VANZEMALJCI,NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK

Hamadi: „I sam sam naišao na tu sektu, ljubljeni, te sam ove stvari čuo lično, iz usta gnostika. Te zabludele žene nisu
mi samo razotkrile svoje učenje, nego su me u svojoj besramnoj smelosti pokušale zavesti ... No, milostivi me Bog
spasio njihove zloće, stoga - pročitavši njihove knjige, shvativši njihove prave namere i ne dajući se time zavesti -
pobegao sam ne zagrizavši mamac, te sam smesta o svemu izvestio tamošnje episkope i pronašao one koji su se
skrivali u crkvi. Njih otprilike osamdesetoro potom je protjerano iz grada, konačno očišćenog od toga korova.”
Početkom 5. veka, opat Belog manastira u Panopolisu (stotinjak km nizvodno od Nag Hamadija), napao je grupu u
obližnjemu hramu Pneuita, koja je za sebe tvrdila da „nema kralja”, i obožavala Demijurga i nije prihvatala Kirila,
aleksandrijskog arhiepiskopa. On je zapretio jereticima izjavivši: „Nateraću vas da primite ... arhiepiskopa Kirila, ili
će većina vas umreti od mača, a pošteđeni će biti izgnani.” Ovo mnogo govori i o karakteru zvaničnog hrišćanstva,
kasnijih vekova, koje je napuštalo Jevanđelje. Hrisos nije bio za progone, i crkva koja progoni je dokazivala da je
daleko od Hrista. Progon gnostika nikada nije sproveden, već se učenje polako uvlačilo posebno u rimsku crkvu.
Neki hrišćani koji su nastojali da se drže izvornog učenja Svetog Pisma su bili optuživani za gnostička učenja i
progonjeni, iako su oni koji su ih progonili, pravoslavni i rimski klerikalci bili bliski gnosticizmu. Persijski gnosticizam
je oličen u Mandenizmu (naziv nastao od reči: Mandā - Znanje), koji se još uvek u malom broju praktikuje u delovima
Iraka i iranske oblasti Huzistan. Sirijsko-egipatski gnosticizam je uglavnom bio pod platonovskim uticajem. Stvaranje
su opisivali kao seriju emanacija (izviranje, izlivanje) iz prvobitne supstance, što rezultira nastankom materijalnog
sveta. Nešto slično tvrde i evolucionisti. Zato su zlo opisivali kao materiju koja je inferiorna božanstvu, a zlo su
smatrali nedostatskom duhovnog uvida, pre nego samostalnom duhovnom silom. Zlo je smatrano najvećom
udaljenošću od božanskog principa. Njihovo učenje je uključivalo spise povezane sa hrišćanstvom a mnogi od njih
su sebe nazivali hrišćanima, iako su imali dosta različita gledišta od dogmatski određenog crkvenog hrišćanstva.
Veliki broj njihovih spisa nam je postao poznat preko biblioteke navodno otkrivene u Nag Hamadiju. U Persiji je
gnosticizam bio zastupnjen i preko manihejskog učenja koje se kasnije proširilo Sirijom, Severnom Arabijom,
Egiptom i Severnom Afrikom (gde ga je zastupao i Avgustin od 373. do 382.); iz Sirije se dalje raširilo Palestinom,
Malom Azijom i Jermenijom. Po tvrdnjama tradicionalnih crkvenih hroničara je u Jermeniji gnostičko učenje u 6.
veku izvršilo uticaj na pavlićanstvo, a preko njega i na katarsko, hugenotsko i bogumilsko učenje u srednjem veku.
To ne mora biti istina, jer nema Katara da to potvrde, kao ni Bogumila, koji su optuživani za gnostički dualizam, i
bivali progonjeni od zvanične crkve. Oni su ustvari progonjeni zbog verovanja po savesti i Jevanđeljima a ne onako
kako su to zahtevali tradicionalni popovi.

Među predstavnike ranohrišćanskog gnosticizma ubrajaju se: Simon Mag iz Samarije, Pont (rođen oko 85),
Nikolaj, osnivač Nikolaita (Nikolinaca – kada se Bog u Otkrivenju Jovanovom obraća Efeskoj crkvi, pominje
„Nikolince, na koje (Bog) mrzi, tj, na njihovu nauku, koja nije po volji Božjoj.” (Otkrivenje 2.6)). Kerint, savremenik
Apostola Jovana Menandar iz Samarije, Satornil iz Antiohije, Vasilid iz Aleksandrije (oko 125), Valentin iz
Aleksandrije (umro 160.), Karpokrat (155-166), Kerdon Markion od Sinope Vardesan iz Edese (rođen 154), Barzani
iz Sirije (154-222). Najbitnije je u gnostičkim učenjima, a tiče se hrišćana, to što se u njima negira Hristovo božanstvo
i uloga Mesije, Spasitelja. To Nju Ejdžu odgovara, pa se dobija modifikovano hrišćanstvo bez Hrista.

U 20. veku, nakon pronalaska mnogobrojnih starih rukopisa, od kojih su najpoznatiji apokrifni spisi iz Nag
Hamadija, dolazi do obnovljanja interesa za gnosticizam, sa jačanjem Nju Ejdž poretka. Gnostička učenja su jako
obimna i vrlo širok pojam, ali će ih svaki vredan čitalac Biblije prepoznati i razobličiti.

Vavilonska misterijska religija

Čovekoboštvo, egocentrična ljubav prema sebi, karma i reinkarnacija, numerologija, parapsihološke veštine,
levitacija, astralna putovanja, hipnoza, šamanizam, kult prirode, mantre, jantre, obožavanje bogova i boginja, kult
vatre, vizualizacija, ritualni promiskuitet, nekromantija, astrologija, evolucionizam, droge, okultni simboli i
meditacije, misterije i inicijacije, promenjena stanja svesti. Drevne doktrine, simboli, i učenja koja do danas opstaju
imaju svoju prapostojbinu, iz koje su se širila i modifikovala. Osnova nove religije je drevni vavilonski paganizam, i
sve ove doktrine potiču iz drevnog Vavilona, sa primesama Egipta i Grčke. Vavilonska misterijska religija se raširila
celim svetom, a o njoj su pisali mnogi autori, uglavnom nezapaženi, jer sama misterijska religija je uspela da se
uvuče i u tradicionalno hrišćanstvo, da stvori Kabalu, pa i sam Nju Ejdž vuče korene iz nje. Otkud da se baš toliko
pominje Vavvilon, grad koji je u vreme Aleksandra Velikog počeo da propada i koji je danas gomila ruševina. Iz tog
razloga št se u njemu začela pobuna protiv Boga nakon Potopa, kada je jedan vladar odlučio da postane Božji
neprijatelj u službi Božjeg duhovnog neprijatelja, i da stvara svoje cartvo na Zemlji. Prvi njegov korak je bolo
građenje kule, koja je bila četvorostrana piramida sa zaravnjenim vrhom. Ta piramida je porušena, ali se zna kako
je izgledala, jer su ostali mnogi zigurati u Mesopotamiji, kao njene kopije i sve piramidalne građevine su nastale kao
uspomena na Vavilonsku kulu. U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, u prvom veku n. ere, grad Vavilon je
već odavno bio napušten. Od njega su ostale samo ruševine, kao što su to starozavetni poroci i prorekli. Ipak, iako

~ 251 ~

je grad Vavilon bio uništen, religijski pojmovi i običaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje i snažno se
ukorenili među mnogim narodima. Šta je bila religija drevnog Vavilona? Kako je izgledao njen početak? Koje
značenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim što Jovan piše u Otkrivenju?

Ako okrenemo unazad stranice istorije, kao i zapise u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa, kada su ljudi
počeli da se sele s istoka, „...nađoše ravnicu u zemlji Senar (Sumer) i naseliše se onde”. Baš tu, u zemlji Senar, ili
Sumer, bio je sagrađen grad Vavilon, po Bibliji prvi grad koji je nastao nakon Potopa (1. knjiga Mojsijeva 10 i 11
glava). Tamo su velike reke Eufrat i Tigar nanele ogromne količine plodne zemlje, koja je darovala obilne letine.
Biblija kaže da je graditelj Vavilona bio Nevrod ili Nimrud, unuk Hama, sina Nojevog.

„Hus rodi Nevroda; a on prvi bi silan na Zemlji. Beše dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: Dobar lovac pred
Gospodom kao Nevrod” (1. Mojsijeva 10. 8-10). Postao je moćnik, prvi vladar. „Početak njegovom carstvu beše
Vavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru.“ Prvo carstvo spomenuto u Bibliji je upravo Nimrodovo carstvo.
Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stoji činjenica da je on bio
bezbožni vladar. Ime Nimrod dolazi od reči „marad“ i znači „on se pobunio.“ Izraz „pred Gospodom” može da ima
vrlo negativno značenje – protiv Gospoda (reč pred može da znači i protiv ili nasuprot). „Jevrejska enciklopedija“
(The Jewish Encyclopedia) kaže da je Nimrod bio „onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.“ Poznati
istoričar Josif Flavije piše: „Nimrod je bio taj koji ih je podstakao na vređanje Boga i neposlušnost prema Njemu...
on je takođe postepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazeći drugi način da odvrati ljude od strahopoštovanja
prema Bogu... narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu i sagradili su kulu ne štedeći trud, ne
pokazavši ni trunku nemara u poslu: i zbog mnoštva ruku zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko ...
Mesto na kom su gradili kulu sada se naziva Vavilon.“ Kula je bila piramidalnog oblika, četvorostrana piramida ili
zigurat. Zasnivajući svoje zaključke na podacima koji su došli do nas kroz istoriju, legende i mitologiju, autor
Aleksandar Hislop (Knjiga „Dva Vavilona“) je detaljno opisao kako se vavilonska religija razvila oko tradicija
povezanim s Nimrodom, njegovom ženom Semiramidom i njenim sinom Tamuzom. Kada je Nimrod umro, prema
starim zapisima, njegovo telo je bilo rasečeno na komade i razaslato u razne krajeve zemlje. Sličnu sudbinu je, po
legendi doživeo i Oziris u Egiptu. Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavilonu, njegova žena
Semiramida proglasila ga je bogom sunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to dete
reinkarnirani Nimrod koji se ponovo rodio. Otud i potiču lažna trojstva koja su se pominjala u svom kulturama koje
su imale sunce kao boga. Tamuzova majka je znala za proročanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od žene, jer je to
već od davnina bilo poznato, a sudeći po religiji vavilonskih i egipatskih žreca, čiji je okultizam preživeo do danas,
Semuramida je kao prvosveštenica opštila sa „bogovima“ (demonima), i morala je znati za proročanstvo o dolasku
Spasitelja, koji će se roditi kao čovek, a otac okultizma je rođeni falsifikator, pa je u svakoj kulturi „naštancovao“ po
neko trojstvo. Slike i kipovi u tradicionalnim crkvama, koje predstavljaj Mariju sa bebom Isusom nisu hrišćanski,
nego potiču iz Vavilona. Semiramida (Ištar) sa Tamuzom, Izida sa Horusom, Devaki sa Krišnom, Venera sa Jupiterom,
Isi i Isvara, a ti prikazi su nađeni i u Meksiku i Peruu. U hrišćanskoj tradiciji je Semiramida postala Marija iako njeno
obožavanje i štovanje nema nikakva utemeljenja u Bibliji.

Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem tajanstvenih simbola, pa se zbog toga i naziva misterijska
religija. Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. S obzirom da se verovalo da je Nimrod bog
sunca, ili Val (Baal), vatru su smatrali njegovim zemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao što ćemo kasnije
opisati, u njegovu čast bile paljene sveće i ritualne vatre. Nimrod je bio simbolički prikazivan i na druge načine:
likovima sunca, ribama, drvećem, stubovima i životinjama, ponajviše zmija. Ovde je i nastala astrologija, koja potiče
od verovanja u planete – bogove, koji imaju uticaj na živote ljudi, znamo da ih je bilo dvanaest. Magija, okultizam i
mistika su pratile vavilonsku misrerijsku religiju, u koju su bili upućeni samo inicijati, mudraci, žreci, ili kako ih
Biblijski autor u knjizi proroka Danila naziva „Haldeji“, pošto je sam Danilo, kao jevrejski rob službovao na
vavilonskom dvoru u vreme vladavine Haldejaca, elite Vavilonskog carstva. Haldejci su po Bibliji bili naučnici,
čarobnjaci, žreci, sveštenici, astrolozi („zvezdari“) i magovi. Inače, haldejski sveštenici su dali astrologiji geometrijske
i astronomske podatke, jer su pratili kretanja nebeskih tela, bili upućeni u precesiju, najavljivali pomračenja sunca i
meseca, kretanje planeta. Inače, sam Nevrod je zahtevao obožavanje, što su to činili i kasniji vladari Egipta i Rima.
Nevrod je bio ratnik. A ntički istoričar Trog pompej opisuje Nevroda: „U Ninivi je bio slavljen kao bog Ninus, bog
rata, a njegovo egipatsko ime je bilo Oziris...“ Ovaj vladar je pokrenuo pobunu protiv Boga, i začeo jedan verski
sistem nasuprot onome što je Bog želeo, a što je zapisano u Bibliji i nigde više. Biblija počinje rečima: „U početku“
a završava sa „Amin“ i jasno je da se u svetu vodi bitka između dve religije, između Hrista i sotone, između dobra i
zla, između legitimne vlasti i pobune. Upravo je pobuna, koju je pali anđeo započeo na nebu preneta na zemlju, i
među ljude. Predstavnici pobune su sa Nevrodom (Nimrud) i Semiramidom, stvorili religijski sistem nasuprot Bogu,
uvodeći kult sunca, veštičarstvo, magiju, okultizam, obožavanje planeta, astrologiju... pa sve do današnjeg dana, do
kada se ništa nije promenilo, osim terminologije. Ono što je hteo Nevrod, gradnjom kule u Vavilonu i postavljanjem
sebe kao globalnog mesije i kralja, isto žele i danas, uspostavom jedne Nju Ejdž – ekumenske religije i sa jednim

~ 252 ~

vladarem, sad zvali mi njega antihrist ili predsednik sveta, svejedno je. I tada je postojao duhovni učitelj, koji je
savetovao Nevroda, koji savetuje vrhovne žrece Iluminata, vrhovne masone, okultiste, Kroulija, La Veja.. Isti kroz
sve vekove. Pagansko božanstvo sunca, Bejlin Tibetanac ili Maitreja.

Nju Ejdž nije ništa novo, on je moderna kompilacija i nastavak starih paganskih religija i tradicija, koje se nikada
nisu prekidale. Drevno paganstvo je modifikovano kroz discipline samopomoći, kultove, astrologiju, subkulture, rok
muziku, umetnost, filmove, posebno epsku fantastiku, književnost, pop kulturu… svakome po nešto. Nju Ejdž se ne
može nazvati nekakvom novom religijom, reč je o jednom konglomeratu pokreta, filozofija, kultova, disciplina, koje
se uvlače u sve religije, tradicije i društva.

Iako vavilonska misterijska religija, kao i njen naslednik i čedo Nju Ejdž na prvi pogled liče na nešto veoma
zbrkano, oni to uopšte nisu. Da bi se ovo moglo ispravno shvatiti, mora ga se sagledavati u okviru ideje Novi svetski
poredak koji zagovara jednu vladu, jednog vođu, jednu ekonomiju i jednu religiju. To je veoma stari plan. Rendal
Bejr, bivši Nju Ejdž vođa, koji je postao jevanđeoski hrišćanin, u svojoj knjizi: „Unutar Nju Ejdž košmara” (Inside The
New Age Nightmare), piše: „Postoje jasno zacrtani ciljevi, i oni su kompletna revolucionarna promena svih temelja
društva, ne samo američkog, već celog sveta - globalno. Plan je da se potpuno restruktuira cela planetarna
civilizacija tako da postoji samo jedna svetska vlada i jedno planetarno državljanstvo, da granice i razlike među
narodima budu potpuno nebitne. Ova privlačna ideja nudi ovom očajnom svetu rešenja za velike globalne
probleme. Nudi mir, blagostanje i velike mogućnosti.” To zvuči dobro. Odlično. Nema granica, viza, može se iz
Angole doći u Norvešku. Znajući ovo, nije ni čudo što Nju Ejdž nalazi sve više pristalica među vodećim svetskim
političarima, naučnicima i biznismenima koji svoji ugledom i kapitalom promovišu ovaj pokret, kao i među milionima
koji očekuju da bude bolje i koji su umorni od lokalnih korumpiranih vlada, kriza, sukoba i izneverenih očekivanja.
Ali ima i druga strana. Globalna vlada ima ciljeve o kojima ćemo da govorimo, koji su strašniji od onog šta je Hitler
planirao. Jedan od glavnih ciljeva Nju Ejdža, verovatno glavni, je da hrišćanstvo diskredituju do te mere da postane
odbačeno i omraženo od ljudi. Hrišćane treba okarakterisati kao „slepe i uskoumne”, „zaostale u shvatanjima” i
učiniti ih nepoželjnim, i najnižim slojem društva. Ima mnogo načina da se to uradi.Osnivanjem organizacija koje
navodno brane hrišćanstvo, a to čine lancima, palicama, i noževima. Razbijanje Gej parade u Beogradu 2004 je
okarakterisano kao „divljanje pravoslavnih fašista.” Drugi način je poplava romana, knjiga, filmova i dokumentaraca
koji će na „naučnoj” osnovi dokazivati da je Hristos Isus mit, da nije postojao, a i da je postojao bio je prevarant,
običan učitelj koji je imao porodicu, decu, i koji je „namestio” raspeće. U sve ovo se upliće misterija, tajanstvenost,
pa se masama čini privlačno, poput priče dena Brauna „Da Vinčijev kod”. Pošto evolucija više ne pije vodu” ubacuje
se teorija o vanzemaljskom poreklu ljudi (Dejvid Ajk, Zeharija Sičin) i ljudi bez predznanja nasedaju na ove priče bez
provere. Većina nema vremena da čita, i ne želi da čita pa se hvata za ono što gleda na TV-u. Nemoralnost u
tradicionalnim crkvama koje više i nisu hrišćanske je još jedan razlog napada na hrišćanstvo, pa se ljudi učlanjuju u
Nju Ejdž kultove i udruženja. Biblija se optužuje da je falsifikat, dok original navodno čuva Vatikan, kao i da je
antiženska knjiga, koja ne dozvoljava „emancipaciju” žene i od žene stvara robinju. Emancipacija žene treba da bude
jeno izjednačavanje sa muškarcem u svemu, ali ona od nje stvara u prostitutku, hladnu žderačicu muškaraca,
karijeristkinju čiju decu, ako ih i ima, odgajaju drugi, i koja je u braku iz interesa i razvodi se ako brak nije u skladu
sa trendovima i ako suprug nije dovoljno „sposoban” da plaća njene egzibicije.

Vavilonska misterijska religija je imala i hramsku prostituciju, kao i gej i lezbo sveštenike i sveštenice, a sami
bogovi i heroji su bili homoseksualci. Novo Doba popularizuje gej i lezbo kao slobodu i neograničenu ljubav. Seks je
imao visoko mesto u misterijama, a danas ako pogledate bilo koju reklamu, bilbord, reklamni pano, plakat, flajer,
na 99 % njih je zavodljivo žensko telo, osmeh koji poziva na blud, gola ženska noga ili bar usne koje očekuju poljubac.
Vavlonska misterijska religija ima preko 90 % sličnosti sa religijom Novog Doba na jednu stranu, a na drugu stranu
sa tradicionalnim hrišćanstvom, i na treću sa tajnim kultovima i društvima poput masona, rozenkrojcera, iluminata,
Lobanje i kosti, Hašašina, templara itd…

Sledbenici Isusa Hrista u svemu ovome treba jasno da vide da je na delu veliko pripremanje pozornice za dolazak
Antihrista. Prema učenju mnogih Nju Ejdž grupa jedan svetski vođa (Antihrist), će se pojaviti u dobu (znaku) Vodolije
i ozvaničiće Novi svetski poredak. Ovaj vođa će sve ljudi povesti u „prosvetljenje”, i tako neki čekaju javno
pojavljivanje Maritreje, koji je obećao da će se pojaviti posle kraha svetske berze, (bankrotstva) koju je prorekao, i
da će on uneti red u haos. Od 2008 se dešava neverovatna kriza na celom svetu. Naravno, ekipa stvara haos da bi
uvodila red. Ne treba puno mudrosti da se to uvidi. Pokvarene i korumpirane vlade, korporacije i političke partije
zajedno rade na cilju porobljavanja čitavog sveta koji će da predaju u ruke svojim satanističkim šefovima, iako su i
sami satanisti, ako ne kao pripadnici Iluminata onda po delima. Oni koji poznaju Bibliju prepoznaće u ovome
ispunjenje poslednjih proročanstava iz Otkrivenja Jovanovog. Biblija jasno proriče dolazak jedne svetske vlade i
jednog vođe, kao i progonstvo hrišćana, i same hrišćanske ideje, jer odbijaju da se pokore Antihristu i prime njegov
žig. Ipak, poput rimskog vladara koji je rekao „jao pobeđenima” tako i Bog, koji čeka da se vreme koje je dato ovom
svetu ispuni kaže „moja plata ide samnom da dam svakome po delima njegovim.” Kuća koju su ezoteristi gradili

~ 253 ~

4.000 godina će se srušiti za nekoliko dana kao kula od karata. Nju Ejdž pokret nije ništa novo. To je vavilonska
misterijska pobuna protiv Boga samo na nov način.

U delu o borbi između dobra i zla, između dva versko – religijska principa će biti više reči o uticaju vavilonske
misterijske religije, ali u kontekstu Novog Doba čemo ga i sada pomenuti, jer se ove crkve pretvaraju polagano u
novodobaške institucije, i njihove službe su sve više prolagođene religiji Novog Doba čije je sredstvo i ekumensko
delovanje.

Vavilonska misterijska religija i Novo Doba u tradicionalnom hrišćanstvu
Pominjući ženu ovog Nevroda, dobjamo početak kulta plodnosti, sa vrhovnom boginjom plodnosti, što je u Nju
ejdžu kult „majke zemlje“, proleća, meseca, ženom boga sunca. To je u početku bila Semiramida (Ištar), da bi
širenjem ideje dobila još imena: Izida, Devaki, Dijana, Astarota, Indrani, Šingmu, Koatlik... Semiramida je ustanovila
verovanje i da ljudi posle smrti na nebu idu na zvezde, i da svako ima „zvezdu vodilju“ na koju će da ode. Nju Ejdž
podržava i ovu ideju, osim reinkarnacije, jer kako bi inače spiritisti opravdavali prizivanje duhova. Ova „boginja“
raznih imena je prikazivana sa aureolom od zvezda oko glave, a tih je zvezda bilo dvanaest, kao i zvezda na zastavi
Evropske Unije. Ona je danas u tradicionalnom hrišćanstvu obožavana Marija...
Semiramida i njene naslednice

Semiramida nije prošlost. Antička kovanica i Kip slobode u Njujorku
~ 254 ~

Taj sistem idolatrije proširio se iz Vavilona na sve narode, jer su upravo iz Vavilona ljudi bili „raseljeni po svoj
Zemlji“ (1. Mojsijeva 11:9). Kada su otišli iz Vavilona, sa sobom su poneli i ideju obožavanja Sunca, majke i deteta, i
razne misterijske simbole. Svetski putnik, analitički istoričar Herodot, svedoči o prisutnosti te mistične religije i
njenih obreda u brojnim zemljama tadašnjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor iz kog su potekli
svi sistemi idolatrije. Pogledajmo samo predele za koje su nas u školi učili da nisu imali dodira dok Kolumbo nije
naleteo na obale Amerike, Meksiko, Peru, Ekvador, Gbatemala i piramide koje se tamo nalaze kao i jak kult Sunca.
Kakva sličnost sa piramidama – ziguratima u Mesopotamiji, i sa Egipatskim piramidama, i sa kasnijim piramidalnim
građevinama, kao što je bio Angkor u Kambodži. Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takođe potiče iz Azije i
„drevnog carstva u Babelu” (Vavilonu). U svom poznatom delu „Niniva i njeni ostaci“ (Nineveh and its Remains) ser
Henri, Lejard (Layard) navodi da posedujemo zajedničko svedočanstvo religijske i svetovne istorije, da je idolatrija
koja je nastala na području Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoričare je Aleksandar Hislop
(Alexander Hyslop) citirao u svom delu „Dva Vavilona“ upoređujući religiju drevnog Vavilona sa religijom koja dolazi
iz Vatikana, sa smelom ali tačnom tvrdnjom da je Rim moderni Vavilon, duhovni naravno, što će biti tema poslednjeg
poglavlja. Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao božanstva i religije iz raznih
paganskih zemalja nad kojima je vladao, a sve te religije potiču iz Vavilona. I car Konstantin, koga je hrišćanska
tradicija proglasila svecem je bio poklonik „Nepobedivog sunca“ što pominje i citirani Alberto Rivera. Kako je Vavilon
bio izvor mnogobožačke religije u tim zemljama, jasno nam je da je religija paganskog Rima bila zapravo vavilonska
religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u različite oblike sa različitim imenima, donoseći sa sobom
magijsko – okultnu praksu, obožavanje sunca i planeta, obožavanje vladara, simbole i paganske praznike, koji,
hristijanizovani, traju i danas. Nevrod nije sam učestvovao u ovom stvaranju okultno – paganskog verskog sistema.
Semiramidin prvi muž je bio Hus, otac Nevrodov a sin Hamov, koga su zvali Vil (zbunjivač) u Vavilonu, Hermes u
Egiptu, što je sinonim za sina Hama. Po grčkoj i egipatskoj antičkoj tradiciji je Hus ili Hermes bio „tumač bogova“,
prorok, osnivač rituala. U „Enciklopediji slobodnog zidarstva“ masona Alberta Makija (Albert Mackey) piše: „Hermes
u svim starim rukopisima, izveštajima sa legendama o sili, pominju Hermesa kao jednog od osnivača masonerije.“
Maki je dobro znao šta je pisao. Hermes je u Egiptu pa u Grčkoj bio glasnik bogova,posrednik između bogova i ljudi,
nešto kao žrec ili ono što se zvalo „pontifeks maksimus“ prvosveštenik mitraizma i kasniji rimski papa, most između
neba i zemlje. Izraz „hermetički“ – zatvoreno, dolazi od činjenice da je Hermes posedovao znanja koja su bila
zatvorena za većinu, kao što je masonska doktrina zatvorena i tajna, ili Nju Ejdž discipline, o kojima pravu istinu
znaju samo malobrojni. Tumač bogova, vrhovni sveštenik paganske religije ili misterija je nosio naziv „Pontifex
Maximus“ što je kao titulu nosio prvosveštenik sunca i vladar, kao na promer Cezar, kao tumač misterija i posrednik,
most. Tu titulu je car Gracijan 376 godine odbio iz hrišćanskih pobuda, znajući da ona pripada žrecima misterija, ali
ju je rimski biskup (papa) Dema 378 prihvatio. Takođe je nosio haldejsko naziv „Peter“, što je značilo „Tumač
(misterija)“ što je hrišćanska paganizovana tradicija povezala sa ribarem, Isusovim učenikom Petrom., koga je
trebalo dovesti u Rim i učiniti da postane prvi rimski biskup, za čega se pobrinula tradicija, mada nema nikakvih
dokaza da je Petar ikada bio u Rimu. Petar je ipak postao prvi papa, iako nikakve osnove nije bilo za to, niti Biblija
ni jednom jedinom rečju ne podupire Petrovo papstvo. Pape se po tradiciji nisu ženile kao ni njihovi prethodnici
vavilonski i egiparski žreci. Alberto Rivera je, pronašavši biblijski izveštaj o Petru, kao o čoveku koji je bio oženjen,
počeo da sumnja u crkvu za koju je bio spreman da pogine:

„Za vreme Avgustina, papu su nazivali rimskim biskupom. Sada je papa sunce, vladar univerzuma - svemira.
Zemaljski vladari su mesec i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu zemlja. U citatu se kaže
da Bog papi garantuje božansku pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno kontrolisao stanovništvo svake
države preko obrazovne, političke, ekonomske i vojne moći. Sledeći veliki šok doživeo sam u školi. Imao sam 16
godina. Nastavnik je rekao da je Petar prvi papa, a da bi to dokazao dodao je kako je Simon Petar stena na kojoj je
postavljena rimokatolička crkva.

„A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga. I odgovarajući Isus reče mu: blago tebi, Simone sine
Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome
kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. I daću ti ključeve od carstva nebeskoga; i što svežeš
na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima.” (Matej 16, 15-19)

Ja sam se tada ohrabrio i postavio pitanje koje me je gotovo uništilo: „Ja ne razumem, Vi ste nam rekli da u
latinskom i grčkom stoji da Simon znači pesak, a da Petar tu znači mali kamen. Nije li Isus ta stena?” Nastavnik je
odgovorio da je to jasno rečeno u staroj aramejskoj Bibliji koja više ne postoji. „Uostalom, Alberto, uopšte ti nisam
dozvolio da postavljaš pitanja.” Shvatio sam da sam izazvao samog papu, ali sam istrajao: „Molim Vas, dozvolite mi
da nastavim. Isus je rekao: Na toj steni ću sazidati svoju crkvu. Prema tome, Petar ne može biti stena, jer ga je malo
kasnije nazvao sotonom.”

„I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! To neće biti od tebe. A on se obrnuvši reče Petru: idi
od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božje nego ljudsko.” (Matej 16, 22.23). Na to se nastavnik jako

~ 255 ~

razljutio i poslao me je napolje: „Odmah nestani iz mog razreda. Govoriš kao jeretik ili čak kao ateista. Pričekaj
napolju!” Nakon dva sata nastavnik me je pozvao u svoju kancelariju gde me je čekalo novo iznenađenje. On mi je
objasnio: „Nisam te isterao iz razreda radi tvoje greške, već zato što je to što si govorio jako opasno. Isterao sam te,
jer sam morao zaštititi sebe, iako se, u stvari, slažem s tobom. Ali, svojim učenicima neću nikada pokazati u šta
verujem.” Rekao sam: „Ne razumem, oče! Ako bih Vas ja prijavio rektoru, Vi biste bili kažnjeni. To što činite, veoma
je opasno!“ Na to on dodade: „Jednoga dana ćeš i ti shvatiti da ima puno stvari o kojima ne smeš pričati. Upozorio
sam te, možeš ići!“ U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao upotrebljavati.
Jednog dana mi je jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je: „Alberto, s tim se
ide u život ili smrt. čitaj to!“ Bio sam prestrašen. U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti. „Imprimatur, nihil
obstat“ - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa. Pokušao sam da se oslobodim te knjige.
Znao sam da ću, ako se dozna da je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Te godine sam Novi Zavet
čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako me je potreslo kad sam
pročitao da je Petar bio oženjen.

„I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica,
i usta, i služaše mu.” (Matej 8, 14.15)” I odmah izašavši iz zbornice dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i
Jovanom. A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše mu za nju.” (Marko 1, 29.30)” Eda li nemamo vlasti
sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?” (1. Korinćanima 9, 5). Još više me je potresao
odlomak u 1. poslanici Timotiju:

„Istinita je reč: ako ko vladičanstva želi, dobru stvar želi. Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan,
pametan, pošten, gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac;
koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem; A ako ko ne ume svojim domom
upravljati, kako će se moći starati za crkvu Božju?” (1. Timotiju 3, 1-5) Kada sam pročitao:

„...A Isus pogledavši na nj reče: ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar (mali kamen)” (Jovan 1,
42). „Tada Petar napunivši se Duha Svetoga reče im: knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za
dobro delo koje učinismo bolesnu čoveku te on ozdravi; da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u
ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je
kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja, jer nema drugoga
imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela 4, 8-12), uverio sam se da sam bio u pravu kad
sam shvatio da Petar nije bio ta stena. To može biti samo i jedino Isus.“ (A. Rivera – svedočanstvo).

Celibat je takođe poticao iz vavilona! Po Aleksandru Hislopu, Riveri i ostalima koji Rim i Vavilon dovode u vezu,
celibat je bio obeležje najviših vavilonskih i egipatskih žreca, svešteničkog reda. (A. Hislop „Dva Vavilona“).

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izrađivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku, već i mnoge
predmete koji su imali skriveno, tajanstveno značenje, a bili su deo paganskog bogosluženja. Nezaobilazan primer
za to nalazimo u upotrebi antičkih obeliska. Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu
izgradila carica Semiramida. Biblija takođe, u knjizi proroka Danila spominje kip u Vavilonu koji je bio širok oko 2,7 i
visok 27 metara: „Popadaše i pokloniše se zlatnom kipu koji podiže car Nabukodonosor” (Danilo 3.7). Ipak, upotreba
obeliska je bila najraširenija u Egiptu, ali sam obelisk ne potiče iz Egipta, mada je egipatski vid misterijske relgije
prešao u Grčku a odatle u Rim i očuvao se do danas. Mnogi obelisci se još uvek nalaze u Egiptu, iako su neki
preneseni u druge zemlje. Jedan se nalazi u njujorškom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u
Rim i Pariz, i to sa razlogom, jer i tradicionalna crkva (Vatikan) i masoni, Iluminati (London, Pariz, Vašington) poštuju
boga sunca. Obelisk je izvorno povezan s obožavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, što je bila Nevrodova titula.
Kada su odbacili istinskog Boga, stari narodi su, uvidevši da daje život čoveku i biljkama, smatrali sunce bogom,
velikim darodavcem života, mada su samo malobrojni inicirani žreci znali da iza boga sunca stoji đavo, što masonski
pisac A. Pajk i priznaje. Nisu ljudi sami izmislili prinošenje dece i beba na žrtvu bogovima. Zna se kome je bila volja i
želja da uništi što više života, pa i danas postoji slična praksa, od abortusa do ritualnog ubijanja dece (poznato je da
najviše dece nestane uoči paganskih veštičijih praznika Beltane (31 april – 1. maj) i Noći veštica (31 oktobar – 1.
novembar.

