Kristin-Hannah-slavujeva-pesna

Vi​ann​ e je skre​nul​ a za po​s​ljed​nji por​ u​šen​ i ugao i pred sob​ om ugled​ a​la grad​ski trg.
Mr​tvo ti​je​lo, sve​zan​ o i od​ba​čen​ o u fon​tan​ i. Krv je zac​ r​ven​ jel​ a vodu što mu se vr​tlo​ži​la
oko gležn​ je​va. Glav​ a mu je bila zab​ a​čen​ a unat​ rag, pa se či​nil​ o kao da se od​ma​ra, opu​šte​-
ne čel​ just​ i, otvor​ e​nih očij​ u, obn​ ev​ id​ io. Rupe od met​ ak​ a iz​grizl​ es​ u mu prsa, is​ki​davš​ i mu
džemp​ er; krv je za​tam​nil​ a nje​go​ve grud​ i i no​gav​ i​ce.

Njez​ in otac.

* * *

Isa​ b​ ell​ e je noć prov​ e​la sklupč​ an​ a u tom vlažn​ om, cr​nom kut​ku svoj​ e tam​ni​ce. Užas oče-​
ve pog​ i​bi​je vr​tio joj se u glav​ i, iz​no​va i izn​ ov​ a.

I nju će uskor​ o ubi​ti. U to nije nim​ al​ o sumn​ jal​ a.
Kako su sati prol​ az​ il​ i – vrij​ e​me je mje​ril​ a udi​saj​ im​ a i iz​dis​ a​ji​ma, otk​ uc​ a​ji​ma srca –
sroč​ il​ a je za​miš​ljen​ o oproš​ tajn​ o pis​ mo svo​me ocu, Gaëton​ u, Vi​an​ne. Us​pom​ en​ e je ni​zal​ a
u reč​ en​ i​ce koje je pam​til​ a, ili ba​rem po​ku​ša​va​la, ali svak​ a je za​vr​ša​va​la ri​ječ​ i​ma »žao mi
je«. Kad su po nju doš​li voj​nic​ i, zveck​ a​ju​ći žel​ jez​nim ključ​ ev​ i​ma u sta​rins​ koj klju​ča​ni​ci,
a cr​vi​ma nag​ riz​ e​na vra​ta za​šk​ ri​pal​ a na ne​ravn​ om podu, pož​ e​lje​la je vri​šta​ti i bun​ it​ i se,
pov​ ik​ a​ti »Ne!«, ali nije mog​ la pro​na​ći glas​ a.
Po​vuk​li su je na noge. Žena građ​ e​na po​put ten​ka ba​cil​ a je na nju cip​ e​le i ča​rap​ e i ne-​
što rek​la na njem​ ač​kom. Oči​to nije go​vor​ i​la fran​cu​ski.
Vra​til​ a je Isa​ ​bell​ e dok​ um​ en​te na ime Jul​ i​et​te Gerv​ a​ise. Sada su bili umrl​ jan​ i i zgu​žva​-
ni.
Ci​pel​ e su joj bile pre​ti​jesn​ e, nožn​ i pr​sti su joj se gr​či​li, ali Is​a​bell​ e je na nji​ma bila za-​
hval​na. Žena ju je izv​ uk​la iz ćel​ ij​ e pa po​ve​la uz strm​ e kam​ en​ e stub​ e, izv​ ev​ši je iz zgra​de
na trg oba​sjan jar​kim sun​cem. Ne​kol​ ik​ o je vojn​ ik​ a sta​ja​lo uz zgra​du pre​ko puta, puš​ ak​ a
pre​ba​čen​ ih pre​ko leđa. Ugled​ al​ a je oče​vo izr​ e​šet​ an​ o ti​je​lo u fon​ta​ni i vris​nul​ a.
Svi na trgu su po​dig​nu​li po​gled. Vojn​ ic​ i su se na​smi​ja​li, po​ka​zu​juć​ i na nju.
»Umukn​ i«, pro​sikt​ al​ a je Nje​mi​ca.
Isa​ b​ el​le je ka​nil​ a ne​što reći kad je ugled​ a​la Vi​an​ne kako joj pri​laz​ i.
Ses​tra se kret​ al​ a trap​ a​vo, kao da nije imal​ a nadz​ or nad vlas​tit​ im ti​je​lom. Na sebi je
ima​la po​ha​ba​nu hal​ ji​nu koja je nek​ oć,Isa​ ​bell​ e se sjet​ il​ a, bila lij​ e​pa. Njez​ in​ a crv​ enk​ ast​ o-
zlatn​ a kosa bila je tan​ka i bez sjaj​ a, zat​ akn​ ut​ a iza ušij​ u. Lice joj je bilo is​pij​ en​ o, koš​ča​to.
»Došl​ a sam ti pom​ oć​ i«, tiho je rek​la Via​ n​ne.
Isa​ ​bel​le bi bila naj​rad​ ij​ e za​pla​kal​ a. Više od iče​ga na svi​jet​ u že​ljel​ a je poh​ rl​ it​ i prem​ a
svo​joj star​ i​joj sest​ ri, past​ i na kol​ je​na i prek​li​njat​ i za oprost, a onda je za​hvaln​ o za​gr​li​ti.
Reći joj »žao mi je« i »vo​lim te« i sve one ri​ječ​ i izm​ eđ​ u. Ali nije mog​ la.
Sku​pi​la je hrab​ rost da pov​ ri​je​di Vi​an​ne. »I on je«, rekl​ a je, glav​ om po​kaz​ avš​ i pre​ma
ocu. »Odl​ a​zi. Mol​ im te. Za​bo​rav​ i me.«
Njem​ i​ca je pov​ uk​la Isa​ b​ el​le na​pri​jed. Nas​tav​ i​la je po​sr​ćuć​ i, stop​ a​la su joj vri​štal​ a od
bola, i nije si dop​ us​til​ a da se os​vr​ne. Misl​ i​la je da ide pred stre​ljač​ki odred, ali prošl​ a je

301

por​ ed oče​va mlit​ av​ og tij​ el​ a pa da​lje od trga, u spor​ ed​nu uli​cu gdje ju je če​kao ka​mio​ n.
Žena je ugur​ al​ a Isa​ b​ ell​ e u straž​nji dio kam​ i​ona. Ot​puz​ a​la je u kut i čuč​nul​ a, sama.

Ce​ra​da se odm​ ot​ a​la, obav​ iv​ši je ta​mom. Kad je mo​tor za​bruj​ ao, nas​lon​ il​ a je bra​du na
tvrd​ o udub​ljen​ je među kvr​gav​ im ko​ljen​ i​ma i sklo​pil​ a oči.

Kad se prob​ ud​ i​la, sve je bilo mir​no. Kam​ i​on se pres​tao kre​tat​ i. Neg​dje je vrisn​ ul​ a zvi​-
ždaljk​ a.

Ce​rad​ a se raz​makn​ ul​ a u stra​nu i svjed​ ost je prep​ lav​ i​la straž​nji dio ka​mi​ona, tol​ i​ko jar-​
ka da Is​ab​ el​le nije mog​ la vid​ jet​ i niš​ ta doli si​lu​etu mu​škar​ca koji joj pril​ az​ i i urla: »Sc​h​-
nell, sch​ n​ ell!«

Izv​ u​če​na je iz kam​ i​ona i bač​ e​na na kam​ en​ i ploč​nik po​put vreć​ e smeć​ a. Tamo su bila
čet​ i​ri prazn​ a stočn​ a va​go​na po​re​da​na duž per​ on​ a. Prva tri bila su zat​ vor​ en​ a. Če​tv​ r​ti je
bio otvo​ren – i pre​krc​ an žen​ am​ a i djec​ om. Buka je bila zag​ luš​na – zap​ om​ a​gan​ je, plač, la-​
vež pasa, url​ an​ je vojn​ ik​ a, vris​ci zvi​ždalj​ki, piš​ ta​nje lok​ om​ o​ti​ve.

Nac​ ist je uvu​kao Is​a​bell​ e među mnošt​ vo, gu​ra​juć​ i je na​prij​ ed sva​ki put kad bi zast​ al​ a,
sve dok se zad​nji vag​ on nije po​jav​ io pred njez​ in​ im oči​ma.

Po​dig​nuo ju je i ubac​ io unu​tra; sap​ lel​ a se i umal​ o da nije pala. Samo su je dru​ga ti​jel​ a
zad​ r​žal​ a na no​ga​ma. Još ih je ula​zil​ o, po​srć​ uć​ i, pla​čuć​ i, stež​ u​ći ruke svo​je dje​ce, pok​ u​ša-​
va​juć​ i pro​nać​ i pros​tor među tij​ e​li​ma na koji bi mog​ li sta​ti.

Že​ljezn​ e reš​ etk​ e bile su na pro​zor​ i​ma. U kutu je Isa​ ​bel​le opa​zi​la jed​nu ba​čvu.
Nji​hov nužn​ ik.
Ko​fer​ i su bili nat​ rp​ an​ i u kutu, na ba​lam​ a sje​na.
Klip​šu​ći na stop​ al​ im​ a koja su go​rjel​ a sva​kim ko​ra​kom, Isa​ b​ ell​ e se prog​ ur​ a​la kroz go​-
mi​lu ucvil​ jen​ ih, uplak​ a​nih žena i dje​ce koja su vriš​ tal​ a, u straž​nji dio vag​ on​ a. Tada ugle​-
da ženu kako sto​ji sama u kutu, ruku pr​kosn​ o prek​ riž​ en​ ih na grud​ im​ a, njez​ in​ a gus​ta si-​
je​da kosa bila je pre​kri​ven​ a crn​ om ma​ram​ om.
Na​bor​ a​no lice ma​da​me Ba​bin​ e​au ra​zvuč​ e se u osmij​ eh, otk​ riv​ši po​žu​tje​le zube. Isa​ ​-
bell​ e je to​li​ko lakn​ ul​ o kad je ugled​ a​la svo​ju pri​ja​te​lji​cu da umal​ o nije brizn​ u​la u plač.
»Ma​dam​ e Bab​ in​ e​au«, šapn​ u​la je, čvr​sto zag​ rl​ iv​ši prij​ a​tel​ ji​cu.
»Misl​ im da je vrij​ em​ e da me poč​neš zva​ti Mich​ e​li​ne«, rek​la je. Bila je odje​ve​na u mu​-
ške hlač​ e, koje su joj bile pred​ ug​ e, i ko​šu​lju od fla​ne​la. Do​takn​ ul​ a je Is​a​bell​ in​ o nat​ u​če-​
no, kr​va​vo lice. »Što su ti to učin​ i​li?«
»Ono naj​gor​ e«, odv​ rat​ i​la je, tru​de​ći se zvuč​ a​ti kao ona sta​ra.
»Ne bih rek​la«, Mic​he​li​ne je pust​ il​ a da ri​ječ​ i sjed​nu na svoj​ e mjest​ o, a po​tom po​ka​za​-
la glav​ om na kan​tu por​ ed svoj​ ih nogu. Bila je puna siv​kas​te vode koja se pre​li​je​va​la pre-​
ko ruba dok je dr​ven​ i pod vag​ o​na po​drht​ a​vao pod tol​ i​kim ti​je​lim​ a. Sloml​ je​na dr​ven​ a
kut​ lač​ a bila je za​tak​nu​ta za rub. »Pij. Dok je još ima«, rekl​ a je.
Is​ab​ el​le je zag​ ra​bi​la smrdl​ ji​vu vodu. Zag​ rc​nuvš​ i se kad ju je oku​si​la, pris​ il​ il​ a se pro​gu​-
tat​ i. Us​ta​la je, pru​žil​ a punu ku​tlač​ u Mic​hel​ in​ e, koja ju je isk​ ap​ i​la i obri​sal​ a mok​ re usne

302

ruk​ a​vom.
»Ovo će biti gadn​ o«, rek​la je Mich​ el​ in​ e.
»Žao mi je što sam te uva​li​la u ovo«, rekl​ a je Is​a​bell​ e.
»Nisi me ni u što ti uva​li​la, Ju​li​et​te«, rek​la je Mic​he​li​ne. »Že​ljel​ a sam biti dio toga.«
Zviž​ daljk​ a se pon​ ov​no ogla​sil​ a i vrat​ a va​gon​ a su se zat​ vo​ri​la. Zas​ un​ i su kliz​nul​ i na

svoj​ e mjest​ o, zak​ ljuč​ av​ši ih unut​ ra, i vla​kje nag​ lo kre​nuo. Ljud​ i su pa​dal​ i na pod, jedn​ i
po dru​gim​ a. Bebe su vris​ kal​ e, dje​ca pla​kal​ a. Netk​ o je mo​krio u kan​tu i vonj uri​na nad​ja​-
čao je onaj zno​ja i strah​ a.

Mich​ e​li​ne ob​grl​ i Is​ab​ el​le i dvij​ e žene se pop​nu na balu sje​na pa sjedn​ u.
»Ja sam Is​ab​ el​le Ros​ sign​ ol«, tiho je rek​la, čuvš​ i kako njez​ i​no ime guta tama. Ako će
umri​je​ti u ovo​me vlak​ u, že​lje​la je da netk​ o zna tko je.
Mich​ e​li​ne uz​dahn​ e. »Ti si Ju​lie​ nov​ a i Mad​ el​ e​inei​ na kći.«
»Jesi li to znal​ a ot​po​čet​ka?«
»Oui. Imaš majč​ in​ e oči i očev​ u nar​ av.«
»Pog​ ub​ljen je«, rek​la je. »Prizn​ ao je da je on Slav​ uj.«
Mic​he​li​ne joj uzme ruku. »Na​ravn​ o da jest. Jedn​ om, kad i sama bu​deš majk​ a, raz​ u-​
mjet ćeš. Sjeć​ am se kako sam uvij​ ek misl​ il​ a da tvoj​ i rod​ it​ el​ ji nisu do​bar par – Ju​lie​ n, po-​
vuč​ en​ i int​ e​lekt​ ua​ lac i tvoj​ a ves​ el​ a, ži​vah​na maj​ka. Misl​ i​la sam da nem​ aj​ u niš​ ta za​jedn​ ič-​
kog​ a, ali sada znam da je ljub​ av čest​ o tak​va. Bio je rat, znaš; slom​ io ga je po​put ci​gar​ et​ e.
Nep​ op​ ravl​ ji​vo. Pok​ uš​ al​ a ga je spa​sit​ i. Svim sil​ am​ a.«
»Kad je umrl​ a...«
»Oui. Umjest​ o da se pri​ber​ e, poč​ eo je piti i time samo po​gor​šao svo​je sta​nje, ali mu​-
škar​ ac kak​ av je post​ ao nije onaj ka​kav je nek​ oć bio«, rek​la je Mich​ e​lin​ e. »Neke pri​če ne​-
maj​ u sret​ an kraj. Čak ni one ljub​ avn​ e. Mo​žda pog​ o​tov​ o one ljub​ avn​ e.«
Sati su se spor​ o kot​ rl​ ja​li. Čes​to bi se vlak zau​ st​ a​vio, kako bi se ukrc​ al​ o još žena i dje​-
ce, ili kako bi iz​bje​gli bom​bard​ ir​ an​ je. Žene su nai​ zm​ jen​ce sje​dil​ e i staj​ a​le, sva​ka pom​ a​žu​-
ći drug​ oj kako su zna​le i umjel​ e. Voda je brzo nes​tal​ a, a bač​ va s mok​ ra​ćom se prep​ u​nil​ a,
pre​lij​ ev​ a​juć​ i se. Kad​god bi se vlak zau​ s​ta​vio, Is​ab​ ell​ e bi poj​ ur​ il​ a pre​ma sti​jen​kam​ a vag​ o-​
na, vi​reć​ i kroz proc​ je​pe, pok​ u​ša​va​juć​ i dok​ uč​ it​ i gdje se nal​ az​ e, ali sve što bi vid​ je​la bili su
vojn​ i​ci i psi i bič​ e​vi... i žene koje su tje​ra​ne u va​go​ne pop​ ut stok​ e. Žene su is​pis​ i​va​le svo-​
ja imen​ a na kom​ a​dić​ im​ a pa​pi​ra ili tkan​ i​ne i prot​ u​ral​ e ih kroz pu​ko​ti​ne, nad​ a​ju​ći se, uza-​
lud, da će ost​ a​ti upam​ćen​ e.
Drug​ og​ a dana svi su bili isc​ rp​ljen​ i i izg​ lad​njel​ i, i tol​ i​ko žed​ni da su utihn​ u​li, ču​va​juć​ i
plju​vačk​ u. Vruć​ i​na i smrad u va​go​nu bili su nep​ od​nošl​ jiv​ i.
Poč​ni se pla​ši​ti.
Nije li to ono što joj je Gaëton jed​nom kaz​ ao? Re​kao je da je to upoz​ o​ren​ je iz​rek​la
Vi​an​ne one noći u štagl​ ju.
Tada to Is​ab​ el​le nije u pot​pun​ os​ti shva​ti​la. Sada jest. Mis​lil​ a je da je ne​uni​štiv​ a.

303

Ali što bi uči​nil​ a druk​či​je?
»Ni​šta«, šapn​ ul​ a je u mrak​ u.
Sve bi pon​ ov​ i​la.
Ovo nije bio kraj. Mo​ral​ a je to upamt​ it​ i. Sva​ki novi dan bio je pri​lik​ a za spas. Nije
smje​la odus​tat​ i. Ne smij​ e ni​kad odust​ a​ti.

* * *

Vlak se za​us​tav​ io. Isa​ b​ ell​ e je sjel​ a, mutn​ a pog​ led​ a, ti​jel​ a boln​ a od udar​ a​ca. Čula je gru​be
glas​ o​ve, pse kako laju. Zviž​ daljk​ u.

»Pro​bu​di se, Mic​he​lin​ e«, rekl​ a je Is​ab​ ell​ e, njež​no gur​nuv​ši ženu po​red sebe.
Mich​ el​ i​ne se na​glo usp​ ra​vi.
Se​dam​de​set dru​gih u va​go​nu – žene i dje​ca – poč​nu se po​la​ko bud​ i​ti, ošam​ uć​ e​ni od
pu​tov​ a​nja. Oni koji su sje​dil​ i, ust​ a​li su. Žene su se nag​ ons​ ki zbil​ e jedn​ a uz drug​ u.
Is​ab​ ell​ e se trg​nu​la od bola kad se osov​ i​la na iz​ra​njav​ an​ a sto​pa​la u pret​ ij​ es​nim ci​pel​ a-​
ma. Prih​ va​til​ a je Mich​ el​ i​nei​ nu hlad​nu ruku.
Ogromn​ a vra​ta va​go​na uz tut​njav​ u se otvo​re. Sunc​ e se raz​lij​ e unu​tra, sve ih zasl​ ij​ e​-
piv​ši. Isa​ ​bell​ e je vi​dje​la čas​ni​ke SS-a, odje​ven​ e u crno, pse koji su re​ža​li i la​jal​ i. Izv​ i​ki​va​li
su nar​ edb​ e že​na​ma i dje​ci, ne​ra​zum​ljiv​ e rij​ eč​ i oči​ta zna​če​nja. Sil​ a​zi, dol​ a​zi ova​mo i sta​ni
u red.
Žene su pom​ ag​ al​ e jed​na dru​goj sići s vla​ka. Isa​ ​bell​ e se drž​ a​la za Mic​hel​ i​nei​ nu ruku i
siš​la na per​ on.
Pen​drek je snažn​ o udar​ i po glav​ i i ona po​srn​ e i padn​ e na kol​ jen​ a.
»Ust​ a​ni«, rek​la je neka žena. »Mor​ aš.«
Is​ab​ el​le pus​ti da joj pom​ og​nu. Omam​ljen​ a, nasl​ o​ni se na ženu. S dru​ge stran​ e joj pri-​
de Mic​he​lin​ e, ob​grl​ i je oko stru​ka i us​prav​ i.
S njez​ i​ne lij​ e​ve stran​ e zra​kom fi​juk​ne bič, sik​ću​ći, i ras​ i​je​če ruž​ i​čas​to meso že​nin​ a
obra​za. Ona vris​ne, uhvat​ ivš​ i se za ras​ kid​ a​nu kožu. Krv joj je lipt​ a​la kroz prs​ te, ali nast​ a-​
vi​la je dal​ je.
Žene su stal​ e u re​dov​ e i poč​ el​ e stup​ a​ti prem​ a otvor​ en​ im vra​tim​ a okruž​ e​ni​ma bod​lji​-
kav​ om žic​ om. Nad njim​ a se nad​ vio kont​ rol​ni to​ranj.
S drug​ e stra​ne vrat​ a Isa​ ​bell​ e je vid​ jel​ a sto​tin​ e – ti​suć​ e – žena, koje su se pop​ ut avet​ i
kre​ta​le na​drea​ l​nim si​vi​lom, ti​je​la iz​mr​cvar​ e​nih, očij​ u upa​lih i mr​tvih na si​vim li​cim​ a,
gla​va obri​jan​ ih. No​si​le su vreć​ ast​ e, prl​ ja​ve hal​ jin​ e na pru​ge; neke su bile bo​son​ o​ge. Samo
žene i dje​ca. Nije bilo mu​škar​ ac​ a.
Iza vra​ta i is​pod kon​trol​nog tor​nja, vi​dje​la je niz bar​ ak​ a.
Trup​ lo žene je pred nji​ma lež​ al​ o u bla​tu, i Isa​ ​bell​ e je pre​kor​ a​či​la prek​ o leša, tol​ i​ko
otup​ jel​ a da nije mo​gla mis​lit​ i ni na što osim na to da mora nast​ a​vit​ i da​lje. Po​s​ljed​nju
ženu koja je zas​tal​ a uda​ril​ i su to​li​kom sna​gom da se više nije po​dig​nul​ a.
Vojn​ ic​ i su ču​pal​ i kof​ er​ e iz njih​ ov​ ih ruku, tr​gal​ i im ogrl​ i​ce, na​uš​nic​ e i vjen​čan​ o pr​ste​-

304

nje. Kad su im otel​ i sve što je bilo iole vrij​ edn​ o, odvel​ i su ih pros​tor​ i​ju gdje su sta​jal​ e u
go​mi​li, znoj​ e​ći se od vru​ći​ne, oša​mu​ćen​ e žeđ​ om. Jed​na je žena zgra​bi​la Isa​ b​ ell​ in​ u ruku i
po​vukl​ a je us​tran​ u. Pri​je nego što se mo​gla sna​ći, svukl​ i su je do gola – kao i sve ost​ a​le.
Gru​be ruke greb​ le su joj kožu prl​ jav​ im nok​tim​ a. Obrij​ a​li su je cij​ el​ u – pod ruk​ a​ma, gla-​
vu, spo​lov​ il​ o – tak​vom žest​ i​nom da je pro​krv​ ar​ i​la.

»Scb​ ​nell!«
Is​ab​ ell​ e je sta​jal​ a s dru​gim obrij​ an​ im, smrzn​ ut​ im, go​lim že​nam​ a, noge su je bo​ljel​ e, u
gla​vi joj je odz​ va​nja​lo od udar​ca. Onda su ih po​novn​ o nat​ jer​ a​li u pok​ ret; pop​ ut sto​ke
go​ni​li prem​ a dru​gom objek​tu.
Naje​ dn​ om se sjet​ il​ a prič​ a koje je čula u ured​ u MI9 i na BBC-ju. Prič​ a o Žid​ o​vim​ a
koji su ugu​še​ni u plin​skim kom​ o​ram​ a u kon​cent​ ra​cijs​ kim log​ o​ri​ma.
Svlad​ a je osjeć​ aj nem​ oćn​ e pan​ ik​ e kad su je za​jed​no s os​tal​ im​ a ugu​ral​ i u pros​to​ri​ju na
čij​ em je strop​ u bilo mnoš​tvo glav​ a tuš​ ev​ a.
Isa​ b​ el​le je sta​jal​ a isp​ od jed​ne mlaz​nic​ e, gola, drh​te​ći. Nad buk​ om stra​ža​ra i log​ o​raš​ ic​ a
i pasa, čula je klep​ et​ a​nje sta​rog ven​til​ ac​ ij​skog sust​ av​ a. Ne​što je na​dol​ a​zil​ o, klok​ o​ćuć​ i u
ci​je​vim​ a.
To je bilo to.
Vra​ta objekt​ a uz tres​ ak se zat​ vor​ e.
Le​den​ a voda prov​ al​ il​ a je iz tuš​ e​va, šo​kir​ av​ši Is​ab​ el​le, sled​ iv​ši je do kos​ti. Ubr​zo je sve
bilo go​to​vo i pon​ ov​no su ih ist​ jer​ a​li. Tre​su​ći se, drht​ a​vim ruk​ a​ma bezu​ s​pješ​no po​ku​ša-​
va​juć​ i prek​ ri​ti svoj​ u gol​ o​ti​nju, kret​ al​ a se na​pri​jed, po​sr​ću​ći među dru​gim že​na​ma. Jedn​ u
po jed​nu praš​ i​li su sred​stvom prot​ iv uši. Za​tim joj je netk​ o dao bez​ob​ ličn​ u ha​lji​nu na
pru​ge, pr​ljav par muš​ kih gaća i dvij​ e li​je​ve cip​ el​ e bez ve​zic​ a.
Sti​skal​ a je svoj​ u novu odjeć​ u na pr​sim​ a kad su je ugur​ al​ i u objekt nal​ ik štag​lju, s dr​-
ven​ im krev​ et​ i​ma nas​lag​ an​ im u vis​ in​ u. Us​pe​la se na je​dan i le​gla tamo za​jed​no s dev​ et
žena. Usp​ o​re​nim se pok​ ret​ i​ma odje​nul​ a pa leg​ la na leđa, zur​ eć​ i u dr​ven​ o podn​ ožj​ e kre-​
vet​ a izn​ ad nje​zi​nog​ a. »Mich​ el​ in​ e?« šap​nul​ a je.
»Ovd​ je sam, Isa​ ​bel​le«, čula je odoz​go glas svoj​ e prij​ a​te​lji​ce.
Is​ab​ el​le je bila preu​ mor​na da bilo što od​go​vo​ri. Čula je udarc​ e kožn​ a​tog re​me​nja, fi​-
ju​ke bič​ ev​ a, kri​ko​ve žena koje su se presp​ o​ro kre​ta​le.
»Do​bro doš​la u Ra​ven​s​brück«, rek​la je žena por​ ed nje. Is​ab​ el​le je osjet​ i​la njez​ in kuk
na svoj​ oj nozi. Bila je pop​ ut kost​ u​ra.
Sklop​ il​ a je oči, nast​ oj​ eć​ i blo​kir​ at​ i zvu​ko​ve, mi​ri​se, strah i bol.
Ost​ a​ni živa, po​misl​ i​la je.
Ost​ an​ i. Živa.

305

306

Trideset pet

Kolov​ oz.

Vi​ann​ e je di​sal​ a što je tiše mog​ la. U vruć​ oj, za​gušl​ jiv​ oj tami ove sobe na gorn​ jem
katu – njez​ in​ e spav​ ać​ e sobe, one koju je di​jel​ i​la s Ant​ oi​ ne​om – sva​ki je zvuk bio na​gla​-
šen. Čula je opru​ge krev​ et​ a kako cvi​le kad se Von Rich​ t​ er pre​val​ io na dru​gi bok. Gle​da​la
ga je kako diše, sva​ki put se za​grc​nuvš​ i od gađ​ e​nja. Kad je po​čeo hr​kat​ i, pom​ akn​ ul​ a se
mal​čic​ e u stra​nu i pod​ ign​ ul​ a vlaž​ne plaht​ e sa svo​ga na​gog ti​jel​ a.

U pos​ ​ljedn​ jih ne​kol​ ik​ o mje​se​ci Via​ nn​ e je spoz​nal​ a pat​nju, sram i pon​ iž​ en​ je. Spoz​nal​ a
je što znač​ i i prež​ ivl​ ja​van​ je – kako se pril​ a​god​ it​ i Von Ric​h​te​rov​ im prom​ jen​ a​ma rasp​ ol​ o​-
že​nja, kad se dr​ža​ti po​dal​ je i kad biti tiha. Po​nek​ ad, ako bi učin​ i​la sve kako va​lja, je​dva
da bi je uočio. Je​di​no kad bi imao loš dan, kad bi do​šao kući već lju​tit, bila bi u ne​vol​ ji.
Kao, pri​mjer​ ic​ e, sin​ oć.

Doš​ ao je je​zi​vo ras​pol​ o​žen, mum​lja​ju​ći ne​što o bor​ba​ma u Par​ i​zu. Ma​ki​ji su se po​če​li
bo​rit​ i na uli​ca​ma. Via​ nn​ e je odm​ ah znal​ a što želi te noći.

