Црвене воде Црнице

'ЗиогзЏШи} ДИМИТРИЈЕ БУЛИН и МИОДРАГ МИЛАЧИБ ЦРВЕНЕ ВОДЕ ЦРНИЦЕ... — ХРОНИКА ПАРАБИНА —

И^ДАВАЧ: Савез удружења бораца народноослободилачког рата Параћин '^ЕДАКЦИОНИ ОДБОР: Председник — Миле Бјелић Чланови — Милисав Обрадовић — Боја Јовановић — Драгиша Бокић — Момир Јездић — Бура Букић — Јова Ивановпћ — Слободан Бирић — Благоје Стокић РЕЦЕНЗИЈА: мгстр. БЛАГОЈЕ СТОКИБ ЛЕКТУРА: проф. СЛОБОДАН — САША БУКИН ј Ин. бр.ЈУ7/3 | '' ЛПКПЛ AU — /'XI11 А 'kV ОМОТ: АЛЕКСАНДАР ПОРТНОЈ, академски сликар — керамичар Штампа — Графичко предузеће „Вук Караџић” Параћин

ЈОСИП БРОЗ тито Врховни командант НОВ и ПОЈ

Oev хронику писци су започели пре више од 5 година и са мањим прекидима за све то време радили на њој. Најдужи и најтежи део послс био је проналажење, припремање и одабирање граће и докумената, изјава и сл. јер скоро ничег није било, а уколико је и било, налазило се (и добрим делом се још увека налази) код појединаца. Сем тога, писци нису из самог Параћина на је и то наметало обавезу да се материја свестрано унозна и обазриво обради. Додуше, у овоме су имали подршку и помоћ граћана Параћина — учесника догаћаја који се описују, а нарочито Редакционог одбора и CVBHOP-a Параћин. Посебно морамо да истакнемо огромну помоћ друга Милета Бјелића јер без њега ова Хроника, без npeтеривања, не би била ни написана а још мање објављена. Он је као председник Редакционог одбора био душа читавог рада на Хроници. Можда he уводни део изгледати већи него што је то уобичајено код оваквих монографија, али то је условљено и специфичношћу самог радничког покрета у Параћину који је, за разлику од многих места у Србији, имао мање еснафски а више пролетерски карактер, свакако због раног развоја индустрије. Сама хроника подељена је на пет поглавља. Први део обухвата најстарију прошлост и развитак радничког покрета, други раздобље измећу два рата, трећи само 1941. годину, четврти окупацију а пети прилике nocле ослобоћења na до 15. маја 1945. године. Ова хроника је сем рецензије стручног рецензента друга мгстр. Благоја Стокића и Редакционог одбора читана и преживелим учесницима како би се чињенице провериле и допуниле — почетком маја на Грзи. После тога уследила је велика допуна и прерада многих места. Ради прегледности уз Хронику су дати многи прилози. Само слике и фотокопије су дате у тексту а сви остали прилози (спискови, извори и литература и об/агињење фуснота) дати су на крају кнлгге. АУТОРИ

П А Р А R И Н ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Параћин лежи на десној страни Мораве, удаљен од ње око 3 км, у југоисточном делу Параћинско-светозаревачке котлине, на тераси Црнице, релативно око 130 м. надморске висине. Његов положај повољан за сеоско насеље. побољшан је и тиме што се налази на месту где долина Црнице избија у Моравску долину. Тако Параћин представља раскрсницу моравског пута, правца север — југ, п другог пута, правца истог — запад, који води долином Црнице. Поред ова два пута значајан је и пут који спаја Параћин са левом страном Мораве и води за Варварин. Налазећи се на оваквом повољном месту, Параћин се развијао у градско насеље. Његов положај добија нарочито велики значај после изградн>е главнс железничке магистрале Београд — Ниш, 1884. године. и пруге узаног колосека за Зајечар, у јануару 1911. године. ЗОНЕ УТИЦАЈА ТРГОВИНСКО ЗАНАТСКА ЗОНА Праћин је све до ослобоћења од Турака, 1833. године био паланка. У то време била је најважнија његова војничка функција. Са ослобоћењем и припадањем Србији, овај град је постао и важно тржиште. Као трг Параћин сс помиње још у средњем веку, а и касније, све до 1813. године када је Карађорђе трг преместио у Делиград.'2 Област која је гравитирала ка граду, Поморавље, слив Црнице и Кривовирски Тимок, користили су Параћинско тржиште за продају својих производа. Нарочито је била развијена трговина вуном и свињама. Било је више вунара у којима се вуна сакупљала, испирала, сушила па онда извозила у Аустрију, а за откупљене свиње, које су куповане чак у Бољевцу, постајали су обори на целом простору од фабрике текстила па до моста и дуж пута за Ражањ. Свиње су теране у Смедерево или Дубровицу и преко скеле извожене за Беч и Пешту. После царинског рата, од 1906. до 1911. године, опада трговина свињама, алп Параћин и да,\>е остаје један од највећих тргова за вуну. О значају Праћина као трговинског центра у том раздобљу сведочи и велики број дућана: већ 1835. године у Параћину је било 45 разних дућана. Трговина вуном не опада ни после Првог светског рата. Тада браћа Теокаревић подижу текстилну фабрику и она, користећи зајечарску пру-

;у, откупљује сву количину вуне? Поред вуне и стоке у овом перподу Паpahnn постаје постспено тржнште и за жпто, поврће и друге пропзводс. Годншње се иа његовом тржишту продавало до 500 вагона пшенице, 400—500 вагона кукуруза, 700 вагона баштованскпх пропзвола птд. Жито и поврће су довозила моравска села и делом села из Црнице, док су села из Кривовирске области и дал»е бнлн главпи произвоћачи вупе. Захнаљујући положају Параћпн је постао тржиште прострапе области, услед чега је област која данас гравптира ка њему прострапа као и у прошлости. Он је трг првенствено за облњкња села. Нарочито су за Параћин везана села, где је развијено повргарство: Стрижа, Дон»е Видово, Главица, Давпдовац, Шавац и Чепуре. Поред овпх и остала села Поморазл»а н слива Цриице доносе своје производе на параћинско тржиште. Жито, поврће, стока и сточнн производи, као и остала добра овог краја, сливају се у Параћнн. Села из слива Црнице довозе н сеио, лрва и креч. Сено представља главпи трговачки артикал, поред стоке, за села Извор, Клачевнцу, Горњу Мутницу, Бул»ане, Шалудовац и Забрегу. И ова села јелним делом леже уз пругу. Дуж моравске пруге су Ратарн, Сикирица, Дреновац а дуж за'ечарске су Доња Мутница, Извор и Клачевпца. Доња Мутница је најближа станица и за Шалудовац, Горњу Мутницу и Аешје, док, Мириловац има засебну стапицу. Поред пешачења, кола су јсдино средство да се доће из Лебпне, Голубовца и Плане. Пре десстак година пуштена је у саобраћај пруга нормалног колосека Параћин — Поповац н њу користе оближња села Бошњане, Буљане и Забрега. После неколико година са поправком путева у Општини Параћии нарочпто је ојачао avтобускп саобраћај готово у свпм селима. Чак и она села која су била забачена (према Грзп и Зајечару) изградњом модерног пута повезана су са Параћпном. На тржиште пајчешће долазе села удаљена од 2 — 15 к.м. Стаиовници оближњпх села (5—6 км) долазе скоро свакодпевно у грал, док нз даљих села углавном пијачнпм даном, или 2—3 пута недељио. Поморавље п Црнпца нису једини крајеви чије је тржиштс Параћнн. Користећн железничку пругу на параћипски сточпи трг долазс данас, као н некад, сељаци пз Кривог Вира. Ка Параћииу гравитира готово и цсо севернн Темнић, а нарочито села Поточац, Својново и Рашевнца, која се по најновијој подели палазе у саставу општпне Параћин. Сељаци из Обрежа реће долазе, јер им је ближи Варварин. Али већа потрошпа моћ и одлично оргапизована трговина чпни да и Обреж, Горњи и Доњи Катрн долазе у зоиу параћинског тржишта, тим пре што им то омогућава н мост код Доњег Видова. Утицај Параћина на југ шири се дуж моравске пруге до Пићевца, односно Сталаћа, захватајући Дреновац, Појате, Пићевац и Лучину. И села у сливу Јовановачке реке припадају зони Параћина. Иако им је Ражањ мање локално тржнште, становници ових села долазе чешће у Параћин на сточни трг ради потребннх набавки. Ове зоне показују да је Параћин као тржнште прилично простране области. Граница његовог тржишног утицаја ишла би на запад све до Јухора, на југ до Сталаћа, на север до Пуприје, а на исток преко Честобрдице до Кривог Вира. Упоредо са развојем тржишта Параћин се развијао и као занатски центар■* 8

По попису 1895. годинс у Параћину је од 1295 домаћинства било 200 занатскнх, чак више иего трговачких. Развој запатства постакла је трговипа вупом, стоком и другим пронзводима. Током 19 века најразвијенији су бпли ови занати: поткпвачки, ковачки, сарачки, самарцијски, коларскп. мутаипјски, абацпјски п опанчарскп. Око 1930. године у Параћину је бпло 248 запатлпја, што чинп преко 4% цслокупног становништва. 1954. годнне број заиаглнја јс опао иа 163, од чега су 119 били прпватии, а 31 у занатским задругама а 13 у државпим занатским ралионицама. Број занатлија јс опао парочпто кад се упореди са бројем пораста становништва. Ово долазн и због великог броја села и потребе за услужним делатностима. Занатство је данас v Параћину прилпчпо развнјено. ЗОНЛ ИНДУСТРИЈЕ Значај Параћипа као тржпшта и занатског цеитра иије искључио развој његових других прпвредних фуикција нсго је, папротив, условио и развитак поједиипх грана индусгрпје. Параћпп је врло рапо почео да постаје значајан ппдустрнјскп центар у овом делу Србпје. Могућност да Параћип то постане, додуше, запазио је и Карпћ у свомс дслу „Србија”, стр. 804. Већ 1880. год. Самуел Минх подигао је фабрпку вунсних тканина и у itoj израћпвао чоју п ћсбад за војску. Ова фабрика јс у то време била једино ирсдузеће те врсте у Србијп. Њу је 1904. године уништио пожар, али 1921. годипе браћа Теокаревићи су подигли пову. Ова фабрика је послс П светског рата прешла у државне руке и знатно проширнла своје капацнтете 1906. годипс основапа је Прва српска фабрика стакла АД, коју су доцнпјс, 1927. године, откупилп браћа Абел. И она је данас државно предузећс са пеупорсдиво всћом пропзводњом него пре рата, модернизована, запошљава велпки број радиика. Y пепосредној близини Параћипа постојп п трећп велпкн ппдустрпјски објекат — фабрика цемента у Поповцу, која је пре трн годипе припојена општини Параћин. Поред ова трн велика предузећа Параћин има п неколико мањих, осиованих измећу два светска рата, као што су фабрика бомбона, млин, циглана, кречана, граћсвннско предузеће итд. Рани развитак индустрпје п оспивање поменутих предузећа снажно су утпцали на измену структуре градског, а н осталог становништва. Ове фабрике су чак и пре другог светског рата запошљавале близу 2.000 радиика, док се сада тај број утростручпо. Фабрике су захтевале раднпштво, сировине н тржиште. Сељаци нз околине, сиромашни и са бројнијом породнцом, почели су да долазе на рад, а фабрпке су узимале из области све оне пропзводе који су им могли послужптн као спровине. С друге пак страие стаиовппци околних ссла бплп су једним дслом и купци својих пронзвода. Тако су се утицаји фабрика манифестовали у три внда, и сваки за себе створили су своју утицајну зону: зану радне снаге, зану пабавки сировииа и зону пласмана готове робе. а) Зона радне снаге: радна снага у параћипским фабрикама мањим делом (4°/о), потиче из града а већим делом, 60% са села. Ово су подаци од пре десетак година. док се стање сада нешто изменило приливом нове снаге са села. Нарочито велики број радника дају села крај Мораве: Горње и Доње Видово, Шавац, Чепуре, Рашевица, Својново и Поточац. Из

