VANZEMALJCI,NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK

celoj planeti. To pripadnici elitnih tajnih organizacija više i ne kriju, posebno kada se zna da su nacistički eugeničari,
uz pomoć pomenutog Henrija Kisindžera i sličnih kriminalaca prebačeni u SAD gde su razvijali tehnologiju za
stvaranje novih bolesti. AIDS je samo jedan od rezultata tog plana, a slede ebola, sars, ptičiji i svinjski grip, a ostalo
tek treba da dođe. Gospodari sveta su odlučili redukovati broj crnaca, hispanjolaca, a danas i pripadnika žute rase,
pa i belaca iz nekih nepokornih naroda, pre svega Rusa, kao i bele sirotinje, bolesnih i nepotrebnih, koje Kisindžer i
ostali nazivaju „nekorisni konzumenti hrane.”

U zajedničkom dogovoru, istovremeno kad i američka, i ruska vlada je počela ostvarivati Alternativu 1 i
Alternativu 2. Zajedno rade i danas. Sve godine hladnog rata, koji je planiran i dogovoren, antagonizam izmedu
SSSR, kasnije Rusije i Amerike bio je maska kako bi se prevarile mase i opravdali projekti, tobože potrebni radi
odbrane zemlje. Vlade SAD i Rusije,kao i sve vlade su uvek bili najbolji saveznici. Čak i za vreme Staljina. Sada su
potrebni vanzemaljci, kao teroristi Al Kaide da bi se svet polarizovao, držao u strahu od globalne opasnosti (kao što
je i globalno zagrevanje) i ubedio da se stvori Svetska vlada, što je konačan cilj. Drugi je razlog duhovne prirode –
nova religija.

Poslednjih godina u sprovođenju je tajni plan (posebno u SAD), kojim bi se trebala pripremiti javnost za konačnu
istinu o postojanju kontakata sa vanzemaljcima. Zbog toga se u SAD javnost svakodnevno bombarduje raznim
filmovima, radijskim programima, reklamama i ostalim sadržajima koji vanzemaljce predstavljaju čas kao loša, čas
kao dobra bića. U poslednjih nekoliko godina povećan i broj videnja NLO u celom svetu i stoga je za očekivati da će
„istina” o vanzemaljcima biti obelodanjena vrlo brzo, kad bude potreba za to. To će morati da bude spektakularno.

Vratimo se čudovišnim zamislima članova komisije „M-12” o
kontroli stanovništva na Zemlji. Decenijama „Tajna vlada” organizuje
nabavku raznih narkotika i distribuira ih uglavnom siromašnima kao i
manjinama (Meksikanci, crnci, Kubanci i dr.) u Americi. Socijalnim
programima nastoji se stvoriti što veći broj nezaposlenih i o sistem
zavisnih ljudi. Podstiče se upotreba oružja do kojeg se lako dolazi, a sve
u nameri da se stvori klima opšte nesigurnosti. Direktor CIA-e Džon
Deuč naredio je istragu kako bi se razbila sumnja u to kako je CIA-e, a
to znači američka vlada, omogućila nikaragvanskim kontrašima da
prodaju drogu u Los Anđelesu i SAD kako bi došli do novca za borbu
protiv levičarskih Sandinista, a usput uništili i američku crnačku sirotinju. Budući da se takvim službenim istragama
ne veruje, posebno kad je reč o istragama CIA, smatra se da je optužba preozbiljna da bi bila poverena samo toj
obaveštajnoj službi. Govori se i o tvrdnjama da su pilići koje najčešće kupuju crnci, zaraženi hemikalijom za
sterilisanje. Optužbe u vezu CIA sa trgovcima droge objavljene su u ozbiljnim novinama iz San Hozea (Kalifornija).
Napisao ih je i dokazima potkrepio jedan beli novinar posle obimnog istraživanja. Prema njegovim tekstovima
kontraši su 80- tih godina goleme količine droge „kreka” (cracka) plasirali najpre u siromašne, crnačke delove Los
Anđelesa, a potom i celim SAD. CIA je, iako i nije direktno u tome učestvovala, morala to znati. Glasine se brzo šire,
a posebno su naelektrisani afroamerikanci. Vlada SAD, kao i sve vlade u svetu, vrlo uspešno podgrejava klimu
sveopšte nesigurnosti. Projekat „ORTON”, koji je i danas aktuelan, ima zadatak da pomoću jeftinih droga i hipnoze
izazove želju kod mentalno obolelih osoba za ubijanjem. Brojni su primeri pucanja u školskim dvorištima i sličnim
mestima., do poslednjeg primera kad je norvežanin Andreas Brejvik pucao u civile na ostrvu Utoja. Tim postupcima
stvara se građanski lobi koji zatim traži zabranu prodaje vatrenog oružja, a iza svega stoji politički sistem koji
namerava da smanji građanska prava i slobode. Plan odlično funkcioniše, a srednja klasa u Americi traži od vlade da
stane na kraj slobodnoj prodaji oružja. Slučajevi masovnih ubistava događaju se širom Amerike, škola u Kanadi,
šoping centara, ubistva u gradu Stoktonu u Kaliforniji i mnoga druga - ubice su redom bili na psihijatrijskom lečenju,
a svima je davana droga, to jest sredstvo za umirenje „prozak”, koje se kao lek daje i školskoj deci koja su
„hiperaktivna.” Ta droga, uzimana u određenim količinama, uzrokuje kod čoveka ekstremno nasilje. Tako se
proizvode masovne ubice, a takođe su vršena ispitivanja ugradnjom čipa u pacijentov mozak, takozvani „implant”.
I još nešto, takvi napadi redovno završavaju pacijentovim samoubistvom i tragovi se brišu. Takođe se u čitavom
svetu stvara klima socijalne nesigurnosti, stvaranjem kriza, uništavanjem ekonomija i sejanjem straha od revolucija
i nereda. Kada se talas nasilja proširi do očekivane mere, a to će biti uskoro, počinje predviđena opšta medijska
kampanja, koja je već u toku. Stvara se opšte uverenje kako u velikim američkim gradovima vlada anarhija, a to i
nije daleko od istine. Svakodnevno, u novinama, a i na televiziji potencira se klima sveopšteg nezadovoljstva, nasilja
i nesigurnosti.
Sve ovo je deo plana koji nosi tajni kodni naziv „REX-84A”. Američka vlada je, zajedno sa vojskom, već 1984.
godine uvežbavala sprovođenje tog plana, i to vrlo uspešno. Tajna vlada preuzeće vlast u Americi, a samim tim i u
svetu koji je vec podeljen i dezorijentisan, posebno zadnjih dvadesetak godina. Tajna vlada usko sarađuje sa
„vanzemaljcima”, što je potvrdio i Filip Klas, agent CIA-e, u svojim dokumentima pisanim od 1970. do 1973. godine.

~ 151 ~

Znamo da sarađuju, kao što rekosmo – moderni žreci, koji imaju iste „bogove” kao i drevni sumerski i egipatski
zvezdari i žreci, samo ti „bogovi” nisu vanzemaljci, ali mogu vešto da ih simuliraju, kao što mogu da simuliraju i
duhove umrlih, Isusovu majku Mariju, svetleće pojave, pojave tajanstvenih bića iz mitologije…sve po potrebi da se
prevari čovek. Naravno, tu je i tehnologija pokvarenih ljudi da „potpomogne” – od pomenutih vojnih projekata do
najnovijih – projekat Blu Bim (Blue Beam – Plavi Zrak) i zaprašivanja neba hemijskim elementima,da bi se, navodno,
sprečilo globalno zagrevanje (Cheimtrails – hemijski tragovi), ali je namera sasvim drugačija. Modifikovanje klime i
hemijsko prilagođavanje atmosfere za trodimenzionalne slike, koje po projektu Blu Bim (Plavi zrak) treba da se
projektuju na nebu u svrhu religioznog buđenja čovečanstva a sa ciljem uspostavljanja jedne svetske religije koja je
suprotna biblijskom, hrišćanskom učenju.

O čemu ćute astronauti

Tokom istraživanja svemira i „spuštanja” na Mesec, sve američke letelice pratili su, navodno, vanzemaljski
brodovi. Dvadesetog novembra 1990. godine TV Kanal 2, jedna od televizijskih stanica u Los Anđelesu objavila je da

„crveni bleštavi okrugli objekat” prati Spejs Šatl „Atlantis” koji je bio na vojnom
zadatku. To je bilo prvo javno priznanje da NLO uistinu postoje. Bazu „Luna” na
Mesecu fotografisao je Lunar Orbiter, dok su astronauti iz „Apola” snimili film.
Na tom se filmu mogu jasno videti velike kupole, sagrađene kao piramide;
monumentalne kružne strukture, veliki silosi, mašine za eksploataciju rude u
obliku slova „T” i razna vozila nepoznate namene. Takođe, jasno je vidljiv i
ogromni svemirski brod, a pored njega još jedan manji - sve su to službene
fotografije NASA-e. Baza Luna navodna je zajednička rusko-američka Mesečeva
baza i ona dokazuje da „Alternativa 3” nije naučna fantastika već realnost. Pre
bi se reklo da se radi o reljefu na Mesecu, ili dobroj montaži mada nikad se ne
zna sa njima.
Astronauti iz programa Apolo, svi odreda, bili su šokirani svim tim saznanjima. Zbog toga su se njihovi životi iz
temelja promenili. Naređeno im je da ćute, pod pretnjom najstrožih kazni i ucenama. Jedan astronaut je progovorio
britanskom producentu TV emisije „Alternative 3”, i jasno mu rekao šta su sve videli. Taj isti astronaut napisao je i
knjigu „Alternative 3” pod pseudonimom Bob Grodin. (Stvarni Bob Grodin postoji i odigrao je značajnu ulogu u
prikrivanju istinskih razloga ubistva predsednika Kenedija), ali je 1978. godine „počinio samoubistvo.” Nije izdržao
pritiske i ucene. Pre toga morao je u knjigu uvrstiti brojne laži kako bi odjek tv-emisije „Alternative 3” do kraja
ublažio i minimizirao.Istinu je, ipak, nemoguće sakriti. Previše astronauta i pilota tvrdi da je vanzemaljske letelice i
mnogi su spremni da svedoče.
Poslednji Amerikanac koji je u svemir leteo sam bio je major Gordon Kuper (Gordon Cooper). Dok se nalazio u
orbiti oko Zemlje, iznad grada Perta u Australiji, 15. maja 1963. oko 22 sata video je sjajni, zelenkast objekat kako
mu se velikom brzinom približava. NLO je bio primećen i iz radarske baze Mucea nedaleko od Perta. Kada se Cooper
spustio na Zemlju, novinarima je bilo zabranjeno postavljati pitanja u vezi NLO. Vest je proširila australijska
nacionalna TV i radio mreža koja je pratila čitav let. Prilikom svog govora u Ujedinjenim Narodima, major Gordon
Kuper nije imao „dlake na jeziku.” Izjavio je: „Verujem da vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu
planetu!... Mnogi astronauti ne žele o tome govoriti.”
Nešto kasnije, u intervjuu koji je dao J. L. Fernandu, Kuper je bio još jasniji: „Godinama, držim tajnu u sebi. Mnogi
piloti i astronauti, takođe. Sada želim reći istinu. Svaki dan radari širom SAD uhvate poneku letelicu nepoznatog
porekla. Hiljade ljudi videlo je NLO. Postoje brojna svedočanstva i dokumentacija o tome, ali se sve skriva od
javnosti. Zašto?! Da bi se izbegla panika, naravno. Nedavno sam, ovde na Floridi, bio svedok neobičnog fenomena,.
Video sam kako se iznenada pojavio plamen na jednom polju, a iz plamena je izronio NLO. Jasno sam video nekakva
bića kako napuštaju letelicu i uzimaju uzorke tla. Kada su se vratili u letelicu, ona je nestala neverovatnom brzinom.
Niko me ne može razuveriti da nisam video NLO i vanzemaljce!...” Prema rečima NASA-inog astronauta Nila
Armstronga (Neal Armstrong) vanzemaljci imaju bazu na Mesecu i nedvosmisleno nam poručuju da se Meseca
klonimo. Neka se dogovore, čija je baza, Rusko – Američka ili vanzemaljska?
Sigurno je da su obojica – Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin - odmah nakon „spuštanja” na Mesec, 21. jula 1969.,
videli vrlo jasno kosmički brod vanzemaljaca. Jedan od astronauta javio je da vidi svetlo u krateru, tokom TV
prenosa. Bivši NASA-in službenik Oto Binder (Otto Binder) uspeo je „premostiti” NASA-ine telekomunikacione veze
i snimiti sledeci dijalog:
NASA: ...Šta je tamo? Kontrola zove „Apolo 11”...

~ 152 ~

APOLO 11: Ove „bebe“ su ogromne!...
Enormne!... Bože, ovo ne biste verovali!
Kažem vam da je tamo još jedna letelica, na
rubu kratera. Oni su na Mesecu i gledaju nas!
U razgovoru sa Nilom Armstrongom koji je
vođen na simpozijumu NASA-e, jedan
novinar je Armstrongu postavio pitanje:

„Šta se, zapravo, događalo na Mesecu za
vreme misije „Apolo 11”? Armstrong: „Bilo je
neverovatno!... Znali smo da postoji
mogućnost susreta sa vanzemaljcima. U
stvari, bili smo na to upozoreni od strane
vanzemaljaca.” ”Kako mislite - bili smo upozoreni ”? Armstrong: „Ne mogu ulaziti u detalje... Mogu samo reći da su
njihovi brodovi veći i brži od naših, znatno su tehnološki napredniji. One što smo videli bili su veliki... i preteći.” ”Ali,
NASA je nastavila sa svojim misijama i nakon događaja vezanih uz Apolo 11?”Armstrong: „Naravno, NASA je morala
nastaviti, ali o događajima u vezi s misijom „Apolo 11” se ćutalo. Nije se htela izazivati panika na Zemlji.” Armstrong
je sa Meseca obavestio Kontrolu na Zemlji kako ih „posmatraju” dva velika leteća objekta. Međutim, NASA je
cenzurisala taj deo prenosa i javnost nije mogla ništa čuti o postojanju NLO-a.
Edvin Baz Oldrin (Edvin Buzz Oldrin) snimio je kolor film na
kome je zabeleženo i kretanje NLO-a, a nastavio je snimati i pošto
je Armstrong izašao izvan svoje letelice. Armstrong je priznao da je
priča istinita, ali nije želeo ići u detalje, osim što je naglasio kako je
CIA odgovorna za zataškavanje celog slučaja. Osim navedenih
astronauta, izveštaje o bliskim susretima sa vanzemaljskim
letelicama dali su i astronauti Donald Slavton (1951.), Robert Vajt
(Robert White 1962.), Josip Voker (Joseph A. Walker 1962.), zatim
Eugen Cernan (1973.) i Moris Šatelen (Maurice Chatelain 1979).
Poznata je izjava NASA-inog astronauta Skota Karpentra (Scott
Carpenter): „Nikada, prilikom boravka astronauta u svemiru, oni
nisu bili sami. Svi do jednoga su bili praćeni NLO-ima!...” Javnost je sistematski obmanjivana o stepenu razvoja
današnje tehnologije. Pomenuti Ričard J. Bojlan poseduje službene NASA-ine fotografije, a neke od njih bile su
objavljene i u knjigama „Otkrili smo na Mesecu baze Vanzemaljaca” i „Još je neko na Mesecu”, autora Freda
Steklinga. Godine 1969. došlo je, navodno, do ozbiljnog incidenta izmedu Rusa i Amerikanaca u zajedničkoj bazi na
Mesecu. Ubijeno je 66 ljudi, a neki američki naučnici bili su neko vreme taoci Rusa. Rusi su tada bili suspendovani iz
zajedničkog programa, ali su napetosti prevaziđene i ponovo je uspostavljena saradnja, koja i danas traje.
„Specijalne Delta Force jedinice su navodno došle u sukob sa vanzemaljcima”, tvrdi Bojlan. Pa Novi Svetski Poredak
mora imati neprijatelja iz svemira. Teroristi Al Kaide i Džihada su prevaziđeni. Međutim, istina je da je jedino
neprijateljstvo izmedu Zemljana i vanzemaljaca bilo izazivanje i pucanje na NLO od strane vazduhoplovstva SAD.
Zadatak je bio srušiti NLO i ispitati njihovu tehnologiju, ali se u tome nije uspelo. Jedan je slučaj posebno zanimljiv.
Godine 1978. jedan je trouglasti NLO nekoliko puta preleteo iznad jedne vojne baze. Tada je otvorena vatra na leteći
tanjir, koji je svaki put uspešno izbegao projektile američke vojske. Kao da su Amerikancima hteli pokazati koliko su
nadmoćni i napraviti ih magarcima. Ipak, videćemo zašto nije „skinut.” Nisu ga mogli pogoditi kada je nematerijalan,
kada je samo iluzija ili prikazanje, simulacija. Vrlo vešta simulacija…
„MUFON” - Mutual UFO Network, (zajednička UFO mreža) je internacionalna organizacija sastavljena od ljudi
koji se ozbiljno i studiozno bave fenomenom NLO-a. Udružili su svoje znanje i talente, a organizacija „MUFON” ima
svoje podružnice na svim kontinentima. Sedište organizacije je u SAD, a svako ko smatra da je video NLO može javiti
na sledecu adresu: MUTUAL UFO NETWORK, INC. 103 Oldtowne Road
Seguin, Texas 78155- 5099 USA. Opet SAD. U MUFON -u je zastupljeno
45 naučnih disciplina, kao što su medicina, psihologija, psihijatrija,
teologija, astronomija, komunikacija, političke nauke, fotoanalize i
mnoge druge, a Upravni odbor sastavljen je od fizičara, matematičara
i doktora raznih nauka. Međutim, sve važnije NLO organizacije
kontrolisane su od strane „Tajne vlade.” Jedna takva organizacija,
NICAP, bila je razorena iznutra, infiltriranjem agenata CIA. Dobar
primer je i „MUFON.” Stotine članova u celom svetu vode istrage, šalju fizičke dokaze u centralu gde dokazi odmah
nestaju. Nedavni primer: u dvorištu škole u mestu Gulf Briz (Gulf Breeze) na Floridi sakupljena je tečnost koja je

~ 153 ~

iscurila iz NLO koji je preleteo to područje. Uzorci su poslani „MUFON”-u, gde su odmah nestali. Direktor Valter
Andrus, izjavio je kako su uzorci slučajno izgubljeni. No, to nije prvi puta da „MUFON” uništava navdne fizičke
dokaze. Pominjani g. Bojlan, smatra kako je „MUFON” ustvari „crna rupa u svetskom NLO dvorištu”. Kontrola
informacija je velika i ništa ne može promaći. Članovima se govori u šta da veruju, a u što ne i većina ih nije svesna
kako se sve kontroliše. Direktori uživaju finansijsku podršku vlade u vidu visokih prihoda, penzijskih čekova i slično,
a ruku koja ih hrani ne žele ugristi. Novac je osnovni način kontrole. Najvažnije UFO publikacije su takođe
kontrolisane, kao što je slučaj sa „UFO magazinom”. Viki Kuper (Vicki Cooper), izdavač „UFO magazina” sama je pre
nekoliko godina izjavila prijateljima i rođacima da je finansijski pomaže CIA. Sin Viki Kuper pohađa Vojnu akademiju
Vest Point (West Point Militaru Academu). Kada se jednom prilikom nije složila sa vladinim mišljenjem o jednom
slučaju NLO, odmah su ocene njenog sina postale lošije. Prema izjavi Dona Ekera, Viki Kuper je radila za poznatu
„madam Mejflauer” (Mayflower). FBI je hteo uhvatiti madam Majflauer, a pronašli su Viki kao krivca za falsificiranje
poreznih knjiga. Uhapšena je, ali se na sudu pojavila kao krunski svedok. Umesto povratka u zatvor, rečeno joj je da
pokrene „UFO Magazin”. Dobila je novac i počela objavljivati informacije koje su joj diktirane. „UFO Magazin” se
čita u celom svetu, a čitaoci pojma nemaju o zakulisanim igrama, i o činjenici da se vodaju kao ovce a povodac drže
isti oni koji se igraju stvaranja kriza i ratova i koji duše dovode svom gospodaru, kome su prodali dušu za vlast, moć
i bogatstvo - đavolu. Tobožnji dokazi koji nestaju, skrivene letelice i tela vanzemaljaca ne postoje. Isti ljudi ih
„obaraju” i zarobljavaju, isti ljudi ih „sakrivaju od javnosti” i isti ljudi se brinu da „procure u javnost.” Da se stvori
dobra podloga za lakoverne, a lakoverni su u većini.

Autopsija u SFRJ

Jedan NLO se navodno srušio u novembru 1966. na farmi blizu jednog malog sela Otoček u Hrvatskoj, tada u
Jugoslaviji, i u njemu se, navodno, nalazilo jedan mrtav vanzemaljac . Taj događaj je uskoro sakriven od javnosti,
tako što je javljeno da se srušio tajni avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Saopšteno je da je telo
vanzemaljca, ustvari bilo telo pilota Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Rekli su da je deformisano plamenom
i toplotom. Mračna noć je pomogla da se objavi ova teza za one koje veruju. Vanzemaljac je odmah transportovan
u Beograd, vojnom hitnom pomoći i odmah primljen u vojnu bolnicu. Kroz nekoliko sati, neki od najvažnijih
jugoslovenskih naučnika, počeli su sa pregledom leša. Osim naučnika, prisustvovali su i doktori koji su vodili
autopsiju : hirurg Andrej Zobol i dva patologa Nikola Julić i Zoran Frederić. Dokazano je da su trojica doktora bili
čvrsto povezani sa vladom.

Ovo je „zvaničan” tekst za javnost željnu senzacija, ali je istina drugačija. „Jugoslovenski vanzemaljac” je bio delo
entuzijaste Andrea Zobolija, člana „Udruženja italijanskih skeptika” (CICAP) koje je organizovalo konkurs na kome
su tražili rekonstrukciju paranormalnog fenomena. Andrea je napravio „vanzemaljca” od poliuretana i lateksa pa ga
ispunio kupljenim iznutricama. Od hodnika stomatološke ambulante njegovog prijatelja je napravljena „sala za
autopsiju” i uz dobru priču je napravljena dobra zabava. Jugoslaviju su odabrali iz njima znanih razloga, i zabava je
mogla da počne. Mnogo je sličnih primera gde su ljudi želeli da se na njih obrati pažnja. Najteže je dan za danom,
godinama ići na posao i vraćati se kući dok život prolazi pored vas.

Poliuretanski vanzemaljac - Beograd, Jugoslavija 1966

Američka vlada još nije spremna javnosti otkriti najčuvaniju tajnu - postojanje vanzemaljaca na Zemlji, tvrdi g.
~ 154 ~

Bojlan. Mnogi iz te vlade veruju u njih a malo ih uopšte zna šta je po sredi. Sve dok to ona ne odluči, i dalje će
postojati agenti zaduženi za dezinformacije, zataškavanja, pretnje, ucene itd. Ljudi ne znaju koliko su izmanipulisani
i kako se njima vlada pomoću raznih tajnih društava, religija, magije, okultizma... Ajzenhauer je bio poslednji
predsednik koji je bio u potpunosti upoznat sa strogo čuvanim tajnama. Predsednici koji su došli posle njega dobivali
su informacije od grupe „MJ-12”, i to informacije koje nisu bile potpune. Svi predsednici progutali su servirane priče
o alienima koji su dobili utočište na našoj planeti i koji nam za uzvrat daju nove tehnologije i štite planetu od ljudskog
ludila. U međuvremenu, nevini ljudi stradaju kao žrtve vanzemaljaca i naučnika. Na njima se vrše jezivi eksperimenti.
Javnost se i dalje obmanjuje. Od 27. do 29 maja 1996. godine u hotelu Šeraton u Vašingtonu održan je Okrugli sto
pod nazivom „Kada se kosmicke kulture sretnu”. Daleko od očiju javnosti o toj temi raspravljali su vrhunski naučnici,
akademici, predstavnici američke i ruske vlade, vojni službenici i predstavnici glavnih religija. Unatoč neobično
jakom obezbeđenju, delovi nekih izlaganja tajno su snimljeni i predstavljaju nepobitan dokaz da su oni među nama.
Vreme za njihovo javno pojavljivanje je došlo, tvrdi Ričard J. Bojlan, čiji su stavovi delimično izneti kroz tekstove
„Alieni su naša realnost” i „o čemu ćute astronauti.”

Da li vlade znaju?

Britansko Ministarstvo odbrane je konačno pristalo da objavi arhivske dokumente o istraživanju NLO, kako bi se
jednom zauvek ućutkali oni koji tvrde da Ministarstvo još krije tajne o vanzemaljcima koji su posetili Veliku Britaniju.
Ovaj potez je zapravo nastavak slične situacije kada je francuska vlada objavila zapisnike o više od 1 600 viđenja
NLO tokom poslednjih pet decenija. Kada je zvanična NLO arhiva objavljena, na sajt francuske Svemirske agencije
(CNES) se ulogovao tako ogroman broj zainteresovanih, da je server pao usled preopterećenosti. Podaci govore da
je od 1977. godine francuska agencija sprovodila specijalno istraživanje NLO, u okviru koga je prikupljeno više od
6.000 izveštaja očevidaca. Oko 28 odsto izveštaja je, posle detaljne istrage, proglašeno neobjašnjivim.

Uprkos supotnim tvrdnjama i za razliku od Francuza, britansko Ministarstvo odbrane tvrdi da nikada nije
angažovalo NLO istraživače sa punim radnim vremenom, kao i da je njihovo interesovanje za ovu temu ograničeno
isključivo na jasno definisane odbrambene aktivnosti. Izveštaji koji su stizali u Vajthol (sedište Ministarstva), kopirani
su i prosledjivani stručnjacima za vazdušnu odbranu RAF i odeljenju za odbrambeno obaveštajnu delatnost (DIS).
Za razliku od Francuza koji su sprovodili istrage na terenu i pažljivo crtali mesta događanja i opise očevidaca (kvalitet
crteža je zavisio od umetničkih sposobnosti žandarma), u Britaniji je većina izveštaja samo zapisana i odložena na
stranu.

Mada Ministarstvo odbrane tvrdi kako ni jedan od NLO izveštaja nije bio od značaja za bezbednost zemlje, jedan
manji deo svedočanstava je ipak podvrgnut detaljnoj istrazi obaveštajaca DI 55 i RAF. Priroda ovih istraga i njihovi
rezultati su postali brižljivo čuvana tajna. Tokom perioda od 30 godina koji je pokrio francuski NLO projekat,
britanski obaveštajći iz DI 55 su prikupili preko 7 000 izveštaja očevidaca NLO. I danas, britanska vlada odbija bilo
kakvu diskusiju o stvarnoj ulozi i zadacima ljudi iz DI 55. Sve do nedavno se strahovalo da su 24 fajla o NLO koje je
prikupio DI 55 uništeni, jer su u skladištu bili izloženi smrtonosnoj azbestnoj pašini zajedno sa preko 63 000 drugih
veoma „osetljivih” obaveštajnih fajlova iz vremena hladnog rata. Po okončanju 3 miliona funti vrednog i javnog
projekta restauracije, sva kontaminirana dokumenta su spašena i prebačena na CD. Početkom 2007. godine, u
Ministarstvu odbrane je doneta odluka o prioritetnom objavljivanju NLO dokumenata na njihovom zvaničnom veb
sajtu. Arhiva DI 55 sadrži ne samo svedočanstva civila, već i mornaričkih i RAF pilota i drugog vojnog osoblja. DI 55
je ogranak obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane, čiji je osnovni zadatak prikupljanje tajnih informacija o
navođenim prjektilima i svemirskom naoružanju zemalja koje takve projekte imaju. Oni su nadgledali NLO izveštaje
još od 1967. godine i pružali naučne i tehničke savete vezane za viđenja NLO civilima koji su se ovom tematikom
bavili u Vajtholu. Ministarstvo odbrane Velike Britanije tvrdi da je interesovanje DI 55 za NLO okončano 2000.
godine, nakon objavljivanja zvanične studije o NLO. Kao odgovor na pitanje koje je u parlamentu postavio poslanik
Norman

Bejker (Norman Baker), britanska vlada je priznala da je na istraživanje i studiju potrošeno 50 000 funti. Izveštaj
o ovom projektu, klasifikovan pod oznakom „vrhunska tajna”, videlo je samo nekoliko starijih oficira RAF i
obaveštajaca. Postojanje studije je otkriveno u maju 2006. kada su je se sasvim slučajno dočepali dr Dejvid Klark i
Geri Entoni, a na osnovu tek obnarodovanog Akta o slobodi informacija.

Donosimo i svedočanstva viših američkih vladinih zvaničnika na koje je vršen veliki psihološki pritisak nakon što
su sa strogo poverljivim informacijama izašli pred javnost. Počelo je četrdesetih godina, odmah nakon Rozvela.

Kontra admiral Rosko Hilenkoter (Roscoe Hillenkoeter) bio je direktor CIA u razdoblju od 1947.- 1950. godine.
1960 god. izjavio je za štampu da je za vreme njegovog službovanja bilo, od strane vlade, više uspelih zataškavanja
pojave NLO. Svoju izjavu potvrdio je i u specijalnoj televizijskoj emisiji, nekoliko meseci posle. Bračni par iz države
Juta snimio je 1948. godine vrlo uspele fotografije dve letelice, navodno vanzemaljskog porekla. Fotografije su

~ 155 ~

odneli u redakciju lokalnog lista koji je objavio i članak, uz napomenu da je negativ filma bio podvrgnut analizi u
laboratoriju Univerziteta Juta, te da je utvrđeno da je film originalan i da je mogućnost fotomontaže potpuno
isključena. Članak je, uz popratne fotografije, ne samo u državi Juta već i mnogo šire, naišao na velik odjek javnosti,
a samim time zainteresovala se i CIA, pogotovu jer se radilo o letelicama nepoznatog porekla. Ukratko, nakon što
su dotični bračni par posetili „ljudi od vladinog povjerenja”, (što je priznao i sam Hilenkoter), supružnici izjavljuju
(za isti list, čijeg su vlasnika takođe posetili „neki ljudi”) da je posredi bila fotomontaža, i kako su sve smislili iz puke
zabave. Nalaze univerzitetske laboratorije nije više niko nigde spominjao, i sve je ubrzo palo u zaborav. Fotografiju
originalnog primerka filma koji je bračnom paru bio oduzet „radi ispitivanja”, a koji je CIA snimila za svoju arhivu,
Hilenkoter je pokazao u televizijskoj emisiji, potvrđujući nalaz i laboratorije Univerziteta juta. Godinu dana nakon
toga, bilo je nekoliko izjava za javnost viših vojnih zvaničnika, u kojima se navode tačna mesta pada tri NLO-a, koji
su odmah potom bili ispitivani u podzemnoj vojnoj bazi u državi Viskonsin. O navodnoj posadi tih letelica nema
pomena.

Dr. Vanevar Buš (Vannevar Bush) bio je predsednik američkog Saveta za istraživanje i razvoj u razdoblju od 1945
- 1949. godine. Osim toga, bio je savetnik američkog predsednika i ključni čovek u razvoju atomske bombe. 1950.
godine, u memorandumu kanadske vlade koji je potpisao Vilbert Smit (Wilbert Smith), jasno se navodi: „Leteći
tanjiri postoje. O njima ne znamo gotovo ništa, ali znamo da velike napore u razotkrivanju te tajne ulaže mala grupa
ljudi, koju predvodi Dr. Vanevar Buš.” Džejms Forestal (James Forrestal) bio je tada američki ministar odbrane.
Godine 1949. doživeo je nervni slom, pa je počinio samoubistvo. Mnogo se nagađalo o razlozima zbog kojih se, ta
inače izuzetno stabilna osoba, odlučila na taj čin, međutim njegovi najbliži suradnici nisu bili previše iznenađeni:
„Previše je toga” i „Postaje neizdrživo”, reči su koje je Forestal često ponavljao u danima koji su prethodili njegovom
nervnom slomu. Prema rečima njegovog bliskog prijatelja, generala Valtera Bedel Smita (Walter Bedell Smith), koji
je Forestala zamenio na dužnosti ministra odbrane, Forestal je bio vrlo potresen zbog, kako je on sam rekao,
„opasne tajne koju će ljudi ubrzo otkriti.” Nije rekao o čemu se radi, ali aludira se na vanzemaljce. Znači ne mora da
znači da je forestal skrenuo zbog slučaja NLO. Bivši zapovednik Vazduhoplovne baze Rajt – Paterson (Wright-
Patterson) u Dejtonu, u državi Ohajo, brigadirni general Artur Ekson (Arthur Exon), objavio je 1991. godine
postojanje tajne grupe „Bezbožnih trinaest”, čiji je zadatak kontrola pristupa strogo poverljivim izveštajima o NLO i
njihovim posadama. Možda je Ekson mislio na tajnu grupu „Mažesti -12” ili 12 Veličanstvenih plus američki
predsednik ili neka druga ličnost. Sa grupom Mažesti -12 sarađivali su, po Eksonovim rečima, i Forestal i Smit. Dr.
Erik voker (Eric Walker) je bivši upravnik američkog Instituta za analizu Odbrane. Za TV mrežu NBC izjavio je 1989.
godine kako je za vreme svog službovanja često prisustvovao tajnim sastancima u vazduhoplovnoj bazi Rajt –
Paterson. Glavne i jedine teme bile su analize pronađenih NLO kojih je, prema njegovim rečima, „bilo više nego što
bi se moglo pomisliti.” Dr. Erik Voker takođe je izjavio da „zna za njih (grupu Mažesti - 12) već 40 godina.”

General Hojt Vanderberg (Hoyt Vanderberg) je tokom Drugog Svetskog rata bio zapovednik američke Vojne
obaveštajne službe, i direktor CIA u razdoblju od 1946. do 1947. godine. U izjavi za štampu, i budući da je (1. oktobra
1947) lično prisustvovao činu, potvrdio je autentičnost potpisa američkog predsednika Harija Trumana na tajnom
memorandumu grupe „Mažesti - 12.” Grupa je osnovana kada su NLO-i, prema rečima gen. Vanderberga, „postali
pitanje nacionalne bezbednosti.”

Dr. Detlev Bronk po zanimanju je biofizičar. Bio je predsednik Američke akademije nauka, i upravnik Američkog
medicinskog saveta pri Odboru za atomsku energiju. Prema izjavi koju je dao na radiju u Los Anđelesu, a koja je
emitovana direktno u etar tadašnji predsednik Dvajt Ajzenhauer je u doba slučaja Rozvel bio na najvišoj vojnoj
dužnosti i morao je znati za taj pad letelice ako je do toga došlo. Kada je izabran za predsjednika SAD-a, odlučno je
poricao bilo kakvo postojanje vanzemaljske letelice, što je tada bila, baš kao što je i danas, uobičajena praksa Bele
Kuće. Potpuno je jasno da američka vlada nije mogla dozvoliti da informacije o tobožnjem padu NLO-a, a pogotovo
fotografije vanzemaljskih astronauta, prodru u javnost. Osim panike koju bi ta vest izazvala, a što bi se još i moglo
kontrolisati, postojala je daleko veća opasnost za vladu. Kada bi običan američki građanin suprotstavio svoj
„američki način života” postojanju vanzemaljske civilizacije, kontrola nad ljudima bila bi vrlo otežana, a u glavi
svakog pojedinca nastala bi pitanja kojih se svaka vlada boji. Međutim, to nije problem samo američke vlade. Sivi
patuljak visine jednog metra, doleteo ko zna otkud, postao bi veći faktor od svih predsednika zajedno. Koja vlada
tako što može dopustiti ? I to je jedan od razloga zbog kojeg mnoge države sveta (pogotovo Rusi i Amerikanci)
godinama tajno sarađuju i po pitanju vanzemaljskih letelica, iako su im politički sistemi različiti. Ili vlade baš i žele
da se svet interesuje za vanzemaljce, ali da to bude obavijeno nepoznanicom. Kao što smo kazali: isti ljudi i stvaraju
ideju, i kriju je od sveta i dopuštaju da nešto procuri da bi se u javnosti špekulisalo i nagađalo.

Kontra admiral Sidni Sauers (Sidney Souers) vršio je visoku dužnost u Američkoj Centralnoj Obaveštajnoj službi
1946. godine, kada je imenovan za izvršnog sekretara Saveta nacionalne odbrane, 1947. godine. Tokom karijere bio
je duboko upleten u istraživanja koja se tiču navodnih ostataka palih vanzemaljskih letelica, što je lično izjavio 1969.
godine za američku nacionalnu TV mrežu NBC. U istoj televizijskoj emisiji pokazao je komad metala veličine 15x10

~ 156 ~

cm, čiji je sastav navodno nepoznat, i za koji je tvrdio da pripada letelici vanzemaljskog porekla, paloj u pustinji
Nevada 1956. godine. Dve sedmice nakon emitovanja emisije, prilikom provale u njegovu kuću, predmet je nestao,
a sa njim i gosp. Sidni. Osim tog predmeta (i sâmog Sidnija) ništa nije ukradeno. Njegova supruga Elena, koja je bila
u bolnici kada je provaljeno u kuću, tvrdi kako je nestanak njenog supruga povezan sa „ljudima koji su nekoliko puta
telefonom nazivali Sidnija”, nakon čega je „on bio vrlo nervozan i rastresen.” Telo Sidnija Sauersa nikada nije
pronađeno.

Don Berliner je fizičar, i dugi niz godina istražuje fenomen NLO. Nije mu poznato ko je na njegovu adresu poslao
dokument koji pripada grupi „Mažesti – 12”, a koji datira iz 1996. godine. Dokument nosi naslov: „Vanzemaljski
entiteti i njihova tehnologija.” Zajedno sa dokumentom, primio je i mikro-film koji sadrži 23 stranice tajnog izveštaja
iste grupe. Na stranicama snimljenim na mikro-film, iznose se zapažanja u vezi kontakata sa vanzemaljcima koji su
se dogodili unatrag dve godine. Ime „Area 51” (Oblast 51) spominje se 14 puta, što upućuje na konkretne aktivnosti
te baze. Berliner je mikro-film, prema priloženim uputstvima, sakrio na tajno mesto, a podatke je javnost trebala
saznati u januaru 1998. godine, što se nije dogodilo. Ta odluka rezultat je telefonskog obaveštenja primljenog
neposredno nakon prijema paketa sa spomenutim sadržajem.

Dr. Donald Menzel (Mencel) profesor je astrofizike, a bio je i savetnik nekoliko američkih predsednika, uključujući
i Regana. Učestvovao je u razvoju američkog svemirskog programa, a u američkoj Administraciji važi kao čovek koji
je imao pristup dokumentima klasifikovanim kao „Top Sekret Ultra”, odnosno dokumentima od najveće tajnosti.
Januara 1995. izlazi u javnost sa informacijama vezanim za pad NLO koji se dogodio 1980. godine u državi Mejn,
nedaleko od vazduhoplovne baze Linkoln. Zajedno sa general majorom Robertom Montakijem, direktorom Centra
za razvoj specijalnih naoružanja, koji ima sedište u gradu Albukerkiju u Novom Meksiku, radio je na istraživanju pale
letelice. Prilikom gostovanja u radio emisiji pod nazivom „Close encounters” (Bliski susreti), a koju redovno prate
slušaoci 5 saveznih država, i koja je neverovatno popularna, opisao je pali NLO i odgovarao na sva pitanja osim onih
vezanih za pronađeno oružje. Radio emisija izazvala je vrlo veliko interesovanje, pa je zato i reprizirana. Nedugo
zatim, kao gost iste emisije, pojavio se i general major Robert Montaki, tvrdeći da su izjave Dr. Mencela neistinite,
i da je Mencel svojim istupom hteo samo privući pažnju na sebe. U junu iste godine, Mencel gostuje na TV mreži
ABC (u večernjem najgledanijem terminu), pokazuje fotografije spornog NLO, i odgovara na pitanja gledalaca iz
gotovo celih SAD. Nakon toga, javno ga više niko nije demantovao, ali je postao žrtvom pretećih anonimnih poziva.
Ubrzo zatim je umro.