Na​ni​jet​ i joj bol.
Brže-bol​ je je is​tje​ral​ a dje​cu iz sobe, sprem​ i​la ih u krev​ et u sobi u priz​ em​lju. Zat​ im je
otišl​ a gore.
I to je, vjer​ oj​ at​no, bilo ono naj​go​re; to što ju je nat​ jer​ ao da mu sama dol​ az​ i, i dol​ a​zil​ a
je. Svukl​ a je odjeć​ u kako je ne bi str​gao.
Sada, dok se odij​ ev​ al​ a, za​mij​ et​ i​la je ko​li​ko ju je zab​ ol​ jel​ o kad je po​dign​ u​la ruku. Zas​-
ta​la je pred za​mrač​ e​nim proz​ or​ om. S dru​ge stran​ e pros​ti​ra​la su se po​lja raz​ o​re​na bomb​ a​-
ma; stab​ la slom​ljen​ a na​po​la, mno​ga još zad​ iml​ je​na, po​loml​ je​na vra​ta i dimn​ jac​ i. Apok​ a​-
lipt​ ič​ an kraj​ o​lik. Uzl​ e​ti​šte je bilo hrpa kam​ e​nja i drva, na sve stra​ne obo​ren​ i avi​oni i spa-​
ljen​ i ka​mi​oni. Otk​ a​ko je gen​ e​ral De Ga​ul​le preu​ zeo vods​ tvo nad vojs​ kom Slo​bodn​ e
Fran​cus​ ke, a Sa​vezn​ i​ci se isk​ rc​ al​ i u Nor​mand​ ij​ i, bom​bard​ ir​ an​ je Europ​ e pos​ta​lo je sva​-
kodn​ evn​ o.
Je li Ant​ o​ine još tamo neg​dje? U lo​gor​ u, viri kroz pu​kot​ in​ u u zidu bar​ a​ke ili kroz za-​
kov​ an proz​ or, gle​da​ju​ći mje​sec koji je ne​koć oba​sja​vao ovu kuću punu lju​ba​vi? A Isa​ b​ el​-
le? Nije je bilo tek dva mje​sec​ a, no čin​ i​lo se kao da je proš​ ao ci​je​li je​dan živ​ ot. Vi​ann​ e se
nep​ rest​ an​ o brin​ ul​ a, ali nije joj pre​ost​ al​ o ni​šta osim bri​ge; mo​ra​la je to tr​pjet​ i.
Dol​ je je upal​ il​ a svi​je​ću. Struj​ a je već odavn​ a bila is​ključ​ e​na. U to​alet​ u je spus​ti​la svi​-
je​ću po​red umiv​ ao​ nik​ a i zag​ led​ al​ a se u svoj odraz u oval​nom zrc​ al​ u. Čak i pod plam​ e-​

307

nom svij​ eć​ e izg​ le​dal​ a je bli​je​do i is​pi​jen​ o. Njez​ i​na cr​venk​ as​to-zlatn​ a kosa izg​ ub​ il​ a je sav
sjaj, mlit​ a​vo vi​seć​ i na obra​zim​ a. Tij​ e​kom ovih god​ in​ a oskud​ i​ce nje​zin nos kao da se pro-​
dul​ jio, a ja​god​ i​ce is​ko​či​le. Na čelu je imal​ a mo​dric​ u. Usko​ro, zna​la je, po​tam​nit će. Nije
mo​ral​ a ni po​gled​ a​ti da bi zna​la kako joj se na nad​lakt​ ic​ i vide trag​ ov​ i pr​stij​ u, a na li​je​voj
doj​ci ruž​na mod​ ri​ca.

Post​ a​jao je sve zlo​kobn​ ij​ i. Sve lju​ći. Sav​ ez​nič​ke snag​ e u juž​noj su Fran​cu​skoj po​če​le
os​lob​ ađ​ at​ i gra​dov​ e. Ni​jem​ci su gu​bil​ i rat, a Von Ric​h​ter kao da je že​lio da Via​ n​ne za sve
to pla​ti.

Svukl​ a se i opra​la u mlak​ oj vodi. Tr​ljal​ a se sve dok joj koža nije poc​ r​ve​ni​la, no i da​lje
se nije osje​ćal​ a čist​ om. Nik​ ad se nije osje​ćal​ a čist​ om.

Kad to više nije mo​gla iz​dr​žat​ i, obris​ al​ a se i po​novn​ o odje​nul​ a u spav​ ać​ ic​ u, prek​ o nje
pre​ba​civš​ i kućn​ i ha​ljet​ ak. Zav​ ez​ avš​ i ga u struk​ u, na​pust​ il​ a je ku​pa​onic​ u sa svij​ eć​ om u
ruci.

Soph​ ie je bila u dnevn​ oj sobi, če​ka​juć​ i. Sjed​ i​la je na zadn​ jem dob​ rom ko​mad​ u na-​
mje​šta​ja u sobi – di​van​ u – pri​vuk​ avš​ i kol​ je​na i obg​ r​livš​ i ih ruk​ a​ma. Sav dru​gi na​mje​štaj
bio je odu​zet ili spal​ jen.

»Za​što si ova​ko kas​no bud​na?«
»I ja bih to tebe mog​ la pi​ta​ti. Ali za​pra​vo ni ne mo​ram, zar ne?«
Via​ n​ne za​teg​ne po​jas na hal​ jet​ku. Bio je to ner​voz​ an po​kret, samo kako bi ne​čim za-​
pos​lil​ a ruke. »Ide​mo u kre​vet.«
Soph​ ie je pog​ led​ a. Još malo pa će na​vr​šit​ i čet​ r​na​es​tu, a crte lica post​ a​le su joj go​to​vo
kao u zrel​ e žene. Oči su joj bile crne na bli​jed​ oj koži. Tre​pa​vi​ce gust​ e i duge. Loša is​hra​-
na sta​njil​ a joj je kosu, ali još je uvij​ ek pad​ al​ a u uvojc​ im​ a. Nap​ u​ći​la je svoj​ e pune usn​ ic​ e.
»Stvar​no, mama. Do​kad ćemo se pret​ va​rat​ i?« Tuga – i bij​ es – u njez​ i​nim pre​li​je​pim oči-​
ma sla​mal​ i su joj srce. Vi​an​ne oči​gled​no nije us​pjel​ a niš​ ta sa​krit​ i pred ovim dje​te​tom
koje je u ratu iz​gub​ i​lo svo​je dje​tinjs​ tvo.
Što je jedn​ a majk​ a mog​ la reći svoj​ oj go​tov​ o odrasl​ oj kćer​ i o ruž​no​ći ovog​ a svij​ e​ta?
Kako je mo​gla biti is​kre​na? Kako je mog​ la oček​ i​va​ti da je kći ne osuđ​ uj​ e? Ili bar​ em ma​-
nje okrut​no nego što je Via​ n​ne osu​điv​ a​la samu sebe?
Sjel​ a je po​red Soph​ ie. Po​mis​li​la je na nji​hov nek​ a​daš​nji živ​ ot – na smij​ eh, pol​ jupc​ e,
obit​ eljs​ ke več​ er​ e, bo​žić​na jut​ ra, gu​bi​tak prv​ ih zubi, prve ri​je​či.
»Ni​sam glup​ a«, rek​la je Sop​hie.
»Nis​ am ni​kad ni mis​lil​ a da jesi. Ni u jedn​ om tre​nut​ku.« Uvuk​la je dah pa ga isp​ ust​ i​-
la. »Samo sam te že​lje​la za​štit​ i​ti.«
»Od is​ti​ne?«
»Od sve​ga.«
»Tak​vo što ne pos​toj​ i«, gor​ko je rek​la Sop​hie. »Zar to nisi dos​ ad shvat​ il​ a? Rach​ el je u
log​ or​ u. Sar​ ah je mrt​ va. Djed je mr​tav. Tan​te Isa​ ​bell​ e je...« Oči joj se na​pun​ e suz​ am​ a. »A

308

tata... Kad nam se po​sl​ jedn​ ji put ja​vio? Pri​je god​ i​nu dana? Osam mje​sec​ i? Vje​roj​ atn​ o je i
on mrt​ av.«

»Tvoj otac je živ. Kao i teta. Osje​til​ a bih da ih nema.« Po​lo​žil​ a je ruku na srce. »Zna​la
bih to ov​dje.«

»U srcu? Osje​ti​la bi to u svom srcu?«
Via​ n​ne je znal​ a da je Soph​ ie oblik​ o​van​ a ovim rat​ om, ogru​bje​la stra​hom i očaj​ em,
post​ al​ a ošt​ ri​ja, ci​ničn​ ij​ a ina​či​ca sebe, no svej​ edn​ o, bilo joj je teš​ ko kad je to ovak​ o jas​no
vi​dje​la.
»Kako mož​ eš tek tako... od​laz​ it​ i nje​mu? Vi​dim sve te mod​ ri​ce.«
»To je moj rat«, tiho je rekl​ a Vi​an​ne, po​sram​lje​na go​tov​ o više nego što je mog​ la pod-​
ni​jet​ i.
»Tant​ e Isa​ b​ ell​ e bi ga ugu​ši​la u snu.«
»Oui«, slo​žil​ a se. »Isa​ ​bell​ e je snažn​ a žena. Ja nis​ am. Ja sam samo... majk​ a koja po​ku-​
ša​va za​štit​ it​ i svoj​ u dje​cu.«
»Misl​ iš da žel​ i​mo da nas na ovak​ av nač​ in spa​šav​ aš?«
»Mla​da si«, rek​la je, ra​me​na su joj se zgur​ il​ a od po​ra​za. »Kad i sama bu​deš majk​ a...«
»Ne žel​ im biti maj​ka«, od​brus​ i​la je.
»Žao mi je što sam te ra​zo​čar​ a​la, Sop​hie.«
»Žel​ im ga ubit​ i«, rek​la je Soph​ ie nak​ on jedn​ og tre​nut​ka.
»I ja.«
»Mog​ le bi​smo mu sta​vit​ i jast​ uk prek​ o gla​ve dok spav​ a.«
»Misl​ iš da ne sa​njam o tome? Ali prev​ iš​ e je opasn​ o. Beck je već nes​tao dok je ži​vio u
ovoj kući. Kad bi se to do​god​ il​ o i s drug​ im časn​ i​kom... Nad​gled​ al​ i bi nas dan​ on​ oćn​ o, a
to nip​ oš​ to ne bis​ mo htjel​ e.«
Sop​hie mrač​no kimn​ e.
»Mogu pod​ni​jet​ i to što mi Von Ric​h​ter radi, Soph​ ie. Ne bih mo​gla podn​ ij​ e​ti da iz-​
gu​bim tebe ili Dan​ ie​ la, ili da nas razd​ vo​je. Ili da vam netk​ o na​udi.«
Sop​hie nije odv​ rat​ i​la po​gled. »Mr​zim ga.«
»I ja«, tiho je rek​la Via​ n​ne. »I ja.«

* * *

»Dan​ as je baš vru​će. Mis​lim da je sja​jan dan za pliv​ an​ je«, s osmij​ eh​ om je rek​la Vi​an​ne.
Pro​va​la odu​šev​ljen​ ja bila je tren​ u​tačn​ a i jed​no​glasn​ a.
Vi​an​ne je po​vel​ a djec​ u iz uči​oni​ce sir​ ot​ iš​ ta, drž​ e​ći ih na oku​pu dok su ho​dal​ i. Pro​la-​

zil​ i su por​ ed ure​da nad​stojn​ i​ce kad su se vra​ta otvo​ril​ a.
»Mad​ am​ e Mau​ ri​ac«, rekl​ a je majk​ a smi​ješ​ e​ći se. »Vaše malo jato čini se tol​ i​ko sretn​ o

da bi mo​glo za​pje​vat​ i.«
»Ne kad je ovak​ o vruć​ e, maj​ko.« Prov​ uk​la je ruku is​pod star​ ič​ i​ne. »Po​đit​ e s nama do

jez​ erc​ a.«

309

»Sjajn​ a ide​ja na ovak​ o div​ an ru​jan​ski dan.«
»Stan​ it​ e u vr​stu«, reče Vi​ann​ e djec​ i kad su dosp​ jel​ i do glavn​ e ces​te. Posl​ ušn​ o se por​ e​-
daj​ u i Vi​an​ne zap​ oč​ne pje​smu, a oni smjest​ a prih​ va​te, glasn​ o pje​va​juć​ i, plješ​ću​ći i ska​ku​-
ćuć​ i.
Jesu li uop​će pri​mjeć​ i​va​li bomb​ ar​dir​ a​ne građ​ ev​ i​ne kraj ko​jih su prol​ a​zi​li? Zad​ iml​ jen​ e
hrpe ru​šev​ i​na koje su nek​ oć bili ne​čij​ i do​mov​ i? Ili su raz​ ar​ an​ ja bilo tako uobič​ aj​ en dio
nji​hov​ a dje​tinjs​ tva, ne​što pos​ ve prir​ od​no?
Dan​ i​el je, kao i uvij​ ek, ost​ ao uz Vi​an​ne, drž​ e​ći je za ruku. Bio je tak​ av u po​sl​ jed​nje
vri​jem​ e, ne že​leć​ i se od nje razd​ va​ja​ti. Katk​ ad bi joj to smet​ al​ o, brin​ ul​ o je. Čak joj je i
sla​mal​ o srce. Pit​ al​ a se pos​to​ji li dio nje​ga, dub​ o​ko u srži, koji pam​ti sve što je iz​gu​bio –
majk​ u, oca, ses​tru. Brin​ u​la se da je, kad spav​ a sklupč​ an uz nju, bio Ari, nap​ u​šten​ i dje​-
čak.
Via​ nn​ e pljes​ne ruk​ a​ma. »Djec​ o, pa​zi​te kako pre​la​zit​ e ulic​ u. Soph​ ie, ti budi na čelu.«
Djec​ a oprez​no prij​ eđ​ u na drug​ u stran​ u pa udar​ e u trk, uzb​ rd​ o pre​ma ši​rok​ oj bari
koja je bila jed​no od Via​ n​ne​inih omi​lje​nih mjes​ta. Uprav​ o ju je on​dje An​to​ine prvi put
pol​ ju​bio.
Kraj jez​ erc​ a se učen​ ic​ i poč​nu svlač​ it​ i i za tili čas svi se nađu u vodi.
Po​gled​ a​la je Da​ni​ela. »Ho​ćeš li se igra​ti sa ses​trom u je​zerc​ u?«
Dan​ i​el je gric​kao do​nju us​ni​cu, gle​daj​ u​ći dje​cu kako se pr​skaj​ u u mir​noj, pla​voj vodi.
»Ne znam...«
»Ne mor​ aš pli​va​ti ako ne že​liš. Mož​ eš samo smo​čit​ i sto​pal​ a.«
Na​mr​štio se, nje​go​vi okrug​ last​ i obraz​ i na​pu​ha​li su se dok je razm​ išl​ jao. Onda joj je
pust​ io ruku i oprezn​ o kre​nuo pre​ma Soph​ ie.
»I dal​ je te ne isp​ uš​ ta iz ruku«, rek​la je majk​ a.
»More ga ružn​ i sno​vi.« Via​ n​ne je zau​ s​ti​la reći Bog zna da more i mene, kad je naje​ d​-
nom spop​ adn​ e muč​nin​ a. Pro​mu​ca​la je: »Oprost​ i​te«, pa po​jur​ i​la kroz vis​ ok​ u trav​ u do ši​-
pražj​ a, gdje se sa​vil​ a u stru​ku i pov​ rat​ i​la. U žel​ uc​ u joj nije bilo got​ ov​ o nič​ eg, ali nas​ta​vi​la
je blju​va​ti nas​ u​ho, već sa​svim isc​ rp​ljen​ a.
Osje​ti​la je maj​či​nu ruku na le​đim​ a, kako je tap​še, tje​ši.
Vi​ann​ e se us​prav​ i. Po​kuš​ al​ a se na​smij​ eš​ it​ i. »Oprost​ it​ e. Nis​ am...« Nag​ lo zam​ uk​ne. Val
is​tin​ e je zap​ljus​ne. Okre​nu​la se maj​ci. »I ju​čer uju​tro sam pov​ ra​ćal​ a.«
»O, ne, Vi​ann​ e. Beba?«
Via​ nn​ e nije znal​ a bi li se smi​ja​la ili pla​kal​ a ili ur​lal​ a na Boga. Mol​ i​la se i mol​ il​ a da se
još jedn​ o di​je​te začn​ e u nje​zi​noj utrob​ i.
Ali ne sad.
Ne nje​gov​ o.

* * *

Vi​ann​ e nije oka sklo​pil​ a već tjed​ an dana. Bila je sla​ba, umor​na i pres​travl​ je​na. A ju​tar​nje

310

muč​ni​ne biv​ a​le su sve gore.
Sada je sjed​ i​la na rubu kre​vet​ a, gled​ aj​ uć​ i do​lje u Dan​ i​ela. U dobi od pet, opet je pre​-

ras​tao pid​ ža​mu; košč​ a​ta za​pešć​ a i glež​nje​vi str​šil​ i su iz ofu​ca​nih ru​ka​va i nog​ a​vic​ a. Za
raz​li​ku od Sop​hie, nik​ ad se nije ža​lio da je glad​ an, nije se bun​ io što mora či​tat​ i uz pla-​
men svij​ eć​ e, niti je odb​ ij​ ao jes​ti onaj užas​ni sivi kruh koji su nab​ av​lja​li bon​ ov​ im​ a. Niš​ ta
dru​go nije ni pamt​ io.

»Hej, ka​pe​tan​ e Dane«, rek​la je, od​mak​nuvš​ i vlaž​nu crnu ko​vr​ču s nje​go​vih oči​ju.
Prev​ al​ io se na leđa i ši​ro​ko joj se os​mjeh​nuo, otk​ rivš​ i kako mu ne​dos​taj​ e pred​nji zub.

»Mama, san​ jao sam slatk​ iš​ e.«
Vra​ta spav​ ać​ e sobe tre​skom se otvor​ e. Po​jav​ i se Soph​ ie, zad​ i​ha​na. »Brzo, mama,
dođi.«
»O, Soph​ ie, ja...«
»Od​mah!«
»Dođi, Da​ni​ele. Iz​gle​da da je neš​ to oz​bilj​no u pi​tan​ ju.«
Ba​cio se na nju svom tež​ in​ om. Bio je pre​ve​lik da ga nosi, pa ga je čvrs​ to zag​ r​li​la, a
onda se po​vuk​la. Izv​ a​dil​ a je je​di​nu odjeć​ u koja mu je pris​ta​jal​ a – par plat​nen​ ih hlač​ a, što
ih je saš​ i​la od za​štit​ne tkan​ i​ne za bo​jan​ je koju je pro​našl​ a u štag​lju, te džem​per koji je is​-
plel​ a od drag​ oc​ jen​ e pla​ve vune. Kad se odje​nuo, uze​la ga je za ruku i pov​ el​ a u dnev​nu
sobu. Ulaz​na vra​ta su bila otvor​ e​na.
Zvon​ a su zvo​ni​la. Crk​ ​ve​na zvo​na. Uči​ni joj se kao da negd​ je svir​ a glazb​ a. Mars​ e​ljez​ a?
U uto​rak, u dev​ et uju​tro?
Soph​ ie je staj​ al​ a pod sta​blom ja​buk​ e. Kol​ o​na na​cis​ta marš​ i​ra​la je po​red kuće. Nek​ o​li​-
ko tre​nut​ ak​ a kasn​ i​je po​ja​vil​ a su se i voz​ i​la. Tenk​ o​vi i kam​ i​oni i auto​mob​ il​ i tut​njal​ i su
po​red Le Jard​ in​ a, je​dan za dru​gim, pod​ iž​ uć​ i praš​ in​ u.
Crni Cit​ ro​en par​ki​rao se uz ces​tu. Iz njeg​ a izi​ ​đe Von Rich​ t​ er i uput​ i se pre​ma njoj,
nje​go​ve čizm​ e bile su prl​ ja​ve, oči skriv​ en​ e iza crn​ ih nao​ čal​ a, us​ni​ce stis​nu​te u tan​ku, sr-​
di​tu crtu.
»Mad​ a​me Ma​uri​ac.«
»Herr Stur​m​ban​nf​ üh​ rer«
»Na​puš​ tam​ o vaš bi​jedn​ i, odur​ni grad​ ić.«
Nije pro​go​vo​ril​ a. Da jest, mo​gla bi reći neš​ to zbog čega bi izg​ u​bil​ a ži​vot.
»Rat još nije got​ ov«, re​kao je, no je li to bilo zbog nje ili zbog njeg​ a sa​mog, nije bila
si​gur​na.
Po​gled mu pol​ e​ti mimo Sop​hie i spus​ti se na Da​ni​elu.
Via​ nn​ e je staj​ a​la potp​ u​no mir​no, ravn​ o​dušn​ a izr​ az​ a na licu.
Okre​nuo se prem​ a njoj. Naj​nov​ ij​ a mo​dric​ a na njez​ in​ om vra​tu iz​mam​ i mu osmij​ eh.
»Von Ric​h​ter«, po​vik​ ao je netk​ o iz pratn​ je. »Os​ta​vi​te tu svo​ju fran​cus​ ku kurv​ u.«
»To je ono što jest​ e, znat​ e«, rek​ ao je.

311

Stis​nul​ a je usn​ i​ce da ne bi prog​ ov​ o​ri​la.
»Za​bor​ av​ it ću vas.« Nag​nuo se na​prij​ ed. »Pi​tam se mo​že​te li vi reći to isto.«
Ods​ tup​ ao je u kuću pa po​novn​ o iz​i​šao, nos​ eć​ i svoj​ u kož​nu tor​bu. Ni​jed​nom je ne
pog​ led​ av​ši, vra​tio se u auto​mob​ il. Vra​ta se za njim​ e tres​ kom za​tvor​ e.
Vi​ann​ e se uhva​ti za vratn​ ic​ e kako ne bi pala.
»Odl​ az​ e«, rek​la je Soph​ ie.
Vi​an​ne najz​ ad izg​ ub​ i tlo pod no​gam​ a. Pala je na ko​lje​na. »Otiš​ ao je.«
Soph​ ie klek​ne por​ ed majk​ e i čvr​sto je zag​ r​li.
Dan​ ie​ l je bo​so​nog pre​trč​ ao zem​lja​ni dio među nji​ma. »I ja, i ja!« vi​kao je. »Za​grl​ i
me.« Bac​ io se na njih tol​ ik​ o snaž​no da su se svi troj​ e prev​ a​lil​ i i pali na suhu trav​ u.
U tjed​ni​ma nak​ on odl​ as​ ka Nij​ em​ a​ca iz Car​riv​ e​aua do njih su nep​ rest​ a​no dop​ ir​ a​le do​-
bre vij​ es​ti o pob​ jed​ am​ a Sa​vezn​ i​ka, ali rat još uvi​jek nije za​vrš​ io. Njem​ ačk​ a se nije pre​da​-
la. Zam​ ra​če​nja više nisu bila nužn​ a, pa su proz​ or​ i opet svi​je​tli​li – bio je to neoč​ e​ki​van
dar. Svej​ edn​ o, Vi​an​ne se nije mog​ la opust​ it​ i. Iako se više nije mo​ra​la bri​nut​ i o Von Ric​-
ht​ er​ u (ni​kad nje​go​vo ime neće nag​ las iz​gov​ o​ri​ti, sve dok je živa, ali nije mo​gla pres​tat​ i
mis​li​ti na njeg​ a), bila je ops​ jed​nu​ta bri​gom zbog Is​a​bel​le i Rach​ el i Ant​ o​inea. Pi​sa​la je
An​to​ineu go​tov​ o svak​ og​ a dana i ček​ a​la u redu da poš​ al​ je pi​smo, iako je Crv​ e​ni križ pri​-
javl​ ji​vao kako poš​ ta još uvij​ ek ne pro​laz​ i. Nisu čuli ni ri​ječ od nje​ga već više od god​ i​nu
dana.
»Opet si se ushod​ a​la, mama«, rek​la je Soph​ ie. Sjed​ i​la je na di​va​nu, pril​ jubl​ jen​ a uz
Da​ni​ela, među njim​ a je bila rast​ vo​ren​ a knji​ga. Na po​lic​ i ka​min​ a bilo je ne​ko​lik​ o fot​ o​-
graf​ ij​ a koje je Via​ nn​ e don​ i​je​la iz pod​ rum​ a u štagl​ ju – jedn​ a od nek​ ol​ ik​ o sitn​ i​ca ko​jim​ a je
pok​ u​ša​la post​ i​ći da Le Jard​ in kol​ ik​ o-tol​ i​ko opet izg​ le​da kao dom.
»Mama?«
Soph​ ie​ n glas vrat​ i je u stvarn​ ost.
»Vrat​ it će se doma«, rek​la je Sop​hie. »I teta Isa​ ​bel​le.«
»Mais oui.«
»Što ćemo reći tati?« tada upi​ta Soph​ ie, a Via​ nn​ e je zna​la po pog​ led​ u u nje​zi​nim oči-​
ma da joj se ovo pi​tan​ je već neko vri​je​me mot​ a​lo gla​vom.
Vi​an​ne je po​lo​ži​la ruku na svoj još uvi​jek rav​ an tr​buh. Još uvi​jek se nije mog​ lo nazr​ i​-
je​ti da je no​seć​ a, ali Vi​an​ne je dob​ ro poz​nav​ a​la svoj​ e ti​jel​ o; u njoj je ras​tao novi ži​vot.
Na​pust​ il​ a je dnevn​ u sobu i kren​ u​la pre​ma ulaz​nim vra​tim​ a, gur​nuvš​ i ih. Bo​so​no​ga, ko​-
rak​nu​la je na nap​ uk​lu ka​men​ u stu​bu, osje​tiv​ši me​ka​nu mah​ ov​ in​ u pod sto​pal​ im​ a. Pa​ze​ći
da ne stan​ e na oš​tro kam​ e​nje, iz​išl​ a je na cest​ u i kre​nul​ a pre​ma grad​ u.
S des​ne stran​ e poj​ av​ il​ o se grob​lje. Pri​je dva mje​se​ca raz​ or​ e​no je bomb​ a​ma. Sta​ri ka​-
men​ i stećc​ i lež​ a​li su prev​ al​ je​ni, raz​bij​ e​ni na ko​mad​ i​će. Tlo je bilo razr​ ov​ an​ o, tu i tamo
zjap​ i​le su rupe; kost​ u​ri su vis​ jel​ i s gran​ a sta​bal​ a, kost​ i su kle​pe​tal​ e na po​vjet​ arc​ u.
U dal​ ji​ni je vi​dje​la mu​škar​ca kako se po​javl​ juj​ e iza za​voj​ a na cest​ i.

312

U na​dol​ a​zeć​ im go​din​ am​ a, pit​ at će se što ju je priv​ ukl​ o tamo tog jes​ e​njeg dana, baš u
to vrij​ e​me, ali znal​ a je.

Ant​ oi​ ne.
Po​če​la je tr​ča​ti, bezg​ la​vo, na svoj​ im bos​ im nog​ a​ma. Tek kad je bila got​ o​vo u njeg​ o-​
vom na​ruč​ ju, do​volj​no bli​zu da ga može dot​ akn​ ut​ i, na​glo se zau​ st​ av​ i​la, ukop​ avš​ i se u
mjes​tu. Bit će do​vo​ljan je​dan po​gled na nju i znat će da ju je dru​gi mu​škar​ ac obešč​ ast​ io.
»Vi​an​ne«, rek​ ao je glas​ om je​dva prep​ oz​natl​ jiv​ im. »Pob​ je​gao sam.«
Siln​ o se pro​mij​ en​ io; lice mu se iz​oš​ ​tri​lo, kosa pob​ ij​ el​ il​ a. Si​jed​ a bra​di​ca pre​kriv​ a​la je
nje​go​ve upa​le obra​ze i če​ljust, i bio je je​zi​vo mr​šav. Lij​ e​va mu je ruka vi​sjel​ a pod čud​nim
kut​ om, kao da je bila slom​ljen​ a pa loše nam​ je​šte​na.
I on je to isto pom​ isl​ io o njoj. Mog​ la je to išč​ i​ta​ti u njeg​ ov​ im očim​ a.
Nje​gov​ o ime izi​ š​lo je u ša​pat​ u daha. »Ant​ o​ine.« Osjet​ i​la je kako joj suze peku oči,
shvat​ iv​ši da i on plač​ e. Prišl​ a mu je, po​lju​bil​ a ga, ali kad se po​vu​kao, izg​ le​dao je kao net-​
ko koga nik​ ad pri​je nije vi​dje​la.
»Mogu ja to i bol​ je«, rek​ ao je.
Uze​la mu je ruku. Više od ičeg​ a že​lje​la je osje​ti​ti nje​go​vu bli​zin​ u, bli​skost, ali sram
zbog sve​ga što je podn​ i​je​la među nji​ma je pod​ ign​ uo zid.
»Misl​ io sam na tebe svak​ e noći«, re​kao je dok su od​la​zi​li pre​ma kući. »Zam​ iš​ljao sam
te u na​šem krev​ e​tu, mis​lio na to kako izg​ le​daš u onoj bi​je​loj spav​ ać​ ic​ i... Znao sam da si
usam​ljen​ a kao što sam i sâm.«
Via​ nn​ e nije mo​gla pron​ a​ći glas.
»Tvoj​ a pi​sma i pa​ket​ i su mi pruž​ a​li snag​ u«, nast​ a​vio je.
Zast​ ao je kod pol​ om​ljen​ ih vratn​ i​ca Le Jard​ i​na.
Vid​ je​la je kuću njeg​ ov​ im očim​ a. Na​her​ en​ e vrat​nic​ e, sruš​ en zid, usah​ lo stab​ lo jab​ u​ke
na koj​ em su, umjes​to jark​ oc​ r​ve​nih plod​ ov​ a, ras​li prl​ jav​ i kom​ ad​ ić​ i tkan​ i​ne.
Gurn​ uo je vratn​ ic​ e. Zakl​ ep​ e​ta​le su, još prik​vač​ e​ne o uru​šen​ i zid jedn​ om je​din​ om šar​-
kom i rem​ e​nom. Zaš​ ​kri​pa​la su na dod​ ir.
»Če​kaj«, rek​la je.
Mo​ra​la mu je reći sad, prij​ e nego bude prek​ as​no. Cij​ el​ i je grad znao da su nac​ ist​ i ži​-
vjel​ i kod Vi​an​ne. Do njeg​ a će do​pri​jet​ i gla​si​ne, za​si​gur​no. Ako se di​je​te rodi za osam
mjes​ e​ci, po​sumn​ jat će.
»Bilo je te​ško bez tebe«, poč​ e​la je nas​to​je​ći pro​na​ći pra​ve ri​ječ​ i. »Le Jard​ in je bli​zu uz-​
le​tiš​ ta. Nij​ emc​ i su uočil​ i kuću kad su prvi put ulaz​ i​li u grad. Ov​dje su živ​ je​la dva časn​ i​-
ka...«
Ulaz​na vrat​ a se na​glo otvor​ e i Soph​ ie vris​ne: »Tata!« pa pot​ rč​ i dvo​riš​ tem.
An​to​ine nes​pretn​ o padn​ e na jedn​ o kol​ je​no i raš​ i​ri ruke, a Soph​ ie mu po​le​ti u za​grl​ jaj.
Via​ n​ne osje​ti kako se bol rast​ va​ra i širi. Bio je doma; baš kao što se i mo​li​la, ali zna​la
je da više nije bio onaj star​ i; niti će ikad to moći biti. Prom​ i​je​nio se. I ona se pro​mij​ en​ i​-

313

la. Spus​ti​la je ruku na svoj rav​ an trb​ uh.
»Tako si odras​la«, go​vor​ io je An​to​ine svo​joj kćer​ i. »Os​ta​vi​osam mal​ e​nu djev​ oj​čic​ u, a

kad sam se vrat​ io, za​te​kao sam mlad​ u ženu. Mo​raš mi isp​ ri​čat​ i sve što sam prop​ ust​ io.«
Soph​ ie po​gle​da Via​ n​ne. »Misl​ im da ne bis​ mo treb​ a​li razg​ ov​ ar​ at​ i o ratu. Ni o čemu.

