VANZEMALJCI,NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK

„Meitrija ce uskoro pokazati svoj pravi identitet”, tvrdi Krem. „Na dan objave internacionalni radio i televizija
spojice se zajedno, i Meitrija ce biti pozvan da govori svetu. („ugledaće ga svako oko”). Svi cemo na televiziji videti
njegovo lice, a svako od nas, putem telepatije čuće njegove reči na svom jeziku, dok ce on u isto vreme uticati na
um celog čovečanstva. U isto vreme desiće se stotine i hiljade čuda izlečenja širom celoga sveta. Na taj način
znaćemo da je taj čovek zaista učitelj celom čovečanstvu.” Krem takođe zna da je Blu Bim projekat spreman da se
emituju zvuci niske frekvencije, da bi svako imao osećaj da čuje „unutrašnji glas božji” i vidi slike „mesije”na nebu.
Da li je moguce da sotona čini čuda? Jeste. Apostol Pavle ovako je najavio njegovu pojavu: „Jer se već radi tajna
bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda pojaviti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti
duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svojega. Kojega je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom,
i znacima i lažnim čudesima.” (2. Solunjanima 2,7-9) „Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k' carevima
svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedržitelja” „I učini čudesa velika, i učini da i oganj
silazi s neba na zemlju pred ljudima” (Otkrivenje 16,14;13,13). Manifestacije, čuda, koja će da prate, i već prate
dolazak lažnog mesije nisu od Boga. Bog nikada nije činio čuda, ni preko proroka, ni u liku Isusa Hrista da zaseni
mase, već da bi pokazao svoju volju i ispunio svoj plan. Da bi spasao, pomogao i izbavio.

Ako mislite da je ovo Isus Hrist – prevarili ste se. To je
Maitreja, đavo koji ga veoma uspešno glumi. Nigde u Novom
Zavetu ne postoji opis lika Isusa Hrista a lik koji svi prihvataju
kao lik Isusa Hrista Maitreja – đavo uspešno imitira. Taj lik je
„skinut” sa još jedne prevare – Torinskog pokrova, za koji se
tvrdi da je u njega bilo umotano telo Isusa Hrista nakon
raspeća i na kom se čudom oslikao njegov lik. Mnogi će biti
prevareni kada ide „isusa hrista” u liku sa razglednica, slika,
ikona…

„Ljudi se pitaju kad ćemo ga videti?” postavlja pitanje
Krem, „kad ga pozovemo da dođe, doći će... Onda kada
uložimo truda za jedinstvo, naravno, jedinstvo svih ljudi.
(Svetska vlada, svetska religija. Prim. aut). On se već javlja
ljudima na tri načina: najčešće preko sna; drugi način je preko
vizije, a treci način je preko ljudi. Budisti ga vide kao Maitriju
Budu, Jevreji kao Mesiju, Indusi kao Krišnu, itd.”

Sotonina oruđa neprestano rade pod njegovom upravom
da učvrste njegov autoritet i podignu njegovo carstvo
nasuprot Božjem carstvu. U tu svrhu pokušavaju da prevare
Hristove sledbenike i da ih odvoje od njihove vernosti Bogu.
Posebno se udara na Isusa Hrista, kao što smo govorili, preko
lažnih nauka, naprasno „otkrivenih” apokrifa, preko nauke,
ateističko – sekularne filozofije, potrošačkog mentaliteta, liberalnog načina života, sekularnim obrazovanjem. Za to
se koriste mediji, trendovi, filozofija i nauka. Napad na Hrista je žestok.
„Jedanaestog juna 1988. godine Maitrija se pojavio na molitvenom sastanku u Najrobiju u Keniji, na kome je bilo
prisutno više od šest hiljada osoba. Govorio je nekoliko minuta na perfektnom svahili jeziku i odjednom nestao kao
što se i pojavio.” Kaže Krem. Vide se čuda među mnogim znacima Maitrejinog prisustva...” Apostol Pavle upozorio
je Hristove sledbenike da se čuvaju sotoninih mnogobrojnih prevara: „Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslanici
pretvaraju se u apostole Hristove. I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla. Nije dakle ništa veliko ako
se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.” (2. Korincanima 11,13-
15)
„Nadamo se da će na velikoj internacionalnoj konferenciji za štampu Maitreja predstaviti svoju punomoć”,kaze
Krem. „Biće to dan deklaracije (objave) kada će se on pokazati svetu na radiju i televiziji preko satelita. Toga dana
Maitreja će istovremeno oseniti (nadahnuti) celo čovečanstvo i vise nece biti nikakve sumnje da je on Hristos, Imam
Mahdija, Maitrija Buda, Kalki Avatrija, Ucitelj sveta.” To je ono sto je prorekao Isus Hristos: „Jer će izaći lažni hristosi
i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Evo vam kazah unapred.
Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite: evo ga u sobi, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i
pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečijega” (Matej 24,24-27)

~ 351 ~

Okultna gej parada

Ovo je reklama za „Paradu ponosa“ čije se održavanje
najavljivalo u Beogradu 10.10.2010, i dokaz da se ne radi ni o
kakvoj paradi, već da je reč o jednom okultnom ritualu. Ko bar
malo poznaje simboliku, može to odmah da shvati. Naime, žena
drži sklopljene ruke kao da se moli i pogled ka nebu kao u molitvi.
Da se ne moli Bogu već je odmah jasno. U ruci drži „vibrator” i ima
masku na licu, isto kao sto su opisani satanisticki rituali inicijacije
(ritual pristupanja sataninoj crkvi). Takva scena se može videti u
filmu kod ans prevedenom kao „Široko zatvorenih očiju” (Eyes
Wide Shut, 1999). Takođe učesnici parade nisu želeli da istu održe
na Ušću, nego baš u centru grada, u parku Manjež, koji iz vazduha
izgleda kao osmokraka, što kod okultista označava haos. Takođe
je centar grada odabran zbog održavanja pederske okultističke
„litije” koja je parodija na pravoslavnu litiju.

Alister Krauli, otac modernog satanizma, govori: sve što je
obrnuto hrišćanskim ritualima, spada u satanističke obrede. Da je
homoseksualizam direktno povezan sa okultnim govori i činjenica da je 1966 osnovana satanisticka crkva u glavnom
gradu homoseksualaca u San Francisku, a osnovao ju je Anton šandor la Vej. Da je ta grupa iz San Franciska i direktno
umesana u „Paradu Ponosa“ stoji i u njenom nazivu. Naime, PRIDE naopacke procitano EDIRP, sto je turistička
organizacija za homoseksualce, sa sedistem u San Francisku.
Kad se govori o seksualnoj revoluciji redovno se spominje ime Alfreda Kinsija (Alfreda Kinsey), ali za gej pokret
je još važniji dr. Frank Kemeni, čovek koji je organizovao prve gej demonstracije 60-ih godina u SAD. On je nagovestio
smisao i svrhu gej revolucije, kao i legalizaciju opštenja sa životinjama, kao „neotuđivo ljudsko pravo.”
„Prodavci i propagatori zla ne samo da lažu ceo svet nego im je i cilj da propagiraju ponašanje i uverenja koja se
suprotstavljaju životu” ističe Dejvid Kupelijan (David Kupelian) kolumnista i pisac, na početku svoje knjige
„Marketing zla.” On u ovoj knjizi razotkriva pozadinu „gej revolucije” tvrdeći da nisu svi gejevi uvučeni u to, jer znaju
da su gejevi uvučeni u političke manipulacije u službi neoliberalne ideologije. Tu manipulaciju sprovode kompanije,
porno industrija i levičarski pokreti, a znamo ko stoji iza njih. Obično se tvrdi da je gej pokret počeo 11. juna 1969
„pobunom Stounvol” (Stonewall). Tada je došlo do sukoba gejeva i policije prilikom racije u ugostiteljskom objektu
„Stounvol In” u Njujorku. Taj datum se pominje kao rođendan pokreta za gej oslobođenje, što nije tačno. Još 1965
su počele gej demonstracije u noćnom klubu „Divejs” (Dewey’s) u Filadelfiji, popularnom okupljalištu gejeva,
lezbejki i transvestita. 1966 je došlo do nereda u San Francisku i sukoba sa policijom. Ipak, Stounvol je označio
prekretnicu za gej pokret, jer se tada krenulo sa osnivanjem agresivne političke organizacije „Oslobodilački front
gejeva” (Gay Liberation Fronte – GLF).

Okultni simbol – grb Oslobodilačkog fronta gejeva. U starom
Rimu je postojao običaj da dok vojska maršira, jedan vojnik nosi
svežanj pruća (fascio) u koji je zabijena sekira. Inače, rimski liktori
(pomoćnici upravnika okruga, panduri) su takođe nosili taj svežanj.
Značenje ovog simbola je sledeće: jedan prut ne znači ništa, ali je
vezan u zajednicu nesalomiv Snop je jači od zbira prutova. Sekira u
snopu ima značenje. Ona deluje kao da ujedinjuje pruteve, a i ako
neki prut – pojedinac štrči, sekira – vođstvo je tu da ha potkrati.
Ovaj simbol je simbol kod masona, kao i Musolinijevih fašista.
Obrnuti krst koji je polomljen, u krugu ima jasno značenje.
Zarobljeni Isus Hrist, pobeđeno hrišćanstvo. Duga je simbol otet iz
Biblije, kao Božji zavet svetu da ga više neće zbrisati potop. Nju je
ukrao pokret Novog Doba i ona je simbol Novog Doba.
Gej revolucija je nikla na tekovinama kontrakulture. Ne možemo govoriti o gej pokretu ako ne dotaknemo
njegovo sestrinsko krilo – feministički pokret. Uticaj feminizma na odnose među polovima je postavio pitanje
preispitivanja heteroseksualnosti kao norme. Feminizam nastoji da ukloni razliku između muškarca i žene. Tu za
porodicu nema mesta, kao ni za brak dvoje ljudi koji su verni jedno drugom. Lezbijstvo je, zapravo, sastavni dio
feminističkoga pokreta, istaknuo je sociolog Manuel Kastels u knjizi „Informactičko doba.” Bitna karakteristika
postsekularnog društva je razdvajanje seksualnosti od braka. „Seksualno oslobođeno društvo” jednostavno postaje

~ 352 ~

samoposluga ličnih fantazija u kojemu pojedinci jedni druge konzumiraju prema potrebi „begom od obaveze.”
Jedno je sigurno. Homoseksualaca je uvek bilo i uvek će ih biti, ali dok se nije pojavio gej pokret, nije bilo nametanja
tih vrednosti, i uklanjanj ili skrivanja vrednosti većine, da se ne bi vređala ova manjina. Tokom 80-ih i 90-ih godina
prošlog veka aktivisti za gej prava postajali su sve agresivniji i netolerantniji. Nisu se sramili u ime svojih '”prava”
gaziti i vređati prava i osećanja drugih i različitih, i to većine. Glumeći žrtve krenuli su u rat sa neistomišljenicima, i
taj rat se intenzivira. Uistinu, homoseksualci su i bili žrtve, ali ne judeohrišćanskog morala nego jedino i isključivo
svojih „oslobodilaca.” Oni koji su ih došli osloboditi, došli su i da ih unište. Kreatori haosa i Novog svetskog poretka
iskoristili su ih za projekat '”strukturiranja društvene svesti” i borbu protiv fundamentalnih neprijatelja neoliberalne
ideologije i projekta Novog svjetskog poretka, posebno puritanaca i hrišćana. Gejevi su bili odličan živi štit protiv
dve vrednosti protiv kojih je Novi svetski poradak podigao petu – porodice i hrišćanstva. Činjenice pokazuju da gej
pokret nisu samo podržavali neoglobalisti, već su mu zamah davale i satanističke i okultne organizacije. Setimo se
što se dogodilo u Njujorku 1989. godine? Gej aktivisti upali su u katedralu Sv. Patrika gazeći hostije, psujući i huleći
na Boga. Bolesnici bi bili spremni pobiti sve što je hrišćansko. Nijedna hrišćanska grupa koju su ocrnjivali pripadnici
gej pokreta nije se slagala sa bilo kakvim zlostavljanjem homoseksualaca, jer po učenju Jevanđelja sami hrišćani ne
treba da tuku nego da pomažu. Oni koji su ih tukli, kao što smo rekli, instruirani su od istih kreatora haosa, da bi
prikazali hrišćane kao huligane i nasilnike, a mnogi iskreni ljudi, tradicionalisti su od njih zavedeni misleći da rade
„pravu stvar.” Nauka hrišćana se gradi na jednakosti svih ljudi pred Bogom i po tome svako je potencijalni građanin
Nebeskog carstva. Biblija je puna primera ubica, silovatelja, prevaranata, lopova, hulnika, buntovnika,
preljubočinaca, lažova… koji su došli Bogu i bili preobraženi milošću, postali novi ljudi. Niko ne želi da se razračunava
sa gejevima, ali se gejevi koriste za obračun sa vrednostima hrišćanstva. Gejevi u Njujorku nisu napali instituciju
Rimokatoličke crkve. Oni su napali Hrista, njihova je mržnja okrenuta prema Bogu. Gej odnosi su bili razlog zašto je
u Bibliji spaljen Sodoma i Gomora. Kada ovi ljudi dođu do većine i postanu vlast, znamo šta možemo da očekujemo.
„A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i
pokloni se licem do zemlje, I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra
rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici. Ali on navali na njih, te se
uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše. I još ne behu legli, a
građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva, I vikahu Lota i govorahu mu: Gde
su ljudi što dođoše sinoć k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo. A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za
sobom, I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla. Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa
činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov. A oni rekoše: Hodi amo. Pa
onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego
njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.” (1 knjiga Mojsijeva 19. 1-9). Ova okolina je bila
poznata i po okultnim praksama, pa kasnije Bog opominje svoj narod da se ne mešaju sa Hanancima, niti da se
klanjaju njihovim bogovima. Jedno od ritualnih žrtvovanja paganskim bogovima Hanaana, od kojih su gori bili samo
Astečki je bilo i silovanje muškarca. Ovi ljudi u Sodomu su bili opsednuti demonima.

Da su ciljevi gej pokreta krajnje nehumani svedoči nam knjiga gej aktivista Kirka i Madsen „Posle bala.” Tu se
između ostalog ističe: „Nameravamo da izvedemo preobraženje emocija, uma i volje prosečnog Amerikanca preko
isplaniranog psihološkog napada, u vidu propagande kojom ćemo preko medija hraniti naciju.“ Na drugom mestu,
Kirk i Madsen naglašavaju kako u njihovoj borbi nije bitna istinita informacija, već je za gej kampanju jedino važno
da „cilj opravda sredstvo“ kao i kod jezuita, a Rivera je pominjao „bratsku ljubav” koju mu je ponudio kolega u
samostanu. U tom pogledu, dozvoljeno je baciti se klevetama i lažima na protivnike, te ih nazivati pogrdnim
imenima, fašistima, klerofašistima, huliganima.

Kolumnista Dejvid Kupelijan u knjizi „Marketing zla” razotriva gej pokret kao subverzivan i vrlo opasan pokret
kome je jedini cilj rušenje temeljnih moralnih vrednosti. Proces demoralizacije društva i širenja subkultura širom
SAD i sveta se nastavlja sa porno industrijom. Mnoge velike kompanije su u porno industriji videle veliku dobit. Vrlo
brzo je došlo do sprege politike, porno industrije, narko kartela, farmaceutske industrije i medija. Nelogično je da
gej pokret za oslobođenje bukne baš u zemlji koja je odavno skinula cenzuru sa striptiz kulture? Kad neko ko je
odavno izgubio čednost traži još veće pravo na blud, treba se zapitati ko nas pravi ludim i šta se zapravo krije iza
dionizijevskog ludila na američkim ulicama? Da su feministički pokret i gej pokret nastali u Afganistanu nekako
bismo razumeli njihove frustracije, jer se tamo i za daleko manje stvari gubi glava. Ali, u Njujorku 1965. godine?
Treba stvarno biti budala da se nasedne na priču o ugnjetavanju i diskriminaciji. Ako pođemo od stare maksime da
je Tanatos drugo lice Erosa, sve će nam biti jasnije. „Seksualna revolucija” 60-ih sprovela je i započela kampanju za
uništenje braka kako bi Ameriku pripremila za Novo doba paganstva. Ovu akciju predvode gurui Novog Doba
sakriveni od očiju javnosti, a i oni javni, koji su ili biseksualci ili homoseksualci. Kupelijan pominje spregu medija,
porno industrije, kapitala, politike i narkokartela u SAD. Kakva je situacija kod nas? Pa samo treba uključiti TV. Kako
se dolazi do uspeha? Ko u Srbiji ima siguran posao? Šta se traži? Ko je „heroj ulice”? Šta propagiraju filmovi, serije,

~ 353 ~

emisije? Idoli mladih menjaju partnere, brzo žive. Prihvata se ogoljena ženska lepota, dostupna svakom oku i
rukama onih koji su joj omogućili da se vidi. Nema reklame, bilborda, slike, postera, letka…od reklame za
automobile, do reklama za lekove na kojima nema nekog dela ženskog tela, lica ili cele figure neke lepotice koja se
smeška, bilo da liže sladoled, pije tabletu, vozi auto ili vuče kofer ka avionu. Reklame su čudo..u banci, na poslu, na
džogingu sa flašicom vode, u restoranu..slobodna žena koja ne vuče porodicu za sobom. Slobodna, izbačenih grudi
i golih nogu. Kakve su šanse mladih? Kastinzi za realiti, za misice, hostese, navijačice, statiste, krupijee, pevačice.
Kasting za porno glumice koji vodi izvesni Pjer Vudman (Pierre Woodman) je dostupan u svim zemljama Evrope. To
je šansa. Izvući se od ropskog rada, bede i monotonije. Simpatične ideje nevladinog sektora i političkih stranaka
poput Liberalno – Demokratske partije (LDP) o pravima i jednakostima su prevara, jer o pravima većine, pravima
seljaka, radnika, penzionera, bolesnih se samo priča, drže predavanja, brblja se sa skupštinskih brbljaonica, balavi
na TV – emisijama, ali se ništa konkretno ne radi, dok se za prava gejeva, kriminalaca i silovatelja itekako diže glas.
Inače kako bi neko za silovanje mogao da dobije svega 2 godine zatvora, da kriminalac može da se nagodi sa sudom
a da gej paradiranje nekoliko desetina momaka i devojaka obezbeđuje 5 000 policajaca koji se plaćaju iz budžeta R.
Srbije. Setimo se da često taj budžet nema novca za lečenje nekog deteta ili za socijalno ugrožene a ima novca da
namiri štetu koju je načinio neki kriminalac u Americi.

Cilj svih ovih aktivnosti je radikalno menjanje pojma braka i porodice. LDP u Srbiji se za to zalaže. Oni hrišćanske
vrednosti smatraju retrogradnima. U američkoj državi Konektikat je štampan službeni priručnik „Vodič za razvod
braka – sam svoj majstor” (Do It Yourself Divorce Guide), kako bi proces razvoda učinio što jednostavnijim. U Americi
je poništiti brak lakše nego dati otkaz zaposlenom, ili otkazati mobilnom operateru. To je iz razloga što je stranka
koja ugovara brak u bračnom ugovoru nepostojeća. Umesto bračnog ugovora Amerikanci imaju bračni sporazum.
Borbu protiv porodice su započeli levičari i komunisti, sa svojim feminističkim pokretom. Dokle devijacije i
zastranjenja razuma mogu ići daleko svedoči Katarina Mek Kinon (Catherine MacKinnon), profesor prava na
čikaškom i mičigenskom univerzitetu. Ona brak izjednačava sa „legalizovanim silovanjem” napominjući da se želja
muškarca prema ženi može smatrati silovanjem budući „da ne postoje razlike između prostitucije, braka i
seksualnog napastvovanja.” Kad je Lenjin došao na vlast u Sovjetskom Savezu 1917. godine jedan od prvih njegovih
poteza bila je reforma bračnog ugovora. Komunisti su sistematski radili da se pojam braka unizi širenjem nemorala
i nereda. Brak je postao sporazum. Kasnije su ovu aktivnost nastavili pokreti za seksualno oslobođenje. Kakve su
posledice pokreta za seksualno oslobođenje? Broj seksualnih zločina se znatno povećao, abortusa je više nego ikada
(u Srbiji 150.000 godišnje), pošast AIDS-a odnela na hiljade života. Mnogi stručnjaci seksualnu disfunkciju našeg
vremena nazivaju epidemijom. Psihopat alfred Kinsi (Alfred C. Kinsey), „otac seksualne revolucije”, uspeo je uveriti
milione Amerikanaca da su ljudi nemoralne, seksualne životinje. To isto piše i u „Satanskoj bibliji” sataniste i
okultiste Antona Šandora La Veja. Kinsija, čoveka koji je podsticao pedofiliju i seksualna zlostavljanja danas slave
kao heroja gej revolucije. Slavi se kao prosvjetitelj Novog doba koji je znao hrabro pomerati granice „mraka i
zabluda.” Kinsijevi sledbenici otvoreno su govorili da dolazi čas kad će netolarantna i nazadna judeohrišćanska era
biti zamenjena sa „promiskuitetnim gejevskim i pedofilskim rajem prolaznosti.” Nije li neobično da ljudi poput
Kinsija nikad nisu bili proganjani zbog svog destruktivnih izjava i perverznog delovanja? Nisu jer oni koji su ih poslali
u misiju imaju moć a i sami su takvi. Pogledajte bilo koji kiosk u Beogradu. Ozbiljne novine se jedva vide, mesečni i
nedeljni časopisi koji promovišu nauku, istoriju, književnost se moraju tražiti u gomili štampe, dok su tabloidi, koji
serviraju najgore porive i bave se životima najnemoralnijih i najpokvarenijih ljudi sa estrade, stavljeni na najvidljivije
mesto.

To je Amerikancima bilo u redu, jer su bili hipnotisani pedofilskim guruom Alfredom Kinsijem. Mnogi i danas
veruju u njegovu „istinu! A njegov biograf Džems Džons (James H. Jones) opisuje Kinsija kao velikog reformatora
koji je bio ispred svog vremena: „Želeo je potkopati tradicionalni moral, olabaviti ograničavajuća pravila…želeo je
promeniti seksualne običaje i zakone za seksualne prestupnike u SAD.” „Seksualni oslobodioci” ne žele da silovatelji
i pedofili čame u zatvorima. To se vidi na delu. Pravosuđe blago sudi za silovanja i pedofiliju, pa bolesnici često
ponove zlodelo kad izađu iz zatvora. Nije retko da silovatelj dobije godinu ili dve zatvora. Srpski sudovi izriču
preblage kazne za silovanje, a taj višegodišnji trend nije prekinut ni posle unošenja strožih odredaba u krivično
zakonodavstvo. Kao ilustraciju, stručnjaci navode presudu kojom je osuđenom Milomiru Nenadoviću za silovanje i
dva pokušaja silovanja kazna smanjena sa 20 na 14 godina zatvora, kao i onu po kojoj je silovatelj trinaestogodišnje
devojčice dobio sedam godina zatvora, piše Blic (5. 7. 2011). List dodaje da na izvestan način njihov stav potvrđuju
i podaci Republičkog javnog tužilaštva iz 2011. godine, po kojima su u ovoj godini zbog krivičnog dela silovanja 62
lica osuđena na male zatvorske kazne. Žrtvama silovanja ostaje trauma za ceo život, dok počinioci dobiju tek
nekoliko godina zatvora. Vest o ukidanju ili smanjenju kazne za silovanje uznemiruje javnost. Stručnjaci smatraju da
je samo maksimalna kazna, bez izuzetka, odgovarajuća. Svedočenja poput: „Siledžija je bio u zatvoru mesec dana i
izašao, a ja iz mog zatvora neću nikad.” „Nije mi više ni do čega, razočarana sam u život i ljude” su redovna pojava.
Popustljiva sudska praksa prema počiniocima, uznemiruje javnost. „Ako imate apelacioni sud koji donosi

~ 354 ~

oslobađajuće presude ili smanjuje izrečne kazne, mislim da tu postoje neki problemi”, kaže Milan Antonijević, iz
Komiteta pravnika za ljudska prava, prenosi RTS. „Tako se šalje vrlo loša poruka i žrtvama i nasilnicima silovateljima.
Sad smatraju da će odležati kaznu, biti pušteni, a često ponavljaju to krivično delo, čak ne samo po puštanju na
slobodu, nego i pri odlasku na vikend”, ističe Vesna Stanojević, iz Savetovališta protiv nasilja u porodici. Naravno,
kad iza sistema stoje ljudi koji mrze sve što je Božje i ljudsko.

Neverovatno je koliku mržnju seks gurui iskaljuju prema judeohrišćanskom moralu. Denis Prager je tome
posvetio čitavu knjigu pod nazivom „Jevrejstvo, homoseksualizam i civilizacija.” Najnovija istraživanja povezuju
seksualnu revoluciju (koja se sada u novoj fazi naziva „džender revolucija”) sa planom zlog društvenog inženjeringa
kome se još ne naslućuje cilj. Ipak, cilj je vidljiv, iako sve kriju pod pokrovom prava i sloboda. Da stvarno ima tih
prava i sloboda prvo bi ih ostvarili radnici i invalidi. Cilj je uništenje duša, stvaranje od čoveka, a posebno žene
bezličnog roba. Pornografija spušta čoveka na niži nivo od hijene, a ova „džender” revolucija ima za cilj da ove
opačine ozakoni i učini normalnima, izjednačivši muškarca i ženu u svakom pogledu. Šta je „gender” ili „džender”
revolucija? Vrlo je verovatno da se čitaoci još nisu sreli sa pojmom „džender revolucija.” To ne umanjuje aktuelnost
ove teme, koju počinju osećati na svojoj koži oni koji se u konkretnom životu počinju s njom susretati. Džender
(gender) je engleska reč koja doslovno znači „rod“, a kod nas je „službeno“ prevedena izrazom „rodni identitet.”
No, šta sve iza te reči stoji nigde nije objašnjeno. Američka agencija CNA javlja u novembru 2007. god. kako je u
Sakramentu (Kaliofornija) u jednoj srednjoj školi uveden tzv. „Dan promenjenog roda” (gender-switch-day), tj. dan
kada dečaci moraju doći u školu obučeni kao devojke i obratno. Budući da su se roditelji pobunili, to je propalo, ali
škola nastoji da vaspitava đake u ovom duhu. Agencija „World Net Daily” javlja 13. oktobra 2007. da po
kalifornijskom zakonu SB777 u državnim školama treba izbaciti iz upotrebe reči „mama“ i „tata“ i isto tako „suprug“
i „supruga“, a dečacima i devojčicama je sada dopušteno da mogu koristiti ženske odnosno muške WC po volji, i ne
sme se braniti. Ista agencija piše da je Engleska na putu da uvede pravila o rečima „mama” i „tata.”

Na Četvrtom Svetskom kongresu žena u Pekingu 1995. izrađena je „platforma delovanja“ u koju je službeno
uveden pojam džender-perspektive. Pol i rod treba odvojiti. To su za njih dve potpuno različite stvari pa biološke
razlike ne bi više imale nikakvu ulogu ni u određivanju nečijeg „roda“, kao ni njegove „polne orijentacije.” Odabir
roda i spolne orijentacije spada u područje lične slobode svakoga ljudskog bića, pa tako neko ako se rodi kao žensko
može da „izabere” da bude muškarac, tj živi kao muškarac. Muškarci i žene kao muški i ženski rod u dosadašnjem
smislu prestaju postojati. Sada svako od njih (muško i žensko) mogu postojati u najmanje tri džender-verzije:
heteroseksualnoj, homoseksualnoj i biseksualnoj. Tome ovde nije kraj; već sada džendera ima mnogo više: trans,
kver, animal, pedo, tris, incestni..., a mogu se po želji i umnožavati. Oni trebaju biti društveno priznati i svi sa
jednakim pravima u svemu. Zato ih treba legalizovati, a to je pitanje vremena, jer izopačeni establišment ide ka
tome. Spomenuta Džender-perspektiva prema Pekinškoj deklaraciji treba postati „mainstream“ (glavna struja)
društvenog života i tako dobijamo još jednu, možda i najčešće upotrebljavanu reč „Džender mejnstriming” (Gender
mainstreaming). Mejnstrim je „glavna struja“ (mišljenja), „uvreženo mišljenje“ u društvu. Ovim se izrazom kao
naslovom najpotpunije pokriva sve što se na tom području misli i događa. Pekinška deklaracija to objašnjava: „Vlade
i druga uticajna tela trebaju jačati aktivnu i jasnu politiku da džender-perspektiva postane vodeće mišljenje
(mainstreaming) u čitavoj politici i svim njihovim programima.”

Pekinška „akciona platforma“ nije prema međunarodnim zakonima mogla biti više nego preporuka svim
zemljama, ipak nju su već 1995. usvojile UN i prihvatile kao „obaveznu“ platformu svoga delovanja što je i bio cilj.
Idućih 10 godina nju je potpisala i konkretnim političkim merama sprovela 191 država. Program sada vode UN.
Generalni sekretar UN Kofi Anan je 16. novenbra 2006. govoreći o reformi UN predstavio „Jednakost svih džendera”
(gender-equality), kao važan cilj kom UN trebaju da teže stavljajući to u centar svih aktivnosti država članica, isto
tako i kod programiranja budžeta za razvoj. To „neuvijeno“ znači da države koje ne bi prihvatile i sprovodile tu
ideologiju neće dobiti novac od financijskih institucija koje su zavisne od UN. Već 1996. je UN u tome sledila
Evropska Unija.

Temeljne misli džender-ideologije dolaze iz marksističke utopije o besklasnom društvu. Engels je pisao da je
podjarmljivanje žene u braku početak i prauzor svih podjarmljivanja i iskorištavanja u ljudskom društvu. Drugim
rečima: prva se klasna podela, i prema tome prva nepravda uopšte, bazira na polovima. Da bi se žena oslobodila
podčinjenosti i bila „jednaka“ nije dovoljno muškarce lišiti njihovih „privilegija“, nego se čovek kao takav mora
osloboditi „klase pola“, tj. ljudsko se društvo treba osloboditi podeljenosti na muškarce i žene. Sve se razlike, koliko
je god moguće, trebaju ukloniti. Džender–ideologija je preuzela marksističku formulu da biti različit znači biti
nejednak, a nejednakost je nepravda. Znamo da komunizam ima okultne temelje kao i nacizam, pa ne čudi ovo
izvrtanje vrednosti.

Uticajna džender feministkinja S. M. Okin tvrdi da pravedno društvo ne može prihvatiti nikakve muške ni ženske
uloge; za nju „polne razlike ne trebaju imati većeg značenja od različite boje očiju.” Taj se cilj ne može drukčije
postići nego da se polne razlike između muškaraca i žena što više zamute, da bi se na kraju čovjekova dvopolnost

~ 355 ~

potpuno obezvredila i isključila. Tome, međutim, stoje na putu sva biološka istraživanja koja nedvosmisleno govore
da su muškarac i žena „po prirodi” različiti, ne samo po anatomiji nego u celom svom biću. Zato džender-perspektiva
ne polazi od pola kao temelja, nego na centralno mesto stavlja pojam „roda“ (gender). Rod postaje po želji
promenjiv. Ta fluidnost – promjenjivost roda (rodnog identiteta, džendera) je sposobnost da čovek može slobodno
i svesno za sebe birati određeni „džender” ili neograničen broj „džendera”, za neko određeno vreme, menjajući ga
koliko hoće. Fluidnost džendera ne poznaje ni granice ni pravila. Pojam „jednakosti“ se u ovoj ideologiji drukčije
shvata. To ne znači više da muškarci i žene imaju jednake šanse i jednaka prava, nego da su na svim područjima
(radnim, profesionalnim, društvenim...) jednako zastupljeni, po formuli 50:50. Zato se žene trebaju što pre nakon
porođaja vratiti na posao s punim radnim vremenom, dok za decu treba sve više brigu preuzimati država. Cilj je
rasturanje porodice. Zato treba graditi što više jaslica i vrtića. Glavna prepreka ostvarenju ove zamišljene „statističke
jednakosti“ je svakako materinstvo, jer zatrudneti i dojiti može samo žena. Da bi se ipak žena mogla što više
izjednačiti s muškarcem, džender-ideolozi vide rješenje u podsticanju abortusa. Tako će se žena u svakom trenutku
moći osloboditi tereta materinstva. U ovom poslu učestvuje i stvaranje mentaliteta potrošačkog društva, po kome
je bitno imati što više, posebno stvari koje se reklamiraju, izgledati kao lica sa naslovnica, živeti „u trendu”, biti
stalno na nogama, sa posla u šoping, pa na večernju zabavu. Ovde nema mesta za porodicu.

Osobine kojima su muškarci, odnosno žene više ili posebno obdareni, treba smatrati „polnim stereotipima“ kojih
se treba stideti. Evropska Unija je 2007. u svojim zakonima već predvidela mjere za borbu protiv „polnih stereotipa.”

Stvorena je i nova reč kojom se obeležavaju oni koji se ne slažu s džender-ideologijom. To je „homofobija.” EU
parlament je 2006. usvojio „Rezoluciju o homofobiji u Evropi.” U toj je rezoluciji homofobija stavljena na isti nivo sa
rasizmom, ksenofobijom i antisemitizmom. Traži se da se povede kampanja protiv homofobije na svim poljima: u
školama, medijima, u zakonodavstvu.... Homofobi bi bili oni koji diskriminiraju homo, bi, trans … seksualce. Zato sve
države moraju doneti antidiskriminacijske zakone koji će sve džendere štititi od diskriminacije, odnosno na koje će
se oni moći pozivati kada se osete diskriminisani. Svako protivljenje aktivnoj homoseksualizaciji društva je
izjednačeno sa kriminalom. Na većini univerziteta u zapadnim zemljama proučava se o „džender-teoriji“ i „džender-
pokretu.” Džender-agenti su prisutni u svim vladinim ustanovama. Velik dio sredstava EU i njenih članica odlazi na
projekte vezane uz stvaranje „džender- društva“. Prava se bitka vodi, upozoravaju dobri poznavaoci ove kulturne
revolucije, oko budućih generacija. U tom vidu polno vaspitanje ima ključnu ulogu. Osnovci se podstiču na rana
iskustva, a školski programi ih navode da probaju.

Pogledamo li antidiskriminacijske zakone u raznim zemljama koje su ih donele, nećemo naći ništa sporno Ko ne
bi bio protiv diskriminacije ljudi? To je diskriminacija kako je mi razumemo, u zakonu nam nigde ne piše kako se ona
tamo razume i tumači. To je zato što njima i nije cilj rešavanje problema diskriminacije koja je najčešće već
regulisana drugim zakonima, nego stvoriti uslove da se mogu na temelju ovoga donositi drugi zakoni kojima će se
stvarati „džender-društvo. Spominjanje mame i tate je diskriminacijski postupak prema usvojenoj deci iz homo-
brakova koja, dakako, nemaju mame „i“ tate, pa bi se mogla osećati „diskriminisanima.” Zato su te reči u školi u
nekim zemljama nepoželjne. „Diskriminacija“ je poluga koja se može povući pri svakom neslaganju s džender-
ideologijom. Da bi deca lakše shvatila kako ne moraju biti ono što jesu, tj. muško ili žensko, pomaže im se
presvlačenjem u odela/haljine suprotnog spola („gender-switch-day“) itd.

U Evropi se promenilo ispunjavanje formulara. Otkrivamo kako se od nas više ne traži da štikliramo muški ili
ženski pol, već odabrati koji smo rod ili ‘džender’...“ Džender-ideologija je potpuno nespojiva s hrišćanstvom, na isti
način kao što je s hrišćanstvom nespojiv rasizam u svim svojim izdanjima: rasnom, klasnom, antisemitskom i bilo
kojem drugom. Sa stanovišta obezvređivanja čoveka u njegovom Bogom danom dostojanstvu i vrednosti, džender-
ideologija nije ništa bolja od rasizma.

Kad su aktivisti za legalizaciju abortusa 1968. godine krenuli sa svojom kampanjom, Beti fridan (Betty Friedan) iz
organizacije NARAL, priznaje: „Uverili smo medije da je cilj legalizacije abortusa liberalan, prosvijećen i
sofisticiran…Nismo se upuštali u ispitivanje javnosti, znajući da bismo bili poraženi. Zato smo izmislili rezultate lažnih
ispitivanja. Objavili smo medijima da smo sproveli istraživanje javnosti i da 60% Amerikanaca odobrava slobodan
abortus. Ovde se radi o taktici samoispunjavajuće laži. Malo ljudi želi pripadati manjini. Izazvali smo dovoljno
simpatija da prodamo svoj program slobodnog abortusa izmišljajući broj abortusa koji se godišnje izvrše u SAD.
Stvaran broj se približavao brojci od 100.000, ali broj koji smo stalno ponavljali medijima bio je jedan milion.”
Bernard Natanson, najzaslužniji čovjek koji je „zakuvao” kampanju za legalizaciju abortusa pod parolom „pravo na
izbor” danas javno otkriva da se kaje zbog velike tragedije koja je usledila, koju neki Amerikanci upoređuju s
nacističkom holokaustom.

Sveto pismo nas upozorava: „Teško onima koji zlo nazivaju dobrim, a dobro zlom, koji od tame svjetlost prave,
a od svjetlosti tamu, koji gorko slatkim čine, a slatko gorkim!“ (Isaija 5. 20). Da li smo i mi kao hrišćani odgovorni za
ovu duboku moralnu i društvenu krizu? Da, odgovara Džon Kelfant (John W.Chalfant) u knjizi „Teologija odustajanja“
(Abandonment Theology), kritikujući „duhovnike u odustajanju“ koji su ćutanjem i pasivnošću doprineli širenju

~ 356 ~

nemorala, bezboštva i kulture smrti, prepustivši se letargiji i mlakosti. Takođe se ćuti jer se nije dobro zamerati
establišmentu. Da su crkve u prošla vremena tako razmišljale, Turci bi i dan danas bili u predgrađu Beča, jer su oni
tada bili establišment. Sveštenici tradicionalnih crkava ne žele da izgube privilegije, položaje, lagodan život, pa i
posao time što će da kritikuju trendove. Čak i među njima samima ima pojava homoseksualizma. Te pojave javnost
osuđuje, na TV i radiju se o tome priča kao o nemoralu, a kada se pominje gej – parada, onda to treba da bude nešto
prihvatljivo. Znači, ako se otkrije u crkvi, osuđuje se, a u građanstvu se afirmiše. Putem „tolerancije” se vrši napad i
na samu crkvu, jer se želi minimizirati uloga crkve, ili da se ona utopi u trendove. Poljski filozof Rizard Legutka
(Ryszard Legutko) kaže da je „tolerancija” postala glavno oružje za uspostavljanje diktature relativizma (relativizam
je filozofski pravac po kome je neka pojava onakva kakvom je jedna ličnost vidi. Ono što je nekome loše, nekome
drugom može da bude dobro). Ne radi se o bilo kakvoj toleranciji. Tolerancija koja afirmiše socijalni mir, slobodu
savesti i religije je pozitivna, dok je ona koja afirmiše zlo negativna. „Negativna tolerancija” koketira sa opakim
konstrukcijama novog društvenog inženjeringa. Najnovija konstrukcija s početka 21. veka odnosi se na rodnu
perspektivu i tzv. džender revoluciju. O čemu se radi? Rodna perspektiva ne priznaje nikakve bitne ili urođene razlike
između muškarca i žene. Svako polno usmerenje smatra se pitanjem izbora. Pod maskom ideologije rodnih prava
negira se temeljna različitost polnog identiteta muškarca i žene. Sam pojam džender (rod) uvele su feministkinje na
međunarodnim konferencijama žena u Kairu i Pekingu kao zamenu za riječ pol. Europski parlament je 2006. godine
proglasio pravosnažnom rezoluciju B6-0025/2006 kojom se uvode mere za suzbijanje homofobije u svrhu zaštite
ljudskih prava. Nigde nema mera za zaustavljanje izrabljivanja u svrhu zaštite ljudskih prava. U rezoluciji se ističe da
je odbojnost prema GLBT populaciji (homoseksualci, lezbijke, biseksualci i transseksualci) jednaka rasizmu,
ksenofobiji i antisemitizmu. Situacija se jako zakuhtala. Mediji, koji bi trebali imati funkciju nadzora, postali su
predvodnici i izvršitelji perverzne revolucije. Peter Krift (Kreeft) u knjizi „Ekumenski džihad” (Ecumenical Jihad)
opominje: „Verovatno će se pokazati da je seksualna revolucija najveća rušilačka revolucija u istoriji, daleko više
nego bilo koja politička ili vojna revolucija, jer ne dodiruje samo život, nego istinske izvore života.” Ovo je napad na
dušu. Nacisti, fašisti, ustaše, Turci i Mongoli su ubijali telo, ali duhovnosti nisu mogli nauditi, dok ova revolucija
izopačuje um i duh, pretvarajući ljude u životinje. Fenton Bejli (Bailey), producent dokumentarnog filma
„Pornografija: tajna istorija civilizacije” (Pornografy: A Secret History of Civilisation), tvrdi da će jednog dana
pornografija postati tako svakodnevna i uobičajena da će se prikazivati potpuno otvoreno i bez tabua. Put za to je
utaban odavno.

