Kristin-Hannah-slavujeva-pesna

uko​če​na u kre​ve​tu, osl​ uš​ kuj​ u​ći. Po​kraj nje Sop​hie je hr​kal​ a i gunđ​ al​ a u snu.
Prišl​ a je proz​ or​ u pod​ ign​ uv​ši ro​let​ u za za​mrač​ e​nje.
U dvo​ri​štu su gran​ e na sta​blim​ a jab​ uk​ a vis​ jel​ e po​put po​loml​ jen​ ih ruku; vratn​ i​ce ka​-

pij​ e bile su isk​ rivl​ je​ne, dvij​ e od tri šar​ke bile su is​trgn​ ut​ e. Pre​ko puta ces​te, pok​ oš​ en​ a po-​
lja bila su uga​že​na,cvi​je​će zgnje​čen​ o. Izb​ jeg​ lic​ e koje su nah​ rup​ i​le za sob​ om su os​ta​vil​ e
svoj​ e stva​ri i otp​ at​ke – kovč​ eg​ e, vreć​ e, za​prežn​ a kola, ka​put​ e pre​te​ške i pret​ o​ple da se
nose, jast​ uk​ e i ko​li​ca.

Via​ n​ne je sišl​ a do​lje i oprez​no otvo​ri​la ulazn​ a vra​ta. Osl​ uhn​ uvš​ i – i ne čuv​ši ni​šta –
ot​pust​ il​ a je za​sun i okren​ u​la kvak​ u.

Opus​to​šil​ i su njez​ in vrt, išč​ up​ a​li i pob​ ral​ i sve što je izg​ led​ a​lo iole jes​ti​vo, os​tav​ ivš​ i za
sob​ om po​lom​lje​ne stabl​ ji​ke i hrp​ ic​ e ra​sko​pan​ e zeml​ je.

Sve je bilo uniš​ te​no, nest​ a​lo. Svla​da​na osje​ćaj​ em po​ra​za, ode iza kuće do straž​njeg
dvor​ iš​ ta, koje je ta​kođ​ er bilo ra​zor​ e​no.

Tek što je kre​nul​ a na​trag, kad je čula nek​ ak​ av zvuk. Mja​uk. Mož​ da plač djet​ e​ta.
Evo ga opet. Zar je net​ko os​tav​ io do​jenč​ e?
Oprezn​ o je kre​nu​la dvor​ i​štem do dr​ven​ e sjen​ i​ce obrasl​ e ruž​ am​ a i jas​ min​ om.
Isa​ ​bel​le je le​žal​ a sklup​čan​ a na tlu, hal​ ji​ne po​sve raz​der​ an​ e, lica pu​nog po​sjek​li​na i
mod​ ric​ a, li​je​vog oka got​ ov​ o zat​ vor​ e​nog od otek​li​ne, s kom​ a​di​ćem pap​ ir​ a za​kač​ en​ im o
po​jas.
»Is​ab​ el​le!«
Sest​ ri​na se brad​ a bla​go pod​ ign​ ul​ a, otvo​ri​la je jed​no zak​ rv​ avl​ jen​ o oko. »V«, rek​la je
nap​ ukl​ im, hrap​ a​vim gla​som. »Hval​ a ti što me nisi pus​ti​la unu​tra.«
Vi​ann​ e je po​hi​tal​ a do sest​ re i klek​nu​la uz nju. »Isa​ ​bel​le, sva si u krvi i mo​dric​ a​ma.
Gdje si...«
Isa​ ​bell​ e kao da nač​ as nije niš​ ta raz​ um​ jel​ a. »Oh. To nije moja krv. Ve​ći​na, ba​rem.«
Ogle​da​la se oko sebe. »Gdje je Gaët?«
»Mo​lim?«
Isa​ b​ ell​ e se kli​mav​ o oso​vi na noge, uma​lo se ne prev​ a​livš​ i na​glavc​ e. »Zar me je ost​ av​ io?
Jest.« Udar​ i​la je u plač. »Os​tav​ io me je.«
»Dođi«, nježn​ o je rek​la Via​ nn​ e. Pov​ el​ a je ses​tru u hladn​ u unut​ rašn​ jost kuće, gdje je
Isa​ ​bell​ e odb​ a​ci​la krv​lju po​pr​ska​ne ci​pe​le, pust​ iv​ši ih da se odb​ ij​ u o zid i uz top​ ot pad​nu
na pod. Kr​vav​ i otisc​ i stop​ a​la os​taj​ a​li su za nji​ma dok su od​la​zi​le do ku​pa​oni​ce is​pod stu​-
bi​šta.
Dok je Vi​ann​ e grij​ a​la vodu i pu​nil​ a kadu, Isa​ ​bell​ e je sje​dil​ a na podu, nogu opruž​ e-​
nih, sto​pa​la obliv​ e​nih krv​lju, mrml​ ja​juć​ i sebi u bra​du i tar​ u​ći suze koje su stva​ra​le blat​-
nja​ve trag​ ov​ e na nje​zin​ im obra​zi​ma.
Kad je kup​ka bila spremn​ a, Vi​an​ne se okren​ u​la prem​ a sest​ ri i stal​ a je njež​no ra​zo​dij​ e​-
vat​ i. Isa​ ​bel​le je bila po​put dje​tet​ a, krotk​ a, bol​no cvil​ e​ći.

51

Via​ nn​ e je otk​ op​čal​ a gum​be na leđ​ im​ a ne​koć crv​ en​ e hal​ ji​ne i zgu​li​la je, stra​hu​juć​ i da
bi ses​tru mo​gle iz​dat​ i noge i od najm​ an​ jeg daha. Isa​ b​ el​li​no čipk​ ast​ o do​nje rubl​ je mjes​ti​-
mi​ce je bilo umr​lja​no krv​lju. Vi​ann​ e joj je ra​skop​ča​la kor​zet i ot​pus​til​ a ga.

Is​ab​ el​le je škr​gu​ćuć​ i zu​bi​ma ušla u kadu.
»Nasl​ on​ i se.«
Isa​ ​bel​le je pos​lu​ša​la što joj je re​čen​ o, a Vi​an​ne je iz​li​la top​ lu vodu po sest​ ri​noj gla​vi
paz​ eć​ i da joj ne ulaz​ i u oči. Cij​ el​ o to vri​jem​ e, dok joj je pra​la pr​lja​vu kosu i nat​ uč​ en​ o ti​-
je​lo, niz​ al​ a je jedn​ ol​ ič​ne, utješ​ne, bezn​ a​čajn​ e rij​ e​či ne bi li je bar​ em malo umir​ i​la.
Za​tim joj je pom​ o​gla izi​ ​ći iz kade i obris​ at​ i ti​jel​ o me​ka​nim, bi​jel​ im ručn​ ik​ om. Isa​ b​ el​-
le je zur​ i​la u nju, opuš​ te​ne bra​de, prazn​ a pog​ le​da.
»Što misl​ iš na to da malo od​spa​vaš?«
»Spav​ a​ti«, Is​a​bel​le je prom​ rml​ jal​ a, a gla​va joj je pad​ a​la u stra​nu.
Via​ nn​ e joj je do​ni​je​la spav​ ać​ ic​ u koja je mir​ i​sa​la na la​van​du i ru​žin​ u vo​di​cu pa joj po​-
mo​gla da je na​vu​če. Is​a​bell​ e jed​ va da je mog​ la drž​ a​ti oči otvo​re​nim​ a dok ju je Vi​ann​ e
vod​ i​la u spa​va​ću sobu na katu, gdje ju je smjes​ti​la pod la​gan​ i po​kri​vač. Uton​ u​la je u san
pri​je nego što joj je gla​va dot​ ak​nu​la jast​ uk.

* * *

Pro​bu​dil​ a se u tami. Sjet​ il​ a se dan​ je svjet​ lost​ i.
Gdje je?
To​lik​ o je brzo sje​la da joj se za​vr​tje​lo u glav​ i. Ne​kol​ i​ko je puta plit​ko udah​nu​la, a

onda se ogle​da​la oko sebe.
Soba na gorn​ jem katu u Le Jard​ in​ u. Nje​zi​na sta​ra soba. Nije ju obu​zeo osjeć​ aj to​pli​-

ne. Kol​ i​ko ju je puta samo mad​ a​me Klet​ va ovd​ je zak​ lju​ča​la »za nje​zi​no vlast​ i​to do​bro«?
»Ne misl​ i na to«, nag​ las je izg​ ov​ o​ril​ a.
Odm​ ah pot​ om usl​ ij​ ed​ il​ a je još gora usp​ om​ e​na. Gaëton. Ipak ju je nap​ ust​ io; is​pu​nil​ o

ju je to ra​zo​čar​ a​njem, du​bok​ im do srži, onim koje je tako dob​ ro poz​nav​ a​la.
Zar ni​šta nije do​sad na​učil​ a? Ljud​ i nap​ u​šta​ju. Znal​ a je to. A nar​ oč​ i​to nju.
Odjen​ u​la je bez​o​blič​ni plav​ i kućn​ i hal​ je​tak koji je Via​ nn​ e ost​ av​ i​la u dnu krev​ e​ta. Za-​

tim je kren​ ul​ a niz uske, plit​ke stu​be, prid​ rž​ av​ a​juć​ i se za že​ljez​nu ogra​du. Svak​ i bo​lom is​-
pun​ jen kor​ ak bio joj je kao pob​ je​da.

Do​lje je kuća bila tiha, niš​ ta se nije čulo osim puck​ et​ av​ og, stat​ ič​kog šuma s ra​di​ja na​-
mje​šte​nog na najt​ iš​ e. Bila je pri​ličn​ o si​gurn​ a da je Ma​uric​ e Chev​ a​li​er pjev​ ao ljub​ avn​ u
pje​smu. Kras​no.

Via​ n​ne je bila u ku​hin​ ji. Na sebi je imal​ a koc​kas​tu pre​ga​ču prek​ o bli​je​do​žu​te kuć​ne
hal​ jin​ e, a ma​ram​ a cvjetn​ a uzork​ a pok​ riv​ a​la joj je kosu. No​žem je gu​lil​ a krump​ i​re. Iza
nje, voda u lon​cu od li​je​van​ og žel​ je​za ves​ el​ o je ključ​ a​la.

Od mi​omir​ i​sa, Is​a​bel​le je voda kren​ u​la na usta.
Via​ n​ne po​hi​ta na​prij​ ed da izv​ u​če sto​lac za ma​le​nim stol​ om u kutu kuh​ in​ je. »Evo,

52

sjedn​ i.«
Isa​ ​bell​ e se sval​ il​ a na sto​lac. Ses​tra joj je don​ i​je​la već prip​ reml​ jen​ i plad​ anj na ko​jem je

bila ve​li​ka kriš​ ka još uvi​jek to​plog kruh​ a, na​maz od dun​ ja i nek​ o​li​ko kri​ša​ka šun​ke.
Is​ab​ el​le uze kruh svo​jim cr​ve​nim, izg​ reb​ a​nim pr​stim​ a, pri​makn​ uvš​ i ga licu, udi​šuć​ i

nje​gov mi​ris kvas​ca. Ruke su joj se tresl​ e dok je uzi​mal​ a nož i maz​ al​ a kruh voć​ em i si-​
rom. Kad je spus​ti​la nož, za​zvek​ e​tao je. Po​dig​nul​ a je kriš​ ku i za​griz​la; bio je to jedn​ os​-
tav​no najb​ o​lji za​log​ aj u njez​ in​ u ži​vot​ u. Tvrd​ a kor​ i​ca kru​ha, pop​ ut jast​ u​ka me​kan​ a sre​di-​
na, sir krem​ ast po​put masl​ ac​ a i voće; bila je to komb​ in​ ac​ ij​ a od koje umal​ o da nije pala u
nes​ vi​jest. Ost​ a​tak je slis​ti​la pop​ ut lu​đak​ i​nje, jed​ va za​mi​jet​ iv​ši šal​ i​cu crne kave koju je Vi​-
ann​ e pred nju spust​ i​la.

»Gdje je Sop​hie?« upi​ta​la je Is​a​bel​le, obra​za na​puh​nut​ ih od hran​ e. Bilo je te​ško pres​-
tat​ i jes​ti, čak i iz pris​toj​nos​ti. Pos​ eg​nul​ a je za bres​ kv​ om, osjet​ il​ a njez​ in​ u pa​hul​ jast​ u soč​-
nost u ruci i za​grizl​ a. Sok joj je cu​rio niz bra​du.

»U sus​ jedn​ oj sobi, igra se sa Sar​ om. Sjeć​ aš se moje prij​ a​te​ljic​ e Rach​ el?«
»Sje​ćam se«, rek​la je Isa​ b​ el​le.
Via​ n​ne i sebi nat​ oč​ i malu ša​li​cu kave i don​ es​ e do sto​la, gdje je sje​la.
Is​ab​ el​le pod​ rig​ne pa pre​krij​ e usta. »Is​pri​ča​vam se.«
»Mis​lim da ti se man​ jak ma​ni​ra sada može oprost​ it​ i«, s osmi​je​hom je rek​la Via​ nn​ e.
»Nisi upoz​na​la ma​dam​ e Duf​ o​urs. Nema sumn​ je da bi me zbog ovog prop​ ust​ a odal​ a-​
mi​la cig​ lom«, uz​dahn​ u​la je Isa​ ​bell​ e. Sad ju je bo​lio žel​ u​dac; ima​la je osje​ćaj da bi mog​ la
po​vrat​ i​ti. Ru​kav​ om obriš​ e vlažn​ u brad​ u. »Kakv​ e su vi​jes​ti iz Pa​ri​za?«
»Zast​ av​ a sa svast​ ik​ om visi s Eiff​ e​lo​va torn​ ja.«
»A tata?«
»Do​bro je, kaže.«
»Brin​ e se zbog mene, klad​ im se«, gork​ o je rek​la Is​a​bell​ e. »Nije me smio posl​ a​ti. Ali
kad je taj išta drug​ o uči​nio?«
Raz​mi​je​ni​še pog​ led. Bila je to jedn​ a od rij​ et​kih usp​ om​ e​na koju su di​je​li​le, to nap​ uš​ ta-​
nje, no bilo je oči​to da se Via​ nn​ e nije žel​ je​la pris​ je​ćat​ i. »Čuli smo da vas je bilo više od
des​ et mil​ i​jun​ a na ces​ta​ma.«
»Rul​ ja nije bila ono naj​go​re«, rek​la je Isa​ b​ ell​ e. »Bili smo uglavn​ om žene i dje​ca, V, i
starc​ i i dje​čac​ i. I samo su nas... zbri​sal​ i.«
»Sad je svr​še​no, hva​la Bogu«, rek​la je Vi​ann​ e. »Bilo bi nam naj​pam​ etn​ ij​ e da se usre​-
do​toč​ im​ o na ono do​bro. Tko je Gaëton? Juč​ er si ga spo​mi​nja​la u bu​nil​ u.«
Is​ab​ ell​ e stan​ e čačk​ a​ti po jed​noj krast​ i​ci na nad​lan​ i​ci, tren​ u​tak pre​kasn​ o shvat​ iv​ši da
ju je tre​bal​ a ost​ a​vit​ i na miru. Krast​ ic​ a se odl​ om​ i​la i krv je stal​ a na​vi​ra​ti.
»Mož​ da on ima neke veze s ovim«, rek​la je Vi​ann​ e kad se tiš​ in​ a ras​teg​nu​la. Iz​vukl​ a je
zguž​ van kom​ a​dić pap​ ir​ a iz džep​ a pre​ga​če. Bila je to por​ u​ka koja je bila prič​ ​vrš​ ć​ e​na za Is-​
a​bel​lin po​jas. Pr​ljav​ i, krv​ av​ i otisc​ i prs​ tij​ u na pa​pir​ u. Nisi sprem​na, pis​ al​ o je.

53

Isa​ ​bell​ e je ima​la osjeć​ aj kao da joj tlo izm​ ič​ e pod nog​ am​ a. Bila je to bles​ av​ a, dječ​ ja re-​
ak​ci​ja, pre​nap​ uh​ a​na, i znal​ a je to, ali sve​jedn​ o ju je sil​no po​god​ il​ o, dub​ ok​ o po​vrij​ ed​ i​lo.
Žel​ io ju je po​ves​ti sa so​bom sve dok se nisu po​ljub​ i​li. Kao da je osjet​ io da joj ne​što ne​-
dost​ a​je. »Nitk​ o«, mrač​no je rek​la uzev​ši por​ u​ku i zguž​ vavš​ i je. »Samo mo​mak crne kose i
ošt​ ra lica koji laže čim zine. Nitk​ o i ni​šta.« Za​tim pog​ led​ a Vi​an​ne. »Odl​ a​zim u rat. Ne
zan​ i​ma me što bilo tko mis​li. Voz​ it ću san​ it​ et​sko voz​ il​ o ili prev​ ij​ at​ i rane. Bilo što.«

»Za Boga mil​ o​ga, Isa​ b​ ell​ e. Ta Pa​riz je oku​pi​ran. Nac​ ist​ i kont​ rol​ i​ra​ju grad. Što bi
osam​na​est​ o​god​ išn​ ja dje​voj​ka mo​gla učin​ i​ti u vezi s time?«

»Ne kan​ im se skriv​ a​ti na selu dok na​cist​ i ha​raj​ u Franc​ u​skom. Uos​tal​ om, nik​ ad baš
nisi osjeć​ a​la ses​trins​ ku lju​bav prem​ a meni.« Nje​zi​no se is​pa​ćen​ o lice ukru​ti. »Otić​ i ću
čim bud​ em u stan​ ju hod​ at​ i.«

»Ov​dje ćeš biti si​gurn​ a, Isa​ b​ el​le. To je ono što je važ​no. Mor​ aš os​ta​ti.«
»Sig​ urn​ a?« pras​nul​ a je Isa​ ​bel​le. »Misl​ iš da je to ono što je sad bitn​ o, Via​ n​ne? Daj da ti
isp​ ri​čam što sam sve tamo vi​djel​ a. Fran​cus​ ke trup​ e. Bje​že pred ne​prij​ at​ el​ jem. Nac​ is​ti
ubi​jaj​ u ne​vin​ e. Mož​ da ti mo​žeš to ig​nor​ ir​ a​ti, ali ja neću.«
»Ost​ at ćeš ovd​ je i biti na sig​ ur​nom. I o tome više nema raz​go​vo​ra.«
»A kad sam ja to ikad s tob​ om bila sig​ urn​ a, Vi​an​ne?« rek​la je Isa​ ​bel​le, uočiv​ši bol
kako ras​te u sest​ ri​nim oči​ma.
»Bila sam mla​da, Is​ab​ ell​ e. Po​kuš​ av​ a​la sam ti biti majk​ a.«
»Ma daj, mol​ im te. Nem​ ojm​ o se poč​ et​ i la​ga​ti.«
»Nak​ on što sam izg​ u​bil​ a dij​ e​te...«
Is​ab​ el​le okren​ e leđa sest​ ri i šep​ aj​ uć​ i se udal​ ji, pri​je nego što će reći neš​ to neop​ rost​ iv​ o.
Sklo​pi​la je ruke da umi​ri njih​ o​vo drh​ta​nje. Uprav​ o je ovo bio razl​ og za​što se nije že​lje​la
vra​tit​ i u ovu kuću i svoj​ oj sest​ ri, za​što nije ova​mo dol​ a​zil​ a go​di​nam​ a. Pre​viš​ e je boli bilo
među njim​ a. Upal​ il​ a je rad​ io da joj utop​ i misl​ i.
Glas je puck​ e​tao ra​di​ova​lov​ i​ma. »... go​vor​ i vam mar​šal Pétai​ n...«
Is​a​bel​le se nam​ r​štil​ a. Péta​in je bio jun​ ak Ve​lik​ og rata, ob​ljubl​ je​ni franc​ u​ski vođa. Po-​
jač​ a​la je ra​dio. Iza nje se po​ja​vi​la Via​ n​ne.
»... sma​trao sam da bi smjer dje​lo​va​nja fran​cus​ ke vla​de...« Stat​ ičk​ i šum nadg​ las​ ao je
nje​gov dub​ o​ki glas, puck​ et​ a​juć​ i kro​za nj.
Is​a​bel​le je nes​trp​ljiv​ o lupn​ ul​ a rad​ io.
»... našu iz​vr​sn​ u voj​sku, koja se bori, ju​naš​tvom dos​tojn​ im svoj​ e dug​ og​ od​ išn​ je tra​di​-
ci​je, pro​tiv nep​ rij​ a​tel​ ja nad​moć​nog ljuds​ tvom i na​oru​ža​njem...«
Šum. Is​a​bell​ e po​novn​ o uda​ri rad​ io, šap​nuv​ši: »Zut.«
»... u ovim bol​nim tre​nuc​ im​ a, mis​li​ma sam uz ne​sretn​ e iz​bje​glic​ e koji su, u iz​nimn​ oj
bi​je​di, za​tr​pa​li naše ces​te. Iz​raž​ a​vam im dub​ ok​ u suć​ ut i za​brin​ u​tost. Sloml​ je​na srca oba​-
vješ​ tav​ am vas da je od dan​ as nužn​ o pres​ta​ti s bor​bom.«
»Zar smo po​bi​jed​ il​ i?« upi​tal​ a je Vi​an​ne.

54

»Ps​sst«, ošt​ ro je sikn​ u​la Isa​ ​bell​ e.
»... sin​ oć sam upu​tio zaht​ jev nep​ rij​ at​ e​lju, pi​ta​ju​ći ga je li sprem​ an na čas​tan raz​gov​ or
sa mnom, kao voj​nik s voj​nik​ om, nak​ on što pres​ta​nu bor​ben​ a djel​ o​van​ ja, kako bis​ mo
pri​vel​ i kra​ju ne​pri​ja​teljs​ tvo...«
Rij​ eč​ i toga starc​ a tutn​ ja​le su, izg​ ov​ a​ra​juć​ i stvar​ i po​put »dani kušn​ je«, »sus​pregn​ it​ e
gnjev«, i najg​ o​re od sve​ga, »sud​bi​na do​mo​vi​ne«. A onda je izg​ o​vor​ io ono što Isa​ ​bel​le ni-​
kad nije mis​li​la da će čuti u Fran​cus​ koj.
»Pred​ aj​ a.«
Od​še​pa​la je iz sobe na svoj​ im krv​ a​vim sto​pa​lim​ a i otiš​la u stražn​ je dvor​ iš​ te, naje​ d-​
nom ost​ avš​ i bez zra​ka, nesp​ os​ obn​ a udah​nu​ti kako spad​ a.
»Za​si​gurn​ o je tako najb​ ol​ je«, mir​no je ka​za​la njez​ in​ a ses​tra.
Kad je Via​ n​ne uopć​ e došl​ a ovam​ o?
»Čula si za marš​ al​ a Péta​ina. On je jun​ ak koj​ em​ u nema prem​ca. Ako on kaže da se
mo​ram​ o pres​ta​ti bo​ri​ti, onda mo​ram​ o. Si​gur​na sam da će se dog​ o​vor​ it​ i s Hi​tle​rom.« Vi​-
ann​ e je is​pru​žil​ a ruku.
Isa​ b​ ell​ e na​glo ust​ uk​ne. Pom​ is​ ao na Vi​ann​ ei​ n utješn​ i do​dir iza​ z​ vao joj je mučn​ i​nu.
Okre​ne se suč​ el​ ic​ e ses​tri. »Ne pre​gov​ a​ra se s čo​vjek​ om kao što je Hid​ er.«
»Znač​ i, znaš više od naš​ ih jun​ a​ka?«
»Znam da ne smi​jem​ o odus​ta​ti.«
Vi​ann​ e je zac​ ok​ta​la, bio je to blag pods​ mi​jeh ra​zo​ča​ran​ ja. »Ako marš​ al Péta​in mis​li
da je pred​ aj​ a ono naj​bo​lje za Franc​ us​ ku, onda jest. Točk​ a. Bar​ em će rat za​vrš​ i​ti i naši će
se muš​ kar​ci vrat​ i​ti ku​ćam​ a.«
»Ti si bu​da​la.«
Via​ n​ne će na to: »Dob​ ro«, pa se vrat​ i na​trag u kuću.
Isa​ ​bell​ e je ru​kom zakl​ on​ i​la oči od sun​ca i zag​ le​dal​ a se u jark​ o-pla​vo nebo bez oblač​ka.
Kol​ i​ko će pro​ći pri​je nego ovo pla​vetn​ il​ o prep​ lav​ e nje​mačk​ i bomb​ ar​de​ri?
Nije zna​la kol​ ik​ o je dugo tamo staj​ a​la za​miš​ljaj​ u​ći naj​go​re. Pris​ jeć​ aj​ uć​ i se kako su na-​
cist​ i otvo​ri​li palj​bu na nev​ i​ne žene i djec​ u tamo u Tou​ r​su, po​kos​ ivš​ i ih, trav​ u za​crv​ e​nivš​ i
njih​ ov​ om krv​lju.
»Tan​te Isa​ ​bell​ e?«
Kao iz dal​ jin​ e, Isa​ ​bell​ e je čula tih, bo​ja​žl​ jiv glas​ ić. Po​lak​ o se okre​nul​ a.
Pre​lij​ e​pa djev​ oj​či​ca staj​ al​ a je kod straž​njih vra​ta Le Jar​din​ a. Koža joj je bila kao u
majk​ e, bli​jed​ a pop​ ut naj​fin​ ij​ eg por​cul​ a​na, a iz​raž​ ajn​ e oči, koje su se iz dal​ jin​ e čin​ i​le crne
kao ug​ljen, bile su tam​ne pop​ ut oče​vih. Kao da je is​ko​čil​ a sa stran​ i​ca kak​ve bajk​ e – Snje​-
gu​ljic​ a ili Tr​no​ruž​ ic​ a.
»Nije mo​guć​ e da si to ti, Sop​hie«, rekl​ a je Isa​ ​bell​ e. »Zad​nji put kad sam te vid​ jel​ a...
sis​ a​la si pal​ ac.«
»I još uvij​ ek to pon​ ek​ ad čin​ im«, rek​la je Sop​hie urotn​ ičk​ i se smi​je​še​ći, »Neć​ eš ni​ko-​

55

me reći?«
»Ja? Ja sam naj​bol​ ja ču​va​ric​ a taj​ni«, Is​ab​ ell​ e kren​ e prem​ a njoj, misl​ eć​ i, moja neć​ a​ki​-

nja. Obi​telj. »Da ti odam tajn​ u o sebi, pa da bude poš​ te​no.«
Soph​ ie oz​bilj​no kim​ne, raš​ i​riv​ši oči.
»Mogu učin​ it​ i da bu​dem nev​ idl​ ji​va.«
»Ne mo​žeš.«
Isa​ b​ el​le je vi​dje​la da se Vi​ann​ e po​ja​vi​la na straž​njim vrat​ i​ma. »Pit​ aj mamu. Ušu​ljal​ a

bih se u vlak​ ov​ e, is​krad​ al​ a kroz pro​zo​re i bjež​ a​la iz sa​mos​tans​ kih tam​nic​ a. I sve to samo
zato što mogu biti nev​ id​ljiv​ a.«

»Isa​ ​bell​ e«, strog​ o će Via​ n​ne.
Sop​hie je za​nes​ en​ o zur​ i​la u Is​a​bell​ e. »Stvar​no?«
Isa​ ​bel​le le​ti​mic​ e pog​ le​da Vi​an​ne. »Lako je nest​ at​ i kad nit​ko ne gled​ a.«
»Ja te gled​ am«, rek​la je Soph​ ie. »Hoć​ eš li sada pos​ta​ti nev​ idl​ jiv​ a?«
Is​a​bel​le se nas​ mij​ e. »Nar​ av​no da neću. Čar​ ol​ ij​ a, kako bi bila naj​bo​lja, mora biti neo​-
če​ki​va​na. Sla​žeš se? A sada, ho​ćem​ o li odig​ rat​ i jedn​ u part​ i​ju ›dame‹?«

56

Osam

Pre​daj​ a je bila gor​ka pil​ u​la, ali mar​šal Pétai​ n bio je čast​ an čov​ jek, ju​nak prošl​ og​ a rata s

Nij​ em​cim​ a. Da, bio je star, ali Vi​ann​ e je di​jel​ i​la mišl​ jen​ je da mu je to samo dalo bo​lju
per​sp​ ekt​ i​vu iz koje može proc​ ij​ en​ it​ i okol​nos​ti. Smisl​ io je na​čin da se njih​ o​vi mu​škarc​ i
vrat​ e svo​jim ku​ćam​ a, tako da niš​ ta neće biti kao ono​mad u Ve​li​kom ratu.

Via​ n​ne je ra​zum​ jel​ a ono što Is​a​bell​ e nije: Pétai​ n se pred​ ao u ime Franc​ u​ske kako bi
spa​sio ži​vo​te i sač​ uv​ ao svoj na​rod i njih​ ov nač​ in ži​vot​ a. Bila je ist​ in​ a da su uvjet​ i pre​daj​ e
bili teš​ ki: Franc​ us​ ka je bila pre​sje​če​na na​po​la i po​di​je​lje​na u dvij​ e zone. Okup​ i​ran​ u zonu
– sje​ver​nu po​lo​vi​nu zem​lje i obal​na po​druč​ ja (uključ​ uj​ uć​ i Carr​ iv​ e​au) – tre​ba​li su preu​ ze-​
ti i njo​me uprav​lja​ti na​cis​ti. Ve​lik​ i sred​ išn​ ji dio drž​ a​ve, ono što se prost​ ir​ a​lo isp​ od Pa​riz​ a
i izn​ ad mora, bit će Slob​ od​na zona, koj​ om će upravl​ jat​ i franc​ us​ ka vla​da u Vic​hyju, na
čelu sa sam​ im mar​ša​lom Pétai​ nom, a u sur​ ad​nji s na​cis​ti​ma.

Od​mah na​kon pre​daj​ e Fran​cus​ ke, zav​lad​ a​la je nest​ aš​ ic​ a hra​ne. Sa​pun za pran​ je rubl​ ja
bilo je nem​ o​gu​će nab​ a​vi​ti. Nije se mo​glo ra​ču​nat​ i ni na bon​ ov​ e. Te​lef​ ons​ ka služ​ba pos​-
ta​la je nep​ ou​ zd​ an​ a, baš kao i poš​ tan​ska. Nac​ is​ti su učink​ ov​ i​to pre​sjekl​ i kom​ un​ ik​ ac​ ij​ u iz-​
me​đu gra​dov​ a i ma​njih mjest​ a. Jed​ i​na dop​ u​šten​ a pis​ men​ a ko​mu​nik​ a​cij​ a bila je ona na
služb​ e​nim nje​mačk​ im dop​ isn​ ic​ a​ma. Ali za Vi​ann​ e to nisu bile naj​gor​ e pro​mje​ne.