Reči kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko različitih jevrejskih reči. Jedna od njih je reč matzebah, što znači
stubovi ili obelisci. Druga reč je hammanim, što znači sunčani stubovi, kipovi ili obelisci posvećeni suncu. Da bi
obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan položaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao
simbol falusa, uspravan položaj je takođe imao očigledno značenje. Imajući to na umu, zanimljivo je primetiti da je
prilikom izricanja Božje osude tog krivog bogosluženja, rečeno da se ti likovi „neće više podizati” (doslovno - neće
se ostaviti da stoje uspravno), već će biti srušeni. Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova očigledno
nije bila neobična praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru,
„Horusovom (Tamuzovom) prebivalištu.“ Postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu. To nije kopija
egipatskog obeliska, već upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antičko doba! Kada je misterijska religija

~ 256 ~

stigla u Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradili obelisci, već su se uz velike troškove transportovali iz
Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu.
Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra. Heliopolis je grčki
naziv za Betšemeš ili Baalbek („kuća sunca”), koji je bio centar egipatskog obožavanja sunca u to vreme. U Starom
zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao „stubovi u domu sunčanom” (tj. u Heliopolisu). Da ne
bude zabune, Heliopolis u Egiptu i Baalbek u Palestini su dva različita mesta ali sa istovetnom namenom. Upravo taj
isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom
„Majkom crkvom.“ Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i težak je 320
tona. Na sadašnju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premešten je 1586. godine po naredbi pape Siksta V.
Naravno, premeštanje ovog obeliska je bio veoma težak zadatak u to doba. Mnogi su preduzetnici odbili da prihvate
taj izazov, posebno zato što je papa odredio smrtnu kaznu za izvođače posla ako obelisk padne i razbije se. Konačno
se čovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 vitala za dizanje, 160 konja i ekipom od 800
radnika, započeo je premeštanje. Bilo je to 10. septembra 1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od
posmatrača se, pod pretnjom smrtne kazne, zahtevalo da ćuti dok se obelisk premešta. Konačno, nakon što su bili
blizu neuspeha, obelisk je bio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnoštva.
Egipatski idol je bio „posvećen krstu” (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadrži komad krsta na kome je
bio razapet Hristos), odslužena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje. Ispred Crkve svetog Petra, na
kružnm dvorištu ispred nje, centru tog dvorišta nalazi se obelisk. Dvorište je omeđeno sa 248 dorskih stubova koji
koštaju oko milion dolara. Ti stubovi su izrađeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima. Poput obeliska,
paganski stubovi su često bili obožavani kao misterijske forme falusa. U Nju ejdžu je simbolika seksa neverovatno
jaka, kao i isticanje seksualne energije. U predvorju paganskog hrama „boginje Majke“ u Heliopolisu postoji natpis
koji se odnosi na stubove, a koji glasi: „Ja, Dionizije, posvećujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.” Misterijska religija
se uvukla u crkvu. Od tradicionalne crkve su ostala samo hrišćanska imena i terminologija i ništa više. Karakter
njenog klera ne odaje ni 1 % karaktera Isusa Hrista i merila Jevanđelja, a sam kler ne poučava narod jevanđelju već
je narod ostavljen sam sebi. Istočna crkva traži odanost naciji, nacionalnim svetiteljima, od kojih su mnogi bili
zločinci, koji su progonili neistomišljenike i inoverne i odanost samoj crkvi, dok se Hristos pominje samo
deklarativno. Relikvije takođe nemaju ništa sa Hristovom naukom, kao ni praznici, pa su mnogi praznici vezani za
kult sunca, i kult mrtvih (kao npr slave u SPC) Zapadna crkva traži poštovanje pape, crkve, sakramenata i ponajviše
device Marije. Sami praznici u tim crkvama potiču direktno oiz vavilonske misterijske religije i vezani su za kult sunca
i plodnosti. Božić, koji se slavi 25. decembra je dan rođenja Tamuza, Horusa i Mitre, to je vreme zimskog solsticija,
kada se sunce pojavljuje duže i dan postaje duži. Božićno drvce, jelka i badnjak imaju pagansko poreklo iz kulta
sunca. Biblija pominje rođenje Spasitelje u vreme kada su pastiri bili aktivni, a tada je bilo i trave, što znači da nikako
nije bila zima, a takođe nigde, ni na jednom mestu ne ostavlja datum Hristovog rođenja i obavezu da ga mi moramo
slaviti. Čak štaviše, slavljenje rođendana se pominje u Bibliji svega dva puta, i slavljenici su dva zlikovca, prvi je
egipatski faraon u Starom Zavetu, a drugi je Irod u Novom zavetu, po čijem je nalogu ubijen Jovan Krstitelj, baš u
noći rođendanske terevenke. „Katolička enciklopedija“ kaže:

„Božić nije postojao među ranim crkvenim praznicima. Irinej i Tertulijan ga izostavljaju sa svog popisa praznika.
Kasnije kada se počeo obeležavati u raznim crkvama, uzimani su različiti datumi. Tek pred kraj IV veka je Crkva
počela da svetkuje Božić 25. decembra, da bi u V veku bila izdata naredba da se Hristovo rođenje zauvek slavi na taj
datum, premda je to bio dan drevne rimske proslave rođenja boga Sola, što je jedno od imena za boga sunca.“ Isti
izvor dalje nastevlja: „Dobro poznata solarna proslava Natalis Invicti (rođenje nepobedivog sunca) koja se slavila 25.
decembram snažno je uticala na odluku izbora datuma.“ Rimsko praznovanje Saturnalija je uticalo na način proslave
Božića, dok je drvo (jelka) bilo isto vavilonskog porekla. Zimzeleno drvo je simbolizovalo Tamuza. Za druide u Evropi
je to bio hrast, u egiptu palma. Ta su drveta kićena kuglama, a praznici su proslavljani iz pijanke i orgijanja. I drugi
praznici su izvučeni iz paganstva i hristijanizovani. Juna meseca, 24-tog se slavi rođenje Svetog Jovana, a taj je
praznik devnog boga – ribe koji se zvao Oanes, a pod tim imenom je bio poznat i Nimrud. Foset (Fausset) piše:
„Oannes, bog- riba, osnivač vavilonske civilizacije...“. Na latinskom se Jovan naziva Joannes. Kada smo kod
obožavanja ribe, sama mitra koju na glavi nose biskupi i sam papa je iz kulta Dagona (Dag (riba) On (Sunce) iz
Fenikije. Mitra neodoljivo podseća na riblju glavu,a ako pitate nekoga o tome, reći će da je to zato što je Petar
apostol bio ribar. Izidin praznik 15 august je postao Uznesenje device Marije. Uskrs, na nemačkom se kaže Oster, a
na engleskom Ister (Easter) što dolazi od reči Ištar. To nije praznik Hristovog vaskrsenja iako se tako zove. To je dan
plodnosti i proleća, pošto je ženski princip boga sunca bila boginja meseca i plodnosti. Jaje je bio sveti simbol
Vavilonaca, jer su verovali da je jaje palo u reku Eufrat, i iz njega se izlegla Astarta, a u veklikom delu Evrope i Azije
je jaje bilo simbol plodnosti i proleća. Katolička enciklopedija to potvrđuje. Uskršnje vatre koje su paganskog porekla
i paljene su kao znak pobede proleća nad zimom su prihvaćene kao simbol ognjenog stuba koji je vodio Izraelce
kroz pustinju u njihovom putovanju ka Obećanoj zemlji. Zec je takođe simbol plodnosti, a ranojutarnja bogosluženja,

~ 257 ~

tzv „jutrenja“ su iz paganstva i održavana su u slavu izlazećeg sunca. Takođe i sama reč za istok, odakle sunce izlazi
se na nemačkom je „osten“ a na engleskom je „east“ (ist). Istok poštuju i masoni, kao mesto odakle dolazi svetlost.
Još jedan praznik sunca je nedelja. Na nemačkom „sontag“ na engleskom „sunday“, koja je proglašena sedmim
danom još u vreme cara Konstantina, iako deset zapovesti, koje je sam Bog pisao na kamenu ne pominju nedelju
kao sedmi dan, već subotu, ili šabat. Ipak su klerici promenili ovaj dan, pravdajući se Isusovim vaskrsenjem u nedelju,
i potrebom razlikovanja hrišćana od omraženih Jevreja. Opet kult sunca. Sve je povezano. Idemo dalje.

Poštovanje relikvija koje ćemo naći u crkvama je paganski običaj obožavanja predmeta koje su posedovali ljudi
važni ta datu veru ili pokret ili relikvije vezane za predmet obožavanja ili poštovanja. Takođe ga imamo kod
novodobaša i okultista, koji koriste npr. lobanje, kosti, crne sveće itd. a tradicija kosti mučenika i pobožnih ljudi,
koje naziva moštima. Tobožnja odeća osoba iz Biblije, kosa, navodni komadići krsta na kom je Isus razapet, kosti
magarca na kom je ujahao u Jerusalim, pokrov u kom je bilo umotano mrtvo Isusovo telo, sandale apostola, klinovi
kojima je Isus bio prikovan za krst, ikone čije se slikanje pripisuje apostolima... čista prevara. Ko može sa sigurnošću
da tvrdi za ekser kojim je prikovan Isus na krst da je autentičan, ili za komadić tog krsta? Navodno, toliko ima tih
komadića (čestica) da kada bi se sve ti sakupilo na gomilu, bilo bi nekoliko desetina kubika drva. Ako kažemo da je
krst paganski, okultni i novodobaški simbol, nećemo se prevariti. Među novodobaškim simbolima uz svastiku,
lotosov cvet, simbole zodijaka, jun – jang itd imamo i krst. Običan tzv „latinski“ krst ili egipatski „Ankh.“ Sveštenici
se osenjuju krsnim znakom i podmeću krst vernicima da ga celivaju, a ne verujem da je njihovo dete ubijeno mačem,
da bi ljubili taj mač. Oni sredstvo ubistva Spasitelja sveta smatraju za svetinju, a da vidimo poreklo te „svetinje“.

Alberto Rivera je pominjao raspeće kao nešto zlo i demonsko, a on kao bivši Jezuita i egzorcista je to morao da
zna. Krst se unosu u crkve i postavlja na tornjeve u V i VI veku. Sam krst potiče iz paganstva, i on je simbol za Tamuza,
označavajući magični simbol Tau, a to je bio simbol žrtvovanja prvorođenog deteta bogu sunca u Haldeji. Ako znamo
da se Isus naziva „prvencem“ možemo da zaključimo na kakav način su hteli da ga ponize i ubiju, a to je bila ideja
samog gospodara paganskih kultova i začetnika zla. Krst su koristili Džainisti i budisti, a nađen je i u hramovima u
Meksiku, dok je u gradu Palenki pronađen i primerak pravog katoličkog krsta, a nalazi se u Hramu Krsta, koji je
osnovan dvadeset tri veka pre dolaska Španaca. Krst su kao simbol koristili svi pagani i nema ga jedino na tlu
Australije. Prekolumbovska Amerika, severnoamerički Indijanci, stari Grci, Kinezi, Persijanci, Egipat...svi, a posebno
oni koji su obožavali Sunce. Katolička enciklopedija ne krije: „Znak krsta izveden u svom najjednostavnijem obliku,
kao dve linije prekrštene pod pravim uglom prethodi dolasku hrišćanstva. On potiče iz najdrevnijeg razdoblja ljudske
civilizacije.“ Poplava krstova je počela od ere cara Konstantina, kome se navodno u viziji pojavio krst i glas koji je
govorio: „U ovom znaku pobeđuj“. Konstantin je bio paganin, koji je i sam bio poklonik sunca, koji je pred bitku
pitao vračare koji gledaju po utrobama ptica (haruspici), a do kraja svog života i ubica svog sina, i žene. Njegovo
proglašenje hrišćanstva kao službene religije carstva je bilo iz političkih pobuda, jer je mnoštvo hrišćana trebalo
pridobiti. Takođe je, noseći titulu „Pontifex Maximus“ nadzirao i paganske religije, koje nije zabranio. Prilikom
posvećivanja Konstantinopolja 330 godine je na trgu stajao i krst, kao hrišćanski simbol, i paganska sunčeva kočija.
Teško da je Isus Hrist ovom čoveku davao bilo kakvu viziju. Moderni ateisti i gnostici optužuju hrišćane da koriste
Bibliju koju je Konstantin prilagodio i sastavio, dok je original sakriven. Kada čitamo Jevanđelje, naći ćemo samo
osude za karaktere kakav je bio Konstantin, i kakvi su sveštenici svih crkava. Otkud to da bi neki sujetni vladar
sastavljeo knjigu koja će da osuđuje njegovo ponašanje i ponašanje biskupa koji su bili uz njega – takođe
pokvarenjaka. Ako nešto falsifikujemo, onda to radimo da bi imali korist od toga. Krst je, kao i sve relikvije koje se
daju videti u tradicionalnim crkvama ostatak paganstva i samim tim nepotreban, a danas ga imamo u Nju Ejdžu kao
jedan od najjačih simbola. Rivera je rekao da je čak i štetan, jer kao što su Egipćani obeliscima davali magijsku moć,
tako je i krstu, posebno raspelu data magijska moć, pa se nosi oko vrata, celiva, njime se osenjuje i on se stavlja
iznad kreveta i na krovove. To je magija, mađijanje, bajanje. U narodu stoji verovanje da će krst da sačuva onoga
koji ga stavi na zid ili oko vrata, posebno ako je „osveštan“ ili napravljen od nekog posebnog drveta, tisovine na
primer, ili ako je donet sa nekog od mesta koja tradicionalni hrišćani smatraju svetima. Novodobaši nsatavljaju sa
ovom praksom, „posvećujući“ razne stvari koje prodaju narodu, kao na primer talismane, amajlije, razne narukvice
od ametista, žada, magnete. U vivšoj SFRJ pred sam njen kraj je „TV Revija“ objavila sliku izvesnog Alana Čumaka iz
Rusije, koja je navodno imala moć da leči. Pola SFRJ je ovu sliku koristilo. Evo šta sam g. Čumak kaže: „Talenat za
lečenje su mi usadile kosmičke sile. Nisam nameravao da postanem vidovnjak. Do 42. godine radio sam kao novinar.
A onda, jednog proleća, sve se promenilo: počeo sam da čujem glasove koji su mi govorili o ustrojstvu univerzuma
i načinu kako da kroz svoje telo i um kanališem kosmičke sile. Imao sam „časove” od 45 minuta, sa 10 minuta pauze.
Nakon nekoliko meseci postao sam svestan da sam iscelitelj, i da mi je misija da pomažem ljudima u nevolji” (i da
im uzima pare). Ljudi, nažalost i Bibliju stavljaju pod jastuk ili na određeno mesto ne bi li im pomogla. Umesto da je
čitaju.

Mislimo da Novo Doba nema hramove, ali i te kako ima. I oni jako dobro podsećaju na one koje ima tradicija.
Kada pogledamo crkve koje se grade, bilo sa visokim tornjevima ili kupolama, videćemo opet pagansku praksu. Keti

~ 258 ~

Barns („Masonski i okultni simboli“), Ralf Eperson („Novi svetski poredak“), Vilijem Saton („Iluminati i pokret Novog
Doba“), Ralf Vudrov (Woodroow – „Vavilonska misterijska religija“) i jos poneki autori autori se slažu da je crkveni
toranj isti simbol kao i obelisk, dakle falus, a da kupola predstavlja ženski princip. To ne znači da je loše imati crkvene
zgrade, ali je njihova svrha okupljanje ljudi radi služenja Bogu, međusobnog hrabrenja, pomaganja i zajedništva, a
ne simbolika. Razlog zbog čega crkvene zgrade nisu bile građene u prvim vekovima bio taj što zbog progona hrišćani
nisu imali pravo vlasništva. Međutim, da im je je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve građevine bile krajnje
jednostavne, a ne za spoljašnje pokazivanje. Oni ne bi pokušavali da se nadmeću sa skupo ukrašenim paganskim
hramovima, kao što su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon. Kad se za vreme Konstantina Crkva
domogla političke vlasti i bogatstva, stvoren je uzor za gradnju raskošnih i skupih crkvenih građevina koji postoji do
naših dana. Ti drevni hramovi su i sami postajali hrišćanske crkve pa kako je neka od dogmi bila uvođena tako su
vraćani i kipovi paganskih bogova, ali ovog puta sa hristijanizovanim imenima, kao na primer Zevs koji je postao
Petar ili Dijana koja je postala Marija. Asklepije je postao lekar Luka, Afrodita Marija Magdalena itd…Ta ideja se
toliko ukorenila u ljudskom shvatanju da reč crkva za većinu ljudi označava građevinu, a ne ljude, i danas je važnije
građevina nego ljudi. Ono što ta reč označava u Bibliji je grupa ljudi koji služe Bogu, crkva su ustvari oni za koje je
Hristos položio život na krstu, dok sama zgrada može da bude uništena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji.
Većina skupih crkvenih građevina koje su vekovima bile građene, obično su imale oblik tornja. Svaka generacija
graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, i oni su jako dobro znali šta rade. Neki tornjevi su
koštali čitavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima. Kao i današnji tornjevi novodobaških
organizacija. Isus, naravno, nikada nije gradio takve građevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da
se one grade nakon njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi započela ta tradicija građenja tornjeva?
Ako nam čitalac dopusti, uzeli bismo slobodu da predložimo objašnjenje koje nas upućuje nazad na Vavilon, na
poznatu priču o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli „hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad i kulu, čiji će vrh
stići do neba...” Izraz „do neba” je bez sumnje jezička figura koja označava veliku visinu, kao što je to slučaj kod
opisa solitera za koje se koristi reč „neboderi.“ Postoji dovoljno indicija da je toranj (obično nazivan „zigurat”) bio u
uskoj vezi s njihovom religijom – obožavanjem sunca Ovde smo iz tog razloga da razotkrijemo stvano obožavanje
„sunca“ koje su praktikovali pagani, praktikuju uglavnom površni i prevareni tradicionalni hrišćani, okultisti,
pripadnici tajnih društava, ezoteristi...i naravno, novodobaši. U čuvenom filmu „Kosa“ Miloša Formana pesma „daj
nam sunca“ navodi na mišljenje da se radi o letnjem suncu, ali ne. Sunce je duhovna kategorija. U odnosu na druge
vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je bio jedna od najspektakularnijih građevina svog
vremena, uzdižući se nadmoćno iznad ogromnog zida s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagrađene
sobe za hodočasnike, kao i za sveštenike koji su održavali zigurat. Navodi se da je jedno od značenja imena boginje
Astarote (Semiramide), „žena koja pravi tornjeve” a piše se kao „Asht-tart”. Boginja Kibela (koja se takođe,
poistovećuje sa Semiramidom) bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u
gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kaže Ovidije) bila je Dijana. U simbolizmu
katoličke crkve toranj je znak device Marije. Objašnjeno je poreklo kulta device Marije koje nema veze sa skromnom
majkom Isusa Hrista. Koliko je poznato, neki antički tornjevi su bili građeni u vojne svrhe kao osmatračnice, ali mnogi
tornjevi sagrađeni u Vavilonskom carstvu imali su isključivo religijsku namenu i kao takvi bili su povezani sa hramom,
i kasnje su ti tornjevi mogli da se vide po celom svetu. Od piramida po Egiptu, Meksiku. Peruu do današnjih tornjeva
katedrala, minareta, budističkih hramova i gradova poput Angkora u Kambodži. U to doba, kada je stranac ulazio u
neki sumerski grad, nije imao poteškoće da pronađe hram jer je „njegov toranj mogao da se vidi“ kako se uzdiže
visoko iznad ravnih krovova gradskih kuća. I danas se sa puta prvo u sledećem selu ili varoši iz daljine vidi crkva.
„Katolička enciklopedija“ navodi: „Upadljiva je činjenica da je većina vavilonskih gradova posedovala... hram-
toranj.” Da li je moguće da je Vavilon, uz ostalo što smo već spomenuli, začetnik gradnje tornjeva sa religijskom
namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule počelo raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta.
Jasno je da su prilikom tih migracija poneli i ideju o tornjevima, jer se nisu odrekli svoje religijske prakse –
obožavanja bogova i boga sunca. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostali
tornjevi, bez obzira na oblik. Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, „pagoda”, povezan
je sa rečju „boginja.“ Mnoge od tih pagoda su visoke više desetina metara i ukrašene skulpturama koje prikazuju
scene iz života bogova tog hrama ili značajnih svetaca.” Među muslimanima, takođe, postoje tornjevi vezani za
njihovu religiju, koji su nešto drugačijeg oblika nazvani „minareti” još u Meki. Toranj velike katedrale u Kelnu uzdiže
se 157 metara iznad ulice, dok je toranj ulmske katedrale visok 161 metar. Čak i male kapele često imaju toranj iste
vrste, što je tradicija koja se retko preispituje.S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen šiljati zvonik.
Poreklo tih zvonika vodi od obeliska iz Egipta, koji je bio simbol falusa i sunca. Primetna je i danas maovna gradnja
visokoh zgrada, tornjeva, koji i te kako imaju i relihiozni smisao, iako su to samo poslovne zgrade u kojima su i hoteli
i luksuzni stanovi. Kao i nekada, u vreme Vavilonske kule, egipatskih faraona, grčkih Misterija, kada su visoki
sveštenici i žreci bili upućeni u okultne tajne i magiju i bili strah i trepet u narodu, tako i danas, mada skriveni od

~ 259 ~

očiju javnosti pred koju izlaze u poslovnim odelima postoje žreci, ljudi upućeni u magiju, obožavaoci „boga sunca“.
Ljudi koji vladaju ovim svetom i koji su odgovorni za sva zla koja ljudi čine jedni drugima. Organizacija Jegovinih
svedoka se naziva „Kula stražara“ kao i njihov časopis. Sama činjenica da Jehovini svedoci negiraju božanstvo Isusa
Hrista je dovoljna. Novo Doba ima kao glavni cilj obaranje Hristovog božanstva.

Da je Nju Ejdž ušao u tradicionalnu crkvu na velika vrata svedoči i članak od 11 aprila 2011. Radi se o engleskoj
crkvi. Izvor je „Daily mail“: „ Crkvа u Engleskoj počela sa pripremama, nakon što je kаtedrаla objаvila plаnove dа
bude domаćin festivаlа Nju Ejdža. Mаnčesterska kаtedrаlа će dа održi festivаl Novog dobа, gde će da se slаve svi
oblici duhovnosti. Čitаči Tarot karata, kristаlni iscelitelji, tumаči snovа, .. - svi će biti na događaju koji će se održаti
u mаnčesterskoj kаtedrаli u mаju mesecu ove godine (2011). Međutim, tu neće doći trаdicionаlisti, koji smаtrаju
dа je Crkvа već zаlutаla dаleko od trаdicije. Stotine njih već su prebegli u Rimokаtoličku crkvu nakon uvođenja
rukopolaganja za žene i gej-sveštenike. Anglikаnski lideri u Mаnčesteru odlučili su dа održe festivаl u istorijskoj
kаtedrаli u pokušаju dа objedine i sve „аlternаtivne oblike hrišćаnstvа.” Govornici o sreći, stručnjaci za meditaciju,
i tradicionalni iscelitelji će popuniti program čitavog dana u toku festivala. Biskup Mаnčestera, Nаjdžel Mek Kalah
(McCulloch), rekаo je dа želi dа se proslаvljaju svi oblici duhovnosti.” Biskup Nаjdžel je insistirаo na tome da
nekonvencionаlne аktivnosti koje će se održаti u Mаnčesterskoj kаtedrаli nisu nespojive sа hrišćаnskim verovanjem.
On je rekаo: „Ovаj dogаđаj je prilikа dа se otkriju i istrаže stаre i nove hrišćаnske trаdicije iz duhovnog životа u
zаjednici moleći se sа ikonаmа, za isceljenja od bolesti, kao i od frаnjevаčke duhovnosti - do sаvremene muzike i
pokretа.” Izvor: Daily Mail.

Okultna tajna društva i Novi svetski poredak

Iako ne izgleda tako, na svetu imamo samo dva verska pravca. Jedan je Plan spasenja koji je Bog otkrio ljudima
u Bibliji, a drugi je onaj o kome govorimo kao o začetniku sveg zla koje imamo oko nas. Sve se više govori o ljudima
koji u nekim tajnim prostorijama sede i dogovaraju se kako da stvaraju krize, ratove, nesreće, dpresije, kako bi se
na njima obogatili i učinili svoj život udobnijim i lagodnijim, a svoju vlast čvršćom. Kome odgovara gladan i
nezaposlen narod, razaranje prosperitetnih država, bespotrebno ubijanje, trovanje iz vazduha. Oni mogu da vladaju
i ukoliko je narod zadovoljan, srećan, zaposlen, kada mediji govore istinu, nema manipulacije, bede, nesreća, ratova
i da u društvu gde su svi zadovoljni budu i bogati i poštovani i voljeni od strane naroda. Vlasti mogu da vladaju bez
pljačke svojih građana, gušenja sloboda, trovanja hrane i vode, genocida, laži i prevara. Sve se glasnije čuje povika
protiv smišljenog trovanja hrane i vode, ubacivanja virusa – ubica u vakcine, genetskog modifikovanja hrane,
elektronske i svake druge kontrole i praćenja građana, kršenja svh mogućih prava radnih i poštenih ljudi i
promocijom nemorala i skaradnosti. Od vremena Isusa Hrista slučaj je da su mnogi sistemi progonili one koji su
njeni najodaniji podanici, poštene i bezopasne ljude, hrišćane, koji između ostalog imaju i zapovest o poštovanu
vlasti, kao i da se mole za istu i plaćaju porez. Svaki bi vladar trebao da poželi takve podanike i podstiče da ih bude
sve više, jer bi sam dugo vladao. Ipak oni su progonjeni, kako od Rima, tako i od strane srednjevekovnih vladara, od
komunista i raznih revolucionara. U moderno vreme su progonstva postala suptilnija. Ismevanje, nipodaštavanje,
priglašavanje za netolerantne, isključive do nametanja krivice da su hrišćani huligani i nasilnici putem ubacivanja
stvarnih huligana među iskrene vernike. Promocija okultizma, iskrivljavanje Božjeg karaktera, napad na crkvu i
Bibliju pozivanjam na Srednji vek, kada su u ime Boga ubijani ljudi, negiranje Božjeg postojanja, promocija
sekularizma, nauke bez religije, promocija svih mogućih pokreta koji hrišćanstvo smatraju nazadnim i
netolerantnim. Tradicije koje su samo po imenu hrišćanske se ne bore protiv ovih pojava već im se prilagođavaju,
kao što se prilagođavaju svemu što im daje mir i mogućnost lepog života.

Sile koje stoje iza svega ovoga to rade već 4 000 godina i nisu stale od prvog graditelja Nevroda, od Vavilona,
preko Egipta, Grčke, Rima do danas. Pripadnici okultnih tajnih društava, kojima je isti cilj kao i drevnim žrecima –
obožavati neprijatelja Božjeg skrivenog iza forme paganskih bogova. Ozirisa, Seta, Baala... duhovne entitete kao
Jutarnja zvezda, učitelj sveta, Sanat – Kumara, Djahal Kul, Maitreja. Nema razlike. Od početka, od podizanja Vavilona
postoji ta anti – crkva koja je radila i u vreme najvećeg ateizma, koja je iznedrila i i obožavanje paganskih bogova, i
Inkviziciju, i Darvinovu teoriju evolucije, i komunistički ateizam, i nacističko verovaje u Nadčoveka, i modernu
demokratiju sa njenim pričama o ljudskim pravima gde se izgladnjuju i izrabljuju milioni radnika, pljačkaju seljaci
dok gejevi i kvazi umetnici uživaju sve privilegije. Prvo se u hrišćanske crkve uvuku zli ljudi, koji su vladali tiranski,
progonili neistomišljenike, okrećući crkvu protiv naroda, da bi onda ti isti, nazvani prosvetitelji išli po narodu i
ubeđivali ga da Bog ne postoji, da su Boga stvorili popovi i kraljevi da bi lakše manipulisali. Narod naseda na sve što
mu se ponudi, osim retkih.

Prvi drevni žreci kulta sunca i misterija su bili Hus i Nevrod kao i veštica Semiramida. Oni su znali pravu prirodu
misterija i pravo obožavanje paganskih bogova Ištar i Baala. Aleksandar Hisloup, anglikanski biskup, u svom delu
„Dva Vavilona”, tvrdi da su mnogi žreci Ištar i Baala iz Vavilona u vreme persijskih careva Kira i Kserksa utočište našli

~ 260 ~

u Pergamu u Maloj Aziji odakle su se infiltrirali na dvorove rimskih vladara, koji su bili ljuti mrzitelji Hrista. Iz Vavilona
se žreci takođe prebacuju u Egipat, i naravno u Grčku, pomenuti Rim, da bi posle pada Rimskog carstva ušli u rimsku
crkvu i u dvorove vladara srednjevekovnih država, koji su bili ogrezli u astrologiju, alhemiju i magiju. Najdrevnije
tajno društvo žreca je bilo vavilonsko Bratstvo Zmije. Egipatski Kult Ozirisa je njegov kontinuitet, a u Grčkoj su to
Orfičke misterije i druge misterijske škole, skedbenici Platonovih učenja, gnostici, što se nastavlja i u Rimskom
društvu, Srednji vek obiluje okultistima, mnogi su čuli za Templare u Evropi, Rozenkrojcere, vitezove Reda Zmaja i
druge, dok se u novom veku pojavljuju masoni, Jezuiti, Iluminati, a 20. vek ima na desetine i čak stotine tih grupa,
koje nisu nezavisne. Sve one rade na jednom cilju. Oni su bili majstori za infiltraciju a to su i danas, za ubacivanje u
svetovnu i religioznu vlast, odakle bi ostvarivali svoje ciljeve. Okultisti zaista prodiru svuda, i što stiču sve veću moć.
Kao što su u drevna vremena uticali na kraljeve, kao što je Nostradamus bio lični astrolog vladara Francuske, ili što
su žreci u Egiptu i Rimu uticali na odluke vlasti, tako čine i danas. Oni su savetnici vladara a i sami vladari. Simboli su
im paganski i skriveni, sa dva značenja, jedno za upućene a drugo za mase. Simboli tajnih društava, posebno masona
i Iluminata su jako slični simbolima sportskih društava, medijskih kuća, banaka, univerziteta, korporacija, vojnih
organizacija, državnih saveza, rok grupa, manifestacija…

U „Njujork Tajmsu” od 28. septembra 1986. objavljeno je da su predstavnici firmi IBM, General Motors i drugi u
Novom Meksiku raspravljali o tome kako okultizam, meditacija i hinduizam mogu pomoći savremenom biznismenu.
„Škola biznisa” na Stenfordskom univerzitetu organizovala je kurs „Kreativnost u biznisu” u toku koga su prisutni
obučavani u mantranju, meditaciji i upotrebi tarot-karata. Cilj je „stvaranje kapitaliste Novog Doba.” Ranih
osamdesetih, američka armija radila je projekat „Nju Ejdž armija” koji je podrazumevao obuku vojnika u magiji,
telepatiji i meditaciji. Karl Raške, profesor uporednih religija na Stenfordu, upozorio je da je antihrišćanski Nju Ejdž
jedna od najmoćnijih društvenih snaga u SAD, koja je tu da „dočeka” Lorda Maitreju – mesiju. Ovo ipak nije zabava
dokonih, ovo je armija SAD. Znači da ideja potiče od nekoga ko komanduje tom armijom ili nekim njenim delom.

Još 1975, na sastanku u UN, religijski lideri su proglasili dolazak „Novog Doba” u kome će „planetarna svest”
prevazići verske, kulturne i nacionalne granice. A Robert Miler, saradnik UN, ovu organizaciju je najavio kao osnovu
za stvaranje ujedinjene svetske religije, kao što je to trebao da bude i drevni Vavilon. Naučnik Džonatan Stoun
(Jonatan Stone) smatra da će se nova nauka ujediniti sa novom religijom, da bi Maitreja bio dočekan. Časopis
„Ažuriranje i dijalog” (Update and Dialog) za jun 1992. svedoči da su se 21. i 22. aprila te godine sastale verske i
političke vođe koje su najavile „mesijin skori dolazak.” Sam Maitreja je bio među njima, i pokazao svoju kontrolu
nad vremenom i materijom „pojavljujući se i iščezavajući nekoliko puta.” Vatikanski kardinal Biađi je, posle svega,
izjavio da je „zapanjujuća činjenica da je Hristov povratak već tu, i da bi se to objavilo čekamo samo papinu odluku.”
Moris Strong, jedan od najznačajnijih delatnika Svetskog privrednog foruma, takođe je vatreni sledbenik Nju Ejdža.
Smatra da mu je unuk inkarnacija srednjovekovnog budističkog lame sa Tibeta. Kao sledbenik kulta Šri Orobinda,
koji je tvrdio da je 666 broj božanskih moći, on je na svom ranču Baka Grande u Koloradu podigao hram sunčanom
bogu. U razgovoru sa Danijelom Vudom, novinarem kanadskog lista „West”, Strong je 1990. godine izjavio da bi
voleo da napiše futuristički roman o narednoj deceniji. Tema romana bi bila globalni privredni kolaps koji bi ubrzao
ujedinjenje čovečanstva u jednu državu, a koji bi bio namerno izazvan po dogovoru najmoćnijih svetskih biznismena
i bankara. Kada vam sa TV. Radija, iz novina … uporno govore o krizi, setite se da ona nije došla sama od sebe. Svake
godine u Davosu se sastaje Svetski privredni forum. Dakle, ovo švajcarsko mesto bi poslužilo kao mesto radnje
romana. Čovek zna odakle smrdi.