Osobe kao što su Stanton T. Fridman (nuklearni fizičar), Bil Mur (Bill Moore) i Džejm Šandera (Jaime Shandera)
(inženjeri koji više od dvadeset godina proučavaju slučajeve vezane za NLO), primaju zadnjih godina pakete
nepoznatih pošiljaoca. Sadržaj paketa uglavnom čine mikro-filmovi na kojima su snimljene stranice poverljivih
dokumenata, i fotografije NLO. Bil Mur je 1985. godine primio kovertu poslatu sa Novog Zelanda, u kojoj ga neko
njemu nepoznat upućuje u Američku nacionalnu arhivu, radi ispitivanja nekih dokumenata. U poruci je naveden
broj pod kojim se dokumenti, koji više nisu bili klasifikovani kao tajni, nalaze u arhivi. Mor i Šandera tako su došli do
memoranduma vezanog za aktivnosti grupe „Mažesti -12”, a koji postojanje te grupe i potvrđuje. Memorandum je
potpisao Robert Kutler, najbliži saradnik predsednika Ajzenhauera, i specijalni savetnik pri Savetu za nacionalnu
bezbednost. Taj dokument, nekad od najveće tajnosti, adresiran je na Natana Tviningsa (Nathan Twinings),
tadašnjeg generala Američkog vazduhoplovstva. Tim Kuper istražuje nestanke ljudi povezane sa aktivnošću NLO,
više od 20 godina. Autor je knjige „Obdukcija – ko je sledeći?” (Abductions – Who’s Next?), koja vrlo ozbiljno
upozorava na opasnosti koje prete od bliskih susreta sa vanzemaljcima. U razdoblju između 1992. i 1996. godine
primio je, takođe od njemu nepoznate osobe, nekoliko dokumenata koji pripadaju grupi „Mažesti - 12” i koje je
pokazao Fridmanu. Prema njihovom mišljenju neki su dokumenti falsifikati, ali dva su originalna. U prvom
dokumentu nalaze se upute generalu Natanu Tviningsu, a u vezi njegovih aktivnosti vezanih za put u Novi Meksiko
1947. godine, gdje je pao NLO. Drugi dokument je dopis predsedniku Trumanu, a potpisao se državni sekretar
Džordž Maršal (George C. Marshall). Dokument ima oznaku „MAJIC EO 092447 MJ-12.” Budući da su mnogi
dokumenti grupe „MJ-12” snimljeni na mikro-filmove, originalni papir i mastilo ne mogu se ispitati. Međutim,
postoje detalji koji se mogu proveriti, a to su npr : analiza potpisa, datumi sastanaka, imena članova itd. Državni
sekretari, uticajni naučnici i ljudi iz samog vojnog vrha, godinama su bili pripadnici vladine tajne grupe Mažestik -
12. Tako je i danas, s razlikom što se njihove aktivnosti sve teže prikrivaju od javnosti. Sasvim je sigurno kako će
idućih godina informacija vezanih za tajne aktivnosti američke vlade biti sve više i više, zahvaljujući odlukama nekad
visokih vojnih zvaničnika, a takođe i istraživačima NLO fenomena koje njihov duh vodi izvan granica koje postavlja
službena politika.

~ 157 ~

UN pripremaju doček vanzemaljcima

27. Septembar 2010.
U svetskoj organizaciji imenovan je ambasador za „svemirske prinadležnosti“, opunomoćen da uspostavi kontakt
sa vanzemaljcima, ukoliko slete na zemlju.
Njujork, Beč – Ujedinjene nacije imenovale su juče novog šefa biroa za svemirska pitanja (UNOOSA) sa sedištem
u Beču, izvestile su svetske agencije: Mazlan Otman, pedesetosmogodišnja malezijska astrofizičarka, biće, kao njeni
brojni prethodnici, nadležna za koordinaciju aktivnosti zemalja članica u svemiru. Zvanično, podsticaće dogovore o
mirnodopskoj eksploataciji. Na opšte iznenađenje, međutim, Otmanova je dobila još jednu funkciju i titulu.
Proizvedena je u vanrednog i opunomoćenog ambasadora UN za svemir – naloženo joj je da prva stupi u kontakt sa
vanzemaljcima.

Vatikan priznao postojanje vanzemaljaca
Maj 2008. godine

Vatikan – „Kao astronom, ja verujem u Boga koji je stvoritelj svemira”, rekao je u razgovoru za vatikanske novine
„L'Osservatore”, Romano Hose Gabriel Funes, isusovac (jezuita) koji je direktor vatikanskog opservatorija u Kastel
Gandolfu, pored Rima. „No, premda još nemamo nikakvih dokaza, ne možemo isključiti mogućnost da na drugim
planetima ima života”, dodaje „Kao što na Zemlji postoji puno vrsta živih bića, tako je Bog mogao stvoriti i druga,
jednako razumna bića”, rekao je Papin astronom. „Zašto ne bismo mogli govoriti o „braći vanzemaljcima. To je i
dalje deo kreacije.” Odgovarajući na škakljivo teološko pitanje o istočnome grehu koje pritiska ljudski rod i o
nužnosti otkupljenja koje iz toga proizlazi, isusovac smatra da „ako postoje druga razumna bića ne znači da im je
otkupljenje potrebno. Možda su ostali u punom prijateljstvu sa svojim Stvoriteljem i nisu počinili istočni greh”, rekao
je. U protivnom, „utelovljenje (dolazak Hrista, Božjeg sina, na Zemlju kako bi otkupio svet) vredi i za njih”, ocenio
je, jer je „utelovljenje sasvim jedinstven događaj.”

Konačno priznanje: Nismo sami u svemiru

U nameri da upozori narode sveta na opasnost od skrivanja podataka o postojanju vanzemaljaca, dr Stiven Grir
(Steven Greer) je 1993 godine započeo kampanju u SAD kako bi pronašao svedoke iz Vlade i armije voljne da javno
govore o svojim saznanjima. Vremenom je prikupio veliki broj svedočanstava i dokumenata, što je dovelo do
stvaranja organizacije koju je nazvao „Projekat Razotkrivanje.“

Osnovan kao neprofitna organizacija „projekat Razotkrivanje“ poziva na otvorena saslušanja u Kongresu SAD,
kao i donošenje zakona koji će da zabrani postavljanje oružja u svemiru. Pošto je sa svojim otkrićima upoznao
članove Klintonove administracije, direktora CIA, visoke oficire u Pentagonu i neke članove Kongresa, dr. Grir je
odlučio da maja 2001. organizuje konferenciju za štampu u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, na koju je pozvao
dvadesetak svedoka koji su govorili o realnosti NLO. Evo nekih svedočenja:

Dr. Stiven Grir: „Okupili smo se da bismo rekli istinu o predmetu koji je ismevan i negiran više od 50 godina.
Muškarci i žene koji će da stanu pred govornicu, kao i 350 svedoka dokazaće da nismo sami u svemiru. Ova tema
ima najdublje implikacije na ljudsku budućnost i bezbednost SAD, kao i na mir u svetu. Tehnologije vezane za NLO,
ako im se ukine status tajnosti, i upotrebe se u miroljubive svrhe, rešile bi u budućnosti energetsku krizu, problem
globalnog zagrevanja, kao i problem očuvanja okoline. Na osnovu izjava svedoka, nepobitno ćemo dokazati da su
objekti vanzemaljskog porekla praćeni radarima, da su se kretali neverovatnim brzinama i naglo zaustavljali, da
koriste antigravitacione pogone. Dokazaćemo da su ti objekti bili prizemljivani, onesposobljavani i zaposedani –
posebno od strane timova u SAD, i da su vanzemaljski oblici života zarobljeni a njihova vozila se proučavaju tokom
poslednjih 50 godina.“

Gospodin Grir je više nego smešan. Letelice koje prkose gravitaciji i prelete pola svemira dođu da se sruše na
Zemlji, a posada dozvoli da je baš Amerikanci zarobe. I da je tako, teško bi bilo poverovati da je jedna letelica došla
sama, i da baza ne zna gde je ona. Što nije došla spasilačka misija? Grir je, vrlo verovatno deo ekipe koju bismo
nazvali: „isti stvaraju ideju, isti je kriju i isti puštaju da curi u javnost da bi istu zbunjivali.“ Ipak, da vidimo kako je
teklo dokazivanje g. Grirovih svedoka, za koje se može tvrditi i da lažu i da ne lažu. Šta su oni stvarno videli, o tome
se može dosta reći.

Den Vilis (Dan Villis): „Bio sam u odeljenju za kodiranje u mornaričkoj komunikacijskoj bazi u San Francisku.
Davne 1969. sam primio poruku sa broda koji se nalazio blizu Aljaske, a koja je bila označena kao vrhunska tajna.
Obavestili su me da iz okeana, blizu pristaništa, izranja sjajan, blešteći crvenkasto – narandžasti elipsasti objekat
prečnika 70 stopa. Jurnuo je u nebo brzinom od 7 000 milja na sat. Bio je praćen na brodskom radaru. Godinama

~ 158 ~

kasnije radio sam u Mornaričkom centru za elektroniku i inženjering u San Dijegu. Jedan moj saradnik je primetio
na ekranima neobične objekte koji su pravili zaokrete pod pravim uglom. Njegov izveštaj nadređeni je
prokomentarisao: „To je poseta jednog od naših malih prijatelja.“ Ovaj čovek nije bio sklon šalama.

Don Filips (Don Phillips): „Kao pripadnik Vazduhoplovnih snaga SAD sarađivao sam sa Vladinim obaveštajnim
agencijama. Moja prva služba je bila u bazi „Nelis“ u Las Vegasu. Oko jedan sat iza ponoći sam čuo neko komešanje.
Ustao sam i otišao da vidim šta se događa. Spazio sam četvoricu ljudi koji su zurili u nebo. Čudna svetla su se kretala
velikom brzinom, preko 3 000 milja na sat. Posle pet minuta se činilo da se grupišu prema severozapadu u ubliku
kruga. Počela su da se rotiraju a zatim su nestala, a ja sam pomislio da o tome moramo da ćutimo.“

Robert Salas (Robert Sallas): „Bio sam oficir Vazduhoplovnih snaga zadužen za lansiranje raketa „Minutmen“ u
podzemnoj bazi „Malstrum“ u Montani. U zoru 16. marta 1967 godine sam dobio poziv od stražara koji su se nalazili
na površini. Ja sam bio na nekih 60 metara pod zemljom, u jednoj kabini, odakle sam nadgledao i kontrolisao deset
projektila sa nuklearnim bojevim glavama. Obavestili su me da su videli neobična svetla koja lete nebom. Zanemario
sam taj poziv, i rekao sam da me pozovu kada se dogodi nešto značajnije. Dobio sam još jedan poziv, ali ovog puta
je stražarev glas bio nesigurniji. Bio je uplašen, rekao je da se pred ulazom u bazu nalazi sjajan, blešteći crveni objelat
koji lebdi. Ispred su bili ostali stražari sa uperenim oružjem. Od mene su tražili instrukcije, a ja sam probudio
pretpostavljenog. Projektili koji su služili za odbranu baze su otkazali jedan po jedan. Kada smo o događaju izvestili
vrhovnu komandu, dobili smo odgovor da se sličan incident dogodio i u vazduhoplovnoj bazi „Eko“. I njihova posada
je izveštavala o NLO nad bazom. Skupio sam dokumentaciju od vazduhoplovnih baza na osnovu Zakona o slobodi
informisanja u kojoj se pominje incident u bazi „Eko“. Među papirima se nalazi i deo koji upućuje na NLO, kao i
činjenica da je deset projektila otkazalo, kao i projektili za odbranu baze. Skupio sam 12 svedoka koji će da potvrde
ovu priču, uključujući i svedoka koji će da potvrde ovu priču uključujući i čoveka koji je naknadno istraživao incident.“

Karl Vulf (Carl Woolf): „Radio sam na održavanju precizne fotografske mehanike u vazduhoplovnim snagama.
Sredinom 1965 sam pozajmljen za projekat „Mesečeva orbita“ koji je vodio izvesni dr. Kili. Otišao sam u bazu gde
sam zatekao naučnike iz celog sveta. Bio sam iznenađen što u projektu koji je vodila Agencija za nacionalnu
bezbednost (NSA) rade naučnici iz celoga sveta. Odveden sam u laboratoriju gde se nalazila pokvarena oprema koju
je trebalo srediti, kao i jedan pilot. Zanimalo me kako podaci sa satelita stižu u laboratoriju. Posle približno 30 minuta
tumačenja procesa, pilot mi je rekao: „Otkrili smo izgled tamne strane meseca.“ I počeo da ređa na sto fotografije
na kojima su bile baze, građevine kružnog oblika, tornjevi...bio sam uplašen jer mi otkriva tajne. Sećam se,dok sam
išao ka kući, da sam mislio da će ovi podaci da se pojave na vestima. I evo, 30 godina je prošlo i još uvek se nadam
da ću čuti. Svedočiću pod zakletvom pred Kongresom da je sve što sam rekao istina.“

Džordž Filer III (George Filler III): „Penzionisani sam obaveštajni oficir i pilot sa preko 5 000 sati leta. Kada sam
bio u 21. puku Vazduhoplovnih snaga, informisao sam generala Gova o NLO koji je 1974. viđen iznad Teherana. Dva
aviona F-4 iranske vojske su uzletela i pokušala da ga presretnu. Međutim, kada su piloti uključili uređaje za početak
paljbe, oni su otkazali i piloti su se vratili u bazu. Ovaj događaj je registrovan sa satelita. Četiri godine kasnije, 18
januara 1978, išao sam u bazu i primetio neka svetla na kraju uzletno – sletne staze. Kada sam došao do komande,
stariji narednik mi je rekao da su tamo bili NLO, koje su pratili radarom da bi ih kasnije videli sa tornja. Jedan se
spustio ili srušio kod Fort Diksa, što je nešto poput „istočnog Rozvela.“ Jedan vanzemaljac je izašao iz letelice, ali ga
je ranio vojni policajac. Uprkos povredi je nastavio da se kreće prema bazi, da bi ga policija pronašla mrtvog na kraju
staze. Zamolili su me da o tome izvestim generala Toma Sedlera. Ipak sam odlučio da proverim istinitost tvrdnji.
Nazvao sam 438. komandno odeljenje i svi su mi ponovili skoro istu priču. Sutradan pre nego što sam pošao na
jutarnji raport su mi rekli da ne pominjem priču.“

Mark Mekandliš (Mark McAndlich): „Godine 1988. moj kolega Bred Sorenson me obavestio da je video tri leteća
tanjira kod hangara u Nortonu, Kalifornija. Zbog toga sam pozvao kongresmena Džordža Brauna mlađeg, koji je u
to vreme bio predsednik Kongresnog odbora za svemirsku nauku i naprednu tehnologiju. Jedan službenik iz njegove
kancelarije mi je potvrdio da su diskovi lebdeli iznad tla. Nazvao ih je „strane reprodukovane letelice.“ Kasnije me
je Bred upoznao sa poznatim aeronautičkim dizajnerom Bertom Retangom koji mu je dao kopiju plana „strane
reprodukovane letelice.“ Retang je mislio da se radi o šali, pa je sliku okačio na zid. Kada je pukovnik Rej Volš posetio
Retanga, video je plan i šokirao se. Želeo je da sazna odakle mu taj plan, jer je u to vreme 1995 godine stvarno
postojala takva letelica u bazi Edvards. Zainteresovao sam se i počeo da istražujem o tom projektu. Otkrio sam niz
dokumenata koji potvrđuju da su vazduhoplovne snage još 1960. testirale letelice u obliku letećih tanjira. Imam i
dokumente NASA koji prikazuju slične oblike. Došao sam i do kopija memoranduma iz Herkules Aerospejsa, u kome
se opisuje naročiti tip nauke koja uključuje nešto što se naziva „energija nulte tačke“ i „skalarni talasi.“ Prema Bredu
Sorensonu, to je osnova tehnologije antigravitacionih pogona. Posedujem i dokumenat koji opisuje šest različitih
sastanaka, i pokušaj saradnje sa ruskom naučnom zajednicom u istraživanju „korisne fundamentalne tehnologije“
koju je početkom XX veka otkrio Nikola Tesla.“

Danijel Šihan (Daniel Scihan): „Ja sam advokat „Projekta Razotkrivanje“. Čim sam doktorirao, postao sam

~ 159 ~

advokat u Glavnom sedištu pravosuđa SAD u Vašingtonu, dodeljen odeljenju za Unutrašnju politiku. Tamo me je
1977 kontaktirala gospođica Marša Smit, koja je bila direktor Odeljenja za nauku i tehnologiju Kongresne
istraživačke službe. Obavestila me je da je predsednik Džimi Karter, 1977 godine, održao sastanak sa tadašnjim
direktorom CIA Džordžom Bušom Starijim. Karter je zahtevao da mi direktor CIA preda tajne informacije koje se
odnose na postojanje vanzemaljske inteligencije. Buš je tada odbio zahtev predsednika SAD, sluteći da predsednik
namerava da o tim podacima obavesti javnost. Maja 1977. otišao sam u Kongresnu biblioteku, i u to vreme u zgradi
nije bilo nikoga osim stražara. Našao sam fotografije letećeg objekta koji se srušio i zaorao brazdu u snegom
pokrivenom polju. Oko letelice su bili pripadnici vazduhoplovnih snaga SAD. Na jednoj od fotografija uočio sam
simbole na letelici. Bio sam upozoren da ne pravim nikakve beleške, ali sam precrtao simbole u notes. Nosio sam
ovo breme 8. godina i sada ga predajem vama, Amerikancima i ljudima sveta.“

Ova svedočenja, iako ljudi prepričavaju ono što su videli, nimalo nisu uverljiva i nemaju nikakvu težinu. Iako su
ljudi možda videli nešto nesvakidašnje, ipak svedočenja su iskorišćena da se proširi misterija zvana NLO. Podsećaju
na „obelodanjivanja službenih i državnih tajni“ od strane Džulijana Asanža na sajtu „Vikiliks“ koja su bile
prenaduvana u vestima, kao pokazatelj tobožnje demokratičnosti i činjenice da se ništa ne može sakriti, a ustvari su
to bile „tajne“ za koje svaki stanovnik sveta koji je malo inteligentniji zna. Koliko je neki predsednik potrošio novca
na poklone, kakve žene voli, i šta misli jedan političar o svojim stranim kolegama, šta se pričalo na nekoj zabavi... i
slične gluposti. Ovi svedoci koje citira dr Stiven Grir nisu kazali ništa novo i ništa spektakularnije od seljaka i
usamljenih očevidaca koji su viđali neobjašnjive pojave na nebu, samo što njihova kazivanja navodno dobijaju na
težini, jer se radi o ljudima sa titulama i činovima, službenicima vlade i vojske. Još jedna bitna činjenica je da je
Stiven Grir dao intervju za časopis „Šer Internešnal“ (Share International) koji je u direktnoj službi promocije lažnog
duhovnog učitelja i mesije Maitreje i iza kog stoji svetski Nju Ejdž pokret, satanisti, spiritisti i gurui. Pomenuti časopis
je globalan, izdaje se na 27 jezika, među kojima su glavni svetski jezici, i afirmativno govori o NLO i vanzemaljcima
kao o „učiteljima, svemirskoj braći i višoj duhovnoj inteligenciji, duhovnim bićima..“ koje čovečanstvo treba da
dočeka i koji dolaze i koje duhovni mesija Maitreja, učitelj Novog Doba najavljuje.

Sa Stivenom Grirom za „Share International” razgovarao Mont Leh (Monte Leach). Sledeći članak objavljen je u
časopisu „Share International” (englesko izdanje) od novembra 1997. godine. Iako se neki navodi odnose na vreme
objavljivanja članka, njegov sadržaj je još uvijek aktuelan, o čemu svedoči izuzetno živahna aktivnost organizacije
CSETI (Center for the Study of Extraterrestrial Intelligence) sa kojom se možete upoznati na njihovim veb-stranicama
(www.cseti.org).

”Dr. Stiven Grir, lekar i nekadašnji načelnik Odelenja za intenzivnu negu u bolnici Koldvel Memorijal Hospital
(Caldwell Memorial Hospital) u Severnoj Karolini, u SAD, je opštepriznati autoritet za područje NLO i vanzemaljskih
pojava. Godine 1990. osnovao je CSETI, Centar za proučavanje vanzemaljske inteligencije, kao „svetsku organizaciju
posvećenu izgradnji miroljubivih i održivih odnosa s vanzemaljskim oblicima života.” Kao deo CSETI, Grir je kasnije
pokrenuo projekat Starlajt (Starlight – svetleća zvezda), čija je svrha otkrivanje čvrstih naučnih dokaza o
vanzemaljcima. Od 1993. godine Grir i članovi projekta „Starlajt” imali su više uvodnih brifinga o fenomenu NLO-a
za zvaničnike Bele kuće, direktora CIA, za visoke oficire, visoke predstavnike UN-a, članove američkog senata i
kongresa, te za međunarodne lidere i strane vlade. Grir je poseban naglasak stavio na „pronalaženje vojnih,
obaveštajnih i vladinih službenika i ljudi iz drugih vladinih agencija koji imaju neposredna saznanja iz prve ruke o
temi NLO i vanzemaljcima.” Grir takođe navodi da je pronašao 107 takvih svedoka iz vladinih krugova. U aprilu 1997.
njih petnaest svedočilo je na brifinzima koje je CSETI organizovao u Vašingtonu. Među prisutnima na tim brifinzima
bili su predstavnici dvadesetak kongresnih kancelarija, viši službenici izvršne vlasti iz vlade i iz Pentagona,
predstavnici ambasade Holandije, ljudi iz Nacionalne akademije nauka SAD i dva guvernera. Glavni predstavnici
štampanih i elektronskih medija imali su poseban brifing. Učesnici su primili brojne vladine i vojne dokumente
povezane s NLO, kao i video i fotografske snimke NLO. Svi svedoci iz američke Vlade koji su bili prisutni potpisali su
izjavu da su spremni pod zakletvom, na javnom saslušanju pred američkim kongresom, svedočiti o projektima i
događajima povezanima s NLO kojima su lično prisustvovali. Dr. Grir je pozvao na organizovanje javnih saslušanja o
NLO-ima koje bi sponzorisala vlada i koja bi dovela do potpunog javnog razotkrivanja tog pitanja. U intervjuu koji
sledi dr. Grir razmatra moguće posledice takvih saslušanja, uključujući i moguća neugodna otkrića da su određeni
elementi „vojno-industrijskih” krugova iz celog sveta u prošlih pola veka prikrivali postojanje vanzemaljaca.”

To je ono što o Griru piše ovaj novodobaški časopis, a sada sledi intervju:
Share International: „Šta se događalo nakon aprilskih brifinga u Vašingtonu?”
Stiven Grir: „Otada se s višim zvaničnicim i članovima Kongresa, uključujući i neke predsednike važnih odbora,
dogovaramo oko početka otvorenih saslušanja. Ono što se dogodilo u aprilu izazvalo je priličan metež — reći da
smo dirnuli osinje gnezdo bilo bi preblago. Ljudi koji su prisustvovali zasebnim brifinzima koje je CSETI organizovao
za članove Kongresa, osoblje Bele kuće i druge, bili su prilično šokirani — mislim da je bio izraz koji su upotrebili
nakon što su saslušali strogo poverljive svedoke koji su iz prve ruke svedočili o nepobitnim događajima, kao što su

~ 160 ~

to na primer bile potere za NLO usred dana, koje su uključivale i satelitsko praćenje i praćenje iz Vazduhoplovne
komande i vanredne potere i pokušaje rušenja NLO, iz osamdesetih godina. Imali smo svedoke tih događaja sa
strogo poverljivim ovlašćenjima i na vrlo osetljivim položajima u ratnom vazduhoplovstvu, mornarici i kopnenoj
vojsci. Tu smo preduzeli vrlo hrabar potez identifikujući čvrste dokaze povezane s NLO koje smo zatim pokazali
ključnim članovima političkog i vojnog establišmenta u SAD, Ujedinjenim nacijama i drugde. To nije prouzrokovalo
samo veliko zanimanje nego i veliku zabrinutost zbog nečega što bi se može okarakterizirati samo kao neustavno
postupanje u vezi s tim pitanjem.”

Share: „Na šta mislite pod „neustavnim postupanjem u vezi s tim pitanjem?”
Stiven Grir: „Postoje strogo poverljivi projekti koji su u crnom području, takozvani „crni projekti”, a uz njih
postoje i oni ultra-crni. To spada u zaista ultra-crno područje delovanja USAPs-a (Unackonowledged Special Access
Projects - neodobrenih projekata za posebne zadatke). Čak i kada se o tome raspituje neko viši na zapovednoj
lestvici, izričito mu se kaže da takav projekat uopšte ne postoji. To ide sve do Bele kuće i Združene komande u
Pentagonu. Najbolji primer o kojem je dosada izveštavano u medijima, u „Njujork Tajmsu” (New York Times) i
„Vašington Postu“ (Washington Post), je onaj kada je senatski Odbor za obaveštajne poslove suočio Državnu
kancelariju za istraživanje sa činjenicom da isti gradi zgradu vrednu 300 miliona dolara a da je Kongres ili Bela kuća
nikad nisu odobrili, kao i da su osnovali fond od 1,7 milijardi dolara namenjen podmićivanju, koji takođe niko nije
odobrio. Tu je uključeno nekoliko promenjivih činilaca: najpre sam fenomen NLO-a, zatim program prikrivanja koji
se njima bavi, a tu je i manjak povezanosti između prikrivanja i legalne vlasti, koja je u velikoj meri izostavljena iz
toga. To postaje vrlo složen problem i zato je trebalo toliko mnogo rada, ne samo s moje strane nego i i od strane
nekoliko stotina ljudi s kojima sarađujem, da pokušamo razrešiti tu krizu.”
Share: „Želite li reći da američka vlada još od kasnih četrdesetih ili pedesetih godina zna za pojavljivanje NLO-a i
da tu informaciju namerno pokušava sakriti od javnosti?”
Stiven Grir: „Pa, i da i ne. A razlog zbog kojeg moram reći „i da i ne” leži u tome što morate definisati „američku
vladu.” Grupu o kojoj sam govorio, a naziva se „MJ-12”, (Majestic 12- 12 veličanstvenih. Prim. aut), ili povremeno
PI-40 za šta ne znam što to znači,, ne treba mešati s američkom vladom. Na primer, u razgovoru s direktorom CIA
na tu sam temu potrošio gotovo tri sata jer on nije mogao ništa saznati o tome.
Dakle, kada neko kaže da „američka vlada” taji informacije, on treba razumjeti da „američka vlada” tj ljudi koje
smatramo vladom i 99.9 % ljudi u njoj ne zna ništa o toj temi. Tu mislim na relevantne članove senatskog Odbora
za obaveštajne poslove s kojima sam razgovarao, relevantne članove osoblja Bele kuće i CIA i vrlo relevantne više
članove Združene komande u Pentagonu. Pitanje tada postaje: ko time upravlja, i kako? Ta pitanja kod ljudi u
javnom životu uzrokuju vrlo nervozne reakcije, kada saznaju da postoji organizacija najvećim delom zasnovana na
privatnom sektoru i sa značajnim predstavništvom u vojnoj i obaveštajnoj zajednici, koja deluje nezavisno, izvan
domašaja uobičajenih i zakonitih mehanizama provere, a koji su potrebni za nešto što se želi nazivati
demokratijom.”
Share: „Jesu li neki od svedoka s kojima ste razgovarali članovi ili bivši članovi te tajne grupe koja zataškava priču
o NLO-ima?”
Stiven Grir: „Da.”
Share: „Zašto oni istupaju baš sada?”
Stiven Grir: „To je vrlo složeno. Američka vlada, ona kako je zamišljamo ja i vi, kao i druge vlade, u razdoblju kada
su na vlasti o tim stvarima ne znaju gotovo ništa. Elementi koji o tome znaju tesno sarađuju s velikim, tehnološki
vrlo razvijenim aviokompanijama koje imaju mnogo ugovorenih poslova sa američkom vladom. Među članovima te
grupe ne postoji saglasnost o tome kako postupati u vezi tog pitanja. Zbog ovoga čime se mi bavimo postoji određeni
broj njih koji smatraju da je došlo vreme da se to pitanje razotkrije. Tako misli otprilike trećina elemenata u grupi
„MJ-12.” Ipak, tu je i dalje većina, posebino stariji članovi, koji nastoje to zadržati u tajnosti barem dok oni sami ne
umru. Dakle, čak ni unutar te grupe shvatanja oko tog pitanja nisu jedinstvena. Zbog toga je tako teško te stvari
izneti u javnost, jer ne radi se samo o tome da javno kažete: „Nismo sami i tamo gore postoje vanzemaljci.” I, usput,
ne postoji ni trunka dokaza da su ti NLO neprijateljski, nasuprot teatralnosti prisutnoj kod ufologa i pisaca naučne
fantastike. Taj problem je veoma komplikovan jer uključuje moćne interese koji nastoje po svaku cenu prikriti taj
problem što duže, zbog ekonomskih, društvenih, tehnoloških, geopolitičkih i drugih uticaja koje bi prouzrokovalo to
otkriće.”
Share: „Koliko ljudi prema vašoj proceni deluje u tim tajnim grupama?”
Stiven Grir: „Oko 200 do 300 ljudi stvarno zna što se dešava, a samo desetak ih upravlja time i ja znam ko su neki
od tih ljudi.”
Share: „Da li bi neke od njih opisali kao direktore naftnih kompanija, ili direktore aviokompanija, ili možda kao
vojne zapovednike? Kako biste ih opisali, uopšteno?”
Stiven Grir: „Kao sve što ste nabrojali, ali nije neophodno da su to očiti sumnjivci. Evo jednog primera. Nakon

~ 161 ~

susreta s direktorom CIA otišao sam u grad na jugozapadu SAD-a, to je sve što mogu reći, i susreo se s jednim od
članova grupe „MJ-12” kog je veoma zanimalo šta radimo. Mislim da je bio šokiran kada je shvatio da ne samo da
smo odlučni, nego da smo i uspešni u svojim nastojanjima. Okrenuo se prema meni sa suprotne strane velikog
konferencijskog stola u toj vili — taj je čovek tehnološki genije, vrlo uspešan na području superračunara i sličnih
stvari — i rekao: „Zaista nema potrebe da o tome razgovarate s direktorom CIA jer on o tome ne zna ništa, a ništa
neće ni saznati. Na vašem mestu, ja bih razgovarao sa ljudima kao što sam ja, s ljudima koji pod tajnim ugovorima
obavljaju mnogo visoko-tehnoloških poslova za američku vladu. Razgovarao bih sa savetodavnim organizacijama, s
određenim ljudima koji su zabrinuti zbog religioznih implikacija toga pitanja, a i sa određenim verskim
organizacijama. Pokazalo se da je potpuno u pravu. To sam teško prihvatio. Bilo bi još teže očekivati da to neko iz
obaveštajne komisije Senata, ili iz Pentagona, prihvati činjenicu da se s tim postupa na taj način. Spomenuću još
jedan slučaj. Dva sata razgovarao sam s nekadašnjim britanskim ministrom odbrane i jedinim živim admiralom s pet
zvezdica na svetu, lordom Hilom Nortonom (Hill Northon), poslanikom u engleskom gornjem domu. Pred nekoliko
godina smo o tome naširoko raspravljali. On mi je ispričao: „Sada znam da su NLO stvarni i da postoje vanzemaljski
oblici života, međutim kao član britanske vlade odnosno član admiraliteta to nisam znao.” Pogledao sam ga i rekao:
„To je čudno.” Odgovorio mi je: „Uveravam vas da se to pitanje nikad nije pojavilo na mom stolu.” Bio je potpuno
otvoren, baš kao i direktor CIA. Obojica su mi u stvari ispričali istu priču. Oni nikada nisu mogli saznati ništa o tim
stvarima. Zapravo, u taj problem nisu nikada pobliže zagledali jer nisu mislili da je takvo nešto moguće. Lord Hil
Norton mi je nedvosmisleno rekao da sada uopšte ne sumnja da takvi projekti postoje. Uporedili smo svoje beleške
i razmenili podatke i došli do sledećeg zaključka: jedini odgovor na pitanje kako je to moguće je da se tim stvarima
upravlja u procesu paralelnom konvencionalnoj vojnoj i političkoj aktivnosti Vlade. Vrlo sličnu sliku sam stekao i od
sadašnjeg direktora CIA kao i predsednika jedne evropske države s kojim sam se susreo.

To ne znači da nikad nije bilo direktora CIA koji o tome nešto nije znao. Znam da su neki od njih znali. Ili da nikada
nije bilo predsednika koji ne bi imao bar neke informacije. Ali, sasvim sam siguran da su znali samo onoliko koliko
im je nadzorni aparat tog hteo reći i mislim da su većina od toga bile dezinformacije. Nažalost, ufolozi i mediji su te
dezinformacije potpuno prihvatili. Nisu postavili bitna pitanja, kao na primer ko zaista stoji iza slučajeva sakaćenja
stoke i takozvanih otmica? Jesu li to vanzemaljci? Gotovo nikada. Je li verovatnije da stručnjaci za psihološko
ratovanje isceniraju takve događaje? Da. I mi to znamo, nemam nikakve sumnje da se upravo to događa.” (Okultna
tajna društva ustvari stoje iza svega, što imamo nameru i da objasnimo u nastavku knjige. Cilj je predstaviti masama
tajnovitost svega, nešto što kriju nedodirljivi ljudi i o čemu ne treba javno pričati, nego šapatom, jer čim kriju, znači
da nečega ima. Zidovi imaju uši… Prim. Aut).

Share: „Da li mislite da bi vlasnici medijskih kompanija mogli biti upleteni u sve to?”
Stiven Grir: „Svakako mislim da postoje kontrolna središta unutar različitih medija. Pre nisam smatrao da je tako,
međutim dogodilo se nekoliko stvari zbog kojih sam postao vrlo sumnjičav. Ipak, smatram da ljudi idu predaleko s
tim teorijama zavere. Možete psihološki uslovljavati medije da prestanu pisati o tom pitanju. Možete ih
diskreditovati, podmetnuti im prevare (misli se npr. na neke krugove u žitu, kao što se dogodilo u Odžacima u
Vojvodini gde su lokalni mangupi iscenirali prevaru. Prim. Aut) koje se onda raskrinkaju, možete podmetnuti ljude
koji su šarlatani, i tako diskreditovati slučaj. Možete u to umešati informacije naučnika koji će na to protestovati i
utvrditi da je sve zajedno glupost. Tako da će mediji, umesto da kreiraju pravo nezavisno novinarstvo, prihvatiti bilo
kakav status kvo jer žele biti „in.” Jednom mi se obratio jedan visoki oficir vojne obaveštajne službe i rekao da bi
nam kada bi sarađivali s njima omogućili neograničen pristup svemu što želimo. Ipak, na taj način bi se prodali, i to
je nešto što smo odbili učiniti. To ne znači da nema ljudi koji na to nisu pristali.”
Share: „Osim toga, mediji su u posedu velikih korporacija koje su obično vrlo konzervativne.”
Stiven Grir: „Pitate koliko CBS, koji je u vlasništvu konglomerata, može biti nezavisan, ili NBC, koji je u vlasništvu
„Dženeral Elektrika” koji obavlja velike poslove za Ministarstvo odbrane? Sledeći problem je pristup medija celom
pitanju. Ne mogu vam reći koliko mi je naduvanih naučnika, novinara i ljudi koji misle da sve znaju reklo: „To mora
biti besmislica, jer da nije, to bih već i sam znao jer sam toliko značajan.” Štaviše, mnogi novinari tome dodaju
godine ismevanja i raskrinkavanja, tako da u javnosti prevladava osećaj da su mnogi od tih izveštaja obične gluposti,
i u tome su često u pravu. U tom smislu se u velikoj meri slaže s medijima. Naime, posećujem na stotine susreta i
skupova o NLO i rekao bih, da su od 90 do 99 posto svega što tamo vidim i čujem potpune gluposti. Tako da se
novinaru može oprostiti ako misli da je sve što čuje o tome glupost. To svakako nije tačno, ali je razumljivo. Uza sve
to, rekao bih da su predstavnici medija koji su prisustvovali brifinzima u Vašingtonu bili vrlo zainteresovani, te da bi
iz toga mogle proizaći dobre i ozbiljne priče.”
Share: „Postoji li možda neki pojedinac koji je na čelu te tajne grupe, i da li je ta grupa međunarodna?”
Stiven Grir: „Da, međunarodna je. Ozbiljno sumnjam da postoji pojedinac koji je vodi. Možda je vodstvo
rotirajuće, no znam da postoje mnogi ljudi koji najverovatnije kreiraju njezinu politiku.”
Share: „Koliko je država po vašem mišljenju uključeno?”

~ 162 ~

Stiven Grir: „Više od nekolicine, a manje od svih. Ne mogu dati njihov tačan broj. Rekao bih da postoji
predstavništvo koje je vrlo veliko i prostire se od verskih entiteta, preko korporacija i finansijskih ustanova, pa do
vojno-obaveštajnih. Mogu reći da velike industrijske sile svakako imaju entitete koji su uključeni u sve to. Pa ipak,
to ne znači da, na primer, britanski premijer ili ministar obrane zna za to; verovatno ni ne sanjaju o tome. Želim
ovde istaknuti da nas brojni pojedinci iz vojnih i obaveštajnih službi podržavaju u tome da te informacije objavimo.
To su pošteni, muškarci i žene koji stvarno žele da se to pitanje razreši. Svesni su koliko je za naš način života opasno
da se s nekim tako moćnim postupam na tako ilegalan način.”

