VANZEMALJCI,NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK

ratova i nekih kriza, ubistava vladara i prevrata, epidemija i sezona gladi, velikih požara i ustanaka.
Godine 1566. nad Bazelom u Švajcarskoj su se pojavili mnogobrojni užareni diskovi koji su prekrili nebo. 1.

januara 1254 godine su kaluđeri iz opatije Bajlend u Jorkširu (Engleska) videli „veliku okruglu nebesku ploču.” Ser
Edmund Halej, astronom po kom nosi ime čuvena Halejeva kometa, je zapisao viziju u martu 1716 godine, kada je
nad Londonom čitava dva sata lebdeo jarko osvetljen predmet.

Godine 1741, lord Bošam je nad Londonom ugledao vatrenu kuglu sa repom, koja se polako spustila na oko 700
metara visine, a onda naglo nestala na nebu vukući za sobom svoj sjajni rep.

Godine 1820, iznad grada Ambrina u Francuskoj je uočen veliki broj „letećih diskova” u strogo pravilnoj formaciji,
koji su jedno vreme kružili nad gradom a onda nestali na nebu. Rančer Džon Martin iz Teksasa je, godine 1878, iznad
grada Denisona ugledao ogromni leteći disk u niskom letu.

Čudna renesansna umetnost

Pojava plamenih kola i lebdećih diskova u doba renesanse, kao i bića u odelima koja obično prepoznajemo danas
kao svemirska - navodno dokazuje da su se NLO-i muvali nebom i u srednjem veku. Interesantne su renesansne
slike, na kojima se vide leteći objekti i čudni svetlosni efekti. Radi se uglavnom o slikama sa religioznim sadržajem.
Zajedničko na svim slikama je leteći tanjir ili drugi leteći objekat, jedan ili više njih, kao i vrlo intenzivni zraci svetlosti
koja zrači iz tih objekata ili ih prati kao rep komete. Kao da su umetnici svedoci tih stvari iz prve ruke. Jedino moguće
objašnjenje je da su te slike bile naručene (od strane crkve ili države) kako bi se ove pojave objasnile u božanskome
kontekstu. Službeno su letelice proglašene plovilima, kočijama anđela a dokono građanstvo i seljaci bi postavljali
manje dosadnih pitanja na koja ni sveštenstvo ni vlastela nisu imali drugačijih odgovora osim pomenutog.
Korumpirana vlastela i kler ništa nisu mogli da urade da ove pojave preduprede ili objasne, pa su objašnjenja bila
jednostavna - Božansko znamenje.

Jedan set slika iz 12 veka prikazuju događaj iz 776. godine u vreme bitke, u kojoj Sasi drže pod opsadom zamak
Sigiburg u Francuskoj. Iznenada su se pojavili leteći objekti nalik na plamene štitove na nebu, a Sasi su pobegli,
verujući da opsednuti uživaju božansku zaštitu. To je bilo vreme velikog praznoverja, vreme paganstva, kada su ljudi
pali u intelektualnom pogledu ispod Grka i Rimljana. Tada bi sve što leti, a nije ptica bilo povezano sa natprirodnim,
i uglavnom strašnim, kobnim i opasnim, zloslutno predskazujućim. Da su ti ljudi poznavali Bibliju i svoju veru
zasnivali na Bibliji ne bi se ni obazirali na slične pojave. Ukoliko ti ljudi nisu videli ništa na nebu, šta ih je onda navelo
da na ovim slikama ostave nešto što čovek XX veka može prepoznati samo kao leteće mašine. Danas nam ideja o
naseljenom svemiru ne izgleda strana, znamo da ima nebrojeno mnogo planeta i zvezda, i milijarde galaksija. Ljudi
srednjeg veka su bili izgubili čak i ona znanja koja su imali Grci, Sumerani i Egipatski žreci, pa je njima Zemlja, kao
ravna ploča bila središte svemira, dok su zvezde bile fiksirane na nebu, po mnogima zakačene da vise. Bilo kakav
susret sa vanzemaljcem ne bi više bio ni susret sa onim „bogovima” koje su pominjali Sumerani ili Inke, već susret
sa anđelom, a i sa đavolom, onakvim kakvog su ga shvatali srednjevekovni ljudi, repatim čudovištem, a onaj koji bi
o tome previše pričao bi rizikovao da završi javno spaljen. Tobož viđene letelice su stoga predstavljane kao Božja
znamenja ili najava neke Božje kazne, katastrofe ili rata, posebno kada su bile viđane oko verskih preznika. Za
srednjevekovne ljude je Bog bio nešto opasno, što je najčešće povezano sa kaznom i nevoljama, pa nije bilo poželjno

~ 101 ~

imati sa njim previše posla, posebno što su njegovi predstavnici, popovi i kaluđeri pokazujući svoj loš karakter i silu
ulivali dodatni strah u narodu. Nebeska znamenja su pružala mogućnost klericima da zastrašuju narod kaznama, pa
su ga dodatno globili i bogatili se na strahu. Zapadni kao i istočni.

Ilustracija prikazuje dva holandska broda u Severnom moru dva okrugla objekta koja se kreću ka nebu, iz godine
1660. Izvor je jedna od knjiga pod naslovom „Theatrum Orbis Terrarum“ Admirala Blaja. Ove knjige su kompilacije
članaka različitih autora i sastoje se od detaljnih izveštaja drugih autora, ajtera događaja na moru, putovanja i
otkrića.

„Krštenje Hristovo“ - Fitzwilliam Musuem, Kembridž (Cambridge), Engleska Slikano 1710. Delo flamanskih
umjetnika Aert De Gelder prikazuje klasični, leteći tanjir u obliku današnjih predstava NLO, koji isijava svetlost na
Jovana Krstitelja i Isusa. Što je moglo da nadahne umetnika da naslika baš ovakvu predstavu a ne recimo bradatog
starca ili goluba? (Slika dole levo). Napomenućemo da su mnogi umetnici zapadne Evrope bili pripadnici okultnih
tajnih društava, pa i slike koje su ostajale iza njih imaju okultnu poruku, koju mali broj ljudi može da prepozna.

Medaljon iz Francuske 1680 godine (slika gore desno)
~ 102 ~

„Madona Saint Giovannino“ Firenca, 15. vek, sa liste Palazzo Vecchio, nepoznatog umetnika.
Iznad Marijinog levog ramena je sjajni disk u obliku letećeg tanjira. Čovek i njegov pas, što se jasno vidi, gledaju
na leteći objekat, pas laje a čovek je iznenađen. Ipak, ako se pročita izveštaj u Jevanđeljima, objekat može da
predstavlja Vitlejemsku zvezdu, mada je zvezda ovde dosta čudna, dok čovek sa psom može da bude pastir, mada
nigde nema ovaca. Slika je vrlo čudna. Sledeća slika kojom bi se mogli pozabaviti je slika „Navešćenja (najave)
Hristovog”, koju je naslikao Karlo Kriveli (Carlo Crivelli) 1486 godine (dole desno), a nalazi se u Nacionalnoj galeriji
u Londonu. Iz Jevanđelja je poznato da je Gavrilo anđeo najavio začeće i rođenje Isusa Hrista devojci Mariji
(Jevanđelje po Luki 1. 26 – 38). Ovde na ovoj slici leteći tanjir isijava svetlost kroz zid velike kuće, onakve kakve su
se gradile u Zapadnoj evropi u doba renesanse, do devojke, dok je sama slika prepuna paganske simbolike. Slika
levo dole predstavlja Isusa i Mariju na oblaku, a iza njih leti armada letećih tanjira. Naslikao ju je oko 1400. Masolino
de Panikala, iz Firence, u crkvi Santa Marija Mađore. Občaci su vrlo čudni za jednog slikara koji je dosta verno
predstavio ljude.

~ 103 ~

„Slavljenje Euharistije“ - slika Bonaventure Salimbenija. Slikana je 1600.
Danas visi u crkvi San Lorenzo i San Pietro, Montalkino, Italija. Ovde se vidi predstava Trojstva, Oca i Sina koji
sede pored sfere, a iznad je predstava Svetog Duha kao goluba. Sfera je interesantna. Ko je naslikao Sovjetski modul
„Sputnjik”?
Ufolozi iz svih delova sveta dolaze da vide ovu sliku. Šta je čudni objekat između predstava Oca i Sina? Mnogi
tvrde da je to planeta Zemlja, ali postoji jedan problem. Slika je ostala da stoji u crkvi, a crkva (Inkvizicija) je bila
spremna spaliti svakoga ko se nije slagao sa učenjima da je Zemlja ravna ploča. Ova kugla ima dve antene, sa
lopticama na vrhu. I sjajna je, metalik! ? Zašto se Bog Otac drži za jedan štap a Bog Sin drži drugi? Jesu li ove šipke
neka vrsta antene? Pogledajmo još jednom sferu. Što je to mala okrugla cev u obliku izbočine u donjem levom uglu.
Teleskop, kamera?? Ova slika zbunjuje ufologe, jer podseća na „Sputnjik” i prve satellite lansirane u svemir tokom
takmičenja SAD i SSSR tokom pedesetih i šezdesetih godina XX veka.

Ova tapiserija (slika levo gore) je nastala u 15. veku u Francuskoj. Objekat u obliku šešira se može videti iznad
zamka. Tapiserija prikazuje život Marije i nalazi se u jednoj od crkava posvećenih njoj u Burgundiji. Slika gore desno
prikazuje Hristovo raspeće i nalazi se u Gruziji, u katedrali Svetishoveli Mtskheta, iz 17. veka. Ova freska ima dva
čudna detalja, sa leve i desne strane – dva leteća tanjira koji se kreću izbacujući plamen, sasvim suprotno od kretanja
komete.

~ 104 ~

Slika gore levo je iz francuske knjige „Le Livre des Bonnes Moeurs“ Žaka Legranda, 1338. Sfera liči na balon, ali u
14. veku nije bilo balona, Nema ni ovakvih zvezda usred dana. Slika gore desno prikazuje znamenje u Francuskoj
842 godine. Autor nepoznat.

Tapiserija nastala u Brižu, nazvana „Letnja pobeda” („Summer's Triumph“) iz 1538 godine, nalazi se u Bavarskom
narodnom muzeju. Nekoliko oblika letećih tanjira se može videti iznad slavljenika u daljini.

Čudno je što autor nije slikao anđele koji odobravaju pobedu. Šta rade leteći tanjiri na tapiseriji iz 16. veka?
Možda su oblaci, ali da autor ovako uverljivo predstavi ljude, a da oblake predstavi kao leteće šešire ili tanjire…

~ 105 ~

Pojava iznad Hamburga, Nemačka 4. novembra 1697.
Objekti su opisani kao „dva užarena točka.” Jedan od njih može da bude i Mesec..ali šta je onda drugi??

Samuel Kocius (Samuel Coccius) ilustruje mnoge plamenove i „velike crne lopte” na nebu iznad Basela u
Švajcarskoj, 1566. godine. Zbirka Vikiana, Cirih Švajcarska.

Ovo nisu usamljene pojave i znamenja u srednjem veku. Bilo ih je i u Japanu, Kini, Indiji, Nepalu, Arabiji..i svi su
izazivali čuđenja. U islamskom svetu ih je bilo mnogo manje nego u Evropi, ali su i u Kalifatima oni objašnjeni kao
znamenje Allaha, opomena i najava rata ili kazne. Ipak, ove pojave u Evropi su uglavnom slikane i prikazivane kroz
religiozne teme, događaje iz Biblije ili slike iz života ljudi koji su proglašeni svecima.

Ako malo pročeprkamo po istoriji, doći ćemo do podataka da su svi evropski vladari imali astrologe i vračeve za
savetnike, i da je većina slikara bila učlanjena u ezoterijska tajna društva, ogrezla u okultnim učenjima antike. Sama
renesansa se i jeste svodila na povratak antičkih ideja u umetnosti i književnosti, naravno i ezoterijskim učenjima
antike, kojima se bavila isključivo elita, kojoj su pripadali i mnogi slikari i pisci, a o vlasteli pa i kleru da ne govorimo.
Okultne seanse, daleko od očiju javnosti su podrazumevale vizije, halucinacije i snove koje ni sami videoci nisu znali
da objasne, ali su ih slikali. Nije isključeno ni da su se vizije pojavljivale i pred većom masom ljudi. Slike koje su ovde
postavljene nisu dela praznovernih ljudi. Praznoverje srednjeg veka je uključivalo natprirodna bića, zmajeve,
Baziliske, čudovišta, vampire, repate demone i đavole. Takođe je uključivalo prikazivanje smešnih debelih anđela,
razgnevljenog Boga kao starca, antičkih mitoloških bića, najviše iz Grčke mitologije, ali nikako letećih tanjira,
vasionskih brodova, raketa i bilo kakvih mašina, čudnih oblaka, zvezda i kometa u kojma sede piloti. Setimo se nacrta
Leonarda da Vinčija, koji sadrže i skice letećih mašina. Pitanje je kako su i šta su autori stvarno videli?

~ 106 ~

DVADESETI I DVADESET PRVI VEK – NAJEZDA NLO

Tunguska katastrofa

Tridesetog juna 1908. u 7.40 časova žitelji mnogih sela Centralnog Sibira ugledali su na nebu plavo-belu loptu
zaslepljujuće svetlosti koja je iza sebe ostavljala dugačak vatreni trag. Svedoci ovog nesvakidašnjeg događaja uočili
su da se lopta kretala u smeru jug-sever, a onda, na maloj visini, vatrena lopta je prešla na kurs sever-severoistok,
krećući se prema međurečju reka Jeniseja i Lene. Usledila je strahovita eksplozija koja je bila ravna snazi
istovremene eksplozije 500-2000 atomskih bombi, ili oko 10-40 megatona poznatog eksploziva TNT. Do eksplozije
je na sreću došlo u praktično nenaseljenoj oblasti Podkamenaja Tunguska, 60 kilometara od sela Vanavara. Kao da
je inteligentni um hteo da se ekplozija desi tako daleko, gde nema ljudi a tako blizu, da svi budu obavešteni. Procene
kažu da je kojim slučajem ovakvo nebesko telo palo u jednu tipičnu ruralnu oblast SAD, izazvalo bi smrt oko 70.000
ljudi, uz štetu od oko 4 milijarde dolara. Udar Tunguskog meteorita (ako je to bilo to), u urbanu zonu sravnio bi grad
sa zemljom, odnevši živote oko 300.000 ljudi.

Gotovo sve kuće u Vanavari su porušene. Meštani gradića Kirenska, na obalama Lene, ugledali su fontanu vatre,
dima i prašine. Nad tajgom se nadvio ogromni vatreni stub visine 20 kilometara. Iako je dan bio sunčan, vatreni stub
su videli i ljudi iz Lenskih rudnika, nedaleko od sela Bodajbo. Seizmografi u Irkutsku, Taškentu, Tbilisiju i Jeni u
Nemačkoj, hiljadama kilometara daleko od mesta katastrofe, registrovali su zemljotres. Usled snažnog udarnog
talasa nastalog nakon eksplozije, drveće na površini od 2.000 kilometara kvadratnih je poleglo ili počupano iz korena
(kao što se vidi na slikama). Prostranom sibirskom tajgom, toga dana, kao da je prošao snažan tajfun koji je milione
stabala sravnio sa zemljom. U mestu Strelki,koja se nalazi u sibirskom bespucu, poznati sovjetski etnograf I. M.
Šušlov, razgovarao je sa grupom meštana, koji su mu rekli da je ova katastrofa ne samo uništila sibirsku tajgu i
njihove logore gde su živeli, pri čemu je ubila nebrojeno životinja, nego je sa sobom ova tajanstvena pojava donela
i čudnu bolest sobovima, narocito šugu, za koju meštani kažu da se nikada pre eksplozije nije pojavljivala.

Objašnjenja koja su tokom godina pripisivana ovoj
zagonetnoj sibirskoj katastrofi odgovarala su trenutnoj
naučnoj modi. Kako se moda menjala, tako su u pomoć
prizivana plamena božanstva, meteori antimaterije,
NLO na nuklearni pogon, male crne rupe... Naročito se
uporno održala pretpostavka o nuklearnoj eksploziji,
koju podržavaju i ufolozi. Tome je u mnogome doprineo
sovjetski pisac naučnih romana Aleksandar Kazancev,
koji je godinama kasnije, našao jako puno sličnosti
izmedju Hirošime i Tunguske, da je postavi o i teoriju po
kojoj se u Sibiru takodje radilo o nuklearnoj eksploziji.
On je tu ideju odenuo u jednu naučno- fantastičnu
priču, objavljenu 1946. godine, u kojoj je izneo
mišljenje da je eksploziju izazvao oštečeni kosmički
brod u pokušaju da dođe do sveže vode iz obližnjeg
Bajkalskog jezera. Tako je rođen mit o „tunguskom NLO”, koji je opstao do današnjih dana. Njemu u prilog išla su i
tvrđenja da su u blizini mesta događaja nađeni tragovi zračenja i da su biolozi kod nekih biljaka otkrili mutacije i
pojačani rast (efekti koji su primenjeni posle dejstva vodoničnih bombi). U prilog NLO teoriji išla je priča istraživača
Leonida Kulika koji je u Vanavaru posetio nekoliko starijih ljudi koji su mu kazali da su toga sudbonosnog dana na
nebu primetili „cilindrično telo.”
Ovakva tvrđenja pokazala su se nedovoljno pouzdana.Tvorac tehnike određivanja starosti pomoću radioaktivnog
ugljenika i nobelovac V.Libi, proveravao je rezultate ispitivanja biljnih prstenova formiranih posle eksplozije iz 1908.
godine. Našao je doduše, minimalne promene u zračenju, ali je izračunao da bi stvarna nuklearna eksplozija morala
ostaviti tragove najmanje sedam puta izraženije od onih koji su nađeni. Sa Libijevim tvrđenjem da 1908. nije bilo
nikakve nuklearne eksplozije, slažu se i nalazi norveških hemičara koji su objavili rezultate svojih istraživanja, po
kojima biljni prstenovi nisu pokazivali nikakve tragove zračenja.
Razumljivo je stoga da većina naučnika ne prihvata ideju o nuklearnoj eksploziji. Britanski astronom Frensis Vipl,
prvi je 1930.godine izneo ideju da je Zemlju posetila mala kometa.Vodeći astronomi i geolozi u Rusiji takođe se
zalažu za hipotezu komete, demantujući tako utisak koji bi se mogao steći iz istupanja ufologa i pisaca kako je

~ 107 ~

rušenje NLO zvanična ruska verzija događaja. Tek 1927.godine organizovana je prva ekspedicija predvođena
akademikom Leonidom Kulikom. Istraživanja u oblasti sela Vanavara trajala su tri godine. Sa izuzetkom ulegnute

šume na ogromnim prestorima tajge, istračivači
tada nisu otkrili neki drugi trag, veliki krater ili
tragove razbacanih delova nekog meteorita.
Desetine narednih ekspedicija nisu bacile više
svetlosti na tajnu ove neviđene kataklizme.
Džinovski kosmički objekt kao da se istopio u gustim
slojevima atmosfere ili ispario prilikom eksplozije.

Između mnogobrojnih hipoteza kojima je
zajednička karakteristika da je „neko ili nešto” palo
sa neba, a koje su imale veoma stručnu osnovu, ali i
banalna objašnjenja, Tungusku katastrofu na
najrealniji način objašnjava ona hipoteza koja kaže
da se naša planeta sudarila sa nevelikom kometom
sastavljenom od leda i zamrznutih gasova.Ona se
raspala na nekoliko delova koji su prohujali kroz
atmosferu.Time je, smatraju pristalice ove pretpostavke, dato objašnjenje zbog čega nema nikakvog meteorskog
materijala na mestu nesreće, sa izuzetkom sićušnih magnetnih kuglica otkrivenih u uzorcima zemlje.Delovi komete,
očigledno nisu dospeli do zemljine površine, budući da nije otkriven nijedan krater, trag udara nekog komada sa
neba. Februara 1991. godine „Komsomolskaja pravda” je objavila senzacionalnu vest o istraživanjima koje je u
oblasti Evenkijske tajge obavio izvesni Vladimir Voronov. Tamo je otkriveno još jedno, do tada nepoznato ulegnuće
šume, koje je istini za volju, opisano daleke 1911. tokom gradnje puteva kroz ovu oblast, ali niko tada na to nije
obratio pažnju.Oblast je naime toliko udaljena od mesta Tunguske katastrofe da naučnici nisu ni slutili da je meteorit
izazvao ovakve posledice na Zemlji.Voronov se nije zadražao samo na tome. Na oko 100 kilometara severozapadno
od oblasti u kojoj je Kupikovljeva ekipa vršila istraživanje, Voronov je otkrio veliki levak prečnika 200 metara,
prekriven gustom šumom i rastinjem.Visin rubova levka je 15-20 metara...Znači, ipak je nešto palo na Zemlju.Ili je
možda to neka pojava koja nije povezana sa Tunguskom katastrofom, već ima svoje korene u dalekoj prošlosti?
Odgovor na ovo pitanje će dati budućnost, ali pažnju skreće sledeća činjenica:
„Krater Voronova”, „Kulikovljeva” i „Evankijevska” ulegnuća šume čine jednu
zajedničku zonu orijentisanu u smeru zapad-severozapad.Ako se ova zona produži
prema smeru istok-jugoistik dolazimo na rastojanje od 700 kilometara od
zagonetnog Patomskog kratera. Ovaj čudni krater smešten je na Patomskoj
visoravni, nalazi se na gustoj i nepristupačnoj tajgi, na rubu brda visokog 1.350
metara, u središtu oblasti poznatoj po velikim zalihama zlata. Iako ovaj krater
podseća na vulkan, na njemu nema nikakvih tragova lave. U potpunosti Patomski
krater se sastoji od odlomaka i komada zemlje, bez ikakvih vidljivih promena
izazvanih hidrotermalnim ili nekim drugim procesima, kakve ima kod vulkana.
Takođe, oblik ovog kratera odudara od poznate forme koja se dobija kada meteorit
udari u Zemlju, a ideja o njegovom vulkanskom poreklu odbačena je u startu. U
stvari, on podseća na pojedine kratere na Mesecu, jer se sastoji od pravilnog
prstenastog ovala i uzvišenja u samom centru. Pružajući se iznad beskrajne tajge,
krater je jedinstvena pojava na Patomskoj visoravni. Ovakvih struktura nema nigde
više u celom Sibiru. I onda, odjednom, Voronov otkriva identičan krater u zoni Podkamenaja Tunguska. Da li su ovi
krateri tragovi zagonetne Tunguske katastrofe? Po svojim dimenzijama, patomski krater je sličan „Krateru
Voronova”.Visina prstenastog ovala je 20 metara, a prečnik 86 metara. Krater je simetričan i svojom dužom stranom
orijentisan prema jugozapadu, upravo prema onoj strani sa koje se kretalo nepoznato telo. Treba primetiti da je
prema svim poznatim materijalima istraživanja do 1964. smatrano da je trajektorija kretanja kosmičkom tela
prolazila u smeru sa juga na sever (južna varijanta). Međutim, nakon detaljnih analiza istraživači su došli do zaključka
da se neposredno pre eksplozije „došljak” iz kosmosa kretao u smeru zapad- severozapad (istočna varijanta).
Naučnici su teško mogli da objasne ovu pojavu, pa je rođena hipoteza o „manevrisanju” nepoznatog tela.Ovo
manevrisanje rodilo je i hipotezu o padu vanzemaljskog kosmičkog broda čija je posada do zadnjeg trena pokušavala
da izbegne pad na Zemlju.
Patomski krater (na slici dole) nema sličnog „sabrata” na Zemlji, baš kao što i Tunguska katastrofa predstavlja
jedinstven događaj u poznatoj istoriji naše planete. Pretpostavlja se da je Patomski krater nastao prilikom udara
materije neke komete (led, čvrsta ugljena kiselina ili metan) koja je intenzivno degazirala i koja je, možda nakon

~ 108 ~

udara, nastavila sa degaziranjem. Po svemu sudeći brzina udara iznosila je 15-20 kilometara u sekundi, a dubina
prodiranja do 200 metara. Američki naučnici koji su takođe istraživali ovaj događaj, smatraju da je Tungusku
katastrofu izazvao deo komete Enki koja ima period rotiranja od svega 3.5 godine, tako da često prolazi pokraj
Zemlje. Neki drugi fizičari povezuju Tunguski „meteorit” sa Halejevom kometom koju prati čitav roj kosmičkih tela i
prašine. Halejeva kometa se pojavljuje u blizine Zemlje svakih 76 godinaNa njenoj jako razvučenoj orbiti postoji
nekoliko grupa kosmičkih objekata. Sedamdeset šest godina nakon Tunguske katastrofe, 26.02.1984. praktično
istom trajektorijom na nebu zapadnog i istočnog Sibira preletelo je svetlo kosmičko telo sa narandžastim repom.
Nad rekom Čula, koja se uliva u Ob, telo je eksplodiralo, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna snazi od 10 kilotona
TNT-a. Ako je Tunguski meteorit bio u stvari prirodni satelit Halejeve komete, 2060.godine kada će ponovo pored
Zemlje da proleti ova kometa, moći ćemo da proverimo istinitost ove pretpostavke.

Izvesni inženjer Jurij Labvin bio je pronašao fragment Tunguskog meteorita u Krasnojarsku.To je bila prava
gromada mase 5 tona, sa desetinama kamenih komada.To je bio prvi slučaj u istoriji proučavanja Tunguske
katastrofe da su otkriveni delovi ovog misterioznog nebeskog tela, koji je putovanje završio u sibirskoj tajgi. Prema
proveni krasnojarskih stručnjaka 80 odsto ovog komada predstavlja kombinacija kremena i klasičnih meteorskih
materijala, ksederolita i monolita. Mesto otkrića ovog dela Tunguskog meteorita nalazi se daleko od očekivanih
oblasti gde je udar bio najjači.Tačno mesto pada još uvek se drži u tajnosti, dok se sa stoprocentnom sigurnošću ne
utvrdi da je zaista reč o meteoritu. Zna se samo da je otkriven na rastojanju od oko 600 kilometara od centra
eksplozije.Pitanje je samo šta ima da se mesto pada drži u tajnosti, i šta su tamo videli oni koji su prvi došli do tog
tajanstvenog mesta. Sve u svemu, sve je objašnjeno i ništa nije objašnjeno. Tunguska katastrofa će i dalje biti tema
mnogih predavanja, seminara i naučnih radova, a ni hipoteze o NLO-u, crnoj rupi, antimateriji nikada neće isčeznuti
iz ove tajanstvene priče.

U jednom od svojih brojeva, (2005. godine), Magazin Nexus je objavio zanimljiv razgovor pod naslovom
„Instalacija” (The Installation), koji je britanski novinar Grejem Birdsal (Graham W. Birdsall) vodio s Valerijem
Uvanovom, predstavnikom ruske Akademije za Nacionalnu bezbednost.

G. Birdsal: Šta je vaša zvanična funkcija?
V. Uvanov: Ja sam šef Odeljenja za Istraživanje NLO-a, nauke i tehnologije, ruske Akademije za Nacinalnu
bezbednost, koja je bazirana u Petrogradu.
G. Birdsal: Da li je to zvanična vladina organizacija?
V. Uvanov: Naravno da jeste. Ja imam samo dva čoveka iznad sebe, a oni su direktno odgovorni predsedniku
Putinu.
G. Birdsal: Čime se bavite?
V. Uvanov: Naše istraživanje je podeljeno na dva dela. Prvo – neprestano skupljanje podataka koji dolaze iz celog
sveta, a onda njihovo sortiranje u „žutu” ili „crvenu” kategoriju. Ti podaci se onda dalje raspodeljuju raznim drugim
odeljenjima po celoj Rusiji. Drugi deo našeg rada potekao je iz pitanja postojanja NLO – naravno, mi znamo da oni
postoje, ali ne znamo šta se krije iza te njihove aktivnosti i kakvi su njihovi interesi. To je trenutno naš najvažniji
zadatak tj. ono čemu poklanjamo najviše pažnje.
G. Birdsal: Nešto pre nego smo počeli sa snimanjem ovog intervjua pomenuli ste par interesantnih detalja u vezi
eksplozije u Tunguskoj, 1908.g. Možete li sada opet da kažete šta je bio pravi uzrok te eksplozije?
V. Uvanov: Naravno. Mi sa sigurnošću znamo šta je bio uzrok. Radilo se o meteoru, međutim, taj meteor je bio
pogođen … recimo…nekom vrstom projektila. Taj projektil je bio ispaljen iz jedne instalacije, to jest tajne baze. Mi
ne znamo ko je tu bazu sagradio ali ona je sagrađena veoma, veoma davno i nalazi se u području Sibira, nekoliko
stotina kilometara severno od Tunguske pokrajine.
G. Birdsal: Tajne baze?!… Jeste li sigurni?
V. Uvanov: Ovo mogu sa sigurnošću da tvrdim jer pouzdano znamo da se u tom regionu dogodilo nekoliko
zagonetnih eksplozija. Reći ću vam i ovo, poslednji put kad je iz ove instalacije ispaljen projektil i pogođen meteor,
bilo je u ponoć između 24. i 25. septembra 2004. godine. To je poznato i nekim američkim vojnim krugovima, koji
su pratili ovaj događaj.
G. Birdsal: Izvinjavam se, ali meni to sve nekako zvuči poput naučne fantastike.
V. Uvanov: Znate, gospodine Grejem, mi inače kad razgovaramo o suštinskim aspektima pozadine svega ovoga,
mi to činimo samo s onima koji razumeju i prihvataju i odgovornost koja ide zajedno sa tim. Znate, mi ovde imamo
posla s tehnologijom koja je daleko ispred naše i koja je u stanju da čini stvari koje mi još uvek nismo u stanju.
G. Birdsal: Možete li biti malo precizniji u vezi lociranja te ultratajne baze? Gde se tačno nalazi?
V. Uvanov: Kada na geografskoj karti pronađete mesto u Tunguskoj gde se 1908. godine dogodila eksplozija, na
jugoistoku ćete videti poznato Bajkalsko jezero. Iza njega se prema severu proteže ogromna pustara veličine nekih
100.000 kvadratnih kilometara To je područje veoma slabo naseljeno, nema ni gradova, ni sela, ni sibirskih
nomada… Tamo smo locirali tu bazu.

