VANZEMALJCI,NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK

rade s drugim studentima. Naravno, došlo je do skandala koji se našao u novinama. Jezuitski sveštenik je napisao
prikladni izveštaj. Koledž je bio pretresen i označen kao mesto nemorala. Loše sam se oblačio. Neprestano sam
zakašnjavao na predavanja. Prigovarao sam nastavnicima i optuživao ih da nemaju hrišćanske ljubavi. Kad me je
nastavnik upozorio da sam ponovo zakasnio na nastavu, napao sam ga da me stalno progoni kao i katolički
sveštenici. Kolege sam u svakoj prilici uveravao da bi im bolje bilo da nastave svoje studije na rimokatoličkim
fakultetima, da su te škole bolje jer u njima vlada stroža disciplina, da tamo nema skandala i tajni. Marija je takođe
bila zaposlena. Većinu od 17 studenata, što ih je zavela, isterali su iz škole. Došao je i početak rada s propovednicima.
Kad sam zapazio prijatnu hrišćansku crkvu i njenog propovednika koji je više puta sledio Mariju pogledom, rekao
sam joj da ga uništi. U jednoj prilici bacila mu se u naručje sa strasnim rečima. Postigli smo to da mnogi propovednici
više nisu govorili protiv Rimokatoličke crkve, i još mnogo toga. Misija je bila veoma uspešna. Puno propovednika
postali su ekumenski, i od tada su govorili samo o ljubavi.” (jedan od temelja ekumenizma i Nju Ejdža je tzv
„Univezalna ljubav koja je u svemu i svima” o kojoj ćemo više reći kasnije, i šta se krije iza te „ljubavi”. Ta se ljubav
već sada vidi u odnosu establišmenta i klera prema narodu. Prim. Aut).

Rivera nastavlja: „Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću naći istinu i zadobiti mir, kao što sam obećao
svojoj majci. Ali, bio sam nesrećan. Što sam više napredovao u jezuitskom redu, to sam više uočavao pokvarenost
u instituciji. Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na
severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio
je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo rečeno da treba se borim. Sve se rušilo.
Saznao sam da je Crni papa (jezuitski general koji je stvarni poglavar RKC a upravlja iz senke) takođe mason visokog
ranga ili stepena. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa Iluminatima iz
Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član Iluminata. Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio
sam postavljen u ekumensko društvo pod papom Jovanom XIII (neka vrsta policije). Protestante nisu više nazivali
jereticima, krivovercima, već „odvojenom braćom“. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to sa namerom da bi svi
vernici bili udruženi u jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspešno infiltrirali u sve
organizacije. To novostvoreno remek-delo, treća sila, zove se harizmatički pokret. To je most prema Rimu.
Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki uspeh su nam doneli špijuni u protestantskim crkvama.
Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju i publikacije. Prihvatili su nas kao učitelje,
propovednike i evanđeliste. Širili smo „univerzalnu ljubav“ i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo. To je
naše probuđenje. Skoro svi protestantski propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se da ne budu
napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od učenja Biblije, o kojem Biblija govori da će nastupiti pred ponovni
dolazak Gospoda Isusa Hrista:

„Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek
bezakonja, sin pogibli.“ (2. Solunjanima 2, 3).

Živimo u poslednjim danima istorije Zemlje. Rimokatolički sistem je opisan u 17. poglavlju Otkrivenja kao Velika
bludnica. To je nad-crkva. Sam Isus će se umešati u borbu i svojim dolaskom uništiti sav odvratni sotonski svetski
sistem Novog svetskog poretka. U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam posve slomljen. Moja nada je
nestala. Živeo sam od lekova za smirivanje. Jednom sam govorio na ekumenskom skupu južnoameričkih
protestantskih i rimokatoličkih vođa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000 ljudi. Učinio sam nedopustiv greh,
jer sam izneo istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reči: „Kako da vam propovedam o životu kada sam mrtav, i
sistem kojemu služim zaudara po smrti, po ispovedaonicama, Mariji, čistilištu, misi i sveštenstvu koje poriče
Hristovu žrtvu na Krstu i spasenje milošću? Kako da vam govorim o životu kad sam vam lagao, infiltrirao se i
uništavao vaše crkve. Uvereni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt.
Pošto ja nisam vaš brat...“ Tada sam iza sebe čuo povike: „Riveru moramo zaustaviti! Kako da mu zavežemo usta?“
Kada se skup završio, mene su odmah avionom prevezli u Panamu, a odande u Španiju. Govorili su: „On će platiti za
ovo što je učinio.” Tada je započeo najmračniji deo mog života. Različitim metodama pokušali su da promene moje
mišljenje. Nakon nekoliko meseci dovezli su me u Barselonu u samostan u kome su lečili duševno bolesne
sveštenike. Kakvo je to mesto? O, moj Bože! Naime, Sveti ured me je optužio za krivoverstvo zbog ludila. Zatvorili
su me u tapaciranu ćeliju. Po nekoliko dana sam ostajao bez hrane. U to vreme ispisao sam stotine papira i morao
odgovarati na razna pitanja. Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen. Upozoravali su me: „Rivera, opozovi rečeno i
javno priznaj da postoji samo jedna crkva, sveta mati rimokatolička.” Ruvera nije pritao da se pokori instituciji, i na
čudan način je bio izbavljen, jer je među sveštenicima bilo još onih koji su uviđali pravi karakter Jezuita. Rivera je
odlučio da se drži Biblije i načela spasenja milošću:

„Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali.” (Efescima
2, 8-9).

Rivera nastavlja: „Biblija nam kaže da je na Hristov krst prilikom raspeća bio stavljen natpis: Isus Nazarećanin car
Judejski (Jovan 19, 19-II deo). Na rimokatoličkom raspelu čitate sledeće: I.N.R.I. Vebsterov rečnik kaže da I.N.R.I.

~ 201 ~

znači: „Jezus Nazarenus Rex Judaeorum”, no u ekstremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno značenje. I.N.R.I. znači:
„Iustum Necar Reges Impios” (dobro je da se unište neverni ili protestantski carevi ili upravitelji. Otac Dominik iz
„Svetog Ureda” je tvrdio: „Moramo se bojati onih koji su potpuno posvećeni Bibliji. Na žalost, otac Rivera je postao
jedan od njih. Da li će otac Rivera ići među Jehovine svedoke ili Mormone? Nikada! On je pravi hrišćanin i zna njihovu
krivu nauku.“

Otac Dominik iz „Svetog ureda“ imao je nekoliko predloga:
„Moj predlog je, očevi, da oca Riveru usmrtimo nesrećnim slučajem. Imamo čoveka pod zakletvom u Londonu
spremnog za katoličku akciju. Zakleo se da će uništiti oca Riveru. Imamo više mogućnosti: trovanje hranom,
automobilska ili železnička nesreća, ili greška u bolnici. Imamo puno načina. To se mora izvesti pre nego što postane
veoma poznat, jer bi to moglo štetiti našem cilju političkog i religioznog jedinstva.“ Jezuitska zakletva je posebna
zakletva za glavne jezuite koji su određeni za posebnu dužnost unutar vlada, vojnih ogranaka ili područja nauke,
medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Svestan sam, jer
sam i sam bio jedan od njih. Dok sam bio pod zakletvom, čak ni moja porodica nije bila sigurna od mene. Ovo je
autentična kopija zakletve:
Obred (inicijacija) uvođenja u dužnost i poslednja zakletva jezuita:
Govori superior: „Sine moj, i do sada si učio da se pretvaraš da si tobože na njihovoj strani, a zapravo nisi. Među
rimokatolicima da budeš rimokatolik i čak da budeš špijun među svojom vlastitom braćom. Učio si da ne veruješ
ljudima, da se ne uzdaš u ljude; među reformatorima da budeš reformator, među hugenotima hugenot, među
kalvinistima kalvinist, među protestantima da budeš protestant i stekneš njihovo poverenje. Traži da propovedaš
sa njihovih propovedaonica i da svom žestinom svoje prirode objaviš našu svetu religiju i papu; čak siđi tako nisko,
da postaneš Jevrejin među Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao
veran papin vojnik. Učio si da tajno seješ seme neprijateljstva i zavisti među državama koje su u miru i huškaš ih da
prolivaju krv. (Šta mislite ko zavađa Srbe i Hrvate, sirotinju protiv sirotinje? Ili demokrate protiv tradicionalista.
Rekao bi naivne protiv naivnih. Prim. Aut). Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, građanske ratove u zajednicama,
provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, koje uživaju blagoslove u kulturi, umetnosti i
naukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braćom Jezuitima, koji su možda na drugoj
strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva može uspešno u tim neugodnim
uslovima privesti kraju pregovore za mir... s time da cilj opravdava sredstva.” Ova zakletva data je jezuitima manjeg
reda, ako se jedan od njih podiže na položaj komandujućeg.
„Učio si šta je dužnost špijuna: da sakupljaš činjenice i informacije iz svih mogućih izvora. Trudi se da dobiješ
poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u školama i
univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i saborima. Da budeš sve za sve ljude, za papinu
volju čije smo mi sluge sve do smrti. Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao neofit (novozaređeni sveštenik)
i kao ađutor (pomoćnik biskupa), kao ispovednik i kao sveštenik, ali se još nisi opremio svime što je potrebno, da
komanduješ „Armijom Lojola” u službi pape. Ti moraš da služiš u pravo vreme kao instrument i izvršitelj kazne, kao
što su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne može raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez
prolivanja krvi nijedan čovek ne može biti spasen. Zato, naoružajte se za svoj posao i učinite svoje spasenje sigurnim.
Ti ćeš pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za mnom:
„Ja, ... sada u prisutnosti svemogućeg Boga, (videćemo ko je „bog” Jezuita. Prim. Aut) svete device Marije, svetog
Mihajla arhanđela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih
hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i javno protiv
svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih istrebiti sa lica zemlje i da neću
poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu, daviti i pokopavati
žive, parati stomake i utrobe njihovih žena i razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu
rasu. Pošto se to ne može činiti javno, ja ću potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili
olovni metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u životu,
javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape ili starešine braće po
svetoj veri, po društvu Isusovom.” Sve se ovo čini u ime svemogućeg Boga. Prema tome, rimokatolički sistem se ni
u kom slučaju ne može nazvati hrišćanskim! Ne - prema Bibliji!”
A sada ćemo da vidimo ko stoji iza Jezuita i vođstva tih velikih crkava koje su jezuiti uzeli i uzimaju pod svoje:
„Malo njih shvata da je Rim (Jezuiti) tajno ujedinjen sa Iluminatima, masonima, ateistima, vladarima,korporacijama,
bankarima, kapitalistima i da njihove podružnice kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju
medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji žele da postignu je jedna crkva i jedna svetska
vlast. Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja - nezavisnu Božju decu koja temelje svoju veru na Bibliji.“
Rivera dalje priča o vezi dogmi njegove bivše crkve sa paganskim doktrinama, posebno egipatskim paganskim
simbolima. Na primer kult Marije je ustvari kult Izide, boginje meseca, koja se još nazivala Astarota, Ištar, Inana,

~ 202 ~

Dijana, Semiramida. Takođe su i sami praznici ukazivali na paganski kult „boga sunca“, kao što je rođenje boga sunca
koje su vavilonci slavili tokom zimskog solsticija, 25. decembra, kao rođenje Tamuza, ili Egipćani kao rođenje Horusa.
Inače, Svevideće oko u trouglu, koje može da se vidi iznad oltara crkava, na logoima mnogih korporacija, na
novčanici od 1. USD je simbol Iluminata, a potiče iz Egipta kao simbol Horusa, boga sunca. Videćemo kasnije šta
sami masoni, okultisti i ezoterijska društva kažu za „boga sunca“, a i sam logo Jezuita, koji se može videti u crkvama
je simbol sunca. Ako vidite „IHS“ iznad vrata, i pitate šta znači, reći će vam - Isus Hrist, (onda bi bilo ISKS, ako je bar
Hrvatska, ili JSKS u Mađarskoj...Prim. Aut), a ustvari znači Izida – Horus – Seb (Geb).

Jezuitski logo – IHS u suncu

„Sredstvo smrti bio je krst, vešto isplaniran kroz kult
Semiramide, još u Vavilonu, u čast njenom sinu Tamuzu.
Izvorno je krst bio oblikovan i zamišljen kao slovo T,
(egipatski Ank) ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve
više slično krstu. To je bio simbol sunca, kao i Svastika. U
rimskom sistemu, žrtve su bile razapinjane na krst ne samo
da bi ispaštale zbog svog zločina, nego je to takođe bilo i
ritualno žrtvovanje njihovim paganskim bogovima. Paganski
žreci su hteli i samog Isusa hrista da žrtvuju ritualno. Krst kao
simbol nikada nije bio hrišćanski. Kada Biblija govori o krstu,
ona uvek naglašava Hristovo žrtvovanje za grehe
čovečanstva, nikada sam drveni ili gvozdeni krst.” Rivera
dalje priča kako je Rim iskrivio Hristovo učenje i uveo u
praksu paganska učenja, koja su od vremena cara
Konstantina polako ulazila u crkvu, i kako je u takvoj crkvi
Ignacije Lojola osnovao Jezuitski red. Sve ovo po njemu
postoji u Vatikanskoj arhivi, do koje malo ljudi može da dođe.
Rivera dalje nastavlja: „Ignacije Lojola je ustvari stvorio Iluminate, sotonsku organizaciju, koja kontroliše umove
evropskih lidera pomoću hipnoze i čarobnjaštva. Lojola je opštio sa duhom sveta tame, tražeći savet, kada je osnivao
ovu delotvornu i zlu organizaciju. (sa kim su opštili Barbatov sagovornik Jezuita, i Ajzenhauer. Pa sa istim entitetima.
Prim. Aut.) Ti zli duhovi su stvarni demoni, sotonini pali anđeli, koje kontroliše sam sotona. Nadahnjujući svojom
silom Lojolin um, sotona ga je nazvao anđelom svetla. Biblija kaže:
„I nije čudo, jer se sam Sotona pretvara u anđela svetla. (2. Korinćanima 11, 14).
„Zbog svoje neobične aktivnosti, Lojola je bio napadnut od dominikanskih redovnika, koji su bili najmoćniji i
najuticajniji u španskoj inkviziciji. Zahvaljujući samom sotoni, on je bio pošteđen svoje sopstvene inkvizicije. Ignacije
Lojola je otišao prvo kod pape i predložio mu koncept za novi red sveštenika nazvan „Udruženje Isusovo“ (Jezuiti),
čija je namera bila da služi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao, a Lojola je postao prvi jezuitski general. On
je razvijao svoje duhovne vežbe, kako bi ih jednom doveo u duhovno savršenstvo. Kroz sistematsku meditaciju,
molitvu, posmatranje, dočaravanje i iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos čak je bio viđen kako lebdi (levitira)
iznad poda. To su prakse koje se danas najviše sreću kod okultista, ezoterista i indijskih gurua.
Ima mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem šavolske, sotonske sile, uključujući i mene samoga dok sam bio
jezuita. Sotona je izgradio svoju elitu, jezuitski red, da bi ga u slepoj poslušnosti, u svemu sledili. Lojola je izgrađivao
svoja shvatanja iz nauke drevnog Vavilona, Egipta i Grčke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On je želeo da njegovi
sveštenici postanu inteligencija rimokatoličkog religioznog reda. Lojola se koristio filozofijom, metafizikom, logikom,
psihijatrijom, psihoanalizom, psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo
danas smatra područjima nauke. Transcedentalna meditacija je bila korišćena u samostanima kao glavna disciplina,
kroz koncentrisanje i ponavljanje imena svetaca i jedne od devica Kibele (Cybela), ili ime device Marije, što je poteklo
od vavilonske carice Semiramide, ili kroz izricanje molitava i slavljenja. Ovi ljudi su na taj način privlačili demone.
Dobar primer za to je danas transcedentalna meditacija, gde je mantra zapravo ime jednog snažnog demona Indije
Om ili Krišna. Ponavljanje demonskog imena, doziva ga, i konačno on ih i zaposedne, te postane njihov vođa.
Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje moć da imaju kontrolu nad drugim narodima. Oni su ustvari
moderni žreci. Ignacije Lojola je postao jedan od vođa u Vatikanu. Namestio je svoju okultnu organizaciju Iluminate
pod pokroviteljstvo rimokatoličke institucije. Iluminati su tada postali najvažniji ogranak jezuitskog reda, ali u
tajnosti. Lojola je znao da će Iluminati biti sposobni da kontrolišu svetsku ekonomiju, internacionalno bankarstvo,
vojne sile, sve ogranke čarobnjaštva i religije sveta, te da nateraju čovečanstvo da padne na kolena pred njima,
papom i antihristom. Nema grupe ljudi koja je dublje otišla u okultizam od jezuita. Njihovo intenzivno studiranje

~ 203 ~

čarobnjaštva i njihovi ogranci vode ih sve bliže Sotoni. Oni koriste transcedentalnu meditaciju i sve oblike budizma.
Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan II ukazao je da se nema šta prigovoriti čarobnjaštvu osnovanom u duhu
afričkog kulta, kada je ono prožeto katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom prečišćen, može pomoći
širenju jevanđelja Hristova. Jezuiti pomažu razvoj ovakvih kultova iza pozornice, kroz finansije i infiltraciju. U Božjim
očima je jedan takav kult mrzost. Biblija nam otkriva da je:

„Vavilon veliki mati kurvama i mrzostima zemaljskima“ (Otkrivenje 17, 5).
Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruženje (možda i tajno), odmah će posetiti neko od jezuita. Tada
će na ovakvo novo telo biti uticano kroz ove inteligentne, dražesne posetioce, koji pomažu oblikovanju i razvoju
iste. Oni deluju u pravcu službe interesima Vatikana. Neke od ovih grupa su: niskostepeni masoni, jehovini svedoci,
mormoni, komunisti, liberali, moderne demokratske opcije, nevladine grupe itd. Ovde su i još neke duhovne mrzosti
koje su se razvile kroz jezuite. Vi možete videti dokaze ovoga u većini religija. Postale su obličje rimokatolicizma i
rimokatoličke institucije. Imaju istu osnovu podređenog modela u svojoj nauci, religioznoj praksi i strukturi.
Kada se na početku nekako saznalo da je Lojola utemeljio, uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili drugog
vernog člana po imenu Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt), koji je bio pod ekstremnom zakletvom. Imao je zadatak
da se pretvara da napušta jezuitski red, te da je on začetnik i osnivač reda Iluminata, 1. maja 1776. godine. (1. maj
je praznik Sunca, i veštičji praznik, koji su veštice i druidi, kao i danas proslavljali u prirodi, čekajući, uz upaljene
vatre izlazak sunca. Praznik je u čast druidskog demona Beltejn. Podseća li vas to na prvomajske uranke?) Ovo je
bilo učinjeno zato, da se svetu prikaže da nema srodstva između Iluminata i rimokatoličkog sistema.“ (simbol
Iluminata, svevideće oko u trouglu, koje je i simbol Horusa, Ozirisa, simbol Sunca iz Egipta se može videti iznad
oltara u rimokatoličkim crkvama, a i u pravoslavnim, kao i na institucijama, logoima mnogih korporacija, novčanici
od 1. dolara..Prim. Aut). Postoje dva simbola koje koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je raspelo, što je
simbol smrti, dok je drugi simbol euharistija, simbol sunca kome su u paganska vremena žrtvovana deca. To se
prikazuje kao prava služba Bogu. Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, „kraljicu neba”, za sećanje na
njenog sina Tamuza (bog Sunca – Baal, Šamaš, Oziris, Horus, Set, Apolon, Kukulkan, Mitra…). Na Tamuzovom krstu
je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici obožavaju ovaj religiozni predmet i mole mu se. Raspelo je stvarno srce
okultizma, a u Božjim očima je to prokleta stvar.
„I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je
prokleto.” (5. Mojsijeva 7, 26).
Iza raspela su jake demonske sile, koje mu daju ogromnu snagu. (To možemo često videti u predstavama o
vampirima.) Kada sam bio uvučen u egzorcizam (tzv „isterivanje đavola) s Karmen Montez, ja sam u stvari zazivao
demone, prikazujući da su to duše preminulih. Sotonina je prednost da stoji iza raspela, (simbola mrtvog Hrista) te
da komanduje demonima da izađu iz rimokatolika. Čovek misli da je izlečen, a on je u stvari prevaren i ostaje
zarobljen u sistemu bez mogućnosti stvarnog spasenja. Bilo koje raspelo, ovakvo ili onakvo, u jednom domu, ili
samostanu, bez obzira kakav je štićenik, utiče snažno na svakog direktno, jer privlači demone. Stoga, ako neko ima
raspelo u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci.
Kada sam imao četrnaest godina, naša grupa iz jezuitskog koledža posetila je Salesianski samostan u Las Palmasu,
na Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u radu sa siročadi. Moj prijatelj i
ja smo trčali po zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku i
isto toliko široku i oko dva metra dugačku. On se kod pada povredio, te sam ja skočio unutra da mu pomognem da
izađe. Posegnuo sam za jednim dugačkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim, odjednom smo se
zapleli u neko smotano platno, slično velikoj plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se odmotavala i ja sam se sledio od
onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na
svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika krsta. Krst je izgledao kao slovo P prekršteno u
donjem delu) što znači „Mir Hristov” – (može se videti na logu srpske patriotske organizacije „Obraz Otačastva” a
po predanju se veruje da je car Konstantin dobio od Boga u viziji taj simbol sa geslom „Ovim pobeđuj”Prim. Aut).
Ovo je paganski simbo, i nesrećna deca su žrtvovana paganskim bogovima – demonima ustvari. Ja sam bio smeten,
zbunjen i nisam mogao da govorim. Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj nesretni slučaj, ispričao je to svojoj
trinaestogodišnjoj sestri koja je pohađala žensku samostansku školu. Ona je otišla u ispovedaonicu i rekla svom
svešteniku o tome. Nedugo iza toga njezino telo je nađeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj je prijatelj
tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada sam čuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se podigla od straha.
Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa. Bio sam bolestan od straha i mislio sam da ću umreti. Ova mala
deca su bila žrtvovana Mariji (Astaroti, Izidi...đavolu) na isti način kao što su nekada deca bila žrtvovana Semiramidi.
Ništa se nije promenilo. Krst koga su upotrebljavali na žrtvama nazivali su „mir Hristov.“
„U poslednjim danima pre Hristovog dolaska Sotona će upotrebljavati čuda da zavede svet. Ovo će biti učinjeno
uz pomoć zavodničkih duhova i lažnih čudesa.
„Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i

~ 204 ~

izbrane.” (Matej 24, 4).
Sa ekumensko-harizmatičkim pokretom privlače protestante i druge hrišćane, kao i pripadnike svih vera,

monoteističkih i ostalih, u Vatikan. Danas ta sila može biti vidljiva, može da deluje kroz popularne nove sveštenike,
koji održavaju sastanke iscelenja. Iscelenje se događa dok u pozadini stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida,
Ištar, koja drži boga Sunca u svom naručju. U harizmatičkom zanosu sveštenici drže Baala (Val u Bibliji, hananski bog
sunca) uzdignutog u simbolu okultizma: raspelu – ustvari mrtvog Isusa Hrista, koji i dalje visi na simbolu sunca,
Tamuza – krstu. Sila deluje kroz harizmatički pokret, na zadovoljstvo Vatikana. Mnogi hrišćanski lideri su mnoge
prodali, umesto da su se borili za čistu veru. Takvi propovednici neće moći dugo da sede mirno na svom mestu i da
zaobilaze istinu, oni će postati sluge Vatikana. Prosečni katolici ne znaju ništa o krvavoj inkviziciji, koju su njihove
vođe isplanirale za one koji se čvrsto drže biblijskih istina. Naše je da ustanemo i da se zauzmemo da zadobijemo
800 miliona dragocenih katolika za Hrista. Ako ih ne opomenemo, oni će biti večno izgubljeni a njihova krv će biti
na našim rukama na Hristovom sudu.“ Ovim je Alberto Rivera završio svoje svedočenje, opominjući o kakvoj se sili
radi i kakvi su ljudi sa kojima je sarađivao, poredeći ih sa drevnim žrecima, ljudima koji opšte sa demonima. Sada u
kontekstu ovog svedočenja imamo jasnu sliku. Ti ljudi su u vladajućim krugovima, imaju dodir sa tronovima, i
visokim položajima, imaju uticaj na mase, ideje, religije, vojsku, medije, opšte sa demonima, koji se predstavljaju ili
kao sveci, ili kao bogovi ili kao vanzemaljci, a po svedočenju Rivere, samo mali broj visokopozicioniranih Iluminata i
Jezuita zna da se tu radi o samom đavolu i palim anđelima – demonima.

Ako neko postavi pitanje kakve veze imaju Horus, svevideće oko, Jehovini svedoci, spiritisti i raspelo, tajna
društva, Lojola, meditacija... sa vanzemaljcima, odgovor će biti da imaju veze i te kako jer potiču iz iste kuhinje.
Takođe i ekonomija, vojska, politika, šou – biznis, mediji. Imaju veze jer je sve povezano i sve ide iz jednog ili nekoliko
centara. I to je jedan čitav sistem koji se može nazvati religijom, ogroman sistem iza kojega stoje religijske grupe,
okultisti, tajna okultna društva i neverovatno ogromni pokret Novo Doba. Svrha mu je da dovede svet pod jednu
duhovnu i jednu političku vlast. Novi svetski poredak.

Let na Mesec – prevara

Ovu temu je najbolje početi sa izjavom jednog čoveka iz NASA čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo
na Mesec. Njegov odgovor bio je, „Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo.” Da li je greškom načinio
lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno. Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa oni su u konzervi otišli
na Mesec, a danas sa prilično boljom tehnologijom, još čekaju... Ima još jedna zanimljiva činjenica. Kada je novinar
Bart Sibrel (Barth Sibrell) prišao jednom prilikom Nilu Armstrongu, ovaj mu je odgovorio „Nemojte me ništa pitati i
ja vam neću ništa slagati.” Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se
danas suočava sa mentalnom bolešću. Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom prevarom u
istoriji ili mu je jednostavno proradila savest. Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije
Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno
svakome. To je prihvaćeno kao svojevrsna dogma. Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo
čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA.

Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala
da ćuti. Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru. Tu su bile navedene sve same činjenice, kao
što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle „vraćanja na Zemlju” gde su u stvari učili
odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog
aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom
sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još. NASA je bila potpuno
zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije. A zašto uložiti toliki novac
za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.

Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov „poduhvat.” Kada su kosmonauti SSSR otišli u
orbitu, Amerikanci su bili poniženi. Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili. Samo je postojala jedna
opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse. Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje. I šta su uradili, napravili su
raketu i otišli na Mesec i to u rekordnom roku. Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju,
a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest da se nađe u naoružanju jedne armije,
potrebno 15 godina. Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja „vozi na Mesec.” Po toj logici oni su trebali još
početkom pedesetih godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec. A kakva je tehnologija bila 50-tih godina?
Pogledajte auto industriju, ili avio industriju toga doba. Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva takođe
vrlo dobro znaju na čega su ličili tadašnji računari, šta su mogli i naročito koliko su bili veliki, a kakvu su malu
memoriju imali 1969. godine, a kamoli na početku projekta, kompjuterski čip još nije bio pronađen. Maksimalna
kompjuterska memorija bila je 256kb, a kompjuter u Apolo 11 imao je „neverovatnih” 320 kb memorije. Danas kada

~ 205 ~

kod u kineskoj radnji kupite dve majice, na poklon dobijete kalkulator koji ima deset puta više memorije nego
računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec!? Uzmimo i komunikaciju. Kada danas običan građanin ima mobilni
telefon, sa mogućnošću GPS pozicioniranja, sa memorijom u koju staje čitav višedecenijski opus desetine rok
bendova, sa mogućnošću da sa livade iza sela pozove bilo koji deo sveta, možemo tek zamisliti sa čime raspolažu
američka vojska, NASA, CIA itd. A danas se ne pominju letovi na Mesec, nego tek do svemirske stanice. Kako sprečiti
današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video materijalu. Vrlo jednostavno. Francuski časopis „Figaro”
objavio je vest da je NASA „izgubila” ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa Meseca. Ono
čega nema, nemožete ni testirati. Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju. Inače, treba spomenuti i autora Vilijama
Kerela (William Carel) koji je snimio dokumentarni film „Operation Lune” za francuski „Point du Jour Production
and Arte France”, U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu
da je on bio angažovan 1969. godine od strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta
po Mesecu. Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je završio i svoj najpoznatiji film „Odiseja u
svemiru 2001.” Kjubrik je za snimanje tih kadrova koristio specijalne „Zeiss” objektive, koji su bili napravljeni upravo
za potrebe NASA. U filmu se navodi da je američkoj administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako
hodaju po Mesecu. Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio te iste objektive da bi kasnije
mogao da snimi svoj film „Beri Lindon”, za koji je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo
svetlost sveća.