Share: „Postoje li kakve indicije da će doći do javnog saslušanja? I šta ćete učiniti ako do njega ne dođe?”
Stiven Grir: „Vrlo sam zabrinut da bi se, zbog implikacija koje bi to moglo imati kao i načina na koji oni koji su na
vlasti tu temu mogu ili raskrinkati ili zataškati, moglo dogoditi da do saslušanja uopšte ne dođe. Pa ipak, optimista
sam. U kongresu ima vrlo dobrih ljudi, a pomažu nam i neki dobronamerni bivši članovi kongresa koji shvataju kakve
bi sve posledice to moglo imati. Ako se to ne dogodi, moramo biti spremni kao neprofitna istraživačka grupa
prikupiti sva ta svedočanstva i dokaze i predstaviti ih javnosti putem dokumentarnih filmova, knjiga i konferencija
za štampu, tako da to pitanje izađe u javnost neslužbeno. Ako se to ne izvede naučno i vrlo verodostojno, svet taj
problem jednostavno neće registrovati i svi ti svedoci će doslovno reskirati svoje živote i karijere uzalud. To neće
biti jednostavna stvar. Nemamo novčanih sredstava za rad. Naše cjelokupno osoblje se sastoji od jedne osobe koja
dolazi u kancelariju 10 sati nedeljno da bi pomogla u administrativnim poslovima, a sve se drugo je potpuno
volonterski rad. Svi mi oduzimamo vreme svojim porodicama, svom poslu i svojim karijerama. Mogu odgovorno reći
da imamo fizičke dokaze, fotografije, vladine dokumente i više od stotinu strogo poverljivih svedoka iz vojnih i
obaveštajnih službi koji bi, kad bi ih mogli udružiti i predstaviti javnosti, mogli predstavljati konačno i razotkrivanje
tog pitanja. Problem je što nemamo novčanih sredstava da bi to izveli, i ako američka vlada preko javnih saslušanja
u Kongresu ne dopusti da se to razotkrije službeno, tada će način našeg daljeg rada postati vrlo problematično
pitanje.”
(Iz časopisa „Share International” za mesec oktobar 1997. godine)

Dodatni izveštaj:
Stiven Grir: „Od 1993. godine moj tim iz centra CSETI stupio je u kontakt s više od 200 svedoka iz vladinih, vojnih,
obaveštajnih i korporacijskih krugova koji znaju za projekte i događaje povezane s nepoznatim letećim objektima,
vanzemaljskom inteligencijom i s njom povezanom tehnologijom. Kontakte smo uspostavili sa svedocima iz celog
sveta. Od 1993. do 2000. godine smo sa izveštajima i stvarnim dokazima upoznavali kako američke tako i
međunarodne lidere. U Americi smo izveštaje predočili direktoru CIA, članovima Združene komande u Pentagonu,
direktoru odbrambene obaveštajne službe (DIA), brojnim članovima Kongresa, visokim zvaničnicima u Ujedinjenim
nacijama i drugima. Izvještaje smo preko brojnih posrednika predstavili i predsedniku Klintonu. Svedoci s
ovlašćenjima za pristup najtajnijim vladinim dokumentima i drugim dokazima su takođe prisustvovali tim
razgovorima. Od jeseni 1993. godine, kad smo imali sastanak u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson, i kasnije, s
direktorom CIA Džemsom Vulsijem (James Woolsey), neprestano smo zahtevali razotkrivanje pitanja NLO-a i
vanzemaljske inteligencije na nivou vladinih institucija. Nakon iscrpljujućih pokušaja da u takvom razotkrivanju
zadobijemo saradnju vlade, godine 1998. godine postalo je jasno da ćemo to morati učiniti pomoću građanske
inicijative. Članovi kongresa, visoki oficiri u vojsci i drugi službenici takođe su nam preporučili da s tim nastojanjima
nastavimo izvan vladinih ustanova, jer je razotkrivanje uz pomoć građanske inicijative zanimanja javnosti jedini
način za osiguranje službenih saslušanja i delovanja vlade. Taj događaj smo planirali posljednje dve godine. U junu
2000. godine su za početak tog projekta osigurani potrebna struktura i sredstva, tako da smo objavili početak rada
Disclosure News Programming (DNP) - organizacije za istraživanje novosti, koja je na čelu te čitave operacije. Ciljevi
te organizacije su:
Osigurati verodostojno, međunarodno razotkrivanje činjenica povezanih s NLO; dokazati postojanje NLO i
vanzemaljske inteligencije kao istinito, legitimno i relevantno; vratiti postupanje s pitanjima povezanim s NLO- ima
i vanzemaljskom inteligencijom pod demokratsku, legalnu i zakonitu kontrolu; obnoviti kongresni i javni nadzor nad
neodobrenim projektima koji se trenutno odvijaju izvan zakonskih ovlašćenja; sprečiti trku u naoružanju u svemiru
i izlaganje opasnostima koje takvo naoružavanje predstavlja za svet; dozvoliti razvoj tehnologija povezanih s
energetskim i pogonskim sistemima koje bi mogle zameniti štetne i neodržive fosilne i atomske energetske izvore.”
(Dr. Stiven M. Grir, direktor centra CSETI, juni 2000.)
Za neverovanje je da jedan doktor može da ustalasa javnost i da on i njegova grupa „obaveštava” visoke
zvaničnike u Vladi SAD, direktora CIA, britansku kraljicu i premijera, predsednika SAD o fenomenu NLO. I to čovek
koji tvrdi da nema novca da plati jednog službenika. Takođe je interesantan i podatak da „ljudi iz senke” kriju
podatke o NLO, i da su voljni da ih podele sa g. Grirom. Kako da ne. Postoje stvari koje su mnogo manje bitne od
NLO fenomena, kao npr trgovina oružjem, drogom ili ljudskim organima, pa se u tajnost tih aktivnosti ne može

~ 163 ~

prodreti ni sa mnogo viših instanci nego što je dr Grir i njegov projekat Razotkrivanje. Isti je slučaj i sa visokom
korupcijom, koja ne bi bila ni pomenuta samo da se pojavi bar jedan leteći tanjir na na nebu. Kada o tim stvarima
novinari i istraživači ne mogu i ne smeju da govore, ili samo nagađaju pišući članke i knjige pod pseudonimima, ili
kao plaćeni ljudi pišu poluistine skrećući pažnju u pogrešnom smeru, kakav je tek slučaj sa nečim što može da
uzdrma temelje globalnog društva, sa vanzemaljcima. Ko ume da „čita i da razume” videće da nekome baš iz vrha
odgovara da se svet bavi alienima, i da se o toj temi govori „vruće – hladno” kao o nečemu što se krije, da bi se ljudi
više interesovali po principu zabranjenog voća. I posle razotkrivanja hiljada prevara, među kojima su i one o
oborenim letelicama iz Rozvela (SAD) i Jugoslavije, svet i dalje ide „na noge” raznim likovima koji barataju
„dokazima” i izvode svedoke. „Autopsiju vanzemaljca iz Rozvela” je snimao izvesni Rej Santli, sa ciljem da se obogati
i postane poznat (ili sa ciljem koji razotkrivamo u ovoj knjizi – da se svet ubedi u postojanje vanzemaljaca koji trebaju
Novom svetskom poretku) dok je jugoslovenskog „vanzemaljca” snimao Andrea Zoboli, član „Organizacije
Italijanskih skeptika” 1999. godine, i to za konkurs rekonstrukcije paranormalnih fenomena koji je raspisala
pomenuta organizacija. Tu su još ušla i imena jugoslovenskih doktora i stvar je „legla” pa iako se nije obogatio kao
Rej Santli, Andrea se lepo zabavio…

Rozvel

Rozvel je grad u SAD, u državi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju
vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je, probom, eksplodirala prva nuklearna bomba,
kao i Los Alamos u kome je tim stručnjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ušla u istoriju
kao prva koja je raspolagala nuklearnim oružjem. Šta je učinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a
posebno je čudan podatak da prvih 30 godina ništa od svega toga nije pobuđivalo pažnju javnosti. Tek 1978. godine
počelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje reći, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale
slučajeve kojima se ufolozi bave.

Da krenemo redom, jer priča je bogata događajima.
Mada je i ranije bilo sporadičnih slučajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane leteće objekte započelo
je 1947 godine. Samo u okolini Rozvela je između 17. maja i 12. jula te godine registrovano 16 izjava svedoka (toliko
je sačuvano, mada neki istraživači tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila još
zamršenija, nijedna od tih šesnaest prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na događaj koji danas pobuđuje tako
veliku pažnju, ali zato ima drugih pisanih tragova pre svega u štampi. Lokalni list „Roswell Daily Record” 8. jula 1947.
godine objavio je članak pod naslovom „RAAF pronašao leteći tanjir na ranču u oblasti Rozvel”, u kome se navodi
da je major Džes A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inače oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio leteći
tanjir i da je „stvar prosledio višem štabu.” U istom članku kaže se da je 2. jula nekolicina građana Rozvela videla
veliki NLO kako preleće iznad njihovih kuća. U sutrašnjem broju pojavio se članak pod naslovom „Rejmi demantuje
leteći tanjir”, u kome brigadni general Rodžer Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdušne jedinice iz Teksasa
izjavljuje da to nije bio leteći tanjir nego „ostaci meteorološkog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih
drvenih gredica i gumenih delova.”
U istom broju pod naslovom „Uznemireni rančer koji je pronašao leteći tanjir žali što je pričao o tome” mogla je
da se pročita i priča Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je još 14. juna, kad je prolazio
zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronašao „veliku količinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobično
čvrstog papira i kopči.” Tada to nije smatrao značajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove za koje
je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kući. Tek kad je čuo da je pronađen leteći tanjir, odmah je šerifu
ispričao šta je video i dve priče ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju količinu materijala je video, rekao je sledeće:
„Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko četiri metra u prečniku. Delovi sive gume bili su
razbacani na kružnoj površini prečnika oko 180 metara. Nije bilo nikakve elise niti čvrstih metalnih delova koji bi
ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova.
Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili naštampani nekakvi cvetovi.” Brejzel je još rekao da je i ranije pronašao
dva meteorološka balona na svom ranču, ali da nisu bili nalik ovome. Posle ovoga se Brejzel nije baš najbolje proveo:
vojska ga je bukvalno zarobila i držala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to
vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa čak i psihijatrijskom pregledu. Vojska je preduzela dotad neviđene
mere obezbeđenja: naoružani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je još jedan prsten vojnika postavljen radi
sprečavanja pristupa na širu teritoriju. Snajperisti su postavljeni na sva obližnja brda, a vojna policija zaposela je sve
puteve u okolini. Senator Novog Meksika Denis Čejvs (Denis Chaves) telefonirao je u „Radio Rozvel” i zabranio da
se emituje, preslušava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je već bio pripremljen za
emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska. Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju
izjave, i odmah im je zabranjeno da istu izjavu daju bilo kome. Umesto nje naređeno im je da nauče novu izjavu koju

~ 164 ~

smeju da šire, a koja ni po čemu ne liči na njihovu prvobitnu priču. Hoće li neko poverovati da je sve to urađeno
samo radi meteorološkog balona? Začudo, hoće. Posle svega, general Rejmi održao je konferenciju za štampu,
kojom je umirio duhove i raspršio sve sumnje. Tako je slučaj mirovao preko trideset godina.

Godine 1978. tabloid „Nacionalni istraživač” (National Inquirer) ponovo je pisao o celom događaju. Ufolog
Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Džesom Marselom, koji je 1947. godine pronašao
ostatke i identifikovao ih kao delove letećeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao sumnje ufologa. Odmah
potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i Čarls Berlic (Charles Berlitz), angažovala su se na prikupljanju
podataka i napisala knjigu „Rozvelski incident” objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja
svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947 godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u međuvremenu, a koje su
imale šta da kažu o događaju. U isto vreme, od 1978 do 1980 godine dva ufologa, Donald Šmit (Donald Schmitt) i
Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavili su da su pronašli i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila,
progovorila i bivša vojna lica. Da bi čorba bila još jače začinjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji „Nerešene
misterije” prepričan je ceo događaj sa pozicije ufologa i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je još
nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film. To je bio samo početak lavine. Ubrzo su svi pričali ili pisali
o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doživeo svemirski brod sa druge planete i da je američka vlada
to zataškavala dezinformacijama i lažima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih
izjava međusobno se ne slažu, neke su providne i očigledno same sebi služe kao cilj, a za nekoliko navodnih
„svedoka”, čije su izjave citirane u knjigama, utvrđeno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne
priče, ostaje solidan broj svedočenja od kojih može da se sastavi logičan i celovit mozaik. Evo kako izgleda
rekonstruisan događaj:

„Jedne noći u leto 1947. godine stanovnike je probudila snažna eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki
avion srušio u obližnjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice ležao je razbacan na ogromnoj
površini, par stotina metara širokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za štampu da je to bio leteći tanjir.
Zainteresovani ljudi požurili su da to vide svojim očima, ali je vojska široko opkolila oblast i nikoga nije puštala da se
približi. Odmah je u štampi objavljen članak kojim se demantuje prva vest. Započeta je detaljna pretraga,
koncentrisana samo na površinu na kojoj su prvobitno pronađeni ostaci. To je bila greška, jer zbog toga nije
pretražena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se nešto mnogo zanimljivije, što je otkriveno tek posle
nedelju dana. Bila je to glavna kabina NLO, u kojoj su bila tri (neki kažui četiri) tela. Sličnost sa ljudima bila je
iznenađujuća. Barbara Dager, ćerka tadašnjeg šerifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake
života. U najvećoj tajnosti odneta su tela i delovi letelice koji su ležali razbacani.”

Ovde bi priča mogla da se završi kao što se završio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument
koji je izdvaja od svega što je dotad viđeno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentičnu autopsiju nad
jednim od vanzemaljaca pronađenih pored Rozvela. Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja
se bavila distribucijom muzičko - zabavnih snimaka. Evo njegove izjave: „Dok sam tražio materijal za muzički
dokumentarni film, našao sam se u Klivlendu, Ohajo u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz
1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je
Universal News angažovao zbog štrajka filmskih radnika. Pošto mi je pomogao oko utvrđivanja podataka za oko tri
minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident
iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za američku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci letećeg
tanjira, rekonstrukcija letelice i, što je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otišli smo
do njegove kuće, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji sada
možete da vidite.” Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre tražio 100
000 dolara, pa su se onda malo cenkali i „našli se” na 92 000. Ovde se nameće logično pitanje: ako je kamerman
radio za vojsku, otkud kod njega film? I još jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno
prodaje? Da li bi jedna ozbiljna armija kao što je američka napravila ovakav propust? Pre bi se reklo da je pomenuti
princip „izmisle, objave pa zataškavaju” u pitanju.

Navodna autopsija vanzemaljca je događaj milenijuma, ispitivanje ostataka letelice bilo je obezbeđeno kao malo
šta dotad, kamerman je bio angažovan u najvećoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njega i on ga sad
slobodno prodaje kao snimak romske svadbe. Izgleda da smo došli do najslabije tačke u celoj priči: otkud snimatelju
film? Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Džek Barnet (Jack Barnett). U istoriji
kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije
mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo
ime ne može da saopšti zbog njegove lične sigurnosti. Naravno da kamermana nije ni bilo. Posle će se ispostaviti da
je Rej Santli sam napravio film, što je i priznao. Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana
je kopija koja je nosila oznaku „Restricted access. A01 classification” (ograničen pristup, klasifikacija A01). Kad su se
pojavile sumnje u autentičnost filma, ova oznaka je volšebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da

~ 165 ~

se termin „Restricted access” nikad nije koristio u američkoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini
pripadaju čisto holivudskom žargonu. Još jedan „nizak udarac” stigao je od Džona Ingliša (John English), koji je dugo
radio kao direktor Internacionalne vazduhoplovne kuće slave u San Dijegu i Svemirskog istorijskog centra. S obzirom
da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentičnosti fotografija i dokumentacije koja se
odnosi na aeronautiku i svemirska istraživanja. Njegovom oku nije promakao jedan naizgled nevažan detalj:
nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vršena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za
patološku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od moguće infekcije. Ukratko, ta oznaka je
redizajnirana i prihvaćena od američkog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na
filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije. Rozvel je itekako
trebao establišmentu, jer se priča o vanzemaljcima morala utiskivati u umove ljudi, a i skretati pažnja sa aktuelnih
dnevnopolitičkih tema. Šta je eksplodoralo u Rozvelu, ne zna se, može biti da je neka nova letelica, nove tehnologije
ili novo oružje koje je moralo ostati tajna, pa je priča o NLO odlično „legla” (kabina sa tri mrtva vanzemaljca je
navodno pronađena nedelju dana kasnije i to van kruga koji je zatvorila vojska) a film Reja Santlija je poslužio kao
ubeđivanje. Establišment itekako zna kako da neku temu nametne ljudima. Stvori atmosferu tajnosti i stvar tako
postaje zanimljiva – „čim nešto kriju – nečega ima.” I onda počinju teorije, nagađanja, snimaju se filmovi, serije,
pišu knjige, verovatno u režiji istih, i priča dobija slušaoce i fanove. Posebno što se zna da je ova, kao i slične oblasti
daleko od očiju javnosti i da se tu rade sumnjive stvari, jako tajnovite. Vrlo je moguće da se tu stvara novo oružje,
koje je za 99,99% ljudi naučna fantastika. Uvek sam sebi govorio: Kada mi možemo sa programom „Google earth”
da lociramo svoju kuću, šta li tek imaju armije i policije? Šta li ima NASA, armije NATO. Obaveštajne službe agenti.
Setimo se 007…za nas je to bila naučna fantastika, ali za njih verovatno stvarnost a možda i skoro prevaziđena
tehnologija.

AREA 51 – Nevada

Zona 51. Smeštena je u pustinjskoj oblasti države Nevade. U njenoj blizini se nalazi Grum jezero, po kojem je
dobila svoje drugo ime. Pustinja Mohave čuva veliku tajnu. Pa šta je zapravo Zona (Oblast) 51? Pravi odgovor na
ovo pitanje zna mali broj ljudi. Unazad nekoliko godina ona službeno nije ni postojala.. Čuvaju je bezbrojni čuvari u
ogromnim crnim terenskim vozilima raspoređenim duž cele granice, ipak oni su najprimitivniji deo bezbednosnog
sistema. Najsavremeniji radari, senzori, digitalne kamere, pa čak i sateliti snimaju svaki centimetar Oblasti 51.
Ukoliko slučajno zalutate tamo, zatvor vam ne gine, a ako još pri tome odlučite biti drski i pokušate se opirati, ishod
je koban. Čuvari imaju zakonsko pravo pucati na svakog uljeza. I dalje ne znamo sta je Oblast 51. Brojne teorije
zavere su nastale kao rezultat te silne tajnosti. Većina zaljubljenika u NLO smatra da američka vojska tu čuva tela
vanzemaljaca iz Rozvela koji se nalazi blizu. Američka vojska je tvrdila da je tu pao meteorološki balon ili satelit
„Mogul”. Dobro, a zašto onda takvo obezbeđenje? Snimljeni su brojni dokumentarci o ovoj temi u kojima navodno
svedoče bivši zaposleni iz Oblasti 51. U jednom takvom prikazuje se snimak tobožnjeg intervjua sa vanzemaljcem
za koju su neki ugledni specijalisti za specijalne efekte na filmovima rekli da je autentičan. Ipak to je sve u domenu
naučne fantastike, mada prostora za teoriju zavere ima i previše. Druga verzija, koja zvuči puno realnije je da se u
Oblasti 51 testiraju nova oružja, posebno letelice. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da su brojni avioni američke
avijacije snimljeni na fotografijama 10-tak godina pre nego što je američka vlada priznala njihovo postojanje.
Vanzemaljci su dobar razlog da se prava svrha sakrije. Bilo kako bilo. Oblast 51 je „meka” za sve ljubitelje
vanzemaljaca. Autoput koji prolazi tim područjem zove se „extraterrestial highway” (vanzemaljski autoput), hiljade
ljudi kampuju i snimaju nebo u nadi da ce videti nesto neobično. Na Jutjubu (Youtube) ima mnogo zanimljivih stvari.
Koga zanima, samo neka na pretraživač ukuca „AREA 51”. Šta je po sredi, ne zna se. Možda su namerno američki
tajni agenti favorizovali pricu o vanzemaljcima da bi se skrenula paznja sa pravih poslova u Oblasti 51, što je
najverovatnije. Nije slučajno dopušteno kamperima da snimaju nebo u blizini Area 51 i šire priču o vanzemaljcima
koji posećuju tu oblast.

~ 166 ~

Area 51 – baza NLO ili novo naoružavanje?

Projekat Plava planeta (Uređaji za usađivanje znanja i načini manipulacije svesti)

Savet za Nacionalnu Bezbednost (The National Security Council - NSC) ima sedište je u jednoj staroj vladinoj
zgradi u Vašingtonu. Ta agencija je osnovana Aktom o Nacionalnoj Bezbednosti 1947 godine. Predsednik Truman je
potpisao taj akt 26. jula 1947 g. i odmah naimenovao dotadašnjeg Sekretara za mornaricu, Forestala, kao prvog
Sekretara za odbranu. Forestal i ostali, podneli su zakletvu 17. 09. 1947.g. Tim aktom je osnovana, pod „Savetom
za Nacionalnu Bezbednost“ i Centralna obaveštajna agencija (CIA), koju je tada predvodio pozadinski admiral Rosko
Hilenkoter (Roscoe Hillenkoeter). Aktom je obezbeđen i jedan sveobuhvatan program za buduću bezbednost
Sjedinjenih Američkih Država. NSC je imao savetodavnu funkciju tj. da informiše predsednika države u vezi svih
domaćih, inostranih i vojnih političkih faktora koji bi mogli da imaju implikacije za nacionalnu bezbednost.

Novčana sredstva namenjena za finansiranje CIA bila su skrivena u glavnoj sumi novca namenjenoj za godišnje
finansiranje raznih vladinih agencija. Danas, ako uzmemo u obzir sve operacije američke obaveštajne agencije, one
koštaju oko 1 milijardu dolara godišnje. „MJ-12“ je navodno vrhovna tajna operacija baveštajne službe, osnovana
od strane predsednika Trumana 24. 09. 1947 godine. „MJ-12“ (12 Veličanstvenih) je bio jedan „Komitet“ postavljen
u sklopu NSC. 1954. godine predsednik Truman je ovu grupu unutar NCS nazivao „Komitet 54-12“, koji je davao
predsedniku opunomoćenje za izvođenje svih „Crnih“ (Tajnih) projekata, odnosno operacija. Taj „komitet“ je
vremenom doživeo nekoliko promena i od tada je bio poznat pod imenima kao što su „Specijalni Komitet“, „Komitet
303“ a trenutno „Komitet 40“ i predstavlja se simbolom dvoduplog krsta XXXX. To je, u stvari, „direktorijum“ NSC-
a. Komitet 40 ima pristup naprednim tehnologijama i glavni mu je zadatak da zataška sve što „treba da se zataška.“
U prošlosti, Dr. Henri Kisindžer (Henry Kissinger, kodiran kao: Overseer – nadzornik, svevideći) je bio vođa ove grupe.
Poznato je da je on dao Vilijemu Kolbiju (William Colby) odobrenje za izgradnju jedne podmornice i spasilačkog
broda po imenu „Glomar Eksplorer“, koji je kasnije bio sagrađen od strane „Summa Corporation“, kompanije čiji je
vlasnik bio još jedan bogataš i član visokog establišmenta Hauard Hjuz (Howard Hughes). Taj spasilački brod je bio
opremljen komorama za hlađenje koje su imale kapacitet da zamrznu 100 ljudskih tela. (Zašto?) U maju 1998.g.
predsednik Ronald Regan je izjavio kako se često pita šta bi se desilo ukoliko bi Zemlja bila napadnuta od strane
„sila iz spoljnog svemira“? Takođe je bilo saopšteno kako je predsednik bio informisan od strane Planetarne
Obaveštajne grupe - 40 (Pl-40) o razvoju događaja u vezi NLO-a i „vanzemaljskih posetilaca.“

Operacija „Majority“ (Većina) je ime operacije nadležne za svaki aspekt, projekat ili sve konsekvence prisustva
vanzemaljaca na Zemlji. „Grudž“ (Grudge - Inat) sadrži 16 tomova dokumentovanih informacija sakupljenih od
početka istraživanja NLO i IVL (neidentifikovanih letećih objekata i identifikovanih vanzemaljskih letelica) u SAD. Taj
projekat je bio sponzorisan od strane CIA (iz tajnih poverljivih fondova kao i novca zarađenog trgovinom droge).

~ 167 ~

Uloga CIA u trgovini drogom opravdava se potrebom da se na taj način identifikuju i eliminišu slabi elementi društva.
Svrha „Projekta Grudž“ bila je sakupljanje svih naučnih, tehnoloških, medicinskih i obaveštajnih informacija u vezi
NLO, IVL i životnih formi vanzemaljaca. Mnoge od dobivenih informacija kasnije su navodno korišćene za
unapređenje Američkog svemirskog programa.

„Društvo Jason“ (Jason Society, Jason Scholars): Predsednik Ajzenhauer svojevremeno je osnovao jedno tajno
društvo koje je nazvano „Jason Society“. U rukovodstvu tog društva nalazili su se: direktor CIA, Alen Dals (Allen
Welsh Dulles), Dr. Zbignjev Bžežinski (Zbigniew Brzezinski), predsednik Trilateralne Komisije od 1973 – 1976, i Dr.
Henri Kisindžar (Henry Kissinger). (Sva trojca su visokopozicionirani u piramidi nadvlade Novog svetskog poretka.
Alen Dals je govorio o doktrini uništenja morala i drogiranja omladine, pominjući SSSR a misleći na ceo svet, još
1945. dok je radio kao direktor CIA, a Kisindžer pominjao višak populacije kao „Beskorisne konzumente hrane“ koje
treba eliminisati. On je učestvovao u prebacivanju nacističkih naučnika i glavešina u operaciji „Spajalica“ iz Nemačke
u SAD. U „Društvu Jason“ se radi o jednoj grupi naučnika čiji zadatak je bio prosejavanje svih činjenica, dokaznog
materijala, tehnologije, laži i prevara, kako bi se stiglo do konačne istine o pitanju vanzemaljaca. Ovo društvo se
sastojalo od 32 naučnika u SAD. „MJ-12“ (Majesty – 12 – 12 Veličanstvenih) je naziv za tajnu centralnu kontrolnu
grupu u okviru „Društva Jason.“ Dvanaest vrhovnih članova od trideset dvojice, obrazovalo je „MJ-12.“ „MJ-12“ ima
kompletnu kontrolu nad svim i svačim. Oni su označeni kao J-1, J-2, J-3, itd. sve do poslednjeg člana grupe „Društva
Jason“. „MJ-12“ je odgovorna jedino predsedniku SAD (ili i predsednik odgovara njima) Verovali ili ne, „MJ- 12“
kontroliše najveći deo ilegalne svetske trgovinske mreže drogama. To se čini kako bi se postigao tajni izvor prihoda
i kako be se istina mogla sakriti od američkog Kongresa i naroda. S druge strane, njihov cilj je i da uz pomoć droge
identifikiju i likvidiraju najslabije „elemente“ iz američkog društva putem droge. Stvarna suma novca koja se koristi
za finansiranje projekata u vezi sa vanzemaljcima, veća je od bilo čega što se može zamisliti, ili su vanzemaljci samo
izgovor za naoružavanje i stvaranje tehnologija za kontrolu stanovništva. Navodno je „MJ-12“ bila i ona grupa koja
je zamerila predsedniku Kenediju, kada ih je on obavestio o svojoj nameri da upozna američki narod sa svim
činjenicama u vezi prisustva vanzemaljaca, mada bi se pre moglo reći da je Kenedi hteo nešto drugo. Dvadeset dva
bliska svedoka atentata uklonjena su tokom sledeće dve godine. „MJ-12“ ima i jedan specijalni program za
eliminaciju onih koji se smatraju prirodno slabim elementima društva, koje je Henri Kisindžer nazvao „beskorisni
konzumenti hrane“. Upravo smo i ovde da objasnimo vezu uzmeđu establišmenta, biznismena, političara,
zvaničnika i poglavara u vrhu Novog svetskog poretka okupljenog u ezoterijsko – satanska, okultna tajna društva,
okultizma, pagansko – spiritističke religije Novog Doba tobožnjih NLO i vanzemaljaca. Cilj nije odbrana sveta od
napada vanzemaljaca već desetkovanje stanovništva koje smatraju viškom i kontrola preostalih, kojih treba da
ostane jedna milijarda. Na globalnom planu: Stvaranjem veštačkih bolesti, kao npr. AIDS, kao i likvidacija onih koji
„previše znaju“ uz pomoć tzv. „nesrećnih slučajeva,“ nestanaka ili otmica i ubistava. Takođe je u planu i eliminacija
monoteističkih religija, a posebna i glavna meta je – hrišćanstvo. U državi Merilend, sagrađena je i jedna tajna baza
gde se članovi grupe

„MJ-12“ i „Društva Jason“ tajno sastaju. To mesto je pristupačno samo iz vazduha i poznato je pod šifrom „Kantri
klub“ (Country Club). Zemlju za tu svrhu ustupila im je porodica Rokfeler. Samo onima koji imaju tzv. „top secret –
majic“ propusnice, dozvoljen je pristup na to mesto.

MAJI - Majority Agency for Joint Intelligence. (Glavna Agencija za Udružene Obaveštajne Aktivnosti): Sve
informacije, dezinformacije i obaveštajne aktivnosti analiziraju se od strane ove agencije. Ova agencija je odgovorna
i za širenje svih dezinformacija na mnoge, kao i temu vanzemaljaca i deluje udruženo sa CIA, NSA, DIA i kancelarijom
Mornaričke obaveštajne službe. To je veoma moćna organizacija i svi projekti vezani za vanzemaljce su pod njenom
kontrolom. Agencija MAJI odgovorna je samo članovima grupe „MJ-12.“ MAJIC - kontrolisano od strane MAJI (MAJI
controlled). MAJIC je bezbedonosna klasifikacija kao i dozvola za rad na poverljivim projektima koji imaju bilo kakvu
vezu sa vanzemaljcima. Napomena: MJ-1 je kodirano ime direktora agencije MAJI, a to je u većini slučajeva i direktor
CIA. On je navodno odgovoran direktno predsedniku SAD, mada ne bi bilo čudno da je sam predsednik pod njihovom
kontrolom ili da nema pojma šta se događa. Ostali članovi agencije MAJI označavaju se kodovima: MJ-2, MJ-3 itd.
Odatle proizilazi i konfuzija kod nekih referenci prema „MJ-12“, tj. kada se radi o organizaciji a kada o osobi
označenoj kao MJ-12. Nekada se radi o osobi, a nekad, kad se navodi „Majesty – 12“ se radi o prvoj dvanaestorici.

U 1947.godini, dve godine nakon što je ova naša sadašnja civilizacija po prvi put aktivirala nuklearne bombe,
desio se navodno tzv. „Slučaj Kep-Mantel“, kada smo, navodno, imali prvi incident vojne konfrontacije sa
vanzemaljcima, koji je rezultirao smrću vojnog pilota. Ovaj slučaj je pokazao da američka vlada nije znala kako da
se ponaša u takvim situacijama. 1952-ge godine, cele eskadrile letećih tanjira su nadletale Vašington. Taj događaj
je doveo i do zajedničke akcije američkih bezbedonosnih snaga (CIA; DIA; NSA i FBI) gdje su one pokušale da održe
situaciju pod kontrolom dok ne vide šta se to stvarno događa. Za vreme tog perioda, članovi grupe „MJ-12“ su bili:
državni sekretar, Džejms Forestal (James Forrestal), admiral Rosko Hilenkoter (Roscoe H. Hillenkoetter), general
Natan Tvining (Nathan P. Twining), general Hojt Vandenburg (Hoyt S. Vandenburg), general Robert Montaki (Robert

~ 168 ~

M. Montaque), dr. Vanevar Buš (Vanevar Bush), dr. Detlev Bronk, dr. Džerom Hunsaker (Jerome Hunsaker), dr.
Donald Mencel (Menzel), dr. Lojd Berkner (Lloyd V. Berkner), mr. Sidni Sojers (Sidney W. Souers), mr. Gordon Grej
(Gordon Gray). To je tada bila ta „MJ-12“ Grupa. Ona egzistira i dan danas, s tim što su novi članovi zamenili one
koji su u međuvremenu umrli. Postoje podaci da kad je Dž. Forestal shvatio stvarnu suštinu manipulacije naše
civilizacije u vezi vanzemaljaca, on pokušao da to i javno obelodani, međutim, sprečilo ga je to što je navodno „dobio
nervni slom“ i tako završio u bolnici. Pre nego što su rođaci stigli da ga posete, on se bacio sa 16 sprata i tako počinio
„samoubistvo“. Njega je onda zamjenio general Valter Smit (Walter B. Smith).

U decembru 1947, oformljen je tzv. „Projekat Znak“ (Project Sign) kako bi se prikupilo što je moguće više
informacija o NLO, njihovim tehničkim karakteristikama i svrsi vanzemaljskog prisustva. Kako bi se sve očuvalo u
najvećoj tajnosti, održavanje veze između onih koji su učestvovali u tom projektu i „MJ-12“ svodilo se na samo
dvojici ljudi unutar Komande vazduhoplovnih snaga SAD, koji su određenim kanalima prosleđivali informacije do
„MJ-12.“ „Projekat Znak“ je kasnije prerastao u „Projekat Grudž“, koji je imao i jednu civilnu komponentu po imenu
„Projekat Plava Knjiga.“ Samo informacije koje su u suštini nerelevantne, plasirane su u „Plavoj Knjizi“, koja je kasnije
došla u posed šire javnosti. Kao što je navedeno – vanzemaljci su potrebni establišmentu, da bi se prikrile stvarne
aktivnosti, kao i da bi se lakše ostvarila ideja o jednoj svetskoj vladi jer navodno postoji opasnost po ceo svet. Stvarne
aktivnosti mogu biti samo proizvodnja oružja za koja običan svet ne treba da zna, i njihova proba, pa se mogući
akcidenti lako pripišu vanzemaljcima, a onda tobož drže u tajnosti, ali establišment namerno dostavlja „informacije“
javnosti, glumeći „top secret“, novinarčići, koji ne smeju bez gazde ni u WC onda piskaraju, kao navodni slobodni
novinari. Evo otkrili smo nešto...

Činjenica je da su se tehnologijom letećih tanjira bavili nacisti, a većina naučnika je iz Nemačke prebačena u SAD,
i ne bi bilo dobro da se sazna da bivši nacisti i njihovi učenici usred Amerike sklapaju neku letelicu. Vanzemaljci
mogu biti izgovor za mnoge stvari, od tobožnje opasnosti iz svemira koja bi rezultirala naoružavanjem orbite zemlje,
pa do uvođenja vanrednog stanja i ukidanja slobode kretanja.

Pod vođstvom generala Džordža Maršala (George C. Marshall), Grupa „MJ-12“ je u julu 1947.g. preduzela
opsežno istraživanje tobožnjih ostataka NLO i vanzemaljaca nakon njihovog rušenja. (Slučajevi „Rozvel“ i
„Magdalena“ koji su vrlo je lako moguće ostaci američkih, ili čak nacističkih letelica za koje javnost nije trebala da
sazna, koje su osavremenjivane u nekoj od baza, i puštane na probne letove. Čudno je kako je u Rozvelu mesto gde
je pala letelica okružila vojska, a posle nedelju dana je nađena pilotska kabina sa „tri mrtva vanzemaljca četiri
kilometra dalje van kruga koji je bio zabranjen). U tom periodu je i admiral Hilenkoter, koji je bio direktor CIA, od
maja 1947. do septembra 1950, osnovao tzv. „Robertson Panel“, čiji je zadatak bio praćenje grupa građana koje su
se počele pojavljivati širom države i proučavati ove fenomene. Praćeni su ustvari svi oni koji se nisu slagali sa
stavovima stablišmenta, koji su prozreli sve vrste zavera, ko stoji iza ratova, od istraživača i novinara do osvešćenih
političara.

Grupa „MJ-12“ je uz pomoć generala Maršala uspešno sakrila sav dokazni materijal, odnosno stavila sve pod
svoju kontrolu. Ti ljudi, kao i njihovi naslednici, uspeli su da na bezbroj načina zavaravaju narod idućih 40 i više
godina, odnosno, do dan danas. U toku 6 mjeseci nakon rušenja letećeg tanjira, 02. jula1947. u Rozvelu i drugog,
03. jula1947.g. kod mesta Magdalena, došlo je do velike reorganizacije u agenciji, kao i premeštanja personala s
jednog mesta na drugo. Istovremeno se počelo i sa pokušajima kopiranja tehnologije koja je bila zastupljena u
vanzemaljskim letelicama. Ove aktivnosti su bile poverene podgrupama koje je osnovala Grupa „MJ-12.“ Ni jednoj
od ovih grupa nije bilo dozvoljeno da zna celu priču. Svakoj od njih bilo je poznato samo ono što im je Grupa „MJ-
12“ odredila da znaju. „MJ-12“ takođe operiše kroz mnoge civilne istraživačke i druge grupe. „MJ-12“ upravlja i CIA-
om, kao i FBI-jem, i koristi ih za svoje svrhe. NSA – Agencija za Nacionalnu bezbednost (National Security Agency)
takođe je stvorena sa svrhom prvenstveno da sakriva sve tajne u vezi letećih tanjira i drugih oružja dospelih u posed
američke vlade.“ Ova agencija je vremenom preuzela kompletnu kontrolu nad svim obaveštajnim komunikacijama.
Ta kontrola omogućava NSA da prati bilo čije poruke u svakom momentu, bilo da se radi o poštanskim pošiljkama,
telefonskim konverzacijama, faksu ili e-mail-u. Nije u pitanju samo praćenje „vanzemaljskih aktivnosti“ ili sakrivanje
letećih tanjira, nego i praćenja stanovništva. NSA ima za zadatak da predupredi svako razotkrivanje planova
establišmenta, a takođe i da dopusti dezinformacijama da prodru u javnost, da većina ne bi imala pravu predstavu
o onome šta se događa i šta se planira.

Vrhunska tajna – Majic: Predmet: MAJI
Projekat: GRUDŽ (GRUDGE) / AKVARIJUS (AQUARIUS): (TS/MAJIC)

Projekat Aquarius (vodolija – ideolozi Nju Ejdža, satanisti i ezoterijsko – okultna društva tako nazivaju doba koje
treba da nastupi) (TS/ORCON): Grudž sadrži 16 tomova dokumentiranih informacija sakupljenih od početka
istraživanja NLO i IVL (neidentifikovanih letećih objekata i identifikovanih vanzemaljskih letelica) u SAD i širom sveta.

~ 169 ~

Sa ovim projektom se krenulo 1953 godine na osnovu ukaza predsednika Ajzenhauera i pod kontrolom od strane
CIA i MAJI.

„Projektu Znak“ (SIGN) je 1960 promjenjeno ime u „Projekat Aquarius.“ Taj „Projekat Akvarius“ je, u stvari, jedna
kompilacija navodnih činjenica u vezi istorije prisustva vanzemaljaca na našoj planeti i njihove interakcije sa homo
sapiensom u poslednjih 25000 godina. O ovoj temi vredno pišu i Sičin, Ajk, Deniken i ostali „istraživači“ plaćeni od
strane establišmenta i agencija, da bi teorija o vanzemaljcima i vanzemaljskom poreklu ljudi, kao i nova teorija
evolucije ušla u umove masa kao apsolutna istina. Projekat Akvarijus (Vodolija) nazvan i kao Doba Vodolije – Novo
Doba je ustvari priprema za to doba.

Projekti pod „Projektom Aquarius“ (ts / orcom) projekat Platon (Plato): Orginalno uspostavljen kao deo „Projekta
Znak“, 1954. godine. Svrha ovog projekta je bila navodno uspostavljanje diplomatskih odnosa sa vanzemaljcima,
što su Ujedinjene nacije verifikovale imenovanjem ambasadora za odnose sa vanzemaljcima 2010 godine. Uslovi
dogovora su bili da se u zamenu za njihovu tehnologiju američka vlada ne meša u „poslove“ vanzemaljaca, kao i to
da održava njihovo prisustvo tajnim. Vanzemaljci su se obavezali da grupi MAJI s vremena na vreme dostave spisak
ljudi koje su otimali ili s kojima su u kontaktu. Ovaj projekat se navodno još uvek odvija na području države Novi
Meksiko.

„Projekat Sigma“: u početku osnovan kao deo „Projekta Znak“, 1954 godine. Od 1976. odvija se kao zaseban
projekat. Svrha mu je navodno ostvarivanje komunikacije sa vanzemaljcima. 1956 godine SAD su tobož ostvarile
neku primitivnu vrstu kontakta sa vanzemaljcima u jednoj vojnoj bazi u državi Novi Meksiko. Kontakt je navodno
trajao 3 sata. Ovaj projekat je još uvijek aktivan. Ovo je malo kontradiktorno sa malopređašnjim stavom da SAD
dobija tehnologiju od vanzemaljaca. Ostaje pitanje – zašto se ovi nisu javili Rusima ili Kinezima? Ili možda drugu
Titu? I da su Amerikanci dobili tu tehnologiju ne bi li napali SSSR bez problema? Kao da pitate – zašto je E. T. Sleteo
baš u SAD a ne u Burkinu Faso ili Paragvaj...

„Projekat Crveno svetlo“ (Redlight): Osnovan 1954 godine. Svrha mu je bila testiranje, odnosno letenje
vanzemaljskim letećim tanjirom koji je bio zaplenjen prilikom jednog pada. Već u prvom pokušaju došlo je do
uništenja letelice i pogibije pilota. Ovaj projekat je nastavljen 1972.g. u jednoj vojnoj bazi u državi Nevada,
verovatno Area 51.

„Projekat Snežna ptica“ (Snowbird): Cilj ovog projekta koji je pokrenut takođe 1954 godine bio je razvoj, uz
pomoć konvencionalne tehnologije, i letenje letelicama tipa letećih tanjira sa svrhom zavaravanja javnosti. Ovaj
projekat je bio uspešan, jer su u nekoliko slučajeva letovi uspešno obavljeni pred očima novinara, što je kasnije
korišteno za „objašnjavanje“ javnosti fenomena NLO, što i jeste cij jer vanzemaljci trebaju planerima globalne vlade
i Novog svetskog poretka kao i tvorcima svetske religije.