~ 109 ~

G. Birdsal: Registrovali ste i njene aktivnosti?
V. Uvanov: Sada ću da budem potpuno otvoren… Ova baza ima i neku vrstu vlastitog energetskog sistema, kojeg
smo mi uspeli da lociramo. Za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji po prvi put smo primetili pojačanu emisiju energije
iz tog postrojenja, odnosno, baze. Za nas je ovo bilo neverovatno otkriće, mada već od pre pouzdano znamo da je
ta baza u nekoj vrsti interakcije sa socijalnim previranjima i ratovima u svetu.
G. Birdsal: Pretpostavljam da su vaša istraživanja tajne baze zanimljiva i sadržajna. Otkad ona traju?
V. Uvanov: Već godinama, a dobar deo naših istraživanja čini i analiza i pretraga prastarih spisa i hronika. Tako
smo pronašli i zapise „Ehutin Apos Alanhor”. Danas ih jednostavno nazivamo „Alanhor spisima”, a prema našim
procenama stari su najmanje 4000 godina. Ono što je najneverovatnije je to što je u njima jednim gotovo
razumljivim naučnim jezikom detaljno opisano sve što se tu dešava… Ja sam posetio to područje dva puta. Prvi put
su naši detektori otkrili veoma visok nivo radijacije. Moram da priznam, bilo je veoma opasno jer nismo nikako mogli
da se zaštitimo od nje.
G. Birdsal: Šta ste još otkrili?
V. Uvanov: Nekoliko lokalnih stanovnika znaju dosta toga o tom tajanstvenom postrojenju. Čak su nam detaljno
opisali i nacrtali metalne strukture, koje su tamo videli. Ovi ljudi, članovi njihovih porodica i njihove životinje, svi
pate od radijacione bolesti.
G. Birdsal: Tunguska eksplozija, tvrdite, imala bi tragičnije učinke da projektil upućen iz tajne baze nije pri padu
uništio metorit?!
V. Uvanov: Da, sigurno. I još ću nešto da vam kažem u vezi Tunguske eksplozije, što verovatno nikada pre niste
imali priliku da čujete. Nešto se zaista čudno dešavalo tih dana. Sva živa bića su već bila napustila region Tunguske
dva meseca pre nego što se eksplozija dogodila. Ko je uklonio ove životinje?
Ovaj tobožnji razgovor, koji navodno razotkriva tajnu Sibirske katastrofe ima svojih nedostataka. Prvo, nema
šanse da se vojni vrh SSSR u toku hladnog rata ne bi zainteresovao za tehnologiju tobožnje baze. Drugo, Uvanov
pominje nacrte baze koje su napravili meštani slabo naseljene pustare. Zna se da ti nomadi i polunomadi nisu
pismeni, a uz to još i navodno boluju od radijacijske bolesti i tako žive decenijama tamo, u sred pustare, ne želeći
da odu u prijatnije predele Sibira.
Čudno je da je baš ovde došlo do eksplozije, u jednom od najnenaseljenijih delova sveta, gde će žrtava biti
najmanje. Kao da je inteligentni um vodio računa da šteta bude što manja. U Bibliji stioji da „svemu ima vreme” kao
i da su katastrofe, poput pada meteora, koje će Bog da dozvoli na svetu rezervisane za poslednje dane istorije
Zemlje. Pre 1950. je bilo velikih katastrofa, li su bile jako retke, dok pad meteora ne pamti niko, jer ne bi bilo nikoga
da ga upamti. Kreacionisti tvrde da je veliki meteor udario u oblast današnjeg meksičkog zaliva, i to na početku
Potopa, da bi se podigla prašina, oko čijih čestica bi se mogla kondenzovati voda, da bi mogla da pada kiša na zemlju.
jer kiša nije padala od stvaranja do Potopa, zbog ujednačene klime i temperature na celoj planeti. Znači da je sam
Bog dozvolio da padne meteor ili da je čak i sam poslao meteor na Zemlju kao što je rekao: „Jer, evo, pustiću Potop
na Zemlju, da istrijebim svako tijelo, što je god na zemlji, sve će izginuti.” (1. knjiga Mojsijeva 6. 17). Kada se pogleda
karta Srednje Amerike,vidi se mesto gde je udario meteor.

Mesto gde je udario meteor, otpočevši Biblijski potop – zatamnjeni deo Meksičkog zaliva
~ 110 ~

Pad meteorite bi izazvao kataklizmu u naseljenim delovima. Takođe, mi imamo period od nekoliko decenija
samoizolacije SSSR i ne može se sa sigurnošću tvrditi da vojne vlasti komunističke imperije nisu promenile
konfiguraciju terena, sakrile kratere i ostatke meteorita, jer nijedan drugi odgovor ne može da bude verodostojan
osim udara meteorita ili manje komete. Postojanje tobožnje baze vanzemaljaca je iluzorno, jer bi se veoma brzo
saznalo u celom svetu za njeno postojanje. Ona je navodno tu da štiti svet od udara meteorita, a posadi mora da je
veoma dosadno dok se ljudi uištavaju međusobno i uništavaju i samu planetu. Katastrofa iz 1908 nije bila ništa
drugo do pad meteora, i po verovanju hrišćana Božja opomena da je kraj istorije sveta blizu i da ne treba da se
uljuljkavaju u lažnoj sigurnosti. To je inteligentni um koji je izabrao mesto udara i uklonio većinu životinja kojih tu
ima na milione.

Bermudski trougao

Jedan od najčuvenijih i najzagonetnijih slučajeva nestanaka aviona iznad Bermudskog trougla desio se sunčanog
decembarskog dana 1945. u 14 časova i 10 minuta. Pet torpednih
bombardera tipa „osvetnik” poletelo je iz američke vazdušne
baze Loderdejl, u Floridi. Krenuli su u pravcu istoka, prema
Bahamskim ostrvima, na put dug 600 kilometara. Njihov let
nazvan je Let 19 i bio je rutinska vežba. Jednomotorni avioni, sa
ukupno 14 članova posade, trebalo je da uvežbavaju
bombardovanje ciljeva Kvočka i Pileći greben, blizu ostrva Bimini.
Potom je trebalo da se vrate u bazu Loderdejl, na vreme za
večeru. Međutim nikada se nisu vratili.
Poslednji svedoci Leta 19 bili su na jednom ribarskom brodu.
Petog decembra 1945. oko 15 časova, istočno od ostrva Bimini,
„osvetnici” su preleteli iznad glava ribara.

Komandujući, poručnik Čarls Tejlor, pozvao je u 15 časova i 40 minuta bazu
i obavestio nadležne da su u nevolji, jer su se izgubili. Poslednji razgovor sa
bazom obavljen je oko 18 časova. Posle toga eskadrili Leta 19 zauvek se izgubio
trag. Hidroavion „Martin Mariner”, sa posadom od 13 članova odmah je
poleteo da traga za „osvetnicima”. Ali, već nakon desetak minuta leta njegova
radio veza sa bazom u Loderdejlu bila je prekinuta i više nikada nije
uspostavljena.

Ratna mornarica SAD organizovala je do tada najobimniju spasilačku
operaciju. Desetine brodova i stotine aviona pet dana tragali su za nestalima.
Međutim, nije bilo ni tela, ni olupina, ni tragova ulja, baš ničega što bi moglo
biti bilo kakav trag. Istraga je bila nemoćna da ponudi bilo kakvo objašnjenje.
Slučaj izgubljene eskadrile „osvetnika” ostao je do dan danas velika misterija.
Bio je to prvi zagonetni nestanak nad Bermudskim trouglom. Pojavile su se
raznorazne priče o tome da se nešto zlokobno dešava u tom delu istočne obale

Amerike. Nagađalo se da je
Bermudski trougao mesto
vremenskih iskrivljenja i čudnih energetskih polja, gde su, zbog
elektromagnetnih uticaja, radio i navigacioni uređaji beskorisni.
Neki su pretpostavljali da su u dešavanjima u Bermudskom trouglu
upletene neke jezive natprirodne sile, pa čak i da su u sve uključeni
i vanzemaljci. Pet godina nakon nestanka Leta 19, 16 septembra
1950. reporter „Asošijeted presa”

E.V. Džons napisao je članak o „Izgubljenoj patroli” - kako je
nazvao nestalu eskadrilu „osvetnika”. Naveo je i još nekoliko
narednih nesrećnih slučajeva brodova i aviona u istoj oblasti, koja
se proteže južno od Bermuda, na relaciji Majami-Portoriko. Džonsov članak dobio je veliki publicitet. Uskoro su se
pojavile raznorazne priče o „groblju” raznih plovila i aviona u tom delu Atlantskog okeana. Po nekima, svi ti slučajevi
nesreća u Bermudskom trouglu su delo zlih sila. Razrađivane po novinama, časopisima i knjigama, ove priče postale
su sve neverovatnije. Na primer, u jednoj od njih, izvesni poručnik Voker izbezumljeno viče u svojoj poslednjoj radio
poruci: „Znam gde sam sada...Ne idite za mnom... Izgledaju kao da su iz svemira”. A u filmu „Bliski susreti treće
vrste”, Stiven Spilberg iskazao je svoje uverenje da su pilote Leta 19 oteli vanzemaljci.

~ 111 ~

Da bi proširili misteriju i našli joj korene, autori jedne knjige o Bermudskom trouglu ušli su u trag davnim zbivanjima
na ovom području. Navodno se došlo i do nekih podataka o tome da je i pre
nešto više od pet vekova i Kristofor Kolombo imao zagonetna iskustva u ovoj
oblasti. Još u 16. veku, kada je počelo intenzivnije istraživanje Novog sveta,
sujeverni mornari su pričali o morskim nemanima koje razbijaju brodove i
gutaju mornare. Iz drugih dokumentovanih iskustava može se, na primer,
videti da su između 1781. i 1812. godine isčezla četiri američka ratna broda.
Godine 1880. po vedrom danu bez vetra, isplovio je sa Bermudskih ostrva
britanski brod za obuku „Atlantida”. Nestao je zajedno sa 250 ljudi na njemu.
Američki brod za snabdevanje „Kiklop” napustio je 4. marta 1918.
Barbadoska ostrva. Plovio je za Baltimor, ali tamo nikada nije stigao. To su
samo neki od primera misterioznih nestanaka iz prošlosti. Za svaki brod
nestao u ovom području postojala je mogućnost da bude proglašen žrtvom
„nepoznate aveti”. U Bermudskom trouglu nestajali su i španski jedrenjaci,
britanske fregate, brodovi Sjedinjenih Država za snabdevanje, tovarni
brodovi i tankeri mnogih zemalja. U njemu je do danas nestalo i nekoliko
stotina aviona, a živote je izgubilo nekoliko hiljada ljudi. Ipak, uzevši sve u
obzir, Ratna mornarica SAD-a ne smatra da su vode Bermudskog trougla

nešto posebno opasne. I Obalska straža SAD, koja ima spasilačku bazu u Majamiju, veruje da se većina nestanaka
može pripisati „jedinstvenim odlikama sredine” tog regiona. To je mesto gde je golfska struja veoma jaka i gde se
litice kontinentalnog grebena spuštaju u kanjone duboke kilometrima. U podvodnim pećinama stvaraju se veoma
jake struje, a arktički vetrovi susreću se sa toplim tropskim vazduhom, pa voda postaje opasno ćudljiva, stvarajući
tornada i iznenadne oluje. Ima istraživača Bermudskog trougla koji smatraju da u tom području na čovekovu
orijentaciju utiču određene sile. Neki ugledni geolozi tvrde da na Zemlji, odnosno u njenom magnetnom polju - čija
priroda još nije objašnjena u potpunosti, postoje oblasti u kojima nastaju razni poremećaji. U Bermudskom trouglu,
na primer, igla kompasa zaokreće čak i za 20 stepeni u odnosu na stvari pravac sever-jug. To znači da se ona
usmerava prema geografskom, a ne prema magnetnom polju. Navigatori o tome strogo vode računa, da se ne bi
dogodila nesreća. Kombinacija reznih sila sigurno je jedno od najlogičnijih objašnjenja za fenomen Bermudskog
trougla. Međutim, da se vratimo na nestanak eskadrile „osvetnika”, to jest Letu 19, iz decembra 1945. Pilot Džon
Majer dugi niz godina istražuje sudbinu „izgubljene patrole”. On tvrdi da su se oni jednostavno izgubili i da su zatim
bili „progutani” u nekoj velikoj oluji. Navodno, on tačno zna šta se dogodilo sa Letom 19. Prema njegovoj teoriji, pet
avion tipa „osvetnik” trebalo je, posle vežbe bombardovanja, da produže let na istok do spruda zvanog Velika
uzengija, a zatim ka severu do spruda Veliko jedro, i, najzad, da se okrenu jugozapadu radi povratka u bazu
Loderdejl. Međutim, nakon 90 minuta, poručnik Tejlor isvestio je bazu da su njegovi kompasi pokvareni i da ne znaju
gde se nalaze. Smatrao je da se nalaze negde iznad Floride, mnogo dalje od željenog kursa. Majer, koji je godinama
leteo nad područjem Floride i Kariba, proučavao je radio izveštaje i procenjivao vetrove, vreme i potrošnju goriva.
Unosio je na kartu maršutu „osvetnika”, dokazujući da oni nisu bili iznad navedenih sprudova, već iznad veoma
sličnih ostrva zvanih Abako. Znači, prema Majerovom mišljenju, kada je Tejlor naredio pilotima da lete
severoistočno, da bi došli do Floride, on ih je u stvari uputio još dublje ka pučini Atlantika. Dok su krivudali po
pogoršanom vremenu, nestalo im je goriva, pa su pali u okean. U okviru ovih tvrdnji Majer je organizovao i
ekspediciju ne bi li pronašao olupine izgubljene patrole. Majerov rad ostao je u domenu teorije, sve dok tragedija
koja je usledila nije bacila više svetla. Neposredno posle poletanja iz Kejp Kaneverala, spejs šatl „Čelendžer” je
eksplodirao. Bilo je to 1986. godine. Sva moguća oprema za podvodno istraživanje bila je hitno dopremljena na
Floridu. Trebalo je ispitati morsko dno kod Kejp Kaneverala, ne bi li se pronašli ostaci letelice. Top priliko, na
morskom dnu otkriven je jedan stari ratni avion, verovatno DC 3. Ali, Majer je mislio drugačije. Uspeo je da
izdejstvuje povratak podmornice na mesto gde se nalazila olupina tog aviona. Na dubini oko 120 metara i oko četiri
kilometra od mesta gde je Majer proračunao da je potonuo Let 19, podvodne kamere snimile su karakterističan
mitraljez, kakav su imali avioni tipa „osvetnik”. Avion je izvađen iz vode. „Bila je to samo gomila rđe. Proveo sam
dva meseca ribajući ga, ali nije bilo načina da se identifikuje. Verujem da je to bio avion kojim je pilotirao jedan od
članova Leta 19, kapetan Džordž Stivens. Njegov avion imao je registarski broj 73209, a mi smo pronašli samo 209,
ispisano u fragmentima. Nismo mogli sa sigurnošću da dokažemo da je to zaista bio avion iz Leta 19” - ovako je
razočarano ispričao Majer. Ratna mornarica SAD preuzela je ostatke aviona i prodal ih u staro gvožđe. Majer nije
mogao sebi da priušti dalja istraživanja da bi potkrepio svoju teoriju. (ili mu nije bilo dozvoljeno). Tada je sa Floride
stigao Grejem Hoks (Graham Hoks). Hoks, rođen u Londonu, čuven je po istraživanju dubokih voda. Dok je „njuškao”
okolo u svom istraživačkom brodu „Duboko more”, njegov sonar i kamera uhvatili su profile pet aviona tipa
„osvetnik”. Bili su uspravljeni i uglavnom neoštećeni. Nalazili su se na dubili od oko 200 metara, u krugu od oko dva

~ 112 ~

i po kilometra. Baza Loderdejl udaljena je 30 kilometara od tog mesta. Izgledalo je da se najzagonetnija avionska
misterija Bermudskog trougla najzad počinje rešavati. Međutim, posle mesec dana medijske histerije, Hoks je

objavio da to zapravo nisu avioni sa Leta 19. (ili je dobio takav zadatak ili ultimatum).
Detaljnim pregledima otkriveno je da to jeste pet „osvetnika”, ali ne onih „pravih.”
Identifikacioni brojevi nisu se uopšte poklapali, a nađeni avioni bili su stariji od onih
koji su nestali 1945. godine. „Osvetnici” koje je pronašao Hoks su, izgleda, završavali u
okeanu greškama pilota koji su se obučavali na top području između 1943. i 1945.
Arhiva ratne mornarice SAD obelodanila je da je, osim „Izgubljene patrole”, tih godina
bar još 129 drugih „osvetnika” bilo žrtva loše procene leta svojih pilota ili nevremena.
(čudno, pa ni država kakve su SAD ne može sebi tek tako da priušti da žrtvuje 100
aviona u nekom Trouglu pa da ih i dalje šalje tuda, i to u vreme rata).

Prema Hoksovom mišljenju, jedini izazivači katastrofa aviona i brodova u Bermudskom trouglu jesu
meteorološke neprilike u tom delu Atlantika. „Tamo je vreme nepravedno. Ako idete oko rta Horn očekuje vas loše
vreme, ali u Floridi ljudi sede u košuljama kratkih rukava na jakom suncu. Vreme je kao pesma sirena, gadne oluje
iznenada udaraju, brzo nestaju i niko ih nikad više ne vidi” - priča Hoks. Ipak, Hoks je pomalo i zadovoljan što
„Izgubljena patrola” još nije pronađena. Ne želi da on bude taj koji će „zakopati” legendu o Letu 19. Kako on kaže –
„Ljudi bi više voleli da se u Bermudskom trouglu krije čudovošte kao, na primer, ono iz Loh Nesa, ili da su dešavanja
uzrokovana nekim natprirodnim silama. Može se reći da je misterija Bermudskog trougla i danas veoma živa”. Od
mnogih nestanak i nesreća u Bermudskom trouglu navešćemo samo neke. U luci Norfolk u SAD, 27. maja 1968.

vojni predstavnici i meštani okupili su se da sačekaju atomsku
podmornicu „Norfolk”. Sedam dana ranije javila se sa položaja kod
Azorskih ostrva.

Posle toga prekinut je radio kontakt, verovalo se, zbog kvarana
primopredajniku. Ali, podmornica se nije pojavila, pa su stotine aviona
i brodovi krenuli u potragu. Prokrstarili su taj deo Atlantika uzduž i
popreko, međutim podmornici nije bilo ni traga ni glasa. Ratna
mornarica SAD nije uspela da pronađe nikakvo objašnjenje za ovu
nesreću. Između 30. juna i 10. jula 1969, znači za samo desetak dana,
isčezle su posade četiri plovna objekta. Najpre je, 30. juna, jedan
britanski brod naišao na napuštenu lađu dugačku 18 metara. Nikakvih
tragova posade nije bilo. Zatim je, 6. jula, jedan švedski brod naišao na šest metara dugi čamac. Utvrđeno je da je
potpuno ispravan, ali da je posada isčezla. Britanski tanker „Helisoma” otkrio je između Azorskih i Bermudskih ostrva
lađu dugu 110 metara, bez posade. I konačno, 10. jula 1969. pronađena je 12 metara duga jahta, takođe bez ljudi.
Sredinom aprila 1970 teretnjak „Milton latrides” nestao je na putu iz Nju Orleansa za Kejptaun. U martu 1973.
teretnjak „Anita”, od dvadeset hiljada tona, isčezao je na putu za Nemačku. Na sebi je imao 32 člana posade. Ronioci
su, sredinom februara 1972. pronašli u Meksičkom zalivu ostatke tankera „V.V. Fog”, dugog 107 metara. Tanker je
nestao 1. februara, sa 39 članova posade. Pronađeno je kapetanovo telo u njegovoj kabini. U ruci, kažu, je držao
šoljicu za kafu. Jeste, brod tonuo a kapetan pio kafu.
Engleski naučnik Ajven Sanderson pretpostavlja da bi u događanjima u Bermudskom trouglu udela mogla imati
i nama nepoznata podvodna civilizacija. Ako postoje, smatra on, verovatno nas u novije doba proučavaju. To bi
mogli biti oni reptilijanci o kojima je govorio dejvid Ajk. Možda u nama vide opasnost po sopstvenu civilizaciju, to
jest, za sopstveni opstanak (??). Zbog toga možda, podvodna bića izlaze iz okeana u letećim tanjirima i uzimaju
„uzorke” sa brodova i aviona. Sanderson ovu tvrdnju potkrepljuje mnogim izveštajima o NLO-ima koji su izletali
velikom brzinom iz vode, naročito u blizini Floride. Novinar Art Ford ukazuje na koincidenciju da avioni i brodovi
nestaju baš u području koje danas služi kao sektor iz kojeg se lansiraju svemirske rakete. Kako on kaže: „Nama je
istočna obala Floride idealna za ispaljivanje svemirskih brodova u kosmos. Možda je, isto tako, ovo područje idealno
i za ateriranje svemirskih letelica iz nama nepoznatog prostora Okeanski koridor od svemirske baze Kejp Kanaveral
do baze Loderdejl nije opterećen avionskim linijama, to jest, može se reći da ih i nema.” To znači da je opasnost od
sudara u vazduhu gotovo samo teoretska. Taj deo okeana mestimično je načičkan malim ostrvima koja bi mogla
služiti kao „oznake” za navođenje ili mesta za ateriranje u slučaju nevolje. Sva ta ostrva mogu da se prepoznaju i sa
velike visine. Šta će visokorazvijenoj civilizaciji koja dolazi iz stotine, i hiljade svetlosnih godina udaljenih planeta i
zvazda ostrva za navigaciju. I što bi se krili pod vodom?
Čarls Berlic, autor jedne od knjiga o Bermudskom trouglu, dozvoljava mogućnost da ova misteriozna oblast, kao
i neke druge čvorne lokacije elektromagnetskih gravitacionih sila na zemlji, predstavljaju prozor kroz koji dolaze i
odlaze „kosmički posetioci” i odnose ljudska bića radi proučavanja, raznih eksperimentisanja ili nečeg sasvim trećeg.

~ 113 ~

I tako, uprkos svim naporima, misterija Bermudskog trougla i dalje je daleko od rešenja, i dalje nastavlja da golica
našu maštu.

Jedna verzija porekla i smisla Bermudskog trougla
- veza sa drevnim paganskim carstvima i misterioznim mestima u trouglu

1: meksicke piramide Maja - Čičen Ica, Teotihuacán, Palenque itd... Trougao predstavlja Bermudski trougao.
Zaokruzeno podrucje zapadno od Afrike predstavlja mesto za koje se pretpostavlja da je nekada bila Atlantida, a
sada su tu Kanarska ostrva, na kojima su živeli Guanči, beli i plavooki domoroci. Broj 2:egipatske piramide, sveti
grad Sunca – Heliopolis. Broj 3:kineske piramide. Broj 4:Jjapanski đavolji trougao - Područje koje japanski i filipinski
pomorci zovu „đavolji trougao” more“,smešteno uz istočne obale Japana,je poznato po misterioznim nestancima.
Potala,Lasa,(Tibet) je označena znakom pitanja – otkud na ovoj liniji još jedan sveti grad uz Heliopolis i Palenku. Nisu
brojevima obeleženi Perzepolis u Persiji i Harapa u dolini Inda, još dva „sveta grada” kao ni Eridu, Sumer, navodni
sveti grad Anunakija. Broj 2 plave boje su Ionagoni (japanske podmorske piramide i građevine).

Doista čudno. Ove linije smo imali priliku da vidimo, i paganski žreci su znali i za 30 paralelu, koja „spaja”
Heliopolis, Eridu, Persepolis.

Bermudski trougao je postao poznat od 1945 pa na dalje, a tada je došlo do razmimoilaženja istoka i zapada,
SAD i SSSR. Američka javnost je „pumpana” opasnošću od komunizma, a planirana je uzgradnja kosmodroma kod
rta Kanaveral, odakle je u svemir poletela oktobra 1957 raketa „Atlas”. Osim toga su SAD bile najranjivije upravo od
strane meksičkog zaliva, (što će se pokazati i sa Kubanskom krizom) usled mnogobrojnih državica Srednje amerike,
podložne lakim promenama sistema i režima, potkupljivih lidera, koje su lako mogle pružiti svoje usluge i postati
sateliti SSSR. Takođe američki vojni eksperimenti sa elektromagnetnim i drugim naoružanjem su počeli krajem II
Svetskog rata. Poznato je, javna je tajna da dostignuća vojne tehnologije bivaju poznata javnosti decenijama nakon
prve upotrebe. Svi smo gledali filmove o Džemsu Bondu, i stvari koje je Džems koristio nisu naučna fantastika, vojne
i civilne obaveštajne službe imale su opremu četrdesetih i pedesetih kakva je i danas smatrana za čudo. Ono što mi
znamo kao mobilni telefon je bilo njima poznato odavno. Bermudski trougao je poslužio SADu za odvraćanje
potencijalnih neprijatelja, jer u to vreme nije bilo opasnosti od Al Kaide već od latinoameričkih revolucionara i SSSR,
kao i poligon za isprobavanje novih naoružanja. Ništa više. Takođe, u poslednjih 20, pa i 30 godina nijedan brod ili
avion nije nestao. Nije, jer je hladni rat prestao i SAD imaju vojnu dominaciju. NATO kontroliše celu Evropu a težište
kriza je pomereno na Bliski istok i interesi SAD se sada ne brane na Kubi, koja je usamljeno ostrvo posrnule privrede,
nego u Afganistanu. Vojska SAD poseduje sistem HAARP na Aljasci kojim se može modofikovati klima u celom svetu,
i kad vlasnici megakorporacija „naruče” može se dogodoti da se izazovu suše ili poplave i uništi poljoprivreda nekog
regiona da bi ta korporacija ušla na to tržište. Bermudski trougao je danas važan samo ufolozima. I scenaristima

~ 114 ~

filmova. Da je klima tog područja ćudljiva, to je tačno, prepuno uragana i oluja koje se pojave iznenada i nestanu,
ali te oluje ne mogu nauditi avionima koji lete na 5 000 i više iznad mora, kao ni brodovima od stotinu tona. Ipak
1945 su avioni leteli niže, a brodovima je itekako mogao da naudi iznenadn tornado. Ljudski faktor takođe može,
ako postoji interes za to, da se svet drži u strahu. Uz to krajnje promenljiva i turbulentna Golfska struja može brzo
ukloniti svaki trag nesreće,a iznenadne lokalne oluje s grmljavinom i prolomima oblaka čest su uzrok nesreća za
pilote i pomorce, posebno u ovim krajevima. Topografija okeanskog dna varira od širokih plićaka do nekih od
najdubljih morskih brazda na svetu.Prečesto se ovo područje prelazi u premalim brodovima s premalim
poznavanjem rizika podneblja i bez dobrih pomoraca.

Šou počinje

Bio je 21. septembar 1910. godine kada su žitelji Njujorka (New York) puna tri sata posmatrali stotine
atmosferskih svitaca koji su leteli nad gradom. Prizor je bio fantastičan i nikad do kraja nije objašnjen. Sličan
fenomen se desio u noći 24. avgusta 1978. godine nad gradom Habarovskim, u bivšem SSSR. Iznenada se začuo
rezak zvižduk. Odjednom je nebo postalo svetlo kao da je bio dan. Istovremeno, svetleći se „objekat” postepeno
spuštao i na samoj povrsini zemlje snažno planuo. U zoni „prizemljenja” zemlja se istog časa topila i ugljenisala. Iako
je od tada prošlo dosta vremena, ni do danas na tom mestu nije ništa niklo. Zemlja je potpuno mrtva.

Evo još jednog sličnog primera. Jedne septembarske večeri 1984. godine iznad poljoprivrednog dobra
Udmurtskog (Rusija) iznenada se zvezdano nebo osvetlilo i sa neba su počele padati svetlece bele „kugle”, koje su
se poput kakvih sablasnih svetlećih balona, krivudajući i kružeći, lagano spuštale na zemlju. Međutim, efekat nije
bio samo svetlosni: u prečniku od 20 km ispali su iz pogona svi transformatori i dalekovodi.

Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda
(Kenneth Arnold), 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih
objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oko 10,000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio
po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko
vode – otuda i od tada i potiče naziv „leteći tanjir.” Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i

publike. Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno
tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku,
osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni
pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika
polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je
rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao
kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno
citirala, koristeći izraz „leteći tanjir” umesto kao tanjir. Leteći diskovi
je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940-ih i ranih
1950-ih da bi opisali ovu vrstu objekata. Početkom 1950-ih počinju
da se pojavljuju spiritualne sekte u vezi sa NLO, što je jako bitno za
našu temu, kao i za stvaranje Nju Ejdž religije. Društvo Eterijus je
jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar
Komanda. „Vernici” tih sekti su tvrdili da su, vanzemaljci, koji su sponzorisali takve grupe, u svojoj dobronamernosti
upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rat ili su pozivali Zemlju da se jednom priključi
međuplanetarnoj federaciji. Tokom 1970-ih, javno mnjenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T. )
je verovalo da su NLO, ako uopšte postoje, osoblje intergalaktičkih letelica i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni.
Ovaj model se promenio tokom 1980-ih, nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (Whitley Strieber) (prva knjiga u
nizu je bila „Pričešće”, Communion) i Žaka Valea (Jacques Vallee) (između ostalih, knjiga „Pasoš za Magoniju”
Passport to Magonia). Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u
vremenu tokom kojih je bio podvrgavan nepoznatim eksperimentima. Naslovna strana njegove knjige Pričešće
dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u Šva umetnosti
(Schwa art).
Vitli Striber je verovao da je opsednut, i dao je predstavu vanzemaljca kakvog ga predstavlja moderna ufologija,
velike glave bez kose i velikih očiju kao kod mačke. Takođe je bio ubeđen da je bio žrtva otmice i eksperimenata, od
strane vanzemaljaca. Još jedan lik uz sfričkog šamana Kreda Mutvu, i čoveka sa spiritističkim iskustvima, našeg
prijatelja Dejvida Ajka. I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima
neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima. Proučavaoci Biblije znaju da vile i vilenjaci ne postoje, a njihove
tobožnje pojave su ustvari demoni, pali anđeli.
Sredinom 1950-ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin leteći tanjir, toliko odomaćio u američkom govoru,

~ 115 ~

da je 94% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u
novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili hladan rat (58%). Holivudski
naučnofantastični filmovi 1950ih, kao što su „Dan kada je Zemlja stala” (The Day the Earth Stood Still) (1951),
„Zabranjena planeta” (Forbidden Planet) (1956), i „Zemlja protiv letećih tanjira” prikazuju letelice u obliku tanjira,
čime još više utvrđuju termin kao kulturnu ikonu. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija
(Frank Scully –“Iza letećih tanjira”, Behind the Flying Saucers 1950), Donalda Kihua (Donald Kichu -- „Leteći tanjiri
su stvarni”The Flying Saucers Are Real, 1950) i „Leteći tanjiri iz svemira” (Flying Saucers From Outer Space, 1953),
kao i knjige orijentisane na kontakt poput knjige Džordža Adamskog(George Adamski - „Leteći tanjiri su sleteli”,
Flying Saucers Have Landed, 1953). Sva ova i druga literatura, knjige, stripovi, filmovi… imala je zadatak da kreira
javno mnjenje i da jednostavno, predstavi NLo kao nešto normalno, čas neprijateljsko, a u novije vreme i prijateljsko
a i moguće veoma opasno, kako to rade najnoviji filmovi „Dan Nezavisnosti” iz 1996, „Rat Svetova” iz 2005, „Invazija
sveta: bitka za Los Anđeles” iz 2010. Leteći tanjiri je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih pojava
na nebu od 1940ih do 1960ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale oblik tanjira. Krajem 1960ih, termin NLO
(Neidentifikovani leteći objekat) ili UFO (Unidentified flying object) je počeo da se koristi sve češće. Upotrebu reči
NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan Edvard Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt), prvi direktor Projekta
Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je smatrao da je termin leteći tanjir nedovoljno širok da bi se pod njim
obuhvatile sve neobjašnjive pojave i fenomeni. Njegov predlog je u vazduhoplovstvu bio vrlo brzo prihvaćen (i
termin NLOB je bio nakratko korišćen, sve do 1954.). Rupelt je opisao iskustva sa „Projektom Plava knjiga” u svojim
memoarima „Izveštaj o Neidentifikovanim letećim objektima” (1956). Neviđena teškoća u vezi sa terminom NLO je
da često dovodi do žučnih debata između podržavaoca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da NLO prosto
znači da je objekat neidentifikovan od strane onih koji su videli objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv,
a još manje da je vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači su predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti
na ona opažanja koja su bila ispitivana intezivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima, šta je, ustvari,
i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim direktivama iz 1950ih. Na primer Pravilnik vazduhoplovnih
snaga SAD 200-2, izdat 1954., definiše NLOB kao bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama,
aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa jednom poznatom letilicom ili
projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću identifikovati kao poznati objekat. Čak, štaviše, za istraživanje NLOB-a
je navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih aspekata. Očigledno je da se ovakve
zabrinutosti nisu odnosile na uobičajena objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodni fenomeni ili ljudskom
rukom stvoreni objekti, osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice. Stoga N u NLO umesto za
neidentifikovani bi više odgovaralo da stoji neobjašnjeni ili nekonvencionalni, kao što je 1970ih bivši vazduhoplovni
inženjer NASA-e, Pol Hil (Paul Hill) naslovio svoju knjigu na ovu temu: „Nekonvencionalni leteći objekti.” Na
engleskom akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object), a na španskom, portugalskom i francuskom OVNI
(npr. na španskom Objeto Volador No Identificado, na francuskom, Objet volant Non Identifié). Tipične
karakteristike NLO-a: Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje se i danju i noću).
Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju pravac (najranije spominjanje njihovog
kretanja je opisano sa kao tanjiri koji poskakuju po vodi). Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla. Letelice
u obliku cigare sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način).
Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO-a je ogroman – pominju se pravougli trouglovi, latinična slova
V, lopte, kupe, rombovi, bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost oblika, veličina
i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika
raznolikost ukazuje na moguće parafizičko poreklo, (druga dimenzija, duhovi…), a neki i da postoji velika raznolikost
u oblicima i veličinama zemaljskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite pogone i na različite svrhe,
tako da raznorodnost NLO-a nije nipošto neočekivana niti neobjašnjiva. Drugi argument je da stvarni oblik, u
nekim slučajevima, može biti prikriven ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile karakteristike
pogonskog uređaja, u šta veruju i NASA-ini inženjeri Pol Hil (Paul Hill) i Džejms Mek Kembel (James McCampbell).
Jonizovanje vazduha može takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju svoju
strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje nalik na neonsku svetlost, koje se često
viđa oko objekata – to slično se dešava i sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se može prikriti ili
izobličiti usled promena u kosmičkom vremenu, koje potiču od antigravitacionog pogonskog sistema. Ipak, neki
veruju da su takve spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO-i vanzemaljske letelice problematična
sama po sebi. Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim primećenih pojava
toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, pa sve do predsednika Sjedinjenih Država; pojave se
povremeno beleže i na videu i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću zemaljskih fenomena (kao što
su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd.).

Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO-a osnova za prvobitno neobične pojave, okružene sa mnogo

~ 116 ~

pogrešnih tumačenja,želja i nerazumevanja. U novije vreme je pojava NLO-a sve učestalija, a od 2000. godine je
postala masovna, tako da je sve veći procenat očevidaca, a i viđanja postaju masovna, skoro iznad svih velikih
gradova. Kao što je sve masovnija distribucija filmova i literature spiritističko – satanističko – okultnog sadržaja,
napada na religiju, posebno Bibliju i legalizacija nemorala. I te kako ove pomenute pojave imaju veze sa učestalošću
pojavljivanja NLO, jer sve potiče iz jedne kuhinje…a od pomenute 1947 godine je pojavljivanje NLO i njihova
medijska propratnja, potpomognuta senzacijama, dokumentarcima i filmovima, bestselerima i velikim otkrićima
zaodenutim onim „top secret” sve učestalija, da bismo primetili da se od 1970, a posebno 2000te umešala i zvanična
nauka, TV kuće sa ozbiljnim, istraživačkim, emisijama, kao i mnogobrojni web – sajtovi, i da su šarlatane i ljude željne
senzacije zamenili ozbiljni naučnici i istraživači.

Kada pominjemo susrete sa NLO-ima imamo „Bliski susret prve vrste”, što označava događaj u kojem je NLO
viđen sa male udaljenosti (ispod 600 metara) ali nije ostvario nikakvu interakciju sa okolinom. Kategoriju je definisao
dr. Alen Hajnek (Allen Hynek). „Bliski susreti druge vrste”, označava događaje u kojem je NLO viđen sa male
udaljenosti ostavivši fizičke tragove ili je primećena interakcija sa predmetima ili životinjama. „Bliski susret treće
vrste”, označava događaj u kojem je NLO viđen sa male udaljenosti i posada NLOa je primećena. „Bliski susret
četvrte vrste”, označava događaj u kome je osoba oteta od strane vanzemaljske inteligencije. Kategorija je dodana
nakon smrti dr.Alena Hajneka. „Bliski susret pete vrste”, označava događaj u kojem je na neki način uspostavljena
direktna, uzročno-posledična komunikacija između ljudi i neke vanzemaljske civilizacije. Kategorija je dodana nakon
smrti dr Alena Hajneka.

Dana, 12. augusta 1974. godine, oko tri sata posle ponoći, američki policajci Majk Alden i Mark Pen, bili su u
rutinskoj patroli nedaleko od periferije mirnog gradića Tiltona, kod Nju Hempšira. Odjednom, na udaljenosti od
jednog kilometra, iznad krošanja drveća ugledali su neidentifikovani leteći objekat. Prema navodima policajca
Aldena, koje je objavila gotovo celokupna američka štampa, zagonetna je letelica imala oblik ogromne lopte za ragbi
i bila je svetlija od bilo koje zvezde na nebu. Policajci su odmah uključili svoj službeni magnetofon i uspostavili radio-
vezu sa Policijskom stanicom, kako bi sledećih minuta dežurnom službeniku iznosili sve pojedinosti koje su zapazili
na neobičnoj letelici. Uz konsultaciju sa Centralom, odlučili su da tajanstvenim posetiocima iz letelice skrenu pažnju
na svoje prisustvo, pa su upalili dugačka svjetla na svom automobilu usmerivši ih prema letećem tanjiru.
Istovremeno su na krovu kola uključili karakterističnu treptavu plavu svetlost – rotaciju. Nema sumnje, bića iz
letećeg objekta su ih odmah primetili, jer je u istom času, otuda stigao jasan odgovor: sa neobične letelice je dolazila
žuto-plava svetlost, u istom ritmu kao i sa policijskih kola. Kao da su odgovarali na svetlosne signale, približujuci se
policajcima u isto vrijeme. U međuvremenu, na lice mesta stigla je još jedna policijska patrola. U kolima su bili
iskusni policajci Stiven Hodz i Mark Stenli. Oni su slušali izvestaj svojih kolega, pa su odmah došli da im se nađu pri
ruci. Najzad, stigla su i treća policijska kola, u kojima je bio šef policije Harold Knolton. Dakle, pet policajaca s troja
kola, magnetofonima i radio vezamama. Iznanada, policajci su primetili jos dva manja leteca objekta, bleštavobele
boje. Postrojeni u nekoj čudnoj formaciji, tri su čudne letelice, pred zapanjenim americkim policajcima, počele da
izvode prave akrobacije. Čas su vertikalno poletale, čas su se okretale u krug, dizale, pa spuštale, pa opet dizale. Kao
da su želele da prikažu sve mogućnosti koje poseduju. Posle otprilike pola sata, tri su leteća objekta naglo odletela
i izgubila se iz vidokruga. Da je svedočanstvo autentično u to niko ne sumnja jer su spektakularnu nebesku predstavu
sa svojih prozora posmatrali i mnogi meštani koji žive u blizini.

Za vreme novogodišnje noći, 1978 godine, nad Engleskom je bilo više pojava svetlećih objekata koji su proizvodili
pištavi metalni zvuk. Ministarstvo odbrane je svetleće diskove, ne mogavši drugačije, proglasilo kosmičkom
prirodnom pojavom.

Moskovski list „Pravda“ je, godine 1979, objavila izjave očevidaca koji su videli pojavljivanja NLO nad Rusijom
(tada SSSR). Veterinar, dr. Palčev je obilazeći seosko imanje, na oko 800 kilometara od Moskve, nabasao na
prizemljenu letelicu pored koje su stajala tri čovečuljka, niskog rasta, jajastih glava i dugih ruku sa četiri prsta. Neka
neobična sila ga je oborila na tlo, i ubrzo je osetio kako gubi svest. Kada se osvestio, video je da mu sat ne radi i
osećao bol u glavi i mučninu.

Stotinak kilometara od Moskve su kampovala trojca ljudi, kada se u pola noći začulo mrmljanje na nepoznatom
jeziku. Oni su izašli iz šatora i ugledali predmet nalik na užarenu sijalicu, visok 25-30 metara, koji se podigao sa
zemlje i nestao na nebu. Tamo gde je stajao, ostao je krug spaljene trave. Godine 1977, u gradu Kuebradiljasu na
Portoriku je jedan građanin u svom dvorištu ugledao malo biće u zelenom vazdušastom odelu, sa kacigom i
antenama na glavi. Pretpostavivši da je u pitanju komšijsko dete, zamolio je kćerku da upali svetlo. Kada je video da
spodoba ima rep i da nije dete, krv mu se sledila u žilama. Spodoba se samo provukla kroz plot i u stilu Supermena
uzletela i nestala.

Na nebu iznad Izraela, 1979 godine, je viđeno mnoštvo svetlećih lopti crvene boje. Misleći da se radi o balonima
napunjenim eksplozivom ili nečem drugom što je poslao neprijatelj iz Sirije, uzleteli su avioni Ratnog
vazduhoplovstva, ali su se tada vatrene kugle ogromnom brzinom izgubile na nebu.

~ 117 ~

Godine 1978. u Berkširu (Engleska) desio se slučaj kidnapovanja od strane „vanzemaljaca.” Jedna porodica je
bila oteta od strane tobožnjih „došljaka sa uništene planete Janos, koji lutaju svemirom u potrazi za novom
domovinom.” Ovih pojedinosti su se ti ljudi setili tek kada su se podvrgli hipnozi.

U blizini Rio de Žaneira (Brazil), godine 1980, devojku i momka su oteli „vanzemaljci” i odveli ih u svoju bazu
ispod mora. Ličili su na pacove. Vršili su eksperimente nad njima, i uzimali uzorke kose, krvi, pljuvačke i mokraće.
Posle su ih vratili u automobil, a par se pojedinosti setio tek posle podvrgavanja hipnozi. Iste godine u istom gradu
je oko 30 000 stanovnika pratilo divljanje vatrenih lopti po gradu, koje nisu pravile štetu, ali su izazvale utisak
sudnjeg dana.

U Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije je svetleći zrak iz crvene vatrene lopte, godine 1980, uništio dve kuće.
Godine 1977. je u okolini Londona inspektor Dezmond Kordon vodio slučaj „plavičastog sjajnog stuba” koji se
spustio s neba i bio visok gotovo 1000 metara, stajavši nepokretno gotovo pola sata.
1965. godine je Severnu Ameriku nadletela ogromna crvena vatrena lopta koja je izazvala neobjašnjive nestanke
struje u celoj Sev. Americi. Prva je „zakazala” centrala Konsolidated Edison, tog 9. novembra 1965, da bi uveče do
21. čas cela Sev. Amerika bila bez struje.
Augusta 1958. godine je leteći predmet nadleteo Rim, i grad je cele noći bio bez struje. naravno, odmah su, po
ovim i sličnim slučajevima pale sumnje na „one iza Gvozdene zavese”, SSSR i istočni blok, ali nije poznato da Rusija
poseduje nešto slično, poput naprave koja je u stanju da „isisa” električnu energiju celom severnoameričkom
kontinentu, ili bez fizičkog dodira onesposobi električne centrale.
1969: Džimi Karter (Jimmy Carter), predsednik SAD-a video NLO na nebu. 1969: Nil Armstrong (Neil Armstrong),
astronaut, prijavljuje da je video dva NLO-a kada je Apolo 11 sleteo na Mesec. O ovom slučaju postoji dugo skrivani
izveštaj. 1971, u Delfosu, Teksas NLO ostavlja znak na tlu u obliku svetlećeg prstena. 1973, Paskagola desila se
otmica. 11. oktobra Čarls Hikson (Charles Hickson, 42) i Kalvin Parker (Calvin Parker, 19) pecaju na reci kada nailazi
NLO i tri bića ih unose u letelicu gdje su bili paralizovani 20 minuta dok ih je mehaničko oko skeniralo. 1975, otmica
Trevisa Valtona (Travisa Waltona), 5. novembra. Trevis nestaje na nekoliko dana- vraća se sa pričom da su ga oteli
vanzemaljci, piše knjigu o tome koja se adaptira u film. Dobra ideja da se zaradi novac. 1977, Kolares ostrvo, Brazil,
NLO napada stanovnike brazilskog ostrva, sisajući im krv svetlosnim zracima. 35 povređenih stanovnika, ostrvo je
evakuisano. 1978 je nestao na nebu australijski pilot hrvatskog porekla Rudolf Valentić (Rudolph Valentich) zajedno
sa letelicom. Pred sam nestanak, australijski pilot prijavljuje pojavu NLO i biva vrlo uzbuđen. 1980, Keš Landrum,
incident, 29. decembra oko 21 čas troje ljudi se vozilo u autu bluzu Hufmana, Teksas. Kada se pojavila letelica oblika
dijamanta i sletela ispred automobila. Trio se zaustavio obilazio letelicu koja je ispuštala plamenove. Nakon 15
minuta letelica poleće i pojavljuju se vojni helikopteri koji je okružuju. Letelica odlazi velikom brzinom. 1980,
Rendlešem Forest Incident, najpoznatiji Britanski NLO incident. Nik Pop (Nick Pope), britanski agent i visoki vojni
zvaničnik je izjavio da je taj incident veći od onog u Rozvelu, uglavnom oko Božića NLO sleće u šume Sufolka što

stvara velike pometnje, kao panika ljudi, stampeda krava..

Rendlešem forest NLO

1982, Bajkonur Kosmodrom, Kazakstan (tada u SSSR) desio
se prepad Lansirno mesto je privremeno zatvoreno zbog
prepada i sabotaže od strane NLO-a u junu. 1985, Tbilisi,
Gruzija (SSSR) viđenje, putnici i piloti sovjetskog putničkog
aviona gledaju u čudno svetlo tokom leta iz Tibilisija u Tallin,
januara 1982. 1986, „Height 611” UFO incident, 29. januar,
NLO se srušio u Dalnegorsku, SSSR, srušio se na brdu. Tri dana
kasnije dolazi grupa ufologa na to mjesto koje je opečeno i
jedino pronalaze komad filma, kojeg daju razviti no na njemu
nema ništa. 1986, 16. novembra grupa NLO-a prati 50 minuta
putnički avion „Japan Air Linesa” let 1628. 1986, 17. novembra, Enkoridž, Aljaska. Japanski pilot So Terauč i koji je
pilotirao Džambo džetom na visini od 10,600 metara doživljava susret sa neobičnim letelicom koja je osvetlila
njegovu kabinu i izvodila neverovatne manevre u vazduhu. To je trajalo oko sedam minuta, kada je otišla; da bi se
nakom 5 minuta pojavila letelica nekoliko desetina puta veća od Džambo džeta koji je 70 metara dugačak, obasjana
plavom svetlošću. Kontrolni toranj u Enkoridžu nije ništa primećivao, a letelica je nakon par minuta nestala i avion
je srećno sleteo. 1990, u Belgiji, nekoliko masovnih viđenja crnih trouglastih NLO-a u Belgiji, belgijsko ratno
vazduhoplovstvo ima radarske susrete i objavljuje snimke.
1990, Montreal, Kvebek, Kanada NLO, 7. novembar, preko 40 ljudi uključujući policiju gleda preko 3 sata u NLO
iznad hotela u Montrealu. 1994, 16. septembra, učitelji i osoblje škole Ariel u Ruvi, Zimbabve je bilo iznenađeno

~ 118 ~

kada su učenici stari od 5 do 12 godina došli da prijave da se leteći tanjir spustio na školsko igralište. 1996, Varginja,
Brazil, gde se dogodio poznati Brazilski incident kada se srušio NLO u Minas Gerais, Brazil. Višestruka viđenja čudnih
bića za koje su neke devojčice mislile da je đavo u pitanju. Bića viđena i na dečjoj rođendanskoj zabavi, što je
navodno inspiriralo redatelja Šijamalana (Shiamalan) za scenu u filmu „Signs“.

1997: U Meksiko Sitiju snimanje dobro vidljivog NLO-a. 1997, Feniks, Arizona NLO incident, višestruke spore
svetlosne formacije iznad metroa u Feniksu. 2001, 11. septembar, navodno snimljen NLO za vreme napada na
Svetski Trgovinski centar u Njujorku. 2001, 29. septembar, jedan mađarski vojni pilot je snimio odličan snimak NLO-
a iz svog aviona u sred dana iznad Budimpešte. 2005, 27. aprila Bela Kuća u vašingtonu evakuisana kada NLO ulazi
u zabranjenu vazdušnu zonu i nestaje. Objašnjeno kao:“Oblak ili nekoliko ptica.” 2005, NLO-i prijavljeni i snimljeni
u Kaufmanu, Teksas.

2005, Vudsajd, Kvins, pet letećih tanjira se pojavilo iznad Vudsajda,, Kvins u novenbru 2005. Viđeni su iznad celog
Kvinsa i područija Menhetna. Nestali su jedan po jedan.

Nema mesta na svetu gde nisu viđani – „leteći
tanjir” iznad Knina 2007

2006, Kent, Engleska 25. mart, nepoznata
ovalna kugla je viđena kako lebdi iznad lokacije
u Kentu. Zatim odlazi prema zapadu. 2006,
London, Engleska 17. juna, oko 22 časa u noći, 5
crvenih kugli je viđeno kako leti na nebu blizu
Londona. 2006, 20. septembar. Predviđeno
sletanje šatla „Atlantis” odgođeno je za jedan
dan kako bi posada istražila da li „manji, crni
objekat” blizu šatla predstavlja nekakvu
opasnost, saopštili su u NASA. Posada je objekat
primetila dok su kamerom posmatrali Zemlju,
utvrdivši da se kreće istom brzinom i istom
orbitom kao šatl. Pretpostavka je bila da je riječ
o komadu leda ili delu šatla koji je otpao
prilikom ranijih inspekcija. 2006, 1. decembar, u Sibiru je objavljeno nekoliko članaka o rušenju NLO u području
sibirkih šuma koji je izazvao manji požar. 2006, 27. oktobra, Tapen, Severna Dakota, gde je jedan je 16-godišnjak
ustao u sred noći čuvši čudne zvukove napolju i zatekao na njivi dva visoka bića 8 do 9 stopa (2, 50 m) kako rade
nešto stoci. U jednog je ispalio metak iz svoje puške i čuo gadan nezemaljski krik, da bi na to drugo biće udarilo
momka i onesvjestilo ga. 2007, 27. april u Kninu (Hrvatska) u 3:30 h primećen NLO žutog duguljastog oblika kako
lebdi 10 minuta nad Kninom tokom dana isti je primjećen od strane dva pilota nad obalama Velike Britanije. 2005,
5. septembar, Kragujevac, Srbija, Dalibor Ilijevski je
snimop NLO. Dalibor je NLO primetio tek kada je
slike koje je napravio u okolini Kragujevca postavio
na PC.

Kragujevac 2005

Od 2000. godine su viđenja i susreti, pojave NLO
na nebu i neobjašnjive pojave vezane za ovaj fenomen postale jako učestale. Uz svu medijsku pažnju koju su dobili
NLO, posebno na Internetu, i na TV u emisijama najgledanijih televizija, poput Nacionalne geografije, same pojave
više nisu ništa nenormalno, već nešto što treba prihvatiti kao normalnu pojavu i očekivano. To je cilj, ako je po
ponašanju medija. Na TV-u je teško, skoro nemoguće pogledati hrišćansku emisiju koja veliča moral ili najavljuje
skori dolazak Spasitelja, ali priča o pojavama vanzemaljaca ima svakodnevno. Od 2000. do 2011. je bilo više pojava
NLO nego u celom 20. veku, i kao da se oni više ne kriju. Imamo primere da se njihova pojava i priziva, što ćemo
dokumentovati iz usta glasnogovornika New Age-a, kada za to dođe vreme na ovim stranicama. Spotovi sa letećim
objektima se emituju na TV kao promocija koncerata ili sportskih događaja. Tako je sa spotom Olimpijskih igara u
Londonu 2012, ili igrama zemalja Komonvelta u Indiji. Ogromni svemirski brod je nad stadionom u Delhiju, ili leteći
objekti nad olimpijskim stadionom u Barseloni. Napad vanzemaljaca koji ujedinjuje čovečanstvo pod ruku jednog
vođe koji je u filmu uglavnom američki predsednik koji ume da puca i pilotira. Mnogima je nejasno zašto se toliko
forsira ta tema, velike pare se ulažu u promociju teme o vanzemaljcima, filmove, spotove…njihov se dolazak

~ 119 ~

najavljuje i na najozbiljnijim forumima i organizacijama. Pa i u Ujedinjenim nacjama.

Delhi, Indija, Komonvelt igre 2010 – otvaranje. Svemirski brod nad stadionom

Jezovit niz unakažene teladi u južnom Koloradu, u SAD-u, naterao je meštane i policijske funkcionere da se
zapitaju nije li to možda delo vanzemaljaca. Lovci na NLO-e gotovo su sigurni kako su „mali zeleni” umešani u to. U
razmaku od svega tri sedmice četiri teleta pronađena su mrtva na pašnjaku severno od granice sa saveznom
državom Novi Meksiko. Kod mrtve teladi koža je bila oguljena, a organi izvađeni iz kostura. Kod jednog je teleta
otkriveno da mu je jezik izvađen. Lokalni farmer Manuel Sančez (Manuel Sanchez) nije pronašao nikakve ljudske
tragove oko teladi, a najčudnije od svega je kako nema ni otiske koji bi navodili na to da su telad napale neke
životinje. Ali, najviše zbunjuje to što nisu pronađeni nikakvi tragove krvi što je gotovo nemoguće, kao da je krv
isisana. Šerif je lokalnim medijima rekao kako su zbunjeni i zaprepašteni. Sve to dovodi do špekulacija da su
izmasakrirana telad delo vanzemaljaca, a ta pretpostavka se potpiruje. Poznati lovac na NLO-e Čak Zukovski (Chuck
Zukowski) iz obližnjeg grada Kolorado Springsa kaže da je jedno tele nedavno pronađeno mrtvo blizu mesta Trinidad
ali kod njega su samo uši bile uklonjene. Lokalne vlasti kažu da istraga nije otkrila nikakve indicije o napadu
predatora, a da potpuni nedostatak krvi na mestu na kome je telad pronađena sugeriše da ga nije ubilo ljudsko biće.
Takođe misle da je u okolini još bilo slučajeva unakažene stoke, ali da ljudi najčešće te slučajeve ne prijavljuju jer ne
žele govoriti o tim tajanstvenim događajima. (Novembar 2009).

Bugarski vladini naučnici su ubeđeni da su vanzemaljci prisutni na našoj planeti i tvrde da su uspeli da uspostave
kontakt sa njima. „Vanzemaljci su oko nas i sve vreme nas posmatraju”, izjavio je Lačezar Filipov, zamjenik direktora
Instituta za kosmička istraživanja Bugarske akademije nauka, piše londonski „Telegraf”. On je kazao da istraživači
instituta već rade na dešifrovanju kompleksnog niza simbola koji su im poslali vanzemaljci, a da vanzemaljci
odgovaraju na 30 njihovih pitanja. U izjavi za bugarske medije, on je istakao da vanzemaljci nisu neprijateljski
raspoloženi, već da žele da nam pomognu, ali da još nismo dovoljno sazreli da bismo stupili u kontakt sa njima. „Čak
se i sedište katoličke crkve, Vatikan, slaže sa tvrdnjom o postojanju vanzemaljaca”, tvrdi on. Filipov je rekao da ljudi
neće moći da uspostave kontakt sa vanzemaljcima putem radio talasa, već snagom uma. „Ljudska vrsta će bez
sumnje uspostaviti direktan kontakt sa vanzemaljcima za 10 do 15 godina”, kazao je on, navodeći da vanzemaljska
bića osuđuju amoralno ponašanje ljudi prema prirodi. (Novembar 2009). Ovo nas približava ideji da su „vanzemaljci”

~ 120 ~

ustvari sa zemlje, da su to demoni. Ideje o uspostavljanju kontakta umom, o višoj svesti i tobožnja briga o prirodi
spada u vokabular Nju Ejdža, a tehnika koju koristi NASA za prijekat Blue Beam je takva da može da izazove da ljudi
u svojim glavama čuju glasove kakve želi onaj ko ih šalje. Recimo, kako bi se mase ponašale da svi odjednom u
glavama čuju „glas božji.”

Nedavno je u Kini, tačnije u gradu Venzou (Wenzhou), veliku pažnju izazvao potpuno neobičan događaj čiji je
glavni junak, pretpostavlja se, NLO. Zbog tog „incidenta” su čak i najstariji ufolozi zabrinuti dok pregledavaju
relevantni video snimak koji se odnosi na taj događaj. Kineski grad Venzou zahvaljujući malenom NLO-u stigao je
preko noći na naslovne stranice medija. Sve se desilo dok su radnici obezbeđenja gledali u monitore nadzornih
kamera. Kontrolišući monitore na jednom su primetili malen ali neverovatno brz nepoznat objekt, nalik zrncu
svjetlosti, koji se kretao iznenađujućom brzinom oko ulaza u zgradu. Objekt bi na monitorima nestao i opet se
pojavio na sasvim drugom mjestu. Nešto kasnije taj maleni NLO udario je snažno u 1,5 centimetara debelo
neprobojno staklo pored ulaznih vrata, a udarac je bio toliko jak da se staklo rasulo u stotine komadića. Ali,
najčudnije od svega je podatak kako taj misteriozni objekt, koji je razbio staklo kroz koje ne može proći ni metak,
nije ostavio nikakav trag iza sebe. Video snimak je vrlo brzo procurio u medije, a neki kineski stručnjaci sa područja
ufologije i paranormalnih pojava vjeruju kako bi ovo mogla biti mala NLO svemirska sonda poslana na zemlju u svrhu
proučavanja planete. Drugo objašnjenje je da bi objekt mogao biti neka vrsta duhovne materije ili stvorenja. U
svakom slučaju zasad niko od tih stručnjaka nije spreman dati neko logično objašenjenje. Čeka se nastavak priče.
(Novembar 2009)

Detaljan izveštaj o incidentu NLO-a i komercijalnog aviona, koji
uključuje slike sa radara i snimke razgovora pilota i kontrolnog
tornja, objavljen je nedavno u Kini. Izvještaj je ugledao svetlo dana
na naučnom forumu koji se održavao u Šangaju. Susret
komercijalnog avionai NLO-a, koji je podigao dosta prašine i
prestrašio mnoge Kineze, dogodio se ujutro 18. marta 2009. iznad
Šangaja. Kasno tog dana hiljade čitalaca zvalo je u redakciju
lokalnih dnevnih novina „The Xinmin Evening Times” kako bi
prijavilo čudne objekte koje su vidjeli na nebu. Jedan od tih
pozivaoca bio je i Ksin Gzin, upravitelj kontrolnog tornja na
aerodromu Honhiao. On je rekao kako su nejgovi radnici primetili
NLO, a i da je zabeležen na radarskim snimkama te da ih ima
sačuvane. Ksin, koga je ovaj incident prilično uznemirio, je dodao
kako se to dogodilo u trenutku poletanja te da je pilotu rekao da
prati objekt, na što je pilot pristao. Pilot je pri tom primetio da
NLO izgleda kao da se sastoji od dva dela, a cijelo vreme je kružio oko aviona. Takođe je sačuvan i snimak razgovora
pilota i kontrolnog tornja. Pilot je posmatrao NLO tih dramatičnih devet minuta, a opisao ga je u početku kao
svetleću vatrenu kuglu koja ima neverovatne leteće karakteristike jer zapanjujuće brzo menja pozicije. Boje je
menjala od crvene do crne i onda se razdvojila u dva objekta. Jedan oblik je bio okrugao, a drugi u obliku pravougla.
Letelica se jedno vrijeme kretala u pravcu severoistoka da bi se zatim popela na veću visinu i konačno nestala iz
vidokruga. Osam meseci nakon ovog incidenta priče su se napokon dokopali novinari.
U Argentini se događaju slični slučajevi opažanja NLO i osniva se čak i komisija za istraživanje fenomena NLO. U
katoličkoj zemlji, gde je katolička tradicija veoma jaka i gde za razliku od komunističke Kine ljudi veruju u postojanje
Boga, i pored toga što su ta verovanja skopčana sa lokalnim folklorom i paganstvom je pojava NLO uvek bila
povezivana sa božanskim znamenjima i predskazanjima, kao u srednjevekovnoj Evropi. Takav je slučaj sa celom
Latinskom Amerikom.
„Komisija za istraživanje fenomena u vazdušnom prostoru je u procesu formiranja”, rekao je kapetan Mariano
Mohaupt. Nije tajna da argentinska vojska čuva podatke o NLOima uočenim na tom području, ali da će konačno
interdisciplinarna komisija u kojoj se nalaze meteorolozi, kontrolori leta, astronomi, civilni piloti kao i vojne vlasti,
formalizovati čuvanje th podataka. Argentinske vlasti zbog toga traže od vojnih i civilnih pilota kao i od kontrolora
leta da prijave svoja iskustva sa fenomenom NLO i ako je moguće pošalju dokumentovane dokaze. Argentinske
vazdušne snage tvrde da su primili jako puno izveštaja svojih pilota o NLO koje smatraju potencijalnom pretnjom
nacionalnoj sigurnosti, a ne kriju da su njihovi borbeni avioni često prijavljivali kako slede čudne objekte na nebu
iznad Argentine. Čak su i lokalni mediji u nekoliko slučajeva zabežili čudne pojave na nebu iz izjave svedoka” (04.
01. 2011. Vestionline).