Znate li da se najveća proslava „Noći vještica“ odvija u gay kvartu Los Angelesa? Znate li da se tada okupi preko
pola milijona homoseksualaca i lezbijki? Što tamo rade, možemo samo pretpostaviti. Vjerojatno mole da se ostvare
i poslednji ciljevi gej revolucije i da nova seksualna ideologija zavlada celim svetom Reklame za gej skupove imaju
okultnu simboliku. Učesnici gej parada svojim kostimima uveliko podsjećaju na zle likove iz filmova o Mad Maksu i
Sodoma i Gomora (1950.). Ove ˝satanističke karnevalske zabave˝ u pojedinim zemljama toliko zastrašujuće
izgledaju da je u Holandiji, najliberalnijoj zemlji EU po pitanju otvorenosti prema džender pravima, Hans Brugerman,
bivši poslanik u gradskoj skupštini Amsterdama i državnom parlamentu, za televiziju Rojters (Reuters) izjavio: „To
je parodija od homoseksualizma.” Nije tajna da gej pokret koketira sa satanizmom. Da biste se upoznali s kojom je
simbolikom reč treba pogledati film „Širom zatvorenih očiju (Eyes Wide Shut). Gej simboliku povezuje osmokraka,
simbol nereda, haosa i klanjanja demonima. Setimo se gej parade u Beogradu i parka Manjež koji ima u sebi
osmokraku. Ovo koketiranje sa satanizmo biće nam jasnije ako znamo da je prva satanistička crkva osnovana 1966.
godine u San Francisku, a da su nešto kasnije upravo iz ovog grada krenule prve gej povorke širom sveta.

Velika Borba između dve religije

Samo dve religije postoje na svetu! Jedna je čista, i ona je ustvari Plan spasenja, put za svakog čoveka, put koji
kroz Hrista vodi u spasenje. Od početka do kraja Biblije je opisan i dat Plan spasenja. Biblija počinje sa „U početku
stvori Bog.” a završava sa Amin. Nije joj potrebno bilo šta dodavatima ni oduzimati od nje. Nikakva predanja, dodaci,
nikakve druge svete knjige. Sama kaže: „Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam
javismo, proklet da bude! Kao što prije rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što
primiste, proklet da bude!” (Galatima 1. 8 -9). Dalje, u poslednjoj knjizi Biblije stoji: „Jer svjedočim svakome koji čuje
riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko
oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dijel od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga
što je napisano u knjizi ovoj. (Otkrivenje Jovanovo 22. 18 – 19). Bog je sve izložio u Bibliji, koja je odolela pritiscima
tokom hiljada godina,a brojna svedočanstva ljudi, koji su osvedočeni i promenjeni Božjim delovanjem idu u prilog
njene verodostojnosti.

A drugi religiozni sistem je onaj koji falsifikuje Plan Spasenja i tvrdi da je čovek svakako besmrtan i da se može
spasiti, bez obzira na versko opredeljenje, da je svet izvan zemaljskog života pun mesta gde odlazi ljudski duh nakon

~ 357 ~

smrti, ili se reinkarnira i da zato nije bitno kome se čovek obraća i moli i da li se uopšte moli. To je plan uništenja,
koji je osmislila vojska demona na čelu sa Luciferom. To je sistem koji će čoveka navesti na svako zlo, ali i ne mora
na zlo, nego samo da ga odvoji od Izvora spasenja i da ga pusti niz vodu. Taj sistem stoji iza svih nepravdi u svetu.
Najuspešnija oruđa velikog varalice su lažne nauke i lažna čudesa spiritizma. Prerušen u anđela svetla, sotona
prostire svoje mreže tamo gde se najmanje očekuje. Kad bi ljudi proučavali Bibliju sa ozbiljnom molitvom da shvate
njenu nauku, ne bi ostali u tami, i ne bi primili lažne nauke. Ali pošto odbacuju istinu, postaju plen prevare. Sotona
može da podmetne nešto što je slično istini da bi prevario one koji dozvoljavaju da budu prevareni i koji žele da
izbegnu samoodricanje i žrtvu koje traži istina, ali njemu je nemoguće da drži pod svojom vlašću dušu koja želi na
svaki način da upozna istinu. Ne mora on da čoveku učini direktno zlo ili da ga učini ratnim zločincem. Istina ima
falsifikat, koji je teško prepoznati ako čovek nije upućen u spise Biblije i nije jevanđeoski obazovan. Jevanđeosko
obrazovanje ne znače visoke teološke škole. To je upoznavanje Hristovog života, Plana spasenja kroz spise Biblije i
kroz lična iskustva sa Bogom, pravilno i doslovno tumačenje Deset zapovesti i Božjih naloga. Zato se i napada Biblija
i kvazi naučnici se bore da dokažu da ona nije autentična, da je falsifikat, prevara, mit i da su je pisali drevni žreci, ili
pripadnici neke sekte, Konstantin Veliki, pape i vatikanski prepisivači, koji su je falsifikovali a original kriju. Ispada
da su radili protiv sebe, jer Jevanđelje najviše kritikuje upravo njih. Čitave tone knjiga su napisane da se Biblija
proglasi ništavnom. U redu – ako je ona beznačajna i ništavna – zašto je napadaju? To je najprevođenija i
najobjavljivanija knjiga na svetu. Promenila je život miliona. Neki su krenuli putem samoubistva ali su naišli na spise
Biblije i počeli da žive po njoj.

Vodi se rat. Oko svake duše. Čovek koji poznaje
Bibliju, i odluči se za njene principe, drugačije vidi
svet. Njemu e ne može uvaliti droga, poslati ga da
ubija u ime neke društvene ideje (koje uglavnom
potiču od Lucifera), prodati mu usluge prostitutke, na
njemu neće zaraditi ni fabrika cigareta, ni fabrika
alkohola, ni trgovci oružja. Despoti i tirani neće u
njemu imati podrepaša, niti će hrišćanin biti topovsko
meso. Hrišćanin ovaj svet, sisteme, države…vidi kao
nešto prolazno, a samo Carstvo Nebesko je većno.
Otud mržnja prema Bibliji i njenim čitaocima. Otud
napadi na njih. I ne samo što sistem sa njima ne može
da manipuliše, što kabarei i TV šou emisije ne bi imale
gledaoce a kafane ostale prazne, nego što je u svakoj pori zemaljskog sistema, država, politike, biznisa, medija, šiu
– biznisa…prste upleo sotona. On je začetnk mržnje a svi sistemi pripadaju njemu. Čak i ateisti vide da je sistem tu
da guši čoveka. A iza svih sistema današnjice stoji luciferova agentura.
Istina koju zastupa Biblija je u svako vreme imala svoj falsifikat. Grad u kome je trebalo biti sedište Božjeg naroda,
Jerusalim (Grad mira) je dobijao svoju kopiju u Vavilonu, kasnije Rimu. Pravo trojstvo, Otac, Sin, i Sv, Duh je dobijao
svoju kopiju u lažnim paganskim trojstvima (Nimrod, Semiramida, Tamuz. Oziris, izida Horus …), Leviti, sveštenici
Gospodnji su dobili kopiju u žrecima. Služba Bogu je dobila svoju kopiju u magiji, okultizmu i ritualima, žrtvovanje
jagnjeta u Starom Zavetu koje je ukazivalo na Hrista je zamenjeno žrtvovanjem životinja i ljudi da bi se umilostivili
bogovi. Pravi Bog dobija svoju kopiju u lažnom koji sebe želi proglasiti bogom na zemlji – đavolu, i koji ima svoj
sistem verovanja, službe, svoj kredo, svoje vernike i sveštenike. Pravi Mesija je zamenjen lažnim, a dolazak Isusa
Hrista sistemima antihrista i dolaskom Maitreje. Prava religija pominje večno Nebesko carstvo Isusa Hrista, a ona
druga hiljadugodišnje carstvo na Zemlji, sa jednom vlašću, jednom valutom, jednom religijom, jednom vojskom,
jednim sudstvom… To je rat dva sistema vrednosti, dve religije. To nije rat između Krstaša i Saracena, nego rat
između dobra i zla, i svi moraju da se opredele na koju će stranu. Tu nema glume. Nema neutralnih, Nema sredine.
Samo dve religije, dva sistema. Pravi i falsifikat. Nema ih više, samo dve. To je rat Hrista i sotone. Đavo je krivotvorio
svaku Božju objavu, pa čak i imena ljudi u Bibliji. Petar je bio apostol Hristov, koji Ga se u jednom momentu odrekao,
a kasnije je propovedao Hrista. Lažna religija je od Petra stvorila Patera, prvo prvosveštenika Sunca, Mitraizma, pa
papu, vođu, lidera crkve, „Prvosveštenika” i „zamenika sina Božijega”. Kip Petra koji se nalazi u Vatikanu je kip Zeusa
Patera (indijski Deus Pitar) a vrhovni sveštenik Mitraizma i paganskih misterija je imao naslov „Peter” što je značilo
„Tumač.” Sledbenici Mitraizma su svog prvosveštenika u Rimu zvali „Pater patrum” što znači „Otac Otaca”. Tako je
i sa imenom izraelskog cara Salomona (Šalomun – čovek Mira). Masoni tvrde da je njihov rodonačelnik i osnivač bio
Hiram Abif, koji je radio kao arhitekta koc cara SOLOMONA. Ništa neobično, takav lik postoji u Bibliji: „… načini
Hiram Aviv caru Salomunu za dom Gospodnji od uglađene mjedi.” (2. dnevnika 4.16). Ništa za onoga ko površno
traži i površno zna. Pretrčaće preko imena Izraelskog cara. Sama reč SOLOMON izgleda kao ime cara, ali kada se

~ 358 ~

podeli dobije se ime boga sunca, a masoni ne kriju da je „bog sunca Lucifer”. SOL (lat) Sunce, OM (ind) Sunce, ON
(Egipatski) Sunce. Znači Bog Sunca je rodonačelnik masonerije – đavo. SOLOMON je kodirano ime, što smo već
pominjali, dok je ime izraelskog cara bilo Šalomun. Slično je i sa Jovanom Krstiteljem, koga poistovećuju sa
paganskim Janusom (Joannes, Oannes), čiji se paganski praznik slavio u januaru, pa se ne čudimo što se i Jovan
Krstitelj u tradicionalnim crkvama obeležava u januaru.

Svako upućen u Bibliju zna da će dolazak Isusa Hrista biti nešto što niko neće moći da oponaša. To će biti
spektakularnje od bilo čega što se dogodilo na zemlji. Biblija kaže da Isus neće doći da stvori nikakav Milenijum mira
na Zemlji, neće pomiriti političke sisteme, rase, religije, neće ga dočekati na trgovima sa upaljenim svećama i – neće
uopšte sići na Zemlju. Ipak, to većina ljudi ne zna jer ne čitaju Bibliju već veruje ljudskim autoritetima, filozofijama,
izmišljotinama i – satanistima, prikrivenim i lukavim. Isus je već svojim učenicima nagovestio te dane, kako će da
bude:

„A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je
znak Tvog dolaska i kraja veka. I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime
moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite;
jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori,
i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi
omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići
će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi
do kraja blago njemu. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I
tada će doći posledak. Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu
svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu
je u kući; I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje. A teško trudnima i dojilicama u te dane.
Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu; Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja
sveta dosad niti će biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. Tada ako
vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike
i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji,
ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti
dolazak Sina čovečijeg. Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti. I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati,
i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokazati znak Sina
čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima
nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od
četiri vetra, od kraja do kraja nebesa (Matej 24. 3 -31).

Ovde nema milenijuma mira, nema masa koje kliču na trgovima. Ovo je slika totalne destrukcije i propadanja
svega. Sile će se nebeske pokrenuti. „Sin Čovečiji” kako sebe Isus naziva pred učenicima će se pojaviti sa slavom i
silom velikom. I šta dalje biva?? Da li će se šetati po zemlji? Neće: „Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom
Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali,
zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti (1.
Solunjanima 4. 16 -17). Opet nema milenijuma, nego tek toliko da se obavi vaskrsenje onih koji čekaju Hrista u
grobovima, i onih verujućih koje je dolazak zatekao žive. „I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da
umru, i smrt će od njih bežati.” (Otkrivenje9. 6). Opet nema milenijuma, nema Svetske vlade, nema Iluminatskog
carstva. Sve će da bude uništeno. Otkrivenje je puno opisa totalnog uništenja, Božijih sudova nad pokvarenom
planetom. Opis razaranja Egipta iz 2. knjige Mojsijeve, kada je faraon odbijao da pusti Izraelce je samo bleda slika
konačnog razaranja na Zemlji. Posle nabrajanja zala koje slede, Jovan Bogoslov dalje kaže: „I ostali ljudi koji ne biše
pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju đavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i
bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi; Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja
svojih, ni od kurvarstva svog, ni od krađa svojih” (Otkrivenje 9. 20 – 21). Grešnici, oni koji su se opredelili za lažni
sistem vrednosti, zlotvori, ubice, korumpirani sistemi, razvratnici, lažovi, prevaranti… Ovo je njihov hepiend.

„I sedmi anđeo izli čašu svoju po nebu, i iziđe glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: Svrši se. I biše
sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko
tresenje, tako veliko. I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se
pred Bogom da mu da čašu vina ljutog gneva svog. I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nađoše. I grad veliki kao glava
pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo” (Otkrivenje Jovanovo
glava 16. 17 – 21). Ovo su slike rata, strahota i Božje osvete, slike lažne religiozno – političke sile koja se ni u ovom
momentu ne predaje. „Vavilon” lažni verski sistem koji stvara svetsku religiju, izmešano paganstvo, spiritizam,
satanizam i okultizam, ekumenske mešavine, sa lažnim prvosveštenikom na čelu sada pada. Vaskrsenje pravednih,
svih koji su živeli u sva vremena se događa, a nigde nema najave da se stvara bilo kakav sistem na Zemlji. To mora

~ 359 ~

da sačeka da se obavi sud nad grešnicima, nad onima koji su odabrali zlo i koje Hristos nije mogao da spasi jer je to
bio njihov izbor.

„I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga
života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.” I ko se ne nađe zapisan u knjizi
života, bačen bi u ognjeno jezero” (Otkrivenje 20.12, 15). Tek sada se može pristupiti obnovi planete Zemlje. Ono
što se ovde zove „ognjeno jezero” nije neki podzemni svet, pakao, džehennem ili Plutonov Had, već površina planete
koju Bog ponovo stvara, uništavajući posledice greha, zla, zagađenja i milione tona smeća, šuta, krša, olupina,
plastike, hemijskih elemenata, ostataka leševa, zagađenog vazduha i tla. Jedini način očišćenja svega je pretapanje,
jer nikakav trag greha ne sme da ostane i nikakvo podsećanje na ta vremena. U masi lave gore i ostaci onih koji su
čuli presudu. Mnogi veruju u pakao, ali ako postoji večni pakao, onda zlo ostaje večno, a Bog se ovde stara da
naslednici carstva nikada i nigde ne iskopaju kosti, ostatke đubreta, polupani monitor ili plastične flaše od „Koka
Kole.” Kako bi bilo nekoj majci koja je spašena, na obnovljenoj Zemlji, a zna da njen sin razbojnik večno gori? Da li
bi bila srećna? Pa ni Bog ne bi bio srećan. „I siđe oganj od Boga s neba i pojede ih” (Otkrivenje 20.9). Pojede. Kraj. I
dalje kaže da Bog „sve novo stvara” (Otkrivenje 21.5). Nema građevinskih radnika, nema kompanija koje izrabljuju
Azijate za dolar dnevno, nema mašina, tenkova, slot – aparata. Na obnovljenoj Zemlji ostaju da žive Hristovi
sledbenici, i na njoj nema nikakvog zla. Ono je pobeđeno. Nema Maitreje, nema varalica, demona, nema tajkuna,
okultnih tajnih bratstava, nema uniformisanih kabadahija, mafijaša, VIP prpstitutki i korumpiranih sudija.

„I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga. I
gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim. I noći tamo neće biti, i neće potrebovati videla od žiška,
ni videla sunčanog, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vek veka. I reče mi: Ovo su reči verne i istinite, i
Gospod Bog svetih proroka posla anđela svog da pokaže slugama svojim šta će biti skoro. Evo ću doći skoro: Blago
onome koji drži reči proroštva knjige ove. I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge
anđela koji mi ovo pokaza. I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči
proroštva knjige ove. Bogu se pokloni. I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu. Ko čini
nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je
svet neka se još sveti. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim. Ja sam Alfa
i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji. Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo
života, i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
Ja Isus poslah anđela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica. I
Duh i nevesta govore: Dođi. I koji čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života
za badava. Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na
njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige
života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj. Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro!
Amin. Da, dođi, Gospode Isuse. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.” (Otkrivenje 22. 3 – 21)

Lažna proročanstva o 2012, 2013…

Dan uništenja sveta je smeštan u 1999, 2000, svet nije uništen. Stvorena je buka oko 2012 i to 21. decembar
2012, a ovaj datum je navodno i poslednji datum Majanskog kalendara. Katastrofa u kojoj će nestati svet ili nešto
drugo, što većina neće ni primetiti, ali će ih kao žabu u vodi koja se lagano greje osvestiti tek kada budu skuvani.

Ako je suditi po kalendaru drevnih Maja, 21. decembar 2012 je dan koji je poslednji dan jednog doba, a posle
njega nema ničega. Da li su se Maje „brinule” samo o onom što je sada i što je bilo, a o novom dobu nisu vodili
tačuna, pa ga nisu ni pomenuli, a sadašnje doba je „peto doba” ili „peto sunce” koje se završava 21.12.2012. Kako
je ovo paganski kalendar, nešto što je protiv Vladara celog svemira, koji kontroliše sve događaje u svemiru, hrišćanin
koji služi živom Bogu ne treba da strahuje od nikakve katastrofe, ali smo uvereni da „pagani” (okultisti, ezoteristi,
satanisti, Iluminati, masoni…) drže vlast u svetu i da će ovaj datum itekako da eksploatišu u korist svojih planova.
Kao što su iscenirali pobunu radnika na okultistički i pagansli praznik 1. maj, 1888 godine i izazvali sukob radnika i
policije, pa su taj dan u čast paganskog kulta Sunca (prikrivenog obožavanja satane) slavili i slave radnici širom sveta,
tako je moguće da 21.12.2012. iskoriste izazivajući nerede i haos, da bi taj datum proglasili kao početni datum
Novog doba, (New Age) doba Vodolije. Pre toga bi pomoću Blue Beam tehnologije i isceniranim čudima i pojavama
izazvali religiozno probuđenje, masovnu hipnozu i okrenuli mase ka religiji Novog Doba i obožavanju Maitreje,
lažnog hrista. Takođe pomoću HAARP-a i vojne tehnologije da izazovu ograničene katastrofe i nepogode, koje bi se
pojavom Maitreje i drugih duhovnih entiteta, kao i na „intervenciju” duhovnog vođe ili vođa, pape, ajatolaha ili
Dalaj lame „smirile”, pa bi po ko zna koji put bila primenjena doktrina „problem – rešenje”. Prvo se izazove haos,
dovedu ljudi do straha i beznađa a onda im se ponudi rešenje. Ovaj datum ili neki drugi…uopšte je nebitno, medijski
se vrlo lako to da pripremiti. Knjige, emisije, filmovi…

~ 360 ~

Ordo ab chao. Red iz haosa. Masonska krilatica. Izazvati haos pa praviti red. Problem - rešenje

Kada govorimo o smaku sveta prvo treba da odredimo
na šta se tačno taj pojam odnosi. Radi li se o prestanku
postojanja kao takvog, odnosno uništenju sveta ili svemira.
Da li se odnosi na uništenje planete Zemlje ili pak samo na
uništenje ljudskog života na zemlji. Ako se radi o uništenju
ljudskog života, treba se razjasniti radi li se o potpunom
nestanku ljudi ili o uništenju jednog velikog diela
populacije. Ima nekoliko teorija koje govore o tome šta bi
moglo da zadesi zemlju. Uglavnom se radi o teoriji da će
doći do velikih klimatskih promena i poremećaja u
tektonskom delovanju, čestih erupcija supervulkana ili
nešto slično tome, cunamiji, megapoplave, nestanci ostrva,
čitavih oblasti, uzdizanje novih. Neki govore da će se
izmeniti polovi, i da će to dovesti do velikih kataklizmičkih
promena. Postoje razne teorije koje govore o tome što će tačno prouzrokovati izmenu polova.Drugi govore da bi
ponovo moglo doći do zaustavljanja podmorskih struja, što bi imalo nesagledive utjecaje na klimu. Jedni smatraju
da će se polarne kape otopiti i da će nastupiti novo veliko ledeno doba. Druge su teorije više okrenute svemiru i
kretanjima svemirskih tela. Sudar sa asteroidom ili kometom ili dolazak ogromne planete Nibiru (planeta „X”). Jedna
teorija govori o tome da će Zemlju pogoditi sunčeva „super oluja.” Nas, od napada sunčevih nabijenih subatomskih
čestica, uglavnom štiti Zemljino magnetno polje, ali ovog puta oslabljeno magnetno polje neće biti od neke velike
pomoći. To se zadnji put dogodilo 1. septembra 1859. godine, kada je zbog jačine svetla, noć postala kao dan. Od
tada se svet u mnogočemu promenio. Danas se moderna civilizacija velikim delom zasniva na tehnologiji i
elektronici, a upravo su to područja koja su najosetljivija na sunčeve čestice. Jedna teorija, čije je temelje postavio
Zeharija Sičin (Zacharia Sitchin), govori o hipotetičkoj planeti, koji je on nazvao Nibiru, a poistovećuje je sa
sumerskim Mardukom i koji se često spominje kao planeta X. Nibiru navodno kruži po jednoj izrazito eliptičnoj orbiti
oko sunca te prolazi blizu Zemlje svakih otprilike 3600 godina. Prema njegovoj teoriji, Zemlja je, zajedno s
asteroidnim pojasem, nastala u dalekoj prošlosti nakon što se Nibiru (Marduk) sudario s planetom Tiamat koja se
nalazila u orbiti negde između Jupitera i Marsa, zdrobio planetu i od nje je nastala zemlja, Mesec i asteroidno polje.
Ove tvrdnje je Sičin izvukao iz sumerske kosmogonije i epa u stvaranju „Enuma Eliš” pa iako Sičin lično ne zagovara
te tvrdnje da će Nibiru da opustoši Zemlju, razvili su se brojni scenariji koji predviđaju da će upravo 2012. godine
Nibiru sudariti direktno sa Zemljom ili proći neposredno pored Zemlje, što bi prouzrokovalo velike kataklizmičke
poremećaje na Zemlji. Svetske elite navodno znaju za dolazak Nibirua, ali tu informaciju skrivaju od šire javnosti.

Jedna od prvih koja je povezala planetu
Nibiru s 2012. godinom, bila je izvesna Nensi
Lajder (Nancy Lieder), vlasnica internet
stranice „Zeta Talk.” Ipak ovo su samo teorije
i plašenje unezverenih masa. Istina je na
drugoj strani.

Najrealnija opasnost dolazi od samog
čoveka koji svojom neodgovornošću može u
mnogo kraćem roku zapečačiti svoju
sudbinu. Atomsko i hemijsko oružje,
biološko oružje, „igranje” sa GMO hranom,
zagađivanje okoline. To je ono što znamo, ali
ono što većina ne zna je da postoje planovi o
smanjenju populacije, izazivanja još gorih
ratova, veštački izazvanih krize, gladi i
boleština. Sve ovo nekako zvuči mnogo gore
od udara asteroida ili „šetnje” nekakve velike
planete po sunčevom sistemu. Luciferijanska
tajna društva, koja imaju stvarnu vlast i ljudi uvek žedni zla, novca, vlasti i smrti imaju takve planove, a za posledice
mogu da „optuže” prirodu, nebeska tela, vanzemaljce ili teroriste. Većina zombirane mase će im poverovati. Setimo

~ 361 ~

se da je Hitler optužio Jevreje za finansijski slom Nemačke nakon I svetskog rata, a Nemačka je propala zbog rata
koji je izgubila i dugova prema bankarima sa Vol Strita. Rulja je proveravala nacistima i jurišala na jevrejske radnje i
domove tokom „Kristalne noći” 1938. Neron ja sam zapalio Rim i optužio Hrišćane. Američka vlada optužuje Arape
i „Al Kaidu” za terorizam…

Sumerski panteon je imao 12 božanstava, a svako božanstvo je bilo jedna planeta, kojih je bilo deset plus sunce
i mesec. Svi paganski panteoni potiču od sumerskog.

Kalendar Maja, na kojem se ovaj datum bazira, po tvrdnji mnogih stručnjaka najtačniji je na svetu, jer je
sastavljen na osnovu preciznih tablica kretanja Sunca, planeta i asteroida u odnosu na Zemlju. Niko od nas ne može
da proveri te navode „stručnjaka” niti da se uveri da li je taj kalendar Maja uopšte autentičan. Slično kao apokrifi iz
Nag Hamadija. U njihovim spisima „poravnanje” 21. decembra 2012. godine naziva se spajanje sa utrobom Velike
Majke, tj centrom galaksije. Verovali su da ciklus života na planeti traje 26 hiljada godina, da se sastoji iz pet doba,
(pet sunaca) koje se završava upravo tog dana. Sa ove strane atlantika u vreme antike se verovalo u ciklus nazvan
Platonova godina, Velika ili Precesijska, koja takođe traje oko 26 000 godina i koju su astrolozi podelili na 12 delova,
i svaki deo je dobio jedan astrološki znak. Naime, Zemljina osa vibrira tokom okretanja Zemlje oko nje i stvara
kružnicu koja se zatvori za 26 ooo godina, i po tom astrolozi određuju doba, jer zemljina osa je svakih 2000 – 2150
godina „uperena“ u drugu zvezdu severnjaču.

Ono što najviše intrigira pobornike Majanske teorije je da je ulazak u „šesto doba” ili „šesto sunce” prazan,
odnosno da vreme posle 2012. godine ponovo početi da se broji od nule. Nema ničega. Proročanstvo izvučeno iz
kalendara Maja nije jedino koje kaže da se svetu bliži kraj. Mnogi teoretičari tvrde da ista predskazanja postoje i u
Astečkom kalendaru, grčkom proročanstvu o kraju sveta početkom 21. veka, kao i u pisanjima Nostradamusa, kao
i kod Sumerana i starih Egipćana. Nostradamus, okultista i vrač je, navodno, predvideo čudnu kosmičku pojavu koja
će dovesti do zamene polariteta, što bi dovelo do toga da Zemlja počne da se vrti u suprotnom pravcu. To se poklapa
sa tekstom islamskog Kurana u kojem piše da će svetu doći kraj kada Sunce izađe na zapadu, a zađe na Istoku. Slični
navodi mogu se pronaći i u kineskoj „Knjizi promena.”

Hiljade pripadnika ezoterijskih sekti i pobornika Nju Ejdža se spremaju za taj dan, jedni za kraj, jedni za invaziju
vanzemaljaca, jedni za novi početak i „skok” u višu svest.

Da sve ne ostane samo u domenu nagađanja ili verovanja u drevna proročanstva, potrudili su se i astronomi i
fizičari, koji tvrde da je upravo tog datuma na sceni redak astronomski fenomen, koji se javlja „jednom u 230 miliona
godina.” Sunčev sistem će se izjednačiti sa Mlečnim putem, što će rezultirati spajanjem naše i još dve galaksije u
osu. To će, tvrde oni, dovesti do radikalnih promena elektromagnetnog polja Zemlje, pa čak i zamena polova, što bi
izazvalo katastrofu kataklizmičnih razmera. Prema proračunima matematičara, planeta, umesto da uspori, od 21.
decembra 2012. godine ubrzava u najoštrijoj krivini oko Sunca, zbog čega će kontinenti zameniti mesta i pretvoriti
svet koji poznajemo u poprište haosa. Međutim, oni tvrde da svet neće nestati, već da će „superoluja” civilizaciju
vratiti u „mračno doba” tj doba bez električne struje, telefona, Interneta, medija. Uslediće neverovatne klimatske
promene i prirodne katastrofe. Svi aktivni vulkani će proraditi, zemlja će se tresti i nestajati pod udarima cunamija,
uragana, požara... Oporavak će trajati dugo, a najbolje će se snaći stanovnici zemalja „trećeg sveta”, jer su i sada
naviknuti na život bez modernih tehnologija. Ova crna predviđanja, koja više liče na scenario holivudskih
blokbastera o kraju sveta, nego na realnu mogućnost, objavljena su i u časopisu „Nju Sajentist”, što je izazvalo
potpunu paniku. Dokle je paranoja stigla, svedoči i podatak da je pokrenut vebsajt na kojem posetioci mogu da
igraju lutriju, a kao glavna premija „nudi” se mogućnost da dobiju mesto na „modernoj Nojevoj barci.” Tako bi
postali deo odabranih koji će biti spašeni od globalne katastrofe. Koliko je ova tema dobila na aktuelnosti, svedoče
i mnogobrojne dokumentarne emisije, kao i film Rolanda Emeriha, nazvan „2012”. U tom filmu je svet uništen za
jedan dan a malobrojni spašeni, uglavnom bogata elita koja pluta u pet skupih konzervi koje su pravljene za tu svrhu
i nazvane „Arke” pluta ka suncu koje izlazi. Odlična novodobaška poruka. Stari svet je nestao a Zora Novog Doba je
počela. Ipak…Božja reč kaže drugačije.

Stručnjaci NASE kažu da je priča o apokalipsi dovela do toga da dobiju rekordni broj poziva i mejlova i tvrde da
je reč samo o marketinškom triku. Takođe, jedan od čelnika indijanskog naroda, koji su naslednici Maja iz
Gvatemale, Apolinario Čile Pihtum, tvrdi da je reč o „zapadnjačkoj izmišljotini.” „Teorije o sudnjem danu potekle su
od Zapadnjaka, ne od Maja. Maje su rekle samo da se tim datumom završava jedan vremenski period, a „entuzijasti”
su pronašli seriju astronomskih podataka koji se podudaraju sa tim datumom”, kaže Pihtum.

Na nama je da izaberemo u šta ćemo verovati. Do sada je bilo bezbroj „sigurnih” datuma apokalipse. Poslednja
u nizu bila je 2000. godina. Međutim, ništa se od crnih predviđanja još nije obistinilo. Sva opasnost ustvari dolazi od
čoveka i od onih koji su u pobuni protiv Boga – palih anđela i svaka katastrofa koja dođe doći će odavde. Ili usled
pogrešnog gazdovanja planetom, ili smišljeno izazvana pomoću tehnologije. Ipak potrebna je eksploatacija
opasnosti iz svemira, koja će da ujedini ljude jer će tako lakše da se njima zavlada na globalnom nivou i da ih se drži
u pokornosti. Paranoja i strah im trebaju, jer se pomoću njih lakše vlada masama. Otud i tolika medijska

~ 362 ~

eksploatacija 21. 12. 2012. Ipak, ovo nije ni baš bez osnova, jer 2012 je godina Sunčevog maksimuna, što je svaka
jesanaesta godina. Poznato nam je da je 1990, koja je bila godina sunčevog maksimuma Džordž Buš stariji najavio
„uspostavljanje Novog svetskog poretka”, a 2001, koja je takođe godina sunčevog maksimuma je došlo do napada
na Njujork i Vašington. Da se podsetimo simbolike broja 11: New York City ima 11 slova, Avganistan ima 11 slova,
ime Ramsin Yuseb (terorista koji je pretio da će srušiti Bliznakinje 1993. godine) ima 11 slova, George W. Bush ima
11 slova, New York je bila jedanaesta savezna država SAD-a, Prvi avion koji je udario u zgrade Bliznakinje je bio let
broj 11, Let broj 11 je imao 92 putnika: 9 + 2 = 11, Let 77 koji je takođe udario u Bliznakinje je imao 65 putnika: 6+5=
11, Tragedija se dogodila 11. septembra, ili kako Amerikanci pišu to izgleda ovako: 9/11; 9 + 1 +1 = 11, Datum
tragedije (9/11) se poklapa sa Američkim brojem za hitne službe (911). Opet 9 + 1 + 1 = 11, 2- 11. septembar je 254.
dan u godini! Opet 2 + 5 + 4 = 11, Bombaški napad u Madridu se dogodio 11.03.2004. godine; 1 + 1 + 3 + 2 + 4 = 11,
Tragedija u Madridu se dogodila tačno 911 dana nakon napada na zgrade Bliznakinje. Kada se saberu cifre 21. 12.
2012 dobije se broj 11.

Sve u vezi sa ovim su iscenirali i izazvali ljudi. Svetski trgovinski centar nije porušio udar asteroida, a ni ostale
nesreće na zemlji nisu izazvali ni vanzemaljci ni komete. Tako da nisu isključeni neverovatni događaji za 2012, jer
predviđanja dolaze od strane onih koji planiraju događaje koji nisu nimalo dobri za obične ljude na Zemlji, jer im se
žuri da oforme Svetsku vladu i zaokruže Novi svetski poredak.

Maje su bili narod iz Srednje Amerike, poznat po svojoj razvijenoj civilizaciji. Gradili su piramide i gradove i bili
su vrsni poznavaoci astronomije i matematike s razvijenim umetničkim i religijskim životom.

Neke gravure su i dan danas fenomen, jer prikazuju slike koje nemaju veze sa vremenom u kom su Maje
postojale, poput ploče na grobnici kralja Pakala, koja prikazuje pilota ili astronauta. Svoj vrhunac su Maje dosegle u
takozvanom klasičnom periodu između 250. i 900. godine. Maje su posedovali metode posmatranja zvezda koje su
im bile pomoćna sredstva za astrologiju, jedan od temeljnih elemenata njihove religijske prakse. Isto kao i u
Vavilonu, Sumeru i Egiptu. Zapanjuje sličnost građevina Maja sa građevinama Egipta i Sumera, što samo dokazuje
da je Biblija autentična, jer ona za razliku od zvanične nauke tvrdi da su te civilizacije itekako imale dodira i iste
korene, iz Vavilona, odakle potiče i obožavanje Sunca koje su Maje praktikovale. Tikal i Palenka, bili su arhitektonska
čuda svoga vremena i veličanstveni dokazi religije Majanskog naroda. Imale su niz božanstava koja su se pojavljivala
u različitim oblicima. Bog Itzamna - gospodar neba, bio je možda najveći, a prikazuje se kao vremešan mudrac. Kinih
je bio bog sunca koji je gospodario danom, a Ah Puh je vladao carstvom mrtvih.

Civilizaciju Maja karakterišu usmene legende. Španski osvajači su se svojski potrudili da unište većinu pisanih
dokumenata kako bi eliminisali „konkurenciju” katoličkoj crkvi zarad lakšeg pokrštavanja porobljenog naroda. Nešto
ipak ostalo kao što je čuveni Drezdenski kodeks koji je pronađen u 19 veku, kao i zapisi na spomenicima koji se teško
dešifruju u celosti. Nešto legendi su zapisali i istoričari španskih osvajača, što daje mogućnost tumačenja i shvatanja
majanskih učenja i proročanstava. Najveći broj istraživača se slaže da se nalazimo u razdoblju Petom Suncu, koji se,
po tumačenjima Majanskih žreca završava čuvenog 21. decembra 2012.

Maje su iza sebe ostavile jedan vrlo razvijen sistem računanja vremena i pokrenule lavinu različitih teorija o
dolasku kraja sveta. Odakle potiču znanja koja su imali drevni žreci, ko im je ta znanja dao i ko ih je doveo na položaje
na kojima su bili i šta su morali da rade zauzvrat je poznato. Očijukali su sa nečastivim silama. Ako uzmemo u obzir
da su svi okultisti, ezoteristi i vračevi svih vremena opštili sa natprirodnim silama, lako je povezati stvari. Imamo
primere i izjave ljudi, koji su sami tvrdili da opšte sa onostranim, dok i sami masoni i Iluminati u knjigama koje su
njihovi autori napisali tvrde da je njihov bog sam đavo, da je „bog sunca” đavo, i da je paganska praksa ustvari
obožavanje đavola (A. Pajk „Moral i dogma” na primer). Takođe ne kriju da su visoki sveštenici, žreci paganskih
religija obožavanja sunca Vavilona, Druida, Egipta, Grčke, Indije, kao i Inka, Maja, Asteka, Tolteka…takođe bili u vezi
sa duhovnim entitetima, ili „bogovima.” Masoni Meinli Hol u knjizi „Izgubljeni ključevi slobodnog zidarstva” i „Tajna
učenja svih doba”, Albert Pajk („Moral i dogma”), Albert Maki u „Enciklopediji slobodnog zidarstva”, masoni 33
stepena ne kriju šta je ustvari tajno obožavanje i moderno i antičko, i da je to ustvari isto obožavanje. Paganske
prakse kao tajno obožavanje duhovnih entiteta pominju i ideolozi Nju Ejdža kao Alis Bejli („Eksternalizacija
hijejarhije”), koja je inače osnivač Izdavačke kuće „Lucifer Trust” koju je morala zbog javnosti da preimenije u „Lucis
trust”, i koja je tvrdila da je u vezi sa duhovnim entitetom zvanim Djahal Kul ili Tibetanac. Bendžamin Krim u knjizi
„Ponovna pojava Gospodara Mudrosti” ne krije činjenice da postoje i moderni žreci koji opšte sa duhovnim silama,
a on je jedan od njih. On je promoter duhovnog bića mesije, Lorda Maitreje. Tako i njuejdžerka Merilin Ferguson
(„Zavera Vodolije”), Alister Krouli koji je prizvao demona Horonzona a poučavao ga duh Ajvaz, Helena Petrovna
Blavacka, jedna od osnivača pokreta Novog Doba…i mnogi drugi povezuju drevna znanja sa modernim okultizmom,
i ne kriju da su drevna znanja rezultat opštenja sa „bogovima” „gospodarima”, „duhovima”, „učiteljima”…
Paganstvo je opstalo do danas, provuklo se u tradicionaln hrišćanstvo, u industriju zabave, u književnost, biznis..a
to nikako nije samo gomila sujevernih priča, praznoverica, besmislenih rituala. Samo manjina zna šta je to, ali ako i
onaj koji ne zna stupi na to tle, jednako je opasno. Kada deca, naučena od vaspitača i roditelja izgovaraju bajalice,

~ 363 ~

koje smatraju igrom, tipa „abrakadabra” stupaju na začarano tle.
Planu spasenja Isusa Hrista je direktno suprotstavljen Kult Sunca, masoni ne kriju da je bog sunca đavo, a simbole

sunca možemo videti svuda, od oltara katedrala do grbova plemića i kraljeva, logoa banaka i kompanija, verskih
organizacija, sportskih klubova, humanitarnih udruženja. Sve je povezano, ali 99,99 % ljudi to nikada neće videti.