Nik​ ad. Go​to​vo je.«
Sop​hie je že​ljel​ a da Via​ nn​ e laže.
Na prag​ u se poj​ a​vio Da​nie​ l, u krat​kim hlač​ ic​ a​ma i ple​te​noj crv​ en​ oj dol​čev​ it​ i, koja se

ras​teg​nu​la, i čar​ ap​ a​ma što su pad​ a​le pre​ko prev​ e​li​kih ci​pe​la. Pri​tišć​ u​ći sli​kovn​ i​cu o gru-​
di, skoč​ io je sa stub​ e i pri​šao im, mr​šteć​ i se.

»A tko je ovaj zgodn​ i mla​dić?« upi​tao je Ant​ o​ine.
»Ja sam Da​ni​el«, rek​ ao je.
»Tko si ti?«
»Ja sam Sop​hie​ n tata.«
Dan​ i​elov​ e se oči ra​ši​re. Isp​ us​tio je sli​kov​nic​ u i ba​cio se na Ant​ o​inea, krik​nuvš​ i: »Tara!
Vrat​ io si se!«
An​to​ine uzme dje​čak​ a u ruke i po​dign​ e ga.
»Sve ću ti isp​ rič​ at​ i«, rekl​ a je Vi​ann​ e. »Ali sad uđim​ o unu​tra i pros​lav​ i​mo.«

* * *

Via​ n​ne je o sup​ ru​gov​ u pov​ rat​ku iz rata ma​štal​ a ti​su​ću puta. U poč​ et​ku, za​mišl​ ja​la je
kako će je ugle​dat​ i, spus​tit​ i kof​ er i uze​ti je svoj​ im krup​nim, snažn​ im ruk​ am​ a.

A onda je Beck do​se​lio u nji​hov​ u kuću, prob​ u​div​ši u njoj osje​ćaj​ e prem​ a mu​škarc​ u –
ne​prij​ at​ e​lju – koje je čak i sad od​bi​ja​la imen​ o​vat​ i. Kad joj je rek​ ao da je An​to​ine zar​ ob-​
ljen, sma​nji​la je svo​ja oček​ i​van​ ja. Za​mišl​ ja​la je sup​ rug​ a mrš​ a​vij​ eg, neš​ to više is​crp​ljen​ og,
ali i dal​ je je to bio Ant​ oi​ ne.

Mu​škar​ ac za nje​zin​ im sto​lom bio je stra​nac. Zgu​ren nad svo​jim jel​ om, ru​ka​ma obuj​-
miv​ši tan​ jur, grab​ io je žli​com gov​ e​đu juhu kao da će vri​je​me za več​ e​ru svak​ i čas ist​ eć​ i.
Kad je shvat​ io što radi, s kriv​njom je poc​ r​ve​nio i prom​ r​sio is​prik​ u.

Dan​ ie​ l nije pres​ta​jao brbl​ jat​ i, dok su Soph​ ie i Vi​an​ne pro​uča​val​ e ono što je bila sjen​ a
od Ant​ oi​ nea. Trz​ ao se na svak​ i zvuk, lecn​ uo na sva​ki do​dir, a pat​nja u njeg​ o​vim oči​ma
bila je očig​ ledn​ a.

Nak​ on več​ er​ e, odveo je djec​ u u post​ el​ ju, dok je Vi​an​ne sama opral​ a pos​ uđ​ e. Rado ga
je pust​ i​la da ode, što je samo poj​ ač​ al​ o nje​zin osje​ćaj kriv​nje. Bio joj je su​prug, lju​bav
njez​ in​ a živ​ o​ta, pa ipak, kad ju je do​tak​nuo, je​dva se usp​ jel​ a suzd​ r​ža​ti da se ne iz​mak​ne.
Sada, sto​je​ći por​ ed proz​ or​ a u spav​ a​ćoj sobi, bila je nerv​ ozn​ a dok ga je če​ka​la.

Priš​ ao joj je sle​đa. Osje​til​ a je nje​go​ve snaž​ne, sig​ ur​ne ruke na ra​men​ im​ a, čula kako
diše iza nje. Čez​nu​la je za time da se nagn​ e nat​ rag i nas​lo​ni ti​je​lo na nje​gov​ o, blis​ košć​ u
koja je proi​ z​laz​ i​la iz zaj​ ed​ničk​ ih god​ i​na, ali nije mo​gla. Mil​ ov​ ao joj je ra​men​ a, pot​ om
kre​nuo niz ruke, a onda smjest​ io dla​nov​ e na njez​ in​ e ku​ko​ve. Njež​no ju je okren​ uo pre​-

314

ma sebi.
Opust​ io je ovratn​ ik njez​ i​ne hal​ ji​ne i pol​ ju​bio joj rame. »Tako si mrš​ a​va«, re​kao je

gla​sa prom​ ukl​ og od strast​ i, ali i ne​čeg dru​gog, ne​čeg nov​ og među njim​ a – gu​bitk​ a, mo​-
žda, i spoz​na​je da su se stvar​ i prom​ ij​ en​ i​le dok su bili razd​ vo​je​ni.

»Malo sam se udeb​ljal​ a od zime«, rek​la je.
»Aha«, odv​ ra​tio je. »I ja.«
»Kako si pob​ je​gao?«
»Kad su po​če​li gub​ i​ti, post​ a​lo je... gadn​ o. To​li​ko su me tuk​li da sam iz​gub​ io osje​ćaj u
lij​ e​voj ruci. Tada sam odl​ u​čio da ću rad​ ij​ e pog​ in​ u​ti bje​žeć​ i, nego da me muče do smrt​ i.
Jedn​ om kad si spre​man umrij​ et​ i, lakš​ e je plan prov​ es​ti u djel​ o.«
Sad je bilo vrij​ em​ e da mu priz​na is​ti​nu. Mo​gao bi shvat​ i​ti da je si​lo​van​ je bilo mu​če-​
nje, da je i sama bila zar​ obl​ jen​ i​ca. Nije bila kri​va za ono što joj se dog​ o​dil​ o. Vje​ro​val​ a je
u to, no mis​li​la je da osjeć​ aj kriv​nje nije va​žan kad je ovak​vo što pos​ ri​je​di.
Obujm​ io joj je lice ru​ka​ma i pri​si​lio je da pod​ ign​ e bra​du.
Nji​hov je po​ljub​ ac bio tu​žan, go​tov​ o pop​ ut isp​ rik​ e, pod​sjet​nik na ono što su nek​ oć
di​jel​ i​li. Drh​ta​la je dok ju je raz​ od​ ij​ ev​ ao. Vid​ je​la je crv​ e​ne trag​ o​ve što su mu isp​ res​ i​jec​ a​li
leđa i prsa, i na​zub​lje​ne, jar​ke, na​bo​ran​ e ožilj​ke što su se spuš​ ta​li niz nje​go​vu li​jev​ u ruku.
Znal​ a je da je Ant​ oi​ ne neće udar​ it​ i niti po​vrij​ ed​ i​ti. Pa ipak, bo​jal​ a se.
»Što je, Via​ nn​ e?« re​kao je od​mak​nuvš​ i se.
Pog​ led​ al​ a je pre​ma kre​vet​ u, i sve na što je mog​ la misl​ i​ti bio je on. Von Rich​ t​ er. »D...
dok te nije bilo...«
»Mor​ a​mo li o tome razg​ ov​ ar​ a​ti?«
Že​lje​la mu je sve prizn​ a​ti, plak​ a​ti u njeg​ ov​ om za​gr​lja​ju, pust​ it​ i ga da je tješ​ i i gov​ or​ i
da će sve biti u redu. Ali što je s Ant​ o​ine​om? I sam je proš​ ao pa​kao. Mog​ la je to vid​ je​ti
na nje​mu. Na njeg​ ov​ im su prs​ im​ a bili cr​ven​ i, ošt​ ri ožiljc​ i koji su iz​gle​da​li pop​ ut trag​ o​va
biča.
Vo​lio ju je. I to je vi​djel​ a, osje​ćal​ a.
Ali bio je muš​ ka​rac. Kaže li mu da je bila sil​ ov​ a​na – i da di​jet​ e drug​ og muš​ karc​ a rast​ e
u njez​ i​nu tr​buh​ u – to će ga izj​ e​da​ti. S vrem​ en​ om, pi​tat će se je li mo​gla spri​je​čit​ i Von
Rich​ ​te​ra. Mož​ da se jedn​ og dana čak i zap​ i​ta je li uži​val​ a.
I to je bilo to. Mo​gla mu je reći za Bec​ka, čak i to da ga je ubil​ a, ali ni​kad mu neće
moći reći da je bila sil​ o​va​na. Ovo dij​ e​te u njez​ i​nu trb​ uh​ u rod​ it će se ra​nij​ e. Pa dje​ca se
staln​ o rađ​ aj​ u mjes​ ec dana ra​nij​ e.
Nije mog​ la a da se ne zap​ it​ a hoće li ih ova tajn​ a sve​jedn​ o uniš​ ti​ti.
»Mo​gla bih ti sve is​prič​ a​ti«, tiho je po​če​la. Nje​zin​ e suze bile su suze sram​ a i ljub​ a​vi i
gub​ it​ka. Ipak, više od sve​ga, lju​bav​ i. »Mo​gla bih ti is​prič​ a​ti sve o njem​ ač​kim čas​ni​ci​ma
koji su ovd​ je stan​ ov​ a​li i kako je te​žak bio živ​ ot, i kako smo je​dva prež​ i​vje​li, i kako mi je
Sar​ ah izd​ ah​nul​ a na ru​kam​ a, i kol​ ik​ o je hra​bra bila Rac​hel kad su je utr​pal​ i u onaj stoč​ni

315

vag​ on, i kako sam joj obeć​ a​la da ću čuv​ at​ i Arij​ a. Mog​ la bih ti is​prič​ at​ i o tome kako mi je
otac ubi​jen, a Is​ab​ ell​ e zar​ ob​ljen​ a i de​por​tir​ a​na... ali mis​lim da sve to iona​ko već znaš.«
Bože, oprost​ i mi. »A mo​žda nema smis​la da ti is​prič​ am bilo što od sveg​ a toga. Mož​ da...«
Pra​ti​la je pr​sti​ma crv​ en​ i oži​ljak koji se po​put mu​nje spu​štao niz nje​gov lij​ ev​ i bi​ceps.
»Mo​žda je najb​ o​lje sve to za​bor​ av​ it​ i i nas​tav​ it​ i dal​ je.«

Pol​ ju​bio ju je. Kad se od​mak​nuo, nje​go​ve su usne ost​ al​ e na nje​zin​ im​ a. »Vol​ im te, Vi​-
an​ne.«

Sklop​ il​ a je oči i uzv​ rat​ il​ a pol​ jub​ ac, ček​ a​juć​ i da joj čula oživ​ e pod nje​go​vim do​dir​ om,
ali kad su im se ti​je​la spo​ji​la kao to​lik​ o mno​go puta pri​je, nije osjet​ il​ a ni​šta.

»I ja tebe vol​ im, Ant​ oi​ ne.« Pok​ uš​ a​la je ne zap​ lak​ at​ i dok je to gov​ o​ril​ a.

* * *

Hladn​ a noć u stud​ e​nom​ e. An​toi​ ne je bio kući got​ ov​ o već dva mjes​ ec​ a. Nisu čuli niš​ ta o
Is​ab​ ell​ e.

Via​ n​ne nije mog​ la spa​vat​ i. Lež​ al​ a je u kre​ve​tu po​red sup​ ru​ga, slu​ša​juć​ i nje​gov​ o tiho
hrk​ a​nje. Nik​ ad joj prij​ e nije sme​ta​lo, nik​ ad joj nije rem​ e​til​ o san, ali sada nije mo​gla zas-​
pat​ i.

Ne.
To nije bila is​ti​na.
Okre​nul​ a se, le​gla na bok, i zag​ le​dal​ a u nje​ga. U tami, pod svjed​ oš​ću pu​no​ga mje​sec​ a
što je do​pi​ral​ a kroz pro​zor, bio joj je ne​pozn​ at: mrš​ av, isp​ ij​ en, sje​do​kos već u trid​ es​ et pe-​
toj. Po​lak​ o se iz​vukl​ a iz kre​vet​ a i pok​ ri​la ga res​ kom per​ i​nom koja je prip​ a​da​la njez​ in​ oj
baki.
Ogrn​ ul​ a se kućn​ im hal​ jetk​ om. Dol​ je je tu​mar​ a​la od sobe do sobe, tra​žeć​ i – što? Svoj
ne​ka​daš​nji ži​vot, mo​žda, ili lju​bav pre​ma sup​ ru​gu koju je iz​gu​bil​ a.
Niš​ ta se više nije či​ni​lo kako val​ ja. Bili su po​put stran​ a​ca. I sam je to osjet​ io. Znal​ a je
to. Rat je noću lež​ ao izm​ eđ​ u njih.
Uzel​ a je prek​ ri​vač s kovč​ eg​ a u dnevn​ oj sobi, ogrn​ ul​ a se i iz​iš​la.
Pun mjes​ ec vis​ io je nad ra​zo​re​nim po​ljim​ a. Svje​tlost je pa​da​la na isp​ uc​ an​ u zeml​ ju
pod jab​ uk​ a​ma. Otiš​la je do sta​bla u sred​ i​ni i sta​la poda nj. Suha crna gran​ a na​dvi​la se
nad njom, ogo​lje​na i čvorn​ a​ta. Na njoj su vis​ je​li svi nje​zi​ni kom​ ad​ i​ći tkan​ in​ e i pre​div​ a i
vrpc​ e.
Kad je pri​vez​ i​val​ a us​pom​ en​ e na ovu gra​nu, Vi​ann​ e je na​iv​no vjer​ ov​ a​la da je pre​živ​lja-​
va​nje jed​ i​no što je važ​no. Vra​ta iza nje se otvo​re pa tiho zat​ vor​ e. Osje​ti​la je njeg​ ov​ u pri-​
sut​nost, kao i uvi​jek.
»Vi​ann​ e«, re​kao je pri​šavš​ i joj sleđ​ a. Ruk​ om joj je obg​ r​lio struk. Že​lje​la se nasl​ on​ it​ i
na njeg​ a, ali nije mo​gla. Zu​ri​la je u prvu vrp​cu koju je pri​vez​ al​ a o stab​ lo. Ant​ oi​ neo​ vu.
Boja se prom​ i​jen​ i​la, izb​ lij​ ed​ je​la, kao i oni.
Kucn​ uo je taj čas. Nije više mo​gla ček​ at​ i. Njez​ in je trb​ uh rast​ ao.

316

Okre​nu​la se i pod​ ig​nu​la pog​ led prem​ a nje​mu. »An​toi​ ne«, bilo je sve što je mo​gla
reći. »Vo​lim te, Via​ n​ne.«

Dub​ ok​ o je uzd​ ahn​ ul​ a i rekl​ a: »Rod​ it ću dij​ e​te.«
Umir​ io se. Nak​ on ne​kog vrem​ e​na re​kao je: »Mol​ im? Kad?«
Zag​ le​dal​ a se u nje​ga, sje​tiv​ši se svoj​ ih prij​ ašn​ jih trudn​ o​ća, kako su zaj​ edn​ o trp​ je​li gu-​
bit​ ak i uži​va​li u sre​ći. »Mis​lim da sam trudn​ a već dva mje​se​ca. Misl​ im da se to mor​ al​ o
dog​ o​dit​ i... one noći kad si se vra​tio.«
Vi​djel​ a je sva​ku sup​til​nu pro​mje​nu emo​ci​ja u njeg​ o​vim oči​ma: izn​ e​nađ​ e​nje, zab​ ri​nu-​
tost, uz​bu​đen​ je, ču​đe​nje, i naj​zad – sre​ću. Njež​no joj je pom​ il​ ov​ ao obraz i pod​ ign​ uo
lice. »Znam za​što izg​ led​ aš to​li​ko prep​ la​šen​ o, ali ne brin​ i se. Ne​ćem​ o ga iz​gu​bi​ti«, rek​ ao
je. »Ne nak​ on sve​ga ovog​ a. Ovo je čudo.«
Suze su joj za​pekl​ e oči. Pok​ u​ša​la se na​smi​ješ​ i​ti, ali griz​ o​du​šje ju je guš​ i​lo.
»To​lik​ o si toga pret​ r​pjel​ a.«
»Svi smo.«
»I zato u svem​ u treb​ a​mo vid​ jet​ i čudo.«
Je li ovo bio nje​gov nač​ in da joj kaže kako zna is​tin​ u? Zar se sumn​ ja već uko​ri​je​nil​ a?
Što će reći kad se di​je​te rodi ran​ ij​ e? »Ka... kako to mis​liš?«
Vi​dje​la je suze kako se cakl​ e u nje​gov​ im oči​ma. »Misl​ im na to da tre​baš za​bor​ a​vi​ti
proš​lost, Vi​ann​ e. Samo je sa​dašn​ jost važ​na. Uvij​ ek ćemo se vo​ljet​ i. To smo jed​no drug​ o​-
me obe​ćal​ i kad nam je bilo če​tr​nae​ st. Po​red je​zer​ca, kad sam te prvi put po​lju​bio, sjeć​ aš
se?«
»Sje​ćam se.« Bila je tada neo​pi​siv​ o sret​na što je pro​našl​ a ovog​ a mu​škarc​ a. Nije ni
čudo što se ludo u nje​ga zal​ ju​bil​ a. I pron​ ać​ i će na​čin​ a da mu se vra​ti, baš kao što je i on
pro​na​šao na​čin da se vrat​ i njoj.
»Ovo će di​je​te biti naš novi po​če​tak.«
»Po​ljub​ i me«, šap​nul​ a je. »Po​mog​ni mi da zab​ or​ a​vim.«
»Nije za​bo​rav ono što nam treb​ a, Vi​an​ne«, re​kao je prig​nuvš​ i se da je pol​ jub​ i. »Nego
sjeć​ an​ je.«

317

Trideset šest

U vel​ ja​či 1945., sni​jeg je zag​ rn​ uo gola trup​ la na hrpi is​pred nov​ o​iz​gra​đen​ og log​ or​skog

kre​ma​to​ri​ja. Crni dim suk​ ljao je iz dim​nja​ka.
Isa​ ​bell​ e je sta​jal​ a, drh​tu​reć​ i, na svom mjest​ u za jut​ ar​nji Ap​pell – pro​ziv​ku. Bila je to

ona vrst stud​ en​ i od koje su bo​ljel​ a pluć​ a, tre​pa​vic​ e se le​dil​ e, a jag​ o​dic​ e prs​ tij​ u gor​ je​le.
Če​kal​ a je da proz​ iv​ka zav​ r​ši, ali nije se čula zviž​ dalj​ka.
Snij​ eg je i dal​ je pa​dao. Među lo​go​ra​ši​cam​ a u vrs​ ti jed​na je žena poč​ el​ a kaš​ljat​ i. Dru​ga

je pala li​cem u bljuz​gav, blatn​ jav snij​ eg i nije se mog​ la pod​ i​ći. Oštar vje​tar ši​bao je log​ o-​
rom.

Najz​ ad, časn​ ik SS-a na kon​ ju pro​ja​hao je po​red žena, sva​ku odm​ je​ra​va​ju​ći od glav​ e
do pete. Čin​ i​lo se da mu ni​šta ne pro​mi​če – obrij​ a​ne glav​ e, ugri​zi muha, pom​ o​dr​ je​li vrš​ -​
ci pro​mrz​ ​lih prs​ ti​ju, za​kr​pe koje su ih iden​ti​fi​cir​ a​le kao Žid​ ovk​ e, ho​mos​ eks​ u​al​ke ili pol​ i-​
tičk​ e zar​ ob​ljen​ i​ce. Negd​ je da​lek​ o eksp​ lo​di​ral​ a je bom​ba, za​tutn​ jav​ši po​put uda​ljen​ e
grml​ jav​ i​ne.

Kad bi čas​nik po​kaz​ ao na ženu, smjes​ta bi bila izv​ uč​ en​ a iz vrs​ te.
Po​kaz​ ao je na Isa​ ​bell​ e, i snažn​ o su je pov​ uk​li, uma​lo je zba​civ​ši s nogu, i odvuk​li.
Odred eses​ o​vac​ a okruž​ io je oda​bran​ e žene i sil​ om ih na​tjer​ ao da sta​nu u dva reda.
Za​piš​ ta​la je zviž​ daljk​ a. »Sch​ ​nell! Eins! Zwei! Drei!«
Isa​ b​ ell​ e je stup​ al​ a na​pri​jed, stop​ al​ a su je bol​ je​la od hlad​no​će, pluć​ a su joj go​rjel​ a.
Mich​ el​ in​ e je kor​ a​čal​ a odm​ ah iza nje.
Marš​ i​ra​le su ne​kih ki​lom​ et​ ar i pol, kad je po​red njih pro​tutn​ jao ka​mi​on, stražn​ ja pri​-
ko​lic​ a bila je krc​ at​ a na​gim tru​plim​ a.
Mic​he​li​ne je po​srn​ ul​ a. Is​ab​ ell​ e je pos​ egn​ u​la i za​drž​ al​ a prij​ at​ e​lji​cu na no​gam​ a.
Nas​ta​vil​ e su stup​ a​ti.
Najz​ ad su dosp​ jel​ e do liv​ a​de, zag​ r​nut​ e sni​jeg​ om i ma​glom.
Nij​ emc​ i su pon​ ov​no raz​dvo​jil​ i žene. Isa​ ​bel​le je odvu​čen​ a od Mich​ el​ i​ne i ugu​ran​ a
među skup​ i​nu drug​ ih Nac​ht und Ne​bel – pol​ it​ ičk​ ih za​robl​ jen​ ic​ a.
Ni​jemc​ i su ih nag​ u​ral​ i jedn​ u uz dru​gu, ur​laj​ uć​ i i po​ka​zu​juć​ i sve dok Is​a​bell​ e naj​zad
nije shvat​ i​la.
Žena iza nje vrisn​ ul​ a je kad je vid​ je​la za što su odab​ ran​ e. Ra​dov​ i na cest​ i.
»Nem​ oj«, rek​la je Is​a​bell​ e baš kad je pend​ rek udar​ io ženu tako da je pala na tlo.
Is​ab​ el​le je staj​ a​la, tupo po​put maz​ge, dok su na​cis​ti provl​ ač​ il​ i grub​ o kož​nat​ o re​men​ je

318

pre​ko njez​ in​ ih ram​ en​ a pa ga prič​ ​vr​sti​li oko stru​ka. Bila je priv​ e​zan​ a uz jed​ an​ ae​ st drug​ ih
žena, la​kat uz la​kat. Iza njih, prič​ v​ rš​ ć​ en za re​men​ je, bio je ka​me​ni ko​tač ve​li​či​ne auto​-
mob​ i​la.

Is​ab​ el​le je pok​ u​ša​la zak​ o​ra​či​ti, ali nije mo​gla.
Bič je prasn​ uo prek​ o nje​zin​ ih leđa, zap​ a​liv​ši joj meso. Stegn​ ul​ a je re​men​ je i pon​ ovn​ o
pok​ u​šal​ a, za​ko​rač​ iv​ši na​prij​ ed. Bile su izm​ ož​ den​ e, sto​pal​ a sle​đe​nih na snij​ eg​ u, ali mo​ra​le
su se pom​ akn​ ut​ i ili će ih oši​nut​ i bič​ em. Isa​ b​ ell​ e se nag​nul​ a na​pri​jed, upin​ ju​ći se da se
po​makn​ e, da se kot​ ač počn​ e okret​ a​ti. Rem​ en​ je joj je za​sjek​lo prsa. Jed​na se žena sa​ple​la,
pala; drug​ e su nast​ a​vil​ e vući. Kož​no rem​ e​nje je zaš​ ​kri​pa​lo i ko​tač se po​kren​ uo.
Vuk​le su, vukl​ e i vuk​le, iza sebe ost​ av​lja​juć​ i uta​ban​ i trag u snij​ e​gu. Dru​ge su žene lo-​
pa​ta​ma raz​grt​ al​ e sni​jeg i bac​ al​ e ga u tačk​ e kako bi im raš​čis​ti​le put.
Cij​ el​ o to vri​je​me stra​žar​ i su sjed​ il​ i u gru​pic​ a​ma, okupl​ je​ni oko log​ ors​ ke vat​ re; raz​go​-
va​ra​juć​ i i smi​juć​ i se. Kor​ ak. Kor​ ak. Kor​ ak.
Isa​ b​ el​le nije mo​gla misl​ i​ti ni na što dru​go. Ni na hlad​noć​ u, ni na glad ili žeđ, niti na
ugriz​ e muha i uši što su joj pre​kri​val​ e tij​ e​lo. Niti na stvar​ an živ​ ot. To je bilo ono najg​ o-​
re. Ono što bi je nat​ je​ra​lo da po​sr​ne, da priv​ u​če paž​nju pa da je udar​ e, ošin​ u bič​ em, ili
neš​ to još gore.
Ko​rak.
Mis​li samo na kret​ an​ je.
Noge su je naj​ed​nom iz​dal​ e. Zgrč​ i​la se na sni​jeg​ u. Žena iza nje po​segn​ e. Is​a​bel​le
zgrab​ i drht​ av​ u, pla​vo-bij​ el​ u ruku, stegn​ e je svo​jim oba​mr​lim pr​stim​ a i s muk​ om se oso​vi
na noge. Skrg​ u​ću​ći zu​bim​ a uči​ni još je​dan bol​ an ko​rak. A onda još je​dan.

* * *

Sir​ e​na se ogla​sil​ a u 3.30 uju​tro, baš kao i sva​ko​ga ju​tra, oz​na​čiv​ši vrij​ e​me za proz​ iv​ku.
Pop​ ut dev​ et žena s koj​ im​ a je dij​ el​ il​ a krev​ et, i Isa​ b​ el​le je spa​va​la u svak​ om ko​mad​ u odjeć​ e
koji je imal​ a – neo​d​gov​ a​ra​ju​ćim ci​pel​ a​ma i do​njem rubl​ ju, vreć​ as​toj hal​ ji​ni na prug​ e sa
zat​ vo​ren​ ičk​ im bro​jem uši​ve​nim na ru​kav​ u. Ali niš​ ta od sveg​ a nije ju ugri​jal​ o. Pok​ uš​ a​la je
bo​drit​ i žene oko sebe, go​vo​re​ći im da mor​ aj​ u izd​ r​ža​ti, ali i sama je post​ aj​ al​ a sve slab​ ij​ a.
Zima je bila okrutn​ a; sve su umi​ra​le, neke brzo, od ti​fu​sa ili na​cis​tičk​ e ruke, a neke po​la​-
ko, od gla​di ili hladn​ oć​ e. Ali sve su umi​ra​le.