Čudne činjenice: Na slici koju je načinio ruski špijunski satelit poznate „Oblasti 51” može jasno da se vidi oblast
koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta. Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri
na Mesecu. Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera identičan sa kraterom snimljenim na
Mesecu prilikom misije „Apolo 12.” Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena
na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz čega gledate dok pravite snimak. Imaju ga i većina
digitalnih aparata, bez obzira što se slika gleda kroz ekran). Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu
prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da će im to ući u kadar. To je jednostavno bilo slikanje
naslepo, a da se ne spominje skakanje i slično. Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantastično kadrirane,
svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja. Tako je
napravljeno hiljade perfektnih slika. Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa. Samo mesec dana
pre misije „Apolo 11”, Armstrong je testirao „Lender” (lunarni brod) u vazdušnoj bazi. U toku testiranja nije mogao
nikako da uspostavi potpunu kontrolu nad njim. Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskočivši iz njega u
poslednjem momentu. Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je često okolo kritikovao NASA i govorio,
„Neko ide da bude ubijen.” Međutim taj neko bio je baš on. On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra,
komunikacija se izgubila i cela posada je izginula. Ostaci ove kapsule završili su zaključani daleko u vojnoj bazi.
Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila nesrećan slučaj. Beti Grisom, Gusova udovica, tražila je od NASA
da kaže istinu o ovom slučaju, kao i o Apolo misijama. Čarls Barent je sakupio preko 500 stranica NASA izveštaja koji
su se ticali sigurnosti. Rakao je: „Apolo program je velika zbka i nered, oni nikada to neće napraviti za let na mesec.”
Jednu nedelju kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka. Svi njegovi
izveštaji su nestali. Između 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u nesrećama. Samo vrlo
mali broj ljudi iz NASA znao je pravo stanje i šta se u stvari dešavalo. Raketni inženjer koji je radio za kompaniju
proizvodeći raketne motore za Apolo program, prijavio je mnogo problema i izrazio veliku sumnju u uspeh misije.
Nekoliko godina nakon NASA navodnog spuštanja na Mesec, astronaut Edvin Baz Oldrin, „drugi čovek na mesecu”
bio je upitan na jednom banketu kakav je osećaj hodati po Mesečevoj površini. Oldrin je nakon toga pogledao u
svoja stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano. To nije bio ni prvi ni poslednji put da je učinio tako nešto.
Da li je to bila patnja i pokušaj da živi udaljen od velike laži. Odmah ćemo navesti i slučaj astronauta na misiji „Apolo
12.” Pit Konrad rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-godišnjica njegovog
navodnog leta na Mesec. To je trebalo da se desi 1999. godine. Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od
njegovog leta i tako sprečen da progovori. NASA-ima slika sa „Apolo 11” misije pokazuje Nila Armstronga kako čini
veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini Meseca. Ako je Armstrong bio prvi
čovek na Mesecu, ko je onda načinio fotografiju? Kaže se da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo
12 misije. Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda načinio fotografiju.
Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17 tona. Imao je izuzetno snažne raketne motore
na donjem delu koji su ga trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa mesečeve površine. Međutim, na slikama
modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega. Nikakvog, ni najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih
tragova u prašnjavom tlu Meseca. Modul deluje kao da nikada nije upaljen. Ko je toliko lud da rizikuje korišćenje
lunarnog modula na Mesecu, kada simulacija spuštanja na Mesec nije nikada testirana? Zašto su administratori
NASA dali ostavke dan pre prve Apolo misije? Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se
zašto ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa. Sonda Klementina periodično mapira Mesečevu površinu, ali

~ 206 ~

nikako da pokaže bilo koji artefakt koji je ostao tokom Apolo misija. Gde su Mesečev bagi i baza od Lunarnog modula
nestali. Bilo je nemoguće imati svemirska odela sa vodenim hlađenjem, kada je spoljna temperatura bila stalno na
tački ključanja vode. Navodno Mesečevo kamenje doneto sa Meseca je bazaltna stena pronađena negde na Zemlji,
a NASA ju je veštački načinila radioaktivnom. Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku
putovanjima u svemir. Jedan američki autor je istraživao i otkrio da bi „limarija”Apolo rakete trebala biti dva metra
debela da bi zaštitila astronaute unutar kapsule od kuvanja usled kosmičke radijacije. Pitanje je veliko kako je NASA
zaštitila filmove i kamere od radijacije i estremnih temperatura? Sovjeti su obelodanili da oni neće nikada pokušati
otići na Mesec, pošto nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi. Možda i ovo dovoljno govori o problemu
radijacije. Sunčevi blesci mogu povrediti astronaute u svako doba.Da bi otišli na mesec, astronauti bi morali proći
kroz dve posebne oblasti sa veoma visokom radijacijom koje su poznate kao Van Alenov Pojas. Prvo polje je 272
milje od Zemlje. Količina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali svakih 11 godina zračenje postaje
najgore (sunčev maksimum). I koja slučajnost, baš od 1969. do 1970. bio je jedan od najgorih perioda u kome je
radijacija dostigla svoj vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da astronauti nisu dugo prolazili kroz Van Alenov
pojas. Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko traje snimanje na rendgenu. Delić sekunde, a i to je dosta. Zašto
je onda NASA koristila tanke ploče od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada su znali da je nivo radijacije u
svemiru nekoliko stotina puta jači od smrtonosne doze. Da li ste znali da je vlada SAD 1962. godine pokušala da
napravi rupu u Van Alenovom pojasu 248 milja od Zemlje. Tokom operacije „Starfish Prime” (Premijera zvezdane
ribe) megatoni nuklearnih bombi bili su korišćeni da naprave neprirodni koridor kroz Van Alenov pojas. Nažalost,
ne da nisu uspeli da naprave rupu u pojasu, već su napravili totalni haos. Napravili su treći pojas koji je bio 100 puta
intenzivnijeg zračenja od prirodnih pojaseva, a 2002.godine ova veštačka zona još uvek je imala 25 puta jaču
radijaciju od druga dva pojasa. Danas čak nema ni slaganja u pogledu širine pojaseva. Dr Džejms Van Alen, koji je i
pronalazač ovih pojaseva otkriva da se oni prostiru najmanje 64.000 milja u dubinu, dok NASA kaže da su oni samo
24.000 milja u dubinu. Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u pojasu, izložena ogromnoj količini
radijacije. Nikada nijednom od astronauta nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje
prouzrokuju i mnogo manje količine radijacije. Na Mesecu, mnoge od stvari koje mogu ubiti astronaute su potpuno
nevidljive: vakum, ekstremne temperature i svemirska radijacija. 1994 godine određeni naučnici su zaključili da
ljudska vrsta nemože rizikovati odlazak van Zemljine atmosfere, sve dok se ne pronađe put da se zaobiđe
smrtonosna svemirska radijacija. Kako je danas? 2006. godine NASA je napravila 30 minutni video snimak, u kojem
njeni naučnici iz svemirskog programa nekoliko puta ponavljaju zaključak naučnika iz 1994. godine. Putovanje, to
jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer događaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija
koje je za prikazivanje izabrala NASA. Ali, kao da se nije očekivalo da će neko pažljivo proučiti taj materijal i otkriti
da tu nešto nije u redu. Tada su oni znali da će se jednog dana pojaviti internet i da neće moći blokirati informacije,
da će se pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana fotografija i video. Stručnjaci su
ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih navodno na Mesecu sa fotografijama koje su „astronauti”

tamo napravili. na TV snimcima se gotovo i ne vidi da oni prave
fotografije, kao da je reč o sasvim odvojenim dešavanjima. Zatim, i
na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na
Mesecu, vide se nemogući svetlosni efekti. Ovde ćemo vam sada
pokazati neke od brojnih snimaka, i fotografskih i onih iz filmskih
snimaka i TV prenosa, napravljenih između 1969. i 1972. godine na
kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to tvrdi
NASA. Komentare na slike dao je Dejvid Persi, čuveni britanski
stručnjak za film i fotografiju.

Ovde je jedna od najčešće spominjanih činjenica. Kako zastava
vijori kada na Mesecu nema atmosfere? I kako da se ni na jednoj
slici ne vide zvezde, mada bi zbog nedostatka atmosfere trebalo da
se vide mnogo bolje
nego sa Zemlje prilikom najvederijeg neba? Scenaristi i režiseri o
ovome nisu vodili računa.

Komentar na ovu sliku nije uopšte potreban, samo dobro pogledajte
senke. Na slici pogledajte dužinu senke desnog astronauta u odnosu
na senku astronauta levo.

Dnevna svetlost na Mesecu traje 14 Zemljinih dana, ali na snimcima NASA dužine senki variraju u periodu od
nekoliko sati ili dana navodne misije. Uz to, one su u neskladu sa uglovima pod kojim Sunčeva svetlost pada na

~ 207 ~

Mesečevu površinu. Na primer, za vreme navodne misije Apolo 11, Sunce je bilo 10 stepeni iznad Mesečevog
horizonta, ali na slikama taj ugao je čak 26 stepeni. Senke na slikama idu u različitim smerovima, što ukazuje na više
bliskih izvora svetlosti. Misija Apolo 16. Potpuno osvetljena prednja strana astronauta, koja bi trebalo da je
osenčena, jer je on okrenut leđima „Suncu.” To ukazuje na snažno reflektorsko svetlo, koje se ne spominje i ne vidi
u TV prenosu. Taj svetlosni izvor morao je biti postavljen vrlo visoko, što objašnjava velike, nerealne uglove
„sunčeve” svetlosti.

Obratite pažnju na potpunu osvetljenost
astronauta, i to sa iste strane na kojoj je i
senka! Osvetljena je i dalja zastava ispred
samog modula, iako joj on potpuno zaklanja
„Sunce.”

Edvin „Baz”Oldrin na čuvenom snimku sa misije „Apolo 11” ne bi mogao stajati u jednom jarko osunčanom
području, a da se iza njega odmah nalaze tamne površine. Sunčeva svetlost trebalo bi da se ravnomerno prostire
po svim Mesečevim ravnim površinama. Obratite pažnju na senku, koja se pruža suprotno od „neosunčanog”
predela u pozadini.Očito su korištena dva reflektora, jedan visoko iza i iznad Oldrina, a drugi, slabiji ispred njega,
omogućavajući da se vidi njegova osenčena strana, što je u Mesečevim uslovima vakuuma totalno nemoguće.

~ 208 ~

Pogledajte i čistotu odsjaja na njegovoj kacigi, koja se nalazi na osenčenoj strani i trebala bi da je u potpunoj senci.

Pogledajte dobro slovo C na steni Obratite pažnju na slovo C koje se nalazi na tlu ispred stene. Korišćenje slova
C na filmskim i kazališnim rekvizitima je dobro poznato ljudima u Holivudu i koristi se da pokaže gde treba da bude
centar scene.

Pogledajte sliku Baza Oldrina u Apolo 11 kapsuli prilikom „povratka
sa Meseca” i naravno u tami svemira. Međutim, šta se vidi kroz prozor
kapsule. Zašto se vidi svetlo plava izmaglica od Zemljine atmosfere.

Ovo je čisti dokaz da je kapsula bila samo u Zemljinoj orbiti. U stvari
ovakva svetlo plava svetlost može da se vidi kroz prozor na video
snimcima svih Apolo misija. Dokaz da su jednostavno samo orbitirali
oko Zemlje.

Tobožnja misija „Apola 11” – Otkud kabel na Mesecu??
Još jedna od nebrojenih prevara establišmenta koju su razotkrili obični ljudi, oni koje optužuju da „vise” na
Internetu. I ko im normalan može verovati? Ovde se pojavljuju slike koje dokazuju tu prevaru, ali to nisu jedine slike,
ima ih još i stručnjaci i za fotografiju i za astronomiju lako mogu da razotkriju ovu prevaru. Zato nije u interesu
prevaranata da narod ima vremena (a i novca) da razmišlja i razotkriva sve prevare koje svakodnevno režira grupa
nitkova ili više njih. Zato se ogromne pare troše na medijsko zatupljvanje, kao i na promovisanje potrošačkog
mentaliteta, jeftine zabave, površnosti i nekulture. Posebno je na meti srednji sloj, sloj obrazovanih inezavisnih ljudi,

~ 209 ~

koji treba da se ukloni, da bi mase bile navedene da se ponašaju kao ovce, i da veruju u ovakve globalne prevare,
od režije „Putovanje na Mesec” pa sve do običnih nameštanja fudbalskih utakmica, ili parlamentarnih i
predsedničkih izbora.

Postoji još jedna zavrzlama kada je u pitanju ova prevara. To je masonska umešanost u celu priču, o kojoj javnost,
naravno, ne zna ništa. U knjizi „Mračna mislija – tajna istorija NASA” koju su napisali Ričard Hoagland (Richard
Hoaghland) i Majk Bara (Mike Burra) se tvrdi da je let na Mesec masonska ujdurma, kako bi od javnosti sakrili
postojanje tragova civilizacije na Mesecu. Evanđelisti su u ovoj operaciji videli prste đavola, a protagonisti
antimasonske kampanje, pod parolom „Šta se zapravo dogodilo” vrše pritisak da se istina iznese na videlo, što
establišmentu ne pada na pamet. Svi astronauti su odreda bili masoni, počev od Armstronga (čiji otac je bio mason
33 stepena) i Oldrina, a i izvršni direktor svemirskog programa Fred Klajnkneht (Fred Kleinknecht) je bio mason 33
stepena, i Veliki generalni sekretar Vrhovnog saveta Škotskog reda Južne jurisdikcije. Baz Oldrin je poneo malu
svilenu masonsku zastavu u svemir.

Masonska zastava u svemiru
Poznato je danas da su svi ljudi poznati po nekom velikom podvigu imali „leđa” u nekoj masonskoj loži. Žak
Etijem Mongolfije koji je prvi u balonu leteo 1783, pa Čarls Lindberg, koji je 1927, 21 maja preleteo Atlantik, kao i
prvi amerikanac u svemiru, Džon Glen. Masonski filatelistički klub iz Njujorka je pomogao štampanje koverte
povodom stupanja prvog masona na Mesec. Na koverti se nalazi slika Edvina Oldrina u skafanderu, sa masonskim
simbolima i datumima njegove inicijacije i napredovanja u bratstvu.

Koverta na kojoj se vide masonski simboli i lik Edvina Baza Oldrina

~ 210 ~

Jubilarni medaljon – 10 godina od sletanja čoveka na mesec. Tu je kosmonaut sa masonskom zastavom i natpis
„Naša zastava na Mesecu” kao i raketa koja poleće, i masonski simboli, što znači da je sama operacija bila pod

budnim okom masona.

Leteći tanjiri - zemaljska tehnologija??
(Delimično izmenjen tekst priređen na sajtu „Moj izbor” Ivone Živković)

„Moja mašina za letenje neće imati ni krila, ni propelere. Možete je videti na zemlji i da nikada ne pogodite da
je to letelica. Biće u stanju da se kreće po volji kroz vazduh u svim pravcima savršeno bezbedno.” Ovo je izjavio
Nikola Tesla za „The New York Herald Tribune”, 15.oktobra 1911. Da li je to bio Teslin opis letećeg tanjira? Na kom
principu bi mogla da leti takva mašina? Tesla je verovatno imao neke ideje, nacrte, zabeleške o tome? Gde su ti
dokumenti završili? Da li je neko po njegovim idejama kasnije tako nešto i napravio? Teško je poverovati da ozbiljnih
pokušaja da se napravi leteći tanjir nije bilo. Sam fenomen čigre koja kada se jako zavrti savladava Zemljinu
gravitaciju, dovoljno je izazovan. Isto je i sa popularnim „frizbijem” koji je dobio naziv po svom izumitelju. Konačno,
u periodu od 1945. do 1990 prijavljen je najveći broj čudnih letelica kada su očevici tvrdili da su na nebu videli nešto
što je bilo u obliku letećeg tanjira ili izduženog valjka i kretalo se veoma brzo, uz jak sjaj, čak menjajući i oblik i boju.
Najviše ih je bilo iznad SAD, ali i u Evropi. Nikada nije identifikovan ni jedan takav objekat, pa se i danas vode kao
neidentifikovani leteći objekti (NLO).

Popularni magazini vole da ove pojave tumače kao vanzemaljske, pripisujući vanzemaljcima veoma naprednu
tehnologiju. Čak su se pojavili i „insajderi” iz FBI i CIA, nekadašnji tajni agenti, koji su tvrdili da američka vojska skriva
vanzemaljske letelice koje su se, navodno, srušile na Zemlju. Pod oznakom „top secret” proučava se njihova moćna
tehnologija izrade letećeg tanjira. Insajderi upravo služe da podgrevaju maštu kod naroda, kom se može servirati
sve, i malo je stvari koje on neće prihvatiti. Takva je stvar sa vanzemaljcima, kojima treba da se pripiše višestruka
uloga, od uloge „dežurnog krivca” za tobožnje otmice, nestanke i eksperimente na ljudima, do razloga za polarizaciju
sveta i stvaranje Svetske vlade i na kraju, kad se pojave nepoznata duhovna bića, da se ona nazovu „svemirska

~ 211 ~

braća.” Da li se, ipak, sve ovo plasira namerno kako bi se zamaskirala istina - da su mnogi modeli letećih tanjira već
odavno napravljeni i testirani i to korišćenjem tehnologije ovozemaljskih naučnika, a koja javnosti još nije
predstavljena? Videćemo da je tako, da su isti duhovni entiteti koji su naučnicima dali formulu za atomsku bombu
dali i mogućnost stvaranja moćnih letelica kao i drugih moćnih oružja. Alberto Rivera je definisao o kome se radi.

Danas se najviše spekuliše sa time da je tehnologija izrade letećeg tanjira zataškana i čuva se kao najstrioža tajna,
jer bi komercijalizacija ovakvih letilica ugrozila profit automobilske i avio industrije, kao i trgovaca naftom, tj.
Naftnog lobija, koji je veoma jak na globalnom polju. Letećem tanjiru nisu potrebne ogromne količine nafte kao
današnjim avionima. Kao što ćemo videti tehnologija koju je prihvatila današnja civilizacija u potpunoj je suprotnosti
sa prirodnim zakonima i današnji avioni i rakete moraju da savladaju ogroman otpor. Tehnologija izrade letećeg
tanjira koristi princip potpune usaglašenosti sa prirodnim zakonima i leteći tanjir, ne samo da ne savladava prirodne
sile kao što je na primer gravitacija, on ih koristi kao silu potiska, a energiju za napajanje koristi iz etera (jonosfere).
Danas je poznato i da su Nemci neposredno pre i za vreme Drugog svetskog rata eksperimentisali sa potpuno novim
konstrukcijama letilica, pa postoje i podaci da su pokušavali da naprave leteći tanjir, a verovatno su u tome i uspeli.
Da je ovu tehnologiju prisvojila američka vojska, ali i Sojveti i da se i dalje čuva kao tajna, postoje takođe spekulacije
onih koji su ovu materiju proučavali. Više nije tajna da su najveći nemački istraživači baš ovih projekata, nakon rata
krišom prebačeni u SAD tajnom operacijom „Paperclip” (Spajalica) koju je vodio mladi Henri Kisindžer, a nalog za
ovaj transfer dao je predsednik Hari Truman ili neko iznad njega. . Cilj je bio da se iz nemačkih mozgova izvuku sva
moguća znanja za izradu najmoćnijeg oružja, a danas je javna tajna da su te naučnike, kao i dolazak Hitlera na vlast
pomagali bankari sa Vol Strita, kao i moćne multinacionalne kompanije. Nacionalnost uopšte nije bitna, bitna je
ideja koja vodi svet ka Novom svetskom poretku, u koju su upleteni i pomenuti bankari.

U američkoj vojnoj bazi Fort Bliss u Teksasu radilo je u jednom trenutku čak 118 nemačkih raketnih stručnjaka,
kao i inženjera koji su radili na letećim tanjirima.

Ipak, ono što će najviše iznenaditi sve one koje tragaju za istinom o letećim tanjirima je fizički princip koji ove
letilice koriste za letenje, jer se on bazira na potpuno drugačijem tumačenju i primeni prirodnih sila. Najveća maska
za istinu je i Ajnštajnova teorija relativiteta i njegovo verovanje da je svetlost najbrža i nedostižna, te da su vreme i
prostor zakrivljeni. Nobelova nagrada i mediji načinili su od Ajnštajna genija, iako je on u naučnim krugovima oduvek
smatran običnim šarlatanom. Ajnštajn se klonio od najvećeg broja naučnika toga vremena vešto izbegavajući svaku
naučnu raspravu. Njegovo ime i ideje isticali su drugi. „Na pragu smo 21. veka, ali naše razumevanje porekla inercije,
mase i gravitacije i dalje ostaje isto kakvo je bilo vekovima – jedna velika zagonetka”, napisao je decembra 2000.
Veselin Petkov u svom radu: „Da li fizika 20. veka ima načina da otkrije prirodu inercije i gravitacije?” Ovi fizički
principi su većini ljudi, čak i fizičarima, i danas zagonetni. Razlog za ovo je višedecenijsko skretanje pažnje naučnika,
koji proučavaju fundamentalne prirodne zakone, na sasvim suprotnu stranu. Razlog je - politika kontrole uma. Jer,
ukoliko se neka tehnološka rešenja zataškaju, a teorijske postavke fundamentalne fizike namerno iskrive, čitave
generacije naučnika praktično uče fiziku na pogrešnim temeljima tako da nikada ne uspevaju da uhvate pravu nit
koja bi sve lako povezala. Tako pravo znanje imaju samo odabrani, oni kojima dopusti establišment. Setimo se

~ 212 ~

ponovo i ponovo tehnoloških inovacija u filmovima o Džemsu Bondu iz osamdesetih godina XX veka. Da li treba
verovati da bezbednosne i vojne structure još tada nisu imale tehnologiju koja je i danas „naučna fantastika.”

Danas je malo poznato da je 25. februara 1942. iznad Los Anđelesa viđen neidentifikovan leteći objekt što je
tada izazvalo veliku uzbunu i masovnu paniku. Američka vojska je zamračila čitav grad i na objekat u vazduhu
ispaljena je kanonada iz protivavionskog oružija. Šrapneli su padali usred grada. Moćni vojni reflektori su dugo
pretraživali nebo svetlosnim snopovima i „uhvatili” ono što se vidi na slici levo. O uzbuni su izvestile i novine. Nikada
kasnije nije objašnjeno kakva je letilica bila u pitanju i da li je srušena, mada se nagađalo da li su Japanci ili Nemci
nadleteli teritoriju SAD.

Horten HO 229
Britanski pilot Kenet Arnold je leteći iznad Pacifika iz pravca severozapada video 1947. neobičan leteći objekat
koji je nakon spuštanja na zemlju skicirao. Niko do tada ništa slično nije video. Mnogo godina kasnije ispostavilo se
da je Arnoldov crtež po sećanju bio prilično verna ilustracija letilice sa jednim krilom u obliku slova „V“ nemačkih
dizajnera braće Horten nazvana Horten parabola. Ali, ova letelica sigurno nije bila vrhunac nemačke vazduhoplovne
tehnologije. Vrhunac je mogao biti samo leteći tanjir. Navodno, jedan od saradnika braće Horten, koji je ostao
anoniman i nakon rata otišao u SAD, otkrio je i skicu jednog njihovog projekta – letilice u obliku diska. Ova skica,
međutim nema nikakve potpunije tehničke detalje. O tajnim nemačkim projektima na izradi letećeg tanjira prvi je
pisao Rudolf Lusar u svojoj knjizi „Nemačka tajna oružja Drugog svetskog rata” iz 1950. Lusar je bio major u
nemačkoj vojsci u tehničkoj jedinici. Na osnovu njegovih podataka i mnogi drugi autori su kasnije pokušali, na
osnovu parcijalnih informacija, da dokuče nešto više o tome. Iz svih ovih izvora danas znamo da su najveći nemački
mozgovi angažovani na tome bili braća Horten, Rudolf Šriver, Ričard Mite, Viktor Šauberger, Jozef Andreas, Artur
Sak... Neki su bili samo idejni tvorci, a neki su projekte razvijali dalje, a postoje i informacije, veoma šture, o
uspešnim testiranjima. Ali, do preciznih podataka je i nakon 60 godina od rata nemoguće doći. To je i danas, izgleda,
najčuvanija tajna na svetu. Ali, ima mnogo spekulacija.

~ 213 ~

Još pre dolaska Hitlera na vlast pojedina nemačka tajna društva kao „Tula”, „Vril”, „Geštaltisti”, „Ljudi Crnog
Kamena”, svi koji su zapravo i učestvovali u stvaranju nacističke ideologije, bili su opsednuti pravljenjem superiorne
letelice koja bi radila na principu implozije - drevnog učenja o božanskoj sili koja je čisti dar prirode i u potpunom
skladu sa njom. Da ove ideje potiču iz jezuitskih krugova, veoma je logično, ako znamo da i danas jezuiti imaju
kontrolu nad radom NASA i kompanije „Lokid Martin” (Lockheed Martin) koja je glavni proizvođač letilica za NASA.
Ovo je otkrio istoričar Avro Menhetn (Avro Manhatan). Finansiranjem nemačkog Trećeg rajha i njenoj dugoj i
temeljnoj vojnoj pripremi za rat, ukazala im se prilika da neke od ovih zamisli pokušaju da realizuju. Vodeći nacistički
lideri su bili pripadnici katoličke crkve, dok su stvarni nacionalisti i patriote koji su uvučeni u ovu perfidnu ideologiju
Trećeg rajha, stradali, bili su žrtvovani. Posebno oni protestantske vere. Dakle, Treći rajh nije bio projekat nemačkih
nacionalista, već internacionalista u cilju rušenja Nemačke, razbijanja nemačkog naroda i stvaranja Novog Svetskog
Poretka, i uveliko osveta za reformaciju u 16. veku koja je krenula iz Nemačke, znajući da je ideologija nacizma
nastala u krilu Jezuita. Nakon rata oni su se prebacili u SAD, preko Vatikana, u koloniju katoličke crkve, kao i
rimokatoličke države Latinske Amerike. Za ove tvrdnje nema potrebe tražiti opipljive dokaze. Dovoljno je videti kako
su prošli gradovi u Nemačkoj, posebno radničke četvrti u protestantskimgradovima (Drezden), koje su
bombardovane, a u isto vreme industrijska postrojenja kompanija, za koje se znalo da proizvode oružje i opremu za
rat, nisu taknuta. Takav je slučaj sa kompanijom „IG Farben” koja je proizvodila gas Ciklon B kojim su ubijani logoraši
u gasnim komorama u konc - logorima. Kompanija „IG Farben” nije ugašena nakon rata, jer su u njoj kapital imali
mnogi iz sveta britanske i holandske aristokratije, kao i američki lopovi. Kompanija „IG Farben” je podeljena na tri
kompanije: BASF, Hoecht i Bayer, i to na sudu u Nirnbergu, ali je interesantno da su u upravnim odborima dugo
sedeli i sede bivši nacisti, koji i danas sarađuju na projektima GMO hrane, uspostavljanja zakona Codex
Alimentariusa, kao i proizvodnje hemijskih agenasa za zaprašivanje planete. Tzv „Chemtrails” (Hemijski tragovi) koje
vidimo kao tragove aviona su hemijski agensi. Ove firme su danas dvadeset puta jače od one od koje su nastale i
sarađuju na pomenutim projektima sa drugim zločinačkim fabrikama otrova, kao npr. „Monsanto.” Takođe nisu
gađani ni garnizoni u logorima širom Nemačke. Kao da je neko želeo da što više ljudi bude ubijeno, a ako uđemo u
dubinu duhovne borbe, biće jasno da želi sa svi ljudi budu mrtvi. Đavo i njegovi šegrti.

Hitler je doveden na vlast kao član društva „Tule” i neka saznanja o ovim tajnim učenjima je očito imao. Pre nego
što je doveden na vlast, kao i sve političke marionete, bio je na obuci u Londonu, gde je verovatno podučen u držanju
primamljivih političkih govora, u onome što se danas naziva Tavistok institut. Zato se veoma zainteresovao za jednog
umnog i radoznalog prirodnjaka, filozofa i izumitelja koječega, Austrijanca, Viktora Šaubergera. Upravo za njegovo
ime se vezuje i ideja za prvu uspešnu konstrukciju letećeg tanjira nazvanog Repulsin. Napravljena su dva prototipa
Repulsin A i Repulsin B.

Šauberger je bio neobično sličan Tesli u svojim, za to vreme, veoma originalnim razmišljanjima koja su osim
poznavanja prirode, jer je poticao iz porodice gde su vekovima svi bili šumari, bio veoma samouveren i sklon
tumačenju sveta, posmatranjem prirodnih fenomena. Prirodu je smatrao savršenom kreacijom. Posebno ga je
fascinirala voda o kojoj je razvio zanimljivu teoriju razlikujući naelektrisanu, živu vodu i vodu bez elektriciteta koju
je smatrao mrtvom. Iz ovih razmatranja proističe i kasnije otkriven efekat Kvanda (Coanda), po kome se voda savija
oko zaobljene površine po kojoj teče. Recimo, mlaz iz česme pod koji stavimo ispupčeni deo kašike, zaokrenuće se
u pravcu zakrivljenosti kašike, umesto da nastavi da teče u pravcu zemljine teže. Šauberger je sledio ideje Johana
Keplera i znao je za tajna učenja koju su mogli znati samo „odabrani.” To je bilo znanje o korišćenju implozije,
umesto eksplozije (na kojoj je bazirana današnja savremena tehnika). Eksplozija oštećuje prirodu i razara je, dok je
princip implozije zasnovan na izvlačenju sile uznutra iz postojeće materije i energije i njeno delovanje na spoljni
svet.

~ 214 ~

Kod eksplozije energija se oslobađa i izlazi, dok se kod implozije
energija pokreće, ali se ne oslobađa.

Sve ovo moramo napomenuti da bi se shvatio princip rada
letećeg tanjira kada je prvi put konstruisan. Vizionarstvo, ali i
sudbina Šaubergera je skoro identična Teslinoj. I o jednom i o
drugom geniju tek danas se otkrivaju neki detalji. Tesla i
Šauberger su bili praktičari i eksperimentatori, a ne samo
teoretičari i obojica su doživeli težak sukob sa interesima
korporativng biznisa koji koristi svoje tajne službe i špijune da
bi se dočepao tehničkih inovacija. Izumitelji koji se ne potčine
i rade isključivo u njihovu korist- bivaju odbačeni, opljačkani,
čak i ubijeni. Šauberger je kasnije napisao i knjigu „Naš besmislen mukotrpan rad - izvor svetskih kriza.” Ova knjiga
već u samom naslovu govori o tome kako je današnji svet razvijen sa pogrešnim umovima, pogrešnim shvatanjem
svemira, materije, energije, prirode..., što se, logično, odražava i na ljudsku zajednicu koja, verovao je Šauberger,
mora biti u skladu sa principima na kojima je organizovan čitav svemir da bi funkcionisala. Hitler je pozvao
Šaubergera 1934. u Berlin gde ga je primio u nameri da mu ponudi da radi za Treći rajh. Razgovoru sa Hitlerom je
prisustvovao i proslavnjeni naučnik Maks Plank, koji se smatra ocem kvantne fizike. Kada je Šauberger izložio svoju
filozofiju da nauka uvek mora biti usklađena sa prirodom, uključujući i opasku da Geringova ideja o pokoravanju
sveta od strane Velikog Trećeg rajha može biti veoma kratkog veka umesto da traje hiljadu godina, Hitler se
unervozio, a dva SS agenta su Šaubergera videla kao neprijatelja. Stanovište Maksa Planka je bilo da „nauka nema
nikakve veze sa prirodom.” Šaubergera to nije uplašilo i vratio se u Austriju bez namere da sa Trećim rajhom na bilo
koji način sarađuje. Međutim čim je Austrija anektirana (marta 1938.) SS je rešio da se Šaubergeru osveti. Mobilisan
je u vojsku iako je tada imao 58 godina i nateran je da radi na razvoju novog oružija - zapravo letećeg diska. Njegov
rad je nadzirao lično Hajnrih Himler. Tako je 1940. Šauberger počeo da radi u Beču na konstrukciji Repulsine,
diskoidnog motora, uz pomoć austrijske „Kertl” kompanije. On je patentirao to kao svoju ideju 4. marta 1940.
Prijavljen je zbog toga SS-u i smešten u ludnicu. Tada je prinuđen da radi za „Meseršmit” na vortex tečnom
rashladnom sistemu za avionske motore i kompaniju „Heinkel.” Da napomenemo i da je čuveni Ernst Hajnkel
(Heinkel), koji se smatra izumiteljem mlaznih motora, na prevaru stekao uvid u nacrte za mlazni motor koje je pravio
Šauberger, i koji je o tome pisao u jednom pismu svom sinu. Hajnkel je kasnije te ideje tehnički razvijao i dorađivao,
ali nikada nije otkrio odakle mu početna ideja. Tako je pravi „otac” tehnologije mlaznih motora u stvari Šauberger,
koji je ideju dobio proučavajući mlaz vode. Prvi prototip mlaznog motora Hajnkela eksplodirao je jer on, verovatno,
nije najbolje shvatio ideju. Šauberger je još pre Drugog svetskog rata izjavio da izuzetno brz supersonični avion treba
da bude oblikovan kao telo ribe iz dubokog mora, tanko, pljosnato. Danas ovaj oblik podržavaju američki „Stelt”
(Stealth) avioni. Avion B2 upravo nalikuje modelu poznatom kao Horten parabola.
Prvi model letećeg tanjira „Repulsin A” bio je napravljen od bakra prečnika 2,4 metra. Kada je prvi put pokrenut
njegov motor, tanjir je naglo poleteo, udario u krov hangara i razbio se. Nemačka tajna policija SS, koji je nadzirao
ove radove, smatrao je da je Šauberger namerno sabotirao stvar. Obustavili su dalje eksperimente i otpustili
Šaubergera, a agenti su pokupili svu tehničku dokumentaciju i odneli je na neko drugo mesto radi daljeg
proučavanja. Tamo gde su sa ovim naučnikom stali nacisti, nastaviće Amerikanci, ili tačnije i poštenje je reći – vojni
i politički establišment u Americi, zemlji koja je od strane Novog svetskig poretka i ezoterijskih tajnih društava
odabrana da bude svetski policajac i da od nje počne pokoravanje celog sveta, čega smo i svedoci zadnjih 60 godina.