Majanski kalendar je do dan danas ostao fenomen, a posebno podela ogromnog i neverovatnog vremenskog
perioda, sve do datuma 21. 12 2012, kada po tom kalendaru nastupa kraj jednog od doba. Taj kalendar je rezultat
verovanja Maja, a ta verovanja su, kao i verovanja Sumerana i ostalih pagana koji su žrtvovali ljude i izvodili orgijaške
rituale direktno suprotstavljeni Božjem planu spasenja, kao što su njihova tajanstvena proročanstva direktno
suprotstavljena Božjim prorocima u Bibliji, sa namerom da zbune ljude i navedu ih na pogrešne zaključke. Majansko
proročanstvo o kraju, kao i sva drevna proročanstva o kraju su direktno suprotstavljena onome što je Bog objavio u
Knjizi proroka Danila i Otkrivenju Jovanovom u kojima nigde nije navedena nikakva godina, mesec i dan kraja sveta,
i ne može se dobiti nikakvim izračunavanjem. Za razliku od svetih knjiga paganskih kultova antike i današnjih
doktrina i rituala u krugovima tajnih društava. poznavanje Svetog pisma nije ograničeno samo na visoku svešteničku
klasu. Hristovi sledbenici i nemaju svešteničku hijerarhiju, več su svi dužni da za sebe proučavaju Pismo uz molitvu
i poučavaju se međusobno. Tradicionalne crkve pokušavaju da ospore individualno proučavanje i bogosluženje,
sveštenici tvrde da tumačenje pripada samo njima, dok ostali moraju da slušaju, što je netačno. Takođe, za
poznavanje Božje volje, Božjeg plana spasenja i proročanstava u Bibliji, koja su veoma tačna i precizna nije potrebno
poznavati astronomske pojave, kretanja sunca, planeta, kometa i same Zemlje. To je potrebno paganima, koji ta
nebeska tela obožavaju. Sumerski (vavilonski) panteon je imao 12 glavnih božanstava, koji su imali imena planeta,
deset planeta plus sunce i mesec. Taj panteon su preuzeli stanovnici Egipta, Indije, Grci, Rimljani…a tajna misterijska
znanja su bila dostupna samo eliti, što je slučaj i danas. Zato se zovu tajne doktrine, tajna učenja i tajne misterije.
Obični ljudi su verovali u bogove i prinosili im žrtve da ih umilostive.

Na ovoj sumerskoj predstavi se jasno vide 11 nebeskih tela koja kruže oko Sunca.

Maje su se koristile sa najmanje 22 vrste kalendara što jasno pokazuje koliko im je bio razvijen sistem merenja
vremena. Nama su bitna tri. Tri paralelna sistema datiranja vremena, „Dugačko računanje”, Tzolkin (proročki
kalendar) i Haab (građanski kalendar). Od njih jedino je Haab bio u direktnoj vezi sa dužinom godine. Pratili su
galaktičko vreme i njegove zakonitosti koje upravljaju čitavim svemirom. Vrlo je lako moguće da su svoj sistem
računanja vremena preuzeli od Olmeka, koji su tu živeli pre njih. Izvor sveg stvaranja, Hunab - ku, odnosi se na
Centar galaksije, a simbolički se prikazuje kao „kosmičko srce.” Takozvani Majanski kalendar Dugog brojanja, ili
računanja je precizniji od ovog koji mi danas koristimo, i počinje sa početkom jednog doba do njegovog kraja. Njihovi
kalendari su linearnog a ne cikličnog tipa, što znači da imaju svoj početak i kraj. Po verovanju Maja ovaj svet je
uništen i ponovo stvoren od bogova nekoliko puta. Doba u kome živimo je počelo 11. sugusta 3114. godine pre
Hrista. Maje nas uče da je u četiri prethodna doba došlo do velikih promena na Zemlji pri promeni ciklusa, ali da
„smaka sveta” (onog potpunog) nije bilo.. Evo i naziva svih 6 „Sunaca” (ili Svetova) kako još Maje nazivaju ove

~ 364 ~

cikluse:
Sunce 1 - nahui Ocelod (jaguari)
Sunce 2 - nahui Ehecad (vetar)
Sunce 3 - nahui Quiahuid (kiša)
Sunce 4 - nahui Ad (voda)
Sunce 5 - nahui Ollin (kretanja zemlje - naš trenutni ciklus)
Sunce 6 - nahui Xochid (Sunce procvata)
Ovo šesto, naredno doba, koje se naziva „sunce procvata” je upravo Novo doba, koje treba da započne po

Njuejdžerima, pobornicima vavilonske i egipatske astrologije, okultistima, tj pripadnicima tajnih okultnih društava.
Sunce procvata je doba „boga sunca”, a znamo da je kult sunca druga religija, suprotstavljena Božjem planu
spasenja, sa ciljem da se sotona proglasi bogom. Ko garantuje da „majanski kalendar” nije kreacija modernog doba,
ako ništa onda bar njegovo tumačenje. Zašto se kalendar i priča o 2012 toliko medijski forsira?

Majanski naziv za jedan dan je k'in, dvadeset takvih dana čine jedan winal, osamnaest winala je jedan tun,
dvadeset tuna čini jedan k'atun, a dvadeset tih k'atuna je jedan b'ak'tun. Iako se čini pomalo nepraktičan, jer se ne
bazira isključivo na decimalnom sistemu, taj je kalendar zapravo vrlo precizno mogao beležiti tok vremena. Zimski
solsticijum, 21. decembra 2012. godine je zadnji dan trinaestog b'ak'tuna i ujedno prestanak majanskog kalendara
što su neki protumačili kao kraj sveta.

Tzolkin je kalendar od 260 dana koji se
bazira na periodu ljudskog razvoja. Sastavljen je
od 20 dnevnih simbola od kojih svaki ima 13
varijacija, i korišćen je (kao i danas) da se odredi
karakter događaja i vremenske harmonije, na
sličan način kao kod zapadne astrologije.
Građanski kalendar od 365 dana Maje su zvale
Haab, kao i Venerin kalendar, kao i još mnoge
druge, od kojih su neki merili vreme od stotina
hiljada godina. Oni su merili duge periode
vremena na način Dugog brojanja po kome se
jedna godina od 360 dana (tun) sastoji od 18x20
dnevnih meseci (winali). Dvadeset od ovih tuna
je katun, a 20 katuna je baktun (otprilike 400
godina) i 13 bakruna čini „Veliki ciklus“ od
1872000 dana (5200 Tunova ili otprilike 5125
godina).

Hoze Argueljes kaže u svojoj knjizi „Faktor
Maja” da je 5125. godina dug Veliki Ciklus Zemljinog prolaska kroz rezonantnu frekvenciju sinhronizacijskog zraka
koji će pripremiti Zemlju i čovečanstvo za Uzdizanje, ili evolutivni skok u sledeću dimenziju. Jedan od mnogih autora
koji priprema čovečanstvo, po ko zna čijem nalogu za Novo doba Vodolije. Ovo je Evolucija evolucije. Upravo ono
što je jedan od glavnh stubova Nju Ejdža – evolucija ljudske svesti, kruna evolucije živih bića na Zemlji. Ni nauka o
evoluciji nikako nije nastala slučajno. I Darvinizam je nastao od strane pripadnika establišmenta, kao i komunizam,
nacizam i moderna demokratija i uopšte svi sekularni pravci i ideje. Darvinizam ima svoje tragove u vavilonskom
mitu „Enuma Eliš” u kom život nastaje iz vode, slučajno, kao što i lažna religija ima svoje korene u Vavilonu.

Svaki baktun, ima 144 000 dana. Naučnici i istraživači se ne slažu oko datuma početka ovog ciklusa: neki kažu da
je počeo 11 avgusta, drugi 6 avgusta 3113. p.n.e. U oba slučaja jedno je sigurno - ciklus koji traje tačno 5,100 godina
sa krajem datiranim u 2012. Notiraćemo da je prvi ciklus baktun O, drugi baktun 1 itd. Središnji baktun je sedmi, koj
čini simetriju u odnosu na ostale: 6 ih je sa leve, 6 sa desne strane ciklusa. Poređani u vremenskoj osi ili spirali po
ideolozima Novog doba istorija Baktuna je ovakva:

Baktun O - baktun Uzgajanja zvezda (3113. p.n.e. - 2718. p.n.e) Planeta Zemlja je ušla u zrak galakričke
sinhronizacije. Dolazi do razvoja zvezdanog prenosa od strane Galaktičke federacije do ljudi duž planete Zemlje.
Dolazi do konsolidacije Gornjeg i Donjeg Egipta, 3100 godina p.n.e, razvoj Sumera oko 3000 godina p.n.e. Godine
2800 p.n.e. počinje konstrukcija Stonehendža. Onako kako i Zeharija Sičin pominje razvoj ljudskih gradova i
naseobina u Sumeru nakon potopa. Argueljas pominje Galaktičku ferderaciju, dakle nismo sami.

Baktun 1 - baktun Piramida (2718. p.n.e. - 2324. p.n.e) Izgradnja i aktivacija Velikih piramida na Platou Gize,
Egipat oko 2700. p.n.e. do 2600. p.n.e. (prema sadašnjem datiranju vremena). Dodatni razvoj i širenje civilizacije
Sumera, razvoj Akada i Ura i razvoj bronze. Početak Harapa, civilizacije Indusa. Početak razvoja života u Kini, Mezo-
Americi i na Andima.

~ 365 ~

Baktun 2 - baktun Točka (2324. p.n.e - 1930. p.n.e) Razvoj točka, inicijalizacija transporta i tehnologje, razvoja
pisanih zakona i metalurških tehnologija u Mesopotamiji. Sargon i prva Vavilonska imperija. Početak razvoja
teritorijalnog imperijalizma. Razvoj legendarnih imperatora u Kini. Razvoj Minojske civilizacije na Kritu.

Baktun 3 - baktun Svete planine (1930. p.n.e. - 1536. p.n.e.) Srednje i novo Egipatsko kraljevstvo, relocira centar
Svete Planine na zapad u Dolinu Kraljeva, donoseći Egipćanima pripremu za dinastičko vladanje, konsolidujući
model odbrambenog teritorijalizma kao normu civilizovanog življenja. Talasi osvajača - Hetiti, Arijci, razaranje
Minojske i Induske civilizacije su karakteristike ovog perioda.

Baktun 4 - baktun kuće Šanga (1536. p.n.e - 1141. p.n.e.) Početak dinastije Šang, Kina, usvajanje doktrine jin -
jang, napredovanje u metalurgiji bronze i početak razvoja Kineske civilizacije. Početak civilizacije Veda u Indiji. Rast
Čavin civilizacije, civilizacije na Andima i civilizacije Olmeka u Srednjoj Americi, kao i Akhenatona i Egipta. Pojava
Avrama i Mojsija, Izraela. Konsolidacija Hetita i Mesopotamije.

Baktun 5 - baktun Imperijalističkog pečata (1141. p.n.e. - 747. p.n.e.) 5.0.0.0 Rast Vavilonsko- Asirske imperije.
Pojava oružja od gvožđa i pojava prvih ratnih mašina. Rast i razvoj Mikenskih Grka u Mediteranu, pad Troje, dinastija
Čou u Kini, rast I Čing dinastije. širenje kulture Olmeka po srednjoj Americi. Upotreba konja u ratne svrhe,
ustanovljava se matrica vojnih imperija kao model civilizovanog života na planeti.

Baktun 6 - Baktun razvoja i misaonog učenja (747. p.n.e. - 353. p.n.e) Period prvog talas galaktičkih Maja u
Srednjoj Americi. Rast persijske imperije, rast filozofskog individualnog razmišljanja preko ranih kolektivnoh oblika.
U to vreme su živeli i umovali Pitagora, Sokrat, Platon i Aristotel u Grčkoj; postojalo je šest škola Vedskog
razmišljanja. U Indiji su živeli Mahavira i Buda, Lao Ce, Konfučije i čuang Cu u Kini. Napravljen je Mont Alban u
Meksiku, počinje sa upotrebom kalendarski sistem Maja.

Baktun 7 - baktun prelaska (353. p.n.e. - 41) Postojanje helenske civilizacije, Aleksandar Veliki. Rast Rimske
imperije, Kelti u Evropi, napredna tehnologija prerade gvožđa. Konsolidacija zaraćenih zemalja u Kini pod čin Huang
Tijem, početak dinastije Han, Veliki kineski zid. Početak širenja Budizma kao kosmopolitske religije od Indije do
Centralne Azije. Pojava Isusa Hrista, gnostičkih religija na Srednjem istoku, nestanak Olmeka i početak
Teotihuakana.

Baktun 8 - Baktun Gospodara Crvenog i Crnog (41 - 435) Završetak izgradnje piramida u Teotihuakanu,
konsolidacija kulturnog režima u Srednjoj Americi, Gospodari Crvenog i Crnog, prva učenja Kvecalkoatla, Moče i
Naska i Tiauanako u Andima. Uskršnja ostrva, rast Zapadno Afričkih kraljevstva, rast i kolaps Rimske Imperije, širenje
Hrišćanstva, pad dinastije Han, širenje Budizma u Kini i jugoistočnoj Aziji.

Baktun 9 - baktun Maja (435. - 830.) Druga poseta galaktičke civilizacije Maja, pojava Pakala u Palenkeu i procvat
kulturnog režima Maja. Pojava Muhameda i rast Islama. Raskorak Rimokatoličke Zapadne Evrope i Vizantijsko
pravoslavne hrišćanske istočne Evrope. Tang dinastija u Kini, rast dinastija u jugoistočnoj Aziji, Indoneziji
(Borobadur, Java), dominacija Tahunaka, Andi, Polinezijske civlizacije, Okeanije, rani procvat Nigerijskih civilizacija.

Baktun 10 - baktun Svetih Ratova (830. - 1224.) Kolaps klasične civilizacije Maja i civilizacija centralnog meksika.
Rast Tolteka, čaj Čan i Čimu civilizacija u Andima, rast Ife civilizacije u Nigeriji. širenje Islama i konfrontacija sa
hrišćanskom civilizacijom - pojava Krstaša, rast Tibetske civlizacije, Sung dinastija u Kini, pojava štampe u Kini,
baruta, dinastije Kmera u jugoistočnoj Aziji. Pojava Velikog Zimbabvea u istočnoj Africi.

Baktun 11 - Baktun skrivenog semena (1224.- 1618.) Širenje Islama u Indiji i zapadnoj Africi. Secesija Tibeta,
pojava Turske imperije, Mongola, okupacija Kine, rast Zimbabvea u Istočnoj Africi, Ifa i Benina u zapadnoj Africi. Vrh
hrišćanske civilizacije, Zapadne Evrope i rast pravoslavne Rusije, istočna Evropa. Reformacija i raskol zapadne crkve,
širenje i trijumf Evropske civilizacije i osvajanje Inka i Actečkih imperija. Početak kolonizacije od strane Evropljana,
nestajanje sakralnog pogleda na svet (skriveno seme).

Baktun 12 - Baktun transformacije materije (1618.- 2012.) Rast i trijumf naučnog materijalizma, Evropa
porobljava ceo svet, industrijska revolucija, demokratska revolucija u Americi, Evropi. Kolonijalizacija Afrike.
Latinske Amerike i Azije, industrijalizacija Japana. Pojava Karla Marksa i razvoj kumunizma. Komunistička revolucija
u Rusiji, Kini. Prvi i drugi svetski rat, konstrukcija atomske bombe i početak nuklearne ere, razvoj zemalja Trećeg
sveta, dalje širenje Islama, Meksiko, Indija. Pojava globalnog terorizma i kolaps tehnološke civilizacije. Čišćenje
Zemlje i era globalne regeneracije. Informaciona era i razvoj solarne tehnologije, galaktička sinhronizacija.

Argueljas je ovom podelom istorije po majanskom kalendaru potvrdio vezu svojih ideja, sa idejama paganstva i
okultizma sa Novim dobom. Čovečanstvo evoluira ka „višoj svesti” ulazeći u Novo doba. Era religija, ratova i mržnje
prolazi, a počinje era jedne religije, jednog sveta, ljubavi i mira. Na papiru naravno. Majanski kalendar je odlično
poslužio za teoriju o Novom Dobu, podržavši Darvinovu teoriju evolucijei porekla vrsta, dodajući joj misaona
evolucija. Jedno bez drugog ne može. Samo ako se prihvati da su ljudi u početku bili čopor može da se govori o
usponu čovečanstva. Samo niko ne pominje da čopor Neandertalaca nikada ne bi počinio genocid i uživao u mučenju
drugih Neandertalaca, kao moderan čovek. Ogrezao u pohlepu, zlo i razvrat ispade niži od Neandertalca. Po
evolucionom učenju čovek napreduje, pa bi vremena masovnih ubistava i ratova trebala ostati daleko iza nas i

~ 366 ~

nestati do evolucijskog skoka u višu svest, a svedoci smo da čovek degradira po pitanju svega, i zdravlja, i morala i
sistema vrednosti i karaktera.

Ipak, tvrdokorni evolucionisti i zagovornici Doba Vodolije tvrde da evolucija treba da se završi, ili nastavi skokom
u višu svest, kad bi svet odjednom postao bolji, gde vlada ljubav, harmonija mir i svetlost. Postepena evolucija nije
uspela, nema osnova da se ona brani. Treba nešto da je „pogura.” Eto, kalendar Maja im je omogućio da imaju i
datum.

Argueljas nije izostavio da napomene gradnju piramida, Jin jang, gradnju Stounhendža. Period najvećeg širenja
hrišćanstva je nazvao „baktun crvenog i crnog.” Verovatno aludirajući na širenje Hristove nauke, koju Njuejdžeri
optužuju za ratove i sukobe među ljudima, netoleranciju i kršenje prava žena i manjina, nazivajući Boga
neemancipovanim muškim šovinistom, uskogrudim tiraninom, izazivačem verskih ratova i autorom genocida.
Organizacije za ljudska prava su veoma bučne kada treba zabraniti hrišćanske aktivnosti, koje „vređaju manjine” ali
kada treba zaštititi radnike, seljake ili invalide, onda se ograđuju da one, kao ni političke stranke nisu „socijalna
ustanova.” U Americi je javna molitva zabranjena i ukinuta „da ne bi vređala osećanja manjina.” Bog nema mesta
jer je izvor netolerancije. To je maslo pokvarenih novodobaša, gej revolucionara, okultista i satanista, čija je želja da
se svaki nemoral uzdigne i proglasi kao sloboda i demokratija. Korupcija, lopovluk, kriminal, nepravda, laž, prevara,
izrabljivanje, širenje nemorala…sve se to toleriše i čak se i štiti, dok se svaka akcija verujućih ljudi proglašava za
„fašizam” i klerikalizam, sektaštvo i atak na savest. Pokušajte započeti preko radija ili TV-a priču o Bibliji i Bogu.
Prekinuće vas. U tome često učestvuju i pripadnici tradicionalnih crkava, ne shvatajući da su prevareni. Državne i
paradržavne strukture stvaraju bande i teroriste koje šalju da „u ime vere” razbijaju, pale, tuku i ubijaju. Poznato je
da je Al Kaidu stvorila CIA, a u svetu je stvorena slika da su svi muslimani opasni i potencijalne ubice i teroristi. Pravi
musliman, sledbenik Kurana kakvih ima mnogo, nikada neće podići ruku na nezaštićene, mučiti žene ili ubijati decu
i civile, ali zapadni svet, pod uticajem medija zazire od muslimana. Mrzi tzv. verske fanatike. U filmovima se verujući
ljudi prikazuju kao odrpanci, zanesenjaci, psihički bolesnici. Svet ne mrzi kriminalce koji ga pljačkaju, ne mrzi
skockane holivudske i lokalne glumačko – pevačke prostitutke koje kvare i njihovu decu, ne mrzi ljude koji ih
izrabljuju za crkavicu, a posle se po tabloidima slikaju sa svojim konkubinama i naložnicama kojima kupuju kola i
stanove. Masa ih čak i obožava, želeći da postane kao oni.

U Srbiji postoje grupe („Obraz”, „1389”, „Naši”, „Svetosavska omladina”) koje izazivaju nerede, pale, razbijaju,
tuku, prave haos, sve u ime „Boga i pravoslavlja”. Većina mladih momaka ne zna da su njihove vođe zavrbovane
kao u filmu „Šišanje” Stevana Filipovića. Oni misle da rade za Boga i pravoslavlje. Tako su naučeni, pa kao papagaji
ponavljaju: „Nož, žica Srebrenica”, „Ubij, zakolji…” Ne znaju u šta su uvučeni, a većina njih nije pročitala ništa od
pravoslavne literature. Cilj je potkopati veru u hrišćanstvo, koje treba da bude proglašeno za netolerantnu religiju
koju je pregazilo vreme, religiju netolerantnih varvara, ubica, huligana i klerofašista. Većina ne zna da pravoslavlje
ima jako malo veze sa Biblijskim hrišćanstvom, ali u glavama većine, kada se pomene Bog, odmah se pojavi
asocijacija strogog popa sa toljagom ili četnika (ustaše) sa kamom. Kada ljudi uvide da Biblija ima sasvim drugi
pravac, i kada žele da je upoznaju, napuštaju tradiciju. Jedno sa drugim ne ide. Biblijski hrišćanin neće paliti, rušiti i
prebijati. Ipak nije dobrodošao. Jer njega ne mogu porobiti, čipovati i naterati da se pokloni satanskom sistemu.
Ljudi su se čudili progonima najlojalnijih građana, ali su prestali da se čude kada pročitaju Bibliju. Jednostavno, oni
su se usudili da odbiju poslušnost vladavini „kneza ovog sveta.” Pošto sama progonstva ne donose rezultate,
hrišćanstvo treba podriti stvaranjem kopija hrišćanstva i njegovim lošim predstavljanjem u masama. Netolerantno,
opasno i puno zabrana, fanatizma i mraka. Kao što bogomrsci, gejevi, satanisti, demokrate i komunisti danas
hrišćanstvo povezuju sa razbludnim popovima i navijačkim grupama sa palicama, tako će da pomenu lomače,
inkviziciju, pokolje Indijanaca, Krstaške ratove…i nesvesno će da citiraju tipove poput Kroulija, koji hrišćanstvo
optužuju za sva zla, pa ga se treba osloboditi, staviti na njegovo mesto ljudski razum i raditi sve ono što duša poželi.

Podrivanjem hrišćanstva treba podriti i porodicu i naciju, jer Nju Ejdžu ne treba ni porodica ni nacija. Njemu
treba kosmopolitizam ljudi bez ideje, potrošača, užurbanih čipovanih robova, nesolidarnih, otuđenih, ljubitelja
zabave i raskalašnosti. Hrišćanin neće da bude gej, neće da ga vode i čipuju kao psa. On je predstavnik Boga, i on je
Hristov svedok. A Nju Ejdž je neprijateljev i on radi sve da ukloni svaki trag Hrista. Nije daleko dan kada će ljudi koji
su najlojalniji građani, hrišćani, biti optuživani za netoleranciju, nepoštovanje zakona jednakosti, za „govor
mržnje”…jer iza tužitelja stoji satanski Nju Ejdž.

A. Gilbert i M.Korel u njihovoj knjizi „Majanska proročanstva” pišu da na kraju Velikog Ciklusa dolazi do
kulminacije serije dugotrajnih sunčevih ciklusa koji će okrenuti sunčevo magnetno polje izazivajući zemljotrese i
poplave na zemlji. G.Henkok ukazuje u svojoj knjizi „Otisci Božjih prstiju” da će neobični planetarni rasporedi na
kraju Velikog Ciklusa, izazvati gravitacione efekte na osu Zemlje, koja je opterećena kapom polarnog leda. Osa će
se smaknuti, brišući gotovo sav život na Zemlji kao rezultat kolosalnih cunamija i plimskih talasa. On tvrdi da će se
jedno od planetarnih usklađenja odigrati 24. decembra 2011. i taj datum može biti jedan od „okidača” ovih
događaja. Ovaj je datum prošao, i jedino što je ostalo zapamćeno da je to bilo Badnji dan za Rimokatolike…

~ 367 ~

„Ovo je najširi deo Mlečnog Puta i korespondira sa smerom centra galaksije. Kad se usklađenje dogodi, Zemlja
će se uskladiti sa ravni Galaksije i preći na „drugu stranu“, što će izazvati „polje energetskog izokretanja“,
dozvoljavajući nam da se uskladimo sa izvorom tog polja. Ovo će biti okončanje ljudske duhovne embriogeneze koja
se meri Majanskim Dugim računanjem (brojanjem), što kulminira „promenom polova” u kolektivnoj psihi i rođenju
Više Svesti. Ovaj poslednji dan Velikog Ciklusa Maje su zvale Dan Kreacije. „ piše u pomenutoj knjizi, i nastavlja:

„Bolon Tikui su „Priziv moći broja devet, devet Gospodara vremena i sudbine koji vladaju moćima vremena”.
Postajući svesni, devet Gospodara su čuvari Celoh Llpne, Noći vremena. Zbog toga, Bolon Tikui su označeni kao
Gospodari vremena i sudbine. Kao što nesvesno razvija sva dešavanja, tako su i niti sudbine utkane unesvesnom.
Bolon lk je Beli Solarni Vetar, dah duha Kinič Ahaua, koji ima nameru da prenese poruku Bolon Tikua iz Velikog
Nesvesnog u prvobitno nesvesno Pakal Vorana, mudraca i proroka brojeva devet i trinaest, koji će poruku osvestiti
kao proročanstvo. U Ćilam Balamovom „Stvaranju sveta”, majanskoj „Kabali” Bolon Tiku su prikazani u svetlu borbe
za moć, svađe i konflikta. Ovde, kao moći koje vladaju nesvesnim, oni daju snagu dinamici istorije kao objašnjenje
Pada. Bolon Tikui donose prvobitni Pad u Prvobitnom kosmosu pre vremena. čineći to, oni postaju koegzistentni sa
dinamičkom motivacijom univerzalnog ili kosmičkog nesvesnog, da bi manifestovali svet kao evolutivni spektar
greha, pravljenja oruđa i istorije- uključujući pohlepu za moći i vlašću, požudu i zloupotrebu užitka. Unutar kripte
Pakal Votana u Palenkeu, na zidovima koji okružuju sarkofag, nalaze se osetljive statue devet Gospodara vremena
i sudbine. U njihovoj manifestaciji moći oni ne samo da su Vladari Podzemnog sveta nego devet Gospodara čeka i
svoje iskupljenje u vremenu. „Pripitomljeni” od strane Pakala, devet Gospodara vremena i sudbine osnaženi su da
proročanski budu probuđeni umetnošću datuma Dugog računanja, jedinoj tački u ciklusu kad se ovaj datum desio,
692. godine - 1260. godina pre 1952. kada je Pakalova grobnica otvorena i 1320. godina do 2012. kad je Zatvaranje
ciklusa. Jedino rokom sedam prstenova - 2004.- 20 11., Gospodari prstena mogu biti probuđeni. Odlukom Pakala,
moć Ošlahun Tiku trebala je biti preneta u trinaest rajskih (nebeskih) ciklusa od po 52 godine, a isto tako Bolon Tiku
u devet paklenih ciklusa, 1519. - 1987. Od 1987. do 2012. traje vreme proročanstva. To je vreme ponovnog buđenja
moći brojeva 13 i 7 ili 13 i 20, i dolaska Začaranog sna 13 luna, Zakona vremena, Telektonona i na kraju,
kulminirajućeg proročanstva svega ovog, Misterije kamena i Sedam prstena Srednjeg vremena, iskupljeničkog
uzdizanja Bolon Tikua, koje započinje sa sedam Gospodara prstenova.

Drevne Maje su definisale protok vremena po vremenskim ciklusima Baktuna, čime su objasnili karakteristike
civilizacije. Magnetska luna slepog miša, luna svrhe - baktun Zvezdanog zasađivanja, 3113 – 2718 p.n.e. Električna
luna škorpiona, luna izazova - baktun Piramida, 2718. - 2324. p.n.e. Električna luna jelena, luna služenja - baktun
Tačka, 2324. - 1930. p.n.e. Samo-postojeća luna sove, luna forme - baktun Zapadne planine, 1930. - 1536. p.n.e.
Intonirana luna pauna, luna sjaja - baktun Kuće Šeng, 1536. - 1141. p.n.e. Ritmička luna guštera, luna jednakosti -
baktun Pečata imperije, 1141. - 747. p.n.e. Rezonantna luna majmuna, luna usklađenja baktun Umnih učenja, 747.
- 353. p.n.e. Galalaktička luna sokola, luna integriteta - baktun Onog koji je pomazan, 353. p.n.e. - 41. gne. Solarna
luna jaguara, luna namere - baktun Gospodara u crvenom i crnom, 41. - 435. p.n.e. Planetarna luna psa, luna
manifestacije - baktun Maja, 435. - 830. Spektralna luna zmije, luna oslobađanja - baktun Svetih ratova, 830. - 1224.
Kristalna luna zeca, luna saradnje - batrun Skrivenog semena, 1224. - 1618. Kosmička luna kornjače, luna prisustva
- baktun Transformacije materije, 1618. – 2012.

Kako se sedam karmičkih slojeva Prstena istorije budu rastvarali Prsten po Prsten unutar petodimenzionalnog
svetlosnog kola, potpuno uzdignuta, Zemlja će se vratiti svojim prvobitnim Gospodarima Zore, kojih je sedam,
Gospodarima prstenova Srednjeg vremena. Za vas, da bi svoju dušu uzdigli, treba da sklonite njene omotače, koru
po koru, što je prvi stepen pročišćenja i pripreme za Drugu kreaciju. Sedam prstena svih, i kola istorije više biti neće.
Sedam slojeva duše bez kora, kola vaše unutrašnjeg petodimenzionalnog sopstva upaljeni unutar vas, i bićete
slobodni. Oslobođena će Zemlja biti od veštačkog nervnog sistema Slobodna će biti za Drugi dolazak kosmičke
kreacije- silazak Nebesa na Zemlju, putovanje u Unutrašnje vreme. Ali da bi postigli najviše, morate se u potpunosti
identifikovati sa procesom buđenja Bolon Tikua. Majanska plemenska proročanstva Humbac, moderni čuvari Dana
kažu da treba da posećujemo sveta mesta, da ispravimo greške u DNK-u. Ovo bi trebalo da osnaži naša energetska
tela za predstojeću tranziciju na kraju Velikog ciklusa.

Sve ovo što je od strane pomenutih pisaca navodno izvučeno iz Ćilem Balama je ustvari ono što zastupa drevni
okultizam žreca kao i moderna teorija Nju Ejdža. Nismo ga izostavili namerno, iako su te informacije za nas
nepotrebne i naizgled zbrkane. Veoma teško razumljivo običnom umu da izgleda što tajanstvenije a time i
privlačnije. Tu nema ni govora o uništenju planete iako se najavljuju neki poremećaji, ali je glavni taj evolutivni skok
u višu duhobnu dimenziju, i kako kaže ova drevna „majanska Kabala” - drugi dolazak kosmičke kreacije – silazak
nebesa na zemlju. Pitanje: da li su majanski žreci znali za Isusa Hrista? Naravno da jesu! Da li su znali da će On doći
drugi put? Jesu! Kao što su žreci egipatskog faraona znali da je Mojsije čovek Božji, ali su mu se opet suprotstavljali.
Žreci Maja su znali jer isti oni koji su im prenosili znanja o svemiru, kretanju zvezda i planeta, sunca i meseca su im
preneli i informacije o aktivnostima njihovog glavnog neprijatelja – Boga, pa pošto su žreci i čarobnjaci odabrali

~ 368 ~

kome će da služe, oni moraju da poznaju i neprijatelja. Masoni takođe znaju ko je Bog, ali tvrde da je đavo Bog i da
je njegovo mesto na nebu uzurpirano (Ralf Eperson „Novi svetski poredak”).

Maje su navodno u svom kalendaru detaljno opisali razvoj ljudske svesti. Kalendar je podeljen u devet ciklusa
stvaranja, a svaki ciklus predstavlja devet nivoa evolucije svesti ili devet podzemnih svetova koji postoje na
majanskoj kosmičkoj piramidi. Pominje se i devet gospodara. Broj devet je interesantan. Pomnožite bilo koji broj sa
brojem 666 i dobićete rezultat cifara čiji je zbir deljiv sa devet bez ostatka. Na primer 666 puta 453, 21. rezultat je
301837,86. Sabraćemo. Rezultat je 36. U njemu je četiri devetke, bez ostatka.

Mi se nalazimo na prelazu iz osmog, predzadnjeg, materijalnog planetarnog podzemnog sveta u deveti i zadnji,
takozvani galaktički podzemni svet s kojim prestaje majansko računanje vremena. Karl Johan Kelman (Carl Johan
Calleman) je naučnik s doktoratom iz fizikalne biologije i autor nekoliko knjiga na tu temu, koji je majanski kalendar
počeo istraživati 1979. godine. Prema njemu majanski kalendar nije povezan s kretanjem nebeskih tela, poput
sumerskih, nego funkcioniše kao svojevrsna metafizička mapa evolucije svesti i beleži tok duhovnog vremena.
Majanski kalendar daje tačan raspored za Kosmički plan. Tu je sada dovoljno dokaza za to - kazao je Kelman u svojoj
knjizi „Majanski kalendar i transformacija svesti.” Evoluciona teorija ima svoj prapočetak u drevnim epovima, poput
vavilonskog epa „Enuma Eliš” gde je život na zemlji nastao u vodi. Darvinova teorija evolucije takođe pominje
nastanak života u vodi, slučajno. Osnova teorije evolucije je borba za opstanak, u kojoj jače jedinke i jače grupe
opstaju dok slabije nestaju. Evoluciona teorija opravdava ratove, genocid, ubistva bolesnih i nesposobnih jedinki,
sterilizaciju (eugenika). Kao što su po njoj nestale mnoge životinjske vrste koje su smatrane slabijima, tako treba da
nestanu i ljudske rase, narodi, grupe i pojedinci koji se smatraju „slabijima i manje produktivnima.” Ovaj put vodi
do stvaranja Nadčoveka, koji evoluira uklanjajući slabije i manje korisne, takoreći štetočine i kako reče Kisindžer –
„beskorisne konzumente hrane.” Misaona evolucija, skok u višu svest je samo nastavak Darvinove evolucije. U ovoj
situaciji, Novodobaši tvrde da će u stanje više svesti ući samo oni koji prihvate načela Novog Doba i pokore se toj
ideologiji i pagansko – okultnoj praksi. Naravno, nema nikakve više svesti, to je prevara. Novodobaši i gomila koja
ih bude sledila će biti izmanipulisani i ubeđeni da su evoluirali, jer su „tolerantni”, „normalni”, „svestrani” i
neopterećeni retrogradnim idejama kao što su patriotizam, porodica i hrišćanstvo, i religija. Kad kažemo religija,
mislimo na Hrišćanstvo, Islam i Judaizam, a posebno na Biblijsko hrišćanstvo, mada je čitalac Kur’ana i Talmuda, ako
je iskren u stanju da vidi da nešto nije u redu i jako blizu da zavapi Bogu.

Kada su konkvistadori 1517. godine prvi put došli u zemlju Maja, naišli su na veliki broj zeleno obojenih krstova
u majanskim hramovima. Popadali su od čuda. Za stare Maje, ti su krstovi predstavljali „Drvo sveta” koje je, prema
majanskom vjerovanju, podigao prvi otac na početku trajanja ovog sveta. Drvo sveta je polarna osovina koja pruža
okomite ravnine, simboličko prikazane kao grane, na Zemljinu površinu, a koreni su mu u planini sveta, tj. u središtu
Zemlje. To drvo sveta stvara 13 neba sa svojim različitim energijama, od kojih je 6 neparnih, a 7 parnih i koji pozitivno
utiču na razvoj ljudske svesti. Po Kelmanu majanski kalendar pokazuje da će krajem stvaranja vladati jedinstveni
um. Tako put prema miru leži u transformaciji naših umova u jedinstvenu, svest. Tu se jedan deo evolucije završava.
Fizička evolucija se završava a nastavlja misaona i duhovna. Nju ejdž ideolozi, od Blavacke, preko Alis Bejli do Krima
ne kriju ovu želju i plan da se „ujedinii svet i svest”. Da svi stanu pod duhovnu vlast nove anticrkve koju žele da
stvore moderni žreci Nju Ejdža, i pod kapu Svetske vlade.

Kelman takođe smatra da nema nikakvog smaka sveta, već da majanski kalendar označava završetak jednog
perioda i početak novog. Upravo zato, prema njemu, do 2012. godine su intenzivirani napori svetske elite za
globalnom dominacijom jer će to navodno postati sve teže i teže s većim razvojem ljudske svesti. Po njemu svetska
elita ne želi da čovečanstvo evoluira u stanje više svesti, što tvrdi i Dejvid Ajk. Dobra prevara. Mnogi misle da se
uvlačenjem u Nju Ejdž bore protiv elita i tajnih društava, a ustvari su žrtve upravo njihove okultne ideologije.

Doći će do vibracionih promena koje će uticati na ljudsku svest - poručio je Dejvid Ajk (David Icke) čovek koji je
itekako napadao hrišćanstvo. Ajk je tvrdio da je religija, a posebno hrišćanstvo „mentalni zatvor”i pri tom je
kritikujući hrišćanstvo napadao nauku Rimokatoličke crkve, optužujući je da je „prekopirala” paganske doktrine, što
je tačno, ali je on tvrdio da je hrišćanstvo uopšte kopija paganskih kultova, reciklirano paganstvo. Ajk je hrišćanstvo
optuživao za zločine Inkvizicije i krstaša. On sigurno zna da rimokatolička crkva odavno nije hrišćanska institucija.
Paganski bogovi su postali rimokatolički sveci, a sam Hrist je dobio svoj rođendan u dan kada su rođendan „slavili”
i paganski sinovi bogova sunca – Apolon, Tamuz, Mitra, Horus itd …Ajk je od svojih čitalaca mudro sakrio da se vera
hrišćana zasniva isključivo na Bibliji. Bibliju nije napadao detaljno, ali je ustvrdio da ju je papstvo falsifikovalo. Na
kraju, on u svojim knjigama tvrdi isto ono što i novodobaši, da će evolucija svesti spasti čovečanstvo. Navodeći da
su elite u tajnim društvima vanzemaljci koji su zli i da samo evolucija svesti spasava ljude, čega se elite jako plaše.

Nema naučnih dokaza o bilo kakvim aktivnostima nebeskih tela ili bilo čega u svemiru što bi moglo dovesti do
katastrofe. U Internet eri bi nešto tako teško bilo sakriti. Ipak, takve pojave nije teško izazvati! Ako ideolozima Nju
Ejdža i establišmentu bude nešto tako trebalo, oni to mogu izazvati, imitirati, stvoriti nekakav privid događaja o
kojima ljudi govore. Putem tehnologije kakvu ima NATO (HAARP) ili ruska vojska, NASA (Blue Beam), ili pomoću

~ 369 ~

čuda koje čine pali anđeli, može se stvoriti masovna histerija i promeniti svest miliona ljudi da se počnu ponašati
onako kako žele planeri i da se poklone lažnom mesiji koji je već tu. Ulivanje straha od „smaka sveta” 2012 je deo
tog plana. Može se stvoriti vizuelna „imitacija” smaka sveta ili izazvati teroristički napad velikih razmera. Ljudi se
moraju držati u strahu, i upravo je sada vreme koje opisuje Isus kada su ga apostoli pitali da im nešto kaže u vezi
njegovog dolaska: „Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti”
(Luka 21. 26). Nije teško izazvati vremenske neprilike i katastrofe lokalnog karaktera. One prave katastrofe neće
izostati, opisi u novozavetnom Otkrivenju Jovanovom idu u talasima, ali ti događaji nikako ne mogu da se vežu za
2000, 2006, 2012 ili 2013 godinu.