Шавца има 50 радника, а три последња села дају преко 200 и то највише Поточац. Сељаци из ових села упућени су на рад по фабрикама, јер их Морава често плави, те им је то једини извор издржавања. Раније су радницн обично долазили из села пешице на рад, док су сада условп доласка и одласка на посао и са посла далеко бољи, јер већина радника има своја превозна средства, остале аутобуси предузећа превозе иа посао и са посла. Зајечарском пругом саобраћају локални возови за превоз радника, јер сељаци из овог краја раде у великом броју у фабрици цемента. Сва она села која дају радника параћинској нндустрији су у сталној, свакодневној вези са градом и чине зону радне снаге. Ова зона обухвата сва оближња места и нешто је шира у области кроз коју пролазн прута. Дуж моравске пруге, на север, она се пружа готово све до Лапова, а на југ до Сталаћа. Поред оближњих села и села дуж пруге, овој занн прнпадају и она места, из којих се радништво иастањује у Параћину. Ова врста деловања Параћина представљена је и утврћена посматрањем радништва у двема гранама индустрије: у фабрици текстпла и Стаклари. Радници у циглани су већином из Пирота, Врања, Власотинаца и Лесковца. Онп раде повремено, те се ова места не могу убрсјити у зону деловања Параћина. Радништво у осталим, мањим индустријскнм предузећима је из оближњих села, или из самог града. Интересантно је напоменути подвојеност која влада измећу две фабрике. Тако иапр. у фабрику текстила, долазе махом радници из села дуж пруге (Сикнрнца, Ратари, Дреновац, Појате, Пићевац и др.). Села дуж зајечарскс пруге (Главица, Давидовац, Доња Мутница и Извор) дају радну снагу фабрици стакла. Разлог томе је углавном њихова нсзнатиа удаљеност од фабрика (фабрнка стакла лежи близу Главице, уз пругу Параћин — Зајечар, а фабрнка текстила је у непосредној близини железничке станице) као и специјализовање чнтавих сеоских генерација за поједине индустријске граие. б) Зона сировина. Потребне сировине параћинске фабрике добијају добрим делом из ове области. Минхова сукнара била је подигнута овде због тога што је Параћнн био трг за вуну. Она је своје потребе углавном покривала вуном из источних предела ове области. Све до пред други светски рат употребљавана је домаћа вуна и тада је почело да се увози нешто из Аустрије и Египта. Погонско гориво — угаљ, добијао се из Сењског рудника а касније и из рудника Кићевац, то се и данас није много изменило. Стаклара је у почетку користила кварцни песак из околине, из Моравске равнице. Тек са проширивањем производње, око 1928. године, песак је почео да се добавља из Аранћеловца и Рготине и околине. Неко време се чак користио песак из околине Скопља (село Доње Солне) и Пуле, али се више не довози јер не одговара производњи. Смањена је употреба из Аранћеловца. Сада се набавља из Лукавца код Тузле, а кречњак из каменолома у Поповцу. Фабрика цемента у Поповцу има у непосредној околини огромне наслаге сировина, те је пре неколико година отворен други погон, уствари још једна велика, модерна фабрика позната под именом „Нови Поповац". Из овога се види да је положај индустрије у Параћину врло повољан, јер сировине добијају из непосредне околине, а и улаљ је близу. 10

в) Зона пласмана готове робе. Tpeha зона деловања параћинске индустрије је зона њеног пласмана, односно тржишта. Минх јс најпре пронзводио само за војску а касније и за остале произвођаче на тернторији тадашње Србије. Између два светска рата фабрика текстила је нропзводила углавном за тржиштс које је обухватало скоро целу Југославију. Данас ова фабрика, са новим и реконструисаним погонима као и побољшаним квалитетом, освојила је тржиште не само у земљи, већ се највећи део производа извози и у инострапство. Стаклара своје производе пласира на сва тржишта у земљи. Један мањи део извози и у иностранство. Фабрика цемента своје производе пласира на домаћем тржишту јер је њена производња, иако знатно повећана, недовољна да одговори потражњи домаћег тржишта, нарочито због квалитета којим се одликује цеменг из Поповца. Зона тржишта параћинске пндустрије је, према томе, двојака. Цемент и стакло се углавиом пласирају на домаће, док тексгилни производи иду и на страно тржиште. Производи мањих предузећа углавном задовољавају потребе Параћина и околине. Трговина, запатп и индустрија имају своје посебне зоне деловања, а ако се ове три зоне споје добија сс зопа прпвредиог деловања Параћина, нлн боље речено привредна утнцајна зона. Ова зона је веома широка и поред простране околпне, обухвата понекад и удаљеиије крајеве, простире се делом на целу земљу, а делом и на иностранство. УТИЦАЈНА СФЕРА ПАРАПИНА Према врстн утпцаја која Параћии врши у својој околини издвајају сс привредна, културна и управна зона, које се међусобно разликују по пространству и значају. Уједињене и повезане све три дају област у којој се осећа присуство и дејсгво Параћииа. Та пространа област где испретплетано делују све врсте културног утицаја, чини утицајну сферу града. Параћинска утицајпа сфсра захвата углавном Поморављс. На западу она се пружа до Јухора, на истоку обухвата и Кривовирску област, на југ продире само до састава Јужпе и Западне Мораве. а на северу се простире до Буприје. Поред Поморавља она обухвата слнвове Црнице и Јовановачке реке, неколико села из слива Раванице, источне падпне Јухора и севернп Темнић. Ове области се међусобно ипак разликују у привредном погледу. а) Привредна утицајна сфера Параћина Ова област је област житарица, нарочито кукуруза и свиња; Свако ссло у њој има више од половине атара засејано житом (Дреновац, напр. од 1599 ха, има под жнтом 896 ха. Сикирица од = 2765 ха 1558 итд. — подаци из 1954. год.). Најраспрострањенија врста жита је кукуруз. Он се сеје двоструко а негде троструко више од пшенице: Дреновац има пшенице 155 ха а кукуруз 255 ха. (подаци такође из 1954. год.). Знатне површине под повртарским културама говоре да је и поврће један од зажнијих производа ове области

Поред ратарства овде је заступљено сточарство. Нарочито трсба истаћи гајење свнња: свака општина има просечно преко 1000 комада. Нижа села у слпву Црнице се не разликују много од Поморавља, јер и овде су жито и поврће главнп пронзводи. Могло би се рећи да јс слив Црнице најпзразитија повртарска област у читавој општиии. Од ссла се истичу Главица, Давндовац п Мириловац, али и сам Параћин, као п ссло Текија, у испосредној блпзиин. Впша села у сливу Црнице већ се разликују од Поморавља. Поред знатне позршине под житарицама овде има и пространих ливада: у Буљану 1071 ха, у Г. Мутници 1097 ха, у Извору 1807 ха (подаци из 1954. год.). Због тога су ова села чувена по производњи и извозу сена. Простране ливаде и знатне површине под пашњацима омогућују вслико гајењс стоке у сливу Црнице и Раванице. Као посебну одлику слива треба истаћи п вслпке шумске комплексе, а нарочито у селу Извор које има више од половннс атара под шумом. За разлику од Поморавља и Цриице, падине Јухора и северпи Темнић имају много внше површина под виноградпма, ако се упореде са стањем у Поморављу: Сикирица 166 ха, Дреновац 79 ха, а Плана свега 53 ха, док у Својнову 204 ха а у Рашевици чак 228 ха. Села у сливу Јовановачке реке слнчна су по пољопрнвредној структури Поморављу, само што су површине под шумом знатно веће. Y сточарству овде преовлаћује гајење оваца. Атар Кривог Внра, иако ван општине Параћин, привредно је упућен на Параћин и са својим пашњацнма и ливадама као и сточним фондом и сточарским пронзводима утиче на привреду Параћнна где доноси и продаје своје производе. Остала села из утицајне сфере Параћина не одликују се нечим посебним, али својом гравитацијом ка Параћину и она доприпосе структури ове шароликости. Ова велика разноликост је учпнила да сва та насеља нађу своје заједничко седиште за размену, а доцнијр и за подмирење других потреба, баш у Параћину. б) Зона културног деловања Параћин постаје културно седиште овог краја оснивањем прве просветне установе основне школе. Она је основана 1833. год., тј. у време када је Параћин ушао у оквир српске државе. Поред школе у Нуприји ово је у то време једина школа у пространом Бупријском округу. Године 1879. Параћин је добио нижеразредну гимназију. Она је почетком 20-ог века прерасла у пуну гимназију. Иако је ова гимиазија у више махова била затварана, јер је Нупрпја, којој је Параћин био административно подрећен желела да га притисне н на овом пољу, ипак су се просветни значај и дејство града у овој области непрекидно ширили. Велики број деце из Параћина и околине завршио је гимназију, било у са.мом месту или Нуприји, а затим студије на факултету. Има чак и неколико истакнутих научника и јавних радиика из овог краја. Земљорадничка деца из ближе околине школовала су се у већем броју, јер тоније захтевало да се и станује у месту, док је број ученика из удаљенијих места мањи. 12

Отварањсм пови.х стручпих школа, средњо — екоиомске и хемијско — техполошке, број ученика се знатно повећао. Међутим, и број ученика који похађају гимпазију у Куприји растао је из године у годину и кретао се од 200 — 300 учеиика, пли једнс трећипе до једпе половине укупног броја учеиика ћупријске Гимназпје у Параћииу 1964. Зона школе представља истоврсмеио и зону културног утицаја Параћина. Она показујс да Параћпн делујс п као културно-просветно седнште: разне друге устаиовс, културна друштва, библиотекс, новине и књиге, које су повремено штампане у Параћпну имале су такође зону свога деловања. V сваком случају, Параћии је п као културно средиште представљао у новије доба и прсдставља зпачајан центар за једну прострапу област овог дела Поморавља. в) Vnpaena зопа Као малн адмииистративнн центар, Параћпи се јавља већ у доба аустријске окупацпје 1718—1739. г. када јс под собом имао следећа села: Видово, Crapo Видово, Крежбпнац, Мнрпловац, Горњу п Доњу Мутницу п Плану. Y ослобођеној Србнји Параћнн је постао среско место 1833. године. Тадашњи срез бпо јс већи него данашња општина, јер је обухватао села бпвшег среза Параћпнског и Раваничког. Која су села у саставу Среза параћинског у појединнм годпнама види се из слсдсће табеле: Ред. број С е л о 1. Шавац 2. Гор. Видово 3. Ратаре 4. Голубовац 5. Плана 6. Мирнловац 7. Клачсвица 8. Шалудовац 9. Забрега 10. Стрижа 11. Д. Видово 12. Дреновац 13. Буснловац 14. Лебииа 15. Текија 16. Д. Мутпица 17. Г. Мутница 18. Бошњане 19. Чепуре 20. Сикирица 21. Крежбинац 22. Лешје 23. Давидовац 1833 г. 1935 г. 1948 г. 13

