom, Mej-Mej.“ „Gde?“, upita devojčica. „Gde je on? Hoću kod taje!“ „Da te odvedem kod njega, malena“, reče Ejmos i pruži masivnu šaku. Ponovo obrati pažnju na Avasaralu. „Dobra je oko pet minuta, a onda opet: ’Gde je tata?’“ „Dobro“, reče Avasarala. „Baš su jedno za drugo.“ „Da“, reče krupni mehaničar. On povuče dete bliže svom centru gravitacije i odbi se prema kuhinji. Njemu nisu trebali držači. Avasarala je propratila pogledom njegov odlazak, a onda se okrenula prema Bobi. Bobi je lebdela, kose blago raširene oko glave. Avasarala nije mogla da se seti da je ikad videla njeno lice i telo tako opušteno. Trebalo je da zbog toga izgleda smireno, ali njoj je devojka samo izgledala udavljeno. „Hej“, reče Bobi. „jesu li vam se javili vaši tehničari sa Zemlje?“ „Jesu“, reče Avasarala. „Došlo je do još jednog energetskog špica. Veći je nego prethodni. Praks je bio u pravu. Umreženi su, i još gore od toga, ne trpe od kašnjenja. Venera je reagovala pre nego što su informacije o borbi mogle da stignu do nje.“ „Dobro“, reče Bobi. „To ne valja, jelda?“ „Čudno je ko sise na popu, ali ko zna da li bilo šta znači? Govore o mrežama obrtnog preplitanja, šta god koji moj pa to bilo. Najbolja teorija nam je da je to za protomolekul kao navala adrenalina za nas. Neki njegov deo učestvuje u nasilju, a ostatak se uzbuni sve dok ne bude jasno da je opasnost prošla.“ „Pa, to onda znači da se nečeg boji. Lepo je znati da bi negde mogao da bude ranjiv.“ 447

Načas su zaćutale. Negde daleko u brodu, nešto zveknu, a Mej ciknu. Bobi se nape, ali Avasarala ne. Bilo je zanimljivo gledati kako ljudi koji se nisu bavili decom reaguju na Mej. Nisu umeli da razlikuju zvuke zadovoljstva od onih uzbunjujućih. Avasarala je ustanovila da su na ovom brodu ona i Praks jedini stručnjaci za dečju ciku i vrisku. „Tražila sam te“, reče Avasarala. „Tu sam“, reče Bobi i slegnu ramenima. „Je li to neki problem?“ „Ne shvatam. Šta to?“ „To što si tu?“ Ona pogleda u stranu i lice joj se zatvori. Avasarala je to i očekivala. „Otišla si tamo da umreš, samo što te je vasiona ponovo zajebala. Pobedila si. Živa si. Nijedan tvoj problem nije rešen.“ „Neki jesu“, reče Bobi. „Samo ne svi. I makar smo pobedili u vašoj igri.“ Avasarala se zakašljala od smeha toliko da je počela da se okreće oko ose. Posegnula je za zidom i pridržala se. „To je igra koju ja igram. U njoj nikad ne možeš da pobediš. Možeš samo da što duže odlažeš da izgubiš. Erinrajt? On je izgubio. Soren. Ngujen. Uklonila sam ih iz igre i ostala u njoj, ali sad? Erinrajt će morati na silu u penziju, a ja ću dobiti njegov posao.“ „Da li ga želite?“ „Nije važno da li ga želim. Ponudiće mi ga, jer ako mi ga klimoglavac ne bude ponudio, ljudi će pomisliti da me on prezire. A ja ću ga prihvatiti jer će u suprotnom ljudi pomisliti da nisam dovoljno gladna da bi me se više plašili. Biću direktno odgovorna generalnom sekretaru. Imaću veću vlast, veću odgovornost. Više prijatelja i više neprijatelja. To je cena igranja.“ „Čini se da bi trebalo da postoji alternativa.“ „Postoji. Mogla bih u penziju.“ „Zašto to ne uradite?“ „O, hoću“, reče Avasarala. „Onog dana kad mi se sin vrati kući. A ti? Želiš li da digneš ruke?“ „Mislite, nameravam li i dalje da poginem?“ „Da, to.“ Usledi stanka. To je bilo dobro. To je značilo da Bobi zapravo razmišlja o 448