Biblija pominje „čudesa” koja će da stvaraju upravo sile koje se protive Bogu: „Jer će izaći lažni hristosi i lažni
proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane” (Matej 24. 24). „Jer su ovo
duhovi đavolski koji čine čudesa… da oganj silazi s neba pred ljudima” (Otkrivenje 13.13; 16.14). Neće im biti teško.
Biće im i potrebno, jer mase koje nisu informisane neće znati da se radi o problemu koji su izazvali upravo oni koji
sada velikodušno nude i rešenje.

Džon Mejdžor Dženkins (John Major Jenkins)

Ovaj međunarodno priznati stručnjak za drevnu
astronomiju i Majanski kalendar, nedavno je govorio
o svom radu i životu: „Verujem da se ljudska vrsta
može duhovno razviti oživljavanjem pradavne
tradicije, zakopane ispod materijalizma savremenog
sveta.” Dakle, oživljavanje paganstva. Upravo je
Dženkinsovo strpljivo istraživanje dovelo do
saznanja o galaktičkom poravnanju, koje po njemu,
osnova majanskog kalendara, ali i vedske
kosmologije, tradicija antike, Mitraizma, svete
geometrije i grčke svete geografije, kao i predviđanja
vrečeva Hopi indijanaca (koji tvrde da dolazi „doba
harmonije” ili Majanskog proroka Pakal Votana.

Dženkins iznosi svoja istraživanja u dve knjige:
„Majanska kosmogeneza: pravo značenje
poslednjeg datuma u kalendaru Maja” (Maya
Cosmogenesis 2012: The True Meaning of the Maya
Calendar End Date) i „Galaktičko poravnanje:
preobražaj svesti prema majanskim, egipatskim i vedskim predanjima” (Galactic Alignment: The Transformation of
Consciousness According to Mayan, Egyptian, and Vedic Traditions). Ovo je jako važno, jer sve vodeće paganske
religije i kulture su bile ogrezle u okultizmu i mistici, i traju do danas. I sam Dženkins nije bio daleko od te prakse. I
on je bio ezoterista.
Sredinom 1990-ih, tokom istraživanja fenomena 2012. u kalendaru Maja, Dženkins je dešifrovao ono sto on
naziva „galaktičkom kosmologijom” Maja. Shvatio je da su Maje razumevali ciklus od dvadeset šest hiljada godina,
poznat kao Precesija ekvinocija, i menjanje pravca Zemljine ose prema galaktičkom središtu, zbog jedva primetnog
vibriranja linije zemljine ose usled obrtanja. Maje su bavljenjem astronomijom došle do zaključka da će doći do
galaktičkog poravnanja negde u dalekoj budućnosti. Oni su galaktičko središte doživljavali kao utrobu „Velike
majke” koja se neprestano obnavlja. To poravnanje je određeno za poslednji datum u njihovom kalendaru. Dženkins
je vešto kombinovao otkrića drevnih astronoma, ikonografije i tradicije i njega ne zanima stvaranje novog sistema,
već oživljavanjem starog, drevnog, paganskog, što Nju Ejdž upravo i hoće. Koristeći mitove, simbole i glasove onog
što on zove „Pradavna tradicija” Dženkins tvrdi da je središte galaksije izvor mudrosti. Astronomska karta prikazana
u Dženkinsovim novijim delima prikazuje tobožnju međusobnu vezu mnogih paganskig svetih mesta. Za Dženkinsa
je Izapa u Čijapasu u Meksiku centar Majanske astronomije. Dženkins se ne bavi mnogo duhovnim temama. Za
njega je povratak drevne nudrosti neminovan, i to je način da se pobedi materijalizam. On je racionalan, za njega
su astronomija i drevna tradicija nešto što samo po sebi vodi u mudrost i duhovni preobražaj. Ono što je veoma
bitno za Dženkinsa kao i ostale predstavnike Nju Ejdža je to što poslednj datum kalendara Maja povezuju sa
poslednjim danom doba koja Indusi zovu Juge, kao i poslednjim danom „doba Ribe”. U svojoj knjizi „Galaktičko
poravnanje” (Galactic Alignment) Dženkins se „hvata” za mnoge drevne i moderne mudrace i sve stapa u jedan
zaključak - 21. 12. 2012. Tradicionalističko hrišćansko verovanje u Milenijum mira na Zemlji (hilijazam, koje nikako
nije i biblijsko) je takođe lako uklopiti, što Dženkins eksploatiše, kao promenu svesti uslovljenu galaktičkim

~ 370 ~

poravnanjem. To što se sada događa je ustvari sve ono što su drevne paganske tradicije i filozofije i najavljivale.
Period od 26 000 godina se završava galaktičkim poravnanjem, i to su, po Dženkinsu, znali drevni žreci, koji su revno
proučavali kretanja nebeskih tela, a taj se završetak poistovećuje sa novorođenjem, kada će se Sunce ponovo roditi
u utrobi „velike majke”. Po Dženkinsu je 2012 ušla u narodnu svest i može se smatrati završetkom, ne treba se
usredsrediti na jedan datum.

To je završetak Velike godine precesije, proces umiranja starog i rađanja novog doba, kao kada dan smenjuje
noć. Naše precesijsko putovanje oko velikog točka Zodijaka se završava 2012, i Dženkins ostavlja mogućnost
katastrofa ako sve nije u skladu sa rađanjem. Neprihvatanje jednog broja ljudi može dovesti do drugačijeg rezultata.
Jednom u 26 000 godina se vrata otvaraju. On naglašava da već postoje sile koje vode čovečanstvo ka preobražaju
koji nije viđen u poslednjih 26 000 godina. To je po njemu nešto uzvišeno, što će povesti čovečanstvo ka
prosvetljenju. Kako ideolozi Nju Ejdža najavljuju i dolazak „mesije” Maitreje, sve se uklapa u početak Novog Doba.
Maitreja dolazi i objavljuje se Novo doba. Dženkins ove svoje teorije i značaj galaktičkog poravnanja zasniva na
drevnim mitovima i legendama i paganskim doktrinama, tvrdeći da može biti nekih katastrofa, ako „ne bude sklada”
i ako prihvatanje od strane ljudi ne bude sveopšte. Ne sme biti opozicije svi moraju da idu u tom pravcu. Tvrdi da
postoje sile koje rade i vode čovečanstvo ka preobražaju, višoj svesti, ka Novom dobu. Mi znamo koje sile. Sile koje
varaju i plaše čovečanstvo sa mogućnošću katastrofa, kataklizme pa i invazije vanzemaljaca, sile koje stvaraju krize
i ratove pa posle dolaze kao spasioci, sile koje su kroz vekove progonile hrišćane i ubacivale lažne ideje u samo
hrišćanstvo, koje su dovele do pojave ateističkog prosvetiteljstva i humanizma. Iste sile koje stoje iza Hirošime,
Nagasakija, Francuske revolucije, Blu Bim projekta, Kodeksa Alimentariusa, nacizma, komunizma, liberalne
demokratije, projekta EU, projekta Svetske vlade, antiljudskih zakona, genocida, spiritizma, dehumanizacije, opšte
pljačke čovečanstva, dolaska lažnog mesije, Maitreje. Te sile su ustvari đavo, pali anđeli i oni koji im služe, pripadnici
elite, pokvarenog establišmenta, ljudi koji su na TV ekranima, glume humaniste, ali su toliko zli da je teško opisati,
prebogati pripadnici tajnih okultnih društava čovekomrsci i bogomrsci. Oni neće dozvoliti da bude opozicije ideji
Novog doba. Kao što nije smela postojati opozicija rimskim carevima, poklonicima Kulta sunca, kao ni rimskom kleru
koji je stajao iza Inkvizicije, a koji se takođe u svojim katedralama svesno ili ne klanjao „bogu sunca.” Oni koji odbiju
da prihvate ideje Novog Doba, biće optuženi za katastrofe, za gnev nebeskih sila, gnev Božji zbog nedostatka
harmonije i izostanka obećanog mira. To se ne mora obavezno dogoditi neke navedene godine, poput 2012, ali će
se dogoditi. O tome govori i Biblija u Otkrivenju Jovanovom 13 poglavlje 13 – 15 stih: „I učini čudesa velika, i učini
da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred
zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa. I bi joj dano da
dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.”
Ne mora da bude prirodnih katastrofa, one mogu biti izazvane, mogu da se isceniraju, a narodi da se izmanipulišu
čudima izazvanim pomoću tehnologije, a za katastrofe da se optuže oni koji neće da se uklope. I danas se optužuju,
ali za netoleranciju, isključivost, tvrdokornost, staromodan stav, govor mržnje i fašizam. Državni sistemi kojem je
namera da se uklopi u Novi svetski poredak i da ostvaruju njegove ciljeve, utiče na sve ljude da se uklope. Oni koji
ne žele će prvo biti marginalizovani, izrugivani, proglašavani retrogradnim zanesenjacima. Nije li već slučaj da se
ljudi koji žele da se zdravo hrane žele proglasiti psihijatrijskim slučajevima? (portal Vestinet 27. maj 2012 –
„Mikročipovanje dece postaje stvarnost”). Nepodobni će prvo biti opomnjani a zatim i progonjeni, lišavani sredstava
za život, hapšeni. Potrebno je izazvati revolt prema onima koji idu „mimo sveta.” Zato se dešava da „u ime Boga i
pravoslavlja huligani prebijaju nezaštićene gejeve”. Kada su bili nemiri 18 marta 2004 u Beogradu zbog Kosova i
pogroma nad Srbima, policija se neobjašnjivo povukla sa linije odbrane Bajrakli džamije i ambasade SAD, koje su
spaljene od strane huligana. Svet su obišle slike „pravoslavnih verskih fanatika” koji pale i ruše. Slična stvar je bila i
sa razbijanjem prve gej parade u Beogradu. Kamere su posebno „lovile” sveštenike i monahe među protivnicima
gej – parade, a posle „hvatale” slike okrvaljenih devojaka i momaka kojima pomažu građani. Sve više, posebno
mladih izražava antipatije prema crkvi, povezujući je sa srednjim vekom. Slike monaha koji prebija narkomana koji
se leči od droge u manastiru Crna reka su obišle svet. Ko bi dozvolio da se to snima? To je direktan snimak koji je
smišljeno stvoren. Ko dozvoljava i stimuliše bogaćenje i bahatost sveštenstva. Orgijanja političara, njihove afere su
kao „dobar dan”, nestaju milioni, ali se na sva zvona govori o gresima sveštenstva. Vladika Raško – Prizrenski
Artemije je optužen za aferu oko kupovine stana, a milionske afere političara i biznismena u Beogradu su već
zaboravljene. Akteri oslobođeni ili su dobili „narukvicu” i „osuđeni” da presede u kući od milion evra nekoliko
meseci. Pomenuti Artemije je bio kriv što se suprotstavio ulasku Srpske pravoslavne crkve u ekumenizam. Slična je
situacija sa Islamom. Koliko god da se Islam doživljava kao agresivna religija, to je religija koja podupire porodične
vrednosti i koliko toliko dobre međuljudske odnose, pa su stotinama godina muslimanske države bile napredne i
nezavisne, dok pohlepni zapadni kapitalisti nisu došli za ratnim brodovima Portugalije, Španije, Francuske i Britanske
krune da pljačkaju. Terorističke organizacije kao Hamas, Hezbolah, Islamski Džihad, a psebno Al Kaida su u svetu
izazvale revolt prema muslimanima, i odobravanje američkih i NATO vojnih intervencija. Mediji su podgrevali

~ 371 ~

mržnju prema svim muslimanima. Muslimanske države su postale žrtve genocidnog Novog svetskog poretka. U
većini tih zemalja su prava vlast zapadne multinaconalne kompanije koje plaćaju lokalne pokvarenjake, satrape i
diktatore, pa je kršenje ljudskih prava sasvim normalna stvar u tim zemljama. Grupe koje su vekovima živele zajedno
su zavađene, a narod osiromašen. Stare muslimanske države su gurnute u međusobne ratove. Islam je trn u oku,
on se mora pokoriti skroz i njegov nezavisan duh se mora ugasiti, a tradicija se mora zameniti potrošačkim
mentalitetom. Muslimanska žena mora biti „oslobođena” što znači mora da se skine i vara muža, rađa vanbračnu
decu i razvodi se kad se pojavi „bolji.” Same terorističke organizacije nisu nastale u svetu Islama, već su stvorene
iza debelih zidova obaveštajnih službi Zapada, što većina vrbovanih u te organizacije i ne zna, nego misli da ide u
smrt u ime Boga. Naravno, ne treba opravdavati ljude koji su počinili zločine u ime Islama. To i nisu muslimani, kao
ni što krstaši, ustaše i Ljotićevci nisu hrišćani. Kad se svetu ovim putem ogade tradicionalne religije, biće lako ubediti
mase da su pripadnici koji se drže tih religija opasni i loši ljudi.

Nigde u Bibliji 2012 nije pomenuta, kao uopšte ni jedna godina kao početak nekim katastrofama ili godina kraja
postojanja sveta. U Biblijskim knjigama su predviđene mnogo gore katastrofe koje će da okončaju život na grešnoj
planeti, ali se Bog sigurno neće služiti proročanstvima paganskih Maja i Sumerana, Pakal Votana, Nostradamusa i
ostalih okultista, niti masonima i njihovom ideologijom. Bog će se pobrinuti da njihova piramida sa svevidećim okom
bude smrvljena. On će to uraditi kada ove sile bezakonja budu prepunile čašu i kada život hrišćana na celoj Planeti
bude ugrožen dekretom o njihovom uništenju, jer neće da se uklope. (Otktivenje 13. 17) i kada podela među ljudima
bude jasna. Ko je za a ko protiv. Kada Antihrist, vođe svetske vlade, okultisti, zlotvori budu verovali da su završili
svoj posao i da vladaju, da ih od njihovog ispunjenja plana deli samo malo. Da počinje Milenijum mira, bez
omrznutog hrišćanstva, bez izvora pobune, bez ljudi koji misle. „Jer kad reku: mir je, i nema se šta bojati, onda će
iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu ženu, i neće uteći” (1. poslanica Solunjanima 5.3). 21. 12. 2012
možda a i sigurno nema nikakve veze sa majanskim kalendarom. Ko može to da proveri? Skoro niko. Ali ima veze sa
jednim drugim datumom: Osnivanjem banke Federalnih rezervi u SAD. Ta banka je osnovana 21. 12. 1913. Znači 99
godina. Broj 9 i broj 13 u ovom slučaju.

Obzirom da stratezi Nju Ejdža najavljuju 1000 godina mira, ali kome će prethoditi ekonomska kriza i nemiri, 2012
ili 2013 može biti odabrana da ti nemiri budu intenzivirani od strane istih onih koji su iscenirali Francusku revoluciju
1789, Rusku revoluciju 1917, I i II svetski rat, Veliku Depresiju 1929…i uopšte sve prevrate, a danas imaju
neverovatnu tehnologiju za izazivanje zemljotresa, uragana, menjanje klime i stvaranje iluzija na nebu.

Nibiru – planeta ukrštanja

Savremena nauka je, navodno
otkrila postojanje nepoznate planete
na ivici našeg sunčevog sistema.
Planeta vrlo velike mase, veličine je
Saturna i jos uvek neutvrđene
udaljenosti otkrivena je matematičkom
metodom, a na osnovu neobicnih
anomalija u orbitama Urana i Neptuna,
kao i u pojasu asteroida koji kruže
unutar suncevog sistema. Te su
anomalije, doduse, zabelezene vec
mnogo pre otkrića plutona 1929.
godine, kada se spekulisalo o
postojanju ogromnog nebeskog tela, u neposrednoj blizini, koje ih prouzrokuje. Pronalazak minijaturnog plutona
nije mogao dati zadovoljavajuci odgovor zašto velika planeta ima nepravilnu putanju, pa je to pitanje ostalo
otvoreno sve do danas. Zasto je trebalo gotovo jedan vek da se izađe sa ozbiljnim informacijama o tajanstvenoj
planeti? Nepostojanje tehničkih mogućnosti ili nešto drugo, može se samo nagađati. Ali dobro je podsetiti se da je
Uran otkriven primitivnim teleskopom jos 1781. godine, a Neptun 1846. godine. Ovde je odgovor: Tolika planeta
kao Nibiru bi morala da bude viđena, i sa amaterskim teleskopom, ako se već toliko pibližila, ali je niko nije video.
Uran je viđen još 1871, ali Nibiru nije ni do danas. Sve se oslanja na sumerski mit, koji je između ostalih
popularizovao Zeharija Sičin, američki pisac rusko - jevrejskog porekla. Međutim, teoretičari – branioci teorije o
Nibiruu se ne daju. Kažu da je razlika između ove i ostalih planeta u sunčevom sistemu ogromna što je osnovni
razlog zbunjenosti i zabrinutosti. A glavna posebnost planete je ta da se kreće elipsastom putanjom i suprotnim
obrtanjem oko ose od svih ostalih planeta. Ova bi planeta navodno mogla da ugrozi život na Zemlji, a njeno službeno
objavljivanje bi moglo da izazove i društvene poremećaje. Kakvu bi reakciju izazvalo saopštenje da se u našoj blizini

~ 372 ~

nalazi ogromna naseljena planeta? Njeni zagovornici se najviše „brinu” za hrišćansku religiju, za koju kažu da bi
„njeni krvavi temelji građeni 2000 godina bili uzdrmani.” Ova planeta se svakih 3 600 godina došeta u sunčev sistem
i sada joj je vreme da prođe blizu nas. Čekaj..a gde su izveštaji o njenom prplasku pre 3. 600 godina? Nema ih.

Zeharija Sičin u knjizi „12 planeta” tvrdi da je Nibiru nekada davno prolazio blizu Sunca kao nenastanjena planeta
i izazvao sudar sa planetom Tiamat. Sičin za ovu tvrdnju uzima sumerski ep o stvaranju „Enuma Eliš”. Tiamat, velika
planeta biva uništen i od njega nastaju Zemlja (KI), Mesec (KIN.GU) i pojas asteroida nazvan Kovana ogrlica. Takođe
su i druge planete imale imena sa svojim značenjima. Sunce (APSU), Merkur (MUMMU), Venera (LAHAMU), Mars
(LAHMU), Jupiter (KIŠAR), Saturn (ANŠAR), Uran (ANU), Neptun (EA), pluton (GAGA). I naravno, naš prijatelj Nibiru
nazvan MARDUK, koji je uništio Tiamat, od čijeg tela je nastala Zemlja i Mesec. Ovo je bio sumerski (vavilonski)
panteon vrhovnih bogova, kojih je bilo 12. Taj panteon je kesnije prešao u Egipat, Grčku, Rim. Imali su ga i
prekomorski starosedeoci Amerike. Sunce je bilo glavno božanstvo. APSU - onaj koji je postojao od početka. Mars,
LAHMU je bio ratnik, Venera LAHAMU, gospa od bitaka, Jupiter KI.ŠAR je bio glavni na tlu, a Saturn je bio AN.ŠAR,
glavni na nebu. Zemlja je bila jednostavno KI, „zemlja” a mesec KIN.GU „veliki emisar”. Nibiru MARDUK je nastavio
da svraća, ali je nakon stotina hiljada godina bio naseljen. Ta bića koje Sičin poistovećuje sa Anunakijima iz sumerske
kosmogonije su bila u opasnosti da im planeta izumre, jer im je atmosfera nestajala. Morali su da nabave zlato da
im se atmosfera ne bi raspala, da bi započeli hemijski proces spasavanja atmosfere. Sleteli su na Zemlju kad je
Marduk prolazio blizu nje i na njoj našli zlato, i to u Africi. Sičin za ovo nalazi potvrdu u tome da su u „donjem svetu”
bili rudnici, a donji svet se zvao AB.ZU, što su čitaoci vavilonske kosmogonije poistovetili sa paklom. Nema
arheoloških potvrda za ovo. Po Sičinu se to događalo pre 400 000 godina. Anunakiji su dolazili, kopali, leteli nazad,
i to iz Sumera. Posle nekog vremena došlo do pobune Anunakija, kojima je dosadilo da kopaju. Odlučili su da od
primitivnog stanovnika planete, više majmuna nego čoveka stvore radnika, pa su ženke primitivnog čoveka oplodili
svojim semenom, da bi se rađala deca koja su bili ljudi i nazvana LU.LU AMELU (primitivni radnici). Nakon toga su
Anunakiji uzimali žene rođene genetskim inženjeringom i spavali sa njima, da bi im se rađala deca. Ovde lukavi Sičin
uzima i početak Biblije kao „dokaz” za svoje pisanje. Biblijski Bog je za njega množina astronauta sa Nibirua, a Adam
i Eva su stvorena bića. Astronauti, pridošli sa Nibirua koje Sičin poistovećuje sa „sinovima Božjima” (Nefiilim) su
spavali sa „kćerima čovečijima”, decom Adama i Eve, i rađali su se divovi (Nefiilim). Uskoro su ljudi toliko ojačali da
su preuzeli vlast nad gradovima u Sumeru, i obožavali su bogove (astronaute), dok jedan od astronauta (EN.LIL) nije
odlučio da ih uništi vodom. Ljude je opomenuo EN.KI, tj jednog čoveka Ziusudru (Akadski Ut Napištim), a sami
astronauti su pobegli nazad na svoju planetu. Ljudi su se opet umnožili i ostali da obožavaju svoje bogove. Sičin je
veoma spretno u ove priče uvukao i Bibliju, tvrdeći da je ona redigovana sumerska legenda. Nakon ovog potopa,
Nibiru je svraćao još jednom ili dvaput, da bi ponovni dolazak bio najavljen za 2012 ili 2013.

Gde se trenutno planeta nalazi nije poznato, ali postoje određene špekulacije i dobar su temelj za razne
proračune i predviđanja. Vrlo je čudno da nema dokaza o postojanju ove planete, za koju predviđaju da na svakih 3
600 godina obiđe krug. Ako treba da se pojavi blizu Zemlje 2012. 2012, ili 2014, ogromna planeta bi bila vidljiva već
decenijama i to se ne bi moglo sakriti. Ona bi bila vidljiva i astronomima – amaterima.

Karl Sagan, čovek otvorenog uma, koji se usudio pre dvadesetak godina, u svojoj fantasticnoj seriji (i knjizi )
„Kosmos”, spomenuti „... ogromnu tamnu planetu koja kruži dubinama Mlečnog puta, o kojoj ne znamo gotovo
ništa osim da na njoj postoji zivot...” G. sagan, objasnite kako može opstati život na planeti koja luta svemirom. Kad
se udalji od Sunca, kolika je temperatura? Šta čini gravitacija kad a se planeta približi drugim nebeskim telima? I
…nije li bilo lakše Anunakijima da se nasele na Zemlju, zdravu planetu nego da „cimbuljaju” zlato na svoju nestabiln
planetu Nibiru.

Dr. Džon Marej (John Murray), britanski astronom, nakon opsežnih matematičkih izračunavanja, prvi se usudio
obelodaniti podatke o postojanju velike, nepoznate planete u susedstvu Sunčevog sistema, kao uzročnika neobičnih
odstupanja u putanjama udaljenih kometa. Do istog zakljucka su dosli i fizičar Daniel Vajtmir i astronomi americkog
univerziteta u Luizijani. I to tek nedavno, 1999. godine. I Zeharija Sičin, i Erih fon Deniken i Ahmed Bosnić i slični
autori su tvrdili da su „bogovi” posećivali Zemlju u davna vremena, a često su se hvatali i za stihove drevnih legendi.
„...Vidi moj prijatelju kako izgleda zemlja! Pogledaj more, na stranama planinske kuće. Zemlja je zaista postala tek
brežuljak, Široko more je tek poput kade.”(Deo sumerske price o kralju Etani, koji je odveden na nebo.) Da li je
stvarno Etana išao na nebo? Ili je bio uživalac opojnih droga koje su mu omogućile da halucinira?

Nibiru bi trebao da prođe između Marsa i Jupitera, on je nastanjen, i to je „planeta ratni brod” a njegovi
stanovnici su se prilagodili uslovima lutanja kroz svemir bez sunčeve svetlosti. Ok, pa što nisu naselili pitomu Zemlju?
Oni su genetskim inženjeringom stvorili ljude, a posle kao zečevi zbrisali od potopa. Dobro, verujemo onda da su u
narednih 3 600 godina svraćali, ali se nisu pitali sa svojom decom na Zemlji za zdravlje. Ako se svraćanje Nibirua
predviđa za 2012, 2013… on je onda morao da prođe pored zemlje negde oko 1600-te godine p.n.e. Kako da ga ne
pominju bar Grčki izvori, koji pominju i neke nevažne događaje? I kako su stanovnici na toj planeti evoluirali do
stepena da su mogli da lete ka drugim planetama, ako su dugo bili bez sunčeve svetlosti? Šta bi se desilo kada bi

~ 373 ~

Zemlja bila lišena sunčeve svetlosti 3600 godina? Nema takve planete. Ipak, vrlo je lako moguće da se jedno jutro
probudimo i vidimo na nebu crno nebesko telo koje se približava preteći. Tehnologija za prikazivanje hologramskih
slika na nebu postoji. To je Blue Beam tehnologija (Plavi zrak) i ko zna šta još poseduju vojske velikih sila. Neopisiv
strah bi obuzeo stanovnike Zemlje. Pojava „planete Nibiru” bi verovatno bila praćena preletanjima „vanzemaljaca”
i određenim merama na Zemlji, koje bi bile uperene protiv sloboda kretanja, govora, protiv imovine i smanjenje
prava građana. To bi ubrzalo stvaranje svetske vlade sa Antihristom, lažnim mesijom na čelu. (Ovaj podatak znaju
samo hrišćani, za ostale ljude bi ovaj vladar bio neka nova verzija, za neke Hitlera za neke Gandija a za neke nekog
novog Cezara). Većina će mu se pokloniti kao spasitelju i novoj nadi. „Nibiru” bi se posle nekog vremena „udaljio” i
ljudi bi odahnuli, a najverovatnije bi zahvalnost za to tražio i dobio neko iz vrha duhovne vlasti. Papa ili neki guru. Ili
Maitreja. Moguće da će nebeska pojava biti najava dolaska lažnog hrista. Biblija pominje da će uoči samog II
Hristovog dolaska na nebu pojaviti „znak sina čovečijeg” (Matej 24.30). Slika ogromne planete, vasonskog broda ili
plamteće zvezde nakon koje dolazi „mesija” i proglašava hiljadugodišnjicu mira je sasvim realna. Uglavnom, ko
poznaje Bibliju, nema se šta bojati pomahnitale planete, nju ne pominje nijedan Biblijski stih. Prevara je moguća,
jer malo šta na trulom svetu nije prevara. Ako su političari u stanju da lažiraju izbore, pokradu pola godišnjeg
budžeta, ako su vojske u stanju da pobiju civile namerno pa proglase greškom, saznaju za trgovinu organima pa
prećute, ako su sistemi u stanju da štite gejeve, pedofile i manijake osuđujući ih na prekršajne kazne, dok radnike i
seljake namerno sateruju u bedu…šta je onda njima sveto? Napraviti bilo kakvu prevaru, iluziju, bilo šta što će ih
dovesti do mračnog cilja…surove vladavine nad čovečanstvom.

Putanja tobožnje 12. planete.

Rat između dv religije

Dvadeseti vek je vek tehnologije i elektronike, vek kada život civilizacije zavisi od tehnoloških dostignuća. „Znanje
će se umnožiti” (knjiga proroka Danila 12.4). Nije nikakav problem da se za nekoliko mnuta jedna vest okrene oko
planete i sazna u isto vreme u Australiji, na Svalbardima i u Sibiru. Šta ćemo sa našim precima koji nisu imali internet
i TV a u svakom delu planete imamo identične priče. Priče o Potopu, o zemlji večitog blagostanja gde se večno živi,
o vrhovnom Bogu, i o apsolutnoj pravdi, zemlji ili mestu gde se večno živi. Takođe i priče o zmajevima, naletima
vanzemaljaca, obožavanju sunca.. Mitovi i legende naroda koji postoje i danas i onih naroda koji su nestali, a bili su
udaljeni jedni od drugih i razdvojeni morima i okeanima iznose podatke koji su identični. Pomenuli smo Majanski
kalendar, a slične kalendare su imali i Hopi Indijanci i Egipćani i Sumerani. Izveštaji iz celog sveta koje su davali
uravnoteženi, porodični i poslovni ljudi, lekari, plemenske vođe, pisci, ratnici, mornari, pastiri, kraljevi, sveštenici,
ambasadori… moraju da se ozbiljno razmotre. Pogotovo ako je isti događaj videlo više ljudi. Ni danas sa svom
kompjuterskom tehnologijom i maštom malo ko može da predstavi ono što nikada u životu nije video, ili za to nije
čuo. U holivudskim filmovima se pojavljuju razna bića, ali su sva ona modifikovana postojeća stvorenja, ili uvećana.
Svi filmovi strave, sa užasnim bićima, alienima, zombijima… ustvari su samo preuveličavanje bića koja postoje i
njihovo „poružnjivanje” i dodavanje zlog karaktera. Mogu se prepoznati pauci, zmije, lobanje ljudi i životinja kojim
su dodate velike oči, rogovi, i sluz, ptice, insekti, ili kombinacije postojećih živih stvorenja. Za zombija, vampira ili
vukodlaka više ne treba mašta. Ali šta sa primerima iz drevnih vremena koji su zapisani na svakom kutku Zemlje?
Predstava o vrhovnom Bogu, koliko god izvitoperena paganstvom postoji kod svih ljudi. Predstava o mestu gde
nema smrti, gde pravda počiva i gde su svi ljudi jednaki. Predstava o Nebu. O stvaranju od strane Stvoritelja. To su
univerzalne predstave. To dokazuje da su ljudi upravo nastali onako kako govori Sveto Pismo. Stvoreni su od Boga.

~ 374 ~

Nema mesta gde nema ovih verovanja. Šta je sa zmajevima? Ceo svet, svi narodi i plemena, svaki narod koji je
postojao od antike do danas ima svoje predstave o zmajevima.
To su uglavnom moćna, velika i zla, ili negde dobra bića, koja
negde bljuju vatru a negde ne, ali su izvor straha,
strahopoštovanja i obožavanja. Autori, istoričari i antrolozi kažu
da ta verovanja potiču od mašte starih naroda koji su morali da
„materijalizuju” prirodu i nekome pripišu ono što nisu mogli
objasniti, pa su zmajeve predstavljali kao moćne i velike zmije i
krokodile, jače od ljudi i bliske bogovima. Ipak, gde su zmije i
krokodili na severu a poznato je da su Vikinzi imali verne
predstave o zmajevima. Nijedan zmaj nema nikakvu sličnost sa
zmijama i krokodilima, od vikinških i germanskih, do pernatih
zmajeva Inka i kineskih zmajeva. Krilate zmije, kažu da ne

postoje, a ni krokodili teški 40 tona. Nema sličnosti sa zmijom a ni sa krokodilom.
Samo jedno objašnjenje postoji. To je da su ljudi bili savremenici bića koja su gledali i kojih su se plašili, a to su

dinosauri. Nisu ih mogli tek tako izmisliti. Biblija potvrđuje ovu činjenicu, u Knjizi o Jovu se pominje strašno biće
Behemot na kopnu i Levijatan u moru, u prevodu Daničić Karadžić prevedeno kao „krokodil” i „slon”. Sada čitajmo
i vidimo da li se ovi opisi odnose na krokodila i slona: „A Gospod opet odgovarajući Jovu iz vihora reče:Opaši se sada
kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj. Hoćeš li ti uništiti moj sud? Hoćeš li mene osuditi da bi sebe opravdao? Je li
u tebe mišica kao u Boga? Grmiš li glasom kao On. Okiti se sada čašću i veličanstvom, u slavu i krasotu obuci se.
Prospi jarost gneva svog, i pogledaj sve ponosite, i obori ih. Pogledaj sve ponosite, i ponizi ih, i potri bezbožnike na
mestu njihovom. Zatrpaj ih sve u prah, i poveži im lice na skrivenom mestu. Tada ću te i ja hvaliti da te čuva desnica
tvoja. A gle, slon, kog sam stvorio s tobom, jede travu kao vo; Gle, snaga mu je u bedrima njegovim, i sila mu je u
pupku trbuha njegovog; Diže rep svoj kao kedar, žile od jaja njegovih spletene su kao grane; Kosti su mu kao cevi
bronzane, zglavci kao poluge gvozdene. On je prvo između dela Božijih, Tvorac njegov dao mu je mač. Gore nose
mu piću, i sve zverje poljsko igra se onde. U hladu leže, u gustoj trsci i glibu. Granata drveta zaklanjaju ga senom
svojim, i opkoljavaju ga vrbe na potocima. Gle, ustavlja reku da ne teče, uzda se da će ispiti Jordan gubicom svojom.
Hoće li ga ko uhvatiti na oči njegove? Zamku mu provući kroz nos? Hoćeš li udicom izvući krokodila ili užem podvezati
mu jezik? Hoćeš li mu provući situ kroz nos? Ili mu šiljkom provrteti čeljusti? Hoće li te mnogo moliti, ili će ti laskati?
Hoće li učiniti veru s tobom da ga uzmeš da ti bude sluga do veka? Hoćeš li se igrati s njim kao s pticom, ili ćeš ga
vezati devojkama svojim? Hoće li se njim častiti drugovi? Razdeliti ga među trgovce? Hoćeš li mu napuniti kožu
šiljcima i glavu ostvama? Digni na nj ruku svoju; nećeš više pominjati boja. Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo
ugleda čovek, ne pada li? Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko će stati preda me? Ko mi je pre dao šta, da mu
vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je. Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog. Ko će
mu uzgrnuti gornju odeću? K čeljustima njegovim ko će pristupiti? Vrata grla njegovog ko će otvoriti? Strah je oko
zuba njegovih. Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo. Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi među njih. Jedna
je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se. Kad kiha kao da munja seva, a oči su mu kao trepavice u zore. Iz usta
mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču. Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla. Dah njegov raspaljuje
ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta. U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah. Udi mesa njegovog spojeni su,
jednostavno je na njemu, ne razmiče se. Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj. Kad se digne, drhću
junaci, i od straha očišćaju se od greha svojih. Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop. Njemu
je gvožđe kao pleva, a bronza kao trulo drvo. Neće ga poterati strela, kamenje iz praće njemu je kao slamka; Kao
slama su mu ubojne sprave, i smeje se bačenom koplju. Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.
Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi. Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana
osedela. Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji. Šta je god visoko
prezire, car je nad svim zverjem” (Knjiga o Jovu glava 40 i 41).

Ovo mogu da budu samo čudovišta. Ima na dosta mesta dokaza da su dinosauri i ljudi savremenici, ali zvanična,
evolucionistička nauka ih nipodaštava, krije i proglašava falsifikatima. Između ostalih i pomenute figurice od
terakote iz Meksika, kao i kamenje iz Ike u Peruu, pećinske slikarije i mitološke predstave. Biblija tvrdi da svet nije
mnogo star, nema miliona godina, nema milijardi. Legende potvrđuju, kolektivna svest ne laže. Takva je situacija i
sa vanzemaljcima. I oni su viđeni, potvrđuju izveštaji drevnih hroničara. Kao što su viđene i vile i vilenjaci i trolovi i
patuljci i duhovi umrlih i ukleti jedrenjaci. Viđeni jer postoji sila kojoj trebaju ovakve stvari, da bi ljudi bili zbunjeni i
navedeni da veruju pogrešno. Vanzemaljci su odličan falsifikat, potreban da se podrži i potvrdi evolucija, da se
podrije Biblija i temelji monoteističkih religija i da se ubrza stvaranje Svetske vlade sa Antihristom na čelu. Mnogi
ljudi misle da je hrišćanstvo, posebno Biblijsko nešto marginalno, nešto što podržava malo ljudi. Izgleda tako, ali
nije. Dok god Pomenuli smo ideologije, komunizam, nacizam, fašizam, modernu demokratiju, liberalizam,

~ 375 ~

humanizam. Sve se one bore protiv ideje Boga Tvorca, i sve one imaju svoje pokušaje da Boga proglase mrtvim,
nepostojećim. Materijalizam, evolucija, ateizam i antiteizam nisu mogli skriti taj centar borbe protiv Boga i čak
osvedočiti mnoge ljude u Njegovo postojanje. Ako Boga nema – što ga napadaju. Ranije religije i filozofije koje su
nastajale su takođe stvarane da bi izbrisale ideju Boga Stvoritelja u narodima, pa je nastao suprotni tabor okupljen
oko Kulta sunca, paganski kultovi i verovanja, magija, okultizam, ezoterija, astrologija, personifikacija planeta i
zvezda, obožavanje prirode. U tom su taboru nastali i „bogovi”, „učitelji”, „misionari iz svemira” – vanzemaljci. Ako
neko misli da je sa dolaskom prosvetiteljstva suprotan tabor dobio novu ideologiju, ateističko – materijalističku –
prevario se. Dobio je samo prilagođenu formum lakše prihvatljivu za mase. Pogledajmo simboliku svih ideologija
nastalih u vreme i iz prosvetiteljstva. Komunizam, nacizam, demokratija i fašizam imaju itekako okultnu pozadinu.
Najveći komunistički praznik bio je 1. maj dan u čast Sunca i proleća kom prethodi Valpurgijska noć, veštičije
okupljanje. Prvomajski uranci su ustvari proslava paganskog praznika izlaska sunca, i taj dan je slavio između ostalih
i Dioklecijan koji je sebi dao za zadatak da istrebi hrišćane. To je bio njegov rođendan. Komunističku crvenu zvezdu
je zamenila demokratska žuta zvezda, petokraku na zastavi SSSR je zamenila zvezda na zastavi EU. Petokraka zvezda
je pentagram i simbolizuje glavu Mendesovog jarca, veoma jak okultni simbol. Kukasti krst, svastika, je simbol sunca.
Takođe su poznati nacisti sa svojom okultnom praksom. Takođe, u komunizmu je svaka novina imala horoskop, a
astrolozi nisu bili zabranjeni, i Hitler i Staljin su imali svoje astrologe. Ako mislimo da u demokratijama imamo
sekularno društvo bez mešanja religije, prevarili smo se. Jeste da crkva nema pravo da se meša u poslove države, i
da ne sme na silu da utiče na savest građana, ali da li su slučajno zastupljene teme o astrologiji, meditaciji,
hinduizmu, poplava vidovnjaka, magova. Pominjali smo pokrete, ekte, religije, gurue, NLo – kultove, novodobaše
organizacije koje sede u UN. Nijedan film ne može da prođe bez nekog vrača, vračare, mađijanja, spiritizma,
pagansko – masonske simbolike. Naizgled bezazlene serije „Selo gori a baba se češlja”, „Bela lađa” ili „Porodično
blago”. Vračanje, očijukanje sa mrtvima, tumačenje snova. Holivud je prvak sveta u ovome. Crkva i Bog su predmet
rugla, hrišćani se predstavljaju kao ludaci, zanesenjaci, psihopate koje maltretiraju porodicu ili se deru na sred ulice
kao pomahnitali. U osam od deset filmova se propagira okultizam, magija, ezoterija, astrologija, joga, vračanja,
veštičarenje, spiritizam tj. pojavljivanja duhova, satanistički rituali… a posebno vanzemaljci u svim oblicima.