24. Главица 25. Извор 26. Буљане 27. Поповац 28. Стубица 29. Батинац 30. Бигреница 31. Сење 32. Паљане 33. Влашка 34. Иванковац 35. Крушар 36. Супска НАСЕЉА ОКО ПАРАПИНА Y НАЈСТАРИЈА ВРЕМЕНА Y непосредној близини Параћина, 3 км. јутоисточно код села Текије као и у близиии Главнце приликом пољских радова, пронађени су миоги предмети из иеолитског доба као и из периода бронзе. Вршена су и ископаван.а, у два маха је учествовао Народии музеј из Београда, али систематског истраживања података о врсти и пореклу насеља на овом терену за сада још нема. Додуше, неколико археолога — аматера и ентузијаста, као што су Јездић и Вернер, учииили су миого на прикупл>аљу података, чувању и сређивању ове грађе. То су махом предмети од керамике, урне н грнчарија, и оне су као нека врста зачетка музеја смештене у школи „Радоје Домановић” у Параћииу. Најстарији помен насеља на данашњем, можда нешто мало источном делу, налазимо код једног хаџије који је путовао за Јерусалим и који у своме „итинереру" (путоказу) спомиње САРМАТЕС. То је, уствари, била станица где су се мењали коњи, или латинскп иазвана МУТАЦИО. Y овом путоказу Сарматес је постављен јужно од Хореум марги, али није јасно да ли се налази на 7 или 12 мнља удаљеиости. Ако се усвоји прва претпоставка да је на 7 мнља, онда би био Параћии, ако на 12, онда би то било негде око железннчке станице у Сикирици. Међутим, свакако да је то било на 7-oj мил>и, јер су се ту секли и укрштали цариградски и честобродички пут. Из искуства знамо да је укрштавање путева било један од разлога да ту поникне насеље. Сем тога, ту се налази и река Црница која је некада била много богатија водом, па је и то једна од потреба за формирање насеља. Што се тиче самог имена, оио показује да долази од имена племена САРМАТИ, које су Римљани били покорили, па их затим раселили по разним местима Балканског полуострва. Пошто су Римљани ове ратове водили у П, Ш и IV веку, то би и ово насеље требало да потиче из овог периода. Ова претпоставка о најстаријем насељу на овом терену заснива се само на подацима из путоказа. Али постоји један споменик, који је старијега датума, и из кога излази да је постојало насеље на десној обали Црнице и то испод Карађорђевог брда. Наиме, 1896. год. параћински трговац Борђе Пешић риљао је виноград више данашњег гробља и том приликом нашао десет мермерних плочица величине 1/8 књиге, на којима су били уклесани религиозни ликови. Те плоче су испитан,е на трима је Аполон (у 14

двема у стојећем ставу, леву руку је ставио на лиру, а десном точи вино, а на трећој држи ловоров венац). Две плоче су посвећене богу-ловцу: једап је коњаник са лиром, а две, изломљене, коњаник, по својој прилици Митра (божанство светлости код источњачких народа). Жорж Сер, професор универзитета у Паризу, испитивао је ове плочице 1922. године и сматра да је ту постојао неки извор за који су всровали да има свету воду (хагиазма) и да су ове плочице прилог неког верника који је ту нашао себи лека. Зато се и прстпоставл>а да је та света вода бнла поред неког насеља које је морало бити вслико. („Старииар” 1922. стр. 293). Y Параћину јс 1930. год. од покојног Димитрија Јагликића, бив, трговиа, Драгић Јоксимовић добио новац цара Веспозијана који је нађен у Параћину. Кад се зна да су Римљани заузели Поморавље 33 год. пре н. е. значи да је у доба Васпозијана ту већ било насеље. Поменутс таблице потврђују претпоставку да је неко насеље које се у IV веку помиње као Сарматес постојало и раније, пре хришћанске ере. Кад знамо да је хришћанство у IV веку распрострањено у Поморављу, онда ове плочс могу да булу само нз ранијег, прсдхришћанског периода. Зато претпостављамо да је пасеље, где је данас Параћип, сигурно постојало бар у доба Домицијана. Колонија Сармаћаиа, које су Римљани на силу населили и који су билп у служби Римљана, дала је насељу ново, а потисла старо име. Што се тиче судбине овога насеља, оно је било пљачкано од многих народа који су надирали па Балкаи, најпре Гота, а затим Хуна и Авара. Оно се налазило у пределу која сс по Римској подели звао Унутрашња Дахија. Ова подела остала је до пропасти Рпмске царевине, но стварно она је остала код западних писаца и кроз цео средњи век. Сарматес је у рпмско доба био пошатнска стаиица. Касније, у византпјско доба помнњс ra историчар Прокопије. Он ra описује не као главни већ као жупнн град, као всће трговачко место. После тога нема вишс никаквога помена о Параћину (Сарматесу) све до 1375. год. Вероватно и због тога што је у раном периоду постојања прве српске државе, а и касније услед опасности од страних освајача, насеље било прсмештено неких 15 км, источио у тврди и наоружани град Петрус. Додуше, крајем XIV века на карти „Распад Душановог царства” налази се и Параћин. Петрус је био дуго година центар ове области и постоје остаци тога града. На тсриторији општпне Параћии нађени су трагови насеља и у данањем селу Стрижи, нз ремског доба. Војвода Петрушке области, Греп, у познатој повељи „Лаври св. Танасија" поред осталог, дарујс као метох: „И Параћинов брод”. У ово време оп је био само село са тргом, Да ли је тада имао и панађур, не зна се тачно. V доцнијим повељама помиње се и панађур. Други споменик налази се у повељи монархије Евгеније 1398. год. где су обележене детаљно међе атара „Параћинског брода". Он је и овде означен као „Село с тргом”. Трећи помен налазимо у повељи Борђа Бранковића, дарованој 1452 год. Лаври св. Танасија, али не внше као село него као: трг Параћина, с панађуром а после долази и реч „Село" и ређају се села. На тај начин Параћин се у то време није сматрао за село. Из тога се закључује да је Сарматес морао бити сасвим разрушен и да од његовог града — тврђаве, није ништа остало, те се морало створити ново насеље. 15

Као што се из самог назпва види код овог иасеља је био брод, тј. газ-прелаз преко воде. Некн сматрају да се тај газ налазио на Морави према Параћину (Б. МитровиИ, Те.мнићки зборнпк стр. 107). Мсђутим, Д. Јоксимовпћ се с тим не слаже и сматра да се овај брод налази иа реци Црници, која је у то доба била много богатија водом, преко ње се није могло лако прећи, те је по средњевековном обичају иаплаћиваиа бродарииа. Ово поткрепљује и делом путоппса турског географа пз 17-ог века, Евлије Челебије, који је боравио у Параћииу и којн вели за реку Црницу да се „коњем не да лако пребродптн”. Тај прелаз, брод, се звао „Параћипов брод”, Параћин као име данас не постојп. Алп посгоји име Параћ. То име постоји у Далмацији, у Coahhv а и у северпој Далмацијп. Сада се поставља пптање наставка ,’ин” тј уа ли је го наставак за присвојни прпдев, или за аугментатив. Додуше/постоји једна народпа прича која назив овог града изводи од речи пара (иовац) али је та претпоставка пеодржива, зато што је реч „пара” турског порекла и дошла тек са Турцпма, тј. после 14 века. Међутим, спомеиици говоре да je Параћип постојао и мпого раппје. Вук Караџић прибележио је једну загоиетку KOja гласи: „Изаће внла из пећи, пустила kocv пиз плећи, чека спна Параћииа, да јој доће нз Рудипа и донесе купу вииа” (пламен). Ова загонетка Koja. вероватно, има нечег митолошког у себи, јасно говори да ie рсч Параћин некада означавала мушко име које данас не постоји. _ Да je Параћпн био јако трговачко место и да су приходи од такса оили велики, видп се нз тога што су се о њега отималн духовник Сисоје из маиастира Сисевца, и Лавра св. Танасија чак са Атоса. Петрус је као војнички п адмннпстратпвни центар порушен 1413. год., па је вероватно тада п панаћур пренет у Параћпн. Параћин је почетком 15-ог века доживео кратки период пропвата, уосталом као и све српске земље за владавине деспота Стевана Лазаревића. Из Повеље киеза Лазара, још из 14-ог века спомињу се села: Буљаие, Шалудовац, Д. Мутнпца, Извор, Класичевица (Клачевпцај, Голубовац, Лешје, П ана, Видово и Сињи Впр. Ова села била су спомеиста н код деспота Стевана. Занимљиво је да је 80% села задржало своје старе иазиве у Срезу параћииском. Од помепутих села јединн Катун, влашко село, био је Голубовац. Унутрашње урсћење села било је као и у осталим селњма Србије тога доба. Села су имала своје старешине, а њихсв задатак је био да врше службу заштите од разбојннка н крадљнваца. Y Душановом Законику предвићало се да сеоски старешина сноси кривпчну и материјалну одговорност за пљачке и отмице које се десе у селу, а иарочито дубровачким трговцима. Ситније ствари пресућивао је старешина села, а веће властелин односно, манастир. Села, дакле, нису била урећена на самоуправној основи, али су ипак имали своје зборове (Дечанска повеља), свакако на основу старог обичајног права. Ови зборови старали су се о сеоским правима, нарочито када се радило о уживању извесннх повластица, као што је био случај баш у овом крају. Старешипа код сточара звао се челник. Мада су мењали место живљења лети и зимн, сељаци су ипак живели у групама које су биле растурене лети по планинама, а зими по жупним местима, те су ипак чиииле једну заједиицу. Y овом периоду тј. после пропасти Србиј'е у току XV и xvi века, има још неколико помеиа о Параћину вредних да се на16

Параћин у XVI веку Године 1433. прошао је левом страном Мораве Бертрадон Дела Брокијер. Прелаз је тада био код Пуприје и Параћина и он спомиње „Паракинов брод", одакле се затим ишло старим путем, а на више места и Римским насипом.