~ 215 ~

S obzirom da je iz istorijske revizije Drugog svetskog rata danas vidljivo da su Hitlera i čitav nacistički aparat
finansirali američki i internacionalni bankari, poput Rotšilda, pod kontrolom ezoterijskih tajnih društava, najpre
jezuita, verovatno je da su i SS agenti radili direktno pod njihovim instrukcijama, te je i ova dokumentacija nakon
rata dospela u preko agenata CIA do Pentagona. Nakon rata Šauberger je namamljen, preko agenata CIA, u SAD. Tu
je prinuđen da potpiše ugovor sa jednom američkom kompanijom. (Da li je iza toga stajao Lokid (Lockheed Martin?)
Ugovor je bio na engleskom jeziku (iako je on znao samo nemački) po kome kompanija preuzima sva autorska prava
za nazive njegovih izuma, nacrte i dizajn za leteći disk. Onda je vraćen u Austriju i tu je, nakon nekoliko meseci,
1958. umro. Godine 1942. napravljen je novi model „Repulsin B” sa motorom koji je SS hteo da koristi za svoju bio-
podmornicu koju je Šauberger nazvao „Forelle” (pastrmka), jer je po obliku delovala kao pastrmka sa otvorenim
ustima. Ovaj model je verovatno uspešno i testiran 1942. Isti tajanstveni izvor otkrio je da je testiranje jednog
modela letećeg tanjira obavljeno 1942. godine na poligonu kod Praga. On je to samo čuo od onih koji su tamo bili.
Pretpostavlja se da je to bio model „Repulsin B.” Do podataka o ovome je nemoguće doći jer je u vreme testiranja
čitava okolina bila strogo pripremljena i niko ko je bio u blizini baze, ni vojnici, ni civili, nije mogao da gleda. Prozori
na svim objektima bili su zasenčeni. Nije bilo izuzetka, pa tako nije bilo ni svedoka, osim nekolicine ljudi na testu.
Po svedočenjima ovog anonimnog izvora mogao se čuti samo zaglušujući izuzetno jak rad motora, jer je letelica
imala 5 motora – tri za podizanje i dva za pogon unapred. Pomenuti disk je, navodno, izvršio uspešno uzletanje i
sletanje. Rad na Repulsinu B nastavljenjen je i nakon 1942. pri tehničkom koledžu za Inženjering u Riosenhugel-u u
Beču. Kada je shvaćeno da Šaubergerov motor sa turbinama može ubrzavatiti celu mašinu, kako se ona penje više i
više u vazduhu sa potiskom od 10.000 (KS) jednostavno kretanjem vazduha, SS je odbacio ideju da Šaubergerov
motor primeni na bio-podmornicu. Pokazalo se efektnije da se njime poboljša rad na tajnom „Flugkreisel” na kome
je od 1941. radio vazduhoplovni kapetan Rudolf Šriver. Repulsin B je radio, ali je letelica bila nestabilna. Ovaj
problem je trebao da reši tim koji je predvodio Rihard Mite i to ugradnjom delova koji su se oslanjali na mlaznu
tehnologiju. Radovi su obavljani na poligonu Breslau (Vroclav) sa ljudima iz Heinkel – BMW kompanije 1942 i 1943.
Veruje se da je Rihard Mite samo unapredio Repulsin tip letilice. Evo šta kaže britanac Tim Metjus Mathews) koji se
decenijama bavi letećim tanjirima: „U svakom slučaju u Pragu je načinjen značajan napredak koji je fokusiran na
aerodromu Gbel. On i danaas postoji u Češkoj kao muzej avijacije i nalazi se na mestu gde su testirani nemački
diskovi.” Metjus kaže da mu je čovek iz arhiva muzeja rekao da su svi nemački projekti i informacije o njima
pokupljeni još 1945. Od tada im se gubi svaki trag. Najznačajniji projekt je bio, verovatno, konstrukcija takozvanog
diskaviona. „Najbolja evidencija koja se odnosi na postojanje ovih disk aviona je konstrukcija letilica „Test 7” i „Test
8” (Versuchs 7 i Versuchs 8, V7/V8), o čemu je pisao i nemački magazin „Flugzeug” (Avion), februara 1989. Tu su
opisani detalji koji se odnose na ove disk-avione po svedočenju jednog očevica na aerodromu Gbel.” Ovaj poligon
kod Praga su Sovjeti zauzeli oko 10. maja 1945. Izvesno je da su Saveznici imali dosta informacija o nemačkoj
naprednoj vazduhoplovnoj tehnologiji o čemu je Metjus napisao i knjigu „NLo Otkriće.”

Malo se zna o visokim performansama ovih letilica, na osnovu izjava svedoka, osim onoga što je javno izneo
vazduhoplovni kapetan Rudolf Šriver u nekoliko nemačkih novina 1950. „Šriver kaže da su nacrti bili ukradeni za
napravu koju je on nazvao „leteća čigra” pre propasti Nemačke i tvrdi da bi naprava bila u stanju da leti brzinom
2600 mph (milja na sat) u radijusu od 4000 milja. U članku se kaže da bi on bio spreman da izgradi jedan za potrebe
američke armije u roku od 6 do 9 meseci”, piše u knjizi „UFO Crash At Aztec” autora Bila Stajnmana, 1987.

Leteća čigra

Šta se sa ovim dogodilo nakon rata? Veruje se da su Rusi i Amerikanci imali dogovor da ne obaraju ni jedan disk
~ 216 ~

i da ne bombarduju nemačke pogone za istraživanje, jer navodno, nisu perdstavljali pretnju, za razliku od pogona u
Pinemundeu gde su se konstruisale i sklapale nemačke rakete i gde je radio Verner fon Braun na raketama „V-1” i
„V-2”. „Eventualni ishod rata bio je izvestan i obe strane su želele ovu tehnologiju kao prioritenu”, tvrdi Metjus.
Metjus veruje da je došlo do sporazuma između Sovjeta i Amerikanaca i da su i jedna i druga strana došle do
podataka o ovoj tehnologiji. Ili je došla samo američka, pa je na zapovest vladara iz senke tu tehnologiju podelila sa
Rusima, da bi se ušlo u doba hladnog rata, koji im je u tom trenutku odgovarao.

Ipak, zapanjuje činjenica je da su sve beleške o ovim istraživanjima tako dobro sakrivene od obe strane da
predstavljaju tajnu i 60 godina nakon rata. Nije li to samo dokaz da obe strane kontrolišu isti mozgovi? Ni danas nije
poznato kakvu je ulogu u ovome odigrao baron Viktor Rotšild, koji se veoma zanimao za naprednu tehniku i za koga

se veruje da je bio agent KGB. Ova služba i danas upravlja Rusijom.
Tehnologija izrade letećeg tanjira je verovatno dalje usavršavana. Sa
tim su išle i brojne probe, koje su očevici tumačili kao NLO fenomen.

Leteći tanjir snimljen 1964. iznad SAD.

Američki pilot, Milton Tores je otkrio višedecenijsku vojnu tajnu,
da je u vreme Hladnog rata iznad Engleske, kao pilot RAF-a imao
susret sa jednim NLO i da mu je naređeno da puca. Bliski susret se
dogodio maja 1957. „Meta je bila ogromna, skoro kao nosač aviona i
veoma laka za gađanje”, priseća se Tores. On je sa svojom eskadrilom
uzleteo nakon alarma sa namerom da leteći objekat istraže i unište.
Ali, NLO ga je po indikaciji koju je imao na radaru pretekao brzinom
od oko 900 milja na sat. Tores kaže da je prema toj letilici on putovao
brzinom vozića koji tegli ugalj. I, naravno, pobegao mu. Kasnije mu je
naređeno da o incidentu nikome ne govori.

Dr. Rihard Mite (Richard Mitte) i njegov tim došli su nakon drugog svetskog rata u Kanadu. Tamo su radili na
dizajnu letećeg tanjira za kompaniju „A.V. Roe” na združenom američko- kanadskom projektu koji je zvanično
proizvodio samo funkcionalne „Hovercraft tanjire.” Mnogi istraživači NLO smatraju da je ovaj projekat imao za cilj
samo odvraćanje pažnje od onogo što se stvarno negde na drugom mesto u tajnosti pravilo. Pretpostavlja se da je
dr Rihard Mite u stvari trebalo da napravi letilicu za vertikalno podizanje i spuštanje VTOL (Vertical Take Off and
Landing) u obliku diska baziranu na njegovim nemačkim radovima na mašini nazvanoj „mašina radijalnog protoka”,
označenoj najpre kao super tajni projekat nazvan „Projekat Srebrna buba” ili „Projekat Y”. Cilj je bio da se za vojne
potrebe napravi izuzetno brz disk presratač. Otkriveni papiri o tome datirani su na 1955. godinu. Brzina koju je taj
leteći tanjir mogao da dostigne i za današnju poznatu tehnologiju je zaista nepojmljiva.

Haunebu I model je prvi nemački tanjir koji je, navodno, testiran još 1934. Poleteo je 60 metara u vazduh, da bi
ga pilot onda jedva spustio i uspeo da pobegne pre nego što se tanjir potpuno raspao. Kasnije je napravljen Haunebu
II i to je 1944. najviše testiran nemački tanjir. Koliko su obični ljudi obmanuti kada je u pitanju neprijateljstvo
ideologija ili sistema dokazuje i ovaj slučaj gde su naučnici, politika i biznis sarađivali dok su vojnici ginuli u blatu
rovova, a civili trpeli bedu, glad i stradanje. Takođe dokazuje koliko su ti ljudi koji prave ovakve stvari ustvari zli. Pa
bili oni pobornici nacizma, konunizma, američkog kapitalizma tridesetih ili moderne demokrate, svi su grane jednog
drveta čije korenje seže do dna pakla.

~ 217 ~

Model Haunebu III je, navodno, napravljen u veličini od 70 metara u prečniku.
Trebalo je da izgleda ovako. Nije poznato šta je sa njim bilo.

Iz ovih modela su dalje razvijane „Vril letilice”, takođe testitrane. Na slikama je model VR7.
Gde su nestali svi ovi modeli i gde se danas čuvaju, javnosti nije poznato.

Repulsin letilice Viktora Šaubergera koristile su vortex princip kretanja vazdušnih čestica, kao tornado, kako bi
se stvorio efekat koji je proizvodio levitaciju. Repulsin motor je radio pomoću specijalnih turbina koje je pokretao
kerozin. Kada se glavni električni motor pokrene nastaje već pomenuti „Kvanda efekat” koji onda počinje da stvara
diferencijalni aerodinamični pritisak između spoljnje i unutrašnje površine na primarnom trupu letilice. Kako se
letilica podiže ona sve više dobija na ubrzanju koje može biti teorijski skoro beskonačno. Pri većoj brzini vortex
komora postaje vrsta visokostatičnog generatora zbog naelektrisanih vazdušnih čestica u pokretu i pri velikoj brzini,
pa to dejstvuje kao transporter električnog naboja.

Kada bi se motor pokrenuo Repulsin tanjir bi počeo da sija zbog jakog jonizujućeg efekta u vazduhu. Tako postoje
svi neophodni elementi za kontinuiran i jak eterski protok duž glavne ose od vrha do dna letelice. Kada se podigne
u vazduh dve pogonske turbine preuzimaju guranje letilice slično kao kod heilkoptera. Radijalni vazdušni pritisak
zahteva za dizanje jednog kilograma sa Kvanda efektom približno 1.4 kg po kvadratnom centimetru. Inače skoro svi
očevici NLO su opisali izraziti sjaj letilice, a mnogi i promenu njenog oblika.

U „Repulsin B” modelu gornja membrana je fiksirana, a donja rotira pri velikoj brzini. Na ivičnom rubu postoje
specijalno oblikovane oštrice (lopatice) uobličene kao bumerang. Postoji 120 lopatica koja se nalaze razmaknute
oko ruba na razdaljini od po 3 stepena. U vortex turbini poboljšano je povećanje ”implozivnog efekta” tako i sila
podizanja. Ovo doprinosi tome da je ona sposobnija da generiše jači potisak nego centrifugalna turbina upotrebljena

~ 218 ~

u „Repulsin A” modelu. Posredstvom usisnog zavrtnog-impelera (koji se za razliku od propelera obrće spolja prema
unutra duž cikloida) proizveden je isti tip sile koji u atmosferi stvara tornada, ciklone i tajfune i to kroz efekat
eterskog usisavanja ili implozije.

„Dopustili smo da kompjuteri
razmišljaju i modeliraju svemir
umesto nas – crne rupe, tamnu
materiju, tamnu energiju... I tu
virtuelnu sliku prihvatamo kao
osnovu za dalje istraživanje, kao
notornu činjenicu. Mi ni danas ne
razumemo gravitaciju“, tvrde
Dejvid Talbot (david Talbot) i
Volas Tornhil (Wallace Tarnhill)
danas najveći promoteri teorije o električnom svemiru. (Teoriju električnog svemira danas najviše promovišu Dejvid
Talbot i Valas Tornhil u svojim knjigama: „Munje Bogova” (Thunderbolts of the Gods) i „Električni svemir”). Upravo
tu je bilo vizionarstvo Nikole Tesle jer je, ne samo shvatao električnu prirodu koja nas okružuje, već je uspeo da u
svom eksperimentu iskoristi slobodne naelektrisane čestice iz jonosfere (etera) i upotrebi ih kao pogonsko „gorivo”
za svoj električni automobil. „Današnji naučnici su zamenili eksperimente sa matematikom i onda tumaraju od jedne
jednačine do druge, i konačno grade strukturu koja nema veze sa realnošću”, primetio je Tesla.
Ovde se zato moramo malo zadržati na novom tumačenju gravitacije da bi smo videli da je sledeći inovator u
konstrukciji letećeg tanjira, izvesni Otis. T. Kar, predstavljen kao Teslin „učenik”, izneo u javnost 1958. upravo
Tesline, i tada izuzetno napredne, ideje. Današnja teorija gravitacije kaže da je to „privlačna sila kojom svaka čestica
materije privlači svaku drugu česticu materije.” Gravitacija je najslabija od četiri sile za koje fizika zna. Njutn je u 18.
veku opisao gravitaciju i postavio zakon o gravitaciji, ali nije objasnio kako ona nastaje. Nije to učinio ni genijalni
Ajnštajn.

Britanski lovac Harrier odavno koristi VTOL tehnologiju. Novi modeli VTOL borbenih letilica se spremaju. (Ko je
gledao film „Avatar” J Kamerona mogao je da vidi kako bi trebale da izgledaju te mašine.

Gravitacija je i danas jednostavno prihvaćena kao jedna od sila. Najveći problem je što su uticajni naučni krugovi
decenijama uporno ignorisali postojanje etera (jonosfere) kao specifičnog medija. Svemir je smatran praznim
prostorom. Ajnštajnova teorija relativiteta je tvrdila da ne postoji eter. On je svojom teorijom čak uklonio svaku
mogućnost za postojanjem ovakvog medijuma. Tako je postojenje etera u daljim teoretisanjima bilo smatrano tabu
temom. Ajnštajnov uticaj je tako naučnike širom sveta odveo na pogrešnu stranu. Ali, Maksvelova teorija elektro-
magnetizma upravo je zahtevala postojanje takve sredine. Tako se i gravitacija danas, ipak, najbliže objašnjava
teorijom električnog svemira koja tvrdi da je 99% svemira plazma. I Zemljina jonosfera je deo plazme. Plazma je
prvo stanje materije u kojoj se slobodno kreću pozitivo i negativno naelektrisane čestice, utvrdio je sredinom 20.
veka Hanes Alfven. Kada je otkriveno da je atom sastavljen od naelektrisanih čestica, masa je počela da se
objašnjava u terminima elektro-magnetizma. Zato je bilo potrebno naći vezu izmedju elektro-magnetizma i
gravitacije. Masa i materija nisu isto, a gravitacije deluje u proporciji sa masom. Po najnovijoj teoriji savremenog
engleskog fizičara Ralfa Sansburija (Ralph Sansbury): „...sve subatomske čestice, uključujući i elektron, su rezonantni
sistemi kruženja manjih električnih naboja suprotnog polariteta koji zbirno daju naelektrisanje te čestice.” Te manje
električne naboje on naziva subtroni. U ovoj teoriji ostaje, ipak, neobjašnjeno porekla subtrona. Tu se očigledno
elektron ne smatra fundamentalnom česticom. „On ima strukturu kako bi imao ugaoni impuls i prioritetnu
magnetnu orijentaciju, poznatu neodređeno kao „obrtanje” – „spin”, tvrdi Sansburi. Tako mora postojati rotaciono

~ 219 ~

kretanje subtrona u okviru elektrona kako bi se proizvela magnetna dipola. Prenos energije između subtrona u
njihovim orbitama (spinovima) u okviru klasičnog elektronovog radijusa kretanja mora biti rezonantno i blizu
trenutnog za elektron da bi on bio stabilna čestica. U protivnom bi se raspao. Isti argument je primenjiv za proton
(pozitivno naelektrisanu česticu), neutron i neutrino.

„Ova Sansburijeva teorija zadovoljava i Ajnštajnovo viđenje da mora postojati niži nivo strukture u materiji što
uzrokuje kvantni efekt. Kvant je najmanja moguća jedinica energije. Ironično je što takav model zahteva električnu
silu između naboja kako bi funkcionisao neuporedivo brže nego brzina svetlosti u nameri da elektron ostane
povezana (koherentna) čestica, a električna energija je i dalje bila „zaboravljana.” To znači da Ajnštajnova teorija,
koja ne prihvata da je išta brže od svetlosti, mora biti ukinuta.” Svetlost nije najbrža i to je dokazao i Nikola Tesla.
Ali, kontrola uma je nametnula Ajnštajna, dok je ime Nikole Tesle skoro izbačeno iz udžbenika, ili se samo pominje
njegova biografija. Običan svet ne treba da zna previše. Tačno je da postoje mnogo načina da se proizvede ne jevtina
nego besplatna struja, koja bi bila korištena za sve, od domaćinstva do pogona za prevozna sretstva, ali tada ne bi
bilo zarade za lopove, globalne i lokalne. I ko zna koliko je svetu uskraćeno dobrih stvari zbog ljudskog zla i
gramzivosti.

I elektromagnetni talasi su daleko prespori da bi bili jedino sredstvo veze u ogromnom svemiru. Gravitacija se
tako pokazuje kao moguća najbrža sila u svemiru koja prenosi električnu energiju trenutno da bi mogao da se
formira bilo koji stabilan sistem kao što je na primer Sunčev sistem ili bilo koja druga spiralna galaksija. Gravitacijski,
Zemlja „vidi” Sunce gde je ono trenutno, a ne gde je bilo pre 8 minuta (koliko putuje svetlost od Sunca do Zemlje).
Tako se sila gravitacije pojavljuje u prostoru kao daleko brža od svetlosti. Kako onda nastaje gravitacija na Zemlji,
po Tornhilu i Talbotu? ”Gravitacija na Zemlji nastaje usled radijalno orijentisanih elektrostatičnih dipola unutar
Zemljinih protona, neutrona i elektrona. Sila izmedju bilo koje dve centrirane elektrostatične dipole menja se
inverzno kao četvrta snaga na udaljenosti izmedju njih i kombinovane sile jednako centriranih elektrostatičnih
dipola preko određene površine na kvadrat...”. Rezultat je, dalje, snaga dipol–dipol, koja na određeni način varira
inverzno kao četvrta snaga izmedju tako centriranih dipola.... Snažna eksteremna slabost gravitacije (hiljadu triliona
triliona triliona triliona puta manja nego elektrostatična sila) je mera od trenutka iskrivljenosti subatomske čestice
u jednom gravitacionom polju.” „Kao magneti koji su slobodni da se okreću, sve električne dipole u protonima,
neutronima i elektronima postroje se da proizvedu gravitaciju.”

Dipol je par jednakih ali suprotnih naboja razmaknutih na nekom rastojanju. Dipol može biti električni ili
magnetni zavisno od naboja koji ga oblikuju. Ako se rastojanje među nabojima ne menja onda je dipol stalni
(permanentni). Ako se pak udaljenost menja pod utjecajem spoljnog agensa onda je dipol indukovan. Ako
udaljenost među nabojima osciluje onda je dipol oscilatorni. Jačina dipola izražava se preko dipolnog momenta. Po
svojim dimenzijama dipol može biti makroskopski i mikroskopski. Makroskopski osilatorni dipol predstavnja zapravo
najjednostavniju radio antenu. Mikroskopski dipoli nastaju tako što elektroni iz hemijske veze imaju težnju da se
nađu bliže jednom hemijskom elementu nego drugom. Tako nastaje permanentni dipol, kao kod molekula CO, HCl,
HF itd. Mikroskopski dipoli imaju izvanredno veliki značaj u fizičkoj hemiji jer su oni glavni izvori rotacionih i
vibracionih spektara. Jedan od osnovnih zadataka molekulske spektrohemije je da praćenjem rotacije i vibracije
molekulskih dipola sazna nešto o njihovoj strukturi. Na primjer, koncentracije i vrste molekula u svemiru dobivaju
se analizom rotacijskih i vibracijskih spektara koje emituju molekularni dipoli. Dakle, ako je gravitacija sila električne
dipole između subatomskih čestica, jasno je da ta sila kao „lepezast lanac” koji se prostire kroz materiju bez obzira
da li je ona provodljiva za struju ili nije. Tako se ova sila ne može preseći postavljanjem nekog provodljivog metala,

~ 220 ~

jer je njihov efekat na ovakvu prepreku veoma mali da bi se iz metala izvukli slobodni elektroni i poremetio se
„lepezasti lanac” slično orijentisanih elektrostatičnih dipola koje bi bile privučene od slobodnih elektrona u metalu.).
„Ali bilo šta drugo što bi moglo da omete sposobnost subatomskih čestica u okviru rotirajućeg „spina” da se postroje
njihove gravitaciono podstaknute dipole sa onim na Zemlji, pokazaće antigravitacijski efekat.” Pitanje je, dakle, šta
bi moglo da poremeti gravitaciju na Zemlji. U svakom slučaju, tu nikada nema poništavanja materije, baš kao što je
i elektricitet neuništiv. Materija, kao što ćemo videti može samo da promeni stanje. Dakle, po ovoj teoriji „velika”
priča oko antimaterije i konstrukcije famoznog CERNA je obična izmišljotina. To upravo tvrde i neki naučnici u svetu,
ali su ignorisni. Iz nekog razloga i nečijeg interesa. „To podržava gledište da električna snaga dejstvuje na blizu
beskonačnoj brzini na kosmičkoj skali, kao što mora biti i u elektronu”(T. Van Flandern, „Brzina gravitacije – ukida
granicu brzine”). Iako ovo za laike deluje malo komplikovano da se shvati, važno je istaći da se iz svega vidi da je
univerzum koherentan i povezan, da je trodimenzionalan, kako nam naša čula to govore i da je vreme u njemu
univerzalno. „Ne postoje različite starosti i kroz vreme se ne može putovati”, podvlače Tornhil i Talbot. Nakon svega
iznetog, zanimljivo je sada videti kakve je ideje imao o izradi letećeg tanjira izvesni Otis. T. Kar (Car), koji je mnogo
vremena proveo uz ostarelog Nikolu Teslu.

Otis. T Kar nije bio zvanično tehnički edukovan, završio je umetničku školu, ali je navodno bio veoma inteligentan
i voleo da razmišlja, pa neki veruju da mu je upravo to pomoglo da neopterećen pogrešnim naučnim postulatima
zasnovanim na Ajnaštajnovoj teoriji mase i energije, vremena i prostora, drugačije sagleda neke fizičke principe. On
je godinama radio u hotelu u Njujorku u kome je ostareli Nikola Tesla boravio te su njihovi susreti i razgovori
verovatno bili veoma česti. Otis. T. Kar je najverovatnije upravo od Tesle saznao na kom principu bi mogao da se
napravi leteći tanjir i kako da se u njemu kao električni pogon koristi „slobodna energija” iz Zemljine jonosfere
(odnosno kosmičke plazme tada nazivane eter). Da li je pri tome Kar došao u posed nekih Teslinih skica i tehničkih
podataka, nije poznato. (Ili da li je bio poslat od nekoga kome su trebali Teslini nacrti i podaci?) On je 1957. osnovao
preduzeće „OTC Enterprise” u Baltimoru i nameravao je da konstruiše leteći tanjir. Tada je ideja o putovanju u
svemir bilo u Americi veoma popularno jer su te godine Sovjeti lansirali svoj prvi veštački satelit Sputnjik. Ovaj
projekat je nameravo da proda za tadašnjih 20 miliona dolara, što su današnje milijarde. Iako njegov leteći tanjir
nikad nije poleteo, ne zna se ni da li ga je zaista konstruisao, zanimljiv je princip rada koji je on hteo da primeni, jer
je kroz njegove ideje očito govorio Teslin um. „Njegovo” shvatanje elektromagnetizma i gravitacije u to vreme je za
javnost bilo u domenu metafizike. Kar je „svoje” ideje prvi put javno izneo 1958. u jednom intervjuu na njujorškom
lokalnom radiju kod tada popularnog Long Džon Nebela. Novinar je bio veoma skeptičan, skoro sve vreme
pokušavajući da Otisa T. Kara predstavi kao prevaranta i čudaka. Ali, nisu li i Teslu tada smatrali čudakom koji
komunicira sa duhovima i vanzemaljcima? Ne smatraju li bilo koga ko iznese neku smelu teoriju ludakom, čudakom,
ekscentrikom?

Kar je 1958. tvrdio da njihov sistem koristi „gravitaciju, elektro-magnetizam i elektropokretačku snagu u jedno
povezano polje kako bi postigli jednu funkcionalnu celinu.” „Mi koristimo jedan naelektrisani odašiljač.” To je jezgro
koje daje snagu. To mi nazivamo akumulator. To je ćelija za skladištenje. To je akumulator skladišnih ćelija koje
omogućavaju elektro-pokretačku snagu u istom smislu kao bilo koja druga baterija koja proizvodi elektrpokretačku
snagu”, govorio je Kar. Ovaj akumulator je nazvan „utron” (setite se da je Sansburi nekoliko decenija kasnije dao
slično ime svojim subtron česticama). „Utron” je bio zamišljen kao „molekularno kućište” u koje se smeštju slobodni
elektroni iz plazme, odnosno u njime se generiše elektricitet. Dakle, leteći tanjir je trebao da bude na pogon
električnom energijom prikupljenom iz etera. „Utron” je izgledao kao dve kupe spojene širim delom na čijim su
krajevima grebenasti zubci... Kar je tvrdio da su to na neki način turbine, odnosno reaktivni kanali i gde god postoji
atmosferski protok vazduha to pomaže rotaciji. (Zubce je koristio i Šauberger, ali Kar to tada nije mogao znati). Kada
se dve kupe rastvore unutra je bila šupljina, odnosno dva kružna udubljenja kao polulopte. Kad se spoje ta dva kraja
(kao presečena lopta) unutra nastaje šupljina u obliku sfere. Sfere kao jedinice. Tako svaka kupa ima hemisferu
(poluloptu). (Da li ova sfera predstavlja minijaturni svemir)? Podsetimo i da su mistična tajna društva „Tule” i „Vril”
verovala u drevna učenja da je u središtu Zemlje šupljina. „Mi zovemo centar ovih velikih dimenzija ekvatorom i,
naravno, to dosteže i širi se do određene tačke sa svake strane. To je sprega dve presto–konične sekcije. To su dva
dela pod pravim uglom i kažemo da su to dimenzije prostora”, tvdio je Kar. „To je prava geometrijska forma svemira,
jer je popuno okugao i potpuno kvadratan. Dokazano je u naučnim laboratorijama da su najmanje jedinice mase
ikada fotografisane u elektronskom mikroskopu kvadratnog oblika. Primenili smo ovaj princip u naš električni
sistem, koji je glavni izvor energije naše letelice. Ono što ga čini jedinstvenim i drugačijim od obične baterije je
činjenica da je on deo sistema koji rotira.” Utron je, dakle, bila vrsta akumulatora za skladištenje električne energije
u stvari „slobodne energije” iz plazme, koje je rotirala i proizvodila stuju. Tako iz sistema koji rotira iznutra, pokrenuli
bi se elektromagneti spolja i punile bi se opat baterije unutra. I to je implozivni princip. U knjizi „Tajne tehnologije
hladnog rata - projekat Haarp i dalje”, Gerija Vasilatosa, pominje se i Teslin prijemnik energije koji je on izgleda
veoma uspešno 1930. testrirao na automobile. Vasilatos piše da je Tesla još ranije „proučavao stanje naelektrisanih

~ 221 ~

čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). (Tesla ostaje misterija i enigma. O njegovom životu, smrti i
njegovim istraživanjima se malo zna, spekuliše se i mnoge se informacije kriju. Tesla je imao ideju kako da se
proizvodi i akumulira besplatna energija).

Crtež „utron” akumulatora - kao krug, trougao, kvadrat...

Snaga koja se ispoljavala u blizini vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je
izvanrednu stabilnost.” U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim
metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije, koje bi se tada stvaralo, bilo je neizmerno. Zna se da je Tesla u
svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju
je jednostavno uhvatiti specijalno kontsruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor ili druge potrošače. Ove
prijemnike električne struje iz svemira Tesla je nakon eksperimenta negde sakrio, ili su pali u ruke nekom ko ih
koristi ali daleko od javnosti. Tesline ideje nikako nisu mogle biti sprovedene. Pojedinci i porodice bi ostali bez
bogatstva.

Da li je on kasnije u starosti u hotelskoj sobi otkrio neke tajne Otisu T. Karu? Za koga je radio Kar, da li je možda
bio provokator, koji je kasnije hteo iz toga da profitira, ili samo inteligentni radoznalac koji je shvatio Tesline ideje i
tako zaslužio njegovo poverenje - ostaje za sada nerazjašnjeno. Postoji i tvrdnja da je Tesla ugušen jastukom u svojoj
sobi i da su tada nestale i neke njegove stvari. Ovo se za sada pripisuje agentima Edgara Huvera. Otis. T. Kar je dalje
tvrdio da se „izleganjem „ (odnosno zagrevanjem) „atomskog jajeta” (atomskog jezgra), posebno paramagnetskih i
diamagnetskih elemenata posebno bizmuta, energija iz atoma može polako osloboditi. „Svako vozilo ubrzano na
osi rotacije shodno svojoj privlačnoj inercionoj masi, istog trenutka se aktivira od strane slobodne kosmičke energije
(što znači plazme) i postaje nezavisna sila”, tvdio je Kar u tom radio intervjuju 1958. „Mi smo dokazali da
naelektrisnao telo ubrzano na svojoj osi rotacije shodno svojoj privlačnoj inercijskoj masi, pokazuje polaritet u
određenom smeru. Magnetna igla pokazuje, recimo, gore prema vrhu tela. Ako postavite ovo telo dok se okreće,
sa svojom osovinom na drugu platformu i zarorirate platformu na osovini, onda ako je suprotna rotacija veća nego
inercijalna prethodnog tela, magnetna igla na drugoj platformi će pokazati dole, dok prva pokazuje gore, uzrokujući
kompletno zavisnost od polariteta.” „Kada kontra-rotacija odgovara prethodnoj rotaciji telo potpuno gubi svoj
polaritet i istog časa na njega deluje slobodna energija (kao „zatezač” u svemiru) i ono se ponaša kao nezavisna sila.
Ovako opisana sprava spojena sa dve suprotno rotirajuće mase postaje bestežinska i ona će izbeći privlačnost
Zemljine teže”, objašnjavao je Kar. Da dodamo da je Zemlja električno polje u kome je formirano elektromagnetno
polje, koja je tada bila nepoznata većini naučnika, mada je Birkeland to tvrdio još 1903. Tesla je, nema sumnje, to
dobro shvatao.

Po Karovoj zamisli u letećem tanjiru bi on stvorio veštačko gravitaciono polje, a spolja ne bi bilo gravitacionog
polja. I to bi bilo postignuto baterijom koja se okreće i proizvodi sopstveni gravitacioni uticaj.