Ljudi koji su viskopozicionirani u tajnim društvima nisu bradati čarobnjaci sa šiljastim šeširima. Spolja izgledaju
kao uglađena gospoda koja brinu o ekologiji, gladnima, prenaseljenosti, nezaposlenima i sirotinji. U suštini, njihov
cilj je okultni Novi svetski poredak u kome će oni biti kolektivni um upravitelja čovečanstva, gomile zatupljenih i
obespravljenih robova. R. A. Vilson u knjizi „Maske iluminata” smatra da je kroulijevski ORDO TEMPLI ORIENTIS
njihova tvorevina, jer su osnovne tvrdnje OTO-a da nema Boga osim čoveka i da je čovekova volja glavni zakon. To
je tvrdio Krouli, koji je bio sledbenik samog đavola kako je tvrdio, tako da tu o ljudskoj volji nema ni reči. Zna se ko
je gazda. Frenk Ripel u knjizi „Crvena magija” tvrdeći da je Adam Vajshaupt, osnivač Iluminata bio Kroulijev duhovni
predak što, uostalom, kaže i sam satanista Alister Krouli, navodeći da su rozenkrojceri i Adam Vajshaupt prethodili
njegovom Velikom Delu - obnovi paganizma. Iluminati iz američkog okultnog društva „Lobanje i kosti” sebe smatraju
naslednicima srednjevekovnih templara (kao i OTO, uostalom). Templari su bili vitezovi - hramovnici koji su u Svetoj
Zemlji sreli paganske misterije i bili inicirani u kult Bafometa (bar ih je za to optuživala Inkvizicija, iza koje stoje iste
snage, ovog puta Jezuiti). Žak de Mole, majstor Templara je objavio da će se templari, godinama i vekovima kasnije,
vratiti. Cilj koji je de Mole ostavio je rušenje monarhija i svrgavanje papa. 12. juna 1952, grupa „Red hrama”, ugledni
ljudi koji su se smatrali nosiocima ove tradicije, sastala se u templarskom zamku Arinji, dogovarajući se o svetskoj
okultnoj revoluciji koju treba izvesti do kraja 20. veka. Tu ideju je možda najbolje izrazio u knjizi „Dom Graala” Roban
Voterfild, koji je ukazao na nužnost obnove „Svetog Rimskog Carstva” u kome će, kao u doba Rima, doći do „solarne
sinteze svih religija”, čime će Hrišćanstvo biti prevaziđeno…istorija nas uči da ovo nije bez osnova. Mao Ce Tung je

~ 261 ~

kinesku revoluciju počeo sa nekoliko fanatika u planinama Mandžurije i osvojio je Kinu sa preko šesto miliona
stanovnika. O Lenjinu i njegovim slugama da i ne govorimo: došao je u Rusiju kao nemački špijun, a komunizam koji
on nametnuo odneo je preko 100 miliona ljudskih života. Setimo se Hitlera, navodno običan moler iz Austrije.
Simboli koje su koristili nacisti, komunisti i simboli moderne demokratije su iz istog lonca. Kukasti krst, žuta ili crvena
zvezda, crvena zastava, ili žuto plava zastava imaju isto poreklo. Cilj tajnih društava je jasan – porobiti svet i dovesti
lažnog mesiju na vlast. Oni rade posao za koji su dobro plaćeni – vlašću, moći, bogatstvom.

Tajna društva na taj način pretvaraju svet u pozorište privida.Viljem Ervin Tompson, jedan od Nju Ejdž vođa, to i
dalje zove planetizacijom ezoterijskog i razvojem svetskog mozga. Dolazi vreme za koje se u Bibliji kaže da „će biti
žalosno vreme.” Sve je dozvoljeno. J. Z. Najt, posednut od tzv „duha Ramte”, kaže da, pošto je Bog stvorio Lucifera,
i Lucifer može biti dobar. Ljudi, smatra Džon Vajt, napreduju ka svetlosti i postaju svetlost, viša rasa i božanska bića.
Videćemo neka tajna društva i organizacije iza kojih oni stoje. Iako osećamo delovanje establišmenta, i svako ko se
malo potrudi da razmišlja uvideće sa kakvom se količinom usmerenog zla suočavamo.

U zemlji slepih jednooki je car!

Ko u stvari vlada planetom i kako. Koje su to snage tako moćne, iza kulisa, iz podzemlja, koje preko zvaničnih
svetskih vladara, političara pa i crkvenih poglavara, već dugo, dugo vremena vuku konce na svetskoj ljudskoj sceni.
Drže u rukama predsednike, medije, sitne bankare, koji su u toj hijerarhiji obične sluge svetske vlade, sluge novog
svetskog poretka, ali su i sami na tim funkcijama. Te sluge nalaze se u svim nivoima vlasti. Po njihovom izgledu i
držanju nikada ne biste rekli da su pokorne sluge uske grupe svetskih moćnika, ali ne dajte da se zavarate, oni to i
hoće. U obaveštajnim krugovima se uči da se nešto može najbolje sakriti tako što ono što želiš da sakriješ staviš
svima pred oči, da svi vide. Na primer 1938. godine Nemačka je već bila napravila tada superioran borbeni avion
„Meseršmit”, koji je predstavljao vrhunsku tajnu. A šta su Nemci uradili ?! Izložili su ga na tadašnjoj Pariskoj izložbi
aviona, na sred, da svi vide. Sve obaveštajne službe i tajni agenti tražili su ga na svim mogućim mestima, a on je
stajao isprad njih i smejao im se u lice. Tajna vlada svetskih moćnika ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih
prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, ona je u Beloj Kući, u Kongrese, u Dauning stritu broj 10. i u Britanskom
parlamentu. Oni su prave „nemani”, ali ne izobličene i ružne nakaze kakve ste navikli da gledate u horor filmovima.
Oni nose skupa poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.

Na samom vrhu su oni pomenuti okultistički žreci koje smo pomenuli, koji su u drevna vremena manipulisali
ljudima a koji to rade i danas. Danas na primer imaju medije u svojim rukama, i ako se pitate zašto je mnogo
skaradnosti u medijima, cirkusa, prevare, trača, filmova punih okultizma, nemorala i nasilja a malo pravih vrednosti
evo odgovora – oni koji su vlasnici tih medija ne žele da vi budete edukovani i bolji. Žele da vas jeftino zabave, učine
vaš život što besmislenijim, i da vam uzmu sav novac. Na kraju da vas nema, jer ste za njih, kako je rekao Henri
Kisindžer „beskorisni konzument hrane.” Onaj ko vlada medijima, taj vlada i narodom. Mediji su u SFRJ uspeli da
zavade narode, mediji okreću jednu grupu protiv druge. Mediji ubede čitav narod šta je dobro a šta nije. To je svima
jasno. Vladari se služe medijima kao jednim od najmoćnijih oružja. Male medijske kuće se oslanjaju i slušaju one
velike; velikim su na čelu grupe koje dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu piramide shvaćamo
da samo nekolicina drži u svojim rukama sve. Treba da znate jedno, nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod
nekakvog „istraživačkog i nezavisnog novinarstva.” Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre.
Ako mislite da ste upućeni u politiku ako gledate vesti i čitate novine, grdno se varate. To se zove saopštenje za
javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari. Prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti
i dobro je skrivena. U njene tajne upućen je mali broj ljudi. Pri osnivanju masonske Trilateralne Komisije
(organizacija) u istu su na primer primljeni glavni urednik lista „Čikago San Tajms (Chikago Sun Times), glavni izdavač
lista „Tajms” (Times) i direktori agencija „Los Anđeles tajms” (Los Angeles Times), „Njujork tajms”(New York Times),
i „Vol Strit žurnali” (Wall Street Journails).

Uz velike medijske i druge megakorporacije i Ujedinjene nacije, Evropska unija, Američka trgovinska unija
(NAFTA), NATO..su tvorevine ovih organizacija. Tajna društva su u vrhu, a ispod njih dolaze razni saveti (Savet za
inostrane odnose), Trilateralna komisija, grupe kao Bilderberg, Milner, razni klubovi, kao Pariski, Londonski, Rimski,
korporacije kao Rand, Dženeral Elektrik, IT&T, Lorhno, banke kao Menhetn Čejz, Engleska banka, Federalne rezerve
SAD, a oni stoje iza organizacija čija imena svaki da čujemo na TV: Ujedinjene nacije, Evropska Unija, NATO, Afrička
unija, paktovi, savezi, nevladine organizacije itd. Onda su tu državne vlade, kompanije, medijske kuće i tako sve do
najniže lestvice – naroda. Sve u cilju Novog Svetskog poretka. Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem UN,
volontiralo u afričkim misijama misleći da vakcinama pomažu stanovnike ovog siromašnog kontinenta? Nisu ni slutili
šta se skriva u tim vakcinama. Danas je Afrika najveća eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog
poretka i mesto gde se populacija kontroliše na najužasniji način. Jedan od četiri odrasla Afrikanca ima sidu (AIDS).
Da li ste znali da je posle skoro svake medicinske misije u Africi vrlo brzo izbijala neka epidemija, ili rat? Stvaranje

~ 262 ~

jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, dovodi do čvrstog držanja poluga vlasti u rukama
nekolicine. Priče o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju građanstvu i lepo im se mažu
oči. Svako ko misli videće da je to samo priča za naivne, jer sve se vrti oko novca, kakva ljudska prava, slobodan
protok ljudi, otvorene granice. Postoji samo slobodan protok krupnog kapitala, dok je sve više pravila koja običan
čovek treba da ispoštuje da bi mogao uopšte da se kreće po svetu, sve više taksi, sve se više običnih stvari stavlja
pod slovo zakona. Jedno se priča a drugo je istina. Evropska Unija većini ljudi nikakvu korist nije donela. Mnoge gura
u propast.

Bilderberg grupa bila je donedavno dobro čuvana tajna. Sve vesti o njoj svodile su se na neproverene glasine i
njeno postojanje bilo je demantovano sa vrha. Međutim 1998. godine prvi put je fotografisan ulazak učesnika skupa
u jedan luksuzan hotel u Evropi i tada je Bilderberg priznao da postoji, ali ostala je tajna o čemu se debatuje. Grupa
Bilderberg osnovana je 1954. godine u istoimenom hotelu u gradu Osterbeku u Holandiji po kom je i dobila ime.
Njeno sedište je i danas u toj zemlji, u gradu Lajdenu. Čovek koji se smatra pokretačem Bilderberg grupe bio je
Džozef Retinger. Bio je čovek koji je jednim telefonskim pozivom zakazivao sastanak sa predsednikom SAD i za koga
se smatralo da je agent Vatikana. Ova grupa nema internet prezentaciju, a ako okrenete telefonski broj njenog
sedišta, automatska sekretarica će vam, u bilo koje doba dana ili noći, uvek reći isto, da ostavite poruku. O korenima
Bilderberg Grupe govorio je američki senator Jakob Javits 1964. godine. Njegov izvještaj se može naći u Kongresnoj
biblioteci. U njemu, ovaj povremeni član Bilderberga kaže: „Zemlje zapadnog sveta su, tokom perioda hladnog rata,
osećale potrebu za usku saradnju da bi se zaštitili od komunističke opasnosti.” Ova saradnja se fokusirala na ključni
cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadrže globalnu kontrolu nad preostalim delom sveta. U maju 1954.
održan je prvi zvanični sastanak Bilderberg Grupe. Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernard
(Bernhardt), bivši nacistički SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je postao i prvi predsednik
Bilderber Grupe i na tom mestu ostao 22 godine, sve do 1976 godine. Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni evropski
manipulator, financijski magnat, lord Viktor Rotšild. Minimum podataka koji je dostupan tiče se formalne
organizacije, znaju se imena 115 članova vrha grupe, ali vrlo malo o eventualnoj mreži pristalica i saradnika. Jedna
trećina tih ljudi potiče iz krugova političara, ostali pokrivaju oblasti industrije, finansija, obrazovanja i komunikacija.
Izabrani su na osnovu svog znanja, položaja i iskustva i sastaju se u tajnosti svake godine, na četiri dana. Smatra se
da su njeni članovi najmoćniji muškarci i žene na planeti, koji svetsku privredu kontrolišu indirektnim političkim
sredstvima. Članove grupe na sastanak poziva predsedavajući posle konsultacija i preporuka sa Upravnim odborom,
Savetom i počasnim Generalnim sekretarom. S obzirom na to da listu učesnika krase mnogi šefovi evropskih i
američkih korporacija, politički lideri i nekoliko intelektualaca, ovo je verovatno najuticajnija organizacija na planeti.
Bilderberg Grupa ima Stalni komitet od 39 osoba koje se ne biraju već postavljaju. To je uže jezgro, donosioci odluka.
Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godišnjoj bazi. Pozvanih osamdesetak osoba se menjaju
svake godine, kao i lokacija sastanaka. Među 39-oricom bili su i lord Karington, Đovani Anjeli (Agnelli) (FIAT),
Rokfeleri (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovič (bivski austrijski ministar), Vernon Jordan, Henri Kisindžer i drugi
moćnici. Uz njih su i vodeći ljudi korporacija kao ABB, US Stil (SAD), Dojče Banka, Svetska Banka, ministri,
ambasadori, profesori. Ova Grupa se često naziva i „Nevidljiva svetska vlada.”

Savet za inostrane odnose (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan 1921. kao neprofitna i nestranačka
civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle učestvovati u američkoj politici. Njihova službeni cilj je
poboljšavanje američkog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postiže konstruktivnim
debatama o svetskim problemima i izdavanjem službenog časopisa. CFR trenutno ima oko 4000 članova, mahom
bivših predsednika, ambasadora, berzantskih brokera, bogatih preduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora,
direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih
organizacija (druge dve su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija). Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za
diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiču na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretičara zavere
koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju Novog svetskog poretka. Pat Robertson u svojoj knjizi „Novi
svetski poredak” (New World Order), povlači vezu između CFR-a i iluminata. Pozivajući se na iskaze podadmirala
Čestera Vorda (Chester Ward), nekadašnjeg člana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu
svojih članova, razoružanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemoćne svetske vlade. U centru njihove
politike je ideja da prosvetljeni monopolistički kapitalizam može omogućiti spajanje svih različitih valuta, sistema
bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu celinu koju kontroliše Svetska vlada, a kojoj je na
raspolaganju svetska policija ili vojska. Na sastancima Saveta članovi se podstiču da slobodno i otvoreno predstave
svoje ideje i razmišljanja, jer je zabranjeno bilo šta prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to.
Njihove ideje i ciljeve je teško provoditi bez masovnih medija, koje oni drže. Veruje se da je CFR samo ogranak velike
svetske grupe koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) čiji je cilj kontrola javnog mijenja
kroz razne psihološke operacije. CFR je postao vladar SAD i to je, nakon osamdeset godina, još uvek i danas. Preko
tri hiljade vodećih američkih imena: sadašnji, prošli i budući američki predsednici, ambasadori, svi ministri spoljnih

~ 263 ~

poslova, investitori sa Vol Strita, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici
medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodeći profesori, izabrani senatori i kongresmeni, sudije
vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez razlike, svi su bili članovi CFR-a.

Poljak Zbignjev Bžežinski koji je bio najuticajniji čovek u vladi američkog predsednika Džimija Kartera (1977-
1981). Marksista po uverenju, postaće profesor na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju „anti-
komuniste.” Dejvid Rokfeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu „Između dva vremena.” U njoj Bžežinski
zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji. Tri godine kasnije on postaje desna ruka Dejvidu Rokfeleru
i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i
Japana (Trilaterala). Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 članova. Danas je to nešto
izmenjeno.Severnoamerička grupa se sastoji od 107 članova: 85 Amerikanaca, 15 Kanađana i 7 Meksikanaca.
Japanska se proširila i uz 75 Japanaca tu je 11 Južnokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong
Konga. Evropljana je najviše: 150. Severnoamerički predsednik je Pol (Paul) Volker, bivši šef Američkog Sistema
Federalnih Rezervi (najmoćnije finansijske institucije u svetu). Evropljane predvodi Peter Saterland šef naftnog
carstva BP Amoko. Pacifik zastupa čelnik konglomerata Fudži Kserok (Fuji Xeroc), Jotaro Kobajaši (Kobayashi). Ovi
se ljudi naravno menjaju. Trilateralna Komisija odlučuje slično kao i Bilderberg grupa. Održavaju se redovni godišnji
susreti, svaki put na drugom mestu. Lokacija održavanja susreta je tajna, prisutni su samo članovi i posebno izabrani
gosti. Kod Bilderberg Grupe se, uz uži krug, većina članova rotira. U Trilaterali mandat članovima je od tri godine
naviše i svakog od njih bira Rokfeler lično. Izvršni komiteti se sastaju nekoliko puta godišnje i oni razrađuju zadatke
koje im formulira uži krug. Uži prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih članova svetskih
elitnih organizacija. Na vrhu, je centar, koji se sastoji od lidera i najuže grupe moćnika. Procentualno, to bi izgledalo
ovako: Centar je 100% informisan o svemu. Oni donose odluke. Rokefeler je navodno na vrhu ove piramide.
Bžežinski je uz njega. O nekolicini imena ostalih možemo špekulirati: Henri Kisindžer, Robert Mek Namara, Edmund
de Rotšild, Džordž Buš, Džordž Šulc...Ispod njih je „uži krug” koji je 90% obavešten. Oni odluke primaju direktno od
vođa. U ovom krugu se nalaze trostruki članovi (sve tri elitističke organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR). Sliedi
centralni prsten u kome su dvostruki članovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka. U spoljnom prstenu
su članovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflaže. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju, nagađaju ali ne
smeju da pričaju ajvno. Sprovode zaključke vrha. Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Biraju svoje
kandidate, a ruše neposlušne. Da li je slučajno i „rušenje” američkog kongresmena Lerija Mek Donalda (Larry
McDonald) koji je 1980. tražio od Kongresa da se sprovede zvanična istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija
na američku politiku? Njegova energična kritika je tragično zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao
putnik u južnokorejskom avionu koji je „slučajno skrenuo s kursa” pa ga je oborila sovjetska raketa iznad Pacifika.

Okrugli sto, društvo koje postaje srce elitističkih organizacija koje će se javljati tokom XX veka. Prvi lider postaje
super bogati Sesil Rouds (Cecil Rhodes). Iza scene nalaze se još dve moćne familije: Rotšild i Astor. Ovi financijski
magnati su omogućili upumpavanje dovoljnih količina novca da se razvije mreža elitističkih organizacija koje će
zagospodariti svetom. Prva je pala Afrika. Rouds je bio na čelu Južnoafričke kompanije (South Africa Company), a
zatim je osnovao i „De Birs objedinjeni rudnici” (De Beers Consolidated Mines” i i „Objedinjena zlatna polja”
(Consolidated Gold Fields), čime je počelo bezobzirno pljačkanje juga Afrike. Da bi se osigurao, Rouds je bio i
premijer kolonije Kejp (Cape Colony). On je imao cilj, da stvori svetsku vladu sa centrom u Britaniji, i nije bio sam u
tom cilju. Kada je on umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika. Bio je to Alfred Milner. On je zaslužan da se ostvari
jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Južnoafričke Unije. Pljačka i genocid se nastavljaju sve do današnjih dana
sa familijom Openhajmer (Oppenheimer). Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike išli su u ruke šačice. Rouds je
ostavio značajnu količinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje. Reč je o selektovanim studentima iz
prekomorskih zemalja na univerzitetu Oksford. Najpoznatiji njihov stipendista bio je Bil Klinton(Bill Clinton). U
njegovoj pratnji je i Džordž Stefanopulos (George Stephanopoulos), koji je bio Klintonov savetnik u obe izborne
kampanje. Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Južnoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu
i Indiji. Oni su koristili kapital familija Rotšild i Pajser (Pajseur, maloletni sin Marije Antoanete i Luja XVI, koji je
odveden u SAD gde mu je promenjeno ime) da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi
upravljali američkom ekonomijom. Slično kao i Openhajmeri u Južnoafričkoj Uniji. Uloga Okruglog stola je da
koordinira rad mreže elitističkih organizacija. Mrežu sačinjavaju: Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za
međunarodne odnose, Kraljevski institut za međunarodne odnose (RIIA), Rimski klub, Komitet 300 i druge. Oni su
stvorili organizacije i institucije poput Ujedinjenih nacija, Evropske unije, NATO, Svetskog saveza crkava, Arapske
lige, OPEK-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, Pariskog kluba poverilaca, Tavistok
instituta, Svetske zdravstvene organizacije, Crvenog krsta i Polumeseca itd.

Često se pominje svemoćni Komitet 300. Zvanično članovi Komiteta 300 su potomci britanskih i holandskih
plemića koji su se obogatili trgovinom „čajem” (tačnije opijumom) sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni
drže unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajućim kompanijama, proizvodnju i prodaju oružja i drugo.

~ 264 ~

Komitet 300 čine neki od najuticajnijih ljudi na planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a
Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zadužena za Evropu, Ameriku i
Aziju. Cilj je obezbeđivanje dominacije skrivenih upravljača sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa
novcem. Krediti, otvorenost i zatvorenost tržišta su oružje tih centara moći. Tamo gde se pojavi neposlušnost
lansiraju se ratovi, krize, sankcije, terorizam i drugi problemi.

Ove organizacije sačinjavaju članoci tajnih okultnih društava. Ta su društva veoma stara, i samo se šire po svojim
ograncima. Pojedina prate svoje korene do Vavilona i Egipta, preko Grčkih misterija, Templara, Rozenkrojcera i
Masona. Osnova im je okultna, paganska. Iako je za mnoge paganština i okultizam jedna zbrka, gomila praznoverja,
to je ipak jedna ogromna i odlično uređena religija, koja itekako deluje i ima upliv u ponašanje miliona ljudi. Kada
se pomene okultizam i magija, ljudima odmah padne na um neka baba koja vrača i gleda u karte, iznad čuje je glave
crni gavran, ili neki čarobnjak sa šiljatim šeširom i štapom poput Gandalfa iz filmske triologije „Gospodar prstena.”
Upravo oni i hoće da većina tako misli i da toj većini okultizam izgleda simpatično i bezazleno, nešto kao igra, dok
je to ustvari opasan put koji odvodi u ludilo, samoubistvo, drogu, i smrt, kada su u pitanju obični ljudi. Za mnoge je
nepoznanica da okultizam stoji iza upotrebe droga, iza Rokenrol muzike (koju su pripadnici tajnih kultova i stvorili
za manipulaciju masama), subkultura, pa čak i iza sporta, posebno Olimpijskih igara. Takođe i iza filmske industrije
i medija. Uzmimo Holivud (Sveta šuma – u drevna vremena su oltari paganskih kultova bili u šumama, ili kako ih
Stari zavet imenuje „lugovima”) koji najviše „proizvodi” filmove u kojima prednjači nasilje, blud i okultizam. U
poslednjih 30-tak godina se sve češće snimaju filmovi kojima je tema invazija vanzemaljaca, ili kohabitacija sa
vanzemaljcima, tako i da iza priče o vanzemaljcima stoje okultisti i Nju Ejdž.

Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje više tajni internacionalni religiozno-mistički, hijerarhijsko organizovani
pokret, nastao u XVIII veku u Engleskoj, mada izgleda vuče korene još od antičkog sveta a koreni „slobodnog
zidarstva” nalaze se i u drevnom Vavilonu i Egipatskim školama misterija. Navodni cilj masona bio je moralno
usavršavanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova društveno-političkih pokreta.
Svoje članove nalazi u redovima aristokratije, krupne buržoazije, političara i javnih radnika. Organizacije na koje je
masonstvo podeljeno nazivaju se lože i hijerarhijski su uređene. Primanje novih članova u lože vrši se po određenom
ritualu (inicijaciji) koji treba da ostavi upečatljiv utisak na novog člana i uveri ga u veliki značaj masonstva. Slobodni
zidar može postati svaki muškarac koji naravno ispunjava određene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u „Vrhovno
Biće”, koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Arhitekta Svemira, iako mason može da bude ateista. Ovde se ne radi o
stvarnom Tvorcu, iako ga masoni tako zovu. Arhitekta gradi od gotovog materijala, a Biblijski Tvorac iz ničega. Veliki
arhitekta svemira nije Biblijski Bog, iako će masoni nekome ko je hrišćanin eći da jeste, a muslimanu će reći da je to
Alah.

Kandidat ne sme da ima krivični dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu
za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega
osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu dobijenog izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili
ne, mada je obično odgovor pozitivan. Može se takođe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u društvu
za budućeg brata. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni. Većina
informacija o masonima potiče od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta, kao i masona koji su napustili
društvo. Sociolozi koje zanima ovo društvo ne mogu ga istraživati zbog njegove tajnovitosti. Ako odluče da uđu u
bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju. Na primer američki Kongres nepodeljeno
podržava sintagmu o „Novom svetskom poretku” i sa Republikanske (pretežno uticaj francuskih masona) i sa
Demokratske (britanski masoni) strane. Nižerangirani članovi nikada ne dokuče suštinu delovanja organizacije.
Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnom i edukativnom organizacijom, filantropima i
mecenama. Ipak, pažljivom istraživaču, posebno ako je biblijski hrišćanin neće promaći njihova simbolika, koja je
duboko okultna. Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi Jorški
Obred (York Rite) sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-
i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa.

U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili članovi nekih viteških redova. Vitezovi nisu oni romantični momci sa
oklopima koji se za ljubav neke gospe takmiče na turnirima. Vitezovi današnjice su u tajnim društvima. Simboli
masona su okultni iako masoni negiraju bilo kakvu vezu sa okultizmom. Simboli poput svevidećeg oka, trougla i
neprestanog provlačenja broja 13 su za pametnog čoveka dovoljni, kao i neverovatna tajnost masonskih loža.
Masoni sebe vezuju za gradnju Solomonovog hrama. Za mnoge je Solomon biblijski kralj Izraela, ali za pametnog
čoveka (koji misli) je to Šalomun (čovek mira u prevodu) a nikako Solomon. Solomon je reč izvedena od latinske reči
SOL koja označava Sunce, indijskog OM, i egipatskog ON, što je isto sunce. Solomon je prvi mason i masonski bog
sunca. Broj 13 je u Bibliji broj pobune. „Dvanaest godina behu služili hodologomoru a trinaeste godine se pobuniše.”
(1. knjiga Mojsijeva 14. 4). Ovde se za pobunu koristi jevrejska reč „šatan” (‫)מרד‬, koja se koristi i za ime kneza
đavolskog – satana ili pobunjenik. Simbolika trougla je objašnjena kao i simbolika Svevidećeg oka.

~ 265 ~

Najvažniji masonski simboli – šestar, uglomer, svevideće oko
i slovo „G” – gnosis (znanje) što pokazuje vezu sa učenjima gnostika

Svi smo videli novčanicu od jednog dolara. Ona je prepuna masonskih simbola, a najupečatljiviji je simbol
piramide sa svevidećim okom na svome vrhu koji se na toj novčanici nalazi. Ispod slike nedovršene piramide stoji
natpis „Novus Ordo Seclorum” koji je 1782. predložio Čarls Tompson. Tompson nikada nije u potpunosti objasnio
prevod ovog mota, ali je objasnio njegov simbolizam koji znači „početak nove američke ere.” I priča bi tu stala da
ne znamo kako je nedovršena piramida sa svevidećim okom simbol Iluminata, jednog od najmisterioznijih tajnih
društava u istoriji. Prvobitni iluminati su bili tajno društvo koje je 1776. godine osnovao bavarski profesor, Jezuita
Adam Vajshaupt (Weishaupt). Njegov cilj bio je ukinuti organizovanu religiju i sve svjetske vlade i povesti ljudski rod
u Novi svetski poredak kojim upravlja apsolutni razum. Njihovu zaveru je otkrila bavarska vlada i iluminati su bili
prisiljeni prikriti se i raditi u još većoj tajnosti. Nekim od njihovih najvećih ostvarenja se smatraju francuska
revolucija, svetski ratovi, komunizam, osnivanje Ujedinjenih nacija, a pre toga Lige naroda i Evropska unija kao
sredstvo centraliziranja sveta pod jednim parlamentom, ustavom i valutom. Sinonim za iluminate danas je Savet za
inostrane poslove (CFR), koji se sastoji od bogatih bankara, poznatih znanstvenika i uticajnih političara.

Red Iluminata osnovao čovek po imenu Adam Vajshaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u Bavarskoj.
Potekao je iz jevrejske porodice koja je prihvatila katoličanstvo, a samog Vajshaupta su školovali Jezuiti. Jezuitski
red je ono što su ustvari Iluminati, jedno isto. Oko 1768. Vajshaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću
kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju. Pročitao je svaki antički spis i tekst koji je mogao nabaviti. Posebno
se zanimao za okultizam i fascinirao piramidom u Gizi Veruje se da ga je tada uticajna porodica Rotšildovih unajmila
da radi za njih i sigurno ga nisu našli slučajno ili preko oglasa. Vajshaupt se od tog trenutka posvetio planovima
transformacije ljudske rase i kreiranju Novog svetskog poretka. 1. maja 1776. osnovao je red Iluminata. Ime je
preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta „Alumbrados”, čiji su članovi verovali da primaju znanje sa
drugog sveta. Iluminatus znači „prosvetljeni”, onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kom ljude drži
organizovana religija, mada i Iluminati imaju religiju, ali to samo ini znaju. Za ostale je ateizam i antiteizam. Mnogi
iluminate povezuju s imenom Lucifera, čije ime znači svetlonoša. Adam Vajshaupt nije slučajno izabrao Prvi maj, taj
dan simbolički predstavlja nastavak progona hrišćana koji se završio na taj dan abdikacijom rimskog cara

~ 266 ~

Dioklecijana 305. godine. Sam praznik je bio u čast sunca, koji se proslavlja sve do modernih vremena, kao praznik
sunca i proleća, veštičiji i druidski praznik Beltejn, sa vatrama u zoru, vešto sakriven iza Praznika rada. Vajshaupt je
oko sebe okupio približno dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici
intelektualne, elite, pokrivajući razna područja književnosti, nauke i ekonomije. On je uložio mnogo truda kako bi
se na univerzitetima vaspitali budući članovi Iluminata, umno pogodni za njegove ciljeve. Odabrani su talentovani
đaci i studenti koji su dobijali stipendije za takvu obuku,a tako je i danas. Veliki univerziteti su rasadnici članova
tajnih društava. Studenti se prate i odabiraju najbolji, koji se pripremaju da uđu u poluge vlasti, ekonomije, finansija,
politike, šou biznisa, vojske itd. Sladunjave biografije i autobiografije uspešnih ljudi koji su došli do vrha svetske
vlasti počevši prodajom sapuna i gladujući do „prvog miliona” su pisane za naivne i budale. Niko nije došao do toga
ako nije imao vetar u leđa. Sve ovo Vajshaupt nije mogao da uradi i isfinansira sam. Imao je pomoć, po nekima od
porodice Rotšild, a po nekima i od Jezuita, koji su ustvari glavni i vodeći Iluminati. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje
monarhije (i svakog drugog oblika tradicionalne vlasti), privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih
monoteističkih religija, a posebno hrišćanstva. Svima koji rade na tome bila su dozvoljena sva sredstva, po maksimi
jezuita i iluminata „cilj opravdava sretstvo.” Regrutovanje prvih članova bio je lak posao. Mnogi od njih su bili
plemićkog porekla. Ubrzo nakon osnivanja, Vajshaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova
infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vrijeme bili uticajno polutajno društvo koje je u svojim
redovima okupljalo elitne ljude, a i bilo ih je mnogo. Infiltracija u masonske lože imala je dve prednosti: za društvo
masona su svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Vajshaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom
tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je već navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili
uticajni ljudi, oni bi se lako regrutovali za iluminatske ciljeve. Prema hijerarhiji masona Vajshaupt je organizovao i
svoje tajno društvo.