V идућем, XVI веку, иајдужи опис Параћина дао је путоппсац Јован Бецек 1564. r. Бецек је као царски курир на свомс путу за Цариград ишао на Јагодину, иа је преко Мораве дошао у Параћип. Бсцек бележи Парађпп „Паратсцхип” из чсга се види да име нпје нзмсњсно. Ту је преиоћпо у караваи сарају који каже да јс лепо уређеп. Heiuro каспнјс, 1567. год. прошао је за Цариград путописац Вранчић, одаклс се вратио већ пдуће годпие. Његов пут описао је Пегафет. Оп каже за Параћин да је „лепа варошица одпосио варош”. Даље каже да поред Параћина протпче Црпнца, да је пасељеп спахијама и бол>с уређсн одосталих мсста, а парочито му је удобап караваисарај за путнпкс, где могу да се иађу п продавнице намирница и другпх сгварп за путнпке. Ускоро затпм, 1573. године овуда јс прошао Давид Унгнад. Њсгов пуг описао је Стсвап Герлах, који за Параћин каже: „И ово је от.мено п велпко место, с красннм баштама; кроз њега протиче јсдна речица. Одавде води весео и раваи пут све кроз иеобделапе њивс и пол>а. Вили сс да је у овој долиии некада било лепих цол>а и ливада, као што смо и сада међу брдима впдели једну добро обрађену њиву”. Ова Герлахова белсшка потврђује да је овај крај раннјс био нассљеп и обрађен. али после турских освајања све је запустело, нарол се разбсжао у брла радп сигуриостп. Но при повратку из Цариграда, 1578. годинс, Гарлсх кажс да је кра ј око Параћнна обрађеп и сасејаи, а становнпци Параћппа су претежпо Турци и Цигани. 1583. годпис путовао је Цариград царски посланпк Павле Ајнцинг. Његов пут описао је Лидрија Волф: „Путннци су сс превезлп прско Мораве и дошлп у турску варошицу Парсцхпн”. Али са истог пута ностоји и један дневнпк у коме се Параћин пазпва сслом.' Исто тако Мелхиор Безолд, путописац пута царског посланпка X. Лихтенштајна из 1584. године, каже за Парађпи да је село, и то рђаво село, али има леп каменн и оловом покривен каравапсарај. V њему су собестране собнце са димњацима где путнпци зими станују и кувају".6 Сем ове двојице и јсдан Фрапцуз каже да је Парађин лепо село, скоро варошица. Постапак и развптак Парађина у овом псриоду објашњава се п настојањем Турака да униште хајдучнју: „на далеко проширена хајдучија не само што јс доводила у пптањс јавни порсдак нсго је смстала п промет добара. V борбп протпв хајдучије Турци су на важним саобрађајницама као што је био Царпградски друм, изградплп утврђене паланке са посадама које су ималс дужиост да обсзбеде саобрађај. Тако јс у Србији од Пирота до Београда изграђено неколико Паланка п.з којих ђе се доцније развити градови као Пирот, Ражањ, Парађии, Јагодина, Баточииа, Хасаппешина Паланка и Хпсарџик”.’ Из XVII века имамо мало података за исторпју парађннског краја. Из једне белешке Евлпје Челебије виднмо да је у Србији још увек много хајдука и да су у Нпшу градски бедеми искиђепи хајдучким главама пабоденнм на копље. Француз Никле 6658. год. кажс да је то исто видео и у Параћнну.1 Из тог периода је једиа путннчка забелешка (1665/66 год.), у којој се спомиње Параћнн. То је опис пута аустријског послаиика Леслија: „Пу гници су прешли Мораву преко лепог и јаког дрвеног моста и ступили у Бугарску! Задржали су се у Парађину”: Из ове, сасвпм кратке забелешке, виде се две ствари. Прво, Параћин предњачи Пуприји, која је постала тих 18

Параћин у Смедсревском Саиџаку (XVIII век) година варош i: тек бнла мало пассље а друго, ла су путпицн крај преко Мораве већ сматралп Бугарском.' Подацп о Параћппу у n\yhe.u, XvUI вску далеко су богатијн и опширнпјп, а парочшо опи који се односе на прву половину тога вска, тј. иа аустријско-турски рат и стап.е у нашим крајевима у том перподу. Из једиог полатка у доба аустријске владавипе овим крајем, видимо да је постајао ПАРАБИНСКИ ДИСТРИКТ, који јс пмао девет насељених места са свега 48 носланика (уствари, старсшипа ломаћпнстава) и 14 цасељених Насељспа места била су: Видово, (6) Забрсга, (4), Извор (8, Лсшје (6), Мириловап (4), Мутппца (3), Параћин (са два млина 1), Плана (8) и Шавац (8). Пасељсиа места била су Барцииг (Парцапс)?, Бачпна, Грос Бачипа, (Вслика Бачипа), Клајн Бачпна (Мала Бачина), Боборац (Поповац), Болљанп (Бошњапе), Врбова, Давндовац, Мали Зучковац, Забрега, Ман. Играиовац, Каленовац, Петруша (Пструс), Радошевац. Исто тако Душан ПоnoBiih каже: ,,На овој гако пезнатној терпторнји, без Крајинс налазнла су се од зиатипх насеља, оснм Београла, Пожарсвца, Смсдерево, Шабац, Ваљсво, Крагујевац, ПараНии н Чачак.""' По аустријској алмнпистративној подслн поред Купријског постојао је н Параћински округ— дистрпк. Додушс, он је био скоро пет пута мањи 19

од првог, али Параћин је ипак нмао више значаја од Буприје. На челу округа био је провизор. Пошто су Нупријскп и Параћински дистрикт билп више пута спајани, то су имали истог провизора. Овај дистрикт формирап је 1721. године, а 1723. годинс помнње се провизор Јовап Валтер са једним ишпаном. За 1531. год. параћински провизор био је неки Градић, илп Крадић. Он је после две године смењеп због дефнцита и ухапшен, а истрага Bobcna скоро двс године." По управној подели земљс 1730., у доба аустрн јске владавипе, помисе дистрикт Параћин и Ресава са овим селима: Видово (у Параћинско.м дистрнкту, Бобова, Гложапе, Грабовица, Бонци, Јаховац (Јовац), Иванковац, Миросава, Орашје, Поповац, Свилајнац, Суботица, Џимаре, Војска (у Ресавском дистрикту) укупно 15 иасеља. Под Комору илп Дворско коморско веће као и под војну управу припадала су 1737. годпне ова насеља: V Параћинском дпстрпкту: Варош Параћнн, Видово (Старо Видово), Крежбппац, Плана, Доња Мутница, Горња Мутница н Мириловац. Укупно 7 иасеља." По аустрпјском плану трсбало је искорепптп хајдучију, алн се за време њихове владавипе број хајдука чак и повећао. Уствари, Аустрп јанци су и ишли на повећап.е броја хајдука бораца протпв Турака, а не пл>ачкаша, да би тако створпли пародну војску и искорпстили противтурско расположење у масама. Уместо 13 компанија колико их је било дотлс, Србнја јс подсљсна па 18 војних округа, или „Шанчева”, који су се делилн у 4 групе. Трећу групу, са седиштем у Параћипу, чииилп су Параћип, Пожаревац, Равно, Ресава и Сталаћ. Ннје познато ко су били први офнцпри народне војске, или хајдука и како су постојали. Изгледа да је првс официре — оберкапетане и капетане, поставпо сам принц Евгенпјс Савојски, како је то забелсжеио у једном запису. Капетана је био 10, а за Параћин се каже: „Коста Ди.митријевић, родом Цинцарин, заповедао је у Параћину и био крепка стража од Ниша. Попшуо је на Рашави”." СТАРИ СРПСКИ KVATVPHH СПОМЕНИЦИ V ОВОМ KPAJV Читав овај крај, а нарочпто горњи ток рекс Црпице, био је у средн>ем веку седиште низа цркава и мапастира, Нека врста мале српске Св. Горе, како је неки историчари називају. Управо због аустријскс политпке и тежн»и да у овај крај пренесу католнчку веру потребно је да се да кратак преглед историјата верских задужбина, тј. културиих центара средњега века у овом крају. V горњем току реке Црнице, на веома кратком остојању од 10 к.м. налазе се па њеним обалама ра.звалиие ссдам цркава, а за неке од њих по иародиом предању кажу да су то били манастири: 1. Сисевац. Налази се на извору реке Црнице, која извире цела одједном у неколико врела. Има име по Сисоју. Основан је кад и Раваница, јер се и у једној листини патријарха Арсенија Ш помиње као метох Раваница. Уцртан је и у аустријске карте ратова, од 1683. год. до 1689. год. Има знатиу историјско-уметничку вредност. 20

2. Св. Аранћел Кад сс иде низ Црницу наилази сс код јаза Анте Миленковиђ, из Стубице, па нске зидине, за које народ всли да је била црква Св. Аранђела. 3. Манаснја. Кад се иде даље Црницом, испод самог села Забреге, на 3 — 4 км. налазе се опст неке развалпне. По пародном придању ту је била црква ,одн. манастпр који сс звао „Маиасија”, „Манасињац”. Она је такоће убележепа у аустријскс војпе карте. 4. Забрега са цркво.и Св. Песко.и. Ово село зову још и Прњавор. Могло би се претпоставш и да је ова црква Св. Пегке (за коју иарод вели да је била манастир) првобптпо била метох Манасињцу. И Забрегу и цркву Св. Петку налазимо заппсаиу на аустријској ратној картп. 5. Св. Јован Главосек. Идући даље Црницом на пола километра испред села, на лсвој обалп рекс, према граду Пструсу налазе се рушевине манастира св. Јовапа Главосека. Овај манастир јс веома интересантан. Судсћи по имену изгледа да јс много стар. Име Св. Јоваи са разпим атрибутима: Крститељ, Главосек, Претеча итд. давало се обпчно у доба преласка у хрншћанство. Ако се манамтир доведе у везу са пећнном на нсточном делу, могло би се прспоставити да је у тој пеђипи живео нски апостол међу Словеппма, а можда и пре. Прсма томе, црква је вероватпо била на десној обали Црпнце, па кад је у средњем вску град обповљсп и прошириван, она је пренста на лсву обалу, ла не би сметала војним циљсвима. Y овој цркви пронађеи је јсдан камен са натписом из 1520. године када је црква била обновл>епа. 6. Пегрунга. Историја ове цркве нпје потпуно расветљена. Она се налази jia десној обали Црнпцс, под градом за 3 — 4 метара изнад обале иа једиој стрмој страпи. Види се да је то била првобитно мала црквица па је затим назидан п артекс и тиме проширена. О њој у доба српске владавине нсма помена. Вероватпо јс служпла као дворска црква самог жупана, а нијс искључено ла је била и манастпр због чега је и остала ван ограде утврђења. И она је свакако порушепа 1413. кад и Петрус, алдз је ускоро обновљсна. То се впди по томс што је на њој дозиђиван нартекс а и служила је до „втораго запустјенија". Уппсана је у аустријску ратну карту 7. Краса. Тако парод зове рушевине цркве на буљанском гробљу. По једном предању н то јс бпо манастир, па је опустео. С обзиром да се у повељама помињс Горња и да је ова црква бпла сеоска црква Горње Петре, тек откопавањем можда би се могло утврдити да ли је Краса била манастир плп сеоска црква.? Сем ових седам црквица на Црници, на улазу Црнице у Главичку клисуру, налазе се рушевпие још једне мале црквице коју народ назива Св. Аранђел. Исто тако на левој притоки Црнице, Грзи, кад она излази из честобродичке клисурс, иалази се код једног извора манастир Св. Петка који и данас постоји. И на крају значајна је помена Св. Богородпца Лешјанска. Из Хрисовуље од 15. октобра 1369. год. познато је да ју је подигао Жупан Вукосав на својој баштнни и својим трудом, а даровао манастиру Хиландару са селима Лешјем, (у повељу пише Лештије), са засеоцима Доњом Мутницом, Брестицом, Зубарјем и Невндовом (сада Д. Видово), „са рибарима и људима, са уљаником и засеоцима.” V њој је био Вукосављев син Држислав, као калуђер Дионисијс. Постојала је све до пропасти Србије, па и касније^