Is​a​bel​le je pos​ta​la ne​mo​guć​ a. Nek​ o​lik​ o puta od pred​ aj​ e, dok je Vi​an​ne rint​ al​ a kako
bi po​nov​no za​sa​dil​ a vrt i po​ku​šal​ a do​vest​ i u red ošteć​ e​ne voć​ke, zast​ a​la bi usred pos​la i
vi​dje​la Isa​ ​bell​ e kako sto​ji otrag​ a, kod ka​pij​ e, zur​ eć​ i u nebo kao da se neš​ to tamn​ o i jez​ iv​ o
kre​će prem​ a nji​ma.

Sve o čemu je Isa​ ​bel​le mo​gla razg​ ov​ a​ra​ti bila su na​cis​tič​ka zlo​djel​ a i nji​ho​va odl​ uk​ a
da po​bi​ju sve Franc​ uz​ e. Nije bila ka​dra – da​kak​ o – drž​ at​ i je​zik za zu​bi​ma, a kako ju je
Via​ nn​ e od​bij​ al​ a sluš​ a​ti, Soph​ ie je post​ al​ a nje​zi​na pub​ lik​ a, njez​ in​ a sljed​ben​ ic​ a. Si​ro​toj je
neć​ a​kin​ ji pun​ il​ a gla​vu groz​ om​ orn​ im priz​ or​ i​ma ono​ga što im slij​ ed​ i, to​lik​ o da su di​jet​ e
mu​čil​ e snom​ or​ i​ce. Via​ nn​ e se nije usu​đi​val​ a ost​ av​ it​ i njih dvij​ e nas​ a​mo, pa ih je dan​ as,
kao i sva​kog​ a dana, obje nat​ je​ral​ a da pođu s njom u grad da vide što mogu na​ba​vi​ti za
svoj​ e bo​nov​ e.

Sta​jal​ e su u redu za hra​nu pred mesn​ i​com već dva sata. Is​ab​ el​le se got​ ov​ o cij​ e​lo to
vri​je​me ža​lil​ a. Na​vodn​ o nije vi​dje​la smis​la u tome da i ona kup​ u​je hran​ u.

»Via​ nn​ e, gle​daj«, rekl​ a je Is​a​bel​le. »Mon Dieu.«
Pa dra​ma​tičn​ ij​ e. »Vi​ann​ e. Gled​ aj.«

57

Okre​nul​ a se – samo kako bi ušutk​ al​ a ses​tru – i ugled​ a​la ih. Nij​ emc​ i.
Gore i do​lje niz ulic​ u pro​zo​ri su se tre​skom za​tva​ra​li. Lju​di su tol​ i​ko brzo nest​ a​jal​ i da
se Vi​ann​ e naje​ dn​ om zat​ ek​la kako stoj​ i sama na ploč​ni​ku sa ses​trom i kćer​ i. Do​gra​bi​la je
Soph​ ie i po​vukl​ a ih uz zat​ vo​ren​ a vrat​ a mes​ni​ce.
Isa​ b​ ell​ e prk​ os​no kro​či na uli​cu.
»Is​a​bel​le«, sik​nu​la je Vi​an​ne, ali ona je os​tal​ a na mjes​tu. Ze​le​ne oči plamt​ je​le su mrž​-
njom na njez​ in​ u bli​je​dom licu nag​ rđ​ en​ om ogre​bo​ti​na​ma i mo​dric​ am​ a.
Zel​ en​ i kam​ i​on na čelu ko​lon​ e za​us​tav​ io se is​pred Is​a​bel​le. Otra​ga, vojn​ ic​ i su sjed​ i​li na
klup​ am​ a, jed​ an drug​ om su​čel​ i​ce, pu​šak​ a nem​ arn​ o pol​ ož​ en​ ih na kri​lu. Izg​ le​da​li su mlad​ o
i svjež​ e obrij​ an​ i, i orni pod svo​jim ganc nov​ im ka​ci​gam​ a, s odl​ ič​ jim​ a svjet​ luc​ av​ im na si-​
vo​ze​len​ im odor​ am​ a. Po​najp​ ri​je mla​di. Nik​ ak​va čud​ o​vi​šta; tek dječ​ ac​ i, za​prav​ o. Iz​vil​ i su
vra​to​ve da vide što ih je za​ust​ av​ il​ o. Ugle​dav​ši Is​ab​ ell​ e kako sto​ji tamo, nas​ mij​ e​ši​li su se i
stal​ i mah​ at​ i.
Vi​an​ne je šče​pal​ a sest​ ru za ruku i pov​ uk​la je s uli​ce.
Vojn​ a pratn​ ja prot​ utn​ ja​la je mimo njih, ko​lo​na autom​ ob​ i​la, mo​to​ci​kal​ a i kam​ io​ na
pre​kri​ve​na kam​ uf​ laž​nim mrež​ am​ a. Nao​ ruž​ an​ i tenk​ o​vi kot​ r​ljal​ i su se, gr​me​ći po kam​ e​-
nom po​ploč​ a​noj ces​ti. A onda su došl​ i pješ​ ac​ i.
Du​gačk​ a ko​lo​na, dva reda, marš​ i​raj​ u​ći u grad.
Isa​ b​ ell​ e je odvaž​no ko​rač​ al​ a uz njih, Uli​com Vic​tor​ a Hu​goa. Nij​ emc​ i su joj mah​ al​ i,
više nal​ ik kakv​ im tu​ris​ti​ma neg​ ol​ i okup​ at​ or​ i​ma.
»Mama, ne daj joj da ide sama«, rek​la je Sop​hie.
»Merd​ e.« Vi​ann​ e je stegn​ u​la Sop​hie​ nu ruku i po​jur​ il​ a za Is​ab​ ell​ e. Dost​ i​gli su je kod
iduć​ eg blo​ka.
Grad​ski trg, običn​ o krc​ at lju​di​ma, sad je opus​tio. Tek se nek​ ol​ i​cin​ a građ​ a​na usud​ i​la
os​tat​ i kad su se nje​mačk​ a vo​zil​ a za​ust​ a​vil​ a pred grads​ kom vi​jećn​ i​com i park​ i​ra​la.
Po​jav​ io se časn​ ik – bar​ em je Via​ n​ne tako pret​pos​ta​vil​ a, po nač​ in​ u kako je po​čeo izv​ i​-
ki​vat​ i nar​ ed​be.
Voj​nic​ i su marš​ ir​ a​li oko vel​ i​ko​ga kam​ e​nog trga, zau​ zev​ši ga svoj​ om nad​moć​nom pri-​
sutn​ oš​ću. Str​ga​li su franc​ u​sku zast​ av​ u i za​mi​je​nil​ i je onom nac​ is​tič​kom: gol​ em​ a crna
svas​tik​ a na cr​ve​no-crn​ oj po​za​di​ni. Kad je po​dig​nu​ta, trup​ e su zas​ta​le kao je​dan, po​dig​-
nuvš​ i uvis desn​ u ruku i po​vik​ avš​ i: »Heil Hit​ ler!«
»Uh, da mi je pu​ška«, rek​la je Is​ab​ el​le. »Po​kaz​ al​ a bi im da se ne že​li​mo svi pred​ a​ti.«
»Psst«, rekl​ a je Vi​ann​ e. »Ubit će nas zbog te tvoj​ e je​zi​čin​ e. Idem​ o.«
»Ne. Že​lim...«
Vi​ann​ e se na​glo okre​ne prem​ a sest​ ri. »Dost​ a. Ne​ćeš priv​lač​ i​ti poz​ or​nost. Raz​ um​ ij​ eš
li?«
Is​ab​ ell​ e dob​ a​ci još jed​ an mržn​ jom isp​ u​njen pog​ led prem​ a vojn​ ic​ im​ a u marš​ u i pust​ i
Vi​ann​ e da je odve​de.

58

Skre​nul​ e su s glavn​ e ulic​ e i ušle u mra​čan pro​cjep među Zid​ ov​ i​ma koji je vod​ io do
po​krajn​ je uli​či​ce iza tr​gov​ in​ e šeš​ ir​ a. Mog​ le su čuti pjes​ mu voj​ni​ka. Onda je odjek​nuo
pu​canj. Pa još je​dan. Net​ko je vrisn​ uo.

Is​a​bell​ e je zas​ta​la.
»Da se nisi usu​dil​ a«, rekl​ a je Via​ n​ne. »Pol​ az​ i.«
Dr​žal​ e su se mračn​ ih ulič​ i​ca, skriv​ a​juć​ i se u vež​ am​ a kad bi čule gla​sov​ e kako im se
prib​ li​žav​ aj​ u. Treb​ al​ o im je du​lje nego inač​ e da prođ​ u kroz grad, ali na​po​s​ljet​ku su dos​-
pje​le do praš​njav​ e cest​ e. Tiho su prošl​ e pok​ raj grob​lja pa nas​tav​ il​ e prem​ a kući. Kad su
ušle unu​tra, Via​ nn​ e je zal​ up​ il​ a vra​ti​ma i zak​ lju​ča​la ih.
»Vi​diš?« smjest​ a je rek​la Isa​ b​ ell​ e. Oči​to je jed​ va ček​ al​ a tre​nut​ ak da može post​ a​vit​ i pi​-
ta​nje.
»Pođi u svoj​ u sobu«, Vi​ann​ e je rekl​ a Sop​hie. Što god da je Is​ab​ ell​ e kan​ i​la iz​re​ći, nije
že​ljel​ a da Soph​ ie to čuje. Skin​ ul​ a je šeš​ ir s gla​ve i spus​ti​la ga u prazn​ u ko​ša​ru. Ruke su
joj se tresl​ e.
»Ov​dje su zbog uzl​ e​tiš​ ta«, rekl​ a je Is​ab​ el​le. Po​čel​ a je ko​rač​ at​ i. »Ni​sam misl​ il​ a da će se
to tako brzo do​god​ i​ti, čak i s pred​ aj​ om. Ni​sam vje​rov​ a​la... Misl​ il​ a sam da će se naši voj-​
ni​ci ipak bo​ri​ti. Mis​lil​ a sam...«
»Prest​ an​ i gris​ti nokt​ e. Ras​krv​ ar​ it ćeš ih, znaš.«
Isa​ ​bel​le je iz​gle​dal​ a kao pom​ ah​ni​tal​ a s onom svoj​ om do struk​ a du​gom pla​vom kos​ om
koja je is​pal​ a iz plet​ e​ni​ce i iz​ra​njav​ a​nim lic​ em isk​ rivl​ jen​ im od gnjev​ a. »Na​cist​ i su ov​dje,
Vi​ann​ e. U Carr​ iv​ ea​ uu. Njih​ o​ve zas​tav​ e vij​ or​ e se s grads​ ke vi​jećn​ i​ce kao s Tri​jum​fal​ne
kap​ ij​ e i Eiff​ e​lo​va tor​nja. Nisu bili u gra​du ni pet mi​nu​ta, a već su zap​ u​cal​ i.«
»Rat je go​tov, Isa​ b​ el​le. Tako je kaz​ ao mar​šal Péta​in.«
»Rat je go​tov? Rat je got​ ov"! Zar ih nisi vi​dje​la tamo, s pu​škam​ a i zast​ av​ am​ a, kako se
ba​hat​ e? Mor​ am​ o pob​ jeć​ i odav​de, V. Pov​ est ćemo Sop​hie i na​pus​tit​ i Car​ri​vea​ u.«
»I otić​ i kamo?«
»Bilo kamo. U Lyon, mo​žda. U Pro​vans​ u. Kako se zove onaj grad u Dord​ og​neu gdje
je ro​đen​ a mama? Brant​ ôme? Mog​ li bi​smo pron​ ać​ i njez​ in​ u prij​ at​ e​lji​cu, onu Bas​ kijk​ u,
kako se ono zval​ a? Mad​ a​me Ba​bin​ ea​ u. Ona bi nam mo​gla pom​ oć​ i.«
»Boli me glav​ a zbog tebe.«
»Glav​ o​bol​ ja ti je sada naj​ma​nji pro​blem«, do​ček​ al​ a je Is​ab​ el​le, pon​ ovn​ o se ushod​ av​ši.
Via​ nn​ e joj pri​đe. »Neć​ eš učin​ i​ti nik​ akv​ u lud​ ost ni glup​ ost. Raz​ u​mij​ eš li me?«
Isa​ ​bel​le je frust​ ri​ra​no zas​te​nja​la i odm​ ar​ši​ral​ a gore, snaž​no zal​ u​pivš​ i vra​tim​ a.
Pre​daj​ a.
Rij​ eč je zap​ el​ a u Is​a​bel​lin​ im mis​lim​ a. Te noći, dok je le​žal​ a u gost​ in​skoj sobi u pri​-
zem​lju zur​ eć​ i u strop, osjeć​ a​la je kako se u njoj uglav​ il​ a frus​tra​cij​ a, to​li​ko du​bo​ko da je
jed​ va mog​ la bis​tro razm​ išl​ jat​ i.
Zar bi tre​bal​ a prov​ es​ti rat u ovoj kući, pop​ ut kak​ve bes​pom​ oćn​ e djev​ oj​čic​ e, pra​ti rub-​

59

lje, če​ka​ti u re​do​vim​ a za hran​ u i mest​ i po​do​ve? Zar će sta​jat​ i sa stran​ e i gle​dat​ i kako ne​-
pri​jat​ elj otim​ a sve od Franc​ us​ ke?

Oduv​ i​jek se osje​ća​la osaml​ jen​ om i frus​trir​ an​ om – ili, bar​ em, ot​ka​ko se mo​gla sje​ti​ti –
ali nik​ ad tako ošt​ ro kao sad. Za​glav​ il​ a je ov​dje na selu, bez pri​ja​te​lja, i nije ima​la što či​-
ni​ti.

Ne.
Mora pos​to​jat​ i ne​što što može učin​ it​ i. Čak i ovd​ je, čak i sad. Sak​ rij drag​ oc​ jen​ os​ti.
Bilo je to sve što joj je palo na um. Nij​ emc​ i će opl​ jačk​ a​ti kuće u grad​ u; u to ni tren​ a
nije pos​ umn​ jal​ a, i pri​tom uze​ti sve što vri​jed​ i. Vlad​ a – kuk​ av​ ic​ e kak​ve već jesu – to je
mor​ a​la znat​ i. Uprav​ o su zato is​praz​nil​ i Lou​ vre i na Žid​ o​ve muz​ e​ja objes​ i​li kri​vo​tvor​ in​ e.
»Nije bog​z​na kak​ av plan«, pro​mr​si​la je. Ali bo​lje i to nego ni​šta.
Iduć​ eg dana, čim su Via​ nn​ e i Sop​hie otišl​ e u ško​lu, Is​a​bel​le se ba​ci​la na pos​ ao. Oglu-​
šil​ a se na ses​tri​nu nar​ ed​bu da ode u grad po hran​ u. Nije mog​ la podn​ i​je​ti po​mi​sao da
vidi nac​ is​te, a jed​ an dan bez mesa teš​ ko da bi bilo što znač​ io. Umjes​to toga, pre​tra​žil​ a je
kuću, otva​ra​ju​ći orm​ ar​ e i prek​ a​pa​ju​ći po la​di​ca​ma, gled​ aj​ u​ći pod krev​ et​ e. Uzi​ma​la je
svak​ i iole vri​je​dan pred​met i sla​ga​la ih na stol u bla​gov​ a​onic​ i. Bilo je tu mnošt​ vo obit​ elj-​
skih vred​not​ a. Čipk​ a, ru​kot​ vor​ i​na njez​ in​ e pra​bak​ e, kom​plet pr​vokl​ as​nih sre​br​nih pos​ u-​
di​ca za sol i pap​ ar, plad​ anj Li​mog​ es pozl​ ać​ en​ ih ru​bov​ a koji je pri​pad​ ao njih​ ov​ oj tet​ki,
ne​kol​ ik​ o mal​ ih imp​ res​ i​onist​ ičk​ ih pla​ta​na, stoln​ jak izr​ a​đen od fine bjel​ ok​ os​nob​ i​jel​ e čip​ke
Alençon, ne​ko​li​ko fot​ o​alb​ u​ma, fot​ og​ ra​fi​ja u sreb​ rn​ om ok​vir​ u na ko​joj su Via​ nn​ e, An​to​-
ine i mala Soph​ ie, maj​čin​ i bi​se​ri, Vi​an​ne​ina vjen​ča​nic​ a i još što​šta. Spa​kir​ al​ a je sve što je
mo​glo stat​ i u drv​ om po​jač​ a​ni kožn​ i san​duk, koji je pot​ om odvuk​la kroz ugaž​ e​nu tra​vu,
lec​nuv​ši se sva​ki put kad bi zap​ eo za ka​men ili o neš​ to uda​rio. Kad se najz​ ad do​mog​ la
štagl​ ja, teš​ ko je dis​ a​la i znoj​ i​la se.
Štag​ alj je bio man​ ji nego što se sje​ća​la. Sjen​ ik – nek​ oć je​di​no mjes​to na svij​ e​tu gdje je
bila sretn​ a – bio je za​prav​ o ma​juš​ni niz das​ a​ka na katu, ko​ma​dić poda na vrhu troš​nih,
klim​ av​ ih ljes​ta​va is​pod krov​ a, kroz čije su se pro​cjep​ e mog​ li vi​djet​ i dje​lić​ i neba. Kol​ ik​ o
je samo sati pro​vel​ a ovd​ je gore, sama sa svo​jim sli​kov​nic​ a​ma, pre​tvar​ aj​ uć​ i se da je ne​ko-​
me dov​ olj​no stal​ o do nje da će je doći po​traž​ it​ i? Če​kaj​ uć​ i ses​tru, koja je uvi​jek bila s
Rach​ el ili s Ant​ o​ine​om.
Otresl​ a se usp​ om​ e​na.
Štag​ alj je bio više od de​vet me​tar​ a šir​ ok. Iz​gra​dio ga je nje​zin pra​djed kako bi u nje-​
mu dr​žao zap​ režn​ a kola i ko​či​je – onom​ ad kad je obi​telj imal​ a novc​ a. Sad je samo star​ i
Re​na​ult bio par​ki​ran u sred​ i​štu. Preg​ rad​ e su bile pune di​je​lov​ a trakt​ o​ra i pau​ čin​ om
oblož​ e​nih drv​ en​ ih ljest​ av​ a te za​hrđ​ al​ ih po​ljop​ ri​vred​nih alat​ki.
Za​tvo​ril​ a je šta​galj i otiš​la do autom​ o​bil​ a. Suv​ oz​ ač​ ev​ a vrat​ a otvo​re se uz škri​pa​vo, zve-​
ket​ a​vo okl​ i​je​van​ je. Ušla je, po​kre​nu​la mo​tor i odvez​la ga na​pri​jed ko​jih dva i pol me​tra,
a onda se zau​ st​ av​ i​la.

60

Sada su se ot​kril​ a vrat​ a u podu. Met​ ar i pol duga, jed​ an me​tar šir​ ok​ a, na​čin​ jen​ a od
das​ a​ka pov​ e​za​nih kož​nim rem​ en​ jem, tap​ o​drum​ska vra​taš​ca bilo je ne​mog​ u​će uočit​ i, na-​
roč​ it​ o sada kad su bila prek​ riv​ en​ a zeml​ jom i si​je​nom. Po​dig​nu​la ih je i pris​lo​ni​la o blat-​
nja​vi bra​nik autom​ ob​ il​ a pa za​vir​ il​ a dol​ je u pljesn​ i​vu tamu.

Dr​žeć​ i sand​ uk za rem​ en, upa​lil​ a je svje​tiljk​ u i pod​metn​ ul​ a je pod paz​ u​ho pa se sta​la
po​la​ko spu​šta​ti niz ljes​tve, vu​kuć​ i za so​bom san​duk, preč​ku za prečk​ om, sve dok se nije
naš​la na dnu. Sand​ uk je zakl​ ep​ et​ ao o zem​lja​ni pod iza nje.

Pop​ ut sjen​ ik​ a, i ovaj joj se brl​ og čin​ io već​ im kad je bila di​jet​ e. Otp​ ril​ i​ke dva me​tra
dug i tri met​ ra ši​rok, s po​lic​ a​ma na jedn​ om zidu i star​ im ma​dra​cem na podu. Na po​li​ca​-
ma su nek​ oć bile ba​čve za vino, ali sad je tamo bio samo je​dan fe​njer.

Gur​nul​ a je sand​ uk u kut otrag​ a, a onda se vrat​ i​la u kuću gdje je pok​ up​ i​la neš​ to kon​-
zerv​ i​ra​ne hran​ e, deka, me​dic​ ins​ kih po​trepš​ ti​na, oče​vu lov​ ač​ku puš​ ku i bocu vina, pa sve
to posl​ ož​ il​ a na po​li​ce.

Kad se us​pe​la nat​ rag ljest​ vam​ a, u štagl​ ju je zat​ ekl​ a Vi​ann​ e.
»Što, po​bog​ u, ra​diš ov​dje?«
Is​a​bel​le ota​re prašn​ jav​ e ruke o iz​no​še​nu pam​ uč​nu sukn​ ju. »Skri​vam tvoj​ e dra​go​cje-​
nost​ i i sprem​ am za​li​he – u sluč​ aj​ u da se bu​de​mo mor​ al​ i skri​va​ti od na​cist​ a. Dođi do​lje i
po​gle​daj. Mis​lim da sam oba​vi​la do​bar po​sao.« Kre​nul​ a je na​trag niz ljest​ ve, a Via​ n​ne ju
je sli​je​dil​ a u tamu. Upa​livš​ i svje​tilj​ku, Is​ab​ ell​ e po​nosn​ o po​kaž​ e očev​ u pu​šku, na​mirn​ i​ce i
me​di​cins​ ke za​lih​ e.
Vi​ann​ e ode ravn​ o do majč​ in​ e kut​ i​je za nak​ it i otvor​ i je.
Unut​ ra je bio broš, na​uš​nic​ e i ogrl​ i​ce, uglav​nom iz​ra​đe​ne po na​rudž​bi. Ali na dnu,
poč​ i​vaj​ uć​ i na plav​ om barš​ u​nu, bili su bis​ e​ri koje je baka no​si​la na dan vjenč​ a​nja i pred​ a​-
la ih maj​ci da ih i ona nosi na svom.
»Mož​ da ćeš ih jed​no​ga dana mo​ra​ti prod​ a​ti«, rek​la je Is​a​bel​le.
Vi​an​ne zak​lop​ i kut​ i​ju. »To je obit​ eljs​ ka ost​ av​šti​na, Isa​ b​ el​le. Za Soph​ ie​ no vjen​čan​ je –
i tvoj​ e. Nik​ ad ih neću prod​ at​ i.« Nest​ rp​ljiv​ o je uz​dah​nul​ a i okre​nul​ a se pre​ma sest​ ri. »Što
si od na​mirn​ ic​ a usp​ jel​ a pri​bav​ i​ti u gra​du?«
»Ovo sam rad​ i​la umjest​ o toga.«
»Pa nar​ avn​ o. Važ​ni​je je bilo skrit​ i mam​ in​ e bis​ er​ e nego pris​krb​ it​ i več​ er​ u za neć​ a​ki​nju.
Stvarn​ o, Is​a​bel​le.« Vi​an​ne se uspn​ e uz ljes​tve, njez​ i​no se nez​ ad​ o​volj​stvo odra​ža​va​lo u po-​
vre​me​nom otp​ u​hi​van​ ju.
Isa​ ​bel​le nap​ us​ti pod​ rum i vra​ti Ren​ au​ lt na​trag na mjes​to. Zat​ im skri​je ključ​ e​ve iza
po​lom​lje​ne da​ske u jed​noj od preg​ ra​da. U pos​ l​ jed​njem tren​ utk​ u sje​ti se onesp​ o​sob​ i​ti
auto​mob​ il, te ski​ne raz​ vodn​ u kapu. Sa​kri​je je zaj​ edn​ o s ključ​ ev​ im​ a.
Kad se naj​zad vra​ti​la u kuću, Vi​ann​ e je bila u kuh​ i​nji, prž​ eć​ i krump​ ir u tavi. »Na​dam
se da nisi gladn​ a.«
»Ni​sam.« Prošl​ a je mimo Vi​an​ne jed​ va je i pog​ led​ av​ši. »O, sak​ ri​la sam klju​čev​ e i ra-​

61

zvodn​ u kapu u prv​ oj preg​ ra​di, iza pol​ om​ljen​ e das​ ke.« U dnev​noj je sobi upal​ i​la ra​dio i
pri​mak​nu​la se bliž​ e nad​ a​ju​ći se da će čuti vi​jest​ i s BBC-ja.

Najp​ ri​je se čulo kr​čan​ je, a onda je nep​ oz​nat glas izg​ o​vor​ io: »Slu​šat​ e BBC. Obrać​ a
vam se gen​ e​ral De Ga​ull​ e.«

»Via​ nn​ e!« Isa​ b​ ell​ e dov​ ikn​ e pre​ma kuh​ i​nji. »Tko je gen​ e​ral De Ga​ul​le?«
Vi​an​ne dođe u dnevn​ u sobu, tar​ u​ći ruke o pre​gač​ u. »Što...«
»Psst«, sikn​ e Isa​ b​ el​le.
»... dug​ og​ o​diš​nji vođe koji su bile na čelu Fran​cus​ ke voj​ske osn​ o​va​li su vlad​ u. Uz
pretp​ os​tavk​ u da je naša ar​mij​ a por​ až​ e​na, ova je vlad​ a pris​tu​pil​ a nep​ rij​ at​ e​lju s pri​jed​lo​-
gom o prek​ id​ u va​tre...«
Isa​ b​ el​le je zu​ri​la u maj​ ušn​ i drv​ e​ni rad​ io, opč​ in​ jen​ a. Ovaj čov​ jek, koj​ eg ni​kad dos​ ad
nisu čuli, obra​ćao se iz​rav​no fran​cus​ kom nar​ od​ u; ne na na​čin kao što je to učin​ io Pétai​ n,
nego sa straš​ću u gla​su. »Pretp​ ost​ av​ka po​ra​za. Zna​la sam!«
»... zas​ ig​ ur​no smo bili, i još smo uvij​ ek, pokl​ ek​nul​ i pod meh​ an​ ičk​ om sil​ om nep​ rij​ a​te​-
lja, kako na tlu, tako i u zra​ku. Tenk​ ov​ i, zra​ko​plo​vi, njem​ ač​ke tak​tik​ e zat​ ekl​ i su naše ge-​
ner​ a​le do te mjer​ e da se ni do dan​da​nas nisu opor​ a​vil​ i. No je li izr​ e​če​na pos​ ​ljed​nja ri​ječ?
Je li sva nada izg​ ub​lje​na? Je li por​ az ko​nač​ an?«
»Mon Dieu«, rekl​ a je Isa​ b​ el​le. Ovo je bilo ono što je žel​ je​la čuti. Ne​što se ipak mo​glo
uči​ni​ti, mog​ lo se bor​ i​ti. Pred​ aj​ a nije bila ko​načn​ a.
»Što god da se do​god​ i«, nast​ av​ io je De Gau​ l​leo​ v glas, »plam​ en fran​cu​skog ot​po​ra ne
smi​je se i neće se ugas​ i​ti.«
Isa​ ​bell​ e nije ni prim​ ij​ e​ti​la da plač​ e. Franc​ u​ska nije odus​ta​la. Sad joj je samo val​ ja​lo
smisl​ it​ i kako odg​ ov​ o​ri​ti na ovaj po​ziv.

* * *

Dva dana na​kon što su na​cist​ i okup​ ir​ a​li Car​riv​ e​au, sa​zval​ i su sast​ an​ ak za kasn​ o pop​ od​ne.
Svi su treb​ al​ i biti na​zočn​ i. Bez izn​ im​ke. Svej​ edn​ o, Vi​an​ne je na jed​ vi​te jade us​pjel​ a na​-
gov​ o​rit​ i sest​ ru da i ona pođe. Kao i obič​no, Is​ab​ ell​ e je sma​tra​la da se uobi​ča​je​na pra​vi​la
na nju ne odn​ o​se i že​ljel​ a je pr​kos​ om isk​ az​ a​ti ne​za​do​voljs​ tvo. Kao da bi nac​ ist​ i ma​ri​li što
jed​na drs​ ka osam​nae​ st​ o​god​ iš​nja​kin​ ja mis​li o nji​hov​ oj okup​ ac​ ij​ i njez​ in​ e zem​lje.

»Prič​ ek​ aj ov​dje«, nes​trp​lji​vo je rekl​ a Vi​an​ne kad je najz​ ad iz​ve​la Isa​ ​bell​ e i Sop​hie iz
kuće. Oprezn​ o je za​tvo​ri​la po​loml​ jen​ e vratn​ i​ce. Blag​ o su škljoc​nul​ e.

Nek​ o​lik​ o tre​nu​ta​ka posl​ i​je, na cest​ i se poj​ av​ il​ a Rach​ el, pril​ a​zeć​ i im s be​bom u nar​ u-​
čju dok je uz nju kor​ ač​ a​la Sar​ ah.