Isa​ ​bel​le je već tjed​ni​ma ima​la groz​nic​ u, no ne​do​voljn​ o vis​ o​ku temp​ e​rat​ u​ru da je po​-
šal​ ju u boln​ ič​ko kril​ o, a proš​log su je tjedn​ a tol​ ik​ o gadn​ o izm​ lat​ i​li da je na radu iz​gub​ i​la
svi​jest – a onda su je pre​mlat​ il​ i jer je pala. Njez​ i​nim ti​jel​ om, koje nije mog​ lo tež​ i​ti više
od trid​ es​ et pet kil​ og​ ram​ a, puz​ a​le su uši, po​svud​ a su bile otvo​re​ne rane.

U Ra​vens​ ​brüc​ku je bilo opas​no od sam​ o​ga po​četk​ a, ali sad, u ožujk​ u 1945., bilo je
još opasn​ ij​ e. U ovih pos​ l​ jed​njih ne​ko​li​ko mjes​ e​ci, sto​ti​ne žena bile su strij​ el​ jan​ e ili ugu​-
šen​ e u plin​skim kom​ or​ am​ a ili nas​ ​mrt pre​tuč​ e​ne. Je​din​ e koje su os​ta​vil​ i na živ​ ot​ u bile su
Verf​ ügb​ ar​ en - bol​ es​ne, slab​ e ili sta​ri​je – te Nac​ht und Ne​bel, »noć i ma​gla«. Pol​ it​ ič​ke za​-

319

rob​lje​nic​ e po​put Is​ab​ el​le i Mic​he​lin​ e. Pri​padn​ ic​ e Pok​ ret​ a ot​po​ra. Kol​ al​ e su gla​si​ne da se
nac​ is​ti plaš​ e posl​ a​ti ih u plins​ ke kom​ or​ e sad kad je pli​ma rata prom​ i​jen​ il​ a svoj smjer.

»Izd​ rž​ at ćeš ti ovo.«
Is​ab​ el​le je shvat​ il​ a da se njiš​ e na no​ga​ma, po​či​nje pa​da​ti. Mic​hel​ in​ e Ba​bin​ e​au uput​ i
joj isc​ rpl​ jen, ohrab​ ruj​ u​ći po​gled. »Ne plač​ i.«
»Ne plač​ em«, rek​la je Isa​ b​ el​le. Obje su zna​le da bi one koje noću plač​ u uju​tro bile
strij​ e​lja​ne. Tuga i gub​ it​ ak udi​sa​li su se svak​ im nov​ im da​hom, i za​uvi​jek u nji​ma ost​ a​ja​li.
Nije se smjel​ a prep​ ust​ i​ti. Niti na čas.
Isa​ ​bell​ e je to znal​ a. U lo​gor​ u se prot​ iv toga bo​ri​la ona​ko kako je zna​la – brin​ u​ći se za
svo​je su​patn​ ic​ e, bod​ re​ći ih da iz​drž​ e. Jed​na drug​ oj bile su sve što su u ovom pakl​ u ima​le.
Uveč​ er bi se sklup​čal​ e na svoj​ im mrač​nim drv​ e​nim kre​ve​tim​ a, do​šap​tav​ a​juć​ i se, mek​ a​no
pjev​ uš​ e​ći, po​ku​šav​ aj​ uć​ i oži​vje​ti ma​kar kakv​ a sje​ća​nja na ono što su nek​ oć bile. U dev​ et
mjes​ ec​ i koje je Isa​ ​bell​ e ov​dje pro​vel​ a, pron​ ašl​ a je – i iz​gub​ i​la – pre​vi​še pri​ja​tel​ ji​ca a da bi
ih mo​gla i izb​ roj​ it​ i.
Ali sada je bila umor​na, i bo​les​na.
Upal​ a pluć​ a, bila je pril​ ič​no si​gur​na. Mož​ da i ti​fus. Tiho je kašl​ ja​la i ra​di​la svoj po​-
sao, nast​ o​je​ći ne priv​la​či​ti po​zor​nost. Pos​ l​ jedn​ je što je žel​ je​la bilo je da za​vrš​ i u »ša​to​ru«
– mal​ en​ om objekt​ u od ci​gle, zid​ o​va oblož​ en​ ih cer​ a​dom, kamo su nac​ ist​ i tr​pal​ i žene obo-​
lje​le od ne​izl​ ječ​ iv​ ih bol​ est​ i. Tamo su žene odl​ az​ i​le umrij​ et​ i.
»Os​tan​ i živa«, mek​ a​no je rek​la Isa​ ​bell​ e.
Mich​ e​li​ne je ohrab​ ruj​ u​će kim​nul​ a.
Mor​ a​le su pre​ži​vje​ti. Sada više nego ikad. Proš​log​ a tjed​na ova​mo su do​ve​li nove za​-
robl​ jen​ i​ce, a one su sa sob​ om do​ni​jel​ e vi​jest​ i: rus​ ke tru​pe nap​ red​ uj​ u u Njem​ ačk​ oj, gaz​ e​ći
nac​ ist​ ičk​ u voj​sku, na​nos​ eć​ i im teš​ ke po​raz​ e. Ausc​ h​ witz je os​lob​ o​đen. Sav​ ezn​ ic​ i su na-​
vod​no niz​ al​ i pob​ jed​ u za po​bje​dom tamo na zap​ ad​ u.
U ti​je​ku je bila utr​ka za pre​živ​lja​van​ jem i svi su to zna​li. Rat se bli​žio kraj​ u. Isa​ b​ ell​ e je
mor​ a​la prež​ i​vjet​ i kako bi mo​gla svje​do​čit​ i pob​ jed​ i Sa​vezn​ ik​ a i vid​ je​ti osl​ o​bo​đen​ u Fran​-
cus​ ku.
Pred prv​ im red​ om žena vrisn​ e zvi​ždalj​ka.
Muk zavl​ a​da među zar​ obl​ je​ni​cam​ a; bile su to mah​ om žene, i neš​ to djec​ e. Is​pred njih,
tro​jac eses​ o​vac​ a prol​ az​ io je sa psim​ a.
Pred nji​ma se po​ja​vi za​po​vjedn​ ik log​ or​ a. Za​us​ta​vio se i pre​kri​žio ruke na leđ​ i​ma. Ne-​
što je po​vik​ ao na nje​mač​kom i nap​ rij​ ed su stu​pi​li časn​ i​ci SS-a. Is​a​bel​le je čula rij​ eč​ i
»Nach​ t und Ne​bel«.
Ese​so​vac je pok​ az​ ao na nju, a dru​gi se pro​gu​rao, ba​ca​ju​ći žene na pod, gaz​ eć​ i po nji​-
ma. Ščep​ ao je Is​a​bell​ in​ u tan​ a​nu ruku i snaž​no je po​vu​kao. Pos​ r​ta​la je por​ ed njeg​ a, mol​ e-​
ći se da joj ne spad​nu ci​pe​le – bio je to prij​ es​tup vri​jed​ an bi​če​va​nja; ako bi iz​gub​ i​la cip​ e-​
le, os​ta​tak bi zime prov​ el​ a bosa, na le​dom iz​griž​ en​ im stop​ al​ im​ a.

320

Ned​ a​le​ko od sebe ugled​ a Mic​hel​ i​ne, koju je od​v​la​čio dru​gi časn​ ik.
Sve na što je Is​ab​ ell​ e mog​ la mis​lit​ i bilo je da mora za​dr​žat​ i ci​pe​le.
Časn​ ik je drekn​ uo rij​ eč koju je Is​ab​ el​le ra​zu​mje​la.
Ša​lju ih u dru​gi lo​gor.
Zapl​ jus​ne je val ne​moć​na bij​ e​sa. Ni​kad neće pre​ži​vje​ti pri​si​lan marš kroz snij​ eg do
drug​ og log​ o​ra.
»Ne«, pro​mr​si​la je. Raz​gov​ or sa sam​ om sob​ om post​ ao je nač​ in živ​ljen​ ja. Mje​se​ci​ma,
dok je sta​ja​la u redu, pris​ il​ jen​ a rad​ it​ i ne​što zast​ ra​šu​juć​ e i odur​no, šap​ta​la je sama sebi.
Dok je sje​di​la nad rup​ om u polj​skom zah​ o​du, okru​že​na žen​ am​ a s diz​ en​ter​ ij​ om, zur​ eć​ i u
dru​ge koje su sje​dil​ e pre​ko puta nje, nast​ o​je​ći ne pov​ ra​tit​ i od smra​da njih​ o​va iz​met​ a,
šap​ta​la je sama sebi. U po​četk​ u su to bile prič​ e o bud​ ućn​ os​ti, koje je sebi prič​ al​ a, us​po​-
me​ne iz proš​lost​ i, koje je sama sa sob​ om di​jel​ il​ a.
Sada su to bile samo ri​je​či. Ne​pov​ ez​ a​ne, katk​ ad, bilo što, samo da je pods​ je​te na to
da je ne​kad bila ljuds​ ko biće, da je bila živa.
Zap​ el​ a je za ne​što nož​nim palc​ em i pala na tlo, lice za​ko​pavš​ i u sni​jeg.
»Na noge«, netk​ o je za​ur​lao. »Ho​daj.« Isa​ b​ ell​ e se nije mog​ la pom​ ak​nut​ i, ali ako ost​ a​-
ne ov​dje, pon​ ov​no će je bič​ ev​ a​ti. Ili ne​što gore.
»Na noge«, rekl​ a je Mic​hel​ i​ne.
»Ne mogu.«
»Mo​žeš. Od​mah. Pri​je nego što vide da si pala.« Mic​he​lin​ e joj pom​ og​ne da ust​ a​ne.
Njih se dvij​ e pot​ om sto​pe u ner​ avn​ u ko​lo​nu zar​ obl​ jen​ ic​ a, umorn​ o klipš​ uć​ i nap​ rij​ ed,
po​red cig​ le​nog zida lo​go​ra, pod budn​ im okom vojn​ ik​ a na kont​ roln​ im torn​ je​vim​ a.
Ho​dal​ e su dva dana, pro​pješ​ a​či​le više od pe​des​ et ki​lom​ et​ a​ra, noću se ruš​ eć​ i na smrz-​
nut​ o do, stiš​ćuć​ i se jedn​ a uz dru​gu na hlad​noć​ i, mo​le​ći se da doč​ ek​ a​ju svit​ an​ je, da bi ih
na kon​cu prob​ u​dil​ e zviž​ dalj​ke i mor​ al​ e bi pon​ ov​no kre​nu​ti.
Ko​lik​ o ih je us​put umr​lo? Žel​ je​la je za​pam​tit​ i nji​hov​ a imen​ a, ali bilo joj je hladn​ o i
bila je glad​na i tol​ ik​ o izm​ ož​ den​ a da joj moz​ ak nije rad​ io.
Naj​zad su sti​gle do svog odred​ i​šta – že​ljez​nič​kog ko​lo​dvor​ a – kamo su ih utr​pa​li u
stoč​ne vag​ on​ e što su za​uda​ral​ i na smrt i iz​met. Crni se dim uzd​ iz​ ao na sni​je​gom za​bi​je​-
ljen​ om nebu. Sta​bla su bila ogol​ jen​ a. Nije više bilo pti​ca na nebu, ni cvr​ku​ta ni krij​ eš​ ta​-
nja ni šu​ška​nja ži​vih bića što su živ​ jel​ a u ovoj šumi.
Isa​ ​bell​ e se usp​ ent​ ra na bale sje​na po​re​dan​ e uz sti​jen​ku vag​ o​na i po​kuš​ a se sklupč​ at​ i
što je više mo​gla. Pri​vukl​ a je svo​ja kr​vav​ a ko​ljen​ a prs​ i​ma i ruk​ a​ma ob​grl​ i​la gležn​ jev​ e ne
bi li sač​ u​val​ a ono malo top​ li​ne što je u njoj ost​ al​ o.
Bol u gru​di​ma bila je go​tov​ o ne​pod​nošl​ ji​va. Pre​kril​ a je usta baš kad ju je po​tre​sao ka​-
šalj, sa​vivš​ i se na​pri​jed.
»Tu si«, čula je Mich​ el​ in​ ei​ n glas u tami dok se pen​ ja​la na balu po​red nje.
Isa​ b​ ell​ e je odah​nu​la od olak​šan​ ja i smjest​ a po​če​la po​nov​no kaš​ljat​ i. Pre​kril​ a je usta

321

ruk​ a​ma i osje​til​ a kako joj krv pr​ska po dlan​ u. Sad je već tjedn​ i​ma isk​ ašl​ ja​va​la krv.
Isa​ ​bell​ e je osje​til​ a suhi dlan na čelu i pon​ ovn​ o za​kašl​ jal​ a.
»Sva gor​ iš.«
Vrat​ a se uz zvek​ et zat​ vo​re. Vag​ on se za​tres​ e i ogrom​ni žel​ jez​ni kot​ a​či poč​nu se okre​-

tat​ i, pot​ om se vag​ on za​nji​še i zak​lep​ eć​ e. Žene se skup​ e i sjed​nu. Ba​rem će im se na ovoj
stu​de​ni mok​ ra​ća sle​di​ti u ba​čvi pa se neće prel​ i​jev​ at​ i.

Isa​ ​bell​ e pot​ o​ne po​red pri​jat​ el​ jic​ e i sklop​ i oči.
Neg​dje u da​ljin​ i čula je pro​do​ran zvi​žduk. Bom​ba. Vlak se uz škrip​ u zau​ st​ a​vi i bom​-
ba eks​plod​ ir​ a, do​voljn​ o bliz​ u da po​tre​se va​gon. Vonj vat​ re i dima is​pu​ni zrak. Iduć​ a bi
mo​gla past​ i na ovaj vlak i sve ih ubit​ i.

* * *

Če​tir​ i dana kasn​ ij​ e, kad se vlak naj​zad zau​ s​ta​vio (des​ e​tak je puta usp​ o​rio kako bi iz​bjeg​ li
bom​bar​di​ran​ je), vra​ta su se otvor​ il​ a i otk​ ri​la bi​je​li kra​jol​ ik, tu i tamo za​tamn​ jen crn​ im
ka​pu​tim​ a eses​ ov​ a​ca koji su ček​ al​ i.

Isa​ ​bel​le je sjel​ a, iz​ne​nad​ ivš​ i se kad je shvat​ il​ a da joj nije hladn​ o. Bilo joj je vruć​ e, to​li-​
ko da se zno​jil​ a.

Vid​ jel​ a je ko​lik​ o je nje​zin​ ih pri​ja​te​lji​ca umr​lo ti​jek​ om noći, ali nije bilo vre​me​na da
za nji​ma ža​lu​je, nije bilo vrem​ e​na za mol​ i​tvu niti da im šap​ne »zbo​gom«. Nac​ ist​ i na pe-​
ron​ u dol​ az​ il​ i su pre​ma nji​ma, puš​ uć​ i u zviž​ daljk​ e, ur​laj​ uć​ i: »Sc​hn​ ell! Sch​ n​ ell!«

Isa​ b​ el​le lakt​ om gur​ne Mich​ e​lin​ e da je prob​ ud​ i. »Uzmi me za ruku«, reče joj Is​a​bel​le.
Dvi​je žene oprezn​ o siđu s bala si​je​na, dr​žeć​ i se za ruke. Isa​ ​bel​le je prek​ o​ra​čil​ a neč​ i​je
tru​plo, s koj​ eg je net​ko već izuo ci​pel​ e. Na drug​ oj stra​ni per​ o​na žene su se por​ ed​ a​le u vr-​
stu.
Is​a​bel​le je klip​sa​la na​prij​ ed. Žena is​pred nje se spo​tak​ne i pad​ne na ko​lje​na.
Čas​nik SS-a grub​ o ju je po​vu​kao na noge i is​pal​ io joj me​tak u gla​vu.
Isa​ ​bel​le nije usp​ o​ril​ a. Nai​ z​mjen​ce se smr​za​va​la i gor​ jel​ a, nes​tab​ iln​ a na nog​ a​ma. Vukl​ a
se na​pri​jed kroz sni​je​gom za​bi​je​lje​nu šumu sve dok im se pred oči​ma nije po​jav​ io log​ or.
Is​ab​ ell​ e je sli​jed​ il​ a žene is​pred sebe. Prošl​ e su kroz otvor​ en​ a vra​ta, po​red mnoš​tva ži​-
vih kos​tu​ra, muš​ ka​ra​ca i žena, svi u pi​džam​ am​ a s bij​ e​lim prug​ am​ a, koji su ih gled​ al​ i
kroz ži​ča​nu ograd​ u.
»Ju​li​et​te!«
Čula je ime. U prvi joj mah nije ni​šta znač​ i​lo, bio je to samo još jed​ an zvuk. Onda se
sje​til​ a.
Ona je bila Jul​ i​ett​ e. A pri​je toga Isa​ ​bell​ e. I Sla​vuj. Nije bila samo A-5491.
Let​ im​ i​ce je po​gled​ a​la log​ o​ra​še, te kos​tur​ e, po​red​ an​ e iza žič​ an​ e ogra​de.
Netk​ o joj je ma​hao. Žena, pe​pe​ljas​te kože, ku​kas​ta nosa, dup​lja nam​ jest​ o oči​ju.
Te oči.
Is​a​bel​le je prep​ ozn​ a​la iz​mož​ den, znal​ ačk​ i pog​ led prik​ ov​ an za nju.

322

Ano​uk.
Is​a​bel​le po​sr​ću​ći kren​ e pre​ma žic​ an​ oj ogra​di.
Anou​ k pri​đe s drug​ e stra​ne. Njih​ o​vi se pr​sti čvr​sto is​pre​ple​tu kroz le​den​ i me​tal.
»Anou​ k«, rekl​ a je, čuv​ši kako joj glas puca. Malo se za​kaš​lja​la, prek​ ri​la usta.
Tuga u Anou​ kin​ im tamn​ im oči​ma bila je ne​pod​noš​ljiv​ a. Pog​ led nje​zi​ne pri​jat​ e​ljic​ e
po​let​ i pre​ma zgrad​ i iz či​jeg je dim​njak​ a kul​ jao crni dim. »Ubij​ aj​ u nas da pri​krij​ u što su
sve čin​ il​ i.«
»Henr​ i? Paul? Gaëton?«
»Svi su uhi​ćen​ i, Jul​ i​ett​ e. Hen​ri je obje​šen na grad​skom trgu. Ost​ al​ i...« Sleg​nul​ a je ra​-
me​ni​ma.
Isa​ ​bel​le je čula kako ese​so​vac urla na nju. Od​mak​nu​la se od ograd​ e. Žel​ jel​ a je reći ne-​
što Anou​ k, ne​što stvar​no, neš​ to što će ost​ a​ti, ali nije mog​ la niš​ ta doli kašl​ ja​ti. Pre​kri​la je
usta i ote​tur​ al​ a, vra​tiv​ši se u kol​ o​nu.
Vid​ jel​ a je kako joj pri​ja​te​ljic​ a usn​ am​ a obli​ku​je »zbo​gom«, ali Isa​ b​ ell​ e nije mog​ la niti
uzv​ rat​ it​ i. Bila je sil​no umorn​ a od rast​ a​na​ka.

323

Trideset sedam

Čak i ovo​ga ved​ rog dana u ožuj​ku, stan na Aven​ ue de La Bo​urd​ on​nai​ s či​nio se po​put

ma​uzo​lej​ a. Praš​ i​na je pre​kri​va​la svak​ u pov​ rš​ in​ u, oblož​ i​la po​do​ve. Via​ n​ne je prišl​ a proz​ o-​
rim​ a i str​ga​la crnu tka​nin​ u, pus​tiv​ši u sobu svje​tlost prvi put na​kon tko zna ko​li​ko go​di-​
na.

Či​nil​ o se da u sta​nu nije nit​ko bio već du​lje vri​jem​ e. Vje​roj​ at​no ot​kak​ o je tata otiš​ ao
spa​sit​ i Isa​ b​ ell​ e.

Sli​ke su i da​lje bile na zid​ ov​ i​ma, a nam​ je​štaj na svo​me mjest​ u – ne​što je bilo isc​ i​jep​ a-​
no za og​rjev i slož​ e​no na hr​pic​ i u kutu. Praz​na zdje​la za juhu i žlic​ a bili su na stol​ u u bla​-
go​va​onic​ i. Svesc​ i nje​go​ve po​ezij​ e, koje je sam objav​ io, bili su po​re​dan​ i na pol​ i​ci iz​nad
ka​mi​na. »Čini se da nije bila ovd​ je. Mor​ a​mo pok​ u​ša​ti u hot​ el​ u Lu​tet​ ia.«

Via​ nn​ e je znal​ a da bi tre​bal​ a spa​ki​ra​ti obit​ elj​ske vrij​ edn​ ost​ i, pon​ ij​ e​ti sa sob​ om ove
pos​ ​ljedn​ je tra​go​ve ne​kog dru​gog živ​ ot​ a, ali nije to mog​ la u ovom​ e tren​ utk​ u. Nije ni že-​
ljel​ a. Kas​nij​ e će.

Ona, An​toi​ ne i Sop​hie na​pust​ e stan. Na uli​ci, po​svud​ a oko njih, vid​ jel​ i su se znak​ o​vi
opo​rav​ka. Pa​ri​ža​ni su bili po​put krt​ i​ca koje, na​kon god​ in​ a mra​ka, iz​laz​ e na sun​ce. Ipak,
i da​lje su pos​ vud​ a bili re​do​vi za hra​nu, još uvij​ ek je na snaz​ i bilo rac​ i​oni​ran​ je, još uvi​jek
je vlad​ al​ a osku​di​ca. Ratu se jest na​zir​ ao kraj – Nij​ em​ci su se povl​ ač​ i​li sa svih front​ i – ali
još nije zav​ r​šio.

Otišl​ i su do ho​tel​ a Lut​ e​tia, koji je u vrij​ e​me oku​pac​ i​je bio sjed​ i​šte Abweh​ ra7, no sada
je tamo bio sa​birn​ i cen​tar za sve koji su os​lob​ o​đen​ i iz log​ o​ra.

Vi​an​ne je staj​ a​la u eleg​ antn​ om lob​ i​ju kr​cat​ om ljud​ i. Dok je gle​dal​ a oko sebe, osje​ti​la
je muč​ni​nu u že​lu​cu, i bila je zah​ valn​ a što je Da​ni​ela os​tav​ i​la s maj​kom Ma​rie- Ther​ es​ e.
Oko re​cep​cij​ e sku​pil​ o se mnoš​tvo nem​ o​guć​ e mrš​ a​vih lju​di, obrij​ an​ ih glav​ a i prazn​ ih po​-
gle​da, odjev​ e​nih u dronjk​ e. Izg​ led​ a​li su kao hod​ aj​ u​ći mr​tva​ci. Među nji​ma su se vr​zm​ a​li
lij​ ečn​ i​ci, dje​latn​ i​ci Cr​ve​nog kri​ža, nov​ in​ a​ri.

Jed​ an je muš​ ka​rac pri​šao Via​ nn​ e i pred nos joj gur​nuo crno-bi​jel​ u fo​tog​ ra​fi​ju. »Jes​te
li je vid​ jel​ i? Pos​ l​ jed​nje što smo o njoj čuli jest da je u Ausc​ ​hwitz​ u.«

Na fot​ o​gra​fij​ i je bila pre​lij​ ep​ a djev​ oj​či​ca koja stoj​ i uz bi​cikl, ved​ ra osmij​ eh​ a. Nije joj
mo​glo biti vise od petn​ ae​ st.

»Ni​sam«, rekl​ a je Vi​ann​ e. »Žao mi je.«
Čov​ jek se već udal​ ja​vao, doi​ ml​ ju​ći se sme​te​no, baš kao što se Vi​ann​ e osjeć​ al​ a.

324

Kamo god da je pog​ le​dal​ a, vi​djel​ a je tjes​ kobn​ a lica član​ o​va obi​te​lji, s fot​ o​graf​ ij​ am​ a u
drh​tav​ im ruk​ a​ma, prekl​ i​nju​ći za vi​jes​ti o svo​jim vol​ je​ni​ma. Zid s nje​zin​ e desn​ e stran​ e
bio je obli​jepl​ jen fo​tog​ raf​ i​ja​ma i po​ruk​ a​ma i ime​ni​ma i adre​sa​ma. Pre​živ​ je​li su traž​ i​li iz-​
gub​lje​ne. An​to​ine je pri​šao Via​ n​ne i pol​ o​žio joj ruku na rame. »Pron​ ać​ i ćemo je, V.«

»Mama?« rek​la je Soph​ ie. »Jesi li dob​ ro?«
Pog​ le​dal​ a je dol​ je u svoj​ u kćer. »Mo​žda smo te tre​ba​li ost​ a​vit​ i kući.«
»Prek​ as​no je da me za​šti​tiš«, od​vra​ti joj Sop​hie. »To ti je valj​da jas​no.«
Via​ n​ne je mrz​ il​ a tu is​ti​nu, baš kao i svak​ u dru​gu. Uzel​ a je kćer za ruku i stal​ a se od-​
lučn​ o prob​ i​jat​ i kroz mnošt​ vo, a An​to​ine je išao uko​rak s nji​ma. U pros​to​ru s lij​ e​ve stra​-
ne, ugled​ a​la je sku​pin​ u mu​škar​ ac​ a tan​kih pop​ ut štap​ ić​ a, u prl​ jav​ im pi​džam​ am​ a na pru-​
ge, koji su izg​ led​ al​ i kao kost​ u​ri. Kako je mo​guć​ e da su još uvi​jek živi?
Nije ni shva​til​ a da se opet za​us​ta​vi​la sve dok se pred njom nije stvor​ i​la neka žena.
»Mad​ am​ e?« njež​no je rekl​ a žena, dje​lat​ni​ca Crv​ en​ og križ​ a.
Vi​ann​ e je odl​ i​je​pi​la pog​ led s izn​ ur​ en​ ih lo​gor​ aš​ a. »Traž​ im neke lju​de... moju ses​tru.
Isa​ ​bell​ e Ro​ssig​nol. Bila je uhić​ e​na zbog sur​ adn​ je s ne​pri​jat​ el​ jem, i pos​lij​ e je dep​ ort​ i​ran​ a.
I moja naj​bol​ ja prij​ a​te​ljic​ a, Rach​ el de Champ​ lai​ n, tak​ o​đer je de​port​ i​ran​ a. Njez​ in muž,
Mare, bio je ratn​ i zar​ obl​ je​nik. Ja... Ne znam što se s njim​ a do​god​ il​ o, ni kako ih uop​će
traž​ i​ti. I... imam pop​ is žid​ ov​ske djec​ e u Car​riv​ e​auu. Mo​ram ih spo​jit​ i s njih​ o​vim ro​di​te​-
lji​ma.«
Dje​latn​ i​ca Cr​ven​ og kri​ža, suh​ o​nja​va sjed​ o​kos​ a žena, izv​ a​di​la je list pap​ ir​ a i za​pi​sal​ a
ime​na koja joj je Via​ n​ne rekl​ a. »Otić​ i ću do stol​ a s pod​ ac​ i​ma i pro​vje​rit​ i ime​na. Što se
tiče dje​ce, po​đi​te sa mnom.« Po​vel​ a je sve tro​je do pros​tor​ i​je na kraj​ u hodn​ ik​ a, gdje je
čov​ jek s dug​ om brad​ om za stol​ om sla​gao pap​ i​re.
»Mon​si​eur Mont​ and«, rek​la je žena iz Crv​ en​ og križ​ a. »Ova gos​pođ​ a ima po​dat​ke o
nek​ ol​ i​cin​ i ži​dov​ske dje​ce.«
Star​ ac ju je pog​ led​ ao svoj​ im za​kr​vav​lje​nim oči​ma i dom​ ah​nuo du​gim, dlak​ a​vim pr-​
sti​ma. »Dođ​ it​ e.«
Djel​ atn​ ic​ a Crv​ en​ og križ​ a nap​ us​ti​la je prost​ or​ i​ju. Izn​ en​ ad​na tiš​ i​na bila je neob​ ičn​ a na​-
kon ono​lik​ o buke i ko​me​šan​ ja.
Vi​ann​ e je priš​la stol​ u. Ruke su joj bile vlaž​ne od zno​ja. Otar​ e ih o suk​nju na bo​kov​ i​-
ma. »Ja sam Via​ nn​ e Mau​ ri​ac. Iz Car​ri​vea​ ua.« Otvo​ril​ a je torb​ ic​ u i iz​vuk​la pop​ is koji je
još sin​ oć sast​ av​ il​ a, na te​mel​ ju ona tri što ih je čuv​ al​ a tij​ ek​ om rata. Spust​ i​la je pop​ is na
njeg​ ov stol. »Ovo su žid​ ov​ska djec​ a koju smo sak​ ri​li, mon​sie​ ur. Nal​ az​ e se u sam​ ost​ a​nu
Pre​svet​ og​ a Trojs​ tva, u tam​ ošn​ jem si​rot​ i​štu, pod skrb​ i nads​ toj​ni​ce, majk​ e Mar​ ie- The​re​-
se. Ne znam kako ih pov​ e​zat​ i s rod​ i​tel​ jim​ a. Osim dječ​ ak​ a čije je ime prvo na pop​ is​ u. Ari
de Champ​ lai​ n. On je sa mnom. Traž​ im nje​gov​ e ro​di​tel​ je.«
»Dev​ et​nae​ s​ter​ o dje​ce«, tiho je re​kao.
»Nije puno, znam, ali...«