Čudno je to što vanzemaljske civilizacije koje su nekada tako zdušno pomagale Inkama, Vaviloncima, Hindusima,
Majama, Keltima i ostalima, danas samo nadleću Zemlju izbegavajući direktan kontakt sa svojom „sabraćom” na
nižem intelektualnom i duhovnom nivou. Letelice se pojavljuju i danas, ali bez direktnog kontakta. Oni koji su
nekada gradili i predavali znanja, patili se oko čoveka da ga podignu na noge danas ne pokušavaju da spreče
zagađenja, trovanja hrane, uništavanja mora i reka, kao i da se ovaj svet uništi u međusobnom sukobu ljudi.
Vanzemaljci ga ne osvajaju, već se pojave, luduju po nebu i odu, bez najave i predstavljanja. Oni nemaju nameru da
se umešaju u bilo šta. Za svakog pametnog čoveka je dovoljno.

Logično je da jedna Super razvijena civilizacija koja poseduje brodove za intergalaktička putovanja ne bi pravila
ludorije po nebu i obilazila oko Zemlje „kao mače oko vrele kaše”, ostavljajući ljude da razmišljaju, nagađaju i
razbijaju glavu o čemu (ili kome) se radi. Zašto bi se oni krili po negostoljubivim planetama Sunčevog sistema ili pod
morem gledajući primitivce kako žive na ovoj još uvek lepoj i gostoljubivoj planeti, i čine zlo jedni drugima? Niko
nije video lovce koji protrče kroz lovište, kriju se po pećinama i opet protrče i odu dok zečevi postavljaju pitanja.
Pomorski istraživači iz XV i XVI veka koji su išli put Novog sveta su se ponašali u skladu sa svojom misijom. Da li se
Kolumbo kada je ugledao ostrvo San Salvador ili Kubu samo pojavio na trenutak da bi domoroci ugledali njegove
brodove, i nestao, ostavljajući stanovnike ovih krajeva da razmišljaju o čemu se radi? Nestao i vratio se u Španiju ili
na neko nenastanjeno ostrvo i tu čekao. Znamo iz istorije šta je bilo. Na ovakva i slična pitanja okultisti koji
zagovaraju saradnju sa „svemirskom braćom” imaju odgovor: Oni se mešaju, rade, pomažu ali mi to ne vidimo!
Opravdavaju se time što i hrišćani ne vide Boga i ne vide Njegovo delovanje a veruju da On postoji i da radi. Hrišćani
znaju da nije tako, jer nebrojeno mnogo iskustava sa Bogom imaju. I koliko ima hrišćanskih molitvenih domova a
koliko „čekaonica” za svemirske krstarice i leteće tanjire.

Rekli bismo da ovde postoje tri gledišta:
1). Visokorazvijena braća iz druge galaksije sa visokim moralnim pravilima bi došli na posrnulu planetu Zemlju i
uspostavili kontakt sa svojom „nedozrelom” sabraćom. Makar bi nam rekli: „Ne pravite to razorno naoružanje,
uništićete i sebe i ovu lepu planetu i poremetiti ravnotežu u vašem Sunčevom sistemu”. Uticali bi na vodeće ličnosti
na Zemlji da se okanu zla, nasilja, rata, korupcije i potrudili se da nas nauče da svi bar podjednako dobro i moralnije
živimo. Ili bi vođe kakve danas imamo pohapsili i odveli na „rehabilitacju” a ljude edukovali kako da očuvaju život i
da se ponašaju tao da mogu postati deo svemirske porodice planeta. Ne verujem da bi bili licemerni kao političari
Evropske Unije kada je prijem novih članica u pitanju.
Došli bi kao kolonizatori i osvajači a to bi ljudi itekako osetili na svojoj koži, ili bar skroz ostali bez energetskih i
drugih resursa. Bili bi pojedeni za ručak, porobljeni kao na Planeti majmuna ili nestali.
Kada bi imali neki svoj tajni plan za ovu planetu, njihova napredna tehnologija bi im omogućila da ne budu nikako

~ 376 ~

primećeni od strane ljudi. Ne bi bili tako neozbiljni da „prave ludorije” tragove u žitu, akrobacije, svetlosne efekte i
izazivaju znatiželju kod ljudi. Ipak bi se njihov uticaj u bilo kojoj sferi osetio. Ukoliko bi to bila bića željna ruda i nafte,
ljudi bi primetili da energetska baza brzo nestaje. Ili bi nestajali sami ljudi, i to u velikom broju. Ako bi se radilo o
visokomoralnoj civilizaciji, tada bi se dešavale pojave poput volšebnih nestajanja razornih bombi ili iznenadnih
pojavljivanja lekova za neizlečive bolesti, nestanaka opasnih tehnologija, možda i opasnih ljudi koji bi bili
kidnapovani i vraćeni krotki kao jaganjci. U svakom slučaju, ne bi čekali da mi uništimo planetu, jer opustošena
planeta ne treba ni osvajačima a ni miroljubivim stanovnicima neke planete članice međuzvezdane federacije.

Mnogo se špekuliše oko toga da istinu kriju Amerikanci, NATO, Pentagon, NASA, CIA, Ujedinjene nacije, ili Rusi,
ili, pak, ako cemo verovati nekim autorima, znali su i nacisti. Ova priča samo podgreva maštu. Oni navodno znaju
istinu i kriju od ostalog dela čovečanstva. Pitanje je sada da li bi visokorazvijena civilizacija uopšte pitala korumpirane
političare bilo šta. Da li bi se obraćali verskim vođama ili industrijalcima? Ili bi uradili ono što se njima sviđa. Ne
verujem da bi naložili najpokvarenijim ljudima na planeti da čuvaju tajnu, jer i onaj sa ulice koji pretura po
kontejnerima jako dobro zna ko su političari i ljudi iz establišmenta. Ljudska priroda ne bi dozvolila da nešto ostane
sakriveno, pošto su ljudi povodljivi na novac, publicitet i slavu. „Problem vanzemaljaca” datira iz davne prošlosti i
ne bi mogao ostati tajna, jer su se od tada raspale mnoge velike sile i organizacije. Poslednja je bila SSSR. Bedno
plaćeni ruski naučnici i bivši ili smenjeni rukovodioci bi tajnu odali za „šaku dolara”a nisu mnogo bolji ni oni sa druge
strane „bare”.

Napadi na Bibliju

Pominjani su napadi na štivo Biblije u knjigama „ufologa”, Denikena, Blumriha, Sičina i ostalih, kao i raznih
teoretičara zavere poput na primer popularnog Dejvida Ajka. Biblijski stihovi i poglavlja su vađeni iz konteksta i
pripisivani ili starijem mitu ili jednostavno tumačeni kao „bliski susret” neke biblijske ličnosti sa vanzemaljcima,
vasionskim brodom ili „bogovima iz svemira.” Zeharija Sičin poredi spise sumerskih kosmogonija, posebno epa o
stvaranju „Enuma Eliš” (Kad na visini) sa Starim Zavetom, tvrdeći da je Stari Zavet prepis vavilonskog epa. Tako na
primer mit o Adapi (Uzoran čovek) kojeg je Bog Ea odveo na nebo biva upoređen sa starozavetnim pominjanjem
proroka Ilije ili Enoha. Sičin tvrdi da je Ea bio jedan od kosmonauta sa Planete ukrštanja (Nibiru) koji je bio na Zemlji
radi iskopavanja rude. ANU je bio glavni, vladar planete, a njegovi sinovi EN.KI (EA) i EN.LIL su rukovodili poslovima
na Zemlji. Kosmodrom DUR.AN.KI (s neba na Zemlju) je bio blizu grada E.RI.DU (dom dalekog putovanja). Upravo
odatle je uzorni podanik Adapa krenuo u posetu Anuu „na nebo” a Sičin ga je poistovetio sa Ilijom i Enohom.

Naučnici i pisci iz bivšeg SSSR, Kazancev, Agrest i Šarov iznose prvi teoriju „sinovima Božjim” iz Biblije. U 1. knjizi
Mojsijevoj 6. 1-4, se pominju „sinovi Božiji”: „Videći sinovi Božiji kćeri čovječije kako su lijepe uzimaše ih za žene
koje htješe” (1. stih). Po njima su to vanzemaljci koji su dolazili na zemlju da bi se ženili kćerima ljudi. Inače, oni
misle da je prva knjiga Biblije, prva Mojsijeva ili Postanak samo prepis jednog ili sinteza više sumersko - vavilonskih
mitova. Ovde naravno nastavlja Erih fon Deniken koji isto to tvrdi, ali najsmelije tvrdnje iznosi Zeharija Sičin u knjizi
„Dvanaesta planeta” slučaju „sinova Božjih” daje celo jedno poglavlje, koje ima privlačan naslov: „Nefilim – narod
vatrenih raketa” Same napade na Bibliju zasniva na teorijama koje je jako dobro „pokrio” vavilonskim i sumerskim
legendama, koje je tumačio po svom nahođenju, ali ta tumačenja 99% ljudi ne može da proveri, a veliki deo će da
poveruje u njih, jer mu se čine logična. Anđeli Božji su po Sičinu emisari Bogova, koji su svojim letelicama sišli i
uništili Sodom i Gomor, a takođe su mnogo ranije imali odnose sa ženama iz ljudskog tabora koje su im rađale decu
– „divove od starine na glasu”. Sinovi Božji su ustvari ta deca, koja su imala ljudsko i božansko. Sičin paralelno citira
Bibliju i sumersko - akadske tekstove, i kada pominje stvaranje čoveka i kada pominje slučaj odnosa Nefilima
(Anunakija) sa ženama. Dejvid Ajk u knjizi „Najveća tajna” ide još dalje, on citira Sičina, ali tvrdi da su Anunakiji
ustvari reptili, inteligentni dvonožni gušteri koji su se parili sa ženama i od njih su nastajala deca, a od nekih od tih
potomaka su nastale porodice koje danas vladaju svetom! Ajk tvrdi da ovi reptili mogu da se preobražavaju. Čas su
ljudi a čas reptili. Sičin kaže da su bogovi stvorili ljude da ljudi rade za njih, i tako povezuje stvaranje od strane
vanzemaljaca, stvaranje robova, uvlačeći tu i Biblijsko stvaranje, zloupotrebljavajući stih:”I uzevši Gospod Bog
čovjeka, namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva.” (1. Mojsijeva 2. 15) Tekst izvučen iz konteksta. Biblija
opisuje kompletno stvaranje, stvaranje planete, zvezda, sunca, biljaka, životinja, pa čoveka. Bogu nije potreban
radnik, a ponajmanje rudar. Sumerski bogovi, koje Sičin dovodi u letelicama na zemlju su po karakteru isti kao ljudi,
svađaju se, lažu, kradu, imaju homoseksualne sklonosti i vrlo su ograničeni, jer ne mogu da proniknu čak ni u namere
svojih stvorenja - ljudi. Sičin opisuje situaciju kada treba da se dogodi potop. On taj potop ne pripisuje „bogovima”
nego prirodi, jer ti „bogovi” nisu u stanju da to naprave, ali znaju da će se nešto tako dogoditi. Tako jedan od njih,
astronaut EA opominje Ziusudru (Ut Napišti, biblijski Noje) da će biti potop, dok Ein brat EN.LIL ne voli ljude i želi
njihovo uništenja. Taj „bog” nema pojma da je Ut Napištim opomenut i da gradi brod koji treba da spase njegovu
porodicu. Čovek gradi brod na suvom a jedan bog to ne zna i nije mu jasno zašto. Ovo je još jedna priča za koju Sičin

~ 377 ~

i mnogi tvrde da ju je autor Biblije prepisao iz starijih legendi. Ipak, nije tako. Kolektivno sećanje na potop i uništenje
Zemlje, kao i na jedinu preživelu porodicu je ostalo kod svih naroda antike. Ipak, Biblija je najpotpunija, a i namera
biblijskog autora je da obavesti čitaoca zašto je bio Potop i koja je namera spasavanja baš Noja. Noje je bio čovek
koga je Bog odabrao zbog izvrsnog karaktera da nastavi ljudsku lozu. To je Biblijski Bog. On može da radi sa jednim
čovekom, on stvara rečju iz ničega („U početku biješe reč..” – Jovanovo jevanđelje 1.1). Njemu rudari ne trebaju.
Sičinovi astronauti, koje poistovećuje sa sumersko akadskim Anunakijima (bogovi niži od vrhovnih 12) su imali
problem sa požudom, pa su nasrtali na bića koja su stvorili genetskim inžinjeringom. Da li o ovome govori biblijski
stih koji pominje „sinove Božje”? Sičin tvrdi da su to anđeli, koje on naziva i „emisari.” „A kada se ljudi počeše
množiti na zemlji i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje hteše.
A Gospod reče: Neće se duh moj doveka preti sa ljudima jer su tijelo; neka im još sto dvadeset godina. A bijaše tada
divova na zemlji; a i poslije kada se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovječijim, pa im one rađahu sinove; to bejahu
silni ljudi od starine na glasu.” (1. knjiga Mojsijeva 6. 1-4). Ovo je taj slučaj. Uzet iz konteksta Biblije može da dozvoli
da su Sičin, Deniken, Blumrih ili Zajcev u pravu. Ipak, šta se dogodilo pre toga? Adam i Eva su imali dva sina. Kaina i
Avelja. Kain je bio sebičan i zao a Avelj pravedan. Zbog zavisti ga Kain ubija (1. Mojsijeva 4. 8). Kain dobija potomstvo
koje je sve okorelije, sudeći prema Kainovom potomku Lamehu, koji je bio ubica i prvi bigamista (1. Mojsijeva 4. 19
– 24). On preti da će „ubiti za masnicu” i da će njegova osveta biti sedam puta veća nego Kainova. Adam i Eva
dobijaju još jednog sina, Sita, a Sit sina Enosa (4.26) I dalje kaže da se od tada počinje opet prizivati ime Gospodnje
(isti stih). Znači da je ovo bila loza onih koji su tražili Boga, što se dalje i potvrđuje. Enoh, sedmi od Adama je bio
čovek koji je živeo „po volji Božjoj” (1. Mojsijeva5. 24). I kaže izveštaj da ga je Bog uzeo, nigde ne piše da je leteo u
svemir. Enohov sin Metuzalem je živeo 969 godina, i bio najdugovečniji od svih koje pominje Biblija. Četvrti od
Enoha, Noje, koji je preživeo potop je onaj za koga izveštaj kaže: „Noje biješe pravedan i bezazlen svojega vijeka; po
volji Božjoj svagda življaše Noje.” (1. Mojsijeva 6. 9). Njegova je loza preživela, a Kainova je uništena. Upravo se
ovde radi o sinovima Božjim i kćerima čovečijim. Kada se pominje ovaj odnos, Bog nigde ne optužuje anđele, nego
kaže „neće se moj duh doveka preti sa ljudima jer su tijelo.” O „sinovima Božijim” Biblija jasno daje izveštaj: „A koji
primiše (Boga), dade im vlast da budu sinovi Božiji koji vjeruju u ime njegovo“ (Jevanđelje po Jovanu 1. 12). Sinovi
Božiji su jasna slika Bogu vernih ljudi (Jevanđelje po Jovanu 1. 12) koji su se ženili devojkama koje nisu bile verne
Božjoj volji, popuštajući svojim prihtevima i stavljajući ljudsko ispred Božjeg. Poznata je priča u Bibliji kako je devojka
odvukla Samsona i zavela ga. Ovi ljudi su zavedeni. Začarani. Biblija ove brakove ne toleriše, jer bi žena okrenuta
sebi i svetovnosti odvukla čoveka od Boga. I obratno. (1. knjiga Mojsijeva 24. 3; 28. 1; 2. poslanica Korinćanima 6.14;
17.18).

Ljudsko je u Bibliji ono što nema Božji pečat, pa su i „kćeri čovječije” jednostavno devojke koje nisu živele po
verovanju, od najčešće sekularnih roditelja. I sekta Jehovinih Svedoka tvrdi da su „Sinovi Božji” zapravo anđeli koji
su spavali sa smrtnim ženama, pa su se rađali divovi. U svojim stalnim promenama crkvene doktrine Jehovini svedoci
su imali i ovu teoriju, ali to je samo izvlačenje iz konteksta i nepoznavanje Biblije ili njeno namerno pretvaranje u
mit i bajku. Mitove i bajke je lepo čitati, ali u Čarobni pasulj, priču o Crvenkapi ili Aladinovu lampu niko ne veruje.
Fizički je nemoguće da anđeo opšti sa ljudskim bićem. Ovo je jednostavno bio nepotreban odnos između izopačenih
devojaka i momaka koji su bili zavetovani Bogu.

Uništenje Sodome i Gomore (1. Mojsijeva 19. glava), se predstavlja kao neki nuklearni sukob koji se odigravao
na Zemlji u drevna vremena. Uništenje ovih grešnih gradova nije u Bibliji opisano na mnogo mesta, ali je bilo
temeljito i drastično. Na ovaj događaj ufolozi pominju i još neke slučajeve uništenja. Pominjali smo Mahabharatu i
tobožnji opis strašnih oružja za uništavanje celih gradova, poput nuklearne bombe. Čitajmo u Bibliji kome se molio
Avram da poštedi gradove i zašto su gradovi uništeni u 18 glavi 1. knjige Mojsijeve. Avram se tri puta obraća Bogu
sa molbom da ne uništi Sodom ako u njemu ima prvo pedeset, pa četrdeset pet pa deset pravednika. Bog obećava
da grad neće biti uništen ako ima bar deset. Da li bi Sičinovi Anunakiji hajali za pravednike? U Sodomu se nalaze dva
anđela koji kao ljudi obitavaju u kući Lotovoj kada građani dolaze na vrata i traže da im Lot pusti goste „da ih
poznaju”. Ovaj termin se koristi za seksualni čin, što znači da su stanovnici grada bili između ostalog i homoseksualci.
Paganski narodi su navedeni da veruju da njihovi bogovi tolerišu sve, pa su se odavali žderanju, piću, opštenju svih
sa svima i sa životinjama. Jedan od najgorih vidova opačine u Starom Zavetu, za koji Bog traži samo smrt je
homoseksualizam. „Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obijica; da se pogube; krv njihova na njih”
(3. knjiga Mojsijeva 20.13). Inače su ovi gradovi bili poznati po svim vrstama pokvarenosti. Deca su se rađala iz
odnosa očeva i kćeri, sinova i majki, opštenje sa životinjama je bilo normalno, ali najgora stvar su bili paganski rituali
i praznoverja. Pored orgija i izopačenosti ovi su narodi praktikovali vračanje, opštenje sa duhovima, prinošenje beba
Molohu (koga masoni poistovećuju sa đavolom, a njegov i drevni i moderni simbol je sova) i Baalu, spaljivanje dece.
Većina tih ljudi je bila toliko zla, rođena iz nekoliko generacija incesta, i upletena u satanske rituale da za njih nikakve
nade nije bilo. Pali su na niži nivo od hijena i bili opsednuti demonima. Kad je celo naselje došlo sa ciljem da siluje
Lotove goste, muškarce. Avram kad kaže „pravednik” nikako ne misli na svece, na anđele, nego na one za koje ima

~ 378 ~

šanse da se promene na bolje. Lot, koji je preživeo uništenje Sodoma „jer ga žao beše Gospodu” nikako nije bio
svetac. Da je stvarno tako, potvrđuje Biblijski stih kojim Bog kaže: „Jer svi sagrešiše i izgubiše slavu Božju.” Bog ne
voli greh, ali voli grešnika i on zna da li ima nade za tog grešnika. Za Sodomljane nije bilo ni nade ni šanse. Gradovi
Sodoma, Gomor, Adma i Sebojim su spaljeni vatrom sa neba.

Isus Navin je, posle 40 godina lutanja doveo Izraelce pred zidove Jerihona. Bog je naredio da se po sedam puta
obiđe grad sedam dana a onda zatrubi u trube. Gradski bedemi su pali. (Isus Navin 6. 1-22). Ovaj događaj je u
popularnim knjigama o misterijama opisan kao vanzemaljska intervencija. Grad je temeljito razoen, ali je jedna
porodica ostala da živi. To je bila porodica Rave (Rahab) prpostitutke, koja je razumela da je sa Izraelcima Bog i da
sam Bog ratuje protiv Jerihona i rešila je da stane uz njih. (Isus Navin 2. 9 – 15;6.17). U vezi sa događajem iz Sodoma
kada se Avram moli Bogu da ne razara grad ako ima deset pravednika je i ovaj događaj sa Ravom. Ona je prostitutka,
a to je i danas po mnogima najgore zanimanje (u vreme Rave nije bilo trgovaca ljudskim organima i narkodilera), i
mnogi ljudi bi je osudili. Ipak, Bog ne gleda kao čovek, on vidi začetak dobra ako ga ima u čoveku. Često smo okruženi
lepo vaspitanim ljudima, koje voli okolina, popularni su, svaka majka bi dala kćer za takvoga, poželjan i uzor je
mnogima. Sve dok se u njegovom podrumu, u zamrzivaču nije otkrilo nekoliko dečjih leševa, ili gomila DVD snimaka
najogavnije pornografije. Rava je bila prostitutka, ali je na saznanje o pravom Bogu odlučila da učini dobro i da se
promeni. Kao što je apostol Pavle bio ubica, ali je odgovorio na Božji poziv, Na ovakve pravednike je mislio Avram.
Ima li u Sodomu onih koji su spremni da odgovore na Božji poziv? A jesu li Sičinovi Anunakiji ili Ajkovi gušteri tražili
pravednike? Zato ne može biti nikakvog nagađanja da je Jerihon pao pogađan laserima ili artiljerijom ili
bombardovan sa neke letelice, kao ni Sodoma i Gomora. Bog je sudio. Kasnije Izraelci osvajaju još neke gradove i
zatiru stanovnike, ali se dogodilo da ih je „ratna sreća” napuštala kada su grešili otvoreno. Jedna krađa, ili klanjanje
idolima i Bog je slao opomenu. Narod se nije smeo kvariti. Imate sve, sve na raspolaganju, šta će vam ukradeno i
idol. Ne zato što je Bog hirovit, nego zato što ovim delima se direktno ili indirektno čovek poklanja sotoni i sotona
preuzima vlast, a njegova je vlast smrt.

Ako se tekst ne izvlači iz konteksta, jako se dobro može razumeti zašto se i šta događalo. Perfidna optužba za
genocidna nad Hanancima koja se „kači” hrišćanskom Bogu a time i njima dolazi od ljudi koji su poklonici Nju Ejdža
i sav posao im je da ocrne Boga. Oni tvrde da je Bog zao jer je naredio da se unište Hananski narodi, kao i Sodoma i
Gomora. Netolertantni i zli Bog ne toleriše incest, oca koji siluje dete od tri godine, spaljivanje beba, orgijanje sa
životinjama, pederastiju, odnos sinova sa majkama… To je u skladu sa modernom demokratijom i sekularizmom po
kojim su sva izopačenja, sodomija, pedofilija, orgijanje sa životinjama, vračanja, opštenja sa duhovima ustvari odlike
slobode i sva udruženja za ljudska prava i slobode su stala iza ovih pojava. Za njih je Bog zao jer nije tolerantan, „ne
poštuje slobodnu volju čoveka da izrazi svoju ljubav”. Ovo je vrlo bitno jer se najveće optužbe protiv Boga zasnivaju
na izveštaju o uništenju Hananskih gradova u vreme Isusa Navina. Kasnije tužitelji na ove optužbe nadovezuju
Inkviziciju, progone jeretika, veštica, zločine krstaša, popovsku izopačenost. Feministička i lezbo udruženja takođe
optužuju Boga da u njegovoj Bibliji žena vredi manje od koze, što nikako nije tačno. Glavna krivica stavljena na Boga.
Iskrivljena slika društva i okrenute vrednosti, što mnogi ne prepoznaju dovodi do toga da se Bog gleda kao zao.
Udruženja za ljudska prava su plaćena prljavim i krvavim novcem ljudi koji obavljaju tajne satanističke rituale i
zarađuju trgujući oružjem, drogom i ljudima. Organizuju performanse, koncerte i predstave koje veličaju svaki
nemoral i šire prikriveni satanizam, nipodaštavanje porodice, ruganje Hristu, veličaju materijalizam i ideje Novog
doba. Ljubav je postala fraza koja se najviše izgovara. Udruženja i orhganizacije za ljudska prava nisu uzele u zaštitu
nijednog poštenog opljačkanog seljaka, radnika, penzionera ili invalida. Sva njihova „pomoć” invalidima je samo
šminka, betonske rampe po gradu za kretanje kolica i samo priče pred kamerama. To što invalid nema od čega da
živi njih nije briga, ali se zato bave hrišćanskonm crkvom „u čije je ime eto pobijeno na hiljade ljudi i koja hoće da
žena vredi manje od koze”. Biblija ima odgovore na ova pitanja, a narod će reći da „ko s đavolom tikve sadi, o glavu
mu se biju.”

Sve situacije koje nisu mogle da se razumeju ili objasne su pripisivane vanzemaljcima, i to su mase čitalaca
prihvatale sa oduševljnjem. Ilija prorok je u jednom momentu bio uzet na nebo. „I kada iđahu dalje razgovarajući
se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo” (2. knjiga o Carevima 2.11). za neke
autore vanzemaljci odvode proroka na nebo, kao u pomenutim sumersko – akadskim pričama o Adapi i Etani. Ne
znam zašto bi se neki stranci u mašinama zainteresovani za jednog čoveka koji je lutao po prašini i bio usamljen
toliko da je u jednom momentu želeo da umre, pa je Bog morao da šalje anđela da ga podigne (1. Carevima 19.4).
Ilija je bio čovek koji je slušao Boga i opominjao u sred naroda koji je počeo da obožava paganske idole, što je
podrazumevalo opscenske rituale, orgije i klanjanje idolima. Ilija je opominjao i samog cara Ahava (1. carevima21.
20 – 21). Kada odlazi na nebo, tj biva vaznet on ostavlja svoga slugu Jelisija kao proroka, koji nastavlja da radi posao
koji je Ilija radio. Opis postoji i kako je Ilija sreo Jelisija, i kako su se rastali. Ilija je dobio nalog od Boga da „pomaže”
dva cara, Azaila nad Sirijom, Juja (Jahua) nad Izraelom i Jelisija za svoga naslednika (1. carevima 19. 15 – 17). Jelisija
je našao kako ore zemlju i pozvao ga (1. carevima 19. 19 – 21).Bog je uzeo Iliju. U Novom zavetu se pominje da se

~ 379 ~

Isus vazneo na nebo nakon vaskrsenja. „I ovo rekavši vidješe oni gde se podiže i odnese ga oblak iz očiju (vidokruga)
njihovih” (Dela Apostola 1. 11). To čeka i ljude koji ga živi dočekaju u vremena za koja mi danas znamo da nisu
daleko: „Jer će sam Gospod sa zapovješću, sa glasom arhanđelovim i s trubom Božjom sići s neba: i mrtvi u Hristu
vaskrsnuće najpre. A potom mi živi koji smo ostali, zajedno sa njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na
nebo, i tako ćemo svagda sa Gospodom biti” (1. poslanica Solunjanima 4. 16 – 17). Nema nikakvih vasionskih
brodova. Ono što je pisac nazvao „ognjena kola i ognjeni konji” (2. Carevima 1.11) je ono što je on u tom momentu
video. On to nije mogao da objasni drugačije. Da mu se pred očima pojavi lap – top, ne verujem da bi govorio o IT
tehnologiji.

Sledeća situacija u Bibliji koja se najčešće povezuje sa vanzemaljcima je vizija proroka Jezekilja na reci Hebaru
(Hevar). Ufolozi su ubeđeni da se radi o vanzemaljskoj letelici u kojoj je sedeo jedan od glavnih „astronauta -
bogova.” Knjiga proroka Jezekilja 1. glava opisuje: „Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah među
robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se
zarobi car Joahin, Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i
onde dođe ruka Gospodnja nada nj. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se
razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost; Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu
nalik na čoveka; I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake; I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao
u teleta; i sevahu kao uglađena bronza. I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na
četiri strane. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se. I lice
beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri. I lica
im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. I svaka
iđaše pravo na prema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući. I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje,
gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja. I životinje trčahu
i vraćahu se kao munja. I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica
njihova. Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom
behu kao da je jedan točak u drugom. Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu. I naplaci
im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri. I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih;
i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi. Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi
prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima. Kad one iđahu, iđahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad
se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima. A nad glavama
životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.A pod tim nebom
behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo. I čuh huku krila njihovih kad iđahu
kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila. I kad stavši
spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim. I ozgo na onom nebu što im beše nad
glavama, beše kao presto, po viđenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek. I videh kao jaku
svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.
Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše viđenje slave Božje na očima; i kad
videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.” Slava Božja onako kako ju je video prorok i kako je znao
da opiše. Da je Bog koristio svoj jezik, ne verujem da bi bilo ko na Zemlji razumeo o čemu se radi, ali Bog je Bibliju
pisao ljudskim rukama. Nadahnuti Božjim Svetim Duhom Bibliju su pisali ljudi, za ljude. Koliko god je bilo pokušaja
da se ona prepravi, falsifikuje ili uništi, do danas nije niko uspeo da to uradi, jer je Bog našao načina da je sačuva. I
ove zloupotrebe koje dolaze od ateista i ufologa su pokušaj da se Boblija uništi. Ovo je sve deo Velike borbe između
Hrista i sotone, između crkve i anticrkve.

Knjiga proroka Jezekilja dalje nastavlja opomenama od strane Boga koje su upućene narodu radi idolooklonstva
i grehova. Božja slava je dokaz da Bog nije ostavio narod čak ni u stanju opšteg propadanja, u ropstvu. Nema nikakvih
vanzemaljaca. Imamo ponovo slučaj da se tekst vadi iz konteksta. Vanzemaljci se povezuju u drevna vremena,
poistovećeni sa paganskim bogovima, a ovde se pojavljuju „bogovi” u letelici, koji u daljem čitanju knjige opominju
Jevreje zbog klanjanja paganskim bogovima. G. deniken. Ovo ne ide. Jezekiljeva knjiga u 1 . glavi pominje ovu čudnu
situaciju koju je video prorok, i to ufolozi uzimaju za dokaz da se u Bibliji pojavljuju „bogovi” koji se pojavljuju i u
sumerskim tekstovima, i da je tako i Stari Zavet samo redigovani sumerski ili vavilonski tekst. Već u drugoj glavi
kaže: „I reče mi: sine čovječiji, ja te šaljem k sinovima Izraelovim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše od
mene; oni i oci njihovi biše mi nevjerni do ovoga dana.” (Jezekilj 2. 3). Vanzemaljci se ovako ne bi ponašali. Po
pisanju Zeharije Sičina, Dejvida Ajka, Eriha fon Denikena i ostalih, vanzemaljski kolonizatori su bili goreg karaktera
od ljudi i njih je zanimao samo odnos sa žrecima i kraljevima (jer su oni mogli da utiču na ostatak naroda) kao i
gradnja paganskih hramova. Vrlo je moguće da ni sami žreci nisu znali da su ovi „vanzemaljci” stanovnici zemlje od
onog momenta kada su na nju zbačeni. Ako su znali, znali su samo poneki, kao što i danas znaju samo poneki. Albert
Pajk, Meinli Hol, Albert Maki, Alister Krouli…oni su znali. Ovo je odlično opravdanje za neke antiteiste da se okrenu

~ 380 ~

protiv Boga, da Njegovu reč proglase bajkom. Uz poročne i bezbožničke ideje umotane u celofan i sakrivene iza
„ljubavi” i „ljudskih prava” i nije teško. Televizija je puna emisija iz istorije koji prikazuju „mračno doba” srednjeg
veka i verske ratove. Mnogi posle toga traže da se religija ukine ili zabrani, a crkve zatvore, jer eto, vreme
emancipacije je došlo.

U nedostatku bolje veze Biblije sa čudnim pojavama vezanim za vanzemaljce dobro su došli apokrifni spisi i tzv.
„gnostička jevanđelja”, navodno dugo skrivani od masa. (Apokrifi (grč. ἀπόκρυφα; skriven, tajan) za koje ama baš
niko nije ni znao do 1950, osim nekih jevrejskih spisa koji su ubačeni u rimokatoličko izdanje Biblije u 4 veku, ali se
pažljivim čitanjem Biblije vidi da im tamo nije mesto. Gnostička jevanđelja se pojavljuju baš kada su najpotrebnija –
kada se vodi borba da se „zbog tolerancije” ukine Isusova božanska priroda.

Nakon sinoda u Jamniji, 90. godine n. ere određen je jevrejski kanon iz kojeg su isključene određene knjige, jer
nisu pisane jevrejskim ili aramejskim jezikom. Radi se o Tobiji, Juditi, dodacima Estere (Jestire DK), Prvoj i drugoj
knjizi o Makabejcima, Mudrosti, Knjizi Sirahovoj, Baruhu, delom knjige proroka Danila. Ne citiraju se ni u Septuaginti,
grčkom prevodu Starog Zaveta kojim se rana hrišćanska crkva služila. Krajem 4. veka, ove pomenute knjige se
ubacuju u Bibliju, ali ih Reformacija u 16 veku izbacuje, posebno Martin Luter, čiji prevod Biblije do nas dolaze kroz
rad Vuka karadžića i Đure Daničića (DK). Uz ove apokrife postoje i novootkrivena Gnostička jevanđelja, koja nemaju
veze sa Biblijom, ali se u poslednje vreme i te kako koriste, i to su te knjige o kojima ćemo da govorimo. Filipovo i
Tomino jevanđelje, Knjiga Enohova, Pavlova apokalipsa, Život Adama i Eve…nisu bile poznate pre 100 godina.

Ti apokrifi se pojavljuju iznenada, kao tobožnje otkriće, senzacija, nešto što „pruža novi pogled” na svete spise,
i što daje povoda da se Biblija proglašava za falsifikat i knjigu koju je falsifikovala Rimska crkva, car Konstantin ili
neke sekte u krilu ranog hrišćanstva. Apokrifi su ostali skriveni, da bi izbili na svetlo dana u 20 veku, otkrivajući tobož
pravu istinu, da je Isus bio samo čovek, nikako Bog, da je umesto njega otišao na krst Juda ili neko drugi, a Isus je
imao potomstvo koje živi do dan danas. Apokrife u pobijanju Jevanđelja obilato koriste i pobornici Nju Ejdža, i ufolozi
i evolucionisti a i ljudi koji sve tri ideje mešaju u jednu, poput Dejvida Ajka. Zahvaljujući apokrifima su nastala
nadasve čuvena pisanija, poput knjiga „Sveta krv, sveti gral” Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna, iz
1982, i „Mesijansko zaveštanje” od istih autora. U tri poslednje decenije 20 i prvoj deceniji 21 veka je napisano na
stotine knjiga na ovu temu, ali su ove dve najvažnije i najčitanije, a na osnovu njih je nastao roman „Da Vinčijev
kod” Dena Brauna. Zapetljana situacija oko stvarne ličnosti Isusa Hrista, rimska crkva koja navodno zna istinu, ali je
krije, tajna društva, tajni spisi, zakulisane radnje i intrige vekova. Neupućen čitalac se hvata u zamku koja mu je
podmetnuta, a cilj je jedan – ličnost Isusa Hrista diskreditovati, od njega stvoriti jednog dobrog čoveka koji je živeo
u Palestini, i po planovima Novog Doba ga poistovetiti sa ostalim učiteljima, filozofima i osnivačima religija i pokreta,
da bi se hrišćanstvo stopilo u nad – crkvu. Dok god je Isus Hristos Bog, dotle ne može doći do ujedinjenja svih religija
u jednu, a na ekumenskim „bogosluženjima” se sve manje pominje ime i ličnost Isusa Hrista a sve više se kao zamena
koristi reč „ljubav.” Vrlo je lako bilo obmanuti mase koje su neupućene, jer nemaju vremena da razmišljaju.
Apokrifni spisi ne silaze sa naučnih TV kanala, poput „National Geographic” „Viasat History” itd, gde se na veoma
privlačan način prikazuju kao nova istina koja je bila skrivana hiljadama godina u prašini Palestine, Egipta, na Sinaju,
po drevnim manastirima, tajanstvenim katakombama, što samo još više izaziva znatiželju masa. Ti „istraživači” nam
sugerišu kako je viteški red Templara došao do ovih knjiga u 12 veku i zbog toga bio progonjen od strane pape jer
je red došao u posed „istine” koju je crkva krila, da Isus Hrist nije nikakav Bog i da je imao porodicu i decu, bio čovek
živeo i umro. Istina je da su Templari potpali pod progon zbog zlata koje su posedovali i zbog duga koji je prema
njima imao kralj Francuske Filip Lepi, koji nije imao namere da to vraća. Ono što su naučavali Gnostici je temelj
učenja Novog Doba, pod krilaticom „Ljudi kojima je Bog dao pamet da misle a ne da slepo veruju.” To je preteča
prosvetiteljske ideje o dovoljnosti ljudskog razuma kao zameni za religiju, i čovek sam sebi bog i sam sebi dovoljan,
Bog mu ne treba. Samo vrhovni i upućeni gnostici znaju da je to ustvari okultno učenje i da ezoterija uzduže ljudski
razum, ali iza scene su nevidljive sile. Takođe je vrlo moguće, a sve više judi u to veruje, da su gnostički spisi iz Nag
Hamadija, koji su tu navodno ležali od početka hrišćanske ere ustvari novijeg datuma i da su nastali u 20 veku,
napisani negde na zapadu. Doneti i ostavljeni u Palestinu da bi ih neki „genijalni arheolog” pronašao. Takav je
zaključak, jer je trebalo postaviti protivtežu Kumranskim spisima koji potvrđuju autentičnost Starog Zaveta. Nema
dokaza za ovo, ali znamo dokle su spremni da idu hristomrzitelji i zagovornici Novog Doba. Nema dokaza, ali setimo
se prevara evolucionista sa navodnim ostacima prelaznih formi između majmuna i čoveka. Posle se ispostavljalo da
su ostaci, zubi, kosti, lobanje itd ostaci ljudi ili životinja, konja ili svinja.

Apokrifna „Knjiga Enohova” je po sovjetskom ufologu Agrestu „naučnofantastična priča”. Enohov unuk Lameh
se, navodno, žalio svome ocu Metuzalemu kako dete u utrobi njegove žene Bet-Enoš nije njegovo. Poreklo deteta
je tajanstveno. Enoh je kazao Metuzalemu da je „gore” doneta odluka da se grešni svet uništi potopom, jer će Bog
sići da kazni „Božije sinove” koji su se usudili da vole i žene zemaljske devojke. Bog Enoha uzima k sebi i u drugoj
glavi „Knjige Enohove” se opisuju iskustva Enohova gde on putuje po drugim svetovima, dobijajući znanja iz
matematike, hemije, astronomije i fizike koja je dužan da saopšti ljudima. Ustvari Enoh je ovde žrec. Agrest tvrdi da

~ 381 ~

ovo „proširenje” Biblije, kako su tada servirali stanovnicima SSSR, ima potvrdu u znanjima koja je tobože posedovao
Mojsije, kada je imao u posedu kovčeg zaveta, za koji Agrest kaže da je to samo „savršena elektronska naprava”.

Po Agrestu, i Solomon je posedovao neobjašnjivu mudrost, a i Isus Navin, kada se pominje rušenje zidova
Jerihona uz zvuk truba. Prorok Jezekilj je, po tvrdnji Agresta, a i Blumriha, ugledao svemirski brod (Knjiga proroka
Jezekilja 1. glava). Životni vek ljudi od Adama do Noja je bio dosta duži nego danas, jer su ljudi tada bili savršeniji
nego mi danas, pošto je ljudski rod u propadanju od vremena Adamovog izgona iz raja. Pomenuti naučnici su i tu
lozu ljudi smatrali vanzemaljcima. U „Knjizi Enohovoj” se oni zovu „stražari”, a tako ih naziva i Zeharija Sičin, koji
poistovećuje anđele sa vanzemaljcima. Bog, tobože, naređuje Enohu: „Pitaj stražare (sinove Božije), zašto su
napustili nebo, spavali sa ženama, činili kao deca Zemljana i oplodili divove... iako ste besmrtni, radite kao smrtnici”.
Privlačne teorije za sekularni svet, koji ima za cilj da zbriše sve tradicije i uvede nove sisteme verovanja ili bolje reći
neverovanja. Ovakve stvari predaju autoriteti, koji zarađuju na ljudskoj znatiželji. Biblija jasno kaže za ljude našeg
vremena, pogotovo za one sa titulama, koje su stekli na univerzitetima: „Jer će doći vrijeme kad zdrave nauke neće
slušati, nego će po svojijem željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe. I odvratiće uši od istine i okrenuće se
ka gatalicama” (Timotiju poslanica 4. 3-4).