»Ovo je moja najb​ o​lja pri​jat​ el​ ji​ca Sar​ ah«, rek​la je Sop​hie gled​ aj​ uć​ i u Isa​ b​ el​le.
»Isa​ ​bel​le«, s osmi​je​hom je rekl​ a Rach​ el. »Drag​ o mi je što te po​novn​ o vid​ im.«
»Je li?« odv​ ra​ti​la je ova.
Rach​ el joj pri​đe bliž​ e. »Bilo je to davn​ o«, njež​no je rekl​ a. »Bile smo mlad​ e, glu​pe i se-​
bičn​ e. Žao mi je što smo se loše po​na​šal​ e pre​ma tebi. Ign​ o​ri​ral​ e te. Si​gurn​ o je to bilo sil​-

62

no boln​ o.«
Isa​ b​ ell​ in​ a se usta otvor​ e pa zat​ vor​ e. Ba​rem jed​nom nije ima​la što dod​ at​ i.
»Idem​ o«, rek​la je Vi​an​ne, iživc​ i​ran​ a što je Rac​hel mog​ la reći Isa​ b​ ell​ e ono što sama

nije bila ka​dra. »Ne smij​ e​mo kas​ni​ti.«
Čak i ovak​ o kas​no po​pod​ne bilo je neob​ ičn​ o top​ lo, i za tili čas Vi​ann​ e osjet​ i kako se

po​čin​ je znoj​ it​ i. U gra​du su se prid​ ruž​ il​ e čang​ ri​za​voj gom​ il​ i što se na​ti​skal​ a u uskoj ka​-
men​ oj uli​ci. Trg​ o​vin​ e su bile zat​ vor​ e​ne, proz​ or​ i za​mrač​ e​ni, iako će vru​ći​na biti nep​ od​-
noš​ljiv​ a kad se svi vra​te kuć​ a​ma. Već​ in​ a je izl​ o​ga bila praz​na, što teš​ ko da je bilo izn​ e​na​-
đe​nje. Ni​jemc​ i su stra​ho​vit​ o puno jeli; još gore, os​tav​ljal​ i su ost​ at​ke hran​ e na tan​ jur​ i​ma
u ka​fić​ im​ a. Bilo je to bezo​ bz​ irn​ o i okrut​no, por​ ed tol​ i​ko maj​ki koje su broj​ il​ e stak​lenk​ e
u po​drum​ i​ma ne bi li raz​di​jel​ i​le svak​ i drag​ oc​ je​ni zal​ o​gaj svo​joj djec​ i. Nac​ is​tič​ka je pro-​
pa​gand​ a bila pos​ vud​ a, na pro​zor​ im​ a i Zi​do​vim​ a tr​gov​ i​na; pla​kat​ i s nas​ mij​ eš​ e​nim nje​-
mačk​ im vojn​ i​ci​ma okruž​ e​ni​ma franc​ us​ kom dje​com, s cil​ jem da osok​ ol​ e Franc​ u​ze da pri-​
hvat​ e njih​ o​vu okup​ ac​ ij​ u i post​ an​ u dob​ ri, posl​ uš​ni gra​đa​ni Re​ic​ha.

Kako se go​mil​ a pri​bli​žav​ a​la grads​ koj vi​jećn​ ic​ i, gun​đan​ je je je​njav​ al​ o. Ova​ko izb​ li​za,
ova se pok​ orn​ ost čin​ il​ a još i go​rom, ovo slij​ ep​ o kor​ ač​ a​nje pre​ma mjes​tu sa stra​ža​rim​ a na
vra​tim​ a i za​ključ​ an​ im proz​ o​ri​ma.

»Ne bis​ mo tre​ba​le ući«, rek​la je Isa​ b​ el​le.
Rac​hel, koja je staj​ a​la izm​ e​đu ses​ta​ra, obje ih na​dvis​ ivš​ i, zac​ okć​ e je​zi​kom. Pre​mjest​ il​ a
je dij​ e​te u ruk​ a​ma, utješn​ im ga rit​mom tap​šu​ći po le​đi​ma. »Poz​ van​ i smo.«
»To je još veći raz​log da se sak​ rij​ e​mo«, rek​la je Isa​ ​bell​ e.
»Sop​hie i ja ula​zi​mo«, rek​la je Via​ nn​ e, iako ju je pro​žeo neki osje​ćaj crne slutn​ je.
»Imam loš pre​dos​ je​ćaj u vezi s ovim«, pro​mrm​lja​la je Is​a​bel​le.
Po​put ston​ o​ge s tis​ u​ću nogu, rul​ ja je kre​nul​ a na​prij​ ed u grad​sku vij​ eć​nic​ u. Ne​koć su
ove zi​do​ve kra​sil​ e ta​pi​ser​ ij​ e, bla​go ost​ a​lo iz vre​men​ a kra​ljev​ a, kad je dol​ in​ a Lo​ire bila
kra​ljev​sko lov​ iš​ te, ali sve je to sada nes​tal​ o. Umjes​to toga, na zid​ ov​ im​ a su bile svast​ ik​ e i
prop​ a​gand​ ​ni plak​ a​ti – Vjer​ ujt​ e Rei​ ch​ u! - te gol​ e​ma Hit​ le​ro​va sli​ka.
Is​pod sli​ke staj​ ao je muš​ ka​rac u crn​ oj voj​noj tun​ i​ci oki​ćen​ oj odl​ ič​ ji​ma i žel​ jezn​ im kri​-
žev​ i​ma, u hla​čam​ a do ko​lje​na i ulaš​ ten​ im čiz​mam​ a. Cr​ve​ni po​vez sa svast​ i​kom ovij​ ao je
nje​gov desn​ i bic​ eps.
Kad je vi​jećn​ i​ca bila dup​kom puna, voj​nic​ i su zat​ vor​ il​ i hras​tov​ a vrat​ a, koja su pro​s​-
vjed​ u​ju​ći za​š​krip​ al​ a. Čas​nik spri​je​da okren​ uo im se su​čel​ i​ce, is​pru​žio desn​ u ruku i re​kao:
»Heil Hit​ ler.«
Lju​di su stal​ i među sob​ om blag​ o mrm​lja​ti. Što im je čin​ it​ i? »Heil Hit​ ler«, mr​zo​voljn​ o
je uzv​ rat​ i​la ne​kol​ ic​ in​ a. Pros​to​ri​ja je poč​ e​la von​ jat​ i na znoj, la​šti​lo za kožu i ci​gar​ et​ni
dim.
»Ja sam Sturm​ ​ban​n​füh​ rer2 Wel​dt iz Ge​hei​ me Sta​at​sp​ o​li​zei. Gest​ ap​ o«, re​kao je mu​ška-​
rac u cr​noj unif​ orm​ i na franc​ us​ kom s teš​ kim na​glas​ kom. »Ovd​ je sam kako bih vam iz-​

63

nio prav​ i​la u ime do​mo​vin​ e i Füh​ re​ra. Neće biti teš​ ko ni​ko​me tko se bude pon​ a​šao suk​-
ladn​ o pra​vi​li​ma.« Proč​ ist​ io je grlo.

»Prav​ il​ a su: svi ra​di​opri​jamn​ ic​ i se imaj​ u pred​ a​ti nama, ov​dje u grad​skoj vij​ eć​ni​ci,
smjest​ a, kao i sve pu​ške, eksp​ loz​ ivn​ e nap​ rav​ e i stre​ljiv​ o. Sva voz​ il​ a koja su u voz​nom sta​-
nju će se zap​ li​je​nit​ i. Dob​ it ćete tkan​ in​ e za za​mra​čen​ je svih proz​ or​ a, i isk​ or​ is​tit ćete ih.
Točn​ o u dev​ et na​ve​čer poč​ in​ je po​li​cijs​ ki sat. Nij​ ed​no svjet​ lo ne smi​je biti upal​ jen​ o na​-
kon su​mrak​ a. Nad​zir​ at ćemo svu hran​ u, kako uz​go​je​nu, tako i onu uvez​ e​nu.« Zast​ ao je,
po​gle​dav​ši masu pred sob​ om. »Nije tako straš​no, vi​dit​ e? Ži​vjet ćemo u sklad​ u, zar ne?
Ali znaj​te ovo – bilo ka​kav čin sa​bo​taž​ e, špij​ u​naž​ e ili otp​ or​ a bit će kažn​ jen brzo i bez mi​-
lost​ i. Kaz​na za tak​vo pon​ aš​ a​nje je smrt stri​jel​ jan​ jem.« Iz​vu​kao je ku​ti​ju cig​ ar​ e​ta iz dže​pa
na pr​si​ma pa jedn​ u iz​va​dio. Pri​pal​ iv​ši je, nap​ et​ o se zag​ le​dao u ljud​ e, kao da kani upamt​ i-​
ti svak​ o lice. »Ta​ko​đer, iako se mno​go va​ših bi​jed​nih, kuk​ av​ ič​kih voj​nik​ a vra​ća, mo​ra​mo
vas oba​vi​jest​ i​ti da će oni koji su za​to​čen​ i os​tat​ i u Nje​mač​koj.«

Vi​an​ne osje​ti kako se sme​ten​ ost mre​ška pub​ li​kom. Pog​ led​ a Rac​hel na čij​ em su se
ugla​tom licu po​ja​vil​ e mrl​ je cr​ve​nil​ a – znak tje​skob​ e. »Mare i Ant​ o​ine će doći kući«, tvr-​
do​gla​vo je rekl​ a Rach​ el.

Sturm​ ​ban​nf​ ü​hrer nas​tav​ i: »Sada se mož​ et​ e raz​ ić​ i jer sam si​gu​ran da smo se ra​zum​ je​li.
Moji čas​ni​ci će biti ov​dje do osam i čet​ rd​ es​ et pet več​ e​ras. Pri​mat će vaše predm​ e​te. Ne-​
moj​te kasn​ i​ti. I«, dob​ ro​duš​no se na​smij​ e​šio, »ne ris​ ki​raj​te svoj​ e živ​ ot​ e skri​va​juć​ i rad​ i​-
opri​jam​nik​ e. Što god zad​ r​ži​te – ili sak​ rij​ e​te – pro​nać​ i ćemo, a kad pro​nađ​ e​mo... smrt.«
Iz​gov​ o​rio je to tako opu​šten​ o, nab​ a​civ​ši tako do​bro​ćud​ an osmi​jeh, da ga ljud​ i u prvi
mah nisu ni shvat​ i​li.

Svi su os​tal​ i staj​ a​ti je​dan tre​nut​ ak dul​ je, ne​sig​ urn​ i smij​ u li se po​mak​nu​ti. Nitk​ o nije
žel​ io uči​nit​ i prvi ko​rak, no onda su odjedn​ om svi kren​ ul​ i, pop​ ut čo​por​ a, pre​ma otvo​re​-
nim vra​tim​ a i iz​la​zu.

»Ga​dov​ i«, rek​la je Isa​ b​ el​le kad su skren​ u​li u po​kraj​nju uli​čic​ u.
»A ja sam bila sig​ urn​ a da će nam do​pust​ i​ti da zad​ r​žim​ o oruž​je«, rek​la je Rac​hel prip​ a-​
lju​ju​ći ci​ga​ret​ u, dub​ ok​ o uvuk​ avš​ i pa brzo isp​ uhn​ uv​ši.
»Bog​ am​ i, ja ću svoj​ u puš​ ku zad​ rž​ a​ti«, glasn​ o je rekl​ a Is​ab​ ell​ e »I rad​ io.«
»Psst«, Vi​ann​ e je ukor​ i.
»Ge​ne​ral De Ga​ull​ e misl​ i...«
»Ne žel​ im više slu​ša​ti te bu​dal​ a​štin​ e. Mor​ a​mo pogn​ u​ti gla​ve dok se naši muš​ kar​ci ne
vra​te kući«, rek​la je Vi​an​ne.
»Mon Dieu«, oš​tro će Isa​ b​ ell​ e. »Mis​liš da će tvoj muž ovo rij​ eš​ i​ti?«
»Ne mis​lim«, odv​ rat​ i Vi​ann​ e. »Vjer​ uj​ em da ćeš ti ovo rij​ eš​ i​ti, ti i tvoj ge​ner​ al De Ga​-
ul​le, za koga nit​ko ni​kad nije ni čuo. A sad, dol​ a​zi ovam​ o. Dok ti kuj​ eš pla​nov​ e da spa​siš
Fran​cus​ ku, ja se mo​ram bri​nut​ i o svom vrtu. Haj​de, Rac​hel, mi glup​ ač​ e se mor​ am​ o
sklo​ni​ti.«

64

Via​ nn​ e je čvr​sto drž​ al​ a Sop​hie​ nu ruku i žus​tro ko​ra​čal​ a is​pred njih. Nije se gnja​vi​la
osv​ r​tat​ i da prov​ je​ri sli​jed​ i li ih Isa​ ​bell​ e. Zna​la je da joj ses​tra tamo otrag​ a šepa na svo​jim
iz​ran​ jav​ an​ im nog​ a​ma. Ina​če bi Vi​ann​ e išla uko​rak s njom, iz prist​ ojn​ os​ti, ali sada je bila
prev​ i​še bi​jesn​ a da bi za to ma​ril​ a.

»Tvoj​ a sest​ ra mo​žda i nije to​lik​ o u kri​vu«, ka​zal​ a je Rach​ el dok su prol​ az​ i​le po​kraj
nor​mans​ ke cr​kv​ e na rubu gra​da.

»Sta​neš li na njez​ i​nu stran​ u, mo​žda bu​dem pri​si​lje​na pov​ rij​ ed​ it​ i te, Rac​hel.«
»Sad kad si to rek​la, tvoj​ a ses​tra mož​ da nije sa​svim u kriv​ u.«
Via​ nn​ e uz​dah​ne. »Ne​moj joj to gov​ o​ri​ti. Već je do​volj​no ne​pod​noš​ljiv​ a.«
»Mo​rat će se na​učit​ i pris​toj​nost​ i.«
»Ti je tome pod​ u​či. Po​kaz​ al​ a se nep​ o​pravl​ jiv​ om i ne​po​pust​ljiv​ om u tome da pos​luš​ a
ra​zum. Po​ha​đa​la je dvij​ e djev​ oj​ ač​ke ško​le, a i dal​ je ne zna kada val​ ja dr​žat​ i jez​ ik za zub​ i​-
ma ili prist​ oj​no razg​ o​var​ a​ti. Pri​je dva dana, umjes​to da ode u grad po meso, skri​la je dra-​
goc​ jen​ os​ti i stvo​ril​ a nam skro​vi​šte. Za svak​ i sluč​ aj.«
»I ja bih vjer​ o​jat​no tre​ba​la skrit​ i svoj​ e. Dod​ u​še, nije da ima​mo pre​vi​še.«
Via​ n​ne nap​ uć​ i us​nic​ e. Nema smis​la o ovom​ e da​lje ras​pred​ a​ti. Uskor​ o će Ant​ o​ine biti
kod kuće i po​moć​ i će joj zau​ zd​ at​ i Is​a​bel​le.
Na kap​ i​ji Le Jar​di​na, Via​ nn​ e se pozd​ ra​vil​ a s Rach​ el i nje​zi​nom djec​ om i one po​đoš​ e
dal​ je.
»Za​što im mor​ am​ o pred​ at​ i ra​dio, mama?« upi​tal​ a je Sop​hie. »To je ta​tin rad​ io.«
»Ne mor​ am​ o«, rekl​ a je Isa​ ​bell​ e pri​šav​ši im sleđ​ a. »Sak​ rit ćemo ga.«
»Ne​će​mo ga sak​ ri​ti«, oš​tro je rekl​ a Via​ n​ne. »Uči​nit ćemo kako nam je reč​ en​ o i biti
tihe, a uskor​ o će Ant​ o​ine doći kući i on će zna​ti što čin​ it​ i.«
»Dob​ ro došl​ a u sredn​ ji vij​ ek, Sop​hie«, rek​la je Isa​ ​bel​le.
Via​ nn​ e tr​zaj​ em pov​ uč​ e vra​ta, otvor​ ivš​ i ih, prek​ as​no se sjet​ iv​ši da su ih izb​ jeg​ li​ce po​lo-​
mil​ e. Sir​ o​ta je stvar zakl​ ep​ et​ a​la na jed​noj šar​ci. Via​ n​ne je mor​ al​ a pri​kup​ it​ i i po​sl​ jedn​ ji
atom sna​ge da se pret​ var​ a kao da se niš​ ta nije do​god​ il​ o. Od​marš​ ir​ al​ a je u kuću, otvor​ il​ a
vrat​ a i smjest​ a upa​lil​ a svje​tlo u ku​hi​nji. »Soph​ ie«, rek​la je iz​vla​čeć​ i ukosn​ ic​ e iz še​šir​ a. »Bi
li, mol​ im te, pos​tav​ il​ a stol?«
Vi​an​ne je ign​ or​ ir​ al​ a kćer​ in​ o gunđ​ a​nje – bilo je oče​ki​van​ o. U samo nek​ o​lik​ o dana, Is​-
a​bell​ e je na​uči​la svoj​ u neć​ ak​ in​ ju kako prk​ os​ i​ti auto​rit​ et​ u.
Via​ n​ne je upal​ il​ a štedn​ jak i poč​ el​ a s kuh​ an​ jem. Kad je os​tav​ il​ a da krem-juha od
krump​ ir​ a i slan​ i​ne lag​ a​no krčk​ a, stal​ a je posp​ rem​ at​ i. Jasn​ o, Is​ab​ ell​ e nije bilo ni kraj pa​-
me​ti da joj po​mogn​ e. Uzd​ i​šu​ći, nap​ un​ il​ a je sud​ o​per vo​dom kako bi opral​ a po​suđ​ e. Bila
je tol​ ik​ o za​okupl​ jen​ a posl​ om da joj je treb​ ao je​dan tre​nu​tak da shva​ti kako net​ko kuca
na ulaz​na vra​ta. Zag​ lad​ ivš​ i kosu, pro​đe kroz dnevn​ u sobu, gdje je za​tek​la Is​ab​ el​le koja se
pod​ ig​nul​ a s div​ a​na s knji​gom u ruci. Ona čita dok Vi​ann​ e kuba i čist​ i. Pa nar​ av​no.
»Oček​ u​ješ li koga?« upi​ta​la je Isa​ ​bel​le.

65

Vi​an​ne zat​ re​se gla​vom.
»Mož​ da ne bi​smo tre​bal​ e otvar​ at​ i«, rekl​ a je Isa​ b​ ell​ e. »Pre​tva​ra​ti se da ni​smo u kući.«
»Vjer​ o​jat​no je to Rach​ el.«
Net​ko opet za​ku​ca.
Po​la​ko, kva​ka se okren​ e i vrat​ a se od​škri​nu.
Da, na​rav​no da je to Rach​ el. Tko bi ina​če...
Njem​ ačk​ i vojn​ ik uđe u njih​ ov dom.
»O, moja isp​ ri​ke«, reče on na užas​nom franc​ us​ kom. Ski​nuo je svoj​ u vojn​ u kapu, sta​-
vio je pod pa​zu​ho i nas​ mi​ješ​ io se. Bio je zgo​dan mu​ška​rac – vi​sok, šir​ o​kih ra​men​ a i
uskih kuk​ ov​ a, bli​jed​ e kože i svi​jet​ lo​siv​ ih oči​ju. Via​ n​ne pro​cij​ e​ni da je neg​dje njez​ i​nih
go​din​ a. Njeg​ o​va vojn​ a odo​ra bila je pe​dant​no is​peg​ lan​ a, izg​ le​da​juć​ i ganc nova. Žel​ jez​ni
križ kras​ io je njeg​ ov uzd​ ig​nut​ i ovrat​nik. Nao​ čal​ e su mu vis​ jel​ e s vez​ ic​ e oko vrat​ a, a glo​-
maz​ni kožn​ i re​men opas​ ao je njeg​ ov struk. Iza nje​ga, kroz gran​ e voć​ki, vi​dje​la je mo​to​-
cikl par​ki​ran uz cest​ u. Uz bok mo​to​cik​la bila je pri​ka​če​na pri​ko​lic​ a na koj​ oj su bile stroj​-
ni​ce.
»Ma​dem​ o​isell​ e«, obrat​ io se Via​ nn​ e kratk​ o joj kim​nuv​ši i uda​riv​ši jedn​ om pe​tom čiz-​
me o drug​ u.
»Ma​dam​ e«, isp​ rav​ i​la ga je, po​žel​ jevš​ i da zvuč​ i bah​ a​to, sam​ ou​ vje​ren​ o, ali čak je i vlas​ti-​
tim ušim​ a zvuč​ al​ a prest​ raš​ en​ o. »Mad​ a​me Mau​ ri​ac.«
»Ja sam Ha​upt​ ​mann – satn​ ik – Wolf​ ​gang Beck.« Pre​dao joj je list pa​pi​ra i pon​ ov​no
lupn​ uo pet​ a​ma. »Moj fran​cus​ ki nije tako do​bar. Isp​ rič​ aj​te me zbog mog nezn​ a​nja, mo-​
lim.« Kad se na​smij​ eš​ io, du​bo​ke jam​ ic​ e stvor​ il​ e su se na njeg​ ov​ im obraz​ im​ a.
Uze​la je list pa​pir​ a i na​mr​štil​ a se. »Ne znam nje​mačk​ i.«
»Što žel​ it​ e?« upit​ a​la je Isa​ b​ ell​ e kor​ akn​ uvš​ i isp​ red Via​ nn​ e.
»Vaš dom je naj​ljep​ši i vrlo bli​zu uz​le​ti​štu. Zam​ ij​ et​ io sam to na​kon naš​ eg dol​ a​ska.
Kol​ ik​ o soba ima​te?«
»Zaš​ to?« upi​ta​la je Is​a​bell​ e u isto vrij​ em​ e kad je Vi​an​ne izg​ o​vor​ il​ a: »Tri.«
»Ja se ov​dje use​li​ti«, objav​ io je satn​ ik na svom lo​šem fran​cu​skom.
»Usel​ it​ i«, pon​ o​vi​la je Vi​ann​ e. »Mis​lit​ e... ost​ at​ i?«
»Oui, mad​ a​me.«
»Usel​ i​ti? Vi? Mu​ška​rac? Nac​ ist? Ne. Ne.« Is​ab​ ell​ e je vr​tjel​ a gla​vom. »Ne.«
Satn​ ik​ ov osmi​jeh nije izb​ lij​ ed​ io niti je išč​ ezn​ uo. »Bili ste u gra​du«, rek​ ao je gled​ aj​ u​ći
Isa​ b​ el​le. »Vi​dio sam vas kad smo sti​gli.«
»Prim​ ij​ e​til​ i ste me?«
Na​smi​je​šio se. »Si​gur​ an sam da vas je sva​ki mu​ška​rac od krvi i mesa u mo​joj puk​ ov​-
ni​ji prim​ i​je​tio.«
»Smij​ ešn​ o je da spo​mi​nje​te krv«, do​ček​ a​la je Isa​ ​bel​le.
Vi​ann​ e lak​tom pod​bo​de sest​ ru. »Opros​ti​te, satn​ ič​ e. Moja mla​đa ses​tra pon​ e​kad zna-​

66

de biti svo​jeg​ la​va. Ali ja sam udan​ a, znat​ e, i moj je su​prug na front​ i, a tu su mi ses​tra i
kći, tako da mor​ at​ e ra​zum​ je​ti ko​lik​ o je ne​pri​lič​no da ste ovd​ je.«

»Aha, zna​či rad​ ij​ e bis​te mi prep​ us​ti​li ci​je​lu kuću. To je zas​ ig​ ur​no te​ško za vas.«
»Prep​ ust​ it​ i?« rek​la je Via​ n​ne.
»Mis​lim da nisi ra​zu​mje​la satn​ i​ka«, rek​la je Is​ab​ ell​ e ne odm​ ič​ uć​ i po​gle​da s njeg​ a. »On
se usel​ jav​ a u tvoj dom, pre​uzi​ma ga, zap​ rav​ o, a taj list pap​ ir​ a je zaht​ jev koji to omo​guć​ a-​
va. Kao i Pétai​ no​vo prim​ i​rje, da​kak​ o. Mož​ e​mo mu na​pra​vit​ i mjes​ta ili na​pust​ i​ti kuću
koja nar​ a​štaj​ im​ a prip​ a​da naš​ oj obit​ e​lji.«
Doi​ mao se kao da mu je sil​no neu​ god​no. »Takv​ a je, boj​ im se, si​tu​acij​ a. Mno​gi se vaši
sum​ ješ​ tan​ i suo​ čav​ aj​ u s ist​ om dil​ e​mom, stra​hu​jem.«
»Ako odem​ o, ho​će​te li nam pos​li​je vrat​ it​ i kuću?« upi​ta Isa​ b​ el​le.
»Ne bih tako mis​lio, ma​dam​ e.«
Vi​ann​ e se usu​di pri​ći ko​rak bli​že. Mo​žda bi ga mog​ la kako uraz​ u​mi​ti. »Misl​ im da će
se moj su​prug svak​ i dan vrat​ it​ i. Mož​ da bist​ e mog​ li prič​ ek​ a​ti dok ne dođe?«
»Ni​sam ge​ner​ al, mad​ am​ e. Ja sam obič​ni sat​nik Weh​ r​mach​ ​ta. Slu​šam za​po​vij​ e​di, ma-​
da​me. Ne iz​daj​ em ih. Na​ređ​ e​no mi je da se ov​dje usel​ im. Ali uvje​rav​ am vas da sam
džent​ l​men.«
»Mi od​la​zim​ o«, rek​la je Is​a​bel​le.
»Od​la​zim​ o?« s ne​vjer​ ic​ om je po​no​vil​ a Vi​ann​ e. »Ovo je moj dom.« Za​tim reče satn​ i-​
ku: »Mogu ra​ču​nat​ i na to da ćete biti pris​toj​ni?«
»Nar​ av​no.«
Via​ nn​ e pog​ le​da Isa​ b​ el​le koja je pol​ ak​ o zav​ r​tje​la gla​vom.
Vi​an​ne je znal​ a da za​prav​ o nema drug​ og izb​ or​ a. Mor​ a​la je dr​žat​ i Sop​hie na si​gurn​ om
dok se Ant​ o​ine ne vra​ti kući, a onda će rij​ e​šit​ i ovu ne​ugod​nost. Za​sig​ urn​ o će se uskor​ o
vrat​ i​ti, sad kad je potp​ i​san​ o pri​mi​rje. »Ima​mo jed​nu so​bi​cu u pri​zem​lju. Tamo će vam
biti udobn​ o.«
Satn​ ik kim​ne. »Merc​ i, ma​dam​ e. Do​ni​jet ću svo​je stva​ri.«

* * *

Čim su se vra​ta za sat​ni​kom zat​ vor​ i​la, Is​ab​ el​le je rekl​ a: »Jesi li sišl​ a s uma? Ne mo​že​mo
ži​vjet​ i s nac​ is​tom.«

»Re​kao je da je u Weh​ rm​ ac​ht​ u. Je li to isto?«
»Ni najm​ a​nje me ne zan​ i​ma njih​ ov za​pov​ jedn​ i la​nac. Nisi vi​djel​ a što su nam sve volj-​
ni uči​ni​ti, Vi​an​ne. Ja jes​ am. Od​laz​ i​mo. Idem​ o u sus​ jed​stvo, do Rach​ el. Mo​gle bis​ mo s
njom živ​ jet​ i.«
»Rach​ el​ i​na kuća je pret​ i​jes​na za sve nas i ne kan​ im na​pust​ i​ti dom i prep​ us​ti​ti ga Ni-​
jemc​ i​ma.«
Na to Is​a​bel​le nije ima​la što reći.
Via​ n​ne je osjet​ il​ a kako je tje​skob​ a pri​tiš​će u grlu. Sta​ra se ner​voz​na na​vi​ka vra​ti​la. »Ti

67

pođi ako mor​ aš, ali ja če​kam Ant​ oi​ nea. Pre​da​li smo se, tako da će se brzo vra​ti​ti.«
»Vi​ann​ e, mo​lim te.«
Predn​ ja ulazn​ a vrat​ a snažn​ o se za​tres​ u. Opet kuc​ a​nje.
Via​ n​ne tupo kre​ne na​prij​ ed. Drh​ta​vom ruk​ om pos​ eg​ne za kvak​ om i otvo​ri vra​ta.
Satn​ ik Beck sta​jao je tamo, u jedn​ oj ruci dr​žeć​ i kapu, a u dru​goj ma​le​nu kožn​ u put​-

nu torb​ u. Rek​ ao je: »Do​bar dan, još jedn​ om, ma​dam​ e.« Kao da je neko dul​ je vrij​ e​me iz​-
bi​vao.

Vi​an​ne se poč​ e​še po vrat​ u, osje​ćaj​ uć​ i se zap​ ra​vo krh​kom pod po​gled​ om ovog mu​-
škarc​ a. Brže-bo​lje uzm​ akn​ e, re​kavš​ i: »Ovam​ o, Herr sat​nič​ e.«

Kad se okre​nul​ a, vid​ jel​ a je dnevn​ u sobu koju su ure​dil​ e tri ge​ne​rac​ ij​ e žena. Zla​ćan​ i
ožb​ uk​ an​ i Zid​ o​vi, boje svjež​ e is​pe​če​nog bri​oša, sivi ka​me​ni pod​ ov​ i pre​kri​ve​ni star​ im
Aubu​sso​nov​ im sag​ o​vi​ma, bog​ a​to izr​ ez​ba​ren drv​ e​ni na​mje​štaj ta​pe​cir​ an mo​he​rom i iz​ve-​
ze​nom tkan​ in​ om, svje​tilj​ke od porc​ ul​ a​na, zast​ o​ri od zlatn​ og i crv​ e​nog platn​ a, ant​ ik​vit​ e​ti
i drag​ oc​ je​nost​ i ost​ a​li iz doba kada su Ro​ssign​ o​lo​vi bili imućn​ i tr​gov​ci. Sve don​ ed​ av​na
Žid​ ov​ e su kra​si​la umjetn​ ič​ka dje​la. Sada su ost​ al​ e tek ne​važ​ne sli​ke. Isa​ ​bel​le je one do​bre
sak​ ri​la.

Vi​ann​ e pro​đe po​kraj sve​ga toga do male gost​ in​ske sobe zab​ ač​ e​ne iza stu​biš​ ta. Kod za-​
tvo​re​nih vrat​ a, lij​ ev​ o od ku​pao​ nic​ e koja je tu do​da​na ran​ ih dvad​ e​se​tih, zast​ an​ e. Mog​ la
ga je čuti kako diše iza nje​zin​ ih leđa.

Otvor​ il​ a je vra​ta i ot​kri​la uzak so​bič​ ak s vel​ i​kim proz​ o​rom, uokv​ ir​ en​ im plav​ o​siv​ im
zast​ or​ i​ma što su pa​da​li na dr​ve​ni pod. Osl​ i​ka​na kom​ od​ a, pred njom pla​vi la​vor i vrč. U
kutu je bio star​ i orm​ ar od hras​tov​ in​ e, oz​r​ca​ljen​ ih vra​ta. Po​red dvos​tru​kog krev​ et​ a noćn​ i
orm​ a​rić, na njem​ u an​tik​ni sat na post​ o​lju. Isa​ ​bell​ in​ a je odje​ća bila razb​ ac​ an​ a pos​ vu​da,
kao da se pa​ki​ral​ a za po​du​lji odm​ or. Vi​an​ne je brzo po​ku​pi, kao i tor​bu. Kad je do​vrš​ il​ a,
okre​ne se.