325

Po​gle​dao ju je kao da je kak​va ju​na​kin​ ja, a ne prest​ raš​ e​na žena koja je prež​ iv​ je​la ratn​ e
strah​ o​te. »To je de​vetn​ a​es​ter​ o onih koji bi umr​li u log​ or​ i​ma, zaj​ edn​ o sa svo​jim rod​ it​ el​ ji​-
ma, mad​ am​ e.«

»Mož​ e​te li pron​ a​ći njih​ o​ve obi​tel​ ji?« nježn​ o je upi​ta​la.
»Po​ku​šat ću, mad​ a​me. Naž​ al​ ost, već​ in​ a te djec​ e sada do​ist​ a i jesu si​ro​čad. Pop​ is​ i koje
do​bi​vam​ o iz lo​go​ra uvij​ ek su isti: majk​ a mrt​ va, otac mrt​ av, ne pos​toj​ e pre​ži​vje​li član​ o​vi
obi​tel​ ji u Fran​cu​skoj. I tako je malo djec​ e pre​ži​vje​lo.« Pro​šao je ru​kom kroz ri​jet​ku, si​je​-
du kosu. »Pros​lij​ e​dit ću vaš pop​ is OSE-u u Nici. Oni po​kuš​ a​vaj​ u spoj​ it​ i čla​no​ve obi​te​lji.
Merc​ i, ma​dam​ e.«
Vi​ann​ e je pri​ček​ al​ a joj je​dan tren​ ut​ ak, ali sta​rac više nije ni​šta rek​ ao. Pri​druž​ il​ a se su​-
prug​ u i kćer​ i pa su zaj​ edn​ o na​pus​til​ i ured i vrat​ i​li se među mnošt​ vo izb​ je​glic​ a i obit​ e​lji i
prež​ i​vje​lih lo​gor​ aš​ a.
»Što ćemo sad?« upi​tal​ a je Soph​ ie.
»Ček​ at ćemo da nam se javi dje​latn​ i​ca Cr​ven​ og križ​ a«, od​vra​ti Via​ nn​ e.
An​to​ine pok​ a​že na zid prep​ un fot​ o​graf​ i​ja i ime​na nes​ta​lih. »Treb​ al​ i bi​smo je tamo
pot​ raž​ i​ti.«
Razm​ i​je​ne po​gle​de, znaj​ u​ći ko​lik​ o će bol​no biti staj​ at​ i tamo, pret​ raž​ iv​ at​ i fot​ og​ ra​fi​je
nest​ a​lih osob​ a. Ipak, otiš​li su do zida s fot​ o​gra​fij​ am​ a i por​ uk​ a​ma, i sta​li ih preg​ le​dav​ a​ti,
jed​nu po jed​nu.
Bili su tamo go​to​vo dva sata pri​je nego što se vrat​ il​ a djel​ atn​ ic​ a Crv​ e​nog kri​ža.
»Ma​da​me!«
Via​ n​ne se okre​nu​la.
»Žao mi je, ma​da​me. Rach​ el i Marc de Champ​ la​in su na po​pi​su strad​ al​ ih, a ne post​ o-​
ji nij​ e​dan pod​ a​tak o Is​ab​ ell​ e Ro​ssig​nol.«
Vi​ann​ e je čula ri​ječ »stra​da​li« i prep​ lav​ i je go​tov​ o ne​podn​ ošl​ ji​va tuga. No, od​luč​no je
po​tisn​ u​la osjeć​ aj​ e. Kas​ni​je će mis​lit​ i na Rac​hel, kad ost​ a​ne nas​ am​ o. Sjest će pod stab​ lo,
po​pit​ i čašu šamp​ anj​ca i raz​gov​ ar​ at​ i sa svoj​ om prij​ a​te​lji​com. »Što to zna​či? Ne post​ o​je
po​da​ci o Is​ab​ ell​ e? Vi​dje​la sam kako je odvo​de.«
»Po​đi​te doma i ček​ ajt​ e sest​ rin pov​ rat​ ak«, rek​la je žena. Dot​ ak​nu​la je Via​ nn​ ei​ nu ruku.
»Ne gub​ i​te nadu. Nisu svi log​ o​ri osl​ o​bođ​ e​ni.«
Soph​ ie je pog​ led​ a. »Mož​ da je post​ al​ a ne​vidl​ jiv​ a.«
Vi​an​ne dot​ akn​ e kćer​ i​no lice i usp​ ij​ e se tužn​ o na​smij​ e​ši​ti. »Tako si odrasl​ a. Pon​ o​sim
se zbog toga, ali mi to u isto vrij​ em​ e i slam​ a srce.«
»Idem​ o«, rek​la je Sop​hie povl​ a​če​ći je za ruku. Via​ n​ne je dop​ ust​ i​la da je kći vodi.
Osjeć​ a​la se pop​ ut djet​ et​ a, a ne rod​ i​te​lja, dok su se pro​bij​ a​li kr​cat​ im lob​ ij​ em pa naj​zad iz-​
iš​li na sun​cem okup​ an​ u ulic​ u.
Sa​tim​ a kasn​ ij​ e, kad su bili u vlak​ u, sje​deć​ i na dr​ven​ im klup​ a​ma u va​gon​ u treć​ e klas​ e,
Via​ nn​ e je zur​ il​ a kroz pro​zor na bomb​ am​ a raz​ or​ en kra​jol​ ik. Ant​ oi​ ne je spa​vao po​red nje,

326

glav​ e nasl​ on​ je​ne na prl​ jav proz​ or.
»Kako se osje​ćaš?« upi​ta je Soph​ ie.
Via​ nn​ e spus​ti ruku na svoj is​pup​če​ni trb​ uh. Ma​juš​ an drh​taj – uda​rac – osjet​ i pod

dla​nom. Pos​ eg​nul​ a je za Sop​hi​enom ruk​ om.
Sop​hie se po​ku​ša​la pov​ uć​ i; Vi​ann​ e joj nježn​ o vra​ti ruku i spust​ i je na svoj trb​ uh.
Soph​ ie je osje​til​ a drht​ aj po​kre​ta i razr​ og​ a​či​la oči. Po​dig​nu​la je po​gled prem​ a Via​ n​ne.

»Kako mož​ eš...«
»Ovaj nas je rat sve prom​ ij​ en​ io, Sop​hie. Da​ni​el je tvoj brat, sad kad Rac​hel... nema.

Tvoj prav​ i brat. Kao i ova beba; on, ili ona, nije kriv... zbog svog zač​ e​ća.«
»Teš​ ko je zab​ or​ av​ i​ti«, tiho je rek​la. »I ni​kad neću opros​tit​ i.«
»Ali ljub​ av mora biti snažn​ i​ja od mrž​nje. Ili za nas nema bud​ ućn​ ost​ i.«
Soph​ ie uz​dah​ne. »Valjd​ a«, rekl​ a je, zvu​čeć​ i prev​ i​še zrel​ o za djev​ oj​či​cu svo​jih god​ in​ a.
Via​ n​ne stav​ i ruku na kće​rin​ o tje​me. »Pods​ jeć​ at ćemo jed​na drug​ u, oui? Na mračn​ e

dane. Bit ćemo snažn​ e jed​na za drug​ u.«

* * *

Pro​ziv​ka je tra​jal​ a sa​ti​ma. Isa​ ​bell​ e je pala na ko​ljen​ a. Onog časa kad je dot​ akn​ ul​ a tlo, po​-
misl​ il​ a je, os​ta​ni živa, pa se s mu​kom us​pen​tral​ a nat​ rag.

Čuv​ ar​ i su ho​da​li uz ogra​du sa psim​ a, oda​bi​ru​ći žene za plin​ske ko​mo​re. Gov​ ork​ al​ o se
da im sli​je​di još jed​ an marš. Ovaj put u Ma​uth​ a​usen, kamo ih je već tis​ uć​ e odve​den​ o da
rin​ta​ju do smr​ti: sov​ jet​ski ratn​ i za​robl​ je​ni​ci, Žid​ o​vi, prip​ adn​ i​ci sa​vezn​ ičk​ e voj​ske, po​li-​
tičk​ i za​to​če​ni​ci. Go​vor​ il​ o se da nik​ ad nije iz​i​šao onaj koji je jedn​ om kroz ta vra​ta pro​šao.

Is​a​bell​ e se zak​ aš​lja​la. Krv joj je pop​ r​ska​la dlan. Brže-bol​ je ga obri​še o pr​ljav​ u hal​ ji​nu,
prij​ e nego što je opa​zi ču​var.

Grlo joj je go​rjel​ o, glav​ a bol​no pul​si​ral​ a. Bila je to​li​ko usred​ o​toč​ en​ a na vlas​tit​ u agon​ i​-
ju da je proš​ ao tre​nu​tak prij​ e nego što je zam​ ij​ e​ti​la zvuk mot​ or​ a.

»Jesi li čula ono?« upit​ a Mic​he​li​ne.
Is​a​bel​le osjet​ i ko​me​ša​nje među zar​ ob​ljen​ ic​ a​ma. Bilo je te​ško konc​ ent​ rir​ a​ti se kad je
tako gad​no bo​ljel​ o. Pluć​ a su je razd​ i​ra​la sva​kim no​vim udi​saj​ em.
»Odl​ az​ e«, čula je.
»Isa​ b​ el​le, gled​ aj!«
U prvi čas, sve što je vid​ jel​ a bilo je jark​ op​ lav​ o nebo i stab​ la i zar​ obl​ jen​ ic​ e. Onda je
prim​ i​jet​ il​ a.
»Ču​va​ri odl​ a​ze«, rekl​ a je prom​ ukl​ im, hrap​ av​ im glas​ om.
Vra​ta su se uz zvek​ et otvor​ il​ a i ri​jek​ a ame​ričk​ ih kam​ i​ona po​čel​ a se uli​je​va​ti kroz ka​pi​-
ju; vojn​ i​ci su sjed​ i​li na pok​lop​ci​ma mo​to​ra, vis​ jel​ i s prik​ ol​ i​ca, s puš​ ka​ma pris​lo​njen​ im o
prsa.
Ame​rik​ anc​ i.
Isa​ b​ el​le pop​ ust​ e kol​ jen​ a. »Mi... che... line«, šapn​ u​la je, gla​sa sloml​ jen​ og kao što joj je

327

bio i duh. »Usp​ je​le... smo.«

* * *

Tog prol​ je​ća zav​ rš​ io je rat. Gen​ er​ al Eisenh​ ower objav​ io je zaht​ jev za pred​ aj​ u Nje​mačk​ e.
Ame​rik​ an​ci su prešl​ i Rajn​ u i upa​li u Njem​ ač​ku; Sa​vez​ni​ci su od​nos​ i​li pob​ je​du za pob​ je-​
dom i poč​ e​li osl​ o​bađ​ at​ i log​ or​ e. Hi​tler je ži​vio u bun​ke​ru.

Pa ipak, Is​a​bell​ e se nije vrat​ i​la.
Via​ nn​ e je pus​til​ a da se vra​tašc​ a po​štans​ kog sand​ uč​ ić​ a uz zve​ket zat​ vo​re. »Kao da je
nes​tal​ a.«
An​toi​ ne nije re​kao ni​šta. Tjedn​ i​ma su traž​ i​li Is​ab​ ell​ e. Vi​an​ne je sat​ i​ma sta​jal​ a u red​ o​-
vi​ma, samo da obav​ i tel​ ef​ on​ski razg​ o​vor, te sla​la bez​brojn​ a pi​sma agen​ci​ja​ma i bol​nic​ a-​
ma. Proš​li tje​dan po​sje​til​ i su kamp​ ov​ e s prež​ i​vje​lim log​ o​raš​ im​ a, no sve je to bilo uzal​ ud.
Nig​dje nije bilo pod​ a​ta​ka o Isa​ b​ ell​ e Ros​ sig​nol. Kao da je u zeml​ ju prop​ al​ a – za​jedn​ o sa
sto​ti​na​ma tis​ u​ća dru​gih.
Mo​žda je Isa​ b​ el​le pre​ži​vjel​ a got​ ov​ o do sam​ o​ga kraj​ a, mož​ da su je ubi​li dan prij​ e do​la​-
ska Sav​ ezn​ i​ka. Nav​ odn​ o su u jedn​ om od lo​go​ra, mjes​tu po imen​ u Berg​ en- Bels​ en, Sa-​
vezn​ i​ci za​tekl​ i go​mil​ e još to​plih leš​ ev​ a.
Zaš​ to?
Kako ne bi mog​ li svjed​ o​či​ti.
»Dođi sa mnom«, re​kao je An​toi​ ne, uzevš​ i je za ruku. Nije se više koč​ i​la na nje​gov
do​dir, ni trz​ al​ a, ali či​nil​ o se da se još uvij​ ek nije mog​ la sas​ vim opust​ i​ti. U mje​sec​ i​ma na​-
kon An​to​ineo​ vog po​vrat​ka, glu​mil​ i su da su zal​ jubl​ je​ni, i obo​je su toga bili svjes​ni. Go-​
vor​ io bi da neće s njom vo​dit​ i ljub​ av zbog bebe, a ona bi se slo​ži​la, re​kavš​ i da je tako
najb​ ol​ je. Ali zna​li su.
»Imam jedn​ o iz​nen​ a​đe​nje za tebe«, re​kao je vo​de​ći je pre​ma stražn​ jem dvor​ i​štu.
Pod jark​ o​pla​vim ne​bom kroš​nja tise stvo​ri​la je ko​ma​dić smeđ​ eg​ a hla​da. U sjen​ i​ci,
ono ne​ko​li​ko preo​ st​ a​lih kok​ o​ši kljuc​ a​lo je po tlu, kok​ o​da​čuć​ i i mla​tar​ aj​ uć​ i kri​li​ma.
Sta​ra plah​ta bila je zat​ eg​nu​ta iz​međ​ u gran​ a tise, pred njom žel​ jezn​ a vje​ša​li​ca za šeš​ i​re,
koju je An​toi​ ne zac​ i​je​lo pro​naš​ ao u štag​lju. Po​veo ju je do jedn​ og od stol​ ac​ a post​ av​ljen​ ih
na kam​ e​nom dij​ e​lu dvo​riš​ ta. Za go​din​ a nje​go​va izb​ iv​ an​ ja, ma​ho​vi​na i tra​va osvoj​ i​le su
ovaj dio dvor​ iš​ ta, pa je nje​zin stol​ ac staj​ ao na​her​ en na kvrg​ a​voj po​vrš​ in​ i. Oprez​no je sje-​
la; bila je nezg​ rapn​ a ovih dana. Osmi​jeh koj​ im ju je sup​ rug oba​sjao bio je neob​ i​čan u
svoj​ em zan​ o​su, i neo​ček​ i​van u svo​joj pris​nos​ti. »Djec​ a i ja ci​jel​ i dan rad​ im​ o na ovo​me.
Zbog tebe.«
Dje​ca, i ja.
Ant​ o​ine je stao isp​ red pom​ al​ o obješ​ e​ne plah​te pa za​mahn​ uo svo​jom zdrav​ om ru​kom.
»Dame i gosp​ o​đe, dje​co, zak​ rž​ ​lja​li ze​čev​ i i smrd​ljiv​ e ko​ko​ši...«
Iza zav​ jes​ e, Dan​ i​el se sta​ne hi​ho​tat​ i, a Sop​hie ga ušutk​ a.
»U naj​bol​ joj trad​ ic​ i​ji Ma​del​ i​ne u Par​ iz​ u8, koja je bila prva glav​na ulo​ga ma​de​moi​ sel​le

328

Ma​uria​ c, preds​ tavl​ jam vam pjev​ ač​ e Le Jard​ in​ a.« Tada, uz vel​ ik​ u pom​pu, on ot​pus​ti je-​
dan kraj plah​te, od​mak​nuvš​ i je ust​ ra​nu, te otk​ ri​je dr​ven​ u poz​ or​nic​ u, ne sas​ vim ravn​ o
pos​tav​ljen​ u na tra​vi. Na po​zorn​ ic​ i su staj​ al​ i Da​nie​ l i Soph​ ie. Oboj​ e su bili ogr​nut​ i dek​ a-​
ma kao ogrt​ ač​ i​ma, s proc​ ​vjet​ al​ om granč​ ic​ om ja​bu​ke oko vrat​ a, i krun​ am​ a od ne​kak​vog
sjajn​ og me​ta​la na koje su zal​ i​je​pil​ i li​je​pe kam​ en​či​će i ko​ma​dić​ e ša​ren​ og​ a stakl​ a.

»Bok, mama«, re​kao je Da​nie​ l bjes​ o​muč​no ma​šuć​ i.
»Psst«, uko​ri ga Sop​hie. »Sjeć​ aš se?«
Da​ni​el ozb​ iljn​ o kim​ne.
Oprezn​ o su se okre​nu​li prem​ a Vi​an​ne – das​ ke pod nji​ho​vim no​ga​ma su se zan​ jih​ a​le
– i po​dig​nu​li ruke.
Ant​ o​ine je pri​nio us​nam​ a sreb​ rn​ ast​ u usnu harm​ on​ i​ku pa is​pust​ io ža​lo​ban zvuk. Du​-
lje je vri​je​me os​tao vis​ je​ti u zra​ku, prim​ aml​ ji​vo vib​ rir​ a​ju​ći, a onda je po​čeo svi​ra​ti.
Soph​ ie je zap​ je​val​ a vi​so​kim, zvonk​ im glas​ om. »Frère Jacque​ s, Frère Jacqu​es...«
Čučn​ u​la je, a Dan​ i​el je pos​ koč​ io, za​pje​vavš​ i: »Dorm​ ez vous? Dor​mez-vous?«
Vi​ann​ e je pok​lop​ i​la usta ru​kom, ali ne prij​ e nego što joj se oteo blag​ i osmi​jeh.
Na poz​ orn​ i​ci, pjes​ ma se nast​ a​vi​la. Jas​no je vi​dje​la ko​li​ko je Soph​ ie sretn​ a što radi ne​-
što ova​ko obič​no, izv​ o​di tu malu pred​stav​ u za svo​je ro​di​te​lje, i kako se Da​nie​ l usre​do​to-​
čio da što bo​lje odi​gra svoj​ u ulog​ u.
Bilo je to ujedn​ o pot​pun​ o čar​ obn​ o, i prel​ i​je​po običn​ o. Da​šak živ​ ot​ a kak​ av su ži​vjel​ i
prij​ e.
Vi​ann​ e osje​ti kako u njoj buja sre​ća.
Bit ćemo do​bro, po​mis​lil​ a je gled​ a​juć​ i An​to​inea. U sje​ni što ju je ba​ca​la krošn​ ja sta​bla
koje je po​sa​dio nje​zin prap​ ra​djed, dok su se zrak​ om pron​ os​ i​li gla​sov​ i njih​ ov​ e dje​ce, vi-​
dje​la je svo​ju dru​gu po​lo​vic​ u i pon​ ov​no pom​ isl​ i​la: Bit ćemo dob​ ro.
»... ding... dang... dong...«
Kad je pjes​ ma zav​ rš​ il​ a, Via​ nn​ e je žest​ o​ko zap​ljes​ kal​ a. Djec​ a su se dost​ o​jans​tve​no nak-​
lon​ il​ a. Dan​ i​el se tada sa​pleo o svoj im​prov​ iz​ ir​ a​ni ogrt​ ač, pao u trav​ u, pa ust​ ao smij​ uć​ i se.
Via​ n​ne se do​ge​gal​ a do poz​ or​ni​ce i obas​ ul​ a djec​ u pol​ jupc​ i​ma i po​hval​ a​ma.
»Sjajn​ a je to bila idej​ a«, rekl​ a je Via​ nn​ e, a oči su joj se cakl​ i​le od ljub​ av​ i i pon​ o​sa.
»Konc​ ent​ rir​ ao sam se, mama«, pon​ osn​ o je re​kao Dan​ ie​ l.
Via​ nn​ e ih nije mog​ la pus​tit​ i iz za​grl​ jaj​ a. Slutn​ ja bu​duć​nos​ti nje​zin​ u je dušu is​pun​ i​la
ljub​ avl​ ju.
»Pla​nir​ al​ a sam ovo s tat​ om«, rekl​ a je Sop​hie. »Baš kao i pri​je, mama.«
»I ja sam pla​ni​rao«, re​kao je Dan​ i​el, na​duv​ši svoj​ a ma​juš​na pluć​ a.
Nas​ mi​jal​ a se. »Obo​je ste bili vel​ i​čans​tve​ni dok ste pjev​ al​ i. I...«
»Via​ n​ne?« čula je An​toi​ nea neg​dje iza sebe.
Nije mo​gla od​vra​ti​ti po​gled od Da​ni​elo​va osmi​je​ha. »Kol​ i​ko ti je treb​ a​lo da na​učiš
ulog​ u?«

329

»Mama«, tiho je rekl​ a Sop​hie. »Net​ko je doš​ ao.«
Vi​an​ne se okren​ e i po​gle​da iza Soph​ ie.
Ant​ oi​ ne je staj​ ao po​red stražn​ jih vrat​ a s dvo​jic​ om mu​škar​ ac​ a; obo​ji​ca su ima​la iz​noš​ e-​
na crna odi​jel​ a i crne be​ret​ke. Jed​ an je nos​ io po​hab​ a​nu ak​tovk​ u.
»Sop​hie, prip​ a​zi malo na brat​ a«, re​kao je An​toi​ ne. »Mor​ a​mo o neč​ em po​razg​ ov​ a​ra​ti s
ovim lju​dim​ a.« Stao je por​ ed Vi​ann​ e, pol​ o​žio ruku na nje​zin​ a križ​ a i po​mog​ ao joj da us-​
ta​ne, bla​go je pog​ u​ravš​ i na​pri​jed. Ušli su u kuću u ti​hoj ko​lo​ni.
Kad su se vrat​ a za nji​ma zat​ vor​ i​la, muš​ karc​ i se okre​nu suč​ el​ i​ce Via​ nn​ e.
»Ja sam Nath​ an​ ie​ l Ler​ner«, pred​stav​ io se star​ ij​ i od dvo​ji​ce. Imao je sij​ e​du kosu i žuć-​
kas​tu kožu. Sta​račk​ e pjeg​ e bile su gol​ e​me na njeg​ ov​ im obraz​ im​ a.
»Ja sam ra​bin Ho​rowitz«, reče tada i dru​gi.
»Za​što ste došl​ i?« upit​ a​la je Vi​an​ne.
»Doš​li smo zbog Ari​ja de Cham​plai​ na«, re​kao je ra​bin bla​gim gla​som. »On ima rod-​
bi​nu u Ame​ric​ i. Točn​ ij​ e, u Bos​ton​ u. A oni su se nama obra​ti​li za pom​ oć.«
Via​ nn​ e se mog​ la sruš​ it​ i samo da Ant​ o​ine nije bio iza nje, i za​dr​žao je.
»Prem​ a na​šim saz​na​nji​ma, spa​sil​ i ste de​vetn​ a​es​ter​ o žid​ ovs​ ke dje​ce, po​sve sami, i to
dok su kod vas sta​nov​ al​ i nje​mač​ki časn​ i​ci. To je vrlo dojml​ jiv​ o, ma​dam​ e.«
»Jun​ ač​ki«, dom​ etn​ uo je ra​bin.
An​to​ine je pol​ o​žio ruku na njez​ i​no rame i na to, na nje​gov dod​ ir, ona shva​ti kol​ ik​ o je
dugo šu​tje​la. »Rac​hel je bila moja naj​bol​ ja pri​jat​ el​ jic​ a«, tiho je rek​la. »Po​kuš​ a​la sam joj
pom​ oć​ i da pri​jeđ​ e u Slob​ odn​ u zonu prij​ e dep​ orr​ ac​ i​je, ali...«
»Nje​zin​ a kći je ubij​ en​ a«, nas​tav​ io je Lern​ er.
»Kako to znat​ e?«
»Naš je po​sao pri​kupl​ jat​ i svje​do​čanst​ va i uje​di​ni​ti obi​tel​ ji«, odv​ ra​tio je. »Razg​ o​var​ al​ i
smo s ne​ko​lik​ o žena koje su s Rac​hel bile u Aus​ch​ wit​zu. Na​žal​ ost, tamo nije prež​ iv​ jel​ a
niti mje​sec dana. Nje​zin su​prug, Marc, ubij​ en je u Sta​la​gu 13A. Nije imao tu sre​ću kao
vaš sup​ rug.«
Via​ nn​ e nije rekl​ a ni​šta. Zna​la je da joj ovi ljud​ i os​tav​lja​ju do​voljn​ o vrem​ en​ a i to je ci​-
je​nil​ a, ali i mr​zi​la. Nije žel​ je​la prih​ vat​ it​ i ni​šta od ovo​ga. »Dan​ ie​ l – Ari – ro​đen je tje​dan
dana prij​ e nego što je Marc otiš​ ao u rat. Nema usp​ o​men​ u na ni​jedn​ o od ro​di​te​lja. Tako
je bilo naj​sig​ ur​ni​je – pust​ i​ti ga da vje​ruj​ e da je moj sin.«
»Ali on nije vaš sin, mad​ a​me.« Lern​ er​ ov je glas bio blag, ali rij​ e​či su bile pop​ ut uda​ra-​
ca bič​ em.
»Obe​ćal​ a sam Rac​hel da ću ga ču​vat​ i«, rek​la je.
»I jes​te. Ali sad je vrij​ e​me da se Ari vra​ti svoj​ oj obi​te​lji. Svo​jim ljud​ i​ma.«
»Neće shva​ti​ti«, rekl​ a je.
»Mo​žda i neće«, prih​ va​tio je Ler​ner. »Sve​jedn​ o.«
Via​ nn​ e je po​gled​ a​la Ant​ o​inea, tra​žeć​ i po​moć »Vo​li​mo ga. On je dio naše obit​ e​lji.

330

Treb​ ao bi ost​ a​ti s nama. I ti to žel​ iš, zar ne, An​to​ine?«
Njez​ in sup​ rug ozb​ ilj​no kimn​ e.
Okren​ ul​ a se toj dvoj​ ic​ i. »Mo​gli bis​ mo ga po​svo​jit​ i, pod​ i​ći ga kao naš​ eg vlast​ i​tog sina.

Ali kao Žid​ ov​ a, jas​no. Reći ćemo mu tko je i vo​dit​ i ga u si​na​gog​ u...«
»Mad​ a​me«, uz​dahn​ uo je Lern​ er.
Rab​ in je pri​šao Vi​an​ne i uzeo joj ruke u svo​je. »Znam​ o da ga vo​lit​ e, i da on voli vas.

Znam​ o da je Ari prem​ a​len da shva​ti, i pla​kat će za vama, ned​ os​ta​jat ćete mu – mož​ da i
go​din​ am​ a.«

»Ali svej​ ed​no ga žel​ it​ e odvest​ i.«
»Vi na ovo gled​ at​ e kao na slom​lje​no srce jedn​ og dje​ča​ka, a ja kao na sloml​ je​no srce
moga nar​ od​ a. Raz​ um​ i​je​te li?« Lice mu se obje​sil​ o, usne isk​ ri​vi​le, blag​ o se nam​ r​štivš​ i.
»Mil​ ij​ u​ni Žid​ o​va ubij​ en​ i su u ovo​me ratu, mad​ am​ e. Mi​li​ju​ni.« Pus​tio je da se te ri​ječ​ i
slegn​ u. »Ci​je​li je​dan nar​ a​štaj je nes​tao s lica zem​lje. Sada se mo​ram​ o drž​ at​ i zaj​ edn​ o, ovo
malo što nas je ost​ a​lo; mor​ am​ o se po​novn​ o pod​ i​ći na noge. Je​dan dje​čak, koji nema us​-
pom​ en​ e na ono što je bio, mo​žda se vama čini kao mal​ en​ a žrt​ va, ali nama je on bud​ uć-​
nost. Ne mož​ e​mo dop​ ust​ it​ i da ga od​gaj​ a​te u vje​ri koja nije vaša i da ga vod​ it​ e u sin​ ag​ o​-
gu samo kad se sjet​ i​te. Ari mora biti ono što jest, i mora biti sa svoj​ im ljud​ i​ma. Sig​ urn​ o
bi i nje​go​va maj​ka tako že​ljel​ a.«
Vi​ann​ e po​misl​ i na sve one koje je vi​dje​la u ho​te​lu Lu​te​tia, one žive kost​ u​re praz​nih
pog​ led​ a, i na bez​broj fot​ og​ ra​fi​ja na zidu.
Mi​li​jun​ i su ubi​je​ni.
Cij​ e​li je​dan nar​ aš​ taj.
Kako bi to mo​gla zan​ ij​ e​ka​ti ra​bi​nu? Ili sprij​ e​či​ti da Ari bude sa svoj​ im na​rod​ om, sa
svo​jom obit​ e​lji? Bor​ il​ a bi se do pos​ ​ljed​njeg daha za svo​ju dje​cu, ali ov​dje se nije imal​ a
pro​tiv koga bo​rit​ i. Bio je tu samo gub​ i​tak, na obje stra​ne.
»Kod koga ide?« upit​ a​la je, ne ma​re​ći što joj se glas slom​ io.
»Prva rođ​ ak​ in​ ja nje​gov​ e maj​ke. Ima jed​ a​nae​ s​to​go​diš​nju kćer i šes​to​god​ iš​njeg sina.
Vo​ljet će Arij​ a kao svoj​ e di​jet​ e.«
Via​ n​ne nije mo​gla smoć​ i snag​ e čak ni da kim​ne, a ka​mol​ i da obriš​ e suze. »Mož​ da će
mi pos​lat​ i sli​ke?«
Rab​ in je net​ rem​ ic​ e zur​ io u nju. »Mo​rat će vas za​bor​ a​vi​ti, ma​da​me, zap​ o​če​ti nov ži​-
vot.«
Via​ n​ne je oš​tro prob​ ol​ a ist​ i​nit​ ost ovih ri​je​či. »Kad ćete ga odves​ti?«
»Odm​ ah«, rek​ ao je Lern​ er.
Od​mah.
»Ne mož​ e​mo ovo prom​ i​jen​ it​ i?« upit​ ao je Ant​ oi​ ne.
»Ne, mon​sie​ ur«, od​go​vor​ io je rab​ in. »Je​din​ o je prav​ ed​no da se Ari vra​ti među svo​je.
On je je​dan od sretn​ i​ka – ima žive čla​no​ve rodb​ in​ e.«

331

Via​ n​ne je osje​til​ a kako joj An​to​ine uzi​ma ruku. Pov​ eo ju je pre​ma stu​bam​ a, pov​ u-​
kav​ši je više nego jedn​ om kako bi nas​tav​ il​ a ko​ra​ča​ti. Pop​ e​la se drv​ en​ im stub​ a​ma na no​-
gam​ a koje su se čin​ il​ e tro​me, nep​ osl​ ušn​ e.