Kao što je već napomenuto, glavni cilj iluminata je bio uništiti legalnu vlast, a posebno hrišćansku religiju. Dovesti
propalice sa ulice na vlast i kontrolisati ih. Aristokratiju i dinastije treba lišiti vladanja i pridobiti za svoje ciljeve. On
je video ljudski razum kao jedini autoritet, a hrišćansku religiju kao prepreku razuma. Ono što je biblijski Bog uskratio
čoveku, to Vajshauptova filozofija nudi svojim sledbenicima, zajedno sa svetskom moći. („Bićete kao bogovi i
znaćete šta je dobro a šta zlo” – 1. knjiga Mojsijeva 3. 5). Dok tradicionalna religija tvrdi da je čovjek grešnik,
Vajshaupt tvrdi da čovjek u osnovi nije loš - religija i država (monarhija) su ti koji ga čine lošim. Da bi se izašlo iz
takvog stanja, valja koristit razum. Iluminati su zaslužni za početak ere prosvetiteljstva i humanizma, kao i
objavljivanja Darvinove teorije evolucije. Prosvetitelji su uzdizali ljudski razum, govoreći da religija loše utiče na
čoveka, i da je ona ustvari sretstvo manipulacije od strane vlastele i sveštenstva. Darvinova teorija evolucije je bila
tu da potkopa hrišćansko verovanje u tvorca. Ove ideje su utrle put komunizmu, fašizmu, nacističkoj ideologiji i
modernoj demokratiji.

1784. godine bavarske vlasti su saznale za ovo društvo. Glasnik koji je nosio planove iluminata poginuo je od
udara groma u oluji. Dokumenti koje je imao kod sebe su pronađeni i prosleđeni bavarskoj vlasti, koja je proglasila
društvo ilegalnim. Vajshaupt je pobegao, da bi 1830. umro. Čak i njegova smrt je ostala nerazjašnjena. Njegovi
saradnici tvrde kako je iznenada umro dok je radio na hermetičnim magijskim spisima. Međutim, njegovom smrću
Društvo nije prestalo da postoji. Ovo duboko okultno društvo je posle Vajshaupta imalo nove žrece ali o njima nema
pisanih podataka, ali kao što Hristos reče „po rodovima (delima) ćete ih poznati” imena nisu ni potrebna. Oni su
prečišćeno, rafinisano zlo, koje služi uništavanju svega što je dobro, a ponajviše Božje krune stvaranja – ljudi. To su
dokazali stvaranjem sistema koji su gori od svega dotadašnjeg, pa čak i od najezde Turaka i Mongola poznatih po
okrutnosti. Mongoli i Turci su znali da poštede one gradove i narode koji s se predavali bez borbe i pristajali da
plaćaju danak, ali komunizam, nacizam i moderna demokratija su nešto najgore. Komunizam i nacizam su brutalni,
totalitarni sistemi u kojima niko nije bio siguran i koji su ljude uništavali iz čistog zadovoljstva, dok moderna
demokratija to radi u rukavicama, ali uz telo ubija i dušu, menjajući ono što ni nacizam, ni ustaše ni Hitler, ni Staljin
nisu uspeli – sistem vrednosti. Sve što je dobro, moralno, pošteno, ispravno, posebno vrline koje je Isus Hrists isticao
je izvrgnuto ruglu, nipodaštavanju i proglašeno kao retrogradno i zastarelo. U modernoj demokratiji je prostitutka
„seksualna radnica” i živi lagodno, dok jedna čistačica koja radi u bolnici. sastavlja kraj sa krajem. I kod Hitlera je
prostitutka bila prostitutka. Žena je „emancipovana” i ona je društveno prihvaćena ako se razvede od „budale” ili
vara muža, gazi sve ispred sebe u karijeri, ako joj decu vaspitava vrtić, i ako joj je porodica na zadnjem mestu. Udaja
u pedesetoj, po modelu kultnog filma „Seks i grad” je postala In. Kriminalac i narkodiler je „kontroverzni biznismen”
koga čuvaju policajci, a inspektori policije mu dolaze na porodične proslave, umesto na saslušanje u ćeliju. Biti
radnik, seljak, nastavnik, biti domaćica, majka je postalo zastarelo i neprihvatljivo, bedno plaćeno, dok je unosno
sve što je nekada smatrano neprihvatljivo u normalnom društvu. Ponašanje kreiraju tabloidi koji se čitaju umesto
knjiga, a čitanje knjiga je za „štrebere” koje preziru i drugari i devojke. Devizu „ko uči znaće, ko krade imaće” prihvata
većina mladih, prezirući svoje „nesposobne” roditelje koji rade pošteno. U nacističkoj Nemačkoj je postojao
patrotizam kao u komunističkoj SSSR. Generacije vaspitava televizor čije su stanice i programi u rukama okultista i

~ 267 ~

satanista. Ljudi moraju da shvate da satanisti nisu oni dečaci koji ruše spomenike, lome krstove i ispijaju pileću krv,
nego da su to ljudi u odelima, koji za novac prodaju svoju dušu i dovode hiljade drugih. Mladi „japiji” kojima ništa
osim novca i karijere nije sveto, koji se trude da su stalno nasmejani, praćeni bezličnim ženama i devojkama koje
gestikuliraju rukama kad prepričavaju nabubano. Ljudi kao Vajshaupt regrutuju buduće žrece, japije Iluminata i
masona koji će da ispunjavaju plan satanista a to je dovođenje sveta pod vlast antihrista i iskorenjivanje morala,
hrišćanstva, patriotizma i porodičnih vrednosti. Oni to spremaju već 4 000 godina i u naša vremena zaokružuju svoj
posao.

Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim
putem ni javnom pobunom, iako se trude da izazovu kontrolisani haos da bi ponudili rešenje, već delovanjem iza
kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih
država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina
Nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svetsku vladu za vreme njihovog života, već postepeno
obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim nacijama i globalnim finansijskim
institucijama kao centrom svih operacija.

Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna
metoda postizanja njihovih ciljeva je poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje. Setimo se rata u Jugoslaviji 1991 –
1999. To na primeru Ujedinjenih Nacija znači sledeće: nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će
osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i „svetsku policiju.” Veruje se da su iluminati bili ti koji su
pokrenuli svetske a i mnoge lokalne ratove (Problem). Svetska populacija je reagovala na te ratove (Reakcija)
težnjom da se osnuje institucija koja će regulisati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari
zavera smatraju Ujedinjene nacije institucijom koja će ostvariti Novi svetski poredak, dok je udarna pesnica NATO
pakt. Već poznata činjenica da je Dejvid Rokfeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim
nagađanjima. Ujedinjene nacije su organizacija sa svetskim uticajem. Evropska unija ima istu svrhu kao i UN:
ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu, da se vidi kako stvar funkcioniše. Time svaka država ima
manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog
poretka je Francuska revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali Jakobince i
prosvetitelje svojim idejama. Počelo je sa Prosvetiteljima, a videlo se da je Francuska revolucija u stvari bila pokušaj
isterivanja Boga, jer su mase najviše napadale crkve. Religija je zabranjena a Biblije i crkvene knjge su spaljivane.
Skoro nakon Napoleonovih ratova, Iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će
prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je porodica Rotšild ta koja je organizovala
Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka.
Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Međutim Liga
naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje
su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije. Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja
neposlušnih naroda i pojedinaca, a NATO je egzekutor. Ujedinjene nacije se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih
planova.

Kao jedan od velikih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su
povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent.
Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga „Mein Kampf” u njegovo ime i dana mu je puna finansijska i politička
podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Jaka okultna pozadina Nacionalsocijalističke partije, kao i
munjevit dolazak Hitlera na vlast je jasan dokaz da je iza njega stajala organizacija. Takođe smatra se da postoji veza
između iluminata i Karla Marksa. Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala „Društvom pravednih
ljudi” (Liga pravednih) i ona ga je navodno nagovorila da napiše „Komunistički manifest” ili mu ga ugurala u ruke.
Ta knjiga je trebala da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati, što se i dogodilo. Marks je
bio sin bogataša. Vrlo bezbožan i pokvaren čovek, koji je i sam izrabljivao sromašne, živeo nemoralno i bio pripadnik
okultne grane obožavalaca duha (demona) Šiloha, kao što je uostalom i Hitler bio okultista. Sam komunizam je bio
najgori sistem koji je ikada postojao na Zemlji, a on je bio predigra i proba onoga što čovečanstvu sprema globalna
nadvlada, a to je svođenje stanovništva na „zlatnu milijardu” u prevodu likvidacija „viška” putem bolesti, ratova,
izazvanih ekonomskih kriza, katastrofa (zašto inače GMO hrana, hemije na nebu na nebu, fluorid u vodi, stvaranje
kriza i beznađa..) zatim čipovanje kompletnog stanovništva, totalna kontrola preostalih robova sistema, kao kod
Orvela (1984) i uvođenje jedne religije, naravno bez hrišćanstva. Komunizam, iako navodno ateističko društvo je
takođe imao okultnu pozadinu, kao i nacizam. Simbol crvene zvezde, pentagrama, je osnovni simbol, a pentagram
je najjači satanistički i okultni simbol zvan i „đavolje stopalo.” Nacizam, komunizam, fašizam i moderna demokratija
su duboko antihrišćanski. Evropske zapadne zemlje, kao i SAD, Kanada i Australija poštuju verske slobode ali se
hrišćanstvo u njima lagano gasi i to nije samo od sebe.

Ciljevi iluminata:

~ 268 ~

Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih konfesija i na taj način se obezbeđuje
preduslov za nastanak jedne svetske religije. Sa ovim ciljem je osnovan Svetski savez crkava kao i ekumenska ideja.
Cilj je religija Novog doba.

Ukidanje privatne svojine i prava nasleđivanja. Svojina postoji na papiru, ali dok plaćate porez.
Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti.
Stvaranje svetske vladajuće elite.
Borba protiv hrišćanstva
Kontrola stanovništva i njegovo svođenje na „zlatnu milijardu” (otud stalne priče o prenaseljenosti zemlje. Kada
bi se svakom Zemljaninu dodelio plac od 10 ari sa kućom svi bi stali na teritoriju Australije)
Ukidanje monarhija.
Uništenje svakog morala, posebno hrišćanskog, porodice i porodičnih vrednosti.
Svedoci smo svega ovoga svaki dan. Količina nepravde, prevare, nasilja i korupcije se progresivno povećava. Niko
nije siguran, i to ne od kriminalaca, nego od sistema koji toliko huši pojedinca da mnogi vide izlaz u samoubistvu
dok je većina u apatiji.

Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja
apsolutne planetarne moći. Američki dolar je simbol lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri
Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast. Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi
svetske monetarne vlasti. Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika
SAD, masona Henrija Valasa, (Henry Wallace) dok je Veliki pečat SAD na njoj delo Čarlsa Tompsona. Simbolička
osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt. Njegove ideje rado su prihvatili
i širom sveta razvili bankari i masoni. Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je „američki” orao (Feniks) koji
nosi štit sa trinaest pruga. U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova
i trinaest pupoljaka. Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama, navodnog osnivača
masonerije.

~ 269 ~

Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja. U levoj kandži orao nosi trinaest strela.
One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika. Svaka od
trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva. Piramida je predstavljena
na levoj polovini novčanice. Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz
Mnoštva Jedno. Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo. Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je
jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda. Na svim tačkama sveta pije se Koka - kola i jede brza hrana,
što je reklamama nametnuto običnom svetu. Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti. Smućeni
ljudi batrgaju se uhvaćeni u globalističku mrežu. Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a
nadnacionalne kompanije pljačkaju. Zatupljivanjem svetskih razmera proizvodi se bezoblična masa poslušnika u
kojima se brišu bogolika svojstva čoveka. Iznad glave orla lebdi kruna - navodna „Davidova zvezda” pripisana
Jevrejima, iako je to heksagram, kabalistički simbol, sastavljena od trinaest pentagrama. One simbolišu magijsko
pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole. Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja
na broj trinaest? To je u Bibliji broj pobune,a u magiji važan broj. U ezoterijskom smislu on označava nesklad i
nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju. Svet je nedovršena građevina. I tu se sada masoni javljaju kao
oni koji su tu da spoje vrh sa piramidom koja ima 13 stepenica i koja predstavlja čovečanstvo sa njegovom
hijerarhijom. Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz „Novog svetskog poretka.” Dat je u obliku zaravljene
piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva
Velikog arhitekte svemira. Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, „Mi
verujemo u Boga” (In God We Trust). To nije vera u Biblijskog Boga, nego u kneza đavolskog. Zaravljena masonska
piramida sastavljena je od trinaest redova cigala. Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom
monetom. Iznad piramide je trougao sa okom, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, „Annuit coeptis” koji
ističe da je „izabrana klasa” predodređena da vlada svetom.

Veliki pečat SAD – službeni simbol Iluminata

Ta piramida, nazvana i Veliki pečat je službeni simbol Iluminata, a ona je i Veliki pečat
SAD. Veliki Pečat SAD, koji je dizajnirao mason Čarls Tompson je dokaz da oni vladaju u SAD.
Već je ranije napomenuto kako je Vajshaupt bio fasciniran misterijom Velike Piramide u
Gizi. Moderni simbolozi smatraju da je piramida staroegipatski okultni simbol koji
predstavlja približavanje prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je „oko
koje sve vidi”, zvano još i „trinacria.” Vajshaupt je verovao da će najinteligentniji čovjek (ili
duhovno biće) zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. To je poganski simbol koji je Vajshaupt
preuzeo kao simbolički znak sposobnosti njegovog Reda da sve nadzire. Naravno, on ga nije preuzeo, taj simbol
koriste okultna društva od pamtiveka, kao Horusovo ili Ozirisovo oko. Može se zaključiti kako je celokupni simbol
prosvjetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da „rasprše mit religije i dovedu „svetlo razuma i nauke”. Naravno,
za većinu, kojoj su nametnute ideje prosvetitelja i darvinov evolucionistički koncept, da se izbriše ideja o Tvorcu. Za
manjinu su to okultne doktrine. Natpis „Novus Ordo Seclorum” na latinskom znači „Novi sekularni poredak”, što se
slaže s iluminatskom idejom sekularne države. Svevideće oko koriste i tradicionalne crkve koje sebe zovu
hrišćanskima da njime predstave Boga Oca. Nigde u Bibliji ne stoji da se Bog Otac predstavlja svevidećim okom, tj
da je ćorav. U egipatskoj mitologiji je oćoravljen Horus, kom je Set izbio oko. U Bibliji se pominje „sedam očiju” a
broj sedam je broj punine, Božje sveobuhvatnosti. „Sedam očiju koji nadziru svu zemlju” u knjizi proroka Zaharije 3.
10 i knjizi Otkrivenja 5. 6 označavaju Božji karakter Onoga koji sve vidi i sve zna. Svevideće oko u trouglu je, kako
smo kazali, a citiramo masonske autore koje citira Ralf Eperson („Novi svetski poredak”) simbol Baala i Ozirisa, a
„Oziris je Lucifer.” Tako kad uzmete u ruke neku ikonu da je celivate, a na njoj je ovaj znak, pazite koga celivate.
Izvorna verovanja Iluminata su zapravo svojevrsna kompilacija učenja raznih mističnih grupa kroz istoriju, ustvari
antičke misterije. Iluminati su prihvatili tantričke vežbe za meditaciju koje koriste umu i telu, kao što je činio i Ignacio
de Lojola, osnivač reda Jezuita, što je predstavio u knjizi „Načela Jezuita.” Takođe su praktikovali metode i koncepte
muslimanskog kulta Asasina, kao i različitih gnostičkih grupa. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska
dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih
ovozemaljskih okova), besmrtnost te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare
magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije. Oni imaju ime za pravog boga masona koje niko od njih ne
sme pominjati u javnosti. To ime je Jah-Bul-On. – Demonski bog masona kraljevskog luka. Masonski bog nije isti bog
kao onaj iz Biblije kojeg masoni nazivaju samo Adonaj. Jah-Bul-On-a je opisao hrišćanski propovednik Kenon B.
Bringli kao bezbožnu složenicu od hebrejskog imena boga Jahvea i feničanskog bogova Baala i egipatskog Oziris (On
– Sunce). Najvišem rangu masonstva Jah-Bul-On predstavlja jedno tajno i mistično ime za boga. Jah-Bul-On je trojni
masonski bog, delom definisan kao Baal, (Val). Ti je feničansko – hanansko božanstvo sunca i oluje. Po Starom

~ 270 ~

zavetu Baal je vrag. Oziris je takođe božanstvo sunca i mrtvih u Egiptu, muž Izide, koja je predstavljana sa detetom
u rukama. Ozirisa je ubio Set i isekao ga na 13 komada, da bi ga Izida sastavila i oživela, ali je nedostajao samo polni
ud, kojeg je ona načinila od zlata. Taj simbol je ustvari obelisk. Oni ipak ne kriju baš sve, ali ko o tome uopšte
razmišlja?

Albert Pajk (Pike), general Konfederacije, je najslavniji američki mason. Pajk je bio glavni zapovednik škotskog
reda masonerije u južnom i zapadnom delu SAD-a od 1859-1891.g. Škotski red masonerije ima svoj štab 33. stepena
u Edinburgu. Ujedinjena velika loža Engleske pokušava osporiti da je pravi masonski bog Jah-Bul-On ili da ima ikakve
veze s vragom. Ali, Albert Pajk opisuje Jah-Bul-On kao simbol beskonačne božanstvenosti, navodne mongolske reči
za đavola stare oko dve hiljade godina. Četrnaestog jula 1889. godine Albert Pajk izdao je ovu instrukciju 23.
vrhovnim masonskim savetima škotskog reda širom sveta: „Mi poštujemo boga, a to je bog koga obožavamo bez
ikakvog praznoverja.“ Vama velikim inspektor - generalima kažemo sledeće: „Ponovite ovo svojoj braći 33. stepena;
31. i 32. stepen masonske religije trebala bi biti Luciferova doktrina.“ „Lucifer je bog.“ (Takođe citira i Ralf Eperson
u knjizi „Novi svetski poredak”). Tako je Jah-Bul-On pravi i alternativni naziv za đavola. Zadnji slog je kodirano ime
za egipatskog boga Ozirisa, koji je bog smrti, ili On bog sunca. Potpuno je jasno i zašto je kult sunca, sa svojm
simbolima, hristijanizovanim praznicima, posebno prvim danom sedmice, nedeljom, koji je proglašen sedmim
danom, a to je sun – day, ušli u hrišćanske crkve. Da su bivša masonstva škotskog reda u Americi i Velikoj Britaniji
bila pod kontrolom visokorangiranih masona 33. stepena, koji su poštovali đavola ili Lucifera kao svoga boga – to je
nepobitno. Kada govorimo o okultnim silama koje koriste satanisti već hiljadama godina onda ćemo doći do spajanja
pet tačaka unutar pentagrama i dobićemo u sredini Pentagon. Pentagon je usmeren prema zvijezdi sjevernjači, a
po drevnim Vaviloncima (Sumeranima) tako dobijate snagu dva boga, boga severa i boga rata. SAD su bombardovale
pedeset zemalja do kraja drugog svetskog rata. Sun Cu (Tzu) Li, veliki ratni strateg je rekao:

„Sve naše probleme smo dobili pre nego što je bitka i započela. Nikada nije postojala bitka koja je dobijena
odbranom ali mi se moramo pripremiti kako bi postali samodovoljni, moramo se pripremiti da učinimo to što niko
pre nije učinio. Kada identifikujemo neprijatelja moramo ga zaokružiti.”

Kod njih nema nacionalnosti, bitan je novac i pripadnost organizaciji. Ili tako izgleda. Deda Džordža W. Buša,
Preskot je finansirao Hitlera, a to su činili i svi najveći američki bankari, koji imaju malo „čudna” prezimena za
američka. Nepobitno je da je Hitler uzimao novac od američkih elita, a podržan je i od strane pripadnika britanske
kraljevske porodice. Britanska kraljevska porodica tek je nedavno pretrpela veliku sramotu kada je otkriveno da je
otac vojvodkinje od Kenta bio SS oficir, a sama porodica je poreklom iz Nemačke, kraljevske porocice Saks – Gota
Koburg. Da bi bili član Hitlerovih SS trupa, bar što se tiče aristokrata, porodice su morale imati čisto arijevsku krv i
imati tragove srodstva sa tevtonskim nemačkim vitezovima iz srednjeg veka. Kao i većina britanskih kraljevskih
porodica, vojvotkinja od Kenta poreklom je iz Nemačke. Njeni nemački preci su kroz istoriju bili članovi mreže
iluminatnih tajnih društava. Ime britanskle kraljevske porodice nije Windsor – njeno pravo ime je Saks Koburg - Gota
(Saxe Coburg – Gotha). U svojoj knjizi: „Zaboravljene monarhije Škotke“ njegovo veličanstvo princ Mišel od Albanija
objavio je drevni oglasni dokument koji razotkriva pravo poreklo britanskih kraljeva. Drevni oglasni dokumenti
sugerišu da poreklo britanskih kraljevskih porodica potiče od Jevreja iz Starog zaveta. Tokom vladavine, kraljica
Elizabeta I se pozivala na Englesku kao i na Izrael ili Jerusalim. Ova ideja se ostvaruje u našim danima. Logo
Olimpijskih igara 2012 u Londonu sadrži reč ZION, što se odnosi na Sion, deo Jerusalima gde je bila kuća cara Davida.
U filmu „Matrix” koji je, kao i „1984” Dž. Orvela priča o budućem svetu Novog tehnološkog poretka, (ko ume da
„čita” između redova, većina blokbastera je gomila sublimiranih poruka o onom šta establišment sprema, po
sistemu – ono što želiš sakriti daj u javnost) centar sveta je Zion. London je jedan od tri centra Novog svetskog
poretka, finansijski centar, dok je Vašington vojni, sa Pentagonom, a Vatikan je duhovni. To su tri grada države. Kad
je u pitanju izjava britanske kraljice Elizabete I, bez obzira šta ona kaže, verovatno se ne radi o Mojsijevom narodu
već o Hazarima, narodu neverovatno sposobnom kada je u pitanju trgovina, bankarstvo i infiltracija, koji je u 10
veku bio pritešnjen između Rusa i muslimanskih emirata i da bi uspešno trgovao elita toga kraljevstva je prihvatila
kabalistički judaizam. Pominjali smo da je Kabala skup ezoterijskih učenja na kojoj počivaju skoro sve masonske
doktrine, duboko okultna koju razume samo mali broj ljudi. Hazari su pretrpeli više poraza od Rusa, njihovo carstvo
je srušio Svjatoslav, kijevski knez godine 965, a sami Hazari su se raselili po teritoriji Rusije, i ostatka Evrope, najviše
Nemačke. Smatra se da je veliki deo republikanske elite, kao i jedan dobar deo aristokratije hazarskog prekla. Uz
britanske Vindsore to su Rokfeleri, Rotšildi, Kun Loeb, Lemanovi, Levi Straus, Fordovi, Lazarusi…Hazari su bili i
sovjetski revolucionari među kojima i Lenjin, Trocki, Ilja Erenburg, Bakunjin. Dejan Lučić u svjoj knjizi „Kraljevstvo
Hazara” pominje da je većina komunističkog establišmenta u Jugoslaviji bio hazarskog porekla. Političar Vladimir
Bakarić je ustvari Vladimir Kupferštajn, Hazar, hazar je bio i Tito, i porodica Ribar, vlasnici beogradskog medija
„Politika” koji su u stvari Fišer. Hazar je po Lučiću bio i Franjo Tuđman, prvi predsednik Hrvatske. Naravno, Hazar je
bio i Adam Vajshaupt osnivač Iluminata. Njihovo pravilo je bilo „cilj opravdava sredstvo” i imali su neverovatnu
sposobnost prilagođavanja. Na primer, Fišer je postajao Ribar, po potrebi katolik, pravoslavac, ateista, da bi se

~ 271 ~

ostvario cilj. Zahvaljujući njima je Jevrejima prikaćena i knjižica „protokoli sionskih mudsaca” u kojoj je opisan plan
„jevrejske zavere” što nema veze sa istinom – jevreji nemaju ništa sa tim. Zavera je okultna a Jevreji su dežurni
krivci.

Prema masonskom rečniku koga je napisao Džordan Meksvel (Jordan Maxwell) američki istoričar), a koju možete
dobiti u svakoj biblioteci, masonski odred u Evropi je rekao da je ideolog, duhovni entitet predao znanje i veštine,
kako oni nazivaju, njihovim nevidljivim majstorima. Pa ne sumnjamo. Otkud znanja sumerskim, egipatskim i
majanskim žrecima, znanja koja naučnici u XX veku obelodanjuju. To se odnosi na one koji vode masonstvo – oni ne
znaju ko su oni. Ni jedan iluminat ne zna ko zapravo vodi njihovu globalnu organizaciju. Nazivaju ih „naši nevidljivi
gospodari.”

Prema masonskom rečniku ima jedan duhovni entitet koji vodi svetsko masonstvo a nazivaju ga Joda. U rečniku
će te vidjeti malo stvorenje sa šiljastim ušima a zove se Jota (Yotta). Ovaj entitet, uz pomenutog Jah- Bul-On-a, kao
i drugi duhovni učitelji, preko Bejlinog „Tibetanca” do Maitreje nisu ništa drugo nego knez demonski. Mnogi čak i
od masona to ne znaju. Znaju samo oni u vrhu, „odabrani”. Slično drevnim bogovima u hramovima ili onim
„bogovima” u letećim mašinama koje su obožavali Sumerani ili Maje, crtali Dogoni i australijski starosedeoci, sa
kojima su opštili egipatski žreci, i danas ti isti „bogovi” rade preko svojih „žreca.” Kao što su u drevnom Vavilonu,
Eriduu, Onu, Heliopolisu, Harappi, Rimu..drevni žreci imali i političku moć, tako i moderni magovi imaju istu tu moć
da upravljaju narodima i da donose odluke. Manipulacija, obespravljenost, pljačka, korupcija, promovisanje
nemorala i okultizma u medijima, negiranje i vređanje Biblijskog Boga je samo deo repertoara đavoljih entiteta.
Lični špijun kraljice Elizabete I bio je Džon Di (John Dee) koji je bio odgovoran za osnivanje britanske tajne službe
MI5. Džon Di se bavio magijom i bio član tajnog društva Alhemičara. Smatra se autorom navodno drevnog rukopisa
„Vojnić“, koji je sada u vlasništvu univerziteta Jejl (Yale), zaključan pod tajnim ključem samo nekoliko metara od
glavnog štaba okultnog tajnog društva „Lobanja i kosti.“ Tako su verovatno nastali i apokrifi u Nag Hamadiju. Neki
okultista napisao, dao malo patiniran izgled i objavljen pronalazak je ceo svet slavio.

Tajna društva u pažljivo napisanim knjigama širom sveta ponosno tvrde kako su veliki umetnici kao Mikelanđelo,
Leonardo da Vinči, Mocart kao i mnogi kraljevi, predsednici i magnati među njihovim članovima ali ni jedno od tih
tajnih društava ne dopušta svojim članovima da govore o njihovim ritualima koji se odvijaju iza zatvorenih vrata,
palata i vladinih zgrada širom sveta. Uglavnom, na bilo kakvo pitanje vezano za ove rituale oni će se nasmejati i
negirati bilo kakvu vezi sa tim. Ipak dela koja čine ih razotkrivaju.

Jedno od najuticajnih tajnih društava proizašlo od bavarskih iluminata je red „Zlatne zore.“ Osnovao ga je 1887.
godine mason Vilijam Vin Vestkot (Wilijam Win Westkot), koji tvrdi da je dekodirao alhemijski zapis koji sadrži rituale
inicijacije tajnog nemačkog okultnog obreda Zlatni pokret. Vestkot je već imao dovoljno iskustva u izvođenju
okultnih rituala. Godine 1865 pomogao je u osnivanju masonskog reda koji se naziva „Rozikrucijanska zajednica,“
koja je inspirisana magijom hebrejske Kabale. Ti rituali i dalje se izvode na sastancima studijskih grupa u Ujedinjenoj
velikoj loži u Londonu. Inače oko Kabale se vrte sve doktrine tajnih društava. „Zlatna zora“ nije ništa drugo nego
masonstvo sa tajanstvenim polusatanističkim i seksualnim obeležjima. Opštenje sa duhovnim entitetima, od kojih
se primaju saveti i naređenja se vrši tokom rituala,a rituali se često završavaju žrtvovanjem nekog, često deteta
(otud nestanci dece pred najveće okultne i paganske praznike 1. maj i 31 oktobar – 1. novembar, koji su ustvari
praznici u čast vešticama i demonima – Valpurgijska noć i Beltane) i seksualnim orgijama. Žrtvovanje može da bude
i simbolično. Ti ljudi bivaju opsednuti duhovnim entitetima, „učiteljima” ili „gosporadima”, ili se predaju njihovom
uticaju toliko da postanu ljudi bez savesti. Često se pitate šta se desilo sa nekim političarem. Jedno je govorio pre
izbora,a na vlasti je postao sušta suprotnost. Pa to nije više onaj kompa kog sam od ranije znao…

Ključni član „Zlatne zore“ bio je i je samopriznati satanista Alister Krouli koji se prozvao „zver.” Krouli je jedan od
likova na naslovnici ploče Bitlsa „Sargent Pepper´s Lonely heart Club Band.“ Naravno „Rok end Rol” je posebna priča
o perfidnom ubacivanju okultnog u omladinu, koje obavezno vuče za sobom i upotrebu droga. Kroli je pokušao
uspostaviti kontakt sa đavolom još 1898. godine, kada je uspostavio kontakt sa redom „Zlatna zora.“ 1900.g. Krouli
se povremeno družio sa elitom britanskog društva, deleći svoja iskustva poštovanju đavola sa vodećim masonskim
političarima. U svojoj knjizi: „Priznanja“ Krouli tvrdi da je primljen u masonstvo u anglo-saksonskoj loži u Parizu,
takođe tvrdi kako je postao „majstor“ jedne od najstarijih i najpoštovanijih loža u Londonu, „Stad Holm” lože (Stud
Holme) čiji je član, po glasinama, sada Toni Bler. Krouli je delio oduševljenje masona Alberta Pajka sa đavolom. U
svojoj knjizi „Magija“ Kroli piše:

„Đavo je zmija, on je život i ljubav, on je svjetlo i slika jarca u zodijaku – čovjek koza – bog glava.“ Tajna društva
često portretiraju Mendezovu kozu (jarca) koja ima sedeći položaj Bafometa. Kip Džordža Vašingtona,
visokorangiranog masona pokazuje oca Amerike kako sjedi u okultnom položaju kao Kroulijev đavo kozije glave.
Ovaj jarac se često predstavlja u pentagramu, simbolu zvezde sa pet kraka. Nisu slučajno izabrane zvezde petokrake
crvena komunistička, i žuta demokratorska kao državni simboli. Dela koja su se činila i čine pod tim zvezdama govore
kakvi su oni koji slede te ideje. Inače, poreklo naziva „Zlatna zora” i poreklo zvezde, nalazimo u Bibliji, gde se Bog

~ 272 ~

obraća svom nekadašnjem heruvimu zaklanjaču, pobunjenom anđelu Luciferu. „Kako pade s neba zvezdo danice,
kćeri zorina” (Isaija 14. 12).

1912. godine Krouli je postao britanski vođa „Reda hramova Orijenta.“ (Ordo Templi Orjentis) - O.T.O, koji je
podmladak bavarskih iluminata, a Krouli je osmislio inicijalne rituale za 33. stepen škotskog reda masonerije. Krouli
je tvrdio da je O.T.O. rekonstruisao masonstvo koje vuče korene od nemačkih iluminata.

Bafomet, po okultisti Elifasu leviju

Krouli: „Ne želim ništa više, nego plesati sa đavolom.“ Bio je nestrpljiv sa
uglađenošću masonskih rituala. Opisao je osnovno masonstvo nižeg ranga kao
levi savez za političke intrige i tračeve.

Vitezovi Malte (Malteški vitezovi) osnovani su u 9. veku i iza sebe imaju
hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice
raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok
njihovi lideri pripadaju vodećim okultnim elitama koje vladaju svetom. Ova
organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome
je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo
kardinala koje bira i samog papu. Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i
protokola imaju isti status kao i kardinali. Zvanična titula Velikog Majstora glasi:
„Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris
Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi
Gusos” (Dom Božje milosti bolnice Svetog Jovana Jerusalimskog i čuvari groba
Gospoda Isusa Hrista.” Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog
saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih
članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama,
koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju.
Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima
uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog
reda, između ostalih i predsednik SAD Džon Kenedi, nemački kancelar Konrad Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi,
italijanski premijer Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije. Vitezovi
od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na
humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer
Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966.
do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji. U Velikoj
Britaniji ovaj red formiran je tek 1960 godine. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove
delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije
postoji nekoliko individualnih članova.Tri simbola elite su plamena baklja, (simbol Svetlonoše, i Izide, kao i kod Kipa
slobode u Njujorku), crvena ruža (simbol internacionale) i golubica (simbol Semiramide, za mase simbol Sv. Duha).
Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža
(Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Toni Bler
(Bilderberg Grupa), Vilijem Hejg (Haig) (Bilderberg Grupa) i Pedi Ešdaun (Bilderberg Grupa). Nisu isključene ni priče
da iza malteškog reda stoje veoma razgranati i moćni Jezuiti.
Pomenućemo i tajno društvo „Lobanja i kosti” koje deluje u SAD. Tajna društva su uvek postojala na elitnim
američkim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i
predstavljala su mesto odakle su se regrutovali budući predsednici, senatori i direktori korporacija. Svake godine,
manje od 1% najbogatijih i najuspješnijih studenata postaje članovima ovih ekskluzivnih društava. Time su dobili
veliki preduslov i garanciju da će uspeti u budućnosti. Društvo Lobanje i Kosti (The Skull and Bones Society) nalazi
se na Jejl (Yale) Univerzitetu. Slične grupe postoje i na drugim univerzitetima. Iz „Lobanja i Kosti” se regrutuju
kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR i Trilateralnu komisiju. Inače kadrovi sa Jejla, su između
ostalog bili i: Buš Senior i Rokfeler. Svi su se oni zavetovali na ćutanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Jejlu,
svake godine selektira se isključivo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina.
Danas ih je oko 500 živih. Ovo udruženje je osnovao general Vilijam Hantington 1833. godine sa Alfonsom Taftom
koji je 1876. postao ministar rata u SAD. Taftov sin Vilijam Hauard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao
i funkciju vrhovnog sudije. Američki red „Lobanja i Kosti” je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao Poglavlje,
Glava (Chapter) 322. Kip Natana Hejla diplomca jejla i člana „Lobanja i Kosti” nalazi se u okviru kampusa Jejla. Kopija
kipa se nalazi i ispred sedišta CIA u Lengliju. Ovo nije klasičan viteški red poput evropskih, ali ne zaostaje u moći.