~ 222 ~

Zato je Kar „smislio” kondenzatorske ploče (tanjire) i elektromagnete kao deo sistema. Oni su kontrarotirajući:
elektromagneti rotiraju u jednom smeru, a baterije u drugom. Kondenzatorske ploče rotriraju u sadejstvu sa
„utronom“ tako da postoji okretanje u pravcu kazaljke na satu i obrnuto okretanje. Treći sistem je u kabini koji
održava gravitaciju za posadu. On ne rotira. Ovako oslobođen gravitacije tanjir bi se veoma lako podigao na veliku
visinu i onda spustio na određeno mesto. Putovanje od Evrope do SAD bi praktično bilo veoma kratko u jednom
„skoku”. Na ovoj letelici bi se, po Karovoj zamisli, putovalo kao u avionskoj kabini, pod pritiskom. Zbog
elektromagnetnog polja koje bi se stvorilo, tanjir ne bi imao problema sa pregrevanjem karoserije prilikom izlaska
iz Zemljine atmosfere, jer bi mu ono služilo kao štit. Kada tanjir izašao iz Zemljine atmosfere mogao bi se ubrzavati
do neslućene brzine. Danas postoje verovanje da ako su neki ljudi zaista bili na Mesecu, to su učinili letećim tanjirom
koji je za javnost ostao nepoznat, a ne „igračkama” za javnu upotrebu kao „Apolo” letelice, mada je to samo
pretpostavka. Prema Otisu Karu „njegov” projekat je završen 1947. godine (Tesla je umro 1943.) ali za njega nije
bilo nikakvog interesovanja. Kar je još izjavio da bi se „utron” kao baterija mogao oblikovati u bilo koju veličinu i
njime bi se mogle napajati sve veće električne centrale, mogao bi da radi u automobilima ili u domaćinstvima za
zagrevanje i pokretanje bilo kog aparata. U letilici bi se takva baterija punila sama iz sopstvenog okretanja! Da li su
ovo sve bile upravo Tesline vizije o besplatnoj energiji za sve? Nije li upravo to ražestilo J.P. Morgana i ostali
establišmentski ološ?

Da li je Kar samo pričao ili je nešto i napravio, ostaje enigma. Njegov tanjir nikada nije viđen u javnosti i nikada
nije poleteo. Da li je Kar to namerno izbegao ili je neko drugi sve sabotirao? Naime, pokušaj prvog javnog
demonstriranja letećeg tanjira OTC-XI trebalo je da bude u Oklahoma Sitiju 1959. godine. „OTC Enterprise” iz
Baltimora pozvalo je nekoliko stotina ljudi da posmatraju „lansiranje prototipa modela OTC-XI svemirske letilice
prečnika oko 180 santimetara koja radi na utron energiju.” Mesto za lanisranje je bilo šljunkoviti prostor osam milja
severno od Oklahoma Sitija gde je Kar tvrdio da će se letilica podići 120 do 180 metara. Vreme lanisranja je planirano
za 15 časova u nedelju 19. aprila 1959. godine. Zanimljivo je da su članovi klubova obožavaoca letećih tanjira širom
sveta skoro potpuno ignorisali poziv za ovaj događaj. Isto je bilo i sa medijima. A ono što mediji ne objave, kao da
se nije dogodilo. Zašto? Samo jedna priča o ovom eksperimentalnom letu se pojavila u lokalnim novinama u
Oklahoma Sitiju. Lokalna televizija je u startu čitav poduhvat prikazala kao veoma neozbiljan. Tako je televizijski
reporter, kao da je znao da se ništa neće dogoditi, sa puno skepse i nadmenosti preneo svoj utisak: „Ova stvar se
nikada neće odvojiti od zemlje. Osećam tu prilično mnogo samoreklamerstva koje je u vezi sa zabavnom vožnjom u
parku „Granica grada.” To se odnosilo na „leteći tanjir” koji je trebalo da bude postavljen u parku i služi za zabavu.
Otis. T. kar je čak patentirao ovaj tanjir i za njega postoje skice i tehnički podaci. On je zamišljen da se kreće po
vertikalnoj osovini i da se posetiocima u kabini pušta film. Tako bi se sinhronizovala filmska slika sa kretanjem tanjira
pa bi posetioci imali utisak da lete kroz svemir. Predvideo je da ovo čudo za zabavu ima i svoju prenosivu verziju
koja bi se rasklapala i sklapala u najkraćem mogućem vremenu. Ipak, ni ovakav „leteći tanjir” za zabavu nikada i
nigde nije postavljen.

Nakon pola sata od predviđenog vremena za lansiranje OTC-XI, jedan Karov saradnik objavio je da lansiranje
mora biti odloženo zbog „tehničkih problema.” Kasnije je prisutnima rečeno da je jedno noseće kućište greškom
„bilo veće od šesnaestog dela inča.” Ovo obrazloženje je veoma čudno, jer je takva greška u preciznoj mehanici
nezamisliva za inženjere. Kao kada bi navigator spustio avion 300 milja od kursa.

I sam Otis T. Kar je dugo bio sakriven. Konačno je otkriveno da se nalazi u bolnici. Samo je njegova snimljena
poruka na magnetofonskoj traci puštena za 70 prisutnih ljudi. On im je poručio kako veruje „ da će istorija biti
stvorena u nedelju popodne kada model OTC-X bude lansiran.” Kar nije izašao iz bolnice sve do ponedeljka, samo
je još u nekoliko navrata slao svoje audio poruke. Njegovi saradnici su navodno uporno pokšavali da „grešku”

~ 223 ~

otklone, ali od testiranja ni nakon tri sata nije bilo ništa. Konačno su svi radoznalci napustili Oklahoma Siti. Jedan
član kluba NLO iz Pensilvanije je komentarisao: „Ne znam šta se događa, ali osećam da oni nisu imali nameru da
testiraju model. Nisam mogao da vidim nikakve planove modela i razumam da je mr Mejvud Džons prikazao samo
ono što je nazvao „trodimenzionalna ilustracija Karovih ideja.” Da li su to u stvari bile Tesline ideje, a Karovi crteži,
jer Kar je zapravo bio vešt crtač? Da li je Kar pokušao da proda Teslin projekat kao svoj? Danas se, međutim „otkriva”
da je Otis. T. Kar bio genije i da je doživeo sudbinu sličnu drugim mozgovima koji su se zalagali za „slobodnu i
besplatnu energiju.” Da li je Otis T. Kar tu ipak podmetnut kako bi se još jednom skrenula pažnja sa pravog genija,
a to je Nikola Tesla? Prave Tesline ideje o „letelici bez krila” i dalje su nepoznate.

Supersonični disk model AVRO na kome su
Amerikanci počeli da rade još 1953. Ova najveća
američka tajna nije smela biti ni na koji način
ugrožena komercijalizaijom tehnologije kako je to
planirao Otis. T. Kar.

Protiv Kara je kasnije poveden i krivični postupak
i preduzeće mu je likvidirano, a svi nacrti i oprema iz
radionice su zaplenjeni. Najzad, ako je Tesla idejni
arhitekta letećeg tanjira, logično je pretpostaviti da
su možda baš njegove ideje i nacrte, oni koji su
finansirali Hitlera (a to su bili američki bankari pod
kontrolom visokopozicioniranih masona, Iluminata,
odnosno jezuita), odneli ove ideje u Nemačku koja
je tada imala uslove za razvoj oružija i potrebne
mozgove da ovo dalje usavrše. Tajna društva „Vril”,
„Društvo Tula” i druga samo su deo sistema koji služi njihovim globalnim interesima odnosno fantastičnoj ideji o
pokoravanju čitavog zemaljskog sveta. Sve vojne baze na Antarktiku takođe su u interesu istih, pa priča o tome da
su nemački leteći tanjri završili tamo u tajnoj bazi nazvanoj Švabenlend (Schwabenland), mogu biti delimično tačne.
Najzad, da li su tanjiri u Nevadi ili na Antartiku sasvim je svejedno. Važno je da postoje. Izvesno je da ljudski um
danas zna mnogo toga, pa je konstrukcija letećeg tanjira i njegova komercijalizacija, samo pitanje odluke koju će
jednog dana doneti neki moćan svetski autoritet, onog trenutka kada mu to bude u interesu. Za koje namene se on
danas iz tajnosti koristi, možemo samo pretpostavljati. Drugo pitanje je svakako kada će ova tehnologija biti javno
predstavljana?

„Nebeski hodač”(Skywalker) i „Vazdušni bicikli” (air bike) su VTOL projekti već spremni za komercijalizaciju. Za
njihovo efektno korišćenje biće potrebni novi gradovi, novo društvo sa drugačijim saobraćajnim propisima. Nova
tehnološka revolucija može veoma brzo uslediti na Zapadu nakon velikog globalnog haosa i ratnog sukoba na
Srednjem Istoku koji će se prelomiti preko čitavog sveta. Komercijalizacija letećih tanjira i nove VTOL tehnologije,
nakon recesije, ponovo bi podigla SAD kao novu super silu. Nova čista tehnologija koristila bi uglavnom električnu
struju, pa bi to uticaj Rusije koja je svoj ekonomski uspon vezala za naftu i gas (kao što su nakon Drugog svetskog
rata to učinile SAD) ponovo bila spuštena na niži nivo. Kina je već svoj industrijski razvoj zasnovala na nafti i teško
da može brzo uskočiti u novo tehnološko doba. Svako eventualno javno pojavljivanje letećih tanjira za koje će mediji
u budućnosti možda tvrditi da pripadaju vanzemaljcima, biće samo obična laž i moguće stvaranje globalne uzbune
sa određenim političkim ciljem. Baš kako je to razotkrio Verner fon Braun kada je rekao da sve što je u vezi sa

~ 224 ~

svemirom i istraživanjem svemira ima za cilj njegovu militarizaciju. Nastojanje da se okupira Antarktik i da se tamo
vrši eksploatacija izuzetno retkih minerala nameće potrebu da se i u tom delu sveta na, neki prihvatljiv način, vojno
interveniše. Kada kažem prihvatljiv, to znači prihvatljiv za mase koje veruju u ono što objavljuju svetske informativne
agencije. Tako, ne možete objaviti da su na Antarktiku teroristi Al kaide, ali možete oficire iz Pentagona tamo
pokrenuti nekakvim „tajnim operacijama” zarad potrage za vanzemaljcima. Samo u tom smislu mogu se prihvatiti
psihološke pripreme koje se preko medija već decenijama vrše konstruisanim pričama o tajnoj vojnoj bazi nacističke
Nemačke (Švabenlendu) gde su završili leteći tanjiri kao i o moćnoj vanzemaljskoj tehnologiji.

Da li su nacisti imali leteće tanjire

Hitler je u mladosti bio član jedne stare okultističke organizacije, čiji koreni vuku još iz srednjeg veka, ako ne i od
ranijih vremena, okultnog društva „Tula.” Ono je svoje članove pažljivo biralo širom sveta, a sama organizacija bila
je strogo zatvorenog tipa. I najmanje kršenje pravila skupo se plaćalo. Hitler je još u najranijoj mladosti bio opsednut
okultizmom i okružen takvom literaturom gde je upijao svaku reč. Već tada se u njegovom umu stvorila ideja o
„Novom svetskom poretku”, ali ideja nije bila njegova kao što ni dolazak na vlast nije bilo isključivo njegovo delo,
već delo mnogo moćnijih tajnih korporativnih i okultnih struktura. Hitler je na vlast i došao preko magijskih
organizacija i poznat je njegov uticaj na velike mase, koje su u njegovom prisustvu prosto padale u neku vrstu transa,
kao u drevna vremena mase pod uticajem žreca. To se vidi i na dokumentarnim filmovima sa njegovim govorima,
gde masa stoji kao opčinjena, u transu i skoncentrisana jedino na njegove reči. Po tvrdnji američkih psihijatara,
njegove reči su direktno „ciljale” u njihov mozak i Hitler je već tada znao magijske tehnike koje su to omogućavale.
Ovo je tek kasnije postalo poznato Rusima i Amerikancima, mada te okultne discipline nisu „od juče” jer su se njima
služili drevni žreci, magovi i šamani, kao i kraljevi. To je neka vrsa masovne hipnoze. Rusi i Amerikanci bili su
obavešteni o svemu tome, ali to nisu uzimali za ozbiljno, sve do pred kraj rata kada su ih njihove obaveštajne službe
izvestile da Nemci imaju novo oružje koje vrlo brzo može da uništi ceo svet.

Nedaleko od Beča, Nemci su imali laboratorije gde su usavršavali hemijsko i biološko oružje. Međutim, izuzetno
veliku pažnju nemački naučnici su posvećivali svemiru, koji je u to vreme za ceo svet bio prilično velika nepoznanica,
kao što je to i danas. U dokumentima iz arhive Trećeg rajha otkriveno je nešto zapanjujuće. Smatralo se da je Hitler
uz pomoć svojih medija uspostavio kontakt sa međuplanetarnim entitetima. U arhivama je pronađen i dnevnik
Marije Štajner, jedne od Hitlerovih medijuma. Evo šta je nađeno u dnevniku: ”Bilo je to 1932.godine. Popodne su
me predstavili lično Adolfu Hitleru. Odmah mi je kazao da sam izabrana za jedan jako važan zadatak, sa još nekoliko
ljudi iz naše okultne grupe, kojoj je i lično Hitler pripadao. Nas nekoliko sedilo je u krugu i meditiralo. Rečeno nam
je da uspostavimo kontakt sa bićima sa drugih planeta, koja treba da nam pomognu da napravimo svemirski brod.
U početku se ništa bitno nije dešavalo, a tada jednoga dana, posle dve nedelje, uspostavljen je prvi kontakt. To je
bila planeta koja je od Zemlje udaljena hiljadu svetlosnih godina. Na toj planeti živela su bića malog rasta, sive kože,
velikih glava i sa prorezima umesto očiju. Oni su nam rekli da prekinemo sa ovim poslom, da to uopšte nije u redu.
Kada smo ovo saopštili Fireru bio je jako ljut, i rekao je da će i bez naše pomoći zavladati svetom i celim svemirom.
Posle ovoga nas je držao tamo još nedelju dana, a onda pustio uz pretnju da o ovome nikome ne smemo da
pričamo.” Na sličan način sledbenici Nju Ejdža i satanisti uspostavljaju kontakt sa duhovima i „učiteljima.” Drevni

~ 225 ~

žreci su na taj način dobili znanja o svemiru, poznavanje geometrije i astronomije, znanja koja im inače ni u kom
slučaju ne bi trebala. Ti duhovi sa kojima opšte sledbenici tajnih društava, okultisti i ljubitelji ezoterije nisu ništa do
demoni. Ovo će biti tema narednih poglavlja, opštenje sa demonima, koji se kriju iza imena „duhovnih učitelja” i
paganskih bogova, posebno „boga sunca.”

U arhivu Trećeg rajha nađene su skice na kojima se vidi da je Hitler zaista stvorio svemirsku bazu i mali vasionski
brod. Kasnije je sagrađen jedan veći, a pred kraj rata i jedan ogromnih razmera. Efikasnost ovih letelica isprobavana
je na Antarktiku, u polarnim predelima. Govori se čak da su eksperimenti u početku rađeni u dogovoru sa Rusima,
negde u Sibiru. Za ovo se nije došlo do materijalnih dokaza, jer je deo dokumentacije koji se odnosio na saradnju sa
Rusima nestao na misteriozan način. Ostaje da se veruje preživelim naučnicima koji su radili na tom projektu i koji
su progovorili pred KGB nakon završetka rata. Nemački naučnici tvrde da je Hitler hteo, kada je video da će da izgubi
rat, da pobegne tim vasionskim brodom, i to na planetu sa kojom su njegovi medijumi uspostavili kontakt. Poslao
je grupu naučnika da izvrši poslednje pripreme pred poletanje. Sa tim naučnicima je bio i Gering. Sve se to dešavalo
na hladnom Severu, a sudeći po nekim podacima možda čak i u Sibiru. Hitler je trebao da se pojavi u bazi dan posle
ovih priprema. Međutim, po izjavama naučnika sa projekta, koje su pronađene u dokumentaciji sa njihovog
saslušanja pred Gestapoom, nebo se odjednom otvorilo, iz njega je izronio džinovski svemirski brod i prosto usisao
Hitlerovu poslednju reč tehnike, njegov lični vasionski brod. Sve se ovo dešavalo naočigled desetine naučnika koji
su se posle toga danima pitali šta se to tada desilo. Mnogi od njih su to shvatili kao opomenu Viših sila, jedne mnogo
inteligentnije civilizacije nego što je naša. Po njihovom mišljenju ta visoko razvijena bića nisu dozvolila da neko uništi
planetu Zemlju i tako ugrozi i život u svemiru. Kažu da je mesec dana nakon ovog događaja Hitler digao ruku na sebe
pošto je shvatio da je izgubio i poslednju šansu.

Ovo je naravno izmišljotina. Po jednoj verziji je Hitler izvršio samoubistvo uoči 1. maja paganskog praznika
Beltejn, a po drugoj je uz pomoć Vatikana prebačen u Južnu Ameriku ili čak u pomenutu bazu na Antarktiku. O
pomenuto planeti nije moglo biti ni reči, jer entiteti sa kojima je Hitler opštio su na Zemlji. Možda se on nadao, ali
su ga prevarili…

Dokumenti iz arhive Trećeg Rajha, gde su prikazani planovi za izgradnju letećih tanjira.

Nemački naučnici su tajno razvijali letelice na bazi diska. Ovde na slici gore je slika iz arhive Trećeg rajha koja
prikazuje jedan od prvih modela nemačkih letelica oblika diska.

~ 226 ~

Nacistički Horten H 9 V1 glider, leteće krilo. Pogledajte samo sličnost između ovog tajnog nemačkog projekta iz
Drugog svetskog rata i današnjih američkih nevidljivih stelt aviona. Očigledno da su Amerikanci na kraju rata od
nemačkih naučnika iz operacije Spajalica došli do potrebnih planova za ovakvu vrstu aviona, ako nisu znali za njih i
ranije, jer su sarađivali.

U martu 1945. godine iz norveške luke Kristijansand isplovila je nemačka podmornica koja je nosila oznaku U-
234. Njen cilj bio je Tokio, a nosila je 550 kilograma uranijum oksida, jedan od oblika uranijuma čija je hemijska
oznaka bila U-234. Identično kao i oznaka podmornice. Da li slučajno? Ovaj smrtonosni teret bio je namenjen
Japancima za pravljenje njihove atomske bombe sa kojom su oni mislili zadati odlučujući udarac svojim
protivnicima. Nemačka je tada već bila u ruševinama, ali Hitler o tome nije brinuo.

Bio je ubeđen da će se nešto dogoditi što će preokrenuti sve u njegovu korist. Ovo njegovo verovanje u preokret
izgleda da i nije bilo bez osnova, jer su već dve ovakve pošiljke uranijuma bile isporučene u Japan, i zajedno sa
zadnjom isporukom skupilo bi se dosta za barem jednu atomsku bombu. Ali kakve li ironije, tačno ta količina
uranijuma iz zadnje isporuke bila je potrebna i Amerikancima za njihovu atomsku bombu. (Što će reći da su je oni i
dobili). Podmornicom U-234 komandovao je Johan Hajnrih Feler, a on sam nije imao pojma šta prenosi. Osim njega
tu su bili general „Luftvafea” (nemačko vazduhoplovstvo) Ulrih Kesler koji je bio jedan od vodećih stručnjaka za
vazduhoplovstvo, onda dva pukovnika nemačkog vazduhoplovstva kao i dva japanska oficira, Hideo Tomonaga i
Genzo Šoji. Sve ovo je potvrđivalo izuzetan značaj ove misije. Ali, međutim, podmornica nikada nije došla do Tokia.
Kapetan podmornice Feler je 4. maja uhvatio signal britanske radio stanice i saznao da je Hitler mrtav, a potom je
odlučio da se preda. Oba japanca izvršila su njihovo ritualno samoubistvo, a Nemci su zarobljeni. Po rečima učesnika
„Projekta Menhetn” (Program SAD, Kanade i V. Britanije, pod vodstvom R. Openhajmera, za stvaranje atomske
bombe tokom II svetskog rata. Openhajmer nije krio da su ideju o A, bombi dobili od duhovnog entiteta). uranijum
je odmah izvađen i smesta poslat u Ouk Ridž. Kako su svedoci pričali, amerikancima je očajnički trebao ovaj
uranijum, čak su grebali po dnu bureta da bi došli do potrebne količine. I došli su. Već u augustu, Hirošima i Nagasaki
bili su svedoci toga. Razoreni su zahvaljujući uranijumu koji je trebalo da završi u njihovoj zemlji, mada Pentagon
zvanično nikada nije priznao da je ovaj nemački uranijum namenjen Japanu, poslužio za razaranje Hirošime i
Nagasakija. Krije se da su ova dva grada bili gradovi sa većinskim hrišćanskim – protestantskim stanovništvom.

1986. godine danski ronilac Age Jansen pronašao je olupinu nemačke podmornice U-534, koja je izvučena na
površinu 1993. godine.U Danskom kraljevskom mornaričkom muzeju otvorene su njene zapečaćene prostorije, ali
tada nije pronađeno ništa značajno.Podmornica je posle toga prebačena u istorijski muzej rata u Birkenhidu, a tamo
je došlo do zapanjujućijh otkrića. U zadnjem delu podmornice otkrivena su dva torpeda T- 11 koja su imala pasivno
navođenje. Iako su postojale neke glasine o tome, ipak se nije verovalo da Nemci poseduju tako nešto. Fabrika za
koju su pretpostavljali da je mogla proizvoditi ovakva torpeda, potpuno je razrušena. Saveznici su imali neverovatnu
sreću da ova torpeda koja kruže kroz vodu dok ne pronađu cilj, nisu ušla u upotrebu, jer ko zna kako bi se to odrazilo
na dalji tok ratovanja. Međutim, podmornica U-534 krila je još tajni. Naučnici koji su ispitivali podmornicu, shvatili
su da su dva propelera ove podmornice bila dizajnirana tako naprednim rešenjima do kojih su Britanci došli tek
šezdesetih godina. Pronađeni su i ostaci nekog tajanstvenog aparata koji je omogućavao komunikaciju pod vodom,
zatim i uređaj koji je omogućavao da podmornica ostane pod vodom dok joj rade dizel motori, dovodeći specijalnim
cevima vazduh sa površine. Sve ovo bilo je nezamislivo za saveznike koji su bili zatečeni ovakvim otkrićima.
Očigledno da je podmornica U-534 bila na nekom vrlo važnom i tajnom zadatku. Posebno je zanimljivo da je ova
podmornica napuštala luke u poslednjem trenutku. Tako je bilo u Bordou kada su stigli saveznici, zatim u zadnjem
trenutku je napustila Štetin (Šćećin) pred Sovjetima, a zatim i Kil pre nego što je grad pao u ruke saveznicima. Šta je
čekala ova podmornica koja je bila snabdevena najvećim dostignućima ratne podmorske tehnike toga doba. Kada
je podmornica pogođena, potonula je pedeset metara u dubinu mora. Tri člana posade su poginula, a spašeno je
njih 49. Pravac kretanja i odredište bili su im nepoznati. U notesu jednog člana posade bio je crtež podmornice, u
njemu nacrtan drveni kovčeg, a preko njega veliki znak pitanja. Tvrdi se da je U-534 nosila neke važne magijske
rekvizite.

Jezero Teplic nalazi se među vrhovima Alpa i predstavlja veliku misteriju još od kraja rata. Ukoliko se istraži i
otkrije šta su to nacisti tamo sklonili pred kraj Drugog svetskog rata, možda će se napokon saznati tajna Hitlerovog

~ 227 ~

tajnog oružja, mada vrlo verovatno da je tu sakriveno zlato. Jezero Teplic je vulkanskog porekla i prepuno je
podvodnih pećina. Do pre nekoliko godina, ronioci nisu bili uspešni u njegovom istraživanju. Mnogi ronioci se sa tih
zadataka nikada nisu vratili. Pretpostavke su bile da se radi o zatrovanosti nepoznatim supstancama, jakih izvora
zračenja ili čak električne energije. Jedan izvor govori da je sada potpuno jasno da su vode ovog jezera bile elitna
laboratorija za naučnike Trećeg Rajha. Po rečima očevidaca, u planinskom masivu oko jezera pripremljena je
odlučujuća i poslednja bitka za sudbinu Trećeg Rajha. U okolini jezera su vršeni neobični naučni eksperimenti sa
navođenim raketama, drugačijim vrstama eksploziva, pa čak i posebnim aparatima na gravitacioni pogon. Očevici
svedoče da su viđali nešto slično „letećoj cigari”, a sve se događalo u vreme kada fenomen „letećih tanjira” još nije
bio poznat. Do sada se zna da je veliki deo dna jezera na višoj dubini od prirodnog ostatka. To navodi na zaključak
da su nacisti 1945. godine uspeli da nekako uzdignu dno jezera i tako dobiju prirodni trezor, dugo vremena potpuno
nedostupan. Jedna od pretpostavki je da se u pećinama ispod jezera nalaze sanduci u kojima su pohranjene
milijarde falsifikovanih britanskih funti, čijim ubacivanjem je Hitler imao nameru da izazove ekonomski haos u
Britaniji, zatim više tona zlatnih poluga, nakit i druge vrednosti. Ono što najviše golica maštu istraživača jezera
Teplic, nije ni zlato ni novac, već su to dokumenti i rezultati naučnih istraživanja sprovođenih u nacističkim
laboratorijama. Bojim se da će to morati da potraže preko okeana.

Konkretno, u pitanju su letelice na gravitacioni pogon, a takođe i dokumenti iz oblasti genetike, to jest genetskog
koda čoveka! Interesantno da je samo nakon dve godine nakon što su nacisti „uredili i sredili” jezero Teplic, došlo
do masovne pojave letećih tanjira. Međutim, na osnovu dokumenata i svedočanstava naučnika koji su radili za
naciste u toku rata, mnogiod njih videli su NLO-e na nebu iznad Nemačke i tokom samog drugog svetskog rata,
pogotovo je to bilo učestalo u oblasti Pinemindea, gde su se odvijali najvažniji eksperimenti.

Šta se desilo sa svim tajnim projektima Trećeg Rajha. Po jednima, oni se baš nalaze na dnu jezera Teplic ili Monci
u gornjoj Austriji, po drugim izvorima one su prenete podmornicama u Južnu Ameriku (na podmornici U-534
pronađene su detaljne karte i maršrute za južnu Ameriku), ili Antarktik za koji se veruje da obiluje tajnim bazama.
Ovde posebno treba napomenuti ono za šta se pouzdano zna da se desilo. To je famozna operacija „Spajalica”
(Paperclip), koju su izvršili Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata, a jedan od glavnih izvršilaca je bio Henri
Kisindžer. Svi nacistički naučnici koji su posedovali izvrsna znanja i radili na posebnim projektima, tajno su prebačeni
u Ameriku, gde im je omogućeno da nastave svoje radove, kakvi god da su bili. Svoje znanje i tajne prepustili su
Amerikancima u zamenu za život i slobodu. Posle rata u onim spektakularnim suđenjima nacistima, osuđeni su i
pogubljeni oni koji nisu ništa znali, čisti fizikalci koji su samo ispunjavali naređenja. Jednostavno nisu imali šta da
ponude saveznicima u zamenu za svoj život. Ili nisu bili visokopozicionirani članovi tajnih društava, a i ako su bili,
istrošeni su.

~ 228 ~

NOVO DOBA I VANZEMALJCI - PRIPREMA ZA DOBA VODOLIJE

Religija – „mi čekamo vanzemaljce”

Uz pomenutu Crkvu Džadaja, na početku, koja je svoju popularnost stekla, a i nastala zahvaljujući jednom filmu,
postoji još jako puno religija poklonika i čekalaca vanzemaljaca, i nemogu biti pomenute sve jer su neke lokalnog
karaktera, a ima ih na hiljade. Ljudi očekuju došljake iz svemira ili iz drugih dimenzija, očekuju „mesiju” u letećem
tanjiru ili invaziju dobroćudnih vanzemaljaca koji će da svrgnu pokvarene vlasti i uspostave mir i pravdu. Većina ovih
grupa je pokrenuta od strane ideologa Novog Doba, spiritista, gurua i okultista.

Društvo Eterijus:
Osnovano polovinom 20. veka, društvo Eterijus je jedna od najstarijih i najbolje organizovanih UFO religijskih
organizacija. Osnivač Društva, Džordž King, rođen 23. januara 1919. godine u Velikoj Britaniji, u porodici kojoj su
bile bliske okultne tradicije, od rane mladosti pokazivao je interes za religiju, ali pošto nije uspeo da zadovolji svoju
znatiželju samo tradicionalnim hrišćanskim učenjem, brzo se i sam okrenuo paranormalnim fenomenima i
praktikovanju joge, a uzeo je učešće i u nekoliko okultnih i metafizičkih religijskih grupa. To je utrlo put veri u
vanzemaljce. Ključni dogadjaj za istoriju organizacije dogodio se 8. maja 1954. godine kada je King, navodno, primio
objavu da treba da se pripremi za ulogu glasnika „Interplanetarnog parlamenta.” Poruku je primio od „Kosmičkog
gospodara Eterijusa“, vanzemaljca sa Venere po kojem je Društvo dobilo ime a koji je postao Kingov glavni kontakt
sa „Velikim belim bratstvom“ – odnosno, „Kosmičkim gospodarima“ svih vrsta. King je svoj prvi javni nastup, na
kojem je u stanju joginskog transa „kanalisao“ poruke Gospodara Eterijusa, održao u Londonu 1955. godine. Iako
nije bio prihvaćen kako se verovatno nadao, King je nastavio da drži predavanja i nastupe i vrlo brzo je okupio
dovoljan broj sledbenika kako bi formirao organizaciju. Društvo Eterijus zvanično je osnovano 1956. godine. Učenje
Društva je izuzetno razgranato, ali se zasniva na informacijama koje je King kao „primarni zemaljski mentalni kanal“
prenosio od panteona interplanetarnih bića, i njegove osnove mogu da se predstave u nekoliko opštih stavova.
Značajni pripadnici Velikog belog bratstva, pored Eterijusa su i Šri Krišna, Gospodar Buda i Gospodar Isus i oni su,
kao i ostali religijski lideri, vanzemaljskog porekla, a na Zemlju su dolazili kako bi pomogli čovečanstvu. Ovo je učenje
Novog Doba (New Age, Nju Ejdž), koje sve glavne učitelje i osnivače religija sjedinjuje u jednog – Lorda Maitreju,
duhovnog Učitelja sveta, mesiju. koji treba da dođe i da se pojavi u svakom delu sveta baš onako kako ga koja religija
očekuje. Zašto to ne bi bio vanzemaljac, došljak iz svemira? Po verovanju ove sekte kao i sledbenika Novog Doba u
Solarnom sistemu postoji razvijen i napredan oblik vanzemaljskog života a njegovi predstavnici su prijateljski
naklonjeni prema našoj planeti, nadgledaju je i posećuju kako bi pomogli čovečanstvu u evolucionom razvoju.
Karma i reinkarnacija su prirodni i božanski zakoni. Čovek je plod božanske iskre a Zemlja, koja predstavlja živi
entitet, je samo jedna etapa u evoluciji koja se odvija ka izvoru iz kojeg je nastao čitav život. U tom smislu, ciljevi
Društva Eterijus su širenje učenja Kosmičkih gospodara, duhovno lečenje, priprema dolaska sledećeg Gospodara,
pripremanje uslova na Zemlji za bliži kontakt i, konsekventno, susret sa vanzemaljskim bićima, kanalisanje i
administriranje energije i moći koju nam kao ispomoć šalju kosmička bića. Dolazak sledećeg Gospodara je ustvari
dolazak Maitreje, lažnog hrista, a sam novodobaški magazin i web-sajt „Share International” koji je u službi
promovisanja Lorda Maitreje pominje vanzemaljce afirmativno kao „svemirsku braću” koja treba da dođu i već su
tu, da pomognu da čovek evoluira u stanje više svesti. Inače, Nju Ejdž taj „skok” u stanje više svesti stavlja u početak
Novog Doba Vodolije, koje treba da počne 2012 ili 2012 po astrolozima.
Jedna od bitnijih ideja razvijenih u Društvu Eterius jeste da je Zemlja konstantno ugrožena od strane mračnih
kosmičkih sila, ali da je štite Kosmički gospodari koji u svojim brodovima kruže oko planete. Članovi društva
„sarađuju“ sa nama naklonjenim vanzemaljskim bićima tako što kanališu energiju koju nam oni šalju ka
najpotrebnijim odredištima i u najbitnije svrhe. Ovo prenošenje energije odvija se u periodičnim ciklusima, koji se
nazivaju „duhovnim nabojima“, kada su brodovi vanzemaljaca najbliži Zemlji. U svrhu kanalisanja energije članovi
Društva su organizovali niz „operacija“, koje su dobijale nazive nalik vojnim intervencijama – „Operacija plava voda“,
„Operacija zvezdana svetlost“, „Operacija moć molitve“ ili „Operacija sunčev zrak” (interesantna su imena, tesno
povezana sa paganstvom, Nju Ejdžom i hinduizmom). U operacijama su često korišćeni i specijalni rekviziti koje je
dizajnirao King, a koji su služili za prihvatanje, akumuliranje i usmeravanje energije. U svojim misijama, koje traju
od perioda osnivanja, pripadnici Eterijusa su se, pored ostalog, peli na 19 odabranih planinskih vrhova kako bi
akumulirali energiju koja bi se mogla kasnije koristiti kao podrška Zemlji u trenucima iskušenja, usmeravali energiju
ka stabilizaciji zemljinog magnetnog polja ugroženog nuklearnim probama ili vraćali zemlji duhovnu energiju koju
su ljudi iz nje iscrpeli i akumulirali energiju putem molitvi i mantri kako bi mogla kasnije da bude upotrebljena gde
god je to na svetu potrebno. Rituali Društva Eterijus odvijaju se na nedeljnoj osnovi ili u komemorativnim prilikama,

~ 229 ~

najčešće prilikom obeležavanja bitnih datuma kao što su početak ili okončanje neke od operacija ili Kingov
rođendan. Hramovi u kojima se „službe” odvijaju dekorisani su religijskim simbolima među kojima su slika Džordža
Kinga i portret „gospodara Isusa” (Ovo nikako nije Hristos Spasitelj). Službe, između ostalog, podrazumevaju
molitve, mantre, meditacije zarad duhovnih isceljenja, čitanje religijskih tekstova i slušanje snimljenih poruka koje
je za sobom ostavio King, koji je preminuo 1997. godine. Društvo je nastavilo da radi i nakon smrti osnivača, a pitanje
novog '”Gospodara” se još uvek ne postavlja, već organizaciju vodi Odbor direktora (Saliba 2000; Smit 2003; Melton
2009). Ova grupa možda ne zna da su ti vanzemaljci sa kojima oni opšte ustvari demoni. To su oni „bogovi” koje su
viđali sumerski, egipatski i žreci Inka, druidski šamani, i oni koje će videti veliki broj kad dođe vreme za to. Videće ih
u raznim ulogama, kao učitelje, bogove, svece ili vanzemaljske došljake. I biće prevareni.