~ 121 ~

NLO primećen u vazdušnom prostoru Argentine
„Gradonačelnik sela na jugu Francuske zapretio je da će pozvati vojsku kako bi zaustavila pohode fanatika i
ljubitelja NLO-a na njegovo selo. Naime, veruje se kako je selo Bugarak – u kojem živi tek 189 stanovnika – jedino
mesto na svetu koje bi moglo biti pošteđeno propasti sveta 2012. godine. Selo se nalazi nedaleko francusko-španske
granice. Niko ne zna na osnovu čega je nastalo ovo verovanje.

Ovo nije smešno. Ako se sutra ovde pojavi 10.000 ljudi naše selo se neće moći sa tim nositi:
Gradonačelnik Bugaraka Žan Pjer Delor.

„U zadnjih mesec dana seosku idilu poremetile su grupe ezoteričnih gostiju koji veruju da se na tom mestu može
dogoditi nešto čudno. Prema njihovim verovanjima vanzemaljci mirno obitavaju u velikim pećinama u podzemlju
planine i čekaju da se dogodi kraj sveta. U tom bi trenutku oni trebali napustiti Zemlju i sa osobom povesti nekoliko
preživelih srećnika, pripadnika ljudske vrste. Većina ih veruje da će se Armagedon dogoditi 21. decembra 2012., na
zadnji dan majanskog kalendara, a Bugarak je za njih u tom slučaju jedno od retkih pošteđenih mesta u tom
kataklizmičkom scenariju. „Ovo nije smešno. Ako se sutra ovde pojavi 10.000 ljudi naše selo se neće moći sa tim
nositi. Obavestio sam regionalne vlasti o tome šta se događa i želim da nam vojska bude na raspolaganju u
decembru 2012.“, rekao je gradonačelnik Bugaraka Žan Pjer Delor. Sve je započelo pre nekih desetak godina kada
je – sad već pokojni žitelj tog sela – objavio da je u blizini video vanzemaljce. Rekao je da je video vanzemaljce, ali i
čuo zvuk njihove letelice koja se nalazi u pećinama ispod planine. Na internetu se ubrzo proširila ta priča, ali i da su
na tom području nešto tajno iskopavali nacisti, a kasnije i Mosad, izraelska tajna služba. Navodno je upravo poseta
Bugaraku inspirisala slavnog reditelja Stivena Spilberga za film „Bliski susret treće vrste”, a tamo je i pisac Žil Vern
navodno pronašao ulaz u središte zemlje, ali i inspiraciju za film „Putovanje u središte zemlje.” Međutim, pravi je

~ 122 ~

problem nastao tek nedavno kada se zanimanje za ovo mesto naglo povećalo, a brojne NLO veb stranice savetuju
ljudima da sklonište potraže upravo u Bugaraku. Nekoliko je ufologa kupilo i imanja na tom području na kojima
održavaju, kažu žitelji, čudne kurseve koje naplaćuju i do 500 evra nedeljno” (25. 11. 2011 Vestionline).

„Naučnici opservatorije „Ljubičasta planina” u Nandžingu, na istoku Kine, saopstili su da su za vreme pomračenja
sunca 22. jula 2010 uspeli da snime neidentifikovani leteći objekat (NLO).

Snimak je napravljen tokom pomračenja Sunca, jula meseca 2010 godine
Oni su najavili da će snimke, u trajanju od 40 minuta, proučavati narednih 12 meseci pre donošenja bilo kakvih
zaključaka. U izjavi za sajt sina.com, direktor observatorije Đi Haj-Šeng rekao je da je NLO slučajno uočen tokom
snimanja pomračenja sunca” (07. 10 2010 Vestionline).
„Aerodrom u gradu Baotou u Mongoliji zatvoren je zbog NLO-a koji su ga nadletali velikom brzinom, pišu mediji.
Pošto su letelice primećene na radaru u gradu Hut, kontrolori su pokušali da uspostave kontakt s njima, ali nisu
dobili nikakav odgovor. Aerodrom u Baotou je zatim dobio naređenje da se zatvori.
„Zaposleni na aerodromu bili su zapanjeni scenom u kojoj objekti velikom brzinom nadleću luku i potom
nestaju”, prenosi izjave svedoka svetska štampa. Zbog zatvaranja aerodroma tri leta iz Pekinga i Šangaja
preusmerena su u susedne gradove „kao se ne bi sudarili sa NLO.” Ovo je treći put ove godine da su aerodromi
zatvoreni zbog „bliskih susreta” s vanzemaljcima” (06. 10. 2010 Vestionline).
„Vanzemaljci su tokom hladnog rata sabotirali nekoliko američkih i sovjetskih nuklearnih postrojenja u pokušaju
da pošalju „poruku Vašingtonu i Moskvi da se igraju sa vatrom”, tvrdi jedan američki istraživač. Robert Hejstings,
koji je dugi niz godina istraživao neidentifikovane leteće objekte (NLO), izjavio je na konferenciji za štampu u
Vašingtonu da „našu planetu posećuju bića sa drugog sveta koji se iz nekih razloga interesuju za trku u nuklearnom
naoružanju.” On tvrdi da je prikupio svedočenja više od 120 pripadnika vojske koja ukazuju na infiltracije u
nuklearna postrojenja u SAD, SSSR i Velikoj Britaniji. Većina ovih incidenata zabeležena je tokom 60-ih godina
prošlog veka u Americi i Sovjetskom Savezu.

Pažnja, pažnja, NLO na „putu“
~ 123 ~

Kapetan Robert Salas, bivši oficir američkog vazduhoplovstva, zadužen za interkontinentalne balističke rakete,
ispričao je da se jednom prilikom dok je bio na dužnosti u bazi Malmstrom u Montani 1967. godine „veliki svetleći,
pulsirajući crveni ovalni objekat” spustio ispred kapije i da su se tada isključile Minutmen rakete koje je nadgledao.
„Na svih ili gotovo svih deset raketa uključili su se crveni svetleći indikatori na kojima piše greška, što znači da su
rakete bile onesposobljene i da nisu mogle da budu lansirane”, kazao je on, dodajući da nikada nije dobio
objašnjenje o tome šta se desilo od svojih pretpostavljenih koji su mu naredili da ne pokreće tu temu. Hejstings je
rekao da su slični incidenti zabeleženi i u pojedinim vojnim bazama u Velikoj Britaniji, ali da su vojne vlasti kao i u
SAD zataškale celu stvar” (28. 09. 2009 Vestionline).

„Neidentifikovani leteći objekat primećen je u četvrtak uveče u kineskom vazdušnom prostoru, a aviosaobraćaj
je bio privremeno obustavljen, javlja „Times of India.” List prenosi da je NLO povezan sa kineskom vojskom, ali da
vojne vlasti, koje su tokom istrage otkrile šta je u stvari taj objekat, nisu htele da komentarišu slučaj.

Ovo je zemaljskog porekla – Blue Beam prijekat NASA-e

NLO je, naime, obustavio vazdušni saobraćaj iznad Hangzoua, glavnog grada istočnokineske pokrajine Zeijang.
Aerodrom Sjaošan je zatvoren odmah nakon što je blešteći objekat na nebu uočen u četvrtak u 21 sat po lokalnom
vremenu, a letovi prema njemu preusmjereni su na pokrajinski aerodrom Ningbo i u susednu pokrajinu Vusi. Nebo
je za letove otvoreno nekoliko sati pošto je NLO uočen, kad je ustanovljeno da je moguća opasnost prošla. U četvrtak
je sprovedena istraga, a neslužbeni izvori su najavili da će pojedinosti biti objavljene kada istraga bude završena.
Svedoci su bili zbunjeni. Nebom je proleteo objekt koji je podsećao na kometu ili meteor koji izgara u atmosferi.
„Predmet je leteo neverovatno brzo preko neba ka zapadu“, rekao je vozač autobusa koji se predstavio kao Ju. Neki
mediji su preneli da je slična pojava viđena i iznad Urumkija, glavnog grada Ujgurske autonomne regije Singjiang na
jugozapadu Kine. Kineski zvaničnici su britanskim novinarima nezvanično rekli da se u javnost nije izašlo sa
službenom informacijom jer se sumnjalo da je događaj vezan za vojni sektor. Drugi kineski stručnjaci su nagađali da
je svetleći predmet na nebu zapravo izgaranje ostataka američke interkontinentalne rakete. Treća teorija je bila da
je to bio jedan od sve više privatnih aviona, a da su vlasti bile zbunjene jer se pilot nije odazivao. Šef kineske Uprave
za civilni aviosaobraćaj Vang Jian otklonio je sva nagađanja, posebno ona o privatnom „odmetnutom” avionu. „Ništa
se za sada ne zna. Glasine o privatnom avionu su puko nagađanje” (9. 07. 2010 Vestionline).

„Poslanik ruske Dume Andre Lebedev, zatražio je istragu o jednom oblasnom lideru koji je na televiziji rekao da
se susreo sa vanzemaljcima, javio je danas Bi-Bi-Si, a prenele beogradske agencije. Upravnik male budističke oblasti
Kalmikije, na obali Kaspijskog jezera Kirsan Ilumžinov, izjavio je da imao susret sa vanzemaljcima i da je bio na
njihovom svemirskom brodu. Lebedev je rekao da je, pod uslovom da nije loš vic, ovo istorijski događaj mada je
predložio predsedniku Dmitriju Medevedevu da otvori istragu zbog mogućnosti da je reč o odavanju državne tajne
i o tome da li je Ilumžinov uopšte u stanju da bude upravnik neke oblasti. U pismu koje je uputio predsedniku
Medvedevu, Lebedev pita, pod uslovom da nije reč o neukusnoj šali, da li je Kremlj trebalo da bude upoznat sa ovim
istorijskim događajem i da li postoje pravila kako bi državni službenici, posebno oni koji su upoznati sa državnim
tajnama, trebalo da se ponašaju u slučaju da ih kontaktiraju vanzemaljci. Čovek u centru ove priče, Ilumžinov, rekao
je u jednom televizijskom intervjuu da je odveden na svemirski brod koji je došao na zemlju da uzme uzorke i da
ima nekoliko svedoka” (05.05. 2010 Vestionline).

„Jedan američki univerzitetski profesor podneo je zahtev instituciji na kojoj predaje u kome traži da izučavanje
~ 124 ~

neidentifikovanih letećih objekata (NLO) bude priznato kao predmet univerzitetskih studija. Profesor Filip Hejsli,
antropolog na univerzitetu u Njujorku, smatra da bi izučavanje NLO trebalo ozbiljno da se shvati i postane predmet
na univerzitetu baš kao i druge istraživačke materije, prenose američki mediji. Brojna svedočanstva o pojavi NLO
trebalo bi da se proučavaju na univerzitetu, kako bi studenti mogli da ištražuju te paranormalne pojave, ističe on,
insistirajući na potrebi da se to radi na naučnoj osnovi i naučnim metodama. Profesor Hejsli nalazi se na čelu grupe
istraživača koji se bave NLO i u njihovom izučavanju koriste radare i sva poznata znanja iz astronomije i
meteorologije. Na primedbe kritičara i skeptika koji trvde da je sve to samo gubljenje vremena, Hejsli odgovara da
ogroman broj zabeleženih slučajeva NLO govore sami za sebe. Širom sveta svakog meseca beleži se pojava na
stotine NLO, kazao je on” (19. 04. 2010 Vestionline).

„Dva britanska vojna aviona su snimljena kako lete nad putem na zapadu zemlje (region Vest Midlends) u,
izgleda, poteri za neidentifikovanim letećim objektom (NLO). Za sada nepoznati kamerman je objavio video kako
borbeni avioni jure ka okruglom objektu na nebu, a veruje se da je snimak, koji traje 30 sekundi, snimljen u jednoj
servisnoj stanici na parkingu u Vest Midlendsu. Britanski mediji navode da ekspert za NLO-e, Nik Poup, smatra da
bi ovo mogao da bude preokret u dokazivanju postojanja vanzemaljskog života. „Ovo je jedan od najboljih snimaka
NLO-a koje sam video u životu. Možda bi u pitanju mogao da bude neki vojni projekat, to bi objasnilo i borbene
avione - ali, obično se takvi projekti ne izvode u sred dana. Zato bi ovo mogla da bude prava stvar - NLO letelica koju
je, moguće, uhvatio radar, a vojska potom poslala avione da je presretnu”, rekao je Poup. Britansko Ministarstvo
odbrane odbilo je da komentariše navodno viđenje NLO-a, a iz policije u Vest Midlendsu ističu da nisu dobili nikakve
prijave od uočavanju neidentifikovanih letelica u blizini puta M5, gde se incident dogodio..U gradu Lanks u Velikoj
Britaniji meštani su od 1977 godine NLO videli čak 44 puta. Aron Saks, jedan od meštana, poslednji je koji je na nebu
uočio nepoznati objekt. Prema njegovim rečima odmah je zgrabio mobilni telefon da bi slikao NLO ali posle samo
sekund objekta na nebu više nije bilo.

Sve češće posećuju zemlju: NLO
Njegov otac Majk je u svom životu video NLO čak tri puta, a onaj koga je video 1978. godine sličan je NLO-u koga
je video njegov sin” (14. 02. 2010 Vestionline).
„Početkom januara ove godine devojka i mladić iz američke savezne države Teksas u okolini grada Stefensvila
primetio je trouglasti NLO koji je leteo vrlo nisko na visini između 60 i 90 metara. Par se vozio autoputem oko 19.40
sati kad su u smeru juga primetili objekt na nebu koji je neobično jako svetleo. Izgledalo je kao da letilica pulsira i
pri tom sjaji crvenom, zelenom i belom bojom. NLO je ubrzo nestao, ali se nedugo nakon toga pojavio drugi objekt
jednakog oblika koji je leteo na visini od oko 90 metara.

~ 125 ~

Iako su obično ovalnog oblika ovaj je bio u obliku trougla: NLO
U trenutku kad se NLO nalazio direktno iznad njih bili su u prilici da ga malo bolje osmotre. Letelica je po njihovim
rečima „bila u obliku trougla sa zaobljenim ćoškovima, a na krajevima su se nalazila nekakva svetla.” Uz to su dodali
kako je jedna strana letilice bila zelene boje, a druga crvene, dok je prednji deo bio bele boje. Letilica je bila neobično
tiha i u trenutku dok je letela iznad njih nikakav zvuk nije ispuštala. Iste večeri su videli još jedan NLO: sjajnu tačkicu
nalik zvezdi koja se kretala velikom brzinom. Svedok je snimio nekoliko loših video snimaka NLO-a. Budući da mu se
videokamera nalazila u gepeku automobila, dok je mladić uspeo da se namesti i da snimi neobične letilice one su se
već poprilično udaljile tako da su neki po objavi ove vesti postali skeptični. Ali, par itekako stoji iza svoje priče i jako
dobro zna šta je video” (03. 02. 2010. Vestionline).
„Čudnovati oblaci koji su mogli da se vide zadnjih dana na nebu protumačeni su od strane ufologa kao još jedan
dokaz postojanja inteligentnog vanzemaljskog života. Oblaci u obliku diska koje obasjava čudnovata svetlost javljaju
se na nebeskom svodu u celom svetu. U neobičnim prizorima mogli su da uživaju stanovnici Moskve, kao i brojni
Rumuni i Irci, a neobični oblaci pojavili su se i iznad Floride.

Prirodna pojava ili NLO: Jedan od „sumnjivih“ oblaka
Neki smatraju da su oblaci posledica posete vanzemaljaca našoj planeti, drugi tvrde da se radi o tajnom vojnom
eksperimentu, a treći veruju da je u pitanju samo neobičan prirodni fenomen. Meteorolog Karsten Brandt veruje
da se ne radi o fotomontažama, ali da za ovakve čudnovate oblake postoji razumno objašnjenje. Tako oblak nad
Moskvom objašnjava kao dva oblaka koji leže jedan na drugom, s tim da je gornji obasjan sunčevom svetlošću”
(Vestionline, 02. 02. 2010).
Velik broj stanovnika pokrajine Santjago del Estero prijavio je da je video NLO, a svetlo dana ugledao je i sporni

~ 126 ~

video snimak na kome se - prema mišljenju nekih - jasno vidi neindentifikovani leteći objekat, dok drugi tvrde da je
reč samo o igri svetlosti i senke. David Soria i njegova ćerka Florencia iz grada Roleta fotografisali su čudan objekat
koji su u tom trenutku videli na nebu.

Kina je u poslednje vreme vest broj jedan – barem što se pojavljivanja NLO-a tiče. Tako je na području Jinikiana,
inače ruralnoga područja, prošlog meseca viđen neindentifikovani leteći objekat, a najbolji dokaz za to je i video
snimak celog događaja. Dvoje šokiranih svedoka su tokom snimanja ovog nesvakidašnjeg događaja od neverice čak
ispustili kameru iz ruku. Ali, treba reći da je snimak i više nego dobar. Na njemu se vidi ono za šta se veruje da je
izvidnički NLO koji lebdi u blizini sjajnog broda koga su nazvali nazvano „NLO matica.” Nakon što su stručnjaci
nekoliko puta pogledali snimak složili su se da se radi o jednom od najboljih NLO video snimaka u poslednje vreme.
Inače, kineski naučnici istražuju snimak i sve u vezi sa njim, a prema prvim saznanjima on je još jedan dokaz da su
vanzemaljci prisutni negde oko nas. Neki od naučnika čak su išli toliko daleko da su zaključili da vanzemaljci možda
imaju tajnu bazu negde u tom području” (15. 01. 2010 (Vestionline).

„Bugarska nacionalna televizija objavila je nedavno videosnimak NLO-a koji je primećen u prvim minutama 2010.
godine iznad Sofije. Uz zvukove novogodišnjeg vatrometa, NLO u obliku dijamanta lebdeo je krećući se nepravilnom
putanjom iznad Sofije pre nego je potpuno nestao. Više od stotinu svedoka uvereno je da taj objekt nije delo ljudskih
ruku, a jedan od njih je bio dovoljno priseban i napravio video snimak kao dokaz da nisu imali priviđenje. Pomenuti
videosnimak je nakon toga prikazan i na bugarskoj držanoj televiziji, što je ovom događaju dalo ogroman publicitet.
Godina 2009. je bila u znaku NLO-a, da li se to može očekivati i od 2010. ostaje da se vidi. Inače, u poslednje vreme
vanzemaljci su česta tema u Bugarskoj. Tamošnja državna agencija zadužena za svemir šokirala je javnost kada je
objavila kako vanzemaljci sa dobrim namerama kontaktiraju sa Zemljom i ljudima preko niza krugova u žitu. Bugarski
naučnici su, naime, dugo godina proučavali hiljade krugova u žitu širom sveta i na kraju došli do tog zanimljivog
otkrića” (11. 01. 2010. Vestionline).

Sa leve i desne strane, poput odraza u ogledalu dva potencijalna NLO-a

„Jedna od žiteljki grada Bandera, Marta, stajala je ispred svoje kuće kad je ugledala dva neobična objekta za koje
kaže „da su bili valjkastog oblika, smeđe boje i jakog sjaja, a kretali su se u smeru aviona koji je leteo u blizini.”

Još je sva preplašena rekla: „Učinilo mi se kao da će se sudariti sa avionom. Radili su neke manevre kakve obične
letilice teško da mogu da naprave.” Podsetimo i to da je pokrajina Santjago del Estero pravi centar dešavanja
vezanih za vanzemaljske letilice, pa privlači veliku pažnju agencija koje se bave istraživanjem NLO-a. Neki ufolozi su
čak uvereni da se NLO baze nalaze upravo u Argentini i obližnjem Brazilu“ (30.01.2010. Vestionline).

„Neobično čistu fotografiju NLO-a snimio je jedan južnokorejski učenik osnovne škole 28. decembra prošle
godine usred bela dana sa balkona svoga stana. Pre nepunih mesec dana, dok je stajao na balkonu, učenik osnovne
škole iz Južne Koreje ugledao je čudan objekt na nebu iznad obližnje zgrade.

Nije se zbunio već je uzeo majčin mobilni telefon i snimio jednu od retkih čistih fotografija nepoznatog letećeg
objekta. O čemu se tačno radi još se procenjuje, a snimak je poslan trojici korejskih stručnjaka za paranormalne
pojave da ocene njenu autentičnost. Sva trojica stručnjaka složila su se da je fotografija autentična i da nije
kompjuterski dorađena. Stručnjaci su takođe složni u tome da bi ovaj NLO sa fotografije mogao da bude
vanzemaljskog porekla. Sad su na potezu službene vlasti koje bi trebalo da daju svoju ocenu” (23.01.2010 Vestoline)

~ 127 ~

„Na francuskom ostrvu Oleron, u blizini grada Borduksa, policija je potvrdila kako trenutno istražuje masovna
pojavu NLO-a koji su primećeni 31. decembra. Sudeći po izjavama svedoka „mali zeleni” su zaista su posetili
Francusku Specijalni tim istražitelja dosad je ispitao tri svedoka koji su NLO-e videli na različitim mestima i veruju
kako su njihova svedočenja pouzdana. Policijski inspektor koji vodi ovaj slučaj poručnik Bourdaje kaže da su
svedočenja ispitanih svedoka bila pouzdana i da može tvrditi da se nije radilo o halucinaciji je je reč o nekoliko
izolovanih događaja. Neidentifikovani leteći objekat jajolikog oblika pojavio se na nebu 31. decembra oko 20 časova.
Bio je tih i lebdeo je na jednom mestu pre nego što je ubrzao i odleteo u ka zapadu, rekao je između ostalog poručnik
Bourdaje. Jedan od svedoka Žan Luis Fešeu našalio se kako će mu se prijatelji smejati kad im kaže da je video NLO,
napomenuvši da je 35 godina proveo na moru i da jako dobro zna kako izgleda helikopter ili signalni pištolj. „Jako
dobro znam šta sam video. To je bila neka letelica crvene i žute boje, koja je svetlela i stajala u mestu neko vreme.
Tako je stajala negde oko 12 sekundi pre nego što je neverovatnom brzinom i to bez ikakvoga zvuka nestala. Taj
NLO se nalazio nekih 600 metara do obale i na visini od 300 metara”, rekao je 60-godišnji ribar „ (08. 01. 2010
Vestionline).

Formacija od oko 50 neindentifikovanih letećih objekata primećena je na nebu iznad engleskog mesta
Skarboroua. Ceo događaj je primetio N. Grant koji je ovu čudnu pojavu posmatrao sa svojom ćerkom. Oko
pedesetak nepoznatih svetlećih kuglica koje su formirale oblik dijamanta pojavilo se na nebu iznad Engleske, a
svedok kaže da su izgledali poput srebrnog letećeg tepiha. Izvan formacije, kaže svedok koji je taj događaj
posmatrao sa ćerkom, nalazilo se nekoliko svetala koja su slobodno lebdela. Prvo su mislili da posmatraju jato ptica
dok se NLO nije približio, a svetla postala vidljiva. „Zaustavila su se direktno iznad nas, na nekih 15 do 30 metara i
izgledalo je kao da nas posmatraju. Mi smo ih posmatrali zaprepašćeni i divili se nekoliko minuta. Međutim, malo
sam se ipak uplašio pa smo krenuli kući. Nekoliko puta smo se okretali, ali su svetla u jednom trenutku nestala ili
promenila lokaciju. Ono što je čudno je da ni u jednom trenutku nismo čuli nikakav zvuk”, rekao je vidno uzbuđeni
Grant.

On tvrdi kako su se ta svetla kretala zajedno i da to definitivno nisu bila nikakva njemu poznata svetla. Britanski
ufolog Rus Kelet kaže da je taj događaj jako zanimljiv: „Voleo bih da znam da li je još neko video ta svetla. Već smo
ranije čuli priče o njima, a pre četiri nedelje muškarac iz Jorka prijavio je identičan slučaj” (05. 01. 2010. Vestionline).
„Godina 2009. zaista je bila prilično zanimljiva za ufologe širom sveta. Naime, još jedan u nizu NLO-a viđen je pre
nekih mesec dana u gradu Izumi na najjužnijem delu Japana, na ostrvu Kjušu. Taj nesvakidašnji događaj, za koji
postoji dokaz u obliku video snimka, potvrdilo je i više svedoka. Naime, grupa prijatelja koji su se vraćali sa noćnog
izlaska, iako su te večeri popili nekoliko pića, ipak su se u sekundi sabrali i uspeli da snime čudnu letilicu na nebu.

Kada je sve procurilo u javnost novinarima su celi prizor opisali kao „predivan blještavi smaragd na nebu.” Kao
što je i vidljivo na snimku taj svetleći NLO se kretao nepravilnom putanjom, a svedoci kažu da ih ničime nije podsetio
na bilo koji poznati leteći objekat pa su zbog toga sigurni da je reč o NLO-u. Već po starom dobrom običaju, posle
nekog vremena NLO je jednostavno nestao sa vidika” (03. 01.,2010 Vestionline)

Kako saznaje „NLO Srbija”, prva ufološka organizacija kod nas, neidentifikovani leteći objekti su još početkom
avgusta nadletali Srbiju. Prema tvrdnjama očevidaca do sada su u pet srpskih gradova viđeni NLO. Najskoriji susret
dogodio se jednom taksisti iz Novog Sada koji je video petnaestek svetlećih kugli koje su proletele iznad grada, u
smeru ka Rumenci, prenosi „Politika.” Događaj je primetila i grupa ljudi koja je čekala na semaforu da pređe ulicu.
Iako je bilo zeleno svetlo za pešake, svi su stajali i posmatrali nesvakidašnji prizor na nebu. Jedan momak iz
Kragujevca je prijavio da je pre izvesnog vremena na nebu spazio nešto što je bilo veličine dva do tri aviona. Kretalo
se polako, otprilike za jednu sekundu je prelazilo jednu svoju dužinu i svetlelo je zeleno-fluoroscentnom bojom. Sve
je trajalo, otprilike, od osam do deset sekundi” (08.12.2009 Vestionline).

Pored svega što snalazi Balkan, tu su i vanzemaljci.
Astronauti NASA-e su još 1976. otkrili na Mesecu navodne ostatke ogromnog svemirskog broda koji je 4 km
dugačak i 500 m visok, ali su o tome ćutali sve do danas. Običan čovek ovo, naravno ne može da proveri…

Fotografija misije „Apolo 20”

„Svemirski brod je još 1976. otkrila misija broda „Apolo 20.” Astronaut Vilijam Rutledže, koji je bio član posade,
~ 128 ~

kaže da se čitava operacija od tada držala u tajnosti. On je odlučio da objavi fotografije koje su snimili on i još dva
člana posade. U avgustu 1976. iz kalifornijske baze na Mesec je poletela raketa „Saturn 5” sa specijalnim zadatkom:
napraviti fotografije na tamnoj strani Meseca koje nije snimila misija „Apolo 15“ 1971. godine. Tada je prvi put
ustanovljeno da se na površini Meseca nalazi svemirski brod koji svojim oblikom podseća na cigaretu. Zvanično je
saopšteno da je reč o „tehničkoj prirodi” koja bi mogla biti stara oko 1. 5 milijardi godina. Kasnije je kompjuterskom
simulacijom ustanovljeno kako je brod izgledao: bio je kao izduženi projektil, napravljen od nepoznatog materijala,
sa komandnom sobom i mostom. Rutledže kaže da je posada „Apola 20” snimila i video zapis napuštenog broda, ali
da će te snimke tek objaviti” (07. 12. 2009 Vestionline).

„Stanovnici Joakina V. Gonzaleza pamtiće dugo 26. novembar. Iznad njihovih glava na nebu se pojavila svetleća
letilica koja je izazvala nestanak struje i prekid telefonskih linija. Slično se dogodilo u Peruu samo 12 sati pre toga,
što je zabeleženo kamerom. NLO se iznad grada smeštenog na severu Argentine zadržao kratko, a napajanje je
prekinuto tačno nakon što je preleteo El Tunal, mesto udaljeno tridesetak kilometara zapadno, u kojem se i nalazi
lokalna elektrana. Naknadno je utvrđeno da je pregoreo glavni generator, a službama je bilo potrebno čak devet
sati da sve vrate u red. „NLO je imao jedno veliko centralno crveno svetlo i mnoštvo malih treperećih tačaka. Budući
da ga je to činilo bleštavim, mogli smo ga dugo pratiti pogledom, sve dok nije nestao kod El Tunala”, prepričao je
jedan od stanovnika. Letelica je bila dugačka oko 300 metara. Lokalni naučnik Luis Burgos iz tog je opisa zaključio
da je područje preletela matica, NLO-u koji navodno između ostalog služi i kao nosač brojnim manjim letilicama.
Njegova teorija bi mogla objasniti šta su samo 12 sati ranije na nebu iznad Lime videli brojni stanovnici glavnog
grada Perua” (29. 11. 2009. Vestionline).

Derek Bridžes uveren je da je snimio kako vanzemaljci otimaju jednu životinju u Hempširu, a njegovo
oduševljenje dele i istraživači nadprirodnih pojava. Derek Bridžes ugledao je sa prozora dva pulsirajuća svetla koja
su na noćnom nebu lebdela 20-ak minuta. Uzeo je kameru i navodno snimio kako otimaju bizona kraj komšinije
farme u Hempširu i uvlače ga u svoj svemirski brod. Svetla su neko vreme treperila nad bizonom, začuo se piskav
zvuk, onda bizon nestao, a zatim i NLO. „Nisam mogao da verujem. Siguran sam da se to zaista dogodilo - kaže Derek
koji nije siguran da li su vanzemaljci oteli bizona ili konja”, ali zna da je on prvi na svetu koji je snimio otmicu životinje.
Britanski stručnjaci za NLO-e kažu kako su i pre vanzemaljci otimali životinje za istraživanja. Neke su vraćali žive,
neke unakažene. Oko farme sa koje je otet bizon, radnici su tu noć našli nekoliko mrtvih životinja, ali vlasnik farme,
bivši prvak Formule 1. Džodi Šekter kaže kako mu ne nedostaje nijedna životinja. Sa ovog područja ljudi su već javljali
o čudnim objektima, a iz obližnje vojne baze nisu želeli ništa da komentarišu, kako su naveli, iz sigurnosnih razloga.
„Ovaj snimak je Sveti gral. Ovo je prvi put da je neko jasno snimio tako nešto. Veoma smo uzbuđeni”, rekao je lovac
na NLO-e, Kenet Parsons iz britanskog Društva zemaljskih i svemirskih misterija” (02. 11. 2009 Vestionline).

Nedavno je u javnost procurio snimak na kome se jasno vide američki borbeni avion F-18 i nepoznata letelica za
koju se veruje da je NLO. Poznavaoci NLO pojava veruju kako je ovo samo još jedan dokaz da vlade znaju puno više
nego što priznaju. Misteriozna letelica, koja uopšte nije izgledala zastrašujuće, viđena je na nebu iznad SAD-a dok
su njihovi supersonični lovci F-18 patrolirali vazdušnim prostorom. Spomenuti avion je bio na vežbi kad je nedaleko
od sebe uočio NLO letelicu u obliku trougla kako putuje velikom brzinom, piše „Net.” Ali umesto da upotrebi silu i
zapuca na tu nepoznatu letelicu, koja je oštetila njihov vazdušni prostor (što je uobičajen postupak), pilot je preletio
oko nje, dobro je pogledao i zaobišao je. Nakon toga NLO je nestao sa vidika. Neki tvrde kako ove snimke dokazuju
kako vanzemaljci zaista postoje dok drugi tvrde kako je sigurno reč o nekoj novoj Haj-tek igrački poput onih koje se
testiraju u američkoj bazi sa predznakom „Top sikrit” kodnog naziva „Područje 51.” Jedan od dobrih izvora upućenih
u ovaj nesvakidašnji događaj, koji je želeo da ostane anoniman rekao je: „Konfiguracija i sam izgled letelice su nešto
što nikada u životu nisam vidio. Ali, letelica je koristila zapaljivo gorivo pa zato ja stavljam novac kako je reč o nekom
prototipu.” S obzirom da je vlada pokušala sakriti i zataškati sve u vezi susreta lovca F-18 i čudne letelice dovoljno
govori o ovom slučaju.