~ 273 ~

Ratovi izbijaju munjevito, krize se pojavljuju tamo gde niko ne bi pomislio, propadaju države koje su imale privredni
uspon i nezavisnost, nisu smetale nikome. Seje se mržnja i uništava sve što je ispravno i moralno. Sve se želi staviti
pod kontrolu, od toga u šta i kako čovek veruje pa do toga šta jede, koliko dece ima, šta gleda na TV i čita. Malobrojna
populacija koja čita knjige može doći do knjižice „Protokoli sionskih mudraca” koja je namerno izbačena u javnost,
upravo da bi je mase odbacile kao izmišljotinu. Ta knjižica je podmetnuta jevrejskom narodu kao tobožnji plan
Jevreja da zavladaju svetom, što je umnogom izazvalo mržnju prema Jevrejima, i što je navodno dalo Hitleru povod
da izvrši genocid nad njima, kao i komunistima da njihovu imovinu koju su oteli nacisti ne vrate. Ipak, ta knjižica je
svojevrsni „ustav Iluminata” ili plan za ostvarivanje cilja a to je jedna svetska vlada, jedna religija, porobljavanje i
kontrola svih stanovnika, koje knjižica naziva bezvrednom masom ili „gojima” što je jevrejski termin za nejevreje.
Samo su promenjena imena i termini, ali knjižica nije nastala u jevrejskom narodu. Dodati su jevrejski termini, pa se
tako mase nazivaju „goji”, budući vladar sveta se naziva „car David” itd. Oni koji su ovu knjižicu čitali su stekli utisak
da se ono što je napisano na njenim stranama ostvaruje, da se dosta toga ostvarilo i da se tek treba ostvariti, i dobre
su osnove za to. Knjižica najavljuje jedno užasno Orvelovsko društvo. Jedan citat iz ove knjižice napisane pre više od
120 godina: „Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogućnosti, ne donose nikakve teritorijalne koristi; to će
prebaciti rat na ekonomsku osnovicu i narodi će u našoj pomoći sagledati silu naše prevlasti, a takvo stanje stvari
staviće obje strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi, koja je snabdjevena milionima očiju, pogleda
nesprječavanim nikakvim granicama. Tada će naša međunarodna prava smrviti nacionalna prava i vladaće narodima
isto onako kao što građansko pravo pojedinih država upravlja međusobnim odnosima svojih podanika” Nije li ovo
naša stvarnost? Samo jedan deo, samo jedan citat sve govori. Uništenje suvereniteta desetina zemalja, prvo
diskreditovanjem njihovih vlada pa napadom na njih, mešanje u unutrašnje stvari, uništavanje privrede,
deregulacija poljoprivrede, finansijske manipulacije i špekulacije. Sve se jasno vidi danas. Iako je knjižica „Protokoli
Sionskih mudraca” došla u javnost 1903. štampana u ruskom listu „Znamja” a potom ponovo 1905. od strane ruskog
mistika i religioznog pisca Sergija Nilusa, koji je tvrdio da je ovaj rukopis nastao kao rezultat Prvog Cionističkog
kongresa održanog u Bazelu od 29. do 31. augusta 1897. Nilus je ovde uhvaćen u laži, i kada su mu ljudi rekli da je
taj kongres bio javan, on je promenio priču tvrdeći da je rukopis sa tajnih kongresa 1902. i 1903, kao i da ga je dobio
već 1901. Niko sa sigurnošću ne zna kako je ovaj rukopis dospeo do Rusije, ali se zna da su dokumenti Iluminata koji
su dospeli u ruke bavarske vlade za života Adama Vajshaupta, kada je kurira ubio grom na putu sadržavali istovetne
planove. Bilo je potrebno ponovo napisati te planove i pripisati ih Jevrejima, od kojih su pripadnici ostalih naroda u
Evropi ionako zazirali zbog njihove isključivosti, a onda ih dati u javnost, kao što su nacisti najbolji avion, čudo
tehnike oterali na izložbu u Pariz 1938. dok su ga tajni agenti Britanije i Francuske tražili po budžacima i šupama.
Javnost je ove planove odbacila kao naučnu fantastiku, a oni malobrojni koji se usude da ih javno tumače i
razobličuju je lako optužiti za antisemitizam i proglasiti fašistima, poistovetiti ih sa ubicama iz Aušvica, Sobibora,
Mauthauzena… i tako ih diskreditovati.

Hijerarhija Novog svetskog poretka. Verovatno nije redosled kao na ovoj slici,
ali ta hijerarhija deluje na sličan način kao ovde
~ 274 ~

Sublimirane poruke – kontrola i programiranje uma

Većina će biti ubeđena da na ovoj slici vidi zvaničnike UN, EU i SAD, i na tome će se završiti. Pažljiv posmatrač će
videti iza leđa ovih kriminalaca neke brojeve…666. Pažnja: Ovi ljudi su izabrane vođe naroda.

Nije sve onako kako mislite da jeste. Slike, reklame, filmovi, muzičke numere, spotovi, posteri, časopisi, roba
široke potrošnje… poruke zla, skaradnosti, bezbožnosti, veličanje razvrata, smrti, nacizma, gadnih duhovnih bića,
okultni i magijski simboli. Pušačima će biti zanimljiva kutija cigareta Marlboro. Na njoj se nalazi nekoliko „skrivenih”
poruka, ali prilično zanimljivih. Zašto se te cigarete zovu baš „Marlboro”, a ne zovu se, na primer Nju Hempšir ili
London? Odgovor leži u dizajnu same kutije tih cigareta. Na slici br. 1 prikazana je kutija okrenuta naopačke, pa se
tako reč Marlboro pretvara u izgovor orobl jew (horrible jew), tj. „užasan Jevrejin”. Na koga može da aludira ovo?
Na Isusa Hrista. Na slici br. 2 ako prekrijemo reč „Marlboro” do visine slova „ar” i „oro”, ostaju „viškovi” od slova
„lb“ i „M“. Slova „lb“ predstavljaju noge od belca koje su okrenute udesno prema slovu M, a slovo „M” predstavlja
crnca koji je obešen (noge su mu okrenute prema spolja). Može i da predstavlja obešenog čoveka, nebitno je li crnac
ili belac. To se povezuje s Kju Kluks Klanom, jer se i na samoj kutiji nalaze 3 slova K (crvenom bojom, sa dve strane i
odozgo). Na slici br. 3 je prikazana poznata piramida sa svevidećim okom, što opet dolazi u vezu s illuminatima.

Poznata parola američkog predsednika Baraka Obame (Barrack Husein Obame) za vrijeme njegove inauguracije
je bila „Yes we can” (Da mi možemo) ali ako biste tu rečenicu okrenuli naopačke i poslušali, čuli biste „Thank you
Satan”, gde bismo se već mogli zapitati ko mu piše sve te parole i govore koje drži. Još je strašnije što tu parolu
ponavlja čitava nacija, čak su napravili i video spot s tom parolom, gde je mantra sam Obama i prisutne hiljade ljudi,
ne znajući šta mantraju. Poslušajte deo govora gde američki predsednik izgovara onu čuvenu parolu „Yes we can
(Da, mi možemo) Možete primetiti da masa ljudi ponavlja (mantra) te reči i pošto se radi o velikoj masi, učinak je
sigurno delotvoran. Ako niste primetili, za vreme svih njegovih govora, on ni jednom ne gleda pravo, nego samo
levo ili desno. To je zato što on govor čita sa blesimetra i čita samo ono što su mu drugi napisali da pročita. Okrenuta
naopačke, ova Obamina krilatica nema veze sa onim što se inače čuje. Yes we can = Thank you Satan. I još neke

~ 275 ~

„mantre” za mase g. Obame: „Let me express” (Dopustite mi da izrazim) – obrnuto - Serve Satan. Treasure's there
(Blago je tamo)– obrnuto - I am Satan. Obama, predsednik SAD, zemlje u kojoj su skoro u školama počinjali nastavu
molitvom i koja je nastajala uz pomoć masa koje su bežale iz Evrope od verskih progona, kaže „ja sam đavo…i istom
se zahvaljuje.

Da su illuminati toliko moćni, pokazuje i ovaj primer kojeg svi možemo sami isprobati i videti o čemu se radi.
Naime, probajte u vašem pretraživaču gore u adresu upisati www.itanimulli.com (naopačke od (illuminati) i
pogledajte koja će vam se internet stranica otvoriti. NSA, (National security agency) Savet za nacionalnu bezbednost
SAD. Ima li tu slučajnosti?

Crtani filmovi u produkciji kompanije Dizni su prepuni ovih sublimiranih poruka koje aludiraju na razuzdan seks,
čime se deci od ranih godina usađuje kult seksa. Takođe i ponašanje likova u crtanim filmovima podseća na
ponašanje gejeva, a o okultizmu i magiji da ne govorimo. Skoro da nema crtanog filma bez bar jedne poruke koja
ukazuje na okultizam, duhove, vampire, veštice, čarobne napitke, mitološka bića. Bitno je uticati na decu od malena
da se navikavaju da sa lakoćom prihvataju onostrano i da budu oslobođenja morala.

Početna strana Fejsbuka – kad se povežu siluete ljudi dobije se reč
Jehovini svedoci, totalitarna sekta, čiji članovi misle da služe Bogu, rasturaju literaturu u kojoj se mogu videti
slike koje asociraju na raj i na Božji svet nakon pobede nad grehom. Ako dobro pogledamo te slike na stranicama
njihovih časopisa „Kula stražara” i „Probudite se” videćemo nešto što nikako ne pripada hrišćanstvu, pa čak ni onom
tradicionalnom. Njihov osnivač Čarls Tejz Rasel (Charles Taze Russell) je sahranjen ispod tipične masonske piramide,
što je siguran dokaz da se ne radi o hrišćaninu. Zašto Jehovini svedoci dele literaturu sa ovim skrivenim, izrazito
demonskim simbolima? Iz više razloga. Prvi je uticaj na podsvest, koja će „hrišćansko” povezati sa manipulacijom.
Drugi je razlog samo usađivanje satanizma u podsvest. Treći razlog je povezan sa doktrinom Jehovinih svedoka a to
je obaranje, tj ukidanje božanstva Isusa Hrista. Većina Jehovinih svedoka zna samo ovo treće. Oni su veliki pomoćnici
antihrišćanstva mada nesvesno. Njihov navalentan nastup, manipulisnje, iako su i sami izmanipulisani, kao i laž koju
propovedaju uz slepu poslušnost prebogatim vođama čini da i iskreni ljudi odbijaju bilo kakvu pomisao na Bibliju i

na Boga povezujući sve vezano za Bibliju sa nasrtljivim Jehovinim
svedocima. Oni su ustvari instrument Nju Ejdža.
Između glava ova dva dečaka se vidi glava Bafometa sa
svevidećim okom na čelu. Radi se o delu jedne slike, i kada se slika
duplira i spoji dobije se ova poruka

~ 276 ~

Ponovo spajanje dve iste slike – vidi se demonski lik
~ 277 ~

Leva ruka treće osobe s leva je tipično reptilski ekstremitet. Zašto?

Grob Čarlsa Tejza Rasela
Pripadnici okultnih društava popunjavaju svoje redove ljudima koji pripremaju mase da ih obožavaju i da im se
klanjaju. To se najlakše obavlja preko muzičkih grupa koje otvoreno veličaju pobunu protiv autoriteta (roditelja,
društva i posebno Boga), razuzdan seks, drogu, alkohol, i samog đavola, prepune su satanističke simbolike.
Strategija je jako pametno osmišljena, o čemu svedoči i Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix): „Kroz muziku možemo
položiti u podsvest ljudi sve što želimo.” Za uništenje jednog naroda je dovoljno uništiti strukturu jedne ili dve
generacije razaranjem morala i stvaranjem sledbenika, drogirane i bezperspektivne rulje. Ova misija je olakšana
zahvaljujući dobro znanom psihološkom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim ličnostima iz sveta šou biznisa
i estrade. U Srbiji je tokom devedesetih uništena moralna kičma omladine, koja se poistovećivala sa kriminalcima
sa zlatnim lancima i tetovažama svetaca na mišicama, kao i sa polugolim pevačicama, jer je tamo ležao novac i brz
život, dok je pošten rad i moral omalovažavan, kako kroz muziku, tako i kroz filmove, romane i tabloide. Mladi se
poistovećuju sa zvezdama, jer imaju lažan utisak da sa samo malo sreće i bez mnogo truda mogu i oni da postanu
nešto slično. Na drugu stranu se sistem pobrinuo da se poštenim radom skoro nikako ne može doći do normalnog
života. Na kastinge za reality emisije i takmičenja pevača se prijavljuje na hiljade mladih, iako se zna da je to
industrija prevare, nemorala i surovo tržište živog mesa. Većina pripadnika muzičko – filmske elite ima prikrivene ili
nesvesne satanističke ideje ili svesno radi na propagiranju satanizma. Njihov život je duboko poročan i nemoralan.
Skloni su da urade bilo šta samo da ostvare cilj.
Dnevne novine pišu u subliminarnim porukama, TV takođe šalje sublimirane poruke, hipnotišući mase. Sve sa

~ 278 ~

ciljem, Evo šta o tome kaže pisac i istraživač Dejvid Ajk: „Televizija je masovni hipnotizer globalne svesti. Događa se
da se podmeće neko vjerovanje u našu stvarnost pomoću medija, a onda nakon što usadimo to verovanje dolazi
sledeće. Kada informacija ulazi našim očima mi je obrađujemo na temelju tog verovanja. Globalna populacija je
doslovce pod uticajem masovne hipnoze.“ Masovna hipnoza, da, to je to. Mediji su najveći hipnotizer na planeti. To
je osnovni razlog zašto su uopšte stvoreni. Kada počnete istraživati podsvesne poruke na televiziji ono što vas
zaprepasti nije to što oni rade i kako, nego njihova mera. Naša svest je pogođena eksplozijom tih stvari. Ovo je jako
zanimljiva stvar. Eksperimenti su pokazali, da sekundu i po pre nego što svesni um odluči učiniti nešto, npr,
pomaknuti ruku, govoriti itd., sekundu i po pre nego što je svesni um odlučio to učiniti, električni signali iz mozga
su već započeli raditi na tome. Za mene je svest iskustvo i posmatrač stvarnosti, a podsvest je njen kreator, koji
stvara svest. Zato iluminati žele djelovati na našu podsvest preko subliminarnih poruka. Šta znači subliminarno?
Znači podsvesno – ispod nadzora ili kontrole svesnog uma. Podsvesni um upija sve informacije kao sunđer, zato oni
podmeću svoje misli u našu podsvest, koje se zatim filtriraju u našu svest i mi onda mislimo da imamo svoje
mišljenje, zapravo, to su umetnuta mišljenja na subliminarnom nivou. Naravno, ta subliminarna manipulacija se
upotrebljava u politici, i to najviše” kaže Dejvid Ajk.

Sublimirane poruke šalju i rokeri, posebno one svetske grupe koje su munjevito postale popularne kao „Bitlsi”,
„Rolingstonsi” „KISS” itd… Samo ime KISS asocira na poljubac, a ustvari je skraćenica koja označava „vitezove u
službi satane” (Knights In Service tо Satan). Tako i grupa AC/DC za većinu znači Alternate Curent /Direct Curent
(Naizmenična struja / Jednosmerna struja) a pravo značenje je „Anti Christ / Death to Christ”. Često reči pesama
kriju sublimirane poruke, pa tako Led Cepelin (Led Zeppelin) u pesmi „Stepenice ka nebu” (Stairswais to Heaven)
gde se preslušavanjem unatrag otkrivaju sasvim druge reči: ja želim da živim za satanu…ja te ljubim gospodaru
satano…(„I will live for him..there is no escaping it…Ive got to live for satan…I love you master satan..”) Ovakve
skrivene poruke, da li preslušavane unazad ili direktne imaju sve velike svetske zvezde i bendovi, počev od
Rolingstonsa, Iglsa (Eagles), Eltona Džona (Elton John), Pink Floyd, Madone, Lejdi Gage (Lady Gaga)…a da nije u
pitanju samo obično šokiranje javnosti, nego svesno i ciljano delovanje, svedoči izjava Tonija Šeridana (Tonny
Sheridan) koji je 1962 svirao u Hamburgu sa „Bitlsima”, a citira Lenona, svedočeći o njegovoj izjavi na jednoj
spiritističkoj seansi: „Znam da Bitlsi imaju uspeha, jer za taj uspeh sam ja đavolu prodao dušu.” Isti Džon Lenon se
ruga Isusu Hristu kad kaže da Bitlsi mogu u svakom trenutku da skupe više ljudi nego što je došlo da sluša Isusa.
Interesantno je da ove grupe i pojedinci isključivo napadaju Isusa Hrista i hrišćanstvo a nikako Budu, Muhameda,
Zaratustru, Konfučija ili Petra Pana.

Sastavni deo svetske zavere satanista je upotreba droga. To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti
Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: ”Osobe koje tvrde da Rok muzika ohrabruje klince da se drogiraju je
potpuno u pravu. To je deo naše zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije.” Ako rok grupe i pevači koriste
droge, napadaju moral i hrišćanstvo, onda je očekivati da to rade i njihovi sledbenici. Oni su ti koji stvaraju trendove
i često onaj ko nije „u trendu” i ne postoji, nije prihvaćen u društvu, on je „štreber” i mamin sin, odbačen od drugih,
a niko ne voli da bude odbačen. Da bi postao član grupe i bio prihvaćen, mora da učini nešto, dokazati se. Uglavnom
je tu smotan „džoint” ili cigla spremna da poleti na izlog radnje ili u pravcu policajca koji vrši svoju dužnost na ulici.
Pesme Bitlsa poput „Žute podmornice” (Yellow submarine), u kojoj se aludira na tonjenje drogirane osobe, „Lusi na
dijamantskom nebu” (Lucy in the Sky with Diamonds) gde je ime Lusi asocijacija za Lucifera a sam naslov je
skraćenica za drogu LSD, ili pesma „Narednik Peper” (prah) su samo neke u moru pesama koje skriveno ili otvoreno
pozivaju na drogiranje i izmenu svesti. Ovih stvari nije bila pošteđena ni pop i rok scena bivše Jugoslavije. Duet
„Mobi Dik” sa pesmom „rodićeš mu sina kralja kokaina” ili neko ko sebe zove „DJ Krmak” sa stihovima „celo selo
šmrka belo, prodaj stoku da kupimo koku” su napravili odličnu reklamu za praškaste supstance, dok su do 1991 to
rokeri radili prikriveno. „Riblja čorba” je u nekoliko pesama opevala stanje drogirane osobe, suva usta i obamrlost.
„A vetar duva duva duva i usta su nam sasvim suva.” Poznato dejstvo marihuane. Takođe i pesma „Zelena trava
doma mog” gde ništa tako nije važno, pa čak ni porodica, kao zelena trava tj marihuana. „Bijelo dugme u pesmi
„Zamisli” opisuje stanje pod dejstvom narkotika: „Kao da sam drogiran kao programiran kao da me furaju kao da
me ljuljaju…” Tako i Ekaterina Velika, Psihomodopop: „hipoteka, hipoteka, meni treba apoteka, pa da uzmem svoju
dozu i lagano kresnem u narkozu, jer jedino tako mogu ići gradom, na ramenima sa plastičnom glavom i voljeti ovu
noć..” Estrada je prepuna tih poziva da se proba droga, a o preljubi, pozivima na razuzdan seks je toga bar triput
više. Ako ne i svaka treća pesma, spot, film ili roman. Tako imamo i pesama koje su skrivene poruke gej – populacije.
Jasenko Houra „some boys”, Plavi Orkestar (kad si sam druže moj), Xenia – „moja prijateljica”, Zabranjeno pušenje
„Javi mi”, Videosex - „Ana”…Časopisi, tabloidi, šou emisije, filmovi veličaju seksualne podvige i pozivaju da se sve
više delova tela pokazuje. U tome potporu daje i moda, koja je glavni elemenat zavođenja. Posebno se napadaju i
ismevaju institucija braka, a kao nešto moderno i IN se uzdiže istopolna zajednica, veličaju opasne žene od karijere,
mačo zavodnici, i oni koji slobodno, bez ustezanja čine sve skaradnosti. Tako su neverovatnu popularnost stekle
pevačice i glumice koje su snimile svoj porno film, koji je „greškom” dospeo u javnost, tj. na Internet (verovatno ga

~ 279 ~

je komšijski mačak u vreme mačijeg dokonluka tapo okačio) a masa je u redovima čekala da dođe do CD-a sa tim
filmovima kod lokalnog prodavca „pirata.” Te osobe koje su postali idoli masa su takođe tu da bi njihovi obožavaoci
pratili njihove živote, posebno ponašanje. Stoga oni upražnjavaju astrologiju, odlaze na premijere filmova koji
obiluju spiritizmom i daju intervijue u kojima javno govore da veruju u pojavljivanja mrtvih, u vanzemaljce, u
delovanje astrologije i njenu istinitost. Mnogi su pripadnici tajnih društava, okultnih grupa i klubova. Većina ima
svoje astrologe koje jako dobro plaća. I ša rade sledbenici? Isto to, prema svojim mogućnostima.

Sve ovo nije nastalo slučajno. Uklanjanje Boga i hrišćanskog morala, nametanje pop kulture, razvrata i droga
dovodi do opadanja morala i ljudima je lako nametnuti sve što se želi. Naravno tad na scenu stupaju kvaziduhovne
ideje, spiritizam, okultizam i Nju Ejdž. Narod mora da bude spreman da dočeka religiju Novog doba koju mu
spremaju, da bude zombiran. A da bi je dočekao mora mu se izbiti iz glave hrišćanstvo, nametnuti set drugačijeg
sistema vrednosti, i ukazati mu na to da nije onako kako su stari radili i govorili. To je zastarelo i retrogradno.

Evropska unija – moderni Vavilon

Sve počinje i završava s Vavilonom. Evropska unija ima okultne temelje. Ona je ustvari Jezuitsko – Iluminatska
tvorevina, i kao takva naslednica vavilonskog i Rimskog carstva i prelazna forma do Svetske države. Semiramida je
drevna boginja koju su obožavali vavilonski žreci okupljeni u bratstva. Pripada trojstvu Meseca (Semiramida,
Astarota, Ištar), Sunca (Nevroda, poznatog još pod imenima kao što su Bal, Bel, Baal, itd.) i njihovog sina Tamuza,
Horusa. Vavilonski žreci su iz Sumera krenuli da šire svoje ideje u Egipat, Grčku, Rim i dalje. Osnovali su Rimsko
carstvo, ili se jednostavno infiltrirali u vrh vlasti, kao i kasnije naslednice tog carstva, koje su bile države varvara,
osvajača Rima, ali su posle potpale pod duhovnu vlast Rima i prihvatile njegov sistem. Tokom vremena i u raznim
delovima sveta nastaju nova imena za pagansko trojstvo, ali sa istim temeljem. Prvo da se odvoji taj religijski
koncept od onog pravog, drugo, da on dobije što više sledbenika, a treće da se original prikrije od ljudi. Trojstvo,
Otac, Sin i Duh Sveti, o kom govori Biblija je morao da ako ne bude totalno izbrisan, bar dobije kopiju, čime bi to
obožavanje za iskrene vernike postalo neprihvatljivo. Njegovi sledbenici su progonjeni kroz vekove, kako od
vavilonskih žreca, Grčkih vladara poput Antioha Epifana, rimskih careva, Inkvizicije, komunista, fašista, nacista, i od
modernih demokratora. Nije slučajno da su simboli Evropske unije isti kao i simboli vavilonskih i egipatskih
paganskih religija, kao što nije slučajno da su simboli tajnih i okultnih društava postavljeni na državne grbove i
pečate.

S vremenom, te iz Vavilona i Egipta potekle ideje sele se u Europu, Grčku i Rim kasnije i dalje, sa sobom noseći
svoje drevne simbole i veru. Njihovi nosioci postaju vrhovna evropska aristokratija, ili astrolozi i vračevi tih
aristokrata koji se infiltriraju u političku, vlast, kler, bankarstvo. Ti „prosvijetljeni” vladari sveta iz Vavilona, koji se i
nazivaju Iluminati, kroje osmišljen sistem profita i trgovine uz pomoć ratova i manipulacije. Ima još „slučajnosti”.
Boginja Semiramida je oduvek prikazivana kao žena sa šiljcima oko glave, te bakljom (ili krstom) u rukama (baklja je
simbol Nevroda, kao i Ozirisa, svetlonoše, dakle Lucifera). Baš kao Kip „slobode”, najpoznatija američka statua, dar
Francuske republike, čitaj francuskih masona. Uz to, simbolizuje je i 12 zvezdica. Semiramida je upravo tako
prikazivana na antičkim novčićima. Drevni motivi ovog božanstva predstavljaju Semiramidu kako jaše bika (simbol
Nevroda, Zevsa). Evropska Unija 2002. godine izdaje kovanicu baš sa boginjom Evropom (još jedno Semiramidino
ime) koja jaše bika. Jasni simbol iste organizacije koje je oformila Evropsku Uniju i koja njome vlada.

Antički prikaz Semiramide

Identičan kip onom u Njujorku nalazi se na obali Sene u Parizu.
Predstavlja boginju Semiramidu (Izidu, Astarotu) s vencem od sunca i
bakljom koja ne simbolizira nikakav kip slobode nego simbol
vavilonskog bratstva i poručuje: „Mi vladamo ovom zemljom, a vi ste
preglupi da to shvatite.” Zapazite takođe postament njujorškog kipa -
on stoji na Suncu, drevnom paganskom simbolu obožavanja. Autor
„kipa slobode” je francuski mason Frederik Auguste Bartoldi (Frederic-
Auguste Bartholdi), a lice toga kipa oblikovao je prema licu svoje
majke. Kip je posvećen 28. oktobra 1886. Ceremonijom je
predsjedavao Grover Klivlend (Grover Cleveland), jedan od retkih
američkih predsednika koji nije bio mason, a verski obred je vodio
mason Henri Poter (Henry Potter), biskup njujorške episkopalne crkve.

~ 280 ~

Simbolika je eliti veoma važna

Obožavanje Semiramide i Tamuza
potiče iz Sumera, iz Vavilona, u prvim
godinama nakon Potopa. Biblija ima
izveštaj o prvom vladaru i prvom
gradu, Vavilonu, gde je početa
gradnja kule, piramidolikog zigurata,
čija je visina trebala da bude nekoliko
stotina metara. Njeni temelji i danas
postoje i arapski pastiri i lokalni
stanovnici u tom delu Iraka ih zovu
Birs Nimrud. Zvanična nauka ne želi
da ih uvrsti u udžbenike, jer bi onda
bila potvrđena tačnost Biblijskog
izveštaja, a to establišmentu ne
odgovara. Sumerski naziv za Vavilonsku kulu je ETE.MEN.AN.KI (kuća neba na zemlji) i navodno je podignuta na
središnjoj osi koja povezuje više i niže planetarne sisteme. Pominjali smo gornji, drednji i donji svet,, kao i gornje
(Anuovo) i donje (Enlilovo) nebo. Naime, Sumerani su podelili svemir na gornju i donji a granica je na mestu gde se
nalazila vavilonska kula. Na 30 paraleli. Pominjali smo da je na toj paraleli veliki broj svetih gradova paganskih
religija, od Heliopolisa u Egiptu do Lase na Tibetu. Tu je
Eridu u Iraku, Perzepolis u Iranu.
Na samom vrhu sto metara visokog tornja - zigurata
bio je hram posvećen Marduku, ondašnjem vrhovnom
Vavilonskom bogu. Marduk je često bio prikazivan kao
zmaj i zmija, a sjedinjavao je u sebi trojstvo božanstava
koje smo već spominjali: muški bog neba Baal ili Bel,
(Nevrod, Nimrud) žensko mesečevo božanstvo Astarte
(Ištar – Izida, Semiramida) i dete - sunce Tamuz (Horus).
Vavilonska misterijska religija kaže: „Nakon što je bio
ubijen, Nimrod se vaznosi na Nebo i postaje bog Sunca.
Boginja Meseca Semiramida bezgrešno je s njim začela i
rodila sina Tamuza, utelovljenog boga Nevroda. Otada,
ova se priča uz manje varijacije uvek iznova ponavlja.
Rođenje paganskih božanstava se slavi 25. decembra u
vreme zimskog solsticija. Ovo je perfidna igra.
Neupućenom stanovništvu, odvojenom od istinskog hrišćanskog učenja se sevira priča da je i Isus Hristos ustvari
jedno od gomile božanstava koje je rođeno na taj dan, i da je i on ustvari izmišljotina. Oni znaju da nije pa zato i
stvaraju priče da zatrpaju istinu i falsifikuju je, da stvore stotine kopija. Pa ako biblijsko hrišćanstvo nije istina, zašto
onda toliki napadi? Naravno, biblija nigde ne navodi kad je Isus rođen, a sigurno nije 25. decembra, kao što nigde
nema zapovest o obožavanju Marije. Ovo je nepoznato većini tradicionalnih hrišćana, koji 25 decembra svetkuju
Božić, dan rođenja Tamuza, i mole se Mariji, odnosno Izidi, kite božićnu jelku, običaj koji potiče od Druida iz
Engleske, ili seku i pale badnjak, što su radili drevni stanovnici Hanana, kao i paganski Sloveni i američki Indijanci.
Ostaviti svet nenaučen, to je zadatak stablišmenta, ili ga dovesti u zabludu, pa posle tu zabludu pobijati drugom
zabludom. Autor Dejvid Ajk, tobožnji borac protiv Novog svetskog poretka perfidno napada hrišćanstvo, govoreći
da je Isus jedan od dece Nimroda, izmišljotina tajnih društava radi manipulacije masama putem religije, kao
„mentalnog zatvora.” On kada napada hrišćanstvo napada doktrinu Rimokatoličke crkve, napada sveštenstvo,
svešteničke odore, celibat, popovske marifetluke, Inkviziciju. Tvrdi da su oni napisali Bibliju i dali je u mase. To nije
tačno. Da su je oni napisali, oni bi je se i pridržavali, a ne bi je krili od naroda stitinama godina. Ajk i slični nisu
upućeni u ono što Biblija, a posebno Jevanđelja imaju da kažu svakome, a to je jednostavni Plan spasenja, kome se
suprotstavlja čitav buljuk tajnih društava, žreca, i njihovih podrepaša. Inače, istorija obožavanja Semiramide je jako
bitna jer upravo Evropska Unija sadrži njenu simboliku.

~ 281 ~

Predstava Semiramide – Izide – Marije. Okultna pozadina
Uz to što joj je simbolika oduvek bila veoma važna, pagansko - iluminatska elita je oduvek opsednuta ritualima.
Prilagođavajući svetske religije svojim izvorima uspeli su stvoriti iluziju usled koje ljudi ne znaju da u stvari obožavaju
njihova drevna božanstva. Sveci, Marija, su ustvari paganska božanstva. Njihovi obredi, kao i simbolika su duboko
paganski, tako da je normalno u crkvama videti svevideće oko u trouglu, ili pagansku mitru na glavi kardinala. Crne
odore pravoslavnih monaha vuku poreklo iz Egipta, a gomila crkvenih praznika je ustvari obožavanje drevnih
bogova. Stari Zavet je prepun opomena za Izrael da ne obožava paganske bogove, kao ni nebeska tela. Na više od
stotinu mesta Bog opominje. Od obožavanja Zlatnog teleta do obožavanja Baala, Moloha, Melkarta. Naravno, Bog
to ne govori iz pustog hira. Zašto On to insistira? Pa potražimo odgovor od samih masona. Ralf Eperson citira vodeće
masonske autoritete koji jasno kažu da su „Baal i Oziris ustvari Lucifer.” Paganstvo je satanizam, prikriveni
satanizam. Nema veze sa planom spasenja, nema veze sa Spasiteljem. Ono je kult smrti. Otud otpor u Bibliji, pa i
samo tradicionalno hrišćanstvo ne voli da otvara Bibliju. I eto razloga otkuda simboli paganstva na institucijama
Evropske unije. To je dokaz da tu superdržavu stvaraju isti okultisti koji su stvarali „Evropsku uniju” 1939 – 1944.
nemački nacisti su se gušili u okultizmu, a takođe i Evropska unija.