Unarijus:
Istorija Unarijusa „Akademije nauka” ili nauke o životu, kako je glasio prvi naziv za organizaciju, otpočela je
susretom Ernesta Normana i Rut Marijan na jednoj spiritualističkoj konvenciji 1954. godine. Njih dvoje su ubrzo
postali supružnici a njihovo upoznavanje je postalo jedno od centralnih mesta Unarijus mitologije – početak
„Misije“. Misija Unarijusa je uspostavljanje mira i ljubavi putem prenošenja „nebeske, četvorodimenzionalne nauke,
koja preko Ernesta, Rut, a potom i nekoliko naslednika i studenata, kanalisana od strane pošiljaoca, „Svemirske
braće.” Na osnovu poruka koje je primao od vanzemaljskih bića sa planeta kao što su Venera, Mars, Hermes, Eros,
Orion i Mjuz, Ernest Norman (poznat kao Moderator) je objavio brojne knjige od kojih je najpoznatija „Glas Venere”
(Norman 1954). Rut Norman, koja je u pokretu najpoznatija pod imenom Juriel (Uriel), prvu knjigu na osnovu poruka
koje je kanalisala – „Most ka nebu”, objavila je 1969. godine. Znamo da su Venera i Mars puste i negostoljubive
planete, i da na njima ne živi ništa, niti išta može da opstane.
Pored objavljivanih knjiga, osnove učenja i folklora Unarijusa formirane su oko „prošlih života” najznačajnijih
članova pokreta, pre svega, Moderatora i Juriel. Tako, u Unarijusu se smatra da je Ernest u prethodnim životima bio
faraon Amenhotep IV i Isus Hrist, dok je Rut ovu oblast mitologije Unarijusa razvila do mere da je teško i nabrojiti
sve njene reinkarnacije, kojih je više od dvestotine. Među najpoznatijima su, svakako, Marija Magdalena, boginja
Izida, Jošana – princeza Atlantide, Sokrat, Marija Terezija, kraljica Elizabeta I, kralj Petar Veliki, ali i žena koja je
Leonardu pozirala za lik Mona Lize. Nikako neka služavka, seljanka ili žena pastira.
Nakon Ernestove smrti, Rut je preuzela organizaciju i nastavila da kanališe poruke od Svemirske braće, podigavši
svoj status do „Kosmičkog vizionara.” Godine 1972. osnovala je Unarijus centar koji je postao edukativna fondacija
sa svim neophodnim resursima, u kojoj su najtalentovaniji studenti pripremani za kanalisanje „više inteligencije” i
poruka od Svemirske braće. Rut ili Juriel, koju su sledbenici često nazivali i „Svetlost”, nastavila je aktivnosti
organizacije i unapređivala učenja kanalisanjem poruka, analizom prethodnih života ali i putem redovnih vizija i
otkrovenja. Tako, neke od vizija dodeljivale su joj statuse „Isceliteljskog Arhanđela”, Duha lepote, Boginje ljubavi
koja je projektovala isceliteljske zrake iz očiju, zatim, jedne od Vladarki Univerzuma sa planete Arijes, Kosmičkog
generatora koji obezbeđuje Zemlji energiju svetlosti itd. Rut se od strane sledbeništva smatra natprirodnim bićem
a i sama njena pojava je ostavljala snažan utisak, imajući u vidu da je nastupala kostimirana, u velikoj balskoj haljini,
sa vladarskim skiptrom i tijarama, dijademama ili krunom. Tokom sedamdesetih godina XX veka, Rut je tvrdila da je
uspostavila kontakt sa pokojnim naučnicima iz drugih dimenzija, naročito sa planete Eros. Ukupno, kontaktirala je
sa bićima koja potiču sa 32, do tada nepoznate planete. Od svojih kontakata je saznala da je formirana
„Intergalaktička konfederacija” pomenutih planeta, koje planiraju da pošalju svoje svemirske brodove na Zemlju.
Uz pomoć Juriel i studenata Akademije, u septembru 1973. godine i naša planeta se priključila konfederaciji. Dolazak
svemirskih brodova i priprema za njihov doček su postali centralni motiv učenja i aktivnosti Unarijusa. U tu svrhu,
organizacija je kupila veliki posed zemlje, pored svoje akademije u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD), kako bi
pripremili pistu za sletanje posetioca iz kosmosa. Sletanje je prognozirano za 1975. godinu, potom pomereno za
godinu dana, a kada se ni onda nije odigralo, učenje je revidirano i određen je novi datum – 2001. godina, u vreme
kada bi Rut trebalo da ima 101 godinu života. Međutim, Juriel nije doživela svoj stoti rođendan, preminula je 1993.
godine. Imajući u vidu da je poslednjih godina života imala više zdravstvenih problema, pripremila je članstvo za
njen skoriji odlazak, tako što ih je informisala da su joj „Svemirska braća” dozvolila da umre i da su je obavestili da
se njena misija završava, te da je na redu sledeći nivo. Članstvo je verovalo da će se Rut pojaviti 2001. godine sa
svemirskim brodovima a pitanje naslednika je, nakon što je organizaciju do svoje smrti 1999. godine vodio Jurielin
bliski saradnik, Čarls Sigl, poznat i kao Antares, i nekoliko potonjih trzavica, rešeno tako što organizaciju vodi Odbor
studenata. Akademja je nastavila rad i obučavanje studenata za kanalisanje više inteligencije. Pored redovnih
studenata, za one koji žive na udaljenim mestima, omogućeno je i dopisno školovanje. Materijal iz kojeg studenti
usvajaju znanja zasniva se na transkriptima kanalisanih poruka, audio i video zapisima seansi. Studenti su
angažovani u objavljivanju tekstova i snimanju filmova koji uglavnom predstavljaju dolazak „Svemirske braće” ili
odigravanje njihovih prethodnih života. Produkcija ovih materijala je izuzetno visoka, a filmovi snimljeni na
Akademiji dospevaju i na programe lokalnih TV stanica. Takođe, održavaju se godišnje proslave, kao što je, na

~ 230 ~

primer, „Dan Interplanetarne konfederacije” na kojima učesnici nastupaju u kostimima. Na žalost, svemirski brodovi
se nisu spustili ni 2001. godine. Međutim, ni ovo proročanstvo nije propalo, pošto su se pojavili studenti koji su
počeli da kanališu poruke koje dolaze od Rut Norman. Naime, Juriel je objasnila sledbenicima da se Svemirska braća
ipak jesu obrela na Zemlji i da vode poslove „nevidljivom rukom.” Njihovo javno prikazivanje čovečanstvu nije
moguće sve dok su ljudi raspoloženi za rat i nasilje.

Previše paganskih, okultnih, masonskih i simbola Nju Ejdža. Tu se vidi ko stoji iza ovih sekti

Nebeska kapija:
Nebeska kapija je, svakako, jedan od najneobičnijih NLO religioznih pokreta koji su se ikada pojavili, a javnost je
ostala šokirana tragičnim raspletom njihovog delovanja, 1997. godine, kada je trideset devet članova pokreta
izvršilo masovno samoubistvo na imanju u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD). Rana istorija pokreta vezana je za
Teksas, gde su se 1972. godine, u Hjustonu upoznali Maršal Herf Eplvajt i Boni Lu Netls (Marshall H. Applewhite
(1932 – 1997) and Bonnie Nettles (1927 – 1985). Netls je radila u bolnici u Hjustonu, gde je Eplvajt tražio pomoć za
svoje seksualne i psihološke probleme. Netls, iako rođena u baptističkoj porodici, u to vreme pripadala je
Teozofskom društvu, dok je Eplvajt bio pripreman za prezbiterijanskog sveštenika. Njegova karijera se kretala u
akademskom pravcu – stekao je zvanje profesora muzike i dobio je angažovanje na Univerzitetu u Hjustonu.
Međutim, Eplvajt je vodio dvostruki život, imajući u vidu da je bio oženjen i otac dvoje dece, ali da je negovao i više
homoseksualnih veza. Osećaj krivice i seksualni dvostruki život probudili su u Eplvajtu želju da pronađe platonsku
ljubav, koja će isključivati seksualnost i u kojoj će on moći da ostvari svoje potencijale. Poznanstvo sa Boni Netls
značilo je ostvarenje njegovog sna i ubrzo su njih dvoje formirali izuzetno snažnu vezu. Nakon što su kraće vreme
bili aktivni u jednom metafizićkom centru, Eplvajt i Netls su napustili Hjuston u potrazi za „višim smislom“. Nakon
šestonedeljnog kampovanja u blizini Oregonske obale, doživeli su „otkrovenje” koje im je izmenilo živote. Naime,
Eplvajt i Netls su shvatili da su oni „svedoci” iz knjige Otkrivenja Jovanovog. Nakon propovedanja Božije reči „oni će
biti ubijeni ali će uskrsnuti nakon tri i po dana i vazneće se u nebesa u oblaku.” I Eplvajt i Netls su verovali da se
termin „oblak” odnosi na svemirsku letelicu. Svoje prvo sledbeništvo Eplvajt i Netls su stekli 1975. godine, kada su
im se nakon jednog predavanja priključili učitelj metafizike iz Los Anđelesa Klarens Klag (Clarens Clug) i njegovih
dvadesettroje učenika. Eplvajt i Netls su u tom periodu prestali da koriste svoja imena i oslovljavali su sebe bizarnim
nadimcima kao što su Bo i Pip ili Ti i Do. Sledbenici su ih najčešće nazivali „Dvoje.” Po uzoru na svoj odnos, Dvoje su
rasporedili svoje sledbenike u platonske parove koji su što više vremena provodili sami, kako bi se „uštimovali” za
„sledeći nivo.” U narednoj fazi delovanja Bo i Pip su poslali svoje sledbenike da u dodeljenim parovima, bez ikakvih
materijalnih sredstava obilaze zemlju i šire ideju, testirajući dobronamernost ljudi. Jedan od značajnijih događaja u
istoriji pokreta predstavlja i predavanje koje su održali 14. septembra 1975. godine u Voldportu (Oregon, SAD).
„Dvoje” su se obratili auditorijumu koji je brojao više od dvesta ljudi i izneli svoje osnovne ideje. Božije kraljevstvo
ne predstavlja duhovnu stvarnost i ono što treba da dođe, kako se nagoveštava u hrišćanstvu, već fizički prostor,
doslovno raj, koji obuhvata ceo Univerzum i do koga se može stići jedino svemirskom letelicom. Zemlja predstavlja
samo jedan od bezbroj „nebeskih vrtova” u kojem su bića iz „višeg nivoa” posadila „seme svesti” pre više miliona
godina. Uskoro, možda za par meseci, doći će vreme za prvu i možda jedinu „žetvu” u kojoj će se naći samo odabrani.
Jedino bekstvo iz zatrovane duhovne sredine, kakvu Zemlja sada predstavlja, može da prekine ciklus smrti i
reinkarnacije. Oni kojima pođe za rukom da se uzdignu obećana je besmrtnost u obliku androginih bića koja
konstantno napreduju. „Dvoje” su se često pozivali na motiv ubistva svedoka iz Otkrovenja koje su kolokvijalno
nazivali „demonstracija”, verujući da bi ostvarenje tog čina demonstriralo istinitost njihovog učenja sledbenicima.
Nakon demonstracije, sledbenici će biti uzdignuti u Božije kraljevstvo u svemirskim brodovima. Po završetku
predavanja pokretu se priključilo tridesettroje novih pripadnika. Praktično nestanak tridesetak ljudi iz Oregona
postao je udarna medijska vest, a u pokret su pokušali da se infiltriraju prijatelji i rodbina osoba koje su preko noći
ostavile svoj život i priključile se neobičnom paru. Sve ovo navelo je Dvoje da prekinu niz predavanja, podele pokret
na nekoliko manjih grupa, i da se povuku na određeno vreme „u divljinu”, plašeći se da će do „ubistva” doći pre

~ 231 ~

nego što ispune svoju misiju. U narednih nekoliko meseci pokret je izgubio dosta članova, a Dvoje su po reaktiviranju
rešili da učvrste autoritet. Objavili su da su vrata „sledećeg nivoa” zatvorena, da je žetva neuspešno okončana a
demonstracija otkazana, zbog slabog napretka sledbeništva u prevazilaženju ljudskih slabosti, a umesto razmišljanja
o uzdizanju na svemirski brod, trebalo je poraditi na sopstvenom razvoju. Bo i Pip su nastavili polunomadski način
života sa sledbeništvom, često menjajući lokacije ali su uveli nove „vežbe” i „igre” kako bi kao grupa uspešnije
prevazišli ljudske slabosti. Neke od bizarnih vežbi su podrazumevale, na primer, svakodnevnu upotrebu viljuške za
štimovanje, čije vibriranje proizvodi ton A, koji su članovi proizvodili i na koji su se fokusirali dok obavljaju
svakodnevne poslove kao što su ishrana ili pranje veša. Zatim, kao vežba se sprovodila i svakodnevna promena
kampa, šatora i partnera u mesečnom ciklusu kako bi se sledbenici međusobno zbližili i navikli na promene uopšte
ili zabrana govora, osim reči „da”, i „ne” i „ne znam”, kako bi se prevazišla potreba za verbalnom komunikacijom
koja neće biti potrebna na „sledećem nivou” na kojem se komunicira telepatski. Godine 1983. grupa je prekinula
izdvojenost od ostatka sveta, tako što su za Dan majki mnogi članovi proveli određeno vreme kod kuće, sa svojim
porodicama ali ih potom ponovo nenajavljeno napustili. Boni Netls je preminula 1985. godine, što je bio težak
udarac za Eplvajta koji je nakon ovog događaja počeo da modifikuje svoje učenje. Ova promena se najpre ogledala
u ideji da uzdizanje na svemirske brodove i sledeći nivo ipak neće biti fizičke, već duhovne prirode. Nakon perioda
povučenosti, Nebeska kapija se pojavila u javnosti 1993. godine oglasivši u novinama „USA Today” finalnu ponudu
za „uzdizanje”, koja je odisala apokaliptičkim tonom. U oglasu se navodi da ljudska rasa ne želi da napreduje i da je
potrebno „recikliranje” sadašnje civilizacije. Sledeće godine grupa je ponovo krenula u misionarenje i Eplvajt je
ponovo počeo da drži predavanja. Sledom tragičnih okolnosti, Eplvajt je na internetu pronašao nečiju ideju da će se
u repu Hejl-Bop komete koja treba da prođe blizu Zemlje 1997. godine nalaziti skriveni svemirski brod. Eplvajt je
ovo shvatio kao jedinstvenu priliku da sa sledbeništvom napusti „zemaljsku čauru” i ostvarenje ideje da će pripadnici
Nebeske kapije kao „odabrani”, pomoću svemirske letelice preći na „sledeći nivo.”

Ideja o samoubistvu kod Eplvajta predstavlja promenu u doživljaju načina na koji je spasenje zamišljeno,
razvijena je u poslednjih nekoliko godina postojanja pokreta i pretpostavlja se da je smrt njegove partnerke imala
uticaja na njeno oblikovanje. Tela tridesetdevet članova pokreta Nebeska kapija pronađena su 26. marta 1997.
godine na privatnom posedu u blizini San Dijega. Svi pripadnici su bili istovetno obučeni a pored nogu su se nalazili
uredno spakovani koferi. Iz poruka koje su ostavili za sobom vidi se da su verovali da napuštaju svoje „fizičke
kontejnere” kako bi se uzdigli na NLO koji dolazi sa kometom. Ujedno, verovali su da će se delovi komete srušiti na
Zemlju i dovesti do masovnog uništenja. U snimljenoj poruci Maršal Herf Eplvajt objavio je da usled greške u
računanju vremena 1997. godina, u stvari, jeste prava 2000. godina, godina u kojoj, dva milenijuma nakon Hrista,
mora da dođe do kraja sveta. Šta je navelo ove ljude da veruju u ove budalaštine? Da to verovanje zapečate
samoubistvom. Običan narod kaže: „Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.”

Logo sekte Nebeska kapija. Jasno se vidi piramida bez vrha i masonsko slovo G

Raelijanski pokret:
Raelijanski pokret ili Raelijanska religija, predstavlja najrazvijeniju NLO religiju, koja broji oko 65000 članova sa
predstavništvima u preko pedeset zemalja širom sveta. Osnivač Raelijanskog pokreta je Francuz Klod Vorion (Claude
Vorilhon), zaljubljenik u moto sportove, rođen 1946. godine. Ne uspevši da pronađe sponzore koji bi mu omogućili
da ostvari svoj san i takmiči se u auto-moto trkama, Vorion se zadovoljio poslom izveštača sa trkačkih staza, a
oprobao se i kao pisac i izvođač šansona. Vorion tvrdi da je u decembru 1973. godine, dok je šetao po vulkanskoj
oblasti Klermon-Feran, naišao na svemirsku letelicu. Iz letelice je izašlo nisko humanoidno biće, sa bradom i krupnim
očima i obratilo se Vorionu. Biće mu je reklo da se sutra vrati na isto mesto ali da sa sobom ponese primerak Biblije.
Sutradan je Vorion učinio kako mu je sugerisano i vanzemaljac, za kojeg će se utvrditi da pripada rasi Elohima, mu
je dao kratke lekcije iz biblijske egzegeze, obrativši posebnu pažnju na Knjigu postanja. Prvo što je vanzemaljsko

~ 232 ~

biće objasnilo Vorionu bilo je da reć Elohim, koja je prevođena kao Bog, predstavlja množinu, što znači da ljude nije
stvorio jedan Bog već više njih. (Nešto kao Sičinovi sumerski Anunaki). Rekao mu je da reč „Elohim” znači „oni koji
su došli sa neba” a radi se o vanzemaljskim naučnicima koji su na proputovanjima kroz svemir uočili Zemlju i ocenili
da bi na njoj mogao da se razvije život. Elohimi su u svojim genetskim eksperimentima stvorili ljude a i oni su sami
imali svoje stvoritelje, što formira lanac stvaranja koji se proteže u beskraj. Stvaranje ljudskog sveta nije trajalo
doslovno šest dana, već šest zodijačkih perioda od kojih je svaki trajao 2000 godina. Ovo je smešno za one koji
poznaju Bibliju, jer je prvi dan stvoren biljni svet, a drugi dan sunce i mesec, Ispada da su biljke živele 2 000 godina
do stvaranja sunca. Ne lipši mago do zelene trave.

Raelijanci se protive darvinizmu, tvrdeći da geni poseduju antievolucioni odbrambeni mehanizam kako bi se
izbegle mutacije. Ukoliko do mutacija dođe, one će pre biti ispravljene nego perpetuirane. Kao tvorci ljudske vrste,
Elohimi su je često posećivali kroz istoriju. Mojsije, Isus, Buda i Muhamed samo su neki od Elohima koji su ljudima
prenosili učenja i obezbeđivali duhovnu vezu sa tvorcima. Raelijanci su u mnogim tvrdnjama iz Biblije pronašli
dokaze o posetama svemirskih letelica čovečanstvu, a ovaj manir je kasnije prenet i na značajne verske tekstove i
drugih religija. Elohimi nastavljaju da posećuju Zemlju kako bi proveravali kako napreduje njihov eksperiment. Kako
tvrdi Vorion, nadimak Rael, što znači „onaj koji donosi svetlost”, dobio je od vođe Elohima – Jahvea, prilikom posete
njihovoj planeti. Tom prilikom Elohimi su ga poučili i senzualnoj meditaciji, tehnici koju on treba da prenese
čovečanstvu a koja pomaže razvoju telepatskih sposobnosti, harmoniji u Univerzumu i razvoju novih moždanih ćelija
kod individua. Na početku smatran kontakterom koji prenosi poruke Elohima, Raelov status se promenio učenjem
da je rođen iz odnosa Elohima i majke koja je bila ljudskog porekla. U novijim tekstovima se pominje da je Raelov
otac sam Jahve, vođa Elohima. Rael se u pokretu doživljava kao elohimski mesija koji donosi novo zodijačko doba,
koje će zameniti doba hrišćanskog mesije Isusa, kao što raelijanska crkva nasleđuje hrišćansku.

Osnovna uloga Raela kao mesije je da pripremi dolazak Elohima na Zemlju koji će se dogoditi do 2035. godine.
Elohimi dolaze u miru, bez namere da osvoje svet, ali će postaviti novu vladavinu, koja treba da bude dobrovoljno
prihvaćena od ljudi. Raelijanci zbog toga nameravaju da sagrade ambasadu koja će prihvatiti novopridošle Elohime
ali i 144.000 pripadnika pokreta. Početna ideja je bila da se planirana ambasada sagradi u Izraelu, pošto Jevreji u
Raelovom učenju zauzimaju posebno mesto. Rael tvrdi da su Jevreji potomci Nefilima, vrste koja je nastala iz
seksualnog odnosa Elohima i zemaljskih žena. Međutim, vlasti u Jerusalimu nisu baš imale sluha za Raelove planove
i odbile su da daju raelijancima dozvolu za izgradnju objekta. Raelijanci u međuvremenu razmatraju druge opcije u
vezi sa lokacijom ambasade i prikupljaju sredstva za izgradnju, procenjujući da će im biti potrebno oko 20 miliona
dolara. Kada se vrate na Zemlju Elohimi će uvesti sistem koji Rael naziva „geniokratija” – u vladi će moći da učestvuju
samo oni ljudi koji imaju 50% veći koeficijent inteligencije od proseka. Ova vlada će stvoriti raj na Zemlji rešavajući
sve ljudske probleme superiornom tehnologijom. Pošto se radi o svetskoj vladi, biće uvedena jedinstvena valuta,
koja će biti prelazna faza ka ukidanju monetarnog sistema. Nešto ovakvo želi da stvori masonsko - okultni Novi
svetski poredak, a šta čeka običnog čoveka može da se vidi po odnosu „demokratskih” sistema prema njemu i
njegovoj porodici. U novom društvu će postojati jedinstveni kalendar a raelijanci već sada računaju vreme od
Raelovog rođenja. Elohimi će dovesti sa sobom prethodne zemaljske mesije, koji nisu umrli, već naseljavaju druge
planete, koji će uz pomoć prosvetljenih raelijanaca predložiti čovečanstvu Elohimsku religiju. Kriminal će se rešavati
medicinom – socijalne devijacije će se modifikovati genetskim inžinjeringom. Novi sistem će ohrabrivati kulturu
zadovoljstva. Raelijanci su hedonistički orijentisani i podržavaju vanbračne odnose, slobodan seks,
homoseksualnost, kontracepciju i abortuse. Isto ovo podržava Nju Ejdž i sistem Novog svetskog poretka, nazivajući
to „slobodama” a mediji se upinju ko će više da promoviše nemoral i hedonizam. U novom, naučno i tehnološki
naprednom društvu roboti će zameniti ljude u obavljanju mnogih poslova a slobodno vreme će se koristiti za odmor
i uživanje (a od čega bi živeli ovi ljudi koji ne rade. Zna se – od tuđeg rada kao i svaki sektaški gangsteri). U ovakvoj
zajednici biće ostvarena svojevrsna „uslovna” besmrtnost. Elohimi svojom naprednom tehnologijom mogu da
kloniraju ljude, ali klonirani će biti samo oni koji to zaslužuju. Svaka jedinka biće praćena kompjuterskim sistemima,
kako bi na osnovu finalnih podataka „Veliko veće Večnih” moglo da donese odluku koga treba klonirati. Između
ostalog, Rael tvrdi da je Isus vaskrsao upravo tako što su ga Elohimi klonirali.

Pristupanje Raelijanskom pokretu podrazumeva i inicijaciju putem krštenja. Rael ili neko od raelijanskih biskupa
pokvasi ruku vodom i potom je nasloni na čelo inicijanta, u cilju prenošenja „ćelijskog plana” u elohimske mašine
gde će biti sačuvan za buduće procese kloniranja. Članstvo se sastoji od dva nivoa – kršteni članovi koji mogu da
uzimaju različite razmere učešća u pokretu i rukovodeća struktura koja je piramidalno organizovana počev od Raela,
pa naniže preko Vodiča, Biskupa, Sveštenika, Animatora, Asistenta animatora pa do Iskušenika. Kao u svakoj sekti.
U pokretu postoji i „Savet mudrih” koji kontroliše jeres i kažnjava prestupnike a osnovan je i ženski monaški red –
Raelovi anđeli, koji će imati ulogu hostesa, družbenica i ljubavnica elohima i proroka kada dođu na Zemlju, a
verovatno i vrhuške. Raelijanci su pokrenuli niz kontroverznih projekata pod zbirnim nazivom „Valiant Venture Ltd.”
Najviše pažnje javnosti izazvalo je osnivanje organizacije „Clonaid” 1997. godine, u svrhu skladištenja DNK

~ 233 ~

materijala i kloniranja članova. Prva laboratorija je otvorena u SAD 2001. godine, ali je zbog zakonskih propisa o
kloniranju ljudskih bića morala da bude izmeštena, najverovatnije na Bahame. „Ovulaid” nudi usluge parovima koji
ne mogu da imaju potomstvo, bilo heteroseksualnim, bilo homoseksualnim. U organizaciji tvrde da mogu da
obezbede potomstvo po zatraženoj specifikaciji. „Insuraclone” služi za obezbeđivanje ljudskih ćelija u cilju kloniranja
organa ili lečenja bolesti. „Clonapet” bi trebalo da omogući vlasnicima da sačuvaju ćelije svojih kučnih ljubimaca
kako bi posle smrti mogli da budu klonirani. Rael je najbliži Nju Ejdžu i još jedna organizacija koju su stvorili upravo
oni kojima je želja da stvore Novi Svetski poredak i jedno Orvelovsko društvo sa jednom religijom, kojom bi
dominirao spiritizam. Ova sekta je još jedan primer kontrole uma, kakva se sprema svim stanovnicima Zemlje. Nije
toliko zlo šta ovi ljudi, koji osnivaju i promovišu ovakve pokrete rade, već je žalosno što postoje hiljade onih koji ih
slede. Kako ljudi mogu da idu za ljudskim autoritetom koji im obećava večni život? Kod ovih sektaških vođa postoji
zajednička crta a to je pokvarenost. To su ljudi koji su opsednuti demonskim silama i imaju za cilj samo da što više
ljudi zavedu. Nažalost i tradicionalne crkve čiji se propovednici i velikodostojnici ponašaju gore nego Fariseji u vreme
Isusa Hrista, i u čijem ponašanju i vođstvu vernici ne mogu da vide ni jedan procenat karaktera Gospoda Isusa Hrista
se ponašaju slično, težeći da se njima klanja. Ljudi traže smisao života, lutaju, a mnogo je vukova u jagnjećoj koži
koji su tu da skupe što više „ovaca” a „ovce” nemaju pojma da idu prvo na šišanje a onda na klanje. Gde god u crkvi
ili religioznoj grupi postoji autoritet vođe, lidera, koji se mora bezpogovorno slušati, to je manipulacija, i nema veze
sa istinom. Treba odatle pobeći. To je sekta, otrov. Jedini autoritet treba da bude Isus Hrist, a putokaz je Biblija i
Jevanđelje. Crkva treba da postoji, ali u njoj ne smeju ljudi da vladaju ljudima.

I ovde se vidi paganska, masonska i NEW Age simbolika. Šestokraka zvezda, i svastika, simbol sunca unutar nje.
Ako ste mislili da je na slici Isus Hrist – prešli ste se. Lik na slici je Maitreja.

Učitelji, bogovi, magovi… Novo Doba i Novi svetski poredak
Šta znači ime Nju Ejdž (New age - Novo doba)? Pojam je uzet iz astrologije. Po njenom tumačenju Zemlji treba
26 000 godina da bi prošla kroz svih 12 znakova zodijaka (kosmičkih sazvezđa), što se naziva Velika godina, Platonova
godina, o čemu smo govorili opisujući astronomsku pojavu nazvanu Precesija. Ona je podeljena na sedam Velikih
doba, ili Velikih meseci, od kojih svaki treba da iznosi odprilike 1/7 od 26000, od 2000 do 2 100 godina. Pocetak
računanja im je 10.000. god.p.n.e. Sedam doba po celokupnoj astrologiji su doba Lava, otp. (10.000-8.000.p n. ere.),
Raka (8000.-6000.p n. ere.), Blizanaca (6000.-4000.p. n. ere.), Bika (4000.-2000.p. n. ere.), Ovna (2000. nulta, za
koju javnost misli da je godina rođenja Hrista a ona je ustvari jubilarna godina 750 – ta od osnivanja Rima). Mi sada
po tome živimo u vremenu Ribe, otprilike (0-2000 i neka.) pa je u stvari to pravo poreklo simbola ribe za hrišćanstvo,

~ 234 ~

kao Hrišćanska era. Tradicije koriste simbol ribe iako ga Biblija nigde ne navodi, osim kao zanat pojedinih ljudi i ribu
kao hranu.

Riba je u astrologiji simbol Majke boginje Venere, koja se uplašila od diva Tifona, skočila u Eufrat i pretvorila u
ribu. To je u stvari astrološki paganski simbol. Spiritualni pokreti veruju da svako od ovih „novih doba” obeležava
pojava novih „Učitelja mudrosti”, ili „Hristosa.” Neki od njih su bili, kažu okultisti, osnivači velikih religija, a drugi su
nosili spektar raznih naziva kao što su Mahatma, Hijerarahija, Veliki, Tajno Belo Bratstvo, Unutrašnja vladavina
svetom, Velika Bela Loža Učitelja Mudrosti. Iako oni nose različita imena i u različitim su kulturama, ali svi su oni
kosmički poslanici da povedu svet u viši stepen duhovnog evoluiranja i napretka. Svako doba je imalo svoje
karakteristike. Doba ribe je, kažu oni, bilo obeleženo hrišćanstvom, dok će sledeće „Novo doba“, doba Vodolije (od
2000 i neke, po nekima 2012, 2013 ili 2021 pa nadalje) biti obeleženo univerzalnom Novom svetskom religijom. U
vreme Doba Ribe je čakra planete Zemlje bila Jerusalim, a u narednom dobu čakra ili „novi Sion” treba da postane
London. Zato se smatra da je to sedmo doba, dakle na vrhuncu razvoja čovečanstva. Ono treba, navodno, da bude
obeleženo jedinstvom, harmonijom, ljubavlju i naravno, pojavom Ucitelja, „Hristosa”, u ovom slučaju Lorda
Maitreje, koji treba da povede covecanstvo u njega. Svako novo doba je obelezeno naglim promenama, pa se zato
očekuje da i sada slede ogromne sveopšte promene u svetu, sto ce dovesti do „nove svesnosti” čovečanstva. Novo
Doba je, dakle, sveopšti pokret za uspostavljanje jednog novog svetskog duhovnog sistema, Nove svetske religije,
koja treba nastati kompletnim ujedinjavanjem covecanstva svim mogucim sredstvima. Zato se sada stvaraju krize,
da bi čovečanstvo lakše prihvatilo jednu svetsku vladu i religiju. Novo doba je pokret predvođen đavolskim sliama,
demonima i njihovim slugama, ljudima koji su im prodali dušu, svesno ili nesvesno.