Nje​gov​ a tor​ba padn​ e na pod. Pog​ le​da ga, pris​ i​lje​na puk​ om ljub​ az​nošć​ u da mu po​nu​-
di na​pet osmij​ eh.

»Ne brin​ i​te, ma​dam​ e«, blag​ o je rek​ ao. »Upoz​ o​ren​ i smo da se po​naš​ am​ o kao gos​pod​ a.
Moja bi majk​ a tra​žil​ a isto, a, ruku na srce, ona me plaš​ i vise od gen​ er​ al​ a.« Bila je to tako
običn​ a prim​ jedb​ a da je Vi​an​ne os​ta​la zat​ eč​ en​ a.

Nije imal​ a pojm​ a kako od​go​vo​ri​ti tom nezn​ an​cu, odje​ve​nom po​put ne​pri​jat​ e​lja, no
iz​gled​ om nal​ ik mlad​ i​ću koj​ eg bi mo​gla sres​ti u crk​ ​vi. A kakv​ a bi bila ci​je​na da kaže ne​što
po​greš​no?

Os​tao je sta​jat​ i na prist​ ojn​ oj uda​lje​nost​ i. »Isp​ rič​ av​ am se zbog bilo kak​vih ne​ugod​nos​-
ti, ma​dam​ e.«

»Moj će se su​prug brzo vrat​ it​ i.«
»Svi se mi tome na​dam​ o.«
Još jed​na obesh​ ra​bru​ju​ća pri​mjed​ba. Vi​ann​ e uljudn​ o kimn​ e i os​tav​ i ga sa​mog u sobi,

68

zat​ vo​riv​ši za sob​ om vra​ta.
»Reci mi da on ne ost​ a​je.« Is​a​bell​ e je po​hi​ta​la pre​ma njoj.
»Kaže da os​taj​ e«, umor​no je odv​ ra​til​ a Vi​an​ne, od​mak​nuv​ši kosu s oči​ju. Tek sad je

shva​ti​la da drh​ti. »Znam što mis​liš o tim nac​ is​ti​ma. Samo se po​bri​ni da on to ne dozn​ a.
Neću ti dop​ us​ti​ti da dov​ o​diš Soph​ ie u opasn​ ost tim djet​ i​njim pr​kos​ om.«

»Djet​ i​nji pr​kos! Jesi li...«
Vra​ta gos​tins​ ke sobe se otvor​ e, uti​šav​ši Is​ab​ ell​ e.
Kap​ e​tan Beck sam​ o​uvje​ren​ o kre​ne prem​ a nji​ma ši​ro​ko se osm​ je​hu​ju​ći. Tada ugled​ a
rad​ io u sobi i zas​ta​ne. »Ne brin​ it​ e se, dame. Bit će mi siln​ o zad​ ov​ olj​stvo da odn​ e​sem vaš
rad​ io kom​ an​dant​ u.«
»Zbil​ ja?« reče Is​a​bell​ e. »To sma​trat​ e lju​bazn​ ošć​ u?«
Via​ nn​ e osje​ti ste​za​nje u gru​dim​ a. U Is​ab​ el​le je ključ​ al​ a olu​ja. Obraz​ i nje​zi​ne ses​tre su
prob​ li​jed​ jel​ i, usne se steg​nu​le u tank​ u, bez​boj​nu crtu, a oči su​zil​ e. Šib​ al​ a je pog​ led​ om
Nij​ em​ca, kao da ga očim​ a može ubit​ i.
»Nar​ avn​ o.« Nas​ mij​ eš​ io se, doi​ ml​ juć​ i se po​ma​lo smet​ e​no. Iz​nen​ a​dan muk kao da ga
je obesh​ ra​brio. Naje​ d​nom je re​kao: »Imat​ e prel​ ij​ e​pu kosu, mad​ e​mo​isell​ e.« Kad se Is​ab​ ell​ e
na​mr​šti​la, do​met​ne: »Ovo je ne​pri​lič​ an kom​plim​ ent, zar ne?«
»Misl​ i​te?« mukl​ o će Is​a​bell​ e.
»Jako li​je​pu.« Beck se nas​ mij​ e​šio.
Isa​ b​ el​le ode u kuh​ in​ ju i vrat​ i se s kroj​ ačk​ im škar​ a​ma.
Nje​gov osmi​jeh iz​blij​ ed​ i. »Ne​što sam pog​ reš​no rek​ ao?«
Vi​an​ne se umij​ e​ša: »Isa​ b​ el​le, ne​moj«, baš kad je ova ša​kom skup​ il​ a svo​ju gus​tu pla​vu
kosu. Mračn​ o zu​reć​ i u lij​ e​po lice satn​ ik​ a Bec​ka, ona ods​ ij​ e​če kosu i pred​ a mu dugi pla​-
vok​ os​ i rep. »Za​sig​ urn​ o je ver​bo​ten da ima​mo bilo što li​je​po, zar ne, satn​ ič​ e Beck?«
Via​ nn​ e dah​ne. »Mo​lim vas, gos​po​din​ e. Ne obaz​ i​ri​te se na nju. Is​a​bel​le je ble​sav​ a,
gor​da djev​ oj​ka.«
»Ne«, rek​ ao je Beck. »Ona je bij​ esn​ a. A bij​ esn​ i lju​di u ratu čine pog​ re​ške i pog​ i​ba​ju.«
»Kao i okup​ a​tors​ ki voj​ni​ci«, pras​nul​ a je Is​ab​ ell​ e.
Beck se nas​ mi​jao.
Is​a​bel​le isp​ ust​ i zvuk nal​ ik re​ža​nju i okre​ne se na peti. Odm​ ar​ši​ra uza stu​be i za​lup​ i
vra​tim​ a, tol​ i​ko snaž​no da se cij​ e​la kuća zat​ resl​ a.

* * *

»Za​ci​je​lo ćete sad že​lje​ti s njom raz​gov​ ar​ at​ i«, re​kao je Beck. Pog​ led​ ao je Via​ nn​ e na na​čin
kao da se raz​ u​mi​ju. »Takv​ o... dram​ a​tiz​ ir​ a​nje na po​grešn​ om mjest​ u mo​glo bi biti iz​nim​-
no opasn​ o.«

Vi​an​ne ga ost​ a​vi u dnev​noj sobi i ode na gorn​ ji kat. Zat​ ek​la je Isa​ ​bell​ e kako sjed​ i na
Soph​ ie​ nu krev​ e​tu, to​lik​ o bij​ esn​ a da se sva tres​la.

Ogre​bo​ti​ne su na​gr​dil​ e njez​ in​ e obra​ze i vrat; pod​sjetn​ ik na sve što je vid​ je​la i prož​ i-​

69

vjel​ a. A sad joj je kosa bila odre​zan​ a, vrh​ o​vi ne​ravn​ i.
Baci nje​zi​ne stva​ri na nep​ osp​ rem​ljen kre​vet i za​tvo​ri vrat​ a. »Ma što ti je, u ime Bož​je,

bilo na umu?«
»Mo​gla bih ga ubi​ti u snu. Samo mu prer​ e​za​ti vrat.«
»I misl​ iš da ne bi doš​li pot​ raž​ i​ti sat​nik​ a ko​jem je na​re​đe​no da se ova​mo use​li? Mon

Dieu, Isa​ ​bell​ e«. Dub​ ok​ o je uz​dah​nu​la ne bi li smi​ri​la svoj​ e po​divl​ ja​le živ​ce. »Znam da je
među nama bilo raz​mi​ri​ca, Is​ab​ el​le. Znam da nis​ am bila do​bra prem​ a tebi dok si bila di-​
je​te – i sama sam bila prem​ lad​ a i pre​vi​še pre​plaš​ en​ a da bih ti mog​ la po​mo​ći – a tata je
bio još gori. Ali ovd​ je sad nije rij​ eč o nama, i ne mo​žeš više biti tako na​gla. Sad je važ​na
moja kći. Tvoj​ a ne​ća​kin​ ja. Mo​ram​ o je zaš​ ti​tit​ i.«

»Ali...«
»Fran​cus​ ka se pre​dal​ a, Isa​ b​ el​le. Sig​ urn​ a sam da ti nije prom​ akn​ u​la ta čin​ jen​ ic​ a.«
»Nisi li čula ge​ner​ al​ a De Gau​ l​lea? Rek​ ao je...«
»A tko je uopć​ e taj ge​ner​ al De Ga​ul​le? Za​što bis​ mo slu​ša​le njeg​ a? Mar​šal Péta​in je
ratn​ i he​roj i naš vođa. Mor​ a​mo vje​rov​ a​ti na​šoj vla​di.«
»Ša​liš li se, Vi​ann​ e? Vlad​ a u Vich​ yju su​ra​đu​je s Hit​ le​rom. Kako ne raz​ u​mij​ eš opas-​
nost? Pétai​ n je u kriv​ u. Zar bis​ mo tre​bal​ i slij​ ep​ o sli​jed​ it​ i svo​je vođe?«
Vi​an​ne pol​ a​ko kren​ e prem​ a Is​ab​ ell​ e, sad se već stvar​no plaz​ eć​ i. »Ne sje​ćaš se proš​log
rata«, rekl​ a je sklop​ iv​ši ruke ne bi li ih umir​ il​ a. »Ja se sje​ćam. Sje​ćam se oče​va, bra​će i
stri​če​va koji se nisu vra​til​ i kući. Sjeć​ am se dje​ce u svom razr​ ed​ u kako tiho plač​ u, kad bi
loše vij​ est​ i stig​ le tel​ e​gram​ om. Sjeć​ am se muš​ kar​ ac​ a koji su se vra​ćal​ i kući na štak​ am​ a,
no​gav​ i​ca prazn​ ih, ili bez ruke, ili unak​ až​ e​nog lica. Sje​ćam se ka​kav je tata bio prij​ e rata –
i kako se prom​ i​je​nio kad se vra​tio kući, kako je pio, lup​ ao vra​tim​ a i ur​lao na nas, a sje​-
ćam se i kad je prest​ ao. Sje​ćam se prič​ a o bitk​ am​ a kod Verd​ u​na i na Somm​ i, i mil​ ij​ un
Franc​ u​za što su po​gi​ba​li u rov​ ov​ im​ a cr​ven​ im​ a od krvi. I o nje​mačk​ im zvjers​ tvi​ma, ne za-​
bo​ra​vi taj dio. Bili su okrut​ni, Is​ab​ ell​ e.«
»Pa o tome ti i ja gov​ o​rim. Mo​ra​mo...«
»Bili su okrut​ni jer smo s nji​ma bili u ratu, Isa​ ​bell​ e. Péta​in nas je po​šte​dio da po​nov-​
no sve to pro​laz​ im​ o. Spas​ io nas je. Spri​ječ​ io je rat. Sad će se Ant​ oi​ ne i svi naši muš​ karc​ i
vrat​ i​ti kuć​ am​ a.«
»U svij​ et gdje se klič​ e Heil Hit​ ler?« za​re​ži Is​ab​ el​le. »Plam​ en fran​cu​skog pok​ re​ta otp​ or​ a
neće se i ne smi​je uga​sit​ i. To je ka​zao De Gau​ l​le. Mor​ am​ o se bo​ri​ti kako god zna​mo. Za
Franc​ us​ ku, V. Tako da os​ta​ne Franc​ u​ska.«
»Dost​ a«, rek​la je Via​ nn​ e. Prim​ akn​ ul​ a se dov​ oljn​ o da može šap​ta​ti, ili je po​ljub​ i​ti, ali
Via​ nn​ e nije uči​nil​ a ni​jedn​ o. Mirn​ im, jed​no​ličn​ im gla​som, rek​la je: »Uzet ćeš Soph​ ie​ nu
sobu, a ona će se pre​sel​ it​ i kod mene. I upamt​ i jed​no, Is​ab​ el​le, mo​gao bi nas ubi​ti. Ubi​ti i
nit​ko neće mar​ it​ i. Neć​ eš iza​ ​zi​va​ti tog vojn​ i​ka u moj​ oj kući.«
Vi​djel​ a je da su rij​ eč​ i po​go​dil​ e u žicu. Is​a​bell​ e se ukoč​ il​ a. »Trud​ it ću se drž​ a​ti je​zik za

70

zub​ i​ma.«
»Ite​ka​ko se pot​ rud​ i.«

71

Devet

Viann​ e je zat​ vor​ il​ a vra​ta spav​ a​će sobe i nas​lon​ i​la se na njih nast​ o​je​ći smi​rit​ i živ​ce. Mo​-

gla je čuti kako Is​a​bel​le kor​ a​ča gore-dol​ je po sobi, tol​ ik​ o bi​jes​no da su podn​ e das​ ke po-​
drht​ av​ al​ e. Ko​li​ko je Vi​ann​ e sta​ja​la tamo, drht​ e​ći, po​ku​ša​vaj​ uć​ i se smir​ i​ti? Či​nil​ o se da su
prošl​ i sati dok se bor​ i​la s vlast​ i​tim strah​ om.

Da su vrem​ en​ a dru​ga, pron​ ašl​ a bi sna​ge da raz​ um​no por​ az​go​va​ra sa svo​jom ses​trom,
da je uraz​ um​ i, kaže sve ono što je dugo bilo ne​izg​ o​vo​ren​ o. Vi​ann​ e bi joj rekl​ a kol​ i​ko se
kaje zbog svog pon​ a​ša​nja kad je ova bila dij​ e​te. Mo​žda bi je sest​ ra najz​ ad mo​gla ra​zum​ je​-
ti.

Vi​ann​ e je bila tako bes​pom​ oć​na na​kon maj​či​ne smrt​ i. Kad ih je otac posl​ ao od kuće,
da žive u ovom grad​ ić​ u, pod budn​ im, strog​ im okom žene koja djev​ ojč​ i​cam​ a nije po​kaz​ i-​
va​la ni mrv​ i​cu lju​bav​ i, Via​ n​ne je... uven​ u​la.

Da su vre​men​ a dru​ga, mog​ la bi pod​ ij​ e​lit​ i s Isa​ b​ ell​ e ono što im je bilo zaj​ ed​nič​ko, reći
joj kol​ i​ko je bila shr​van​ a maj​čin​ om smrć​ u, kako joj je oče​vo od​bac​ iv​ a​nje slo​mi​lo srce. Ili
kako se pre​ma njoj pon​ io kad mu je u šesn​ ae​ s​toj doš​la, no​se​ća i za​ljub​ljen​ a... kako joj je
odval​ io ša​mar i na​zvao je sra​mo​tom. Kako je Ant​ oi​ ne od​gur​nuo oca, snaž​no, i re​kao:
Ožen​ it ću se njom​ e.

I očev odg​ ov​ or: U redu, tvo​ja je. Mo​že​te uze​ti kuću. Ali uzet ćete i ono cmizd​ rav​ o der​ i​-
šte.

Via​ nn​ e je sklo​pi​la oči. Mr​zil​ a se sve​ga toga pri​sjeć​ a​ti, god​ i​nam​ a; got​ o​vo je i za​bor​ av​ i​-
la. Ali sad, kako bi išta od toga mo​gla po​tisn​ ut​ i? Uči​ni​la je svoj​ oj sest​ ri točn​ o ono što je
nji​hov otac uči​nio nji​ma. Bila je to najv​ eć​ a po​gre​ška u nje​zi​nu živ​ ot​ u.

Ali ovo nije bilo vri​jem​ e da se po​greš​ ke is​prav​lja​ju.
Sada je mor​ a​la upregn​ u​ti sve svo​je sna​ge da zaš​ tit​ i Soph​ ie, dok se Ant​ oi​ ne ne vra​ti.
Is​ab​ ell​ e će to jedn​ ost​ avn​ o mor​ a​ti shvat​ i​ti.
S uzd​ ah​ om, siđe dol​ je da pro​vje​ri ve​čer​ u.
U kuh​ in​ ji je vid​ jel​ a da juha malo prev​ iš​ e klju​ča pa je otk​ lop​ il​ a pok​lop​ ac i sman​ ji​la
vat​ ru.
»Ma​da​me? Jest​ e li ves​ e​la?«
Trgn​ e se na zvuk nje​go​va glas​ a. Kad je uop​će ušao ovam​ o? Du​bo​ko je uz​dahn​ ul​ a i
za​glad​ i​la kosu. Nije to bila rij​ eč na koju je mis​lio. Njeg​ ov je franc​ us​ ki za​ist​ a bio uža​san.
»Hval​ a.«

72

»Divn​ o mir​ i​še«, re​kao je pri​šav​ši joj sleđ​ a.
Odl​ ož​ il​ a je kuh​ a​ču po​red štedn​ jak​ a.
»Smi​jem li po​vir​ it​ i što kuh​ at​ e?«
»Nar​ avn​ o«, rekl​ a je. Oboj​ e su se pre​tvar​ al​ i da je njez​ in​ o mišl​ je​nje bit​no. »Najo​ b​ ičn​ ij​ a
juha od krum​pi​ra.«
»Moja žena, ajoj, nije bog​z​na kak​va kuh​ a​ric​ a.«
Sad je bio točn​ o iza njez​ in​ ih leđa, za​uzevš​ i Ant​ oi​ ne​ovo mjest​ o, glad​ an čov​ jek koji za​-
vi​ruj​ e u lon​ ac.
»Ože​nje​ni ste«, rek​la je. Malo joj je lakn​ ul​ o, iako nije znal​ a reći za​što.
»I usko​ro će nam se ro​di​ti dij​ e​te. Misl​ il​ i smo ga naz​ va​ti Wilh​ elm. Neću biti tamo kad
se rodi i tak​vu odl​ u​ku mor​ at će, da​ka​ko, don​ ij​ et​ i majk​ a.«
Njeg​ o​ve su ri​je​či bile tako... ljud​ske. Zat​ ekl​ a se kako se blag​ o okre​će da ga pog​ led​ a.
Bio je njez​ i​ne vis​ i​ne, got​ ov​ o iste, i to ju je uzn​ e​mir​ il​ o; po​gled u njeg​ o​ve oči či​nio ju je
ran​ ji​vom.
»Ako Bog da, usko​ro ćemo se svi vra​tit​ i svoj​ im ku​ća​ma«, rek​ ao je.
I on sam želi da ovo što pri​je svrš​ i, s olak​šan​ jem je pom​ is​li​la.
»Vri​je​me je za ve​čer​ u, satn​ i​če. Ho​ćet​ e li nam se prid​ ruž​ i​ti?«
»Bila bi mi čast, ma​da​me. Iako će vam, sig​ ur​ an sam, biti dra​go kad čuj​ e​te da ću već​ i-​
nu več​ e​ri ra​dit​ i do​kas​na i bla​go​va​ti s čas​nic​ i​ma. Tak​ ođ​ er ću čes​to biti na te​re​nu. Katk​ ad
ćete je​dva i prim​ ij​ e​ti​ti moju pri​sut​nost.«
Vi​ann​ e ga os​ta​vi u ku​hi​nji i odn​ es​ e sreb​ rn​ i pri​bor u bla​go​vao​ ni​cu, gdje uma​lo da se
nije sud​ ar​ il​ a s Isa​ ​bel​le.
»Ne bi smjel​ a biti na​sam​ o s njim​ e«, pros​ ikt​ a​la je Is​a​bell​ e.
Sat​nik uđe u prost​ o​ri​ju. »Ne mo​že​te misl​ it​ i da bih prih​ va​tio vašu gos​tol​ ju​bi​vost i
onda vam na​udio? Prom​ isl​ it​ e. Don​ io sam vam vino. Kra​san San​cer​re.«
»Don​ i​jel​ i ste nam vino«, po​no​vi​la je Isa​ b​ el​le. »Kao i sva​ki dob​ ar gost«, odv​ ra​tio je.
Via​ n​ne je po​mis​li​la, o ne, ali nije mo​gla uči​ni​ti ni​šta da ušut​ka Isa​ ​bell​ e.
»Čuli ste za To​urs, Herr satn​ i​če?« upi​ta​la je Isa​ b​ ell​ e. »Kako su vaše Stuk​ e bom​bar​di-​
ral​ e ne​duž​ne žene i djec​ u dok smo bje​žal​ i, spa​ša​va​juć​ i živu gla​vu?«
»Vi?« rek​ ao je zam​ išl​ jen​ a iz​raz​ a na licu.
»I ja sam bila tamo. Vid​ jel​ i ste ozl​ je​de na mome licu.«
»Ah«, re​kao je. »To mora da je bilo siln​ o neu​ god​no.«
Is​a​bel​le se umi​ri. Zel​ e​ni​lo njez​ i​nih oči​ju kao da je blis​tal​ o na crv​ en​ im po​sjek​ o​tin​ am​ a
i mo​dric​ a​ma na njez​ i​noj bli​jed​ oj koži. »Neu​ god​no.«
»Misl​ i na Sop​hie«, jedn​ ol​ ičn​ im je gla​som pods​ je​ti Via​ n​ne. Isa​ b​ el​le zaš​ ​krg​ uć​ e zub​ i​ma,
a onda ih isk​ es​ i u lažn​ om osmij​ eh​ u. »Iz​vol​ i​te, satn​ i​če Beck, daj​te da vas otp​ rat​ im do va​-
šeg mjes​ta.«
Prvi put u zad​njih sat vre​men​ a, Vi​an​ne je udahn​ ul​ a kako spa​da. Pot​ om, pol​ ak​ o, ode

73

u ku​hin​ ju po več​ e​ru.

* * *

Posl​ u​žil​ a je ve​če​ru u tiš​ i​ni. Ozr​ ač​ je za več​ er​ om bilo je teš​ ko, spus​tiv​ši se na njih pop​ ut
ugl​ jen​ e čađi. Pr​ži​lo je Vi​ann​ e​ine živ​ce do točk​ e usi​jan​ ja. Sunc​ e je vani poč​ e​lo za​laz​ it​ i i
ruž​ i​čas​ta svje​tlost isp​ un​ i​la je proz​ o​re.

»Žel​ i​te li malo vina, ma​de​mo​isell​ e?« Beck je upi​tao Isa​ ​bel​le, nat​ o​čivš​ i sebi vel​ i​ku čašu
Sanc​ err​ ea koji je don​ io za stol.

»Ako si obič​ne fran​cus​ ke obit​ e​lji ne mogu priu​ štit​ i vino, Herr sat​ni​če, kako bih ja
mog​ la u njem​ u uživ​ a​ti?«

»Je​dan gud​jaj mož​ da ne bi bio...«
Isa​ ​bel​le dov​ rš​ i juhu i us​ta​ne. »Is​pri​ča​vam se. Muka mi je u že​luc​ u.«
»I meni«, rekl​ a je Sop​hie. Ust​ al​ a je i ona pa kre​nu​la za svo​jom tet​ om, pop​ ut šte​ne​ta
što slij​ ed​ i kuju, pog​nu​te gla​ve.
Vi​ann​ e je os​ta​la sje​di​ti sa​vrš​ e​no mir​no, sa žli​com nad zdjel​ om s ju​hom. Ost​ a​vi​le su je
samu s njim​ e.
Dah joj je bio tek tre​per​ en​ je u grud​ i​ma. Oprezn​ o je od​lož​ il​ a žli​cu pa obri​sal​ a usta,
tap​kaj​ uć​ i svoj​ im ubru​som. »Opros​ti​te mo​joj ses​tri, Herr sat​ni​če, nag​ la je i svo​jeg​ lav​ a.«
»Takv​ a je i moja sta​rij​ a kći. Oče​ku​jem​ o da će biti prav​ a ne​vol​ ja jedn​ om kad malo
odras​te.«
Ovo je tol​ i​ko izn​ en​ a​di​lo Vi​an​ne da se okre​nu​la. »Ima​te kćer?«
»Gis​ e​la«, re​kao je, iz​viv​ši usne u osmij​ eh, »Sad joj je šest i njez​ in​ a majk​ a već sada nije
u stan​ ju nat​ je​rat​ i ju da obav​lja naj​ob​ ičn​ ij​ e zad​ atk​ e – kao da, prim​ je​ric​ e, oper​ e zube.
Naša Gis​ e​la bi rad​ ij​ e izg​ rad​ il​ a tvr​đav​ u ne​go​li proč​ i​ta​la knjig​ u.« Uzd​ ahn​ uo je, na​smij​ e​šiv-​
ši se.
Ovo ju je sazn​ an​ je zap​ re​past​ i​lo. Pok​ u​šal​ a je smisl​ i​ti ne​ka​kav od​gov​ or, ali živ​ci su joj
bili odveć ist​ ro​šen​ i. Pod​ ign​ e žli​cu i stan​ e po​nov​no jest​ i.
Objed kao da se raz​ vu​kao u či​tav​ u vječ​nost, u tiš​ i​ni koja je Via​ n​ne bila ne​pod​nošl​ ji​-
va. Onog​ a tren​ a kad je dov​ rš​ io rek​ av​ši: »Ve​če​ra je bila div​na. Moje za​hva​le«, us​tal​ a je i
poč​ el​ a pos​pre​ma​ti stol.
Na sreć​ u, nije kren​ uo za njom u kuh​ i​nju. Ost​ ao je u blag​ o​vao​ nic​ i, sam za sto​lom, is​-
pij​ a​juć​ i vino koje je don​ io, a za koje je pret​pos​tavl​ jal​ a da ima okus je​sen​ i – okus kru​šak​ a
i jab​ uk​ a.
Kad je opra​la i obris​ al​ a po​suđ​ e, i sklon​ il​ a ga, pala je noć. Iz​iš​la je iz kuće, kroč​ iv​ši na
zvi​jez​dam​ a oba​sjan​ o predn​ je dvo​ri​šte, tra​že​ći tre​nu​tak mira. Na kam​ en​ om vrtn​ om zidu
sjen​ a se pom​ ak​nu​la; mo​žda je to bila mačk​ a.
Iza leđa je čula kor​ ak​ e, za​tim pa​lje​nje šib​ ic​ e i vonj sump​ or​ a.
Ne​čuj​no je us​tuk​nu​la, žel​ eć​ i se sto​pi​ti sa sjenk​ a​ma. Ako bi se mo​gla do​voljn​ o tiho
kre​tat​ i, mo​žda bi se mog​ la vra​tit​ i u kuću kroz boč​na vrat​ a ne oda​ju​ći svoj​ u pri​sut​nost.

74

Ugaz​ i​la je na granč​ ic​ u, čula kako puck​ et​ a pod nje​zin​ im pet​ am​ a, i sled​ i​la se.
Izi​ š​ ao je iz voćn​ jak​ a.
»Mad​ am​ e«, rek​ ao je. »I vi vo​lit​ e zvi​jezd​ e. Žao mi je što sam vas omeo.«
Boj​ al​ a se i pom​ ak​nu​ti.
Preš​ ao je raz​dal​ jin​ u među njim​ a pa stao po​kraj nje, kao da tamo pri​pad​ a, gle​da​juć​ i

prek​ o voćn​ ja​ka.
»Ovd​ je se ni​kad​ a ne bi rekl​ o da je rat«, rek​ ao je.
Vi​an​ne pom​ is​li kako zvuč​ i sjetn​ o, i to je pod​sjet​ i da su na je​dan na​čin slič​ni – obo​je

raz​dvo​jen​ i od svoj​ ih vol​ jen​ ih. »Vaš... nad​ re​đen​ i... re​kao je da će svi ratn​ i zar​ ob​ljen​ ic​ i os-​
tat​ i u Njem​ ač​koj. Što to znač​ i? Što će biti s na​šim vojn​ ic​ i​ma? Za​sig​ urn​ o nist​ e sve njih
zat​ o​čil​ i?«

»Ne znam, mad​ am​ e. Neki će se vra​tit​ i. Mno​gi neće.«
»E, pa, nije li ovo dra​žest​ an tren​ u​tak među nov​ im prij​ a​te​ljim​ a«, rek​la je Isa​ b​ ell​ e gla-​
som oš​trim po​put bri​tve.
Vi​an​ne se lec​ne, prest​ rav​lje​na jer je uhvać​ en​ a kako sto​ji ov​dje s Nij​ em​cem, ne​prij​ at​ e​-
ljem, mu​škarc​ em.
Isa​ ​bell​ e je sta​jal​ a na mjes​ eč​ in​ i, u kost​ i​mu boje ka​ram​ e​le; u jedn​ oj je ruci drž​ a​la put​nu
torb​ u, a u dru​goj Via​ nn​ ei​ n naj​bol​ ji šeš​ ir De​auvil​le.
»Uzel​ a si moj še​šir«, rek​la je Via​ n​ne.
»Mož​ da bud​ em mo​ral​ a če​ka​ti vlak. Lice mi je još osjetl​ ji​vo od nac​ is​tič​kog nap​ ad​ a.«
Smij​ eš​ il​ a se Bec​ku dok je to gov​ or​ il​ a. Nije to zap​ ra​vo bio osmij​ eh.
Beck spus​ti gla​vu, krut​ o kim​nuvš​ i. »Imat​ e ses​trin​ske stvar​ i za ras​prav​ it​ i, oči​to. Ja ću
vas nap​ us​ti​ti.« Još jedn​ om uljud​no kimn​ uv​ši, vrat​ i se u kuću zat​ vo​rivš​ i za sob​ om vrat​ a.
»Ne mogu os​tat​ i ov​dje«, rekl​ a je Isa​ ​bell​ e.
»Na​rav​no da mo​žeš.«
»Ne za​nim​ a me pri​ja​te​lje​van​ je s nep​ ri​ja​tel​ jem, V.«
»Dov​ rag​ a, Isa​ ​bel​le. Da se nisi usu​dil​ a...«
Is​ab​ ell​ e joj priđ​ e bliž​ e. »Izl​ o​žit ću i tebe i Sop​hie ri​zik​ u. Pri​je ili pos​li​je. Znaš da je
tako. I sama si ka​zal​ a da mo​ram zaš​ tit​ it​ i Soph​ ie. Ovo je je​di​ni na​čin da to i uči​nim.
Imam doj​ am da bih eks​plod​ i​ra​la ako ost​ a​nem, V.«
Vi​ann​ e​in bi​jes se rast​ op​ i; sad kad je jen​ jao, osje​ti nei​ z​rec​ iv umor. Ova suš​ tins​ ka raz​li-​
ka uvi​jek bi se među njim​ a is​pri​je​čil​ a. Via​ n​ne je po​što​va​la prav​ i​la, a Is​a​bel​le ih je kr​ši​la.
Čak i dok su bile dje​voj​či​ce, dok su tu​go​va​le, drukč​ i​je su izr​ a​ža​val​ e osjeć​ aj​ e. Via​ nn​ e je
utih​nul​ a nak​ on majč​ i​ne smrt​ i, po​ku​šal​ a se pre​tva​ra​ti da je oče​vo odb​ ac​ iv​ an​ je nije po​vri-​
jed​ il​ o, dok je Isa​ ​bel​le bje​s​njel​ a, bje​ža​la i traž​ i​la pažn​ ju. Maj​ka je obeć​ al​ a da će jed​no​ga
dana biti naj​bo​lje pri​jat​ el​ ji​ce. Sada se, više nego ikad, to čin​ i​lo nev​ jer​ oj​ at​nim.
Is​ab​ el​le je, ipak, bila u prav​ u. Vi​ann​ e bi se nep​ rest​ a​no bri​nul​ a što će njez​ in​ a sest​ ra iz-​
la​nut​ i u sat​ni​kov​ oj bli​zi​ni, a, is​kren​ o go​vor​ eć​ i, Via​ n​ne za to nije ima​la snag​ e.