Ufolog Jozef Blumrih navodi da je Kovčeg zaveta u Bibliji bio proizvod visoke vanzemaljske tehnologije, generator
struje, čak i kompjuter. Kovčeg zaveta je napravljen da narod (Jevreje) podseća na vreme kada su izašli iz egipatskog
ropstva, da bi na njemu počivala „slava Božja, a bio je samo sredstvo da se Jevreji osećaju sigurnim i da veruju da je
Bog uvek s njima (2. knjiga Mojsijeva 25. 10-22). Izveštaj o tome kako je Enoha „uzeo Bog te ne vide smrti” (1. knjiga
Mojsijeva 5.24), i Ilijino vaznesenje na nebo (2. knjiga o Carevima 2. 1-12) je bio prost Božji izbor. Ova vaznesenja
kojih je bilo tri, Enoh, Ilija i Isus Hrist, bar ona za koja znamo su predslika vaznesenja vaskrsnutih spasenih ljudi iz
svih kada dođe Hristos (1. poslanica Korinćanima 15. 51-53). Grešan čovek ima neku potrebu da objasni sve, pa ako
nešto ne može da razume, odmah tome daje mistični načaj ili ga objašnjava na sebi najracionalniji način. Čovek ne
može da se pomiri da mu Bog nije sve otkrio, već onoliko koliko može „da ponese” i koliko mu je dovoljno za život i
spasenje, ali je čovek taj koji pravi sebi problem i „lupa glavu” stvarima koje će svakako jednog dana saznati i videti
da su mnogo prostije nego što je mislio.

Pored ovih gnostičkih spisa za koje sam siguran da su nastali u laboratorijama negde u SAD, Engleskoj ili
Francuskoj, pa prebačeni u Izrael i tamo ostavljeni, postojali su i drugi načini da se biblijske ličnosti povežu sa
vanzemaljcima. Ni u XX veku Biblija i Isus Hrist nisu ostavjeni na miru, kada su u pitanju vanzemaljske pojave.
Engleska domaćica Filis Henderson je tvrdila da ju je posećivao Isus Hrist kao pilot jednog letećeg tanjira sa Saturna.
Garažu u svojoj kući u gradu Voringtoru je pretvorila u crkvu, pošto se ona sa svojim suprugom pridružila sekti
„Nebesko udruženje” koju je osnovao Džordž King, koji je tvrdio da je sreo Isusa kada se on spustio u letelici 1950.
godine, na Holston Daun u Devonu (Engleska). Ovo ne bi bilo ni primećeno da su ovi ljudi jedini koji imaju ovakvo
mišljenje. Na hiljade sledbenika imaju sekte koje naučavaju da je Isus Hrist pilot letelice, i mnogi ga i čekaju da sleti
na Zemlju u mašini. Naravno, Drugi Hristov dolazak neće izgledati tako. Tvorac svemira ne potrebuje leteći tanjir.

Tvrdnja da je Biblija redigovani tekst mnogo starijih kosmogonija i legendi Sumera i Vavilona nije nastala
slučajno. Čitave ekipe naučnika, velikih univerzitetskih imena, autoriteta evolucije, istoričara, i književnika.
Avanturista i samoukih istraživača su tražili nit između Biblije i drevnih svetih knjiga i kosmogonija, Uzimali su
tekstove i poglavlja iz konteksta i upoređivali ih sa tekstovima drevnih mitova i kosmogonija. Stvaranje čoveka,
Potop, ponovno naseljavanje sveta, bitke, razaranje gradova Sodoma, Gomore, Jerihona. Takođe se tvrdi da je
Biblija „komprimovala” sva drevna božanstva u jedno. Kako je to bilo moguće izvesti, gomilu posvađanih bogova,
nesavršenih sa ponašanjem ološa? Ovde se pojavljuje, bar po tvrđenju Z. Sičina u knjizi „12. planeta” situacija da
Anunaki prepoznaju period kada će Zemlju da zadese katastrofe, tj kad se približava njihova planeta Nibiru, koja je
svojom gravitacijom izazvala pomeranja na Zemlji i došlo je do potopa, zbog kojeg su se ljudi podavili a „bogovi”
pobegli na „Anuovo nebo” tj na Nibiru, a spasen je Ut – Napištim, sin Ubar Tutov iz Šurupaka, kojega je upozorio
E.A (EN.KI). Evo teksta iz „Epa o Gilgamešu”:

„Čoveče iz Šurupaka, sine Ubar – Tutov, sruši svoju kuću i sagradi brod!
Ostavi sve imanje i spasavaj goli život! Preziri zemaljska dobra i spasavaj svoju dušu.
Ukrcaj na brod seme svih živih stvari. Taj brod koji ćeš sagraditi, njega njegova širina i dužina budu skladne…”
Nibiru se približio i došlo je do pomeranja na zemlji, Sičin tvrdi Antarktika, koji je skliznuo u more i izazvao
megacunami. Vavilonski ep o stvaranju dalje navodi da su bogovi tugovali, uplašeni, trpeli žeđ i glad. Nisu ništa
mogli da urade, pobegli su kako i kaže vavilonski mit o Potopu. Biblijski Bog je dobro znao šta je radio. Pre će da
bude da je situacija obratna. Ljudi su znali za pravog Boga u početku, ali su odabrali da koriste „razum” tj stvorili su
sebi obožavanja. Prestaje vreme ateista koji negiraju sve što nije opipljivo. Sada je vreme ljudi koji su rešili da Bibliju
i Jevanđelja proglase za deo zavere, kontrole, pa čak i za kodirane spise koje mogu da razumeju samo inicijati
(okultni sveštenici, žreci tajnih društava), pa čak i za pagansko nasleđe i redigovane paganske legende.
Jedan od najvećih bogomrzaca i predvodnik modernih prevaranata, Dejvid Ajk je napisao knjige koje su za maštu

~ 382 ~

lepljivije i ljigavije i od Sičinovih i od Denikenovih, jer umornim masama nude spektakularna „otkrića” i nešto novo
u vidu nove svetlosti. On tvrdi da su Zemlju u davna vremena zaposeli pripadnici rase reptilijanaca, koji su došli iz
„niže četvrte dimenzije” i vladaju Zemljom, ili kao čisti reptili u ljudskom obličju ili kao ljudi zaposednuti od strane
reptila. On se slaže sa Z. Sičinom da su reptili ustvari drevni „bogovi” vanzemaljski Anunakiji, o kojima su pisali
Sumerski izvori, pa čak se poziva i na drevne spise i legende naroda Zulu, Hopi Indijanaca, Egipćana i na pomenute
sumerske i druge tekstove. Ti reptili su danas kao i oduvek povezani u „Vavilonsko bratstvo” (Iluminati) a njihove
porodice su veoma stare i iz njih dolaze aristokrate, vlasnici kompanija, predsednici, kardinali, visoki žreci tajnih
okultnih društava, masoni itd. Te porodice, tvrdi Ajk, potiču još od drevnih vavilonskih, egipatskih, grčkih i ostalih
aristokrata. Oni se hrane strahom ljudi i njihovom krvlju, prinose ljudske žrtve, upražnjavaju satanističke rituale i cilj
im je totalna vlast nad Zemljom. Iako savršeniji od ljudi, oni Zemlju još nisu skroz osvojili. Kao da to nisu mogli da
ostvare mnogo ranije. Ajk je jedino u pravu kada piše o karakteru establišmenta.

Ovde ćemo citirati Ajkovu knjigu „Najveća tajna” koja je prepuna napada na hrišćanstvo, Bibliju i mešanje Biblije
sa okultizmom, kao i davanje okultnog porekla hrišćanstvu. Ajk pod imenom „hrišćanstvo” napada doktrinu i
karakter Rimokatoličke crkve, poredeći njene dogme sa paganskim verovanjima, što je potpuna istina. U
nemogućnosti da „oplete” po karakteru Jevanđelja, Ajk tvrdi da nijedna ličnost u Bibliji nije postojala, pa čak ni da
Jevreji kao starozavetni narod po njemu nisu postojali. Današnji Jevreji su ustvari Hazari. Ajk je jedan od sve više
ljudi koji Bibliji daju okultno značenje ili je pripisuju okultistima, crnomagijašima i žrecima, kao knjigu kodiranih
tajnih imena i simbola za inicijate, koju razumeju samo žreci, dok na drugu stranu optužuje hrišćane da okultizam,
gnostička učenja i astrologiju pripisuju đavolu i time sprečavaju širenje znanja. Religija, a posebno hrišćanska je za
Ajka mentalni zatvor. Mase mogu da čitaju Bibliju samo kao štivo. Biblija je knjiga zastarela i opasna izmišljotina
koja sprečava čoveka da se emancipuje i slobodno misli, jer je izašla iz mračnih laboratorija i sa stolova tajnih
društava i mračnih katakombi Vatikana. Ona je čak i falsifikat originala koji kriju tajne škrinje ispod egipatskog peska,
Vatikansko podzemlje ili napuštena skrovišta drevnih gnostičkih sekti. Islam Ajk jedva da pominje, i druge religije, a
glavna meta je hrišćanstvo. Za slabo upućenog čitaoca ovo je veoma opasno štivo koje ga može odvesti nepovratno
daleko od Boga i izvora dobra, pa i u beznađe, jer Ajk ne nudi nikakav odgovor, osim nekih novodobaških verovanja
iako negira da je pripadnik novodobaške ideologije. Ajkovo rešenje nas vraća u paganstvo, ezoteriju i astrologiju, sa
terminima Nju Edža koji uspešno maskiraju hinduistička učenja. Kao zamena za hrišćanstvo i sve religije, nazvane
„zatvorom za um” nudi navodno oslobođenje uma pozitivnim mislima, pozitivnu energiju Univerzuma i povezivanje
sa njom, samodovoljnost, „spajanje sa vibracijama Univerzuma”, moć nezavisnog pozitivnog mišljenja jer „pozitivne
misli donose pozitivna delanja – tipa – misli da imaš pare i imaćeš ih”, astrološko predodređenje koje donosi sreću,

pa ako je nemate, rođeni ste u
lošem znaku, oslobađanje od
religijskih, političkih i ostalih
normi i stega koje je uvelo
„Bratstvo” (kako Ajk zove elitu).
Treba osloboditi um od vere, i
da otvorimo naša srca za
„frekvenciju ljubavi” kada
„srčana čakra počinje da se
okreće neverovatnom snagom i
moći, podižući frekvenciju naše
ovozemaljske svesti na najveći
vibracioni izraz života, čistu
ljubav. A budući da je naša duša
čista ljubav tada se mi ponovo
spajamo sa ogromnom moći
našeg multidimenzionalnog bića
i čaura u kojoj smo zarobljeni eksplodira.
Kratka talasna dužina koju ima ljubav aktivira „antene” na našim DNK lancima koje nas ponovo spajaju sa
ostatkom kosmosa a otvorena srčana čakra se usklađuje sa kosmičkim pulsom Zemlje, Sunca i centra naše galaksije,
prenoseći taj ritam do našeg mozgato će dramatično transformisati naše umove, emocije i fizički oblik kako se
budemo sinhronizovali sa ubrzavajućim vibracijama u ovo vreme neverovatnih promena i evolucije.” Šta je ovo?
Nju Ejdž! Iako Ajk tvrdi da je i Nju Ejdž deo sistema „reptilijanaca” on ipak ideje Nju Ejdža i hinduizma nudi kao
rešenje! „Naredni skok naših ličnih frekvencija će nas uzdići iz vibracione rupe straha na više nivoe, koji su daleko
iznad niže četvrte dimenzije (iz koje dolaze Ajkovi reptili). Reptilijanska kontrola će se tada završiti, jer će oni biti na
različitoj frekvenciji od naše. Izbor je naš – strah ili ljubav, zatvor ili sloboda.“ „To je proces evolucije, i imamo šansu

~ 383 ~

da se uputimo kroz „prolaz” koji nam se približava, ili da se opet suočimo sa nebrojenim ciklusom reinkarnacija.
Povežimo se sa vibracijama Kosmosa, Zemlje, i nas samih!!“

„Seksualna energija ima strahovitu moć, kao tantrička, sjedinjavanje ženskog principa (Jin) i muškog (jang).
Tantrički seks zadržava energiju u dnu kičme, poznatu kao Kundalini energiju (Kundalini znači „energija zmije” a g.
Ajk se bori protiv nekakvih reptila). To je simbolički prikazano zmijama koje se raspliću i u tantri učesnici kontrolišu
i odlažu orgazam da bi transformisali kundalini energiju iz njenog početnog stanja (či) i na kraju njen najviši izraz
(šen). Satanisti u svojim ritualima koriste seksualnu energiju da bi je zloupotrebili…” („Najveća tajna” D. Ajk). Odlično
g. Ajk! Pa ovo je Nju Ejdž na tanjiru. Borite se protiv religija a propagirate hinduizam. I to je religija, pa nije li Indija
najveća duhovna tamnica? Koliko treba jednom pripadniku niže kaste reinkarnacija da dođe do više kaste? Naravno,
jedina religija koja vam smeta je – hrišćanska!

Optužio je hrišćane da proglašavaju okultizam, astrologiju i belu magiju za „đavolske” jer ne žele da svet dođe
do znanja, a znanje je po Ajku kod astrologa, medijuma, supersensa i vidovnjaka. To je komunikacija sa „drugim
dimenzijama” koju su mogli da ostvare ti ljudi, koje Ajk naziva prorocima i Božjim instrumentima itd. Njih su, kao
„veštice”, progonili i progone hrišćani! Naravno, ovde pod „hrišćanima” Ajk misli na papski i istočno pravoslavni
verski sistem i na Anglikansku crkvu. Optužuje hrišćane da kriju ta astrološko - ezoterijska znanja, znanja koja vode
u oslobođenje od pljačkaške strahovlade i stega sveštenstva, bankara, kapitalista, političara i kraljeva, tj
„reptilijanaca”. Ta okultistička“sloboda” se može videti kod ljudi koji su se bavili njima pa završili na psihijatriji,
izvršili samoubistvo ili umrli od predoziranja drogom. Postoji optužba da (rimokatolički) hrišćani kriju tajne rukopise
gnostika, da kriju originalnu Bibliju, da ne dopuštaju emancipaciju, da su uskogrudi i skloni kontroli, da nateruju
druge daveruju kao oni. Nešto je tačno ali većina nije. Tradicionalne hrišćanske crkve su veoma daleko od Jevanđelja
i Biblije, ali vrlo malo ljudi to zna i ateisti kada napadaju Rim i papu misle na Boga i Bibliju. Upravo Biblija svojim
rečima demantuje sve optužbe a arheologija potvrđuje koliko lažu ljudi kao Ajk. Istinitost Jevanđelja potvrđuju i
promenjeni ljudi, bivši narkomani, ubice, robijaši, lopovi, alkoholičari, bezbožnici i milioni hrišćana od carskog Rima
preko srednjeg veka do komunističkih tamnica koji se nikada nisu odreki svoje vere. I pored neverovatnih gonjenja
Biblija i njeni proučavatelji stoje do danas. Komunizam je, i pored moći SSSR i istočnog bloka propao nakon nešto
više od 70 godina a Jevanđelje i dalje postoji i širi se. Jedni tvrde da je Isus Hrist bio prevarant koji je dopustio da na
krst ode drugi čovek, dok je sam, kao porodičan čovek bio samo prenosnik za produženje dinastije cara Davida do
Merovinga i dalje. Dugi, kao Dejvid Ajk tvrde da Isus Hrist nije ni postojao, da su ga izmislili pripadnici sekti, kao što
su sve Biblijske ličnosti izmišljene. I jedni i drugi ne mogu da objasne kako to da su milioni ljudi u Rimskom carstvu,
u tamnicama i na lomačama Inkvizicije, u komunističkim gulazima, na gubilištima pristajali da odu u smrt a da se ne
odreknu Hrista. Pitanje da li bi Dejvid Ajk, Bejdžent, Deniken ili bilo ko od njih ostao pri svojim stavovima da mu
upere cev u leđa. Ajk bi zaboravio i vibracije i tantrički seks…

Dejvid Ajk u nečemu nije pogrešio. Duhovne „zmije, reptili” zaista postoje, i to nisu doslovni reptili, to su pali
anđeli, demoni. Oni nisu iz nikakve „niže četvrte dimenzije” nego su zbačeni na Zemlju, Bog ih je proterao sa Neba
a mi, ljudi ne možemo da ih vidimo jer nam nije dato da vidimo duhovna bića. Biblija opisuje njihov pad, pobunu
protiv Boga: „I posta rat na nebu. Mihajlo i anđeli njegovi udariše na aždaju i bi se aždaja i anđeli njezini. I ne
nadvladaše, i više im se ne nađe mjesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, i stara zmija, koja se zove đavo i sotona,
koji vara sav vasioni svijet i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše sa njom.” (Otkrivenje Jovanovo 12. 7
-9). Takođe tu su i ljudi koji vladaju, kao što smo pisali, vladaju uz pomoć tih bića, elita koja je u satanističkim i
okultnim društvima, i oni nisu nikakvi reptili. Neki od tih ljudi su opsednuti demonima, pa ono što su videle Arizona
Vajdler, Keti O Brajen i ostali svedoci „preobraženja” čoveka u gušteroliko biće je samo iluzija. Većina ovih ljudi su
samo sluge sistema zbog novca, položaja i lagodnog života. Eto porekla zmajeva, aždaja i gargojla (mitsko zmajoliko
biće) na zastavama, na grbovima, na fasadama katedrala (na slici gore, gargojl na katedrali Notr Dam u Parizu),
zgradama vlada i institucija…Dakle zmaj, zmija ili aždaja je sam đavo, đavoli, demoni a zmajevi na zastavama
evropskih aristokratija i korporacija su čisto okultističko – paganskog porekla. To što Ajk govori o crkvama i
katedralama na kojima su i u kojima su simboli gargojla, zmajeva, reptila, sunca i geometrijskih tela kao na
majanskim i egipatskim hramovima, da bi optužio hrišćanstvo, nije dokaz protiv hrišćanstva. Nijedna od tih crkava
nije hrišćanska institucija, iako ima hrišćansko ime. Nehrišćanske institucije i nehrišćanske metode se koriste za
optuživanje Hrista. Ajk nije u mnogim tvrdnjama pogrešio samo je izmešao uloge i podelio pogrešne maske za scenu,
ali to nije opravdanje, to mnogi čitaoci neće ni razumeti ni ispitivati, nego će te tvrdnje uzeti „zdravo za gotovo.”
Ponašanje sveštenika i nedostatak istine u crkvama će mnoge da baci u naručje Nju Ejdža.

Po Dejvidu Ajku su prve dve knjige Mojsijeve, Genezu (Postanje) i Egzodus (Izlazak) napisali Leviti koji su odvedeni
u vavilonsko ropstvo nakon 586 p.n.ere, i to ne iz Izraela nego iz Egipta, jer su oni ustvari bili Egipatski inicirani žreci.
Po Ajku i mnogima Jevreji kao narod u drevna vremena nisu ni postojali. Leviti su bili inicirani žreci iz Egipta koji su
odvedeni u Vaviloni tamo osmislili priču i napisali pet knjiga Mojsijevih. Pošto su bili u Vavilonu, čuli su za priču o
drevnom dolasku i vladavini Anunakija od „domaćih” žreca. Mojsije takođe nije postojao, već je to bila titula žreca,

~ 384 ~

visokopozicionirani žrec koji se u Egiptu navodno zvao „Mose.” Koliko ljudi ovo može da proveri? Veoma malo
egiptologa i ljudi koji imaju toliko vremena i novaca da istražuju, možda jedan od 10 000, a ostale i ne interesuje.
Amater može da uporedi egipatske okultističke knjige sa prvih pet knjiga Mojsijevih, ili Torom. Nema nikakve
sličnosti. Žreci su bili isključivo okultisti i tumači paganskih misterija, a Mojsije nigde ne afirmiše misterije, anego se
čak i bori protiv paganskih praksi i paganskih naroda koji napadaju Izraelce. Mojsije se suprotstavio i faraonu.

Priča o Samsonu je takođe izmišljena, Samson je ustvari „sin Sunca” koji obara dva stuba u Filistejskom hramu.
Njegova snaga je u kosi, a kada su pagani personifikovali Sunce prikazivali su ga sa dugom kosom, što su njegovi
zraci. On obara dva stuba u hramu i hram pada na Filisteje a gine i sam Samson. Ova dva stuba su ustvari egipatski
obelisci koji su stajali ispred hramova, a simbolizovali su falus boga Sunca. Nelogočno g. Ajk. Oslepljeni sin Sunca
ruši hram Dagona boga sunca. Naravno, nisu postojali ni izraelski carevi, ni David ni Salomun, ni sama država Izrael!
Nije bilo Izlaska preko Crvenog mora, a takođe nije bilo ni novozavetnih ličnosti. Ni Isusa Hrista, on je stvoren od
ranijih, paganskoh „spasitelja” sinova Boga sunca, on je Hosus, Tamuz, Apolon. Opis Hristovog rođenja, od device,
u jaslama ili pećini, pokušaj tiranina da ga ubije, bekstvo na Istok, činjenje čuda, isceljenja, raspeće na krst,
vaskrsenje…izmišljeno je i potiče od drevnijih priča koje pominju božanstva koja su imala iste priče kao Isus! Krišna.
Zoroaster, feničanski Baal, Mitra, Indra, Muhamed, afganistanski Bali, nepalski Jao, Tamuz, Adad u Siriji, germanski
Tor, Kvecalkoatl u Meksiku, Adonis, Prometej…rođeni od device, progonjeni kao deca, isceljivali i raspeti da bi
vaskrsavali. Svaki ima bar jedan elemenat Hristovog života a neki i više. Ko može i ko hoće da ovo proveri? Mali broj
ljudi. Najveći adut za Ajka i ostale bogomrsce je navodno rođenje Hristovo koje se slavi u tradicionalnim crkvama, a
to je 25. decembar. Taj datum nema veze sa Hristovim rođenjem, to je ušlo u hrišćansku crkvu iz paganstva. To je
Mitra, kult koji se u ranim vekovima uvukao u hrišćanstvo, a njegova preteča je Tamuz. U tradicionalnim crkvama
se danas slavi Mitra. A Ajk je to upotrebio da napadne Hrista. Simboli Mitre, praznik Božić, Uskrs na proleće, slika
„boga” sa oreolom, što je došlo iz kulta Mitre, tj sunca, dete u rukama žene. Ajk ne pominje da ovih običaja u Bibliji
nema. U tradicionalnim crkvama nema Isusa Hrista, to je hristijanizovani Mitra, koji se raširio Rimskim carstvom u
2. i 3. veku kao „soli invictim – Nepobedivo sunce”, i čiji je sledbenik bio i sam car Konstantin, koji je imenovao
Hrišćanstvo za religiju Carstva, a onda u njega uneo Mitraizam, koji je u sebi imao sve elemente vavilonskog kulta
sunca. Iz paganstva mitraisti unose običaje koji su iskrivili smisao hrišćanskih obreda krštenja i pričesti. Ajk se hvata
i za to, pa je po njemu krštenje okultna inicijacija stara hiljade godina, a pričest, uzimanje hleba i vina mitraistički
običaj transsupstancije, tj jedenje tela Božijega, kada sveštenik od hleba i vina „stvara” telo i krv, što se događa u
vreme mise. Ajk takođe ne pominje da ovoga u Bibliji nema, već pominje da je to hrišćanski običaj paganskog
porekla. To je za većinu „telo Hristovo”! Sam obred pričesti ili „večere Gospodnje” je obred sećanja šta je Hristos
učinio za grešnika, otišavši na Krst za njegove grehe, tj dao je telo da strada i krv da se prolije, nedužan za dužnog.
Hleb i vino su samo simboli u hrišćanstvu, a u mitraizmu je to mistično telo i krv, što je prešlo i u katoličanstvo. Ajk
tvrdi da je pričest hlebom i vinom došla iz ljudožderskih rituala, kada su prilikom rituala ljudi jeli pravo meso i krv,
kako životinja tako i ljudi. Mitraizmu se pripisuju i zraci sunca oko glave, jer je on Sin Sunca, onako kao je i Konstantin
želeo da ga zovu. Mitra je bio lav sa zmijom sa ključevima, onako kako je predstavljan sveti Petar sa kljućevima raja
i pakla. Mitra, ustvari stariji Tamuz, Adonis, Horus..sinovi boga sunca. Autor dalje navodi sličnost Horusa sa Isusom,
tvrdeći da je i Horus bio model za stvaranje mita o Isusu, pa je Isus dobra kopija Horusa, koji je takođe bio sin device,
svetlost sveta, rođen u „kući hleba” (An u Egiptu – Bet Lehem u Judeji), bio je pastir, po rođenju mu se pojavila
zvezda, imao 12 sledbenika, iskušavao ga je Set. Savršeno, samo treba pomenuti da se u mitologiji nigde ne pominje
većina ovih poređenja, osim da se Horus prikazuje sa krstom, tj sa ankom u ruci. Takođe je u borbi sa Setom izgubio
oko, prikazivan je sa glavom sokola. Tvrdnje da je Horus postao Isus su besmislene.jer su sledbenici Horusa okultisti.
Malo ko će da zavir u egipatske knjige i uporedi, ali je dovoljno zaviriti u Bibliju. Ajk i ostali kada, optužujući
hrišćanstvo povezuju kult Marije sa kultom Izide, Ištare ili Dijane (Artemide) ne greše. Manjina hrišćana zna da je
kult Marije nehrišćanski, potekao iz obožavanja boginje Majke i nigde u Bibliji nema tih elemenata obožavanja, osim
kada ih Božji proroci osuđuju. Taj momenat se koristi da se hristijanizovana Izida prikaže kao majka Isusa, rođenog
na dan zimskog solsticija, kada je rođen Horus ili Mitra. Izida je vezana za astrološki znak Device, a Marija je Devica,
Izida je, kao i Ištar „Nebeska kraljica”, što je bila i Semiramida – nebeska carica. U starom Zavetu stoji Božje
negodovanje klanjanja Nebeskoj carici (Jeremija 7. 18). Ovo je uvlačenje biblijskog i jevanđeoskog Isusa Hrista u
paganski sistem, jer je obožavanje boginje Majke bilo opšte rašireno na Istoku, pa je ušlo u hrišćansku crkvu, koja
je da bi udovoljila masama politički pristala na kompromis, nakon Konstantinovog dolaska na vlast, a posao su
odradili visoki okultistički žreci. Ulaskom paganstva u crkvu je uloga Isusa Hrista obesmišljena kao Spasitelja, Tvorca
i Boga i on je postao paganski sin sunca, sa likom na ikoni ili kipu, postao je samo ime za pokriće, da se crkva nazove
hrišćanska. Ipak, postojali su kroz vekove ljudi koji su čuvali pravu istinu o Isusu Hristu, Spasitelju iz Jevanđelja,
nastojeći da je prošire. Pokreti, grupe i crkve, koje su bile progonjene od državnih verskih institucija, čiji su klerici
bili podržani od političke vlasti. Ovog paganizovanog Isusa Hrista je bilo veoma lako uvući u legendu o Gralu,
tobožnjim nastavcima njegove kraljevske loze, potomaka cara Davida koji preživljavaju vekovima zahvaljujući tajnim

~ 385 ~

društvima tipa Sionskog priorata, dok Rimokatolička crkva intrigama, ubistvima, progonima i atentatima želi da
sačuva opšteprihvaćeno mišljenje o Isusu. Jevanđeoski Isus Hristos je manje interesantan, jer je upoznavanje Njaga
suprotstavljanje svetu, sistemu, običajima i tradiciji. Nema legende, nema misterije, nema mračnih hodnika,
kamenih brava, prašine, zagonetnih natpisa, predmeta sa natprirodnim moćima. Nema moštiju, relikvija, mačeva,
kopalja, tajanstvenih mapa. To je živi odnos. Autori vešto koriste paganska učenja da diskredituju ličnost Isusa
Hrista, i to im uglavnom uspeva jer većina uglavnom zna za Isusa Hrista u čije su ime bake farbale jaja i pripremale
božićni hleb. To je sve znanje, a ostalo ih ne interesuje. Kao ličnog Spasitelja, Mesiju i Stvoritelja, kao Živog Boga ga
jako malo ljudi poznaje, i oni ne nasedaju na ove priče.

Ajk je sakrio ili nije ni znao za jednu činjenicu o kojoj ćemo se baviti a to je činjenica da je sotonski sistem znao
za dolazak Spasitelja i pravio je bezbroj njegovih kopija, ustvari kopirajući i umnožavajući sve što ima u Bibliji dato
od Boga. Sve ima pagansku kopiju a te kopije koje su u tradicionalnim crkvama prihvaćene kao hrišćanstvo su povod
Ajku i hiljadama autora da negiraju hrišćansku religiju, da je smatraju delom evolutivne lestvice, nastavkom
paganstva, prevarom, poslednjim stadijumom evolucije pred „prosvetljenje” itd. Uz ovo pomenuto se obilato
provlači karakter sveštenstva, ponašanje kardinala, papa, progoni, ratovi, korupcija, razvrat. Vrlo smišljeni napadi.
Koliko ljudi zna da nauka tradicije, kao ni karakter institucija, sveštenstva i klera nema nikakve veze sa učenjem Isusa
Hrista? Malo.

Gomila paganskih simbola u tradicionalnim crkvama je pogodovala ovim autorima da „opletu” po Hristu i
Jevanđelju, a samo malo ljudi zna da te crkve nikakve veze sa jevanđeljem nemaju. Simbol krsta je u tradicionalnim
crkvama svetinja, dok je u jevanđelju samo oruđe za ritualno ubistvo na kom je ubijen Isus Hrist. Takođe to je i
simbol sunca, što Ajk naglašava. Ovo je bila ideja samog kneza đavolskoga koji stoji iza cele ideje Kulta sunca, da se
Isus žrtvuje na tom simbolu. To je vekovima pripremao. Kult sunca je anticrkva. Krstove su arheolozi nalazili u svim
delovima sveta iz svih epoha. To je simbol Sunca, simbol koji deli zodijačke znake na po tri, a mesto gde se krst
ukršta pripada samom Suncu. Paganska praksa je postala papska praksa. Papstvo ima desetine varijanti krsta. Tako
je i sa ribom kao simbolom hristijanizovanog paganstva. Riba je simbol Dagona, (Dag On – riba Sunce) a razdoblje
od 00 do 2000 i neke godine je u astrologiji „Doba Ribe”. Inače sama riba nema nikakve veze sa hrišćanstvom, ali se
uzima za simbol zbog toga što je apostol Petar bio ribar a Isus je umnožio ribu sa hlebom i u dva navrata je jeo ribu.
Dobro, pa pominje se u nekoliko navrata i palma i magarac koga je Isus jahao, i maslina i smokva, a tek kamen.
Simbol ribe je „odabran” jer je to visokopozicionirani okultno – paganski simbol, koji je Ajk iskoristio da napadne
hrišćanstvo. Papski sveštenici nose kapu (mitra) koja liči na riblju glavu. Crne mantije i toge potiču od Izidinih
sveštenika u Egiptu, koji su takođe i začetnici „hrišćanskog” monaštva, a kasnije i rimskih mitrinih sveštenika.

Po Ajku i mnogim ezoteristima nisu postojali ni Jevreji kao narod. Oni su izmišljeni kasnije. To su bili egipatski
sveštenici, inicijati u egipatske misterije. Jevreji su ustvari Hazari, koji su „preuzeli” ime Jevreji i zauzeli palestinsku
zemlju. Mojsije potiče od „Moses/ Mosheh” što je titula iniciranog sveštenika u Egiptu. Ovo većina ljudi ne može da
proveri, ali ipak Biblijski izveštaj ne krije da je Mojsiju kao bebi ime dala egipatska princeza. To je ime. Leviti su,
navodno, napisali prvih pet knjiga Mojsijevih da bi prikrili svoje prave delatnosti u odorama egipatskih žreca, dok su
Novi zavet napisali Eseni, verski fanatici, skloni halucinogenim drogama, ezoteriji i konzumiranju halucinogenih
pečurki, pa se zbog toga jevrejski sveštenik prikazuje sa kapom u obliku pečurke (U Bibliji se pečurka ili gljiva nigde
ne spominje). Rani hrišćani su po Ajku Esenski izdanak, dok je tajno društvo Nazareni ili Nazariti, takođe iz krila
Esena stvorilo lik Isusa Hrista, apostola, koji takođe nisu postojali. Grad Nazaret nije ni postojao, nego se radi o
Nazarenima, pa Ajk povezuje običaje Esena i Nazarena sa paganizovanim hrišćanstvom. Ostaju Eseni i Nazareni koa
autori priče o Isusu. Ajk dalje tvrdi da je Jevanđelja napisao izvesni Kalpurnijus Piso iz Rima, potomak Ramzsesa II,
a predak Džordža Buša, reptilijanac i član stare reptilijanske porodice, dakle gušter u koži čoveka. On je sam koristio
pseudonme novozavetnih pisaca. U redu, ali ko je sada napisao Novi zavet? Piso li Eseni? Dalje Ajk pominje pobunu
u Judeji. Pa ko se u Judeji pobunio, ako Jevreji nisu postojali? Dalje ide nebuloza kako je hrišćanstvo proširio
Konstantin (306 – 337) stvorivši današnju verziju hrišćanstva. Konstantin je po Ajku reptlijanac i potomak
Kalpurnijusa Pisoa. Konstantin bio odgovoran za uspostavu i širenje hrišćanstva kakvo danas znamo, što pominju
mnogi autori gralske literature, kao i Den Braun u knjizi „Da Vinčijev kod.” To je nažalost tačno, ipak priča je tako
dobro iskonstruisana da je jako teško doći do stvarnog stanja ako se ne poznaje istina. Istorija je upoznala hrišćane
mnogo pre rođenja cara Konstantina, kada su se proširili Rimskim carstvom i bili proganjani prvo od Jevreja a onda
i od strane Rimske administracije. Konstantin nikada nije postao obraćeni hrišćanin, on je bio poklonik „Solis invicti
– Nepobedivog sunca”, žrec, paganin i samodržac koji je pobio veliki deo svoje porodice. On je imao tu „zaslugu”
što je hrišćanstvo proglasio kao zvaničnu religiju carstva i doveo do njegovog kompromisa sa paganima, a rezultetat
toga je ovo što imamo danas – hristijanizovan paganstvo i Rim kao novi Vavilon, koji danas podiže novu Kulu
vavilonsku. Takođe je taj isti Konstantin navodno sakrio istinska učenja koja su ostavili gnostici. Interesantno -
poklonik sunca štitio učenja Isusa Hrista a krio znanja svojih paganskih istomišljenika gnostika.

Ajk je potpuno u pravu kada tvrdi da su današnje crkve izvor svakakvih opačina i greha, manipulacije, pljačke,

~ 386 ~

razvrata,, mržnje, nacionalizma i da su vekovima bile odgovorne za ratove i progonstva, držeći mase u strahu od
pakla i večnih muka. U pravu je kada kaže da je ta religija mentalni zatvor, jer se zasniva na strahu. Mi znamo da to
nisu hrišćanske crkve, jer su preuzele sve pagansko osim imena. Dejvid Ajk ne pominje pravi razlog otpada crkava,
a to je napuštanje jevanđeoske nauke i života. On optužuje crkvu da krije znanje i potiskuje „ženski princip”, žensku
energiju” u korist muške, niže energije. Ženska energija je energija znanja, pa su zato „hrišćani progonili medijume,
vidovnjakinje, supersense i žene sposobne da komuniciraju sa drugim dimenzijama” optužujući ih za veštičarenje.
Biblija je bila knjiga muškog principa, gde žene nisu imale nikakva prava a ni dušu, gde je muški ego preovladavao,
dok je ženski potiskivan. Naravno, da to nije tačno. Ne postoji ženski i muški princip, to je učenje grčkih filozofa,
gnostika, kao i hinduističko – budističko učenje. Pažljiv čitalac Biblije će naći odgovor: „Tako su dužni muževi ljubiti
svoje žene kao svoja tjelesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samoga ljubi.” (Efescima 5. 28). Na mnogim mestima je
Bog zaštitio prava žene, ali Nju Ejdž želi da od nje stvori „emancipovanu” mašinu koja će da radi po čitav dan, da
bide seksualni simbol požude, da ne rađa ili rodi jedno dete koje će da „driluje” sistem i država.

Leviti su priču o Anunakijima preradili i stvorili početak Biblije, koju su kasnije nastavljali njihovi naslednici. Ajk
dalje tvrdi da su Anunaki ustvari rasa reptilijanaca, samo nije jasan, jer negde tvrdi da su ti reptili materijalna bića,
koja su letela u mašinama i imala odnose sa ženama iz čega su se rađala deca, divovi, Nefiilim a negde da su to
eterična, duhovna bića, iz niže četvrte dimenzije, koja su zaposedala ljude, pa nakon smrti čoveka, reptil zaposedne
drugog. Ti zaposednuti su članovi elite, vladari u senci, članovi tajnih društava i drevnih porodica, ljudi koji vladaju
današnjim svetom. Priča da engleska kraljica kad uđe u kadu pliva kao gušter po njoj, a predsednik SAD se
preobražava u reptila potiče odavde. Ajkovi reptili, za koje još nismo utvrdili da li su materijalna ili eterična bića su
oni koji, po njemu, stvarno vladaju. Nejasno je zašto bi se krili ako su tolio moćni da mogu da zaposedaju ljude.

Ajk tvrdi da je iskonski strah ljudi od zmija upravo iz razloga što još uvek vladaju ti Anunaki – reptili, ali sada
skriveno u telima elite, i da je zmija u Bibliji predstava reptilijanca a ne đavola. Po njemu đavo ne postoji, kao ni
Bog, nisu postojali ni proroci, ni apostoli, ni Isus, pa ni Jevreji. Ideje o zmajevima u celom svetu Ajk ne povezuje sa
dinosaurima nego sa reptilijancima, kojih su se ljudi plašili, pa je i zmija iz Biblije odlika tog straha, a to su i Nage u
Indiji (Karl Sagan je uzeo pseudonim SAGAN – NAGAS), Huicilopohtli, Kukulkan i Ketzalkoatl u Americi. Srpski vitez
Stefan Visoki je pripadao viteškom Redu Zmaja. Takođe Ime Vatikana takođe potiče od VATIS CANNES - prorok
Zmija. Velike, krilate zmije i zmajevi se pominju svuda. Ajk tvrdi da su ih ljudi obožavali i prinosili im žrtve a to rade
i danas prilikom veštičijih i satanističkih praznika i u ritualima. Zmijolika paganska božanstva iz drevnih vremena,
obožavanje zmije, tj obožavanje tadašnjih reptilijanskih „bogova” koji su i danas prisutni i pokušavaju da zavladaju
planetom, preobražavajući se tokom svojih rituala u reptile, što su navodno, neki ljudi videli, kao na primer Arizona
Vajdler i Keti O Brajen, osobe podvrgavane vladinim vivo – eksperimanrima u SAD. Ajk takođe navodi da su svi ljudi
koji su videli preobražaje bili pod dejstvom droga, a to ne mora ni da navodi, jer kako su mogli da vide te preobražaje
– halucinirali su ili su videli isto ono o čemu pričaju babe na večernjim zimskim prelima – demone koji mogu da
simuliraju kako vile, vilenjake, ponoćne svatove, tako i reptilijanca. Reptilijanci ne postoje. Navodni reptilijanci se,
eto, hrane ljudskim strahom, krvlju, ko zna čime, pa je jedan od njih i Grof Drakula (drako – zmaj), potomak stare
reptilijanske porodice koji je pio krv. Sve aristokrate su po Ajku ustvari – gušteri, pa se zmajevi na zastavama i
grbovima aristokratskih porodica i država tu ne nalaze slučajno. Ne znam šta bi ovaj pisac rekao da je bio poslat da
služi vojsku u JNA. Ispalo bi da su tada još uvek paravojne slovenačke, hrvatske i bosanske jedinice ratovale protiv
reptilijanaca, jer je u JNA jako rasprostranjen bio termin – gušter. Reptilijanci takođe znaju da je njihovoj vladavini
bliži kraj jer čovek ulazi u doba svetlosti, doba globalnog duhovnog buđenja. Ajk takođe tvrdi da on nema ništa sa
pokretom Novog Doba, iako su njegove ideje novodobaške. Njegovo štivo čitaju milioni ljudi, ništa ne proverevajući,
jer je senzacionalističko i lepljivo za umove. On nije sam u ovim sumanutim idejama, Hiljade ljudi piše na ove teme,
od knjiga do postova na Internetu, ali je Ajk ovde uzet za primer kao jedan od najčitanijih. Unezvereni ljudi, kojima
je sekularizam i evolucionistička nauka „izmakla” jevanđeosko učenja kao tepih ispod nogu, traže odgovore u ovim
teorijama jer je za njih jevanđelje prvo poziv na žrtvu, što nije primereno vremenu predatora, a drugo jevanđelje je
poziv da u reci kojom plove počnu da plivaju uzvodno i dođu u sukob sa okolinom.