~ 282 ~

Evropska Unija je nastala u Rimu a Marija je njena zaštitnica
Dosad smo već utvrdili da su priče o Semiramidi, Mariji, Evropi... zapravo jedna te ista priča s istom vavilonskom
simbolikom. I Marija i Europa zapravo predstavljaju staru boginju Semiramidu. Evropski, moderni, ekvivalent
Semiramide je Marija, stoga i ne čudi da je upravo Dan bezgrešnog začeća Marijinog (nebiblijska katolička dogma
koju je 1854. uspostavio papa Pije IX, a koja govori o tome da je i sama Devica Marija bezgrešno začeta), koji pada
8. decembra elita izabrala za dan kada je 1955. prihvaćena zastava EU s dvanaest zvezdica. Slučajnost? Ni slučajno.
Tako dvanaest zvezdica na evropskoj zastavi ne simboliziraju države, kako oni tvrde, nego su to vavilonske zvezde
koje pripadaju Ištari, Semiramidi koja se predstavlja kao Mariju.

Zastava EU s 12 zvezdica i Semiramidin evropski ekvivalent, Marija, također s 12 zvezdica u aureoli.
Evropsku zastavu su dizajnirali Arsen Hajc (Arsène Heitz) i Pol Levi (Paul Lévy) za Savet Evrope, a Evropska
zajednica (kasnije Evropska unija) je preuzima. Dvanaest zvezdica povezane su s aureolom od dvanaest zvezda
Device Marije kako ju predstavlja sakralna umjetnost Katoličke crkve, što je 12 zvezda Semiramide. I opet
„slučajnost”: simbol Semiramide (Evrope) koja jaše na biku (Nevrodu) ne nalazi se samo na novčiću od 2 evra, nego
je, u vidu kipa, postavljen i ispred Evropskog parlamenta u Štrazburu. Zašto bi gola žena na biku simbolizirala
„evrojedinstvo” i „evroparlamentarizam”? Semiramidini okultni poštovaoci znaju. Ta statua treba da predstavlja

~ 283 ~

Evropu, feničansku princezu koju je oteo Zevs pretvoren u bika i odveo na Krit. Ovo se u Otkrivenju Jovanovom zove
„žena koja jaše na zveri” (Otkrivenje 17.3)

Skulptura u Strazburu

Dosad smo već videli kako su drevni Vavilon, njegovi bogovi i simboli nepresušan izvor inspiracije evropskoj i
svetskoj eliti. Zapravo sva ta simbolika ima vrlo malo veze s Evropom, ali je zato duboko u srcu onih koji njome
vladaju. Da je tako, svedoči i primer koji sledi, a vezan je za plakat Saveta Evrope. Ovdje treba napomenuti da Savet
Europe ne treba brkati s Europskim savetom, koje je telo Europske unije. Savet Evrope nije telo EU, nego
međunarodna organizacija 47 država članica šire evropske regije čiji su glavni zadaci, kako se obično ističe, jačanje
demokratije, zaštite ljudskih prava i pravne države na evropskom kontinentu. Najveći doseg Saveta Europe ogleda
se u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 1950. koja služi kao osnovni pravni dokument Evropskom sudu za
ljudska prava. Članice saveta Evrope su i kandidati za prijem u EU i one zemlje čije se vlade nadaju da će jednog
dana ući u EU kao Srbija, Albanija, Kosovo, Makedonija. Nada umire poslednja. Idejni začetnik saveta Evrope je
Vinston Čerčil (Winston Churchill) koji je u svom predavanju na ciriškom Univerzitetu 1946. izložio ideju o
„Sjedinjenim Državama Evrope”, po uzoru na SAD. Iako, dakle nije reč o telu EU, značajno nam je na ovom mestu
među ostalim i zato što to telo koristi istu zastavu kao i EU, pa tako deli i istu simboliku. Motiv slike s postera kojeg
je štampao Savet Evrope uzet je sa znamenite slikarije flamanskog umetnika iz XIV veka, Petera Brojgela (Pietera
Brueghela). Predstavlja ilustraciju poznate priče o kuli Vavilonskoj iz 11. poglavlja biblijske Prve knjige Mojsijeve
(Knjige postanka), prema kojoj su ljudi hteli izgraditi sebi spomenik s kulom do neba, što Bog osujećuje pomešavši
im jezike. Slika je ponovo odštampana 1996. u jesenjem izdanju International Currency Reviewa, časopisa svetske

finansijske zajednice, koji beleži da je
evropski simbol dvanaest zvezdica
iznad kule neobično izvrnut, tako da
predstavlja obrnute pentagrame, što je
dobro poznati okultni simbol. U te
pentagrame staje jarčeva glava. Ova
kula na posteru je na vodi a ispod nje su
ljudi sa kockastim glavama, skockani,
ukalupljeni, prilagođeni, kao cigle ili
blokovi.

Šta je Evropska unija donela običnim
ljudima? Ništa bolje, osim mogućnosti
da se putuje. Više se radi, manje se
zarađuje. Dovoljan razlog, sve potiče od
toga.

Ima još Vavilonske simbolike u
Evropi. Naime, jedna od zgrada Evropskog parlamenta u Strazburu (zgrada Louise Weiss) uključuje i toranj koji
izgleda nedovršeno. Šta li je nadahnulo arhitekte nove Evrope da podignu baš ovakvu zgradu koja neobično nalikuje
na Vavilonsku kulu, arhitip pobune protiv Boga iz prvih poslepotopnih dana i prvog vladara koji je digao pesnicu na

~ 284 ~

Boga – graditelja kule Nimroda ili Nevroda. Kada je upitan zašto je parlament izgrađen kao kopija Vavilonske kule
jedan zvaničnik EU je odgovorio kako će EU ostvariti ono što graditelji kule nisu uspeli - „Mnogo jezika, jedan glas“.
To je i slogan koji je Evropska komisija stavila na izborni plakat iz 1992. g. Uz Brojgelovu kulu postavljen je kran, a
ljudi Evrope predstavljeni su kao građevinski blokovi.

Graditelje je nadahnuo isti duh koji je nadahnuo i Nevroda da se pobuni.

Šta Vavilonska kula ima zajedničko s Evropom? Predstavnici drevnih vavilonskih okultnih doktrina infiltriranih u
europsku elitu očito su sagradili kopiju građevine koja im je prirasla srcu. Na trećoj slici lepo se vidi kako se Brojgelov
prikaz drevne kule i zgrada Parlamenta preklapaju gotovo bez šava. Tornjevi igraju veliku ulogu u paganskim
doktrinama i okultizmu. Od vavilonske kule, pa do „Dve kule” u filmu „Gospodar prstena” postoji težnja da se podižu
visoke građevine koje će da se ističu na horizontu. Kopije vavilonske kule posle raseljavanja naroda su nikle svuda
po svetu, a najveće su tamo gde je kult Sunca bio najjači – Meksiko, piramide Maja, Sumer, zigurati, Peru, sunčane
piramide u Tiahuanaku, u Egiptu, Angkor Vat u Kambodži. Iza tornjeva stoji obožavanje sunca, a i moderni tornjevi
nisu daleko od toga jer ih grade pripadnici okultnih bratstava, koji na njima ostavljaju svoje simbole.

Kada je 1972. g. u Strazburu Betovenona „Oda radosti” proglašena službenom himnom EU verovatno je malo ko
od zvaničnika razmišljao o činjenici da su završni stav 9. simfonije koristili i nacisti kod proslave rođendana firera.
Svirala se i u koncentracionim logorima, koristio ju je francuski predsednik, mason visokog ranga Fransoa Miteran
(Francoise Mitterand) prilikom svoje inauguracije 1981. Koristili su je nacionalisti i republikanci, komunisti i katolici.
Himna se izvodi bez pevanja što znači da su izostavljeni Šilerovi stihovi. U retkim prilikama izvodi se neslužbena
verzija sa latinskim stihovima Austrijanca Petera Rolanda: „Zlatne zvezde na nebu simboli su koji će nas ujediniti”
glasi dvostih himne. U Nemačkoj je nastao kult Betovena promovisan od strane francuskih masona koji su Odu slavili
kao izraz vlastitih duhovnih ideala. „To je crkvena muzika, ali muzika nebeske crkve” - ushićeno je komentirao
Kretijen Urban (Chrétien Urban). Nemačka liberalna buržoazija Odu je doživljavala kao programsku pesmu, a
inteligencija kao primjer povezanosti nacionalne kulture i duhovnosti. Iako ne postoji zapis koji bi dokazivao
Betovenovu pripadnost masonima, on je bio povezan s nekim ložama poput one u rodnom Bonu za koju je 1806.
komponovao adađo „Žalosna vrba nad grobom moga brata.” Budući da Betoven nije imao braće reč je o duhovnom
bratu. Mnogi kompozitorovi prijatelji i saradnici bili su masoni, a njihov uticaj vidljiv je i u nekim drugim
kompozitorovim delima kao i u njegovim pismima i izjavama. Sahrana muzičkog genija 1827. bila je veličanstvena
ceremonija obeležena masonskom koreografijom. Uticaj masona na izgradnju evropske konstrukcije nije nimalo
sakriven.

Temelj globalne zavere je centralizacija moći. Razlog tome je vrlo jednostavan: ako postoji mnogo ljudi koji
donose odluke, ona nekolicina koja su u središtu neće imati moći nad svima. Morali bi kontrolisati previše tačaka
da bi se donosile odluke koje njima odgovaraju., Pogledajte komunizam, fašizam, bilo koji oblik diktature. Moć je u
jednom centru. Danas je centralizacija vlasti globalizacija. Neprestano kretanje ka sve većoj centralizaciji je nužno
kako bi se ostvarila globalna država. Nakon Drugog svetskog rata u kojem su desetine miliona ljudi poginuli kako bi
zaustavili uvođenje centralizacije diktature nacista, da su u toj situaciji ljudi koji su htjeli centralizovanu evropsku
državu kakva postoji danas, posle rata ili u 1950-ima otvoreno rekli da žele reformisati vlast u Evropi, da žele
centraliziranu kontrolu, birokratiju u Briselu koja će upravljati Evropom i čije će odluke imati veću težinu od zakona
koje donese parlamenti država članica, da žele predsednika Evrope koji će biti središnja figura vlasti, ministra

~ 285 ~

spoljnih poslova koji će određivati spoljnu politiku Evrope, evropsku vojsku, šta bi ljudi tada rekli? Čekaj malo!
Upravo smo ratovali kako bismo tako nešto sprečili!! Hitler je htio nešto slično; Sjedinjene Evropske Države, ali sa
Berlinom kao centrom. To se planira odavno, Hitler je bio samo proba.

Nisu prebrzo sproveli plan o EU. Upotrebili su takozvano „totalitarističko šunjanje.” Vi ste ovde, ali želite doći
tamo. Znate da ako to prebrzo učinite, ljudi će biti uznemireni jer će to biti prevelika promena. Onda prvo kažete:
Osnovaćemo zonu slobodne trgovine. Time nećemo dirati u suverenitet država. To će biti odlično za posao, neće
biti prepreka u trgovini. Ljudi pristaju. Zatim kažete: Ta zona slobodne trgovine bila bi mnogo bolja kad bismo imali
neka pravila koja bi svi morali poštovati. Tako krećete napred. Od 1950-ih godina do danas, možete pratiti korake
ka sve većoj centralizaciji u Evropi. Lisabonski sporazum, koji su Irci odgodili referendumom, uveliko će povećati
centralizaciju vlasti. Neko je vreme postojao veto kojim je zemlja članica mogla sprečiti uvođenje evropskog zakona
ako se s njime nije slagala. Proces vetoizacije naglo nestaje zato što ga žele ukinuti. Ako nema veta, ako ste u EU
ono što birokratija odredi, kao i politbiro u bivšem Sovjetskom Savezu, postaje zakon. Ne možete to sprečiti,ne
možete čak ni uložiti veto kako se to ne bi odnosilo na vašu državu. To se jasno vidi i odlično se uklapa u Evropsku
Uniju, odnosno centralizovanu globalnu diktaturu.

Ključ za razumevanje pozadine EU je Panevropski pokret. Ta organizacija potiče od 1930-ih godina. Panevropski
pokret kontroliše dinastija Habsburg. Ta je organizacija iz senke podstakla stvaranje zone slobodne trgovine, a zatim
i stvaranje centralizovane superdržave. Članstvom u Evropskoj Uniji zapravo bi prepisali kontrolu države dinastiji
Habsburg, porodicama i grupama koje su sa njom povezane, a koje stoje iza EU. Ista se metoda koristi u celome
svetu. Danas postoji i Afrička Unija, kojom se cela Afrika želi staviti pod jednu kapu. Postoji vojska Afričke Unije,
donosi se sve više zakona koji se odnose na sve Afričke zemlje. U Americi također postoji zona slobodne trgovine,
NAFTA, između Kanade, SAD-a i Meksika. Oni su vrlo blizu formiranja Severnoameričke Unije, njihove verzije EU, a
takođe i južnoamerički sporazum SAFTA. Kanadski i američki dolar, meksički pezos zameniće nova valuta koja već
ima i radno ime, Amero. To što rade u Evropi, Africi i Americi žele učiniti i na Tihom okeanu, gdje takođe postoji
zona slobodne trgovine - APEK. Žele sve države sveta priključiti u takve unije koje će odgovarati svetskoj vladi. Treba
da ih bude deset, tih oblasti. Proizveli su i karte. Evropska Unija je to učinila. Žele razbiti države na regije i tako
opravdati podelu vlasti. No zapravo razbijaju svaki ujedinjeni otpor superdržavi i svetskoj vlasti tako što razbijaju
postojeće države na regije.

Kao što smo kazali, simbol Evrope je Semiramida. Francuski masoni iz Pariza darovali su Kip slobode Njujorku jer
su znali šta predstavlja. Ne predstavlja simbol slobode već paganskog vavilonskog idola. U ruci drži baklju, a to je u
Vavilonu bio simbol Nevroda, boga Sunca, a za okultiste simbol Svetlonoše. U Parizu na jednom ostrvu na reci Seni
stoji kopija Kipa slobode. Simbol boginje sa šiljcima oko glave javlja se na mnogim mestima: boginja Francuske
Republike je Semiramida, takođe i okruga Kolumbija, gde je grad državaVašington takođe je Semiramida. Vašington
je uz London i Vatikan grad – država, jedan od tri centara Novog svetskog poretka.

Nećemo vas nagovarati da pristanete na centralizaciju vlasti, već ćemo to učiniti tako što ćemo da vas nateramo.
Hvatanje ljudi u gomilu zakona, propisa i odredba, podklauzula i sitnih detalja je normalno za EU. Većina zakona,
oko 99% koje političari donose, nisu ni pročitali. Ljudi koji pišu zakone odlučuju šta će biti u njima. Šta se zatim
događa? Političari čitaju sažetke ili samo naslove predloga zakona jer ih ionako nikad ne čitaju i raspravljaju o tim
sažecima. No duboko u zakonu kriju se neverovatno detaljno opisi sve što se sme i ne sme. Takav se zakon donese,
no o tome niko nema pojma. Ljudi se odjednom zapitaju: Kako to da ne mogu ovo učiniti? Pa sve piše u podklauzuli
7B-457. Niko mi to nije rekao. Pa sami ste glasali za taj zakon. Od kad je Velika Britanija 1973. ušla u tadašnju EEZ,
zakoni EU se samo gomilaju. Došlo je do toga da evropski zakoni Britancima određuju život,do samog detalja. Čak
75% zakona, a taj se broj sve više povećava, koji se danas donosi u Velikoj Britaniji potiču od birokrata iz Brisela koji
se ne biraju na izborima. EU ima vrlo opasne i antiljudske zakone. Zakoni koji zabranjuju sejanje i sadnju povrća za
sopstvene potrebe, zakoni o obaveznom korišćenju GMO hrane (Codex Alimentarius) i nastupajuća zabrana
proizvodnje i sakupljanja lekovitog bilja što će da se smatra nadrilekarstvom. To se priprema u EU. Zamislite da će
se posedovanje belog luka tretirati kao posedovanje marihuane. EU štiti skaradnosti, primorava sve zemlje da
prihvate gej – parade, hrišćanske vrednosti se ukidaju jer „vređaju osećanja manjina i ateista” a gejevi, satanisti,
kvaziumetnici i marginalne grupe se podupiru. Finansira se sve što je na korist nemorala, kinematografija koja veliča
nasilje, spiritizam, pornografiju itd ima podršku EU. Tradicija nije dobro došla, pa čak ni pozitivni nacionalizam, (voli
svoje, poštuj tuđe) koji se smatra retrogradnim i ograničavajućim, poistovećuje se i sa fašizmom. EU se trudi da
građanina učini skroz ovisnim o korporacijama, megamarketima, ovisnikom od sistema. Gomila zakona će da se
pobrine za to da potrošač ostane potrošač, da ne pita puno, da e jeftino zabavlja, skupo leči, da na poslu ostaje što
duže, jede ono što mu se servira, čita, sluša i gleda ono što i većina.

Od kada su u Srbiji došle na vlast te „proevropske” snage, ova se država izvitoperuje. Sela se ubrzano prazne a
gradovi se pretvaraju u mesta u kojima je jedino što radi industrija jeftine zabave. Posebno za strance koji u Beogradi
nemaju mnogo toga da vide, glavni muzej, Narodni je zatvoren već 12 godina, ali imaju jeftinu zabavu, trubače,

~ 286 ~

stalne koncerte, festivale, jeftinu hranu i hiljade siromašnih devojaka koje će za par desetina evra da pristanu na
sve. Proizvodnja je ugašena, fabrike se ruše a „šoping molovi” niču na sve strane. Umesto konkursa za radna mesta
organizuju se kastinzi za takmičenja pevača, razne pevačke talente, realiti šou emisije, hostese, izbore za misice,
statiste, krupijee u kockarnicama.Evropejstvo je od Beograda napravilo veliki kupleraj.

Evropski parlament - nedovršena vavilonska kula

Vavilonski bik

Grčki bog Zevs krade Evropu
~ 287 ~

Columbia Pictures

Zastava Evropske Unije
Novac Europske Unije

~ 288 ~

Kako god ovo zvali, bilo to Novi svetski poredak, Kraljevstvo Hazara, Imperija Iluminata ili najobičnije Evropska
Unija, tu se zaista odigrava nešto o čemu aktuelni svetski zvaničnici ne žele da govore. EU nije samo ekonomski ili
politički projekt. To je pre svega ideološki projekat koji već više od 4 000 godina ide ka cilju kojem je sada gotovo
nadomak. Tajanstveni upravljači koji stoje iza EU i paralelnih projekata na ostalim kontinentima vođeni su snažnom
idejom o mesijanskoj pojavi „vladara božanskog porekla” - zlatnog boga sunca koji je će pod svojim žezlom politički
i duhovno ujediniti svet, onoga koga Novi zavet naziva Antihrist. Strategija elite žreca naslednika drevnog
Vavilonskog Bratstva sastoji su u stvaranju preduslova za njegovu pojavu: totalitarnu državu kao svetovni
instrument njegove i njihove moći, podržavanje mita o njegovoj pojavi kroz učenja okultnih i verskih organizacija i
eliminacija svih onih koji bi se tome mogli suprotstaviti, na prvom mesti biblijskih hrišćana. Političke malverzacije,
ekonomski pritsci, zaglupljivanje masa i nametnuti ratovi neke su od metoda kojima se establišment sve slobodnije
služi. Stoga više nego upozoravajuće zvuči izjava Pola Vartburga (Paula Warburga), prvog predsednika uticajnog
Saveta za međunarodne odnose i upravitelja Federalnih rezervi i Menhetn banke: „Imaćemo jednu svetsku državu,
hteli to ili ne. Jedino pitanje je hoće li ona biti ostvarena milom ili silom.” Naravno, iza stvaranja EU stoji sila Nju
Ejdža, jer su svi pripadnici njenog establišmenta. Jednom svetskom vođi leži na ruku ekumenizam, koji gura priču o
Milenijumu mira na Zemlji i to opravdava Biblijom. Hiljadugodišnji mir na Zemlji treba da zavlada „kad dođe hristos”
a taj hristos koga oni čekaju je Maitreja koji će da „objavi svetski mir.”

Ujedinjenje Evrope je danas u „drugom pokušaju” nakon prvog pokušaja, pod Hitlerom. I to „ujedinjavanje
Evrope” je imalo vrlo jaku okultnu pozadinu. Okultnu, začinjenu naukom evolucije Čarlsa Darvina po kome slabiji
treba da nestanu da bi jače jedinke opstale u borbi za opstanak i evoluirale u višu kariku. Novo Doba dodaje da ovde
ide i evolucija svesti. Da vidimo kako to ljudi postaju bolji, i kakve je temelje imala prva Evropa i šta možemo da
očekujemo od ove druge.

Kao jedan od vođa koji je nastojao da ujedini Evropu, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove osobe ispletu
teorije povezane sa okultistima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, kad je radio kao moler, Rotšildovi
uočili njegovu harizmu i talent, jer se uz molerski ili slikarski zanat verovatno bavio i okultizmom. Kako je on izabran
da se gura do vrha u Nemačkoj, to je za sada nepoznato.. Psihoanalitičar Valter Langer čak ide do te tvrdnje da je
Hitler bio izdanak porodice Rotšild. Hitler je roden u malom mestu Braunau (Braunau-am-Inn), na granici
Austrougarske i Nemačke i niko u ovom povučenom dečaku nije mogao da nasluti budućeg kancelara, diktatora i
osvajača. Ono što se zna o njegovoj mladosti i životu do Prvog svetskog rata, pod teškim je nasleđem sovjetske
propagande koja je Hitlera predstavljala kao klošara i „molera” (a to je preuzela propaganda i u većem delu sveta),
što je samo bukvalno prevedena nemačka reč sa značenjem „slikar” (Maler). Klošari sigurno nemaju šanse da
postanu kancelari, a podcenjivati opasne ljude je neoprostiva greška, koju je Evropa krvavo platila. Hitler nije imao
formalno obrazovanje, ali je kao svaki autodidakt, ponekad na granici fanatizma, postao ekspert za nemačku
srednjevekovnu istoriju, poeziju i posebno ezoteriju. Ezoterija je bila centralna tema njegovog života i političkog
rada, a nacizam je prevashodno ezoterijski koncept proizašao iz jednog ili više opsednutih umova. Prvi veliki uticaj
na njega izvršila je Helena Blavacka, osnivac Teozofskog društva, koja je, sem što je imala ogroman uticaj na
ezoteriju 19. i 20. veka, bila i član mnogih tajnih društava. Istraživači njenog života otkrili su da je održavala veze sa
Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan
„egipatskog” društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti društva ka „sebicnosti, novcu i
nemoralu.” U svojim knjigama, „Razotkrivena Izida” iz 1877. i „Tajna doktrina” iz 1888. godine, tvrdila je da je u
telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može
stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upuceni u tajne ezoterije i naučite određene magijske rituale. Verovanje u
Gospodare i Veliko belo bratstvo koje promovišu ljudi kao što je bila Alis Bejli, teozofska vidovnjakinja iz perioda
posle Blavacke, je tema koja danas čini suštinu pokreta Novog doba (New Age) i Doba Vodolije. Bejlijeva je tvrdila
da „kanališe” poruke entiteta po imenu „Tibetanac” i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije
„Hijerarhija gospodara” i „Nova svetska religija.” Iz njenog teorijskog rada nikle su dve organizacije, „Lucifer Trast”
i „Dobra volja sveta”, koje su, interesantno, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, ključne
organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju čovečanstva od kako postoji „pravda” u svetu. Drugi veliki
uticaj na Hitlera imala je knjiga „Dolazeća rasa” lorda Edvarda Bulver-Litona (član Komiteta 300), britanskog ministra
kolonija, ključne licnosti za izvoz opijuma u Kinu. Bio je blizak ljudima iz Engleskog rozenkrojcerskog društva, s kojima
je delio strasnu ljubav prema ezoterijskoj magiji. U svojoj knjizi opisao je moćnu civilizaciju koja živi unutar naše
planete. Ta civilizacija bila je u posedu sile po imenu „Vril”, psihičke sile kojom su mogli da cine neverovatne stvari.
Ovi podzemni supermeni će, po njemu, jednog dana izaći na površinu zemlje i preuzeti vlast nad svetom. Takođe,
Hitler je svoju ideologiju i te kako crpeo iz Darvinove teorije evolucije, po kojoj čovek evoluira, kao i što evoluira sve
živo. Tako i čovek treba da evoluira u nad – čoveka. Nju Ejdž takođe naučava da evoluiranje čoveka treba da, sa
prelaskom u Novo doba bude skokom u stanje „više svesti”. Evolucija ne ostavlja prostor za samilost i savest, jer
najjači treba da ostanu a slabiji da izumru, jer to je ono što traži evolucija. Hitlerova ideologija je htela da ubrza

~ 289 ~

evoluciju uništavanjem onih koje je smatrao nižima i slabijima. Takođe je nastojao da uništi ljude koje je smatrao
„beskorisnim konzumentima” i viškom društva, i koji su predstavljali opasnost da se ošteti čistoća rase, a to su
tetardirane osobe, mentalni bolesnici, zaostali u razvoju. Stoga je nacistička mašinerija stvorila čitav naučni sistem
za smanjenje populacije nepodobnih, eugenički sistem. Ako mislimo da je ova pojava nastala sa nacističkom
Nemačkom – varamo se. Nauka koja se zove eugenika je već dobro razrađena u Americi, samo se u Nemačkoj to
radilo otvoreno, kao borba za očuvanje čistoće rase, a u Americi je perfidno, pod plaštom očuvanja zdravlja i
„planiranja porodice.” Takođe to je činjeno u komunističkim zemljama, a tajno se sprovodi i u EU. Eugenika je
program za „poboljšanje ljudske vrste” i to tako što bi trebalo sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu (negativna
eugenika) i podsticati one „superiorne“ da se što više razmnožavaju (pozitivna eugenika). Pojam je nastao iz dve
grčke reči (eu- i genos) što bi u bukvalnom prevodu značilo „dobri geni”. Prema ideji eugenike, ljudski progres je
ugrožen širenjem gena (kroz reprodukciju) siromašnih, slabih i bolesnih koji bi trebali biti eliminisani prirodnom
selekcijom, ali je Hitler radio ne želeći da čeka da inferiorni sami nestanu sa Zemlje. Takođe se ta praksa nastavlja i
danas, putem skrivenog ubacivanja hemikalija, florida, aditiva, u vodu, hranu i vazduh (Chemtrails), koje izazivaju
rak, sterilitet i set drugih poremećaja koji kose manje imune ljude, dok se ljudi sa jačim imunitetom ostavljaju da bi
mogli da rade. Eugenički pokret vuče poreklo iz ranog 19. veka, i u velikoj meri se razvijao pod uticajem Frensisa
Galtona Francis Gulton 1822 - 1911) u Velikoj Britaniji i Čarlsa Devenporta (Charles Davenport 1866 -1944 ) u SAD.

Ova dva naučnika su ohrabrivala uzgajanje „poželjnih” i reproduktivnu kontrolu „nepoželjnih” ljudi. Ova
ideologija je u SAD dovela do pojave zakonski regulisane eugeničke sterilizacije i prave manije za stvaranjem
genetički naprednije porodice, a samim tim i društva. Hitler je prosto preuzeo ove ideje i surovo ih primenio u praksi
putem masovne eutanazije „manje vrednih”, sterilizacije i gasnih komora. Frensis Galton, bio je rođak Čarlsa
Darvina. Studirao je matematiku na Kembridžu. Napominjao je stalno da je potrebno razviti mehanizme socijalne
kontrole u cilju smanjivanja broja „nepoželjnih”. Učio je da su i Hrišćanstvo, koje je oduvek ukazivalo na
neprikosnovenost dostojanstva ljudske ličnosti, i medicina, koja je razvila mogućnosti održavanja u životu onih ljudi
koji bi u suprotnom umrli od posledica fizičkih, psihičkih i moralnih poremećaja, samo kočili napredak ljudske rase.
Hrišćanstvo je uopšte smetnja, i danas tvorcima evropske Unije. Između ostalog, rekao je: „Kada bi se samo
dvadeseti deo sredstava koje trošimo na poboljšanje uzgoja konja i stoke trošio na poboljšanje uzgoja ljudi, stvorili
bismo galaksiju genija”. Galton je osnivao eugenička društva koja su imala za cilj da ohrabruju „poželjne” na
razmnožavanje kao i da se bore protiv razmnožavanja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, niskim stepenom
inteligencije, dokazanih kriminalaca i sl. U SAD, biolog Čarls Devenport je objavio knjigu pod nazivom „Uticaj nasleđa
u eugenici”. Rad ovog naučnika je bio toliko uspešan da je čak i predsednik SAD-a Teodor Ruzvelt izjavio:”Veoma bi
voleo da se spreči razmnožavanje pogrešnih ljudi. Kriminalce treba sterilisati, a slaboumnim osobama zabraniti da
stvaraju potomstvo. Akcenat treba staviti na uzgoj poželjnih ljudi.” U Americi su organizovana takmičenja pod
imenom Fiter femili kontest, i to tokom 20-tih i 30-tih godina 20. veka. Te „jake porodice” su bile one kod kojih je
bilo najmanje fizičkih i psihičkih poremećaja i čije je poreklo ostalo nedirnuto. Automatski su bile diskvalifikovane
sve porodice u kojima je došlo do mešanja sa „nižim rasama”, te su na takmičenjima učestvovale samo porodice
bele rase. Pobedničke porodice su dobijale medalju i izjavljivale: „Da, ja imam dobro nasleđe.” Dok je sa jedne
strane eugenički pokret stalno vršio propagandu za razmnožavanje genetički zdravijih osoba, sa druge strane su
činili sve što je u bilo u njihovoj moći da spreče rađanje „manje vrednih”. Do kraja 1930 godine, većina američkih
država je imala zakonsku regulativu o sterilizaciji. Samo 1935. učinjeno je oko 22.000 sterilizacija, sa ili bez pristanka
sterilisanih osoba. Poznat je slučaj Keri Bak, mlade mentalno reterdirane devojke, kojoj je sud odredio da bude ili
podvrgnuta sterilizaciji ili da bude vraćena u instituciju za mentalno obolele. Pošto su i njena baka i majka bile
donekle slaboumne, sudija Oliver Vendal Holms je rekao sledeće: „Tri generacije imbecila su dovoljne”, nakon čega
je naredio sterilizaciju. Jedna od najmoćnijih eugeničkih organizacija bila je Međunarodna federacija za planirano
roditeljstvo (IPPF). Osnovana je 1916. godine u SAD (pod imenom Američka liga za kontrolu rađanja ). Osnivač i
vodeći ideolog ove organizacije je Margaret Sanger, lekar iz SAD. Za Sangerovu je primena eugeničkih principa
podrazumevala sistematsko eliminisanje svih ljudi za koje je smatra da predstavljaju „manje vredne”, putem
veštačkih abortusa i kontrole rađanja, a sve sa ciljem stvaranje rase super-intelektualaca. Njujork Tajms je, između
ostalog, objavio i ove njene reči: ”Cilj kontrole rađanja je stvaranje Supermena.” (Njujork Tajms, 31. januar 1922.)
Ciljevi njene eugeničke filozofije su sledeći: 1. podići nivo inteligencije u opštoj populaciji 2. sporo povećanje
populacije 3. onemogućiti imigraciju onih ljudi za koje se zna da su manje vredne psihofizičke konstitucije 4.
primeniti strogu politiku sterilizacije i segregacije nad manje vrednim grupama ljudi 5. obezbediti odvojene farme
na kojima bi radili ovi izdvojeni ljudi, i to pod strogom kontrolom za to obučenih osoba itd.

Upravo kada su nacisti počeli sa sprovođenjem svojih zlodela, Margaret Sanger i njeni istomišljenici 1942 godine
menjaju naziv organizacije u Američku federaciju za planirano roditeljstvo (koja je danas ogranak istoimene
međunarodne organizacije). Od tada pa sve do današnjih dana, umesto termina eugenika, poboljšanje rase,
eliminacija manje vrednih ljudi itd, koristi se termin planirano roditeljstvo, a kao osnovni cilj celokupne aktivnosti

~ 290 ~

Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo navodi se „rešavanje pitanja prenaseljenosti planete.” Medison
Grant, osnivač rasističkog pokreta u Americi, je izjavila: „Naše pogrešno sentimentalno verovanje u svetinju ljudskog
života ima za cilj samo da spreči eliminaciju poremećene dece i sterilizaciju odraslih osoba koje nisu od koristi
društvu. Zakoni prirode nalažu uklanjanje napoželjnih, a ljudski život ima vrednost samo onda kada je u službi
društva ili rase.” Herman Raušning tako navodi Hitlerove reči na jednom sastanku: ”Moramo da smanjimo
stanovništvo i treba da razradimo tehniku depopulacije… Pod tim ja ne podrazumevam obavezno uništenje, nego
prosto mere za gušenje njihove ogromne prirodne plodnosti… Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno
bezbolnih, u svakom slučaju beskrvnih, da bismo naveli nepoželjne rase da izumru…” Već 14. jula 1933. godine
Hitlerova Nemačka je uvela Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima, što je dovelo
do toga da između 320.000 i 350.000 ljudi bude podvrgnuto sterilizaciji. Ove Hitlerove reči su dobile primenu! Šta
mislite šta rade avioni koji ostavljaju tragove iznad nas? Otkud kancerogeni aditivi u hrani koja se proizvodi na
zapadu a prodaje u tzv „trećim zemljama.” Zašto se toliko priča o „ljudskim pravima” i štite gejevi, satanisti, pedofili
i kriminalci, dok se za milione otpuštenih sa posla i one koji rade za bedne plate kaže da su „gubitnici”? Otkud toliko
abortusa? Zašto se ljudima daje vakcina nakon koje oni umiru od jednostavnih bolesti illi dobijaju epilepsiju? Setimo
se čuvenog „projekta Spajalica” kojim su, uz asistenciju Henrija Kisindžera vodeći nacistički naučnici prebačeni u
SAD. Oni su tamo nastavili da rade ono što su radili uz Hitlera. To dokazuje da su im karakteri isti, a da iza njih stoje
ista okultna i satanistička društva.