75

»Kako ćeš pu​to​va​ti?«
»Vlak​ om. Pos​lat ću ti tel​ e​gram čim stig​nem.«
»Čuv​ aj se. Nem​ oj ra​dit​ i niš​ ta bud​ a​las​to.«
»Ja? Pa valj​da me bol​ je poz​naj​ eš.«
Vi​an​ne priv​ uč​ e Isa​ b​ el​le u grozn​ ič​ av zag​ rl​ jaj i onda je pust​ i.

* * *

Cest​ a do gra​da bila je tol​ ik​ o mračn​ a da Isa​ ​bel​le nije mog​ la vid​ je​ti vlas​ti​ta stop​ a​la. Bilo je
neo​bič​no tiho, na​pet​ o po​put za​drž​ a​na daha, sve dok nije dosp​ je​la do zrač​ne baze. Tamo
je čula top​ ot čiz​ a​ma na utab​ an​ oj zeml​ ji, mot​ oc​ ikl​ e i ka​mi​one kako pro​la​ze uz bodl​ jik​ av​ u
ograd​ u koja je sad šti​ti​la sklad​ iš​ ta krc​ at​ a strel​ ji​vom.

Kam​ io​ n se po​jav​ io nio​ t​kud​ a, far​ o​va uga​še​nih, grm​ e​ći na cest​ i; za​nij​ el​ a se una​trag dok
se iz​mi​cal​ a, po​sr​nuv​ši u ja​rak.

Ni u grad​ u se nije bilo niš​ ta lakš​ e kre​tat​ i, sa zat​ vo​ren​ im trg​ o​vi​na​ma i uga​šen​ im ulič​-
nim svje​tilj​kam​ a, zam​ rač​ e​nim pro​zor​ im​ a. Tiš​ in​ a je bila sa​blasn​ a i uzn​ em​ ir​ uj​ uć​ a. Vlast​ it​ i
su joj se ko​ra​ci či​ni​li pre​glas​nim​ a. Sva​kim no​vim ko​ra​kom bila je sve više svjes​na toga da
je po​li​cijs​ ki sat u jeku i da ga krši.

Uvukl​ a se u jed​nu od po​kraj​njih uli​či​ca, pip​ aj​ uć​ i dok je kor​ ač​ al​ a grub​ im pločn​ i​kom,
pr​stim​ a prat​ e​ći izl​ og​ e tr​gov​ in​ a kako bi znal​ a kamo ide. Kad je čula gla​so​ve, sle​di​la se,
pov​ u​kav​ši se u sje​nu dok nije po​novn​ o zavl​ a​da​la tiš​ in​ a. Či​nil​ o se da joj treb​ a či​tav​ a vječ​-
nost da dos​pij​ e do odred​ i​šta, že​ljezn​ ič​kog​ a kol​ od​ vo​ra na rubu grad​ a.

»Halt!«
Is​a​bell​ e je čula rij​ eč u ist​ om tren​ u kad se mlaz bi​jel​ e svje​tlost​ i rasp​ rš​ io nad njez​ i​nom
gla​vom. Bila je sjenk​ a zgrb​lje​na pod nji​me.
Priš​ ao joj je nje​mačk​ i stra​žar, s pu​škom na ra​men​ u. »Još si djev​ ojč​ ic​ a«, re​kao je pri​-
šav​ši bliž​ e. »Znaš za pol​ i​cij​ski sat, ja?« upit​ ao je.
Po​lak​ o se usp​ ra​vil​ a, suo​ čivš​ i se s nji​me hrab​ rošć​ u koju nije osje​ća​la. »Znam da nije
dop​ uš​ ten​ o biti vani ovak​ o kas​no. Ali ovo je hitn​ o. Mor​ am otić​ i u Par​ iz. Otac mi je bo-​
les​tan.«
»Gdje ti je Auswi​es?«
»Nem​ am ga.«
Ski​nuo je pu​šku s ra​me​na i uzeo je u ruke. »Nema pu​to​van​ ja bez Aus​tvie​ sa.«
»Ali...«
»Ajde kući, curo, prij​ e nego što nas​tra​daš.«
»Ali...«
»Smjest​ a, prij​ e nego što od​luč​ im da te neću ig​no​rir​ at​ i.«
U sebi je Is​ab​ el​le vri​štal​ a od frust​ ra​ci​je. Treb​ al​ o joj je ulož​ i​ti pril​ ič​ an na​por da se uda​-
lji od stra​žar​ a a da ne pro​go​vor​ i ni ri​ječ.
Na putu do kuće nije se čak ni dr​žal​ a sje​na. Še​pi​ri​la se svo​jim nep​ o​što​va​njem pol​ i​cij-​

76

skog sata, iz​az​ i​vaj​ u​ći ih da je po​nov​no za​ust​ av​ e. Dio nje čak je žel​ io da je uhvat​ e kako bi
mo​gla otp​ ust​ it​ i salv​ u uvred​ a koje su u njoj klju​čal​ e.

Ovo ne može biti njez​ in ži​vot. Zat​ oč​ e​na u kući s na​cist​ om, u grad​ u koji se pred​ ao
bez jed​ne rij​ e​či. Via​ n​ne nije bila usaml​ jen​ a u že​lji da se pret​ var​ a kako se Fran​cu​ska nije
pre​da​la niti da je okup​ ir​ a​na. U grad​ ić​ u, vlas​ni​ci trg​ ov​ in​ a i kaf​ i​ća smij​ e​šil​ i su se Ni​jemc​ i​-
ma, to​čil​ i im pjen​ u​šac i prod​ a​val​ i im naj​bol​ je ko​mad​ e mesa. Mje​štan​ i, se​ljan​ i uglavn​ om,
slij​ e​gal​ i su ram​ en​ i​ma, nast​ av​ ivš​ i sa svo​jim ži​vot​ om; o, da, mrml​ jal​ i su oni is​pod gla​sa i
vr​tjel​ i gla​vom, i nam​ jer​no ih upuć​ i​val​ i u po​grešn​ om smje​ru kad bi ih net​ko upi​tao, ali
osim tih sitn​ ih znak​ ov​ a pob​ un​ e, nisu či​nil​ i ni​šta. Nije ni čudn​ o da su nje​mačk​ i voj​nic​ i
bili nad​ u​ti od ba​hat​ ost​ i. Pre​uze​li su ovaj grad​ ić bez isp​ al​ je​nog metk​ a. Kvrag​ u, učin​ i​li su
to isto i s ci​jel​ om Franc​ u​skom.

Ali Isa​ b​ el​le ni​kad neće moći za​bo​rav​ it​ i ono što je vi​djel​ a na po​ljim​ a oko Tou​ rs​ a.
U kući, kad se pon​ ov​no usp​ el​ a stub​ a​ma do spa​vać​ e sobe koja je nek​ oć bila njez​ in​ a,
snažn​ o je zal​ up​ il​ a vra​ti​ma. Ne​ko​li​ko tren​ u​tak​ a pos​lij​ e, nan​ ju​ši​la je mi​ris cig​ ar​ et​ e i to​lik​ o
se raz​bjes​nil​ a da je pož​ e​ljel​ a ur​lat​ i.
On je bio dol​ je, pu​šio je. Sat​nik Beck, s onim svoj​ im isk​ le​sa​nim li​cem i pri​je​tvorn​ im
osmi​jeh​ om, mo​gao ih je sve iz​ba​cit​ i iz kuće, samo ako mu se proh​ti​je. Bez ikakv​ a val​ ja-​
nog razl​ og​ a. Nje​zi​na se frus​tra​ci​ja zgru​ša u gnjev ka​kav do​sad nije pozn​ a​val​ a. Imal​ a je
osje​ćaj kao da je u njoj bomb​ a koja se mor​ a​la ak​tiv​ i​ra​ti. Je​dan pog​ re​šan po​tez – ili ri​ječ –
i mo​gla bi eks​plo​dir​ a​ti.
Odm​ ar​šir​ a​la je do Vi​an​nei​ ne spav​ a​će sobe i otvor​ il​ a vrat​ a. »Tre​ba nam pro​pus​nic​ a da
nap​ ust​ im​ o grad«, rekl​ a je sve bjesn​ ij​ a. »Gad​ o​vi nam ne daju da se ukr​ca​mo na vlak i
odem​ o u pos​ jet obit​ el​ ji.«
Iz tame, Via​ n​ne je rekl​ a: »Dak​le, to je to.«
Isa​ ​bell​ e nije znal​ a je li ono što je čula u ses​trin​ u glas​ u bilo olak​ša​nje ili raz​ o​čar​ a​nje.
»Su​tra uju​tro ćeš oti​ći u grad umjes​to mene. Sta​jat ćeš u redu dok sam u škol​ i i na​ba-​
vi​ti sve što bud​ eš mo​gla.«
»Ali...«
»Nema – ali, Is​ab​ el​le. Ovd​ je si, i os​taj​ eš. Vrij​ e​me je da malo i ti po​teg​neš. Mor​ am
znat​ i da na tebe mogu rač​ un​ at​ i.«

* * *

Idu​ćeg tjedn​ a Is​ab​ el​le se trud​ i​la po​na​ša​ti najb​ ol​ je što je mog​ la i umjel​ a, ali bilo je to go-​
to​vo ne​mo​guć​ e s tim muš​ karc​ em koji je s nji​ma živ​ io pod is​tim kro​vom. No​ćim​ a nije
spa​va​la. Lež​ a​la je u kre​ve​tu, sama u tami, zam​ iš​ljaj​ u​ći najg​ or​ e.

Ovog jut​ ra, puno prij​ e zore, odus​tal​ a je od pret​ va​ran​ ja i ust​ a​la iz krev​ et​ a. Is​plahn​ ul​ a
je lice i odje​nul​ a jedn​ os​tav​nu dnevn​ u pa​mučn​ u ha​ljin​ u, omot​ a​la šal oko svo​je isk​ as​ ap​lje​-
ne kose, pa pošl​ a do​lje.

Via​ n​ne je sje​di​la na div​ an​ u, plet​ uć​ i, s uljn​ om svje​tiljk​ om po​kraj sebe. U prs​ ten​ u svje​-

77

tlost​ i što ju je odvaj​ al​ a od tame, Vi​ann​ e se doi​ ma​la bli​je​dom i bo​les​nom; oči​to ni sama
nije bogz​ ​na kako spa​va​la ovaj tje​dan. Izn​ e​na​đe​no je po​dign​ u​la po​gled prem​ a Isa​ b​ el​le.
»Uran​ i​la si.«

»Čeka me dug​ ač​ ak dan sta​ja​nja u redu. Bilo bi mi bol​ je da odm​ ah pođ​ em«, rek​la je
Is​a​bel​le. »Prvi u redu dob​ ij​ e naj​bo​lje na​mirn​ i​ce.«

Vi​an​ne od​lo​ži ple​ti​vo i us​tan​ e. Zag​ la​div​ši ha​lji​nu (još je​dan pods​ jetn​ ik da je on u
kući; nij​ edn​ a, nai​ me, nije sil​ a​zil​ a do​lje u spav​ ać​ i​ci), ode u kuh​ in​ ju i pot​ om se vrat​ i s bo​-
nov​ i​ma. »Dan​ as je na redu meso.«

Isa​ b​ ell​ e zgra​bi bo​nov​ e iz Via​ n​nei​ ne ruke i nap​ ust​ i kuću, uto​nuvš​ i u tamu zam​ rač​ e-​
nog svi​je​ta.

Zora se po​diz​ a​la dok je ho​da​la, os​vjetl​ juj​ u​ći svi​jet unut​ ar svi​je​ta – onaj koji je izg​ le-​
dao kao Car​riv​ ea​ u, ali doi​ mao se potp​ un​ o ne​pozn​ a​tim. Dok je prol​ a​zi​la po​kraj uzl​ et​ iš​ ta,
ma​le​ni ze​len​ i autom​ ob​ il na spo​redn​ oj ces​ti prot​ utn​ jao je mimo nje.

Gest​ a​po.
Uzl​ et​ i​šte je vr​vje​lo od ak​tiv​nos​ti. Vi​djel​ a je če​tvo​ric​ u straž​ ar​ a tamo na​pri​jed – dvo​jic​ a
uz nov​ o​post​ av​ljen​ u ka​pi​ju i dvo​jic​ a​kod dvok​ ril​nih vra​ta zgrad​ e. Na​cis​tičk​ e zas​ta​ve vi​jo-​
ril​ e su se na ran​ o​ju​tar​njem po​vjet​ arc​ u. Ne​kol​ ik​ o je zra​kop​ lov​ a bilo spremn​ o za pol​ i​jet​ a​-
nje – da bac​ aj​ u bomb​ e na Eng​ le​sku i os​ta​tak Europ​ e. Stra​žar​ i su marš​ ir​ al​ i isp​ red crv​ e​nih
zna​kov​ a upo​zo​ren​ ja na koj​ im​ a je pis​ a​lo: verb​ ot​ en: pri​laz se kažn​ ja​va smr​ću.
Nas​tav​ i​la je da​lje.
Već su če​tir​ i žene bile u redu is​pred mesn​ ic​ e kad je stig​ la. Za​uzel​ a je svoj​ e mjes​to na
kraj​ u reda.
Tada je ugled​ a​la kom​ ad​ ić kred​ e na ploč​nik​ u, za​takn​ ut uz rub​nik. Smjest​ a joj sine
kako ga može upot​ ri​je​bit​ i.
Os​vr​nu​la se, ali nitk​ o je nije gle​dao. Zaš​ to bi, kad je po​svu​da bilo njem​ ačk​ ih voj​nik​ a?
Mu​škar​ci u odor​ a​ma pro​laz​ i​li su grad​ om še​pi​re​ći se po​put pij​ et​ lov​ a, kup​ u​juć​ i sve što bi
im za​pe​lo za oko. Buč​ni, glas​ni i brzi na smij​ e​hu, bili su bes​pri​jek​ or​no lju​bazn​ i, otva​ra​-
juć​ i vra​ta žen​ a​ma i dod​ i​ru​ju​ći kape, ali Is​a​bel​le se nije dala zav​ a​rat​ i.
Sagn​ ul​ a se i dla​nom obuj​mi​la ko​mad​ ić kred​ e, sa​krivš​ i ga u džep. Smjest​ a je pro​že
osjeć​ aj opasn​ ost​ i i ushi​ćen​ ja, samo zato što je se doč​ ep​ al​ a. Nes​trp​lji​vo je tap​kal​ a nog​ am​ a
u mjes​tu če​kaj​ u​ći svoj red.
»Dob​ ro ju​tro«, rek​la je, isp​ ru​živš​ i svo​ju knjiž​ ic​ u s bo​no​vim​ a me​sar​ ev​ oj su​pru​zi, na​-
oko is​crp​lje​noj ženi ri​jetk​ e, tank​ e kose i još tan​ jih usn​ i​ca.
»Svin​ je​će nog​ i​ce, pola kil​ og​ ram​ a. Samo je to os​ta​lo.«
»Kost​ i?«
»Ni​jemc​ i uzim​ aj​ u sve što je dob​ ro, ma​dem​ o​isell​ e. Us​tvar​ i, imat​ e sre​ću. Svin​ je​tin​ a je
ver​bo​ten Franc​ uz​ im​ a, zar ne zna​te, ali oni ne žele jest​ i no​gic​ e. Ho​ćet​ e li ili ne?«
»Ja ću ih uzet​ i«, rek​ ao je netk​ o iza nje.

78

»I ja!« pov​ ik​ al​ a je drug​ a žena.
»Uzet ću ih«, rek​la je Is​a​bel​le. Uze​la je pak​ et​ ić sa zguž​ va​nim pap​ i​rom pov​ ez​ an ko-​
nop​čić​ em.
Prek​ o puta uli​ce čula je udar​ce vojn​ ič​kih čiz​ a​ma na kal​drm​ i, zve​ket sabl​ ji u kor​ i​ca​ma,
muš​ ki smi​jeh i mazn​ e gla​sov​ e franc​ u​skihž​ en​ a koje su im gri​ja​le krev​ et​ e. Tro​jac njem​ ač-​
kih voj​nik​ a sjed​ io je za sto​lom obliž​nje​ga ka​fić​ a.
»Ma​de​moi​ sell​ e?« reče je​dan od njih dom​ a​hu​ju​ći joj. »Dođ​ i​te, po​pijt​ e s nama kavu.«
Steg​nu​la je svo​ju koš​ ar​ u od pru​ća s pap​ ir​ om omo​ta​nim drag​ o​cje​nost​ im​ a, ma ko​lik​ o
bile ned​ ov​ olj​ne i oskudn​ e, ig​nor​ i​ra​ju​ći voj​ni​ke. Šmug​nul​ a je iza ugla, u usku i za​voj​ i​tu
ulič​ i​cu, na​lik svak​ om prol​ az​ u u gra​di​ću. Ulaz​ i su bili uski i na prvi pog​ led či​nil​ o se da su
slij​ e​pe ulic​ e. Mješ​ tan​ i su zna​li kako nji​ma pro​laz​ it​ i, la​ko​ćom brod​ ar​ a što pozn​ aj​ u zav​ oj​ i​-
tu rij​ e​ku. Kren​ ul​ a je na​pri​jed, ne​prim​ jetn​ o. Sve su trg​ ov​ i​ne u ulič​ i​ci bile zat​ vo​ren​ e.
Pla​kat na izl​ o​gu nap​ uš​ ten​ og duć​ an​ a šeš​ ir​ a prik​ az​ iv​ ao je zgrb​lje​nog star​ca gol​ em​ a, ku-​
kas​ta nosa, poh​ lepn​ a i zlo​kob​na izg​ le​da, kako drži vre​ću s nov​cem, a za so​bom ost​ avl​ ja
krv i le​še​ve. Ugled​ al​ a je i tu ri​ječ – Juif (Žid​ ov) – i za​ust​ av​ il​ a se.
Znal​ a je da bi treb​ a​la nas​ta​vit​ i dal​ je. Bila je to samo pro​pa​gand​ a, na kraj​ u kra​je​va, su-​
rov​ i pok​ u​šaj ne​pri​jat​ el​ ja da okri​vi ži​dovs​ ki nar​ od za sve ne​da​će na svi​jet​ u, kao i za ovaj
rat.
Pa, ipak.
Po​gled​ a​la je lij​ e​vo. Ni petn​ a​est met​ a​ra da​lje bila je Rue La Gran​de, glavn​ a ulic​ a u
gra​du; njoj zdes​na uli​čic​ a je ošt​ ro skret​ al​ a u drug​ u.
Pos​ egn​ u​la je u džep i izv​ uk​la kom​ ad​ ić kred​ e. Kad je bila si​gur​na da je zrak čist, na
plak​ a​tu je nac​ rt​ a​la go​le​mo slov​ o V, znak pob​ jed​ e, pok​ u​šavš​ i što više pre​cr​tat​ i crt​ ež.
Net​ko ju je ščep​ ao za zap​ eš​će to​lik​ o snažn​ o da je zad​ ah​ta​la. Kom​ a​dić kre​de padn​ e,
odz​ va​nja​juć​ i na ka​me​nom ploč​ni​ku i ot​kot​ rl​ jav​ši se u puk​ o​tin​ u.
»Mad​ em​ oi​ sel​le«, rek​ ao je mu​ška​rac, pri​kuc​ avš​ i je uz pla​kat koji je ne​tom išar​ al​ a, pri​-
tis​nuv​ši joj lice o pap​ ir tako da ga nije mog​ la vid​ jet​ i. »Zar ne znat​ e da je to verb​ o​ten? I da
je kaz​na smrt strij​ el​ jan​ jem?«

79

Deset

Vian​ne je sklop​ i​la oči i pom​ is​li​la: Po​žur​ i kući, An​to​ine.

Bilo je to sve što si je do​pu​štal​ a, samo ta ma​jušn​ a molb​ a. Kako se mo​gla nos​ i​ti sa svi-​
me – rat, satn​ ik Beck, Is​ab​ ell​ e – sama?

Pož​ e​lje​la je da može san​ jar​ i​ti, pret​ var​ at​ i se da njez​ in živ​ ot nije okre​nut nag​ lav​ce; da
za​tvor​ e​na vrat​ a gos​tins​ ke sobe ne znač​ e ama baš ni​šta, da je sin​ oć Soph​ ie spa​va​la u Via​ n-​
nei​ nu krev​ e​tu jer su usn​ ul​ e čit​ a​ju​ći, da je Ant​ oi​ ne bio is​pred u dvo​ri​štu, ove rosn​ e zore,
ci​je​paj​ uć​ i drva za zimu koja neće doći još mje​sec​ i​ma. Usko​ro će ući u kuću i reći: E, pa,
odoh ja raz​no​si​ti po​štu. Mož​ da će joj reći o naj​no​vij​ oj poš​ tans​ koj mark​ i​ci – pis​ mu koje je
sti​glo iz Ame​rik​ e ili Afrik​ e – pa će na licu mjes​ta smis​lit​ i neku rom​ an​tič​nu pri​ču.

Umjes​to toga, spust​ il​ a je svo​je ple​ti​vo u koš​ ar​ u po​kraj div​ an​ a, nav​ uk​la čiz​me i kre​nu​-
la vani is​ci​jep​ at​ i drva. Neće se ni snać​ i a već će doći jes​ en, za​tim i zima, a vrt uni​šten na​-
kon iz​bje​gli​ca pods​ jet​ io ju je ko​lik​ o je ugrož​ en​ a ravn​ ot​ ež​ a njez​ i​na prež​ iv​lja​va​nja. Pod​ ig-​
nul​ a je sjek​ ir​ u i snažn​ o njom​ e zam​ ah​nu​la.

Stegn​ i. Po​dig​ni. Umi​ri. Ci​jep​ aj.
Sva​ki uda​rac sje​ki​rom odjek​ iv​ ao je nje​zi​nim ruk​ am​ a i boln​ o se ši​rio miš​ ić​ im​ a ram​ e​-
na. Znoj joj je izv​ ir​ ao iz pora, vla​žio joj kosu.
»Mo​lim, do​pus​tit​ e da ja to učin​ im.«
Uki​pje​la se sa sjek​ i​rom u zrak​ u.
U bli​zin​ i je sta​jao Beck, odje​ven u vojn​ ičk​ e hla​če i čizm​ e, dok mu je prsa pre​kri​va​la
tek tank​ a bij​ e​la ma​ji​ca. Nje​gov​ e je blij​ e​de obraz​ e za​crv​ en​ il​ o jut​ arn​ je bri​jan​ je, a pla​va mu
je kosa bila mo​kra. Kap​lji​ce su pa​dal​ e na ma​jic​ u tvo​re​ći uzo​rak maj​ ušn​ ih siv​kast​ ih sun​ a-​
ca.
Smjest​ a osjet​ i nel​ a​go​du zbog svo​jeg​ a hal​ jetk​ a i radn​ ih či​zam​ a, kose omot​ an​ e vikl​ e​ri​-
ma. Spust​ il​ a je sje​kir​ u.
»Pos​toj​ e stvar​ i koje muš​ karc​ i rade po kući. Prev​ i​še ste krhk​ i da cij​ ep​ a​te drva.«
»Mogu ja to.«
»Na​ravn​ o da mo​žet​ e, ali za​što bis​te? Pođ​ i​te, mad​ a​me. Po​brin​ it​ e se za svoj​ u kćer.
Mogu vam ba​rem ovu malu stvar učin​ i​ti. Ina​če bi me majk​ a išib​ al​ a bič​ em.«
Ka​nil​ a se pom​ akn​ ut​ i, ali nek​ ak​ o nije mo​gla, a on je bio tamo, nježn​ o izv​ lač​ eć​ i sje​ki​ru
iz nje​zi​nih ruku. Na tren​ ut​ ak ju je nag​ on​ski za​dr​ža​la.
Nji​hov​ i se pog​ le​di sret​nu i za​dr​že.

80

Po​pus​ti​la je stis​ ak i us​tuk​nul​ a ko​rak una​trag, to​lik​ o nag​ lo da se spo​takn​ ul​ a. Uhvat​ io
ju je za za​pešć​ e, umir​ io. Pro​mr​sivš​ i zah​ va​lu, okre​nul​ a se i udal​ ji​la od njeg​ a, drž​ eć​ i kra​-
lježn​ i​cu što je mog​ la us​pravn​ ij​ e. Va​ljal​ o joj je smoć​ i svu pre​os​tal​ u hra​brost da ne ubr​za
kor​ ak. Svej​ ed​no, kad je dosp​ je​la do vra​ta, ima​la je osjeć​ aj kao da je tr​ča​la od Par​ i​za. Od​-
bac​ i​la je pre​ve​li​ke vrt​ lar​ske čiz​me, vi​djel​ a kako se od​bij​ a​ju od zida i pa​daj​ u na hrpu. Po​s​-
ljedn​ je što je žel​ je​la bila je ljub​ az​nost tog čov​ je​ka koji se use​lio u nje​zin dom.

Za​lu​pil​ a je vrat​ i​ma i otišl​ a u kuh​ in​ ju, gdje je upal​ i​la šted​njak i stav​ il​ a na plin​sko kolo
lo​nac s vod​ om da pro​ku​ha. Zat​ im je otišl​ a do podn​ ož​ja stu​bi​šta i do​zva​la kćer na do​ru-​
čak.

Mor​ a​la je zaz​ va​ti još dva puta – a onda i za​prij​ et​ it​ i – pri​je nego što je Soph​ ie siš​la, vu​-
ku​ći noge, kose raz​bar​ uš​ en​ e, mrka po​gled​ a. Na sebi je imal​ a mor​nars​ ku opra​vi​cu – opet.
U ovih de​set mje​sec​ i ot​ka​ko je An​to​ine iz​bi​vao, već ju je prer​ as​la, ali nije ju htjel​ a pres-​
ta​ti no​si​ti. »Us​tal​ a sam«, rekl​ a je, do​ge​gav​ši se do sto​la i za​uzevš​ i mjest​ o.

Via​ nn​ e je spus​ti​la pred kćer zdjel​ u s pal​ ent​ om. Ovog se ju​tra rasp​ iš​ tol​ ji​la pa je na vrh
sta​vil​ a žli​cu konz​ erv​ ir​ an​ ih bre​sa​ka.

»Mama? Čuj​ eš li ovo? Netk​ o kuca na vra​ta.«
Vi​an​ne zav​ r​ti gla​vom (sve što je čula bili su udar​ci sje​kir​ om) pa je otišl​ a do vra​ta i
otvo​ri​la ih.
Tamo je staj​ al​ a Rac​hel s djet​ et​ om u ruk​ am​ a, a uz bok joj se sti​skal​ a Sar​ ah. »Dan​ as ćeš
pred​ av​ at​ i s vik​le​rim​ a?«
»Oh!« Via​ n​ne se osjet​ i bles​ av​ o. Što ju je spo​pal​ o? Da​nas je po​sl​ jedn​ ji dan škol​ e pri​je
ljet​nih praz​ni​ka. »Ide​mo, Soph​ ie. Kasn​ i​mo.« Pož​ ur​ il​ a je na​trag u kuću i posp​ re​mil​ a stol.
Soph​ ie je po​liz​ a​la ta​njur pa ga je Via​ nn​ e ost​ a​vil​ a u bak​ re​nom su​do​per​ u da ga ope​re kas-​
ni​je. Pre​kril​ a je ost​ atk​ e pal​ ent​ e u lon​cu i sklon​ i​la bres​ kv​ e, te se otiš​la gore spre​mi​ti.
Za tili čas, skin​ ul​ a je vikl​ er​ e i rašč​ ešl​ jal​ a kosu u mek​ an​ e val​ o​ve. Do​gra​bi​la je še​šir, ru-​
kav​ i​ce i torb​ ic​ u, te na​pus​ti​la kuću, pro​naš​ av​ši Rac​hel i dje​cu kako je ček​ a​ju u voć​njak​ u.
Satn​ ik Beck ta​ko​đer je bio tamo, pok​ raj dr​varn​ i​ce. Njeg​ ov​ a bi​je​la ma​jic​ a bila je na
ne​kim mjest​ im​ a mo​kra i za​li​jepl​ je​na za prsa, ot​kri​va​juć​ i kov​ r​čav​ e ma​lje. Sjek​ ir​ u je opu​-
šte​no nas​lon​ io na jed​no rame.
»Hej, pozd​ rav«, re​kao je.
Via​ nn​ e je mog​ la osje​ti​ti Rac​hel​ in sum​njič​ av pog​ led.
Beck je spust​ io sje​kir​ u. »Je li ovo vaša pri​jat​ e​lji​ca, ma​dam​ e?«
»Rach​ el«, kru​to je rekl​ a Via​ nn​ e. »Moja su​sje​da. Ovo je Herr satn​ ik Beck. On je...
onaj koji se usel​ io kod nas.«
»Poz​drav«, po​no​vio je Beck uljud​no ki​maj​ uć​ i.
Via​ n​ne po​lo​ži ruku na Soph​ i​ena leđa i malo je po​gur​ne, pa su kren​ ul​ e, spo​ro na​pre-​
duj​ uć​ i kroz vis​ ok​ u trav​ u u voć​njak​ u pa iz​bivš​ i na prašn​ ja​vu ces​tu.
»Zgo​dan je«, rek​la je Rach​ el kad su se pri​mak​nul​ e uzl​ e​tiš​ tu, koje je vrv​ je​lo ak​tivn​ ost​ i​-

81

ma iza na​mo​ta bod​ljik​ av​ e žice. »Nisi mi to rek​la.«
»Je li?«
»Pri​lič​no sam si​gur​na da si toga svjes​na, tako da mi je tvoj​ e pi​ta​nje za​nim​ljiv​ o. Kak​ av

je?«
»Ni​jem​ ac je.«
»Vojn​ i​ci koji žive kod Cla​ire Mor​ e​au iz​gled​ aj​ u kao ko​bas​ ic​ e s no​gam​ a. Ču​jem da

piju tol​ ik​ e kol​ ič​ i​ne vina da bi kon​ ja omam​ il​ e, i hrču pop​ ut pras​ a​ca. Rekl​ a bih da si još
do​bro i proš​la.«

»Ti si do​bro prošl​ a. Rach​ el. U tvoj​ u se kuću nitk​ o nije usel​ io.«
»Sir​ om​ ašt​ vo se najz​ ad isp​ lat​ i​lo.« Prov​ ukl​ a je ruku isp​ od Vi​ann​ ei​ ne. »Nem​ oj iz​gled​ at​ i
tako pok​ isl​ o. Čuj​ em da im je stro​go nar​ eđ​ e​no da se po​naš​ a​ju prist​ ojn​ o.«
Vi​ann​ e pog​ led​ a svoj​ u naj​bo​lju prij​ at​ el​ ji​cu. »Prošl​ og tjed​na Isa​ ​bel​le je odre​zal​ a kosu
isp​ red sat​ni​ka ka​zavš​ i da je ljep​ ot​ a za​sig​ ur​no ver​bot​ en.«
Rach​ el nije mog​ la sa​svim zat​ o​mit​ i osmi​jeh. »Oh.«
»Ne bih rek​la da je to smi​ješ​no. Mo​gle smo nas​trad​ a​ti zbog nje​zin​ e nar​ a​vi.«
Rach​ e​lin osmij​ eh izb​ li​je​di. »Mo​žeš li s njom raz​go​var​ a​ti?«
»O, mogu ja raz​gov​ a​ra​ti. Ali kad je ona ikad nek​ og​ a posl​ uš​ al​ a?«

* * *

»Boli me«, rek​la je Isa​ ​bell​ e.
Muš​ ka​rac je trz​ aj​ em odm​ ak​ne od zida i odvuč​ e niz ulic​ u, to​lik​ o se brzo kre​ćuć​ i da je

mor​ a​la trč​kar​ at​ i uz nje​ga; svak​ im je kor​ a​kom udar​ al​ a o kam​ e​ni pod uli​čic​ e. Kad se spo​-
takn​ u​la o kam​ en i umal​ o pala, on po​ja​ča stis​ ak i zad​ r​ži je na nog​ am​ a.