Dejvid Ajk je hrišćansku religiju optužio da je ona deo zavere, da je to „mentalni zatvor” kojim su vladari vekovima
držali mase u strahu. On smatra takođe da su jedini istinski spisi Gnostička jevanđelja, koje je Rimska crkva zabranila,
poput Knjige Enohove, sa anđelima od krvi i mesa i palim anđelima koji su imali decu sa ljudskim ženama. Ajk to
naziva zabranjenim tajnim znanjima, sakrivenim od ljudi, jer ako bi ljudi „ovladali umetnošću magije” oni bi mogli
da se oslobode vladavine „reptilijanaca.” I šta će da učini čovek opterećen problemima i monotonijom? Odlutaće u
vradžbine želeći da postane Hari Poter i pobegne od monotonije života.

Ajk tvrdi da je hrišćanstvo reciklirano paganstvo i da ima ezoterijsko poreklo, pa tako hrišćani koji tvrde da
ezoterija ima đavolsko poreklo nisu u pravu, oni ustvari ne žele da se otkrije znanje koje oslobađa čoveka.Ovaj je
autor odlično pripremio čitaoca da ga prevari. Hrišćanstvo je korišćeno kao „mentalni zatvor” da se sakrije pravo
znanje, ono koje su imali Platon i njegovi sledbenici gnostici. Kada god bi hrišćani ili muslimani preuzeli kontrolu nad

~ 387 ~

nekom oblašću, drevni tekstovi, kao i usmena predanja su uništavani ili sakrivani, tako tvrdi Ajk. „Religije su stvorene
da zarobe um i natope emocije strahom i krivicom, da verujući možemo da dobijemo spasenje, dok bi oni koji bi
odbili bili poslati u pakao. U redu je ako neko želi da veruje u to, ali nije u redu da druge primorava…” kaže Ajk i
dodaje: „Razumeti drevnu simboliku Sunca znači razumeti sve vodeće religije.” Mešanje malo istine i puno zablude,
po principu zbunjivanja. Iza svih vodećih religija stoji kult, obožavanje sunca. Ajk posebno napada Rimokaltoličku
doktrinu, ali umesto „Rimokatolička crkva” on kaže „hrišćanstvo” a ta crkva, kao ni Istočno – pravoslavna nije
hrišćanska crkva, osim po imenu. Po učenjima i po karakteru je paganska, delimičan nastavak učenja vavilonskih i
egipatskih misterija, prikrivenih iza hrišćanskih imena, što ćemo i da dokažemo.

Ovaj simbol označava sunčev put tokom godine, krst u krugu i znaci zodijaka

U centru krsta je Sunce. Vladajuće hijerarhije su imale pravo značenje
obožavanja sunca, dok je za mase Sunce bilo izvor toplote i svetla, žetve i
blagostanja ili izvor straha. Na primer, masonski autori su nam otkrili pravo
značenje obožavanja sunca. „U Tabernaklu, masonsko bratstvo, odeveno u
crno oplakuje Ozirisa, koji je oličenje Sunca.” (Albert Maki – „Enciklopedija
slobodnog zidarstva”) a Oziris je za masone „rival Adonaja”. (Albert Pajk
„Moral i dogma”). Adonaj je Jevrejsko ime za Boga. Zbog ovog simblizma su
mnoga paganska božanstva rođena krajem decembra (25. decembar), kada
je sunce na najnižoj tački i kada počinje svoje putovanje nazad prema
vrhuncu. Zato su drevni narodi govorili da se sunce rađa tog dana, što je
kasnije pretvoreno u hrišćanski Božić.
„Rođeni ste sa naslednim grehom i zato ste nedostojno đubre od dana kada stignete na ovu planetu. Možete
naći spasenje samo putem verovanja u „Spasitelja” a to znači da radite samo ono što vam sveštenici kažu. Ako ne
uradite tako, bićete osuđeni na večni pakao. Baš je zeznut lik taj hrišćanski Bog, zar ne?” („Najveća tajna” Dejvid
Ajk).
Strašna parodija na hrišćansko verovanje. Prvo, nijedan stih u Bibliji ne savetuje da slušamo sveštenike nego
Boga, a drugo, Biblija nema nauke o večnom paklu. Ipak, ono što je najopasnije je poistovećivanje i poređenje
Biblijskih ličnosti i događaja sa paganskim ličnostima i događajima. Gore od ateističko – komunističkog negiranja
postojanja bilo čega. Neupućeni vernici i nevernici će vrlo lako nasesti. Ajde da probamo da razobličimo ovog
satanistu na veoma jednostavan način. On tvrdi da su leviti napisali prvih pet knjiga Mojsijevih u vavilonskom
ropstvu nakon 586 godine p. n. ere, po „savetu reptilijanaca”! takođe je tvrdio da su leviti bili ljudi koji su pili krv,
praktikovali crnu magiju i prinsili ljudske žrtve. Ipak, ove biblijske knjige govore protiv magije, vračanja i prinošenja
ljudi, pa čak se i „obećeva” smrt onima koji tako čine. Čitaćemo 3. Knjigu Mojsijevu 19 poglavlje. Da li su ovo reči
ljudi koji piju krv i kojima zapoveda „Vavilonsko bratstvo” vanzemaljskih reptilijanaca, guštera koji piju krv ljudi: „Još
reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih, i reci im: Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod
Bog vaš. Svaki da se boji matere svoje i oca svog; i držite subote moje; ja sam Gospod Bog vaš. Ne obraćajte se k
idolima, i bogove livene ne gradite sebi; ja sam Gospod Bog vaš. A kad prinosite žrtvu zahvalnu Gospodu, prinosite
je drage volje. U koji je dan prinesete, neka se jede, i sutradan; a šta ostane do trećeg dana, neka se ognjem sažeže.
A ako bi se šta jelo treći dan, gad je, neće biti ugodna. Ko bi god jeo, nosiće svoje bezakonje, jer oskvrni svetinju
Gospodnju; zato će se istrebiti ona duša iz naroda svog. A kad žanjete rod zemlje svoje, nemoj požeti sasvim njivu
svoju, niti pabirči po žetvi. Ni vinograd svoj nemoj pabirčiti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu tvom; nego
ostavi siromahu i došljaku. Ja sam Gospod Bog vaš. Ne kradite; ne lažite i ne varajte bližnjeg svog. Ne kunite se
imenom mojim krivo; jer ćeš oskvrniti ime Boga svog. Ja sam Gospod. Ne zakidaj bližnjeg svog i ne otimaj mu; plata
nadničarova da ne prenoći kod tebe do jutra. Nemoj psovati gluvog, ni pred slepca metati šta da se spotakne; nego
se boj Boga svog; ja sam Gospod. Ne činite nepravdu na sudu, ne gledajte što je ko siromah, niti se povodi za
bogatim; pravo sudi bližnjemu svom. Ne idi kao opadač po narodu svom, i ne ustaj na krv bližnjeg svog; ja sam
Gospod. Nemoj mrzeti na brata svog u srcu svom; slobodno iskaraj bližnjeg svog, i nemoj trpeti greha na njemu. Ne
budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod.
Uredbe moje držite; živinčeta svog ne puštaj na živinče druge vrste; ne zasevaj njive svoje dvojakim semenom, i ne
oblači na se haljine od dvojakih stvari. Ako bi ko obležao robinju, koja je isprošena ali nije otkupljena ni oslobođena,
oboje da se šibaju, ali da se ne pogube; jer nije bila oslobođena. I neka on prinese Gospodu žrtvu za prestup svoj na
vrata šatora od sastanka, ovna za prestup. I neka ga očisti pred Gospodom sveštenik ovnom prinesenim za prestup
od greha koji je učinio; i oprostiće mu se greh njegov. A kad dođete u zemlju i nasadite svakojakog voća, obrežite
mu okrajak, rod njegov; tri godine neka vam je neobrezano, i ne jedite ga. A četvrte godine neka bude sav rod njegov
posvećen u hvalu Gospodu. Pa tek pete godine jedite voće s njega, da bi vam se umnožio rod njegov. Ja sam Gospod

~ 388 ~

Bog vaš. Ništa ne jedite s krvlju. Nemojte vračati, ni gatati po vremenu. Ne strižite kosu svoju ukrug, ni grdite bradu
svoju. Za mrtvacem ne režite telo svoje, ni udarajte na se kakve belege. Ja sam Gospod. Nemoj skvrniti kćer svoju
puštajući je da se kurva, da se ne bi zemlja prokurvala i napunila se bezakonja. Držite subote moje, i svetinju moju
poštujte. Ja sam Gospod. Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam
Gospod Bog vaš. Pred sedom glavom ustani, i poštuj lice starčevo, i boj se Boga svog. Ja sam Gospod. Ako je u tebe
došljak u zemlji vašoj, ne čini mu krivo. Ko je došljak među vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio među vama,
i ljubite ga kao sebe samog; jer ste i vi bili došljaci u zemlji misirskoj. Ja sam Gospod Bog vaš. Ne činite nepravde u
sudu, ni merom za dužinu, ni merom za težinu, ni merom za stvari koje se sipaju. Merila neka su vam prava, kamenje
pravo, efa prava, in prav. Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske. Držite, dakle, sve uredbe
moje i sve zakone moje, i vršite ih. Ja sam Gospod.”

Mogu li ovo biti reči zlih ljudi, posebno „reptilijanaca” za koje Ajk tvrdi da mrze ljude, piju krv, i da do danas
stvaraju sve zavere, ratove, manilulaciju, bankarsku pljačku? Ne ide jedno sa drugim. Ovo nisu reči koje uteruju
strah, ovo u očinski saveti za dobro onoga koji ih sluša.

Ajk, kao i mnogi pre njega, se trudi da sve situacije i događaje iz Biblije poistoveti da paganskom praksom. Tvrdi
da je Biblija kodirana i da je samo inicirani u mudrosti i ezoterijske tajne mogu tazumeti, dok je ostali mogu samo
bukvalno čitati. Njeno mistično poreklo dokazuje njen simbolizam, koji ima etoterijsko poreklo. Tako se broj 12
javlja u Bibliji više puta, kao 12 sinova Jakovljevih, 12 plemena, 12 kamenova, 12 apotola, 12 vrata...tako ima i 12
zodijačkih kuća, 12 vitezova Okruglog stola, 12 zvezda je na kruni Izide, Semiramide ili „Marije”, 12 zvezda na zastavi
EU, 12 učenika Ozirisa..dok je Sunce trinaest. Proporcije egipatskih statua su uvek deljive ili višestruko deljive sa 12
ili 6, što hoće reći da je 12 jedan od brojeva svete geometrije. Takođe i za ime cara Solomona Ajk tvrdi da je kodirano
Sunce. (SOL – OM – ON) što je tačno, ali ne i za Izraelskog cara Salomuna (Čovek mira šalom, šalam - un).

O tobožnjem nepostojanju Jevreja kao naroda se ima i te kako šta za reći. Ne treba pisati napamet, postoji
arheologija koja će da potvrdi postojanje ovog naroda od davnih vremena. Na dnu crvenog mora se mogu naći
ostaci egiparskih ratnih sprava, kao što je napisano U Bibliji da je more progutalo celu egipatsku vojsku nakon izlaska
Jevreja iz Egipta. Egipatski izvori njih pominju kao „Habiru” i postoje pisani dokumenti o tome. Tokom godina, mnogi
ronioci su uzaludno pretraživali Suecki zaliv u potrazi za artefaktima koji bi potvrdili biblijsku priču o Izlasku. Pomno
praćenje biblijskih istorijskih događaja opisanih u knjizi Izlazak je Rona Vijata (Ron Wyatt) 1978. godine dovelo do

Nuveibe, velike plaže u zalivu Akaba. Na
dubinama koje variraju od 18 do 60
metara, pronađena su bojna kola
razasuta po morskom dnu. Pronađeni
artefakti uključuju točkove bojnih kola,
ostale delove bojnih kola, kosti ljudi i
konja, koje je izgrizla so ali su ostale
naslage koje su se na njih bile
nahvatale. Ronioci su takođe pronašli
artefakte na Saudijskoj obali suprotno
od Nuveibe.

Arheolozi su pronašli crni obeliks
asirskog cara Salmansara III u gradu
Nimrudu (Kalah), na trgu blizu careve
palate. Ovaj spomenik predstavlja
pouzdanu potvrdu teksta iz 2. Knjige o
carevima 9. i 10. poglavlje, obračun
careva u Izraelu i Judeji.

Papirusi sa ostrva Elefantina (jug
Egipta) - nađen je veliki broj tih papirusa
i svi potvrđuju tačnost Jezdrine i
Nemijine knjige, tj preseljenje Judejaca
iz Vavilona nazad u Judeju i gradnju
Jerusalima i hrama.
Kirov valjak nađen u Vavilonu potvrđuje zidanje hrama u Jerusalimu 2. Knjigu dnevnika 36,22- 23; Jezdra 1.
poglavlje. Takođe Kirov valjak potvrđuje osvajanje Vavilona i naredbu cara da se svi zarobljeni Jevreji vrate slobodno
u svoju otadžbinu. Pisma iz Amerne (Tel El Amarna). Jedna žena tražeći đubrivo za svoju baštu našla u ruševinama
starog grada Amarne više stotina glinenih pločica iz 14. p. n. e. One potvrđuju izrailjsko naseljavanje Hanana.

~ 389 ~

U Tel el Amarni u Egiptu, 1887. godine, pomenuta seljanka je pronašla glinene pločice kojih je ukupno bilo tri
stotine sedamdeset sedam. Sadržaj na pločicama bio je ispisan klinastim pismom i istraživanjem je ustanovljeno da
su to bila pisma upućena dvojici egipatskih faraona, a pisali su ih državna vojna lica sa službom u Palestini, Fenikiji i
Siriji, oko 1500. godine pre Hrista (današnje datiranje). Danas bi se ova pisma nazvala korespondencijom
Ministarstva spoljnih poslova. Ona su danas poznata pod imenom Pisma iz Amarne i neprocenjiva su kolekcija
dokumenata koju ne bismo razumeli da staro klinasto pismo nije bilo dešifrovano. Kao dodatak informacijama o
rutinskoj državnoj korespondenciji, Pisma iz Amarne bacaju novu svetlost na običaje i uslove života u Palestini u XV
veku pre Hrista, čime se potvrđuje istoričnost mnogih biblijskih navoda. Jedna savremena enciklopedija potvrđuje
istorijsku vrednost ovih pločica i u mnogo navrata Pisma iz Amarne „ilustruju i potvrđuju ono što je već bilo zapisano
u Starom zavetu” Drugo otkriće koje je pomoglo da se otvore vrata prošlosti, naročito starozavetnog perioda, ima
veze sa ruševinama u Ninivi. Tamo je iskopana kraljevska biblioteka asirskog cara Asurbanipala. U njoj se nalazilo
na hiljade državnih dokumenata ispisanih na glinenim pločicama, sa detaljnim opisima radova iz oblasti medicine,
matematike, astronomije i geografije. To je bilo još jedno neprocenjivo otkriće, naročito kada shvatimo koliko je
veliko bilo Asurbanipalovo carstvo. Na mapi u Verner Kelerovoj (Werner Keller) knjizi „Biblija kao istorija” (The Bible
as a History), prikazuje se Asirsko carstvo pod Asurbanipalom (oko 600. godine pre Hrista), koje se prostiralo od
Kaspijskog mora do Persijskog zaliva na istoku, do današnje Turske na severu, i dole preko Palestine do Egipta na
jugu. Kada je Asurbanipalova biblioteka bila otkrivena, bačena je svetlost na mnogo toga, uključujući i jevrejske
careve pomenute u Bibliji od Ahava do Manasije, što je potvrdilo i objasnilo biblijski zapis. Izveštaji o stvaranju i
potopu bili su naročito interesantni, pošto su oba bila veoma slična biblijskim izveštajima istih događaja. Arheološka
otkrića tih starih vavilonskih tradicija potkrepila su Bibliju. Vek i po engleski, francuski, američki i nemački stručnjaci,
između ostalih, veoma pažljivo i sistematski rade na iskopinama Srednjeg i Bliskog istoka. Beskrajni niz otkrića dolazi
iz prašnjavih naslaga i ruševina koje su iskopali vrsni arheolozi. Bivši novinar Verner Keler govori o „preplavljujućem
mnoštvu autentičnih i potvrđenih dokaza” i o njihovom uticaju na njega lično i zaključuje: „U umu mi odjekuje ova
rečenica: Biblija je ipak u pravu.” Biblija je tokom 19 veka prosvetiteljstva smatrana za mit, jer je pominjala gradove
kojima nikakvog traga nije bilo, kao i jedno veliko carstvo – Hetitsko, za koje nikakvih tragova nije bilo, gok nije
otkriven lokalitet Bogazkoy u Turskoj, gde se nalaila hetitska prestonica hatutaš. Takođe su otkriveni mnogi gradovi
koji su se pominjali u Bibliji kao što su Jerihon, Lahis, Vetilj, Asor, Gezer, Samarija, Sihem (ili sada Sihar), Susan (sada
Susa), Halah – veoma stari grad koji se pominje u 1. Mojsijevoj, Gavaja – glavni grad Saulovog Izraela, Ur o kome se
govori u vezi sa Avramom i naravno Niniva, još jedan odličan primer veoma starog i značajnog biblijskog grada.
Zidovi Ninive prostirali su se preko 12 km u dužinu. Nekada glavni grad Asirskog carstva, Niniva, je bila uništena oko
612. godine pre Hrista i, samo dva veka kasnije, čak joj je i ime bilo zaboravljeno. Kritičari postavljaju pitanje: Kako
je moguće da se tako veliki i značajan grad, koji je toliko dugo postojao, tako brzo zaboravi? Zaključili su da to nije
moguće. Ponovo je Biblija proglašena nepouzdanim izvorom. Zatim se uz pomoć arheologije iz prašnjave gomile
ponovo pojavila Niniva. Već smo opisali otkriće Asurbanipalove biblioteke u ruševinama Ninive, sa hiljadama starih
dokumenata iz raznih oblasti, ispisanih na glinenim pločicama. Međutim, to nije bilo sve. Ispostavilo se da su i drugi
pronalasci u ruševinama Ninive i obližnjih gradova potkrepili biblijski izveštaj. Jedan od veoma cenjenih izloženih
predmeta u Britanskom muzeju jeste crni obelisk koji je otkrio Henri Lejard na arheološkim naslagama u blizini reke
Tigar, nedaleko od današnjeg Mosula. Obelisk, čije su sve četiri strane bile u reljefima, sadrži jedinu do sada poznatu
predstavu biblijskog kralja Juja. Ostale ličnosti, prethodno poznate jedino iz Biblije, a sada potvrđene arheloškim
otkrićima u Ninivi, jesu Jezekiel i Ahav, i asirski carevi Salmanasar, Senahirim (Sanherib) i Sargon. Doktor Horn
izjavljuje da su ta otkrića pobudila ogromno interesovanje, naročito kod hrišćana „koji su se čvrsto držali vere u
istinitost Biblije u vreme kada je sam temelj te vere bio uzdrman visokom kritikom.” Prilikom iskopavanja na
arheološkom nalazištu u Turskoj, nekih 160 km istočno od Ankare, kojima je upravljao nemački arheolog Hugo
Vinkler (Hugo Winkler) i drugi, 1911. godine pronađen je drevni hetitski glavni grad Hatutaš ili Hatuša (sada poznat
pod imenom Bogazkoy - Boghazkoi). Na gradskoj kapiji bili su ugravirani crteži u prirodnoj veličini na crnom bazaltu,
tvrdom kao gvožđe. Na crtežima su bili naslikani hetitski ratnici. Bili su to niski ljudi sa velikim nosom, čelom
povijenim unazad, i debelim usnama. Kosa im je padala preko ramena. Kratka pregača bila je pričvršćena oko struka
širokim pojasom. Obuća je imala vrhove savijene nagore. Sva ta saznanja plod su arheoloških otkrića. Vinkler je,
takođe, otkrio još jednu drevnu biblioteku, kraljevsku arhivu hetitskog kralja, zakopanu skoro tri hiljade godina.
Nešto od toga je bilo pisano u Vavilonu klinastim pismom, nešto na drugom jeziku, koji je nazvan akadskim, i nešto
na nepoznatom pismu za koje se kasnije ispostavilo da je bilo hetitsko. Tih deset hiljada glinenih pločica bile su
neprocenjivo otkriće. Iskopavanja u Hatuši nastavila su se sve do 1950. godine i potvrdila da su te ruševine bile
ostaci glavnog grada nekada moćne hetitske imperije, koja se mogla porediti sa bilo kojom drugom toga vremena.
Nije je bilo nigde osim u Bibliji. U egiptu, na zidovima u hramu u Karnaku se pominje Avram, došljak. Pločice iz Ras
šamre pružaju dokaz o jevrejskoj poeziji. Pisma iz Lahisa ukazuju na Nabukodonosorovu invaziju na Judeju i
jeremijino vreme. Kirov cilindar, pronađen u Vavilonu 1879 otkriva dekret persijskog cara Kira o povratku Judejaca

~ 390 ~

u svoju zemlju. U Jerusalimu, tačnije ispod njega je pronađen tunel za vodu iz doba cara Jezekije, dug 500 metara,
sa natpisima iz tog doba. Neki od natpisa na hebrejskom su u muzeju u Istanbulu a neki su i danas vidljivi na zidu
tunela. Takođe i grad Vavilon koji se u Bibliji pominje kao stari Vavilon, za vreme Nevroda, kao i Vavilon iz vremena
Nabukodonosora i kasnije Kira nije bio poznat sve do druge polovine 19 veka bar kada je zvanična nauka u pitanju.
Mesto gde su nađene ruševine Vavilona su izbegavali arapski pastiri, koji su temelje vavilonske kule, nazivali „Birs
Nimrud,”

Kirov cilindar

I mnogo toga još je pronađeno i pored toga što je u interesu evolucionista i sekularne nauke da se što više toga
sakrije i uništi. Biblijski izveštaj se pokazao kao tačan, i nije nikakva i ničija kopija. Ona ima početak i kraj, nije kopija
sumerskih epova „Enuma Eliš” kao ni „Epa o Gilgamešu” nego se može reći da su ovi epovi samo kolektivno sećanje
na stvaranje i potop. Biblija ima nastavak, koji čitaoca vodi kroz istoriju greha, borbe ljudskog roda sa grehom, preko
300 proročanstava o Spasitelju koja se nalaze u Starom Zavetu, dolazak Spasitelja, nauka o spasenju – Jevanđelje,
radosna vest kao i opis poslednjih događaja u Otkrivenju Jovanovom, sve do dolaska Isusa Hrista, izbavljenja vernih
i propasti pobune.

Sama urota protiv Biblije i Tvorca je dokaz da ona ima težinu, po principu „Za dobrim konjem prašina se diže”.
Nipodaštavanje, negiranje, falsifikovanje, feminističke optužbe kao i optužbe seksualnih manjina za „netoleranciju”,
ateistička naklapanja o neverodostojnosti, optužba o falsifikatu od strane sledbenika Novog Doba, koji tvrde da su
gnostički spisi istina, negiranje delova Biblije od kvazihrišćanskih sekti, posebno Mormona i Jehovinih svedoka,
njeno stavljanje u ravan sa mitologijom i izmišljotinama, njeno pripisivanje okultistima, žrecima i visokom
sveštenstvu u Vatikanu…samo joj daje na težini. Njeni saveti o životu, ishrani, higijeni, poštenom poslovanju,
davanju, pomaganju, učenju, radu, međuljudskim odnosima, informacije o Bogu, saveti o karakteru i ponašanju
prema porodici, supružniku, vlastima, prijatelju, neprijatelju, prema svom zdravlju, životinjama… su i danas
savremeni i nepromenljivi. Njana tačnost u pogledu budućnosti, gledano iz svih perspektiva, ukazivanje na Mesiju,
njeno ogoljavanje karaktera ljudi, i dobrih i loših i „prijatelja” i neprijatelja, bez bilo čijeg veličanja. Njeni saveti o
odnosima prama bolesnima, siromašnima i ljudima u nevoljama. To ne može biti izmišljotina a ni kopija.

Napade na Bibliju ne izvode samo ljudi poput Denikena, koji tvrde da je u njoj opisano sletanje vanzemaljaca, ili
Ajka koji je ubeđen da su nju napisali okultistički egipatski vračevi, da je kodirana i prilagođena da njen pravi smisao
razumeju samo odabrani. Nju napadaju i pripadnici tradicionalnih crkava iskrivljujući njeno značenje, i krijući je od
naroda, tvrdnjom da samo sveštenik ima pravo da tumači spise Biblije, ili da su spise nazvane „Sveto predanje” čak
iznad autoriteta Biblije.

Biblija počinje rečima: „U početku…” (1. Mojsijeva 1.1) a završava se sa „Amin.” (Otkrivenje 22.21). Ona ima
odgovore za sve aspekte života. Odnos prema roditeljima, deci, komšijama, vlastima, zaposlenom, poslodavcu,
društvu, prijateljima, neprijateljima…sve je u Bibliji rečeno. Ona ima odgovor na pitanje kako je počela istorija
Zemlje i kako će se ona završiti. Nema miliona godina, duboke i mračne prošlosti koja je počela eksplozijom
ogromnog kosmičkog kamena. Knjiga bez ikakvog licemerja. Ona priznaje da je Bog uvek imao neuporedivo manje
sledbenika nego što stvarno ima ljudi, i da su i ti sledbenici samo grešnici. Ona ne krije da sledbenici Boga stradaju,
imaju nevolje, ginu, bivaju progonjeni, dok sledbenici drugog tabora često žive dobro do smrti. Ona i o onima koji
su na Božjoj strani ne govori samo pohvalno već ogoljuje sve crte njihovog karaktera. Otkriva grehe i onih koji su
prihvatili Božji sistem vrednosti. Tako je Avram lažov, Mojsije ubica, David preljubnik, neki apostoli kukavice, Petar
se odriče Hrista, Solomon postaje razvratnik, Noje se opija, Ilija je sklon depresiji, Toma ne veruje, a Jovan moli Boga
da spali samarjanska sela. To su grešni ljudi, ali koje Bog podiže i vodi, menja i spašava. To su ljudi koji su pristali ili
za Bogom. To je Plan Spasenja. Oni uz Božju pomoć čine neverovatna dela vere. Biblija ne krije ni siromaštvo, ni
ratove, ni nesreće … i ne obećava lep život na zemlji. Zemlja je mesto rata.

Ljudska nauka u mnogo slučajeva izneveri. Znamo da su svi ljudi koji su smatrani mudrima verovali da je Zemlja
tepsija ili kvadratna ploča, oko koje se okreće ceo svemir. Biblija još pre tri i po hiljade godina jasno kaže: „On (Bog)

~ 391 ~

sjedi nad krugom zemaljskim i njezinisu mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih
kao šator za stan“ (Knjiga proroka Isaije 40.22). Takođe, i mi to danas znamo, Zemlja ne stoji na četiri ogromna
slona, na divovskoj kornjači, a Biblija ima ovu vest još pre više hiljada godina: „On je razastro sjever nad prazninom,
a zemlju objesio ni na čem“ (Knjiga o Jovu 26.7). Ovde je ljudska nauka očigledno zakazala, a i polupaganske
tradicionalne crkve jer skoro do XVIII veka ko se usudio da veruje drugačije, smatran je jeretikom i saradnikom
samoga vraga. Danas vidimo svojim očima da je Biblijski izveštaj tačan. Zemlja je okrugla i sunce se ne vrti oko nje.

Nijedan mit starih naroda, kao ni sveta knjiga ili skup knjiga ne daje moralno - zdravstvene savete kao što to čini
Biblija. Još pre 3.500 godina je Bog rekao Mojsiju da nije dobro jesti svinjetinu, niti meso mesojeda (3. Knjiga
Mojsijeva 11.7), a nauka je tek u ovom veku utvrdila kakvo dejstvo imaju enzimi iz svinjskog mesa i masnoće na
organizam čoveka. Svinjsko meso je teško i previše masno.

Biblija savetuje da se porodilje izdvoje od okoline dok ne ozdrave (3. Knjiga Mojsijeva 12. glava). U kasnijoj istoriji,
sve do danas znamo da su bebe i porodilje najviše umirale od zaraznih bolesti usled dodira sa prljavštinom. Imunitet
majke oslabi, a imunitet bebe je još slab da bi se branili i uticaj okiline je itekako opasan. Savet da se oboleli od
zarazne bolesti izdvajaju postoji takođe u Bibliji, u 13 i 14 glavi 3. knjige Mojsijeve. To je bilo pre 3 500 godina.
Mnogo kasnije, u srednjem veku su milioni umirali od kuge i čak u XX veku od španske groznice ili tuberkuloze zbog
nepoštovanja pravila o higijeni. Do pre sto godina su fizikusi (lekari(puštali krv obolelom od groznice, što je dodatno
slabilo organizam. Ne jesti krv (3. Mojsijeva 17.10). Krv je, kao što danas znamo hranioc i čistač organizma, i puna
je štetnih materija koje organizam izbacuje napolje. Krv nije za konzumaciju, nije za jelo. Naravno, to se ne odnosi
na intravenozno primanje krvi da bi se spasao život. Krv jeste dobra za vene i arterije, ali nikako nije dobra za želudac.

Danas u krivičnom zakoniku svake zemlje možemo naći ono što je u Bibliji dato kroz deset Božijih zapovesti (2.
Knjiga Mojsijeva 20. glava). Deset zapovesti pokrivaju svaki zakonik koji je postojao na zemlji. Za razliku od uzdizanja
heroja i potpirivanja licne sujete u religijskim knjigama i legendama, u Bibliji se na prvo mesto stavlja praštanje,
ljubav, milosrđe, trpeljivost: „Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem...“ (3. knjiga Mojsijeva 19. glava). Poziva
i na milostinju i pažnju prema sirotinji (3. Mojsijeva 19.10). Poziva uopšte da se čini dobro drugima (Jevanđelje po
Mateju 5. 23-25,44). Čak se osuđuje osvetoljubivost i mržnja koje se gaje tajno, u umu, ili „u srcu” kako kaže spis.
Biblija ne krije ni ljudske mane, a ni vrline. Bog nije pristrasan. Bog nije tiranin. On nigde nije uskratio čoveku ono
što je dobro za njega.

Biblija je povezana od prvog do zadnjeg stiha u celinu iako ju je tokom 1500 godina pisalo 40 autora u 66 knjiga.
Od neppismenog pa opismenjenog ribara, preko govedara, zemljoradnika, veleposednika, lekara, državnog
službenika, obrazovanog fariseja, seljaka, plemića, premijera tadašnje velesile Egipta, odbačenog princa, kralja,
proroka, pa do izraelskog cara. Mnogo profesija, mnogo karaktera, mnogo vremena, mnogo područja a kompaktna
knjiga Biblija je istorija zemlje, istorija stvaranja čoveka, njegovog pada u greh i njegovog otkupljenja i spasenja. Ona
je napisani plan spasenja.

Stari Zavet je na mnogo mesta najavio dolazak Mesije, Isusa Hrista, njegovo rođenje, život, stradanje i vaskrsenje.
Ovo nije bilo lako, posebno ako znamo da je Bibliju, koja se sastoji iz 66 knjiga pisalo 40 ljudi u razdoblju od oko
1600 godina! Kako su oni mogli da se dogovore? Nikako, ali ih je vodio isti duh, Duh Božji. Naredni stihovi u Starom
Zavetu ukazuju na dolazak Isusa Hrista, i njihova potvrda u Novom Zavetu.

„Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj
kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi“ (1. Moj. 49:10). Isus je bio po ljudskom rodoslovu od loze cara
Davida, koji je po plemenskom poreklu bio Judejac, tj od Jakovljevog sina Jude.

„A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u
Izrailju, kome su izlasci od početka, od vječnih vremena” (Mihej 5:2) Isus je rođen u Vitlejemu. „A kad se rodi Isus u
Vitlejemu judejskom, za vrijemena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim” (Mat. 2:1). „Zato znaj i razumi:
Otkada iziđe riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dvije nedjelje
da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme” (Danilo 9:25). „Vrijeme rođenja Hristova U to vrijeme pak
iziđe zapovijest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svijet. Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom” (Lk.
2:1-2). Ovo je interesantna epizoda iz Knjige Proroka Danila, čime treba da se bavimo u ovom poglavlju. Prorok
Danilo je ostavio dosta podataka koji se odnose na budućnost, koji su se ispunili, čime potvrđuje autentičnost Biblije.

„Zato će vam sam Gospod dati znak; eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće Mu ime Emanuilo”
(Isaija. 7:14). „A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se
nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog” (Mat. 1:18).

„Carevi tarsiski i ostrvljani doneće dare, carevi šavski i savski daće danak. Klanjaće mu se svi carevi, svi narodi
biće mu pokorni” (Ps. 72:10-11). „A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu
mudraci s istoka u Jerusalim... I ušavši u kuću, videše djete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu
se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom” (Mat. 2:1, 11).

„Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.” (Os. 11:1) I on ustavši uze dijete i mater Njegovu

~ 392 ~

noću i otide u Misir” (Mat. 2:14).
„Ovako veli Gospod: Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za djecom svojom, neće da se utješi

za djecom svojom, jer ih nema” (Jer. 31:15). „Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla
te pobiše svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao
od mudraca” (Mat. 2:16).

„Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem” (Isa. 40:3).
„U ono pak doba dođe Jovan Krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj. I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo
nebesko” (Mat. 3:1-2).

„Ali neće se onako zamračiti pritješnjena zemlja kao pre kad se dotače zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove,
ili kao posle kad dosađivaše na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznabožačkoj. Narod koji hodi u tami
videće vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji gde je smrtni sjen zasvijetliće vidjelo” (Isa. 9:1-2). „A kad ču Isus da
je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivši Nazaret dođe i namjesti se u Kapernaumu primorskom na međi
Zavulonovoj i Neftalimovoj. Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova,
na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka. Ljudi koji sjede u tami, vidješe vidjelo veliko, i onima
što sede na strani i u sjenu smrtnom, zasvijetli vidjelo” (Mat. 4:12-16).

„Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte” (5. Moj.
18:15). „A ljudi vidjevši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svijet” (Jn.
6:14).

„Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da
Ga nizašta ne uzimasmo” (Isa. 53:3). „K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše” (Jn. 1:11).

„Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak
i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom” (Zah. 9:9). „Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i
vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev. A Isus našavši magare usede na nj, kao
što je pisano” (Jn. 12:13-14).

„I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu.” (Ps. 41:9) „I Juda Iskariotski, jedan
od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda” (Marko. 14:10).

„I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika”
(Zaharija. 11:12). „I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika” (Mat. 26:15).

„I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom
Gospodnji lončaru” (Zaharija. 11:13). „Novac za lončarevu njivu A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne
valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje
gostima” (Mat. 27:6-7).

„Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se
razbjeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima” (Zaharija. 13:7). „A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici
svi ostaviše Ga, i pobijegoše” (Mat. 26:56).

„Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onim koji
je striže ne otvori usta svojih” (Isa. 53:7). „I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. Tada
reče im Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo” (Mat. 27:12-
14).

„Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom
Njegovom mi se iscijelismo” (Isa. 53:5). „Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne” (Mat. 27:26).

„Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne,
neka ga izbavi, ako ga miluje” (Ps. 22:7-8). „I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine
Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu” (Mat. 27:31).

„Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lice svoje od ruga
ni od zapljuvanja” (Isa. 50:6). „I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi” (Mat. 27:30).

„Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među
zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli” (Isa. 53:12). „Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s
desne a jednog s lijeve strane” (Mat. 27:38).

„Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.” (Psalam. 22:16).
„Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran
nego vjeran” (Jovann. 20:27). „Dele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju žrijeb” (Ps. 22:18). „I kad
Ga razapeše, razdijeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti” (Marko. 15:24). „Daju mi žuč da
jedem, i u žeđi mojoj poje me octom” (Ps. 69:21). „Dadoše Mu da pije sirće pomiješano sa žuči, i okusivši ne htje da
pije” (Mat. 27:34). „Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od riječi vike moje?” (Ps.
22:1). „A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto

~ 393 ~

si me ostavio?” (Mat. 27:46).
„I u onaj dan, govori Gospod Gospod, učiniću da sunce zađe u podne, i pomračiću zemlju za bijelog dana” (Amos.

8:9). „A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog” (Matej. 27:45).
„I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše;

i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem” (Zaharija. 12:10). „Nego jedan od vojnika
probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda” (Jovan. 19:34).

„Čuva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih neće slomiti.” (Ps. 34:20) „A došavši na Isusa, kad Ga videše
da je već umro, ne prebiše Mu noge” (Jovan. 19:33)

„Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima
Njegovim” (Isaija. 53:9). „A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik
Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovijedi da mu dadu telo. I uzevši Josif tijelo
zavi Ga u platno čisto; I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isjekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od
groba otide” (Mat. 27:57-60).

„Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost.” (Ps. 16:10) „A kad iđahu da jave
učenicima Njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše
Mu se.” (Mat. 28:9)

Prorok Danilo je predvideo događaje koji su u vezi sa rođenjem i stradanjem Isusa Hrista, i to pet vekova ranije.
Neki kritičari tvrde da je ta knjiga napisana nakon pojave hrišćana, ali je Danilo dao jako precizne istorijske podatke
u vezi sa razdobljem vladavine Nabukodonosora vladara Novovavilonskog carstva, pa do Kira, osvajača Vavilona.
Danilo je pomenuo i jednog vladara, Baltazara, koji je bio poslednji vladar Novovavilonskog carstva, iako je zvanična
istorija zna za Nabonida, sve do kasnih godina 19 veka. Na početku 20 veka je prevedeno nekoliko vavilonskih
dokumenata koji navode da je Nabonid, otac cara Baltazara živeo u gradu Temi, nedaleko od Vavilona, a na presto
je postavio svog sina Baltazara. (Danilo 5. glava).