U sobi svo​je​ga sina (ne, ne nje​zin​ a sina) kre​ta​la se pop​ ut mjes​ eč​ ar​ a, uzi​maj​ uć​ i ono
malo nje​gov​ e odjeć​ e i skup​lja​juć​ i nje​go​ve stvar​ i. Ofu​ca​nog pu​njen​ og majm​ un​či​ća, čije
su oči bile išč​ u​pan​ e, ko​ma​dić oka​men​ je​nog drva koji je pro​naš​ ao por​ ed rij​ e​ke prošl​ og​ a
ljet​ a, i ogrt​ ač što mu je sa​ši​la od kom​ ad​ a odjeć​ e koju je pre​ras​tao. Na le​đim​ a je iz​vez​la
rij​ e​či: Na​šem Da​ni​elu, vole te mama, tata i Soph​ ie.

Sje​ti​la se tren​ utk​ a kad je to prvi put pro​čit​ ao i upi​tao: »Hoće li se tata vrat​ it​ i?« a ona
je kim​nu​la i rek​la da obi​telj uvij​ ek pro​nađ​ e put do doma.

»Ne žel​ im ga iz​gu​bit​ i. Ne mogu...«
An​toi​ ne ju je priv​ io u zag​ rl​ jaj i pus​tio da se isp​ la​če. Kad se naj​zad umir​ i​la, na uho joj
je pro​mrs​ io: »Snažn​ a si. Mor​ a​mo biti snaž​ni. Vol​ im​ o ga, ali nije naš.«
Bila je umor​na od toga da mora biti snaž​na. Ko​li​ko će još gub​ itk​ a moći pod​nij​ et​ i?
»Žel​ iš li da mu ja ka​žem?« upi​tao je Ant​ oi​ ne.
Že​ljel​ a je to, više od ičeg, ali ovo je bio maj​čin za​da​tak.
Drht​ av​ im tuk​ a​ma ugur​ a​la je Da​nie​ lo​ve – Ari​jev​ e – stvar​ i u po​ha​ban​ u plat​ne​nu na-​
prtn​ jač​ u i iz​išl​ a iz sobe, shva​tivš​ i tre​nut​ ak pre​kas​no da je An​to​ine ost​ ao unu​tra. Va​ljal​ o
je upe​ti i pos​ l​ jedn​ ji atom snag​ e da nast​ a​vi di​sa​ti, kre​tat​ i se. Otvo​ril​ a je vra​ta svo​je sobe i
stal​ a pre​ka​pat​ i po orm​ a​ru sve dok nije pron​ ašl​ a malu uok​vir​ en​ u fot​ og​ ra​fi​ju na ko​joj su
bili ona i Rac​hel. Bila je to njih​ o​va je​di​na zaj​ ed​ničk​ a fot​ og​ raf​ i​ja, sniml​ je​na pri​je des​ et ili
dvan​ ae​ st go​din​ a. Na pol​ e​đi​ni je na​pi​sa​la njih​ o​va imen​ a i onda je ugu​ra​la u na​prtn​ jač​ u,
pa nap​ us​ti​la sobu. Ne oba​zi​ru​ći se na muš​ kar​ce u pri​zem​lju, izi​ š​la je u dvo​ri​šte, gdje su
se djec​ a – i da​lje u ogr​tač​ i​ma i s krun​ am​ a na gla​va​ma – igra​la na im​prov​ i​zi​ra​noj poz​ or​ni​-
ci.
Tro​ji​ca muš​ ka​ra​ca kren​ u​la su za njom.
Soph​ ie ih je po​gle​da​la. »Mama?«
Da​nie​ l se nas​ mij​ ao. Ko​lik​ o će se dugo sjeć​ at​ i tog zvu​ka? Ned​ o​volj​no dugo. Sad je to
znal​ a. Usp​ om​ en​ e – mak​ ar i one naj​ljep​še – uvij​ ek na kra​ju izb​ lij​ ed​ e.
»Dan​ ie​ l?« Mo​ra​la je proč​ is​ti​ti grlo i pon​ ov​no po​kuš​ a​ti. »Dan​ i​el? Mož​ eš li doći ova-​
mo?«
»Što nije u redu, mama?« upit​ al​ a je Sop​hie. »Izg​ le​daš kao da si plak​ al​ a.«
Kren​ ul​ a je nap​ rij​ ed, uz bok pri​tiš​ću​ći nap​ rtn​ jač​ u. »Dan​ i​el?«
Nac​ er​ io se. »Hoć​ eš da ti opet pjev​ a​mo, mama?« upi​tao je, nam​ je​štaj​ uć​ i krun​ u koja
mu se nah​ e​ril​ a na gla​vi.
»Mo​žeš li doći ovam​ o, Da​ni​ele?« po​no​vil​ a je, tek tol​ ik​ o da bude si​gur​na. Stra​hov​ a​la
je da se sve ovo odvi​ja u njez​ i​noj gla​vi.
Dot​ ap​kao je do nje, zam​ a​hu​ju​ći ogr​ta​čem ust​ ra​nu kako se ne bi sa​pleo.

332

Klek​nu​la je u trav​ u i uzel​ a mu ruke u svoj​ e. »Ne pos​to​ji nač​ in da ovo shva​tiš.« Glas
joj je za​peo u grlu. »S vre​me​nom, bila bih ti sve is​pri​čal​ a. Kad bi nar​ ast​ ao. Otišl​ i bi​smo
do tvo​je sta​re kuće. Ali vrij​ e​me je ist​ ek​lo, ka​pe​ta​ne Dan.«

Na​mrš​ tio se. »Kako to misl​ iš?«
»Znaš kol​ i​ko te vo​li​mo«, rek​la je.
»Oui, mama«, od​vra​tio je.
»Vo​lim​ o te, Da​nie​ l. Zav​ ol​ je​li smo te prv​ og tren​ ut​ka kad si do​šao u naše ži​vo​te, ali ti
si pri​je pri​pa​dao drug​ oj obit​ el​ ji. Imao si dru​gu mamu i drug​ o​ga tatu, i oni su te isto jako
vol​ jel​ i.«
Dan​ i​el se na​mrš​ ti. »Imao sam drug​ u mamu?«
Iza nje, Sop​hie je rek​la. »O, ne...«
»Zval​ a se Rac​hel de Champ​ lai​ n, i vo​lje​la te je svim sr​cem. A tvoj je tata bio hra​bar
čov​ jek koji se zvao Marc. Vo​ljel​ a bih da ja mogu biti ona koja će ti o njim​ a pri​čat​ i, ali ne
mogu«, odagn​ al​ a je suze iz očij​ u, »jer te ro​đak​ in​ ja tvo​je mame isto tako voli, i ona želi da
dođ​ eš k njoj u Ame​rik​ u, gdje ljud​ i imaj​ u puno za jest​ i i puno igra​ča​ka.«
Suze mu nap​ un​ e oči. »Ali ti si moja mama. Ne že​lim ići.«
Pož​ e​lje​la je reći »Ni ja«, ali to bi ga samo još više pre​plaš​ il​ o, a nje​zin po​s​ljedn​ ji maj-​
čins​ ki zad​ at​ ak bio je da se osjeć​ a si​gur​nim. »Znam«, tiho je rekl​ a. »Ali svid​ jet će ti se
tamo, kap​ et​ an​ e Dan, i tvoj​ a nova obit​ elj će te obo​žav​ at​ i. Mož​ da čak imaj​ u i psić​ a, a to si
odu​vij​ ek že​lio.«
Dje​čak brižn​ e u plač i ona ga po​vuč​ e u na​ruč​ je. Tre​ba​lo joj je mo​žda više hrab​ rost​ i
nego ikad da ga pust​ i. Ust​ a​la je. Dvoj​ i​ca muš​ ka​rac​ a smjes​ta se stvo​re por​ ed nje.
»Zdra​vo, mom​če«, re​kao je rab​ in Dan​ ie​ lu, is​kre​no se nas​ mij​ eš​ ivš​ i.
Da​nie​ l još jače zap​ la​če.
Vi​ann​ e ga uzme za ruku i pov​ e​de kroz kuću pa u predn​ je dvo​ri​šte, por​ ed usah​ log sta​-
bla jab​ u​ke s vrp​ca​ma usp​ o​men​ a, pa kroz pol​ om​ljen​ e vrat​ni​ce do pla​vog Pe​ugeo​ ta park​ i-​
ra​nog uz cest​ u.
Lern​ er je sjeo na voz​ a​čev​ o mjes​to, dok je ra​bin ček​ ao por​ ed stražn​ jeg bla​to​bran​ a.
Mot​ or se po​kren​ uo, oblač​ ić​ i dima izb​ i​ja​li su iz ausp​ uh​ a.
Ra​bin je otvor​ io stražn​ ja vrat​ a. Još jedn​ om tuž​no pog​ led​ avš​ i Vi​ann​ e, uvuč​ e se na
stražn​ je sjed​ a​lo i ost​ a​vi vrat​ a otvor​ en​ im​ a.
Sop​hie i An​to​ine došl​ i su do njih i zaj​ edn​ o čučn​ u​li da zag​ rl​ e Dan​ i​ela.
»Uvij​ ek ćemo te vol​ jet​ i, Dan​ ie​ le«, rekl​ a je Sop​hie. »Nad​ am se da nas ne​ćeš zab​ o​rav​ i​-
ti.«
Via​ nn​ e je znal​ a da joj ne preo​ st​ a​je ni​šta dru​go doli uves​ti Dan​ i​ela u autom​ ob​ il. Vje-​
rov​ at će samo njoj.
Od svih užas​nih, boln​ ih stvar​ i koje je učin​ il​ a u ovom​ e ratu, nij​ edn​ a je nije ovak​ o bo​-
lje​la. Uzel​ a je Dan​ ie​ la za ruku i po​vel​ a ga u autom​ ob​ il, koji će ga odvest​ i dal​ e​ko od nje.

333

Po​peo se na straž​nje sje​da​lo.
Zur​ io je u nju suzn​ im, zbu​njen​ im očim​ a. »Mama?«
Soph​ ie je tada rek​la: »Samo tren​ ut​ ak!« i po​tr​ča​la na​trag u kuću. Vra​ti​la se tren​ u​tak

kasn​ ij​ e s Bébéom i ugu​ra​la pli​ša​nu igračk​ u u Da​ni​elo​ve ruke.
Via​ nn​ e se sagn​ u​la i pog​ led​ al​ a ga u oči. »Mo​raš sad poći, Da​ni​ele. Vjer​ uj mami.«
Nje​gov​ a do​nja us​nic​ a za​drht​ i. Steg​nuo je igračk​ u na prsa. »Oui, ma​man.«
»Budi do​bar dječ​ ak.«
Ra​bin se nagn​ uo prek​ o nje​ga i za​tvo​rio vrat​ a.
Dan​ ie​ l se zal​ i​je​pio za proz​ or, prit​ isn​ uv​ši dla​nov​ e na stak​lo. Sad je opet pla​kao, url​ ao

iz sveg glas​ a: »Mama, mama!« Čuli su njeg​ ov​ e krik​ o​ve još min​ ut​ am​ a nak​ on što im je
auto​mo​bil nest​ ao iz vid​ o​kru​ga.

»Neka te pra​ti sre​ća, Ari de Champ​ lai​ n«, tiho je rekl​ a Via​ n​ne.

334

Trideset osam

Isa​bell​ e je za​uzel​ a stav mir​no. Mo​ral​ a je staj​ at​ i us​prav​no za pro​zivk​ u. Prep​ us​ti li se vrt​ o-​

gla​vi​ci i sa​vi​je u stru​ku, bič​ ev​ at će je, ili neš​ to još gore.
Ne. Nije ovo bila proz​ iv​ka. Bila je u Pa​ri​zu, u bol​nič​koj sobi.
Če​ka​la je neš​ to. Nek​ og​ a.
Mich​ e​li​ne je otišl​ a raz​gov​ ar​ a​ti s lju​di​ma iz Crv​ en​ og križ​ a i no​vi​na​rim​ a okup​ljen​ i​ma u

lo​bij​ u. Isa​ ​bell​ e je tre​ba​la če​kat​ i ovd​ je.
Vra​ta se otvo​re.
»Isa​ b​ el​le«, pri​jek​ orn​ o će Mich​ e​li​ne. »Ne bi smje​la biti na nog​ am​ a.«
»Bo​jim se da ću umrij​ et​ i ako legn​ em«, odv​ rat​ i joj Isa​ ​bel​le. Ili je mož​ da to samo po​-

mis​lil​ a.
Po​put Is​a​bell​ e, i Mich​ el​ i​ne je bila mr​šav​ a kao ši​bi​ca, kost​ i ku​ko​va strš​ i​le su pod bezo​ ​-

blič​nom hal​ ji​nom. Bila je go​tov​ o pos​ ve ćel​ av​ a – tek je tu i tamo iz​bio pok​ oj​ i čup​ er​ ak – i
nije imal​ a obr​ve. Koža na njez​ in​ u vrat​ u i ru​kam​ a bila je prek​ riv​ en​ a gnojn​ im, otvo​re​nim
ra​nam​ a. »Dođi«, rek​la je Mich​ el​ in​ e. Iz​ve​la ju je iz bol​ničk​ e sobe, po​vevš​ i je kroz čudn​ u
go​mi​lu tih​ ih, u dronjk​ e odjev​ e​nih pov​ rat​ni​ka što su se vukl​ i nao​ ko​lo, i glas​nih, upla​ka-​
nih član​ ov​ a obi​tel​ ji koji su tra​žil​ i svo​je vo​lje​ne, te no​vin​ a​ra koji su post​ av​ljal​ i pit​ an​ ja.
Nježn​ o ju je ugur​ a​la u pros​to​ri​ju, tišu, gdje su dru​gi lo​go​raš​ i tro​mo sje​dil​ i u stol​cim​ a.

Is​a​bell​ e je sjel​ a u stol​ ac i posl​ ušn​ o sklo​pil​ a ruke u kri​lu. Plu​ća su je bo​lje​la, gor​ jel​ a
sva​kim da​hom, a gla​vob​ o​lja je tuk​la u njez​ in​ oj lu​ban​ ji.

»Vri​jem​ e je da po​đeš doma«, rekl​ a je Mic​he​lin​ e. Is​a​bel​le po​dign​ e po​gled, tup i za​-
mag​ljen. »Že​liš li da ja put​ uj​ em s to​bom?«

Po​la​ko je trep​nul​ a, po​kuš​ a​vaj​ uć​ i misl​ it​ i. Gla​vo​bo​lja je bila to​li​ko raz​ orn​ a da ju je go​-
tov​ o zasl​ i​je​pil​ a. »Kamo idem?«

»U Carr​ i​ve​au. Ideš svo​joj sest​ ri. Čeka te.«
»Zbil​ ja?«
»Vlak ti po​laz​ i za čet​ rd​ es​ et min​ ut​ a. Moj je za sat.«
»Kako to da se vra​ća​mo?« usud​ i​la se pi​tat​ i. Glas joj je bio tek neš​ to glasn​ i​ji od šap​ta.
»Imal​ e smo sre​ću«, reče joj na to Mic​he​li​ne, a ona kim​ne.
Mic​hel​ in​ e joj pom​ og​ne da ust​ an​ e.
Zaj​ edn​ o su od​šep​ a​le do straž​njeg ula​za u bol​ni​cu, gdje su red​ o​vi autom​ ob​ il​ a i kam​ i​-
ona Cr​ve​nog kri​ža ček​ a​li da prev​ e​zu pre​živ​ je​le log​ o​raš​ e do že​ljez​ničk​ og kol​ od​ vo​ra. Dok

335

su ček​ al​ e svoj red, staj​ al​ e su zaj​ edn​ o, stisn​ ut​ e jedn​ a uz drug​ u, kao što su to čes​to čin​ i​le u
prot​ ekl​ ih god​ in​ u dana – u vr​sti za Apell, u stoč​nim va​gon​ im​ a i re​do​vim​ a za hran​ u.

Mla​da, ve​dra žena u unif​ orm​ i Cr​ven​ og kri​ža ušla je u sobu, s kar​tons​ kim fas​cikl​ om u
ru​kam​ a. »Ro​ssig​nol?«

Isa​ ​bell​ e je po​dign​ ul​ a svoj​ u vruć​ u, znojn​ u ruku i obuj​mi​la Mich​ el​ i​ne​ino iz​bo​ra​no, pe-​
pel​ jast​ o lice. »Vo​ljel​ a sam te, Mic​he​lin​ e Ba​bi​ne​au«, me​ka​no je rek​la i po​ljub​ il​ a suhe sta-​
ri​čin​ e usne.

»Ne gov​ or​ i o sebi u proš​lom vrem​ e​nu.«
»Ali ja jes​ am prošl​ o vri​jem​ e. Dje​vojk​ a koja sam bila...«
»Nije nest​ a​la, Isa​ ​bell​ e. Bo​les​na je, izm​ r​cva​re​na, ali ne može nes​tat​ i. Ima​la je lav​lje
srce.«
»Sad ti go​vo​riš u proš​lom vre​men​ u«. Ruku na srce, Isa​ b​ el​le se te dje​vojk​ e nije mo​gla
sjet​ it​ i, one koja se bez raz​miš​ljan​ ja pri​dru​žil​ a Pok​ re​tu ot​por​ a. Dje​vojk​ e koja je onak​ o ne​-
smot​ re​no dov​ e​la pi​lot​ a u očev stan, a drug​ og​ a u sest​ rin šta​galj. Dje​vojk​ e koja je prel​ az​ il​ a
Pir​ e​nej​ e i za​lju​bil​ a se tij​ ek​ om eg​zod​ us​ a iz Par​ iz​ a.
»Usp​ jel​ e smo«, rek​la je Mic​hel​ i​ne.
Isa​ ​bel​le je u pos​ l​ jedn​ jih tje​dan dana čes​to čula ove rij​ eč​ i. Usp​ jel​ i smo. Kad su Amer​ i-​
kanc​ i osl​ o​bod​ i​li lo​gor, te dvij​ e ri​ječ​ i bile su na us​nam​ a svak​ e log​ o​raš​ ic​ e. Isa​ ​bel​le je tada
pre​pla​vil​ o olak​šan​ je – nak​ on sveg​ a onog​ a, prem​ lać​ iv​ an​ ja, smrz​ av​ a​nja, po​ni​žav​ a​nja, bo​-
les​ti, pris​ il​nih mar​še​va kroz sni​jeg, pre​ži​vjel​ a je.
Sada se, međ​ ut​ im, pit​ a​la ka​kav joj živ​ ot može biti. Ne može se vrat​ i​ti ono​me što je
bila, ali kako će moći nast​ a​vi​ti da​lje? Pos​ ​ljed​nji je put mah​nu​la Mic​hel​ i​ne i ušla u vo​zil​ o
Cr​ve​nog križ​ a.
Kasn​ i​je, u vla​ku, pre​tva​ra​la se da ne pri​mjeć​ u​je to kako ljud​ i u nju zure. Po​ku​ša​la je
sje​di​ti usp​ ravn​ o, ali nije mo​gla. Pre​va​lil​ a se na bok, nas​lo​niv​ši gla​vu na pro​zors​ ko stak​lo.
Sklop​ il​ a je oči i zasp​ a​la za tili čas, grozn​ i​čav​ o san​ ja​ju​ći kako se vozi u stoč​nom vag​ o-​
nu, oko nje se sve tre​se, plač djec​ e i žene koje ih očaj​ničk​ i po​ku​ša​vaj​ u utje​šit​ i... a onda
su se vra​ta otvor​ il​ a i psi su če​ka​li...
Isa​ ​bel​le se na​glo pro​bud​ il​ a. Bila je to​lik​ o de​zor​ ij​ en​ti​ra​na da joj je treb​ ao je​dan tren​ u​-
tak da se sje​ti kako je slob​ odn​ a. Obris​ a​la je čelo ru​bom ruk​ a​va. Grozn​ i​ca se vra​til​ a.
Dva sata kasn​ i​je vlak se do​ko​trl​ jao u Can​ i​vea​ u.
Us​pje​la sam. Pa za​što, onda, nije niš​ ta osje​ćal​ a.
Ust​ al​ a je i s muk​ om siš​la s vlak​ a. Kad je stup​ i​la na plat​form​ u, svlad​ a je gr​čev​ it ka​šalj.
Sav​ i​la se u stru​ku, is​kaš​ljav​ši krv u ruku. Kad je po​novn​ o mo​gla dis​ a​ti, isp​ ra​vi​la se, osje​-
ćaj​ u​ći se praz​no i izm​ o​žde​no. Star​ o.
Njez​ i​na je sest​ ra sta​ja​la na rubu pe​ron​ a. Bila je krup​na zbog trudn​ oć​ e, odje​ven​ a u iz-​
blij​ ed​ je​lu i zak​ rp​ a​nu ljetn​ u ha​lji​nu. Njez​ in​ a cr​venk​ ast​ a kosa sad je bila du​lja, pad​ aj​ uć​ i
prek​ o ram​ e​na, i val​ ov​ it​ a. Dok je očim​ a pret​ ra​živ​ al​ a mnošt​ vo lju​di koji su sil​ a​zi​li s vlak​ a,

336

po​gled joj pro​đe por​ ed Is​ab​ el​le.
Is​a​bell​ e je po​dig​nu​la svo​ju koš​čat​ u ruku na poz​drav.
Vi​ann​ e ju je spaz​ il​ a kako maše i pro​bli​je​djel​ a. »Isa​ b​ ell​ e!« vrisn​ u​la je, po​hr​liv​ši prem​ a

njoj. Obujm​ i​la joj je is​pi​je​ne obra​ze.
»Nem​ oj mi se prib​ li​žav​ a​ti. Dah mi je užas​ an.«
Via​ n​ne je po​lju​bil​ a Isa​ ​bell​ in​ e isp​ u​ca​le, na​te​čen​ e, suhe us​ni​ce i šap​nu​la: »Dob​ ro doš​la

kući, ses​tro.«
»Kući«, po​nov​ il​ a je Isa​ b​ ell​ e neo​če​ki​va​nu ri​ječ. Nije mo​gla zam​ is​lit​ i priz​ or koji bi toj

rij​ eč​ i odg​ o​va​rao, misl​ i su joj bile zbrk​ a​ne, u glav​ i joj je bubn​ ja​lo.
Via​ n​ne je njež​no obg​ rl​ i i priv​ u​če sebi. Isa​ ​bell​ e je osjet​ il​ a ses​trin​ u me​kan​ u kožu i li​-

muns​ ki mi​ris nje​zi​ne kose. Osje​til​ a je kako joj sest​ ra mil​ u​je leđa, baš kao što je to čin​ i​la
kad je bila dje​vojč​ ic​ a, i po​misl​ i​la je, Usp​ jel​ a sam.

Dom.

* * *

»Sva go​riš«, rekl​ a je Via​ nn​ e. Bile su u Le Jard​ in​ u, a Isa​ b​ el​le je bila čis​ta i suha i lež​ al​ a je u
top​ lom​ e kre​vet​ u.

»Oui. Ne mogu se ri​ješ​ it​ i te groz​nic​ e.«
»Do​ni​jet ću ti asp​ i​rin«, Vi​an​ne je poč​ el​ a ust​ aj​ at​ i.
»Ne​moj«, rek​la je Isa​ b​ ell​ e. »Ne ost​ avl​ jaj me. Mo​lim te. Leg​ni kraj mene.«
Via​ n​ne je leg​ la na uski krev​ et. Stre​peć​ i da bi i najm​ a​nji dod​ ir mog​ ao os​ta​vit​ i mo​dri​-
cu, pri​vil​ a je Isa​ b​ el​le bli​že s iz​nim​nom pažn​ jom.
»Žao mi je zbog Beck​ a. Opros​ti mi...« rekl​ a je Is​a​bell​ e kroz kaš​ alj. Dugo je ček​ al​ a da
joj to kaže, zam​ išl​ ja​la je ovaj raz​gov​ or tis​ u​ću puta. »... jer sam tebe i Soph​ ie ona​ko do​ve-​
la u opasn​ ost...«
»Ne, Is​ab​ ell​ e«, njež​no je rek​la Via​ n​ne, »Opros​ti ti meni. Ja sam te svak​ i put iz​nev​ jer​ i-​
la. Poč​ ev​ši od tren​ ut​ka kad nas je tata ost​ a​vio kod mad​ am​ e Du​mas. A kad si otiš​la u Pa​-
riz, kako sam mo​gla pov​ je​ro​vat​ i tvoj​ oj sul​ u​doj pri​či o lju​bavn​ oj afer​ i? To me je stal​no
prog​ a​nja​lo.« Vi​an​ne se prig​ne bliž​ e. »Mo​žem​ o li sad po​če​ti isp​ oč​ etk​ a? Biti ses​tre kao što
je to mama že​lje​la?«
Isa​ b​ el​le se opi​ra​la snu.»Vo​ljel​ a bih to.«
»Sil​no se pon​ o​sim svi​me što si uči​nil​ a u ovom​ e ratu, Isa​ ​bell​ e.«
Is​ab​ ell​ i​ne se oči nap​ u​ne su​zam​ a. »A što je s tob​ om, V?«
Via​ n​ne od​vra​ti po​gled. »Na​kon Bec​ka, drug​ i se na​cist ovam​ o use​lio. Bio je zao.«
Je li Via​ n​ne uopć​ e shvat​ i​la da je dot​ ak​nu​la tr​buh dok je to gov​ or​ i​la. Da joj je sram
obo​jio obraz​ e? Isa​ b​ el​le je nag​ ons​ ki znal​ a što je sve njez​ in​ a ses​tra pret​ r​pjel​ a. Čula je bez​-
broj prič​ a o tome kako su žene si​lov​ a​li voj​ni​ci koji su kod njih sta​no​va​li. »Znaš li što
sam shvat​ il​ a u lo​go​rim​ a?«
Via​ n​ne je pog​ le​da. »Što?«

337

»Da mi ne mogu do​tak​nu​ti srce. Nisu us​pjel​ i pro​mij​ en​ i​ti moju dušu. Moje tij​ el​ o... to
su slo​mi​li već pr​vog​ a dana, ali ne i moje srce. Što god da ti je učin​ io, učin​ io je tvom​ e ti-​
jel​ u. A ti​jel​ o će zac​ ij​ el​ i​ti.« Žel​ jel​ a je reći još ne​što, mož​ da do​da​ti »vol​ im te«, ali svlad​ a je
žes​tok kaš​ alj. Kad je na​pad​ aj jen​ jao, le​gla je, is​crp​ljen​ a, plitk​ o, is​prek​ i​da​no diš​ u​ći.

Vi​an​ne se nag​nu​la bliž​ e i pri​tis​nu​la hlad​nu, mok​ ru krpu na njez​ i​no vru​će čelo.
Isa​ b​ el​le je zu​ri​la u krv na po​kri​vač​ u, sje​tivš​ i se pos​ l​ jed​njih dana majč​ in​ a živ​ ot​ a. I tada
je bilo puno krvi. Po​gled​ a​la je Vi​ann​ e i vid​ je​la da je i ona isto po​misl​ il​ a.

* * *

Is​a​bell​ e se pro​bud​ i​la na drv​ en​ om podu. Smr​zav​ al​ a se i plam​tje​la u isto vri​jem​ e, drht​ e​ći i
zno​jeć​ i se.

Nije niš​ ta čula, ni štak​ o​re ni žoh​ a​re kako jur​caj​ u po podu, ni vodu što krv​ ar​ i kroz
pu​kot​ i​ne u zidu, pre​tva​ra​ju​ći se u de​be​le nas​lag​ e leda, ni kaš​ alj, ni plač. Po​la​ko je sje​la,
tr​za​juć​ i se na sva​ki po​kret, ma ko​li​ko mal​ en bio. Sve ju je bol​ je​lo. Kos​ti, koža, glav​ a,
prsa; nije imal​ a mi​ši​ća koji bi je mo​gli bol​ jet​ i, ali su je zato bol​ je​li zglo​bo​vi i lig​ am​ en​ti.