Glavne osobine: Verovanja i ideje Nju Ejdža (new age) inspiraciju najviše nalaze u budizmu, hinduizmu, teozofiji,
gnostičkim učenjima, kao i u učenjima raznih ezoterika i okultista. Obuhvataju reinkarnaciju, politeizam, animizam,
panteizam i slična paganska i neopaganska verovanja. Učenje o reinkarnaciji u sklopu Nju Ejdža potiče iz Teozofskog
pokreta, a to su revidirana i zapadu prilagođena hinduistička i budistička učenja. Osnovni teozofski stav je postojanje
visoko razvijenih učitelja koji upravljaju ljudskom civilizacijom, pri čemu se misli i na duhovna bića, i na pojedince,
koji su ciljanim duhovnim razvojem navodno stekli nadljudske sposobnosti (Recimo vrhovni žreci - Iluminati). Nju
Ejdž tumači karmu kao duhovnu lekciju koju pojedinac mora izvući iz određenih događaja koji ga zateknu u životu
koje je na putu razvoja sam prouzrokovao kroz više života, ne nužno kao kaznu za nedela iz prošlih života. Patnju i
zlo ovaj pokret sagledava kao iluziju koju uzrokuje sam čovek. Gledanje na karmu sastoji se i u tome da se ukupna
karma ne nastoji smanjiti već se „dobra karma” nastoji uvećati kako bi se omogućili bolji i ugodniji kasniji životi. Nju
Ejdž negira postojanje pakla, odnosno smatra ga delom takozvanog astralnog ili duhovnog sveta; pojedina
tumačenja unutar pokreta shvataju pakao kao tvorevinu samih ljudskih misli i osećanja. Pakao, mesto mučenja duša
umrlih je inače paganskog porekla.

Verovanja ovog pokreta često su apstraktna uopštavanja religijskih dogmi i ezoterijskih učenja, mešanja religija
i prilagođavanja tih religija jednom opštem učenju, koje nije centralizovana religija, već se sastoji iz mnogobrojnih
pokreta, okupljenih oko vođe ili ideje, poput pomenutih NLO religija. Odbacuje se hijerarhijski religijski sistem,
proučavaju se mističnih grane tradicionalnih verskih tradicija, a značajna je i orijentacija na ezoterijske i okultne
doktrine celog sveta kao i parcijalno usvajanje modernih naučnih i paranaučnih modela. Ovaj pokret karakterišu
fokusiranost na unutrašnji lični duhovni razvoj i naglasak na mističnom i duhovnom kao najvažnijoj dimenziji
ljudskog postojanja kao i naglasak na prirodnom zdravlju i duhovnom isceljivanju. Nju Ejdž uvodi i popularizuje
mnoge prakse i metode alternativne medicine. Naziv „New age“ („novo doba”) opisuje se kao prelaz iz sazvežđa
Riba u sazvežđe Vodolije, čije se astrološko razdoblje tumači kao „Novo Doba“, tj. doba promene svesti, uzdizanje
iste na višu globalni nivo, evoluciju svesti. Mišljenja o kraju i početku pojedinog astrološkog razdoblja se razilaze,
neki ga lociraju u 2100 godinu, za neke 2000-ta a sve više je onih koji pominju 21. 12. 2012.

Među bliže preteče Nju Ejdža obično se svrstavaju okultisti i učenja koja su se pojavila u kasnom 19. i ranom 20.
veku, mada je prava preteča Novog doba, slobodno se može reći, antičko paganstvo, preko gnosticizma prvih vekova
Nove ere, renesanse i mračnog okultizma srednjeg veka. Teozofski pokret, spiritizam i pojave duhovnih i okultnih
učitelja kao što su Georgij Ivanovič Gurdijev, Edgar Kejs (Cayce), Helena Petrovna Blavacka, Alis Bejli (Alice Bailey),
Džidi Krišnamarti (Jiddu Krishnamurti), Nikolaj i Jelena Rerih, niz indijskih gurua ili sufijskih učitelja koji su našli
utočište na zapadu, zatim utemeljitelj psiholoških doktrina poput Karla Gustava Janga ili Abrahama Maslova, su
junaci Novog Doba. Teorije koje sadrže duhovnu dimenziju, koje inače nema u empirijski (opipljivo dokazivim)
orijentisanim psihološkim doktrinama su osnova modernog Nju Ejdža. Nakon radikalne kontrakulture šezdesetih i
dela sedamdesetih, 20. veka, usledilo je apsorbovanje raznorodnih učenja koja su se pojavila u to doba: neka su od
njih dela Alana Votsa (Allan Watts), kao i prozni opus Oldosa Hakslija (Aldousa Huxley), romani Ričarda Baha
(Richarda Bacha) i ponovo štampani glavni tekstovi zapadnog hermetizma. Pokret je bukvalno eksplodirao 1970-ih,
delom iz subkultura, koje su preplavile zapadnu Evropu i severnu Ameriku (hipici, bitnici, pankeri, Hevi metalci,
romantičari..). Sve je to bilo skopčano sa seksualnom revolucijom, rokenrol kulturom i poplavom droge, kao i

~ 235 ~

smišljenim brisanjem hrišćanskih vrednosti u Americi i zapadnoj Evropi. Amerikanci koji su prihvatili učenja istočnih
religija postali su svojevrsni učitelji-gurui, promoteri produhovljavanja, ličnog razvoja, odbacivanja racionalnog,
opipljivog, i sve većeg manipulisanja masama da učenja Nju Ejdža prihvate kao racionalna. Ta učenja su često
prikrivena iza metoda lečenja, psihologije, vidova zabave, filmovima, muzici i muzičkim pravcima… Oni ističu važnost
meditiranja, vegetarijanstva, opšteg povezivanja sa prirodom, što i nije loše, ako se gleda samo kao način života, ali
to ima korene u panteizmu, po kome je Bog u svemu i sve je Bog. Jedna od praksi je i takozvano kanalisanje
(channeling), postupak u kojem se osoba-medij povezuje sa nematerijalnim duhovnim bićem i od njega prima
poruke ili učenja, za koje ima zadatak od istog entiteta da ih prenosi drugima. To biće se predstavlja kao Tibetanac,
Učitelj, brat, vanzemaljac sa neke planete ili zvezde, neki od paganskih bogova ili tradicionalnih svetaca, duh neke
umrle osobe, ili Maitreja, duhovni Učitelj sveta kog treba da dočekaju sledbenici Nju Ejdža kao mesiju. Samo jedan
entitet stoji iza toga – đavo. Sa tim „entitetom” je očijukala i jedna od majki Nju Ejdža Helena Petrovna Blavacka,
(1831 – 1891) osnivac Teozofskog društva (1875. godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je,
sem što je imala ogroman uticaj na ezoteriju 19. i 20. veka, bila i član mnogih tajnih društava. Istraživači njenog
života otkrili su da je održavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske
veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan „egipatskog“ okultnog tajnog društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije
napustila zbog okrenutosti društva ka „sebicnosti, novcu i nemoralu.” U svojim knjigama, „Razotkrivena Izida” iz
1877. i „Tajna doktrina” iz 1888. godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima
koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upućeni u tajne
ezoterije i naučite određene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo je promovisala i Alis En
Bejli, (Allice An Bailey 1880 – 1949) teozofska vidovnjakinja i veštica iz perioda posle Blavacke. Ona se pobrinula za
suštinu pokreta Novog doba i ere Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da „kanališe” poruke entiteta po imenu „Tibetanac -
Djahal Kul” i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije „Hijerarhija gospodara” i „Nova svetska
religija.” Iz njenog „teorijskog rada” nikle su dve organizacije, „Lucifer Trast” (ime promenjeno kasnije zbog javnosti
u „Lucis trast”) i „Dobra volja sveta”, koje su, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljucne
organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju čovečanstva od kako postoji „pravda” u svetu.

Prvi značajniji pisac je američki guru duhovnog imena Ram Dass (Richard Alpert) pisac utjecajne knjige „Ovde i
sada” (Be here now) o jogi, duhovnosti i meditaciji. Značajan je i američki fizičar Frithof Kapra (Fritjof Capra) koji u
svojim knjigama spaja teorijsku fiziku i istočni misticizam zastupajući potrebu za novim idejama i konceptima koje
su potrebne zapadnoj civilizaciji. Pisac horora, pomenuti Vitli Striber, po čijem je liku vanzemaljca i nastala
uobičajena slika vanzemaljca velike glave i kosih velikih očiju je tvrdio da je kidnapovan od strane vanzemaljaca gde
je sreo „majku bogova” koja je ličila na Ištar, koja mu je i kasnije dolazila, naređijući mu da piše knjige. Ove susrete
sa „Ištar” je opisao u knjizi koju je nazvao „Opštenje.” Norman Vinsent Pil 8Norman Vincent Peale), otac „pozitivnog
mišljenja” (positive thinking) i sam je bio spiritista. Ta literatura koja prooviše Moć pozitivnog mišljenja, samopomoć
putem mantranja pozitivnog, knjige prepune pričica sa pozitivnim i poučnim porukama, na koje „nasedaju” nažalost
i hrišćani su najprodavanija literatura na početku 21. veka. Sam Vinsent Pil je napisao 46 knjiga, koje su često citirane
sa propovedaonica hrišćanskih crkava, i malo ljudi zna da iza ovih ideja stoji Nju Ejdž.

Američka duhovna učiteljica i medij Džudi Zebra Najt (Judy Zebra Knight) tvrdi da prenosi poruke bića koje se
naziva Ramta koji joj se obratio krajem sedamdesetih. Dalju popularizaciju ideja Nju Ejdža izvršila je američka
glumica i spisateljica Širli MekLejn (Shirley Maclaine). Početkom sedamdesetih objavljivana su mistična dela
peruanskog pisca Karlosa Kastanjede (Carlos Castaneda), u kojima opisuje susrete sa šamanom Don Huanom
kojemu postaje učenik, premda su jasniji oblici Nju Ejdža prisutni tek u njegovim kasnijim delima. Pisac Viktor Igo je
pisao pod uticajem više duhova, irski pesnik Vilijem Batler Jejts je zapisao „viziju” koju su mu duhovi diktirali kroz
usta njegove žene. Danas jedan od najpopularnijih pisaca Paolo Kueljo je stopostotni zagovornik ideja Novog Doba.

Mogu se pomenuti još i okultisti Alan Kardek, osnivač spiritizma (opštenje sa „duhovima umrlih” i duhovnim
entitetima), Elifas Levi (1810 – 1916), koji je istraživao primenu okultizma u medicini, Pol Lekur (Paul Lecor) koji je
još 1937 godine govorio o Dobu Vodolije, Rene Genon…Nju Ejdž je velikim delom severnoamerička pojava izrasla iz
kulture engleskog govornoga područja, ali prevazilazi prostor Amerike. Naravno, tu je engleskinja J. K. Rouling sa
svojim megapopularnim serijalom romana o Hariju Poteru, kao i mnoga dela iz domena epske fantastike. Holivud
je počeo da zdušno podupire ideje Nju ejdža, čime postaje jasno da iza tog pokreta stoji mnogo jača sila od lokalnih
gurua i mistika. Filmovi u na temu duhova, vanzemaljaca, telepatije, brzih rešenja, mitskih bića i zemalja, teme iz
domena epske fantastike…Iako je nesumnjivo utemeljena na širokoj okultnoj tradiciji, a glavni je izvor ideja bio
Teozofski pokret s kraja 19. i početka 20. veka većina proučavalaca smatra da ovaj pokret nema prepoznatljive
utemeljiteljske pojave ni događaja.

Teologija tradicionalnih hrišćanskih crkava zamera Nju Rjdžu što je odbacio pojam greha, iako same crkve sve
više prihvataju neke ideje koje promoviše Nju Ejdž, a to se vidi kroz ekumenski pokret, koji jača kroz Svetski savez
crkava i međureligijske dijaloge, pa tako se sve više mogu videti sasluženja, zajedničke službe katolika, pravoslavaca,

~ 236 ~

indijskih gurua, spiritista, budista, sledbenika Vudu…Nju Ejdž se u crkvama sve manje napada. Katolička Crkva
donela je 3 februara 2003. službeni dokument „Isus Hrist donosilac vode žive“, kojega je javnosti predalo Papsko
veće za kulturu i Papsko veće za međureligijski dijalog. Dokument je opširan i sadrži pregled pokreta Novog Doba,
njegovih glavnih osobina, donosi poređenje hrišćanske nauke sa verovanjima Nju Ejdža. Pojavu ovog pokreta ovaj
dokument tumači kao potrebu savremenog čoveka za duhovnošću i kaže se kako: „Ljudi osećaju da im hrišćanska
religija ne pruža – ili im možda nikad nije pružala zadovoljenje. Traganje koje ljude često vodi u Nju Ejdž je istinska
žudnja za dubljom duhovnošću, za nečim što zahvata njihovo srce i za načinom kojim bi dali smisao zbrkanom i često
otuđujućem svetu.“ Kao cilj dokumenta navodi se: „upoznavanje pokreta kao kulturne struje, pomoć katolicima da
upoznaju istinsko katoličko učenje i duhovnost kako bi ispravno vrednovali teme ove struje.“ Dokument objašnjava
Nju Ejdž kao pokret koji se temelji na starim gnostičkim i ezotričnim idejama, te da se radi o pokretu koji se temelji
na težnji da čovek u samome sebi otkrije i pomoću raznih metoda pronađe božansko. Boga i svet Nju Ejdž opisuje
kao manifestaciju energije ili vibracija pa se i ličnost Isusa Hrista shvata kao oblik kosmičke energije. Nema ličnosti
ni osobe, već energije, ali kad su u pitanju duhovi i „učitelji” onda ima ličnosti. Na globalnom planu nastojanja ovog
pokreta se tumače kao težnja za nadilaženjem pojedinih religija te uspostava jedne univerzalne religije, što i
ekumenizam iza kojeg stoji papska institucija ima za cilj. Tvrdi se da se novom duhovnošću želi zameniti duhovnost
temeljena na judeohrišćanskim korenima. Nju Ejdž je moderna instant duhovnost, konglomerat često i protivrečnih
(pseudo)religioznih elemenata, bez moralne nauke i dogme. Kada vidimo kakav stav ima Rimokatolička crkva prema
Nju Ejdžu, jasno nam je kuda ide religija, jer upravo katolička crkva (Rim) stoji iza ujedinjavanja svih religija u jednu,
pod geslom „da svi jedno budu”. Ona nastoji da se sve religije stope, navodno zarad mira u svetu, pod jednu kapu,
najverovatnije papsku mitru, pa i neka zadrže svoje unutrašnje dogme, jer su sve one ustvari „različiti putevi do
Boga.” Ipak, ni učenje Katoličke crkve nema mnogo zajedničkog sa Biblijom i Jevanđeljem, mnogo je u njoj paganskih
primesa. Kada se kaže „katolička crkva” nikako se ne misli na milione običnih, često i iskrenih vernika, već na
establišment iste, tajne zakulisane radnje o kojima govori i Alberto Rivera, koji će biti još citiran.

Pritajeno zlo je Nju Ejdž, koji je najekstremniji u svom negiranju ličnosti i božanstva Isusa Hrista, i uzduzanju
samog đavola koji se naziva „Gospodar”, „Učitelj”, „Tibetanac” „brat iz svemira” itd i sa kojim opšte Njuejdžeri. Ko
je Isus Hrist i šta uče Jevanđelja doći će na red za objašnjenje, ali učenja koja nam nudi Nju Ejdž, nez obzira koliko
god bila lepo upakovana, nisu od Boga, čak naprotiv, Biblija je puna opomena protiv istih, obožavanja drugih bogova,
opštenja sa mrtvima, sa duhovima, vračanja i gatanja, protiv astrologije, mešanja sa paganima itd. Stav katoličke
crkve smo mogli da vidimo kroz svedočanstvo Alberta Rivere, jezuite koji je napustioRed jer je video da je to sve što
je učio u suprotnosti sa Božjom voljom. Svi napadi na Hrista, ako se izuzme evolucionistička nauka i komunizam su
delo Nju Ejdža, koji Isusa ne negira, ali Ga umesto Gospoda i Spasitelja naziva „kosmička energija”, ili neki od
božanskih avatara, ili pak samo jedan od učitelja, jedan od aspekata božanskog, izjednačavajući ga sa ostalim
učiteljima i osnivačima religija. Gomila „otkrivenih” Gnostičkih jevanđelja i spisa iz Kumrana i Nag Hamadija, koji se
iznenada pojavljuju zadnjih 50 godina je upravo delo Nju Ejdža. Interesantno. Prvo se pojavljuju otkrića, senzacija,
„skrivena jevanđelja” koja je crkva sakrila od naroda, a u kojima piše da je Isus Hrist ustvari bio običan čovek, koji je
imao porodicu, živeo i umro negde od Palestine pa do Francuske. Onda se pojavljuju „istraživači” koji pišu bestselere
poput knjige „Sveta Krv – Sveti Gral” Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna (Michael Baigent, Richard
Leigh, Henry Lincoln) u kojima se senzacionalno iznosi skrivena istorija Hristove loze, od Merovinga, britanske krune,
sve do modernog doba, loze od koje treba da se rodi vladar sveta u budućnosti, itd. Posle toga na red dolaze
romansijeri, poput Dena Brauna (Dan Brown) pisca knjige „Da Vinčijev kod” koja drži pažnju čitaoca, i sam čitalac,
ako je bez predznanja vrlo lako može da poveruje u ono šta je pisac napisao i da odbaci jevanđelje kao neistinu,
iako je taj roman, kao i ostali na ovu temu prepun istorijskih grešaka, ili istinitih događaja koji su izvučeni iz konteksta
i pripisani drugoj istorijskoj ličnosti, mestu i vremenu. Ipak, ove knjige kupuju milioni čitalaca. I veruju u to što u
njima piše. Za to će se pobrinuti mediji, filmovi, TV emisije, evolucionističko obrazovanje itd. Za pametnog čoveka
će biti dovoljno da se upita – pa ako to Jevanđelje nije istina, pa čemu onda tolika mašinerija protiv njega?
Falsifikovanje, negiranje, izmišljanje… Otkud tolika hajka protiv Isusa Hrista? Pa Petra Pana niko ne negira…

Iza Nju Ejdža stoje ljudi koji su za vlast, moć i bogatstvo prodali dušu, i kojima se lica ne vide, koji iza zavese rade
svoj posao. Isti ljudi koji stoje iza nacizma, fašizma, komunizma, moderne demokratije i korporatizma, modernog
ropstva. Okultisti, koje viđamo u poslovnim odelima na TV ekranima kojima većina zavidi, a ni pojma nemamo ko
su oni, u tajnosti stvaraju svoj plan – predavanje čovečanstva onome koga zovu gospodar i čije rituale obavljaju u
tajnosti. Sama simbolika Nju Ejdža je duboko okultna i paganska, i potiče još iz antičkih vremena, a danas je samo
modernizovana i prilagođena tehnologiji, biznisu, medijima, modernim komunikacijama i sekularizmu. Pentagram,
egipatski Ank, razne forme krstova, svastike, triskele, zvezde, zodijački simboli, trouglovi, piramide, svevideće oko,
treće oko, aureole, zmije…mogu s videti svuda, na logoima medijskih kuća, političkih stranaka, sportskih klubova,
religijskih zajednica, kompanija, apoteka, medijskih kuća, časopisa… To su simboli drevnih paganskih religija i
svešteničkih redova Egipta, Vavilona, Grčke i Rima. Takođe sam Nju Ejdž kao i masoni, kao i druga ezoterijska i

~ 237 ~

okultna društva počivaju na paganskim praksama, a paganske doktrine su direktna pobuna protiv Stvoritelja i iza
paganskih „bogova” stoje demoni. Pominjani žreci i sveštenici u Egiptu, Vavilonu, Meksiku, Peruu, Indiji, keltski
druidi, Grčke misterije, magi…su bili pripadnici tadašnjih tajnih okultnih društava, i kanalisane ideje, koje su im
saopštili „učitelji, bogovi i magovi” su prenosili narodu. Ništa se nije promenilo do danas. Od Vavilona, preko Egipta,
Grčkih Misterija, Rima, bramana i pagana prvih vekova Nove ere kada je Mitraizam (kult Sunca) ušao u hrišćanstvo,
i kada se polako uvode i druge paganske doktrine.

Neki od simbola Novog doba

Teozofija:
Osnivač teozofije bila je Helena Petrovna Blavacka. Poznata
njenim sledbenicima kao Madam Blavacka, ili jednostavno
„H.P.B.” Rođena u carskoj Rusiji 1848 godine, bila je kći
plemićkih roditelja. U svojoj mladosti odbacila je pravoslavno
hrišćanstvo i zapravo, proglasila „pakosnu zlobu prema
hrišćanstvu.” Sa hrišćanske tačke ona je bila potpuno obuzeta
nečistim duhom, koji je često govorio i diktirao kroz nju, uz
pomoć automatskog pisanja. Na primjer. H.P.B. je stalno
zasenjivala svoje učenike i radoznalce, svim vrstama
medijumskih tehnika i „čuda”, materijalizujući pisma od
nevidljivih „Gospodara hijerarhije.” Telepatski „trikovi”,
glasovi, zvukovi, muzika, poruke…U svojoj studiji „Pravoslavlje
i religija u budućnosti” (Orthodoxy and the Religion of the
Future), jeromonah Serafim (Rouz) napisao je da je medij, „osoba sa izvesnom psihičkom osećajnošću, koja joj
omogućuje da bude sredstvo za pojavljivanje nevidljivih sila ili bića ... to se postiže posredstvom određenih tehnika
i psihičkih stanja, koja se mogu gajiti i dovesti u upotrebu kroz vežbu, i koje nimaju nikakve veze ni sa pobožnošću,
ni sa Bogom. Sposobnost medija može biti stečena ili nasleđem, ili prenosom kroz dodir sa nekim ko ima taj „dar”,
ili kroz čitanje okultnih knjiga. Serafim je potom pokazao, kako su iste ove „predstave” medijuma, dobro poznate
crkvi još od vremena apostola i koje su uvek posmatrane kao veoma opasne, koje zahtevaju post i molitve, a nikako
divljenje.”
Kao mlada žena, Blavacka se dvaptu udavala, kasnije rodila najmanje jedno vanbračno dete, bila neprekidni
pušač, koristila droge i moguće bila zavisnik, putovala svuda praćena skandalima po Evropi, Severnoj Americi i Indiji,
i tvrdila da je inicirana u „visoke tajne” u Egiptu i Tibetu. U Americi je prvo radila kao spiritista i medijum da bi u
Njujorku 1875, osnovala Teozofsko Društvo s pukovnikom Henrijem Olkotom, veteranom Američkog Građanskog
Rata. Umrla je u Londonu, 1891. godine. Teozofske lože su već postojale u glavnim gradovima Evrope i Amerike.
Iako članstvo njenog Društva nikada nije bilo veliko, njegov uticaj na svet okultizma i današnjeg popularnog
mentaliteta Nju Ejdža je daleko iznad snova i očekivanja, osnivača Društva. Teozofija je postala moderna, čak i
tokom njenog života, sa brojnim piscima, pesnicima, umetnicima, političarima… Naslednik Blavacke je bila Ana
Bezant (1847-1933), kći i supruga anglikanskih sveštenika. U Indiji je 1825. godine, usvojila Hindusa, Krišnamurtija,
proglašavajući ga „novim Mesijom”, avatarom, ili „Učiteljem Sveta” za ovo razdoblje. Ona je 1931 napustila
teozofsko društvo i osnovala svoju sektu, gde je bila guru. Sama reč Teozofija bi trebala da se prevodi sa grčkog kao
„teosofia” - „bogomudrost” ali je to ustvari „teos – ofija” „zmijska mudrost” (ofis – zmija), priznala je jednom Helena
Blavacka.
Blavacka je videla svoju misiju kao uzvišeno mesijanskom: spasiti svet ... Teozofija se udružila sa „hrišćanskim
Gnosticima“, kabalistima, i učenjima Jakova Bome i Paracelzusa. Teozofija Madam Blavacke nije bila ništa drugo
nego pokušaj da stopi bramanizam (struja hinduizma), budizam i okultizam, u novu religiju, Novog Doba, kome su
pridodate paganske doktrine i vavilonska astrologija. Ona je zastupala „univerzalno bratstvo čovečanstva”, (poput
moderne demokratije, kojoj su puna usta jednakosti i ljudskih prava) i mudrace nadljudskog znanja, koji su živeli na
Himalajima. Njeno ubeđenje je bilo, da su je ovi ljudi obučavali i onda poslali u svet, s dozvolom da obelodani neka
tajna znanja, koja bi mogla prosvetliti nemilosrdni i nerazumljivi univerzum. Madam Blavacka je i pisala.
„Razotkrivena Izida” i „Tajna doktrina”, knjige Madam Blavacke su pod jakim uticajem tajnog okultnog društva
Rozenkrojcera. Kao mlad čovek koji je živeo u Londonu, Mahatma Gandi je čitao „Ključ ka teozofiji” (Key to
Theosophy), Blavacke, i o toj knjizi rekao: „Ova knjiga je u meni probudila želju da čitam knjige o hinduizmu, i
oslobodila me hrišćanske zablude da je hinduizam praznoverje.” (Inače M. Gandi nije nikako ono što pominju
udžbenici. On je bio mason i radio je itekako za Britanski establišment. Britanska kruna ga je upotrebila da bude
glumac u navodnoj borbi za indijsku samostalnost, dok u stvarnosti Indija nikada nije postala samostalna, već je u

~ 238 ~

rukama krupnog kapitala iza kog stoji establišment, ponajviše Vindzori, dok sama Britanija ne mora više da plaća
vojnike i administraciju u Indiji. Kada je otkazao poslušnost, ubijen je). Sa 13 godina, budući premijer Indije, Dž.
Nehru, pristupio je Teozofskom društvu i do kraja svoje političke karijere, uvek izražavao divljenje prema njegovim
učenjima. „kredo” Madam Blavacke je komplikovan - Teozofija veruje da je sve Bog i da je Bog sve. Prema tome,
Bog je univerzalni život, Bezgranična svijest, sam izvor i srce svega što jeste. Pošto ništa nije izvan Boga i ništa - čak
ni zlo - ne može biti odvojeno od Boga, sledi da su sve religije u osnovi jedno i da treba da se ujedine, da bi stvorile
punoću istine (ekumenizam) kao što to tumači Teozofija.

Bog je bezlično To, po teozofiji, iako Biblija pominje ličnost. Teozofija uči da postoji vrsta „trojstva” moći u Bogu,
sa četvrtim ženskim načelom, Božanskom Majkom, (nejasno povezanog sa Devicom Marijom), koja predstavlja
„Mudrost.” Taj ženski princip vuče svoje korene od paganskih trojstava, tako da je to Izida, Ištar, Koatlik, Indrani,
Dijana Efeska… Teozofi su filosofski evolucionisti: uz pomoć uzastopnih „pod- rasa” čovečanstvo evoluira na fizičkim,
mentalnim i duhovnim planovima. Čovek je božanska „iskra” ili delić božanstva (ideja proistakla iz Kabale), koji
evoluira kroz reinkarnaciju (proisteklo iz budizma) natrag do svog izvora, Boga. Njegova sudbina nije nebo ili pakao,
već „nirvana” ili „blaženstvo” ništavila (budizam ili hinduizam). Fizičko telo takođe ima i „eteričnog dvojnika” i
„astralno telo” (medijumizam), koje može biti izvučeno u snu ili stanjima sličnim transu. To je ustvari ono što
tradicionalni hrišćani zovu duša. Svaka od uzastopna pod-rasa pravi jedinstven doprinos evoluciji, kroz Avatara ili
„Vrhovnog Učitelja Sveta” koji zaposeda već postojeće ljudsko telo (videćemo da je to demon). Na ovaj način, ovaj
„Vrhovni Učitelj” je zaposedao tela Bude u Indiji, Hermesa Trismegistusa u Egiptu, Zoroastra u Persiji, Orfeja u Grčkoj
i Hrista, za vreme krštenja u Jordanu. (Nigde u Bibliji ne piše da je Isusa Hrista opsedao nekakav avatar ili gospodar).
Ukratko ovaj avatar će se pojaviti opet, u moćnijem obliku. Danas se pominje Lord Maitreja, koji treba da se pojavi,
i pojaviće se u svakom narodu baš onako kako ga očekuju, među hrišćanima kao Hrist Maitreja, među Šiitima kao
Imam Mahdi, budistima kao Peti Buda itd.

Sa svetskim štabom na velikom imanju u Adidžaru, u Indiji, Teozofsko Društvo danas broji oko 40.000 članova u
svetu (5.500 u SAD), sa centrima u šezdeset zemalja. Teozofi slave datum smrti Madam Blavacke 8 maja, kao „Dan
Belog Lotosa.”

Piramida, plamen, svevideće oko, čakre, meditacija…

Drugi, mali izdanak Teozofije je Škola Arkane, osnovana od strane Alis Bejli 1923. godine. 1918 godine Bejlijeva
se pridružila Teozofskom društvu u Kaliforniji, gde je razvila snažne medijumske sposobnosti, tvrdeći da komunicira
sa duhovnim gospodarem Djahal Kulom, koga je ona zvala Tibetanac. Duh-vodič Alise Bejli, Djahal Kul, hrišćane je
nazvao „zlim“ i „ljudima koji se odvajaju od drugih.” Khul kaže: „Novu vam zapovest dajem, uključite se, sjedinite
se sa svima.” Alis bejli je tvrdila da svet može da se izleči jedino ako svako shvati da je deo prirode i kosmosa. Da se
svi stope u jedno, da se pridruže sve religije, dok je njen „učitelj” tvrdio da moraju nestati oni koji odbiju da budu
deo ove kosmičke harmonije. Nova svetska vlada, i nova religija, novo doba, Doba Vodolije. Danas dugo posle smrti

~ 239 ~

Alis Bejli vidimo da se taj cilj polako ostvaruje. Na osnovu toga šta je primala od Tibetanca napisala je knjige
„Hijerarhija gospodara” i „Nova svetska religija” koje su joj najvažnije. Alis Bejli je sa suprugom Fosterom 1922
godine veka osnovala izdavačko preduzeće „Lucifer Trust” („Lucifer Publishing Company“) koja je zbog pritiska
javnosti u Americi promenila ime u „Lucis trust.” Bejline pristalice se mole jednoj tzv. „večnoj hijerarhiji” velikih
majstora, koji će ostvariti Luciferijski plan za Doba Vodolije, predvođeno jednim „Velikim vođom.” To što „Lucis
Trust” zove „plan“ počinje s reklamiranjem jednog pojma – „Lord Maitreja.” To je Nju Ejdž „mesija”, spasitelj, a
pripremaju mu teren već vekovima.