а порушепа је 1594. године прнлпком једпог неуспелог устапка Срба протпв Турака." Из ових iioBe.ba запажа се да јс порсд земљорадње п сточарства у овом крају било развпјено пчеларство (у горњим селпма) п рпбарство (v селима дуж Моравс). Мпого је гајен тур — зубар (врста гозсчета), што сс В.1ДИ п по имспима Зубрава, Зубарје птд. Прпродпо што је покушај за покатоличавашем српског живљау овом крају наишао на жссток отпор и пропаст. Додуше, Аустри јапци су чак и поставили 1726. годпне свога католичког каноника у Параћипу,'" Аустрпјанци су за врсме своје краткотрајне владавппс Србијо.м, почстком XIX века, настојали да Србе нривуку на своју страну п разним верским устуицима кае што је било прстваран.е некпх џамнја у црквс што је случај у Параћипу: ,,Од толпких цамија које су се налазиле по Србпјп, Срби cv добпли свега 4, п io по једпу у Хасанпашипој Паланци, Гроцкој, Параћипу и Крагујевцу. И Србн у Чачку добили су јсдну цамију, али су Срби за ову тврдпли да јс ранпје била српски манастир. Све су биле од камена, Крагујевачка је била покривена црепом, а оиа у Чачку шипдром и црепом. Најлепша је, изгледа, била оиа у Чачку, која је бпла дуга 12 а широка 9 хвати, а „висина нс можст пи измеритсја”. На мунарп поред цампје прегворене у цркву у Параћнпу, виспла су „три малена звона". Још 1730. године, палазио се у овој цркви чардак, коме су се рапије клагвали Турцп. Цркве у Чачку пмале су по једпо звоно." О овој цркви забележен јс још један податак: „У многим црквама крстионице иису постојале, иего су деца крштавана у рову, ископаном уз дувар илн у једном углу црквс. V параћпнској црквп, преправљеној од џамије, деца су крштавапа у јсдном прозору у дувару усечепом.” ‘ Од маиастира по.миње се уовом периоду у параћинској нахији само Давндовац и Забрсга." Из поппса 1833. — 34. год. нурпја под Београдском митрополијо.м и пасеља у њпма са бројем домова, сазпајемо коликп је број домова у Параћину и околппм селима. Бошљапс 7 Г. Видово 10 Д. Впдово 11 Крежбинац 6 Мнриловац 12 Г. Мутница 18 Д. Мутиица 15 Параћии 33 Плана 10 Поповац. 29 Поппси пархоија са насељпма и бројем домова гакоћс нам пружају податке о верским приликама у ово доба, али, што је важније и о насељености Параћина и осталих места у ово.м перноду. Крај око Нуприје и Параћина имао је 1733. г. 3 парохије и то: Ресавску, Раваничку и Параћинску. Параћииској нурији припадала су следећа иасеља: Параћин (28), Г. Видово (13), Мирпловац (12), Мала Мутнпца (18), Плана (9), Д. Видово (11). Велика Мутница (32). Ова нурија има 22

7 ссла са 123 дома. „Вслпка Мутница има своју још неосвештану цркву у којој служи параћински свсштеник”. У Параћину јс црква Св. Атанаспја. Направљена јс од черпича, покрпвена црепом. Олтар је дрвен. Има скоро све потребнс ствари, али мало књига. И.ма и 2 звопа. Та црква била је уствари џамија, а доласком аустријске власти претвореиа је у цркву, као што је случај у Крагујевцу. Још нијс освсћепа. Има једног свештеника, Печра пз Колашипа. Други јој свештеник nooeiao у Турску.” Извештај пз 1735/36 год. је опширнпјп: „Параћннској парохији прппала су ова насс.ва: Иараћпн (33), Мприловац (12), Г. Впдово (11), Д. Видово (10),Крежбипац (6), Сталаћ (10) п Грмсновац (10). Ова парохија има 10 насеља са 135 домова. Запажа сс да има 3 пасеља и свсга 2 дома више него у 1733. год., сем тога су Сталаћ и Грмеповац припали овој парохпји, те само тако доопли два иасеља која не припадају области коју оппсује.мо.”2 У извештају пз 1835/36 год. и.ма пописа цркава: Параћинске, Грабовачке и Горње Мутничкс: „Параћинска црква била је џамија саграђена од камеиа. (Ратковпћ пажеод чсрпића), без свода, са дрвепим олтаром. Има припрату оддасака паправљсну, за жепе. Покривсна је ћерамидом, на крову је дрвен крст. Црква је ограћена шапцем и кољем. Има три звона разие велпчине, и то на мипарету. Још пијс освсћсна. Свсштеник је Петар Јовановић, „пскушен бпв, како читает, појатине знајет, пе учпл се а не имает васебп нп органа естесвенога за поетие." Иначе богат је: има 150 оваца, 5 волова, 4 крава, 4 коза, 4 кола. Има два сипа и добар свој дом. До 1733. годпне Параћин пије пмао другог попа, сада га има. То је Стеван Марковић. Ппсмепосг п читањс учио је у Раванпци код игумана Стевана. „По старом учсњу српском” зна чптатп, појат ие зпа. Од Петра је богагп ји: има 300 оваца, 30 говсда, 6 коња, 30 свнња. Кућа му је у Горњој Мутницп, чпју црква желп да при.мп”. Даље се кажс: „Мутничка црква је стара, „старовре.мспска” од камена је и постављена Св. Тројпцн. Црква је ппска, са дрвсним олтаром п трпезом. Нема свода. Има једну књнгу. Служба се не држи.”" Доласком аустријске власти у Параћпн и околиа села почиње присгизати становнпштво из блнжих п даљннх крајсва, али споро и опрезно тако да пораст није нарочито велики. У самом Параћпну задржало се још доста живља сграпог порекла, које је бпло ту и за времс турске владавине, а нарочпто Цпгана и Цннцара. Нарочнто су били утицајни Цинцарп и Грцн, који су као добри трговци обнчно бпрали насеља на „Царском друму”. Неки од њпх бпли су „турски поданици”, који су у Србији били само на печалби, као опај Стојан Московић — „Грк из Параћина, који отшел бпл на Труксију земљу свој дом нагледати.”" Граница је у то доба ишла планинским венцима према Параћину, а одатле иа Сталаћ, затим северпом обалом Мале Мораве, до више Чачка, па планииском косом измсђу рудничког и ужичког краја до више Лешнице на Дрини, а загим па Шабац." Међутим, за врсме турске владавпне, и раније и касније, све до коначиог ослобођења Параћина, граница Београдског пашалука, а и Србије, ишла је средином између Куприје и Параћипа преко баре зване „Змич” (у нским документима сс она назива „Змичко језеро”.). 23

Повлачеље Аустријапаца из ових крајева довело је и до повлачења многих српских породнца. Одмазда Турака ипак тада иије била тако оштра као што се очекпвало. Стање је бпло подношљиво и овп крајеви су животарили под Турцима свс до поповиог сукоба, рата нзмеђу Турака и Аустрије, 1788/91. године. Међутим, Срби су и овога пута одмах прпшли аустриској војсци и почели ступати у редове фрајкора, нарочпто послс избпјања устанка у Поморављу, познатог под пменом Кочина крајина. Аустријскн генерал Мпхаљевић отишао је пз Јагодине према Крагујевцу, док је градове према југу зау.зео капетан Влајко Стојковић. Међу овим градовнма био је и Параћнн. Алн боравак Аустрпјанаца и српских добровољаца био јс краткотрајаи, јер јс са југа надирала силпа турска војска и фрајкорци су морали да узмакну пред њом. До сукоба јс дошло код самог Параћина, одакле је капстан Стојковић почетком 1790. године, са 450 људи одбио први напад Турака. Али то јс бнло само приврсмено и,Стојковић је био приморан да папусти Параћин и повуче се прс.ма Бсограду? Овога пута Турци су после освајања овога краја и Србпјс уопште били далеко свирепији и њиховој освсти није било границе. То је изазвало масовно бежање српског живља са аустријском војском п насељавање преко Саве и Дунава, нарочито у Сре.м. Овај псрпод познат је као „Второ запустјеније”, тј. раздобље када је Србија по други пут екоро сасвим опустела. Али то је био и период када је семе буне већ ницало у масама и када су многи локални устапци и отпор освајачу почињали да прерастају у општу, беспоштедиу борбу за голи живот, за опстанак, за национално ослобођење. ПАРАЕИН V ДОБА УСТАНКА Први зиачајнији догађај с почетка XIX века је битка на Иванковцу, 1805. годнне. Хафис Паша је дошао у Параћин са 15.000 војника и то „више олош него прави војници”. Било му је јасно да he нанћи на јак отпор, те је покушао да успе преговорима код Милеика Стојковића, али hiijc успео и пошао на Иваиковац. Срби су ra храбро дочекали 6. августа и задржали док ие дође Карађорђе. Међутим, Хафис Паша се бојао „Цриог Борђа" са његових 5.000 војника, те се истога дана увече врати у Параћи.ч. Карађорђе стигне исте вечери па сутрадан оде према Параћину. За ндући дан спремао се одлучан бој, али сутрадан, 8. августа, турски напад је био слаб и Хафис Паша је паредио повлачење према Нишу. На овај пачин устаници су освојили тсрен све до границе нишког пашалука, али је Параћин и даље остао под Турцима, јер и сам Карађорђе није хтео да зарати са Портом већ само да изагна јаничаре. То се види из прнчања Петра Јокића којђ кажс: „Карађорђе напије се па пружи нама редом да се и ми напијемо. Узевши погачу, он стане крижати кришчицу те давати нама, а и он је мезетио. Параћии пак доле у рав^и, рекао би човек да гори у ватри. Y њему беше све живо узаврело. Светли се оиај конак у ком је био Хафис Паша; свирају сзирале, бију бубњеви, и чини се неко необично весеље. 24.

Док ето ти к нама Стеве писара, који се беше приличио накитио. Хода поводећи се и иешто загледа око топова, па he тск рећи: ,Чујеш, Господару, да избацим и ја један топ иа Турке.” Остави се спрдње, богати! рече Kapabopbe. Молим Ти се, Господару, само да погодим у онај коиак. — Зар да убијеш пашу? пастави Kapabopbe. — Па да га убпјем, ја, прпхвати Стева. — Ха, ха, ха; немој болан, ocrahe му дена сирота: нема им ко купити патпке, па he пх похватати грозница од босотиње. — Баш ако he, рече неодступни Стева: него ми допустн ти, кад те мо- — Е, па удри, што ти драго кад си павалио. Стсва скочи, наврте оне шајтове онако весео, као што беше, па тек повпка: пали! Кубура пуче. Буле излете као светлица кроз ваздух и паде баш у ону кућу која се пајвпше светлела. Наједан мах, све се утпша; свсће се погасишс; свирке престаше; врева се утиша. — Видпте ли да ја убих пашу, рече поносно Стева. — Куда he његове сиротс? рече Kapabopbe, шалсћи се. Ноћ npobe мирно. Како заплива зора Kapabopbc повика: — Коњицп, на поље из шанца! Изпшав пз опкопа, коњици сс поставе у бојин ред. Ето п Турака: иападоше, вели Јокић, као гладпи вуци. Ми их одбисмо, а опп јурпуше на Милепка, ама их и он дочека јуначки. Већ припече сунце да узврп мозак у глави. Око подне Турци се повукоше на одморак. А кад би 4—5 сатп ударише опет, ама мпого слабпје. Они не прелазе Црницу к нама, а и ми пе пдемо онамо к њима. Y једаи мах спазисмо ми да они нзмичу и видесмо онамо иза Параћина, на црвеном брегу да измичу: пешацп папред а коњица за њима — сви бежс. .. V тај исти мах указаше се седам л>уди Параћинаца, 3 Србина и 4 Турчина, иду овамо к нама. Од она 3 Србина бсше јсдан кнез Вељко, отац Јована Всљковића. Mcby Турцима бешс један с белом брадом који је говорно за њих све. Кад доћоше упиташе се и Kapabopbe рече да седну, па их опда запита: — Којекудс, а камо вам Турци? Онда онај ссдс браде Турчин скочп, клече на колсна, и поче овако говорити: — Бог — Bopbe! Ниси толико јунак, нити се хвали јунашттом, али ти је дао бог. — Вала нека је богу, рече Kapabopbe својим обичним танким гласом. — Ето кад доЕе из Ниша Афпс-Паша с оноликом и онаком војском продужаваше Турчин, ми смо у Параћину мислили да нема цара који ће га уставити, а камо ли сирома Миленко да може нешто учинпти. Он npobe и удари иа Ивапковац. Мало постаја, док тек почеше доносити мртваце и рањенике. све више п више, па се најпосле врати и он сам. Миленко са шаком л>уди разби Афис-Пашу и онаку његову војску! 25