Čula je glasn​ u raf​ aln​ u paljb​ u. Po​kri​la je gla​vu ru​ka​ma i po​žur​ il​ a u kut, sk​vr​čiv​ši se.
Ne.
Bila je u Le Jard​ i​nu, a ne u Rav​ ens​ ​brüc​ku. Taj zvuk bio je bubn​ ja​nje kiše na li​me​-
nom kro​vu. Pol​ a​ko se osov​ il​ a na noge, osjeć​ a​ju​ći vrt​ o​glav​ ic​ u. Ko​li​ko je dugo bila ovd​ je?
Čet​ ir​ i dana? Pet?
Od​še​pa​la je do noćn​ og orm​ ar​ ić​ a, gdje je por​cul​ ans​ ki la​vor sta​jao po​red zdje​le s mla-​
kom vo​dom. Opral​ a je ruke i is​plahn​ u​la lice, a onda se odje​nu​la u ono što joj je Vi​ann​ e
prip​ re​mil​ a – ha​lji​nu koju je nos​ il​ a Sop​hie kad je imal​ a des​ et go​di​na i gnjav​ il​ a Isa​ b​ el​le.
Ot​poč​ el​ a je dug, muk​ ot​ rp​ an put niz stu​be.
Ulaz​na vra​ta bila su otvor​ e​na. Vani, stab​ la jab​ uk​ a bila su za​magl​ jen​ a ki​šom. Isa​ b​ el​le
je priš​la pra​gu, udiš​ uć​ i sla​dak zrak.
»Isa​ b​ el​le?« Vi​ann​ e je stal​ a por​ ed nje. »Daj da ti don​ e​sem malo gov​ eđ​ e juhe. Lij​ ečn​ ik
kaže da je mož​ eš piti.«
Ods​ utn​ o je kimn​ ul​ a, pus​tiv​ši Via​ n​ne da se pre​tva​ra kako će tih ne​kol​ ik​ o žli​ca juhe,
koje Is​ab​ el​lin žel​ u​dac može podn​ i​je​ti, neš​ to prom​ i​je​ni​ti.
Iz​iš​la je na kišu. Svi​jet je bio živ od zvu​ko​va – grakt​ a​nje pti​ca, zvon​ jav​ a cr​k​ven​ ih zvo-​
na, bub​nja​nje kiše po kro​vu, ka​pan​ je po lok​vic​ am​ a. Uska, blatn​ jav​ a ces​ta bila je za​tr​pa​-
na: autom​ o​bil​ i i kam​ io​ ni i bic​ ikl​ is​ti, trub​ e i mašu, do​vi​kuj​ u jed​ an dru​gom​ e na pov​ ratk​ u
svoj​ im ku​ćam​ a. Pro​tut​njao je amer​ ič​ki ka​mio​ n, pun nas​ mij​ eš​ en​ ih vojn​ i​ka svje​žih lica
koji su ma​hal​ i pro​laz​nic​ i​ma.
Vi​djev​ši ih, Is​a​bel​le se sjet​ i kako joj je Vi​an​ne ka​zal​ a da je Hit​ ler po​čin​ io sa​mo​uboj​-
stvo, da je Berl​ in opk​ ol​ jen i da će usko​ro past​ i.
Je li to bila ist​ i​na? Je li rat za​vr​šio? Nije to zna​la, nije se mo​gla sjet​ i​ti. Um joj je bio
strah​ ov​ i​to zbrk​ an ovih dana.

338

Isa​ b​ el​le je od​šep​ a​la na cest​ u, pre​kasn​ o shvat​ ivš​ i da je bosa (izm​ lat​ il​ i bi je kad bi iz​gu-​
bi​la ci​pe​le), ali nast​ av​ i​la je da​lje. Drht​ e​ći, kašl​ ju​ći, po​kis​la, proš​la je por​ ed raz​ o​re​nog uz​-
let​ iš​ ta koje su sad preu​ zel​ e sav​ ez​ničk​ e tru​pe.

»Is​a​bel​le!«
Okre​nu​la se, snaž​no kaš​ljuć​ i, ispl​ ju​nuv​ši krv u ruku. Sad je drh​tal​ a od hlad​noć​ e, tres-​
la se. Bila je mo​kra do kože.
»Što rad​ iš ov​dje?« rekl​ a je Via​ n​ne. »I gdje su ti ci​pe​le? Imaš tif​ us i upal​ u pluć​ a, a iz​iš​la
si na kišu.« Via​ nn​ e je svukl​ a svoj kap​ ut i ogrn​ ul​ a joj ra​me​na.
»Je li rat za​vrš​ io?«
»Si​noć smo o tome razg​ ov​ ar​ a​le, sjeć​ aš se?«
Kiša joj je za​ma​glil​ a vid, sli​jev​ a​ju​ći se u po​to​či​ći​ma niz nje​zin​ a leđa. Uvukl​ a je mo​-
kar, drh​tav dah i osje​til​ a kako joj suze peku oči.
Ne pla​či. Zna​la je da je to važ​no, ali nije se mog​ la sjet​ i​ti zaš​ to.
»Isa​ ​bell​ e, bol​ es​na si.«
»Gaëton je obeć​ ao da će me pron​ a​ći kad rat za​vrš​ i«, šapn​ ul​ a je. »Mor​ am otić​ i u Pa​riz
kako bi me mo​gao pro​na​ći.«
»Da te je tra​žio, doš​ ao bi ova​mo.«
Isa​ b​ el​le nije shvat​ il​ a. Zat​ resl​ a je glav​ om. »Bio je već ov​dje, sjeć​ aš se? Na​kon Tou​ rs​ a.
Dov​ eo te je kući.«
Sla​vuj​ u moj, dov​ eo sam te kući.
»Oh. Neću mu više biti li​je​pa.« Is​ab​ el​le se pok​ uš​ al​ a nas​ mi​ješ​ it​ i, ali zna​la je da je po​-
kuš​ aj bio uza​lud​ an.
Vi​ann​ e ju je nježn​ o zag​ rl​ i​la i okre​nul​ a. »Ide​mo i nap​ is​ at ćemo mu pis​ mo.«
»Ne znam kamo ga pos​lat​ i«, rek​la je Is​a​bel​le, nas​lon​ ivš​ i se na ses​tru, drht​ e​ći od hlad​-
noć​ e i vruć​ i​ne.
Kako je usp​ je​la doći do kuće? Nije bila sa​svim si​gur​na. Kroz ma​glu se sje​ćal​ a kako je
Ant​ o​ine nosi uza stub​ e, ljub​ i joj čelo, a Soph​ ie joj do​nos​ i top​ lu juhu, ali za​ci​je​lo je zas​-
pa​la u ne​kom tre​nut​ku, jer iduć​ e čega je bila svjesn​ a bilo je da je pala noć.
Via​ n​ne je spa​val​ a u sje​de​ćem po​lo​ža​ju, u nasl​ o​nja​ču po​kraj proz​ o​ra.
Isa​ ​bell​ e se zak​ ašl​ jal​ a.
Vi​an​ne je u času bila na nog​ am​ a, nam​ ješ​ ta​ju​ći joj jast​ uk​ e, pod​ up​ i​ru​ći je. Umo​či​la je
krpu u vodu po​red krev​ et​ a, isc​ ij​ ed​ i​la viš​ ak i pri​tis​nul​ a na Is​ab​ el​lin​ o čelo. »Bi li ku​ša​la
malo juhe?«
»Bože, ne.«
»Niš​ ta nisi poj​ el​ a.«
»Ne mogu gut​ a​ti.«
Via​ n​ne je po​segn​ ul​ a za nasl​ on​ jač​ em i pri​vuk​la ga bliž​ e krev​ et​ u.
Dot​ ak​nul​ a je Is​ab​ ell​ in vruć, mok​ ri obraz i zag​ led​ al​ a se u njez​ i​ne upa​le oči. »Imam ne​-

339

što za tebe.« Pod​ ig​ la se s nasl​ on​ ja​ča i nap​ us​til​ a sobu. Vrat​ il​ a se ne​ko​lik​ o tren​ u​tak​ a kasn​ i-​
je, nos​ eć​ i žutu omot​ni​cu. Pred​ al​ a ju je Isa​ b​ el​le. »Ovo je za nas. Od tate. Svrat​ io je ov​dje
prij​ e nego što je oti​šao u Gir​ ot.«

»Zbil​ ja? Je li ti rek​ ao da će se pred​ a​ti kako bi mene spa​sio?«
Via​ n​ne kimn​ e i pre​da joj pi​smo.
Slov​ a njez​ in​ a imen​ a ma​glil​ a su se i rast​ ez​ al​ a na lis​tu pa​pi​ra. Poth​ ran​ je​nost joj je ošte​-
ti​la vid. »Mož​ eš li mi ti pro​či​tat​ i?«
Vi​ann​ e je otp​ eč​ at​ il​ a omot​ni​cu, iz​vukl​ a pis​ mo i sta​la čit​ a​ti:

Isa​ b​ ell​ e i Vi​ann​ e,

nije me strah ono​ga što ka​nim učin​ it​ i. Ne ža​lim zbog svoj​ e smrt​ i, nego zbog živ​ o​ta. Žao mi
je što vam ni​sam bio otac.

Mog​ ao bih pro​nać​ i opravd​ a​nja – uni​štio me je rat, pre​viš​ e sam pio, nis​ am mog​ ao dal​ je bez
vaše majk​ e – ali ni​šta od toga više nije važ​no.

Is​ab​ el​le, sjeć​ am se kad si prvi put po​bjeg​ la kako bi bila sa mnom. Us​pjel​ a si doći do Pa​ri‐​
za, sama, bez ičij​ e pom​ oć​ i. Sve na tebi gov​ or​ i​lo je: Voli me. A kad sam te vid​ io na pe​ron​ u, želj‐​
nu moje ljub​ a​vi, okre​nuo sam ti leđa.

Kako nis​ am mog​ ao uvid​ jet​ i da ste ti i Vi​an​ne bile Božj​ i dar? Da sam samo tre​bao pru​žit​ i
ruku?

Opros​tit​ e mi, kće​ri moje, zbog sve​ga i znajt​ e, ma​kar na rast​ ank​ u, da vas obje vol​ im, svim
svo​jim ran​ je​nim src​ em.

Is​a​bel​le je sklop​ il​ a oči i sva​lil​ a se na​trag na jas​tu​ke. Cij​ el​ og je svog živ​ ot​ a če​ka​la te ri​je​či
– nje​gov​ u ljub​ av – a sad, sve što je osje​ća​la bio je gu​bi​tak. Nisu se vol​ je​li do​volj​no kad
su imal​ i vre​men​ a, a sad je vrij​ e​me is​tekl​ o. »Ne isp​ u​štaj iz zag​ rl​ ja​ja An​toi​ nea, Sop​hie i
tvoj​ u bebu, Via​ n​ne. Ljub​ av ti za​čas is​kliz​ne iz ruku.«

»Nem​ oj to rad​ i​ti«, rekl​ a je Via​ n​ne.
»Što?«
»Opraš​ tat​ i se. Ojač​ at ćeš i opo​ra​vit​ i se, i pro​na​ći ćeš Gaëton​ a. Vjenč​ at ćete se i biti uz
mene kad se rodi ovo dij​ e​te.«
Is​a​bell​ e uzd​ ahn​ e i sklo​pi oči. »Kako bi to bila li​jep​ a bu​dućn​ ost.«
Tjed​ an dana kas​nij​ e, Is​a​bel​le je sjed​ i​la na stol​ ic​ i u straž​njem dvo​riš​ tu, ogr​nu​ta dvje​-
ma de​kam​ a i per​ in​ om. Rano svi​banj​sko sunc​ e blje​šta​lo je, ali ona je sve​jed​no drht​ al​ a od
hladn​ oć​ e. Soph​ ie je sje​dil​ a u tra​vi uz njez​ in​ e noge i čit​ a​la joj pri​ču. Nje​zin​ a je neć​ a​kin​ ja
po​kuš​ a​va​la svak​ om liku dati drukč​ ij​ i glas, i ma kol​ i​ko se Is​a​bell​ e loše osjeć​ al​ a, uhvat​ il​ a bi
se kako se smi​ješ​ i, čak i smij​ e.
Ant​ o​ine je bio negd​ je u bli​zi​ni, po​ku​ša​va​ju​ći sas​tav​ it​ i kol​ i​jevk​ u od os​tat​ a​ka drva koje
Vi​an​ne nije is​kor​ ist​ il​ a za og​rjev ti​jek​ om rata. Bilo je očit​ o svi​ma da će Vi​an​ne usko​ro ro​-

340

di​ti; kret​ a​la se usp​ or​ en​ o, i ruka joj je vječ​ i​to bila pol​ ož​ e​na na križ​ a.
Sklopl​ je​nih očij​ u, Is​ab​ el​le je uži​va​la u jedn​ ost​ avn​ oj ljep​ ot​ i ovo​ga dana. U dal​ ji​ni su

zvon​ il​ a cr​k​ve​na zvon​ a. Zvo​nil​ a su nep​ res​tan​ o proš​lo​ga tjedn​ a, objav​ljuj​ u​ći svrš​ e​tak rata.
Sop​hie​ n glas nag​ lo utihn​ e usred reč​ en​ ic​ e.
Is​a​bell​ e je mis​lil​ a da je rek​la: »Nast​ a​vi dal​ je«, ali nije bila si​gur​na.
Čula je sest​ ru kako go​vor​ i: »Isa​ b​ ell​ e«, to​nom koji je neš​ to na​go​vi​jes​tio.
Is​ab​ ell​ e je pod​ ign​ u​la po​gled. Vi​ann​ e je sta​jal​ a tamo, braš​no je za​pra​ši​lo njez​ in​ o bli​je-​

do, pjeg​ av​ o lice i preg​ a​ču, crv​ enk​ as​ta kosa bila je pok​ ri​ve​na tur​ban​ om. »Net​ko ti je do-​
šao u po​sjet.«

»Kaži lij​ ečn​ ik​ u da sam dob​ ro.«
»Nije li​ječn​ ik«, Vi​an​ne se na​smi​ješ​ il​ a pa do​metn​ u​la: »Gaëton je ovd​ je.«
Isa​ b​ ell​ e je imal​ a osje​ćaj da bi joj srce mog​ lo pr​s​nut​ i kroz pap​ irn​ a​te stij​ enk​ e njez​ i​nih
gru​di. Po​ku​šal​ a je us​tat​ i i odm​ ah pala na​trag na sto​lic​ u. Via​ n​ne joj po​mog​ne da us​tan​ e,
ali jed​nom kad je bila na no​gam​ a, nije se mo​gla po​mak​nu​ti s mjes​ta. Kako bi ga mo​gla
po​gled​ a​ti? Bila je ćel​ av​ i kos​tur bez obr​va, ned​ os​taj​ a​lo joj je nek​ ol​ ik​ o zubi i već​ i​na nokt​ i-​
ju. Dot​ akn​ ul​ a je gla​vu, shvat​ ivš​ i jed​ an tren​ ut​ ak pre​kasn​ o da nema kosu koju bi zat​ ak​nu-​
la za uho.
Vi​ann​ e joj pol​ ju​bi obraz. »Prel​ ij​ ep​ a si«, reče joj.
Isa​ ​bel​le se po​lak​ o okren​ ul​ a, i bio je tamo, na pra​gu. Nije joj pro​mak​lo kol​ ik​ o i sam
loše izg​ le​da – tež​ in​ a, kosa i ži​vost koju je izg​ u​bio – ali ni​šta od sveg​ a toga nije bilo važ​-
no. Bio je ov​dje.
Šep​ aj​ uć​ i je kren​ uo pre​ma njoj i priv​ io je u zag​ r​ljaj.
Po​dig​nul​ a je svoj​ e drht​ av​ e ruke i ovi​la ih oko nje​ga. Nak​ on tko zna kol​ ik​ o dana, tje​-
da​na, god​ in​ a, srce joj je ku​cal​ o ži​vo​tom. Kad se pov​ u​kao, zag​ led​ ao se do​lje u nju, a lju-​
bav u nje​gov​ im očim​ a sa​go​rjel​ a je sve ono loše; opet su bilo samo njih dvo​je, Gaëton i
Is​ab​ ell​ e, koji su se nek​ ak​ o zal​ jub​ i​li u jeku rata. »Li​jep​ a si baš kao što i pamt​ im«, rek​ ao je,
a ona se nas​ mij​ al​ a, pot​ om za​pla​ka​la. Obri​sa​la je oči, osjeć​ aj​ uć​ i se ble​sav​ o, ali suze su nas​-
ta​vi​le teći niz njez​ i​no lice. Plak​ a​la je zbog sve​ga, nap​ ok​ on – zbog gub​ itk​ a i pat​nje i stra​-
ha i bij​ es​ a, zbog rata i sveg​ a što im je uči​nio, zbog spozn​ a​je zla, koje ni​kad neće moći za​-
bor​ av​ i​ti, zbog uža​sa mjes​ta na ko​jem je bila i sve​ga što je pre​tr​pje​la da bi prež​ i​vje​la.
»Ne pla​či.«
Kako da ne plač​ e? Tre​bal​ i su za​jed​no prož​ i​vjet​ i živ​ ot, di​je​li​ti ist​ in​ e i tajn​ e, upozn​ at​ i
se. »Vo​lim te«, šap​nul​ a je, sje​tiv​ši se onog tren​ utk​ a – bilo je to tako dav​no – kad mu je
prvi put to rek​la. Tada je bila tako siln​ o mlad​ a i drs​ ka.
»I ja tebe vol​ im«, rek​ ao je i glas mu se slom​ io. »Vo​lio sam te od pr​vog​ a tren​ utk​ a kad
sam te ugle​dao. Misl​ io sam da ću te zaš​ ti​tit​ i ako ti to ne prizn​ am. Da sam samo znao...«
Ko​li​ko je ži​vot kr​hak, ko​lik​ o su oni krh​ki.
Ljub​ av.

341

Bila je po​če​tak i kraj sve​ga, te​me​lji i krov i zrak iz​me​đu. Nije bilo važn​ o to što je bila
slom​lje​na i ruž​na i bol​ es​na. Voli je, i ona voli njeg​ a. Cij​ e​log je svog ži​vo​ta če​ka​la – čez-​
nu​la – za ljub​ avl​ ju, ali sad je vi​dje​la ono što je doi​ s​ta bilo važn​ o. Spozn​ al​ a je ljub​ av, bila
je njom​ e bla​gos​lovl​ je​na.

Tata. Mama. Sop​hie.
An​toi​ ne. Mich​ el​ in​ e. Anou​ k. Hen​ri.
Gaëton.
Vi​ann​ e.
Po​gle​dal​ a je mimo Gaëton​ a u svoj​ u sest​ ru, njez​ i​nu dru​gu po​lov​ ic​ u. Sjet​ i​la se kako joj
je mama rek​la da će jed​nog​ a dana biti najb​ o​lje prij​ at​ el​ jic​ e, da će vri​jem​ e isp​ rep​ lest​ i nji-​
ho​ve ži​vot​ e.
Via​ n​ne je kimn​ ul​ a, sad i sama plač​ uć​ i, ruke po​lo​žen​ e na is​pupč​ e​ni tr​buh.
Ne za​bo​rav​ i me, po​mis​lil​ a je Is​ab​ ell​ e. Pož​ e​lje​la je da ima snag​ e to nag​ las izr​ eć​ i.

342

Trideset devet

7. svibn​ ja, 1995.
Neg​dje izn​ ad Fran​cus​ ke

Svjet​ la u zra​ko​plo​vu naj​ed​nom se upal​ e.

Čuj​ em zvonc​ e kroz zvučn​ i​ke. Objavl​ ju​je da poč​ in​ jem​ o slij​ et​ at​ i u Par​ iz.
Ju​li​en se nag​ne prij​ ek​ o i na​mjes​ti mi poj​ as, prov​ je​rav​ aj​ uć​ i je li moje sje​da​lo u usp​ rav-​
nom po​lo​žaj​ u. Jes​ am li si​gur​na.
»Kak​ av je osjeć​ aj slet​ je​ti u Pa​riz, mama?«
Ne znam što bih mu rekl​ a.

* * *

Sa​ti​ma kas​ni​je, te​lef​ on por​ ed mene zvon​ i.
Još uvij​ ek sam u po​lus​nu dok izg​ ov​ a​ram. »Halo?«
»Hej, mama. Jesi li spav​ a​la?«
»Je​sam.«
»Tri su sata. Kad že​liš izi​ ​ći?«
»Pro​še​ćim​ o malo po Par​ i​zu. Mogu biti spremn​ a za sat vre​me​na.«
»Doći ću po tebe.«
Si​la​zim s krev​ et​ a ve​lič​ in​ e Neb​ ras​ ke i od​la​zim prem​ a mra​mor​noj ku​pa​onic​ i. Na​kon

ugod​nog to​plog tuša dol​ az​ im k sebi, razb​ u​dim se, ali tek kad sjed​nem za to​aletn​ i stol​ ić i
za​gle​dam se u svo​je lice na​glaš​ e​no svje​tli​ma na rubu ovaln​ og zrc​ al​ a, shva​tim.

Kući sam.
Nije važ​no to što sam amer​ ič​ka dr​žav​ljan​ka, niti to da sam veći dio živ​ ot​ a prov​ el​ a u
Sje​din​ jen​ im Drž​ av​ a​ma ne​go​li u Fran​cus​ koj; is​ti​na je da ni​šta od toga nije važn​ o. Kući
sam.
Pa​žl​ ji​vo nan​ o​sim šmin​ku. Zat​ im snjež​no​bi​je​lu kosu zač​ ešl​ jam od lica, nap​ ra​vivš​ i
pun​đu na pot​ iljk​ u, ru​kam​ a koje se ne prest​ a​ju trest​ i. U zrc​ a​lu vi​dim eleg​ antn​ u vrem​ ešn​ u
ženu, barš​ u​nas​te, iz​bo​ran​ e kože, sjaj​nih, svij​ et​ lo​ruž​ i​čast​ ih usn​ ic​ a i za​bri​nu​tih oči​ju.
Ovo je naj​bol​ je što mogu.
Odm​ ak​nuv​ši se od zrc​ a​la, odl​ az​ im do orm​ ar​ a i iz​vla​čim zims​ ke bi​je​le hla​če i dol​čev​ i-​
tu koje sam po​nij​ el​ a sa so​bom. Na um mi padn​ e da bi ne​što u boji mo​žda bilo bo​lji iz-​
bor. Ni​sam razm​ išl​ jal​ a kad sam se pa​ki​ra​la.

343

Kad je Jul​ i​en stig​ ao, sprem​na sam.
Vodi me u hod​nik, pom​ až​ e mi kao da sam slij​ ep​ a i nem​ oćn​ a, a ja puš​ tam da me vodi
kroz eleg​ an​tan ho​tels​ ki lobi pa van, u čar​ o​ban svij​ et Pa​riz​ a u prol​ je​će.
No kad za​mol​ i vra​tar​ a da nam poz​ o​ve tak​si, uporn​ a sam: »Proš​ et​ at ćemo.«
On se mrš​ ti: »Ali to je na Île de la Cité.«
Lecn​ em se na njeg​ ov iz​gov​ or, no za​pra​vo sam sama za to kri​va.
Vi​dim kako se vra​tar smi​je​ši.
»Moj sin voli kart​ e«, kaž​ em. »I ni​kad prij​ e nije bio u Par​ i​zu.«
Čo​vjek kimn​ e.
»Dal​ e​ko je, mama«, kaže Jul​ ie​ n pri​laz​ eć​ i mi. »A ti si...«
»Sta​ra?« Ne mogu a da se ne nas​ mi​je​šim. »Ta​ko​đer sam i Fran​cus​ kin​ ja.«
»Imaš vi​so​ke pot​pe​ti​ce.«
Po​nov​ im: »Franc​ u​skin​ ja sam.«
Ju​lie​ n se okre​ne prem​ a vrat​ a​ru, koji pod​ iž​ e ruku u ruk​ av​ ic​ i i kaže: »Ces’tla vie, mons​ i-​
eur.«
»U redu«, najz​ ad će Jul​ i​en. »Proš​ eć​ i​mo.«
Pri​hvać​ am nje​go​vu ruku i u jed​nom vel​ i​čanst​ ven​ om tre​nutk​ u, kad se na​đe​mo usred
grads​ ke vre​ve, s ruk​ om u ruci, osje​tim se po​nov​no kao dje​voj​čic​ a. Po​svu​da oko nas jur​-
ca​ju auto​mob​ il​ i, tru​be, škrip​ e kočn​ ic​ am​ a, cvi​le, dje​čac​ i voze skat​ eb​ oa​ r​do​ve, vješ​ to izb​ je-​
ga​va​juć​ i mnošt​ vo tur​ is​ta i Par​ iž​ a​na koji su izi​ šl​ i na ovak​ o pred​ ivn​ o sunč​ a​no pop​ odn​ e.
Zrak je pre​pun mir​ is​ a – kest​ en​ ov cvat, peč​ en​ i kruh, cim​ et, gor​ iv​ o, isp​ ušn​ i pli​nov​ i, ulič​-
ne pe​čen​ jar​ e; mi​ri​si koji će me zau​ vij​ ek pods​ je​ćat​ i na Pa​riz.
Tamo desn​ o vid​ im jedn​ u od majč​ i​nih omil​ jen​ ih slast​ i​čar​nic​ a, i naj​ed​nom se sjet​ im
kako mi mama pru​ža pah​ ul​ jas​ti mak​ ar​ on.
»Mama?«
Na​smij​ eš​ im se. »Dođi«, ka​žem i vo​dim ga prem​ a mal​ oj trg​ o​vin​ i. Red je du​gač​ ak i za-​
uzim​ am​ o mjest​ o na kra​ju.
»Misl​ io sam da ne vol​ iš kol​ ač​ e.«
Ign​ or​ i​ram ga i gle​dam u stakl​ en​ i izl​ og pun pre​li​jep​ ih šar​ en​ ih mak​ ar​ on​ a i lisn​ a​tih pe​-
ci​va s čok​ o​la​dom.
Kad dođ​ em na red, kup​ u​jem dva ma​kar​ on​ a – jed​ an s oku​som kok​ o​sa, drug​ i ma​li​ne.
Pos​ ež​ em u vre​ći​cu i va​dim onaj okus​ a kok​ os​ a, pru​žam ga Jul​ ie​ nu.
Pon​ ov​no smo na uli​ci, hod​ am​ o, kad uzim​ a za​log​ aj i stan​ e kao ukop​ an. »Opa«, kaže
na​kon jedn​ og časa. Onda opet: »Opa.«
Na​smi​ješ​ im se. Svatk​ o pamt​ i svoj prvi okus Par​ iz​ a. Ovo će biti njeg​ ov.
Kad je po​li​zao pr​ste i ba​cio vreć​ ic​ u, po​novn​ o prov​lač​ i ruku isp​ od moje.
Kod li​jep​ og mal​ og bist​ roa s pog​ led​ om na Se​ineu, kaž​ em: »Po​pijm​ o čašu vina.«
Tek je otk​ uc​ a​lo pet pop​ odn​ e.

344

Sjedn​ em​ o na ter​ a​su, isp​ od nads​ treš​ni​ce od pro​cva​log kes​te​na. Prek​ o puta uli​ce, na
oba​li rij​ ek​ e, uličn​ i trg​ ov​ci u zel​ en​ im ki​os​ci​ma nude svaš​ ta: od ulja na platn​ u, star​ ih nas​-
lovn​ i​ca Vou​ gea, pa sve do pri​vjes​ ak​ a za klju​če​ve s Eifel​lov​ im torn​ jem.

Po​dij​ e​li​mo mas​nu, u pa​pir omo​tan​ u, por​cij​ u pr​že​nih krump​ i​rić​ a i pij​ uck​ am​ o vino.
Jed​na se čaša pre​tvor​ i u dvij​ e, a po​pod​ne se počn​ e pret​ a​pa​ti u iz​ma​glic​ u sut​ on​ a.

Zab​ o​ra​vil​ a sam kako vri​je​me ne​prim​ jetn​ o pro​laz​ i u Pa​riz​ u. Ma kol​ i​ko grad pr​štao ži​-
vot​ om, uvi​jek je pris​ ut​ an iz​vjes​tan mir, spok​ oj koji te oma​mi. U Pa​riz​ u, s čaš​ om vina u
ruci, mo​žeš jed​nost​ avn​ o biti.