odgovoru. „Ne“, reče ona. „Ne bih rekla. Jedno je pasti u borbi. Na to mogu da budem ponosna. Ali prosto natrčati na metak. To ne mogu da uradim.“ „Nalaziš se u zanimljivoj situaciji“, reče Avasarala. „Razmisli o tome šta ćeš s tim.“ „A koja je to situacija? Šta sam sad, ronin?“ „Izdajica svoje vlade i patriotska junakinja. Mučenica koja nije umrla. Marsovka čija će najbolja i jedina prijateljica upravljati vladom Zemlje.“ „Niste mi vi najbolja prijateljica“, reče Bobi. „Ne seri. Aleks i Ejmos se ne računaju. Oni bi samo da te povale.“ „A vi ne biste?“ Avasarala se ponovo nasmeja. Bobi se makar osmehnula. Bilo je to više od svega što je učinila otkad se vratila. Uzdah joj je bio dubok i melanholičan. „I dalje se osećam progonjeno“, reče ona. „Mislila sam da će to proći. Mislila sam da će sve nestati pošto se suočim s tim.“ „Ne nestaje to. Nikada. Ali bolje se nosiš s tim.“ „Sa čim?“ „S osećajem da si progonjena“, reče Avasarala. „Razmisli o tome šta želiš da radiš. Razmisli o tome u šta želiš da se pretvoriš. A onda dođi kod mene i ja ću ti to ispuniti ako je u mojoj moći.“ „Zašto?“, upita Bobi. „Ozbiljno, zašto? Ja sam vojnik. Bila sam na zadatku. I da, bio je on teži i čudniji od svega što sam ikad radila, ali obavila sam ga. Uradila sam to zato što je trebalo da se uradi. Ništa mi vi ne dugujete.“ Avasarala podiže obrvu. „Političke usluge su način na koji ja ispoljavam privrženost“, reče ona. „U redu, ljudi“, začu se Aleksov glas preko brodskog razglasa. „Aktivirali smo se i počinjemo s potiskom za trideset sekundi osim ako neko drugi ne kaže drugačije. Spremite se svi da dobijete malo u težini.“ „Hvala za ponudu“, reče Bobi. „Ali može proći izvesno vreme pre nego što shvatim želim li da je prihvatim.“ „Šta ćeš, onda? Mislim, šta ćeš sad?“ „Idem kući“, reče ona. „Hoću da posetim svoju porodicu. Tatu. Mislim da ću neko vreme ostati tamo. Da shvatim ko sam. Kako da počnem iznova. Tako nešto.“ „Vrata su otvorena, Bobi. Kad god poželiš, vrata su ti otvorena.“ 449

Povratni let do Lune bio je prava gnjavaža. Avasarala je provodila sedam sati dnevno u svom ležaju za ubrzanja i slala i primala poruke uz različite dužine kašnjenja. Na Zemlji, Sadaviru Erinrajtu je priređeno tiho slavlje, njegova karijera u UN bila je obeležena malom i privatnom ceremonijom, a onda je on otišao da provodi više vremena sa svojom porodicom, gaji kokoške ili šta već ne, u decenijama koje mu preostaju do smrti. Šta god to bilo, neće podrazumevati primenu političke vlasti. Istraga o bazi na Iju bila je u toku, i glave su tiho padale na Zemlji. Ali ne i na Marsu. Ko god iz vlade Marsa bio Erinrajtov rival na licitaciji, izmaći će pravdi. Time što su izgubili najmoćnije biološko oružje u istoriji čovečanstva, oni su sačuvali sopstvene karijere. Politika je bila puna sličnih malih ironija. Avasarala je formirala svoju novu kancelariju u odsustvu. Kada bude kročila u nju, ova će funkcionisati već mesec dana. Bilo je to kao da vozi kola sa zadnjeg sedišta. Mrzela je takve situacije. Uzgred, Mej Meng je zaključila da je ona smešna, pa je deo svakog dana provodila sebično zaokupljajući njenu pažnju. Ona nije imala vremena da se igra s malom devojčicom, osim što ga je, naravno, imala. Pa se zato igrala s njom. I morala je da malo vežba kako je ne bi smestili u starački dom kad se vrati pod punu gravitaciju. Od koktela steroida imala je valunge i bilo joj je teško da zaspi. Obe njene unuke proslavile su rođendan, a ona je mogla da prisustvuje tim slavljima samo na ekranu. Jednom sa kašnjenjem od dvadeset minuta; drugi put sa kašnjenjem od četiri. Kada su prošli kraj oblaka protomolekularnih čudovišta na putu prema Suncu, dve noći zaredom sanjala je košmare, ali oni su postepeno prestali. Svakog monstruma pratile su dve vlade, a Erinrajtovi paketići smrti bili su mirni, i tiho su i zadovoljno hitali prema sopstvenom uništenju. Jedva je čekala da stigne kući. Kad su pristali na Luni, bilo je to kao da su ženi koja umire od gladi prislonili režanj jabuke uz usne, ali joj nisu dozvolili da zagrize. Blago plavetnilo i belina planete u dnevnom svetlu, crna i zlatna boja noći. Bio je to divan svet. Nije mu bilo ravnog u Sunčevom sistemu. Njen vrt je bio tamo dole. Njena kancelarija. Njen krevet. Ali Ardžun nije. On ju je čekao na platformi za sletanje u svom najboljem odelu, sa buketom svežih jorgovana u ruci. Zahvaljujući slaboj gravitaciji, i on je izgledao mlađe, mada su mu oči bile malo zakrvavljene. Osećala je radoznalost Holdena i njegove posade dok je koračala prema njemu. Ko je taj muškarac koji je u stanju da bude oženjen 450