V то се чу, пролужава Турчин, да сп стигао и Тп. Паша пас све скупи cimoh око себе да дивапи почнс говорити: „Нас Миленко осрамоги; алп пека, сво дошао јс п онај црпи пас, зато сугра ла ударимо п само по једну кубурула пзбацпмо па за саблзс". Сви му доглавннци олобришс то. V тај мах пуче онај твој топ, ђуле паде усрсд пас и распрште се. Свн се ми устурисмо куд којп и повикасмо: медст! комад од ђулега пробп Паши ногу на двоје. Јутрос се Турци нису нн билн; Паша јауче, а војска виде да теби то помаже. Кад одолеше муке, Паша уви ногу па у зобипцу вруће мекињс, п одс. Бог зна доклс he. Ми остасмо сада о богу н о тсбп, бег Борђнје! Мн смо TEojn, даваћемо све што пштсш само пемојте у рпз диратп." „Којскудс, рече Борђе, ја п nehy ла војујем lia Параћип; го је Лссковачкп пашалук, алн је Афис ирешао био границу, зато сам га и олбио. Сад ја своју војску враћам. (заиста, Карађорђе гшје дао пи једно.м војпнку да уђе у варош него јс поручио по ови.м Параћппцима, те су трговци пзнелп у пол>е ван вароши: крсмењс, барута и опанака, н војннци су гу куповали шта је ко хтео). И доиста сс за онда врати, да сс годпне 1806 с всћом може јавптп чак према Нншу."’ Сем овога боја на Иванковцу у tokv првог српског устанка у Параћниу и његовој околини није било значајнпјих битака. После прерастања устанка ва дахије у борбу против Турака, н Параћпн је бпо ослобођсн, по само за краћи период, ла би послс пропастп Србије 1813. голпие опст пао под гурску власт. Од значајнњх личностп овога краја у првом српском устанку вал.л спомепутп Илију Барјактарсвића, војводу из Извора. За њега М. 6. Милићевић лаје ову краћу бпографнју: „Пошто је Афис Паша разбијен на Иванковцу Карађорђе је, вели покојни Јокић, поставио Илпју Барјактарсвића, трговца из Извора, за војводу. Овај је Илпја после био један од одабранишх војвода иа том крају и највише се бавио на Делнградс. Године 1812. у Карађорђевом протоколу је само њему писано 73 писма, и он се зове „Господар и војвода”. Не зпамо за крај његовог живота. Јокпћ каже само то да је умро, алн кад и где, нисам могао дознагп Још се помиње из онога старијега лоба: Станоје Росић булубаша у Нуприји и он је умро. Кад је Карађорђе поставпо Илпју Барјактаревића за војводу, онда је и неког Велка из Параћина (отац Јовапа Вел ковпћа, касннје Кпсза п саветнпка, примедба аутора) а неког Шунда за бул>абашу.1<' Из овог периода за Параћип је значајан догаћај Скупштина у Крагујевцу, у зиму 1812. год, коју је сазвао во.жд Карађорђс: „Дајемо Вам знатн како расписујемо дапашњи даном свим војводама нашим да нмамо доћи, на скупштииу, која he бити у Крагујевцу о малом божићу, тј. 1. јаиуара 1813. л>ета”, а на којој је из Параћина бно параћннски кнсз Илија Барјактаревић из Извора.” Други српски устанак затекао је Параћин под турском влашћу, и пошто су се устанпци приближили Параћину, цео овај крај днгао се листом на устанак и тако је Параћии био попово ослобођен. И овога пута та слобода била је само привидна и делимична, јер је Параћин и дал>е остао с оне страие Београдског пашалука, у њему су и дал>е били Турцп, 26

мада је на основу Милошевог споразума са Марашли Пашом и у тим крајсвима Beh било елемената српске власти. 27

Из овог периода, тј. од 1816. па до 1834. год. има нешто мало података, углавиом из фонда параћипске нахије у Државпом архиву Србије. За овај период везано је н досељавање српског живља у Параћин, у коме су пре тога углавном били Турцн п Цигапп. Највише досел^еника било је нз суседних, махом планннских села, затим из јужних крајева, а мање са Космета и Црне Горе. Насељавање је ишло прплично споро, јер су Срби имали рђаво искуство приликом ранијих ратова и ослобођења Параћина, када су после страдалн од турске одмазде. Међутим, кнез Милош је настојао да што брже и масовпијс паселп Србнју и градове у њој, да ојача прпвреду и стога је давао чак и повластице досељеницима са „југа из Турске”, затнм нз Војводине и других крајева. Додуше, Мнлош је био врло строг у примању пасељеника, дозвољавао је усељење само вредним и поштеиим л->удима, док је нерадпике п просјаке прогонио. За свако усељење и исељење из Србије морао је да дозволу да он лично. Тако Живко Шокорац из Параћнна моли Књаза да дозволи Кулиџнној породици да преселп стоку у Параћни." Затим да дозволи усељење Петру Обрадовићу п Буки Грабовчаиу.’’ Но староседеоцн су нерадо гледали иа долазак странаца премда су и ови били Срби. За њих су они годинама остајали странци, давалн су h .i надимке и погрдна имена, и тек после дужег времепа прихватили их као своје. Можда је разлог за ово и тај што је Мплош усељеипцима поред бесплатног давања одузете спахијске — турске земље, давао и друге повластице, као ослобођење од плаћања данка за известан број годипа, помођ у стоци, алату итд. Параћин је у то време, пошто се налазио на граиици нмао и филпјалу главне царинске станице.Ј“ Турци су се у Параћииу држали углавном пристојио и лојално, што се види из ннза докумеиата. Тако напр. Мустафа Ara јавља кпезу ћупријске нахије, Мплосаву Здравковићу, да ће мед скупљати кад му буде повољна цена.” Јемула Ага Ојан јавља кнезу Милошу у Крагујевац да се иампожио број хајдука и предлаже му сарадњу при њиховом гоњењу у околини Параћииа” Зејнел Ага јавља Милосаву Здравковићу о отмнци једие девојке, алн наглашава да то нису учинили домаћи Турци већ Сима буљубаша.33 Додуше, бпло је случајева да су Турци из других области, као на пр. бегови Ференчевићи из Крушевца, отели четири девојке. Те исте године, 1832 у параћинском срезу регистрована су 245 догађаја, од којих на отимање, потурчивање и срамоћење женскиња долази 83.” Ово је изазвало спонтани револт и довело до устаика у Параћину и околини, што је и обрзало преговоре са Турцима и коначно ослобођење овога краја. За ово раздобље карактеристично је и формирање и јачање богатства виших чиновника, у првом реду самог кнеза Милоша. Тај процес стварања капитала специфичан је за читаву Србију, па се тако и у самом Параћииу могу наћп подаци о богаћењу Кнеза и његових доглавника. Тако Риста Николић из Параћина јавља 12. јуна 1833. год. кнезу Милошу да су кнежеве свиње кренуле према Ресави, Остојић Тодор из Параћина јавља кнезу Милошу 19. децембра 1834. год. да је грађа на кнежевој воденици дотрајала и да ће је после зиме одмах заменити новом. а 2. јануара 28

1836. год. овај исги јавл.а кнезу Милошу да је покупио ујам од воденице као и да товп кнежеве свиње. Најзиачајнији докумеит овога периода за Параћин је Устав кнсженства Србије, од 15. фебруара 1835. године, на коме се налази потпис и кнеза параћинскс па.хије Јоваиа Ве.љковића. Богаћење кнеза и његових сарадника, нахијскпх кпезова, нарочито је дошло до изражаја приликом прнпајања појелннпх ссла варошима, као што је то био случај Жировнице БупријИ и села Врапчана Параћину, 16. марта 1835. год. Петар Борђевић јавља кнезу Милошу да је у споразуму са Милстом Радојковићем и Милосавом Здравковпћсм прсселпо село Врапчане у Параћип, село Жировницу у Буприју и да су плацеви ушорени дуж напред обележених улица. Послс месец дана, 20. марта 1835. годпне, Мплпсав Здравковић је у Параћину размерио плацеве за Врапчапе п продао их.” Свакако, овде се радило о турском имању купљеиом за багате\у за рачун Мнлоша, на чему је остварио велику зараду, као што се види из ових докумената: „Ваше височанство, милостиви господару, са иајдубљим страхопочнтапијсм јавити долазак како с.мо по Височајшем Вашег Височајства нало^у, а у досовору и споразумепију Г. Милета и Г. Ресавца учипили расположенија за ова два села, тј. Врабчаие и Жировницу. Врабчаие иаместили смо у Параћин, а Жировницу у Буприји и како иа једном тако и на другом месту плацсве с.мо нм поделилп за које препокорно благодареније иа наредбу н одобрењу вашем свп во опште одају. Жировчани почели се одмах овде пресељавати, а они који немају с чим куће своје да покрију, склањају се пс свпм турским докле трава за покриваче не стигне. Врапчапи пак моле сс који не би имао за сада да покрије кућу да остане у старом селу до траве, но ја им иа то ништа одговорио нисам, него с пајдублшм страхопочитапијем височејству нашем јављам и у то одобренија очекујем. Опи су свн радп да сада изиђу само што су за покриваче нуждни.. . . У Нуприји 16. марта 1835. г. Вашег височејства, милостјевјешег господара и књаза Всепокоуњешни слуга Петар Hopbe А у једном другом документу се каже: „Вашег височејства милостјевчешег господара и књаза Всепокорњешти слуга Петар Борђевић, по налогу вашег височснства стигли смо у Буприју и Параћин с капетаном Пером, где је ГН кнсз Милета по налогу вашел височејства дошо и размерили смо плацеве за исел>ење Врапчана и Жировнице, Врапчане у Параћину а Жировницу у Нупрпју, и поделнли смо нм све плацеве којп Жировничани одмах почеше градити, а неки који је могућан узе од турских кућа, а Врапчанци који имају чим покрити и они граде, а неки, моле се да ограде у Параћину градине н куће, но до траве да преседе у старим кућама, док стшне трава да покрију куће, па онда да изићу у Параћин. Продадосмо сву параћинску земљу, само за куће Ајанове још осташе, но и њих ће да узму и онда lie све паре да изпђу што смо дали; а у Нуприју продадосдо неколико кућа. Нашло би се л>уди још да узму, но кад им казасмо по тефтеру колико је која ценом узета, онда неће да плаћајау по ону цену будући су куће ветром изоткриване и плотови иструлили, а и мали плацови, зато се л>уди и одбијају и да волу на чистом месту да граде 29