Ove senzacionalističke vesti objavljuju dnevne novine skoro svakodnevno, dok su o fenomenima NLO negde do
1990. godine pisale samo novine koje su se bavile onostranim, i koje je čitao manji broj ljudi. Novine koje su mnogi
smatrali „uvrnutom literaturom” a ljude koji su ih čitali su mnogi smatrali zanesenjacima, iako je u tim novinama
bilo i jako dobrih naučnih tema. Ipak, ateističko društvo nije masovno prihvatalo verovanje u vanzemaljce. U
Jugoslaviji su časopisi „Arka” i „Tajne” kao i popularni časopis „Galaksija” pisali o fenomenu NLO i vanzemaljaca.
Sada se vanzemaljcima bave svi, i to sve ozbiljnije čak i naučni instituti, univerziteti i vlade država. Možda su ove
vesti lažne, izmišljene, od strane ljudi željnih senzacije i bilo kakve slave. To više nije ni bitno. Bitno je da narod u to
sve više veruje. Verovatno je većina tih pojava, prikazanja i preletanja izmišljena, ali čitaoci ne razmišljaju mnogo o
tome već traže odgovore o poreklu čovečanstva i njegovoj budućnosti. U dubinama prošlosti, dubinama nepoznatog
svemira. U raznim duhovnim i paraduhovnim pokretima. Odgovor postoji i vrlo je jednostavan i lak, i lako ga je naći,
ali taj odgovor ruši celu koncepciju evolucionističkog i sekularnog društva. I što je najvažnije, njega treba na sve
moguće načine sakriti od većine ljudi, jer bi većina prestala da sledi svetovne korumpirane vođe, pokvareni kler,

~ 129 ~

idole šou biznisa i ustaljene navike, koje donose zaradu i blagostanje manjini. Obraćenim hrišćanima koji znaju da
je svet stvoren za šest dana, pre šest hiljada godina, da je Isus Hristos Spasitelj i Mesija, koji je došao da opravda i
otkupi grešnika i koji treba da dođe je teško prodati sve proizvode sekularnog i pokvarenog društva, od spiritizma i
lažne demokratije pa do droge, oružja, cigareta i alkohola.

Sve upućuje da vesti o NLO i vanzemaljcima ne izlaze bez cilja i plana, a kada znamo da nema slobodnih medija
već da establišment kontroliše medije, onda možemo slobodno da sumnamo u dobre namere. A kada se umeša
NASA, vojska i vlade država, za koje i ptice na granama znaju da su pokvarene, onda nešto sigurno postoji, ili se
planira u vezi sa pričom o vanzemaljcima. Ta priča ima svoj cilj, i poznato je da se na istraživanja vanzemaljaca troše
ogromne pare. Svakakve izmišljotine, navodne pretpostavke, rezultati tobožnjih istraživanja i saopštenja dolaze iz
NASA-e, i drugih institucija koje imaju dodir sa istraživanjem svemira. One golicaju maštu većine ljudi i sve više je
„čekaoca vanzemaljaca.”

Spekuliše se da su stručnjaci NASA na Saturnovom mesecu Titanu otkrili mikroorganizme koji, umesto kiseonika,
koriste otrovni arsenik za fotosintezu, što predstavlja dokaz o postojanju primitivnih oblika života van Zemlje.

Klasičan prikaz aliena od strane čoveka. Da li bi Bog ovo stvorio?
Predstavnici Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) izgleda su našli dokaze o postojanju života i van
naše planete, na jednom od Saturnovih meseca. Spekuliše se da su američki naučnici na Titanu, najvećem od 63
Saturnova meseca, pronašli mikroorganizme koji umesto kiseonika koriste otrovni hemijski element arsenik, kojeg
na tom Saturnovom satelitu ima u ogromnim količinama. Pretpostavlja se da su istraživači NASA pronašli i hemijski
dokaz da mikrobi na Titanu koriste arsenik kao izvor energije za fotosintezu. To otkriće predstavlja potvrdu da na
Titanu postoje primitivni oblici života.

Arsenik je hemijski element koji se u periodnom sistemu nalazi odmah ispod fosfora i po strukturi mu je dosta
sličan. Međutim, efekat koji ta dva elementa imaju na žive organizme je drastično različit. Naime, svi osnovni oblici
života koji su dosad bili poznati kao osnovni izvor energije koriste fosfor, dok je arsenik otrovan. Još jedan od dokaza
da su naučnici otkrili život van planete Zemlje dala je i jedna od članica istraživačkog tima NASA, doktor Felisa Volfe-
Simon (Felissa Wolfe – Simon). Naime, Simonova je dve godine radila na istraživanju jezera Mono u nacionalnom

~ 130 ~

parku Josemit u Kaliforniji. Ona je u tom jezeru otkrila mikrobe koji u svom metabolizmu koriste arsenik kao izvor
energije. U jezeru Mono se, inače, nalazi jedna od najvećih prirodnih koncentracija arsenika na Zemlji. Pre nekoliko
dana NASA je objavila da je u ekosferi, tankom atmosferskom sloju drugog Saturnovog meseca Reje, pronađen
kiseonik. To je prvo otkriće kiseonika van Zemlje, a u njenom solarnom sistemu. Utvrđeno je i postojanje ugljen-
dioksida. Pre nekoliko meseci istraživačka sonda NASA „Kasini” pronašla je na Saturnovom mesecu Enceladus
dokaze o postojanju tečne vode ispod površine. Detektovani su i drugi faktori neophodni za život, poput izvora
toplote koji vodu drži u tečnom stanju. Na Enceladusu postoje i aktivni vulkani i ugljenik. Takođe, najveći Saturnov
mesec jedini pored planete Zemlje u našem solarnom sistemu ima gustu atmosferu, i odranije postoje teorije da je
život na njemu moguć, iako temperatura na površini iznosi čak 180 stepeni Celzijusa. Prema mišljenju naučnika,
prisustvo vodonika u Titanovoj atmosferi dodatno potkrepljuje nadu da je život u svemiru moguć. S druge strane,
mnogi ne veruju tvrdnjama da su istraživači NASA otkrili život van Zemlje. Prema pisanju britanskog „Sana”, NASA
manipuliše vanzemaljcima jer se uopšte ne radi o otkriću života u svemiru već upravo suprotno, na Zemlji.

Stručni saradnik britanskog lista Pol Saterlend tvrdi da je dugo najavljivano astrobiološko otkriće, u stvari,
prezentovanje javnosti da je Felisa Volfe-Simon na našoj planeti otkrila organizam koji umesto kiseonika koristi
otrovni arsenik. - To je svakako veliko otkriće, ali daleko od toga da je otkriven život u svemiru, kaže Saterlend.
Srpski stručnjaci sumnjaju da je NASA pronašla dokaze da postoji život van Zemlje. Oni kažu da je moguće da je
NASA pronašla dokaze koji ukazuju da bi života van naše planete moglo da bude, ali nisu uvereni da je američka
svemirska agencija zaista i pronašla život u svemiru. Opet ona mora da održava svoje postojanje, koje se finansira
novcima američkih građana. Direktor Astronomske opservatorije u Beogradu Zoran Knežević kaže za „Press” da bi
lično voleo da je pronađen život u svemiru, ali da su ranija iskustva pokazala da se obično radi samo o bučnim
najavama. „Ništa mi ne bi bilo draže nego da je to istina, ali obično oni naprave veliku halabuku a onda se ispostavi
da su pronašli neki molekul ili tragove nečega. Takvih stvari je bilo i ranije” - kaže Knežević. Astronom Aleksandar
Otašević tvrdi da je NASA objavila da je pronašla neka organska jedinjenja koja su samo osnova za život. „ NASA bi
trebalo da objavi da su pronađena neka organska jedinjenja u pojedinim satelitima Saturna. Pronalazak organskih
jedinjenja nije ništa novo ni posebno i ne znači život. Radi se verovatno o ugljenikovim jedinjenjima koja su osnova
za postojanje života na Zemlji. Ali, to ne znači da život van Zemlje postoji. S druge strane, postoji mogućnost da je
život na nekoj drugoj planeti zasnovan na nekom drugom elementu kao što je silicijum” - kaže Otašević za „Press.”
On dodaje: „do sada nije pronađen dokaz da život van Zemlje postoji, pa čak ni da je nekada negde postojao. Potraga
za životom u svemiru krenula je sredinom šezdesetih, kada smo bili u stanju da pošaljemo prve sonde u svemir.
Zasad je istraživan samo Sunčev sistem. Što se tiče pokušaja traganja van ovog sistema, slati su radio-signali u nadi
da negde postoji civilizovan život koji će moći da ih dešifruje. Ali, taj radio-signal putuje nekoliko desetina godina, a
isto toliko mu je potrebno da se vrati. To bi podrazumevalo da negde postoji civilizacija koja je napredna barem
koliko i naša i može da dešifruje ove signale” - objašnjava Otašević. (R. Ž. M.) (Vašington, 03. 12. 2010 – „Press”,
Beogradske dnevne novine).

Trenutak susreta ljudske vrste sa vanzemaljcima se približio, tvrdi kineski astronom Vang Sičao, koji smatra da
će se NLO pojaviti za godinu ili dve dana. Sve je učestalije prijavljivanje neidentifikovanih letelica za koje se veruje
da pripadaju vanzemaljcima, a u Kini ih je primećeno čak četiri za mesec dana. Navodni NLO koji se pojavio u
Hanghou, glavnom gradu regije Zedžiang, privukao je veliku pažnju vazdušne kontrole nad istočnom Kinom. I mada
se kasnije tvrdilo da je u pitanju bio privatni avion, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi o kakvoj se letelici radilo,
objavili su kineski mediji. Za razliku od britanskog astrofizičara Stivena Hokinga (Stephen William Hawking) koji
smatra da bi naš susret sa bićima sa druge planete mogao da bude opasan, Vang kaže da je prerano donositi bilo
kakve zaključke. On je, između ostalog, uveren da će se vanzemaljci pojaviti jako brzo, pa niko više neće moći da
opovrgne njihovo postojanje. Vang je apelovao na naučnike da stvore bolje teleskope, kako bi NLO-i, koji se na nebu
pojave na nekoliko sekundi, mogli da se posmatraju. Interesantno je da glasnogovornici pokreta Novog Doba (New

~ 131 ~

Age) isto tvrde kao i ovaj astronom, da će oni brzo doći i sve vreme dolazak vanzemaljaca povezuju sa „duhovnim
učiteljem gospodom Maitrejom” – Lord Maitreja, nazivajući ih „Svemirskom braćom.” Videćemo kakvu ulogu tu ima
NASA, posebno sa svojim projektom „Blue Beam” (Plavi zrak) i zašto su vanzemaljci jako važni Novom svetskom
poretku, Svetskoj vladi i Nju Ejdžu. O tome da se naučnici, institucije i vlade bave životom u svemiru, a ne zanima ih
kako unaprediti život na Zemlji, ne vredi ni govoriti. To je kao kada bi neko imao posla da posmatra komšijinu kuću
i život u njoj, da zaviruje kroz prozor dok njegova sopstvena gori. Ipak, za svoju kuću se naučnici ne brinu dok god
primaju platu, za koju su dužni da rade i govore ono što im se kaže. Takav je slučaj i sa novinarima. Oni su najamnici
krupnog kapitala. Veži konja gde ti gazda kaže. Svako ko je malo pismeniji pročitaće novinske vesti da bi saznao gde
se šta dogodilo, ali novinarske i analize „stručnjaka” uglavnom neće ni čitati. Oni drugi, koji neće da slušaju, nego
misle, odavno su na berzama rada ili peru tanjire i čaše po restoranima.

Vanzemaljski ambasadori ulaze kroz prozore

Na način koji neodoljivo podseća na otkrivanje flima Reja Santilija o autopsji vanzemljca 90tih godina, grad
Denver u Koloradu je postao scena medijskog cirkusa povodom navodnog dokaza da su vanzemaljci zaista među
nama. Sve je počelo vešcu da će Džef Pekmen (54) iz Denvera sponzorisati peticiju za glasanje da se organizuje
Komisija za vanzemaljske poslove kako bi se čovečanstvo (ili bar stanovnici Denvera) pripremilo za prvi kontakt i
mirnu koegzistenciju sa vanzemaljcima. Prema Pekmenu, „postoji neoborivi dokaz da su vanzemaljci često
posećivali Zemlju, ali vlada SAD čini sve da zataška tu istinu.” Pekmenovu peticiju za glasanje su odobrile gradske
vlasti Denvera. Pitanje iz peticije glasilo je ovako: „Da li glasači grada i okruga Denver žele da usvoje Inicijalni Dekret
kojim zahtevaju organizovanje komisije za vanzemaljske poslove koja bi pomogla obezbeđenju zdravlja, sigurnosti
i kulturne svesti stanovnika Denvera i posetilaca, u okviru potencijalnih susreta ili interakcija sa vanzemaljskim
inteligentnim bićima ili njihovim vozilima i smatraju li takvu komisiju podobnom za donacije i poklone: DA ili NE.”
Dok su neki zvaničici tretirali peticiju kao šalu, poslanik u gradskoj vladi po imenu Čarli Braun, izražava zabrinutost
povodom Pekmenovog predloga budžeta za komisiju koji bi iznosio 75 000 dolara (u peticiji piše da bi budžet bio
namaknut više iz donacija i poklona, a manje iz gradskih fondova), ali i zbog lakoće sa kojom bi Pekmen mogao da
sakupi 3 900 potpisa koliko mu treba da bi predlog bio stavljen na javno glasanje. „Postoje ozbiljnije potrebe od
osnivanja komisije sa 18 članova koja proučava ljude sa Marsa. Mislim da je previše lako progurati razne inicijative
na glasanje i mislim da bismo na nivou gradske uprave morali da detaljnije proučimo ovaj problem”, kaže Čarli
Braun.

Pekmen je rekao gradskim vlastima da će u svoju video prezentaciju uključiti i snimak pravog vanzemaljca,
poručivši da je to „konačna vizuelna potvrda onoga za šta već znate da je istina jer ste već videli sve ostale dokaze.”
Konferencija za novinare održana je 30. maja 2008. u denverskom Aurora studentskom kampusu. Pekmen je
prisutnima ispričao da je „vreme da se krene napred” kada je reč o ozbiljnijem tretmanu vanzemaljaca u javnosti,
dodavši da su vlada SAD i penzionisani vojni oficiri svesni istine i da nedavna objava Vatikana o mogućem
vanzemaljskom životu svedoci da su vanzemaljci „naša braća i Božija stvorenja” što takođe tvrde i pobornici Nju
Ejdža.

Ono što su svi došli da vide bio je pomenuti video snimak. Tokom 4,5 minuta koliko je trajao, posetiocima nije
bilo dozvoljeno snimanje ni fotografisanje, iako je jedan stop kadar vanzemaljca koji viri kroz prozor dospeo u ruke
novinara, što je ovde pomalo sumnjivo. Prisutni opisuju da je video snimak prikazao klasičnog vanzemaljca tipa Sivi,
visokog oko 1,2m, sa velikim celom, uskom bradom i tamnim očima u obliku badema kako skače gore dole ispred
prozora, pokušavajuci da zaviri unutra. Skeptici su izjavili da je stvorenje veoma slično vanzemaljcima iz filma
„Zemlja protiv letećih tanjira”. ili Sivom koji je izašao pravo iz filma E.T.” Drugi su izjavili da su videli kako su oči bića
trepnule a mišići se pomerali. Neki od prisutnih su izrazili svoju zbunjenost činjenicom da je vanzemaljsko biće
putovalo milionima svetlosnih godina do naše planete da bi skakutalo i virilo kroz prozore Zemljana; a predstavnik
Zejedničke NLO mreže je izjavio da nema pojma da li se na video snimku vidi autentični vanzemaljac i da bi trebalo

~ 132 ~

detaljnije ispitati snimak. Ispostavilo se da je Pekmen već ranije dozvolio filmskom stručnjaku Džeriju Hofmanu da
to uradi. „Uopšte ne sumnjam da je ovo originalni snimak. To nije trik napravljen pomoću specijalnih efekata”, rekao
je Hofman. „Ja imam opremu sa kojom mogu da ustanovim da li je snimak zaista prvobitno snimljen na tu traku - a
jeste.” To, naravno, ne znači da je vanzemaljac sa snimka zaista originalan, dodaje Hofman, iako on lično misli da
kamerman ne bi sebi dopustio takvu prevaru. „Mislim da je ono što je snimljeno zaista autentično”, kaže Hofman i
tvrdi da bi produkcija lažnog snimka i izrada lutke vanzemaljca dovoljno uverljive da prevari njega koštali bar 50 000
dolara. Ali jedan drugi stanovnik Denvera, Brajan Boner iz Roki Mauntin društva za istraživanje paranormalnog,
uspeo je da napravi sopstvenu niskobudžetnu verziju video snimka i okači je na JuTjub (You Tube), što je potpuno
sludelo posetioce ovog internet portala koji su poverovali da je to Pekmenov film koji je nekako procurio u javnost.
„Počeli smo snimanje negde oko 8 sati uveče”, priča Boner. On i njegov tim su iznajmili 1,30m visoku lutku
vanzemaljca od lateksa iz prodavnice kostima. „Mislili smo da kupimo jednu, ali mi se nije davalo 230 dolara”, kaže
Boner. Zatim su lutku pomerali gore dole ispred prozora. Snimili su sve pa zatim upotrebili kompjuterske 3D efekte
da bi napravili kako vanzemaljac trepće. „Oni tvrde da bi za snimanje falsifikata bile potrebne hiljade dolara i puno
vremena, a mi smo sve ovo uradili za 90 dolara i pet, šest sati snimanja i postprodukcije.” A šta tek može Holivud?

Boner je pretpostavio da će video koji je Pekmen nameravao da prikaže biti zapravo takozvani Romanekov video
snimak za koji Sten Romanek iz Kolorado Springsa tvrdi da ga je snimio u svom nekadašnjem domu u Nebraski 17.
jula 2003. Romanek je, prema sopstvenoj priči, postavio kameru da bi snimio, tj uhvatio voajera koga je primetio
da viri kroz prozor sobe njegove dve kćeri tinejdžerke. Prozor je bio na visini od 2,4m iznad tla. Romanek je zanimljiv
lik, a ovo je bez sumnje njegov prvi susret sa vanzemaljcima. Zapravo, na svom sajtu on tvrdi da je njegova priča
„najbolje dokumentovani kontakt sa vanzemaljcima na svetu” i da je od decembra 2000. godine imao „preko 100
pojedinačnih i jedinistvenih iskustava.” Od tog prvog viđenja, fotografisao je bezbroj NLO i preživeo više
vanzemaljskih otmica, što mu je ostavilo fizičke ožiljke.

Što je najčudnije od svega, Romanek koji sebe opisuje kao „disleksičara sa talentom za matematiku na nivou
četvrtog razreda osnovne škole”, ispisao je gomile bizarnih jednačina u snu ili u hipnotičkoj regresiji. On tvrdi da ne
razume o čemu je reč u ovoj kanalisanoj komunikaciji, ali veruje da su jednačine nekako povezane sa otmicama
kojima je bio podvrgnut. Pričalo se da te jednačine zapravo predviđaju otkriće desete planete našeg Solarnog
sistema, ili da se odnose na „element 115” (za koji neki teoretičari zavera tvrde da ga je koristila vojska SAD u
projektu revezibilnog inženjeringa u Grum Lejku tokom 80tih). Ima i onih koji tvrde da se jednačine odnose na neki
predstojeći hiperdimenzioni događaj. Romanek je objavio da planira da objavi knjigu koja će se zvati „Poruke: priča
Stena Romaneka” i da snimi dokumentarac o svom životu.

Skeptici su ubeđeni da su ove dve planirane akcije ujedno i razlog što se Romanek udružio sa Pekmenom i što su
obojica odbili da prikažu javno video snimak, iako se Romanek pojavio na konferenciji za novinare a obojica su
gostovala u TV šou Larija Kinga, gde je Sten Romanek izjavio da je razlog zbog koga ne objavljuju video snimak taj
što „naučnici još uvek nisu završili sa analiziranjem materijala.” Možda se ništa ne bi ni dogodilo u smislu privlačenja
pažnje javnosti da Pekmen, koji je pohadjao Maharišijev univerzitet (Mahariši Maheš jogi, čovek u koga se kunu Nju
Ejdž pokreti) menadžmenta u Ajovi i nekada se kandidovao za američki senat kao kandidat Partije zakona, nije
pokušao da u čitavu priču umeša gradske zvaničnike Denvera. Ipak, samo dobro smišljen način da se stekne
publicitet i dođe do popularnosti i novca.

Pekmen je i kreator „metatron tehnologije” koja štiti od „štetnih elektromagnetnih talasa transformišući ih u
poželjnu energiju zdravlja.” Među proizvodima „metatron tehnologije” su Metatron globalni program mira;
Metatron kompjuterska stanica koja lišava stresa i Metatron personalni harmonizer (koja strašno liči na sasvim
običnu kreditnu karticu). Setimo se magnetnih narukvica i ostalih prevara. Pre pet godina je sponzorisao još jednu
glasačku inicijativu koja je od grada zahtevala da primeni tehnike redukcije stresa (naravno, pomoću Metatron
tehnologije), kako bi se „obezbedila javna bezbednost povećavanjem sklonosti ka miroljubivosti.” Sve ove „tehnike”
imaju veze sa hinduizmom i duhovnim tehnikama koje su itekako popularne među sledbenicima sekti koje
prektikuju Hindu učenja, kao i među sledbenicima Nju Ejdža.

Naime Nju Ejdž izgleda jako bezazleno i privlačno, ali ko se malo udubi u problematiku, što ćemo da uradimo,
iznenadiće se koliko je to opasna igra, i koliko ima veze sa satanizmom. Iako je Pekmen sakupio dovoljno glasova da
progura predlog na glasanje, glasači nisu poklonili svoje poverenje njegovoj inicijativi. Videli su da se radi o
prevarantima i šarlatanima, ali će opet mnogi ljud da nasednu na njihove marifetluke. Nažalost.

~ 133 ~

Viđenje oca Džila

Retki su izveštaji o hrišćanskim sveštenicima koji su imali bliske susrete sa NLO. Jedan takav slučaj zabeležen je
na Novoj Gvineji. Zapravo, te 1959. godine zabeležen je pravi talas NLO-a o kome svedoči 79 izveštaja, mahom iz
juna i jula te godine. Najzanimljivije su, međutim, tri epizode čiji je svedok misionar, otac Džil (Jill). Zajedno sa još
37 osoba on je tokom tri popodneva uzastopce viđao leteće tanjire. Počelo je 26. juna, u 18,45 časova, dok je otac
Džil posmatrao nebo. Video je Veneru koju je upravo počeo da prekriva veliki oblak, a zatim se iz njene blizine
izdvojio svetleći objekat i počeo da se spušta ka misiji. Otac je pozvao svoje saradnike, koji su takodje videli neobični
objekat. Bio je okrugao, sa velikom osnovom iz koje su izlazile četiri noge. Povremeno je ka nebu puštao plavi zrak
svetla. Kada se približio tlu, zaustavio se i na njegovom gornjem delu se pojavilo nekoliko „ljudi.” U narednih
nekoliko minuta radili su nešto u objektu, tako da su se povremeno pojavljivali i nestajali. U medjuvremenu, oblaci
su prekrili nebo. NLO je mogao da se gleda više od pola sata, posle čega je uzleteo i nestao iza oblaka. Sat kasnije,
drugi objekat počeo je da se približava misiji, a nešto kasnije i niz malih NLO-a pojavilo se što ispred, što iza oblaka.
Svi su bili okruženi svetlom koje je, tokom prolaska kroz oblak, izgledalo kao da se odražava u njemu. Ta predstava
trajala je oko tri sata. Dan kasnije, 27. juna popodne, jedna od bolničarki misije videla je NLO i pozvala oca Džila.
Desetak ljudi pošlo je za misionarom da bi posmatrali letelicu. Opet su se na gornjoj strani pojavile četiri osobe.
Kako je izgledalo da jedna od njih gleda naniže, otac Džil je mahnuo rukom. Osoba je uzvratila pozdrav. I ostali
posmatrači NLO-a počeli su da mašu, a sa NLO-a su uzvratili. Otac Džil je pokušao da im baterijskom lampom da
signal i da ih pozove da se spuste. Ali, figure sa NLO-a samo su odmahivale i vratile su se unutra. Oko pola sedam,
razočaran što neće da slete, otac Džil je otišao da večera. Ne znam ko bi to uradio, a da pre toga ne pozove pliciju
ili medije, ili bar ne obavesti nekog ko mu je blizak i ispriča događaj. Slični objekti vidjeni su tog popodneva u još tri
sela. Čak osam NLO-a zatim se pojavilo 28. juna popodne, između 18,40 i 23,20 časova, ali, su ostali visoko na nebu
i niko se od posade nije pokazao. Otac Džil, inače, ni u jednom trenutku nije posumnjao da je u pitanju nešto
neobično. Bio je ubeđen da je video neki novi tip aviona.

Očekuje se da će tokom ove godine biti rekordan broj viđenja neidentifikovanih letećih objekata u Velikoj
Britaniji, nakon što je u prvih šest meseci 2009. prijavljeno stotine viđenja, piše „Telegraf“(2009).

Čak 231 slučaj viđenja čudnih objekata prijavljen je i zabeležen pri britanskom Ministarstvu odbrane u prvih šest
meseci 2009 godine. Radi poređenja, 2008 godine prijavljeno je 285 pojava NLO-a, 2007. godine 135, a 2006 „samo”
97. Očekuje se da će se broj viđenja povećavati jer mnogi ljudi sada nose sa sobom digitalne foto aparate i
fotografišu sve živo, pa i čudne objekte. Nik Pop, koji je vodio vladin projekat vezan za NLO i koji se smatra za vodeći
autoritet po tom pitanju, izjavio je za nedeljnik „San” da će 2010 biti rekordna godina po broju viđenja. ”Mislio sam
da je broj prijavljenih NLO prošle godine bio visok, ali sada znamo da je toga sve više”, rekao je tada Pop.

~ 134 ~

NAUKA, VLADE I VANZEMALJCI

NLO istina ili fikcija

Konkretno govoreći, termin neidentifikovanih leteći objekat-NLO, odgovara bilo kom vazdušnom objektu koji
nemože biti identifikovan kao napravljen od strane čoveka, ili kao bilo koji prirodni fenomen. U svakodnevici, NLO
se često koristi kao reč za bilo koji objekat, koji bi mogao biti svemirska letelica iz vanzemaljske civilizacije. Frazu
NLO (UFO) stvorio je kapetan Američke avijacije, Edvard J. Rupelt. Kapetan Rupelt je za avijaciju vodio istragu o
fenomenu iz 1951 g. Pre Rupelta, NLO-e su obično nazivali letećim tanjirima, od 1947 godine, jer su mnogi svjedoci
opisivali ove objekte kao diskolike. Leteći tanjiri su brzo postali imaginaran termin zbog skepticizma izraženog od
mnogih dnevnih novina i magazina. NLO je korišten od strane kapetana Rupelta kako bi se prenepregao gubitak
poštovanja prema ovoj studiji Američke avijacije. NLO je takođe prikladniji termin, jer nisu svi NLO-i tanjirastog
oblika. O hiljadama NLO-a je izveštavano svake godine, uglavnom policiji, novinarima ili istraživačkim grupama. Ipak
je ovo samo deo od mogućeg broja viđenja NLO, jer jedan deo svedoka to nikada nikome nije rekao. Ugrubo za od
90-95% svih prijavljenih viđenja NLO, dokazano je da su napravljeni od strane čoveka ili su do tada neprepoznat
prirodni fenomen. Oko 1,5 – 2% su lažne prijave, često praćene falsifikovanim fotografijama. I ako je ovo mali
procenat od ukupnog broja izvještaja o NLO, time se stvaraju prilično veliki problemi, jer u suštini odgovaraju za
omalovažavanje za većinu ozbiljnih studija o NLO, i što je prevara ubedljivija, to će biti više štete. Ostatak od 3-8,5%
su oni za koje se smatra da su letelice neljudskog porekla, ili se ne mogu identifikovati i svrstati u bilo koju poznatu
kategoriju. Većina istraživača ovu grupu svrstavaju u poslednju. NLO je tokom dvadesetog veka retko pominjan u
mas- medijima pre 1947 g. pa time neki ljudi pretpostavljaju da NLO mora biti relativno moderan fenomen, mada
je od 1947 to postala planetarna tema. Kao i hladni rat. Bar što se tiče masovnih medija, književnosti i umetnosti,
mada je fenomen mnogo stariji, što je ovde i pisano.

O NLO je izveštavano tokom hiljada godina u svim delovima sveta. Npr, pisac Julije Obsekvens govori sledeće u
svojoj knjizi iz 216. godine pre Hrista. (Prodigorium liber...) „Stvari poput brodova su viđene nad Italijanskim
nebom....” (At Arpi...) „U Italiji okrugli štit je viđen na nebu...” (at Capua...). „Nebo je bilo svo u vatri, i na njemu se
videla figura poput broda.” U prvom vjeku nove ere, poznati Rimljanin Ciceron je zabeležio; „Noću je sunce praćeno
glasnim zvukovima i viđeno je na noćnom nebu. Nebo se otvorilo i otkrilo neobične sfere“.

NLO je postao nevolja osmog i devetog veka, tako da je vladar Francuske izdao zakon kojim se zabranjuje
izazivanje oluja. U jednoj od epizoda prikazano je da su ovi nebeski brodovi došli na zemlju kako bi posejali smrt na
gnevnu masu, a takođe su optuživali navedene brodove za uništavanje setve. NLO i njegov putnik ne samo da je
viđan, nego je i obožavan kroz istoriju. Religiozni ljudi drevne Mesopotamije, Egipta i Amerike su obožavali ljudolike
„bogove“ sa nebesa. Za mnoge od tih „bogova“ se govorilo da lete u brodovima i kuglama. Drevne tvrdnje ovog vida
su današnja osnova za teoriju drevnih astronauta, pominjanu ovde teoriju o paleokontaktima, koja govori da je
svemirska rasa nekad davno posetila zemlju i bila umešana u bitna dešavanja na njoj. Za mnoge je ovakva teorija
samo stvar naučne fantastike, ali kako bilo, ideja je proizvela mnoge akademske debate među istoričarima kroz
gotovo čitav 20 vek. Drevne civilizacije starog i novog sveta, locirane na suprotnim stranama su funcionisale na tako
sličan način! (Maje, Egipat, Inke, Sumer…). Zašto su ljudi iz ovih dalekih civilizacija razvili tako slična verska
ubeđenja? (Kult Sunca, okultizam, magija, obožavanje vladara, ljudske žrtve..).