Projekti „MAJIC“ : „Sigma“ je projekat pod kojim su se osnovale određene metode komunikacije sa
vanzemaljcima i još uvek traje. „Plato“ je projekat za razvoj diplomatskih odnosa sa vanzemaljcima. Pod ovim
projektom američka vlada (tj. neki njeni elementi) je napravila i formalni sporazum (ilegalan sa stanovišta američkog
Ustava) sa vanzemaljcima. Uslovi su bili da vanzemaljci daju „našoj vladi“ tehnologiju i da se ne upliću u našu istoriju.
Za uzvrat, naša vlada se obavezala da će držati njihovo prisustvo na zemlji tajnim, da im se neće uplitati u njihove
„projekte“ i da će im dozvoliti da otimaju ljude i životinje. „Akvarijus“ smo pomenuli i pod ovim projektom
proučavala se istorija prisustva vanzemaljaca na zemlji kao i njihova interakcija sa Homo Sapiensom. „Garnet“ je
projekat odgovoran za kontrolu svih informacija dokumentacije u vezi sa vanzemaljcima. „Pluto“ je projekat
odgovoran za analizu svih informacija u vezi sa NLO i IVL na temu kosmičke tehnologije. „Pouns“ (Pounce - Nalet)
je projekat čiji je zadatak obezbeđenje uslova za preuzimanje i transport svih NLO koji se sruše kao i plasiranje
dezinformacija kada se to dogodi. „Sign“ (Znak) je projekat za skupljanje svih obaveštajnih podataka s ciljem
određivanja stepena opasnosti za američku nacionalnu bezbednost od strane NLO i vanzemaljaca. Redlajt (Redlight
– Crveno svetlo) je projekat za prisvajanje srušenih NLO i pokušaj njihovog osposobljavanja za ponovnu upotrebu
od strane američke vojske (tj. nekih njenih elemenata). Ovaj projekat se odvija u bazi Area 51, Nevada. Snoubird
(Snowbird – Snežna ptica) – pod ovim projektom američka vlada je sakrivala aktivnosti projekta Redlajt, na taj način
što su napravili nekoliko letelica tipa letećih tanjira uz pomoć konvencionalne tehnologije, a onda izvodili
eksperimentalne letove njima pred očima novinara. Ovo je bila veoma uspešna dezinformativna operacija. Blu Buk
(Blue Book – Plava Knjiga) je skup dezinformacija u vezi NLO i vanzemaljaca za javnost. Između ostalih postoji i tzv.
Projekat Blu Bim (Bluebeam - Plavi zrak). Radi se o tome da se uz pomoć religioznih ili drugih imidža, stvaranja
trodimenzionalnih slika na nebu ili zemlji, stvaranih holografskom tehnologijom, manipuliše javnost u razne svrhe.
O projektu Blue beam će biti više reči.

Planovi MAJIC – Za nepredviđene situacije: 1949 godine, Grupa „MJ-12“ je razvila jedan inicijalni plan pod
imenom MJ-1949-04P/78, koji je dozvoljavao objavljivanje javnosti određenih informacija u vezi vanzemaljaca,
ukoliko se za to ukaže potreba. General Dulitl (Doolittle) je svojevremeno predskazao da ćemo jednog dana doći u
situciju kada ćemo morati vanzemaljce ozbiljno da shvatimo. U knjizi „Grudž“ (Grudge), postoji jedan Report (No

~ 170 ~

13) u kome se pominje da je mnogo pojedinaca iz vladinih i vojnih krugova likvidirano kako bi se sprečili da odaju
tajne u vezi ove tematike.

Plan A – zadržavanje ili odlaganje informacija – kod: MAJIC/STR/M 03CCPN24.
Ovde se radi o celoj paleti dezinformativnih aktivnosti u slučaju da se neko nađe na pragu istine. Većina tih
aktivnosti se svodi na stavljanje u opticaj jedne mase lažnih informacija u cilju stvaranja dodatne konfuzije i
zbunjivanja javnosti.
Plan B – ukoliko javnost dođe u kontakt sa istinitim informacijama ili u slučaju invazije vanzemaljaca. Pod ovim
planom javnosti bi se saopštilo kako je jedna teroristička grupa ušla u zemlju i kako ta grupa ima u posedu i atomsko
oružje. Takođe bi bilo saopšteno kako teroristi planiraju da aktiviraju to oružje u nekom od većih gradova. Vanredno
stanje bi bilo proglašeno i svi oni koji su čipovani od strane vanzemaljaca bili bi zajedno sa drugim disidentima
uhapšeni od strane Grupe MAJIC i zatvoreni u koncentracione logore, koji već postoje na teritoriji SAD i za koje je
odgovorna FEMA (Federal emergency management agency – federalna agencija za upravljanje krizama). Ljudi će u
tom slučaju biti pod kompletnom kontrolom (već sada jesu, šta pričamo). Bilo ko da pokuša da se suprostavi biće
uhapšen ili likvidiran. Ovo je jedan scenario za koji će biti upotrebljeni vanzemaljci, da bi se opravdalo vanredno
stanje. Sama priča o teroristima ne bi imala efekta, jer teroristi nikako ne mogu da ugroze celu teritoriju države ili
više država odjednom, a invazija NLO može, posebno ako se dobro izrežira putem manipulacije. Setimo se radio
drame „Rat svetova“ Orsona Velsa.
Tajna oružja grupe Majic za borbu protiv vanzemaljaca: Iako se iz dana u dan razvijaju sve bolja i ubitačnija oružja,
ovo su samo neka od onih koja su orginalno bila razvijena. Ova oružja su stvarana tobož za rat protiv vanzemaljaca
ali ustvari ona služe za pokoravanje domicilne planete, menjanje svesti ljudi, klime, izazivanje zemljotresa i uragana.
Gabriel – Projekat za razvoj oružja koje proizvodi visoke pulsirane zvučne frekvencije. Tu se tvrdi da bi ovakvo
oružje bilo efikasno protiv NLO-a i njihovog „beam oružja“. Ovaj projekat podrazumjeva i razvoj raznovrsnog oružja
na bazi mikro talasa.
Džošua (Joshua) – Pod ovim projektom podrazumjeva se razvoj oružja koje proizvodi niske pulsirane zvučne
frekvencije. Ovo oružje je napravljeno od strane Ling Tempko Vojt, u mjestu Anhaim, Kalifornija. Ono je u stanju da
sravni sa zemljom bilo kakvu građevinu napravljenu od strane čoveka, sa distance od oko 3-4 km. Radi se o uređaju
sličnom rogu koji je povezan sa kompjuterom i zvučnim pojačalima. Ostaje pitanje: kakve građevine imaju
vanzemaljci?
Ekskalibur je oružje namenjeno za uništavanje podzemnih baza vanzemaljaca. Radi se o raketama sa nuklearnim
i konvencionalnim bojevim glavama čija je sposobnost da probiju oko jedan kilometar tvrde podloge pre nego što
eksplodiraju. Može se sa sigurnošću tvrditi da su ove rakete korišćene u Afganistanu, planinama Tora Bora za
obračun sa afganistanskim Talibanima koji nisu prihvatali američku okupaciju. Verovatno postoje još nekakve
naprave koje se već koriste,ali su pod velom tajne.
Neke informacije iz materijala „GRUDŽ“: Izveštaj Br. 13: EBE – (Ekstra Terestrijalni Biološki Entitet) je ime dato
vanzemaljcu koji je bio zarobljen nakon pada NLO-a u Rozvelu, 1947 godine). Gosti je naziv za vanzemaljce koji su
bili zamenjeni za ljude i od kojih smo dobili većinu informacija sabranih pod „Projektom Žuta knjiga“ (Yellow Book).
U 1974 godini su imali trojicu a sada ih već navodno ima oko 4000. Njih su nazivali ALF - Alien Life Forms
(Vanzemaljske Životne Forme). Imaju tendenciju da lažu. Ispada da smo na sred svemirskog korzoa, vanzemaljci se
šetaju, i znaju u koju će kafanu da svraćaju – u Ameriku i baš pred vrata vojnih baza. Žuta knjiga (yellow book)– je,
po materijalu projekta Grudž sve što znamo o tehnologiji vanzemaljaca, njihovoj kulturi i istoriji.
Religija vanzemaljaca je po ovim projektima slična, ako ne ista kao i religija Novog Doba. Vanzemaljci veruju u
Univerzalnog Kosmičkog Boga. Nju Ejdž veruje u isto. Vanzemaljci tvrde da su ljudska bića na zemlji hibridi, koje su
oni stvorili. Ovo tvrdi u Zeharija Sičin, kao i čovek koji govori protiv Nju Ejdža, a ogrezao je u njemu – Dejvid Ajk. Oni
takođe tvrde da su oni ti koji su stvorili naše religije kako bi ubrzali formiranje kulture naše civilizacije i kako bi lakše
kontrolisali ljudsku rasu. Oni kažu da je i „Isus Hrist produkt tih njihovih napora.“ Vanzemaljci takođe poseduje jedan
„uređaj“ uz pomoć kojeg su u stanju da dokažu ove svoje navode. Taj „uređaj“ ima sposobnost da prikaže vizuleno
bilo koji deo naše istorije koji oni ili mi želimo da vidimo. To sada nije problem ni inžinjerima NASA-e. Opet može i
svaki televizor ili DVD, pod uslovom da onaj koji sedi u TV stanici stvarno i želi (i sme) da prikaže istinu) ili je plaćen
dobro da prikaže šta mu se kaže.
Baze vanzemaljaca navodno postoje u državama Juta, Kolorado, Novi Meksiko i Arizona. Šest od ovih baza je
detaljno opisano još 1972 godine i sve od njih nalaze se na području indijanskih rezervata. Baza Dals ili Duls (Dulce),
je jedna od njih. Baze navodno postoje i u državama Kalifornia, Nevada, Teksas, Florida, Mejn, Džordžija i Aljaska.
Kada bi to bilo istina, da li bi se Amerika plašila da napadne SSSR? Naravno da postoje baze, ali su to vojne baze u
kojima se odvijaju eksperimenti na novim naoružanjima i eksperimenti koje je započeo prvo nacistički a onda
američki naučnik dr. Jozef Mengele, za koje javnost ne sme da zna. Eksperimenti na ljudima, kloniranja, stvaranja
ko zna čega, kiborga. Imamo posla sa ljudima koji su toliko zli da se sam đavo stidi. Posebno je tajnovita baza Duls.

~ 171 ~

Obdukcije / otmice, po ovim dokumentima, odvijaju se tokom cele naše istorije. I rane civilzacije su govorile o
ovim incidentima, posebno Hopi Indijanci i stanovnici drevnog Sumera. Iz ove dukumentacije se vidi da vanzemaljci
otimaju i mutiraju životinje i ljude. Mnogo ljudi je nestalo i nestaje bez ikakvog traga. Oni uzimaju uzorke sperme,
ženskih jajnih ćelija, izvode hirurške zahvate, implantiraju ljudima uređaje veličine 40- 50 mikrona, (u blizini optičkog
nerva u mozgu), i svi pokušaji odstranjivanja ovih implanata, do sada, rezultirali su smrću ljudi. Ovi dokumenti tvrde
da je jedan čovek od svakih 40 – implantiran, tj. čipovan. Za ove implante se tvrdi da obezbeđuju potpunu kontrolu
vanzemaljaca nad ljudima koji su implantirani. Ovde bi se imalo šta kazati za pokvareno optuživanje „vanzemaljaca“
za ono što ljudi žele da urade ljudima. Kompanija „Verichip Corp“ iz SAD odavno ugrađuje čipove u ljude, ali ih ne
otima i osnova je dobrovoljna. VeriChip je radioidentifikacioni čip (RFID), koji se može ugraditi u ljudsko telo.
Proizvodi ga američko preduzeće „VeriChip Corporation“, koje je podružnica kompanije Ejplid Digital (Applied
Digital). VeriChip je prvi radioidentifikacioni čip koga je američka organizacija za hranu i lekove (FDA) dozvolila za
ugradnju u ljudsko telo. Dopuštenje je izdato 2002. godine.Otprilike je dvostruko veći od zrna pirinča. Može se
ugraditi u razne delove tela, može se postaviti u nakit, sat i slično. Ima jedinstveni 16-cifreni broj. Očitava se pomoću
odgovarajućeg čitača, kao u samoposlugama kad se očitava bar – kod. Postupak ugradnje u telo može se obaviti u
običnoj lekarskoj ordinaciji, pod anestezijom. Kada se ugradi, nije vidljiv. Vek trajanja je neograničen. Može se
koristiti kao sredstvo plaćanja, ako su podaci o kreditnoj kartici pohranjeni u čip, kao i drugi podaci o licu koje je
čipovano. Za sada je obavezno čipovanje životinja u sve više zemalja, ali se očekuje da će biti obaveza i za ljude. To
je ono što Jovan Bogoslov u Otkrivenju Jovanovom 13. 17 – 18) naziva „žig zverin.”

U januaru 2006, 68 američkih bolnica počelo je koristiti VeriChip. Neke su od njih odustale zbog teškoća i kritika.
U svetu danas čip poseduje oko 2000 ljudi sa tendencijom rasta. U februaru 2006, jedna američka kompanija prva
je počela koristiti ovaj čip u svoje poslovne svrhe, tj čipovanje zaposlenih. Ko je odbio, dobio je otkaz. Kao i ostali
RFID čipovi, uređaj je uključen samo u neposrednoj blizini čitača, koji ga tako napaja energijom, i ne može
funkcionisati bez njega.

Što se tiče otmica i nestanaka ljudi, i za to treba okriviti nesrećne vanzemaljce. Setimo se nestalih Srba na Kosovu
tokom 1999. Kasnije se otkrilo da ih je kidnapovala paravojska kosovskih Albanaca i da su poslužili kao „donatori”
organa, koji su im izvađeni, a oni su ubijeni. Takođe je poznato da hiljade dece nestaje, koja završavaju kao usvojenici
bogataša, žrtve satanističkih rituala ili belo roblje za prostituciju i prošnju, a sve se više pominju i eksperimenti na
ljudima u tajnim bazama i bolnicama. Eksperimenti na ljudima su postali javna tajna a najlakše je optužiti
vanzemaljce da ih otimaju i čipuju.

Potvrđeno je postojanje zaplenjenog letećeg tanjira u bazi Edvards Air Fors Base. Hangar u kome se ova letelica
nalazila bio je stacioniran na severnom delu baze. Čuvao ga je personal koji nije pripadao samoj bazi, nego grupi
Nro -DELTA, koja je bila specijalno stvorena za te svrhe. Članovi obezbeđenja nosili su crvene bedževe sa crnim
trouglovima. Nikome nije bilo dozvoljeno da se bez ovog bedža uopšte približi ovim hangarima.

NSA – Savet za nacionalnu bezbednost (National Security Agency) je stvorena sa svrhom prvenstveno da sakriva
sve tajne u vezi letećih tanjira dospelih u posed američke „vlade“. Ova agencija je vremenom preuzela kompletnu
kontrolu nad svim obaveštajnim komunikacijama. Ta kontrola omogućava NSA da prati bilo čije poruke u svakom
momentu, bilo da se radi o poštanskim pošiljkama, telefonskim konverzacijama, faksu ili e-mail-u. Naravno, prvi
razlog koji je naveden ovde nije tačan. Osnovna delatnost ove organizacije je prisluškivanje i praćenje spostvenih
građana. Echelon (Ešelon) je ime sistema, a Promis (Obećanje) jednog od softwera za praćenje i prisluškivanje.
Današnja NSA je odraz Grupa „MJ-12“ i Pl-40 u vezi svih programa sa NLO-ima. Ogromna količina dezinfomacija se
namerno ubacuje i širi na polju istraživanja NLO. Svi svedoci i učesnici bilo kog od njihovih programa nalaze se pod
neprestanim nadzorom. Od svih njih bili su prisiljeni da podnesu Zakletvu o tajnosti, pre nego što su počeli raditi na
nekim od ovih programa. Kršenje ove zakletve povlači neke od sledećih konsekvenci: verbalna opomena zajedno sa
ponavljanjem zakletve, stroga opomena, ponekad praćena fizičkim i psihičkim zlostavljanjem, progamiranje psihe
individue, s ciljem prouzrokovanja jake depresije koja na kraju rezultira samoubistvom, ubistvo individue na način
koji ukazuje da se radi o samoubistvu ili nesreći, čudne i iznenadne „nesreće“, uvek fatalne prirode, zatvaranje u
ustanove za mentalno poremećene osobe, gdje im se kasnije raznovrsnim tehnikama vrši „ispiranje mozga“ i
mentalno programiranje. Te individue se kasnije otpuste sa promenjenom ličnošću, identitetom i memorijom.
Dovođenje određene osobe unutar organizacije, gde joj se omogućava nastavak s radom, ali pod pojačanom
kontrolom. To su obično ustanove zatvorenog tipa sa vrlo malo kontakta s spoljnim svetom. Tu se mahom radi o
podzemnim bazama. Sve osobe za koje se smatra da su stigle previše blizu do istine tretiraju se na ovaj način. MJ-
12/NSA će po svaku cenu pokušati da očuva svoje vrhunske tajne.

Dokument: IRS-28 – Kod: IRWING/7 – MAT-ORM, 26.01/AB/7 - Na osnovu svih ovih godina istraživanja, sada
možemo da navedemo ove činjenice o vanzemaljcima na Zemlji: Vanzemaljske letelice rušile su se u nekoliko
navrata na našoj planeti. Vanzemaljske letelice dolaze iz „ultra-dimnzionalnih” oblasti, kao i oblasti unutar naše
dimenzije. Rani pokušaji vlade SAD da dođu do tehnologije vanzemaljaca bili su dosta uspešni. Američka vlada je u

~ 172 ~

nekoliko navrata u novijoj istoriji držala vanzemaljce i kao taoce. Američka vlada je izvodila autopsije na leševima
vanzemaljaca. Obaveštajne službe američke vlade sprovodile su i još uvek sprovode operaciju zataškavanja
prisustva vanzemaljaca na zemlji i cele situacije u vezi s njima. Vanzemaljci ljude kidnapuju, muče, ubijaju,
unakažavaju itd. Vanzemaljci su trenutno među nama i kontrolišu različite elemente ovoga društva. Vanzemaljci
imaju svoje baze na Zemlji i Mesecu. Američka vlada je sarađivala sa vanzemaljcima sa svrhom razvijanja tehnologije
gravitacione propulzije, laserskog oružja, kontrole uma ljudi itd. Milioni goveda su mutilirani od strane
vanzemaljaca. Oni, isto kao i američka vlada odgovorni su za mutilacije goveda, mada zbog različitih razloga. Mi
živimo u multidimenzionalnom svetu koji je isprepleten i posećivan od strane različitih entiteta iz drugih dimenzija.
Neki od njih su dobroćudne prirode a neki ne. Postoji oko 160 vanzemaljskih formi za koje znamo da su nas posetile.
Baza našeg genetskog razvoja i religija počiva na intervenciji zemaljskih i vanzemaljskih entiteta. Istina o našoj
stvarnoj tehnologiji (američke vlade) daleko prevazilazi onu koja je poznata javnosti. Celi tzv. kosmički program
američke vlade je samo jedna od operacija zavaravanja javnosti. Ljude masovno ubijaju kako bi se sakrile činjenice
u vezi istinske situacije. CIA i NSA su toliko duboko zahvaćene, da bi istina o njihovim aktivnostima izazvala kolaps
ovih organizacija. Činjenice govore u korist prisustva vanzemaljaca na zemlji u toku 5-10 hiljada godina. Naša
civilizacija je jedna od mnogih koje su egzistirale u poslednjih milijardu godina, (vremenskom periodu galaksije
Mlečnog Puta).

Glavni padovi NLO, prema ultra-tajnim dokumentima: Novi Meksiko, SAD Rozvel, San Augustin 1947-48. Uzrok:
Zahvaćeni zracima novog eksperimentalnog radara. Kalifornija, pustinja, SAD, 1952, uzrok nepoznat. Meksiko,
pustinja Sonora 1955, uzrok nepoznat. Florida, Everglejds, SAD, 1959, uzrok: zahvaćen radarom. Teksas, Dejton,
SAD 1961, uzrok je nepoznat. Brazil, Mato Groso, 1966 uzrok je nepoznat. Urugvaj, Salto, 1970, uzrok je nepoznat.
Brazil, Amazon, 1976, uzrok je nepoznat. Meksiko, Meksički Zaliv, 1979, uzrok je nepoznat. Argentina, Andi 1979,
uzrok je nepoznat. Aljaska, Fairbanks, SAD 1981, uzrok je kvar na letelici. Neki od njih dogodili su se u Evropi, Africi,
Kini, Sovjetskom Savezu i Australiji. To je samo par njih za koje se navodno zna.

Tvorci pomenutih dokumenata su izvršili tzv „Klasifikaciju vanzemaljaca”: Gosti - vanzemaljci pozvani da borave
na Zemlji od strane vlade SAD.

Posetioci - vanzemaljci koji su došli na našu planetu iz nama nepoznatih razloga. Zatvorenici - vanzemaljci
zarobljeni od strane američke i drugih vlada.

Naučnici - vanzemaljci koji borave na Zemlji u naučne svrhe.
Upadači - vanzemaljci koji su opasni po našu civilizaciju jer nemaju nikakvog respekta za naše društvo. Neutralci
- vanzemaljci koji samo posmatraju našu civilizaciju ali se nikada direktno ne upliću.
Kolonizatori - mala grupa vanzemaljaca koja je odlučila da živi s nama (slični nama).
Interaktori - male grupe vanzemaljaca koji su odlučili da manipulišu našom istorijom i da je menjaju gdje god i
kad god je to moguće.
Po njima postoji 160 ili više nama poznatih vanzemaljaca koji posećuju Zemlju u današnje vreme. Ovo su neki od
najčešće „viđenih” tipova:
Grejsi (Greys - Sivi), tip jedan, - poznati i kao Rigelijanci, jer potiču iz zvezdanog sistema Rigel. Visoki su oko 120
cm, imaju velike glave sa velikim kosim očima. Oni poštuju samo tehnologiju i nije ih briga za nas. Njih je Vajtli
Striber (W. Strieber) popularizovao u svojoj knjizi kod nas prevedenoj pod imenom „Pričešće” (Communion). Striber
je bio čovek koji je bio opsednut paranormalnim. Sama slika tih vanzemaljaca je došla iz glave ljudi. Navodno su
ovim spodobama za opstanak potrebne vitalne biološke supstance koje uzimaju od nas zemljana.
Grejsi - Sivi, tip dva - dolaze iz solarnog sistema Zeta Retikula 1 & 2. Generalno, slični su onima tipa jedan, iako
im se razlikuje raspored prstiju na ruci a i lica su im malo drugačija. Ovi Grejsi su tehnički razvijeniji od onih tipa
jedan . Imaju određen stepen zdravog razuma i u nekom smislu su dosta pasivne prirode.
Grejsi - tip tri - klonirane forme gore navedenih tipova 1 i 2. Usne su im tanje ili ih uopšte nemaju. Oni su pokorni
Grejsima 1 i 2.
Nordijci (Nordics, Blondes, Swedes) - Slični su nama. Imaju plavu kosu i plave oči (mada neki imaju smeđu kosu
i oči, i nešto su niže visine). Oni neće da krše zakon neuplitanja, da bi nam pomogli.
Klonirani Nordijci - oni su slični nama, mada im koža ima malo sivkaste tonove. Radi se o klonovima
kontrolisanima od strane Grejsa tipa 1.
Intra-dimenzionalni entiteti – (ne para-terestrijalni) – Ovi entiteti mogu uzeti raznolika obličja. Niski humanoidi
- visoki su do 80 cm, sa plavičastom bojom kože.
Dlakavi patuljci - visoki su oko 120 cm i teški oko 20 kg. Često su viđani u Meksiku, na području mesta Čihuahua.
Visoka rasa - Liče na nas ali su visoki oko 220 cm i više. Udruženi su sa Nordijcima.
Ljudi u crnom (Men in Black) - orijentalnog su izgleda i maslinaste boje kože. Nose crna odela i naočare. Možda
je i Edi Marfi jedan od njih. Treba se čuvati.
Ovaj popis je popis bića kakva su se mogla naći u nordijskim i germanskim legendama, Trolovi, Gnomi, patuljci,

~ 173 ~

kao i bića iz drugih legendi, koja su slična ali su za ove potrebe modifikovana.
Ufolozi tvrde da su vanzemaljci ti koji su uspeli da „pobede“ vreme. „Vreme je jedan od najvažnijih aspekata u

vezi ove tematike. Ono u svemu tome, igra jednu čudnu ali značajnu ulogu. Deo odgovora možda ne leži u zvezdama,
nego u satu koji kuca pored vas. Planeta Zemlja postoji u tri dimenzije a mi se možemo kretati u mnogim pravcima
koji su u okviru te tri dimenzije. Prostor ne postoji, osim u slučaju kada ga mi učinimo da postoji. Za nas je prostor
između atoma u materiji toliko mali da ga možemo izračunavati samo hipotetičkim merama, ali u slučaju kada bi mi
živjeli na jednom atomu i kada bi naša veličina bila u srazmeri s njim, onda bi nam se udaljenost do sledećeg atoma
činila strahovito velikom. Postoji jedna druga zemaljska mera koju čovek koristi i koja se zove vreme. Za razliku od
ostale 3 dimenzije, čini se da nas je vreme zarobilo. Vreme je postalo za nas nešto što je realno i kako se čini, bez
njega ne bi bili u stanju ni da živimo. Međutim, vreme u stvarnosti ne postoji. Ovaj momenat za nas postoji, ali da li
to znači da neko drugi, u nekoj drugoj galaksiji, deli isti ovaj momenat s nama? Stvarno – ne. Fenomen NLO-a je
kako se čini kontrolisan, što znači da se ponaša prateći inteligentne načine ponašanja. Ako su ti objekti sami po sebi
manifestacija energija viših frekvencija, onda nešto mora da manipuliše tim energijama, na neki način, i svodi ih na
vidljive frekvencije, sa stanovišta ljudske percepcije. Oni uzimaju formu koja se za nas čini da je fizičke prirode i
izvode aktivnosti koje su inteligentne prirode.“

Tako, dolazimo i do izvora a taj izvor je oblik inteligentne energije koji operiše na jednoj višoj tački Vibracionog
Spektra. Vibracije različitih frekvencija inače prožimaju ceo univerzum i održavaju jednaku kontrolu nad svakim
njegovim delom. Zbog svoje veoma visoke frekvencije taj izvor nema potrebu da obnavlja samog sebe na način koji
bi bio prihvatljiv i razumljiv za naše prirodoslovne nauke. On može stvarati i rastvarati materiju manipulušući
energijama nižih frekvencija. Takav jedan proces bi bio neprekidan, jer ne sadrži u sebi vremensku komponentu, on
egzistira izvan svih vremenskih polja. On je večan jer se nalazi zatvoren u tro-dimenzionalnom prostoru. Naš prvi
zaključak je da NLO potiču iz jedne oblasti koja se nalazi izvan naše vremenske oblasti, odnosno, ciklusa. Naš drugi
zaključak je da oni koji obitavaju na toj ravni postojanja imaju kompletno znanje o svemu što se dešava s nama, čak
i pojednačno gledajući, jer vreme i prostor nisu apsolutni. Radi se o tome da, gledano s tačke gledišta jedne više
inteligencije, ljudski događaji se odigravaju simultano. Ukoliko jedna viša inteligencija pokuša da komunicira sa
nekim nižim životnim oblikom, sve vrste problema istovremeno iskrsavaju. Komunikacija se mora odvijati na način
koji je prihvatljiv i razumljiv za niža živa bića. Fenomen NLO-a je u mnogim slučajevima reflektivne prirode; tj.
pojedinac doživljava manifestacije koje su skrojene po njegovoj ličnoj meri, odnosno, meri njegovih individualnih
verovanja i stavova. Oni koji su kontaktirani od strane vanzemaljaca, dobijaju od njih one informacije koje su u većini
slučajeva u skladu s njihovim dotadašnjim verovanjima.“ Ovo je vrlo važno, jer teoretičari Nju Ejdža tvrde da se
Maitreja, „duhovni učitelj sveta“ pojavljuje u svakom delu sveta naš onako kako Učitelja ili Mesiju doživljavaju u
dotičnoj veri ili kulturi, tako da je za tradicionalne hrišćane Hrist Maitreja, za šiitske muslimane imam Mahdija, za
budiste Peti Buda. Anonimni autor ovog dokumenta je sasvim „na liniji“ sa Novodobašima i objašnjava svemir na
njihov način. Uz to će svaki čitalac primetiti veliku kontradiktornost. Vanzemaljci koji su nadvladali vreme, preskaču
dimenzije, menjaju oblik dolaze na seciranje kod Amerikanaca, koji ih obaraju. I vanzemaljci a i Nju Ejdž su iz iste
masonsko – okultno satanističke kuhinje, tako da sličnosti nemoj da vas čude.

„Naučnici koji se bave proučavanjem NLO-a, i koji već imaju neke svoje određene teorije u vezi s tim, nađu se
zatrpani sa, na prvi pogled, pouzdanim izveštajima i činjenicama koje bi trebale da podržavaju te njihove teorije.
Ruski naučnici su već imali toliko iskustva s tim reflektivnim faktorom da ih je to nagnalo da počnu da sprovode celi
niz eksperimenata koji su potvrdili da je najveći deo tih podataka namerno izmišljen, tj. da se radi o lažnim
podacima. Svedoci nisu ti koji to smišljaju, nego su i oni takođe obične žrtve manipulacije. Očigledna svrha svih tih
lažnih podataka je da se stvori opšta konfuzija ili da se naučnici, kao i većina ljudi odvedu na stranputicu. Dosta toga
imalo je ulogu da podržava određena verovanja koja su trebala da igraju ulogu kamena temeljca s kojeg bi se kasnije
zakoračilo prema nekoj višoj, kompleksnijoj istini. Cele generacije ljudi su došle i prošle, srećno vjerujući u laži koje
su im servirane, nesvesni da služe samo kao jedna karika u lancu.

Planeta Zemlja je pokrivena koridorima (prozorima, tunelima, kapijama) koji vode u neke druge nevidljive
svetove. Mi imamo instrumente za njihovu detekciju, koji mogu pouzdano da odrede gde se ti koridori nalaze. Kad
se odlučimo da ih koristimo, videćemo da ti prozori predstavljaju žiže ili fokusne tačke talasa supervisokih
frekvencija. To su zraci jednog praiskonskog znanja. Ti zraci mogu dolaziti iz pravca Oriona ili sazvjeđa Plejada, kako
neki naši naučnici tvrde, ili one mogu da budu dio jedne velike sile koja se prostire cijelim univerzumom, ili možda
potiču sa zvezdanog sistema Antaresa.“ (NN autor, jedan od potpisnika dokumenta „Plava planeta“. Nije u pitanju
ufolog – istraživač Denikenskog tipa).

Dati materijal dolazi od osoba koje znaju za postojanje podzemne baze Duls (Dulce). To su ljudi koji su radili u
laboratorijama, ljudi koji su oteti i dovedeni u bazu, ljudi koji su pomagali u konstrukciji baze, osobe iz obaveštajnih
službi (NSA, CIA, itd...), te određeni NLO istraživači. Ova informacija je namenjena onima koji se ozbiljno interesuju
za bazu Duls. Tekući izveštaj napravljen je od strane insajdera koji se potpisao kao J.B.Š. (Kod : SR24.3B7). Ovo

~ 174 ~

postrojenje predstavlja genetsku laboratoriju i povezan je sa Los Alamosom, pomoću tzv. Tjub Šatla (Tube – Shuttle).
Deo istraživanja je vezan za genetske posledice koje se javljaju usled radijacije (mutilacija i ljudska genetika).
Istraživanja takođe obuhvataju i proučavanje vanzemaljskih subjekata. U septembarskom izdanju iz 1950, „Efekti
atomskog oružja“, napravljenom za i u saradnji sa američkim sekretarijatom odbrane i američkom komisijom za
atomsku energiju, a pod supervizijom naučne laboratorije iz Los Alamosa, govori se o opravdanosti postojanja
podzemnih baza. Na stranici 381 piše sledeće:

„Ne postoje poteškoće u konstrukciji i izgradnji različitih vrsta podzemnih objekata. Objekti mogu biti izgrađeni
u postojećim rudnicima ili se oni dodatnim iskopavanjem mogu prilagoditi za tu svrhu. Pre više vekova, ljudi sa
površine zemlje, neki kažu da je reč o Iluminatima, su sklopili pakt sa vanzemaljcima koji se skrivaju duboko pod
Zemljom.“ Ovo je delimično tačno, samo što to nisu bili baš piloti letećih tanjira.

„Vlada SAD je 1933. godine, pristala da menja ljude i životinje u zamenu za vanzemaljsku tehnologiju, te im
omogućila da koriste neometane podzemne baze na zapadu SAD. Posebna grupa ljudi od strane vlade SAD-a je
oformljena kako bi sklopila dogovor sa vanzemaljskim bićima. Godine 1940, „Alien Life Forms“ (vanzemaljske
životne forme - ALFs) počinju svoje operacije i kretanja, koje su do tada uglavnom bile koncentrisane na području
centralne i južne Amerike, polako prebacivati na područje SAD.

Kontinentalna raspodela je veoma značajna za ove specifične entitete, a jedan od razloga za to jesu stene koje u
sebi sadrže magnetne osobine te visoko-energetsko stanje plazme. Područje SAD-a im odgovara zbog velike
koncentracije prirodnih izvora energije (munje, uragani...), zbog mnoštva podzemnih voda i sistema velikih špilja,
područja atmosferskih jona itd. (Zar im Sibir ne bi više odgovarao? Prim. Aut). Ova specifična vrsta vanzemaljaca
sebe naziva domorocima. Oni su antička vrsta, potomci humanoidnih reptila, nastali njihovim mešanjem sa nešto
primitivnijom rasom Uni-Terestrijalaca, koji su uspeli preživeti. Naime, oni predstavljaju nepoverljivu vrstu koja
manipuliše agentima plaćenicima iz druge vanzemaljske kulture tzv. Drako reptilima, koji su došli na Zemlju kao
njihova drevna predstraža pre dolaska pravih Uni-Terestrialaca, kako bi je koristili kao svoj poligon ili reon
koncentracije. Međutim, vanzemaljske kulture se spore oko toga čiji program je najbolji i čiji se program treba
prihvatiti u smislu za što i šta bi kao takva, planeta Zemlja njima trebala predstavljati. Baza Duls predstavlja
zajedničku bazu vlade SAD-a i vanzemaljaca. Ona nije jedina koja je sagrađena u suradnji sa vanzemaljcima. Druge
baze se nalaze smeštene u Koloradu, Nevadi, Arizoni, na Aljasci itd. (Ova priča je postala hit poslednjih godina kada
su izašle knjige Dejvida Ajka („Najveća tajna“) o ljudima u vrhu svetske vlasti, koji kad ostanu sami sebe pretvaraju
u iguane i plivaju po kadi. Prim. Aut).

Početkom leta 1947. godine, vojne trupe su počele dolaziti u to područje. Lokalno stanovništvo se prieća da je
vojska izgradila cestu kojom su svakodnevno prolazili kamioni, koji su prevozili različitu opremu. Na sebi su imali
oznaku firme „Smit Korp“ iz Paragos Springsa, Kolorado. Takva firma danas ne postoji niti postoje ikakvi podaci o
njoj i špekuliše se da je njihovo prisustvo na tom području i navodni rad oko nabavke balvana za drvnu industriju,
ustvari bio paravan za izgradnju baze, jer nije primećen nijedan balvan kog su prevozili, već samo teška
mehanizacija. Kasnije je taj put blokiran i uništen. Firma „Rand Korporacija“ je bila uključena u izradu geološke
studije o pogodnosti i sastavu tla oko obližnjih jezera radi mogućeg korišćenja u gradnji baze. Većina jezera u blizini
Dulsa su veštački stvorena po zahtevu vlade SAD-a, a kao pomoć za Indijance koji tu žive. Takođe, tu je i najveći
generator prirodne energije, brana na Navahu, kao i izvorište Elvado koje predstavlja podzemni ulaz u bazu Duls.
Ako je kompanija Rand majka „rezervoara pameti“, onda se „Ford Fondacija“ mora smatrati za oca. Randova
tajnovitost se ne odnosi samo na njihove izveštaje, nego je to primetno na njihovim konferencijama i sastancima.
Na strani 645, „projekta Rand“, koji se odnosi na izgradnju podzemnih kompleksa piše sledeće: „Avioni, brodovi i
automobili su dali čoveku mogućnost da njima putuje po površini Zemlje, dok će mu tuneli i mašine za bušenje,
otvoriti vrata u podzemni svet.“ Rand korporacija se pominje kao visokopozicionirana u hijererhiji Novog svetskog
poretka.

U septembarskom izdanju magazina „Omni“ iz 1983. na strani 80, prikazana je slika podzemne Mšine na
nuklearni pogon u Los Alamosu, koja je u stanju da probuši svaki kamen (stenu) na koji naiđe, tako što vrši njegovo
„topljenje“ tj, kamen se pretvara u vruću magmu, te nakon prolaska mašine – hladi i učvršćuje. Rezultat toga je
tunel sa savršeno glatkim zidovima. Ovi tuneli se uglavnom koriste za tzv. Tjub Šatlove (Tube-Shuttlove), na elekro-
magnetni pogon, kojima je moguće putovati na velike udaljenosti velikom brzinom (naravno podzemnim putem).
Spomenuti tuneli povezuju tzv. „carstvo podzemnih kompleksa.“ Ljudi koji žive običnim životom i koriste svoja vozila
na fosilna goriva i ne znaju kakve se tehnologije poznaju i kriju, jer kada bi se obelodanile i koristile masovno, zna
se da bi putovanje bilo dosta brže i neuporedivo jeftinije, ali to svetskim biznis - lopovima ne odgovara. Električna
energija i pogonska goriva mogu da budu besplatni ili dosta jevtini, ali kako bi postojali monopoli i bogatili se
pripadnici manjine.