Duž cij​ el​ e Se​ine pale se uličn​ e lam​pe, proz​ o​ri apart​ma​na post​ aj​ u zla​ćan​ i.
»Sed​ am je sati«, kaže Jul​ i​en i shva​ćam da je ci​je​lo ovo vrij​ em​ e po​gled​ av​ ao na sat, če​-
kaj​ u​ći. Pra​vi je Amer​ i​kan​ ac. Ne može taj besp​ os​le​no sje​dit​ i. Ali ipak me je pust​ io da uži​-
vam.
Ki​mam i gled​ am ga kako plać​ a ra​čun. Dok us​ta​je​mo, dob​ ro odje​ven par, obo​je s ci​-
gar​ et​ om u ruci, uk​liž​ u i zau​ z​mu naša mjes​ta.
Ju​lie​ n i ja ho​dam​ o ruku pod ruku sve do Pont Neu​ fa, najs​ ta​rij​ eg mos​ta na Sei​ nei. Iza
je Île de la Cité, otoč​ ić koji je nek​ oć bio samo sre​di​šte Par​ i​za. Not​ re Dame, sa svoj​ im
ogromn​ im zid​ o​vim​ a boje kred​ e, iz​gled​ a po​put ptič​ u​rin​ e što se obru​šav​ a na plij​ en, pre-​
kras​nih kri​la ši​rom ras​kri​lje​nih. U rij​ e​ci Se​ine zrc​ a​le se točk​ ic​ e svjet​ al​ a duž oba​le, zla​ćan​ e
kru​ne izo​ b​ lič​ e​ne va​lov​ im​ a.
»Ča​rob​no«, kaže Jul​ ie​ n, i baš je tako.
Hod​ a​mo po​la​ko, prel​ az​ e​ći taj skladn​ i most, iz​gra​đen pri​je više od če​ti​ris​to god​ i​na.
Na dru​goj stra​ni, os​tav​ ivš​ i za sob​ om grand​ io​ z​nu got​ ičk​ u kat​ e​dra​lu Not​ re Dame, vi​di​mo
uličn​ og tr​gov​ca kako za​tva​ra svoj štand.
Ju​lie​ n zast​ aj​ e, uzim​ a sta​rin​sku stakl​ en​ u snjež​nu ku​glu. Prot​ re​se je i snij​ eg se zak​ o​virl​ a,
zak​ rivš​ i ma​juš​ni Eiff​ el​ ov to​ranj.
Vi​dim si​ćuš​ne bij​ e​le pah​ ul​ je, i znam da je sve to lažn​ o – ni​šta, za​prav​ o – ali u meni se
bude sjeć​ an​ ja na one je​ziv​ e zime, kad smo imal​ i rupe na ci​pe​lam​ a, a ti​je​la nam bila omo​-
tan​ a no​vins​ kim pap​ i​rom i sva​kim dronj​kom koji smo mog​ li pro​nać​ i.
»Mama? Tres​ es se.«
»Kas​nim​ o«, kaž​ em. Jul​ ie​ n spu​šta kug​ lu i nas​tavl​ jam​ o da​lje, pro​laz​ e​ći kroz mnoš​tvo
koje čeka ulaz​ ak u Not​ re Dame.
Hot​ el je u pok​ rajn​ joj ulic​ i, iza ka​te​dra​le. Por​ ed nje​ga je Hôtel- Dieu, najs​ tar​ ij​ a pa​ri-​
ška bol​ni​ca.
»Plaš​ im se«, ka​žem, i samu sebe iz​ne​nad​ ivš​ i tim priz​nan​ jem. Ne mogu se sjet​ i​ti kad
sam po​sl​ jedn​ ji put tak​vo što rekl​ a, iako je čes​to to bila is​tin​ a. Pri​je čet​ i​ri mje​se​ca, kad su
mi rek​li da se rak vra​tio, od stra​ha sam pla​ka​la pod tu​šem sve dok se voda nije ohlad​ i​la.
»Ne mor​ a​mo ući unu​tra«, kaže on.
»Da, mor​ a​mo«, od​gov​ a​ram.

345

Stavl​ jam jed​nu nogu pred dru​gu, sve dok se ne na​đe​mo u lo​bij​ u, gdje nas znak us-​
mje​ra​va u plesn​ u dvo​ra​nu na če​tv​ r​to​me katu.

Kad smo izi​ šl​ i iz diz​ a​la, čuj​ em mu​škarc​ a kako go​vor​ i na mik​ ro​fon, njeg​ ov je glas u
pod​ jed​nak​ oj mjer​ i nag​ laš​ en i iz​ob​ li​čen. U hod​ni​ku je stol, na njem​ u su po​re​dan​ e plo​čic​ e
s imen​ i​ma. Pod​sje​ti me to na onaj star​ i tel​ ev​ i​zijs​ ki kviz Konc​ ent​ ra​cij​ a. Ve​ćin​ a ploč​ i​ca ne​-
dos​taj​ e, ali moja je os​tal​ a.

A tu je i još jed​no ime koje prep​ ozn​ a​jem; na ploč​ i​ci isp​ od moje. Ugle​davš​ i ime, srce
mi se mal​či​ce zat​ eg​ne, zgr​či se. Po​seg​nem za ploč​ ic​ om s moj​ im ime​nom i uzm​ em je.
Od​lij​ ep​ im nal​ jepn​ i​cu na pol​ eđ​ in​ i i zal​ i​jep​ im plo​či​cu na moja upa​la prsa, ali ci​jel​ o to vri-​
je​me gle​dam u ono drug​ o ime. Uzi​mam za​tim i tu drug​ u plo​či​cu i zu​rim u nju.

»Mad​ am​ e!« kaže žena za stol​ om. Us​taj​ e, do​im​lju​ći se uzb​ u​đen​ om. »Ček​ al​ i smo vas.
Ima​te slob​ od​no mjest​ o...«

»U redu je. Stat ću ne​kam​ o otra​ga...«
»Glu​post.« Uzim​ a me za ruku. Pom​ isl​ im se odup​ rij​ e​ti, ali za to tre​nutn​ o ne​mam vo-​
lje. Po​ve​de me kroz mnoš​tvo ljud​ i, koji sje​de na prek​lopn​ im sto​li​ca​ma, po​re​dan​ im​ a od
zida do zida u gol​ e​moj ples​noj dvo​ran​ i, pa prem​ a po​zorn​ i​ci na ko​joj sjed​ e tri star​ ic​ e.
Mla​dić u zguž​ van​ oj pla​voj sport​skoj jakn​ i i kaki hla​čam​ a – Amer​ ik​ a​nac, ned​ voj​be​no –
sto​ji za gov​ or​ni​com. Na moj ulaz​ ak, prek​ i​da svoj gov​ or.
Prost​ or​ i​jom zav​la​da muk. Osjeć​ am kako svi gle​da​ju u mene. Pro​vu​čem se po​red one
tri sta​ri​ce i zau​ z​mem mjes​to na prazn​ om stol​cu tik uz go​vorn​ ik​ a.
Muš​ ka​rac za go​vor​ni​com me po​gled​ a i objav​ i: »S nama je več​ er​ as i jed​na uis​ti​nu po-​
seb​na goš​ća.«
Vid​ im Ju​li​ena u po​zad​ in​ i, nasl​ o​njen je na zid, ruku pre​križ​ en​ ih na pr​si​ma. Mr​šti se.
Nema sumn​ je da se pita zaš​ to bi me net​ko dov​ eo na poz​ orn​ i​cu.
»Bist​ e li nam žel​ je​li ne​što reći?«
Misl​ im da mi je mla​dić za go​vorn​ ic​ om dvap​ ut post​ a​vio pit​ an​ je pri​je nego što sam
shva​til​ a.
U dvor​ a​ni je tak​ av taj​ ac da mogu čuti stolc​ e kako škrip​ e, sto​pal​ a kako tap​ka​ju po
sagu, žene kako se hlad​ e le​pez​ a​ma. Žel​ im reći »Ne, ne bih«, ali zar bih mog​ la biti takv​ a
ku​kav​ ic​ a?
Po​la​ko us​ta​jem i od​la​zim do gov​ or​ni​ce. Dok sab​ i​rem mis​li, kraj​ ič​kom oka po​gled​ am
nad​ esn​ o, na star​ ic​ e što sje​de na po​zor​ni​ci i vi​dim njih​ o​va ime​na: Alm​ a​dor​ a, Eli​ane i
Anou​ k.
Pr​sti mi ste​žu dr​ve​ni rub go​vorn​ i​ce. »Moja ses​tra, Isa​ b​ ell​ e, bila je strast​ ve​na žena«,
prvo je što ka​žem, tiho. »Sve čega bi se pri​hva​til​ a, rad​ i​la je u pun​ oj br​zi​ni, bez kočn​ ic​ a.
Kad je bila mal​ e​na, nep​ rest​ a​no nam je za​dav​ a​la glav​ ob​ o​lje. Uvij​ ek je bjež​ al​ a iz in​ter​na​ta
i ško​la, isk​ rad​ aj​ uć​ i se kroz pro​zo​re i ukr​cav​ aj​ u​ći se na vla​kov​ e. Mis​lil​ a sam da je nep​ ro​-
miš​lje​na i neod​ ​gov​ or​na, i tol​ ik​ o lij​ ep​ a da je go​to​vo ne bi mo​gao gle​da​ti. A ti​je​kom rata,

346

to je isk​ o​rist​ il​ a pro​tiv mene. Rek​la mi je da bjež​ i u Par​ iz zbog ljub​ av​ i, a ja sam joj po​vje-​
ro​va​la.

»Pov​ jer​ ov​ a​la sam joj. Na​kon svih ovih go​di​na, to mi i da​lje po​mal​ o slam​ a srce. Tre-​
bal​ a sam znat​ i da nije otiš​la za mu​škarc​ em, nego za svoj​ im uvjer​ e​njim​ a, s na​mjer​ om da
uči​ni neš​ to važ​no.« Sklop​ im oči nač​ as i pri​sjet​ im se: Isa​ b​ ell​ e, stoj​ i s Gaëton​ om, ob​grl​ ivš​ i
ga ru​ka​ma, pog​ led​ a upe​ren​ a u mene, blist​ a​va od suza. Od lju​ba​vi. A onda sklap​ a oči, iz​-
gov​ a​ra neš​ to što nit​ko nije mo​gao čuti, pos​ l​ jedn​ ji put udiš​ e u na​ruč​ ju muš​ kar​ca koji ju
je vo​lio.

Tada, u tome sam vid​ jel​ a samo trag​ ed​ ij​ u; sada, vid​ im svu lje​po​tu.
Sje​ćam se sva​kog djel​ ić​ a tog tren​ utk​ a u mom stražn​ jem dvor​ i​štu, gra​na tise ra​ši​re​ne
nad na​šim gla​va​ma i mir​ is​ a ja​smin​ a u zrak​ u.
Spus​tim pog​ led na drug​ u plo​čic​ u u mo​joj ruci. Soph​ ie Mau​ ri​ac.
Moja prel​ ij​ e​pa dje​vojč​ i​ca, koja je izr​ as​la u oz​bilj​nu, paž​ l​ jiv​ u ženu, koja je ost​ al​ a uz
mene got​ o​vo ci​je​log svog živ​ o​ta, uvij​ ek tit​ ra​juć​ i oko mene, brin​ u​ći se pop​ ut kvočk​ e. Pla-​
še​ći se. Uvi​jek se po​mal​ o pla​šil​ a svij​ et​ a, na​kon sveg​ a što smo pre​ži​vje​le, i to sam mr​zi​la.
Ali zna​la je kako vol​ jet​ i, moja Sop​hie, i kad ju je pok​ o​sio rak, nije se plaš​ i​la. Na kraj​ u,
dr​žal​ a sam je za ruku, a ona je sklop​ il​ a oči i rekl​ a: »Tan​te... tu si.«
Sada, usko​ro, ček​ at će i mene, moja sest​ ra i moja kći.
Od​lij​ ep​ im pog​ led od ploč​ i​ce s imen​ om i pon​ ov​no pog​ le​dam pub​ lik​ u. Ne zan​ i​ma ih
to što su mi oči pune suza. »Isa​ ​bel​le, moj otac, Jul​ i​en Ro​ssign​ ol, i nji​hov​ i prij​ a​tel​ ji bili su
na čelu Slav​ u​je​ve rute za bi​jeg. Za​jed​no su spas​ il​ i sto​ti​nu i se​dam​nae​ st muš​ ka​ra​ca.«
Teš​ ko prog​ ut​ am. »Is​a​bel​le i ja nis​ mo pre​vi​še razg​ o​var​ al​ e tij​ e​kom rata. Drž​ al​ a se dal​ je
od mene, kako bi me za​šti​til​ a od onog​ a što je ra​dil​ a. Tako da nis​ am ni zna​la što je sve
učin​ il​ a, sve dok se nije vra​ti​la iz Rav​ en​sb​ rück​ a.«
Bri​šem oči. Sad se više ne čuje škri​pa stol​ ac​ a, ni tapk​ an​ je nogu. Pub​ lik​ a je potp​ un​ o
mirn​ a, sve su oči uper​ e​ne u mene. Vi​dim Ju​lie​ na otrag​ a, nje​gov​ o li​je​po lice sli​ka je i pri-​
lik​ a zbun​ je​nos​ti. Sve mu je ovo no​vost. Prvi put u ži​vot​ u shvać​ a da je među nama,
umjest​ o mos​ta, pon​ or. Nis​ am više samo njeg​ ov​ a majk​ a, nje​gov prod​ už​ et​ ak. Žena sam u
cjel​ i​ni, i nije sa​svim si​gu​ran što bi još mog​ ao oček​ iv​ at​ i. »Isa​ b​ el​le koja se vrat​ i​la iz kon-​
cent​ ra​cijs​ kog lo​go​ra nije bila žena koja je pre​živ​ je​la bom​bar​di​ra​nje To​ur​sa ili pre​la​zi​la
Pir​ en​ e​je. Isa​ ​bell​ e koja se vra​til​ a kući, bila je slom​ljen​ a i bo​les​na. Nije bila sig​ urn​ a u što-​
šta, ali ni​kad nije pos​ umn​ ja​la u ono što je uči​ni​la.« Po​gle​dam ljud​ e koji sjed​ e pre​da
mnom. »Dan pri​je nego što je umr​la, sjed​ i​la je u sje​nic​ i po​red mene, uzel​ a me za ruku i
rek​la:›Via​ nn​ e, meni je dost​ a.‹ Upi​ta​la sam je: ›Čega ti je dos​ta?‹ a ona je od​gov​ o​ril​ a: ›Ži-​
vo​ta. Dos​ta mi je.‹
»I tako je i bilo. Znam da je spas​ il​ a neke od vas ovd​ je pri​sutn​ ih, ali znam i to da ste vi
spa​si​li nju. Is​ab​ ell​ e Ro​ssig​nol umr​la je kao jun​ a​kin​ ja i kao zal​ jubl​ jen​ a žena. Nije mog​ la
don​ ij​ e​ti drukč​ i​je od​lu​ke, a sve što je žel​ je​la bilo je da ost​ a​ne upam​ćen​ a. I zato, hva​la vam

347

svim​ a jer ste njez​ i​nu živ​ o​tu pruž​ i​li smis​ ao, jer ste iz nje iz​vuk​li ono najb​ o​lje, i hva​la vam
što je se sje​ća​te na​kon svih ovih go​di​na.«

Puš​ tam gov​ orn​ i​cu i uzm​ ič​ em una​trag.
Pub​ li​ka ska​če na noge, grom​ og​ las​no, bje​som​ uč​no plješć​ u​ći. Vi​dim da mnog​ i od onih
star​ ij​ ih pla​ču i naje​ dn​ om mi sine – pa to su obi​tel​ ji onih koje je spas​ i​la. Sva​ki od spaš​ e-​
nih pi​lo​ta vrat​ io se kući i osn​ o​vao obi​telj; još je više onih koji svoj živ​ ot du​guj​ u toj hra-​
broj dje​voj​ci i njih​ ov​ om ocu i nji​hov​ im drug​ ov​ im​ a.
Nak​ on toga, po​vuč​ e me vrt​ log zah​ val​nost​ i i us​po​me​na i fo​tog​ raf​ i​ja. Baš svat​ko u dvo-​
ran​ i želi mi osobn​ o zah​ va​li​ti i reći mi ko​li​ko su im Is​a​bell​ e i moj otac zna​či​li. U jed​nom
tre​nutk​ u Jul​ i​en mi pri​la​zi i post​ a​je neka vrst tjel​ oh​ ran​ i​te​lja. Ču​jem ga kako go​vor​ i:
»Čini mi se da imam​ o o ko​je​čem​ u raz​go​var​ a​ti«, a ja ki​mam i nast​ avl​ jam se kre​tat​ i, osl​ o-​
njen​ a na nje​go​vu ruku. Tru​dim se kako najb​ ol​ je mogu biti sest​ ri​na am​ba​sad​ or​ i​ca, u nje-​
zin​ o ime pri​mat​ i za​hval​ e koje je ite​ka​ko zas​lu​žil​ a.
Got​ o​vo smo se sa svi​ma pozd​ ra​vil​ i – gu​žva se sad pror​ i​je​di​la, lju​di su kre​nul​ i pre​ma
šank​ u po vino – kad čuj​ em kako net​ko go​vo​ri: »Zdra​vo, Vi​an​ne«, pozn​ a​tim gla​som.
Čak i nak​ on svih min​ u​lih god​ in​ a prep​ ozn​ a​jem mu oči. Gaëton. Niži je nego što
pam​tim, bla​go pov​ ij​ en u ram​ en​ im​ a, a njeg​ o​vo prep​ lan​ u​lo lice dub​ ok​ o je iz​braz​da​no vre​-
me​nom i vje​trom. Kosa mu je pod​ u​lja, do​sež​ e go​to​vo do ra​men​ a, i bi​je​la je pop​ ut gard​ e​-
nij​ a, ali sve​jed​no – prep​ ozn​ a​la bih ga bilo gdje.
»Via​ nn​ e«, kaže pot​ om. »Že​lim da upozn​ aš moju kćer.« Pru​ža ruku prem​ a mla​doj ženi
kla​sičn​ e lje​po​te, koja nosi ele​gant​nu crnu hal​ jin​ ic​ u i jark​ o​ruž​ i​čast​ i šal. Pril​ az​ i mi, smij​ e-​
šeć​ i se kao da smo prij​ a​tel​ jic​ e.
»Ja sam Isa​ b​ ell​ e«, kaže.
Teš​ ko se nas​lon​ im na Ju​lie​ nov​ u ruku. Pi​tam se zna li Gaëton ko​lik​ o bi Isa​ b​ el​le zna​-
čio ovaj mali znak sjeć​ a​nja.
Dak​ a​ko da zna.
Prig​ne se, lju​bi me u oba obraz​ a i šap​ne: »Vol​ io sam je ci​jel​ o​ga živ​ ot​ a«, pa se pov​ uč​ e.
Razg​ o​va​ram​ o još nek​ o​lik​ o mi​nu​ta, ni o čemu, za​prav​ o, a onda on od​laz​ i.
Naj​edn​ om sam umor​na. Iz​mož​ de​na. Osl​ ob​ a​đam se sin​ ov​ og pos​ es​ iv​nog stis​ ka i prov​-
la​čim se kroz okupl​ jen​ e do mir​nog bal​ko​na. Tamo za​ko​rakn​ em u noć. Not​ re Dame svi-​
je​di po​red mene, nje​zin sjaj oboj​ io je crne va​lov​ e Sen​ ie. Mogu čuti ri​jek​ u kako zapl​ ju​-
sku​je kam​ en, i užad brod​ i​ca kako škri​pi.
Uz mene se stvor​ i Ju​lie​ n.
»Onda«, kaže. »Tvoj​ a sest​ ra – moja teta – bila je u njem​ ačk​ om kon​cent​ ra​cij​skom lo​-
gor​ u jer je pom​ o​gla u os​niv​ a​nju rute ko​jom su spa​šav​ a​li obo​ren​ e pil​ ot​ e, što je pod​ ra​zu-​
mi​je​val​ o i to da pje​šic​ e prel​ az​ i Pir​ en​ ej​ e?«
I sve je to upra​vo onol​ ik​ o jun​ ačk​ i kao što je i zvu​ča​lo.
»Zaš​ to ja nik​ ad nis​ am čuo ni ri​je​či o tome – i ne samo od tebe? Soph​ ie mi nik​ ad nije

348

niš​ ta rek​la. Kvrag​ u, ni​sam ni znao da su lju​di bje​žal​ i pre​ko pla​ni​na ili da su pos​to​ja​li lo​-
gor​ i samo za žene koje su se bor​ i​le prot​ iv nac​ is​ta.«

»Mu​škar​ci prič​ aj​ u pri​če«, kaž​ em. I to je naj​toč​ni​ji i najj​ edn​ os​tav​ni​ji od​gov​ or na nje​-
go​vo pit​ an​ je. »A žene nast​ av​ljaj​ u dal​ je. Nama je to bio rat u sjen​ i. Kad je rat zav​ rš​ io, za
nas nisu post​ o​ja​le par​ ad​ e, ni od​li​čja ni spo​men u po​vi​jesn​ im knji​ga​ma. U ratu smo rad​ i​-
le ono što smo mo​ral​ e, a kad je zav​ rš​ io, skupl​ jal​ e smo ko​ma​dić​ e i izn​ o​va zap​ o​če​le sa ži​-
vo​ti​ma. Tvoj​ a je sest​ ra očaj​nič​ki že​ljel​ a sve zab​ o​rav​ i​ti, baš kao i ja. Mož​ da je to još jed​na
od moj​ ih pog​ re​ša​ka – to što sam je pust​ il​ a da zab​ o​ra​vi. Mo​žda smo treb​ a​le o tome raz​-
go​va​rat​ i.«

»Isa​ ​bel​le je, dakl​ e, spa​ša​va​la pi​lot​ e, tata je bio ratn​ i zar​ obl​ je​nik, a ti si ost​ a​la sama sa
Sop​hie.« Znam da me već sada gle​da drug​ im oči​ma, pi​taj​ u​ći se ko​li​ko toga još ne zna.
»Što si ra​di​la u ratu, mama?«

»Prež​ ivl​ ja​va​la«, tiho kaž​ em. Na to priz​na​nje, kćer mi ned​ ost​ aj​ e got​ o​vo više nego što
mogu pod​nij​ e​ti, jer ist​ i​na je ta da smo nas dvij​ e pre​živl​ ja​val​ e. Zaj​ edn​ o. Una​toč sve​mu.

»To nije mog​ lo biti lako.«
»I nije«, iz​lan​ em, iz​nen​ ad​ iv​ši samu sebe tim prizn​ a​njem.
I naj​edn​ om gled​ am​ o jed​no u drug​ o, maj​ka i sin. On me prom​ at​ ra pog​ led​ om ki​rurg​ a
koj​ em niš​ ta ne prom​ i​če – ali ne moje naj​nov​ ij​ e bore, ni na​čin kako mi srce kuca malo
preb​ rz​ o niti puls u udub​ljen​ ju moga vrat​ a.
Dot​ ič​ e mi obraz, njež​no se smi​je​šeć​ i. Moj dje​čak. »Misl​ iš da proš​lost može pro​mi​je​-
ni​ti moje osje​ćaj​ e pre​ma tebi? Stvarn​ o, mama?«
»Gos​po​đo Mau​ ria​ c?«
Dra​go mi je što nas je net​ko pre​ki​nuo. Pi​ta​nje je to na koje ne že​lim odg​ o​vo​rit​ i.
Okre​nem se i ugled​ am zgod​nog mu​škarc​ a koji čeka da sa mnom por​ az​gov​ ar​ a. Ame​ri​-
ka​nac, ali ne na onaj očig​ led​ni na​čin. Nju​jorč​ a​nin, mo​žda, krat​ko podš​ i​ša​ne pro​sij​ e​de
kose, s di​zajn​ ers​ kim na​oča​lam​ a. Odje​ven je u crni sako, skro​jen po mjer​ i, skup​ oc​ jen​ u
bi​je​lu koš​ u​lju te izb​ lij​ e​djel​ e trap​ er​ ic​ e. Kor​ ak​nem nap​ ri​jed, isp​ ru​živš​ i ruku. On isp​ ru​ži
svoj​ u u isto vri​jem​ e i tada se naše oči su​sretn​ u, a ja po​srn​ em. Samo to, prom​ aš​ en ko​rak,
je​dan od mno​gih u mo​jim go​di​na​ma, ali Jul​ i​en je već uza me da me pri​hvat​ i. »Mama?«
Zur​ im u mu​škar​ca pred sob​ om. U nje​mu vi​dim dje​čak​ a koj​ eg sam tako du​bok​ o vo​-
lje​la i ženu koja mi je bila naj​bo​lja pri​ja​tel​ ji​ca. »Arie​ l de Cham​pla​in«, kaž​ em, nje​go​vo je
ime ša​pat, mol​ it​ va.
Privl​ a​či me u zag​ rl​ jaj i drži me čvr​sto, a sjeć​ an​ ja nav​ i​ru. Kad se naj​zad od​makn​ e, obo-​
je pla​čem​ o.
»Ni​kad te nis​ am za​bor​ a​vio, ni tebe ni Soph​ ie«, kaže. »Rekl​ i su mi da mo​ram, i pok​ u​-
šao sam, ali nik​ ad vas ni​sam mo​gao za​bor​ av​ it​ i. Go​din​ am​ a sam vas obje tra​žio.«
Po​nov​no osje​tim ono stez​ a​nje u srcu. »Sop​hie je prem​ in​ u​la prij​ e pet​na​est go​din​ a.«
Ari odv​ ra​ti pog​ led. Zat​ im tiho kaže: »Spav​ ao sam s njez​ in​ om igrač​kom go​di​nam​ a.«

349

»Bébé«, kaž​ em, sjet​ ivš​ i se.
Ari pos​ ež​ e u džep i iz​vla​či uok​vi​ren​ u fot​ o​gra​fi​ju mene i Rac​hel. »Moja mama mi je
ovo dala kad sam dip​ lo​mir​ ao«.
Zur​ im do​lje u nju, kroz suze.
»Ti i Sop​hie spas​ i​li ste moj živ​ ot«, rek​ ao je oz​biljn​ o Ari.
Ču​jem kako Jul​ ie​ n uvl​ ač​ i dah i znam što to znač​ i. Sad ima nova pi​tan​ ja.
»Ari je sin moje najb​ ol​ je prij​ a​re​lji​ce«, kaž​ em mu. »Kad je Rach​ el dep​ or​ti​ra​na u Ausc​ -​
hwitz, skriv​ a​la sam ga u naš​ oj kući, iako je s nama živ​ io na​cist. Bilo je pril​ ič​no… zast​ ra-​
šuj​ uć​ e.«
»Tvo​ja mama je pres​krom​na«, kaže Ari. »Spas​ il​ a je dev​ etn​ ae​ st​ e​ro ži​dovs​ ke dje​ce ti​je-​
kom rata.«
Vi​dim nev​ jer​ i​cu u očim​ a svog​ a sina, i to mi izm​ a​mi osmij​ eh. Naša dje​ca nas vide
tako nes​ av​ rš​ e​nim​ a.
»Ja sam Ro​ssign​ ol«, kaž​ em tiho. »Slav​ uj, na svoj nač​ in.«
»Bo​rac«, dom​ et​ne Ari.
»Je li tata to znao?« upit​ a Jul​ ie​ n.
»Tvoj otac...« Zast​ a​jem, uv​la​čim dah. Tvoj otac. I evo je – taj​na zbog koje sam sve za-​
kop​ a​la.
Cij​ el​ og sam živ​ o​ta od nje bjež​ al​ a, pok​ uš​ av​ aj​ uć​ i za​bo​ra​vit​ i, ali tek sada vi​dim kako je
to bio ogro​man gu​bi​tak vrem​ en​ a.
An​toi​ ne je bio Jul​ i​enov otac, na sva​ki nač​ in koji je bio važ​ an. Nije bi​olo​gi​ja ta koja
odre​đu​je očinst​ vo, nego lju​bav.
Dot​ ak​nem mu obraz i pog​ le​dam ga. »Ti si me vrat​ io u ži​vot, Ju​lie​ ne. Kad sam te prvi
put uze​la u ruke, nak​ on sve one ružn​ o​će, mog​ la sam pon​ ovn​ o dis​ a​ti. Mo​gla sam pon​ ov​-
no vo​lje​ti tvo​ga oca.«
Ni​kad do​sad nis​ am spoz​nal​ a ovu is​tin​ u. Ju​li​en me je vra​tio među žive. Usred svog
onog očaj​ a, nje​go​vo je rođ​ e​nje bilo čudo. Zbog nje​ga smo An​toi​ ne i Soph​ ie i ja pon​ ov​-
no post​ a​li obi​telj. Na​zval​ a sam ga po svom​ e ocu, koj​ eg sam pre​kasn​ o na​uči​la vol​ je​ti –
tek kad sam ga izg​ u​bi​la. Sop​hie je post​ al​ a star​ i​ja sest​ ra, što je uvij​ ek žel​ je​la biti.
Na​pok​ on ću svo​me sinu isp​ ri​čat​ i svoj​ u ži​vot​nu prič​ u, bit će patn​ je u tom pris​ je​ća​nju,
ali i ra​dos​ti.
»Sve ćeš mi is​pri​čat​ i?«
»Got​ ov​ o sve«, kaž​ em uz osmij​ eh. »Franc​ us​ ki​nja uvij​ ek mora imat​ i svoj​ e male tajn​ e.« I
hoću... jedn​ u ću tajn​ u sa​ču​va​ti.
Smi​ješ​ im se oboj​ ic​ i, mo​jim dječ​ a​cim​ a koji su me tre​ba​li slo​mi​ti, ali su me ne​ka​ko
spas​ i​li, sva​ki na svoj nač​ in. Zbog njih sada znam što je važ​no, a to nije ono što sam izg​ u​-
bi​la. To su moja sje​ća​nja. Rane za​cje​ljuj​ u. Ljub​ av traj​ e.
Mi os​taj​ em​ o.

350