Jedan od pogleda je da je zemlja bila ledeni most koji je nekada spajao prostor između Sibira i Aljaske, kojima su
ljudi iz starog sveta migrirali u novi. Neke nove tvrdnje na bazi arheoloških dokaza govore da su drevni Feničani
plovili preko Atlanskog okeana. Veliki broj drevnih NLO viđenja i neobičnih prirodnih fenomena iz kasnog vremena
pre Hrista i rane nove ere se mogu pronaći u knjizi Herolda Vilkinsa (Herold Wilkins) „Leteći tanjiri u napadu.” Bez
obzira na avangardan naslov, knjiga g. Vilkinsa je jedna od vrednijih štiva i jedna od najranijih knjiga u modernoj
NLO eri. Takođe se izvrsna kolekcija prastarih NLO izveštaja može pronaći i u pominjanoj Žak Valiovoj knjizi „Pasoš
za Magoniju“ (Passport to Magonia). Neki naučnici zaključuju da su Feničani poprimili mnoge osobine od Egipatske
civilizacije i preneli ih u novi svet. Još jedna hipoteza je da su drevni Egipćani plovili preko okeana. I bez obzira na
dokaze koji bi održali sve navedene mogućnosti, ni jedna od navedenih teorija se ne slaže u potpunosti sa poznatim
činjenicama. To nas vodi ka četvrtoj teoriji, razvijenoj 1910. od strane Oksfordskog profesora i lauerata za nobelovu
nagradu, Fredrika Sodija (Frederick Soddy): „Neka od uverenja i legendi koje su nam prenesene iz prošlosti su toliko
čvrsto usađena, da se osećamo slobodnim da ih smatramo starim gotovo kao samo čovečanstvo. Kako bilo, na
iskušenju smo da istražujemo kako je došlo do činjenice da ova poznata uverenja i legende imaju toliko sličnosti, i
da li ta sličnost ukazuje na postojanje drevne, potpuno nepoznate civilizacije iz koje je sve nastalo.” Kada se ovakav
stav razmatra, mnogi pomišljaju na nestanak tla, poput legendarnih, izgubljenih kontinenata Atlantide i Lemurije.

~ 135 ~

Prof. Sodi kako bilo, prilazi i kroz jedan drugi pristup i špekuliše da su vanzemaljska društva umešana u zemaljsku
istoriju. On se naslanja na Čarlsa Hoj Forta (Charles Hoy Fort 1874-1932).

Čarls Fort je jedan od najranijih pisaca dvadesetog veka koji je ozbiljno naglasio da su vanzemaljci umešani u
događaje na zemlji. Fort se izdržavao od malog nasledstva i proveo je mnoge godine svog života skupljajući izveštaje
o neobičnim fenomenima iz naučnih žurnala, novina i magazina. Priče koje je skupio sastoje se od neobičnih
događaja, od svetlosti na nebu i drugih pojava koje nisu imale konvencionalno naučno objašnjenje. Njegove prve
dve knjige, „Knjiga prokletih“ iz 1919 i „Nova zemlja“ iz 1923, sadrže veliki broj NLO viđenja i sličnih fenomena u 19.
i ranom 20. veku. Fort zaključuje da je zemaljsko nebo bilo domaćin velikog broja vanzemaljskih letelica, koje on
naziva „Super konstrukcije.” Fort je razvio teorije iz svog istraživanja od kojih su mnoge opstale i provokativne su
čak i danas. U „Knjizi prokletih”, napisao je: „Mislim da smo imovina. Zapravo želim reći da pripadamo nekome. Da
je jednom u vremenu, ova planeta bila ničija zemlja. Da su je drugi svetovi istražili i kolonizovali, i borili se
međusobno za vlast nad njom, ali da je i sad posedovana od nečega ili nekoga.“ Da nešto poseduje ovu planetu, što
je sve druge uplašilo. Fort je zaključio da ljudska rasa nema prevelik status u odnosu sa vanzemaljskim vlasnicima.
On upućuje zagonetku „zašto oni (vlasnici planete) nikad ne dolaze” i doneo filozofski stav: „Da li bi mi, ukoliko bi
mogli, edukovali i sofisticirali svinje i drugu stoku?” Fort je verovao u direktan uticaj vlasnika planete na ljudska bića;
„Mislim da smo, nakon svega, korisni da se u postojećim uslovima ipak prilagođavamo nečemu što ima legalno
pravo na nas, ostvareno silom ili na drugi način, za koje smo primitivni, za koje je sve ovo bilo poznato vekovima,
određenim nad ovom planetom, kultu ili redu, koji nas usmerava prema instrukcijama primljenim, od nekud, zbog
našeg misterioznog neznanja.”

Fort je mislio da je zemlja imala živopisniju i raznobojniju praistoriju: „Ali prihvatam da su u prošlosti, pre nego
što je uspostavljeno vlasništvo, naseljenici velikog broja svetova, pali ovde, skočili, dolebdeli, doplovili, doleteli,
dovezli se, dohodali ovde, što se mene tiče, bili su dovučeni ovde, gurnuti, došli su pojedinačno ili u ogromnom
broju; posećivali povremeno, posećivali periodično zbog lova, trgovine, obnavljanja harema, rudarenja; nisu mogli
ostati ovde, ustanovili su kolonije ovde, izgubili su se ovde; veoma napredni ljudi, ili bića i primitivni ljudi ili šta god
da su bili: beli, crni, žuti…” Da bi neko shvatio kako se sve ovo odnosi na ljudske uslove danas, Fort nije ponudio
odgovor, samo formulu: Svinje, guske i telad. Fort je sigurno izrazio neke izazovne ideje. One su objavljene u vreme
kada su dvokrilni avioni i dirižabli vladali nebom. Istorijski let preko Atlantika Čarls Lindberg (Charles Lindberg) je
učinio osam godina kasnije. Fort je okupio malu i odanu grupu sledbenika u svoje vreme. Tek trećinu veka kasnije
ta grupa je učestvovala u iznenadnoj ekspanziji radova za koje se sumnjalo da su bili pod uticajem vanzemaljskog
društva.

Ovo iznenadno interesovanje je izazvalo često viđanje NLO-a krajem 1940-tih i 50-tih 20 veka. Jedna od prvih
knjiga tog perioda koja obrađuje stara viđanja NLO je „Leteći tanjiri u napadu” od Harolda Vilkinsa. Knjiga je izdata
1954 od strane izdavača i štampara „Citadel” iz Njujorka. „Citadel” je štampala još mnogo knjiga, uključujući „NLO i
Biblija” (1956) od Morisa Džesupa (Morris K. Jessup). Njegova knjiga je predlagala da su mnogi bibliski događaji delo
svemirski stare rase a ne Boga. Mnogi pasusi iz biblije su citirani da bi podržali ovu teoriju. Slične knjige sa sličnim
naslovima su usledile, kao što su „Leteći tanjiri u Bibliji“ (1967) od Virdžinije Brasington (Virginia F. Brasington) i
„Biblija i leteći tanjiri“ (1967) od Berija Dauninga (Barry H. Downing). Bibliju su napadali i drugi, između ostalih
Deniken i Zaharija Sičin, a dejvid Ajk je tvrdio da napada hrišćanstvo, a ustvari je napadao Rimokatoličku crkvu. Sa
druge strane Atlantika mnogi evropski pisci su davali bitan doprinos ovom žanru. Francuski duet Luj Pauels i Žak
Beržijer (Louis Pauwels i Jacques Bergier) je napisao intrigantan bestseler „ZoraMagova”, koji je izdat u Americi
ranih 1960-tih. Erih fon deniken (Erich von Daniken ) je takođe pisao o prastarim astronautima tokom 1950-tih i 60-
tih, a veliku slavu je stekao ranih 70-tih izdavanjem međunarodnog bestselera na temu: „Kočije Bogova.“ Veliki
uspeh njegove knjige je izazvao poplavu sličnih knjiga i filmova 70-tih i početkom 80-tih donoseći ideju o „davnim
astronautima“ u centar pažnje miliona. Saznanje o vanzemaljskim intervencijama u ljudskim događajima se toleriše
kada se izrazi kao delo naučne fantastike ali vrlo slabo kada se predstavlja kao činjenica. To je razumljivo. I sama
ideja o tome učini da se čovek zacrveni zbog svega što su nas učili. (Ipak danas se stvari drastično menjaju).
Vekovima je postojala navika da mislimo o našoj planeti i ljudskoj rasi kao izolovanima. Pre mnogo vekova ljudi su
čak mislili da su središte svemira i da se Sunce i zvezde okreću oko nas. Bila je to laskava misao ali nažalost netačna.
U danima Inkvizicije čovek je mogao nastradati ako opovrgava ovu ideju. Jedini „vanzemaljci“ u koje su ljudi smeli
da veruju su bili krilati anđeli u belim odorama koje je Bog poslao sa neba, a i oni su bili predstavljani kao debeli i
smešni. Iako se nauka dosta udaljila od takvih pogleda, koncepti postojanja u kojima je čovek u centru su i dalje
iznenađujuće jaki. Neki vrlo ubedljivi argumenti su unapređeni da poreknu dokaze da je jedno ili više vanzemaljskih
društava posećivalo zemlju. Na neke od tih argumenata se vredi osvrnuti. Nije dokazano da postoji drugi intaligentni
oblik života osim ljudskog drugde u svemiru. Na prvi pogled ovo se dojmi tačnim. Međutim, potreban je samo
pogled na samu zemlju da se otkriju drugi inteligentni oblici života. Studije o delfinima i drugim velikim vodenim
sisarima su otkrile visoku inteligenciju kod mnogih od njih. (Ipak, oni nisu iz svemira). Analize ostalih sisara su

~ 136 ~

pokazale mnogo viši stepen intaligencije nego što se verovalo. Ovo otkriva da postoje mnoga inteligentna i polu-
inteligentna bića u svemiru oko nas - mi delimo planetu sa njima. Činjenica da ona uspevaju zajedno na ovoj jednoj
maloj planeti je odličan pokazatelj da druga intaligentna stvorenja mogu postojati drugde uz odgovarajuće uslove.

Nije bilo „čvrstih dokaza“ o NLO ili „starim astonautima“. Fizički objekti predstavljaju „čvrst“ dokaz. U ufologiji
čvrst dokaz bi bio „pali leteći tanjir“ ili telo vanzemaljskog pilota, ali za takvo nešto još nema potvrde. Raspravljalo
se o tome da ako svemirke letelice lete zemaljskim nebom već hiljadama godina dosad bi trebali da imamo neki
čvrst dokaz. I Deniken i Sičin su prepuni priča o vanzemaljskim aktivnostima na Zemlji. Sičinova knjiga „Dvanaesta
planeta” je čitav istorijat delovanja vanzemaljskih Anunakija koji su gradili čitave gradove, kosmodrome, kontrolne
stanice (Dur.An.Ki) a ništa osim kamenja i gline nije ostalo. Ostavljajući sa strane optužbe i dokaza da neke vlade
imaju jednu ili dve skrivene svemirske letelice, logično je da ne možemo očekivati da nađemo mnogo vanzemaljskih
artefakata. Da bih to objasnio napraviću poređenje između NLO-a i modernih komercijalnih aviona. Milioni
komercijalnih aviona poleti sa aerodroma svake godine. Uprkos ovako velikom broju jako malo ljudi će naići na
ostatke aviona ili telo pilota jer vrlo mali procenat letova završi katastrofom. Isto tako mali broj ljudi će naići na
instrumente ili otpatke koji su bačeni iz aviona, zato što su letelice kompaktne i nije praksa da navigatori bacaju
delove kroz prozor kokpita. Da nije činjenice da većina nas može videti ili leteti avionom, bilo bi jako malo „čvrstih“
dokaza njihovog postojanja pogotovu ako bi se proizvodili u udaljenim oblastima i leteli samo od i do istih. Hajde
ovo da prevedemo u matematičku formulu. Zasnovano na statistici Federalne Avijacijske Administracije (FAA) jedan
od milion aviona doživi tešku nesreću kao što je pad, prinudno sletanje van aerodroma ili gubitak važnog dela
aviona.

Za bolji pregled NLO slučajeva preporučujem „N.L.O. Enciklopediju” od Margarete Saš (Margaret Sachs). Ovaj
zadivljujući rekord sugurnosti čini letenje jednim od najsigurnijh načina prevoza danas. Pretpostavimo da prijavljene
svemirse letelice imaju potpuno istu statistiku sigurnosti kao FAA –ni bolju ni lošiju. I recimo da 2000 „letećih tanjira“
preleti zemlju svake godine. To znači pet i po letova dnevno. Pretpostavićemo da je svaki hipotetički let na maloj
visini, tako da ako se desi nesreća, deo može da stigne do Zemlje a ne izgori u atmosferi. Kada uzmemo u obzir sve
navedeno dolazimo do računice da bi se „leteći tanjir“ srušio ili izgubio deo jednom u pet vekova! To bi značilo svega
12 padova od svanuća čovečanstva! Ako prepolovimo faktor sigurnosti i udvostučimo broj letova, ili ostavimo isti
faktor sigurnosti a broj letova povećamo na 8000 (22 na dan) to bi i dalje bio jedan pad na svakih 125 godina! Od
praistorije do danas. Možemo sa sigurnošću zaključiti da iako su svemirske letelice letele našim nebom
milenijumima ne možemo očekivati da nađemo mnogo olupina ili delova. Najbolji dokaz o poseti vanzemaljaca koji
možemo pribaviti je svedočenje očevidaca a to je baš ono što mi imamo. Uprkos ovim pesimističnim statistikama,
nekoliko retkih padova NLO je prijavljeno. Fragmenti od navodno eksplodiranih NLO letelica su nađeni i ozvaničeni.
Jedan takav deo je prijavljen od strane brazilskog kolumniste koji je rekao da je predmet našao ribar blizu obale
Brazila 1957. Fragment je poslat na Masačusetski Institut Tehnologije (MIT) na analizu. Ispostavilo se da je deo od
čistog magnezijuma. Analitičari su nagađali da je komad mogao biti deo ekspodirane letelice ili satelita koji je pao.
Zato što je komad mogao biti proizveden na zemlji, test se smatrao nepotpunim. Ako su NLO vanzemaljske letelice
trebalo bi da dosada postoji jedna neraspravljiva fotografija. Bilo šta može biti raspravljivo. Dovoljno je da neko
otvori usta i izgovori par reči da rasprava počne. Postojanje rasprave stoga ne može poreći realnost stvari. Rasprava
jednostavno znači da je neko rešio da započne svađu, iz dobrih ili loših razloga.

Istina je da se istraživači susreću sa nedostatkom pristojnih NLO fotografija. Dostupni snimci NLO su uglavno
dvojaki: ili mutni i nepotpuni (mogli bi biti snimci bilo čega) ili prevarantski. Kada se čista, jasna fotografija letećeg
tanjira pojavi uglavnom se ispostavi da je nameštaljka. Ovo se dešava toliko često da istraživač može računati da će
se „dobra“ slika letećeg tanjira na kraju ispostaviti „lošom“. Danas je to naročito tačno zbog napredne tehnologije
koja može neke trikove na fotografijama učiniti neuočljivim.Ovo i dalje ostavlja pitanje: zašto je tako malo dokaznih
fotografija dostupno? Kao što je zabeleženo ranije, samo mali procenat viđenih NLO je originalan u odnosu na broj
prijavljenih. Većina ovih letelica je viđena noću. Većina „bliskih susreta“ se desi u ruralnim nekomercijalnim
oblastima gde malo ljudi nosi fotoaparat. Već slaba šansa da se napravi dobar snimak je oslabljena činjenicom da
veliki broj imalaca kamere, čak i posvećenika fotografiji, ne nosi uvek aparat sa sobom. U svakom momentu sigurno
manje od jedne osobe od 10 000 nosi aparat. NLO to ne nadoknađuje redovnim pojavljivanjem iznad mesta za
odmor gde fotoaparati škljocaju. Uključujući ove faktore možemo očekivati da će dobra, originalna fotografija
vanzemaljskog broda biti veoma retka. Prisetite se takođe da je rasprostranjeno posedovanje kamere počelo tek
pre par decenija. Sve ovo ne govori da nema čistih, originalnh fotografija vanzemaljskih letelica. Nekoliko postoji, i
one mogu biti nađene u raznim knjigama koje su napisali ugledni NLO israživači. Svedočenje očevidaca u NLO
slučajevima je uglavnom nepouzdano. Takvo svedočenje je stoga nedovoljan dokaz o vanzemaljskim posetama.
Možda najuticajniji NLO kritičar, Filip Klas (Philip Klass), koji je nazvan „Šerlok Holms UFOlogije“ zbog svog
neiscrpnog istraživanja, je dobio nagradu „Pisci Avijacija - Svemir“, za najbolju knjigu o svemiru „NLO Objašnjen“ iz
1974. U toj nagrađenoj knjizi, g. Klas je razvio nekoliko principa. Prvi je bio UFOlogijski princip: Iskrene i intaligentne

~ 137 ~

osobe koje su iznenada izložene jarkom, neočekivanom događaju, naročito ako on uključuje nepoznati objekat,
mogu biti veoma netačni u pokušaju da precizno opišu šta su videli. Ovaj princip je ponekad tačan. To je
demonstrirala NLO studija sprovedena između 1966 i 1968, koju je sponzorisala vlada SAD, pod vođstvom Edvarda
Kondona (Edward U. Condon). Njeni objavljeni nalazi, često nazivani „Kondon izveštaj“, su osnova u NLO literaturi.
U jednom poglavlju „Kondon Izveštaja” odbor je raspravljao šta se desilo kada je ruska svemirska letelica, „Zond
IV”, pokvarena počela da ulazi u atmosferu 3. marta 1968. Kako je letelica pala kroz atmosferu i izgorela stvorila je
spektakularan prizor za ljude na zemlji. Očevidci su doživeli zapaljene odpatke kao veličanstvenu povorku užarenih
objekata koji iza sebe ostavljaju narandžasto-zlatan rep. Zbog velike visine bilo je nemoguće sa zemlje odrediti šta
su ti objekti. Bilo je jedino moguće videti ih kao blistave i odvojene tačke.

Otpaci „Zond IV” su stvorili utisak meteorske kiše. Posle sakupljanja svedočenja očevidaca otkriveno je da su
neki ljudi „videli“ više nego što se zaista desilo. Da su neka pogrešna svedočenja uzata u obzir, a neki ljudi bi mogli
da zaključe da je „Zond IV” otpad bila zaista intaligentno kontrolisana vanzemaljska letelica. Na primer, petorica
očevidaca je reklo da su svetla bila deo letelice oblika rakete ili „cigarete“, uobičajeno opisivanje NLO. Tri očevica
su videla „objekat“ sa prozorima. Jedan je tvrdio da je „objekat“ izveo vertikalno spuštanje. Zbog ovih očiglednih
grešaka, Klas i drugi su razumljivo obeležili svaki „NLO oblika cigare sa prozorima“ kao meteor. Odbor Kondon je
naveo svedočenje pada „Zond IV“ kao primer zašto su svedočenja očevidaca neadekvatna da se utvrdi da je NLO
vanzemaljska letelica. Slučaj zatvoren? Ne baš.

U svom NLO-logijskom „principu 1” citiranom iznad, Klas izjavljuje da očevici mogu biti veoma netačni u pokušaju
da precizno opišu šta su videli. On nije rekao da su očevici uglavnom netačni. Ova razlika postaje važna u daljem
čitanju „Kondon izveštaja”. Odbor je takođe analizirao talas NLO prijava koji su izazvali studenti, puštajući 4 balona
sa toplim vazduhom u noć. Baloni su napravljeni od crnih plastičnih kesa; topli vazduh su stvarale rođendanske
svećice pričvršćene ispod. Odbor je analizirao svedočenje 14 očevidaca koji nisu znali kakvi su to leteći objekti. Sa
vrlo malom razlikom među njima, svih 14 posmatrača su dali tačan opis onoga što su mogli da vide.
Iskrene i intaligentne osobe koje su iznenada izložene kratkom, neočekivanom događaju koji uključuje nepoznati
objekat, će u većini slučajeva, biti tačne u pokušaju da tačno opišu šta su videle. Zato svedočenja očevidaca mogu
biti prihvatljiva na sudovima da osude ili oslobode čak i u slučaju nedostatka čvrstog fizičkog dokaza. Svedočenje
očevidca je savršeno važeća i korisna forma dokaza.

„Milenijumski soko” – letelica koju vozi svemirski kauboj i mangup Han Solo, begunac od zakona, kockar i
probisvet u Lukasovom filmu „Rat zvezda” neodoljivo podseća na predstave očevidaca NLO

Sateliti vrhunske tehnologije su upereni ka nebu da bi uhvatili vanzemaljsku komunikaciju. Do sada takve
komunikacije nisu uhvaćene. Ovo je još jedan dokaz da nema inteligentnog života u blizini. Uprkos skepticizmu u
mnogim akademskim krugovima o posetama vanzemaljaca, nekoliko dobro finansiranih pokušaja je učinjeno da se
detektuju signali svemirskih civilizacija kroz upotrebu osetljivih radio antena uperenih ka nebu. Činjenica da ovim
naporima nisu uspeli da se detektuju intaligentni signali, sagledana je kao dodatni dokaz da nema vanzemaljskih

~ 138 ~

civilizacija u blizini. Problem sa takvim zaključivanjem je da radio antene imaju mnoga ograničenja. One jedino mogu
da hvataju radio talase. Postoje mnoge druge stanice na elektromagnetnom spektru koje mogu da nose
komunikacione signale, kao na primer mikrotalasi. Ko može da kaže da bi vanzemaljsko društvo, ako postoji, koristilo
baš radio talase za komunikaciju? Mi čak i ne znamo šta se nalazi iza poznatih krajeva elektromagnetnog spektra.
Kako možemo biti sigurni da ne postoje talasne dužine, u jednoj od dve neobeležene regije, koje su mnogo
naprednije za komunikaciju od onoga što smo mi pronašli do sada? Neuspeh radio antena da uhvate intaligentne
signale samo nam govori da niko u dometu ne koristi elektromagnetne talasne dužine koje one otkrivaju. Ako tako
mnogo NLO posećuje zemlju zašto nisu češće otkriveni na radaru? Mnoga viđanja NLO su potvrđena radarom. Ova
radarska evidencija se obično odbacuje od strane kritičara kao operaterske greške, kvar radara ili pogrešna
očitavanja izazvana prirodnim fenomenima. Bilo bi još više radarskih evidencija da operateri nisu trenirani da
zanemare većinu anomalija zato što veliki broj stvari može da izazove loše očitavanje. Lažni radarski signali mogu
biti proizvedeni širokim brojem različitih fenomena od jata ptica do loših vremenskih uslova. Operateri su naučeni
da prepoznaju ljudske letelice. Ako nešto neobično iskoči na ekranu i nestane uglavnom će biti zanemareno. Zbog
toga mnogi radarski NLO prođu neprijavljeni. „Elektromagnetni spektar“ je raspon talasnih dužina po kojima
različite forme svetla mogu putovati. Na jednom kraju poznatog spektra su radio talasi koji imaju duge talasne
dužine. (Da, radio talasi su ustvari svetlosni talasi. Oni postaju „zvuk“ kada ih prijemnik prevede.) Na drugom kraju
spektra su gama zraci koji imaju kratke talasne dužine. Raspon svetla koji možemo videti golim okom je ograničen
na veoma mali deo spektra. Izumljeni su instrumenti da hvataju i prenose druge talasne dužine kao što su
infracrveni, x-zraci i mikro talasi. Radarska detekcija NLO je dalje smanjena napretkom u tehnologiji. Mnogi moderni
radari automatski odbacuju pogrešna očitavanja tako da se i ne pojave na ekranu. Ovo čini operaterov posao lakšim
po cenu eliminisanja NLO detekcije.

Klas komentariše: „Ironija je da će jedan od nekoliko kriterijuma koji se koristi da otkrije razliku između prave i
lažne mete odstraniti potencijalni NLO iako je on prava vanzemaljska letelica...Mnogo ljudi je pod hipnozom tvrdilo
da su bili oteti od strane NLO. Takvo svedočenje je uglavnom sumnjivo jer ljudi koji nikada nisu bili oteti mogu biti
usmereni u stvaranje realističnih „memorija“ otmice dok su pod hipnozom. Da se NLO fenomen sastoji samo od
povremenih čudnih prizora na nebu, moglo bi biti lako odbaciti. Međutim, mnogo ljudi je prijavilo otmicu od strane
NLO. Iskustva su uglavnom veoma slična: žrtva vidi NLO (uglavnom noću i u ruralnoj oblasti), ona je paralisana i
ukrcana na brod, doživela je fizički pregled koji traje sat ili dva od strane vanzemaljaca; zatim je puštena. Mnoge
žrtve se ne sećaju doživljaja posle. Tipična žrtva bi samo videla NLO a onda iznenada otkrila da su prošla dva sata i
da se neseća šta se dogodilo tokom tog vremena.”

Izgleda da je amnezija, koju je doživelo mnogo otetih, namerno izazvana od strane NLO kao metod očuvanja
anonimnosti vanzemaljaca. Takvo mentalno stanje može zaista biti izvedeno. Tokom svojih nepopularnih i veoma
surovih eksperimenata kontrole uma CIA je razvila uspešnu tehniku da potisne memoriju i izazove amneziju.
Pažljivim radom potisnuta memorija može da se povrati. Do danas neverovatan broj svedočenja otetih je sakupljen.
Delo je doživelo dosta napada i uvreda zbog raznih eksperimenata, kao što su oni izvedeni 1977 u bolnici Anhajm
(Anaheim Memorial Hospital) u Kaliforniji. U Anhajmu je otkriveno da osobe koje su navodno imale malo znanja o
NLO mogu biti istrenirane da stvore naizgled realistična „sećanja“ na otmicu pod hipnozom. Ovo otkriće je
iskorišteno da se baci sumnja na valjanost svih svedočenja otetih kada su pod hipnozom. Anhajm eksperimenti su
ustvari promašili temu i ne otkrivaju ništa o NLO fenomenu. Oni samo potvrđuju ono što znamo o hipnozi. Istina je
da se memorija može iskriviti dok je osoba pod hipnozom, kao što može i kad je osoba potpuno svesna. Sa druge
strane, više puta je demonstrirano da hipnoza može biti učinkovita u povratku memorije: zavisi od veštine
hipnotizera i mentalnog stanja pacijenta. Hipnotizer može uveriti osobu koja nikad nije bila u vozu da se seća vožnje,
ali da li to znači da je svaka osoba koja je bila hipnotisana i seća se da je bila u vozu kriva za izmišljanje? Naravno da
ne. Moramo priznati da postoje originalni problemi sa hipnozom. Pošto je hipnotizirani u polusvesnom stanju može
biti pod većim utiskom nego normalno. Iz ovog razloga američki sudovi ne priznaju svedočenja dobijena pod
hipnozom kao dokaz. Druga opasnost od hipnoze je da ako se osoba konstantno tera da se seti više, ona može otkriti
da se njen „vremenski sled“ izmešao. Kada se to dogodi osoba će početi da se „seća“ dodatnih „epizoda“ koje se
nisu ustvari desile tada i kako su zapamćene. Tako da hipnoza nije validna, iako je mnogi primenjuju u
psihoterapijama.

Matematičke šanse da vanzemaljska rasa, onakva kakvom je ljudi zamišljaju, otkrije zemlju su daleko od
mogućih. Nekoliko matematičkih formula je razvijeno kako bi se pokazalo koliko je neverovatno da su zemlju
posetila vanzemaljska društva. Takve formule su uglavnom zasnovane na teorijama o evoluciji, broju planeta koje
mogu da podrže život i udaljenosti između planeta i galaksija. Takve formule su sigurno zanimljive ali ih nikada ne
treba smatrati dokazanim. Ako nešto postoji, ono postoji. Pokušavati da ono nestane uz pomoć matematičke
formule neće ga učiniti ništa manje stvarnim. Zapamtite da mi ne možemo, ili jedva da možemo da vidimo najbliže
čvrste planete izvan našeg solarnog sistema a kamoli da utvrdimo da na njima ima života. Šta je sa planetama „iza

~ 139 ~

ćoška”, iza najbližih planeta, ili sa onima koje se nalaze u drugim galaksijama? Ljudska situacija u ovom položaju
može se uporediti sa kolonijom mrava čija moć opažanja obuhvata svega nekoliko kilometara kvadratnih. Ako se ta
kolonija nalazi u pustinji, mravi bi mogli da zaključe da je cela zemlja napuštena pustoš, nesanjajući o velikom broju
metropola samo dvesta kilometara dalje. Samo zato što je naš solarni sistem ili deo galaksije pust, to ne znači da je
takav slučaj svuda. Drugi deo galaksije bi mogao da vri od intaligentnog života i ne bi bilo šanse da mi u ovom
udaljenom delu Mlečnog puta to znamo osim da nagađamo teorijama koje su promenljive.

NLO teorije su priče koje prave novac a mamac su naivni. Poznata je istina da postoje dva zločina u našem
društvu: imati novac i nemati novac. Oba se kažnjavaju istom snagom. Jedan od najlakših načina da se diskredituje
ideja je da se ukaže da je neko dobio novac jer ju je izrazio. Neki NLO kritičari su napravili aluzije na šarlatane iz
prošlosti koji su ljudima dali čudne ideje i obogatili se na račun naivnih. Te aluzije su stvorene kao pokušaj da
predlože, kako ljudi koji zarađuju na NLO knjigama i filmovima su uključeni u slične legalne prevare. Ipak, novac
nema ništa sa validnošću ideje. Novac je nepredviđeni komoditet koji odlazi zaslužnima i nezaslužnima podjednako.
Šačica ljudi je zaista zaradila dobre prihode od knjiga i filmova koji se bave NLO fenomenom. Broj ljudi koji je to
uradio je vrlo mali u odnosu na hiljade učitelja, predavača i pisaca koji su plaćeni, ponekad pristojno, da objavljuju
konvencionalnije poglede na svet, evoluciju i ateističke ideje. Čak i kada je jasno da je nekolicina pojedinaca lažno
prijavila i neiskreno diskreditovala NLO da bi profitirala, NLO fenomen nije automatski diskreditovan. Stvaranje
profita je bio motiv u skoro svim arenama ljudskog napora da nešto postigne od najranijih dana čovečanstva, pa je
čak i religija postala biznis. Ako bi smo odbacili sve čemu je neko prikačio motiv zarade malo bi preostalo od naše
kulture. Od sekularne ne bi ostalo ništa. Na sreću, velika većina NLO svedoka i istraživača, bogatih i siromašnih, je
iskrena u onome što govori i radi, sad da li su zanesenjaci ili vernici neke od sekti, nebitno je.