Na simpozijumu održanog od strane Rand Korporacije, bilo je preko 650 prisutnih zvanica, čiju su većinu činili
predstavnici uglednih industrijskih kompanija kao :

~ 175 ~

Dženeral Elektrik (General Electric) - visokopozicionirana u sistemu Novog svetskog poretka. Suvlasnik medijske
kuće NBC

Hjuz Erkraft Kompani (Huges Aircraft Company)
Sandia Corporation
Volš konstrakšn Kompani (Walsh Construction Company)
Colorado School of Mines
AT&T – American telegraph & telephone
Nordgrup korporacija (Northgroup Corporation)
Stanford Riserč Institut (Stanford Research Institute) jedan od glavnih faktora u ostvarivanju planova Novog
Svetskog poretka.
Evo šta Predrag Anđelić, pisac i istraživač kaže o planovima zlikovačkog establišmenta, pominjući naše prijatelje
iz pomenutog Instituta Stanford: „Da bi se oslabio moral nacije i demoralisala radnička klasa, treba stvoriti u dužem
periodu vremena, na širokom planu, masovnu nezaposlenost. Kako se broj radnih mesta smanjuje, u skladu sa
konceptom „nulte postindustrijske stope privrednog rasta” Rimskog kluba, demoralizovani i obeshrabreni radnici
okrenuće se alkoholu i drogama. Mladi će se kroz rok kulturu i narkomaniju ohrabrivati da ustanu protiv društvenog
„status kvo”, uništavajući na taj način okvire porodičnog života i tradicije. Komitet 300 je naložio „Tavistok” institutu
da pripremi matricu za postizanje ovog cilja. „Tavistok” je angažovao „Stanford riserč”, da sprovede ovaj projekat
pod rukovodstvom profesora Vilisa Harmona. Poduhvat je postao poznat pod imenom „Zavera Akvarijus” (Vodolija).
Ovo upravo osećamo. Smišljeno uništavanje preduzeća, nezaposlenost i beznađe dovodi do narkomanije, kriminala,
prostitucije, samoubistava. Pozicija i opozicija se optužuju za ovakvo stanje ali su i jedna i druga deo jedne ekipe i
jednog plana.
Behtel Korporacija (The Bechtel Corporation) - Behtel predstavlja super-tajnu korporaciju, oformljenu 1896.
godine, sa mnoštvom ogranaka širom sveta. Neki kažu da Behtel Korporacija u stvari predstavlja „Vladu u senci“, i
da je desna ruka američke centralno obavještajne službe – CIA. Najznačajnije položaje u vladi SAD-a upravo drže
bivši oficiri iz Behtel-a. Oni su deo „Mreže“ sistema kontrole koji povezuje trilateralu, C.F.R, (Savet za Inostrane
odnose), Red Prosvetitelja - Iluminata(kult „Svevidećeg Oka“), kao i drugih tajnih okultnih grupa i organizacija iza
kojih one stoje.
Baza Duls se sastoji od centralnog dela, bezbednosnog dela, nekoliko foto laboratorija i drugih laboratorija. Što
se dublje ide u sam kompleks, bezbednosne mere su veće. Ovaj kompleks, koji se sastoji od više podzemnih nivoa
(spratova), osiguran je i sa preko 3.000 kamera, postavljenih na mnoga mesta, uključujući laboratorije, ulaze i izlaze
iz baze. Postoji preko sto tajnih izlaza/ulaza u bazu. Mnogi od njih se nalaze oko mesta Arhuleta Mese, drugi su
južno od Duls jezera, dok su neki daleko na jugu kao npr. u Lindrithu. Najdublji nivoi kompleksa, povezani su sa
prirodnim pećinskim sistemom. Osoba koja je radila na izgradnji baze (CR- 24/ZM, 35-Datoteka IV), koja je imala
ovlašćujuću propusnicu „Ultra 7-B“ svedoči sledeće : „Postrojenje se sastoji od najmanje sedam nivoa, bar ja znam
za toliko, mada verujem da ih je više. Većina vanzemaljaca je stacionirana na petom, šestom i sedmom nivou. Na
petom nivou se nalaze njihovi stambeni kompleksi.“ Kao ministar energetike SAD, Džon Herington (John
Herrington), je imenovao laboratoriju i nacionalnu laboratoriju Los Alamosa (Novi Meksiko), glavnim genetskim
istraživačkim centrima koji će raditi na delu projekta dešifrovanja ljudskog genoma. Ljudski genom sadrži genetski
kodirane instrukcije koje objašnjavaju kako dolazi do transformacije jedne ćelije u biološko biće. „Projekt
dekodiranja ljuskog genoma će zasigurno imati do sada najveći direktni uticaj na ljusku vrstu, nego bilo koje naučne
inicijative do sada“, rekao je David Širli (Shirley), direktor Berkli (Berkley) Laboratorije. Znamo da ono što oni rade
može samo da donese zlo.
U tajnosti, ovaj projekat istraživanja se već duže vreme obavlja u podzemnoj bazi Duls. Na šestom nivou baze
Duls, nalazi se (privatno nazvana „Sala noćnih mora“) laboratorija za genetsko istraživanje. Izveštaj jednog od bivših
radnika, (CR 24/ZM, 52-Dosije VII) koji je vidio bizarne eksperimente, kaže sledeće : „Video sam ljude sa dva ili više
pari nogu, bića kojima je dio tijela bio ljudski, a drugi kao u hobotnice. Takođe sam video ljude-reptile, krznena bića
sa ljudskim rukama koja plaču kao male bebe, oponašaju ljudske riječi, kao i veliku količinu ljudi nalik na guštere,
koje su držali u kavezima. Takođe tu se nalaze i ribe, kitovi, ptice i miševi koji se teško mogu uporediti sa i jednom
od ovih viđenih vrsta. Postoji više kaveza unutar kojeg se nalaze krilati humanoidi, groteska bića nalik na slepe
miševe visine od tri do sedam stopa. Takođe, često sam viđao ljude u kavezima, uglavnom zbunjene ili drogirane,
ponekad su plakali i molili za pomoć. Rečeno nam je da je se radi o beznadežnim psihijatrijskim slučajevima, i da se
na njima vrši testiranje visoko rizičnih droga u cilju njihovog mogućeg ozdravljenja. Rečeno nam je da ne
razgovaramo niti sa jednim od njih i mi smo naravno to poslušali i verovali u datu priču.“ Znači, nema nikakvih
vanzemaljaca. Ovo su mesta gde se vrši genetski inženjering i eksperimenti na ljudima.
Ovakva vrsta entiteta se, po izjavama ljudi koji su bili oteti i ljudi koji su bili u bazi, u velikim količinama „uzgaja“
unutar baze. Baza Duls je najpoznatije mesto na kojem se ova aktivnost vrši, iako postoji još dvadeset šest baza u

~ 176 ~

SAD, koje imaju slična postrojenja. Pripadnici Delta Grupe, ili Delta odreda, specijalne jedinice vojske, koji
obezbeđuju ovu bazu su viđeni da nose oznake u obliku crnog trougla na crvenoj pozadini. Delta je četvrto slovo
grčkog alfabeta, ima oblik trougla, i liči na mnoge masonske simbole u obliku trougla i piramide. Svaka baza poseduje
sopstveni simbol. Simbol baze Duls je trougao sa grčkim slovom Tau (T). Kada se simbol obrne, vrh trougla pokazuje

na dole. Inače Tau je simbol Tamuza,
paganskog sina boga Sunca, koje je vrhovni
„bog“ masona, svetlonoša, i ne kriju – Lucifer
(Ralph Epperson – „Novi svetski poredak“).
Obezbeđenje baze nosi kombinezone (slične
pilotskim), sa simbolom baze koji se nalazi na
gornjem levom uglu. Standardno oružje im je tzv. „Fleš Gun“ koji je efikasan kako protiv ljudi navodno tako i protiv
vanzemaljaca. Za identifikaciju koriste čitače retine oka (mrežnjaće) u odnosu na nekadašnje identifikacione kartice,
koje se sada koriste za otvaranje vrata i liftova. Nakon što se dođe do drugog nivoa baze, svako se izmeri go, zatim
mu se daje uniforma. Posetioci dobijaju bele kombinezone. Ispred svih osetljivih delova baze, nalaze se čitači retine
oka, kao i vage koje su smeštene ispod ulaznih vrata, pokraj kontrole za njihovo otvaranje. Proveravaju se dozvole
za kretanje, zatim identitet i težina. Bilo kakva promena težine uključuje alarmni sistem.
Nikome, bez posebnog odobrenja nije omogućeno da unosi ili iznosi bilo šta iz osetljivih područja. Sve što je
neophodno, dobavlja se putem sigurnosnih transportnih sistema. Vanzemaljski jezički simboli Grejsa i Nordijaca se
nalaze na mnogim mestima unutar baze. Prilikom izgradnje baze, koje je vršeno u više faza tokom godina,
vanzemaljci su pomagali u projektovanju i izboru materijala za gradnju. Mnogi od delova koji su sastavljani od strane
radnika, bili su izrađeni tehnologijom koju oni nisu razumeli, dok je danas jasno da svi delovi, kada se sastave,
funkcionišu kao celina. Primer: liftovi nemaju nikakvih kablova i kontrolišu se magnetnim putem. Sistem magneta
je smešten unutar zidova. Ne postoje konvencionalne električne kontrole. Sve se kontroliše naprednom
magnetometrijom. To se također odnosi i na megnetno indukovani sistem osvetljenja. Nema običnih uređaja za
osvjetljenje, a svi su izlazi magnetski kontrolisani.
Područje Dulsa je imalo veliki broj prijavljenih slučajeva genetskog inženjeringa nad životinjama. Vlada i
vanzemaljci su koristili životinje za „psihološki rat“ protiv stanovnika Dulsa. Takođe, vanzemaljcima su te životinje
trebale za genetska istraživanja, ishranu itd. U knjizi „Vanzemaljcima i NLO trebamo mi a oni nama ne“ (ET's and
UFO's, they need us, we dont need them), Virgila „Posty“ Armstronga, govori se o vanzemaljskim operacijama u
području Dulsa. Spominje se kako su njegovi prijatelji Bob i Šaron jedne noći svratili u Duls i tu nameravali prenoćiti.
Izašli us na večeru i čuli lokalno stanovništvo kako glasno i otvoreno raspravlja o otmicama stanovništva od strane
vanzemaljaca, u svrhu eksperimentisanja. Takođe, vanzemaljci su otetima ugrađivali čipove u telo i glavu.
Stanovništvo je bilo preplašeno i ljuto, ali nisu mogli ništa da učine, jer su vanzemaljci imali odobrenje njihove vlade.
(Najlakše je bilo okriviti „vanzemaljce“ za ono što upravo rade ljudi. Neverovatno. Neko ko preleti pola svemira ili
se teleportuje, vlada gravitacijom i telepatijom ne bi trebao da otima životinje i ljude i ugrađuje im čipove i to u
saradnji sa Amerikancima. Prim. Aut). Nedavno, učesnici istrage koja je vršena na području Arhuleta Mese, primetili
su dve male leteće sfere. Ubrzo su se svi razboleli, i morali napustiti područje. Neki od stanovnika Dulsa nisu rođeni
u gradu, nego predstavljaju doseljenike koji su kako sami tako i u parovima sa decom dolazli u grad, početkom 1948
godine. Na nekim pozicijama u gradu, kao što su benzinske pumpe, prodavnice, barovi i restorani, zaposleno je
mnoštvo agenata čiji je zadatak da uoče svakoga ko bi mogao da naruši bezbednost vanzemaljaca i njihove baze. U
mestu Duls, nikada ne znate ko je ko. (Da, baš bi vanzemaljcima trebali vaši agenti da ih čuvaju).
Unutar baze Duls vrše se istraživanja uređaja tj. implantata, čipova, za kontrolu svesti (uma) kod ljudi, čipova
pomoću kojih su kontrolori u stanju da kontrolišu raspoloženje, budnost, otkucaje srca itd...
„DAPRA“ (Defence Advanced Research Projects Agency – Odbrana napredne istraživačke projektne agencije)
koristi ove uređaje za manipulaciju ljudima. Uspostavili su set prioriteta samog projekta, koordinirali u njegovom
izvođenju, i predvodili njegove mnogobrojne učesnike. Slični projekti su vršeni u bazi Sandia, od strane tzv. „Jason
Grupe.“ Potajno su koristili tzv. „Tamnu Stranu tehnologije“, a njene prednosti i korisnost krili od javnosti. Drugi
projekti su vršeni na području „Area 51“ u Grom Lejku u Nevadi, (kodno ime „Dreamland“), koja predstavlja nosioca
svih tekućih i nadolazećih projekata od kojih su neki : Elektro- magnetna inteligencija, (Elmint), Kod : Imperija
(carstvo), Kod : Eva, Projekt Prometej, Program sistema hibridne inteligencije, (HIS), BW/CW, Program Infracrvenog
sistema protiv u ljeza, BI-PASS, REP-TILES...
Istraživanja na Nivou 4, baze Duls, uključivala su ljude/vanzemaljce, istraživanja aure, kao i razne aspekte snova,
hipnoze, telepatije itd. U stanju su usporiti rad srca, koristeći „Delta“ talasne frekvencije, izazvati statički šok, i
reprogramirati čoveka putem veze kompjuter - mozak. Mogu uneti podatke i programirane reakcije u naš mozak.
Ulazimo u eru psiholoških tehnologija, što predstavlja razvoj tehnologije u cilju poboljšanja komunikacije između
čoveka i mašine. (Koja većini ljudi ima da donese više štete nego koristi). Nano-tehnologija, bio-tehnologija (bio –

~ 177 ~

čipovi), mikro-mašine, PSI-Wars (parapsihološki rat), Elektroničko brisanje pamćenja, (Edom), radio-hipnoza i Intra-
celebralna kontrola, (RHIC) kao i razni oblici kontrolisanja ponašanja pomoću: hemijskih agenasa (cheimtrails –
hemijski tragovi iz avionima na nebu), optičkih frekvencija, elektro-magnetnih (EM) frekvencija koji su usmereni na
samu „fiziku“ svesti. (sami ovi nazivi izgledaju veoma opasno. Psihološki rat, parapsihologija, uticaj na raspoloženje
na daljinu elektromagnetnim i radio talasima, sa zaprašivanje neba hemijskim agensima (Chemtrails), čipovanje
biočipovima, itd nema nikakve veze sa vanzemaljcima. Ima veze sa korporativnim fašizmom – Novim svetskim
poretkom i Orvelijanskom megadržavom koju nameravaju da stvore. Prim. Aut). Razvoj bio-tehnologije će
predstavljati revolucionarnu promenu u životu svakog čoveka na Zemlji. Pažnja! Fašizam je korporativizam. U našoj
interakciji sa vanzemaljcima smo prešli granicu sa koje nema povratka. Tako nam je zagarantovana jedna kriza, koja
će trajati sve do konačnog otkrića ili sukoba. Kriza je ovde, globalna i stvarna. Moramo ublažiti ili transformisati
prirodu nadolazeće katastrofe, i „oni“ će doći. Znanje o tome bi nas moglo spasiti. Većina sastanaka saveta Dulsa je
održana u Denveru, Koloradu i Taosu, Novi Meksiko. Oni nastoje zadržati ove informacije tajnima, ali Vi, čitajući ovaj
dokument, znate više od onoga što bi oni želeli da znate. Takođe postoje i podvodne baze u blizini obala Floride i
Perua. Više informacija će biti objavljeno od strane Vlade, u sklopu plana otkrivanja prisustva vanzemaljaca na
Zemlji, tada će javnosti biti prezentirane i slike, razna dokumentacija itd. (Oni i žele da većina poveruje u ove
dokumente iz projekta „Plava planeta“, jer su i pisani za lakoverne, predstavljeni kao istraživačko novinarstvo i
antielitistički. Da se ljudi ubede da vanzemaljci otimaju, čipuju i spremaju da zavladaju, a to ustvari rade ljudi, mnogo
zli ljudi. Poluistina je opasnija od laži. Navodni posetioci i radnici baze Duls koji su videli nepobedive vanzemaljce
koji vrše genetski inženjering i prave čipove za čipovanje ljudi, stvaraju hemijske agense za zaprašivanje stanovnika
su ljudi kojima je naređeno da se tako ponašaju, da „odaju tajnu.“ Idemo na još malo insajderskih priča, u koje će,
nažalost milioni da poveruju):

Baze vanzemaljaca: za vreme svoje okupacije, Grejsi su osnovali veći broj baza širom celog sveta, a pogotovo na
prostorima SAD. Jedna od tih baza nalazi se na područu poznatom kao Arčuleta Mesa (Archuletta Mesa), što je na
oko 5-6 km severozapadno od mesta Duls, u državi Novi Meksiko. Podatke o ovoj bazi dobili smo iz nekoliko različitih
izvora. Baza se prostire pod zemljom u dužini od oko jedan km, ispod indijanskog rezervata Apača (Jicarilla Apache
Indian Reservation) a to je ujedno i jedno od područja najviše zahvaćenih mutilacijama (sakaćenjima) goveda,
pogotovo nakon 1976 godine. Ova instalacija se nalazi pod zajedničkom upravom vanzemaljaca Grejsa i američke
vlade, kao deo zajedničkog projekta kooperacije, koji se još uvijek odvija između vlade i Grejsa. Podzemne baze
postoje i kod mesta Kirtland, kao i Holoman Air Force Base. Jedna od njihovih poznatijih baza u Engleskoj je baza po
imenu Bentvaters. Baza Duls je osnovana 1948 godine. Navodno je došlo je do izenadnog konflikta u vezi nekog
oružja, te je tako došlo do oružanog okršaja u kome je poginulo 66 ljudi, dok su četrdeset četvorica uspela da se
spasu. Jedan od preživelih bio je agent CIA koji je uspeo da za vreme svog boravka u bazi napravi dosta beleški kao
i da snimi dosta materijala video kamerom i običnim fotografskim aparatom. On se od tada skriva, i svakih 6 meseci
kontaktira petoricu ljudi kojima je ostavio kopije tog materijala. Po njegovim instrukcijama, osobe kojima je ostavio
taj materijal mogu da ga objave, ukoliko im se on ne bi javio. Negde 1987.g. neki od istraživača NLO dobili su nešto
od te dokumentacije, radilo se o 25 crno-belih fotografija, jednoj video traci i dokumentima koji su sadržavali neke
tehničke informacije u vezi tog zajedničkog projekta. U dokumentima se dosta diskutovalo na temu bakra,
molibdena, magnezijuma i kalijuma. Takođe se dosta diskutovalo o Bilu Koperu (William Cooper, bivši pripadnik
američke armije; autor knjige „Behold a Pale Horse“ (vidi bled konj – stih iz Otkrivenja) ubijen početkom 2002.) U
nekim od tih dokumenata bilo je dosta diskusije u vezi ultravioletne svetlosti i gama zraka.

U tim dokumentima se otkriva još jedan podatak na temu šta vanzemaljce navodno zanima, tj. tzv. „Tajna
Metagena“, i načini na koje ovi koriste krv uzetu od ljudi i goveda. U njima se tvrdi da neki od vanzemaljaca
apsorbuju molekule „hrane“ na taj način što stave ruke u krv, tj. koriste ih kao neku vrstu sunđera, prilikom ishrane.
Takođe se pominje da to nije jedino ono što njih interesuje, oni navodno eksperimentalno menjaju DNK goveda i
ljudi. Ovdje moramo uzeti u obzir genetski modifikovanu hranu koja nam se u poslednje vrijeme na silu gura na naše
trpeze Codex Alimentarius), osiromašeni uranijum itd. Čini se da ove supstance imaju sposobnost da postepeno
izmene genom čovjeka. Tu nam vanzemaljci ne trebaju

Nekim ljudima isperu mozak i koriste ih za distorziju (iskrivljenje) istine, neke muškarce održavaju u životu samo
zato što imaju visok broj spermatozoida u svojoj spermi, te ih koriste samo iz tog razloga. Ljudsku spermu takođe
koriste za menjanje DNK i stvaranje bespolnog stvorenja poznatog kao „Tip2“. Tu spermu, koju izmene raznim
biohemijskim procesima, stavljaju u materice žena a onda nakon nekoliko meseci odstranjuju fetuse, te ih onda
dalje razvijaju u veštačkim uslovima. Većina žena nije svesna niti se seća same otmice, kao ni događanja za vreme
njih, zbog mentalnih blokova koje im istovremeno usade. Neke od njih slučajno saznaju da su trudne, kao i to da je
fetus misteriozno nestao nakon određenog vremena. Neposredno nakon „rođenja“ ova stvorenja imaju prilično
ružan izgled, međutim, kada odrastu oni izgledaju kao normalni ljudi. Taj proces njihovog rasta ukupno traje samo
nekoliko meseci, međutim, njihov životni vijek je veoma kratak, manje od godinu dana. Žene koriste takođe za

~ 178 ~

rasplodne svrhe. Bezbroj žena je imalo iznenadan pobačaj negde u trećem mesecu trudnoće a većina njih nije ni
bila svesna da su bile trudne, dok se manji deo njih na neki način seti da im se nešto čudno dogodilo. Taj fetus je
obično mešavina DNK Tipa1 i Tipa2. Nakon što ga odstrane iz materice u trećem mesecu starosti, naknadno ga
uzgajaju u posebnim uređajima dizajniranim za te svrhe. Ovo je bilo otprilike ono o čemu se diskutovalo u „Duls
Dokumentima.“ Tu je bilo još par rukom nacrtanih skica kontejnera, odnosno, cilindara u kojima uzgajaju fetuse
onih skoro-ljudskih-bića.

U svakom slučaju, iz svih podataka koje smo do sada skupili, možemo sa sigurnošću reći da širom sveta postoje
podzemne građevine, baze i tuneli, kao i to da se one i dan danas još uvek grade. Postoje celi gradovi tamo dole,
između ostalog, i neki od njih nemaju nikakve veze s temom ovog dokumenta. Oni postoje dole već dugo, dugo
vremena. Na području SAD se nalaze glavne baze vanzemaljaca: (Fernbaks) Fairbanks, Aljaska, Grom Lejk (Groom
Lake), Nevada, Duls (Dulce), Novi Meksiko, Juta, Kolorado, Kalifornija. Teksas, Florida, Džordžija, Mejn, Nju Jork, Nju
Džersi, Vajoming.

Projekat BETA, Psihologija Grejsa: Rigelijanci nisu u stanju da se ponašaju po normalnim logičkim principima i
čini se da imaju više slabosti nego što ih imaju ljudska bića. Ne može im se verovati, zbog toga što im nedostaje
upravo taj logički sistem i što nisu u stanju da donesu individualnu konačnu odluku, bez odobrenja s vrha njihove
hijerarhije. Svi se nalaze pod kontrolom entiteta poznatog kao Čuvar (The Keeper), štaviše, čini se da ni taj entitet
nije krajnji autoritet. Pauza prilikom donošenja krajnje odluke može potrajati u nekim slučajevima i 12 do 15 sati.
Zbog ovakvog sistema kontrole, proces donošenja individualnih odluka Grejsa je veoma ograničen. Ako im se plan
ne odvija onako kako su ga zamislili, oni odmah postanu konfuzni. S psihološke strane gledišta, njihov moral skoro
da i ne postoji. Čini se da i u njihovim redovima dolazi do povremenih međusobnih sukoba čije uzoke možemo samo
nagađati, međutim, čini se da je u pitanju njihova psihička nestabilnost kao i nedostatak međusobnog poverenja.
Kakav je ovo karakter za bića koja navodno vladaju gravitacijom, telepatijom i neverovatnom tehnologijom. Ovo će
pre biti karakter ljudi. Izgleda da se veoma jako boje smrti, više nego mi, što predstavlja na neki način psihološku
prednost za nas. Njihove jače i slabije strane, koje smo istraživali i ispitivali, ispostavile su se upravo onakvim kako
smo i očekivali. Njihov um je njihova primarna snaga na koju se najviše oslanjaju i oni ga koriste kako bi kontrolisali
i manipulisali naše umove.

Radeći po nalozima humanoidnih rigelijanskih Grejsa, CIA i bivši nacistički naučnici razvili su i pustili u opticaj
razne maligne vrste bakterija i virusa, uključujući AIDS, kako bi eliminisali nepoželjne elemente iz našeg društva. (I
ovo je ljudsko! Prim. Aut). Grejsi, pogotovo Tip1, su bića koja su skoro kompletno bez emocija, ali mogu razviti neka
stanja slična ekstazi mentalno se povezujući sa različitim vrstama intenzivnih ljudskih emocija, koje se oslobađaju
kod čoveka u stanjima ekstaze ili agonije. Da li ovo objašnjava učestalu pojavu NLO u regionima u kojima se vode
ratovi, gde dolazi do masovnog uništenja, patnje i pogibije ljudi?

U SAD trenutno imamo nekoliko slučajeva potomstva vanzemaljaca i ljudi, koji žive zajedno. To je jedan
sociološki eksperiment koji sprovodi naša vlada. Kroz celu našu istoriju, kao i praistorijska vremena odvija se jedna
stalna genetska manipulacija čoveka od strane Ultra-terestrijalaca u njihovima pokušajima međusobnog ukrštanja
kako bi spasili, odnosno, održali svoju rasu. Nordijska rasa je takođe uzimala učešća u ovim eksperimentima, što čini
da mi danas djelimo s njima mnogo toga zajedničkog. Grejsi imaju sposobnost da se kamufliraju, odnosno pretvore
u visoke plavokose Nordijce uz pomoć svoje mentalne energije. Plavokosi Nordijci se, s druge strane, nikada ne
pretvaraju u Grejse. Neki Nordijci koje smo imali priliku da vidimo zajedno s Grejsima su fizički stvarni, međutim,
oni su zarobljeni od strane Grejsa. Njih su Grejsi ili paralizovali ili su im neutralisali njihovu sposobnost
teleportovanja kroz vreme i druge dimenzije. I plavokosi Nordijci i Grejsi imaju sposobnost da dezintegrišu materiju
u energiju i onda da reintegrišu tu energiju ponovo u materiju. Ova njihova sposobnost im omogućava da prolaze
kroz zidove i da otimaju ljude iz zatvorenih prostorija ili zaključanih auta. Radi se o bićima koja iz niže četvrte
dimenzije manipulišu našom dimenzijom. Kao takvi oni mogu da prolaze kroz materiju i manipulišu njome. Isto tako,
i Reptoidi i Grejsi se hrane našim biološkim supstancama samo dok borave u 3D. Normalno, u njihovoj prirodnoj
oblasti postojanja, tj. nižoj četvrtoj dimenziji, oni se hrane energijom specifičnih frekvencija koje ljudska bića
proizvode, kao na primer strahom. Za vreme svih ovih ratova, veštački „injženerisanih“ od strane njih, odnosno
njihovih podređenih - Iluminata, kao i katastrofa, unutrašnjih i spoljnih konflikata u kojima se programirano ljudsko
biće svakodnevno nalazi, oslobađa se ta energija specifičnih frekvencija kojom se oni hrane. Da bi oni mogli da
prosperiraju, ljudska bića moraju da pate. Tako nas drže u nekoj vrsti vremenske petlje, gde manipulišu nama i
našom istorijom kako njima to odgovara, dok malo kome od nas istovremeno padne na pamet sama mogućnost da
bi i mi mogli biti u odnosu na nekog drugog isto kao što su ovce u odnosu na nas. (Kako je ovaj autor ovde u pravu,
iako želi da prevari čitaoca. Samo se ne radi o vanzemaljcima, nego o demonima. Oni su nematerijalna bića, uslovno
besmrtni pali anđeli, koja manipulišu ljudima, onako kako ih savetuje njihov vođa, koji ih je i naveo na pobunu protiv
Stvoritelja. Oni se hrane ljudskom patnjom, a pomenuti Iluminati su ljudi u njihovoj službi, koji se klanjaju njima,
prodavši dušu đavolu za vlast, moć i bogatstvo. Prim. Aut).

~ 179 ~

Tehnologija američke vlade: U mnogim zemljama, u područjima na kojima su bili primećeni nepoznati leteći
objekti, mogli su se primetiti i helikopteri. U većini slučajeva ti helikopteri su bili viđeni zajedno sa NLO ili
neposredno nakon što je NLO bio uočen. Kada je došlo do pojave talasa misterioznih helikoptera u Engleskoj,
zabeležene izjave svjedoka govore o osobama azijatskog izgleda koje su bile u njihovoj posadi. Osobe sa kosim
očima, maslinastom bojom kože istočnjačkog izgleda već godinama se nalaze na periferiji ili u centru svih zbivanja
u vezi sa NLO. Tom Adams u „Stigmati“, objašnjava zbog čega su u neposrednoj blizini NLO letelica, pre ili kasnije,
primećeni i helikopteri i daje sledeća objašnjenja: helikopteri ustvari predstavljaju NLO, prerušene tako da izgledaju
kao zemaljske letelice, helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske i direktno su uključeni u
proces mutilacije (sakaćenje), helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske, ali nisu uključeni u
proces mutilacije, nego ga istražuju,helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske koja je
upoznata sa procesom mutilacije, njenom svrhom i onima koji je obavljaju, a njihovo prisustvo u tim područjima
ustvari ima za cilj skretanje pažnje sa njihove umešanosti u ceo proces. Misteriozni helikopteri ipak pripadaju
DELTA/NRO jedinici. Za normalni tok istrage vezan za pojavu mutilacije, jedinica šalje jedan helikopter sa timom od
sedam agenata, te dve daljinski upravljene, bespilotne letelice (RPV).

Neki elementi iz naše vlade stvarno žele da upoznaju javnost u vezi svega ovoga, dok drugi (elita) grčevito
pokušavaju da se pridržavaju svih sporazuma sklopljenih s Grejsima, (čitaj – demonima. Prim. Aut) jer su im ovi
obećali kako će im pomoći da prežive skorašnje katastrofe koje će zadesiti našu planetu i nakon njih ponovo ih
instalirati na rukovodeće položaje. Naša neposredna budućnost mogla bi nam doneti Novi svetski poredak ili
transformaciju ljudske svesti (što je po učenju Nju Ejdža veoma blizu, sa početkom nastupajućeg Doba Vodolije,
koje po nekima počinje 21. 12. 2012. Ima ljudi koji znaju da je establišment u dosluhu sa vragom, i nastoje da
upozore svet. Jedan od takvih je bio i jezuitski biskup Alberto Rivera. Prim. Aut). Bitka za ovo odvija se upravo u
ovom momentu.

Slučaj obdukcija od strane vanzemaljaca: - Grejsi i neki tipovi Norda su glavni od onih koji su odgovorni za otmice
miliona ljudskih bića (tokom većeg dela naše istorije) protiv njihove volje, i njihovo izlaganje intezivnim medicinskim
eksperimentima i drugim aktima nasilja. Te vanzemaljske sile su ovde i one već odavno koriste našu planetu kao
njihov glavni Uzgojni centar. Ovde se radi o jednom metodičnom, ultra- tajnom i podmuklom programu ili
eksperimentu koji se sprovodi nad ljudskim bićima koja žive na ovoj planeti i koji pobija sav onaj kosmički altruizam
koji se, na ovu temu, često može naći u literaturi Nju ejdž tipa. Nju ejdž pokret, upravo je i smišljen iz razloga da
zamagli vidik ljudskim bićima. Taj pokret se karakteriše jednim nerealnim idealizmom koji se ekskluzivno
koncentriše samo na dobroćudne i duhovne motivacije naših vanzemaljskih posetilaca, kao i duhova, vila, vilenjaka
i mitoloških bića. (Nju Ejdž jeste prikazan kao nešto lepo, ali je đavolska prevara. Svi uživaju u pričama o dobrim
vilama, i dobrim duhovima koje bi želeli da prizovu, da im ti duhovi ispune želje, ali se iza njih krije đavolska prevara
jer kaže reč Božja: „Jer se sam đavo pretvara u anđela svetla“ (2. Korinćanima poslanica 11.14.) Autor ovog teksta
sada želi da Nju Ejdž poistoveti sa drugim religijama, kao nešto dobro, a da vanzemaljce stavi na suprotnu stranu
kao moguću opasnost za svet. Prim. Aut).

U suštini, vanzemaljci, su za nas jedna nepoznata agentura, koja ispoljava jedan striktno hladan i klinički odnos
prema ljudskim bićima. Radi se o „tuđincima“ (aliens) nehumane prirode. Fenomen samih otmica, prema mnogim
izvještajima, skoro uvek je vezan za NLO i njihovu posadu. Međutim, čak i oni najiscrpniji izveštaji od strane svedoka,
koji u detalje opisuju planete i sazvežđa odakle određeni vanzemaljci potiču, sadrže mnogo elemenata koje možemo
svrstati u kategoriju „što je babi milo - to joj se i snilo“, kao i mnošto drugih obmana i dezinformacija čiji je cilj da
unesu konfuziju kod onih koji se bave proučavanjem ovog fenomena. Naučnici koji proučavaju ovaj fenomen
izloženi su obmanama isto kao što su i žrtve otmica izložene onoj zaslepljujućoj svetlosti, uključujući i „izgubljeno
vreme“. Do same srži ovog problema ne može se stići bez činjenica u rukama. Istraživači priznaju da se veoma brzo
nađu u ćorsokaku i konfuznoj situaciji, nakon što otpočnu sa proučavanjem nekog slučaja. S druge strane, žrtve
otmica moraju da podnose užasan bol, ostavljeni na milost i nemilost ovih vanzemaljskih sila, čiji postupci
narušavaju osnovne temelje ljudskog dostojanstva i blagostanja. Međutim, ovi alieni su veoma dobro svesni svojih
postupaka i ne prezaju ni od čega, kako bi zadovoljili svoje potrebe, kako za svoju egzistenciju tako i razmnožavanje.
Uostalom, kada se o tome radi, oni su isti kao i mi. Ovdje imamo posla s jednom oblašću koja prevazilazi naše
tradicionalne i kulturne načine razmišljanja i ponašanja. Ono što imamo na raspolaganju u proučavanju ovog
problema, to su samo oni izveštaji koji su uspeli da se probiju do nas kroz sve one barijere koje su postavljene s
ciljem prikrivanja i izolacije informacija u vezi sa NLO. Svaki put, oni koji su bili oteti, kada se podvrgnu hipnozi kako
bi im se „omekšala“ svest, pričaju skoro jednu te istu priču; skoro isti redosled događanja ili onoga što su primetili.
Mnogi od njih nisu prethodno imali nikakvog iskustva niti interesa u vezi NLO-a, pa čak nisu ni čuli o nekim knjigama
čiji autori pokušavaju da upoznaju javnost s ovom tematikom, kao na primer o knjigama čiji je autor Vitli Striber.

Sam njihov obim i način na koji se ove obdukcije izvode navodi na to da se ovde radi o jednoj operaciji ogromnih
razmera. Ljudi svih rasa, starosnih doba i oba pola, svakodnevno bivaju oteti. Naučnici već sada sa sigurnošću tvrde

~ 180 ~

da je produkcija hibridnih beba ono što dominira u planu i programu vanzemaljaca. Određen broj otetih osoba vraća
se nazad sa jednim specijalnim duhovnim osećajem ili pogledom na svoju ličnu ulogu u svemu tome, čak iako im je
bio nanesen bol ili su bili veoma grubo tretirani. Poslednja saznanja istraživača navode na to da su razni izvori iz
obaveštajne službe preokupirani tim religioznim aspektom NLO fenomena, i oni smatraju te izvore veoma
poverljivim. Oni su neobjašnjivo facinirani tom religioznom stranom stvari. Neki vanzemaljci gledaju na religiju kao
na najbolji način manipulacije i psiho-socijalne kontrole ljudi i oni je koriste do maksimuma za te svrhe. (Odlično
rečeno. Paganske religije, opscenski kultovi, veštičarstvo i spiritizam iza kojih i stoje đavolske sile su sredstvo da te
sile (demoni) zavladaju ljudima. Igranje u transu, samopovređivanje, hodanje po užarenom uglju, itd su
manifestacije „opsednutosti“ tim silama. Sve se poklapa, ali se još mora dokazati i objasniti. Prim. Aut).

Ovde moram naglasiti da Grejsi imaju tehnologiju koja je na hiljade godina ispred naše. Uz pomoć raznih uređaja
oni su u stanju usaditi u svest žrtve tzv. „paravan memoriju“ koja je u suštini lažna. Tako su u stanju da nekim od
žrtava obezbede i ekskluzivan razgovor sa „Isusom“, „devicom Marijom“ ili nekom drugom od ličnosti iz oblasti
religije, ili neki drugi duhovni doživljaj, zavisno o verovanjima date osobe. Čini se da su oni ti koji stoje iza kojekavih
religioznih čuda kao npr. pojave device Marije u Fatimi, i drugih fenomena, u svrhu „učvršćenja programa“ kod
narodnih masa.. Kontrola uma ljudi je jedan od najznačajnijih aspekata ove manipulacije. Pokazaće se da je tako, ali
smo tu da odredimo alternativu.

Mnogi istražitelji tvrde da su se već sada primakli relativno blizu samoj suštini problema. Danas postoji jedno
mnoštvo dokaza, činjeničnog materijala dobijenog upoređivanjem detalja iz mnogobrojnih slučajeva, uz pomoć
korištenja detektora laži i izučavanja psihologije ličnosti. Ti dokazi su neoborivi sa naučnog stanovišta. Sličnosti u
obliku i sadržaju veoma je važno znati, međutim, krajnji odgovor zahteva dodatni, spoljni dokazni materijal kako bi
se zatvorio procep između izveštaja i objektivne realnosti. Nakon bliskih susreta druge vrste dokumentovali smo
fizičke i hemijske dokaze na temelju uzoraka zemlje na mestima gde se NLO spuštao. Na prikupljenim uzorcima
sprovodili smo kompletnu laboratorijsku analizu. Zemlja je bila zbijena u tvrde i suve grudve. Da bi se to ostvarilo u
laboratoriji veštačkim putem, tu zemlju bi trebalo izložiti temperaturi od 200 stepeni celzijusovih u toku od 6 sati.
To je jedna vrsta fizičkog dokaza. Ožiljci na telu žrtava otmice i druge nanesene medicinske traume, za vrijeme
pregleda od strane vanzemaljaca, predstavljaju neoborive dokaze. (Sve to može i da se iscenira. Prim. Aut). Čini se
da čovek u stanju patnje i emocionalnih trauma, kada mu se nanosi intezivan bol, emituje energiju određenih
frekvencija koja na neki način služi kao hrana ovim entitetima, što tvrdi i Dejvid Ajk. Vjerovatno su i one metode
crkvene inkvizicije imale određenu ulogu kod ekstrakcije energije iz žrtava koju su onda Grejsi ili reptilska bića
prikupljala iz niže četvrte dimenzije. Uostalom, religija i crkva su kako se čini jedan od njihovih „patenata“, isto kao
i svi ovi ratovi u kojima stradaju (programirana) ljudska bića. Kada bi većem broju doktora, pogotovo ginekolozima,
ovi podaci bili malo više dostupni, vrlo brzo bi se pojavila potreba za specijalizacijom na ovom području, kako bi se
žrtve otmica mogle uspešnije lečiti. Mnogo žena se žali kako su vanzemaljci činili neke zahvate na njihovim
reproduktivnim organima, što bi se moglo nazvati i tehnološkim silovanjem. Ovdje moramo pomenuti i tzv. „nestale
trudnoće“. Žrtve otmica, bilo da one žive u Americi, Engleskoj ili Brazilu, pričaju skoro identične priče o tome kako
su iznenada zatrudnele i kako im je isto tako iznenada prekinuta trudnoća. (Šta ćemo sa industrijom kozmetike koja
koristi fetuse za proizvodnju preparata? Prim. Aut).

Oblast NLO je mesto gdje je paradoks jedna norma. S jedne strane imamo dovoljno indikacija da pretpostavimo
kako se vanzemaljci služe tehnologijom koja daleko prevazilazi ono sa čim mi trenutno raspolažemo na našoj
planeti, dok s druge strane, neke od njihovih metoda nama se čine relativno primitivnim. Prema podacima
skupljenih na temu obdukcija, vanzemaljci, kao i ljudi, veoma često se susreću u svojim eksperimentima sa pojmom
greška. Taj pojam je u mnogo navrata bio vezan za rušenje njihovih letelica...međutim, u vezi sa obdukcijama, taj
faktor greške je nešto drugačiji. U nekim slučajevima dešavalo se da ljudima koji su bili žrtve obdukcije izleti iz nosa
metalni implant kada kihnu a u drugim, radilo se o nalascima nepoznatih metalnih predmeta u telu ljudi, za koje
niko nije mogao utvrditi čemu, u stvari, služe. Dosta od ovih implanata nalazi se u našem posedu i o njima ćemo
naknadno nešto više diskutovati.

Ova drama koja se trenutno odvija u vezi sa otmicama ne bi bila kompletna bez paranoje koja se takođe razvila
u vezi „Velikog Brata.“ Trenutno postoji dosta uređaja visoke tehnologije čija je svrha kontrola uma čoveka i koji su
u stanju iz daljine da projektuju određene slike i zvukove (Blu Bim). Moguće je da ono što neki od istraživača
smatraju orkestriranim sekvencama obdukcija od strane vanzemaljaca, je u stvari jedna pažljivo režirana
manipulacija elektronskim uređajima. Ako određena područja ljudskog mozga mogu biti nadražena sa distance,
onda je moguće da se razvije i tehnologija koja će emitovati talase određenih frekvencija preko jednog područja
ogromne veličine i tako zasititi celo to područje sa jednom poplavom simbola. Takav jedan uređaj mogao bi biti
jedna od glavnih alatki za socijalni inženjering. Zujanje koje neke osobe često čuju možda je prozvedeno uz pomoć
radio talasa, za koje se zna da se nalazi u arsenalu nekih tajnih programa američke vlade. Tehnologije poput Haarpa
ili projekta „Blu bim“ i te kako su ljudske i ne služe za dobro čovečanstva.

~ 181 ~

Ova hipoteza o kontroli svesti mogla bi da objasni i relativnu oskudicu materijalnih dokaza. Međutim, ono od
čega čoveka hvata jeza, to je da su mnogi svedoci potvrdili da su alienima prilikom obdukcija pomagala i određena
ljudska bića. Ono sa čim smo se trenutno suočili u vezi svega ovoga, to je jedno brdo neodgovorenih pitanja. Kada
zvanična nauka i mediji prestanu da negiraju postojanje NLO-a, onda ćemo možda biti u stanju da poduzmemo
jedno opsežnije strateško istraživanje. Do tada, fenomen obdukcija ljudi ostaće za većinu nas samo jedna misterija.
Malo sam skeptičan u vezi toga da ćemo biti ikada u situaciji da čujemo stvarnu istinu od onih koji su nas do sada
celo vreme obmanjivali i svesrdno se trudili da se istina ne sazna. Kada, a to će verovatno biti uskoro, postojanje
NLO postane i zvanično priznato, da li ćemo opet slušati denzinformacije od strane kontrolisanih medija na ovu
temu? Podaci koje smo skupili od žrtava obdukcija prilikom konverzacije s njima ukazuju na to da su svi prvo bili
skenirani uz pomoć neke veoma senzitivne mentalne sonde koja je prikupila sve njihove lične i privatne podatke u
smislu imena, adrese, starosti, profesije, psihološkog profila itd...i sve to pohranila u njihovu banku podataka. Samo
manji deo od tih podataka vanzemaljci prosleđuju našoj vladi, što nije u skladu sa onim sporazumom koji je naša
vlada sklopila s njima. Za vreme obdukcije žrtvi se upućuje jedna direktna subliminalna naredba da se udalji od bilo
kojeg potencijalnog svedoka koji se nalazi u širem reonu sletanja vanzemaljske letelice.