Mis​li, Is​ab​ ell​ e. Nije bio u unif​ or​mi, si​gurn​ o je gest​ ap​ ov​ ac. A to je bilo gadn​ o. Vid​ io je
kako šara po plak​ a​tu. Rač​ un​ a li se to kao čin sa​bo​ta​že, špij​ u​na​že ili otp​ o​ra nje​mač​koj
oku​pac​ i​ji?

Nije da je dig​nu​la most u zrak ili pro​dal​ a tajn​ e Brit​ anc​ im​ a.
Bila je to umjetn​ ost... kan​ il​ a sam nac​ r​tat​ i vazu s cvi​jeć​ em... Nije to bio znak za po​bjed​ u,
bila je to vaza. Nik​ ak​ av ot​por, samo ša​ša​va djev​ oj​ka koja crta na jed​ i​nom kom​ ad​ u pa​pir​ a
koji je mog​ la pron​ a​ći. Nik​ ad ni​sam ni čula za ge​ne​ral​ a De Gau​ ll​ ea.
A što ako joj ne po vje​ru​ju?
Muš​ kar​ ac se zau​ s​ta​vio pred hrast​ ov​ im vrat​ im​ a s crn​ om al​kom u oblik​ u lav​lje gla​ve u
sred​ i​ni.
Po​kuc​ ao je čet​ i​ri puta.
»K- kamo me vo​dit​ e?« Je li ovo stražn​ ji ulaz u sjed​ iš​ te Ges​ta​pa? Čula je je​ziv​ e glas​ i​ne
o isp​ it​ i​va​nji​ma gest​ a​po​vac​ a. Na​vodn​ o su bili ne​mi​lo​srd​ni sad​ is​ti, ali nit​ko nije bio sa-​
svim si​gur​ an.
Vra​ta se pol​ a​ko otvo​re, otk​ riv​ši starc​ a s be​retk​ om. Ruk​ om smo​tan​ a cig​ ar​ et​ a vi​sjel​ a je
s nje​go​vih mes​na​tih, pje​ga​vih usa​na. Kad je ugled​ ao Isa​ ​bel​le, nam​ rš​ tio se.

82

»Otvar​ aj«, za​re​žao je mu​ška​rac iza Isa​ ​bel​le i sta​rac se izm​ ak​nuo u stran​ u.
Bila je uvuč​ e​na u pros​to​rij​ u punu dima. Oči su je zap​ ekl​ e dok se ogle​da​val​ a oko sebe.
Bio je to nap​ u​šten​ i duć​ an u ko​jem su se ne​koć prod​ av​ a​le ka​pi​ce i ši​vać​ i prib​ or. Na za​-
diml​ je​noj svjet​ los​ti ugled​ al​ a je praz​ne vit​ ri​ne zgu​ra​ne uza Ži​dov​ e; met​ al​ne vje​šal​ ic​ e za še​-
šir​ e bile su na hrpi u kutu. Predn​ ji proz​ or bio je za​zi​dan cig​ lam​ a, a straž​nja vrat​ a s iz​la-​
zom na Rue La Grand​ e bila su za​kra​ču​nat​ a iz​nu​tra.
Če​ti​ri muš​ kar​ca bila su u pros​to​rij​ i; vi​so​ki, pros​ ij​ e​di muš​ kar​ ac, odjev​ en u dronj​ke,
staj​ ao je u kutu; dječ​ ak je sjed​ io pok​ raj star​ca koji je otvo​rio vrat​ a, a priv​lač​ an mla​dić u
ofuc​ a​nom džem​per​ u, izn​ oš​ en​ im hlač​ am​ a i po​ha​ban​ im čizm​ a​ma sjed​ io je za stol​ ić​ em.
»Tko je ona, Di​die​ r?« upit​ ao je sta​rac koji je otvo​rio vra​ta.
Is​ab​ ell​ e je tek tada prvi put poš​ ten​ o po​gle​dal​ a čov​ jek​ a koji ju je za​ro​bio. Bio je kru-​
pan i mi​ši​ćav, nap​ u​han​ a iz​gle​da cir​ku​skog snag​ a​tor​ a, snažn​ e če​ljust​ i na pre​vel​ i​kom licu.
Staj​ al​ a je što je us​prav​nij​ e mog​ la, ram​ e​na zab​ a​čen​ ih i bra​de pod​ ign​ u​te. Znal​ a je da iz-​
gled​ a smij​ eš​no mlad​ o​li​ko u kar​ ir​ an​ oj sukn​ ji i uskoj blu​zi, ali nije im žel​ je​la pruž​ i​ti to za-​
dov​ oljs​ tvo da vide kol​ i​ko je za​prav​ o pres​travl​ jen​ a.
»Pron​ a​šao sam je kako kred​ om is​pi​suj​ e slo​vo V na njem​ ačk​ im plak​ a​ti​ma«, reče crn​ o​-
ma​njas​ti muš​ kar​ ac koji ju je uhva​tio. Di​di​er.
Isa​ b​ el​le stegn​ e šaku des​ne ruke nast​ oj​ e​ći is​trl​ jat​ i nar​ an​čas​te trag​ ov​ e kred​ e a da oni ne
prim​ ij​ et​ e.
»Zar ne​maš niš​ ta za reći?« upit​ ao je star​ ac u kutu. Bio je šef, očit​ o.
»Ne​mam kred​ u.«
»Vi​dio sam je kako to čini.«
Isa​ b​ el​le od​luč​ i ri​ski​ra​ti. »Vi nis​te Ni​jem​ci«, rekl​ a je snag​ at​ o​ru. »Fran​cu​zi ste. Dala bih
se okl​ a​di​ti. A ti«, rekl​ a je star​cu, »ti si mes​ ar.« Na dje​čak​ a se nije ni osv​ r​nu​la, ali zgod​-
nom mlad​ ić​ u u dronj​cim​ a je rek​la: »Čini mi se da si gla​dan, i misl​ im da no​siš brat​ o​vu
odjeć​ u, ili ne​što što si ukrao s nek​ ak​vog uže​ta. Ko​mun​ ist.«
Na​cer​ io se i to je pro​mi​je​nil​ o cij​ e​lo njeg​ o​vo dr​žan​ je.
Ali muš​ kar​ ac u kutu bio je onaj koji ju je za​ni​mao. Onaj koji je bio glavn​ i. Prišl​ a je
ko​rak bliž​ e. »Ti bi mo​gao biti arij​ e​vac. Mož​ da si pris​ i​lio ost​ al​ e da budu ovd​ je.«
»Pozn​ a​jem ga cij​ e​log ži​vo​ta, mad​ em​ oi​ sel​le«, rek​ ao je me​sar. »Bor​ io sam se uz nje​gov​ a
oca – i tvo​ga – na Somm​ i. Ti si Isa​ ​bel​le Ro​ssign​ ol, oui?«
Nije od​go​vor​ i​la. Je li ovo bila zam​ka?
»Ne od​gov​ a​ra«, rek​ ao je bolj​še​vik. Us​tao je sa svog mjes​ta i pri​šao joj. »To ti je pa​-
metn​ o. Zaš​ to si pi​sal​ a slov​ o V na plak​ a​tu?«
Opet je Is​a​bell​ e os​ta​la šutk​ e.
»Ja sam Henr​ i Na​var​re«, re​kao je, sad do​voljn​ o bliz​ u da je može do​takn​ ut​ i. »Ni​smo
Ni​jemc​ i niti s nji​ma su​ra​đu​jem​ o, mad​ e​mo​isell​ e.« Zna​čajn​ o ju je po​gled​ ao. »Ni​smo baš
svi pas​ ivn​ i. A sada, zaš​ to si šar​ al​ a po plak​ at​ u?«

83

»To je bilo je​din​ o čemu sam se dos​ je​til​ a«, odv​ ra​ti​la je.
»Što to zna​či?«
Mirn​ o je izd​ ah​nul​ a. »Čula sam De Ga​ull​ eo​ v go​vor na rad​ i​ju.«
Henr​ i se okre​nuo pre​ma stražn​ jem di​jel​ u prost​ o​rij​ e i dob​ a​cio po​gled star​ o​me. Pro-​
mat​ ra​la je kako dvo​ji​ca mu​škar​ a​ca obavl​ ja​ju cij​ e​li je​dan raz​gov​ or a da nisu ni rij​ eč proz-​
bor​ i​li. Na kraj​ u je shva​til​ a tko je glavn​ i: zgodn​ i kom​ u​nist. Hen​ri.
Naj​zad, po​nov​no se okre​nuvš​ i, Hen​ri reče: »Ako bi mog​ la učin​ i​ti ne​što... više, bi li?«
»Na što misl​ iš?« upit​ al​ a je.
»Pos​toj​ i taj čov​ jek u Par​ iz​ u...«
»Sku​pin​ a, za​pra​vo, iz Muz​ ej​ a čov​ jek​ a...« is​pra​vio ga je snag​ a​tor.
Hen​ri po​dig​ne ruku. »Ne ka​zuj​mo više nego što je po​treb​no, Did​ ie​ r. Kako bilo, pos-​
to​ji taj čo​vjek, ti​skar, koji ri​ski​ra ži​vot ti​ska​juć​ i letk​ e koje dist​ rib​ u​ira​mo. Ako bi​smo us​-
pjel​ i osvi​jes​ti​ti u Franc​ uz​ im​ a ono što se dog​ a​đa, mož​ da post​ oj​ i šans​ a.« Hen​ri po​seg​ne u
kož​nu tor​bu što je vi​sje​la s nasl​ on​ a njeg​ o​ve sto​lic​ e i izv​ uč​ e snop pap​ ir​ a. Pred njez​ in​ im
oči​ma is​koč​ i nasl​ ov: Vive le Général De Gau​ ll​ e.
Tekst je bio otvo​re​no pis​ mo marš​ a​lu Péta​inu koje je izr​ a​ža​va​lo jas​nu krit​ ik​ u zbog
pred​ aj​ e. Na kraj​ u je pis​ al​ o: Nous somm​ es pour le général De Ga​ull​ e. Mi smo uz ge​ner​ al​ a
De Gau​ l​lea.
»Onda?« tiho je re​kao Hen​ri, a u toj jedn​ ost​ av​noj rij​ e​či Is​ab​ ell​ e je čula poz​ iv koji je
ček​ a​la. »Hoć​ eš li ih razn​ os​ i​ti?«
»Ja?«
»Mi smo kom​ un​ is​ti i ra​di​kal​ i«, rek​ ao je Hen​ri. »Već nas mot​ re. Ti si djev​ oj​ka. I k
tome, lje​pot​ ic​ a. U tebe neće nitk​ o pos​ um​nja​ti.«
Isa​ ​bel​le nije ni tren​ a okl​ ij​ ev​ a​la. »Uči​nit ću to.«
Muš​ karc​ i su joj poč​ e​li zah​ val​ jiv​ a​ti; Hen​ri ih utiš​ a. »Ti​skar ris​ kir​ a ži​vot ti​ska​juć​ i te let​-
ke, a netk​ o ris​ ki​ra živ​ ot tip​ka​juć​ i ih. Mi ri​skir​ a​mo živ​ ot do​pre​ma​juć​ i ih ovam​ o, ali ti, Is​-
a​bel​le, ti si ona koja će biti uhva​će​na kako ih raz​nos​ i – ako te uhvat​ e. Ne smij​ eš pog​ ri​je​-
ši​ti. Ovo nije pis​ an​ je kred​ om po pla​ka​ti​ma. Ovo se kažn​ ja​va smrć​ u.«
»Neće me uhvat​ it​ i«, rek​la je.
Henr​ i se na to na​smi​ješ​ i. »Kol​ i​ko ti je god​ in​ a?«
»Go​to​vo de​vetn​ ae​ st.«
»Ah«, rek​ ao je. »A kako se net​ko tako mlad može skriv​ a​ti od obit​ e​lji.«
»Moja obi​telj je naj​ma​nji pro​blem«, od​vrat​ i Is​ab​ ell​ e. »Ne obrać​ a​ju pažn​ ju na mene.
Ali... u mo​joj kući živi nje​mačk​ i voj​nik. I mo​rat ću krš​ i​ti pol​ ic​ ijs​ ki sat.«
»Neće ti biti lako. Ra​zu​mi​jem ako se plaš​ iš.« Hen​ri se po​čeo okret​ at​ i.
Isa​ b​ ell​ e ist​ rgn​ e pa​pir​ e iz nje​gov​ e ruke. »Rek​la sam da ću to učin​ i​ti.«

* * *

Isa​ b​ el​le je bila iz​van sebe od ushić​ en​ ja. Prvi put otk​ a​ko je pro​gla​še​no pri​mir​ je nije bila

84

pot​pu​no usam​ljen​ a u pot​ reb​ i da učin​ i ne​što za Fran​cus​ ku. Muš​ kar​ci su joj is​prič​ a​li za
des​ etk​ e sku​pi​na po​put nji​ho​ve di​ljem zem​lje koje su org​ a​ni​zi​ra​le ot​por i slij​ ed​ il​ e De Ga​-
ull​ ea. Što su više raz​go​va​ra​li, to je biv​ al​ a uz​bu​đe​nij​ a od same pom​ isl​ i da će im se pri​dru-​
žit​ i. Da, znal​ a je da se treb​ a pla​šit​ i. (Dov​ oljn​ o su joj puta to po​nov​ il​ i.)

Ali bilo je to su​lud​ o – Ni​jem​ci prij​ et​ e smr​ću zbog nek​ o​lik​ o lis​tov​ a pap​ ir​ a? Mog​ la bi
ih raz​ u​vje​rit​ i ako je uhva​te, u to je bila sig​ ur​na. Ali neće je uhvat​ it​ i. Ko​li​ko se samo puta
isk​ ral​ a iz zak​ lju​ča​ne ško​le, ili se ukr​cal​ a na vlak bez kart​ e, ili se iz​vukl​ a iz nev​ o​lje? Nje​zi​-
na ljep​ ot​ a joj je uvi​jek bila od po​moć​ i u krš​ en​ ju prav​ i​la bez pos​ ​lje​di​ca.

»Kad bud​ e​mo dob​ i​li nove, kako ćemo s tob​ om stu​pit​ i u kont​ akt?« upi​tao je Henr​ i
dok je otva​rao vra​ta da je pus​ti van.

Le​ti​mi​ce je po​gled​ a​la niz ulic​ u. »Stan iz​nad duć​ a​na sa šeš​ ir​ im​ a ma​dam​ e La Foye, Je li
još uvi​jek praz​ an?«

Henr​ i kimn​ e.
»Ras​tvor​ it​ e zas​tor​ e kad bud​ e​te dob​ i​li novu poš​ ilj​ku. Doći ću čim bu​dem mo​gla.«
»Pok​ uc​ aj čet​ i​ri puta. Ako ne odg​ ov​ o​ri​mo, udal​ ji se«, rek​ ao je. Nak​ on stank​ e, dom​ et​-
ne: »Budi oprez​na, Isa​ b​ el​le.«
Za​tvor​ io je vra​ta.
Po​novn​ o sama, pog​ led​ al​ a je u svo​ju koš​ a​ru. Letc​ i su bili skri​ve​ni pod crv​ en​ o-bij​ e​lim
kock​ as​tim pa​mučn​ im stoln​ ja​kom. Na​vr​hu su bile no​gic​ e umot​ a​ne u mes​ ar​ski pap​ ir. Ka​-
mu​flaž​ a nije bila osob​ i​ta. Mo​rat će ne​što bo​lje smis​lit​ i.
Kren​ ul​ a je uli​čic​ om i skre​nul​ a na glav​nu uli​cu. Nebo se poč​ el​ o mra​čit​ i. Cij​ e​li je dan
pro​vel​ a s muš​ kar​cim​ a. Duć​ a​ni su se zat​ va​ra​li; jed​ in​ i koji su mil​ je​li na​oko​lo bili su nje​-
mačk​ i vojn​ i​ci i nek​ o​lik​ o žena odab​ ra​nih da im pra​ve društ​ vo. Stol​ o​vi kaf​ i​ća na uli​ci bili
su krc​ at​ i mu​škarc​ im​ a u odor​ a​ma koji jedu najb​ ol​ ja jela, is​pi​jaj​ u bi​ra​na vina.
Val​ ja​lo joj je smo​ći i pos​ ​ljedn​ ji atom vol​ je da ko​rač​ a pol​ a​ko. Onog tre​na kad se naš​la
iz​van grad​ a, pot​ r​čal​ a je. Kad se prib​ li​ži​la uz​let​ i​štu, zno​ji​la se i bila je za​dih​ a​na, ali nije
usp​ o​ril​ a. Tr​čal​ a je ci​je​lim pu​tem do svo​ga dvor​ i​šta. Kad su se vra​ta kle​peć​ uć​ i za njom
zat​ vo​ril​ a, sa​vil​ a se u stru​ku, te​ško daš​ću​ći, drž​ eć​ i se za tr​buh, po​kuš​ a​vaj​ uć​ i doći do daha.
»Ma​dem​ oi​ sell​ e Ros​ sign​ ol, zar vam nije dob​ ro?«
Is​a​bell​ e se na​glo usp​ ra​vi dok joj je srce žest​ ok​ o tukl​ o.
Po​kraj nje se po​jav​ io satn​ ik Beck. Je li već ot​prij​ e bio ovd​ je?
»Sat​nič​ e«, rekl​ a je, s na​po​rom pok​ u​ša​vaj​ u​ći smi​rit​ i otk​ u​ca​je srca. »Proš​ ao je ko​nvoj...
Ja... ovaj, pož​ u​ri​la sam da im se sklon​ im s puta.«
»Ko​nvoj? Nis​ am ga vi​dio.«
»Bio je tamo dal​ je. A ja sam... pon​ ek​ ad baš ble​sa​va. Iz​gu​bi​la sam po​jam o vre​me​nu,
raz​gov​ a​ra​la sam s prij​ a​te​lji​com i, pa...« Udij​ e​li mu naj​sla​đi osmij​ eh i zag​ la​di svoj​ u ne​rav-​
no oši​šan​ u kosu kao da joj je bilo važn​ o da pred nji​me iz​gle​da lij​ ep​ o.
»Kol​ ik​ i su dan​ as bili re​do​vi?«

85

»Nep​ re​gled​ni.«
»Mo​lim vas, dop​ us​ti​te da vam odn​ e​sem koš​ ar​ u unut​ ra.«
Po​gle​dal​ a je u svo​ju koš​ ar​ u i opa​zil​ a maj​ u​šan rub pa​pir​ a vid​ljiv pod stol​njak​ om. »Ne,
ja...«
»Ah, in​zis​tir​ am. Mi smo kav​ a​li​ri, znat​ e.«
Nje​gov​ i dug​ ač​ki, fini prs​ ti sklop​ e se oko drš​ ke od pruć​ a. Kad se okren​ uo prem​ a kući,
ona os​tan​ e uz nje​ga. »Pop​ od​ne sam vi​dje​la go​mi​lu ljud​ i okup​ljen​ ih pred grad​skom vij​ eć​-
nic​ om. Što će ov​dje vi​ši​jev​ska pol​ ic​ ij​ a?«
»Ah. Niš​ ta što bi vas treb​ al​ o bri​nu​ti.« Če​kao je kod ulaz​nih vrat​ a da ih ona otvor​ i.
Ner​voz​no je petl​ ja​la s okrug​ lom kvak​ om, pa je okre​nul​ a i otvor​ i​la vrat​ a. Iako je imao
sva​ko prav​ o da uđe unu​tra kad ga je vol​ ja, pri​ček​ ao je da ga poz​ ov​ e, kao da je bio ka​kav
gost.
»Isa​ b​ el​le, jesi li to ti? Gdje si do​sad?« Via​ n​ne se naj​ed​nom poj​ a​vi kroč​ iv​ši pod snop
svje​tlos​ti.
»Red​ ov​ i su da​nas bili užas​ni.«
Soph​ ie pos​ ko​či s poda por​ ed kam​ in​ a gdje se igra​la s Bébéom. »Što si nam da​nas na​-
bav​ il​ a?«
»Svi​njeć​ e no​gic​ e«, rekl​ a je Is​ab​ el​le za​bri​nut​ o po​gled​ a​vaj​ u​ći koš​ ar​ u u Bec​ko​vim ru​ka-​
ma.
»To je sve?« ošt​ ro će Vi​an​ne. »Što je s uljem?«
Sop​hie po​to​ne nat​ rag na sag, vidn​ o raz​ oč​ a​ra​na.
»Odn​ i​jet ću no​gic​ e u smoč​nic​ u«, rekl​ a je Is​ab​ el​le po​segn​ uv​ši za ko​ša​rom.
»Mol​ im vas, do​pust​ i​te meni«, rek​ ao je Beck. Nap​ et​ o je zu​rio u Is​a​bell​ e. Mo​žda joj se
samo tako uči​ni​lo?
Via​ nn​ e je upal​ il​ a svi​jeć​ u i pred​ al​ a je Isa​ ​bell​ e. »Ne​moj da uza​lud gori. Pož​ ur​ i.«
Beck je bio vrlo gal​ an​tan dok je pro​laz​ io kroz po​lu​mrač​nu kuh​ in​ ju i otvar​ ao vra​ta
po​drum​ a.
Is​a​bell​ e je kren​ ul​ a prva, osv​ jet​lju​ju​ći im put. Drv​ en​ e stub​ e škri​pa​le su pod nje​zin​ im
nog​ am​ a sve dok nije kroč​ il​ a na utab​ a​ni zeml​ ja​ni pod, u pod​zemn​ u hlad​no​ću. Drv​ en​ e
pol​ i​ce či​nil​ e su se pre​bli​zu kad je Beck si​šao i stao iza nje. Plam​ en svi​jeć​ e bac​ ao je tre​pe​-
rav​ u svje​tlost pred njim​ a.
Pok​ uš​ a​la je umir​ i​ti drht​ an​ je ruku dok je po​sez​ al​ a za zam​ o​tuljk​ om sa svin​ jeć​ im no​gi​-
cam​ a. Smjes​ti​la ih je na pol​ ic​ u iza oskud​nih za​li​ha.
»Do​nes​ i tri krump​ ir​ a i repu«, za​zva​la je Via​ n​ne. Is​a​bell​ e malo pos​ ko​či na zvuk njez​ i-​
na glas​ a.
»Či​nit​ e se ner​voz​nom«, prim​ ij​ e​tio je Beck. »Je li to prav​ a ri​ječ, ma​dem​ o​isel​le?«
Svij​ eć​ a među nji​ma je za​cv​ rč​ al​ a. »Da​nas je bilo puno pasa u gra​du.«
»Ges​ta​po. Obož​ av​ aj​ u svoj​ e ovč​ a​re. Nema raz​lo​ga da vas to zab​ rin​ ja​va.«

86

»Bo​jim se... vel​ ik​ ih pasa. Jed​nom me jed​ an ugriz​ ao. Kad sam bila di​jet​ e.«
Beck joj upu​ti osmi​jeh koji je svje​tlost svi​jeć​ e isk​ ri​vi​la.
Ne gle​daj u koš​ ar​ u. Ali bilo je pre​kas​no. Opaz​ il​ a je kako je pa​pir još malo iz​vi​rio.
Pris​ i​lil​ a se na osmij​ eh. »Zna​te kak​ve smo mi dje​voj​ke. Pla​šim​ o se sveg​ a.«
»Ja vas ne bih tako opis​ ao, mad​ e​mo​isel​le.«
Oprez​no je po​segn​ u​la za ko​šar​ om i pov​ ukl​ a je iz njeg​ ov​ a stis​ ka. Ne pre​ki​daj​ uć​ i kon-​
takt oči​ma, smjes​ti​la je koš​ ar​ u na pol​ ic​ u, is​pod do​seg​ a svje​tlost​ i pla​me​na svij​ eć​ e. Kad je
koš​ ar​ a bila tamo, u tami, najz​ ad je otp​ ust​ il​ a dah.
Zur​ i​li su jedn​ o u dru​go u neu​ god​noj ti​ši​ni.
Beck je kim​nuo. »A sada mor​ am otić​ i. Doš​ ao sam samo pok​ u​pi​ti neke do​kum​ en​te za
več​ e​rašn​ ji sast​ an​ ak.« Okren​ uo se pre​ma stu​bam​ a i stao se pe​nja​ti.
Is​ab​ el​le je slij​ ed​ i​la satn​ ik​ a uskim stu​bam​ a. Kad se poj​ av​ il​ a u ku​hi​nji, Via​ nn​ e ju je do​-
če​ka​la pre​križ​ e​nih ruku, mrš​ teć​ i se.
»Gdje su krump​ ir i repa?« upit​ al​ a je od​mjer​ a​va​juć​ i Is​a​bell​ e.
»Za​bo​ra​vi​la sam.«
Vi​ann​ e uzd​ ahn​ e. »Haj​de«, rekl​ a je. »Don​ e​si ih.«
Isa​ b​ el​le se okren​ e i vra​ti u po​drum. Na​kon što je po​ku​pil​ a krum​pir i repu, ode do
ko​šar​ e, pod​ ig​nuv​ši svij​ e​ću kako bi je osvij​ et​ lil​ a. I eno ga, si​ćuš​ an bij​ e​li tro​kut pap​ i​ra vi​-
rio je van. Na brz​ i​nu iz​vuč​ e let​ke iz ko​šar​ e i ugur​ a ih pod poj​ as ga​ćic​ a. Osjeć​ aj​ u​ći pap​ ir
na koži, kre​ne gore, smi​ješ​ eć​ i se.

* * *

Za več​ er​ om je Isa​ ​bell​ e sje​di​la sa sest​ rom i ne​ća​kin​ jom, jed​ uć​ i vo​de​nast​ u juhu i ju​čer​ aš​nji
kruh, pok​ u​ša​vaj​ uć​ i smis​lit​ i što bi rekl​ a, ali niš​ ta joj nije pa​da​lo na pam​ et. Sop​hie, koja
nai​ z​gled ni​šta nije prim​ je​ći​val​ a, brbl​ jal​ a je, pri​ča​ju​ći jed​nu pri​ču za dru​gom. Is​ab​ ell​ e je
ner​voz​no tap​kal​ a nog​ om, osl​ uš​ kuj​ u​ći ne bi li čula zvuk mo​toc​ ikl​ a kako se prib​ liž​ a​va
kući, to​pot nje​mač​kih vojn​ ič​kih či​za​ma na pril​ az​ u, ošt​ ro, bez​lič​no ku​ca​nje na vrat​ im​ a.
Pog​ led joj je nep​ res​tan​ o sjek​ ao ku​hin​ ju prem​ a vra​tim​ a po​dru​ma.

»Čudn​ a si več​ e​ras«, pri​mij​ e​ti​la je Vi​ann​ e.
Is​ab​ el​le se nije oba​zi​ra​la na sest​ ri​nu pri​mjed​bu. Kad su naj​zad za​vrš​ i​le s ve​če​rom, sko-​
či​la je sa stolc​ a i rek​la: »Ja ću oprat​ i po​su​đe, V. Za​što ti i Soph​ ie ne bis​te do​vr​šil​ e part​ i​ju
dame?«
»Ti ćeš oprat​ i po​su​đe?« Vi​an​ne je sumn​ jič​ a​vo po​gled​ a​la Is​ab​ ell​ e.
»Ma daj, pa i pri​je sam se nud​ i​la«, rekl​ a je Is​ab​ ell​ e.
»Ko​lik​ o se ja sjeć​ am, nisi.«
Isa​ ​bel​le je sku​pi​la prazn​ e zdjel​ e za juhu i pri​bor za jelo. Pon​ u​dil​ a se samo kako bi se
neč​ im za​posl​ il​ a, ra​di​la ne​što ru​kam​ a.
Kasn​ i​je, Isa​ b​ el​le nije mo​gla pron​ a​ći ni​šta što bi mo​gla ra​dit​ i. Več​ er se ote​za​la u bes​-
kraj. Njih su tri igra​le be​lot, ali Isa​ b​ el​le se nije mo​gla usred​ o​to​či​ti, tol​ i​ko je bila ner​vozn​ a

87

i uz​bu​đen​ a. Dala je nek​ ak​vo ja​lo​vo opravd​ a​nje i odust​ al​ a od igre hi​neć​ i da je umorn​ a. U
svoj​ oj sobi, na katu, le​gla je na po​kriv​ ač​ e, pot​pun​ o odjev​ e​na. I če​kal​ a.