Ponašanje NLO se ne poklapa sa našim mišljenjem kakvo bi trebalo da bude ponašanje intaligentnih
vanzemaljaca. NLO je teško proučavati zbog njihovog često bizarnog i nepredvidljivog ponašanja. NLO ponašanje
izgleda, sa jedne strane, postavlja neka od najvećih pitanja o životu i postojanju, dok sa druge strane izgleda kao
materijal iz filma „Osmi Putnik” ili „Ljudi u crnom” . Ovu dualnost je teško pomiriti a ipak je neizbežan deo fenomena.
Neki kritičari primećuju da ako su NLO vanzemaljski brodovi, oni bi sebe prikazali na prihvatljiviji način. Zašto su, na
primer, NLO-i primetno otimali domaćice i usađivali im religiozne poruke ali nikad nisu sleteli na travnjak Bele kuće
i razgovarali sa predsednikom SAD? To su naravno mogli, jer imaju tehnološku nadmoć. U jednoj od svojih knjiga,
pomenuti Filip Klas je ponudio 10 000 dolara nagrade za čvrst dokaz vanzemaljske posete. Da bi se kvalifikovao za
nagradu, samo olupina ili drugi dokaz koji Nacionalna akademija nauke SAD priznaje kao potvrdu vanzemaljske
intaligencije dolazi u obzir. Ili da se vanzemaljski posetilac pojavi ispred Glavnog odbora UN ili na nacionalnoj
televiziji. Činjenica da niko nije primio nagradu neki su videli kao još jedan dokaz da zemlju ne posećuje
vanzemaljsko društvo. Problemi sa nagradom od 10 000 dolara su brzo uočljivi. Već smo diskutovali kako su male
šanse pronalaženja „srušenog“ broda ili velikog komada otpada. Šta ako vanzemaljski piloti imaju potrebu da se
pojave na televiziji ili u Ujedinjenim nacijama koliko i da se pilot NATO obrati Savetu šimpanzi ili Farmi svinja u
Tavankutu? Ljudi se nadaju da će NLO biti za bolju saradnju ali do tada NLO fenomen mora biti proučavan po
njegovim uslovima a ne po načinu ponašanja koji bi mi voleli da pokažu, smatraju zagovornici ovog fenomena.

U prošlosti nekoliko NLO viđenja hvaljenih kao dokaz o vanzemaljskim posetama, od strane NLO istraživača, se
ispostavilo da su to zemaljski fenomeni ili prevare. Takve greške bi trebale da bace sumnju na sve izjave NLO
istraživača. Pošto je NLO fenomen tako težak za izučavanje, čak i najbolji naučnici će neizbežno napraviti pogrešku,
ponekad mnogi od njih. Lako je nekome da sakupi te greške i iskoristi ih da diskredituje celokupan projekat. Ova
taktika je često korišćena od strane advokata na sudovima, državnika tokom političkih debata i predizbornih
kampanja i čak naučnika uključenih u akademske kontroverze. Drugi problem sa ponudom od 10 000 dolara bio je
taj da osoba mora da plati g. Klasu 100 dolara godišnje da bi učestvovala. Ovo je spustilo NLO problematiku na nivo
čitog biznisa (što ona u jednom velikom delu i jeste). Nekoliko ozbiljnih NLO istraživača je prihvatilo. Problem sa
ovom taktikom je što ne vodi ka istini i može čak udaljiti od iste.

Dobar primer bi bio „Teorija Okrugle Zemlje“ koju je zastupao Kolumbo u 15. veku. U doba kada je većina
verovala da je svet ravna ploča, Kolumbo je pripadao pokretu koji je zastupao stav da je zemlja okrugla ili kruškasta.
Koliko god je Kolumbo bio u pravu u vezi ovoga pitanja, bio je u zabludi za mnoga druga. On je mislio da će naići na
Aziju kada je prešao Atlantik, i pogrešno prijavio da je to učinio kada se vratio u Španiju. Danas znamo, naravno, da
Kolumbo nije našao Aziju, on je nabasao na Američki kontinent ali je bio na dobrom putu prema Aziji. Samo zbog
činjenice da je Kolumbo naleteo na Ameriku a ne na Aziju mi bi smo mogli odbaciti njegov dokaz i proglasiti njegovu
„Teoriju Okrugle Zemlje“ prevarom. Napokon, neke Kolumbove ideje o zemlji su bile apsurdo netačne. Ovakav tip
situacije se javlja često pogotovo kada je nauka mlada, kao UFO-logija danas. Lažne tvrdnje i pogrešni dokazi su
često korišteni da podrže fundamentalno zvučne ideje. Ovo ne govori da je svaka nova teorija koja se pojavi validna
ili da je loš dokaz znak dobre teorije. Mnoge se nove teorije ispostave lošim. Trik je izvagati sve dokaze i na tome
zasnovati odluku. Radeći tako nemojte se iznenaditi neslaganju drugih. Normalna je stvar da dva čoveka mogu

~ 140 ~

gledati istu informaciju i doći do različitog zaključka. Ovaj argument nije vredan dostojanstva u društvima sa
tradicijom otvorene rasprave i debate. Sloboda izražavanja je jedan od osnova zdrave kulture. Ako ima tako puno
NLO zašto nikad nisam video jedan? Ni ja nisam video NLO takođe. Takođe nikada nisam video Jupiter ali dokazi da
on postoji teraju me da mislim da on verovatno postoji. Tako je i za NLO, ali je pitanje kojeg i kakvog su porekla ti
NLO.

Nauka i NLO

Do nedavno je zvanična nauka negirala bilo kakav vanzemaljski život, a da ne govorimo o inteligentnim
vanzemaljcima koji posećuju Zemlju još od praistorije. Nauka traži da sve bude dokazano, da bude opipljivo,
dokazivo i dokazano. Od skoro se nauka trudi da dokaže postojanje vanzemaljaca, i traži ih i tamo gde ih nema. Traži
ih jer joj trebaju. Teorija evolucije, koju smo proučavali blizu 150 godina više nije prihvatljiva…

U drugoj polovini 20. veka, fenomen NLO zapanjuje i javnost i naučnu zajednicu. Na početku 21. veka, velika
većina američke javnosti - njih oko 70% - veruje da NLO-i postoje i da njima najverovatnije upravljaju inteligentna
bića iz drugih svetova. Ovome su umnogo doprineli mediji. Naučni napredak i otkrića do kojih smo došli, kao i
medijsko predstavljenje oblikovali su način na koji američka javnost posmatra neidentifikovane leteće objekte i
vanzemaljski život. Dodaćemo i medije, koji su se dosta potrudili da fenomen vanzemaljci bude nametnut kao
verovanje. Naučnu zajednicu ne interesuje pitanje postojanja NLO-a niti mogućnost da inteligentni vanzemaljci
posete Zemlju uprkos činjenici da se na našoj planeti otkrivaju egzotični oblici života koji žive u nezamislivim
uslovima. Na najmanje deset tela u Sunčevom sistemu navodno su otkriveni nagoveštaji života, što nije dokazano.
Predstavljala se do skoro kao neozbiljna tema koja ne zaslužuje da se o njoj ozbiljno razmišlja. Ovakav stav je
predstavljao veliku prepreku za uključivanje naučnika u istraživanje NLO-a. Još negativnija prepreka je činjenica da
akademske zajednice ne gledaju pozitivno na istraživanja NLO fenomena, smatrajući to delom šarlatana, ljudi željnih
jeftine popularnosti i zarade. Ipak, poslednjih 30 godina se stvari drastično menjaju. Kao što nauka sredinom XX
veka nije želela da se bavi religijom, stavivši tačku na nju i proglasivši Darvinovu teoriju evolucije kao istinu, da bi
krajem XX veka došlo do naglog porasta interesovanja naučnika za Božje stvaranje, tako je i poraslo ozbiljno
interesovanje za NLO fenomen.

Naučnici koji su se ozbiljno bavili ovom tematikom imali su znatnih problema u okviru naučne zajednice.
Psihijatar sa Harvarda, dr Džon Mek (John Mac) je, posle primerne 35-godišnje karijere, izgubio položaj i dozvolu za
rad zato što se bavio istraživanjima NLO-a i „susretima“ s inteligentnim vanzemaljskim bićima. Možda je
najznačanija prepreka zvanična tajnovitost koja okružuje NLO fenomen. Šezdesetak godina američki zvaničnici su
odbacivali „primećene“ NLO-e kao pogrešno protumačene avione, planete, zvezde ili prirodne fenomene.
Nezvanično, u istom periodu, američka vlada se veoma zainteresovala za NLO-e, klasifikujući ih kao poverljivije od
atomske bombe. Čak ni predsednik države, izgleda, ne dobija pune izveštaje o poverljivim pitanjima koja se tiču
NLO-a. Ova tajnovitost sprečava da mogući dokazi dođu do naučnika, što sprečava potpunu istragu ovog fenomena.
Šta bi bilo potrebno naučnicima da sprovedu ozbiljnu istragu NLO fenomena? Bilo bi im potrebno sledeće:

Fizički fenomen koji bi imali priliku da posmatraju.
Formulaciju hipoteze o tom fenomenu.
Eksperimenti kojim bi testirali tu hipotezu.
Zaključci na osnovu rezultata koji potvrđuju ili osporavaju hipotezu.

Fenomen NLO-a sadrži sva četiri naučna zahteva:
Postoji fizički fenomen koji se može posmatrati. NLO-i su primećivani tokom više od 50 godina i snimani su.
Postoje brojne datoteke koje sadrže dokumentovane izveštaje o primećenim NLO.
Formulisane su hipoteze. Ima mnogo varijacija na jednostavnu hipotezu: NLO su fizičke letelice koje kontroliše
određena inteligencija, a nisu zemaljskog porekla.
Postoje fizički dokazi koji se mogu naučno testirati. Fizički dokazi NLO operacija u i oko Zemljine atmosfere, kao
i oni na njenoj površini, postoje i naučno su obrađeni (npr. uzorci tla, efekti radijacije, elektromagnetna aktivnost).
Zaključke zasnovane na dokazima mogu doneti naučnici. Rezultati naučnih testova će potvrditi ili osporiti tezu
da su NLO-i fizičke letelice vanzemaljskog porekla.
Za razliku od opšteg stava u medijima i u brojnim naučnim radovima, ovaj fenomen vrlo često opisuju naučnici,
vojnici, policajci i piloti. Izveštaji o NLO-ima nisu vezani isključivo za ruralna područja ili samo za SAD. Drugim rečima,
teško da postoji mesto na zemlji gde pouzdani ljudi nisu primetili i prijavili NLO. Dokazi postoje u svakom kutku
sveta, a naučnike bi najviše trebalo da zanimaju dokazi koje pružaju profesionalci poput astronoma, astronauta,
aeronautičara, pilota, vojnika, policajaca, profesionalnih fotografa, radarista, itd. Izveštaji ljudi s kredibilitetom
pružili su mnoštvo podataka koje naučnici mogu analizirati s poznatim instrumentima i procedurama.

~ 141 ~

U svojoj knjizi „Nekonvencionalni leteći objekti”, Pol Hil, (Paul Hill) iz NASA-e, istraživao je naučnim metodama
NLO fenomen. Njegova istraživanja su pokazala da NLO-i poštuju zakone fizike. Dr Dž. Alen Hajnek, astronom,
godinama je bio konsultant na Projektu „Plava knjiga“, zvaničnom američkom istraživanju letećih tanjira. Dokazi
koje je sakupio su dr Hajneka pretvorili od NLO skeptika do jednog od vodećih svetskih stručnjaka za fenomen NLO.
Čak i rad dr Edvarda Kondona pruža naučne dokaze koji potvrđuju da su NLO-i stvaran fenomen koji zahteva naučnu
istragu. Američka vlada je zadužila Kondona da proučava NLO. Zvanični cilj je bio da se razume ovaj fenomen, a
nezvanični da se NLO obrišu iz javnosti jednom za svagda. 8. januara 1969, objavljen je „Konačni izveštaj naučne
studije neidentifikovanih letećih objekata.“ Rezultati ovog izveštaja iskorišćeni su kao opravdanje da se zatvori
Projekat „Plava knjiga“ i da američka vlada prestane da se bavi NLO. Na konferenciji za štampu na kojoj je
predstavljen ovaj izveštaj od 900 strana, dr Kondon je tvrdio da dokazi govore da NLO-i nisu vredni naučne istrage.
Mediji su se samo bavili konferencijom a ne i izveštajem i razglasili su Kondonovu objavu. Činilo se da je naučni
slučaj zatvoren. Ipak, ozbiljni naučnici poput Dejvida Sondersa, Stentona Fridmana, Pitera Staroka i drugih, primetili
su velika neslaganja između onoga što je rečeno na konferenciji za štampu i onoga što je zaista bilo u izveštaju. Na
primer, na konferenciji je rečeno da je samo nekoliko procenata istraživanih slučajeva ostalo nerešeno, dok je u
stvari taj broj bio oko 30 %. Ovo je broj koji opravdava naučno istraživanje. Takođe, posle čitanja izveštaja, očigledno
je da čak ni pesimista kao što je Kondon nije uspeo da sakrije činjenicu da NLO predstavljaju značajan izazov za
modernu nauku i da ih je neophodno proučiti i razumeti.

Ričard Hol je bio urednik izveštaja Dokazi o NLO iz 1964. Ovaj rad je značajan i iz istorijskih razloga i zbog korisnih
informacija. U njemu se nalaze izveštaji svedoka koji su dosledni u podacima iz različitih izvora. Kasnija naučna
istraživanja su potvrdila otkrića iz ovog izveštaja i pridodala nove bitne informacije. U istraživanju postoje primeri
koji pokazuju opšte odlike NLO izveštaja - slučajevi koji pokazuju da NLO upravlja nekakva inteligencija. Takođe, u
izveštaju se nalaze dokazi koji se odnose na elektromagnetno dejstvo NLO, radarske slučajeva, fizička i fiziološka
dejstva NLO, fotografski i akustični dokazi, statističke analize manevara NLO i detalji o brojnim drugim važnim
aspektima ovog fenomena. U decembru 1995, Centar za studije NLO je objavio uzbudljivu i važnu publikaciju,
„Brifing o neidentifikovanim letećim dokumentima: najbolji dostupni dokazi.” Iako je reč o vrhu ledenog brega kada
se radi o naučnim i vojnim dokazima dostupnim širom sveta, ovaj rad je posebno vredan jer pruža najbrižljivije
sakupljene informacije do sada. Da bi dokazali postojanje NLO-a i njihovo vanzemaljsko poreklo, autori rada su
ponudili radarske snimke, vizuelne dokaze, fizičke dokaze, opise oblika NLO-a i njihovih performansi. Sve te
informacije se mogu naučno proceniti. U radu su detaljno opisani najvažniji primeri uočavanja NLO širom sveta, od
pedesetih do sredine devedesetih godina. Ovaj dokument je verovatno najubedljiviji izveštaj do sada, koji
nagoveštava da su NLO stvarni. On opravdava dalje naučno istraživanje ove zagonetke. Uz obimni dokazni materijal,
postoje brojne javne ličnosti koje su ili zvanično izrazili svoje verovanje u postojanje NLO, ili je to zabeleženo u
poverljivim dokumentima. Među te pojedince spadaju važne američke figure poput: Dž. Edgar Huver, direktor FBI,
general Daglas Mekartur i predsednici Džerald Ford, Džimi Karter i Ronald Regan. Kada se pominju ovi
visokopozicionirani ljudi, nije na odmet pomenuti i njihovo učešće i saučešće u svim nevoljama koje snalaze
čovečanstvo i njihovim prevarama, stvaranjem kriza i upravljanjem njima, izazivanjem ratova i dovođenjem građana

~ 142 ~

u zabludu. Uglavnom je vrh politike i biznisa do srži pokvaren, što i dela govore, a razlozi takvog karaktera tih ljudi
su njihova duhovnost, koja je suprotna duhovnosti obraćenog hrišćanina. Tako ne treba da čudi što pored stvaranja
kriza i ratova laganja, nemorala, razvrata i korupcije oni učestvuju i u „širenju istine” kad su u pitanju vanzemaljci.

Zbog čega nije postojalo veliko istraživanje fenomena NLO u naučnim krugovima? Majkl Cimerman, (Michael
Zimmerman) profesor filozofije sa Tulejn univerziteta, veruje da mnogi naučnici odbijaju da proučavaju NLO iz tri
razloga: (1) iz straha od gubitka socijalnog statusa zbog ismevanja, (2) superiorna neljudska inteligencija ugrožava
ličnu psihologiju i pogled na svet i (3) iz straha od društvenog haosa pred nadmoći vanzemaljaca. Ipak, profesor
Zimerman primećuje promene. On smatra da su određeni naučnici skloniji da se pozabave ovim fenomenom, a
sumnja i da vlasti polako i pažljivo propuštaju informacije o NLO i prisustvu vanzemaljaca u javnost kako bi se javnost
pripremila za otkriće da vanzemaljci posećuju našu planetu. Dolazimo do onog – u tom grmu leži zec.

Naučnici su zainteresovani za NLO, ali nisu voljni da se javno umešaju. Oni tvrde da su im potrebni dokazi, ali ne
žele da se bave onim dokazima koji su već prisutni. Ono što je potrebno današnjoj nauci je radikalna promena
pogleda na svet. Do toga bi možda moglo doći jedino ako bi se naučnici direktno sreli s nekim NLO fenomenom ili s
predstavnicima vanzemaljske inteligencije. Takvo iskustvo bi promenilo i najokorelije skeptike. Dok ne dođe do
nečeg tako dramatičnog, naučnici bi trebalo da počnu s podacima i zapažanjima koja već postoje i koja brojno
narastaju iz dana u dan.

Jedno istraživanje, čije rezultate je objavio londonski „Telegraf“,
pokazalo je da više ljudi veruje u NLO, Marsovce i duhove nego u Boga

Tokom istraživanja 54 odsto ispitanika reklo je da veruje u Boga, dok je 58 odsto kazalo da veruje u natprirodne
sile. Istraživači su ustanovili da žene više od muškaraca veruju u natprirodne sile i da češće posećuju vračare i
medijume. Gotovo četvrtina ispitanika izjavila je da je imala susret sa paranormalnim fenomenom, a 37 odsto da
čvrsto veruje u „Marsovce” i duhove. Istraživanje, koje je obuhvatilo 3.000 ljudi, sprovedeno je povodom izlaska
DVD izdanja drugog po redu filma zasnovanom na kultnoj američkoj seriji „Dosije iks.” Ljudi veruju u ono što im se
servira, nažalost, jer su previše lenji da razmišljaju. Po onoj – 75 % ljudi ne razmišlja, 20 % misli da razmišlja, ali
daleko od toga a 5 % ljudi stvarno razmišlja. Mediji, ponajviše televizija i Internet su prepuni raznih sadržaja koji
promovišu verovanje u duhove umrlih, veštičarenje, astrologiju, do vanzemaljaca. Po istraživanjima koja su
objavljena na sajtu „NLO Srbija” u vanzemaljce veruje čak 78 % stanovnika. I da je pola od toga, puno je. Stari
Rimljani su imali poslovicu: „Svetina voli da bude prevarena, treba je varati.” Ljude je uvek više zanimalo nešto
tajanstveno i komplikovano od jednostavnog i jasnog, i vrlo ih je lako navesti da se bave komplikovanim stvarima.
Toliko je verzija priča o vanzemaljcima da im nema broja i sve golicaju maštu. Samo malo treba razmišljati i
povezivati stvari da se uvidi da su vanzemaljci, ovakvi kakvima ih predstavljaju romani, stripovi i Holivud, nastali na
Zemlji.

Francuski naučnik Klod Poer, dugogodišnji direktor Nacionalnog centra za kosmicka istraživanja u Tuluzu,
pokušao je da otkrije da li uistinu postoje leteći tanjiri i da ujedno napravi neku vrstu standarda ili portret-robota
ovih misterioznih letelica. Od 35 000 registrovanih prijava, u kojima su očevici pred vlastima izneli svoja zapažanja
o onome sto su videli i čuli i neposredno doživeli u susretima sa letećim tanjirima, Klod Poer je izvršio detaljnu
selekciju i odbacio cak 34 000 registrovanih slučajeva. Hiljadu prijava uzeo je u obzir iz jednostavnog razloga što mu

~ 143 ~

se ucinilo da su argumenti izneti u njima dovoljno čvrsti i oslobođeni uobicajene mašte i fantaziranja. Pošto je sve
slucajeve jos jednom proverio i obradio, pripremio je građu za kompjuter koji je trebalo da izbaci tipične
karakteristike letećih tanjira. Evo šta je Poer ustanovio nakon kompjuterske obrade materijala. Prvo, po njemu, bez
ikakvih diskusija, leteći tanjiri postoje. Oni su na stotine puta sletali na slabo naseljena mesta. Kada se gledaju danju,
boja im je bleštavometalna, s odsjajem sunčevih zraka. Noću najčešće izgledaju žuto-oranž boje. Mogu da budu u
obliku diska, cigarete ili nekog drugog ovalnog oblika. Njihovo prisustvo češće se uočava noću (u 70 posto slučajeva),
nego danju. U deset posto slučajeva primećuju se prilikom ateriranja, a u pet posto slučajeva pored letećih tanjira
primećuju se i zagonetna bića koja njima upravljaju. Gotovo je sigurno, smatra francuski naučnik Kod Poer, da te
letelice poseduju veliku magnetnu energiju, koja često moze da ometa emisiju radija ili da prekine radio-veze u
avionima, a nekad i da izbaci iz upotrebe čitav sistem komunikacija u avionskim kabinama. Takođe, kao sigurno
moze se uzeti da leteći tanjiri u Zemljinoj atmosferi mogu razvijati mnogo veću brzinu od 25 000 kilometara na sat
i da mogu odjednom da menjaju pravac kretanja, što nijedna zemaljska letelica nije u stanju. Klod Poer je još
ispitivao jedanaest mesta u Francuskoj na kojima su se, navodno, spuštali leteci tanjiri. Na jednom je mestu čak
naišao na svež trag prizemljivanja ovih letelica na udubljenje u obliku tri skije, na osnovu koga je izveo računicu da

su leteći tanjiri teški između pedeset i
stotinu tona i dugacki izmedu dvesta i
trista metara. Zanimljiva je i konstatacija
francuskog naučnika da na mestima gde
se leteći tanjiri spuste, sledecih godina
ništa ne može da uspeva, čak ni korov.

Dobroćudni Nabuanac iz Lukasovog
„Rata Zvezda” - Džar Džar Binks, ljudska
kreacija

Odozgo nas neko posmatra: s
vremena na vreme siđe, proučava nas, i
vraća se u svemirska prostranstva
odakle je i stigao. NLO, kažu, postoje.
Mnogo ljudi ima i dokaze za to. Roberto Pinoti, mozda najveci stručnjak u Italiji za NLO, poznati ufolog, napisao je
čak devet knjiga na tu temu. Tvrdi da se u arhivima oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država već više od pola
veka nalaze nepobitni dokazi o prisutnosti vanzemaljaca. Interesantno, a zašto ne u arhivima OS Rusije, Nemačke,
Kine, Australije, Švedske, Španije…Ispada da su i vanzemaljci upoznati ko je „tata” na planeti pa su pohrlili tamo,
prvo na kasting u Holivud, da bi oni tamo znali kakav film treba snimiti, pa odatle pravo u neku vojnu bazu, da se
tamo sakriju. Pinoti je uveren da se radi o zaveri ćutanja kojoj je posvetio svoju novu knjigu „UFO - Top secret.” Pola
veka laži, misterija, s jedne strane, i „gvozdenog zida”, s druge, ćutanja i „prebacivanja loptice” i zataškavanja pa i
niz tajanstvenih smrti koje su arhivirane kao samoubistva.
Svojevremeno su iz arhiva Sjedinjenih Američkih Država izašle slike neobične autopsije izvršene na telima dva
vanzemaljca. Prikazane su na Svetskom kongresu ufologa, eksperata za fenomen NLO, koji je održan u San Marinu
i, dakako, izazvale brojne diskusije i polemike.Dva humanoida visoka su 1,30 metara, imaju veliku lobanju u kojoj je
smešten mozak koji, po mišljenju jednog engleskog patologa, ne sliči mnogo ljudskom. Ispod očnih kapaka nalazi se
crna membrana koja štiti dve velike očne jabučice. Uši su im u samoj osnovi lobanje, a ne u visini očiju. Imaju ruke
i noge ali sa po šest prstiju. Nemaju pupka niti se nazire bilo kakav trag polnih organa. Nemaju takođe ni bradavice
na grudima. Kažu za njih da su pali na Zemlju u julu 1947. u Rozvelu u Novom Meksiku, SAD, blizu jedne vojne
atomske baze. S njima su bila jos dva „bića”, ali oni nisu preživjeli pad, bar ne u čitavom stanju. Na mesto havarije
stigle su vojne vlasti i odnele dva leša koja su podvrgli autopsiji. I vise se nista nije saznalo. To je postala vojna i
državna tajna i svako ko je hteo da se petlja sa tim je navlačio na sebe probleme.
Neverovatni izveštaj na Kongresu ufologa podelio je javnost na one koji čvrsto veruju da vanzemaljski leteći
tanjiri zaista postoje i da je ovo samo potvrda više, i druge koji smatraju da je sve samo vešta nameštaljka. Bilo kako
bilo, zanimljivo je saznati nešto više o tom neverovatnom događaju. Sve je počelo pre dve godine kada je engleski
dokumentarista Rej Santili (Ray Santilli), vlasnik jedne male producentske kuce u Londonu, otputovao u SAD u
potragu za filmovanim materijalima o Elvisu Prisliju. Tokom istraživanja Santili je došao u dodir sa starim
kinooperaterom Džekom Barnetom (Jack Barnett, 82) koji je, nakon što mu je preprodao filmove o Prisliju, ponudio
da kupi i one sto su se odnosili na pomenute autopsije dvojice vanzemaljaca. Oni su, zajedno sa tobožnjim ostacima
letećeg tanjira koji se 1947. srušio u Novom Meksiku, postali vlasništvo američke vojske. Radilo se o trinaest filmskih
traka u crno-beloj tehnici na 35 mm, a svaka je trajala 7 minuta. Santili se potanko raspitao o Barnetu, koji je tvrdio

~ 144 ~

da je učestvovao u operaciji prenošenja dvojice vanzemaljaca, da ima kopije što ih je snimao sam budući vojni
operater, i da ih je, dugih 46 godina krio. Englez je na kraju odlučio da otkupi filmovani materijal za 150 hiljada
dolara. Odneo ga je u London i zatražio mišljenje nekoliko ufologa. Vest se ubrzo proširila i pobudila zanimanje
engleskih ufologa, posebno Filipa Mantlea (Philip Mantle), direktora BUFORE (British Ufo Rosarch Association) koji
je privoleo Santilija da mu pokaže deo filmovanog materijala tj. sedam minuta snimljenih u loše osvetljenoj
unutrašnjosti nekog šatora s dvojicom lekara koji su ispitivali čudan leš ispružen na platnu kojim je bio prekriven
jedan sto.

Događaj su prenele domaće i strane novinske agencije, pa su se Mantle i Santili našli u središtu pažnje masovnih
medija celog sveta. Pritisak da se prikaže filmski materijal bio je toliko snažan da je uskoro najavljena javna projekcija
kojoj je prisustvovalo 130 zvanica (naučnika, novinara i eventualnih kupaca autorskih prava) koji su stigli iz čitavog
sveta kako bi, napokon mogli videti i ostatak snimljenog materijala: 18 minuta autopsije humanoida niskog rasta,
velike glave, velikih crnih očiju, sa šest prstiju na rukama i nogama, oko kojih se kretala nekolicina lekara u zaštitnim
odelima. Na već spominjanom Međunarodnom simpozijumu ufologa u San Marinu, Filip Mantle je prikazao sedam
dijapozitiva izrađenih prema filmskom materijalu autopsije. Dve projekcije mogla je, iza zatvorenih vrata, videti
samo nekolicina naučnika i novinara. Govorkalo se kako je filmski materijal u rukama američkog reditelja Stivena
Spilberga koji je odlučio na osnovi njega napraviti treći film o vanzemaljcima jer je s Bliskim susretima treće vrste i
E. T-ijem otkrio zlatnu žilu, dobru zaradu. Ali Spilbergova producentska kuca „Amblin Entertainment” odmah je
demantovala glasine pozivajući se na izmišljotine dela senzacionalističke štampe.

Problem filmskog materijala ipak ostaje, uprkos strategiji marketinga, istinitim i lažnim glasinama. Ako je
materijal zaista autentičan, tada je od neprocjenjive vrednosti. Rej Santili je, međutim, jasno objavio kako ga ne
zanima u kolikoj je meri film autentičan, ali da je vrlo zainteresovan da ga proda što skuplje. Ovo nije doprinelo
smanjivanju polemika o snimcima. Ipak zaobiđu li se polemike i biznis, ostaje verovatnoća da je nesto zaista palo u
pustinju u Novom Meksiku julu 1947. godine i da je to i te kako poznato američkoj vojsci. Vrlo moguće da je to nešto
što su sami napravili, ali baš ne bi da se sazna da SAD to poseduje, pa se najlakše može pripisati srušenom letećem
tanjiru.

Bilo je više hipoteza šta bi to moglo biti. Da li je to bila vanzemaljska letelica. Možda čak konvencionalni predmet
(balon sonda) koji usled serije nesuglasica nije odmah identifikovan, što je isključeno. Ili je mozda sve to poslužilo
da bi se prikrio neki vojni eksperiment tajne prirode, što će biti najverovatnije. Tako se i u pogledu snimka autopsije
sukobljavaju dve različite struje; jedna drži da je reč o autentičnom snimku autopsije vanzemaljaca a druga smatra
da se radi o prevari postavljenoj u komercijalne svrhe, a Santili joj je autor, saučesnk ili žrtva. Ipak, setimo se da se
jako dobro zarađuje na senzacijama, i ubijaju se dve muve jednim udarcem. Prva je muva novac, a druga je „hleba
i igara” za mase, koje samo to i traže.