Mnogi istraživaći veruju da se vanzemaljska tehnologija koristi kako bi se instalirali implanti u ljude. I to kroz nos,
pomoću posebne sonde. Intersantno je, takođe, da mnoge od individua koje su, navodno, pretrpele ovakve
preglede nosa, veoma često pate i od jedne hronične upale sinusa. Postoje dokumentovani podaci koji govore o
tome da se nekim ljudima ispituju uši i oči na sličan način, tj. sa jednim sličnim instrumentom. Tako neke od žrtava
ostanu privremeno slepe nakon jednog ovakvog pregleda očiju, ili vide kao kroz maglu. Nekima oteknu očni kapci
ili osećaju jak bol u očima usled upale. Biološki uzorci koje obično uzimaju od otetih ili svjedoka – podaci kojima
raspolažemo upućuju na to da vanzemaljci obično uzimaju od ljudi krv, jajne ćelije od žena i spermu od muškaraca,
uzorke tkiva sa ušiju, nosa, potkolenice, listova) i butina, za vrijeme dok su žrtve u stanju sna ili neke vrste anestezije.
Postoje i podaci koji sugerišu da se u nekim slučajevima uzimaju i uzorci pljuvačke, cerebrospinalne tečnosti, urina,
kose, noktiju itd. Čini se da se oteti ljudi podvrgavaju određenom procesu pripreme pre pregleda. Neki od njih tvrde
kako su morali popiti neku tečnost, drugima su nanosili određene supstance na neke delove tijela kao kod
preoperativnih priprema pacijenata, mnogi od njih tvrde kako su primili neku vrstu telepatske poruke sa
„sedativnim efektom“ ili im je na glavu priključen neki instrument koji ih je uvodio u stanje duboke relaksacije ili
sna. (Ovo mi izgleda previše ljudski. Setimo se otmica ljudi na Kosovu, kojima su vađeni organi. Njih nisu oteli
vanzemaljci. Obzirom da se priprema globalno čipovanje ljudi, nije isključeno da se ljudi otimaju u svrhu
eksperimenata, i to od strane ljudi. Da li bi vanzemaljci koji imaju hiljade godina napredniju tehnologiju morali da
se bave mesarskim poslovima i glume veterinare? Setimo se koliko je medicina napredovala za samo 100 godina, a
zamislimo kakvu bi tehnologiju imali vanzemaljci koji, po ovim autorima, i piscima knjiga imaju tehnologiju koja je
u vreme Sumera bila jača od naše sadašnje. Čoveka nad kim su vršeni eksperimenti je najlakše ubediti da su ga oteli
vanzemaljci. Prim. Aut)

Prilična količina dokaza je skupljena u vezi toga da vanzemaljci vrše veštačku oplodnju žena, što na kraju rezultira
trudnoćom koja u mnogo navrata biva potvrđena i od strane ginekologa. Vladini agenti često prate žrtve otmica i
dobijaju podatke o njihovom zdravstvenom stanju kao i eventualnom razvoju ploda od običnih doktora, koji ih leče.
Sami doktori, u većini slučajeva, ne znaju o čemu se radi, a vladini agenti ih nateraju na poslušnost tako što im
zaprete da će im oduzeti radnu dozvolu ukoliko ne budu sarađivali s njima. Naš genetski kod je pod opsadom –
praćenjem svih događaja u vezi odukcija, pogotovo ginekoloških i reproduktivnih zahvata na otetim osobama, došli
smo do zaključka da se ovde odvija neka vrsta stalne genetske manipulacije, koja se čak kod nekih porodica odvija
iz generacije u generaciju.

Sve ovo je jedna čista špekulacija koja je otvorena za razne druge teorije i hipoteze. Pa i mi imamo danas razne
eugenističke pokrete koji se po svojim nastojanjima veoma malo razlikuju od onoga što vanzemaljci rade. Tehnike
selektivne oplodnje postaju dostupne ženama, u smislu da one mogu da biraju donatora sperme kojom žele da
budu oplođene. Na primer, dosta polemike u javnosti je izazvalo kada je Dr. Rober Graham osnovao organizaciju
„Repository for Germinal Choice“ („banka sperme“) za prikupljanje i skladištenje sperme određenih davaoca kao
što su npr. određene poznate ličnosti, dobitnici Nobelove nagrade itd. i njeno korištenje za veštačku oplodnju.
Metagen faktor je faktor koji poseduju određeni pripadnici ljudske rase. U određenim okolnostima kao što su npr.
veoma jak fizički ili emocionalni stres, taj faktor se može aktivirati, kao neka vrsta hemijsko-energetskog odgovora
organizma na spoljne podsticaje, koji nastaju kao posledica istinske opasnosti, odnosno, nepovoljnih prilika u kojima
se čovek zadesi. U tim slučajevima dolazi do „sagorevanja“ hromozoma i aktivacije metagena, koji ima sposobnost
da izazove promene na genetskom nivou. Glavnu centralu proizvodnje ovog katalizatora predstavlja jedna žlezda
koja se nalazi u sredini ljudskog mozga, - epifiza, dok je adrenalin supstanca koja je aktivira i pojačava njeno dejstvo
Glavni interes vanzemaljaca, pogotovo Grejsa je da razumeju Metagen i stave ga pod svoju kontrolu. Oni pokušavaju
to da ostvare uz pomoć bioloških eksperimenata u kojima proizvode hibride od ljudi i vanzemaljaca. Oni verovatno

~ 182 ~

smatraju ljude sa planete zemlje potencijalno najopasnijim stvorenjima celog ovog univerzuma.
Danas u svetu postoji mnogo ljudi koji veruju da su žrtve otmica vanzemaljaca, i to od od strane Grejsa. Većina

njih nije ni svesna ili je samo delimično svesna svoje uloge u sa ovim stvorenjima. Razlozi ovih otmica su raznovrsni,
u nekim slučajevima čoveka otmu samo zato što je bio u blizini osobe koju se Grejsi planirali da otmu. Neke otmu
samo jednom u životu, za razliku od drugih koje otimaju tokom celog njihovog životnog veka. Kao i u slučajevima
onih koje kontaktiraju Nordijci, čini se da i ovdje veliku ulogu kod izbora ljudi igra njihova genetika i rasna pozadina.
Većinu ljudi Grejsi otimaju kada su ovi još deca i mnogo odraslih žrtava otmice zna ili oseća da Grejsi povremeno
otimaju i njihovu decu. Čini se da veći dio te dece koja su bila otimana od strane ovih vanzemaljaca ne žele da
prihvate tako nešto kao mogućnost da im se desilo ili jednostavno ne žele o tome ni da razmišljaju. Takođe se čini
da je najbolje tu decu ostaviti na miru, tj. ne pokušavati ih na silu terati da se sete. Hipnotička regresija se ipak
smatra jednom grubom metodom kojoj decu ne bi trebalo izlagati, pa čak ni odrasli ne trebaju to olako shvatati, jer
podaci dobijeni na taj način mogu i njima naneti traume psihičke prirode. (kada autor već pominje otimanje dece,
treba napomenuti činjenicu koja je javna tajna: satanisti, a pri tom se ne misli na gomilu neopranih narkomana, već
na pripadnike tajnih ezoterijskih društava vrše žrtvovanja dece tokom Valpurgijske i Noći veštica – uoči ovih
demonskih praznika najviše dece nestane, posebno u Americi. Prim. Aut).

Prema nekim izveštajima, Grejsi su već pripremili veliki broj hibrida i klonova za neku vrstu sukoba s nama,
vjerovatno u skoroj budućnosti. Vjeruje se da će i mnogi normalni ljudi koji su implantirani, kada dođe taj čas, takođe
biti aktivirani i ponašati se kao roboti i postupati po naređenjima Grejsa. Čini se da, dok se oni već odavno
pripremaju za neki finalni obračun, većina ljudi (kao u hipnotičkom transu) ni ne primećuje da se nešto neobično
događa oko njih, a o nekim pripremama da ne razgovaramo. Izgleda da je kontrola našeg uma do sada bilo njihovo
najefikasnije oružje. Uostalom, zar i janjičari nisu bili prevaspitana (programirana) deca koja su bila korištena i protiv
svog naroda (Jasno je da se nešto sprema, samo što ovi „Grejsi“ nikakve veze s tim nemaju već establišment
opsednut demonima).

Čini se da mi nismo toliko bespomoćni, koliko se to na prvi pogled čini. Grejsima je bitno da se mi osećamo
bespomoćno a mi se tako osećamo jer smo programirani od malih nogu, kroz generacije, da smo „niko i ništa“i da
treba da se klanjamo autoritetima, bilo da su oni na nebu ili na zemlji, dok u suštini ni jedno ljudsko biće nije niko i
ništa. Tako nas uče da „rogat i onaj bez rogova“ ne mogu da se bodu. Radi se o stanju svesti a stanje svesti u kojem
se većina nas nalazi je veštaćki indukovano spolja, od strane „kontrolnog sistema.“ Naša svest je programirana. Mi
se nalazimo u nekoj vrsti stanja u kome nismo u stanju da definišemo kako objektivnu realnost, tako i same sebe i
svoju ličnu ulogu u Svemu Što Jeste. Otud besciljnost i besmisao koji se sakrivaju iza trke za bogatstvom, sporta,
zabave, narkomanije, alkoholizma... Verujemo u tuđe ideje koja su nam nametnute i koje sa objektivnom stvarnošću
nemaju skoro ništa zajedničko.

Grejsima je veoma bitno da „zvanično ne postoje“ (kao što se i đavo najbolje oseća kada zvanično ne postoji).
Zašto? Upravo zbog toga što čovek ne preduzima odbrambene mere protiv neprijatelja koji ne postoji. Samo
nesvestan čovek može da se osjeća bespomoćno. (Vrlo važna konstatacija. Ljudi su manipulisani i nameće im se sve
sa strane ili iz centra. Moda, stil života, mentalitet, idoli, pokreti, pravci u muzici, filmovi, način razmišljanja. Setimo
se Hipi pokreta, rok muzike. Setimo se rata u Jugoslaviji. Što reče Đorđe Balašević – „prvo su došli popovi, pa topovi
pa lopovi.“ Da bi bilo rata, mora se medijski stvoriti klima za njega, narodu usaditi mržnja prama drugom narodu
itd. Na Orvelovski način. I ništa od toga nema veze sa objektivnom stvarnošću. Demokratija je za većinu ljudi –
vladavina naroda, većine. Isto se mislilo i za „diktaturu proletarijata“ u komunizmu. I jedna i druga ideologija su
ustvari vladavina pokvarenih establišmenta, korumpiranih i bogatih lopova i razvratnika, pravda je selektivna,
država korumpirana u manjoj ili većoj meri, sistem počiva na manipulacijama i lažima a nekolicina je nedodirljiva.
Autor kaže da „Grejsi“ uživaju da ljudi misle da oni ne postoje. Pa to je priča koju pričaju satanisti. Najviše im
odgovara da je svet sekularan, i da ne veruje u postojanje đavola, a ni Boga. Tako da čovek neće tražiti Boga, a time
će ostati u ropstvu zla i beznađa i biće predmet manipulacije. Hrišćaninu, koji čita Bibliju nećete uvaliti drogu,
alkohol, cigarete, pornografiju, oružje, a i nećete ga moći poslati u rat (koji pritom i dobro opravdate) da ubija ili
bude ubijen u ime neke manijakalne ideje, koja je uglavnom besmislena, i koja donosi dobit samo malom broju ljudi.
I što je najvažnije – autor nije u pravu za postojanje vanzemaljaca. Sekularni svet se trudi da negira đavola i Boga ali
se svi trude da ubede svet da vanzemaljci postoje – od naučnika, kvazinaučnika i istraživača pa do Holivuda. Oni će
imati ulogu dežurnih spasilaca, dežurnih podupirača za evoluciju, dežurnog razloga za negiranje monoteističkih
religija i dežurnog krivca. Prim. Aut)

Neki od važnijih indikatora interakcije vanzemaljaca i njihovog mogućeg skrivenog uticaja: „izgubljeno vreme“
(obično čovjek primeti kako je prošlo nekoliko sati a nije u stanju da se seti kako je proveo to vreme). Buđenje u
noći ili ujutro sa neobičnim osećajem peckanja kože, trnila, vrtoglavice, osećaja težine ili paralize. Često se bilo koji
od ovih osjećaja nalazi u kombinaciji sa gubitkom orjentacije.

Noćne more sa snovima o vanzemaljcima i/ili njihovoj tehnologiji.

~ 183 ~

Nesanica, kao i buđenje u određeno vreme.
Ožiljci na tijelu i drugi znakovi fizičke manipulacije.
Često primećivanje NLO.
Sećanje na kontakt sa vanzemaljcima.
Naglo i neobjašnjivo izlečenje nekih patoloških stanja ili popravak fizičke kondicije.
Strah, nemir ili neobičan telesni osećaj prilikom gledanja vanzemaljaca ili njihove tehnologije na televiziji, u
nekom magazinu ili na filmu.
Osećaj komunikacije s nekim.
Neobjašnjive promjene u ponašanju.
Bilo koji od ovih indikatora pojedinačno ili svi zajedno mogu da se međusobno kombinuju.
Mnogi od ovih indikatora mogu biti signal potrebe za medicinskom pomoći.
Svetski sistem ljudima daje dve opcije o našem postanku, tj. da izaberu između stvaranja ili evolucije. Ja mogu
samo da kažem da se u našem slučaju ne radi ni o kreaciji, niti o evoluciji, nego o – manipulaciji. Mi ovakvi kakvi
trenutno jesmo smo rezultat njihove manipulacije, koja se odvija od nivoa DNK pa do kontrole naše svesti. I mi
genetički manipulišemo biljke i neke domaće životinje kako bi dobili jedinke sa osobinama koje nama najviše
odgovaraju. To isto oni rade sa nama. Ljudi su predmet genetske manipulacije koju obavljaju vanzemaljci.
Genetska istraživanja u američkoj bazi Duls oduvek su finansirana iz tzv. „Crnog Fonda2 o kome se ništa ne zna,
mada su za te svrhe potrošene milijarde dolara, i za njih jako dobro znaju ljudi iz vlade, bar deo njih, ona manjina
koja se inače i pita za sve.
Danas je takođe već veoma dobro razvijena tehnologija za emitovanje elektro-magnetnih talasa ELF tipa
(ekstremno niske frekvencije) koji utiču na nervni sistem ljudi i mogu kod čoveka da prouzrokuju mučninu,
iscrpljenost, iritaciju, ... pa čak i smrt. Ova oružja se verovatno već koriste u cilju da se preduprede demonstracije,
pobune i delovanje opozicije establišmentu, posebno kada se donose zakoni koji utiču na ekonomski standard i
građanske slobode. Kako to da se u mnogim zemljama radnici i seljaci bukvalno maltretiraju od strane korumpiranog
establišmenta i niko da reaguje. To se zove „umor i apatija“.
Manipulacija i kontrola, sejanje straha, prevara i medijsko programiranje. Pentagon, CIA, FBI, NSA, DEA itd.
manipulišu američkim narodom a i ostalim svetom. Tajna vlada se sprema da u skoroj budućnosti priredi „javno
spuštanje vanzemaljaca“ na našu planetu. Na taj način će oni pokušati da kontrolišu svu propagandu vezanu za
vanzemaljce. Nas će verovatno prvo informisati o nekom među-zvezdanom sukobu, međutim, ono što na prvi
pogled izgleda istinito, takođe može da bude i - prevara. Šta je to dezinformacija? Da li je vaša pažnja već odavno
preusmjerena na nebitne stvari uz pomoć ove taktike sila mraka? Milion puta.
(J.B.Š. jedan od potpisnika dokumenta „Plava Planeta“)
Napomena autora: Tekst pod nazivom „Poglavlje ili Dokument, Plava Planeta“ je nastao i pojavio se u javnosti
zahvaljujući navodnom neimenovanom, lažnim inicijalima potpisanom bivšem zvaničniku CIA koji je želeo da
razotkrije ove tajne planove establišmenta, jer nije želeo da učestvuje u prljavim rabotama. To može biti istina ali i
ne mora. Moguće je da su oni sami izbacili ovaj tekst u javnost da bi ideju o vanzemaljcima utvrdili i uzdigli na viši
nivo u svesti širokih masa, jer je uvek „zabranjeno voće“ interesantnije. Najviše se alkohola trošilo u vreme
prohibicije. U samom tekstu sam dodavao svoje komentare, kao odgovor ili analizu, jer su mnoge stvari
kontradiktorne i providne, ali i čitljive i interesantne za široke mase, poput na primer knjige „Da vinčijev kod“ Dena
Brauna, koja za površnog čitaoca može da bude verodostojna, ali za poznavaoca Biblije i istorije je lepo sastavljena
gomila istinitih istorijskih podataka, kojima su pridodate drugačije pobude, kao i izmišljeni događaji, tako da se
dobije celina, na koju se neupućen čitalac „upeca“. Inače svi ovi primeri gde se pominje supertehnološka rasa Grejs,
koji prelaze iz dimenzije u dimenziju, preleću pola svemira i slupaju se u Americi, pa ih amerikanci seciraju, a posle
nekoliko dana Grejsi Amerikance zamole da ih puste da otmu par ljudi, a onda ih zajedno seciraju, da bi ti Grejsi
opet stvarali klonove, krali fetuse, i spremali se da izvrše invaziju na Zemlju je jako kontradiktorna. Vanzemaljci koji
vrše eksperimente na način kako je to radio dr. Jozef Mengele, a pritom su savladali teleportovanje – ne ide. Ipak,
na kraju autor pominje samo „Tajnu vladu“ koja sprema da priredi invaziju NLO na planetu. Zo je istina, ali to neće
biti vanzemaljci, nego zemaljska tehnologija potpomognuta zlim duhovnim silama. Biće to najveća manipulacija i
prevara u istoriji. Ne zna niko kad bi to trebalo da nastupi. Pominjani su datumi vezani za OI u Londonu 2012, za 21.
12. 2012, za 11. 11. 2011, za 01. 01. 2000. kada god se dogodilo treba znati da to nisu vanzemaljci, i da ti koji otimaju
ljude nisu vanzemaljci. Na svojoj koži osetimo delovanje ljudi iz sveta politike i biznisa. Oni ne žele nikakvo dobro
narodu. Život običnog čoveka je sužen i osujećen, pretvoren u košmar u kom se smenjuju brige i razočarenja.
Ljudima se serviraju informacije koliko su koštale cipele neke pevaljke ili letovanje nekog fudbalera, stvara se klima
sukoba među strankama i političarima iako se zna da oni rade zajedno na istom cilju. Trud se ulaže da se čovek sve
manje bavi svojim životom, da sreću traži na pogrešnim mestima, televizija od čoveka pravi posmatrača. Ogromne
se pare ulažu u stvari koje nisu potrebne većini, dok bi za normalan život trebalo jako malo, ali to se sprečava. Bolje

~ 184 ~

da većina brine za sutra i živi u strahu. Lakše je manipulisati.
Intervju:
U sledećem tekstu prenosimo intervju Linde Multon Hau (Linda Multon Howe) sa navodnim CIA obaveštajcem

koji je između 1957.-1960. sakupljao i provodio analizu podataka o vanzemaljskom životu i NLO aktivnostima na
teritoriju SAD. Intervju je vodila Linda Multon Hau, novinarka autorka dokumentarnog filma „Čudna žetva” o
fenomenu mutilacije (sakaćenja) stoke, za koji je dobila nagradu „Emi.” Iako se bavila i drugim temama postala je
poznata upravo po NLO temama. Ovaj intervju kao i mnoge druge zanimljivosti mogu se pronaći na:
http://www.eartfiles.com, koji se oslanja na informacije novodobaškog sajta i magazina „Share Intarnational.” Kako
je Linda Multon Hau stupila u kontakt sa svojim sugovornikom nije toliko bitno za ovu temu, pa ćemo preskočiti taj
uvodni deo i odmah ćemo krenuti na prvi deo razgovora koji je obavljen 2. maja 1998. putem telefona. Agent CIA
se u tom razgovoru služi konspirativnim imenom „Štajn.” Mora da je jako pametno što agent CIA razgovara
telefonom na ovu temu. Verovatno je „zamoljen” od svog vrha da ispriča ovu priču.

Linda: „Molim vas da mi, za početak, kažete imam li ispravne informacije tj. da ste za CIA radili između 1957. i
1960. godine na strogo poverljivim slučajevima iz projekta „Plava knjiga” predanih CIA, a ne na lažnim slučajevima
namenjenih javnosti u doteranoj verziji „Plave knjige”?”

Štajn: „Da, na slučajevima koje smo dobivali moj šef i ja. Slučajevi su obično pristizali direktno meni.”
Linda: „Ko vam je bio šef?”
Štajn: „Entoni Barden (Anthony Barden) je ime kojim se koristio u CIA.”
Linda: „Je li još uvek živ?”
Štajn: „Nije. Krajem pedesetih kada sam za njega radio imao je šezdesetak godina. Umro je negde 1970-ih.”
Linda: „Koju je funkciju imao u CIA?”
Štajn: „Bio je zadužen za praćenje situacije u jugoistočnom delu Sjedinjenih Država. Za svaki deo zemlje postavili
su različite ljude. Neko drugi se bavio severnoistočnim delom; neko treći jugozapadnim, a neko četvrti
severozapadnim.”
Linda: „Zašto je, po vašem mišljenju, CIA podelila Sjedinjene Države u četiri regije kada se, teoretski, trebala
baviti međunarodnom scenom, a ne domaćom?”
Štajn: „Regionalnu su podelu napravili kako bi uštedeli vreme koje bi se utrošilo na putovanja. U to vreme neko
je bio zadužen i za rad celokupne CIA.”
Linda: „Nije li se FBI trebao baviti domaćim terenom, a CIA međunarodnim?”
Štajn: „Takva je bila opšta predstava, ali u SAD CIA je podelila zemlju na četiri područja. Takođe smo imali osobu
pod čijim je nadleštvom bilo praćenje situacije u svetu, kao i za operacija u Evropi. A, naravno, imali smo i špijune u
Rusiji i tako dalje.”
Linda: „Sećate li se da li je u dokumentima i na fotografijama iz 1950-ih koje ste dobijali u vezi neidentifikovanih
letećih objekata bilo govora o slučajevima mrtvih osakaćenih životinja?”
Štajn: „Ne, ništa o usmrćenim životinjama iz dosjea „Plave knjige” nije dospelo do mene i moga šefa. U tajnim
dokumentima koje sam video izdvajao se pad NLO kod jednog ranča u Novom Meksiku 1947. U dokumentu stoji da
je to bio leteći tanjir nemačke izrade s vanzemaljskim hijeroglifima na unutrašnjoj i spoljnoj strani oplate. Mislim da
se u letelici nalazilo nešto što ju je povezivalo s pretpostavkom da su je načinili Nemci 1938. godine. No, u njoj su
bila i vanzemaljska bića. Jedno je još uvek bilo živo, jedno je umiralo, a mislim da su jedno ili dva bića već bila mrtva.”
Linda: „Je li CIA imala fotografije tih bića?”
Štajn: Fotografije sam video u našim strogo poverljivim spisima u vojnoj bazi na jugoistoku SAD. Takođe sam
imao odobrenje iz Bele kuće o slobodnom pristupu strogo poverljivim dokumentima. Kada sam radio u Vašingtonu,
u glavnoj kancelariji CIA, kada bih našao vremena otišao bih u biblioteku i proučavao raznorazne spise. Svoju karticu
provukao bih kroz bezbednosni mehanizam i jednostavno ušao. Tamo sam pročitao podatke o letećem tanjiru
napravljenom u nacističkoj Njemačkoj.”
Linda: „Jesu li u izveštaju o padu letelice u Novom Meksiku ta bića opisana?”
Štajn: „Da, jesu. Verovatno ste gledali film obelodanjen u (otprilike) zadnjih pet godina, o obdukciji vanzemaljca.”
Linda: „Sa po šest prstiju na svakoj ruci i nozi?”
Štajn: „Da, imaju po šest prstiju. Film prikazuje salu u kojoj se upravo obavlja obdukcija. Sećam se da je sistem
za navođenje s upravljačkom tablom ličio na ručni sistem navođenja na tom NLO-u. Prema fotografijama koje sam
imao prilike videti, letelicom su upravljali dodirom.”
Linda: „O tablama sa otiscima ruku pročitali ste tokom 1950-ih?”
Štajn: „Tačno. U izveštaju CIA takođe se navodi da je onde bilo vanzemaljskih hijeroglifa.”
Linda: „Je li se u tom izveštaju CIA spominjalo zašto bi se šestoprsti humanoidi nalazili unutar letelice navodno
napravljene 1938. u Nemačkoj?”
Štajn: „Ne, ali sam čuo druge informacije o Nemcima, iz 1917. i 1927. kada su imali svoje prvo tanjirasto vozilo

~ 185 ~

koje može leteti. Nemci su u to doba navodno bili stupili u kontakt s vanzemaljcima preko dva medija koji su za njih
radili. Pripadali su „Društvu Vril” koje je radilo na izvornom prototipnom modelu kojeg su napravili, a koji je mogao
leteti. („Društvo Vril” je još jedno tajno ezoterijsko – okultno društvo kom su pristupali vrhovni nacisti, a u njemu je
bilo establišmenta iz SAD, V. Britanije i još nekih „savezničkih” zemalja. Otud nacistima paganska simbolika i
zanimanje za okultizam. Prim. Aut).

Linda: „Kakvo je bilo to Društvo Vril?”
Štajn: „To je prilično staro društvo u
Nemačkoj. Mislim da mu je član bio moj
pradeda 1800-ih. Mi smo ovamo došli iz
Nemačke gdje smo u to doba bili deo
kraljevske porodice. Vril je bilo društvo s
različitim ciljevima u različitim vremenima.
Tokom 19. veka „Društvo Vril” se zanimalo
za razne industrijske projekte i mašine.
Godine 1917. Vril je održao veliko
zasedanje na kojem je odlučeno da se tada
krene u istraživanje alternativnih izvora
energije.
Linda: „Imate li ikakvih saznanja da je
nadahnuće „Društva Vril” o letelici u obliku
diska poteklo od direktne saradnje sa
šestoprstim vanzemaljcima?”
Štajn: „Da, ako se dobro sećam, kada je Vril gradio tu prvu letelicu imali su jednog ili dvojcu vanzemaljaca koji su
s njima radili u Nemačkoj.”
Linda: „Ima li kakvih naznaka u dokumentima ili izvorima s kojima ste bili u kontaktu u kakvom su odnosu bila
šestoprsta bića i naša civilizacija, i koliko to već dugo traje?”
Štajn: „O tome, 1950-ih godina, nisam pronašao nikakve podatke.”
Linda: „Je li u tim dokumentima bilo ikakvih nagoveštaja o poreklu šestoprstih humanoida?”
Štajn: „Prema onom što sam pročitao o slučaju Rozvel, čini se da su ti šestoprsti vanzemaljci došli s dve planete
koje kruže oko Aldebrana, najveće zvezde u sazviježđu Bika.”
Linda: „Budući da ste radili za CIA i imali pristup izveštajima, uključujući onaj o padu letelice u Novom Meksiku
1947. godine, u kojoj su se nalazila šestoprsta bića za koju je rečeno da je izrađena u Nemačkoj 1938 godine pod
nazorom tih bića, jeste li imali kakve spoznaje iz prve ruke o tome jesu li naše vlasti kontaktirale Nemce i razgovarali
o problemu NLO?”
Štajn: „Ne, ono što sam pročitao jako me je iznenadilo, a drugih veza sa Nemačkom nisam uočio. Ali, znam da
smo imali susret s letećim tanjirima i njihovim bićima 1948 godine.”
Linda: „Gde?”
Štajn: „Čini se da smo mi (američka obaveštajna služba, britanski MI5 i MI6) saznali da su Nemci sve svoje
tanjiraste letelice iz podzemnih baza u Nemačkoj 1938. prebacili u Argentinu pa na Antarktik. Između 1946. i 1947.
SAD su pokrenule naučnu misiju na Antarktik pod vodstvom admirala Birda. Tamo smo imali vojni okršaj s
vanzemaljcima i njihovim letećim tanjirima; bio je to svojevrsni mini-rat. Sve naše letelice bile su uništene.”
Linda: „Kaže li se u tom dokumentu jesu li u antarktičkim letećim tanjirima bili i Nemci i šestoprsti vanzemaljci,
ili samo ti šestoprsti?”
Štajn: Ni jednog nismo ulovili niti oborili, tako da vojska nije znala ko je letećim tanjirima upravljao, osim što se
spominju nacisti. Taj okršaj se dogodio nakon Drugog svetskog rata. Britanci su nam 1930-ih godina pokazali
fotografije tanjirastih letelica, pa smo znali da Nemci imaju leteće tanjire oboružane „laserskim topovima.” Kada je
Hitler pokrenuo Drugi svetski rat poslao je sve letelice koje su Nemci imali u Argentinu i na Antarktik, verojatno u
nastojanju da ih sakrije, tako da ni jedna od njih ne padne u protivničke ruke. Hitler je stalno spominjao svoje
supertajno oružje i svi su mislili da se radi o raketama V-2. Čini se da su rakete V-2 bile samo uzgredni elementi
tehnologije za izradu letećih tanjira koja se tada razvijala.
Linda: „Ali, ako je Hitler očajnički želeo pobediti i pokoriti svet, zašto se tim diskovima nije poslužio?”
Štajn: Neki od razloga leže u tim šestoprstim bićima pronađenim na mestu pada letelice u okolini Rozvela 1947.
A postojala je još jedna vrsta vanzemaljskih bića. Moj šef i ja posetili smo „Oblast 51” u Nevadi. Tamo sam u jednoj
prostoriji video vanzemaljca, ali samo kroz prozor. Unutra nisam ušao.
Linda: „Je li bio živ?”
Štajn: „Da, bio je živ. Moj šef je bio ušao te mi je kasnije rekao da to biće uopšte ne govori, komuniciralo je

~ 186 ~

isključivo telepatski. Šef je rekao da čim bi pomislio postaviti mu neko pitanje, biće bi na pitanje odgovorilo pre nego
bi moj šef izrekao pitanje naglas. Biće je moglo čitati misli.”

Linda: „Kako je biće izgledalo?”
Štajn: „Poput tipičnih „Sivih” (Grejsi), kako se danas nazivaju, s velikim očima i uskom, šiljastom bradom te malim
nosom, a umesto ušiju imalo je ušne otvore bez ušne školjke. Telo mu je bilo vrlo krhko i mršavo. Bilo je visoko oko
1,4 do 1,5 metara.”
Linda: „Sećate li se izgleda očiju?”
Štajn: „Tamne; podsjećale su na sunčane naočare.”
Linda: „Po opisu se razlikuje od šestoprstih bića.”
Štajn: „Da, šestoprsti su izgledali gotovo kao… prema slikama koje sam video, izgledali su kao mala ljudska bića,
ovalnog oblika lica.”
Linda: Videli ste, dakle, dve vrste čovekolikih bića?”
Štajn: „Da, ako govorimo o fotografijama šestoprstih bića. Moj se pristup podacima o toj prvoj vrsti vanzemaljaca
navodno pronađenih u srušenoj letelici u Novom Meksiku svodio samo na vizuelni pristup fotografijama. Tog smo
se vanzemaljca, tzv. „Sivog”, dočepali, a rečeno mi je da smo znali nalaziti i druge – zato što su leteći tanjiri imali
česte nezgode. A razlog tih nezgoda i padova letećih tanjira leži u činjenici da smo 1950- ih razvili mnogo snažniji
radarski sistem za potrebe baza Američkog ratnog vazduhoplovstvai kontrola leta. Očigledno, snažniji radarski
signali na neki su način negativno uticali na pogonske uređaje letećih tanjira. Nakon tih ranih 1950-ih možda su se
vanzemaljci dosetili kako da izbegnu naše radare jer nakon nekoliko godina nisu se rušili kao pre.”
Linda: Imate li kakvih podataka o tome odakle dolaze ti krhki „Sivi”?”
Štajn: „Ne, radeći za CIA o tome nisam saznao ništa.”
Linda: „Ako ste s vašim šefom posetili „Oblast 51” i videli metar i po visokog mršavog humanoida, a prethodno
ste čitali izveštaje o šestoprstima, nešto mišićavijim bićima, čije ste slike takođe videli, niste li smatrali za shodno da
se o tome raspitate?”
Štajn: „Da, pitao sam je li to druga vrsta, a oni su samo odgovorili da je biće iz „Oblasti 51” različito od šestoprste
vrste. Po mojim saznanjima, od pada u Rozvelu naši nisu naišli na druge šestoprste vanzemaljce. Snimljene su i
fotografije sa obdukcije šestoprstih bića, poput one prikazane nedavno na televiziji. Na slikama se vidi obdukcija
jednog od tih bića s velikom ranom na nozi. Istu takvu povredu noge video sam i na slikama u vojnoj bazi.”
Linda: „Kada ste tačno radili za CIA?”
Štajn: „Od 1957. do 1960. Od isteka moje četverogodišnje vojne službe, jer zapravo sam radio u vojsci, a u
projekte CIA ušao sam na mala vrata.”
Linda: „Koji ste čin imali i u kojem ste rodu služili?”
Štajn: „Bio sam poručnik u Jedinici za vezu Američke vojske, a podučavao sam oficire u jednoj vojnoj bazi na jugu
SAD.”
Linda: „Znate li zašto vam je omogućen pristup izveštajima o vanzemaljcima?
Štajn: Isprva, imao sam samo „Top sikrit” pristup jer sam predavao tajnu kriptografiju, radio-operacije i
kriptografiju za oficire Jedinice za vezu. Zatim sam počeo predavati svim NATO oficirima koje bi vojska dovela.
Poučavao sam evropske oficire kao i azijske, koji su tada dolazili iz Laosa, Vijetnama i Kambodže. Dakle, imao sam
pristup strogo poverljivim spisima. Moj šef, Entoni (Anthony) Barden, učestvovao je u radu tajne Škole za obuku
jedinica za vezu. On je zapravo vodio tu školu namenjenu vojnom osoblju, ali kao civil, operativac CIA zadužen za
vođenje vojne škole. Nalazio se u pozadini, ali je bio glavni u CIA za jugoistočni deo Sjedinjenih Država. Potom se
CIA sve više i više počela baviti projektom „Plava knjiga”, a kada se jednom prilikom Entoni Barden našao u
Vašingtonu, CIA mu je dala zadatak da radi na slučajevima koje Američko ratno vazduhoplovstvo nije moglo
objasniti. U tim slučajevima očevici su bili vrlo verodostojni, poput pozornika Državne policije i oficira. Takvi bi se
slučajevi slali Bardenu. Javnosti dostupna verzija projekta „Plava knjiga” u Vašingtonu sadržavala je samo objašnjive
slučajeve. Zbog toga u projektu „Plava knjiga”, nakon njegova ukidanja, nije bilo nikakvih opipljivih informacija. Moj
šef i ja kao i naša jedinica od nekoliko desetaka ljudi videli smo fotografije i dokumente o pravim NLO, prikupljene
iz projekta „Plava knjiga” i prebačene u CIA.”
Linda: „Do toga vremena, od 1957. do 1960., rekli ste da se administracija Harija S. Trumana već bila bavila
temom vanzemaljaca.”
Štajn: Da, tačno.
Linda: „Zašto ste vi bili uključeni u istraživanje neobjašnjenih slučajeva iz „Plave knjige” ako su vlasti već znale da
vanzemaljci posećuju našu planetu?”
Štajn: „Istina je da je naša vlast to već znala, ali pokušavali su saznati više. U našoj jedinici imali smo članove
osoblja koji su išli na teren i razgovarali s očevicima.”
Linda: „Znači li to da zapravo nismo znali kakve su namere vanzemaljaca?”

~ 187 ~

Štajn: „Tačno tako. Čak se i Truman pitao šta vanzemaljci ovde zapravo rade: Gde idu? Odakle dolaze?”
Linda: „Koliko je dugo to biće bilo živo i koliko je držano u „Oblasti 51?””
Štajn: „Koliko ja znam, kada sam radio za CIA (1957 – 1960) biće je bilo živo. Ne znam je li umrlo, ili su pripadnici
njegove vrste došli po njega, ili se dogodilo nešto treće. U jednom izveštaju, koji nije bio sasvim jasan, pročitao sam
da je neka velika letelica nadletala „Oblast 51” u Nevadi. Ostale stranice izveštaja su istrgnute pa ne znam šta se
stvarno dogodilo.
Linda: „Je li bilo kakvog pomena o vrsti bića u velikoj letelici?”
Štajn: „Ne, takvih podataka nije bilo. Izgledalo je kao da je neko pročitao ceo izveštaj i da je sve bitne podatke
izbacio. U jednom sam izveštaju pročitao da je CIA „ućutkala”, nisu rekli „ubila”, petoro-šestoro ljudi u razdoblju od
tri do četiri godine nakon pada letelice u Rozvelu. Nekima su zapretili, a neke su „ućutkali”, kako stoji u izveštaju.”
Linda: „Jeste li svog šefa ikada upitali jesu li šestoprsta bića na neki način povezana s tanjirastim letelicama iz
Nemačke 1938. godine, pre Drugog svetskog rata? Znači li to da su šestoprsta bića pomagala Nemačkoj?”
Štajn: „Da, pomagala su Nemačkoj.”
Linda: „Jeste li ikada razgovarali s vašim šefom o ovome: kako to da su šestoprsta bića radila za Nemačku, a da
su kasnije pronađena u srušenoj letelici na američkom tlu?”
Štajn: „Iz prve sam ruke znao samo to da se u izveštaju spominju nemački okrugli vazdušni brodovi. Znao sam i
to da ih je Nemačka imala određeni broj te da ih je prebacila u Argentinu i na Antarktik.”
Linda: „Dakle, u dokumentima koje ste videli vlastitim očima između 1957. i 1960. godine spominju se jedino
bića s tog ranča u Novom Meksiku. Ne sećate se tačne lokacije ranča, već samo da se radi o Rozvelu?”
Štajn: „Da, o ranču u okolini Rozvela.”
Linda: „Je li u dokumentima koje ste pročitali bilo fotografija?”
Štajn: „Da, ali samo fotografija šestoprstog bića na obdukcionom stolu.”
Linda: „Kada ste videli te fotografije i izveštaj, jeste li svog šefa zatražili više informacija?”
Štajn: „U suštini, šef i ja delili smo istu sudbinu. Čitali smo iste materijale. Obojica smo nastojali doći do više
informacija, ali nismo uspeli pronaći nikoga ko bi nam nešto više rekao. Ako neko stupi s vama u kontakt i kaže:
„Imam celokupnu sliku i znam sve što se događa”, ta osoba izmišlja, laže, jer na takav način CIA ne radi. Svi koji rade
na istom projektu dobivaju zadatke samo u određenim segmentima, tako da nikada ne možete reći da ste složili
celu sliku.”
Linda: „Radili ste i u Ajzenhazerovoj administraciji?” Štajn: „Jesam.”
Linda: „Zašto je, po vama, na snazi takva stroga politika pobijanja vanzemaljske prisutnosti na ovoj planeti?” (baš
je naprotiv! Prim. Aut).
Štajn: „Nikada mi to nije bilo jasno. Mislim da se radi o zataškavanju koje je jednom započelo i više se ne može
zaustaviti. Počeci sežu sve tamo do 1930-ih kada su nacisti izmestili sve tanjiraste letelice iz Nemačke i kada su radili
na raketama „V-1s” i „V-2s.” Zatim je došao kraj rata, pa pad ili padovi letelica u Rozvelu. Početkom 1947 godine,
došlo je do sukoba s letećim tanjirima i sa, kako su ih nazvali, „nacistima” na Antarktiku. Prema teoriji moga šefa o
čitavoj toj stvari, dole na Antarktiku izgubili smo bitku i sve naše avione jer letećim tanjirima nismo bili dorasli.
„Laserskim topovima” na tanjirastim letjelicama nikako se nismo mogli suprotstaviti, a kretali su se tako brzo i lako
da na njih nismo mogli ni zapucati. Moj šef i ja razgovarali smo s nekim ljudima o tome kako se, nekako u isto vreme,
počeo sprovoditi „Maršalov plan.” Slutili smo da je između nacista i Argentine kao i naše vlade došlo do nekakvog
dogovora. Smatrali smo da je to bio razlog početka sprovođenja „Maršalovog plana” za obnovu Evrope. Morali smo
ga početi sprovoditi, kako bi nacisti u Argentini bili zadovoljni. Takva me situacija podseća na situaciju gde rat
dobijamo, ali se kasnije predajemo, plaćajući za taj rat.”
Linda: „Ako je mnogo naših aviona srušeno od strane diskova s „laserskim topovima” kojima su upravljali nacisti
u saradnji sa šestoprstim bićima, zašto bi taj susret bio ograničen na područje Antarktika? Zašto nacisti i ta bića u
istim tim letećim tanjirima nisu jednostavno pročešljali nebo celoga svijeta i obarali sve avione i na kraju preuzeli
kontrolu?” (i kako to da ih nisu iskoristili nakon poraza pod Staljingradom ili nakon iskrcavanja u Normandiji? Prim.
Aut).
Štajn: „Mislim da je SAD, kada se dogodio taj okršaj na Antarktiku gde smo tako gadno potučeni, počeo raditi na
Maršalovom planu obnove Evrope. Bilo je to gotovo poput mirovnog sporazuma: ukoliko razrušenu Evropu ponovo
izgradimo, vanzemaljci neće dirati naše gradove.” (Odgovor je glup, i nema veze sa odgovorom koji bi dao jedan
operativac CIA. Maršalov plan je bila čista ujdurma bankara sa Vol Strita, koji su rat i organizovali, kao što su
organizovali i Prvi svetski rat, veliku depresiju iz 1929, a sa ciljem da bi kreditirali sve strane u ratu, a onda posle
naplaćivali dugove sa kamatama. Ti bankari i pripadnici raznih elitnih društava i predsednici velikih korporacija, kao
i mnogi predstavnici visokog establišmenta okupljeni u tajna ezoterijska društva su krivci za sve moderne krize i
ratove. Šta imaju vanzemaljci sa obnovom gradova Evrope? Prim. Aut).
Linda: „Maršalov plan je predstavljao, na neki način, našu kapitulaciju pred nacistima i vanzemaljcima?”