Prošl​ a je po​noć kad je čula da se Beck vra​tio. Čula je kako ula​zi u dvo​riš​ te, za​tim na-​
mi​ris​ al​ a dim cig​ a​ret​ e koji se uz​diz​ ao. Posl​ i​je je ušao u kuću – to​poć​ u​ći nao​ ko​lo čizm​ a​ma
– ali do jed​ an sat opet je sve bilo tiho. I dal​ je je če​kal​ a. U če​ti​ri sata uju​tro, ust​ al​ a je iz
kre​ve​ta i nav​ ukl​ a deb​ e​li plet​ en​ i crni džem​per i kar​ i​ra​nu sukn​ ju od tvid​ a. Rasp​ o​ril​ a je rub
pos​ta​ve svo​ga mant​ il​ a i unut​ ra ubac​ i​la pap​ i​re, po​tom ga je odjen​ u​la i zat​ egn​ ul​ a po​jas
oko struk​ a. Bon​ ov​ e je ubac​ i​la u predn​ ji džep.

Sil​ a​ze​ći u pri​zeml​ je, trz​ al​ a se na sva​ki šum. Čin​ i​lo se da jojt​ reb​ a či​ta​va vječn​ ost da
dos​pi​je do ulazn​ ih vra​ta, i više od vječn​ ost​ i, ali naj​zad je bila tamo, tiho ih otvo​riv​ši pa
za so​bom zat​ vo​riv​ši.

Rano je ju​tro bilo hlad​no i mrač​no. Negd​ je se oglas​ i​la pti​ca, njez​ in drij​ e​mež vje​ro​jat​-
no je bio ome​ten otva​ra​njem vra​ta. Udah​nu​la je mi​ris ruža, zap​ an​ je​na ko​li​ko se čin​ io
obi​čan u ovom tren​ utk​ u.

Odav​de više nema pov​ ratk​ a.
Otiš​la je pre​ma još uvij​ ek pol​ oml​ jen​ im vratn​ i​ca​ma, sva​ko se malo os​vr​ću​ći prem​ a za-​
mrač​ en​ oj kući, oček​ uj​ u​ći da će vid​ jet​ i Beck​ a, prek​ riž​ en​ ih ruku, s čizm​ a​ma na no​ga​ma i
u bor​ben​ om stav​ u, kako je pro​ma​tra.
Ali bila je sama.
Prva joj je pos​ta​ja bila Rach​ el​ in​ a kuća. Ovih dana poš​ ta jed​ va da je stiz​ a​la, ali žene
kao Rach​ el, čiji su mu​škarc​ i bili u ratu, svak​ i su dan pro​vje​ra​va​le poš​ tan​ske sand​ uč​ ić​ e
nad​ a​ju​ći se vij​ est​ i​ma.
Is​a​bell​ e po​segn​ e u ka​put, nap​ ip​ a pror​ ez u svi​len​kast​ oj pods​ ta​vi i iz​vu​če samo jed​ an
list pa​pir​ a. U jed​nom pok​ ret​ u, otvor​ il​ a je san​du​čić i ugu​ral​ a let​ ak unut​ ra pa tiho zat​ vor​ i-​
la pokl​ op​ ac.
Pon​ ov​no na ces​ti, ogle​da​la se oko sebe i nije vid​ jel​ a ni​kog​ a.
Us​pje​la je!
Drug​ a joj je post​ a​ja bila far​ma star​ o​ga Ri​ve​ta. Bio je kom​ un​ ist od glav​ e do pete, čo-​
vjek rev​ o​lu​cij​ e, i iz​gu​bio je sina na fron​ti.
Do tren​ utk​ a kad je raz​dij​ e​lil​ a po​sl​ jedn​ ji le​tak, osje​ćal​ a se ne​pob​ je​div​ om. Tek je sva-​
nul​ o; blij​ ed​ a sun​če​va svje​tlost pozl​ at​ i​la je zgra​de od vapn​ enc​ a u gra​dić​ u.
Tog je jut​ ra bila prva u redu isp​ red trg​ ov​ in​ e, i zbog toga je usp​ jel​ a do​bit​ i punu por​ci-​
ju masl​ ac​ a. Sto pe​de​set gram​ a za ci​jel​ i mje​sec. Dvij​ e tre​ći​ne šal​ i​ce.
Bo​gat​stvo.

88

Jedanest

Svak​ og​ a jut​ ra toga dug​ og, vruć​ eg lje​ta, Vi​an​ne su ček​ al​ e oba​vez​ e. Zaj​ ed​no sa Sop​hie i

Isa​ ​bel​le nan​ ov​ o je za​sad​ il​ a i pro​ši​ri​la vrt, a od dva je orm​ ar​ ić​ a za knjig​ e nap​ ra​vi​la ka​vez​ e
za zeč​ e​ve. Ži​ča​nom mrež​ ic​ om iz ko​koš​ injc​ a ogra​dil​ a je sjen​ i​cu. Sad je najr​ o​mant​ ičn​ i​ji
dio ima​nja za​uda​rao na gnoj​ iv​ o – ono koje su skupl​ jal​ i iz vlas​ti​ta vrta. Pral​ a je rub​lje far​-
mer​ u niz ces​tu – sta​ro​me Ri​ve​tu – u za​mje​nu za hra​nu. Je​di​ni tren​ u​ci kad bi sebi do​pus​-
til​ a pred​ ah, i osje​ti​la se kao ona sta​ra, bila su ne​djelj​na jut​ ra, kad bi odve​la Sop​hie u cr​k-​
vu (Isa​ ​bell​ e je od​bi​jal​ a ići na misu), a onda bi pop​ i​la kavu s Rac​hel sje​deć​ i u sje​ni njez​ i​na
straž​njeg dvor​ iš​ ta, samo njih dvi​je, naj​bol​ je prij​ at​ el​ ji​ce; raz​go​var​ aj​ u, smij​ u se, šale. Kat-​
kad bi im se prid​ ru​ži​la i Is​a​bell​ e, ali rad​ ij​ e se igra​la s dje​com ne​go​li s njim​ a čav​ rl​ jal​ a. Što
je Via​ n​ne sa​svim od​gov​ ar​ al​ o.

Svi ti sit​ni posl​ ić​ i bili su nužn​ i, da​kak​ o; novi na​či​ni prip​ re​me za zimu, koja se či​nil​ a
da​le​ko, ali sti​ći će pop​ ut ne​žel​ jen​ og​ a gost​ a na najg​ or​ i mo​guć​ i dan. No ono što je bilo
važn​ i​je jest da je time Via​ n​ne zao​ ku​pil​ a mis​li. Kad je ra​di​la u vrtu, ili ukuh​ a​val​ a ja​go​de
za zimn​ i​cu, ili kis​ e​li​la krast​ avc​ e, ne bi mis​li​la na An​toi​ nea i na to kol​ i​ko je vre​me​na
prošl​ o ot​kak​ o je zad​nji put do​bi​la od njeg​ a pi​smo. Ne​izv​ jesn​ ost ju je iz​je​dal​ a. Je li bio
ratn​ i za​rob​ljen​ ik? Je li neg​dje ran​ jen? Mrt​ av? Hoće li jed​nog​ a dana pod​ i​ći po​gled i vid​ je​-
ti kako pril​ az​ i ces​tom, smi​je​šeć​ i se?

Ned​ os​ta​jao joj je. Čez​nul​ a je za njim​ e. Brin​ ul​ a se zbog nje​ga. To su bila njez​ i​na noć-​
na put​ o​van​ ja.

U svij​ e​tu pre​pu​nom loš​ ih vi​jes​ti i tiš​ in​ e, jed​ i​no dob​ ro bilo je to da je satn​ ik Beck veći
dio lje​ta prov​ eo na te​re​nu, negd​ je u unut​ rašn​ jos​ti. Tij​ ek​ om nje​gov​ a iz​biv​ a​nja, nji​ho​vo se
ku​ćans​tvo uljulj​ka​lo u neku vr​stu rut​ i​ne. Isa​ b​ el​le je pos​luš​no obavl​ ja​la sve što se od nje
tra​žil​ o, bez po​gov​ o​ra.

Sad je bio list​ op​ ad i za​hlad​nje​lo je. Via​ n​ne je bila za​mišl​ jen​ a dok se za​jedn​ o sa Sop​hie
pješ​ i​ce vrać​ al​ a kući. Osje​til​ a je kako joj se jed​na od pot​pe​tic​ a kli​ma; bila je po​ma​lo nes​-
ta​bil​na. Nje​zin​ e crne oks​ ford​ i​ce od koz​ je kože nisu bile za sva​kodn​ ev​no noš​ e​nje koj​ em
ih je izv​ rgn​ u​la ovih ne​ko​li​ko pro​tekl​ ih mje​se​ci. Đon se po​čeo odvaj​ a​ti kod pal​ca, zbog
čega se čes​to spo​tic​ a​la. No brig​ a o nab​ av​lja​nju nov​ ih stvar​ i kao što su bile cip​ e​le, nik​ ad
joj nije bila dal​ ja. Knjiž​ ic​ a s bo​no​vi​ma nije po​draz​ u​mi​jev​ al​ a i to da može ku​pit​ i cip​ el​ e,
pa čak ni hran​ u.

Vi​ann​ e je jedn​ u ruku pol​ o​ži​la na Sop​hi​eno rame kako bi drž​ a​la ravn​ o​te​žu, ali i kako

89

bi drž​ al​ a kćer uza se. Nac​ ist​ ičk​ i vojn​ ic​ i bili su po​svud​ a; voz​ i​li su se u ka​mio​ ni​ma i na
mot​ o​cikl​ i​ma s prik​ ol​ ic​ a​ma na​oruž​ an​ im strojn​ ic​ a​ma. Mar​ši​ra​li su tr​gom, njih​ o​vi su se
glas​ o​vi ori​li pje​vaj​ uć​ i pob​ jed​nič​ke pje​sme.

Voj​ni kam​ i​on za​tru​bio je iza njih​ o​vih leđa pa su se sklo​nil​ e dal​ je na ploč​nik, dok je
ko​nvoj tut​njao mimo njih. Još nac​ ist​ a.

»Je li ono tan​te Is​a​bell​ e?« upit​ a​la je Sop​hie.
Via​ n​ne je let​ im​ ic​ e pog​ le​da​la u smjer​ u Soph​ i​ena pr​sta. Nema sumn​ je, Isa​ b​ ell​ e je iz​la​-
zi​la iz jed​ne uli​či​ce, čvrs​ to stež​ uć​ i koš​ ar​ u. Iz​gled​ a​la je... za​go​net​no. Bila je to je​din​ a ri​ječ
koja joj je pala na pam​ et.
Zag​ o​netn​ a. I u tre​nu, de​set​ ak ko​ma​dić​ a sla​gal​ ic​ e sjed​nu na svoj​ e mjest​ o. Si​ćušn​ e ne-​
lo​gič​nost​ i post​ ad​ oš​ e uzo​rak. Isa​ b​ ell​ e je čes​to odl​ a​zi​la s Le Jar​di​na u glu​ho doba noći, ra​-
ni​je nego što je bilo pot​ rebn​ o. Ima​la je hrpu do​miš​lja​tih izl​ i​ka za svo​je izo​ st​ ank​ e, za koje
Via​ nn​ e jed​ va da je mar​ il​ a. Potp​ et​ i​ce slom​ljen​ e, šeš​ i​ri odl​ et​ je​li na vje​tru koje je pot​ om
mo​ral​ a lov​ it​ i, pas koji ju je prep​ la​šio isp​ ri​je​čivš​ i joj se na putu.
Zar se is​kra​dal​ a da bude s dečk​ om?
»Tant​ e Is​ab​ el​le!« pov​ ik​ a​la je Sop​hie.
Ne ček​ aj​ u​ći odg​ ov​ or – a ni dop​ u​šten​ je – Soph​ ie poj​ ur​ i na uli​cu. Izm​ ak​nul​ a se tro​jic​ i
njem​ ač​kih vojn​ i​ka koji su se dob​ ac​ iv​ al​ i lopt​ om.
»Mer​de«, pro​mr​si Via​ n​ne. »Par​don«, rek​la je za​obi​šav​ši vojn​ ik​ e i kren​ uvš​ i ka​me​nom
uli​com.
»Što si nam dan​ as nab​ av​ i​la?« Čula je kako Soph​ ie pita Isa​ b​ el​le dok je po​sez​ al​ a u ple-​
te​nu koš​ a​ru.
Isa​ b​ ell​ e je pljesn​ e po ruci. Snažn​ o.
Sop​hie jau​ k​ne i pov​ uč​ e ruku.
»Is​ab​ ell​ e!« grub​ o će Vi​an​ne. »Što je s to​bom?«
Is​ab​ ell​ e je bila to​lik​ o pris​toj​na da mak​ ar po​ru​men​ i. »Žao mi je. Samo sam umorn​ a.
Cij​ el​ i dan če​kam u re​do​vi​ma. A zbog čega? Zbog tel​ e​će ko​ljen​ ic​ e s je​dva ima​lo mesa i li-​
men​ke mlij​ e​ka. To je bezn​ ad​no. Svej​ edn​ o, nis​ am smjel​ a biti grub​ a. Oprost​ i, Soph​ ie.«
»Mo​žda ne bi bila to​li​ko umor​na da se ne isk​ rad​ aš ran​ om zor​ om«, reče joj Vi​an​ne.
»Ne is​kra​dam se«, od​vrat​ i Isa​ ​bell​ e. »Odl​ a​zim u nab​ a​vu nam​ ir​nic​ a u trg​ ov​ in​ e. Misl​ il​ a
sam da je to ono što že​liš. I, usp​ ut budi re​čen​ o, treb​ a nam bi​cikl. Ovi odl​ as​ci u grad u
loš​ im ci​pe​la​ma će me do​krajč​ it​ i.«
Vi​ann​ e je po​že​ljel​ a da malo bol​ je poz​na​je svoj​ u ses​tru pa da može iš​či​ta​ti onaj pog​ led
u njez​ in​ im očim​ a. Je li to bilo ka​jan​ je? Zab​ rin​ ut​ ost ili prk​ os? Čak bi rek​la da je to bio
po​nos.
Sop​hie pro​vuč​ e ruku is​pod Isa​ b​ el​li​ne i njih tri kren​ u​še kući.
Via​ nn​ e je te​mel​ jit​ o ig​no​rir​ a​la prom​ jen​ e u Car​ri​vea​ uu – na​cist​ e koji su zau​ ze​li to​lik​ o
mjest​ a, pla​ka​te na Zi​dov​ i​ma (nova ant​ i​ži​dovs​ ka prop​ a​gan​da stva​ra​la joj je mučn​ i​nu), cr-​

90

ve​no-crne zast​ a​ve sa svast​ i​ka​ma koje su vi​sjel​ e nad vež​ am​ a i s bal​ko​na. Lju​di su poč​ e​li
odl​ a​zi​ti iz Car​riv​ e​aua, svoj​ e dom​ ov​ e prep​ uš​ ta​juć​ i Ni​jemc​ im​ a. Ko​la​le su gla​si​ne da od​la​ze
u Slob​ odn​ u zonu, ali nitk​ o to nije mo​gao sa sig​ urn​ ošć​ u tvr​dit​ i. Trg​ ov​ in​ e su se zat​ va​ra​le,
a nove se nisu otva​ral​ e.

Čula je kako im sleđ​ a net​ko pril​ az​ i i jedn​ ol​ ičn​ o rekl​ a: »Ubrz​ ajm​ o ko​rak.«
»Mad​ am​ e Ma​uria​ c, smi​jem li vas pre​ki​nu​ti?«
»Blag​ i Bože, zar te on sli​je​di?« prom​ rm​lja​la je Is​a​bell​ e.
Via​ nn​ e se po​la​ko okren​ e. »Herr sat​ni​če«, rekl​ a je. Ljud​ i su na uli​ci bud​no mot​ ril​ i Vi-​
an​ne, očij​ u pri​je​korn​ o suž​ en​ ih.
»Že​lio sam vam kaz​ at​ i da ću ve​čer​ as doći kasn​ o pa, naž​ a​lost, neću biti na ve​če​ri«, re​-
kao je Beck.
»Baš groz​no«, doč​ e​kal​ a je Is​a​bell​ e glas​ om slatk​ im i gork​ im pop​ ut zag​ o​rje​le kar​ a​me​le.
Via​ nn​ e se po​ku​ša​la na​smij​ e​ši​ti, ali, is​tin​ u gov​ or​ e​ći, nije znal​ a zaš​ to ju je zap​ ra​vo zau​ s​-
ta​vio. »Os​tav​ it ću vam ne​što...«
»Nein. Nein. Vrlo ste ljub​ az​ni.« Zam​ uk​ ao je.
Kao i Vi​an​ne.
Naj​zad Is​ab​ ell​ e teš​ ko uz​dah​ne. »Kren​ ul​ e smo kući, sat​nič​ e.«
»Mogu li vam još kako po​moć​ i, Herr sat​ni​če?« upi​ta​la je Via​ n​ne.
Beck priđ​ e bliž​ e. »Znam ko​lik​ o se bri​net​ e zbog va​šeg su​prug​ a pa sam malo proč​ ač​-
kao.«
»Oh.«
»Vi​jest​ i nisu li​je​pe, žao mi je što ih mo​ram pri​op​ćit​ i. Vaš su​prug, Ant​ o​ine Ma​uri​ac,
zar​ ob​ljen je zaj​ edn​ o s mnog​ im vaš​ im su​gra​đan​ i​ma. Sad je za​rob​lje​nik rat​nog lo​gor​ a.«
Pred​ a joj zat​ im po​pis s ime​nim​ a te hrpu služb​ en​ ih do​pis​nic​ a. »Neće se vrat​ it​ i kući.«

* * *

Via​ n​ne je​dva da se sje​ća​la kako je izi​ šl​ a iz gra​da. Znal​ a je da je pok​ raj nje Is​a​bell​ e, da je
prid​ r​ža​va tjer​ aj​ uć​ i je da pra​vi kor​ ak za ko​rak​ om, da stavl​ ja jed​nu nogu isp​ red dru​ge, te
da je Sop​hie bila uz nju, oba​sip​ljuć​ i je pi​tan​ jim​ a oš​trim​ a po​put brit​ ve. Što je to rat​ni za​-
rob​lje​nik? Štoj​ e Herr satn​ ik misl​ io ka​dje rek​ ao da tata neće doći kući? Nik​ ad?

Via​ n​ne je zna​la kad su stig​ le doma jer su je poz​drav​ il​ i mi​ri​si njez​ in​ a vrta, po​žel​ jevš​ i
joj dob​ ro​doš​lic​ u. Trep​nu​la je, osje​tiv​ši se po​mal​ o kao netk​ o tko se net​ om pro​bud​ io iz
du​bok​ e kome i otk​ rio da se svi​jet stu​bok​ om prom​ ij​ e​nio.

»Soph​ ie«, čvr​sto je rek​la Is​a​bel​le, »daj, sku​haj mami ša​li​cu kave. Otvor​ i i lim​ enk​ u s
mlij​ e​kom.«

»Ali...«
»Pođi«, rek​la je Isa​ ​bel​le.
Kad je Sop​hie otišl​ a, Is​ab​ ell​ e se okren​ e prem​ a Vi​an​ne, obujm​ iv​ši joj lice hlad​nim ru-​
ka​ma. »Bit će on u redu.«

91

Via​ n​ne je imal​ a do​jam kao da se rasp​ a​da, dio po dio, da ost​ a​je bez kost​ i​ju i krvi dok
sto​ji tamo prom​ iš​ljaj​ u​ći o ne​če​mu na što je uporn​ o izb​ je​ga​va​la i po​mis​li​ti: o živ​ ot​ u bez
nje​ga. Poč​ el​ a je drh​tat​ i; zubi su joj cvo​ko​ta​li.

»Uđi unut​ ra i pop​ ij kavu«, rekl​ a je Is​ab​ ell​ e.
U kuću? Njih​ o​vu kuću? Ta njeg​ ov će duh lebd​ je​ti svu​da – ulegn​ uć​ e na div​ an​ u gdje je
sje​dio i čit​ ao, kuka na koju bi okač​ io svoj kap​ ut. I kre​vet.
Zat​ resl​ a je glav​ om po​žel​ jev​ši da može zap​ lak​ at​ i, ali nije bilo suza u njez​ i​nim oči​ma.
Vij​ est ju je is​praz​ni​la. Nije mog​ la ni dis​ at​ i.
Naj​edn​ om, sve na što je mo​gla misl​ it​ i bio je nje​gov džemp​ er koji je no​sil​ a. Po​čel​ a je
svlač​ it​ i odje​ću, tr​ga​ju​ći sa sebe kap​ ut i vest​ u – oglu​šiv​ši se na Isa​ b​ el​li​ne po​vi​ke: Ne! –
dok je navl​ ač​ i​la džemp​ er prek​ o glav​ e pa za​ko​pal​ a lice u mek​ an​ u vunu, pok​ uš​ av​ aj​ uć​ i u
pre​di​vu osje​tit​ i nje​gov mir​ is – mi​ris nje​go​va omi​ljen​ og sap​ un​ a, mir​ is njeg​ a.
Ali nije bilo ni​čeg osim njez​ i​na vlast​ it​ a mi​ri​sa. Odm​ ak​nul​ a je zgu​žvan​ i džemp​ er od
lica i za​bu​lji​la se u nj po​kuš​ a​va​ju​ći se pri​sje​tit​ i kad ga je zad​nji put no​sio. Uze​la je među
pr​ste opu​šte​ni konč​ ić i isp​ ar​ al​ a ga pa je pos​tao uvi​jen​ a spir​ al​ a tam​noc​ rv​ e​nog pred​ iv​ a.
Od​grizl​ a ga je i pri​ve​zal​ a čvor kako bi sač​ uv​ a​la os​tat​ ak ruk​ av​ a. Pred​ iv​ o je bilo dra​go​cje-​
no ovih dana.
Ovih dana.
Kad je svij​ e​tom bjes​nio rat i u sve​mu se osku​di​jev​ a​lo i nije bilo nje​zi​na sup​ ru​ga. »Ne
znam kako ću ži​vje​ti sama.«
»Kako to misl​ iš? Bile smo same go​di​nam​ a. Od onog tren​ a kad je mama umr​la.«
Vi​an​ne trepn​ e. Sest​ ri​ne rij​ eč​ i zvuč​ al​ e su nek​ ak​ o ner​ a​zum​lji​vo, kao da su se vr​tje​le po-​
greš​nom br​zi​nom. »Ti si bila sama«, rek​la je. »Ja ni​sam nik​ ad. Upozn​ a​la sam An​to​inea
kad mi je bilo če​tr​na​est, za​trud​nje​la u šesn​ ae​ st​ oj i uda​la se za nje​ga tek što sam na​vr​šil​ a
se​damn​ a​est. Tata mi je dao ovu kuću da me se rij​ e​ši. Dak​le, vi​diš, ja nik​ ad nis​ am bila
sama. Zato si ti tako snažn​ a, a ja... ni​sam.«
»Mor​ at ćeš pos​ta​ti«, rek​la je Isa​ ​bell​ e. »Zbog Soph​ ie.«
Vi​ann​ e uvu​če dah. I eto ga. Razl​ og za​što nije mog​ la prog​ u​tat​ i zdjel​ u punu ars​ en​ a, ili
se ba​cit​ i pod vlak. Uzme krat​ku nit otk​ in​ ut​ a pred​ i​va i pri​ve​že ga o gran​ u ja​buk​ e. Boja
bur​gun​d​ca is​ti​cal​ a se na ze​le​noj i smeđ​ oj. Sada će svak​ i dan u svom vrtu, kad bude od​la-​
zi​la prem​ a ka​pij​ i i kad bude bral​ a jab​ u​ke, pro​ći po​kraj ove gran​ e i vid​ je​ti tu nit i sje​tit​ i se
An​toi​ nea. Svak​ i put će se po​mol​ i​ti – njem​ u i Bogu – vra​ti se kući.
»Dođi«, rekl​ a je Is​ab​ ell​ e ob​grl​ iv​ši je ruk​ om i pri​vuk​ avš​ i bli​že sebi. Unu​tra, kuća je
odje​ki​va​la gla​som muš​ karc​ a koj​ eg nije bilo.
Via​ n​ne je sta​ja​la pred Rac​hel​ in​ om ka​men​ om ku​ći​com; nebo nad njom bilo je boje
dima toga hlad​nog​ a, kasn​ og pop​ odn​ e va. Lišć​ e na sta​bli​ma, boje nev​ en​ o​va cvij​ et​ a i man​-
da​rin​ e te purp​ ur​ne, tek je po​če​lo tam​njet​ i na ru​bo​vim​ a. Usko​ro će pas​ti na tlo.
Via​ n​ne je zu​ril​ a u vrat​ a, po​žel​ jev​ši da ne mora biti ovd​ je, ali proč​ i​tal​ a je sva ime​na

92

koja joj je dao Beck. Marc de Champ​ lai​ n tak​ ođ​ er je bio na po​pi​su.
Kad je naj​zad smog​ la hra​bros​ti da po​kuc​ a, Rac​hel je otvo​ril​ a go​tov​ o od​mah, odje​ve​-

na u star​ u kućn​ u hal​ jin​ u i ra​zvu​čen​ e vu​nen​ e čar​ a​pe. Ves​ta joj je vis​ jel​ a nak​ o​so, ne​prav​ il​-
no zak​ op​čan​ a. Os​tav​ljal​ a je neo​bi​čan, iš​ča​šen doj​ am.

»Via​ nn​ e! Uđi. Sa​rah i ja smo upra​vo pri​prem​ i​le pud​ ing od riže – uglav​nom je to voda
i že​la​ti​na, nar​ avn​ o, ali dod​ al​ a sam i malo mlij​ e​ka.«

Vi​an​ne se pri​sil​ i na osmi​jeh. Pust​ i​la je da je pri​ja​te​lji​ca po​vu​če u ku​hin​ ju i nat​ o​či joj
ša​li​cu gor​ke kave od ci​kor​ ij​ e koja je bila sveš​ to su mo​gle nab​ a​vit​ i. Via​ nn​ e je rekl​ a ne​što u
vezi s pu​din​gom od riže – što, nije ima​la pojm​ a – kad se Rac​hel okren​ u​la i upi​ta​la je:
»Što nije u redu?«

Vi​ann​ e je zu​ri​la u prij​ a​te​lji​cu. Že​ljel​ a je biti snažn​ a – jed​nom, ma​kar – ali nije mog​ la
zau​ s​ta​vit​ i suze što su joj pu​nil​ e oči.

»Ost​ an​ i u kuh​ i​nji«, Rach​ el je rekl​ a Sari. »Ču​ješ li da ti se brat prob​ u​dio, uzmi ga. Ti
pođi sa mnom.« Uzel​ a je Vi​an​ne za ruku i pov​ el​ a je kroz mali sa​lon pa u Rach​ el​ i​nu spa​-
va​ću sobu.

Vi​an​ne je sje​la na krev​ et i po​dig​nu​la po​gled pre​ma svo​joj prij​ a​tel​ ji​ci. Nij​ em​ o je iz​-
vuk​la po​pis ime​na koji je dob​ i​la od Beck​ a. »Oni su rat​ni zar​ obl​ jen​ ic​ i, Rac​hel. Ant​ oi​ ne i
Marc i svi os​tal​ i. Neće se vrat​ i​ti kući.«

* * *

Tri dana pos​lij​ e, le​de​nog sub​ otn​ jeg ju​tra, Via​ nn​ e je staj​ al​ a u uči​oni​ci i zur​ il​ a u skup​ in​ u
žena za stol​ o​vi​ma koji su im bili prem​ al​ e​ni. Iz​gled​ al​ e su umorn​ o i pom​ al​ o pre​plaš​ e​no.
Nik​ om​ e nije bilo ugodn​ o okup​lja​ti se ovih dana. Ni​kad nije bilo po​sve jas​no ko​li​ko se
verb​ o​ten mog​ lo na​teg​nu​ti u razg​ ov​ or​ im​ a o ratu, a i osim toga, žene Car​ri​vea​ ua bile su iz​-
mo​žde​ne. Dane su prov​ o​di​le u red​ ov​ i​ma za ne​do​volj​ne ko​lič​ i​ne hran​ e, a kad ne bi staj​ a​-
le u redu, obi​laz​ il​ e su sela u po​traz​ i za hra​nom, ili po​ku​ša​val​ e prod​ a​ti svoj​ e plesn​ e cip​ e​le
ili svi​le​ni šal ne bi li na​mak​nu​le nov​ ac da kupe štruc​ u dob​ ro​ga kru​ha. Tamo otra​ga, zbi-​
je​ne u kutu, Soph​ ie i Sa​rah nasl​ on​ il​ e su se jed​na na dru​gu, ko​lje​na priv​ uč​ e​nih, či​taj​ u​ći
knji​ge.

Rac​hel je pre​mjest​ i​la usn​ ul​ og sina s jedn​ og ram​ e​na na drug​ o i za​tvo​ri​la vrat​ a uči​oni​-
ce. »Hva​la vam svi​ma na do​las​ ku. Znam da je te​ško ovih dana uči​ni​ti bilo što više od
onog​ a što je aps​ o​lutn​ o nužn​ o.« Među žen​ a​ma se raz​legn​ e mr​mor u znak slag​ a​nja.