нове куће. Но кал би им се отпустило по нетто од цене, могло бн се још неколико кућа продатн. Зато саопштавам Вашс.м височејству па како мнлостива вол>а у томе буле. Впрочем остајем Вашег гшсочејства милостнвјешевог господара. V Крагујевцу 20. марта 1835. г. Покорњешп слуга МилОсав Здравковић НАПОМЕНА: Оба документа у оригиналу’ налазе сс у ДАС. Кнез Мнлош је у својој апсолутној владавипц захтевао пзвештај о свим догађајима у Параћипу, нарочито финансијскс прпроде Тако му достављају 1833. п 34. год. орачке сппскове, протокол параћпнскпх кпријаша, рачуне од прпхода и расхода суда окружја параћипског, о скупљању намета за 6 годпна и о утрошку овог намета, итд. Кпез Милош је н.мао и своје поверл>пве људе у Параћпну, као што су билн од Турака Мула Саралнја, од Срба Остојпћ Тодор, који су га поверљнво пзвештали о стаљу у иахнји. Међутим, Мнлетипа буна 1834. год. п 35. гол, прплпчно га је изненадила н Милош се једно време чак носио мпшљу да побегне из Србијс, алп је буну некако угушпо, више преговорнма него у крви, и још више ојачао своју цснтралпу власт. То се видп и из докумепата од 23. марта 1835. год. када Милош негодујс што су к.метови параћппске нахпје изјавилн жељу да Стојана Јоваповића прсмести пз суда Бањског у суд Ryпријскп, јср је то лелокруг Кнеза. Олмах за ови.м, лва лапа, нахнјски кпез Анђелко .Нпколић правда се кнезу Мплошу да није потписао преставку кметова за Стојана Јовановића, јер је то иадлежност кнеза, а не народа а затим ц кметови општпне параћннске изјављују Киезу захвалност што је поручник Аиђелко Николнћ постављеп за капетапа. Нсто тако капстап Среза параћинског јавља да ће у и.ме целога народа Среза 6 људп доћи пз Парађина да га моле за опроштај учпњене погрешке у 1834. год. и да ће донети на дар 20 волова, а само два дана касније, 14. фсбруара 1837. год. цео народ Среза параћинског пише кнезу Мплошу у Крагујевац п молп га за опроштај грсшака нз 1834. голипе када су „подиглп буну протпв њега који их је ослободио 400 годишњсг јарма”. Кпез је одговорио народу, примио поклоне п захвалио сс. Међутим, Кнез Милош је у циљу да ограпичи богаћење а ти.ме и власт нахнјских кнезова и осталпх високих чиновника, те године (1837.) нзвршио прву аграрпу реформу у Србији, под геслом да је земља онога који јс обрађује. Тнме је онемогућно враћања на старе феудалне односе, стварање великих спахилука и дао потстрек сел>аку да више производи. Овај тактички потез кнеза Милоша значпо је ослобођење сељака, али н само привремену победу иад својим протнвницима. Чиновнпчка бпрократија већ ie била заузела к.ључне познције у српском друштву, чиновници су поседовалп земљу, куће, винограде, готов новац који су давали под зелеиашки интерес и били су први капнталисти у Србији. Такав случиј је био и овде у Параћину са Јованом Вељковићем, кога су Милошеви достављачи 1837. год. оклеветали Кнезу ла је проиеверио иовац ол данка. Исто тако, и књежев ранији поштар (татар) Богдаи Борђевић дошао је у 30

сукоб са кнезом око волешше, јер је и Милош имао у Параћину своју водеипцу, а другим водеипцама забранио да радс, наводно, због недовољно поде. Само на име митровског пореза 1833. г. плаћали су капетан 'Јован Вељковић 1.000 гроша, поручиик Апта Шљивић 250 и ппсар Љубпсав Стојаднновић такође 250 гроша, из чега се може закључити колнко је билр-јако њнхово економско стање. Милош јс овом реформом задобио делпмнчно поверење сељака, алп нпје успео да потпуно побсди своје противнике, јер ова мсра је била закаспила, чиповпнчка бнрократија била је већ много ојачала. Тако је ова реформа у неку руку бпла и сумрак Милошеве владавиие, који ће кроз две годипе папустптп зсмл-.у. Истпни за вољу трсба изнети да је Параћин са околином био углавном обреновићевски орнјентисан, али су га многи Мплошевн поступцп, самопоља нбругална експлоатацнја, доводи до других познција, тако да je кпсз Милош, прилнком свог пута у-Цариград 1835. годиие, јула, прп проласку кроз Параћин, више био поздрављен рд опо мало Турака него од Срба. А њсговп поступци су запста- билн деспбтски: чита вом селу Главица ускраћивао је право на воденицу само дгиби његова водеиица пмала впшс воле и внше зараде, што сс види из oijor дбкумеита: „Његовој светлости милостисјешему господару и кнезу Српском Милошу Теодоровпћу Обреповнћу Кап. намеспика и старешипе среза параћинског — Јована Нпколића. рапорт: Y дубочајшим страхопочптаиијем одговарам на извсстије Ваше од 20. ти 1857. нослатом мп, у прпзрену неког параћннца, који близу Наше воденице себп водешшу гради намерава а без Вашег знања. За које дело благоволи листе иарочпто Богдана Татарпна овамо послати, да заједно самном да ли може впше поменуте параћппац водешшу градити или неможе, и по гом да Вам налобателно пзвсстије донети може. Повторптелпо одговара да су сељаии Главички у повереном ми срезу моле још прошле 1835. год. Јаруги нскопали а јаз почелп копати за воденпцу. Ја пак впдећи да су намеренији и воденицу градити и то сада овог пролећа нсдозволим, пи на кој начни из у.зрока, што би после трима водсницама штитп његоза воденица учипила прво Гна Радојковићевој 2. Вашој п 3 Богдановој. Н. 13 31. марта 1836. г. у Параћпну Намесник п старешииа среза параћинског Јово Митровић Годчна 1837. је веома значајна за Параћпн; читава друга половина годпне била је испењена борбом за сузбијање куге која се тамо појавила августа месеца. Сав осталн, привредни, друштвено-политички жнвот замро Ije и све је било усредсрећено на борбу против куге. Читав низ мера, од којих неке п врло оштре, био је усмерен за сузбпјање болести. Пада у очн да су готово свакодневио слатп пзвештај Кпсзу о стању оболслих. Први извештај је од 24. августа у коме Стојко Ранковнћ јавља кнезу Милошу да је био у Еуприји и Параћину и да тамо има оболелих од куге. Y повратку видео је да је у Параћину умрло 6 особа за два дана, и да су болесне изиели у шуму. Око Параћина су постављене страже. Сутрадан, 25. авгус31

та, Параћии је посетио Аврам Петронијевић и подиео извеипај кнезу Мплошу да је у заједници са др. Нађом прсузео мере да се куга сузбнје и о томе издао наредбу. Петронијевић исто тако моли за одобрсње да своју породицу смести у кућицу порсд кнежеве воденице, јер ако бп их сместио негде даље, пзазвао би роптање Параћииаца. Кпез Мплош му је дозволио, али уједио препоручио да у његову воденицу пре.месте и децу мајора Јована Вељковића; Истим писмом поставио је за комесара за спрсчавање куге Аврама Петронијевића и др. Карла Haba п наредно да сви имају да пзвршавају њихове заповестн. V једном од да.љих писама кнез Мплош се распптује о начину набављања брашна и мељаве жита за места која су у Параћипу затворена због куге. Петроиијевић му 30. августа доставља извештај о смртиим случајевима и пови.м болесиицима од куге у Параћину и извештава га да ће Параћпн бити снабдевсн храиом. Већ 7. септембра у Параћину је било 63 оболела, а 17 мртвпх од куге. Због тога су предузете све мере да се болест не шири. Свазаражеиа места одвојсна су кордони.ма који се чувају. Л>уди из здравнх кућа не мешају се са болесници.ма. Аксентије Срећковић, старешина среза параћинског, јавља кпезу Милошу да је ух^атио траженог војпика, али ra извештава да га не можс послатп, јер се дружио са болссницима п да ће га послаги, кад прође караптин од 21. дан. 10 септембра, Петроиијевић јав.ља кнезу Милошу да је заједно са Нађом, издао потребне наредбе да се због емртп у збегу сви збегови сместе одвојено у карантине и чувају под стражом. Куга је харала још читава два месеца и тек почетком нове.мбра нпје више било оболелнх. По извештају лекара др. Карла Haba, од S. новембра 1837. год. о овој болссти, стање је следећс: МЕСТА ЗАРАЖЕНА ЕПИДЕМИЈА Ц-Е: Појав. Нест. Стаиов. Разб. Умрло Оздр. ... Параћин 29. јула 14 нов. 434 48 35 13 После победе уставобранитеља и Милошевог одласка из Србије 1839. године, сви Мплошевп пријатељи почели су га се одрицати. Чак је капеган Богдап БорЕевић, прича се, бацио камен за њпм, са речпма да када се камен вратп онда и Милош поново дође у Србију. Настао је период жалбп п парпица, Димитрије Николић пз Параћина тражн да му се плате ствари које су му биле спаљене по Милошевој иаредби „у кужно време”, а Богдан Борђевић да му се поврати воденица у Параћину коју му јс отео кнез Милош/ Влада уставобранитеља довела је иа власт нове људе, противнике Милошеве, и у овом периоду почињу се и у Параћину стварати већа богатства п крупни поседи. Што се тиче управне поделе, културних и привредних и других прнлика, оие показују за Параћин известан напредак. Пре свега, у Параћин је пресељен нахијски суд из Свилајнца, број ђака у школи је порастао на 86 а као учитељ у Параћину се помиње Радосав Петровић из Бугарске. По првој административној подели, из 1830. године, Параћин је Хатишерифом од 3. августа припојен Србији, али је стварно слободан био тек 1833. 1одине, уствари Турци су се коначно иселили из Параћина јула месеца 1834. године (као и у Еуприји), а што се види из насељавања села .32