Danas je „Lucis Trust” lociran na 24. spratu zgrade na broju 120 u Vol Stritu na Menhetnu (a ima podružnice u
Ženevi i u Londonu). 1995. godine na listi nevladinih organizacija U.N.-a nalazila se kao savetodavna organizacija u
ekonomskom i socijalnom savetu i „Lucis Trust Association.” Dakle, „Lucis Trust” je jako dobro pozicionirana
institucija koja ima „savetodavni položaj2 u Ujedinjenim Nacijama, a taj položaj joj omogućuje delotvornu
povezanost s međunarodnim telima, uključujući i mesto na sedmičnim zasedanjima. Najvažnije od svega je njen
uticaj na velike poslove i na nacionalne vođe po celome svijetu. Lucis i teozofija kratko rečeno su povezani kroz
izrazito religioznu organizaciju, Hram Razumevanja (Temple of Understanding), koja se takođe nalazi u Njujorku i
takođe ima savetodavni položaj u U.N. (u Ekonomskom i u Socijalnom savetu).

Bendžamin Krim iz „Share international magazine” i direktor „Share International Foundation”, pružaju preko
„duhovnog vođe” Maitreje odgovore na zahteve Teozofskog društa. Njegova organizacija takođe uživa status
neprofitnog društva UN-a, kratko NGO. Dolazak maitreje se priprema, i više se ne krije. I ne kriju više da posebno
mrze biblijske (fundamentalne) hrišćane, koji su po njima prljavi, netolerantni, isključivi i zli, što je gđi Bejli govorio
njen Tibetanac.

Simbolika Novog Doba

Hrišćani, oni biblijski, po Novodobašima
„izazivaju negativne vibracije” (jeste li
nekada doživeli, kada ste realni, da vam
društvo kaže da ste negativni i počinju da
vas izbegavaju). Od osnovnih ciljeva Nju
Ejdža najbitniji je borba protiv „hrišćanskih
fundamentalista”, čije je mišljenje anti-
humanističko, koji su netolerantni i
isključivi. Perfidna borba protiv hrišćanstva
se vodi na više načina a najgori je
stvaranjem huligansko – navijačkih grupa,
koje ubijaju, pale, razbijaju i tuku
neistomišljenike i pripadnike manjina „u
ime Boga” da bi se kasnije svi oni koji po
svojoj savesti služe Bogu proglasili za
netolerantne i opasne, fašiste i teroriste i
prikačila im se krivična dela. Džon Randolf
Prajs, koji je 31. decembra organizovao
„Meditaciju za iscelenje sveta” hvali se
kako je u njoj učestvovalo 875 miliona ljudi.
Oni su ta sila koja će smeniti hrišćansku
veru. Plan za dovođenje Majtreje je sledeći: Proglasiti Hrišćane za zaostale budale i ukloniti svaki njihov društveni
upliv; Izazvati krizu planetarnih razmera; usred krize, javiće se veliki svetski vođa i državnik, jer su nacionalne vođe
nesposobne za promene, a narod je umoran od njih, naravno, sve ovo će da se radi planski.; Nju Ejdž lideri će ga,
preko medija, propagirati širom sveta; Hrist Maitreja će uspostaviti jednu planetarnu državu, privredu i religiju; Ko
mu se ne pokori, biće gonjen; Svima će se deliti Maitrejin pečat (žig zveri, opisan u Otkrivenju Jovanovom); Duhovi
će opštiti sa ljudima... Izučavalac okultnih fenomena Teks Mars kaže: „Hinduisti, budisti, satanisti, veštice - svi su
dobrodošli u Nju Ejdž jedinstvo. Samo su biblijski hrišćani isključeni. Mi smo anatema i parije.” Ovde ćemo još dodati
i ono šta kaže bendžamin Krim o vanzemaljcima, kada dođe red na to. U ovaj plan su uključeni ne samo Nju Ejdž i
Teozofi, već i ezoterijska i okultna tajna.
Japanski novodobaš Meišu Sama je je rekao da hrišćani izazivaju negativne vibracije, a Dejvid Spengler, kao kanal
duha Džona je rekao da mesija brzo dolazi i da moraju nestati svi koji odbijaju integraciju. Makvoters tvrdi da su
hrišćani nepodobni za Novo Doba. Veštica Rut Montgomeri „teši” hrišćane da će nakon sveopšteg progonstva i

~ 240 ~

pokolja njihove duše ući u nova tela i svest će im evoluirati da bi prihvatili Doba Vodolije i ono što to doba nameće.
Sama Alis Bejli piše da će Maitreja da zameni sve lažne hrišćanske dogme. Ove pretnje nisu naivne i nisu pretnje
šarlatana. Njihove ideje su i idele visokog establišmenta u tajnim društvima koji veruju u magiju, mantraju, bave se
ezoterijom i alhemijom, koristeći novodobaške simbole. Pogledajno samo simbole kompanija. Spolja su kao
uglađena gospoda koja navodno vode računa o ekonomiji, plitici, gladnima, ekologiji… Harmonijsko ili harmonično
sjedinjenje je događaj održan 16. i 17. avgusta 1987 godine istovremeno na više mesta, kao što su Stounhendž u
Engleskoj ili most Golden Gejt u San Francisku. Tada se veliki broj pojedinaca udružio u molitvi i meditaciji, a u cilju
obeležavanja početka zemljinog pročišćenja. Molitve i meditacije bile su usmerene na mir i harmoniju, pa se
događaji koji su kasnije nastupili, kao što je ujedinjenje Nemačke i raspad SSSR-a, dovode u vezu sa održanim
obredima, molitvama i meditacijama. Mir koji je usledio su osetili mnogi, a posebno u Iraku, Jugoslaviji, na Kavkazu,
Somaliji, Afganistanu, Kibiji, Haitiju… Hoze Arguelas (Jose Arguelas), pokretač ove akcije, najavio je da Nju Ejdž ima
144 000 spremnih „ratnika duge2 koji će vladati planetom kad za to dođe čas. Smisao „harmoničnog sjedinjavanja”
je u sjedinjenju učesnika sa duhovima - višim inteligencijama koje upravljaju svetom, što će reći sa demonima. To
je kanalisanje ili Čeneling (channeling). Tada je Hoze Arguelas za naredni period izneo sledeće ciljeve pokreta:

Sjedinjenje i ojačanje svih grupa i organizacija Nju Ejdža;
Uspostavljanje „medijarhije” koja će uključiti sve medije u propagandu Nju Ejdž ideja;
Rastakanje nacionalnih država i njihova podela na tzv. „bioregione” (čemu je služila masovna propaganda lidera
G 17+ Mlađana Dinkića u vezi regionalizacije Srbije? Ujedinjeni Regioni Srbije).
„Očišćenje zemlje”: uklanjanje svih onih koji se protive jedinstvenoj svetskoj religiji;
Povezivanje čovečanstva sa „duhovnim učiteljima” i „duhovima-vodičima.”
Uzvođenje čovečanstva do božanskosti.
Evolutivni proces će pomoći uspostavljaju „duhovnog natčoveka.”
Eliminisanje nesposobnih, da bi se njihove duše reinkarnirale u nova tela (Hitler je ovo radio).
Preraspodela svetskih dobara;
Dovođenje Gospodara, „Mesije” Majtreje posle izazivanja svetske krize.
Liči li ovo nekome na „molitvu za mir i harmoniju? Uništenje siromašnih, bolesnih i uostalom svih koje je Henri
Kisindžer nazvao „beskorisni konzumenti hrane” da bi reinkarnirali u nove živote? Uklanjanje nepodobnih koji se
protive jednoj svetskoj religiji je već počelo, napadima na svakoga ko se drži svoje savesti. Uzmimo za primer duboko
ekumenizovanu Srpsku pravoslavnu crkvu. Ona iz svojih redova ne isključuje pedofile, tajkune koji su ojadili narod,
promiskuitetne estradne zvezde, pevače, glumce, sportiste, brakolomce, narkomane, psovače, kriminalce (njihovih
se para ne gadi), a isključila je izvesnog Miloja koji je pružio utočište vladici Artemiju, koji se usprotivio ekumenizmu,
i to javno. Šta mislite odakle „patriotske” grupe koje brane pravoslavlje bejzbol palicama? Cilj je da se prvo
pravoslavci koji neće u ekumenizam, koji su uglavnom ljudi molitve proglase za izgrednike, fašiste, naciste i huligane,
da bi se sutra svi oni koji neće da se pomire sa sistemom bili proglašeni fašistima i teroristima.
Sve ovo bi izgledalo kao fantaziranje, da u pokretu Novog Doba ne učestvuje, posredno ili neposredno, čitav niz
značajnih ličnosti: Piter Grejs, šef multinacionalne kompanije „W.R.Grace”, bogataš Ted Tarner, vlasnik CNN-a i šef
„Društva za bolji svet;” Geri Hart, uglednik Demokratske partije SAD... Od pokojnika, tu su bili Vili Brant i Kurt
Valdhajm. Mihail Gorbačov, bivši vođa SSSR-a, sada je jedan od čelnika novodobaškog ekološkog pokreta „Zeleni
krst.” Najbogatiji ljudi. Zna se da najbogatije ličnosti, biznismeni, pevači, glumci, sportisti traže „pomoć” od
novodobaških gurua. Šaman Dipak Čopra je u Holivudu, radeći da slavnim ličnostima dnevno zarađivao 70 000
dolara. Oni traže pomoć od spiritista a sami kreiraju medijsku sliku. Srpski teniser Novak Đoković, koji je idol miliona
mladih je u jednoj emisiji na srpskoj televiziji „Pink” pokazao kako mantra pred meč, prizivajući indijskog demona
„Om.”
Simboli Novog doba: primetićete da ti simboli imaju pagansko i drevno poreklo, i zajednički su za paganstvo,
okultizam, ezoterijska tajna društva pokret Novog doba. Mnoge od tih simbola nalazimo u tradicionalnim
hrišćanskim crkvama, koje su dosta toga prihvatile paganskog, a nalazimo ih na logoima institucija,
megakorporacija, medijskih kuća, društava, organizacija, Evropske unije, vojnih komandi, obrazovnih sistema,
udruženja, što je jasan pokazatelj da su i te grupe, udruženja i organizacije na istom zadatku stvaranja Novog
Svetskog poretka i Novog Doba, tj da ih vode ljudi koji su sa zadatkom. I priča koju zovemo vanzemaljci potiče od
njih i zajednička je svima.
Kakav je simbolizam Doba vodolije? Mističan i za neuke privlačan, raznolik, i ima ga ama baš svuda. Od slika
nestvarne prirode, nebo sa nekoliko planeta, i livade po kojima trče jednorozi, devojke sa čežnjivim pogledima, bića
sa prozirnim krilima pa do pentagrama, zmoja oko štapa, upaljene baklje i kukastog krsta. Opšti simboli, koje viđamo
na sve više mesta i ne razmišljamo o njima, a tu su jer ih je neko postavio i deluju sublimirajuće na umove:
pentagram (petokraka zvezda), trougao, krug sa tačkom, egipatski ankh, duga, Davidova zvezda, sunce, svastika
svevideće oko, točak, lotos, kristal, dijamant, zmaj ili zmija, kentaur, jin i jang, jednorog, Pegaz. Kada znamo odakle

~ 241 ~

potiču, tada će nam mnogi filmovi, plakati, obeležja političkih partija i reklame biti jasniji. Naravno, ovo ne znači da
je neki simbol obavezno od novodobaša, ali uglavnom jeste.

Trougao:
U knjizi Alberta Čerčvorda „Znaci i simboli prvobitnog čoveka” kaže se da je trougao bio simbol božanskog
trojstva egipatske religije: Seta, Šua i Horusa. Može da bude i simbol Ozirisa, Izide i Horusa. Horus je bio tvorac, a
Set razoritelj. Sanfranciskanski satanista Majkl Akvino (Michael Aquino) podigao je Setu hram, oživljavajući njegov
kult u sekti koja se zove „Setov hram.” U hinduizmu, trougao označava ženski božanski princip, to jest vulvu, „Kali
jantra” Kod Grka, bila je to vulva Velike Majke Demetre. Uz ovo, trougao simbolizuje i mitsku zemlju Šambalu.
Bejlijeva je od 1938. godine organizovala meditativne trojke koje su prizivale dolazak Nju Ejdž mesije. Bendžamin
Krim kaže da je simbol Maitreje tačka u trouglu, što je simbol Svevidećeg oka u trouglu. U „Razotkrivenoj Izidi”
Helana Blavacka tvrdi da je zvučni ekvivalent trougla mantra AUM kojom su bogovi stvorili svet. Džon Barela,
hrišćanin iz Južne Amerike, analizirao je satansku prirodu znaka nikaragvanskih komunista - sandinista, koji su na
zastavu stavili trougao, rog i sunce. U „Duginom mostu” Nju Ejdž pisci govore da je trougao veza čovečanstva sa
„duhovnom hijerarhijom.” Po njima, planeta je premrežena „trouglovima energija.” Vizualizujući trouglove u umu,
čovek stupa u vezu sa hijerarhijom. Kad dovoljan broj ljudi uđe u vodolijašku mrežu, pojaviće se carstvo Novog
Doba. Djahal Khul je rekao da trougao označava Solarnog Oca, „Hrista” i hijerarhiju povezanu sa čovečanstvom.
Gurđijev je „svetu trojicu” označavao kao tri svete sile stvaranja. Solarni otac je „bog sunca” iz svih paganskih religija,
kojega masoni izjednačavaju sa Luciferom. Inače, trouglova ima na svim logoima institucija koje su povezane sa
Novim svetskim poretkom, a taj simbol potiče i od Pitagorine Delte, prvog slova imena Zevsa, grčkog boga sunca.
Od trougla potiče i piramida, koja je simbol Iluminata, sa razdvojenim vrhom.
Sunce:
Po Heleni Blavacki, sunce je „veliki magnet”, „veliko oko.” Barbara Mak Voters uči da su i sunce i zemlja božanska
bića. Džon Randolf Prajs ga naziva „solarnim Logosom” i ljude poziva da uđu u novu fazu svetlosti. U knjizi Artura
Klarka „Odiseja u svemiru 2010” javilo se novo sunce koje je sprečilo rat SAD i SSSR. Ime ovog sunca je bilo Lucifer.
Sunce je ključni simbol u vavilonskoj religiji. Hamurabi je zakone primio od Šamaša, boga sunca. Gnusni idol Baal,
protiv koga grme starozaveti proroci, je sunčano božanstvo. Apolon (Piton) i Helios kod Grka takođe su sunčani
bogovi. Sunce je bilo bog u većini kultura, a tamo gde je sunce bilo bog su prinošene ljudske žrtve, zarobljenici, deca,
devojke, i bila je prisutna magija i okultizam. Sunčeva trojstva su bila prisutna u tim civilizacijama, kao na primer
Baal – Astarota – Tamuz u Palestini, ili Nimrud – Semiramida (Ištar) – Tamuz kod Vavilonaca, Izida - Oziris – Horus u
Egiptu. Zapanjujuće je nešto u šta tradicionalni hrišćani ne žele da veruju a to su „pipci” kulta sunca u našim
crkvama. Dan koji se slavi kao Božić – rođenje Hristovo nema veze sa rođenjem Spasitelja. To je dan zimskog
solsticija i rođenja Tamuza. Drugi važan „pipak” je Dan Sunca – nedelja, koji je Rim proglasio za novi sedmi dan, iako
se on u Bibliji ne pominje kao sedmi dan, već kao prvi dan sedmice. Sedmi dan je Šabat („dan subotnji”), koji je
urezan na kamenu kao 4. Božja zapovest. Gomile simbola u tradicionalnim crkvama predstavljaju sunce. Iznad oltara
se može videti maketa sunca, dok su mnogi oltari okrenuti ka istoku, tamo gde su se nekada pagani okretali kada
se klanjaju suncu. Takođe aure koje se slikaju oko glava svetitelja su povezane sa paganskim kultom sunca. Tu su i
mnogi nehrišćanski običaji vezani za kult Sunca, kao što je jutrenja na uskrs, kada se obilazi oko crkve, Lucifera
masoni predstavljaju kao „Solarni Logos.” Inače car Konstantin Veliki koga tradicionalne crkve slave kao sveca, je
bio poklonik kulta Sunca do samog kraja života. Ralf Eperson, pisac knjige „Novi svetski poredak“ objašnjava, u toj
knjizi, šta je ustvari obožavanje boga sunca. Citirajući Alberta Pajka, masona 33 stepena i jednoga od vrhovnih
masona, Eperson otkriva šta je paganski kult sunca:“Kult sunca je osnov svih paganskih religija..hiljadama godina
ranije, čovek je obožavao sunce personifikujući ga kao Ozirisa, Bramu, Amona, Baala, Adonisa, Mitru, Melkarta,
Apolona, Krišnu...sunce je drevni simbol božanske sile koja daje život, hijeroglifski znak za istinu, jer je ono izvor
svetla.“ Albert Maki, još jedan od vodećih masona koga citira Eperson, kaže da je sunce izvor materijalnog svetla,
kao i intelektualnog prosvetljenja za masone, za kojim oni tragaju. Sunce nam se prvo predstavlja kao simbol svetla,
a onda i kao simbol suverenog Autoriteta“ (Albert Maki – citira R. Eperson). Dakle, Sunce je nešto što razumeju
samo oni koji veruju u antičke misterije. Stvarana su popularna verovanja da bi se prikrilo stvarno obožavanje, kao
uostalom i danas, jedno se priča a sasvim drugo je istina, poput statistike. „U Tabernaklu (masonski hram) bratstvo
odeveno u crno oplakuje Ozirisa, koji je oličenje Sunca, Svetlosti, Života, Dobra i Lepote“ Albert Pajk poistovećuje
sunce i Ozirisa: „Tri svetla na Oltaru predstavljaju Ozirisa, Izidu i Horusa. Oziris je Sunce.“
Eperson citira i pisce knjige „Okultno i treći rajh“ Žana Angelinija i Mišela Bertrana: „U nacističkoj kosmogoniji
Sunce je igralo glavnu ulogu kao sveti simbol arijevaca, koji je u suprotnosti sa ženskim simbolom meseca koji su
poštovali Semiti.“ Ralf Eperson nastavlja dalje, citirajući masonske autore i autore koji su se bavili okultnim i
paganskim verovanjima do zaključka da je „bog Sunca“ ustvari sam đavo. (Ralf Eperson, „Novi svetski poredak“ str
46 – 59). I Biblija je istog mišljenja:
„Stadoše služiti idolima i oni im bijahu zamka, sinove i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.“ (Psalam 106. 36

~ 242 ~

– 37)
„Šta dakle govorimo?Da je idol što? Ili idolska žrtva da je što? Nije; nego što žrtvuju neznabošci da đavolima

žrtvuju, a ne Bogu, a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima.“ (2 (Korinćanima prva poslanica 10. 20- 21)
„I neka više ne prinose žrtve đavolima...“ (3 knjiga Mojsijeva17. 7)
Biblija ima negativan odnos prema kultu Sunca jer ono je simbol paganstva, a iza paganstva stoje demoni: „Ako

se nađe kod tebe, u kojem od mjesta tvojih, koje ti da Gospod Bog tvoj, čovjek ili žena da učini zlo pred Gospodom
Bogom tvojim, prestupajući zavjet njegov. I otide te služi drugim bogovima, i klanja im se, ili suncu ili mjesecu…što
nisam zapovjedio.” (5. Knjiga Mojsijeva 17.3). Ovo nije sve.

„I neka više ne prinose žrtve svoje đavolima…” (3. knjiga Mojsijeva 17.7).
Pentagram (petokraka, pentakl):
Ovaj simbol kod ezoterista simbolizuje četiri elementa – vazduh, vodu, vatru i zemlju, i peti element duh. Prisutan
je u satanističkim i u veštičarskim kultovima, ali i u beloj magiji, mada je to isto, magija bila bela ili crna. Ima ga u
masonskim ložama, a i kod mormona (hram u Solt Lejk Sitiju). Primenjivali su ga magovi okultno – masonskog reda
Zlatne Zore. Još su ga keltski žreci zvali „veštičije stopalo.” Korišćen je i u Vavilonu. U Srednjem veku su ga znali kao
čarobnjačku zvezdu i đavolji znak. U knjizi „Tajna učenja svih dob”„ Menli Hol, okultista i mason 33 stepena,
objašnjava da pentagram u crnoj magiji ima naziv „đavolje stopalo” ili „jareći papak.” Ako je okrenut prema gore,
zovu ga „jarčeva glava.” Nisu slučajno petokrake zvezde stavljane na zastave i grbove, prvo crvene komunističke a
danas „demokratske” žute. I komunizam i demokratija su iz istog lonca odakle je okultizam i Nju Ejdž, što se može
videti po istovetnom delovanju prema svemu što je pošteno i moralno. I komunizam i demokratija vojuju protiv
tradicije i lične slobode, a posebnu mržnju ispoljavaju prema Hristu. Komunizam je Hrista svodio na „boga kapitalista
koji manipulišu i sujevernih baba” a demokratija na nešto zastarelo, netolerantni, isključivo….što vređa osećanja
drugih i drugačijih a i opasno je, ekstremno.” U SAD su izbačene molitve iz škola, hrišćanski simboli se nastoje izbaciti
i iz institucija u Zapadnoj Evropi. Pentagram vodi poreklo iz najranijih vremena. Na ekliptičkom nebu Venera iscrtava
savršen pentagram svakih osam godina. To je bilo poznato čak i u anticko doba, tako da su Venera i njen pentagram
postali „simboli savršenstva, lepote i cikličnih svojstava seksualne ljubavi.” U čast magije planete Venere, Grci su
prema njenom osmogodišnjem ciklusu organizovali svoje Olimpijske igre. Danas malo ljudi zna da moderne
Olimpijade jos uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa. Olimpijske igre imaju jaku ezoterijsku simboliku, biće reči
o tome.
Još su malobrojniji oni koji znaju da je petokraka zvezda umalo postala zvanični olimpijski simbol, da u
poslednjem trenutku – pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se međusobno presecaju kako bi na
bolji način odrazili duh međusobne povezanosti pet kontinenata. Okultisti navode da pentagram sa dva kraka
okrenuta na goresimboliše Mendesovog jarca, i da je satanistički simbol, dok suprotna varijanta predstavlja
„savršenstvo čoveka” kao na Da Vičijevoj slici Vitruvijanskog čoveka. Ustvari obe varijante su okultne. Inače sama
planeta Venera je poznata i kao Zornjača, jer se prva vidi, i većernjača, kao i Danica, jer se nekad vidi i po danu.
Pominje se u Svetom Pismu kao simbol palog anđela, ili plamteće zvezde:
„Kako pade s neba zvijezdo Danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu
svom: izaći ću na nebo, iznad zvijezda Božjih podignuću prijesto svoj i sešću na gori zbornoj na strain sjevernoj. Izaći
ću nad oblake i izjednačiću se sa Svevišnjim” (Isaija 14. 12 – 14).
Kad prorok pominje severnu stranu, misli se na onu koja pripada Bogu. Kod masona je Severna strana strana
tame.
Duga:
Duga u vudu - magiji označava venčanje između boga - zmije i boga duge. U kabali je duga označavala seksualno
sjedinjenje muškog i ženskog načela, i zato je i koriste gej i lezbo organizacije, kao simbol seksualnog sjedinjavanja.
Inače popularisanje gej i lezbo stila je deo novodobaške propagande. U Nju Ejdž teorijama duga predstavlja
samopouzdanje i božanskost. Elizabeta Kler Profet, vođa „Univerzalne i pobedničke crkve”, preporučuje „terapiju
bojama”: „ljudi moraju da dobiju svetlost od Prisustva koje budi treće oko. Čovek vizualizuje sedam duginih zraka
kao oganj. Radeći sa drogama zbog „proširenja svesti”, Oldouz Haksli je, upotrebivši LSD, imao doživljaj duginih
boja. Duga je jedan od najbitnijih Nju ejdž simbola.
Svevideće oko:
Ozirisovo ili Horusovo oko, simbol iz paganskog Egipta. I egipatska boginja – krava Hator, „sunčana božanska
majka” ga ima za svoj simbol. Ona je gospodarica pijanstva, seksa, muzike i igre. Ima ga na dolaru, u sobi za molitvu
u Vašingtonu, u poznatom Hramu razumevanja. Godine 1957. ondašnji generalni sekretar UN Dag Hamaršeld stavio
ga je u Sobu za meditaciju Ujedinjenih nacija, gde simbolizuje ujedinjenje religija. Masoni su ga izabrali za svoj znak.
Odatle i na US dolaru. Masoni sami kažu da je svevideće oko Horusovo oko, simbol svih sunčevih božanstava i simbol
Velikog Arhitekte svemira.

~ 243 ~

„Svevideće oko, poznato u antici kao
Horusovo oko ili Oko proviđenja, u Slobodnom
Zidarstvu simbolizuje Velikog Arhitektu
Univerzuma. Horusovo oko i obrva prikazuju
snagu i moć a istovremeno su u Egiptu billi
simboli Ozirisa, boga sunca i mrtvih. U antičko
doba oko je simbolizovalo sveznanje, svevideće
božanstvo, moć intuitivnog viđenja. Ujedno,
oko je simbol svih bogova sunca a ostalo je
zapisano da ga Platon naziva najsolarnijim
instrumentom.

Takođe označava prosvetljenje, znanje, um,
budnost, zaštitu itd. Oko može da prikazuje i androgina, jer ga obrazuju ovalni ženski simbol i krug kao muški.
Jednookost simbolizuje ili zlo, kao kod kiklopa, ili je jedno jedino oko prosvetljenja, oko Boga i večnosti. Trougao s
okom u sredini je '”svevideće oko'.” Ovaj amblem je najzad usvojen 1717. godine od strane Slobodnih Masona, kada
su i zvanično osnovani u Engleskoj, kao simbol Velikog arhitekte svemira. Svevideće oko se u loži nalazi na Istoku,
poput svih solarnih simbola, jer Istok simbolizuje sve ono što je sveto i sakralno, dok je sever mesto tame. Sam veliki
arhitekta, iako u javnosti tvrde da se radi o biblijskom Bogu je đavo. Svevideće oko se nalazi najčešće iznad Časnog
Starešine koji simbolizuje Velikog Arhitektu u samom hramu iz čega proističe neoborivi autoritet Časnog Starešine
proističe. Sa osnivanjem modernog Slobodnog Zidarstva javljaju se i nova ezoterična društva masonskog tipa (pored
postojećih Templara, Vitezova Sv.Jovana i Rozenkrojcera) koji simboliku Svevidećeg oka prihvataju u svome učenju.
„Na novčanici od 1 dolara, najrasprostranjenijoj novčanici u SAD, prikazana je piramida sa odvojenim vrhom u čijem
centru se nalazi Svevideće Oko oivičeno jednakostraničnim trouglom. SAD su prva masonska država na masonskom
kontinentu.” (Loža Pitagora, - „O masoneriji”). Ovaj simbol, ili Veliki pečat je logo tajnog bratstva Iluminata, po
mnogima vrhovnih satanista. Simbol koji povezuje Ozirisa, Horusa, sva sunčeva božanstva nam govori i da „Veliki
Arhitekta svemira” ne može nikako biti Biblijski Bog, posebno ako se uzme u obzir okultna pozadina masona i njihova
tajnovitost. Kod Isusa Hrista nije postojalo ni jedno ni drugo. Na ovom mestu Svevideće oko simbolizuje upravljanje
Velikog Arhitekte delima ljudi kao i vladavinu Slobodnog Zidarstva nad profanim svetom kao materijom. Naziva se
još i „Šivinim okom”, „adžna-čakrom.” Nju Ejdžere uče da bude energiju „trećeg oka” kako bi komunicirali sa
„silama” i „učiteljima mudrosti.” U knjizi „Enohovi ključevi” objašnjeno je kao „Horusovo oko”, „oko gospodara” koji
služe „Živog Oca Tvorevine.”

Šta radi ovo oko na novčanici jedne komunističke i ateističke zemlje? Ovo samo govori da dok je narod živeo u
ateizmu, razmišljao hedonistički, buljio u TV obožavajući bogate i nemoralne TV zvezde i pokvarene političare,
smišljao kako da preživi dan i izgura mesec… ONI su radili…

~ 244 ~

Pravoslavna ikona. Neki tvrde da ovo oko predstavlja
biblijskog Boga Oca, ali za to u Bibliji ne postoji nikakva
potvrda.

Masonsko - Iluminatski Veliki Pečat na novčanici od 1 USD

Šta radi u crkvama? Tvrde da predstavlja Boga Oca, ali
nigde u Bibliji nema potvrde za to. Čak se na mnogo mesta
navodi da se ne treba predstavljati Bog ni na koji način, a
posebno ne kao ćorav, jednooki.

Krug:
Znak je sunčanih bogova Egipta i Rima. Predstavlja
takođe i majku Zemlju. Godine 1913. egiptolog Albert
Čerčvord objasnio je da tačka u krugu označava boga sunca
Ra, najveću silu među egipatskim bogovima. U Nju Ejdž
slikovnicama objašnjava se mališanima da je to simbol
Božanske Majke, na koju sija Bog Otac. Moćni znaci
okultizma nastaju ucrtavanjem neke figure u krug. Poznati
crnomagijski obredni znak je petokraka u krugu. Hipi-simbol
za mir je obrnuti krst spuštenih kraka, zatvoren u krugu. Označava Hrista zatočenog u ropstvu sataninom. Krst
smešten u tri koncentrična kruga označava huljenje na Svetu Trojicu, i to je, po Krouliju, znak Zveri - antihrista. Ovim
znakom on je obeležavao žene koje su ga obožavale kao vrhovnog žreca satane. U krugu zatvorena, Davidova zvezda
postaje crnomagijski heksagram, koji služi za proklinjanje. U Egiptu je bio znak večnog života a besmrtnosti.
Njuejdžeri ga vole kao „amajliju za sreću.” Okultno tumačenje kaže da je reč o sataninom krugu nad Krstom
Hristovim. Inače i hostija koja se u katoličkoj crkvi deli kao „telo Hristovo” prilikom pričesti je okrugla, i potiče iz
Egipta, a o ovoj okrugloj oblandi govorio je i Alberto Rivera: „Obredna oblatna je nazvana „hostija” (IHS). To je
preuzeto od egipćana, koji su pretvarali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je razlog zašto je hostija u obliku
sunca. Slova na rimokatoličkoj hostiji su ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Isis,
Horus i Seb” (Alberto Rivera).
Svastika (kukasti krst)
Bio je korišćen u Vavilonu i Indiji, na Tibetu, kod Asteka i druida. A.S. Rejli ga naziva „krstom Indije.” Svastika je,
po njemu, „točak vatre”, oruđe mesije, simbol jedinstva. Nacisti su ga preuzeli kao okultni simbol, jer je celokupna
nacistička vrhuška bila u okultizmu. Kukasti krst potiče iz paganskih vremena. Od vajkada je covek znao da se sve
krece u nekom skladu, da svet nije statican, pa je staticni krst zamenio dinamicnim krstom, svastikom. U najstarijim
svetim knjigama susrecemo taj simbol kao sveto slovo unakrsne cetvorke: cetiri ukrsnice Sunca - dve ravnodnevnice
(21.3. i 23.9.) i dve obratnice (22.6. i 21.12.); cetiri elementa prirode po Empedokleu – vatra, voda, vazduh, zemlja.
Kukasti krst se nalazi na svim stranama sveta: na vazama stare Troje, na pecatu starog Knososa pre 3000 godina, na
slici Dionisija Zagreusa u Pompeji, na zidu biblioteke u Hongcou u Kini, na mačevima japanskih samuraja, na grobnoj
ploci iz Zenice iz IV veka, ima ga u Meksiku. Nalazimo ga zaista u svim civilizacijama sveta, iz raznih vremenskih
razdoblja. Nacisti su znali da je sovastika-svastika kabalistički znak, koji se uvukao kod Jevreja. Eto ga na sinagogi
Kapernauma, eno ga na Josifu i Mariji u manastiru Hora (mozaik Kahrija Džami u Carigradu). Svi veruju u njegovu
snagu; Džingis kan ga nosi na zapad, Hitler na istok, nose ga gnostičke sekte, teozofi, rozenkrojceri. Na japanskom
se svastika kaže „manji”, što znači večnost kao i osnovni broj 10.000. U Kini znači sveukupnost bića i pojavnog, jedan
~ 245 ~

u sveopštem, simbol svejedinstva „Ijnjan.” Sloveni su imali sveto slovo u obliku svastike, Svar-rumu, a germanska
runa Verdandi ima oblik svastike. Sama reč svastika je sanskritskog porekla. Sve sekte i tajna društva imaju samo
jedan cilj, da ovladaju nekim tajnim znanjem ali ne sa ciljem duhovnog napretka, svog i napretka svojih građana, jer
duhovno znanje ne poznaje zemaljske odnosno materijalne zakone, vec imaju cilj da ovladaju ovozemaljskom
vlašcu, te se pravi cilj zaodeva i sakriva misticizmom. Nacisti su to jako dobro znali.