~ 188 ~

Štajn: „Po mom mišljenju, da.”
Linda: „Ali to ne objašnjava… ako su imali takvu vrstu izvanredne tehnologije, zašto jednostavno nisu preuzeli
nadzor nad svetom?”
Štajn: „Ne znam.”
Linda: „Ne razumem zašto su nemački nacisti izgubili Drugi svetski rat ako su im pomagala šesetoprsta bića koja
su imala takvu tehnologiju i koja su podučavala naciste kako da prave svoje napredne leteće brodove. Na ovoj
planeti ista ta bića mogla su učiniti što god su htela. Prema tome, zašto nisu krenuli na Sjedinjene Države, Englesku
i Australiju, tj. Saveznike, ako su već na Antarktiku pokazali da iz vazduha mogu skinuti svaki avion koji žele?”
Štajn: „Ne znam.” (Čovek ne zna jer je poslat da izmišlja. Prim. Aut).
Linda: „Jeste li ikada videli neki tekst u spisima između 1957. i 1960. o namerama šestoprstih bića ili onih drugih,
manjih i krhkijih Sivih?”
Štajn: „Nisam. Slični podaci iz dokumenata svodili bi se na ovo: „Voleli bi znati kakve su im prave namere.” Takve
sam primedbe, ili nešto u tom stilu, viđao desetine puta.”
Linda: „Kada ste otišli iz vojske?”
Štajn: „1960. godine.”
Linda: „CIA-u i vojsku napustili ste u isto vreme?”
Štajn: „Da. U našoj CIA vojnoj grupi u to nas je doba bilo dvadeset i četvoro, a dolazili su i novi ljudi. U CIA zapravo
nema odlaska u penziju. To vam je poput drevnih gladijatora: o starosti i penziji ne morate brinuti. Moj je šef umro
sredinom 1970-ih. Kada sam prvi put ušao na mala vrata pa sam, pomažući mu, dobio pristup strogo poverljivim
dokumentima, nikada se u CIA nisam služio svojim pravim imenom. Koristio sam konspirativni identitet. Jedini razlog
što sam se izvukao, moglo bi se reći, živ u to rano doba 1960-ih, nakon četiri godine službe, bilo je ime kojim sam se
koristio. U to doba, dve nedelje nakon što sam izašao iz službe, CIA je organizirala grupu koja je preuzimala tela
beskućnika koji su u širem centru grada, nedaleko od naše vojne baze, umrli zbog alkoholizma ili predoziranja
drogom. Ta skrovita grupa „krstila” je te mrtve ljude imenima kojim smo se ja i ostali koristili u CIA. Potom bi telo ili
tela kremirali a pepeo rasuli kako niko ne bi mogao ponovo otkopati ostatke. Par nedelja nakon mog odlaska ime
kojim sam se služio u CIA završilo je svoju karijeru i osvanulo „mrtvo.” Jednostavno se ugasilo. Od dvadeset i četvoro
ljudi koji su bili u toj CIA jedinici, moj šef je umro prirodnom smrću a ja sam otišao, ali iz te jedinice preostao sam
samo ja. Ostali nisu jer su postali špijuni u Rusiji i Turskoj i na kraju su svi ubijeni. Ja sam se uspeo izvući živ
zahvaljujući pomoći moga šefa, ali moja žena o tome nije ništa znala sve do pre godinu dana (1997). Sve na čemu
smo radili držano je u strogoj tajnosti trideset ili trideset i pet godina. Dakle, do sredine 1990-ih tajnost je pomalo
izbledela i danas imate mnogo ljudi koji istupaju u javnost, poput onog vojnog oficira koji je napisao knjigu
(penzionisani potpukovnik Američke vojske Filip Korso (Philip J. Corso), „Dan nakon Rozvela” (The Day After Roswell,
1997.). Sada i ostali iznose ono što znaju jer osećaju da to mogu učiniti bez opasnosti po svoju bezbednost.”
Treba li komentar na ovaj intervju? Vanzemaljci koji pomažu naciste od pre počatka rata, a nacisti gube rat. Na
Antarktiku se vodi rat, a „Nemački vanzemaljci” ne idu dalje od tog pustog mesta i još uslovljavaju SAD i saveznike
da izgrade Nemačku! Druga je stvar sa ovim agentom CIA koji navodno odaje tajne informacije. Da on stvarno odaje
tajne informacije koje su istinite bio bi brzo otkriven i on i novinarka koja je intervju snimila.

Tajne arhive KGB-a

Tiho, neprimetno i daleko od očiju
javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a,
godinama su se slivala svedočanstva,
izveštaji i dokumenti o susretima i
viđenjima čudnih letećih i plovećih
objekata. U novozelandskom naučnom
časopisu „Pogled u svemir”, zabeleženo
je interesantno svedočanstvo pilota
Stjuarta Bareta (Srewart Barret). On je
2. februara 1965. godine leteo avionom DC-3, nisko iznad obale severoistočno od Helensvila. Iznenada, na morskoj
površini, Baret je ugledao tamne konture nekog neobično dugog plovećeg objekta. Verujući da se radi o nekom
ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti viđao i ranije, smanjio je brzinu i spustio se nisko iznad morske pučine. Ali,
nije se radilo o golemom morskom sisaru. „Neobični objekat bio je savršeno simetričnog oblika” - zabeležio je u svoj
izveštaj novozelandski pilot. „Bio je od nekakvog svetlucavog materijala, ali se spolja nisu mogli videti nikakvi
mehanizmi za pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo bilo dugo oko 30, a široko oko pet metara, a njegov
oblik nije odgovarao nijednom poznatom tipu podmornice!...” „Zar se radilo o podmornici?” „Verovatno!” smatra

~ 189 ~

Baret. Jer, upravo kada sam se našao iznad zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na
kontrolnoj tabli u avionu ludo zaigrale. Pokušao sam mu se približiti, ali je misteriozno plovilo netragom nestalo u
morskim dubinama.”

Moćnici bivšeg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli centralizovano prikupljanje podataka o zagonetnim
pojavama i neidetifikovanim plovećim i letećim objektima, a izveštaji su obuhvatali područja od Baltika do Pacifika.
Bili su to ultra tajni projekti koje je kontrolisao moćni KGB, a vođeni su pod različitim imenima: „Mreža”, zatim
„Galaktika”, a potom „Horizont.” Tiho i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala
svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letećih i plovećih objekata. U ogromnu mrežu
specijalnih izveštača bili su uključeni vojnici, pomorci, policajci, piloti, čak i partijski aktivisti sa dalekih prostranstava.
Na čelu istraživačkog tima KGB je postavio čoveka od velikog poverenja, obaveštajnog pukovnika Borisa Sokolova,
koga „Aganjokov” publicista Aleksandar Nikonov poslednjih godina javno optužuje da je preko 400 najznačajnijih
dosijea, uključujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama letećih tanjira i neidentifikovanih plovećih
objekata na nebu i u vodama bivseg SSSR-a predao Zapadu, najviše Amerikancima. „Hiljade drugih ništa manje
značajnih izveštaja o problemu letećih tanjira - tvrdi javno Nikolov - Sokolov je držao u putnom kovčegu, na tavanu
svoje dače...” O njima se vec dugo ništa ne zna. Možda su već odavno nestali iz Rusije... Da bi dokazao svoju hipotezu
da je rusku nuklearnu podmornicu „Kursk” potopio zagonetni ploveći objekat „koji ne pripada nijednoj državi sa
naše planete, Aleksandar Nikonov je razgovarao i sa Borisom Surikovim, možda i najvećim ruskim autoritetom za
leteće i ploveće neidentifikovane objekte. Surikov se proslavio time što je uspeo da raskrinka brojne fotografije i
autore video-snimaka letećih tanjira, dokazavši da se radi o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim foto-
dokumentima. Surinovu je neshvatljivo, čak i smešno što zvanične državne strukture u Rusiji službeno poriču pojavu
neidentifikovanih letećih i plovećih objekata u vreme kada neke zemlje, poput Francuske i Čilea „službeno priznaju
postojanje tehničkih objekata vanzemaljskog porekla u atmosferi oko Zemlje!”

„Istina je” - kaže Boris Surikov – „da su mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjačkih izvora izmišljene,
ali neidentifikovani ploveći i leteći objekti su gruba istina. Oni postoje i deo su naše svakodnevnosti.” To bi moglo
biti tačno. Uostalom, postoje i verodostojni izveštaji i dokumenti. Postoje epizode koje nisu izmišljene i koje je teško
demantovati. Uostalom, evo šta je doživio japanski pilot Jokomo Shiu: tog dana Shiu je iz baze poleteo u 20,18 sati.
Već nakon petnaestak minuta ispod sebe je video nešto neverovatno - poput priviđenja - otvorilo se more.

Fantastični prizor pratile su eksplozije, a onda se iz morske pene vinulo nešto
što je bilo nalik izduženom srebrnom disku. Jokomo je mehanički uključio radio
i obavestio bazu: „nalazim se iznad Ošime… Ispod mene leti nešto nalik letećem
disku... Izronio je iz mora... šta da radim? Prijem...” – „Prati ga!” – dobio je
odgovor. Jokomo je okrenuo aparat udesno i našao se iza misteriozne letelice.
Bio joj je „u repu” i pratio ju je prema otvorenoj pučini. Istocremeno je
obaveštavao Bazu o svemu što se dešavalo ispred njega. „Letelica menja boju.
Postaje purpurnocrvena... Sada je narandžasta... Povećava brzinu... Nisam u
stanju više da je pratim... Beži mi... Nestaje... Šta da radim?!” Letelica je nestala,
a baza je pozvala Jokoma da se vrati. Okrenuo je aparat, ali te noći za njega nisu prestala uzbuđenja. Kada se ponovo
našao u blizini Ošime, pogledao je mesto odakle se u nebo vinula misteriozna letelica. I ponovo se zapanjio: na dnu
mora, nešto je gorelo! Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pružao se fantastičan prizor:more se
presijavalo u raznim nijansama narandžaste boje! Nešto slično Jokomo Šio nikada u životu nije imao priliku da vidi.
Neverovatni događajim registrovani su poslednjih godina na različitim pomorskim meridijanima, a saradnik
moskovskog nedeljnog lista „Aganjok” („Oгонек” – svetlucati) Aleksandar Nikonov s pravom smatra „da je,
konačno, krajnje vreme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije koje nismo u stanju racionalno
da rešimo” i dodaje da ruska nuklearna podmornica „Kursk” nije jedina žrtva neidentifikovanih podvodnih plovila,
podsećajući čitaoce da je na jednako misteriozan način nestala i americka atomska podmornica „Tresche” (Lisica).
Poslednja poruka sa nekadašnjeg ponosa američke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuća: „...Nalazimo se na
planiranoj dubini... Svuda okolo vlada besprekoran mir. Plovimo napred... Uskoro emo biti na... Ali, kakva je ovo
buka?!... Primećujemo svetla... Ali, zar je to moguće?!... Na ovim dubinama... Auuu, gotovi smo!... Togo...” I to je
bilo sve! Kakva je to svetla primetio zapovednik podmornice na dubinama kojima je plovila 'Tresche'? Otkud toliko
čudenje u njegovom glasu i zašto do kraja nije izgovorio posljednju rečenicu?! Odgovor na ova pitanja odneo je sa
sobom - u smrt i okeansko ništavilo! Desilo se to 9. aprila 1963. godine u vodama Atlantika, sasvim blizu zlokobnog
Bermudskog trougla. I jos nešto: američka atomska podmornica, koja je ime dobila zbog uverenja njenih
konstruktora i graditelja da je neuništiva i da se može izvući iz najneugodnijih situacija, u trenutku nestanka bila je
u pratnji dva američka vojna broda. No, to joj nije pomoglo. Jednostavno je nestala! Ali, time se ne završava priča o
lukavoj „Lisici”. Nekoliko dana nakon katastrofe,utvrdeno je da se njeni ostaci, navodno, nalaze na 3.000 metara
dubine, a četiri godine kasnije, u leto 1967. godine, dogodilo se nesto što je do kraja zbunilo američke pomorske

~ 190 ~

eksperte. Za vreme krstarenja luksuznom jahtom iznad područja gde je nestala „Lisica”, jedna američka porodica,
na površini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku podmornicu. Šta više, počeli su da
pozivaju, ali kada im niko nije odgovorio, približili su se još bliže. Tek tada su na boku podmornice procitali ime
„Tresche!” I ne samo to: primetili su duž vodene linije i jednu dugu pukotinu, koja uopšte nije smetala podmornici
da se odrzava na povrsini i - plovi! Dve godine kasnije Amerikanci su pretrpeli još jedan gubitak. U vodama oko
Azorskih ostrva netragom je nestala nuklearna podmornica „Škorpion.” Šta se dogodilo? Nakon jednomesečnih
pomorskih vojnih vežbi u sastavu Šeste flote u Mediteranu, tog 21. Juna 1969. godine, američka podmornica je
uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru, komandant „Škorpiona”, iskusni pomorac
Frensis A. Slajteri, (Francis Slyterry) raportirao je da plovidba teče u najboljem redu, da je posada u odličnoj formi i
da svi jedva čekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim porodicama. I to je bilo sve! „Škorpion” se nikada više nije
oglasio, a opsežna potraga za njim bila je uzaludna. Tek, pet meseci kasnije, 29. septembra 1969. godine, njeno
nepomično telo otkriveno je na dnu Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno šta je bio istinski uzrok njenog zagonetnog
potonuća! Mnogi istraživači i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski trougao nesumnjivo složena i
višeslojna misterija. Ona u sebi krije brojna pitanja, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive,
zbunjujuće i zagonetne - od verovanja da se u morskim dubinama kriju ostaci legendarne civilizacije Atlantide do
pretpostavke da su upravo na tom mjestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Rika, svoju tajnu
podmorsku bazu smestili nepoznati gosti iz svemira, koji otimajući avione i brodove i kidnapujući pilote i pomorce
za svoje tajanstvene eksperimente kontrolišu naučne domete Zemljana. Svedočanstva o nepoznatim plovećim
objektima i neidetifikovanim letelicama koje vršljaju morskim dubinama neretko su tema i ozbiljnih naučnih
skupova, u SSSR i kasnije u Rusiji.

Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj tajnosti čuvao najmanje 19 dosijea o stradanjima sovjetskih
„Migova” koji su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice što su se vrzmale iznad sovjetskih vojnih baza.
Nekako u isto vreme kada su se visoki avio i pomorski vojni i civilni eksperti Sjedinjenih Država, izvodeći ultratajne
vojne manevre u vodama Porto Rika (područje koje pripada Bermudskom trouglu), osvedočili da su za sve vreme
vežbe bili pod prismotrom „uljeza” - neidentifikovane podmornice - koja je raspolagala fantastičnim
karakteristikama i bila neuhvatljiva za američke pomorske i vazduhoplovne snage, u drugom delu sveta, u severnom
Atlantiku, poznati arktički istraživač doktor Rubens J. Villel (Willel), kormilar i dežurni oficir, koji su učestvovali u
vojnim-mornaričkim manevrima, iznenada su postali svedoci tajanstvenog događaja koji će dugo vremena biti
predmet najsuptilnije istrage američkih naučnika. Evo kako je taj zbunjujući događaj opisao Solomon Suljman
(Sullman): „...Dan se bližio smiraju. Doktor Villela se nalazio na palubi, kada je odjednom video da se nešto pojavilo
iz morske vode. Silovitom snagom probilo je led debljine od tri metra i poput ogromnog srebrnastog metka nestalo
u nebesima.

Ogromne sante leda podignute na nekoliko desetina metara sa topovskom bukom sručile su se nazad na ledeni
sprud, a voda u ogromnoj rupi naprosto je ključala. Iznad nje su se dizali oblaci pare, što je najverovatnije ukazivalo
na džinovsku energiju procesa, koji tek što se odigrao...” Kome je pripadala neidentifikovana letelica koja je izletela
iz hladnih arktičkih voda? Šta je radila i gde je nestala?

Mnogo kasnije, u vreme Jeljcina, američki i ruski naučnici su izmenili tajna dokumenta i saznanja o nekim
slučajevima za koje je bila zainteresovana i jedna i druga strana. Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj
tajnosti čuvao dosijee o stradanjima sovjetskih letelica koje su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice, a
neke od njih vinule su se, poput projektila, iz morskih dubina. Kako su Sovjeti verovali da se radi o najnovijim
američkim špijunskim letelicama, pokušavali su da ih zaustave i obore, ali su njihovi „Migovi” doživljavali tragičan
kraj. Iz tih dramatičnih vremena potiče i fotografija neidetifikovanog letećeg objekta u obliku cigare, koja je
snimljena neposredno nakon izletanja tajanstvene letelice iz morskih dubina. Desilo se to iza polarnog kruga,
nedaleko od dalekog Koljskog poluostrva. Slučaj nikada nije objašnjen, ali su članovi specijalno oformljene komisije,
koju je predvodio ugledni sovjetski ufolog, zamenik rukovodioca Sekcije za podvodna istraživanja Akademije nauka
SSSR, doktor V. Ažaža, sakupili podatke da su samo u dve godine, 1980. i 1981, stanovnici okolnih sovjetskih oblasti
registrovali izletanje iz voda ovog regiona najmanje 36 misterioznih letećih objekata. Istraživanja koja su sledećih
mesici i godina preduzeta nisu sovjetske naučnike odvela do racionalnih odgovora. Tako su i ovi slučajevi adaktirani.

Petnaestog oktobra 1975. godine u 16 sati, u neposrednoj blizini Marseja, u francuskim priobalnim vodama,
iznenada je iz vode izleteo srebrnasti disk sa prečnikom oko deset metara. Prema izjavama jednog inženjera za
svetionike i bankine, i 16 radnika koji su bili očevici čudnog događaja, tajanstveni disk (leteći tanjir) je napravio
nekoliko krugova, zatim se podigao na visinu od nekih 120 metara, ostao na toj visini oko 90 sekundi, a zatim iz
mesta jurnuo neshvatljivom brzinom i nestao u nebu. Godina 1977. po mnogo čemu je bila godina NLO. Viđani su
iznad mnogih područja sveta, a dopisnik novinske agencije Reuters iz Tokija, 29. oktobra je odaslao sledeću vest: „Iz
Urugvaja, gde su poslednjih meseci viđeni u velikom broju, leteći tanjiri su se, izgleda, preselili u Japan.” Prema
izjavama očevidaca, jedan tajanstveni leteći predmet pojavio se na nebu iznad severnog dela ostrva Honšu. Pilot

~ 191 ~

japanske kompanije „Jal” i jedan astronom, izjavili su da su videli vatrenu loptu koja se, pred njihovim očima,
podelila u više manjih, koje su se već sledećeg trenutka izgubile u dubokim vodama Pacifika...”

No, vratimo se već pominjanom članku uglednog profesora S. Sandersona „Aboridžini morskih dubina”,
objavljenom 1972. godine u moskovskom časopisu „Tehnika malodezi” (Tehnika mladeži). U tom tekstu, profesor
Sanderson navodi više interesantnih svedočanstava o pojavama neidentifikovanih plivajuće-letećih objekata.
Između ostalih, pominje i epizodu koja se odigrala 20. maja 1967. godine u 18,15 sati, daleko od ledenih polarnih
predela, otprilike 180 kilometara od brazilske obale, u toplim vodama Atlantika. Šta se, zapravo, dogodilo? „..Oficiri
i komanda argentinskog broda „Navero” su večerali kada je zapovednik broda, iskusnog pomorca Julijana Lukasa
(Yulijan Lucas Ardanz), hitno pozvao na palubu dežurni oficir Horhe (Jorje) Montoja. Dežurni oficir mu je saopštio
da je registrovao neko čudno plovilo koje prati njihov brod. Zapovednik je izleteo na palubu i primetio da se sa desne
strane, otprilike 50 fita od „Naveroa” kreće neki nepoznati ploveći objekat nesvakidašnjeg oblika. Bio je nalik cigari
i imao je dužinu oko 110 fita. Začudo, plovilo nije proizvodilo nikakav zvuk, niti je iza sebe u vodi ostavljalo uobičajni
trag. No, ono što je bilo najčudnije i što je iskusnog pomorca činilo zbunjenim leži u činjenici da je misteriozni ploveći
objekat zračio snažnom plavkasto-belom svetlošću. Zapovednik argentinskog broda zabeležio je u brodski dnevnik
da na čudnom plovećem objektu nije zapazio ništa što je karakteristično za uobičajne podmornice, na njemu nije
bilo kule, periskopa, mosta... Plovilo je bilo savršeno glatko i kretalo se istom brzinom kao i njegov brod - oko 25
čvorova na sat. Posle izvesnog vremena, zagonetna je podmornica iznenada promenila smer za 90 stepeni, zaronila,
prošla ispod „Naveroa” i nestala u dubinama Atlantskog okeana. Solomon Suljman navodi i tragični slučaj, verovatno
vezan za tajanstveni „roneći” objekat, koji se dogodio u italijanski teritorijalnim vodama 18. septembra 1978.
godine. Ribar po imenu Vinceti tog je dana sa svojom kočom otplovio na Jadran, a već sledećeg dana nađen je na
dubini od 20 metara. Ovu čudnu tragediju obeležile su dve neobične okolnosti: nije se dogodio nikakav sudar, jer
na čamcu nije bilo nikakvih tragova koji bi upućivali na to, a drugo, prilikom obdukcije, u plućima nesretnog Vinceta
nije pronađena nijedna kap vode. Tragičnog dana, u području Jadrana u kome je Vinceti obično lovio ribu, neki su
ribari registrovali misteriozni „stub svetlosti”, koji je izbijao iz mora, a kada su mu se približili on je zaronio i nestao.
Te 1978. godine Jadransko more je postalo središnja tema mnogih lovaca na misterije. U njegovim su se vodama
događale krajnje neobjašnjive pojave i fenomeni. U noći 3. novembra italijanski ribar Antonio Paleska iz San
Benedeta del Tronta prvi put opaža neobičnu pojavu na moru: „Bio sam na otvorenom moru kada sam, oko tri ili
četiri sata ujutro, opazio neku čudnu gotovo ružičastu svetlost kako prati moju koču. Moram priznati da sam se
uplašio, jer takvo nešto nikada u životu nisam video. Sakupio sam mrežu i krenuo prema obali. No, tajanstveno
ružičasto svetlo me i dalje pratilo. Obilazilo je oko moje koče i ja nisam mogao odgonetnuti šta bi to moglo da bude.
Užasno sam se uplašio. Tek kada sam se približio obali, posle puna dva sata pratnje, tajanstveno je svetlo prestalo
da me prati. Nestalo je u dubinama mora.” Prvih su dana italijanski ribari zbijali šale na račun Antonia Paleska, ali
su uskoro, kada su se i sami uverili u neobične pojave, u pomoc pozvali civilne i vojne eksperte. Tih su dana mnogi
ribari bili svedoci pojave čudne svetlosti, velikih vodenih stubova koji su iznenada izbijali iz mora, penušanja i
ključanja vode, zagonetnih belih pruga, loptastih letećih tela što su izletali iz mora i ponovo se vraćala u njega...
„Iznenada sam na radaru ugledao neko čudno telo koje nas prati – ispričao je svoj doživljaj Đovani Merlini,
zapovednik ribarskog broda „Andrea Padre”. Upitao sam: „Ko je iza nas? Javite se!” Mornari su mi rekli da iza nas
nema nikoga. Naljutio sam se i otišao da se u to sam uverim. I zaista, nisam video nikoga da nas prati, ali je radar i
dalje registrovao nekog fantomskog pratioca koji je imao oblik plovećeg pauka. Drugi italijanski ribar, Alberto
Matuči, koji je tih dana ribario na svojoj koči „Luna Madre”, ispričao je novinarima sledeće: „Prvo je naš radar
poludeo, a zatim nas je iznenada zaslepila jaka svetlost koja se neprestano premeštala po moru. Najčudnije u svemu
tome bilo je što se ta misteriozna svetlost nije reflektovala na moru.” U noći 9. novembra neobične fenomene po
prvi put registruje jedan vojni patrolni čamac CP 2018 italijanske Ratne mornarice. Oko 20,45 sati, dok su se nalazili
devet kilometara daleko od Silvi Marine, ugledali su ružičastu svetlost kojase rasipala u prečniku oko tri stotine
metara, a zatim odjednom nestala. Sva kasnija patroliranja bila su bezuspešna, a more na kome se fantomska
svetlost pojavila duboko je oko 23 metra i isključuje svaku mogućnost prisustva podmornice. Narednih dana
uplašeni ribari nisu isplovljavali na jadransku pučinu, ali su i dalje bili svedoci neobičnih pojava. „Nalazio sam se šest
kilometara od obale” seća se Đuzepe Merlini. „Bilo je oko 10 sati ujutro kada sam primetio da se nešto čudno
događalo sa radarom. Kao da ga je neko isključio. Pogledao sam oko sebe i opazio ogromnu brazdu kako preseca
more. Takav trag iza sebe ostavlja jedno veliki motorni brod. Medutim, na površini mora nije bilo ničeg, baš ničeg!”
Slične tragove u moru videlo je bar dvadesetak pomoraca. Ali, drugi ribari doživeli su da u njihovoj blizini iznenada,
bez ikakvog vidljivog i logičnog razloga, proključa more. „Prvo je vladao mukli mir, a more je bilo glatko poput ulja”
- seća se Karlo Vodi. „Odjednom, nedaleko od nas, voda počinje da ključa. Utisak je kao da se ispod mora nalazi
nekakva mašina koja proizvodi penu. Ogromnu penu, barem 600-700 metara u prečniku. Usred te pene kao da se
pokretalo nekakvo veliko, tamno, ploveće telo...”

Analizirajući fantomske pojave u Jadranu, italijanski pukovnik De Martino izjavio je novinarima da se većina

~ 192 ~

zagonetnih pojava može pripisati prisustvu stranih (sovjetskih, zbog blizine Jugoslavije i Istočnog bloka, ali i
američkih) podmornica, ali što se tiče vodenih stubova, svetlećih fenomena i smetnji na radarima, to spada u istu
kategoriju kojoj pripadaju vanzemaljci i NLO. Ovakvih slučajeva ima u celom svetu.

Šta su misteriozni predmeti koji izleću iz mora praćeni bleštavom svetlošću, možemo samo da nagađamo, a u
arhivama KGB-a možda se krije i pravi odgovor na ovo pitanje. Jedno je sigurno, naša planeta, a pogotovo dubine
mora i okeana, nisu još nimalo istražene, a u tim dubinama kriju se očigledno velike tajne. Inače, morske dubine se
bar javno ne istražuju, ali već sada postoji tehnologija koja može dopreti do dna svih okeana. Možemo li da
sumnjamo da vlade velikih sila ne petljaju nešto na morskom dnu, gde oko javnosti ne može da dopre i gde se neće
muvati svedoci i novinari. Tu se takođe mogu smestiti radnici sa porodicama, koji bi živeli i radili pod kupolama, a
komunikacija sa površinom bi bila pod kontrolom. Takav slučaj nije sa bazama u pustinjama, odakle nešto i može
da „procuri” ili sa famoznim logorima FEMA, sa ruskim tajnim bazama itd. Ispod mora bi neka tajna baza bila poput
baze na nekoj drugoj planeti.

Džejms Oberg je međunarodno priznati stručnjak kada je u pitanju svemirski program bivšeg Sovjetskog Saveza.
Što se pak tiče raznih senazacionalnih događaja vezanih za NLO-e na tim prostorima, stručnjaci već duže vreme
tvrde da za većinu priča postoje logična objašnjanja. Šta to znači po njima? Jedan od takozvanih „NLO talasa” prošao
je iznad Rusije 1967 godine i imao je na stotine očevidaca. O tome je vrhunski, tada sovjetski, ufolog Feliks Zigel
sakupio ogromnu dokumentaciju. Neki od tih izveštaja dospeli su i na Zapad, gde su se kasnije pojavljivali u raznim
knjigama ili bili citirani na sastancima u visokim vladinim krugovima zapadnih zemalja. Sovjetski Savez je 1977.
godine zabranio civilna istraživanja o NLO. Tada su astronom Lav Gindilis i jedan istraživački tim iz Moskovske
akademije nauka proučili svu Zigelovu dokumentaciju i prihvatili je kao verodostojan dokaz poseta vanzemaljaca
području Sovjetskog Saveza. Međutim, tadašnja vlada SAD je, na Gildisovu nesreću, brzo dala objašnjenje za
sovjetske NLO, viđene 1967. Sovjeti su, prema tvrdnjama Amerikanaca, ustvari testirali raketne bojeve glave u
donjem toku reke Volge. Rakete su pri povratku iz niske orbitne putanje izgledale kao NLO. Populacija koja je sve to
videla daleko iznad svojih glava nije ni sumnjala ni znala šta se stvarno gore događa. Pentagon je ove sovjetske
bojeve glave nazvao „Frakciono orbitno oružje za bombardovanje” - FOBS. One su se pojavljivale kao velike vatrene
kugle na nebu, a njihov let bio je dug stotinama kilometara. To objašnjava zašto je sovjetska vlada proglasila hitno
obustavljanje, to jest, zabranu civilnih istraživanja o NLO. Dvadesetog septembra 1977. Sovjeti su lansirali tajnu
raketu iz svemirskog vojnog centra u Plesecku - severozapadna Rusija. Raketa je, prema izveštaju sovjetske agencije
TASS, izgledala kao zvezdoliki NLO, koji se „sporo kretao prema Petrozavodsku, iznad kojeg se širio u vidu meduze,
kupajući grad mnogobrojnim finim zracima, koji su, opet, stvarali sliku kao da pada kiša.” Sovjetski pisac naučne
fantastike Aleksandar Kazancev odmah je ovaj događaj opisao kao „posetu svemirskog broda koji vrši izviđanje.”
Doktor Vladimir Ažaža, stručnjak iz oblasti NLO-a, tvrdio je da su ti objekti „ili prevozna sredstva neke visoke
inteligencije sa posadom ili je to bilo neko energetsko polje koje je stvorio takav NLO.” Kada su Feliksa Zigela pitali
da li misli da je to bio NLO, odgovorio je: „Bez sumnje - ima sve odlike NLO.” Slično se tvrdilo i 1981. godine kada je
iz Plesecka lansirana raketa koja je osvetlila nebo iznad Moskve. Doktor Vladimir Ažaža tvrdio je prilikom jednog
predavanja da je u aprilu 1973. godine jedan NLO napao „Apolo 13”, jer je ovaj tajno prenosio atomsku bombu na
Mesec. Kasnije je objasnio: „Kada sam držao to predavanje bio sam početnik iz ufologije i bio sam idoktriniran „ET”
hipotezama, pa ništa drugo nisam razaznavao. Sa zadovoljstvom poričem sve što sam tada rekao.” Posle toga, Ažaža
je, navodno, u jednom američkom tabloidu objavio lažne fotografije tobožnjih NLO, koje je navodno snimio jedan
od astronauta sa „Apola”, i lažne poruke navodno upućene iz vanzemaljskih letelica viđenih pored mesečevih
kratera. Kasnije, na konferenciji o NLO u Albukerkiju, Ažaža je tvrdio da ima dokaze da su NLO-i ne samo oteli pet
hiljada Rusa, već da niko od njih nikada nije vraćen. Džejms Oberg je kasnije izneo svoje mišljenje kako je Ažaža
došao do tog šokantnog broja otetih: „Mislim da je on uzeo broj prijavljenih nestanaka iz celog Sovjetskog Saveza,
obeležio oblasti u kojima su prijavljene veće aktivnosti NLO-a i nestalu populaciju sa tog područja pripisao otmici
vanzemaljaca. To je bilo tako jednostavno, iskreno i besmisleno.” Da li je to bilo baš tako i do dan danas je ostalo
pod velom tajne. Pošto je u SSSR život vredeo jako malo, posebno život disidenata i potencijalnih neprijatelja,
optužiti vanzemaljce ili „zapadne imperijaliste” za otmice je bilo najlakše. Ipak, jasno je da je vlada SSSR isto kao i
američka radila na tajnim naoružanjima, letelicama i podmornicama. Iako je svetu servirana priča o „Hladnom ratu”
jasno je da su radile zajedno na vojnim tehnologijama, o čemu pišu mnogi autori, između ostalih i Ralf Eperson u
knjizi „Nevidljiva ruka”. To nije teorija zavere. To je zavera.

Amerikanci Brajen Greš (Bryan Gresh) i Džordž Knep (George Knepp) posetili su Rusiju u maju 1993. godine. Greš
15 godina radi na televiziji kao izveštač, a Knep je slavni istraživač NLO. Planirali su da ostanu desetak dana i da za
to vreme pokupe što više podataka o NLO viđenim u Rusiji. Najpre su upoznali Nikolaja Kapranova, ruskog fizičara
koji je radio kao savetnik obezbeđenja u sovjetskom Parlamentu. Zamolili su ga da ima pribavi bilo kakve informacije
o NLO, a oni su mu obezbedili kancelariju i pristojan honorar. Greš je kasnije objasnio razloge za ovaj put: „Nadali
smo se da ćemo otkriti nešto što američka vlada zna o NLO, tako što ćemo pričati sa Rusima. Dugo se pretpostavlja

~ 193 ~

da je vlada SAD držala takve informacije u tajnosti, pod okriljem državne bezbednosti, a Rusi su možda radili to isto.
Nadali smo se da su nove slobode u Rusiji naša šansa da se nešto novo sazna i o „njihovim” NLO. Njih dvojica su
potom upoznali i Borisa Sokolova, penzionisanog ruskog pukovnika, koji im je otkrio da je nadgledao proučavanje
fenomena NLO između 1980. i 1990 godine, po nalogu sovjetskog ministra odbrane. Tokom tih deset godina ceo
Sovjetski Savez naslušao se bezbroj priča o vanzemaljskim letelicama, a vojska Sovjetskog Saveza dobila je
instrukcije da prijavi svako eventualno viđenje NLO i, ako je moguće, da napravi njihove snimke. Mnogi od vojnih
izveštaja dolozili su i do pukovnika Sokolova. Sam Sokolov ispričao je sledeće: „Evidentirano je 40 slučajeva gde su
se naši piloti susreli sa NLO-ima. Bilo im je naređivano da ih gone, a potom i da pucaju na NLO. Ali, čim bi naši piloti
pokušali da se približe neznancima iz svemira, ovi bi povećali brzinu. Piloti bi se dali u poteru, ali ne bi uspevali da
ih stignu, a u nekim slučajevima piloti su gubili kontrolu nad avionima, što se tragično završavalo. Posle toga piloti
su dobili drugo naređenje: kada ugledate NLO treba da promene kurs i udalje se na bezbedno rastojanje.” Sokolov
je prizna o da je Sovjetski Savez želeo da otkrije što više o NLO, da bi bili u prednosti pred svojim konkurentima.
Dodao je da su SAD razvile svoju tajnu tehnologiju koja potiče od vanzemaljaca. (Ista priča kao i u SAD. Prim. Aut).
Kao drugo zapanjujuće otkriće Sokolov je naveo da su SAD postavile 30 radarskih stanica specijalno projektovanih
da privuku NLO.

Petog oktobra 1983. godine Sokolovu je naređeno da otputuje u jednu bazu u Ukrajini. Dan pre toga, komandir
baze izvestio je šefa Vrhovnog štaba sovjetske armije da je od 16-18 časova viđan NLO i da je, što je najgore, na neki
nepoznat način aktivirao signalna svetla na komandnoj tabli za nuklearne projektile. Nastala je panika zbog
opasnosti da se projektili na nekontrolisan način aktiviraju, što je moglo da izazove nuklearni rat. Sokolov je naredio
hitnu i temeljnu istragu, ali nikakvog logičnog objašnjenja za ovaj incident nije bilo. Međutim, korist od ovog
zagonetnog slučaja je u tome što su sovjetski vojni stručnjaci tada počeli stvarati jedan moćan aparat za razmenu
informacija o NLO, da bi se izbegla mogućnost ponavljanja sličnih incidenata. Da li je NLO mogao da aktivira
nuklearne projektile? Prema tvrđenju Roberta Dina, bivšeg oficira američkog ratnog vazduhoplovstva, isti takav
incident se dogodio šezdesetih godina, kada je bio stacioniran u sličnom štabu u Parizu. Tokom desetogodišnjeg
ispitivanja, Sokolov je sakupio hiljade svedočenja o NLO. Procene variraju, ali se smatra da je oko milion Sovjeta za
tih desetak godina videlo NLO-e. Američki istraživači Greš i Knep su od Sokolova dobili za proučavanje oko 400
najintrigantnijih slučajeva. Nakon toga Greš i Knep su se upoznali sa Rimili Avramenkom, koji je tada bio jedan od
vrhunskih stručnjaka, koji je radio na ruskom ekvivalentu američkog programa „Rata zvezda.” Zapitan da li NLO-i
stvarno postoje, bez razmišljanja je odgovorio: „Moje kolege i ja ne razmišljamo da li NLO-i postoje. Mi znamo da
postoje.”