“Alieni su naša realnost”

Oni su među nama, alieni su naša realnost! - Ovu rečenicu svojevremeno je izrekao američki
pukovnik Džejms Bo Groc (James Bo Grotz) za vreme svog susreta sa predsednikom SAD
Ronaldom Reganom u tajnoj bazi Fort Karson u Koloradu. Ova fantastična tvrdnja još koliko juče
mogla se pročitati samo u naučnofantastičnoj literature koju su čitali zanesenjaci i dokoličari.
Danas je ona, međutim, tvrdnja iza koje punim imenom i prezimenom stoji sve više uglednih
američkih (i drugih) kosmičkih stručnjaka, astronauta i istraživača fenomena NLO.
Među njima je najglasniji dr. Ričard J. Bovlan (Richard J. Bovlan), ugledni američki psiholog, autor dve zanimljive
knjige; „Pozitivna iskustva sa misterioznim posetiteljima” i „Vanzemaljski kontakti i ljudsko ponašanje.”
Njegovu izjavu da će „vlade SAD i Rusije uskoro prekinuti ćutanje koje traje već više od 50 godina i reći nam istinu
o postojanju vanzemaljaca i NLO na našoj planeti”, prenela je celokupna svetska štampa. Pripremajući se za to
šokantno sučeljavanje sa istinom, smatra dr Bovlan, američki su zvaničnici 18. marta 1995. godine već testirali i
javnost. Tog dana je Diznijeva korporacija (Disney Corporation) prikazala dokumentarac o pojavama NLO. Bez ikakve
najave, namerno, htele su se videti reakcije gledalaca u državama Konektikat, Tenesi, Alabama, Florida i Kalifornia,
jer je TV-stanica koja je bila odabrana za prikazivanje dokumentarnog filma imala vidljivost samo u tim državama.
Dovoljno. Zapanjujući film, nikada do tada prikazan, komentirao je Majkl Ejzner, izvršni producent Diznijeve
korporacije, a mnoge njegove tvrdnje izrečene te večeri više su nego šokantne:
Čovečanstvo se nalazi u središtu najvećeg događaja u svojoj istoriji, kontakt sa inteligentnim bićima sa drugih
planeta je uspostavljen.
Inteligentna bića nas pozivaju da pristupimo galaktičkom savezu. Taj je poziv istovremeno i veličanstven i
zastrašujuć.
Vanzemaijski brodovi na našu planetu dolaze u talasima i možemo reći da smo preplavljeni gostima iz svemira.

~ 145 ~

Nama još uvek nezamisliva tehnologija omogućuje vanzemaljcima da putuju svemirom i neverovatnom brzinom
uđu u našu atmosferu.

Više od jedne vanzemaljske letelice palo je na Zemlju i bilo otkriveno od strane američke vojske. Obavljena su
tajna ispitivanja, daleko od očiju javnosti.

U mestu Rozvel (Roswell), Novi Meksiko (New Mexico), jedan NLO doživeo je nesreću. U njemu su pronađena tri
mrtva vanzemaljca. Ostaci letelice i tela došljaka podvrgnuta su naučnom ispitivanju u projektu koji se vodio pod
imenom Mažestik 12 („Majestic Twelve”). Grupu je osnovao američki predsednik Truman, a u javnosti je njeno
postojanje decenijama demantovano.

Kada je američki predsednik Džimi Karter na početku preuzimanja dužnosti predsednika oformio Ured odmah je
dao instrukcije da se osnuje Komisija za kontakte sa vanzemaljcima.

U novembru 1975. godine Komanda američkih vojnih vazdušnih snaga uspostavila je kontakt sa vanzemaljcima,
koji su ih posetili u nekoliko letelica.

Postoje naznake da će američka vlada uskoro prekinuti ćutanje dugo više od pola veka i da će definitivno priznati
da su vanzemaljci naša realnost.

Pomoću ovog testa, Vlada SAD je htela videti reakciju javnosti na mogući susret sa vanzemaljcima. Te večeri,
telefonska služba u navedenim državama doživela je kolaps, a služba hitne pomoći uvidela je koliko je njihova
dosadašnja efikasnost relativna stvar. „Tokom godina koje su usledile nakon II svetskog rata, Vlada SAD-a bila je
suočena sa serijom slučajeva koji će promeniti tok istorije i uticati na budućnost celog čovečanstva” smatra Ričard
J. Bojlan. Ti događaji bili su toliko neverovatni, da se tadašnji predsednik Truman sa svojim vojnim vrhom osetio
potpuno bespomoćnim, iako je upravo kao pobednik izašao iz Drugog svetskog rata. U to vreme, SAD su jedine
posedovale atomsku bombu, imale su naprednu tehnologiju i najjaču ekonomiju, najviši standard i najjaču vojsku.
Možemo samo zamisliti kako se vrh američke vlade i vojske osećao kada su saznali za leteći tanjir koji je pao u
Novom Meksiku. Između januara 1947. i decembra 1952. godine navodno je pronađeno 16 NLO, neki od njih
razbijeni u sudaru sa tlom, a neki prizemljeni (otvaranjem vatre) od strane američkog ratnog vazduhoplovstva.
Pronađeno je 65 tela, a jedan preživeli Vanzemaljac odvežen je u vojnu bazu. Trinaest letelica palo je navodno u
SAD, jedna u Norveškoj, dve u Meksiku. Postoje ovde dve jakobitne stvari koje se mogu „pročitati između redova”.
Prva je producentska kuča koja je pravila pomenuti dokumentarac. Dizni korporacija. Poznato je kako Diznijevi
filmovi deluju na umove, posebno dece, prepuni spiritističkih, skrivenih, dvosmislenih poruka, paganskih simbola.
Diznijeva kuća je jedna od nosilaca promocije ideja Nju Ejdža, spiritizma i prikrivenog satanizma, i oni to više in e
kriju. Ukoliko se dobro zagledaju likovi i predmeti u crtanim filmovima koje stvara Dizni, uočiće se satanistički
simboli, polni organi, reči koje aludiraju na seks (a crtani filmovi se stvaraju za decu) i demonske pojave, demone i
vampire, kroz dobroćudne i priglupe likove. Da li je to slučajno??

Da li je ovaj demon slučajno u crtanom filmu Dizni korpracije??

Ono drugo što je interesantno je to da se sve vrti oko američke vojske, američkih baza, američke vlade, američkih
lekara, autopsija u Americi. Sve se događa u SAD. NLO prelete pola svemira pa se slupaju u Americi ili ih obori
američka PVO. Padaju u pustinju u Novom Meksiku, i onda verovatno okreću „92” da bi baš američka vojska došla
prva, a ne neli zalutali putnik sa fotoaparatom, seljak, lokalac…kako se NLO ne sruši u Kongu? Tanzaniji? O tome je
već pisano u ovim redovima, a onaj ko misli će da uvidi odakle potiču ideje koje utiču na umove građana celog sveta.

~ 146 ~

Ovde se radi o slučaju da NEKO stvori priču, a onda u javnost da deo priče i obavije je konspiracijom i tajnovitošću.
Onda opet „pusti” malo u javnost, pa se pojave pisci, filmadžije i teoretičari zavere.

U Novom Meksiku, kod mesta Astek, 13. februara 1948. godine navodno je pronađen NLO. Mesec dana kasnije,
25. marta, pala je još jedna letelica u blizini. Bila je ovalnog oblika s prečnikom od 30 metara. To što je pronađeno
17 mrtvih tela vanzemaljskih bića nije izazvalo toliki šok koliko činjenica da su u obe letelice pronađeni delovi
ljudskih tela, i to vrlo velik broj ljudskih glava. Svi delovi ljudskih tela bili su pohranjeni u neku vrstu hranjive tečnosti.
To otkriće bilo je jedno od najvažnijih i najšokantnijih u našoj istoriji od praistorije do danas. U povodu tog otkrića
u tajnosti je oformljena posebna komisija sačinjena od najuglednijih američkih naučnika. Projekt je nazvan SIGN.
Slučaj „Rozvel” javnosti je već dobro poznat. Ali, „zahvaljujući'”famoznoj CIA-e, jedna činjenica nikada nije
objelodanjena: 1949. godine zarobljen je jedan živi vanzemaljac, koji je nazvan imenom Ebe. To ime (skracenica od
Extraterrestrial Biological Entity – vanzemaljski biološki entitet) predložio dr. Vanevar Buš (Vanewar Bush). Na
početku svog „robovanja”, prilikom ispitivanja, Ebe je pokazao sklonost „iznošenju činjenica po svom nahodenju.”
Drugim rečima, voleo je lagati. Baš bi bilo dobro znati na kom su ga jeziku ispitivali. Ipak, nakon dve godine,
postepeno se počeo otvarati. Njegove izjave zabeležene su u „Žutoj knjizi”, a njegovi snimci su sastavni deo
dokumentacije „Projekta Gradž” (Grudge). U jesen 1951. godine Ebe se razboleo, ali vrhunski američki doktori nisu
uspeli odrediti poreklo bolesti. Jedino što su ustanovili bila je slicnost Ebeovog organizma sa biljnim. Botaničar
Guillermo Mendoza napokon je odustao nakon mnogobrojnih pokušaja da pomogne sirotom vanzemaljcu. Drugog
maja 1952. Ebe je, nažalost, umro. Verziju tog slučaja, pomalo romantiziranu, mogli smo videti u Spilbergovom filmu
E.T. vanzemaljac. U uzaludnom pokušaju da spasi Ebea, američka Vlada je odlučila emitirati u svemir poziv za
pomoć. Odgovora nije bilo, ali projekt nazvan „Sigma” nastavljen je sa punim entuzijazmom.

Nekako u isto vreme, predsednikSAD Hari Truman dogovorio je sa vladom SSSR-a saradnju u slučaju eventualne
opasnosti od strane vanzemaljaca. Napravljeni su i razrađeni planovi odbrane u slučaju napada na našu planetu.
Osnovana je nezavisna komisija stručnjaka, tzv. „Grupa Bilderberg”, koja je imala zadatak koordinirati američko-
sovjetsku saradnju. Da li je ovo bio lažirani razlog osnivanja ove grupe, jer je ona nastavila sa radom i posle raspada
SSSR? Grupa se prvi puta sastala 1952. godine u hotelu Bilderberg u Osterbeku u Holandiji, a glavni štab je smešten
u Ženevi u Švajcarskoj. S vremenom je ova grupa izrasla u Tajnu svetsku nadvladu, ili jednu od grupa koje sačinjavaju
tu nadvladu., koja danas kontroliše najvažnije svetske događaje i manipuliše celim čovečanstvom, preko svojih
činovnika i aparatčika koje mi nazivamo predsednicima, premijerima i ministrima država. Početkom 1953. godine
novi predsednik ušao je u Belu kuću. Bio je to general Dvajt D. Ajk Ajzenhauer (Dwight David „Ike” Eisenhower).
Postao je poznat po svom načinu donošenja odluka: kada se savetinici nisu mogli međusobno složiti, nakon što bi
saslušao sve alternative, odluku je donosio on sam. Tokom 1953. godine, navodno je pronađeno deset oštećenih
NLO, sa 26 mrtvih i 4 živa vanzemaljca. Četiri NLO pala su u Arizoni, dva u Teksasu, jedan u Novom Meksiku, jedan

u Luizijani, jedan u Montani i jedan u Južnoj Africi. Stotine očevidaca
videlo je padove tih letelica. Ajzenhauer je bio svestan da tajnu vezanu
za leteće tanjire ne može javno otkriti, niti je otkriti samom Kongresu.
Početkom 1953. obratio se svom prijatelju Nelsonu Rokfeleru i njih su
dvojica osnovali su grupu „MJ-12” ili „Mažesti 12.” Međutim, vreme je
pokazalo da je odluka da traži pomoć od Rokfelera bila najveća greška
predsednika Ajzenhauera, kako za Ameriku, tako i za ceo svet. Rokfeler
je, naime, najodgovornija osoba za skrivanje istine od javnosti. Svako
ko se iole bavi Novim svetskim poretkom, uspostavljenjem Svetske
vlade, srešće ime Dejvida Rokfelera i uopšte Rokfelera, članova stare
lihvarsko - bankarske porodice. Ako znamo da uz Novi svetski poredak
ide porobljavanje čovečanstva špekulacijama, stvaranjem kriza i
ratova, dovođenje u ropski
i zavistan položaj celih država, kao i uvođenje jedne svetske religije
Novog Doba, ime Rokfeler nam neće ulivati nimalo poverenja.
Godine 1953. astronomi su otkrili velike objekte u svemiru kako se
približavaju Zemlji. Isprva, mislili su da su to asteroidi. Međutim, ubrzo
su ustanovili da bi to mogla da bude eskadrila kosmičkih brodova.
Projekat „Sigma” je to navodno i dokazao, budući da su uhvaćeni radio-
signali sa tih vanzemaljskih letelica. Kada su NLO-i došli u blizinu Zemlje,
zauzeli su vrlo visoku geosinhronizovanu orbitu iznad samog ekvatora.
Bilo je nekoliko ogromnih letelica čija namera nije bila poznata. Pomoću
projekta „Sigma” i novoosnovanog projekta „Plato”, koristeći se
kompjutorskim „binarnim” jezikom bilo je moguce dešifrovati radio-signale vanzemaljaca i odrediti mesto njihovog

~ 147 ~

spuštanja. Pod stogo kontrolisanim okolnostima, daleko od očiju svetske javnosti, ostvaren je kontakt licem u lice
sa bićima iz drugih svetova, tvrdi Ričard J. Bojlan. Mesto spuštanja bilo je u pustinji, a poznati film „Bliski susreti
treće vrste” romantizirana je verzija navodnog stvarnog događaja. Cilj projekta „Plato” bio je samo jedan -
uspostaviti diplomatske odnose sa vanzemaljcima, a to je po tvorcima projekta i postignuto. Da bi dokazali svoje
dobre namere, došljaci su na Zemlji ostavili nekoliko svojih pripadnika, a nekoliko Zemljana otišlo je njihovom
letelicom. Koliko je to uspelo, vidimo u onome šta se danas događa sa ovom planetom. Njome vladaju
najbeskrupilozniji, a ako su ti tobožnji vanzemaljci isto tako pokvareni, ne verujem da bi ulazili u bilo kakav dogovor,
obzirom da imaju tehnologiju, kako tvrde ufolozi, već bi vrlo brzo preuzeli vlast. U međuvremenu, rasa humanoidnih
vanzemaljaca spustila se, navodno, u vojnu bazu na Floridi i uspostavila neposredni kontakt sa američkom vladom.
Od Amerikanaca su zahtevali samo jedno – da smesta prekinu sa nuklearnim eksperimentima i unište svo nuklearno
oružje. Na zahtev američke vlade za razmenom tehnologije vanzemaljci su odgovorili negativno. Duhovno nismo
još spremni niti za tehnologiju koju već imamo, a još razvijenija tehnologija u rukama naših naučnika i političara
potpuno bi uništila planetu Zemlju. Do definitivnog dogovora nije došlo jer su predstavnici američke vlade smatrali
da bi razoružavanje u ovom trenutku predstavljalo veliku opasnost za ceo svet. Nisu verovali vanzemaljcima. Da li
su doneli pogrešnu odluku? O duhovnoj spremnosti se i radi. Kad čovečanstvo bude „duhovno spremno” to jest
kada se približi Doba Vodolije, onda će vanzemaljci da otvoreno „razgovaraju” sa vođama. Vođe će da ih poslušaju,
jer neće imati šta drugo da urade. Samo kad se uvere da to uopšte nisu bili vanzemaljci sa dalekih planeta, biće
kasno.

Treći susret sa Vanzemaljcima navodno se odigrao 1954. godine u poznatoj vojnoj bazi „Edvards” (Opet SAD).
Baza je bila zatvorena tri dana, niko nije mogao ući niti izaći. Istorijski događaj bio je unapred planiran. Svedoci su
potvrdili da su videli tri NLO-a kako lete iznad vojne baze, i na njih je čak otvorena vatra. Srećom, bez pogodaka.
Predsednik Ajzenhauer susreo se sa vanzemaljcima 20. februara 1954, a javnosti je saopšteno da je otišao kod
zubara u Palm Springs. Tom prilikom potpisan je formalni ugovor izmedu vanzemaljaca i SAD. Štaviše, planeta
Zemlja dobila je prvog vanzemaljskog ambasadora, koji je bio u bazi još od drugog interplanetarnog susreta. Njegov
naziv i titula bili su „Njegovo Svemoćno Visočanstvo Kril (Crill)”. U uskim vojnim krugovima, posprdno je nazivan
„taoc Kril”. Ubrzo nakon ovog susreta, predsednik Ajzenhauer doživeo je srčani udar. Osim predsednika, susretu su
još prisustvovali Frenklin Alen (novinar), Edvin Nurs (fizičar), Džerald Lajt (sa Instituta za metafizička istraživanja) i
katolički biskup Meklantur iz Los Anđelesa. Njihova reakcija na ovaj susret trebala je biti pokazatelj moguće reakcije
javnosti celog čovečanstva. Odlučeno je da javnost još uvek ne bi smela saznati za ove kontakte, a kasnija ispitivanja
pokazala su da je takva odluka bila ispravna. Ugovor koji je postignut sadržava i tačku koja obe strane obvezuje na
ćutanje. Vanzemaljci su se obavezali na pružanje pomoći u obliku novih tehnologija koje ne mogu naneti nikakvu
štetu ako dođe u krive ruke. Sa svoje strane, američka vlada je dozvolila vanzemaljcima da u naučne svrhe vrše
ispitivanja na ljudima, ali pod uslovom da se osoba vrati na mesto otkuda je odvežena, da joj se ne sme naneti
nikakve ozlede i da joj se izbriše sećanje na dođadaj. Takode, Vanzemaljci su se obavezali da će obaveštavati
Komisiju „Mažesti 12” (Majesty Twelve - MJ-12) o svakom svom kontaktu sa ljudima i svakom obavljenom
eksperimentu. Isto tako, dogovorena je razmena diplomata na
ambasadorskom nivou. Vanzemaljci su ostali na Zemlji, a Zemljani su otišli na
njihovu maticnu planetu, i dogovoreno je vreme povratka. Taj događaj
prikazan je u filmu „Bliski susreti treće vrste'”. Zanimljivo, tehnički savetnik u
filmskom projektu bio je niko drugi do pokojni dr. J. Alen Hajnek (Allen
Hynek), čovek koji je pedestih godina pobijao postojanje NLO da bi kasnije
predvodio grupu istraživača i naučnika koji su javno priznavali da su leteći
tanjiri nepobitna činjenica. Ričard J. Bojlan za vreme svoje službe u američkoj
mornarici, u okviru projekta „Grudž” pročitao je tajni izveštaj o kontaktima sa
alienima. Autori tog izveštaja bili su pukovnik Frend i dr. J. Alen Hajnek,
postavljeni na to mesto od strane ClA. Dr. Hajnek je bio taj koji je nebrojeno puta opovrgavao prisutnost NLO-a i
štampi davao objašnjenja poput „to je samo plin iz močvare koji isparava” ili „to je bio roj insekata”, „jato divljih
ptica”, „meteorološki baloni”, „optički fenomeni”...

Dr. Hajnek je zvanično bio član glasovitog projekta „Plava knjiga” (Blue
book), a tajno je bio odgovoran za izgradnju nekoliko podzemnih baza za
vanzemaljce i za razmenu novih tehnologija. Podzemne baze u kojima borave
vanzemaljci izgrađene su ispod indijanskog rezervata Four Korners, na
granicama država Juta, Kolorado, Novi Meksiko i Arizona, te u području pod
nazivom Drimland (Dreamland, Zemlja snova) je sagrađen u pustinji Mohave, u
mestu Juka (Yucca), gde se danas leteći tanjiri viđaju gotovo svakodnevno.
Podzemne baze postoje. I to na više mesta u SAD a i drugde u svetu, ali nisu

~ 148 ~

građene za vanzemaljce već za naučna istraživanja u vojne svrhe, eksperimente na ljudima i za sklanjanje elite u
slučaju kataklizme. Vanzemaljci i istraživanje vanzemaljaca je samo fasada.

U novooformljenom projektu „Redlajt” (Redlight) grupa naučnika i vojnih eksperata dobila je zadatak da istraže
način leta NLO-a. U tu svrhu sagrađena je super tajna podzemna baza u mestu Grum lejk (Groom Lake) u Nevadi,
na poljima gde su se inače testirala nova oružja. Tako je nastala famozna „Oblast 51” (AREA 51), čije su postojanje
američka vlada i CIA dugo vremena osporavali. Za ulazak u nju danas je potrebna posebna, takozvana „Q” dozvola.
Iznad površine tla, područje je nazvano Drimland (Dreamland – zemlja sna), a ispod površine Dark sajd of d Mun
(The Dark Side of the Moon – tamna strana Meseca) Prema informacijama i dokumentaciji koju poseduje autor
ovog teksta Ričard J. Bojlan, danas najmanje 600 vanzemaljaca sarađuje sa američkim naučnicima i osobljem CIA-e.
Zbog straha od implantacije, samo odabranim pojedincima dozvoljeno je kontaktirati sa vanzemaljcima, a njihove
su aktivnosti pod neprekidnom kontrolom. Odabranima je bilo moguće da kontaktiraju i u antička vremena,
kraljevima i žrecima. I ovi koji kontaktiraju sa „vanzemaljcima” su moderni žreci, a njihov plan za ovaj svet su
zastrašujući.

Ultra tajnim memorandumom NSC5510, američki je predsednik Ajzenhauer osnovao komisiju „Mažesti 12”
(Majesty Twelve (MJ-12), koja je imala za cilj da koordinira i kontroliše sve u vezi sa kontaktima sa vanzemaljcima.
U to vreme nastao je i memorandum NSC5412/1, kojim bi se američkom Kongresu objasnila namera tajnih
sastanaka, ukoliko bi Kongres saznao za to. Grupe MJ-12 brojala je 19 članova, a njeno osnovno pravilo glasilo je da
se nikakva akcija ne može preduzeti bez saglasnosti najmanje 12 članova. Pripadnici te grupe bili su redom birani iz
američkog Saveta za inostrane odnose, a kasnije iz tzv. Trilateralne komisije, institucija povezanih sa
uspostavljanjem zastrašujućeg, Orvelovskog Novog svetskog poretka. Gordon Din, Džorž Buš i Zbignnjev Bržežinski
bili su među njima, poznate njuške Novog svetskog poretka. Većina pripadnika MJ-12 regrutovana je iz tajnih
okultističkih udruženja masonerijskog tipa „Skal end Bouns” (Skull and Bones – Lobanje i Kosti) i „Skrol end Kej”
(Scroll and Key – Svitak i Ključ) koje egzistiraju u sklopu Univerziteta Harvard i Jejl (Yale). Moderni žreci, okultna
tajna društva… a njihovi planovi za naš svet su zastrašujući.

Moderni žreci vode poreklo od drevnih žreca i njima su
potrebni NLO fenomeni

Trilateralna komisija, koja je svoje ime dobila je po znaku
nazvanom „Trilateral insignia”, amblemu koji su svemirski
brodovi navodno imali prilikom istorijskih susreta zemljana
i NLO, radila je u tajnosti sve do 1973. godine. Za vreme
Ajzenhauera i Kenedija, komisija je lažno nazvana Komitet
5412, odnosno Special Group. Za vreme predsednika
Lindona Džonsona korišteno je ime Komitet 303, budući je u
knjizi „Tajna vlada” kompromitirano ime Komitet 5412. Za
vreme Niksona, Forda i Kartera upotrebljeno je ime Komitet
40, a za vreme Regana, Komitet PI40. Svih tih godina
menjano je samo ime, dok su ciljevi i aktivnosti ostale iste.
Ciljevi i aktivnosti su sad, posle 2000-te sve jasniji, i osećaju
ih svi. Sam simbol nije nikakav simbol sa broda vanzemaljaca
već drevni okultno – paganski simbol.

Trilateral insignia – trougao, piramida, simbol koji koriste
mnoge kompanije i institucije a ustvari je paganski simbol
Ozirisovog trojstva. Inače, ovaj simbol postoji i na novčanici
od 1 US dolar.

Godine 1995. postalo je jasno da su vanzemaljci
„prevarili” Ajzenhaura i prekršili ugovor. Osakaćeni ljudi i stoka pronalaženi su u velikom broju, širom SAD. Kakvi
neozbiljni vanzemaljci, pa za njih je Al Kaida izgleda velesila, a još da znate da su i Al – Kaida i vanzemaljci iz iste
kuhinje… Dobro je za vanzemaljce da se nisu nisu naleteli na Sadama Huseina. Sumnjalo se da grupi „MJ-12”
vanzemaljci nisu prikazali tačne liste i broj ispitivanih Zemljana. Takođe je osumnjičena i Rusija za saradnju sa
vanzemaljcima, što se pokazalo tačnim. Došljaci su tvrdili da su ljudskom rasom manipulisali, a to čine još i danas
pomoću tajnih društava, te uz pomoć magije i okultizma. Naravno da je ovo tačno. U tome i jeste poenta cele priče.
Ovde smo da to i dokažemo, kao i to da nema nikakvih vanzemaljaca sa dalekih planeta, koji su doleteli u mašinama,
nego da su to neprijatelji Božji i ljudski – oni koje Isus Hristos naziva đavolima i koji su sunovratili krdo svinja u
Galilejsko jezero.

~ 149 ~

Nakon nekoliko tobožnjih vazdušnih sukoba između vazdušnih snaga SAD i NLO-a, koji su se odigrali pre nego
što je uopšte stupljeno u kontakt sa vanzemaljcima, postalo je očigledno da se naše oružje ne može meriti sa
njihovim, a opet oni kao tamane piliće, goveda i otimaju zalutale farmere. Zbog toga je u novembru 1955. godine
sačinjen Memorandum NSC-5412/2 koji je predviđao osnivanje komisije koja bi „ispitala razvoj i primenu
nuklearnog oružja.” Pravi razlog je, međutim, bio razvoj oružja kojim bi se Zemljani mogli obraniti u slučaju da
vanzemaljci postanu ozbiljna pretnja. I eto razloga za pravljenje atomskih bombi – da se branimo od vanzemaljaca,
a ustvari one se razvijaju za globalno šitenje straha, jer se strahom najlakše vlada. Henri Kisindžer, član te Komisije,
napisao je tada rad „Nuklearno oružje i spoljna politika” koji je objavio Savet za inostrane odnose, a izdavač je bio
„Harper and Brothers” iz Njujorka. Bilo je to 1957. godine. Posle saznanja da se naše oružje ne može meriti sa
oružjem vanzemljaca, usledilo je još jedno šokantno otkriće: vanzemaljci koriste ljudska bića kako bi dobili izlučevine
žlezda, enzime, hormone i krvnu plazmu. Uz to vrše i genetske eksperimente. Budući da tehnička razina
naoružavanja nije garantovala efikasnu odbranu protiv visokorazvijenih vanzemaljaca, „MJ-12” su odlučili održavati
diplomatske odnose sve dok Zemljani ne razviju adekvatna oružja. A inteligentni vanzemaljci će baš to ad čekaju. O
Kisindžeru je suvišno govoriti. Radi se jednom od najvećih svetskih manipulanata i pripadniku najviših slojeva tajnih
društava i jednom od nosioca stvaranja Novog svetskog poretka, poretka robova i robovlasnika, lažne demokratije
i lažnih ljudskih prava, modifikovane hrane, depopulacije, jedne vojske, jedne svetske vlade, jedne religije Novog
doba, koja isključuje Hrišćanstvo. Nosioca ideologije depopulacije ćovečanstva.

Događaji u Fatimi, (Portugal) početkom ovog veka, bili su takođe pažljivo proučavani od strane američke vlade.
Amerika je u Vatikan ubacila svoje krtice i uskoro je napravljena tajna studija koja je uključivala i proročanstva iz
Fatime. Ako je verovati američkim tajnim izvorima, proročanstva iz Fatime nagoveštavaju mogućnosti
samouništenja ljudskog roda. Proročanstvo kaže da će se roditi dete koje će u svojim zrelim godinama, doneti
zaraćenim narodima mir, a svet ujediniti pod jednom religijom. Pošto zavede celokupno čovečanstvo, biće
prepoznat kao Antihrist. Treći svetski rat buknuće na Bliskom istoku invazijom Izraela na Ujedinjene Arapske Narode
(sadašnje arapske zemlje pre toga će se ujediniti), a kulminiraće nuklearnim holokaustom. U fatimi tvrde da je
govorila Marija. Po Bibliji Marija, majka Isusova nije živa, ona čeka vaskrsenje. Ko je onda govorio?

Godine 1957. – tvrdi Ričard J.Bojlan - održan je tajni simpozijum na kojem su učestvovali tada najveći naučni
umovi. Zajednički zaključak bio je zastrašujući: 2000 godine, odnosno odmah po prelazu u treći milenijum moglo bi
doći do samouništenja ljudske rase. Zbog toga je predsednik Ajzenhauer zatražio od tajnog društva Jason,
sastavljenog od najvećih mozgova i najuticajnijih ljudi, da iznesu moguće alternative opstanka. Tako su nastale:

ALTERNATIVA 1 - Nuklearnim bojevim glavama stvoriti ogromne rupe u stratosferi gde bi toplina i radioaktivne
čestice mogle izaći iz zemljine atmosfere. No, taj način stvorio bi dodatnu radijaciju. Velike ozonske rupe koje danas
postoje mogle bi biti rezultat sprovođenja Alternative 1, ali to je samo moguća pretpostavka.

ALTERNATIVA 2 - Izgraditi podzemne gradove i tunele, gde bi odabrani pripadnici svih kultura našli utočište u
nastupajućoj opštoj katastrofi. Ostatak čovečanstva bio bi prepušten samom sebi na površini zagađene planete.
Danas znamo da su podzemni gradovi sa svim pripadajućim sadržajima već spremni za prihvat većeg broja ljudi. Ti
gradovi su već pomenuti kao tobožnje baze vanzemaljaca, ali su oni izgrađeni kao baze za vojna istraživanja i
eksperimente, kao i za sklanjanja elite u slučaju katastrofa.

ALTERNATIVA 3 - Iskoristiti vanzemaljsku tehnologiju, kombinovati je sa već postojećom i odobriti određen broj
ljudi koji bi osnovali kolonije u svemiru. Mesec, kodnim imenom ADAM, već je odavno odabran. Slede, Mars koji
nosi kodno ime EVA. Autor ovog teksta R. J. Bojlan poseduje fotografije baza na Mesecu i vrlo lako se može dokazati
da su kolonije na Mesecu realnost - fotografije je snimila NASA i „procurile” su tek nedavno kada su digitalizirane i
pohranjene u kompjuter. Ove kolonije nisu potvrđene, ali obzirom da vojska i vlade velikih sila, pa i malih država
čije stanovništvo gladuje, imaju tehnologiju za koju ne zna 99,99 % populacije i koja je vrlo napredna, sve je moguće.
Naučnicima je poznato da se mnoge tehnologije na zemlji kriju od naroda, prvo da bi se uzimao novac, a drugo, da

bi se mase držale u pokornosti i naznanju. Jeftine tehnologije
postoje, superbrzi vozovi, superjevtina struja, prenos struje
bežićnim putem, lekovi za sve bolesti, pa i za rak (koji je
ultrabogataš, član elitnog tajnog društva, umro od kancera?).
Setimo se Džemsa Bonda, filmova iz sedamdesetih, sa
tehnologijom koju je agent koristio. To nije bila fantastika, iako
običan narod nije znao za te stvari. O kakvim se pljačkašima radi,
vidi se u akcijama protiv pojedinih država, gde oni vojno
intervenišu da bi „štitili civile” da bi kad njihovi poslušnici budu
postavljeni na vlast, civili bili dovođeni do nepojmljive bede i gladi.

Osim ove tri alternative, napravljen je i jedan čudovišan plan.
Uz kontrolu rađanja potrebno je uvesti sterilizaciju i uvesti smrtonosne mikrobe kako bi se smanjio broj ljudi na

~ 150 ~