„Sedamdeset sedmica je određeno tvome narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup, i da nestane grijeha
i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad
svetoma. Zato znaj i razumij: otkad iziđe riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam
nedelja, i šezdeset i dvije nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme. A poslije te šezdeset i dvije
nedjelje (u 70 nedelji) pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod ce vojvodin doći i razoriti grad i
svetinju; a kraj će mu biti s potopom, i određeno ce pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet sa mnogima
za nedelju dana a u polovini nedjelje ukinuće žrtvu i prinos.” (Danilo 9,24−27).

Prorok Danilo, živeći pet vekova pre Hrista, pod Božjim nadahnućem proriče šta nosi budućnost. On govori da
će Jerusalim, koji je tada bio u ruševinama, biti ponovo izgrađen. To je bilo neizvodljivo iz dva razloga. Prvi razlog je
taj što je preseljen ceo judejski narod, pa se dobar deo etablirao u samoj bogatoj Vaviloniji, jer je preseljena
generacija umirala, a drugi je činjenica da su Asirci i Novovavilonci naseljevali druge narode koji su se takođe
ukorenili na zemlji gde su živeli Judejci. Jedan drugi prorok, Isaija, čak je predskazao ko će narediti obnovljenje
Jerusalima − car Kir: „Govorim Kiru: pastir si moj; i izvršiće svu volju moju, i kazaće Jerusalimu: sazidaceš se; i crkvi:
osnovaceš se” (Isaija 44,28). Kir, car Persijanaca i Međana je bio sledbenik monoteističke religije Zoroastrizma, koja
je bila bliska jevrejskom monoteizmu. Persijanci su mrzeli mnogoboštvo. Možda su kasnije, u VII veku lakše prihvatili
Islam nego drugi, okolni narodi mnogobošci. Istorija nas izveštava da je zapovest za restauraciju Jerusalima izdata
za vreme vladavine Kira, početkom petog veka pre nove ere. Po proroku Danilu „69 nedelja” posle izdavanja edikta
za obnovu Jerusalima, trebao je doći Mesija. Za 69 sedmica se ni danas ne može napraviti grad, sa svom
raspoloživom tehnikom. To je nešto malo više od godinu dana, tj 483 dana, ali ne i proročkih 69 sedmica. Šta znaci
69 nedelja? Naime dekret cara Kira 538 godine je omogućio povratak Judejaca u Judeju i početak gradnje Jerusalima
i hrama. Kir je dao odobrenje (knjiga Jezdrina 5.13). U knjigama Jezdrinoj i Nemijinoj se opisuje gradnja, težak posao
koji su ometali okolni narodi, ljubomorni zbog naklonosti persijskog cara, tužeći Jevreje za izdaju i tobožnje
odmetništvo od cara, tj. stvaranje države (Nemija 2.19). Drugi dekret cara Darija I Histaspa 519. p. ere potvrđuje
dekret cara Kira. Tek dekret Artakserksa Longimanusa 457 godine je onaj na koji misli proročanstvo, jer tada su
otklonjene sve pritužbe okolnih naroda, Judejci dobijaju autonomiju i potpuno pravo da sagrade Jerusalim. (Jezdra
7. 25). Taj dekret je napisan i na jevrejskom, dok su prva dva bila napisana samo na aremejskom. Biblijski princip
„dan za godinu” se primenjuje na više mesta u Bibliji. Kada su Izraelci lutajući postinjom došli pred vrata Hanaana,
poslali su 12 uhoda, koji su 40 dana uhodili Hanaan, ali su zbog neverovanja Izraelci morali natrag u pustinju i to na
40 godina. (4. Mojsijeva 14. 34). Takođe i jezekilju proroku Bog kaže „dajem ti dan za godinu” (Jezekiel 4. 6). Ovih
69 nedelja je 483 godine, kada je na Jordanu kršten Isus od strane Jovana Krstitelja. (Luka 3. 21 – 22) čime postaje
„pomazanik”. To se desilo „petnaeste godine cezara Tiberija” (Luka 3.1). Ostalo je još jedna nedelja, 7 godina,
podeljena na 3,5. Nakon tri i po godine od svog krštenja je Isus Hristos razapet. On je time ispunio žrtveni zakon,
Njegovom žrtvom je ukinut ceremonijalni žrtveni sistem. Jagnje koje se vekovima prinosilo na žrtvu za greh je bio

~ 394 ~

Hristos. Jevanđelisti pominju da se zavesa u hramu pocepala. (Luka 23. 45). Nakon tri i po godine od ovog događaja
je kamenovan đakon Stefan. Tada su zvanično Jevrejsko vođstvo i narod odbacili mesijanstvo Isusa Hrista, čime su
prestali da budu kompaktan Božji narod. Jevanđelje je krenulo u neznabožce a sami Jevreji su prvi započeli
progonstvo Hristovih učenika. Naravno, Jevreji pojedinci koji su poverovali nisu odbačeni.

Biblija nam daje izveštaje o poslednjim vremenima, uspostavi Svetske vlade, Evropske Unije i o II Hristovom
dolasku, kao i o ponovnom usponu Rima nakon perioda prosvetiteljskog ateizma.

Vanzemaljci kao „dobri momci” evolucije

„Hominid iz roda Homo jeste proizvod evolucije. Homo sapiens je međutim proizvod nekog iznenadnog,
revolucionarnog događaja. Pojavio se pre nekih 300.000 godina. Naučnici nemaju objašnjenja, ali mi imamo. Imaju
sumerski i vavilonski tekstovi, ima ga Stari Zavet. Homo sapiensa – modernog čoveka su načinili drevni bogovi.
Nefilim (Anunakiji) su uzeli primata (Homo Erectus) i implantirali mu svoju sliku i priliku. Evolucija i bliskoistočna
predanja o nastanku čoveka uopšte nisu u suprotnosti. Oni se nadopunjuju. Da nije bilo kreativnosti Nefilima,
savremeni čovek bi još uvek bio daleko na drvetu evolucije.” Piše Zeharija Sičin u knjizi „12 Planeta” Evolucionisti su
mogli da „drže vodu” dok nauka nije uznapredivala i dok nije dešifrovan ljudski DNK, pa su svinjske zube pokazivali
kao dokaz prelazne forme od majmuna do čoveka, kosti šimpanze i gorila, magaracai ko zna kakvih životinja. Uskoro
su se pojavile „rupe” u Darvinovoj teoriji evolucije, i vrlo ih je bilo teško „popuniti”. U tom momentu je počeo da
jača pokret Novog Doba, mešavina hinduizma, budizma, antičkog paganstva, spiritizma, a iza nauke i obrazovanja
su stajali kapital i masonerija. Evolucija je dobila drugi pravac. Komunizam je propao, a govorili su da je on poslednji
stadijum evolucije, gde će svako raditi koliko može a trošiti po potrebi, bez pohlepe i mržnje. Sada preovlađuje ideja
da je kruna evolucije čoveka skok u višu svest, kada će komuniciranje sa drugim dimenzijama biti moguće kao i
susret sa ostalom „svemirskom braćom” – vanzemaljcima. Sada to nije spreman zbog svog lošeg karaktera. Nije
spreman da se sretne sa onima koji su ga u prošlosti stvarali i usavršavali, ubrzavši evoluciju u korist čoveka. Nije
Sičin usamljen u ovoj ideji, u njoj ga slede mnogi, između ostalihi megapopularni Dejvid Ajk, Karl Sagan i mnogi. To
je ideja Nju Ejdža. I parodija hrišćanske ideje o Bogu stvoritelju. Bog nije „ubrzavao evoluciju” nego je za šest dana
stvorio sve, od planete Zemlje, Sunca, Meseca, biljke, životinje, a – čoveka, šestoga dana stvaranja.

Ideja „ubrzanja evolucije” nije nova, i zasniva se na dve sotonine laži u Bibliji: „Nećete vi umreti” i ”bićete kao
bogovi jer ćete znati što je dobro a što zlo” (1. Mojsijeva 3. 4 – 5). Deca uče već decenijama u školi kako je evolucijom
čovek postao od majmuna. Međutim, danas se u naučnom svetu više ne vodi debata o tome kako smo evolucijom
dospeli do ovog stadijuma, već gde će nas ta evolucija dalje odvesti. Prevara sa kostima majmuna i svinja je
otkrivena, a nauka sada tvrdi da je majmun iznenada, nakon jedne velike krize (još ne pominju otvoreno da se radi
o intervenciji vanzemaljaca) postao čovek načinivši tzv. „evolucijski skok”, kakav će čovek načiniti ulaskom u Novo
doba, kada treba da doživi opšte prosvetlenje. Čovek u sledećoj fazi duhovne evolucije će postati mnogo svesnije i
sposobnije biće, razvijaće svoje božanske moći i postati sličan bogu. Naša sadašnja faza je samo prelaz na pola puta
između majmuna i boga (bogova). Nije džabe to što se antički „vanzemaljci”, a mi znamo da su to demoni, nazivaju
„bogovima”. Neki vodeći predstavnici Novog doba su već izračunali da će taj skok nastati kada najmanje 10%
čovečanstva postane svesno božanstva u sebi. Zato, pre svega, za račun mira i slobode, ljudi trebaju postati
tolerantniji. To znači da svako može verovati u šta hoće, u pepeljaru, ali nikako ne sme da tvrdi da je njegova vera
bolja od bilo koje druge, i da odvaja druge ljude koji žele biti deo te vere a ponašati se kako žele. Niko ne sme da
veruje da je jedino njegova vera istinita i da je njegov bog moćniji od nečijeg drugog. Takav ima da bude proglašen
nazadnim remetilačkim faktorom. Čovečanstvo ne može učiniti skok napred dok u njemu postoje ovakvi nazadnjaci
koji šire netrpeljivost prema drugim ljudima i religijama. Otud će hrišćani da imaju velikih problema sa sistemom
koji je u rukama satanista i Novog Doba. Po njima, to je kukolj, koji se mora odvojiti od žita. Novo gonjenje hrišćana
je već počelo na mnogim mestima. Setimo se kako je srpska ministarka prosvete Dijana Čolić bila isterana sa posla
kada je htela da iz udžbenika izbaci evoluciju. 2004 godine je ova vest odjeknula u celom svetu, i odmah su graknuli
zaštitnici „ljudskih prava.” Isti oni koji su ćutali kada su radnici u Novom Pazaru sebi zakivali eksere u šake da skrenu
pažnju na svoju bedu. Linije razgraničenja su već povučene i ocrtano je polje duhovne bitke stare vavilonske religije
naoružane novim licemernim oružjem protiv hrišćanstva. Sada se u ime prosvećenosti nudi „sloboda u granicama
izbora”, tj sloboda između lošeg i još goreg izbora. Kada smo kod „bogova” imamo jak primer u Bibliji. Kada se kaže
da su antički žreci videli bogove, kao što su ljudi viđali dinosaure pa stvorili predanja o zmajevima, videli su ih. Neki
su znali o kome se radi a neki ne. To su uglavnom bili vračari, žreci i astrolozi. U jedno vreme obezboženi kralj Jevreja
Saul je poželeo da sazna budućnost i obratio se Bogu, ali nije dobio odgovor. Nakon toga odlazi u Endor ka vračari,
koja pristaje da „pozove” mrtvog proroka Samuila. (1. knjiga Samuilova 28): „Vračaj mi duhom vračarskim i pozovi
mi onoga koga ti kažem. ..nego šta su vidjela? A ona reče Saulu: bogove sam vidjela gdje izlaze iz zemlje” (1 knjiga
Samuilova 28. 8,13). Dalje se nastavlja saulov razgovor sa „Samuilom”. Naravno, to nije bio Samuilo nego demon.

~ 395 ~

Nigde u Bibliji nema saveta da se prizivaju mrtvi, i Bog to zabranjuje po cenu smrti. Ne zato što je hirovit nego zato
što zna da je petljanje sa nečastivim silama i da je opasno za čoveka, što se i pokazalo na sudbini samog Saula.
Sutradan je poginuo. Uopšte je sva paganska praksa pred Bogom kao prelaz granice na teren kojim vladaju đavoli:
„Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega i kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama
(astrolog), ni koji gata po pticama ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar ni koji pita
mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini i za takve gadove tera te narode (Hananska plemena) Gospod
Bog tvoj ispred tebe” (5. knjiga Mojsijeva 18. 10 – 12). Upravo su ovi „bogovi” igrači koje Nju Ejdž imeuje kao
pomagačima u evolucionom procesu čoveka, da vremenom postane kao i oni.

U Novom dobu Ekumenizam više nije pokret samo za jedinstvo hrišćana, već pokret za jedinstvo svih religija.
Moderni čovek u svoj zbrci oseća veliku duhovnu glad i žeđ, ali budući obmanut svim što mu se servira, on ne odlazi
u crkvu, ne čita Bibliju, već traži po budizmu, hinduizmu, panteizmu, po starim paganskim mitovima i vradžbinama,
smatrajući da će u njima naći nekakvo prosvećenje. Zato su danas toliko popularni hinduizam, budizam, meditacija
i učenje o reinkarnaciji. Naročito se reinkarnacija propagira i provlači kao potvrda druge laži: „nećete vi umreti!”
Jedan od vodećih istraživača NLO fenomena je izjavio da mu je otkriveno kako je ova zemlja i naš život na njoj, samo
jedna faza, škola u evoluciji svesti. Za one koji steknu prosvećenje, koji evoluiraju, tvrde „proroci” Novoga Doba,
život se nastavlja dalje, na drugim planetima, na jedan daleko uzvišeniji i bolji način. Takav je put čoveka, od primata,
preko genetski modifikovanog majmuna – čoveka, učenika vanzemaljskih gospodara i „bogova”, do evoluciono
zrelog podanika Novog Doba koji je sada ravana sa onima koji su ga stvorili. To je istorija koja je lepljiva. Za razliku
od hrišćanskog učenja Nju Ejdž ne traži skoro nikakvu odgovornost, mističan je, čitljiv i bogat lepim emocijama,
osećanjima lebdenja. Internet, filmovi, književnost..obiluju lepim pričicama sa hepiendom tipa „misli pozitivno –
osećaj se lepo” što je deo evolutivnog rasta. Nažalost u hrišćanske crkve ulazi sve više ovih ideja. „ako ste tužni
žalostite Boga, mislize pozitivno, moć pozitivnog mišljenja je velika, kakve su vam misli takav vam je život”
provejava, i umesto da se proučava Biblija ljudi čitaju pričice o srećnim prosjacina na livadi koji su srećniji od
bogataša u gradu jer „poseduju” sunce, planinu, reku…u šta ne veruje ni onaj koji čita kao ni oni koji slušaju. Samo
da prođe vreme…da se čovek opravda i umiri savest. Da..Novo Doba je deklarativno protiv materijalnih vrednosti,
bogatstva, i propagira povratak prirodi, a novac i bogatstvo krivi za opšte rasulo društva. Ipak ideolozi Novog Doba
nemaju nameru da evoluiraju u ljude koji su saživljeni sa prirodom, i zato prisvajaju bogatstva i žive luksuzno. Tako
je i sa mnogim propovednicima hrišćanstva. Govore kako je divno živeti u prirodi, na selu, gde je Bog bliži, kako je
prosjak srećan jer ima 4 psa, livadu, reku i kolibu, dok je bogataš u vili sa 4 služavke nesećan i jadan. Isti taj u ruci
drži kameru koja vredi kao nečija polugodišnja zarada i vozi automobil za koji neko treba da radi 15 godina.
Ljudi…ljudi NIKADA neće evoluirati, ni za milijardu godina! Njih može izbaviti samo Spasitelj koji je preuzeo naše
grehe na sebe i koji nam daje silu da nas menja. Bez toga će ljudi da ostanu licemeri sa maskama dok se ne istrebe
ili ne izumru sami.

Čovek Novog Doba

Crkva i anticrkva – rat dve religije

„Ne zaboravljajte da smo mi anticrkva, da ćemo sred
naših loža učiniti sve da srušimo religijski uticaj u svim
njegovim pojavnim oblicima”. (Saopštenje masonskog
kongresa Velike lože Francuske u Belforu 1911 godine).
U Bibliji je stih koji glasi: „I još mećem neprijateljstvo
između tebe i žene i između sjemena tvog i sjemena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati” (1.
Moj.3:15). Sukob između dva sistema. Bog se ovde obraća zmiji (đavolu) nakon njegove uspešne prevare Adama i
Eve. Žena u Bibliji simbološe Božji narod, starozavetne Jevreje i novozavetne hrišćane. Neprijateljstvo izneđu zmije
i žene. Ovo nije zmija, reptilijanac, o kojima piše Dejvid Ajk. Na početku poglavlja se pominje Anticrkva, a ovu reč
koriste masoni. Zašto Anticrkva?? Protiv ili umesto crkve? Šta je onda alternativa anticrkvi? Sve ove pojave koje
opisuje ova knjiga moraju imati alternativu.
Možemo li verovati Bibliji?? Ovde smo da to ispitamo. Pominjali smo kolektivna sećanja ljudi na dinosaure, kroz
legende o zmajevima, kao i ideju o večnom životu u nekoj zemlji gde nema zla i nepravde. Isto tako kolektivno živi
svest o Tvorcu, o duhovnom biću koje upravlja svetom i kosmosom, pa i pored toga što je to kolektivno sećanje
zloupotrebljeno da se nametne lažni verski sistem, to sećanje živi. Kažu da u velikoj nevolji nema ateista. Takođe i
jedna banalna situacija kod većine ljudi potvrđuje autentičnost Svetih spisa Biblije. Svi se plaše zmija, one su
odvratne i niko ne voli da ih sreće. Uzmimo Vojvodinu gde susret sa belouškom ili smukom bude bezopasan, čak u
100% slučajeva ako dođe do sukoba strada zmija, ali se ti susreti prepričavaju. Koliko puta smo čuli: Joj, video sam

~ 396 ~

zmiju” a zna se da je krpelj, prenosilac lajmske i drugih bolesti 100 puta opasniji od te bezopasne barske zmije koja
se samo našla gde ne treba i kad ne treba, a uz to je višestruko korisna. U Bibliji je zmija nešto najopasnije, ona
predstavlja začetnika zla i smrti – đavola. Otud u ljudima iskonski strah i odvratnost prema zmijama. U ogromnoj
većini ljudi. I zna se ko ih je obožavao. Samo oni koji su se bavili okultnom praksom, a nikako običan svet. Naravno,
sama zmija, kao životinja nije kriva što predstavlja jedan simbol, ali ima razloga zašto ju je Bog učinio predmetom
straha.

Kada se dobro porazmisli i pogleda stvar nepristrasno, videćemo da se borba vodi između samo dva glavna
tabora. Koliko god ta borba nekad izgledala skrivena, koliko god bila nipodaštavana od strane sekularista i ateista,
ta borba je osnova svega na ovom svetu, i vodi se od globalnog polja do osnovne ćelije društva – porodice. Muzički
pravci, književnost, filmovi, sport, politika, biznis, subkulture, ideologije, religije… sve je to sredstvo rata, borbe koja
se vodi na globalnom polju. Pankeri kažu da Bog ne postoji..a nise satanističke simbole. Čemu? Postoje samo dva
religiozna pravca. Sve ostalo su samo aspekti jednog ili drugog, crkve, sekte, tajna društva, verske grupe, političke
partije, ideologije…pripadaju svesno ili nesvesno ili jednom ili drugom taboru. Ljudi takođe, svesno ili nesvesno
pripadaju ili Hristu, odnosno Bogu, ili sotoni i prelasci sa jedne na drugu stranu su svakodnevni, sve dok ne nastupi
kraj milosti o kome govori Biblija, sve dok svako ne odluči kome će služiti, opet svesno ili nesvesno, dobru ili zlu. Od
stvaranja do danas tu odluku donosi svaki čovek, a njegovo opredeljivanje prestaje sa momentom njegove smrti.
Posle smrti nema oprdeljivanja ni promene. Dogma o čistilištu je laž i biznis, ne vredi i nemojte se moliti za mrtve,
za one u paklu i čistilištu. Ta dva mesta ne postoje. Mnogi ljudi ne znaju ni za Boga ni za sotonu i tvrde da ne veruju
ni u jednog ni u drugog, ali svojim životom se opredeljuju. Ne mora čovek biti vernik da odluči da bude pošten kada
to niko nije, da pomaže ljudima koje je svako prezreo, da se smiluje onome koga je svako drugi odbacio. Ne mora
čovek biti vernik, ali ga savest goni da se suprotstavi zlu, a savest je najjači dokaz da čovek nije nastao slučajno u
jezeru kosmičke mokraće već da je delo nečijeg stvaranja. U koju je crkvu išao Oskar Šindler? Borba, rat.

Kako je došlo do ove podele? Biblija nam daje izveštaj o tome, pominjući pobunu jednog od najmoćnijih anđela
i najuzvišenijih stvorenih bića. Lucifer, anđeo zaklanjač je hteo da bude Bog. „Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri
zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih
podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s
Višnjim” (Isaija 14. 12 – 14). „Sine čovečji, reci knezu tirskom: Ovako veli Gospod Gospod: Što se ponese srce tvoje,
te veliš: Ja sam Bog, sedim na prestolu Božjem usred mora; a čovek si a ne Bog, i izjednačuješ srce svoje sa srcem
Božjim;” (Jezekilj 26.2).

„Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si
mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant,
hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.
Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja
ognjenog. Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi. Od mnoštva
trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između
kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču! Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću
svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju. Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u
trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo
na zemlji pred svima koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće
te biti do veka” (Jezekilj 26. 12 – 19). Ovde se pominje „car Tirski” vladar jednog grada u Fenikiji, ali se jasno vidi da
je u pitanju simbolika. Heruvim (anđeo) zaklanjač, pada na zemlju, tj. biva zbačen i on gazi narode. Tir jeste bio
moćan grad, luka, ali nikad nije „gazio narode”. Anđeo je oboren na zemlju zbog te težnje, da se izjednači sa Bogom:
„ I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njeni. I ne nadvladaše, i više
im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav
vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom” (Otkrivenje Jovanovo 12 7 -9). Lucifer, anđeo
svetla, zaklanjač, postaje satana pobunjenik i njegovo sedište je planeta Zemlja. On je na Zemlji „zauzeo busiju” tako
što je prevario ljudski rod, prvi stvoreni par, što ih je naveo da prestupe Božju zapovest. Ušao je u zmiju, koja
verovatno nije izgledala kao danas i slagao je prvi par:

„Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao
da ne jedete sa svakog drveta u vrtu. A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog
drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; Nego
zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta
li zlo” (1. knjiga Mojsijeva 3. 1-5). Bog je ostavio ljudima da odaberu. Njegov princip je slobodna volja. Nije uništio
ni sotonu, ni odbegle anđele a ni prvi par, jer je dao vreme da se pokaže sotonin sistem vrednosti. Da ih je uništio
odmah, kod ostalih bića bi se pojavila sumnja i večni strah, od Tvorca. Zato je Bog rekao:

„Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na

~ 397 ~

trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena
tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati. A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati
kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar. Pa
onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da
je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti” 1. knjiga
Mojsijeva 3. 14 – 19). „Jer si prah i u prah ćeš se vratiti…” to je sva istina. Nema zagrobnog života, plovljenje rekama
do onog sveta, reinkarnacija i odlaska u „nebeske Valhale, nebeske Srbije…” I odgovor - zašto je sama zmija odvratna
većini ljudi. Osnova đavolske prevare je da će ljudi „biti kao bogovi” i „da neće umreti”. Ovo je upravo učenje Nju
Ejdža. Ljudski razum! On evoluira jer je sam posebi božanski. Kao i učenje okultista. To je isticao satanista Alister
Krouli „čini što ti je volja, to je sav zakon”. Ljudski razum je božanski. To se provlači i u učenju prosvetitelja. Čovek
je sam sebi Bog. Francuski revolucionari su krunisali „Boginju razuma”. Cilj modernih demokrata je emancipacija
čoveka, njegovo uzdizanje iz „mraka srednjeg veka kad je čovek bio ponižen glupošću koju donosi religija”, do
slobodnog bića koje može da radi šta hoće „sve dok ne ugrožava druge.” Koristi svoj um, misli pozitivno, snaga uma!
Bićete kao bogovi. Druga laž - „nećete vi umreti” je najveća đavolska prevara. To je dovelo do učenja da je duša
nezavisan entitet od tela i da ona može da napusti telo. Verovanje u zagrobni život, svetove izvan zemaljskog života,
momentalni odlazak u raj, pakao, reinkarnacija, lutanje duše, duhovi umrlih, opštenje sa mrtvima, mitske zemlje
gde obitavaju duše heroja (koje su obećavale i obećevaju vojskovođe svojim vojnicima, topovskom mesu i hrani za
sablje, iako su sami sakrili svoje sinove) od Elizeja, Olimpa, Valhale, Dženneta..pa do modernog mita o „nebeskoj
Srbiji”, je odvelo mnoge u nerazumnu smrt. Biblija nigde ne pominje nikakvu zemlju, a ni podzemno mesto večnog
mučenja kao obećanje nevernicima. Verovanje u pakao su doneli Jevreji iz Vavilona. Verovali su da pravednik ide u
raj u „naručje Avramovo” a zli u pakao, gde je oganj. Vavilonsko verovanje, koje preuzimaju Grci. Pakao opisuju
Heziod u „Teogoniji” i Homer u „Ilijadi” kao Tartar, dno pakla, gde su zatvoreni Kiklopi, Titani i Had, gde su totalni
grešnici. Do Hada se stiže preko reke Aheron, a prevozi čamdžija Haron, kojem se plaća obolom, novčićem koji se
pokojniku stavlja pod jezik. Dobrodošlicu će mu poželeti Kerber, pseto sa tri glave. Haron je do danas bogat, pa
nabavio trajekte, jer je interesovanje za tu destinaciju bilo sve veće. Rimljani su ove ideje samo preimenovali, kao i
sve od Grka, pa je pakao okružen plamenom rekom Flegaton. U Vergilijevoj „Eneidi” imamo opis pakla u koji silazi
Eneja. Posle Vergijija je o paklu pisao Dante Aligieri. Sama Rimska crkva je držala milione ljudi u strahu baš od
Danteove verzije pakla, gde ključa ulje u kom se kuvaju duše, sipaju im ključalo olovo u usta, udaraju usijanim
čekićima. I današnja vremena obiluju opisima pakla, posebno u islamu i istočno pravoslavnoj crkvi, dok je kod
katolika moguće sa kreditnom karticom „izvući” nekog iz pakla kao sa robije. Opisivanje pakla su istočni svetitelji
doveli do Tolkinovske maštovitosti. Demon koji puši cigaru dugu pola metra i njome muči ljude koji su za života
pušili, alkoholičari koji piju ključalo olovo…ili muslimani koji su napustili Islam. Oni su na dnu Džehennema, dok im
svi ostali grešnici stoje na glavama. Učenje o paklu ostavlja utisak da je zlo večno. Patnja i za grešnika i za njegovog
prijatelja, sina, oca, brata..koji je zaslužio raj. Kakav je to raj ako znam da se neko moj peče „negde dole”? Kada Isus
pominje pakao, pre svega se misli na grob, (grčki hades, jevrejski šeol) Jerusalimska Gehena, što je bio naziv za
đubrište u blizini Jerusalima gde se stalno dimilo upaljeno smeće i strašno smrdelo su uzeli za opis pakla. Otud i
arapska reč za pakao – Džehennem. U jednom momentu Isus pominje pakao gde se bogataš muči a siromah je u
raju u „naručju Avramovom.” To je jevrejsko sujeverje i Isus ga koristi u priči a ne da dokaže istinitost nauke o paklu.

„Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A
beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, I željaše da se nasiti mrvama koje
padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje
Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga. I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama
i Lazara u naručju njegovom, I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu
vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu. A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti
primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš. I preko svega toga postavljena je
među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da
prelaze. Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog, Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne
bi i oni došli na ovo mesto mučenja.Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. A on reče: Ne,
oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se. A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da
ko i iz mrtvih ustane neće verovati” (Luka 16. 19 – 31) Priča nema veze o zagrobnom životu, ali je često vade iz
konteksta. Paganske religije i tradicionalne crkve veliki deo verovanja zasnivaju na zagrobnom životu, pa je to ušlo
i u verovanje Jevreja, ali Isus ovde govori o odnosu prema verovanju u „Mojsija i proroke” tj Reč Božju i u poštovanje
Božjeg zakona, a ne u potvrdu o postojanju pakla.

Biblija je jasna. Duša je sam čovek. Nema duše i tela. Kao TV aparat. Kada se isključi, on je jednostavno mrtav,
bez glasa, a kada se uključi u struju, on daje sliku i ton. Kada se opet iskluči, nema nigde slike i tona, jednostavno

~ 398 ~

nema struje, nema „života”. TV se može baciti. „A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos
duh životni; i posta čovek duša živa.” (1 knjiga Mojsijeva 2.7). posta čovek duša, nema dobi čovek dušu. „Jer ko će
biti izabran? U živih svih ima nadanja; i psu živom bolje je nego mrtvom lavu. Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne
znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo
je, i više nemaju dela nikada ni u čemu što biva pod suncem” (Knjiga Propovednika 9. 5-6) Nema ničega. Do
vaskrsenja. U Novom zavetu, a i u Starom se pominje vaskrsenje po Spasiteljevom dolasku na Zemlju. Nelogično je
vaskrsavati ljude ako su oni već u raju. Nelogično je pričati o Božjoj milosti, dobroti i ljubavi ako postoji večno zlo,
ako postoji večno mesto mučenja. Biblija pominje „opštenje sa mrvima” ili pričanje sa mrtvima kao „gad pred
Bogom” i veliku opasnost i svakoga ko bude uhvaćen da to radi treba ukloniti kao vračara i vešca, u Starom Zavetu.
Nije to Božja sujeta. Ako stoji upozorenje da se ne igramo sa strujom ili neeksplodiranom bombom, to nije sujeta
vlasti ili elektrodistribucije. To je upozorenje na opasnost onome ko dira u to, nestručnjaku. On će poginuti. Imamo
biblijsku situaciju kada je car Saul hteo da vidi umrlog proroka Samuila. On je znao da to nije u redu, ali je otišao
kod vračare u Endor i naterao je da ga „dozove”. Ona je videla „bogove gde izlaze iz zemlje”. To nije bio Samuilo. To
su bili demoni. (1. knjiga Samuilova 28.13 – 15). Saul je ovo platio životom, ne zato što je Bog hteo da on umre, nego
što je prešao na teren neprijatelja. Našao je neeksplodiranu granatu i umesto da se obrati policiji, pokušao je sam
da je demontira. Igrao se sa đavolom i on ga je likvidirao. Đavo je dobio puno pravo na njegov život.

„I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu, što ne sluša riječi Gospodnje i što traži da pita duh
vračarski” (1. knjiga Dnevnika 10. 13)

„Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni
koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je
gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvim
Gospoda Boga svog. Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj”
(5. knjiga Mojsijeva 18. 10 – 14). Zabrana je jasna. Ne budi okultista jer time postaješ sledbenik druge strane. Poštuj
znak opasnosti, crvenu munju na vratima trafo – stanice!

Ovde je početak rata. Ljudski rod je neposlušnošću odredio sebi put na zemlji, a Bog je otvorio mogućnost
spasenja. Kao što je ovde počelo ostvarivanje đavolskog plana destrukcije na ljudima, tako je započeo i Plan
spasenja. I podela ljudi na sluge zla i sluge pravde. Adam i Eva su dobili dva sina. Kaina i Avelja. Kada čitamo izveštaj,
dobijamo utisak da su obojica braće želela da služe Bogu. Ipak tu se vidi koren nastanka dve religije, dva sistema
koja će da se provlače kroz celokupnu istoriju sveta. Religija podčinjavanja Spasitelju i religija „uradi sam” tj religija
ljudskog razuma, ili „sam sebi Bog – bićete bogovi i znati šta je dobro…”

„Iza toga Adam pozna Evu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda. I rodi opet
brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar. A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu
prinos od roda zemaljskog; A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja
i na njegov prinos, A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni. Tada
reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro,
greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji. Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom
svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga. Tada reče Gospod Kajinu: Gde ti je brat Avelj?
A on odgovori: Ne znam; zar sam ja čuvar brata svog? A Bog reče: Šta učini! Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k
meni. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje” (1. knjiga
Mojsijeva 4-1-11).

Avelj je uradio pravu stvar jer je slušao Boga. On je prineo jagnje. Zašto to znamo? U Novom zavetu je Isus Hristos
jagnje koje uze na sebe grehe sveta (Jevanđelje po Jovanu 1. 29). To jagnje nije Bog odredio onog momenta kada je
Avelj odlučio da ga sluša. Avelj je morao tačno da zna koje je pravo bogosluženje. Darovima u crkvi se niko ne može
spasiti, darovi su samo posledica poslušnosti, a poslušnost je draga Bogu:“Znajući da se propadljivim srebrom i
zlatom ne iskupiste iz sujetnog svoga življenja, koje ste vidjeli od otaca. Nego skupocjenom krvlju Isusa Hrista kao
bezazlena i prečista jagnjeta. Koji je određen još prije postanja svijeta ..” (1. poslanica Petrova 1. 18-20). Jagnje je
simbol Spasitelja, Isusa Hrista. Čovek se ne može spasiti darovima, ne može sam sebe da preporuči Bogu, ne može
da plati, ili da se opravda delima. Jagnje je simbol Onoga koji umire umesto grešnika, a grešnik prelazi iz smrti u
život. Kroz ceo Stari Zavet se žrtvuje jagnje, od Avelja, pa sve do momenta kada se zavesa u hramu u Jerusalimu
pocepala, kada je Isus umro na krstu.

„A Avram odgovori: Bog će se sinko postarati za jagnje sebi za žrtvu” (1. Mojsijeva 22.8).
„I sazva Mojsije sve starješine Izrailjske, i reče im: izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i
zakoljite pashu” (2. Mojsijeva 12. 21). Pasha je počela da se slavi danom kada je Božji narod oslobođen iz Egipta.
Pashalno jagnje je bilo simbol oslobođenja od greha. Egipat je bio i do danas ostao simbol paganstva i okultizma, i
najjači prenosnik Vavilonskog kulta sunca.
„I ovo ćeš prinositi na oltaru. Dva jagnjeta svaki dan bez prekida. Jedno jagnje prinosi ujutru a drugo uveče” (2.

~ 399 ~

Mojsijeva 29. 38 – 39).
„A isti dan kad budete obrtali snop, prinesite jagnje od godine dana zdravo na žrtvu paljenicu Gospodu”(Treća

knjiga Mojsijeva 23.12).
„Tada Samuilo uze jedno jagnje odojče, i prinese ga svega Gospodu na žrtvu paljenicu; i vapi Samuilo ka Gospodu

za Izrailja, i usliši ga Gospod” (1. knjiga Samuilova7.9).
„Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem

koji je striže ne otvori usta svojih” (Isaija 53.7) Ovaj tekst se odnosi na budućnost o kojoj govori prorok Isaija. Odnosi
se na Isusa Hrista.

„I sutradan vidje Jovan Isusa gdje ide k njemu i reče: gle jagnje Božje koje uze na sebe grijehe svijeta” (Jevanđelje
po Jovanu 1. 29).

„I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam
rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu. I dođe i uze knjigu iz desnice Onog
što seđaše na prestolu. I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući
svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih. I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš
knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda
i plemena, I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji. I videh, i čuh glas anđela mnogih
oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada. Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje
zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov. I svako stvorenje, što je na nebu, i na
zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu
blagoslov i čast i slava i država va vek veka” (Otkrivenje 5. 6 -13).

Kain je odlučio da odradi posao i prineo je na žrtvu svoj dar, da bi odobrovoljio Boga i dokazao se. Njegova žrtva
nije prihvaćena, jer je formalna i izraz je opravdavanja delima. Njegove pobude pokazuje njegov karakter kada ubija
brata, laže da ne zna gde je Avelj („zar sam ja čuvar brata svojega”) i ne kaje se jer je ubio brata i ožalostio Stvoritelja
i roditelje, nego ga je strah za njegov život. Kain je sebičan i na prvom mestu mu je „ja, moje, meni.” Ovo je prvo
progonstvo u istoriji Zemlje i prvi primer borbe između dva koncepta. Kain dobija potomstvo čiji karakter oslikava
karakter Kaina i njegovog duhovnog gospodara. Pominje se Kainov potomak Lameh, prvi bigamista, ubica i
bezbožnik, koji za sebe kaže da je 11 puta gori od Kaina: „I reče Lameh svojim ženama Adi i Seli: čujte glas moj žene
lamehove, poslušajte riječi moje: ubiću čovjeka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju. Kad će se kajin osvetiti
sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta” (1. Mojsijeva4. 23 -24). Izgleda da destrukcija napreduje, ali Bog
nikada ne ostavlja svoj posao nedovršen. Adam i Eva dobijaju sina Sita, a za vreme njegovog sina Enosa se kaže „da
se od tog doba poče prizivati ime Gospodnje” (1. knjiga Mojsijeva 4. 25 – 26). Bog nikada ne ostavlja posao
nedovršen. Buljumenta bezbožnika, ubica i nitkova je verovatno hodala zemljom kada je rođen Enos. Tako i danas
hiljade pripadnika tradicionalnih religija, polupagana, ateista, bezbožnika, sa sve navijačkim rekvizitima u hiljadama
glasova skandiraju imena svojih idola, heroja i junaka, dok iskrenih vernika ima da stanu u jednu omanju salu, ako
se gleda jedan grad od milion i više stanovnika. U mnogim gradovima ih nema ni za sobu, a negde ni za špajz.
Hristovih učenika je bilo 12 i možda još koji desetinu iskrenih sledbenika, u gusto naseljenoj zemlji. Ipak, Božje delo
ide po planu. Prorok Ilija se žalio da je ostao sam. U sred Izraela, koji je bio Božji narod tog vremena. Ilija nije otišao
među Persijance, nego je bio u sred svog naroda, pa je rekao: „ Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama;
jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže
dušu moju da mi je uzmu” (1. carevima 19. 10). Ilija je poželeo da umre, jer je video samo propast oko sebe. Bog
mu odgovara: „Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima
svojim celivaše” (1. carevima 19.18). Sedam hiljada imena koji su ostali na pravom putu. Sedam je broj punine i
kada Bog pominje sedam hiljada, to znači da je broj dovoljan, da Bog ima svoj narod svuda, a čovek ih ne vidi.

Sitovi potomci nastavljaju da služe Bogu, pa imamo Enoha, sedmog od Adama, koji je bio sa Bogom tako da ga
je Bog uzeo sebi, bez smrti, živog: „I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog” (1 Knjiga
Mojsijeva 5. 24). Enosov potomak je i Noje, onaj koji je sa svojom porodicom odabran da preživi potop jer je Bog
mogao da radi sa njim.

„Ali Noje nađe milost pred Gospodom. Ovo su događaji Nojevi: Noje bješe čovjek pravedan i bezazlen svoga
vijeka, po volji Božjoj svagda življaše Noje” (1. knjiga Mojsijeva. 6. 9).

Avelj je poslušavši Boga ukazao na „prečisto jagnje”, na Hrista, na budućnost, Hrista na krstu u Hrista koji dolazi
drugi put, a Kain je hteo da zaradi Božju naklonost voćem i povrćem. Hristos je svojom žrtvom ispunio ceremonijalni,
žrtveni zakon, on je postao žrtva, čiji je simbol hiljadama godina bilo jagnje u Starom zavetu. Avelj je ovim činom
priznao Spasitelja. Paganska praksa i praksa paganizovanih tradicionalnih hrišćanskih crkava je upravo umilostiviti,
dodvoriti se, kupiti, platiti Božju naklonost, prevariti Boga, vagati na tasu između loših dela i iznuđenih „dobrih”
dela čega danas ima na pretek. Kain je ustvari mafijaš krvavih ruku, koga prate kletve majki čija su deca umrla od
droge, koji bi da opere savest, plaši se osvete „onog na nebu” i odnosi noću dar svešteniku ili gradi crkvu. Od

~ 400 ~