Prvi koji je upoznao Hitlera sa učenjima madam Blavacki bio je član unutrašnjeg kruga okultnog društva Tula,
Ditrih Ekart. Hitler je drzao primerak njene knjige „Tajna doktrina“ kraj kreveta i upravo je iz njenih spisa saznao
značenje arijevske svastike. Helena Petrovna Blavacki kaže da svastika ima „čisto falusni karakter.“ Ona takođe kaže:
„Svastika, taj najsvetiji i najmističniji simbol u Indiji, odnosno „Džaina Krst“ kako ga sada zovu masoni.” Ona je
„Đavolov znak” kako saznajemo od indijskih misionara.

Nacistički simbol je postao popularan kod satanista, gde predsatvlja prirodu u kojoj nema sklada. Postoje
neosporni dokazi da je Hitler bio član okultnog, magijskog društva Tula. Ekstremno veliki broj autora je pisao o tome
(Gerald Šuster, Josef Ker, Robert Vajt, Herbert Brenan, Trejvor Rejvenskroft…) Vođa društva Tula, Ditrih Ekart je na
samrti 1923 izjavio. „Ne žalite me, učinio sam za istoriju više od bilo kog Nemca… sledite Hitlera, posvetio sam ga u
tajne doktrine, otvorio sam mu središta vizija i naučio da opšti sa ’silama’...“

Nije teško shvatiti o kakvim se „silama“ radilo sa obzirom na sav užas i neljudskost nacističkih zlocina. Inace o
društvu Tula postoji veliki broj informacija. Treba napomenuti da su održavali redovno spiritističke seanse u cilju
dozivanja nemačkog „Mesije“. Jedan od glavnih Tulista Konrad Ricler je uostalom ostavio i zapise kako su u jednom
slučaju spiritističke seanse svi prisutni bili prestrašeni silama koje su prizvali. Zanimljivo je da je jedan od osnivača
drustva Tula, Sebendorf 1934 napisao i izdao knjigu koja se zvala „Pre nego sto je Hitler došao” u kojoj je javno
razotkrio da je društvo Tula stajalo iza meteorskog uspona nemačkog firera. Kao „zahvalnicu“ za otkrivanje tajni
nacisti su konfiskovali i spalili veliki broj primeraka knjige a Sebendorfa naravno uhapsili. Osim društva tula Hitler je
u mladim danima bio i u kontaktu sa Gvidom Von Listom i Georg Lancom, magovima i okultistima. Ovaj drugi je
izmedju ostalog bio osnivac okultnog drustva Red novih Templara a ako im je išta bilo zajedničko a to je bilo da su
obojica bila opsednuta rasistickim teorijama o „čistoći krvi“, legendom o gralu,“prljavim“ Jevrejima,te
nezaobilaznim novim svetskim poretkom. Jedan od članova gore pomenutog društva Tula bio je i Karl Haushofer,
učenik madam Blavacke i Gurđajeva, inace profesor geopolitike i tvorac zloglasnog koncepta „Lebensraum” koji je
Nemcima davao pravo da se šire na istok i osvajaju. Hitlerov utisak koji je ostavljao na druge ljude zaista spada u
nešto neprirodno ili je možda bolje reci natprirodno. Poznati istoricar Šajrer koji je napisao monumentalno delo
„Uspon i pad treceg rajha” ovako opisuje reakciju publike prilikom jednog Hitlerovog govora 1934 godine: „Gledali
su u njega kao da je on Mesija dok im je izraz lica bio definitivno neljudski. Da je ostao na balkonu još koji minut
siguran sam da bi mnoge zene pale u nesvest od uzbudjenja.“

Dalje, Herman Gering, izuzetno okrutan i surov covek je govorio ovako: „Često bih krenuo kod njega (Hitlera) ali
kad bi se našao pred njim jednostavno bih bio paralisan, moje volje bi nestajalo i postajao sam lutka.” Albert Šper,
nacisticki ministar naoružanja i arhitekture, govori da su svi drugi nacisti iza leđa raspravljali o Hitlerovoj moći da
parališe svaku vrstu izrazavanja nečije sopstvene volje. Postojalo je opšte uverenje da Hitler primenjuje hipnozu.
Dalje, Šper govori, kako bi svaki boravak u Hitlerovoj blizini, nezavisno da li su razgovarali ili ne, izazivao veliki zamor,
iscrpljenost i prazninu. No i pored toga sto je razumski shvatao da boravak u Hitlerovoj blizini škodi njegovom
zdravlju, do poslednjeg momenta je bio nemoćan da se odupre. Poznati istoricar Alan Bulok je napisao: „Hitler je
posedovao ličnu privlačnost koja se odupire racionalnoj analizi ali koju su opisali mnogi. Neki bi to poredili sa
afričkim vračevima i azijskim šamanima a neki sa hipnotizmom.” U crni humor spada i slučaj jednog engleskog
novinara koji je tridesetih godina otišao kao izveštač na jedan Hitlerov miting u Minhenu. On nije razumeo ni reč
nemačkog ali posle nekoliko minuta uhvatio je sebe kako stoji zajedno sa svom drugom podivljalom publikom i sa
uspravljenom rukom skandira „Hajl Hitler.” Nešto kao na rok koncertima, gde gomile mladih stoje sa podignutim

~ 291 ~

šakama koje su sastavljene u pesnicu sa otvorena dva prsta, poput rogova. Hitler je bio zaposednut i sile su preko
njega uticale na ljude. Demoni su gospodarili masama. Hitler je verovao u „Tajne poglavare” koja su u budističkoj
tradiciji poznata kao „lame svih lama” (otud Hitlerovo zanimanje za budizam), a u tradiciji Hinduizma „Kraljevi sveta”
i mogu se kontaktirati samo duhovnim putem mantranja i okultnim disciplinama. Okultista Ditrih Ekart je govorio
da će se Lord Maitreja pojaviti kao nemački mesija, da bi poveo arijevsku rasu do pobede. Društvo Tula je bilo deo
međunarodnog saveza tajnih društava i Iluminata, ili pod kapom Iluminata, a među tim društvima je i društvo
„Lobanje i kosti”, koje je identično društvu Tula, čiji su članovi bili u Bušovi, koji su bili jedni od finansijera Hitlera.
Ditrih Ekart je bio onaj koji je trebao da utre put dolasku „mesije” svetskog duhovnog vladara, kako je za sebe
govorio, da je poput Jovana Krstitelja koji je pripremao dolazak Hrista. Govorio je da je Hitler plesač, a da je on sam
odabrao muziku, i da je Hitlera naučio da kounicira sa „Moćima.” Te „Moći” su oni „Gospodari” o kojima govori
Blavacka, kao i drevni „bogovi” i vanzemaljci sa kojima su komunicirali žreci. Ili „Učitelji” sa kojima komunicira Nju
Ejdž. Hajnrih Himler, vođa SS trupa je video SS trupe kao reinkarnirane naslednike tevtonskih vitezova ili Arturovih
vitezova, dok je njihov Kamelot bio dvorac Vavelsburg, između Hama i Paderborna. To je postao Himlerov hram, u
kome su se obavljali magijski rituali u prostoriji sa mozaikom zvezde, koja se zvala Generalska sala. Tu su dvanaest
visokih oficira, poznati kao „Dvanaest vitezova” obavljali rituale.

Vavelsburg – generalska sala. Zašto je sve ovako uređeno i
skockano? Po pravilu je ovu građevinu trenalo adaptirati ili
srušiti ali je ona uređena i čeka…

Nacisti su osnovali komisiju „Ahnenerbe”, produženu ruku
SS-a, čiji je zadatak bio da pronađe poreklo arijevske rase širom
sveta. Trebao im je čvrst dokaz da su baš oni ti koji trebaju da
vladaju svetom. Pronaći naučnu, arheološku i antropološku
dokumentaciju, građu koja bi ujedinila drevnu prošlost
arijevaca, sa trenutnim ciljevima nacista. Sprovođeni su
eksperimenti na ljudima u svrhu dokazivanja superiornosti
arijevaca. To je bila komisija pod punim nazivom „Ahnenerbe
Forschungs und Lehrgemeinschaft” (Nasleđene baštine
istraživanja i podučavanja Zajednice ili društvo za istraživanje i
poučavanje o nasleđu predaka). Nacisti su verovali u
postojanje mistične zemlje Tule na severu, između Islanda i
Grenlanda. Karl Haushofer je bio uveren da je ključ
ovladavanja Vril energijom na Tibetu. U tome je imao podršku
Švedskog istraživača i simpatizera nacista Svena Hedina, koji je
vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao
visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravni govor na
Olimpijadi u Berlinu 1936. Inače sami Tibetanci, koji su se
smatrali ugroženima od Kine su bili naklonjeni Nemačkoj i
Japanu, očekujući da ih isti oslobode od Kineske okupacije.
1938. je Ahnenerbe predvođen Ernestom Šeferom pokrenuo ekspediciju na Tibet gde su proučavane lobanje
Tibetanaca, pa je utvrđeno da su Tibetanci prelazna forma između Mongola i Evropljana, a da su Evropljanima
najbliži pripadnici aristokratije Tibetanaca.
Verovanje u postojanje Vrila se pojavljuje i kod drugih ezoterijskih tajnih društava. Red zlatne zore, osnovan
1888. godine, od strane dr Vejna Vestkota, masona, i S. L. Matersa je takode negovao verovanje Vril i Tajne
poglavare. Maters je stvorio niz rituala i inicijacija kako bi clanovi postigli pun psihicki i fizicki potencijal. Verovao je
da je to dostupno malom broju pojedinaca, iako su u jednom periodu imali dosta clanova i hramove u Londonu,
Edinburgu, Bradfordu i Parizu. I Red Zlatne zore je verovao u Vril, a jedan od tajnih znakova reda, ispružena desna
ruka, postao je zvanicni nacisticki pozdrav uz uzvik „Hajl Hitler” a sama uzdignuta ruka je rimski pozdrav. Red se
kasnije raspao na frakcije koje su predvodili Maters, irski pesnik Vilijem Jejts i zlokobni Alister Krouli. Jedan drugi
red, Red Orijentalnih Templara (Ordo Templi Orjentis - O.T.O.) takode je preuzeo učenje o Vril energiji, a dva
nemačka maga, Gvido fon List i Lanc fon Libenfels, u svojim proslavama letnjeg solsticija (21 juni) u prirodi, crtali su
na zemlji znak Hermetičkog krsta, takođe poznatog kao Torov čekić, ili narodski rečeno – kukasti krst. Lanc fon
Libenfels (pravo ime Adolf Lanc) stavio je kukasti krst na zastavu koja se vijorila na njegovom „hramu” i simbolizovala
je kraj hrišćanske ere i početak arijevskog natčoveka. Za rasno inferiorne narode, koje su List i Libenfels nazivali
„mračnim silama”, kao što su Jevreji, Cigani i crnci, preporučivali su kastraciju kao način uništenja. Obojica su imali

~ 292 ~

veliki uticaj na Hitlera, a 1932. godine Libenfels je zapisao: „Hitler je jedan od naših ucenika... Doživećete jednog
dana da ce on, i kroz njega mi, biti pobednik, i razviti pokret od koga ce svet drhtati.”

Vrlo je verovatno da je Evropska Unija nastavak onoga što je započela nacistička partija, a nastavili komunisti,
jer sve ove ludačke ideje potiču iz umova koji su pripadali istim organizacijama. Da li se bere s trnja grožđe ili sa
čička smokve, da parafraziramo Isusa Hrista. Od ovih osvedočenih i fariniranih satanista se nikakvo dobro ne može
očekivati, iako njihove reči zvuče privlačno, od „Sloboda, jednakost, bratstvo” u Francuskoj revoluciji, preko
navodne klasne slobode radništva u komunizmu, arijevske čistoće u nacizmu do „ljudskih prava” i povelja o
slobodama u modernoj demokratiji. Sve te ideologije, nastale u mračnim salama su za sobom odvele milione u smrt,
a najopasnija je demokratska ideja koju propagira SAD (i nameće bombama) i EU. Ona uzima i samu dušu, stvarajući
milione ovisnika od droge, televizije, video igrica, ubijajućom industrijom zabave, trendovima, modom, pod plaštom
oslobođenja ličnosti uvodeći nemoral, pederastiju, promiskuitet, i životinjske nagone kao nešto što je „In.” Iako su
bili deo pripreme, ni nacisti, ni komunisti, ni francuski Jakobinci, ni italijanski fašisti nisu masovno trovali svoj narod
putem namerno zatrovane hrane, nisu ga zaprašivali iz vazduha (Chemtrails), genetski modifikovali hranu i zakonom
zabranjivali sejanje bašti iza kuće. Nisu pripremali zakone o čipovanju cele populacije. Nisu zakonski vakcinisali celu
populaciju vakcinama za koje se zna da sadrže viruse – ubice. Izgladnjivanje, pljačku i izrabljivanje miliona niko više
i ne pominje. Uništavanje ekonomuje niko od njih nije zagovarao. Simboli Evropske Unije ne liče na nacističke ali im
je poreklo isto, okultno, pagansko i ezoterijsko.

Hronološka istorija novog svetskog poretka

Iako ova ideja ima prastaro poreklo, još od Nevroda, pa preko Grčkih oligarha, Aleksandra Velikog, Persijskih i
Rimskih careva, Britanske imperije, Napoleona, ideja Novog svetskog poretka i stavljanja sveta pod jednu kapu je
počela da se ostvaruje pre nešto više od 100 godina. Njene pripreme su starije i taj put su utirali još prosvetitelji u
18 veku i ideje Francuske revolucije. Francuska je bila jedna proba, stvaranje drugačijeg društva, diktature bez
religije, kuće bez domaćina, bez tradicije, sa svim slobodama koje dozvoljavaju čoveku da radi šta hoće dok ne
ugrožava druge, gde je lični moral „popovština” i gde je Razum bog, gde je čovek vrhunac svega i gde se svaki ološ
koji je dovoljno pokvaren i prepreden može dokopati vlasti. Ukida se religija i ljudi više nemaju nikakvu ogradu da
rade šta im je volja. Iako je Francuska revolucija u udžbenicima označena kao prvi slučaj emancipacije i oslobođenja
čoveka, ona je duboko podrila francusko društvo, i odnela preko milion žrtava, od kojih su mnoge ritualno ubijane
kao u starim paganskim ritualima. Tamo gde su stotinama godina vlast imali aristokrati došli su razbojnici i lopovi,
što se ponovilo 1917. u Rusiji, kao i u Nemačkoj 1944. i istočnoevropskim zemljama. Ustoličenje „boginje razuma”
jedne prostitutke koju su revolucionari u Parizu uneli na nosiljci u katedralu Notr Dam je bio početak definitivnog
odbacivanja religije i sekularizacije koja će dovesti do moralnog pada celog čovečanstva. Do tada se znalo da
raskalašnost postoji u krugovima aristokratije, i to ne sve, među razbojnicima, mornarima, prostitutkama i
propalicama. Masa naroda, seljaci, srednji sloj i sitno građanstvo su se još uvek držali nekih normi. Posle Francuske
revolucije i pojave Darvinove teorije evolucije se sistem vrednosti menja za 360 stepeni. Znalo se da su nekada
prostitutke morale da mažu nokte crvenim lakom da se zna o kakvim se osobama radi. Danas crveni lak za nokte
koriste sve žene. Nekada su gejevi i lezbejke, bili proterivani iz gradova ili zasipani kamenjem a danas ih štiti država.
Razbojnici su tada išli na vešala a danas su to „kontroverzni biznismeni”. Čedomorke su bile predmet plašenja dece,
i njihova imena niko nije davao deci dok ne budu zaboravljene, a danas je normalno da u državi od 7 miliona
stanovnika godišnje bude izvedeno 150.000 abortusa. Što je davno u običnom narodu smatrano za nedopustivo
danas je dobro i napredno i ko se ne ponaša tako on se smatra nenormalnim. Još jedna od blagodeti ove revolucije,
kao i kasnijih je stvaranje zavsnog proletarijata, ljudi koji su odvojeni od zemlje, dovedeni u gradove gde su zavisili
od volje sistema. Uredbe, zakoni i sam sistem vrednosti su doveli do toga da se ne isplati raditi na svojoj zemlji i
ostati svoj na svome. Sistem te ljude najviše guši i osiromašuje, i čini da njihova deca napuštaju imanja. Takođe Novi
svetski poredak želi da kontrološe svakog čoveka. Francuska revolucija je dovela do zabrana verovanja i čitanja
Biblije, a danas rizikuje da ode u zatvor ili plati visoku kaznu svako, za banalnosti. U komunizmu je to bio verbalni
delikt a danas je to „kleveta” i „govor mržnje.” Nazvati bahatog i nasilnog policajca janjičerem je „kleveta” što ne
umanjuje činjenicu da on ostaje janjičar, uz dužno poštovanje prema ljudima poput Mehmed paše Sokolovića.

Oni koji tvrde da postoji neka vrsta plana koji nas dovodi ka stvaranju svetske vlade uvek su ismejavani u glavnim
medijima. Uobičajeni napad se svodi na tvrdnju da je tzv. „Novi svetski poredak” proizvod mode – zbog početka
novog veka i novog milenijuma; proizvod desničara, izolacionista, antisemita i rasista koji svoje akcije zasnivaju na
dugo raskrinkavanim „Protokolima sionskih mudraca”, koje danas objavljuju neke ekstremisticke grupe. Istorijski
podaci ne podrzavaju takvu tezu, ali ona je postala mantra levicara i njihovih starih saveznika, medija. O Jevrejskoj
zaveri se ne može govoriti, jer sami Jevreji su najviše stradali od strane establišmenta u Evropi. Rimska crkva i nacisti
su ih ubijali i progonili vekovima, a komunisti su zadržali njihovu imovinu koju su opljačkali nacisti.

~ 293 ~

Godinama su najviši funkcioneri u obrazovanju, industriji, medijima, bankarstvu i drugim oblastima gurali svoje
istomišljenike. Kada čitate biografije ljudi koji su munjevito uspeli, u kojima se pominje težak rad, gladovanje,
upornost…to uglavnom nije tačno. Te knjige su napisane za lakoverne, i uglavnom iza njih stoje novodobaške ideje
„pozitivnog mišljenja.” Ti ljudi su imali zaleđe, bili članovi starih porodica ili su bili prepoznati od strane tajnih
društava, vrbovani i školovani. Daleko od toga da oni nisu sposobni i talentovani, ali su takođe i imali „veze” pri
„zapošljavanju.” Takođe oni se igraju sa javnošću tako što sve unapred obelodane svoje planove, na neki način,
putem filmova, knjiga, u pesmama…pa malobrojni i prepoznaju da se radi o „proročanstvu” tj o planu. Fabijanski
socijalista H. Dž. Vels (H. G. Wells) u delu „Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku revoluciju” (The Open
Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution - 1928) je detaljno objasnio uspostavu Novog Svetskog poretka. Istoj
organizaciji Fabijanskih socijalista je pripadao i Džordž Orvel (George Orwel) koji je u svojoj knjizi „1984” opisao
totalitarno društvo budućnosti. Poruka ove knjige je da nema nade u spas od tog sistema, da je sistem u svemu i da
je jedini izlaz slediti sistem i pokoravati mu se. Čak i iza navodno pobunjeničkih grupa i pokreta otporastoji sistem,
kojeg je nemoguće pobediti. 1913. godine, pre nego što je donet akt o Federalnim rezervama SAD, objavljena je
knjiga predsednika Vilsona (Woodraw Wilson) „Nova sloboda2 (The New Freedom), u kojoj on objavljuje: „Od kad
se bavim politikom uglavnom sam mišljenja drugih ljudi slušao u poverljivim razgovorima. Neki od najznačajnijih
ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se boje nekog ili nečeg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana,
nevidljiva, kojoj ništa ne promiče, koja je odlično povezana i veoma prodorna, a koju ne smeju glasno da osude.”
21. novembra 1933. predsednik Frenklin Ruzvelt napisao je pismo pukovniku Edvardu Mendel Hausu, bliskom
savetniku predsednika Vudrou Vilsona: „Sušta je istina, kao sto Vi i ja znamo, da finansijeri iz najvećih centara
poseduju Vladu jos od vremena Endrjua Džeksona..” (Andrew Jackson, predsednik SAD 1829 - 1837). Da zaista
postoji takva stvar kao sto je tajno društvo veoma moćnih ljudi koji kontrolišu vladu iza scene dokazano je vise puta
u ovom veku i to od verodostojnih izvora. Profesor Kerol Kvigli (Carroll Quigley) bio je mentor Bila Klintona na
Džordžtaun univerzitetu. Predsednik Klinton je javno odao priznanje profesoru Kvigliju za uticaj koji je imao na
njegov život. U Kviglijevom najznacajnijem delu „Tragedija i nada“ (Tragedy and Hope - 1966) piše: „Zaista postoji,
i to vec jednu generaciju, međunarodna... mreža koja deluje u izvesnom smislu tako da radikalna desnica misli da
to rade komunisti. U stvari, ova mreža, koju bismo mogli da nazovemo Okrugli sto, nema ništa protiv saradnje sa
komunistima, niti sa bilo kojom drugom grupom i to često čini. Ja znam za operacije ove grupe jer je pratim vec
dvadeset godina a dve godine, u ranim 1960-im, sam imao pristup njenim dokumentima i tajnim zapisima. (što znači
da je i g. Kvigli deo ekipe, kao i Klinton) Nemam ništa protiv te grupe niti protiv većine njenih ciljeva i tokom života
sam joj bio blizak i znao kojim se sredstvima služi. Stavljao sam primedbe, kako ranije tako i sada, na nekoliko njenih
ideja... ali glavna razlika u stavovima je da ona želi da ostane nepoznata dok ja smatram da je njena istorijska uloga
dovoljno važna da ta grupa treba da postane javna.” Cak je i Raš Limbo (Rush Limbaugh), domaćin jedne emisije i
glasan kritičar svih koji opominju na stvaranje svetske vlade, rekao na svom šou 7. februara 1995: „Vidite, ako ste
danas neko i nešto u Vašingtonu, to je zato što ste izabrani iz jedne od elitnih škola, Ajvi lige (Ivy League), Harvarda,
Jejla, Kenedijeve škole državne administracije - gde ste pokazali da ste dovoljno kvalitetni da budete u Ajvi ligi;
izabrani ste i suđeno vam je da uspete. Dodeljena vam je određena uloga u vlasti i od tada se vaš uspeh prati, a vi
idete tamo gde vam odrede ti koji su vas izabrali.” Ovo je odlična dijagnoza. Pojedinci se hvale kako su uspeli
upornošću i radom, a mase im zavide i žele da budu kao i oni. Većina ne zna šta je po sredi.

Da morate da budete odabrani od strane elite kojoj treba „sveža krv” i sloj poslušnika koji će u javnosti da
ispunjavaju želje i planove skrivene elite. Ako mislimo da se predsednik države, premijer, narodni poslanici i ministri
nešto pitaju, prevarili smo se. Pitaju se u onim sferama koje nisu od značaja, ali kada je u pitanju visoka politika,
ekonomija itd. oni moraju da slušaju.

5. oktobar 2000 Beograd. Ovo nije bio spontani
opštenarodni protest zbog krađe izbora. Ovo je bila
dirigovana smena vlasti. Stari režim je odradio svoj
posao, uništio privredu, razbio bivšu državu u
saradnju sa sličnim režimima u ostalim članicama
SFRJ pod komandom zapadnih mentora, izokrenuo
sistem vrednosti. Sada je vreme za druge, koji su
trebali da prodaju sve resurse, dokrajče privredu,
unište moral i sistem vrednosti izvrnu naglavačke,
da kriminal bivšeg sistema, lance od zlata i tetovaže
obuku u poslovna odela i ozvaniče plišanu okupaciji
zemlje. I naravno, nastave pljačku svog naroda…
4. maja 1993. godine, Lesli Gelb, predsednik Saveta za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations),
rekao je na Karli Rouz šou: „...vi (Karli Rouz) ste me ranije ugostili da pričam o Novom svetskom poretku. Ja o tome

~ 294 ~

stalno pričam. Svet je sada jedan. Savet (CFR) moze da nađe, odgaji i postavi na pravo mesto ljude koji su potrebni
ovoj zemlji. To ce biti jedan od najvažnijih poslova Saveta (CFR) dok sam ja na njegovom čelu.” Prethodni predsednik
CFR-a, Džon J. MekKloj (John J. McCloy, preds. 1953-70), je rekao da oni ovo rade još od 1940 i ranije. O ovoj sili
koja teži stvaranju svetske vlade može se naći dosta dokumentacije, tako da ona na kraju dvadesetog veka ne izgleda
kao zavera u uobičajenom smislu poput tajnog društva zlikovaca koji se sastaju iza zatvorenih vrata. Ona je više
poput „mreže2 istomišljenika na visokim pozicijama koji teže zajedničkom cilju, kako je opisala Merilin Ferguson
(Marilyn Ferguson) 1980. u delu „Zavera Vodolije” (The Aquarian Conspiracy). Možda je najbolji način da se o ovome
priča kratak pregled istorije novog svetskog poretka, ne našim rečima, vec rečima ljudi koji su se trudili da ga
uspostave.

1912. - Pukovnik Edvard M. Haus, bliski saradnik predsednika Vudro Vilsona, objavljuje knjigu „Filip Dru:
upravljač” (Phillip Drew Administrator) u kome promoviše socijalizam po zamisli Karla Marksa, ustvari totalitarni
sistem budućnosti.

1913. godine stvorene su Federalne rezerve SAD (niti federalne, niti rezerve). To je isplanirala grupa bankara i
političara, uključujući pukovnika Hausa, na tajnom sastanku na ostrvu Džekil (Jekyl Island), Džordžija. One su
verovatno najveći dužnik na svetu.

30. maja 1919. istaknute ličnosti Vel. Britanije i Amerike osnivaju Kraljevski institut za međunarodne poslove
(Royal Institute of International Affairs - RIIA ) u Engleskoj i Institut za međunarodne poslove (Institute of
International Affairs) u SAD. Dve godine kasnije, pukovnik Haus reorganizuje Institut za međunarodne poslove koji
postaje Savet za međunarodne odnose (CFR).

15. decembar 1922. CFR podržava svetsku vladu u svom časopisu „Inostrani poslovi” (Foreign Affairs). Autor,
Filip Ker kaže: „Očigledno da neće biti ni mira ni napretka za čovečanstvo sve dok je zemlja podeljena na 50 ili 60
nezavisnih država ukoliko se ne stvori neki vid međunarodnog sistema... Pravi problem je problem svetske vlade.”
1928. je objavljena knjiga „Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku Revoluciju”, H. Dž. Velsa. Nekadašnji fabijanski
socijalista, Vels piše: „Političke strukture opisane u Otvorenoj zaveri moraju da oslabe, zasene, prodru u sadašnje
vlade, a zatim da ih potpuno zamene... Otvorena zavera je prirodni naslednik socijalističkih i komunističkih želja;
ona može biti uspostavljena u Moskvi pre nego u Njujorku... Karakter Otvorene zavere će sada biti jasno opisan...
To će biti svetska religija.”

1931. godine studentima Lenjinove škole političkih sukoba se predaje: „Jednog dana počećemo da širimo
najteatralniji mirovni pokret koji je svet ikada video. Kapitalisticke zemlje, zaglupljene i nazadne... upašće u zamku
pruzene im mogućnosti za stvaranje novih prijatelja. Naš trenutak će doći za trideset godina... Buržoazija mora biti
uljuljkana u lažnom osecaju sigurnosti.”

1932. godine objavljene su nove knjige koje zagovaraju Novi svetski poredak: „Ka sovjetskoj Americi” Vilijema Z.
Fostera (Toward Soviet America, William Z. Foster). Foster, vođa Komunisticke partije SAD, napominje da će
Državno ministarstvo obrazovanja biti jedan od načina da se razvije novo socijalističko drustvo u SAD. Inače tvorac
modernog američkog obrazovanja je Džon Djui (John Dewey 1859 – 1952) filozof, psiholog i mislilac, zagovornik
humanizma (čovek je dovoljan). On je predavao na Kolumbija univerzitetu, a takođe je dvadesetih godina XX veka
boravio u SSSR gde je pomagao u stvaranju sovjerskog sistema obrazovanja. „Novi svetski poredak” F. S. Marvina
(The New World Order, F. S. Marvin), opisuje Ligu naroda kao prvi pokušaj ka Novom svetskom poretku. Marvin
kaže: „Nacija se mora podrediti zahtevima čovečanstva u celini.” Objavljena je knjiga „Smeju li škole da grade novi
društveni poredak?” (Dare the School Build a New Social Order?). Autor Džordž Kaunts, nastavnik, tvrdi: „... učitelji
treba da streme ka moći i zatim da što bolje iskoriste svoj položaj” da bi „ uticali na drustvene stavove, ideale i
ponašanje dolazećih generacija... Razvoj nauke i tehnologije nas je uveo u novo doba u kome nezainteresovanost
mora biti zamenjena znanjem, takmičenje saradnjom, vera u Boga pažljivim planiranjem, a privatni kapitalizam
nekom vrstom socijalne ekonomije.” Opet poziv na socijalizam. Samo što taj socijalizam na papiru nije ni blizu
socijalizmu u praksi, gorem od nacizma i Inkvizicije.

1933. - Objavljen je prvi „Humanisticki manifest”. Jedan od autora, Džon Djui poziva na sjedinjavanje svih religija
i „ekonomski poredak zasnovan na socijalizmu i saradnji”. Drugi autor C. F. Poter je rekao 1930: „Obrazovanje je
najjači saveznik humanizma i svaka američka državna škola je škola humanizma. Sta može da učini nedeljna škola u
crkvi, koja se održava jednom nedeljno i posećuju je samo neka deca, da obuzda plimu petodnevne skole zasnovane
na humanizmu?” Ovi ljudi su se svojski potrudili da se u američkim školama ukine molitva i čitanje Biblije, jer „to
vređa osećanja manjina i ateista a i sprečava emancipaciju čovekovog razuma.” 1933. je objavljena knjiga „Oblik
stvari koje će doći” (The Shape of Things to Come) H. Dž. Velsa. Vels predviđa drugi svetski rat oko 1940. započet
Nemačko-Poljskim sukobom. Posle 1945. doci ce do opadanja javne bezbednosti u područjima „inficiranim
kriminalom.” Plan „moderne svetske države” će uspeti iz trećeg pokušaja (oko 1980.), nakon nekog događaja u
Basri, Irak. Knjiga takodje tvrdi: „Iako je svetska vlada nastajala javno u toku nekoliko godina, iako su je se mnogi
strašno plašili i govorili protiv nje, ona nigde nije naišla na organizovan otpor.” Jasno je i zašto. Ljudi više vole da se

~ 295 ~

ne trude i ne razmišljaju. Glupost najmanje boli.
1934. godine objavljena je knjiga „Stvaranje javne hijerarhije” Alis A. Bejli (The Externalization of the Hierarchy,

Alice A. Bailey). Bejli je okultista čije razmišljanje i radovi su usmereni od njenog duhovnog vođe, tibetanskog
duhovnog entiteta Djahal Kula. Bejli koristi frazu „svetlosne tačke” u vezi sa „novom grupom koja opslužuje svet” i
tvrdi da 1934. označava početak „organizovanja muškaraca i žena... u grupni rad novog poretka... sa napretkom koji
definiše služba... svet Bratstva... sile Svetlosti... i da novi svetski poredak mora da nastane osvajanjem svih kultura i
civilizacija.” Knjigu je objavio njen „Lucis Trust”, koji je osnovan u Nujorku kao „Lucifer Publishing Company”.
Nekadasnji zamenik generalnog sekretara UN, Robert Meler, tvrdio je da je za stvaranje svog dela „Osnovnog
svetskog nastavnog plana” (World Core Curriculum) kao osnovu koristio ucenja Djahal Kula citajuci radove Alise
Bejli. Konstatovali smo da je Bejlijeva opštila sa nečastivim silama. Ako zvaničnici UN uče od Bejlijeve, jasno nam je
kuda ide društvo. 1932. je objavljen „Mirovni plan” Margaret Senger, osnivača američke lige za kontrolu rađanja.
Ona poziva na prinudnu sterilizaciju, obaveznu segregaciju i rehabilitacione koncentracione logore za „degenerisanu
stoku” u koju ubraja crnce, Hispanose, američke Indijance i hrišćane, kao i večite gubitnike i skitnice. 28. oktobra
1939. Džon Foster Dals (John Foster Dulles), kasnije državni sekretar SAD, u svom obraćanju predlaže da Amerika
povede ostale ka novom poretku polu-suverenih država koje će pripadati jednoj ligi ili federaciji. O kakvim se
nitkovima radi videćemo kroz tzv. „Dalsovu doktrinu” koju je osmislio rođeni brat Fostera Dalsa, Alen Dals, prvi
direktor CIA 1946 godine. Alen Dals objavljuje navodni američki strateški program za uništenje SSSR, dok je to
ustvari program establišmenta okrenut protiv svih naroda sveta, pa i Amerikanaca: „Za zaglupljivanje i otupljivanje
ljudi uložiti sve (zlato, novac). U ljudski mozak i svest posejati haos i tako ih prikloniti lažnim vrednostima. Kako?
Naći svoje istomišljenike, saveznike i slugeranje u medijima, obrazovanju, politici. Posledice? Tragedija
(nepokornog) naroda je neizbežna zbog gubitka samosvesti. Literatura, pozorišta, bioskopi - svi treba da veličaju
najniža ljudska osećanja. Podržavati i veličati „umetnike” koji će nametati i produbljivati u svesti ljudi kult seksa,
nasilja, sadizma, izdajstva, svega neprirodnog. Neprimetno ali stalno ismevati časnost i poredak predstavljajući tako
arhaičnim, zastarelim. Sve ljudske poroke: laž, prevaru, pijanstvo, narkomaniju, izdajstvo, vešto i neprimetno
nametati. Samo će po neko uviđati šta se događa, ali takve valja dovesti u nepovoljan položaj, odnosno u predmet
za ismevanje. Tako će se stvarati pokoljenja jedno za drugim. Ljude pridobijati još u mladosti, zato glavnu pažnju
usmeravati na omladinu, izopačavati je, kvariti je, učiti je razvratu. Od mladih napraviti cinike i prostake –
kosmopolite.” Ovaj plan je u potpunosti uspeo. Uzmimo srpski narod, koji se hvali da nije poražen ni pred
Muhamedanstvom, ni pred Poćorekom, ni pred šest Hitlerovih divizija. Porazile su ga gole stražnjice pevaljki sa
tabloida, slike tetovoranih gorila sa zlatnim lancima na naslovnicama, lopovski mentalitet oligarhije, koji se preliva
na narod, sponzoruše, sveopšta prostitucija i odbacivanje Boga. Srbija danas, zemlja jeftine zabave, razuzdanosti,
nemorala, hedonizma i kiča je u potpunosti dokaz uspeha Dalsovog plana.