Posle toga Greš i Knep su se susreli sa jednim funkcionerom Ruskog ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane
anoniman. On je svojevremeno vodio vojna proučavanja NLO-a, nazvana „NIT-3”. Grešu i Knepu su pokazani veoma
intrigantni dosijei, prama kojima su čak i neki ruski kosmonauti viđali NLO-e i svedočili o tome. U dokumentima se
pominje i Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru. Po povratku u Ameriku Greš je obelodanio da su svojevremeno Rusi
bili upoznati i sa čuvenim padom letećeg tanjira u Rozvelu, 1947. godine. Njih dvojicasu bili prvi novinari sa Zapada
koji su intervjuisali Valerija Burdakova, moskovskog naučnika koji je bio jedan od osnivača sovjetskog svemirskog
programa. O onome što je saznao od Burdakova Greš je rekao: „On je čak držao i predavanja o NLO-ima. To je
privuklo i Sergeja Koroljeva, stručnjaka za raketnu tehniku i, takođe, jednog od osnivača ruskog svemirskog
programa. Koroljev se poverio Burdakovu, a ovaj je to prepričao dvojici amerikanaca. Koroljeva je 1948. godine
pozvao J.V. Staljin u svoj kabinet. Zatim je

Staljin uveo Koroljeva u jednu sobu gde su raširene po stolu bile gomile materijala i informacija o NLO,
prikupljenim za vreme strogo poverljivih istraživanja. Neke od informacija pribavili su sovjetski operativci u Novom
Meksiku (SAD), nakon pada NLO-a kod Rozvela. Staljin je želeo da čuje Koroljevo mišljenje u vezi sa ovim slučajem.
Prema Burdakovoj priči Koroljev je rekao sledeće: „U redu, uzeću materijale, proučiću ih i vratiti za dva dana. Tada
ću reći šta mislim.” Ali, Staljin je tada energično rekao: „Ne, ne možeš poneti ništa od ovoga.” Zatim je naredio
Koroljevu da ostane da radi u toj sobi onoliko dugo koliko je potrebno. Staljin mu je ponudio prevodioce i šifrante i
sve ostalo što bi bilo potrebno da obavi posao. Kada je završio proučavanje materijala o incidentu kod Rozvela,
koroljev je rekao Staljinu: „Smatram da se ovo stvarno dogodilo, ali mislim da NLO nisu opasni po našu zemlju. Oni
nisu proizvedeni u SAD, niti u nekoj drugoj zemlji.” Staljin mu se zahvalio i rekao da njegovo mišljenje deli još
nekoliko stručnjaka u toj oblasti. Greš i Knep su intervjuisali i Rema Varlamova, koji radi pri moskovskom
tehnološkom institutu. On je obišao nekoliko mesta prizemljenja NLO-a, kojih samo u okolini Moskve ima deset.
Glavni zadatak Rema Varlanova bio je da odredi ima li ikakvih fizičkih ili hemijskih promena u zemlji na tom mestu.
Otkrio je da identični kvarcni časovnici, od kojih je jedan postavljen unutar mesta sletanja NLO-a, a drugi van,
pokazuju različita vremena. Unutar mesta prizemljenja vreme se ubrzava. Varlamov je još dodao da je pri ispitivanju
uzoraka zemlje sa tog mesta, u jednom kubnom centimetru nađeno nekoliko jednoćelijekih organizama. Van mesta
prizemljenja, pak, u jednom kubno centimetru ima na desetine hiljada jednoćelijskih organizama. Biolog i

~ 194 ~

blizakkolega Varlamova, Jurij Simakov, podržao je ove nalaze i ispričao svoje interesantno otkriće: „Stavili smo muve
u jednu posudu i odneli je na mesto jednog prizemljenja NLO-a. Muve su kao poludele zujale i letele unaokolo.”
Takođe su naišli na mikroskopski male „klikere” unutar krugova sletanja. Naučni testovi do sada nisu uspeli da ih
identifikuju. Greš i Knep su poneli primerke „klikera” u SAD, ali stručnjaci iz bazne patologije, mikroorganizama i
hemije nisu ništa otkrili. Možda je najbizarnija tvrdnja doktora Simakova koja se odnosi na otkriće mikroskopskih
crva nađenih u uzorcima zemlje uzetih sa dva mesta u Sibiru, gde su sleteli NLO-i. Utvrđeno je da se takvi crvi mogu
naći samo u Meksiku, što znači da ih nema nigde u prirodi u Sovjetskom Savezu. Otkud takvi crvi na tom mestu
ostala je velika misterija.

General Igor Maljević bio je šef Vrhovnog štaba vazduhoplovnih odbrambenih snaga SSSR. U aprilu 1977 godine,
mesec dana nakon što je 21. marta bilo prijavljeno preko sto viđenja NLO-a, on je rekao: „Sudeći prema
svedočenjima očevidaca NLO je izgledao kao disk prečnika od sto do dvesta metara, sa dva pulsirajuća poziciona
svetla.” Tokom vertikalnog kretanja NLO je rotirao oko svoje ose i izvodio letove u vidu slova S i u vertikalnoj i u
horizontalnoj ravni. Zatim je iznenada odleteo brzinom koja dva ili tri puta prevazilazi onu bilo kakvog modernog
vojnog aviona. Mnogi posmatrači primetili su da je brzina leta tog NLO-a u direktnom odnosu sa treptanjem
njegovih bočnih svetala: što češće svetla trepću to je veća brzina. Još je naravno, bezbroj nedotaknutih zagonetki
vezanih za NLO-e sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Kao potvrda toga možda je najbolje citirati jednu izjavu
bivšeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova, iz 1990. godine: „Fenomen NLO postoji i mora se tretirati
vrlo ozbiljno.” Ipak zvanični SSSR se nje toliko bavio NLO fenomenom kao SAD. Bar ne tako javno.

U SSSR nije bilo potrebe da se manipuliše stanovništvom u tolikoj meri kao u SAD i na zapadu, jer je stanovništvo
bilo ili indoktrinirano komunizmom, ili u strahu. Uglavnom većina stanovništva nije razmišljala o tome da li postoje
vanzemaljci, ali je komunistička vlast imala potrebe da istražuje ovaj fenomen i zagonetne pojave na nebu iznad
SSSR. Za razliku od SAD nije bilo slobode da se toliko priča i piše o tome, ipak romani sovjetskih autora na temu
vanzemaljci nisu zaostajali od romana napisanih na zapadu. Beljajev Aleksandar Romanovič, Kazancev, Agrest, A.
Morozov („Mars 1”), V. Ivanov, G. Altov, B. Fratkin („Tajna asteroida 117- 03”), V. Zuravkov („Balada o zvezdama”),
A. kolpakov („Grijada”), Jefremov („Magline Andromede”), A. Volkov („Putovanje na Veneru”), K. Ciolkovski („Na

Mesecu”), A. Beljajev („Ariel – leteći čovek”),
Feliks Zigel…i mnogi drugi.

NLO koji je navodno pao u regiji Sverdlovska
(SSSR), 1969, dugo skrivan od strane KGB

FBI objavio dokumente o postojanju
vanzemaljaca

Prvo ćemo da se igramo mitologije i
fantastike, da negiramo postojanje NLO, a
pritom potpirujemo maštu naroda, a onda
ćemo polako da se ozbiljno zauzimamo da svet
prihvati vanzemaljce kao realnost. Jer je
potreba za tim sazrela. Dežurni krivac i tutor,
kao i dežurni neprijatelj mora da postoji.

Ankete pokazuju da blizu 90% Amerikanaca
veruje u postojanje vanzemaljaca, a 95 % od tog broja veruje da vlada krije istinu. Američki Federalni istražni biro
(FBI) je objavio na svom sajtu „poverljive” dokumente o vanzemaljcima iz prošlih decenija, kao i brojne fotografije.
Njih je najviše interesovao „slučaj Rozvel.” Novinari i ufolozi su počeli da češljaju ovaj sajt, i šire priču po svetu.
Pronašli su izjavu Gaja Hatela (Gay Hottel) specijalnog agenta FBI, koju je on potpisao 1950 godine. Agent Hatel je
rekao „da su tri leteća tanjira pronađena u Novom Meksiku. Letelice su bile kružnog oblika, sa izdignutim centrom,
prečnika nešto većeg od 15 metara. U svakoj letelici je bilo po tri tela humanoidnog oblika, visine jednog do jednog
i po metra. Ovi humanoidi su bili obučeni u metalik odeću fine strukture, koja podseća na pilotske kombinezone”
piše u dokumentu. Drugi dokumenat se odnosi na „slučaj Juta.” Tajni agent nepoznatog imena piše da su dva
policajca i stražar, međusobno udaljeni više od kilometar i po videli neobične objekte severno od Solt Lejk Sitija u
saveznoj državi Juta. Njihova su svedočenja poslata 1949 godine Edgaru Huveru, tadašnjem direktoru FBI, u dopisu
sa naslovom „Leteći diskovi.” Tri svedoka su izjavila da je jedan objekat eksplodirao.

Bivši pripadnik Američke mornarice, fizičar dr. Brus (Bruce) Makabi, koji se godinama bavi istraživanjem NLO
fenomena, tvrdi da je taj dokumenat lažan, odnosno da je deo lanca prevara koje je počinio Silas Njuton (Silas

~ 195 ~

Newton). Makabi tvrdi da je Njuton organizovao lažno udruženje za finansiranje istraživanja NLO. Da bi pridobio
donatore, napravio je gomilu lažnih vladinih dokumenata, među kojima je i ovaj. Objavljivanje tajnih dokumenata
o NLO na zvaničnom sajtu FBI je privuklo veliku pažnju javnosti, a novinari su napravili takvu najavu i propratili vest
sa takvim naslovima kao da je FBI prikazao živog vanzemaljca. Ipak, mnogi od ovih dokumenata, koje je FBI objavio
su u javnosti bili poznati još pre 30 godina, i o njima su pisale čak i novine koje spadaju u domen „žute štampe” i
novine koje pišu o svim mogućim misterijama.

Astronaut Edgar Mičel, za koga se zna da je najduže hodao po površini meseca, devet sati i sedamnaest minuta,
u intervijuu koji je dao 2008. godine, tvrdio je da američka vlada krije da vanzemaljci posećuju našu planetu. Mičel
kaže da NASA već nekoliko puta ostvaruje kontakt sa vanzemaljcima, ali da to zataškavaju. On tvrdi da su
vanzemaljci bića malih tela, velike glave, velikih očiju, sa neverovatnom tehnologijom. „Veoma su dobronamerni,
jer bi u suprotnom ljudi već nestali”, tvrdi Mičel. NASA je negirala ove tvrdnje, što se i očekivalo.

Prilikom govora u Ujedinjenim nacijama 1985 godine, astronaut Gordon Kuper je rekao: „Verujem da
vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu planetu.” Nešto kasnije, u intervijuu koji je dao novinarima,
Kuper je bio još određeniji: „Godinama čuvam tajnu. Mnogi piloti i astronauti takođe. Sada želim da kažem istinu.
Svaki dan radari širom SAD uhvate neku letelicu nepoznatog porekla. Hiljade ljudi je videlo NLO i o tome postoje
brojna svedočanstva, dokumenti, ali se skriva od janosti. Zašto?” Nije to prvi put da se u UN govori o fenomenu NLO
(a ni zadnji) i o vanzemaljcima. Američki predsednik Ronald Regan je u govoru na 42. sednici Generalne skupštine
UN godine 1987, upozorio na opasnost od vanzemaljske invazije. Govor je završio pitanjem: „Zar nismo već odavno
sa njima u kontaktu?” Bivši predsednik SAD Bil Klinton izgovorio je 2005 godine: „To mesto u državi Nevadi, gde se
čuvaju ostaci NLO i tela vanzemaljaca, u suštini je ozbiljan objekat na kome se zaista nalaze artefakti nezemaljskog
porekla.”

Svedoci svedoče a dokazi potvrđuju, bez obzira na autoritete. Ovi dokumenti FBI i sama svedočenja astronauta,
i očevidaca su nešto „već viđeno” i tu nema nikakve težine. Ipak, ono što ljude najviše zanima je tajnovitost i
misterija, a stalno medijsko ponavljanje jedne priče dobija njene vernike. Misterija intrigira, posebno ako tvrdnje o
njenoj mogućoj istinitosti dolaze sa vrha, iz vlasti, od strane naučnika, i drugih autoriteta. Ljudi su skloni da veruju
autoritetima, često i bez razmišljanja. Iako je i retardiranome jasno da na njujorške „Blizance” i Pentagon nisu pali
nikakvi avioni, i da to nisu napali nikakvi Arapi, i dalje većina Amerikanaca veruje u zvaničnu priču, i većina se
radovala na vest da je tobož ubijen „prvi terorista sveta” šejh Osama Bin Laden. Većina je spremna da ponovo glasa
za političara za kojeg i barske šljuke znaju da je krao rukama, nogama i zubima. Spremni su jer se pokoravaju
autoritetima i medijima, a i rezmišljanje je bolno. Većina će biti spremna da se odrekne svojih građanskih sloboda
kada vlast objavi da vanzemaljci napadaju. Setimo se Velsovog „Rata svetova.” Ipak, kada je u pitanju establišment,
da li nas bilo šta sme iznenaditi? Videli smo kako se posle krvavih ratova ljube i rukuju. Kako ne odgovaraju za
pljačkanje svojih naroda, izazivanje gladi, bede. Kako posle zločina nad svojim narodom odlaze u egzil gde u drugoj
državi mirno žive od opljačkanog novca. Videli smo kao su im porodice nedodirljive, i što je najvažnije, kako su zli,
pokvareni, koliko lažu, kako su pohlepni i spremni na sve, od ubistava, do zatiranja čitavih grupa i naroda, samo da
ostvare svoj đavolski naum – vlast, moć, bogatstvo. Setimo se projekta „Spajalica” i izvlačenja nacističke elite iz
Nemačke u SAD, Argentinu i Urugvaj. Pogledajmo Astanu, prestonicu usred pustinje u Kazakstanu. Zemlja prebogata
naftom i gasom, ogromnog prostranstva, retko naseljena, ali osim same nove prestonice, čim se iz nje izađe, nailazi
se na neopisanu bedu. Kazakstan i njegov glavni grad Astana, koji je 1998 počeo da gradi Nursultan Nazarbajev,
predsednik te države su dve suprotnosti. Šarm celom gradu daju zgrade u obliku svemirskih letelica, piramida, jaja
i raznih neindentifikovanih letećih i neletećih objekata. Posle gledanja „Zvezdanih staza“ planeri Astane očigledno
su čitali Harija Potera, ali i Tolkinovog „Gospodara prstena.” U parkovima grada i na ulicama nalaze se sa strane
položeni ogromni ćupovi iz bajke, zatim magični prstenovi i bubnjevi nekih ultramodernih čarobnjaka. Ispred
predsedničke palate nalaze se zgrade u obliku motora spejs šatla, a iza nje je ogromna staklena piramida koja noću
svetli u nekoliko boja. Kao da sve to nije dovoljno, ministarstvo poljoprivrede se nalazi u zgradi u obliku ogromnog
nojevog jajeta, ili feniksovog jajeta koje je kabalistički simbol. Piramide, svemirske letelice, kosmička jaja (iz
paganskih i kabalističkih kosmogonija), čarobnjački i vračarski simboli. Inače u samoj piramidi se nalazi kongresna
hala u kojoj je središte u obliku velikog letećeg tanjira. Slučajno? Mnogi Astanu nazivaju „Gradom Iluminata.” Kome
to treba? Zašto je laž vrednija od istine? Zato što osim novca još nešto pokušava da zavlada ovim svetom i nametne
svoju volju.

Omega tajna

Uređeno na temelju intervjua Kristofora Barbata, nezavisnog italijanskog istraživača fenomena NLO i
vanzemaljaca

~ 196 ~

„Godine 2000. radio sam u Rimu kao urednik magazina „Zvezdana kapija” (Star-gate) i napisao sam mnoge članke
o ukazanjima koja su se 1917. dogodila u mestu Fatima u Portugaliji i slavnoj Trećoj Fatimskoj tajni, kao i drugim
zagonetkama povezanim s vatikanskom državom. Nakon objave tih članaka počeo sam primati brojne e-mailove od
osobe koja se predstavljala kao vatikanski insajder. Taj zagonetni čovjek povremeno me anonimno pokušavao
kontaktirati jer se zainteresirao za mene i moja istraživanja o Fatimi. Iz tih poruka nastala je priča o zagonetnoj
Vatikanskoj obaveštajnoj agenciji zvanoj SIV (Servizio informazioni del Vaticano). U tim pismima bilo je zanimljivih
informacija: u jednom od njih upozorio me da ću primiti video traku o promatranjima onoga za što se pretpostavlja
da je deseta planeta koja se približava Sunčevom sistemu. Video materijal je snimila svemirska letelica iz svemirskog
programa pokrenutog ranih 1990-ih, zvana „Siloam” (Siloe). Na temelju tih pojedinosti zaključio sam da je pisac
znao mnogo više informacija nego što mi je prenosio.Otprilike godinu dana trajali su neformalni kontakti putem e-
maila i pisama. Kroz to vreme otkrio mi je da je Isusovac (Jezuita) i član SIV, te da radi u Rimu za određena odelenja
pri Svetoj stolici, što sam ja bez njegovog znanja proverio. Kasnije sam (uz velike poteškoće) uspeo dogovoriti prvi
lični sastanak na javnom mestu u glavnom gradu Rimu, na kojem mi je on nastavio otkrivati nove informacije. Tokom
tog sastanka sve su se moje sumnje dokraja raspršile kad mi je pokazao svoja dokumenta, od kojih su se neke slagale
s onim što sam ranije proverio. Osim toga, otkrio mi je da ima dozvolu za nadzor nad takozvanom „Omega Tajnom”
(Secretun Omega). Najvišom kategorijom sigurnosti u Rimokatoličkoj crkvi. Kao što je bilo unapred dogovoreno, naš
je razgovor bio obavljen u obliku pitanja i odgovora, uz dogovor da ću postavljati precizna pitanja, lako smo
ispoštovali format sastanka (usprkos mojoj želji da postavim razna druga pitanja), u kratkom vremenu koje smo
imali na raspolaganju neki od njegovih odgovora preokrenuli su početni raspored u vezi s nekim temama. Međutim.,
razgovor koji sledi i dalje predstavlja glavni deo onoga što mi je preneto, ali ne i sve, jer sam odlučio da zasad neću
otkriti neke detalje.”

Razgovor s Jezuitom:
Barbato: „Kako ste postali član SIV?”
Jezuita: „SIV se sastoji od različitih elemenata koji su svi povezani sa Crkvom i uglavnom se sastoje, barem
Uprava, od sveštenika, od kojih se većina regrutuje iz Jezuitskog reda, među benediktinskim redovnicima i
redovnicama. Ukupno, članova je nešto više od sto. Moglo bi se reći da je to mali broj, ali uzmete li u obzir sve
delove sveta u kojima je neki sveštenik ili redovnica, svako od njih je takođe potencijalan izvor preciznih informacija.
Neki elementi SIV-a se regrutuju ili su se regrutovali iz laičkih krajeva i institucija povezanih sa Crkvom: na primer:
humanitarne organizacije, političke grupe bliske Svetoj stolici, pokret „mladih katolika“ i drugih. Moj put bio je
sličan. Ukratko, elementi poput mene bili su potajno praćeni, usmeravani i oblikovani prema utvrđenim kriterijima
na određenim područjima. Danas je svima nama jasno da smo imali ličnog „anđela čuvara“ ili mentora.”
Barbato: „Da li biste nam mogli reći osnovne podatke o SIV? Zašto je formiran i koliko je dugo aktivan?”
Jezuita: „Struktura je stroga tajna, ali zasad vam mogu reći da je organizovan na način sličan drugim obaveštajnim
organizacijama kao sto su CIA, MI6, KGB, itd. Nema službeno sedište, ali s vremena na vreme se bira nova lokacija
za okupljanje, uvek pod nadzorom Vatikana. Sa hronološkog gledišta, iskra koja je zapalila vatru ove organizacije
bila je izazvana događajem iz prve polovine pedesetih godina u Sjedinjenim Državama, tačnije februara 1954. Taj
događaj bio je sastanak koji se odigrao na mestu koje je kasnije postalo Vazduhoplovna baza Erdvards u Kaliforniji
između jedne vanzemaljske delegacije i predsednika Dvajta Ajzenhauera, u prisustvu biskupa Los Anđelesa Džejmsa
Frensisa Mekinturea (James Francis Mcintyre). Vojska je snimila taj sastanak pomoću tri 16-milimetarske kamere
postavljene na različitim tačkama, s filmom u boji. Ukupno su snimili 20 minuta filma na sedam 30-metarskih traka.
Na kraju sastanka svaki član zemaljske delegacije zakleo se da nikada nikome neće otkriti šta je video i čuo od
vanzemaljaca. Ne pitajte me gde je film, jer mislim da već znate odgovor. U svakom slučaju, biskup Mekinture je
nekoliko dana kasnije, verovatno nezadovoljan što je dao zakletvu koja nije bila u skladu s njegovom savešću, u
žurbi otputovao za Rim kako bi se sastao s papom Pijem XII i izvestio ga o neverovatnom događaju. Kako bi stigao
do Italije, biskup je morao prvo da sleti u Njujork kako bi mogao nastaviti let prema Rimu, svo vreme u privatnom
avionu. Oko pola sata nakon poletanja iz Los Anđelesa, avion je zbog iznenadnih tehničkih problema bio prisiljen
usred noći hitno sleteti na aerodrome u Las Vegasu u Nevadi. Za vreme popravke aviona koja je trajala oko sat i po,
u avion je ušla osoba koja je zatražila da razgovara s biskupom. Taj čovjek pokazao je vojne dokumente. Bio je to
pukovnik američkog vojnog vazduhoplovstva USAF-a. Razgovor je trajao 20 minuta, i za to je vreme ovaj čovek
upozorio biskupa da ne iznosi sve detalje o događaju kom je prisustvovao, jer je USAF već godinama pratio celu
stvar s vanzemaljcima i ona je trebala ostati isključivo pod kontrolom USAF-a. Oficir je naglasio da je predsednik
SAD samo tražio duhovno mišljenje i, pre svega, podršku u toj izuzetno neuobičajenoj situaciji, i da njegova zakletva
na tajnost takođe uključuje Svetog Oca.
Jedan od problema bili su i sovjetski špijuni koji su se infiltrirali u sam Vatikan. Biskup je odgovorio daje njegova
dužnost izvestiti papu o tom neverovatnom događaju. Danas verujemo daje problem sa motorom bio unapred
namerno izazvan kako bi moglo doći do tog susreta, verovatno u organizaciji oficira bez znanja predsednika

~ 197 ~

Ajzenhauera. Pre odlaska oficir je biskupu rekao da će, odluči li obavestiti Rim, stvoriti ozbiljne probleme i da bi to
njega lično moglo skupo koštati. Dva dana kasnije papa Pije XII primio je biskupa. Nakon dugotrajnog razmišljanja o
posledicama koje bi isključivo vojni odnos sa vanzemaljcima mogao imati, papa je odlučio da osnuje tajno
obaveštajno odelenje, SIV, sa strukturom sličnom fašističkim vojnim obaveštajnim odelenjima, koji će prikupljati
sve moguće informacije u vezi s aktivnostima vanzemaljskih entiteta i informacijama koje su dobili Amerikanci. Od
presudne je važnosti bilo zadržati otvorene komunikacione kanale s predsednikom Ajzenhauerom. SIV je u osnovi
formiran radi prikupljanja svih onih tajnih informacija o vanzemaljskim aktivnostima, u koordinaciji s drugim
obaveštajnim organizacijama u drugim zemljama. Glavni cilj novog odelenja bio je rasvetljavanje aspekata s
moralnog, filozofskog, etičkog i religijskog stajališta.”

Barbato: „Zašto je papa verovao da će američka vojska podeliti sa Vatikanom tako osetljive informacije? Šta je
bilo sa oficirem koji se pojavio na aerodromu u Las Vegasu?”

Jezuita: Vidite, biti usred noći pozvan od strane predsednika SAD radi pomoći i duhovne podrške u situaciji koja
bi se mogla opisati kao jedinstvena u istoriji modernog čovečanstva, verujem da može biti samo znak poštovanja i
poverenja. To što vam govorim potvrđuje i činjenica da su, nakon povratka u SAD, Mekintur i detroiski nadbiskup
Edvard Muni (Edvvard Moonev) bili glavni koordinatori operacije prenosa informacija Vatikanu. Ali došlo je do
nepredviđenog preokreta kad su sam Mekintur i drugi članovi SIV počeli ostvarivati direktne susrete, bez znanja i
prisustva vojske, s jednom vanzemaljskom rasom nordijskog tipa, po svemu sudeći dobronamernom, koji dolazi sa
Plejada. Ti vanzemaljci su im preporučili da budu oprezni u vezi s drugim stvorenjima koja su Amerikanci susreli u
Kalifornijskoj pustinji. Ti susreti s članovima SIV dogodili su se mnogo puta u SAD, a takođe i dvaput u Vatikanskim
vrtovima blizu Pontifikalne akademije nauke u prisutnosti pape Pija XII.”

Ovo je interesantno, posebno za one koji znaju pozadinu priče. Prvo, zašto Ajzenhauer nije pozvao nekog
protestantskog biskupa ili pastora, jer je SAD u većini protestantska zemlja koja je u početku počivala na
protestantskim načelima. Pozvao je baš Jezuitu, i sada ćemo postaviti pitanje – zašto baš Jezuitu? Takođe, ako neko
poveruje da je papa osnovao tajnu službu radi vanzemaljaca, neka se pogleda u ogledalo. Uzećemo kao izvor
svedočenje bivšeg Jezuite Alberta Romera Rivere, koji je mislio da, kao Jezuita služi Bogu, učestvovao u razbijanju
protestantskih crkava, zaverama i diskreditovanjima ljudi, svugde gde je po zadatku bio infiltriran,da bi na kraju
upoznao pravi karakter Jezuita, napustio Red i postao biblijski Hrišćanin, tokom pedesetih godina XX veka, odlučivši
da razotkrije pravi karakter Rima. Rivera je kao mladi Španac verovao da je Crkva jedini autoritet, jedina kojoj treba
verovati is toga je postao učenik katoličke verske škole. Prvi crv sumke se pojavio kada mu je majka umirala u agoniji
i strahu, a on kao crkveni đak nije mogao nikakvu utehu da joj pruži. Bio je iskren u nameri da služi Bogu, i u samoj
školi je došao u posed malog Novog Zaveta koji je tajno čitao, jer je bilo zabranjeno. Alberto je uvideo da učenje
katoličke crkve, Jezuita i sam način na koji oni sprovode svoje ideje u delo je suprotan učenju Isusa Hrista. Rivera
svedoči: „ Bio sam jezuitski sveštenik i biskup u staroj rimokatoličkoj ustanovi. Jezuiti su na vrhu religioznih redova
rimokatoličke crkve. Taj red je osnovao Ignacije Lojola (Ignatius Loyola, 1541), da bi sprečio širenje protestantizma.
Jezuiti su bili inteligencija kraljeva i savetnici državnicima, što su i danas. (Ono o čemu govori i Barbatov sagovornik,
pominjući SIV). Na rimokatoličkim fakultetima su učitelji i imaju veću moć nego što možete i da sanjate. Ukupno ih
je oko 102.000, a tu su obuhvaćeni i oni koji nisu sveštenici, a potpuno su odani papi. Pored toga imaju i posebnog
vođu, poznatog kao crni papa, jezuitskog generala koji se oblači u crno i ima stvarnu moć u Vatikanu. Prijatelju, ništa
nije tako kao što izgleda. Rimokatolička institucija je puna iznenađenja. što sam više napredovao, više sam bivao
uznemiren. Ustanovio sam da baš zbog toga 86% sveštenstva (i Jezuita) mora proći kroz oštro psihološko i
psihijatrijsko vaspitanje: mentalnu obradu. Prva stvar koja mi je pokolebala veru bila je smrt moje majke. Ona je
bila potpuno predana crkvi i nikada nije sumnjala u nju, jer je verovala sveštenicima. Kada je umirala uz glasne krike,
bez Isusa Hrista, sa strahom na licu, sveštenik mi je rekao da je on učinio sve što se moglo učiniti. Moju majku je to
koštalo njenog spasenja. Tada sam za to krivio našeg sveštenika; zbog toga sam se zakleo da ću postati sveštenik
kako bih našao istinu. Smrt moje majke bio je samo prvi veći razlog koji je pokolebao moju veru. Sledeće što se
desilo jako me je pogodilo. Bilo je to jedne večeri u školi, baš kada sam legao da spavam.

Neko se došunjao u moju sobu i počeo da me ljubi. Brzo sam skočio i počeo da vičem. U moju sobu je tada ušao
sveštenik kome sam objasnio šta se dogodilo. Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je počeo da grdi, kako treba
da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj greh. Taj čovek je hteo da mi daruje svoju ljubav koja je
„od Boga“, a ja sam to odbio. Na moje iznenađenje, homoseksualnost uopšte nije bila zabranjena. Dogma kojom
rimokatolička crkva sveštenicima i časnim sestrama ne dozvoljava brak uzrok je ogromnih problema, a to nije
hrišćanska dogma. Kad sam bio u ispovedaonici, neke časne sestre su priznavale lezbejstvo, a neke i ljubavni odnos
sa sveštenicima. Vremenom se saznalo i za strašna podzemna groblja kraj nekih samostana. Pronađeni su skeleti
odojčadi koju su rodile časne sestre. Da, to je istina. Pronađeno je groblje u španiji, u Sevilji 1934 godine. Do sličnog
otkrića došlo je i u Madridu 1932 godine, a i u drugim mestima Baskije na severu španije. Vlast je tada povela
službenu istragu u svim samostanima, rimokatoličkim školama i crkvama, i otkrila puno takvih primera u Španiji.

~ 198 ~

Mnogi takvi grobovi nađeni su i u Rimu. Ispod samostana za časne sestre i fratre, nalazili su se podzemni hodnici, a
kraj njih su bila mesta gde su odlagali dečja tela. Državni lekari su pregledali telašca i izjavili da je smrt nastupila
gušenjem.

U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao upotrebljavati. Jednog dana mi je
jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je: „Alberto, s tim se ide u život ili smrt.
čitaj to!“ Bio sam prestrašen. U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti.

„Imprimatur, nihil obstat“ - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa. Pokušao sam da
se oslobodim te knjige. Znao sam da ću, ako se dozna da je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio.
Te godine sam Novi Zavet čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako
me je potreslo kad sam pročitao da je Petar bio oženjen. (Petar inače važi za prvog papu).

Nekako u to vreme počeli smo obrađivati istoriju inkvizicije. Zbog toga sam sve više počeo mrzeti protestante,
premda su me neke informacije opet jako potresle. Već tada sam saznao da će me ubrzo početi spremati za špijuna,
da uništavam protestantske crkve. Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala
na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200. godine do sada bila uzrok smrti 60 miliona ljudi. Svetim uredom koji vodi
inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su stajali Jezuiti. Sveti Ured je širio teror gde god je stigao. Niko
nije bio siguran pred njim. Danas rimokatolička institucija pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano
za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To
je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se stvarno
događalo u vreme inkvizicije. „Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom
času ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo.“ Pročitao nam je jedan primer i nastojao je da pokaže kako je
rimokatolička crkva s moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuđivala ih na smrt. Jeretici su uglavnom bili ljudi
koji su se držali načela Biblije, jer se zna da su astrolozi, vračevi i okultisti bili savetnici mnogih vladara i niko ih nije
dirao. Nostradamus, vračar i lažni prorok je bio savetnik Katarine Mediči, francuske kraljice, koja je bila direktno
odgovorna za pogrom nad protestantima, Hugenotima 1572, poznat kao Bartolomejska noć.

...Imao sam 14 godina kad sam počeo sa tečajem o protestantizmu i njegovom „krivoverstvu”. Bio sam određen
da radim među slobodnom braćom,, baptistima i ujedinjenim evangelistima. Za nekoliko godina uvukao sam se u
stotine crkava i organizacija. Moram vam reći, da su jezuiti s takvim načinom rada počeli još 1550. godine. I danas,
naravno, na prefinjeni način ulaze u sve pore života, što im uspeva zahvaljujući ekumensko-harizmatičkom pokretu.
Kad su pretpostavljeni uvideli da smo spremni, dali su nam tačan opis lokacija crkava u koje je trebalo da se ubacimo.
Rekli su nam da se pretvaramo kao da prihvatamo Isusa Hrista. Možda bi bilo interesantno reći kako saznaju gde se
skupljaju pripadnici crkve. U Španiji je legalna jedino rimokatolička institucija (u vreme 1951). Svaki lokalni sveštenik
ima popis vernika. Ako neko ne dolazi na misu, o tome se obaveštava tajna policija, koja počinje tu osobu da sledi,
i to toliko dugo, sve dok ne nađu mesto zajednice kojoj se priključila. Naučili su nas kako da se igramo s decom
članova crkve i rekli su nam šta da ih pitamo kad smo nasamo sa njima; zatim, pokazali su nam kako da budemo
ljubazni sa ženama i kako da im laskamo da su lepe i očaravajuće, kad smo sami s njima; naučili su nas da se igramo
njihovim osećanjima, da pokazujemo žalost kad umre neko od njihovih najdražih i veliko zanimanje kad neko prolazi
kroz tešku krizu. Najzanimljiviji deo predstavljala su uputstva kako da se podeli crkva i unište propovednici koji tvrde
da rimokatolička ustanova nije hrišćanska crkva, ili koji kažu da rimokatolici nisu na putu Isusa Hrista. Zbog toga su
i postali naše mete. Samo u Španiji sam pomogao pri uništenju najmanje 19 crkava. Dopustio sam da u jednoj raciji
na protestante i mene uhvate. Tako se i moje ime pojavilo u novinama među krivovercima. Od propovednika sam
dobio pismo koje me je preporučivalo kao dobrog i pouzdanog hrišćanina. Tada sam imao 17 godina. Sa tim pismom
sam bio primljen u baptističku crkvu u Venecueli, da bih potom otišao na interdenominacijski teološki seminar u
Kostariku. Moj je zadatak bio da uništim propovednika, crkvu i seminar. Morao sam da skupim što više imena i da
ih pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je
vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih propovednika, i šta više, imena svih članova crkava
po celom svetu, uključujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći,
ako se neko bude protivio rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja (rimokatoličkoj) svetskoj Nad-crkvi, koju
Rim namerava da osnuje kad uspe da stavi sve crkve pod svoju kontrolu. (u ekumenizam se uvlače i pravoslavne
crkve, u koje spada i Srpska pravoslavna crkva. Sve češće se mogu videti zajedničke liturgije i mise pravoslavnih i
rimokatoličkih sveštenika, posebno u Vojvodini. Prim. Aut). Svi protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće
osuđeni na smrt, nastavio je Alberto. To je velika bludnica iz Otkrivenja 17. poglavlja.

„I na čelu njezinu napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh ženu pijanu
od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.” (Otkrivenje 17, 5.6). Ona će
usmrtiti prave Božje vernike, bolje reći, pokušaće.

„...I reče mi: ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj.“
(Otkrivenje 7, 14)

~ 199 ~

„I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše
glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na Zemlji? I
dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi
i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.“ (Otkrivenje 6, 9-11).

„I videh prestole i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božju, koji
se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s
Hristom hiljadu godina.”(Otkrivenje 20, 4). To će biti okultna ubistva povezana s Crnom misom.

Da se vratim našem radu, odnosno, tome kako sam uništio baptističku crkvu u Venecueli. Polovina članova te
crkve je verovala da je rimokatolička institucija takođe hrišćanska crkva. Njima sam govorio da imam puno dobrih
prijatelja u rimokatoličkoj crkvi, koji veruju da je to hrišćanska crkva, a da su oni spaseni hrišćanski vernici, i da ko
to ne veruje, uzrokuje veliki raskol, te kvari Hristovo telo. Propovedniku, kao i njegovim istomišljenicima sam,
naravno, govorio drugačije. Pred njima sam se pretvarao da mislim kako rimokatolička crkva nije hrišćanska crkva.
Pomoću časopisa iz Španije sam dokazivao kako sam bio uhapšen i zlostavljan od rimokatoličke crkve, kako je
neprijateljski nastrojena i kako mrzi hrišćane. Dodao sam kako je moj dragi propovednik još u zatvoru i kako su me
proglasili jeretikom. (u vreme fašističkog režima u Španiji koji je sarađivao sa klerom. Prim. Aut). Ubedio sam
propovednika da jasno govori protiv Rimokatoličke crkve. Baptistički propovednik mi je omogućio da se nastanim u
interdenominacijskom institutu, a ja sam počeo da širim tračeve kako je imao odnose s osamnaestogodišnjom
devojkom. Ljudi su devojci poverovali, jer nisu znali da ju je podmetnula Rimokatolička crkva. Ona je đakonu
propovednika, koji je bio s njim u zavadi, rekla da bi htela da prizna da je imala odnose sa propovednikom.
Propovednik je bio nedužan, ali ga je ipak napustila supruga, i crkva je bila uništena. Prešao sam na drugi zadatak.
Pre nego što vam nešto kažem o tome, dodaću i to da smo imali nacrte za uništavanje osoba koje nam se ne bi
predale. Poznavali smo tri načina:

Diskreditovati - širiti loš glas;
Izolovati - osamiti, da bude sam, bez prijatelja koji bi ga podržavali; i
Usmrtiti.
Prvi način: Uništili bismo ugled osobe lažima o njoj, izvrtanjem njenih reči. Prikazivali bismo propovednika kao
neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu teškoće sa službenicima, ili bismo ga povezali s nekom ženom koja je
postavljena kao propovednikova sekretarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismo propovednika pozvali
hitno, kasno noću. Kraj puta smo postavljali ženu i iscenirali da je doživela nesreću, a kada bi se on zaustavio da joj
pomogne, ona bi povikala: „Silovanje!“. Rastrgla bi svoju odeću, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je
propovednik bivao uništen. Kada bi vlada i policija istraživale slučaj nekog propovednika koji je bio optužen za vezu
s drogama, moderni mediji bi ga, svakako, odmah osuđivali. Jednom propovedniku smo uništili ugled spletkama
oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome. Kasnije su se odgovorni izvinuli tom čoveku, ali bilo je prekasno. Sve
to smo radili, da bi tim ljudima uništili ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, te optuživali žene i decu za lažna
dela. To su samo neki od načina kojima smo nastojali da ih ocrnimo. Takav čovek bi postao nepouzdan i žigosan kao
lažov i lopov.
Drugi način: O propovedniku smo počeli širiti vesti da je kontraverzan i da samo prouzrokuje teškoće. Nazivali
smo ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo; govorili kako ima vlastitu neobičnu nauku ili veru, da je
ostao sam i da je bez propovednika prijatelja. O njemu smo počeli širiti laži kako je doživeo nervni slom. Puno ih se
nakon toga predalo, jer ih je usamljenost prisilila da napuste službu.
Treći način: Ako bi čovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, počeli su se
zbivati neobični događaji. Udario bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka sestra bi iščupala cevčicu s kiseonikom, ili bi
pomešala lek tako da bi došlo do komplikacija i čovek bi umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili
bi zbog uzimanja psihoškodljivih materija morao da bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je doći i do
iznenadne tuče sa strancima koji bi ga u mraku napali noževima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ustrelio.
Protestantski interdenominacijski institut koji sam uništio bio je u Kostariki. Sa mnom su došle i dve lepe devojke.
Obe su bile iz rimokatoličke omladinske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrišćanke koje svoju veru temelje
na Bibliji. Karmen je u koledžu bila u ulozi moje devojke, a Marija je došla da uništava propovednike, i da unosi seks
među studente. Da bih dokazao svoje antirimokatoličke stavove, često sam se pred studentima prepirao sa
jezuitskim sveštenikom koji je dolazio u biblijski koledž. On je, naravno, dobro znao ko sam ja. Njemu sam prenosio
sve što sam saznao o toj školi, a on je to prenosio dalje Svetom uredu u Vatikan. Među studente sam unosio nemir
i opiranje strogom redu, po kom su devojke i momci morali biti razdvojeni. S rukom u ruci šetao sam sa Karmen.
Učiteljice su u toj školi bile misionarke i većinom neudate. To ih je jako ražalostilo. Pripremio sam nekoliko mladih i
privlačnih rimokatoličkih momaka koji su se predstavljali za dobre hrišćane, kako bi zaveli mlade učiteljice.
Posećivao sam ženske spavaonice u nedozvoljeno vreme. Jedne noći Karmen i ja smo dopustili da nas uhvate u
prizemlju ženskog studentskog doma. Ona je bila samo u spavaćici, i u svoju odbranu je tvrdila da sve devojke tako

~ 200 ~