Zmija:
Simbol božanskih sila kod svih pagana: faraon na kruni nosi dve zmije, znak jedinstva Gornjeg i Donjeg Egipta;
Hindusi bude kundalini, energiju zmije; Kinezi sa klanjaju zmaju, velikoj krilatoj zmiji, koja označava Tao; stari Grci
imaju Apolona Pitijskog, koji se javlja u vidu zmije Pitona; Asteci i Maje obožavaju pernatu Zmiju, Kvecalkoatla;
naslikana je na kapiji Ištar, majke bogova; kao uroborosa, zmiju koja guta sopstveni rep, znaju je gnostičari i
alhemičari (označava svejedinstvo). Hrišćanima je jasno ko je zmija. I znaju da ju je satro, zgazivši joj glavu, Hristos,
pobeditelj nad smrću. (1, knjiga Mojsijeva 3. 14 – 15). Takođe i u Otkrivenju: „ zbačena bi aždaja, stara zmija koja se
zove đavo i sotona…” (Otkrivenje Jovanovo 9.12).
Piramida:
Ako odete u posetu Velikoj piramidi u Gizi, moći ćete da nađete suvenir na kome stoji kako je Oziris naredio
Talamesu da mu sagradi kuću u obliku piramide. Oziris je bio bog sunca. Piramida predstavlja strukturu vlasti, gdje
je odvojeni deo sa svevidećim okom zapravo elita koja upravlja čvrstom hijerarhijom na čelu sa nevidljivim
gospodarem. Na novčanici od 1. USD se nalazi simbol piramide sa svevidećim okom na vrhu. Ispod slike piramide
stoji natpis „Novus Ordo Seclorum“ koji je 1782. predložio Čarls Tompson (Charles Thompson), jedan od osnivača
američke nacije, kada ga je kongres zamolio da osmisli konačan dizajn velikog pečata SAD. Thompson nikada nije u
potpunosti objasnio prevod ovog mota, ali je objasnio njegov simbolizam koji znači „početak nove američke ere”,
ali stvari to znači Novi svetski poredak. Interesantno je da su se piramide gradile tamo gde je bila na vrhuncu
paganska religija obožavanja Sunca, i gde su bogu sunca prinošene ljudske žrtve. Egipat, Meksiko, Peru, Sumer,
Vavilon (zigurati) su vrveli od piramida, a uz kult sunca ide i izražen okultizam zvaničnih sveštenika, žreca. Inače
Meinli Hol, mason 33 stepena je o piramidi napisao: „ ona je mesto prosvetljenja drevnih…ulazeći na njena vrata
kao ljudi, izlazili su kao bogovi…” (Meinli Hol – „Tajna učenja svih doba”). Alister Krouli je u piramidi izveo ritual
prizivanja Horusa, i biće koje mu se javilo mu je objasnilo da uskoro sviće Novo doba, a staro doba prolazi, i da Novo
doba neće doći dok se ne razori stara vera, misleći na hrišćanstvo. Ovo Kroulijevo iskustvo je zapisao Džozef Kar,
koji se bavio okultnom pozadinom Nacionalsocijelističke partije u Nemačkoj.
Alberto Rivera je pominjao obrede u Katoličkoj crkvi koji potiču iz Egipta. Mnogo toga u toj crkvi, kao i
„sestrinskoj” pravoslavnoj potiče iz Egipta. Odakle potiče običaj da se kraljevi i prvosveštenici, biskupi, vladike
sahranjuju u kriptama u katedralama? Iz Egipta. Tamo su kraljevi koji su ujedno bili i prvosveštenici, „zemaljski”

bogovi, posrednici bogova i ljudi sahranjivani
u njihovim hramovima Sunca, mestima
inicijacije – piramidama. Piramide nikako
nisu predviđene da budu grobnice, one su
bile sagrađene u čast Sunčevog božanstva da
budu hramovi. Piramide su imale ventilaciju,
a grobnicama to ne treba, jer strujanje
vazduha bi ubrzalo truljenje mumija, a
egipćani su želeli da ih sačuvaju. Isto tako,
obelisk u Egiptu, koji je bio simbol Ozirisovog
falusa su imale malu piramidu na vrhu, a to je
ustvari bio Ben – Ben kamen, ili Feniksov
kamen. Sunce je prve zrake pri izlasku bacalo
na Ben Ben kamen, na kome je počivala ptica
Feniks, koja se takođe naziva i Benu“ (Keti
Barns „Okultni i masonski simboli“). Smatra
se da je ovaj kamen bio uzor za piramide, tj
vrhove istih, kakav je i onaj na novčanici od 1 USD, koji je ujedno i Ozirisovo oko, kao i da je Big Ben u Londonu, koji
je jedan od centara masonerije, dobio ime po piramidalnom Ben – Ben kamenu iz Egipta. Originalni obelisci su
dovučeni iz Egipta i postavljeni u Vatikanu, u Njujorku, u Central parku i u Parizu, dok je u Vašingtonu (ispred Bele
kuće) obelisk napravljen, sa masonskom simbolikom i merama koje odgovaraju masonskom brojanju. Naime, počeo
je da se gradi 1833 (33 stepen, najviši u masoneriji), mala piramida, Ben Ben kamen na vrhu je težak 3 300 funti
(opet broj 33), spomenik je izgrađen od 36 000 blokova (deljivo sa 6 – broj 666 iz Otkrivenja), a koštao je 1 300 000
dolara (broj 13, još jedan sveti broj masona, inače broj pobune u Bibliji. Masonski pisac Kenet Mekenzi je pisao o

~ 246 ~

obelisku kao simbolu sunca, a Albert Maki, masonski istoričar je takođe pisao isto u svojoj „Enciklopediji slobodnog
zidarstva.“ Sam obelisk je nastavio da živi kroz tornjeve crkava i katedrala na zapadu, kao i minarete. Simboli sunca
u crkvama, kao i praznici koji su se slavili u čast Tamuza, Horusa, Heliosa ili Apolona su samo dokaz da su tzv
hrišćanske crkve postale paganski hramovi, i da su hrišćanske samo po imenu. Takođe i činjenica da se teži
ekumenskom jedinstvu, koje nije utemeljeno na Biblijskoj nauci i Jevanđeljima je dokaz da paganska praksa itekako
živi i da je vrlo jak savez između većine crkvenih vođa, vođa Nju Ejdž organizacija i pokreta, okultnih tajnih društava
i sekti, koji su se uvukli u biznis, medije, politiku, sport...

Slučajno???

Ptica feniks – simbol je masona – počasnog 33 stepena skrivenog masonskog misticizma. Feniks je simbol novog
rođenja i povezan je s egipatskim mitom koji opisuje feniksa kao lepu i usamljenu pticu koja je živela 500 godina u
arapskoj pustinji, na kraju je savila gnezdo, zapjevala tužnu pjesmu, potom se uništila u plamenu, da bi se obnovljena
digla iz pepela i otpočela novi (dugi) život u „Novom rođenju u Mudrosti“ u Heliopolisu u Egiptu. U Egiptu se feniks
nazivao i Benu, dok je piramidoliki kamen sa predstavom feniksa nazivan Ben Ben kamen. Feniks kao mitološka
pojava povezana je s alhemičarskim (okultnim) učenjem, da iz pepela izgorele materije može niknuti novi život. Nije
li to upravo učenje evolucije, po kojo je iz eksplozije pra – zvezde nastao svemir. Prisutni su još mnogi simboli koji
prikrivaju ezoterijske i okultne tajne, masoneriju, iluminate, humaniste, komuniste u novom ruhu (demokrate) i
druge, zatim društva Novog doba kojima je cilj stvaranje Novog svetskog poretka u kojemu neće biti mesta za
hrišćanski moral i nacionalne države. Svi ti simboli su slični sa ovih nekoliko najvažnijih i vuku poreklo od njih. Ono
što je u modernoj heraldici orao, sa jednom ili dve glave je ustvari feniks, orao predstavlja mudrost, kao i feniks što
predstavlja mudrost. Orao sa dve glave je ustvari predstava paganskog božanstva sa dva lica. Orao je takođe duboko
paganski simbol.

Kabala:
Kabala (hebr. ‫ „ – ַק ָב ָלה‬predanje“, „tradicija“, „primiti“, „prihvatati“) je mistična struja i filozofski sistem. Kabala
je nastala na osnovu usmenih predanja a pod tim imenom je ustoličena među Jevrejima u 12. veku. Kada su u pitanju
Jevreji, ne radi se isključivo o Jevrejima koji imaju semitsko poreklo, već i o Hazarima, narodu iz srednje Azije, koji
je prihvatio upravo kabalistički judaizam, proširivši ga po Evropi. Jevreji koji su ostali U Vavilonu, nakon što su
Persijanci dozvolili da se vrate u Jerusalim u vreme Artakserksa (465 – 424 god. P. n. ere.) su svoje izvorno verovanje
u jednog Boga pomešali sa gnostičkim i okultnim vavilonskim učenjima i tako je nastala Kabala, nauka pod uticajem
gnosticizma, neoplatonizma i sufizma. Mnogi Jevreji u vavilonskom ropstvu su zadržali deo svog verovanja, al ii
prihvatili verovanja vavilonaca, posebno elita, ljudi koji su se u vavilonskom izgnanstvu obogatili i etablirali. Najveću
popularnost je doživela u 16. veku kada su je njeni zagovornici proširili ne samo po Evropi, već i među narodima
pod turskom vlašću. „Drvo života” u Kabali objašnjava put do boga, a o kojem se Bogu radi, jasno je svakome ko čita
Bibliju i poznaje Reč Božju. Kabala se sastoji od tri stuba: desnog – ženskog, levog – muškog i srednjeg stuba. Poklapa
sa delovima ljudskog tela – najviši sefirot (nešto kao čakra u hinduizmu) odgovara glavi, najniži stopalima, srednji
pleksusu, itd. Drvo života čini osnov svih kabalističkih magijskih rituala. Magijska praksa se odvija od najvišeg sefirota
prema najnižem, dok se meditacijska praksa odvija obrnuto, od najnižeg prema najvišem. Prema Kabali, svrha
meditacijskih tehnika je razviti lične sposobnosti, a magijska praksa menja i stvara svet. Ovo je zvaničan podatak o
Kabali, a šta nam kažu autori koji poznaju njenu pozadinu? „Kabala pretpostavlja da reči, znaci i brojevi imaju
magičnu moć i da postoji mogućnost da se kroz poznavanje ove moći predvide budući događaji i utiče na njih. Kabala
je priznala i moć amajlija, magičnih formula, prizivanja duhova i drugih natprirodnih postupaka. Kabala je jedan od
najstarijih filozofskih sistema na zapadu i veoma je popularna, mada je izuzetno opasno i posedovati ovu literaturu.
Na njoj se temelji veći deo astrologije, tarota, alhemije, numerologije i ritualne magije. Poput većine okultnih
sistema u okviru evropske tradicije visoke magije, kabala je imala i vradžbine, čija je svrha bila da navede nevidljivu
grupaciju duhova (demona) da sprovede u delo magove želje. U „Rečniku misticizma” saznajemo da je Kabala
„osnovni element u većini okultističkih škola.” (Keti Barns „(Okultni i masonski simboli.”) Olimpijske igre imaju jaku
kabalističku simboliku, a posebno u Londonu 2012. Novi olimpijski stadion u Londonu neodoljivo podseća na ptičije
gnezdo, gde će iz Feniksovog jajeta, mitološke ptice koja je povezana sa paganskim kultom sunca, i koja umire i
ustaje iz pepela, ustati novi „mesija.“ Sve ovo naspram čuvenog Big Bena, koji je ime dobio po Ben Ben kamenu,
svetom kamenu iz hrama Sunca u Heliopolisu u Egiptu. Sunce je prve zrake pri izlasku bacalo na Ben Ben kamen, na
kome je počivala ptica Feniks, koja se takođe naziva i Benu“ (Keti Barns „Okultni i masonski simboli“). Smatra se da
je ovaj kamen bio uzor za obeliske i piramide.

~ 247 ~

Ben Ben kamen

I tako dalje: lotos simbolizuje vulvu
Boginje Majke, dragulj - falus oca bogova; tu
su i bik, jarac, sirena, pegaz, jednorog, jin i
jang kao jedinstvo suprotnosti, piramida -
simbol sunčanog boga... Znakova je mnogo, i
svi imaju određenu važnost, potrebnu
okultnim revolucionarima. Njuejdžeri znake
stavljaju na idole i klanjaju im se. Hipnotišu se
njima putem intenzivnog gledanja i mantre.
Na taj način, ulaze u stanje transa.Alis Bejli je
učila da se putem simbola dolazi u vezu sa
hijerarhijom duhova, i da se na taj način
„duša usavršava.” Foster Bejli smatra da
stvaralačko korišćenje simbola budi
odrеđene energije koje se mogu upotrebiti.
Vizualizacija i kreativna fantazija, koju Nju
Ejdž nudi, na taj način postaju đavolske metode porobljavanja uma. Mislioci Dr Robert Lajhtman i Karl Džepisk
preporučuju buđenje arhetipskih slika upotrebom Ji Đinga, tarota, runa, numerologije i astrologije. Bendžamin Krim
savetuje vizualizaciju Bude u lotos-položaju. U „Ključevima Enoha” viša inteligencija koja slike šalje zove se Metatron
(okultno ime đavola),!leva ruka Oca.”

Sedam glavnih učenja nju ejdža

Isus nije bio i nije jedini Spasitelj, i on nije Bog:
Mnogi hrišćani misle da svi razmišljaju poput njih kada se misli ili govori o Hristu. Za hrišćane On je jedinorođeni
Sin Božiji i jedini Gospod i Spasitelj, drugo lice božanstva. Međutim, za pristalice Nju Ejdža On je samo jedan od
mnogih duhova, energija ili jedan od mnogih spasitelja koji su se pojavili u čovečanstvu, kosmička energija, a Isus
koji je hodao po zemlji je samo jedan od učitelja, običan čovek koji je imao porodicu, živeo i umro. Nju Ejdž prihvata
Hrista kao jednu od mnogih reinkarnacija, kao avatara. On je samo glasnik, poslat od viših duhova, da bi doneo
ljudima učenje i duhovno otkrivenje. Nju Ejdž prihvata i Budu, i Muhameda i Konfučija i Isusa i mnoge druge kao
ravnopravne i identične učitelje i „spasitelje” čovečanstva, koji će biti sastavljeni u jednu duhovnu osobu – Maitreju,
čija se pojava očekuje sa dolaskom Doba Vodolije.
Bog nije ličnost, bog je viša kosmička energija:
Sve stvari, uključujući i čoveka obrazuju jedno, takozvani „sveopšti um” ili „izvor”, „sveopšte biće”, „kosmičku
svest”, „sveopšte prisustvo”, „energiju”, „unutrašnji glas”, „višu svest”, „intuiciju.” Bog je dakle bezlična energija,
sila, koja je prisutna u svim stvarima i bićima (i u čoveku). Bog može biti shvaćen ili nazivan kao: on ili ona, majka ili
otac, bog ili boginja. Naravno ovo što Nju Ejdž pristalice veruju o Bogu, nije Bog kakvog ga predstavlja i opisuje
Biblija - ne dajte se zavesti. Većina Nju Ejdž učitelja naučava, da „majka Zemlja”, sunce i zvezde, kao i cela priroda
može biti obožavana kao Bog. Nisu u pravu, ali jedno im se mora priznati: na veoma perfidan i pametan način
uspevaju da sakriju istinu o Bogu. Manjina ljudi zna.
Čovek je sam bog, jer ga nosi u sebi - on je stvoritelj sila:
Čovek već poseduje božanske sile i moći, ali je potrebno da postane toga svestan – „probuđen za tu činjenicu.”
Nju Ejdž pokret u velikoj meri teži za nadprirodnim, i on ga pripisuje stvorenjima, ne Stvoritelju.
„Jer kada se građahu mudri, poludješe. I pretvoriše slavu vječnoga Boga u obličje smrtnoga čovjeka i ptica, i
četvoronožnih životinja i gadova. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane tjelesa
njihova među njima samima.” Rimljanima 1:22-24). Njihovo razmetanje idejom „ja sam bog” je veoma privlačno za
čovekov ego i za njegovu glad za sticanjem natprirodnih moći. Drevni kraljevi u Vavilonu, egipatski faraoni, indijski
kraljevi i carevi, do rimskih careva su sebe predstavljali kao bogove i zahtevali obožavanje. Zar to nije ona stara priča
iz Edenskog vrta, kada đavo obećava Evi: „Bićete poput Boga” (U Daničić - Karadžić prevodu: „Pak ćete postati kao
bogovi…” (1. knjiga Mojsijeva 3. 5). Glavni od ciljeva Nju Ejdž pokreta je da izazove ljude na pobunu protiv istinitog
Boga Biblije i da ubedi svoje pristalice da su oni sami deo božanstva. Jednom kada đavo posadi seme ove opake
jeresi u čovekov um, on je dobio bitku. Taj čovek će se onda sve više i više otvarati princu tame i služiti mu, ne bi li
stekao još veće moći i nahranio svoj ego, uglavnom kinjeći druge. Osoba sa ovakvom zbrkom u umu uradiće sve šta
se od nje traži, pa čak i drugima ili sebi oduzeti život, radi cilja „višeg prosvetljenja”, što tako često možemo videti

~ 248 ~

u nekim sektama i kultovima. Čim čovek prihvati đavolska pravila, đavo dobija automatsko pravo na njegov život i
postaje njegov gospodar. Mnogi su svesno prihvatili ovu službu što dokazuju njihova dela, ustvari nedela, a to su
vrhovne vođe, lideri, predsednici, kraljevi, verski lideri, gurui sekti i kultova, pripadnici organizacija i tajnih društava,
koji na svetlu nose poslovna odela, smeše nam se pred kamerama, uglavnom lažu i korumpirani su. Kolio su ti ljudi
zli i u zlu odani gospodaru, vidimo svaki dan. Krize, nepravda, zlostavljanje seljaka i radnika, pljačke, ratovi (svi ratovi
od francuske revolucije na ovamo su dogovoreni u mračnim sobama uz tompuse i konjak ili viski. Oni dovode duše
svome gospodaru.

Čovek po Nju Ejdžu treba da traži i sledi duhovna vođstva direktno od duhova:
Sticanje nekih natprirodnih znanja i moći je uvek privlačan mamac okultista. Čovek želi imati, ili iskusiti, moć koja
je po poreklu duhovna i natprirodna - ne ovozemaljska. Ovozemaljska moć je ograničena i stiče se uglavnom
mukom. Čovek ne želi slušati šta Bog ima da mu kaže, jer Bog ne radi onako kako čovek želi pa pribegava spiritizmu,
tarot kartama, hiromantiji, magiji, astrologiji, čekanju NLO i drugim okultnim praksama koje mu služe kao kanal za
povezivanje sa natprirodnim – „višim duhovima.” Želja za upoznavanjem natprirodnog je Bogom dana želja u
svakom čoveku. Ona se nalazi u nama iz tog razloga što mi u sebi nosimo Božju sliku i imamo potrebu za Njime. Ova
želja je u nama iz tog razloga da bi nas podstakla na traganje za Bogom - da mu se ponovo vratimo, a Božja reč,
Biblija nam pokazuje put. Tu nema mistike, misterije, nema tajnih znanja, sve je jasno. Nema hijejarhije, nema
povlašćenih, nema inicijacija. Uglavnom, nema ni očaravajućih natprirodbih pojava za fasciniranje masa…Bog radi
tiho, natprirodno ali bez fascinacije i euforije. Đavo se trudi da čovekovu želju za upoznavanjem natprirodnog
izokrene u svoju korist, i čoveka uz pomoć nje što više udalji od Boga.
Sve religije i verski učitelji uče isto i imaju jedan cilj:
Sve religije su istinite i verodostojne, sve su to različiti putevi ka jednom cilju, ka Bogu. Glavna đavolska taktika
u protivljenju Bogu, nije više propagiranje ateizma, iako je sa tim pokušano od vremena prosvetitelja u 18. veku i
nauke evolucije. U svakom je čoveku usađena religiozna svest i na brodu koji tone nema ateista. Religija se nudi, i
čak vera u Hrista ali pogrešna. Satanisti i ateisti više ne tvrde da Bog ne postoji, nego put do Boga prikazuje na
različite načine, od paganstva do spiritizma, panteizma i ekumenske religije, preko astrologije i animizma, hindu
učenja, budizma, bramanizma izmešanog sa hrišćanstvom. Takođe i hrišćanstvo bez Hrista. Negiranje načela i
vrednosti koje je Isus Hrist ostavio u Jevanđeljima, negiranje, menjanje i brisanje Božjeg zakona, deset zapovesti.
Njegov cilj je verovati u bilo šta samo ne u Isusa Hrista kao Spasitelja i njegovu žrtvu za grešnika.
„Došao sam da uspostavim novu religiju”, kaže za sebe lažni mesija Lord Maitreja (Maitreya), „došao sam da
učim putu samo-ispunjenja.” Tako on nudi ljudima nešto što nije ni religija, ni ideologija, on nudi korist onima koji
su religiozni, ali i onima koji to nisu - za svakog po nešto. Dalje on govori: „Ja sam vam došao kao lopov u noći, tako
da vi sada niste uzbuđeni zbog toga. Ali, polako, kako ćete postajati svesni, moći ćete da „svarite” ono što ste „pojeli”
i postaćete svesni (poznaćete) mene i nećete se (doktrinama) boriti protiv mene.” Maitreja, duhovni učitelj, avatar,
sa mnogo imena i prilagodljiv podneblju je tipičan primer onoga šta Nju Ejdž pokret propagira, to što oni nude i
jeste i nije religija. Oni će se truditi da stvore dodirne tačke sa svim postojećim religijama, da bi tako to što nude
učinili prihvatljivim za što više ljudi. Tako napr. možete čuti tvrđenja da je Isus proveo 18 godina u Indiji gde je
proučavao Hinduizam i učenja Bude, plus panteizam i magiju. Veoma često, Nju Ejdž nudi brzi pristup sreći, zdravlju
i bogatstvu, kroz razne rituale, meditacije ili mentalne vežbe, gde se oni koji to prodaju brzo obogate, a „kupac” kad
shvati da je ispao ovca bude kasno. Pojava u hrišćanskom svetu zvana ekumenizam, je veoma važna za Nju Ejdž
pokret, jer je to prvi korak u stvaranju „novog (Rimskog) hrišćanstva”, koje će ravnopravno da prigrli sve
veroispovesti, pa i nehrišćanske religije. Psihologija je glavno oružje ideje ekumenizma, kao i Nju Ejdža.
Najprodavanije su knjige na temu psihologije. Zagovaraju se tolerancija, prihvatanje različitosti, bratstvo, „jedan
Bog, vera, crkva”, humanost itd. To se zagovara ali je ono što se vidi nešto sasvim drugo.
„Drevna mudrost“ Vavilona, Egipta i Grčke - ne Biblije - to je temelj sve istine:
Albert (Al) Gor (političar) predstavlja sebe kao osobu koja veruje da čovečanstvo treba da ima „majku boginju”
koju će da obožava. On tvrdi da bi na osnovu „pozitivnog” iskustva drevnog Hinduizma to trebala da bude „majka
zemlja”, jer čovek i priroda su jedno, a Bog je deo prirode, i priroda deo Boga. Ovaj poznati političar, nekadašnji
baptista, je postao predani poklonik Nju Ejdža. U Nju Ejdžu je ogroman procenat doktrina i simbola koji potiču iz
Vavilona, i Egipta. Ima tu verovanja i tradicije Druida, severnoameričkih Indijanaca, ali je uglavnom poreklo
novodobaških ideja vavilonsko i egipatsko. Ankovi, trouglovi, piramide, triskele, svastike, astrološki simboli, koji
potiču od obožavanja planeta, obožavanje prirode, praznici proleća… Bibliju prikazuju kao knjigu koju su napisali
ljudi, a ne knjigu Bogom nadahnutu i istinitu. Po njihovom mišljenju Biblija nikako ne može da se meri sa „drevnim”
starim spisima – istinama, kao što su Vede na primer. S druge strane, oni će odati priznanje Bibliji kao knjizi koja
sadrži dobre životne principe i učenja, ali će da negiraju Onoga na koga ona ukazuje – Hrista Spasitelja. Citiraće
njene stihove i izvlačiti iz konteksta, tumačiti kako hoće.
Greh i zlo ne postoji kao kategorija. Mir i ljubav su konačna stvarnost:

~ 249 ~

Nju Ejdž pokret negira postojanje Božjeg konačnog i suda. Oni takođe poriču i postojanje greha i zla. Bog (energija
kosmosa) je daleko iznad dobra i zla. Čovek je odgovoran karmi, maglovitoj budućnosti novog rođenja, a za učinjena
nedela kajanje ne mora da postoji, jer ne postoji ni lična odgovornost, odgovornost se svaljuje na želje i strasti, i
vernik nastoji da sebe oslobodi želja. Po učenju hinduizma čovek će u svakom slučaju po zakonu karme, kad tad doći
do savršenstva, do nirvane, oslobođenja od ciklusa rađanja i sjedinjenja sa savršenom energijom, što se naziva
Nirvana. Nema odgovornosti i svako će da dočeka kraj ciklusa rađanja i umiranja.

Gnosticizam

Gnosticizam (grč. γνώσις gnosis - znanje ) je sinkretički verski pokret koji se razvijao u ranim vekovima
hrišćanstva, dok nije naizgled potisnut u 4. veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva.
Gnostici su učili da se čovek može spasiti samo ako spozna Boga, ako jednostavno znanjma može da objasni Boga.
Oni su hteli teološke dogme misaono istraživati. Protiv gnostika istupili su crkveni apologeti (branioci) koji su
zahtevali verovanje bez ikakvog znanja. Gnosa (grčki: γνώσις gnosis - znanje, saznanje, spoznaja, uvid) je grčka reč,
izvorno korišćena u Platonovim filozofskim spisima. Gnosa se najčešće upotrebljava da označi duhovno znanje
prosvetljenog čoveka, koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom ili božanskom.
Gnosticizam je termin koji su zapadni naučnici skovali u 19. i 20. veku sa ciljem da obuhvate ogromnu raznolikost
grupa iz ranohrišćanskog doba koje su postojale mimo zvanične hrišćanske hijerarhije. Istoričari religije još uvijek
raspravljaju o tome treba li se gnosticizam shvatiti kao pokret unutar hrišćanstva ili kao mnogo širi i nezavisan
pokret, koji je hrišćanstvu čak prethodio, što je bliže istini, jer gnostička učenja je zastupao Platon, davno pre
hrišćanstva. Do 20. veka gnostičko učenje je bivalo rekonstruisano uglavnom na osnovu kritike pravovernih teologa
koji su pisali protiv jeresi (to jest heresiologa) kao što su bili Irinej Lionski, Justin Filozof, Origen iz Aleksandrije.
Međutim, u drugoj polovini 20. veka je pronađen veći broj izvornih spisa, nazvanih apokrifima, koji nam prenose
gnostičko gledište. Po nekima su ti apokrifi pripremljeni i odneti na mesta gde treba da budu „pronađeni.” Kasnije
su upotrebljeni za pisanje bestselera poput „Sveta krv sveti gral” Majkla Bejdženta i „Da Vinčijevog koda” Dena
Brauna. Sve u cilju diskreditacije hrišćanskog učenja i jačanja ekumenskog i harizmatskog pokreta, i što je najvažnije,
svođenaj Isusa Hrista na nivo običnog čoveka, učitelja a ne Boga i Mesije. Jedno od najvećih otkrića je biblioteka
Nag Hamadi, u gorenjem Egiptu, 1945. godine. Gnostici su, pored vere, naglašavali i važnost saznavanja o duhovnim
stvarima. Oni smatraju da su ljudi božanske duše zarobljene u materijalnom svetu (jako slično učenju budizma i
hinduizma). Materija je stvorena od strane nesavršenog ili zlog bića, Demijurga, koji se često poistovećuje sa Bogom
Starog zaveta, nasuprot Bogu Novog zaveta. Gnostici zlo poistovjećuju s materijalnim, a dobro s duhovnim svijetom.
Oni smatraju da se čovjek mora okrenuti sebi i posvetiti mudrosti (sofiji) da bi spoznao svet i oslobodio se njegovih
okova. Kao i Teozofija Helene Blavacke. „Napustite traganje za Bogom, za kosmosom i sličnim. Umesto toga, počnite
od sebe. Zapitajte se ko i vama prisvaja sve kad kaže moj duh, moje srce, moj Bog. Pronađite izvore ljubavi, radosti,
mržnje i žudnje... Ako pažljivo ispitate sve, naći ćete to u sebi.“ (gnostički tekst „Petrovo otkrivenje”).

Sistem Valentina (160 n. ere), hrišćanina iz Aleksandrije, koji je propovedao svoje učenje u Rimu u isto vreme sa
Markionom, između 135. i 160. godine, koncentrisan je na ideju „plerome” (punoće). Čisti duhovni svet (punoća)
sastavljen je od jedinstva božanskih emanacija Oca. Materijalni svet, koji je po svojoj suštini zao, bio je preuređen
od Demijurga. Logos-Hristos nije istovetan sa Bogom-Tvorcem, nego je njegova duhovna emanacija (nešto kao
avatar). Spasenje je čin spoznaje, potreban radi ponovnog vraćanja u harmoniju punoće (plerome). Smatra se da je
autor nekanonskog Jevanćelja po Filipu neki Valentin učenik.

„Niti strahujte od tela niti ga volite. Ako ga se budete bojali, ono će zavladati vama; ako ga budete voleli ono će
vas proždrati i paralizovati.“ Neki gnostički tekstovi pokazuju neoplatonističku filozofsku orijentaciju. Plotin, vodeći
neoplatonist iz 3. veka, o gnosticima u svojoj školi rekao je sledeće: „Imamo obzira prema nekim našim prijateljima
koji su tu (gnostičku) misao usvojili pre nego što su nam postali prijatelji, i nastavljaju tako misliti, iako ne znam kako
u tome uspevaju.”

Gnosticizam je bio rasprostranjen sredozemljem i srednjim istokom u prvim vekovima hrišćanstva. Mnogi
naučnici danas smatraju da je gnosticizam, najpre u čistom obliku, a potom sliven sa manihejstvom (od III veka) i
hrišćanstvom (markioniti, vardesaniti, i dr.), dugo bio saputnik crkve. Gnostici su u hrišćanstvo uneli mnoge sadržaje
iz orijentalnih religija i mitova. Iako ih je Crkva smatrala jereticima, oni sebe nisu tako doživljavali, što najbolje
oslikava sledeći zapis: „Ne smatrasmo sebe jereticima već božjim ljudima, kojima je Gospod dao pamet da misle, a
ne samo da slepo veruju. Da bi mogli verovati moramo sumnjati. Tragali smo za savršenim saznanjem (gnosa), onim
koje doseže s druge strane privida, i omogućuje objašnjenje svih stvari i pojava.“ Ipak, na njihovu žalost, Isus Hristos
ističe važnost vere i verovanja, i u Starom i u Novom zavetu. Kada je Rimsko carstvo prihvatilo hrišćanstvo kao
zvaničnu religiju u 4. veku, gnosticizam je potiskivan kao jeres, ali do danas nije potisnut. Kiparski episkop Epifan,
koji piše protiv jeresi, opisuje svoj susret s gnosticizmom u Egiptu, otprilike u doba navodnog nastajanja zbirke Nag

~ 250 ~