Da li je ideolog ovog smeća Alen Dals ili
sam đavo, nebitno je, ali je istina da pola
Srbije živi proždirući ovo i slično smeće.
Dok vredne i edukativne knjige stoje u
kutijama i na policama. Je li toliko bitno
kako živi i kako se ponaša najnemoralniji,
ali nažalost najbogatiji sloj ljudi. Alen Dals
bi čestitao sam sebi…

1939. godine H. Dž. Vels u „Novom
svetskom poretku” predlaže „zajedničku
državu za ceo svet” ili „Novi poredak
sveta” koji se sastoji od „socijalističkih
demokratija.” On se zalaže za „službu
obaveznu za sve” i tvrdi da je
„nacionalisticki individualizam... svetska
bolest.” Ne tvrde li ovo i bukači sa
demokratskih televizija kao i čelnici NATO saveza i zapadni političari kada se spremaju da napadnu neku državu. U
tom stilu H. Dž. Vels predlaže da se novi poredak ostvari kroz „univerzalni zakon i propagandu (ili obrazovanje).”
1940. godine Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) je
objavila „Novi svetski poredak” koji sadrzi izabranu listu referenci za regionalne i jednu svetsku federaciju,
uključujuci i posebne planove za uređenje sveta posle rata. 12. decembra 1940. Džon Aleksander (John Alexander)
poziva na stvaranje svetske federacije u članku „Novi svetski poredak” objavljenom u Kongresnim zapisima u SAD.
1942. - Levičarski Institut za pacifičke odnose (Institute of Pacific Relations) objavljuje „Svet posle rata”, P.

~ 296 ~

Korbeta: „Svetska vlada je krajnji cilj... Mora se prihvatiti da međunarodni zakon ima prednost nad državnim
zakonima. Proces mora biti potpomognut brisanjem nacionalističkih tekstova koji se nalaze u školskim knjigama i
stavljanjem na njihovo mesto tekstova koji objašnjavaju prednosti svrsishodnijih asocijacija.” Zašto iz udžbenika sve
više nestaju nacionalni heroji i ličnosti iz Biblije, prekraja se istorija? To se smatra retrogradno i prevaziđeno. To
vređa seksualne i druge manjine i ateiste. Ustvari vređa – sataniste. 28. juna 1945. godine je predsednik SAD Hari
Truman podržao Svetsku vladu u svom govoru: „Biće isto tako lako da se države ujedine u jednu svetsku republiku
kao što je nama lako da budemo u republici Sjedinjenih Država.” 24. oktobra 1945. stupa na snagu Povelja
Ujedinjenih Nacija. Istog dana senator Glen Tejlor predlaže rezoluciju 183 Senata SAD, u kojoj se zalaže za stvaranje
Svetske republike i međunarodnih policijskih snaga. 1946. godine objavljena je knjiga „Učitelj i svetska vlast” Džoj
Elmer Morgana (The Teacher and World Government, Joy Elmer Morgan), bivšeg urednika Nacionalnog udruženja
za obrazovanje (National Education Association - NEA). On kaže: „U borbi za uspostavljanjem odgovarajuće svetske
vlade, učitelj... može mnogo da ucini da pripremi srca i umove dece za globalno razumevanje i saradnju... U samom
srcu svih agencija koje ce obezbediti dolazak svetske vlade mora stajati škola, učitelj i organizovano školstvo.”

1947. - Američko obrazovno udruženje (American Education Fellowship, prethodno Progresivna obrazovna
asocijacija - Progressive Education Association), koju je stvorio Džon Djui, poziva na: „...uspostavljanje istinskog
svetskog poretka, poretka u kome će nacionalni suverenitet biti podređen svetskoj vlasti...” 1948.godine dokument
„Valden II”, koga je napisao biohejvioralni psiholog B. F. Skiner, predlaze „savršeno društvo ili novi i savršeniji
poredak” u kome bi decu podizala država a ne roditelji, tako što bi deca od rođenja učila da se ponašaju samo na
poželjan način i imala bi samo poželjne karakterne osobine. Skinerove ideje su kasnije široko prihvaćene, od 60-ih
do 80-ih godina, kada su stručnjaci za obrazovanje razvili „Pojasnjavanje vrednosti” i „Obrazovanje bazirano na
rezultatima.” Inače bihejvioralna psihološka terapije je drugačiji od klasične psihologije. Pokušaće da vas u što
kraćem roku oslobodi ponašanja i raspoloženja koja vam „nanose štetu.” Bihejvioralna terapija se zasniva na
pretpostavci da je svako ponašanje (uključujući i emocionalne probleme) naučeno, navika i da stoga može biti
zamenjeno drugačijim, poželjnijim. Ili, narodski rečeno, da svaka navika ima odviku. To znači da bi ljudi kao Skiner
bukvalno „drilovali” čoveka. Ljude treba odvići od nezavisnog mišljenja, verovanja po savesti, moralnosti,
pobožnosti… To danas i rade putem medija, menjajući sistem vrednosti.

Jula 1948. - Ser Harold Batler u listu CFR-a, „Inostrani poslovi”, vidi kako novi svetski poredak dobija oblik: „Do
kog stepena se život država, koje su vekovima smatrale da su jedinstvene i različite od drugih, možespojiti sa životom
drugih država? Koliko su države spremne da žrtvujudeo svog suvereniteta, bez čega inače ne bi bilo efikasne
ekonomske i političke unije?... Novi svet nastaje iz pretežno nejasnih okolnosti... i možda ukazuje na put ka novom
poretku... koji će biti stvarni početak Ujedinjenih Nacija, nikad više ugroženih ludacima, vec naprotiv koje će vezivati
zajednička vera.” Kada pominje „ludake” autor ne verovatno nego sigurno misli na disidente i ljude koji žele da žive
i veruju po svojoj savesti a ne po volji diktatora i kriminalaca koji se kunu u demokratiju i ljudska prava.

Godine 1948. Ser Džulian Haksli, predsednik UNESCO-a i fabijanski socijalista, poziva na radikalnu politiku
eugenike u delu „UNESCO: njegova namena i njegova filozofija” (UNESCO: Its Purpose and Its Philosophy). On kaže:
„Iako je tačno da će bilo kakva radikalna eugenička politika kontrolisanog rađanja još godinama biti politički i
psihološki nemoguća, od velike je važnosti za UNESCO da uvidi da je problem eugenike najpažljivije proučen i da je
javno mnjenje o tome dovoljno informisano da stvari koje su sada neprihvatljive ipak postanu prihvatljive.” 1948.
godine su stručnjaci za obrazovanje iz SAD objavili prvu verziju „Svetskog ustava” u kome se zalažu za regionalnu
federaciju u cilju stvaranja svetske federacije ili svetske vlade, tako sto bi Engleska postala član Evropske federacije.
Ovaj ustav daje za pravo „svetskom savetu” zajedno sa „komitetom čuvara” da sprovodi svetski zakon. Takođe, on
sadrži i „Uvodni deo” koji poziva sve države da predaju svoje oružje svetskoj vladi, i daje za pravo ovoj „Svetskoj
federalnoj republici” da preuzima privatnu imovinu za svoje potrebe. 9. februara 1950. godine potkomitet Senata
za međunarodne odnose predlaže neobavezujuću Rezoluciju br. 66, koja počinje rečima: „U cilju postizanja
sveopšteg mira i pravde, sadašnja Povelja UN treba da se promeni da bi obezbedila stvaranje istinske svetske vlade.”
Ovu rezoluciju je prvi put predložio senator Glen Tejlor, u Senatu, 13. septembra 1949. godine. Senator Aleksandar
Vajli ju je nazvao „krajnjim ciljem kome se treba najiskrenije nadati” i dodao, „razumeo sam da je vaš predlog ili da
se promene Ujedinjene Nacije, ili da se promeni ili stvori svetski poredak nekom drugom konvencijom”. Senator
Tejlor je kasnije rekao: „Moraćemo značajno da žrtvujemo naš suverenitet u korist svetske organizacije, da bi ona
mogla da skuplja porez koji joj pripada i kojim bi se izdržavala.” 12. aprila 1952. godine Džon Foster Dals, kasnije
državni sekretar SAD, u govoru pred američkim udruženjem javnih tužilaca u Luisvilu, država Kentaki, kaže da
„zakoni o međudržavnim, bilateralnim i multilateralnim ugovorima imaju prednost nad Ustavom.” On dodaje da
međudržavni ugovori ne treba da budu u nadležnosti Kongresa, već isključivo predsednika. Oni mogu da prenesu
nadležnosti država (koje čine SAD) na federalnu vladu ili na neko međunarodno telo, a mogu i da ospore prava koja
Amerikancima garantuje Ustav. Senatski amandman koji je predložio senator Džon Briker, obezbedio bi da nijedan
međudržavni (bilateralni ili multilateralni ugovor) ne moze da se stavi iznad Ustava, ali nije prošao jer je za njegovo

~ 297 ~

izglasavanje falio jedan glas. Setimo se zahteva Haškog tribunala za izručenjem ratnih komandanata iz Srbije,
Hrvatske i BiH. Ni ustavna odredba o neizručivanju državljana trećim zemljama nije vredela. Morao je da se menja
Ustav,jer Ustav države ne važi pred ovim institucijama.

Godine 1954. je holandski princ Bernard osnovao Bilderberg grupu, sastavljenu od međunarodnih bankara,
biznismena i politicara, koja se tajno sastaje jednom godišnje. 1958. je objavljena knjiga „Svetski mir kroz svetski
zakon”, u kojoj se autori Grenvil Klark i Luis Son zalažu da UN postanu izvršna svetska vlast, da se preko njih izvrši
razoružanje celog sveta i da preuzmu ulogu svetskog policajca i zakonodavca.

1959. godine je Savet za međunarodne odnose (CFR) pozvao na stvaranje novog međunarodnog poretka.
„Studija br. 72 od 25. novembra 1959 kaže: „...novi međunarodni poredak mora da odgovori na težnje celog sveta
za mirom, društvenim i ekonomskim promenama... međunarodni poredak... koji bi uključivao i zemlje koje sebe
smatraju socijalističkim.” 1959. godine je proglašen je svetski Ustav i osnovan savez skupština koji kasnije razvija
„Opis svetske vlade na osnovu Ustava svetske federacije”. 1959. je objavljena knjiga „Izazov za spoljnu politiku SAD
sredinom dvadesetog veka” (The Mid-Century Challenge to U.S. Foreign Policy), uz pomoć Fonda braće Rokfeler.
Ona objašnjava da SAD: „Ne mogu izbeći, i u stvari treba rado da prihvate... istorijski zadatak koji im je postavljen.
To je zadatak da se pomogne u oblikovanju novog svetskog poretka u svim sferema - duhovnoj, ekonomskoj,
političkoj, društvenoj.” Predsednik Ajzenhauer potpisuje senatsku rezoluciju br. 170 koja promoviše ideju federalne
atlantske unije. Elmo Roper, istraživač javnog mnenja i blagajnik Komiteta atlantske unije, kasnije održava govor
pod naslovom „Cilj je vlada celog sveta” (The Goal Is Government of All the World) u kome kaže: „Postaje jasno da
prvi korak ka svetskoj vladi ne može biti završen sve dok ne uznapredujemo na četiri fronta: ekonomskom, vojnom,
političkom i društvenom.” 1961. godine Državni sekretarijat SAD stvara plan razoružanja svih država i naoružavanja
UN. Dokument br. 7277 nosi naslov „Od rata ka slobodi: program SAD za sveobuhvatno i kompletno razoružanje u
miroljubivom svetu” (Freedom From War: The U.S. Program for General and Complete Disarmament in a Peacefull
World). On opisuje plan u tri koraka razoružanja svih država i naoružavanja snaga UN pri čemu u poslednjem koraku
nijedna država ne bi imala dovoljnu vojnu moć da se suprotstavi sve jačim mirovnim snagama UN”. 1962. godine su
usledili novi pozivi na stvaranje svetske federacije. U studiji „Svet pod suštinskom kontrolom Ujedinjenih Nacija”,
Linkoln Blumfild, član CFR-a kaže: „... ako razvoj komunističkih zemalja doživi značajan pad, Zapad bi mogao da
izgubi motiv za stvaranje svetske vlade.”

Objavljena je knjiga „Budućnost federalizma” Nelsona Rokfelera. Nekadašnji guverner države Njujork tvrdi da
sadašnji događaji snažno zahtevaju „novi svetski poredak”, jer se stari ruši „a novi i slobodni poredak se rađa kroz
borbu.” Rokfeler takodje kaže da postoji: „groznica nacionalizma... (ali) nacionalna država postaje sve nesposobnija
da obavlja svoje političke zadatke u međunarodnim odnosima... Ovo su neki od razloga koji nas teraju da svim
snagama vodimo ka istinskoj izgradnji novog svetskog poretka... (uz) dobrovoljno služenje... i našu čvrstu veru u
bratstvo celog čovečanstva... Možda i pre nego sto budemo shvatili... izrašće osnove za federalnu strukturu
slobodnog sveta.” Rokfeler dobro govori, ali gde god se pojavi ta njegova „bratska ljubav” i demokratori, tu se pojavi
kriminal, bezakonje, izrabljivanje, beda, nepravda i korupcija. Gde god su došli samo je gore. Irak, Afganistan, zemlje
bivše SSSR i Jugoslavije…samo je gore. Te zemlje više nemaju vojsku nego policiju koja je naoružana do zuba i
spremna samo da bije i ubija svoj narod i od armije vojni orkestar i nekoliko stotina plaćenika spremnih da idu u
ime UN i ratuju po stranim zemljama. Te zemlje su korumpirane, privrede su im propale, fabrike zatravljene, ministri
prebogari, cveta prostitucija, nemoral, ismeva se red i rad, poljoprivreda i fabrike hrane u rukama mafijaša a pola
stanovnika sastavlja kraj sa krajem i tiska se u gradovima, radeći po više od deset sati za crkavicu. To je Rokfelerov
„svet bratstva.”

1963. je nešto otkrio Dž. Vilijam Fulbrajt, predsedavajući senatskog Komiteta za međunarodne odnose, govoreći
na simpozijumu koji sponzoriše Fond za republiku, levičarski projekat Fordove fondacije: „Vladu će ubuduće birati
elite... vlada koju biraju obični ljudi je moguća, ali vrlo malo verovatna.” Izbori su farsa, to se svako ko je pametan
uverio u više navrata. Političari pre dolaska na vlast pričaju jednu priču a posle dolaska na vlast nešto sasvim drugo,
to postaju drugi ljudi. 1964. godine objavljena je „Taksonomija obrazovnih ciljeva, priručnik II.” Njen autor
Bendžamin Blum tvrdi: „Veliki deo onoga sto zovemo „dobro predavanje” je učiteljeva sposobnost da podstakne
emocije izazivajuci učenike da preispitaju svoja ubeđenja.” Negov metod – obrazovanje zasnovano na rezultatima
(OBE), je prvo pokušan u školama u Čikagu. Nakon pet godina, rezultati na testovima čikaskih učenika su bili očajni
što je razbesnelo roditelje. OBE je ostavljao pravu pustoš gde god je pokušan, pod bilo kojim imenom. Istovremeno,
on je postao ključni za globaliste u cilju izmene obrazovnog sistema koji ubuduće treba da promoviše promene
osnovnih stavova među učenicima. 1964. godine objavljena je knjiga „Vizije poretka” Ričarda Vivera. On opisuje:
„napredne učitelje kao „tajno revolucionarno društvo” uključeno u sistematičan pokušaj da se podriju društvene
tradicije i stavovi. 1967. godine predsednik SAD Ričard Nikson doziva novi svetski poredak. U tekstu „Azija posle
Vijetnama”, u oktobarskom broju Inostranih poslova, Nikson piše o prirodnoj težnji država da razviju regionalnu
saradnju u cilju razvoja i da to vodi ka stvaranju Novog svetskog poretka. 1968. godine Džoj Elmer Morgan, bivši

~ 298 ~

urednik NEA žurnala objavljuje knjigu „Priručnik za američke građane” u kojoj kaže: „Nastajanje Ujedinjenih Nacija
i hitna potreba da se one preobraze u mnogo sveobuhvatniji oblik svetske vlasti, zahteva od građana SAD da učine
sve što mogu u okviru svojih građanskih dužnosti koje se proširuju na aktivno učešće u svetskim problemima, čime
Amerikanci postaju građani sveta. 26. jula 1968. godine Nelson Rokfeler daje podršku novom svetskom poretku. U
jednom izveštaju „Asošijejted Presa”, Rokfeler izjavljuje da će „kao predsednik raditi na stvaranju međunarodnog
novog svetskog poretka.” Isto ovo je u jesen 1990 izjavio i Džordž Buš Stariji. Više se i ne krije plan svetske elite da
se stvori totalitarno društvo. Svi osećamo to.

Hazar i kabalista Mordehaj Marks Levi (Mordechai Marx Levy), alijas Karl Maks iznajmljen je 1847.g. od strane
grupe „Liga pravednih ljudi” da napiše „Komunistički manifest” kao demagoški mamac za mase, ili ga je samo dobio
u ruke pod svojim imenom – pseudonimom. Marks je u celoj stvari igrao podređenu ulogu. Znaci za boljševički
Oktobarsku revoluciju 1917.g., koju su finansirali bankari sa Vol Strita, iz Londona i Frankfurta (Iluminati), bili su
postavljeni objavljivanjem „Komunističkog manifesta.” Rusija je postala polje za eksperimentisanje, za socijalističke
eksperimente, koje nisu mogli ili nisu hteli da vrše u zapadnim zemljama, za ono što spremaju za kasnije na
globalnom polju. Eksperiment je uspeo zahvaljujući ulaganju miliona dolara, i masovnim ubistvima. Sve se
finansiralo preko sindikata svetskih bankara kojem su pored Rotšilda i Vatrburga pripadali i Morgan i Rokfeler. Ali
jasno je da komunistički sistem ne bi mogao da se održi tako dugo, da ga nisu stalno finansirali i podržavali iz senke.
Slilčno je i sa Hitlerom – iza njega ne stoji samo paranoična želja za vlašću već i genijalnost bankara. Godine 1885.
kardinal Henri Maning dokazivao je da „Manifest” nije delo „otaca naučnog socijalizma” nego tajnih društava čiji su
ova dvojca bili poslušni pioni. Još od Adama Vajshaupta do danas primećujemo da jedan oblik društvenog poretka
preovlađuje u planovima Iluminata i ostalih nitkova koji nimalo dobra ne žele čovečanstvu. Bendžamim Dizraeli
(1814 – 1881) premijer V. Britanije je napisao: „..koji su ciljevi skrivenih društava? Oni žele da promene vlasništvo
nad zemljom, oteraju prethodne vlasnike i ukinu crkveni sistem..” Ova izjava Dizraelija se poklapa sa planovima
Iluminata, ali sa još jednim društvenim sistemom - komunizmom. Videćemo da je moderna, republikanska
demokratija takođe vid komunizma. Ciljevi tajnih društava su istovetni sa ciljevima komunista, tako da možemo da
predvidimo kakav će sistem da bude Novi svetski poredak i vladavina Svetske vlade. Džordž Orvel i sam fabijanski
socijalista, nam je to opisao u „1984.” Nema privatne svojine, nema vlasništva, nema religije, zabranjena je. Nema
čak ni ličnog stava, mišljenja, sve je zabranjeno. Orvel kao deo tog sistema je u „1984” naglasio nepobedivost
sistema, sistema koji je veoma sličan Staljinizmu u SSSR, ali i gori jer u staljinizmu nije bilo kamera na svakom koraku.
Čitaoci su knjigu shvatili kao kritiku staljinizma, ali ipak se ne radi o staljinizmu, nego o Engleskoj, u budućnosti, koja
je deo jedne megadržave i čije je ime romenjeno u Aeropistu Jedan. Život je organizovan kao u nekoj kasarni –
zatvoru, svi su nadgledani preko „telekrana” (koji neodoljivo podsećaju na plazma televizore) a ako se samo primeti
neposlušnost, tu je svemoćni policijski aparat. Školska verzija istorije tvrdi da je komunizam nastao kao spontani
bunt radnika protiv izrabljivanja od strane kapitalista, ali je istina sasvim drugačija. Komunizam kao željeni sistem
su stvorili pripadnici Iluminata, poćev od 1776, od dana osnivanja. Sami Iluminati su osnovani 1. maja, a rekosmo
da je taj praznik bio rođendan Dioklecijana, rimskog cara, progonitelja hrišćana, kao i praznik Beltane, kome je
prethodila Valpurgijska noć. Nije slučajno da je za noć samoubistva Adolf Hitler odabrao baš noć 30 april na 1. maj,
mada se sve više sumnja da se on ubio. 1. maj je paganski, veštičji i demonski praznik. I najveći praznik komunista.
Postaće sve jasnije na čijem su oltaru komunisti žrtvovali preko 150 miliona ljudi, tri puta više nego nacizam. Učili
su nas da su sve revolucije spontani bunt sirotinje. Od francuske revolucije pa sve do Oktobarske revolucije, kao i
rušenja vlada u istočnoj Evropi 1989, u Srbiji 2000..Ove poslednje su predstavljene kao anti – komunističke, ali su
tekovine komunističkih vlada ostale, i na vlast su došli, ili ostali komunisti, koji su se sada nevešto krstili po crkvama,
slikali se sa popovima, da pokažu da su se promenili. Komunizam je nametan odozgo, od strane ljudi koji su samo
želeli da uvećaju svoju moć i da neograničeno vladaju. Uzmimo Staljina za primer. On je celokupnu žetvu u SSSR
izvozio, ostavljajući narod da umire od gladi. Smatra se da je samo u Ukrajini umrlo šest miliona ljudi tridesetig
godina 20. veka. Kome je izvozio žetvu? Verovatno onima koji su finansirali dolazak komunista na vlast.
Kapitalistima.

Komunizam nije revolt siromašnih nego zavera bogatih. Okultna zavera. Priča o njemu počinje sa Iluminatima.
„Ne postoji komunistički, proleterski pokret koji nije radio u interesu novca i u pravcu koji je novac diktirao..”
napisao je nemački istoričar Osvald Šplengler (1880 – 1936). Prema njemu ni većina komunističkih lidera nije bila
svesna pravog delovanja komunizma. Gas Hol i Anđela Dejvis, komunistički lideri i SAD iz izborne kampanje 1980,
koji su grmeli protiv korporacija i velikih banaka su bili instrument tih korporacija i banaka- One su ih plaćale. Na to
pitanje je odgovorila dr. Bela Dod (1904 – 1969), član nacionalnog komiteta KP SAD: „kad god članovi Centralnog
komiteta KP SAD nisu mogli da se dogovore, jedan od njegovih članova je odlazio u „Valdorf Tauers” u Njujorku,
gde se susretao sa izvesnim Arturom Goldsmitom. Dr. Dod je kazala da su odluke koje je donosio drug Goldsmit bile
kasnije potvrđivane i od strane KP u Moskvi. Ono što je bilo iznenađujuće za dr Dod je bila činjenica da je „drug”
Goldsmit bio bogati američki kapitalista. Tako je i sa obećanjima pred izbore o borbi protiv „tajkuna” i korupcije, a

~ 299 ~

istina je da te političare upravo tajkuni i plaćaju.
Mnoge ideje za koje mislimo da su nastale među komunistima ustvari potiču od samog Vajshaupta. On je tvrdio

da čovek nije zao, nego ga je takvim učinila religija i država, kao i sveprisutna moralnost. Kada razum konačno
postane ljudska religija, onda će problem biti rešen. Jasno je sada otkud potiče ideja za rušenje monarhija i ukidanja
religije kao osnovnog nosioca morala, i postavljanja razuma (demokratije) kao osnovne čovekove filozofije. Nije sam
komunizam izmislio rušenje crkava i jahanje popova, nego su Iluminati to radili preko ljudi zadojenih komunizmom,
uvodeći kult ateističkog razuma gde je čovek sam sebi dovoljan. Tokom Francuske revolucije su revolucionari u
glavne katedrale ustoličili prostitutku kao „boginju razuma” i nosili lutku koja je predstavljala Isusa Hrista, vičući :
„raspnite gada.” Neki veruju da je Vajshaupt mrzeo religiju jer je papa Klement XIV 21 jula 1773 ukinuo Jezuitski red
pod pritiskom Španije, Francuske i Portugala. Po ovoj verziji je Vajshaupt, kao jezuita, rešio da osnuje novi tajni red,
pa je osnovao Iluminate. Papa Pije VII je 1814 Jezuitima vratio sva oduzeta prava. Ipak, Jezuiti nikada nisu stvarno
ukinuti ni zabranjeni. Vajshaupt je osnovao Iluminate, tako da su Jezuiti samo dobili još jednu grupu kroz koju su
mogli neometano da rade. Mnogi autori tvrde da su upravo Jezuiti ti koji su pomagali u stvaranju komunističkih i
diktatorskih režima, a to je tvrdio i bivši Jezuita Alberto Rivera. Oni su pomagali sandinističke revolucionare u
Nikaragvi, priključili su se komunističkim partijama, a jedan sveštenik u El Salvadoru je, po pisanju „American News
& World report” tvrdio da njegov red ne radi u korist Boga nego na unapređenju marksizma i revolucije.

On nastavlja dalje tvrdeći da su jezuiti ti koji pomažu stvaranje levičarskih vlada i pobunjeničkih grupa u
Centralnoj Americi i Filipinima i da se bore za stapanje marksizma i rimokatoličke doktrine u tzv „liberalnu teologiju.”
Vajshaupt je tvrdio da čovekova sposobnost mišljenja treba da daje moralni ton društvu a ne Biblija. Da čovekov
razum odlučuje šta je dobro a šta ne. Vajshaupt je tvrdio da je osnivač nove religije, religije razuma, i da je čovek taj
koji odlučuje, da čovekov razum postaje jedini kodeks. Naravno, razum vodi čoveka ka prosvetljenju. I ideolozi Nju
Ejdža tvrde isto, da čovek treba da koristi svoj razum, da je sam sebi Bog i da evoluira ka višem stanju svesti u koje
će ući ulaskom u Novo Doba Vodolije, da se podsetimo. Sećamo se Prosvetitelja, ljudi koji su lutali Evropom noseći
nauku o oslobođenju i emancipaciji čoveka i njegovom oslobađanju stega religije. Volter, Didro, Monteskje,
Lajbnic..i ostali su se svojski trudili da ideje Vajshaupta i sličnih nitkova usade u imena ljudi. Cilj opravdava sretstvo
– bila je deviza Iluminata i komunista. Lenjin ju je često citirao. Ova ideja je imala gori uticaj nego lažna religija, koja
je vekovima pre toga stvarala smrt i sukobe.

Takođe, Adam Vajshaupt je napadao i nacionalizam, osuđujući ga kao nešto pokvareno i retrogradno, govoreći
one fraze o jednoj velikoj ljudskoj porodici, globalnoj dežavi u kojoj ne sme da bude, pored hrišćana, tj verskih
fanatika, ni nacionalista. Ni u Nju Ejdžu nema mesta nacionalizmu, ni onom pozitivnom, koji je uvek poistovećen sa
šovinizmom. To vidimo posebno danas, kad se svaki nacionalizam proglašava za fašizam, retrogradno stanje, „govor
mržnje” koji se upoređuje sa Hitlerovim nacizmom. Naravno, o zločinima komunista koji su bili veći od nacističkih
se ne govori, jer su oni i dalje na vlasti. Da nije Interneta malo bi se znalo o tim zločinima. I demokratski i komunistički
sistem, kako hrišćanstvo ne vole, tako ne vole ni nacionalizam. Komunizam i demokratija izgledaju međusobno
suprotstavljeni ali nisu. Imaju istog šefa. Optužuju nacionalizam i religiju kao krivce za sve ratove, i idu ka tome da
ih zabrane, tobož da više ne bi bilo rata i sukoba. Ustvari, nacionalizam poistovećuju sa šovinizmom, koji potpiruju
gde mogu, a hrišćanstvo sa klerofašizmom i pohlepom u tradicionalnim crkvama, koje i sami vode kako im odgovara.
Kao što je Alberto Rivera i govorio. Masama su govorili da je za njihov udes kriva država i crkva. U jednoj brošuri s
kraja 18 veka se vidi crtež na kome sveštenik i vlastelin sede na leđima mršavog seljaka. Ova i slična propaganda je
bila fitilj za mase, kao i kasnije u svim revolucijama i bunama. Posle revolucija bi radnicima i seljacima uvek bivalo
gore, nikada bolje. Monarhije su oborene a na vlast je došla još gora i još korumpiranija elita, a zločini su bili
sveprisutni. U SSSR, Kini, Sev. Koreji, Rumuniji, Jugoslaviji, Čehoslovačkoj, Centralnoafričkoj republici, Vijetnamu,
Kambodži, Srednjoj Americi… se još ne mogu utvrditi žrtve „narodnih vlasti”, broj ubijenih, proteranih i opljačkanih.
Kada se govori o zločinima protiv čovečnosti, za primer se uzima nacistička Nemačka, Holokaust, zločini SS i SA
formacija i Gestapoa. Čak se i za Srebrenicu (1995, rat u Bosni) u demokratskim krugovima govori da je „najveći
zločin posle II svetskog rata”. Niko ne pominje „pasija groblja”, genocid nad nemačkom manjinom u Jugoslaviji,
logore za tu manjinu, radne logore sa robovima u Rumuniji, Koreji, Kini, SSSR, izgladnjivanja, ubistva bez suđenja,
denunciranja, odvođenja, sakaćenja, batinanja. Preko 150 miliona ljudi. Komunističku vladavinu je pratila i neviđena
pljačka i uništavanje imovine verskih organizacija, kao i pljačka pripadnika boljestojećih seljaka, industrijalaca i
srednjeg sloja. Ono što ni Hitler nije pomišljao da radi, komunistima je predstavljalo zadovoljstvo: izgladnjivanje,
pljačka, silovanja, sakaćenja i to ponajviše pripadnika svog naroda Za njih nije bilo arijevca, ni elite, elita su bili oni
sami, ljudi sa ulice, kriminalci, nasilnici, bez vere, porekla, bez korena. Ne znam koliko se Nemaca moglo požaliti da
su zatvoreni zato što su imali dva džaka žita više od ostalih ili ubijeni jer su imali lepu ženu ili sveže okrečenu kuću.
O zločinima komunista niko ne govori jer oni su i dalje tu u demokratskim sistemima, a u tobože bivšim
komunističkim su oligarsi i deca bivših komunista. Opljačkanu imovinu ne žele da vrate, pa čak ni Jevrejima, ili je
sporo vraćaju. Nacistička ideologija nije stigla da po svireposti parira komunistima, ni po korupciji a ni po stvaranju

~ 300 ~