»Za​što smo ovd​ je?« umor​no je upi​tal​ a mad​ am​ e Fo​urn​ ie​ r.
Via​ n​ne kor​ akn​ e nap​ rij​ ed. Ni​kad se nije osje​ća​la sa​svim ugod​no u bliz​ i​ni ne​kih od
ovih žena, od ko​jih mno​ge nisu vol​ jel​ e Vi​an​ne kad se ova​mo pre​se​li​la u dobi od če​trn​ a-​
est. Kad je Via​ n​ne »upec​ a​la« Ant​ o​inea – najz​ god​ni​jeg mlad​ i​ća u gra​du – još im se ma​nje
svi​đa​la. Ti su dani davn​ o proh​ uj​ al​ i, da​kak​ o, i sad je Vi​an​neb​ i​la prij​ at​ el​ ji​ca s tim žen​ a​ma,
po​du​ča​val​ a je njih​ ov​ u djec​ u i odl​ az​ i​la u nji​hov​ e trg​ o​vin​ e, ali, svej​ ed​no, pat​nje ado​lesc​ en-​
ci​je ost​ a​vi​le su za so​bom određ​ e​nu ne​la​god​ u. »Do​bil​ a sam pop​ is fran​cus​ kih ratn​ ih za​-

93

rob​ljen​ ik​ a iz Car​riv​ ea​ ua. Neo​pis​ iv​ o mi je žao što vam mor​ am pri​opć​ i​ti da su vaši muž​ ev​ i
– kao i moj i Rach​ e​lin – na tom pop​ is​ u. Reč​ e​no mi je da se ne vra​ćaj​ u kući.«

Zast​ al​ a je, do​pust​ ivš​ i žen​ am​ a da re​agi​ra​ju. Tuga i gu​bit​ ak pre​obra​zil​ i su njih​ o​va lica.
Via​ nn​ e je zna​la da njih​ ov​ a bol zr​cal​ i njez​ in​ u vlast​ i​tu. Sve​jed​no, bilo ih je te​ško gle​da​ti, i
ona shva​ti da joj se oči po​nov​no mag​ le. Rac​hel još pri​đe bli​že i uzme za ruku.

»Na​ba​vil​ a sam nam do​pisn​ ic​ e«, rek​la je Vi​ann​ e. »Služb​ en​ e. Tako da mo​že​mo pi​sa​ti
na​šim mu​že​vi​ma.«

»Kako si usp​ je​la dob​ i​ti to​lik​ o do​pis​ni​ca?« upit​ a​la je ma​dam​ e Fo​urn​ i​er bri​šuć​ i oči.
»Zam​ ol​ il​ a je svo​ga Ni​jemc​ a za us​lug​ u«, rek​la je Hélène Rue​ l​le, pe​ka​rev​ a su​prug​ a.
»Nis​ am! I nije on moj Ni​jem​ ac«, rek​la je Vi​ann​ e. »On je vojn​ ik koji se use​lio u moj
dom. Zar sam tre​ba​la tek tako pre​pus​tit​ i Le Jar​din Ni​jem​ci​ma? Otić​ i i ost​ at​ i bez sveg​ a?
Zau​ zel​ i su sva​ku kuću ili ho​tel u gra​du koji imaj​ u slob​ odn​ e sobe. U tome nis​ am niš​ ta
drukč​ ij​ a od drug​ ih.«
Usl​ ij​ e​di još malo mrml​ jan​ ja i cok​ta​nja. Neke su žene kim​ al​ e, drug​ e su vr​tjel​ e glav​ a-​
ma.
»Pri​je bih se ubil​ a nego do​pust​ il​ a da se jed​ an od njih usel​ i u moju kuću«, rek​la je
Hélène.
»Zbi​lja, Hélène? Bi li zai​ s​ta?« rekl​ a je Vi​an​ne. »A bi li pri​je toga ubil​ a svo​ju dje​cu, ili
bi ih iz​bac​ il​ a na uli​cu, neka se sama za sebe pob​ rin​ u?«
Hélène odv​ ra​ti pog​ led.
»Za​uze​li su moj ho​tel«, jav​ i​la se jedn​ a od žena. »I uglavn​ om se po​na​ša​ju pris​tojn​ o.
Mož​ da ne​kad malo sir​ ov​ o. Ras​trošn​ o.«
»Pris​tojn​ o?« Hélène isp​ljun​ e rij​ eč. »Mi smo nji​ma svi​nje koje treb​ a pokl​ a​ti. Vid​ jet
ćete. Svi​nje koje su se pre​dal​ e bez bor​be.«
»Nis​ am te vid​ je​la u mo​joj mes​ni​ci u po​sl​ jed​nje vrij​ e​me«, ma​dam​ e Fou​ rn​ i​er reče Vi​-
an​ne prij​ ek​ or​nim to​nom.
»Moja ses​tra do​laz​ i umjest​ o mene«, od​gov​ o​ri Via​ nn​ e. Znal​ a je da je uprav​ o to bio
smis​ ao za​mjerk​ e; strep​ i​le su da Vi​ann​ e ima – i time se ko​ris​ti – po​sebn​ e povl​ ast​ i​ce koje
će nji​ma biti us​kra​će​ne. »Ne bih uzim​ al​ a hran​ u – niti bilo što dru​go – od nep​ ri​ja​te​lja.«
Naje​ dn​ om se osjet​ i kao da je opet u škol​ i i da je zlos​tav​lja​ju po​pul​ ar​ne djev​ ojč​ i​ce.
»Via​ nn​ e pok​ uš​ av​ a pom​ o​ći«, strog​ o je rekl​ a Rac​hel, do​volj​no da ih ušutk​ a. Uze​la je
dop​ isn​ i​ce od Via​ nn​ e i poč​ e​la ih di​je​lit​ i.
Vi​an​ne sjedn​ e i za​gle​da se u svoj​ u praz​nu do​pis​ni​cu.
Čula je gre​ban​ je njih​ ov​ ih olov​ ak​ a na pap​ ir​ u, pa po​lak​ o i sama sta​ne pis​ a​ti.

Ljubl​ je​ni moj Ant​ oi​ ne,
mi smo svi do​bro. Sop​hie do​bro nap​ red​ uj​ e, i čak smo, uza sav ovaj sva​kod​nev​ni po​sao, pro-​

našl​ e ne​što vre​men​ a ovo​ga ljet​ a da ga pro​ve​de​mo po​red ri​jek​ e. Mi – ja – misl​ i​mo na tebe sva​kim

94

dah​ om i mo​li​mo se da si do​bro. Ne bri​ni se za nas i vra​ti se kući.

Je t’aime, An​to​ine.

Slov​ a su bila to​lik​ o ma​juš​na da se zap​ it​ a​la hoće li ih uop​će moći proč​ it​ at​ i.
Ili, hoće li dop​ isn​ i​cu prim​ it​ i?
Ili, je li živ?
Za Boga mil​ o​ga, pla​ka​la je.
Rac​hel sta​ne pok​ raj nje i pol​ o​ži joj ruku na rame. »Sve isto osjeć​ am​ o«, tiho joj reče.
Nek​ ol​ ik​ o tre​nu​ta​ka posl​ i​je žene počn​ u us​taj​ at​ i, jed​na po jed​na. Bez rij​ eč​ i su se do-​

vukl​ e na​prij​ ed i pred​ a​le Via​ n​ne do​pisn​ i​ce.
»Ne​moj dop​ us​tit​ i da te pov​ rij​ ed​ e«, rekl​ a je Rac​hel. »Samo su upla​še​ne.«
»I ja sam upla​šen​ a«, odg​ ov​ o​ri Vi​ann​ e.
Rac​hel prit​ is​ne svoj​ u do​pis​nic​ u na gru​di, prs​ tij​ u raš​ i​ren​ ih pre​ko mal​ og kva​dra​ta pa​pi​-

ra, kao da je mor​ a​la dot​ akn​ ut​ i svak​ i kut. »Kako ne bis​ mo bile upla​še​ne?«

* * *

Pos​li​je, kad su se vra​til​ e u Le Jard​ in, Beck​ ov je mot​ oc​ ikl sa strojn​ i​com na pri​ko​lic​ i bio
par​kir​ an na tra​vi is​pred ka​pij​ e.

Rach​ el se okre​ne pre​ma njoj. »Žel​ iš li da uđem​ o s vama?«
Vi​ann​ e je ci​je​nil​ a zab​ ri​nut​ ost u Rach​ el​ in​ u pog​ led​ u, i zna​la je da bi dob​ il​ a po​moć kad
bi je za​traž​ i​la, ali kako joj se mog​ lo po​mo​ći?
»Ne, mer​ci. Do​bro smo. Vje​roj​ atn​ o je ne​što za​bor​ a​vio i usko​ro će opet oti​ći. Ri​jetk​ o
je kad u kući ovih dana.«
»Gdje je Isa​ ​bell​ e?«
»Dob​ ro pi​ta​nje. Isk​ ra​da se svak​ og petk​ a ujut​ ro, pri​je zore.« Nag​ne se bliž​ e i šap​ne:
»Misl​ im da se na​laz​ i s nek​ im dečk​ om.«
»Sjaj​no.«
Na to Via​ nn​ e nije ima​la odg​ ov​ or.
»Hoće li nam on posl​ at​ i do​pisn​ i​ce?« upit​ a​la je Rac​hel.
»Nad​ am se.«
Via​ n​ne je je​dan tren​ u​tak du​lje gled​ al​ a u svoj​ u prij​ at​ e​lji​cu. Za​tim reče: »Pa, uskor​ o
ćemo sve dozn​ a​ti«, i pov​ ed​ e Soph​ ie u kuću i upu​ti je neka ode gore či​tat​ i. Nje​zin​ a je kći
bila nav​ ikl​ a na takv​ e dir​ ek​ti​ve i nije prig​ ov​ or​ il​ a. Vi​ann​ e se trud​ il​ a što više raz​dvoj​ it​ i svo​-
ju kćer i Beck​ a.
Sje​dio je za sto​lom u blag​ o​va​oni​ci, s pa​pi​ri​ma ra​ši​ren​ i​ma pred so​bom. Kad je ušla,
pod​ ign​ uo je pog​ led. Kap tint​ e pad​ne s vrš​ ka na​liv​per​ a i u pla​voj se pra​ši​ni ras​pr​s​ne na
bij​ e​lom lis​tu pap​ i​ra pred nji​me. »Ma​dam​ e. Iz​vrs​ n​ o. Dra​go mi je što ste se vrat​ i​li.«
Ona kren​ e na​pri​jed, oprez​no, čvrs​ to ste​žuć​ i hrpu do​pisn​ ic​ a. Bile su pov​ ez​ an​ e ko​nop-​
čić​ em. »Imam ov​dje neke do​pis​ni​ce... Nap​ i​sal​ e su ih prij​ at​ e​ljic​ e iz grad​ a... Naš​ im mu​že​-

95

vim​ a... ali ne zna​mo gdje da ih po​ša​lje​mo. Na​dal​ a sam se... mo​žda... da bis​te nam vi
mog​ li pom​ oć​ i.«

S nel​ ag​ od​ om se pre​mješ​ ta​la s jedn​ e noge na drug​ u, osje​tiv​ši se iz​raz​ i​to ra​njiv​ om.
»Nar​ avn​ o, ma​dam​ e. Bit će mi zad​ o​volj​stvo učin​ i​ti vam tu us​lug​ u. Iako, bit će po​treb​-
no ne​što više vrem​ e​na i is​tra​živ​ an​ ja da bih to pos​tig​ ao.« Uljud​no us​ta​ne. »Kako bilo, sad
sast​ avl​ jam po​pis za moje na​dre​đe​ne u stož​ e​ru. Tre​baj​ u im imen​ a ne​kih ko​le​ga iz vaše
škol​ e.«
»Oh«, rekl​ a je, nes​ i​gurn​ a za​što joj je ovo uop​će kaz​ ao. Ni​kad nije go​vo​rio o posl​ u.
Ri​jetk​ o su, do​duš​ e, o bilo čemu razg​ o​va​ra​li.
»Žid​ ov​ i. Kom​ u​nist​ i. Hom​ os​ eks​ ua​ l​ci. Slob​ od​ni zid​ a​ri. Jeh​ o​vin​ i svjed​ oc​ i. Pozn​ a​je​te li
te lju​de?«
»Ja sam ka​tol​kin​ ja, Herr satn​ ič​ e, kao što vam je pozn​ at​ o. U ško​li ne raz​gov​ a​ra​mo o
tak​vim stvar​ im​ a. Te​ško da bih ika​ko mo​gla znat​ i tko je od kol​ eg​ a hom​ o​sek​su​alac ili ma​-
son.«
»Aha. Zna​či ove os​tal​ e poz​naj​ et​ e.«
»Ne ra​zu​mij​ em...«
»Nis​ am bio sas​ vim ja​san. Moje isp​ rik​ e. Naj​is​kren​ i​je bih ci​jen​ io kad bis​te mi nav​ e​li
ime​na va​ših ko​leg​ a koji su Žid​ ov​ i ili kom​ u​nist​ i.«
»Za​što vam tre​baj​ u nji​hov​ a imen​ a?«
»Stvar je čis​to čin​ ovn​ ičk​ e pri​ro​de. Zna​te kakv​ i smo mi Nij​ em​ci: vo​lim​ o pop​ is​ iv​ a​ti.«
Nas​ mi​je​šio se i iz​vuk​ ao joj sto​lic​ u.
Vi​an​ne je zur​ il​ a u praz​ an pa​pir na sto​lu; tada po​gled​ a dop​ is​nic​ e u ruci. Ako je An​to​-
ine pri​mi, mog​ ao bi joj odg​ o​vor​ i​ti. Mog​ la bi bar​ em dozn​ a​ti je li živ. »To nisu tajn​ i po​-
dac​ i, Herr sat​nič​ e. Bilo tko vam može dati ta imen​ a.«
On joj se prim​ ak​ne. »Uz određ​ en trud, mad​ a​me, vje​ru​jem da bih mo​gao pro​nać​ i
adre​su vaš​ eg sup​ ru​ga, pa čak mu posl​ a​ti i pak​ et. Hoće li to biti ve​sel​ o?«
»Ve​se​lo nije prav​ a ri​ječ, Herr satn​ i​če. Žel​ it​ e me pit​ at​ i hoće li to biti u redu.« Odug​ ov​-
lač​ il​ a je i to je dob​ ro zna​la. Štov​ i​še, bila je pril​ ičn​ o sig​ ur​na da je i sam toga svjest​ an.
»Ah. Hva​la vam, za​is​ta, što me pod​ u​ča​va​te vaš​ em prel​ ij​ e​pom jez​ ik​ u. Moje isp​ rik​ e.«
Pruž​ io joj je nal​ ivp​ er​ o. »Ne bri​nit​ e se, ma​dam​ e. Ovo je samo čin​ ovn​ ičk​ e prir​ o​de.«
Vi​ann​ e je po​že​ljel​ a reći da ne kani na​pis​ a​ti ni​jed​no ime, ali što bi time post​ i​gla? Mo-​
gao je bez po muke do​bit​ i te inf​ or​mac​ i​je u gra​du. Svatk​ o je znao čija imen​ a treb​ aj​ u biti
na tom pop​ i​su. Usto, Beck bi je mog​ ao izb​ a​cit​ i iz vlast​ it​ e kuće zbog ne​posl​ u​ha – a što će
onda?
Sje​la je, uze​la nal​ ivp​ er​ o i poč​ el​ a za​pi​siv​ at​ i imen​ a. Tek kad je dos​pjel​ a do kra​ja po​pis​ a,
zas​tal​ a je i pod​ ign​ ul​ a vrš​ ak nal​ ivp​ er​ a s pa​pi​ra. »Got​ o​va sam«, bla​gim je gla​som rek​la.
»Zab​ o​ra​vil​ i ste svoj​ u pri​jat​ e​lji​cu.«
»Jes​ am li?«

96

»Sig​ u​ran sam da ste kan​ i​li biti toč​ni.«
Nerv​ oz​no je zag​ rizl​ a usn​ ic​ u i pog​ le​da​la na pop​ is imen​ a. Naj​ed​nom je bila sig​ urn​ a da
ovo nije smje​la uči​ni​ti. Ali zar je ima​la izb​ or​ a? On je bio gazd​ a u nje​zin​ oj kući. Što bi se
do​go​di​lo da ga nije posl​ u​ša​la? Po​la​ko, s mučn​ in​ om u žel​ uc​ u, ona dop​ i​še i pos​ ​ljed​nje ime
na pop​ is.
Rach​ el de Ckamp​ lai​ n.

97

Dvanaest

Jed​nog oso​bi​to hladn​ og ju​tra, pot​kraj mje​se​ca stud​ e​nog​ a, Via​ n​ne se pro​bu​di​la sa su​za​-

ma na obra​zi​ma. Opet je san​ ja​la An​toi​ nea.
Uz uzd​ ah se iz​vuč​ e iz kre​ve​ta paz​ e​ći da ne pro​bud​ i Soph​ ie. Vi​an​ne je spav​ al​ a pot​pu​-

no odjev​ e​na, u vun​ en​ oj vest​ i, džemp​ er​ u dug​ ih ru​ka​va, vu​nen​ im ča​rap​ am​ a i fla​nels​ kim
hlač​ a​ma (Ant​ o​ineo​ vim, nog​ av​ ic​ a odre​zan​ ih tako da joj pris​ta​ju) te u ple​ten​ oj kapi i s ru​-
ka​vi​cam​ a bez pr​sti​ju. Nije još bio ni Bož​ ić, a sloj​ ev​ it​ o odij​ e​van​ je već je pos​ta​lo nuž​no.
Ogr​nu​la se i kard​ i​gan​ om, no i da​lje joj je bilo hladn​ o.

Zav​ uk​la je ruke u pro​rez u pod​nož​ju ma​drac​ a pa iz​vuk​la kožn​ u vre​ći​cu koju joj je os​-
ta​vio Ant​ oi​ ne. Nije ost​ al​ o pre​viš​ e novc​ a. Usko​ro će se mo​rat​ i sna​laz​ it​ i samo s njez​ i​nom
uči​telj​skom pla​ćom.

Vrat​ i​la je no​vac (pre​bro​jav​ an​ je joj je pos​ta​lo ops​ e​sij​ a otk​ ak​ o je za​hlad​njel​ o) i kre​nu​la
do​lje.

Osku​dij​ ev​ al​ i su u svem​ u. Sla​vin​ e su se noću smr​za​va​le pa vode nije bilo do podn​ e​va.
Po​če​la je ost​ avl​ jat​ i kant​ e pune vode za pra​nje pok​ raj štedn​ ja​ka i ka​min​ a. Plin i struj​ a
sva​ko malo su nest​ a​ja​li, a po​lak​ o je nest​ aj​ ao i nov​ ac da se plat​ e. Zal​ i​he su bile pri kraj​ u.
Pla​men na njez​ in​ u štedn​ ja​ku to​li​ko je bio slab da bi je​dva usp​ je​la za​kuh​ at​ i vodu. Ri​jetk​ o
su pal​ i​li svjet​ la.

Nal​ ož​ i​la je vat​ ru, za​grn​ ul​ a se teš​ kim pop​ lu​nom i sjel​ a na div​ an. Pok​ raj nje je bila vre​-
ća pre​div​ a koje je skup​ il​ a ods​ uk​ av​ši jed​ an od svoj​ ih sta​rih džem​pe​ra. Plel​ a je šal za Sop-​
hie, dar za Bož​ ić, i ovi sati u cik zore bili su jed​ i​no vri​jem​ e kad je za to mo​gla pron​ a​ći
vrem​ en​ a.

Imaj​ uć​ i za druš​tvo tek škrip​ u kuće, usred​ o​to​či​la se na bli​je​dop​ lav​ o pre​div​ o i na​čin
kako su plet​ ač​ e igle uran​ ja​le pa iz​ra​njal​ e iz mek​ an​ ih niti, sva​ko​ga tren​ utk​ a tvor​ e​ći neš​ to
novo, ne​što što prij​ e nije post​ oj​ al​ o. Smi​riv​ al​ o joj je živc​ e, ovaj ne​koć uobič​ a​jen​ i jut​ ar​nji
rit​ u​al. Dade li misl​ im​ a oduš​ ka, mog​ la bi se sje​ti​ti kako je maj​ka sjed​ i​la pok​ raj nje, učeć​ i
je: »Za​hva​ti jedn​ u oči​cu, prov​ uc​ i kroz dvi​je, tako je... Div​no...«

Ili Ant​ o​inea, kako si​laz​ i stu​bam​ a u čar​ a​pam​ a, nas​ mi​jan, pit​ a​juć​ i je što mu to plet​ e...
Ant​ oi​ ne.
Ulaz​na su se vrat​ a po​la​ko otvo​ril​ a zap​ ah​nuvš​ i je stu​den​ im zrak​ om i na​le​tom lišć​ a.
Ušla je Isa​ ​bell​ e, u An​toi​ neo​ vu sta​rom vu​nen​ om kap​ ut​ u i čizm​ am​ a do kol​ je​na, vrat​ a i
glav​ e omo​ta​nih šal​ om koji joj je zak​lo​nio sve osim očij​ u. Ugled​ al​ a je Via​ nn​ e i na​glo zas-​

98

tal​ a. »Oh, bud​na si.« Odm​ o​tal​ a je šal i objes​ il​ a ka​put. Iz​raz kriv​nje na nje​zi​nu licu bio je
ne​dvoj​ben. »Prov​ je​rav​ al​ a sam pi​lić​ e.«

Via​ nn​ ei​ ne se ruke umir​ e, igle za​us​tav​ e. »Slob​ odn​ o mi mo​žeš reći tko je on, taj dečk​ o
s koj​ im se pot​ ajn​ o sast​ aj​ eš.«

»Tko bi se sast​ a​jao s deč​kom po ovoj hladn​ o​ći?« Is​ab​ ell​ e priđ​ e ses​tri, pov​ u​če je na
noge i pov​ ed​ e pre​ma vat​ ri.

Na izn​ en​ adn​ u top​ li​nu Vi​an​ne se stre​se. Nije ni shva​til​ a ko​lik​ o joj je bilo hlad​no.
»Ti«, reče, izn​ e​na​đen​ a što joj je to izm​ a​mi​lo osmi​jeh. »Ti bi se is​krad​ al​ a po ci​čoj zimi da
se sast​ an​ eš s deč​kom.«

»Mor​ ao bi to biti dečk​ o i pol. Clark Ga​ble, mož​ da.«
Sop​hie do​jur​ i u sobu i pri​vi​je se uz Vi​ann​ e. »Ovo je dob​ ro«, reče pot​ om, is​pruž​ ivš​ i
ruke.
U jedn​ om prel​ ij​ ep​ om, njež​nom tre​nutk​ u, Vi​ann​ e je za​bor​ av​ i​la na sve svo​je brig​ e, a
onda je Is​a​bel​le rekl​ a: »E pa, bilo bi bo​lje da po​đem. Mo​ram biti prva u redu kod me​sa​-
ra.«
»Tre​bal​ a bi neš​ to poj​ es​ti prij​ e nego što iz​iđ​ eš«, najz​ ad je rek​la Vi​an​ne.
»Neka Soph​ ie po​je​de moj dio«, od​vrat​ i Isa​ b​ ell​ e, pon​ ovn​ o nav​ u​kav​ši ka​put i omo​tavš​ i
šal oko glav​ e.
Via​ nn​ e je ot​pra​ti​la ses​tru do vrat​ a, prom​ at​ raj​ u​ći kako nest​ aj​ e u tami, a onda se vrat​ i​la
u ku​hin​ ju, upal​ il​ a uljn​ u svjet​ ilj​ku pa sišl​ a u po​drums​ ku smočn​ ic​ u, s re​dov​ im​ a pol​ ic​ a na
ka​me​nim Zid​ o​vim​ a. Pri​je dvij​ e go​din​ e ova je smočn​ i​ca bila dup​kom puna, kr​ca​ta dim​-
ljen​ im šunk​ a​ma, stak​len​kam​ a pun​ im guš​čje mas​ti por​ ed​ a​nim po​red kol​ u​to​va ko​ba​sic​ a,
boc​ a​ma odl​ ež​ an​ og octa od šamp​ anjc​ a, li​menk​ a​ma sard​ i​na, te​gla​ma s dže​mom...
Sad su bili pri kra​ju s ka​vom od ci​ko​ri​je. Po​s​ljedn​ ji os​ta​ci še​ćer​ a bili su tek blis​ta​vi bi-​
je​li prah u stak​len​ oj pos​ ud​ i, a brašn​ o je bilo dra​goc​ jen​ ij​ e od zlat​ a. Hva​la Bogu što je ma​-
kar pov​ r​će u vrtu dob​ ro rod​ i​lo, una​toč pust​ oš​ en​ ju ratn​ ih izb​ je​glic​ a. Sve je voće i po​vrć​ e,
pa i ono najm​ an​ je, is​ko​ris​til​ a za zimn​ ic​ u.
Po​segn​ u​la je za ko​mad​ ić​ em in​teg​ ral​no​ga kru​ha za koji samo što se nije uhvat​ i​la pli​je-​
san. Za jedn​ u djev​ oj​čic​ u u ra​zvo​ju, dor​ uč​ ak od kuh​ an​ og jaj​ e​ta i kriš​ ke dvop​ ek​ a nije bio
bogz​ n​ a što, ali mog​ lo je biti i gore.
»Hoću još«, rekl​ a je Sop​hie kad je po​jel​ a.
»Nema više«, odv​ rat​ i​la je Via​ n​ne.
»Ni​jemc​ i su nam uze​li svu hran​ u«, rekl​ a je Sop​hie uprav​ o kad se na vra​tim​ a poj​ av​ io
Beck.
»Soph​ ie«, oš​tro je prek​ o​ri Vi​an​ne.
»Pa, ist​ i​na je, mla​da damo, da mi Nij​ emc​ i uzim​ a​mo puno hran​ e koju proi​ zvo​di
Franc​ u​ska, ali mu​škar​ci koji se bore mo​ra​ju jest​ i, zar ne?«
Sop​hie se na​mrš​ ti. »Zar ne mo​raj​ u svi jes​ti?«

99

»Oui, mad​ e​moi​ sell​ e. Ali nije da mi Ni​jem​ci samo uzi​ma​mo. Mi tak​ o​đer i vrać​ am​ o
svoj​ im pri​ja​tel​ jim​ a.« Pos​ eg​ne u džep odor​ e i izv​ a​di čo​ko​lad​ u.

»Čo​kol​ ad​ a!«
»Sop​hie, ne«, rekl​ a je Vi​an​ne, ali Beck je već šar​mir​ ao nje​zi​nu kćer, za​dir​kuj​ uć​ i je
dok je izv​ od​ io tri​ko​ve da čo​ko​la​da nest​ a​ne pa se po​novn​ o poj​ av​ i u njeg​ o​voj ruci. Nap​ os​ ​-
ljet​ku je pred​ a Soph​ ie, koja je ci​čal​ a od ves​ e​lja dok je tr​gal​ a omot.
Beck je pot​ om pri​šao Vi​ann​ e. »Ju​tros iz​gled​ at​ e... tuž​no«, tiho je pri​mij​ et​ io.
Via​ n​ne nije zna​la što bi mu od​go​vo​ril​ a.
Na​smi​ješ​ io se i iz​i​šao. Čula je kako po​kre​će mot​ o​cikl i udal​ ja​va se.
»Kako do​bra čo​kol​ a​da«, rekl​ a je Sop​hie mljac​ka​ju​ći.
»Znaš, bilo bi ti bo​lje da poj​ ed​ eš ko​ma​dić svak​ e ve​čer​ i umjes​to da sve slist​ iš odjed-​
nom. K tome, mo​ram te pods​ je​ti​ti na vr​lin​ u dij​ e​lje​nja.«
»Teta Is​ab​ ell​ e kaže da je bo​lje biti odva​žan nego sla​bić. Kaže, ako mis​liš sko​čit​ i s lit​ i​-
ce, bar​ em po​le​ti prij​ e nego što pad​neš.«
»Ah, da. To mi zvu​či baš kao Is​ab​ ell​ e. Mo​žda bi je treb​ a​la pi​tat​ i da ti is​pri​ča kako je
slo​mil​ a za​peš​će kad je sko​či​la sa sta​bla na koje se nije ni treb​ al​ a pent​ rat​ i. Hajd​ e, ide​mo u
škol​ u.«
Vani su, uz blatn​ jav​ u, zal​ e​đen​ u cest​ u, pri​če​ka​le Rach​ el i dje​cu. Zat​ im su svi zaj​ ed​no
kre​nu​li na dugu, hladn​ u šet​nju do škol​ e.
»Nest​ al​ o mi je kave prij​ e dva dana«, rekl​ a je Rac​hel. »Za slu​čaj da se pit​ aš zaš​ to sam
tak​va vješ​ tic​ a.«
»Ja sam ta koja je u zadn​ je vri​jem​ e razd​ ra​ž​lji​va«, rek​la je Via​ n​ne. Če​kal​ a je da se Rac​-
hel us​prot​ iv​ i, ali ova ju je pred​ ob​ ro poz​na​va​la da shvat​ i kad običn​ a izj​ a​va i nije to​lik​ o
obič​na, »Ma samo... Sva​šta mi se mota po glav​ i.«
Pop​ is. Prošl​ o je ne​ko​lik​ o tjed​ a​na otk​ ak​ o je sast​ av​ il​ a po​pis, i još uvi​jek se niš​ ta nije do-​
god​ i​lo. Ipak, za​bri​nu​tost nije po​puš​ ta​la.
»Ant​ o​ine? Glad​ ov​ a​nje? Smrz​ av​ a​nje?« Rach​ el se nas​ mij​ e​ši​la. »Koja te je od tih trič​ a​ri​ja
op​sje​da​la ovog​ a tjedn​ a?«
Za​zvo​ne škol​ska zvon​ a.
»Po​žur​ i, mama, kasn​ i​mo«, rek​la je Sop​hie zgrab​ ivš​ i joj ruku i povl​ ač​ e​ći je nap​ rij​ ed.
Via​ n​ne je pus​til​ a da je vodi ka​me​nim stub​ a​ma. Ona, Sop​hie i Sa​rah ušle su u Vi​an-​
nei​ nu učio​ nic​ u, koja je već bila puna učen​ i​ka.
»Kasn​ i​te, ma​dam​ e Mau​ ri​ac«, s osmi​je​hom je rek​ ao Gil​les. »To vam je jed​na loša oso​-
bi​na.«
Svi su pras​nu​li u smi​jeh.
Via​ n​ne je svuk​la kap​ ut i objes​ i​la ga. »Vrlo su duh​ ov​ it, Gil​les, kao i običn​ o. Da vid​ i-​
mo hoć​ eš li se smij​ a​ti i na​kon test​ a iz pra​vo​pi​sa.« Sada su, pak, svi stal​ i gun​đat​ i, a Vi​an-​
ne nije mog​ la zat​ om​ it​ i osmij​ eh vid​ jev​ši nji​ho​va snuž​ de​na lica. Svi su iz​gle​da​li sil​no ma​-

100