Врапчана. Тада je параћински срез био у Нупријској нахији и имао 28 насељенпх места. Привреда у срезу још увек је натурална без икаквих зачетака индустријске пронзводње, (изузев млина који је према уговору од 11. 3. 1837. године Немац Јохан Вајнхапел на позив кнеза Милоша нодигао у Параћину на реци Црници). Изградња млина, распоред одељења и све остало требало је да се набави у нашој земљи а само млински алаг бн се набавпо из Темишвара, од Антона Ригера, код кога је Вајнхапел учно. Иако је рад био преузет према програму и прорачуиима, постојао је велпкп иедостатак у материјалу и нужним алатима, тако да млин до утврђеног рока није могао да почне са радом. 18. марта 1838. године, пустпо је Вајнхапел воду у брану и на дан 15. априла исте годипе млин је већ млео бело брашно , гриз брашно и друге врсте брашна. Параћпискп млпи производио је разне врсте брашна: најфиније брашно прве врсте,, друге врсте, треће врсте, четврте врсте за земичке, пете врсте, провпјантско брашно н шесте врсте, гриз брашно. Beh августа 1838. године, покривали су модерни домаћп пекари сво ју потребу за финијим брашном из овога млина, а дотле су га увозили из нностранства, пошто је оно одговарало захтевима. Запатска производња је ојачала јер је Параћин имао бројна села у најблпжој околини. Ово раздобље, поред јачања заната је и период јачања трговине. Тон градској трговини давали су претежно Цинцари који су у Параћину држали миоге дућане, а нарочито механе и бавили се купопродајом житарица. Што се тпче обичаја, говора, иошње, занимања итд. oeaj" крај је имао своје особености: Куће су биле прављене највише од чатме, олепљене и покривене у прво време шиндром а касиије н ћерамидом. Било је и зиданих, кућа али мање. Стање је, може се рећи, било углавном добро, и није било много тужби на презадужепост, као и на неким другим местпма у ово доба. Мећутим, задрлте су се и овде почеле брзо распадати н поред свих Мплошевих наредби да нико не сме да пзађе из задруге без његовог посебног одобрења. Преовладавала је народна ношња од сукна. Y планинским селима носило се одело од белог сукиа и велике шубаре (барле) од овчје нестрижене коже. Жене носе на глави „тревеље" као у крушевачком крају. Поједини дслови иошње п накита код жена зову се „кошуља, назуваче или називаче, бели појас, опрегаљ или сукња, канице (шарени појас), антерица (јелек), опанци или ципеле, кутача (кецеља), манистра (на руци), обочићи (минђуше)”, итд. Од игара највише су биле распрострањење поломка, четворка, дурбиика, оштрољанка, чанак, влахиња, ситниш, препишора, мачванка биљанка. Говор је трпео утицај турског језика, те има много турских речи. Ипак, у ово доба још увек се говорило правилно, без грешака у падежима. Додуше, иагласак је нешто неправилан (обично на другом слогу) Илија, четири, Милан,итд.). 33

М. Б. Миличевић у свом делу „Кнежевина Србија” каже (страна 1141): „Пада у очи обичај који се најчешће срета у нахији Параћпиској: да се имена и мушка и женска дају оиа која изражавају иеку мплошту у породици. Тако су на прилику најчешћа имсна: Милоје, Милојка, Милосав, Милан, Миловаи, Миливоје, Миладин, Милета, Мплија, Радоје, Радован, Радивоје, Радојка, Мплепа, Милица, Мплијаиа ,Рада, Радојка”. Перпод владавине уставобранитеља показује даље јачаље чиновничке буржоазије што се види из многих докумсиата у Параћину (спор Јована Вељковића, члана Совјета, са грађанима села Кошево, срез параћпнскн, око искрчивања земље у атару Кључ, која је припала турским спа хијама Мехмед Кара Ајдоровићу, а сада љему), затим Татар Богдан поново узпма водеиицу у закуп итд. Параћин је растао, одлуком Правитељства Параћинском срезу придато је јануара 1842. године 10 иових села од среза Ресавског. Тако је сада 1871. Параћин као седиште Среза параћнпског а у склопу Нахије ћупријске према новој управној подели има ова села са бројсм порескнх глава (дата је н приблпжна удаљсност од окружног места Пуприје). Ред. број Имеиа села број пореских глава Приближна даљииа од окружиог места. Варош ЕУПРИЈА I СРЕЗ ДЕСПОТОВАЧКИ П СРЕЗ ПАРАНИНСКИ 1. Параћин П. 1833 2. Шавац 3. Стрижа 4. Чепуре 5. Г. Видово 6. Д. Видово 7. Сикирица П. 1851 8. Ратари 9. Дреновац 10.Крежбинац 11.Голубовац 12.Бусиловац 13.Лешје 14.Плана П. 1871 15.Лебина 16.Давидовац 17.Мириловац 18.Текија 19.Главица 20. Клачевица 592 3.277 итд. 1.006 63 83 77 1 сат хода 2,1/2 сата хода 2,3/4 „ 55 153 57 26 76 45 208 58 41 96 38 67 56 2,3/4 34

Ред. Имена Број Приближава да број села порес. глава љина од окру жног месга. 21. Доња Мутница П. 1852 148 3,5 „ „ 22. Извор 86 . 4 23. Шалудовац 48 3,5 „„ 24. Горња Мутннца 114 3,5 „ 25. Буљани 163 3 26. Забрега 80 3 „ 27. Боилвани 76 2 „ 28. Поповац 55 2,5 „ 29. Стубица 141 2 30. Сен>е 172 2 „ „ 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. Биљевица П. 1871 283 3 сата хода Влашка 80 1,5 Крушар 162 2 „ Паљани 90 1,5 Ивнковац 43 1 Супска 108 1 Батннац 126 1 „ С В Е Г А: 4.533,— III СРЕЗ РЕСАВСКИ ПРИМЕДБА: Кад се имена села у овом списку упореде са именима која је Вук Караџић i822. год. исписао из Арачког тефтера (види „Даницу” за 1827. год. стр. 170) онда се видн да у нахији ћупријској нису у оно време ... а у срезу параћинском ова села која су у нашем списку од броја 1 до броја 28”.!' Занимљив је и однос Срба и Цигана у округу ћупријском у овом периоду: 1846. 1866. СРБА 35.573 45.393 ВЛАХА 7.348 9.827 ЦИГАНА 620 688 С В Е Г А 43.451 55.908 Занимљив је и статнстички упоредни преглед развоја насељености, цркава и осиовних школа за период 1866. — 1870. год.: 35

СРЕЗОВИ Насељен 2 Б Р Црква Основ. О Ј шк. Житеља Пореских 1866 глава М. Ж. СВ. Места *i i 1 1 5 С. В. Варош Куприја i — — 1 1 — 1 1 1 2 2.439 592 ДЕСПОТОВАЧКИ — 33 33 2 1 3 5 ■— 5 14.617 3.277 ПАРАБИНСКИ — i 36 37 2 2 4 6 1 7 20.491 4.533 РЕСАВСКИ — i 23 24 4 1 5 6 1 7 18.341 4.112 СВЕГА: i 2 92 95 9 4 13 18 3 21 55.888 12.514 По овом прегледу има, дакле у округу ћупријском 95 иасељених места. Кад имена ових села упоредимо са потписом људства од 1866, онда иалазимо 96 насељеиих места, јер је онда још постоЈало село Кошево, које је доцније додато селу Сикирици. За времс тога попнса Округ ћуприЈ’ски имао је само 2 среза, и то: Параћннски и Ресавски, а по горњем има 3: Деспотовач ки, Параћннски и Ресавски срез. Кад је већ реч о броју становника и школама, треба истаћи чињеницу да је у Параћнну већ августа 1845. год. отворена прва женска школа у Србији. У складу са ондашњим патријархалним схватањнма васпитање женске деие вршило се одвојено од мушкараца. У варошима су се отварале жеиске школе у којима су се женска деца обучавала по посебном плану и програму. Ова прва женска школа у Србији, показује како је параћинска општипа правнлно сегледала потребу школовања женске деце „увидевши потребу ту да је иеопходно да се и женског пола дечица закону христијанском учу и у другнм наукама нзображаваЈ’у”, и донеле одлуку да поред постојеће две школе за мушку децу отворп трећу за девојч ше.Богдан Борђевић, окружни начелник, 10. септембра 1845. год. спр >- води молбу параћипске општине Попечитељству просвештенија и поткрепл>ује њему ову оправданост. Начелник попечитељства, позиати књижевник Јован Стерија Поповић, после десетак дана одговорио је да је сагласан да се у Параћину отвори женска школа и о томе известио Петра Радовановића, директора свих школа у Србији да је региструје. О отварању прве женске школе у Србији рашчуло се у целоЈ' земљи. Параћинска општина свуда је истицана као пример на који треба да се угледају п остале општине у погледу школовања жеиске деце. Чак и ззанични орган, гласило, „Српске новине" од 7. октобра 1845. год. ода]'у јавну захвалност параћинској општини и пишу: „... Сада недавно од почетка ове године школске, општнна Параћинска поред тога што два учитеља за мушку своју децу плаћа, увидевши ползу која од настављања школског и 36

жепски по получмти може, побуђена жељом и избораженије своје младежп, основала је и посебиу школу, у којој ће се девојчице особено и одвојено од мушке деце поучавати и васпитавати. Ово је заведеније у свом роду прво у нашсм отеченству." Први учптсљ овс школе бно је Стефан Стојаиовић. Он се према извештају параћинске општппе од 1845. год. „за време бављенија његовог у Параћпиу често и поштено владао” и тиме се препоручио да може поучавати девојчицс. Имао је 67 година, а провео је у учитељском звању 41 год. Родом је из Баповаца у Срему. Учио је гимназију у Новом Саду, а једиу годипу Фњхозофнјс у Карловцима. Општина га је плаћала 50 талира годишње. Пошто је закопским прописима од 1946. године било предвиђено да у женским школама могу радити само учитељице, које су посебно бринуле о моралиом васпптању девојчица, учитеља Стефана Стојановића убрзо је заменила у раду учитељица Софија Косановић која се у овој школи задржала све до 1867. године. Број учсника је стално растао: године 1848. бпло је 60 учепица, 1868. год. 102. ученице, а већ 1871. године 139 ученица. Године 1868. отвореио је и друго одељење ове школе, 1871. год Ш одељење, 1886. IV одељење, а 1887. V одељење. Параћипска жспска школа радила је одвојено од мушке школе све до 1923. годиие. Годинс 1858, после свргаваи.а династнје Карађорђевића и враћања кнсза Милоша у Србију (друга влада кнеза Милоша) дошло је до знатнијих промена и у самом Параћииу. Милошеве присталице поздравиле су његов повратак, а и осгалп грађани такође. О томе говори и депеша од 23. децсмбра 1858. године упућена Свстоапдрејској скупштини у Београду: „Од дана одласка народних изасланика у скупштину живпмо између страха и наде. Поздрављамо избор кнеза Милоша. Група грађана Параћина са начелником Д. Савићем”. Мећутим, Милош je био и злопамтило. Тако је приликом свога повратка у земљу, па пролазу кроз Пуприју, када је међу окупљеним народом спазио и Татар Богдаиа, који се по причању био бацио каменом за њим, упитао: „А шта he овај овде? На што га је син Михајло, који је био са њим, смирио прекором: „Бабо, ти си дошао да мириш, а ие да завађујеш.” Милош је ућутао и продужо пут, али је касније, 1860. године скупљао сведоке (Тоие Стефановић, Илија и Алекса Пешић), да су куповали ракију од Татар Богдана по већој цени — по 2 гроша чаршијска, како би му се могао осветити Село Лешје у иепосредној близини Параћина дало је почетком и средином прошлог века три крупне историјске личности, све три из исте породице, Стојана Јовановића — ЛешЈанина, Рајка Ј. Лешјанина и Милоја Лешјанина. Они су својим радом и утицајем далеко прелазили нахијске међс и били међу најистакнутијим људима у Србији тога времена. Један од њих је био мииистар правде и намесник — Рајко Лешјанин. Зато М. Б. Миличевић у своме делу „Кнежевина Србија” даје њихове биографије: СТОЈАН ЈОВАНОВИН — Лешјанин Стојан Јовановић родио се 1796. у селу Кушиљеву испод Свилајнца у путу, кад му се отац Bpaliao из фрајкора кући својој у Лешје. 37

Стојану није Сило више од 15—16 година, а већ је на Делиграду у логору замењивао свога оца. Кад му је било 20 годипа изабере га село, и преко љегове воље, за сеоског кнеза. Својнм мушким држањем према турским властима, своји.и природном привлачношћу и добротом, он иаскоро постане чувеи у својој околнии и тако на вилаетској скупштини у Параћину буде нзабрап за вилаетског кнеза. То је било на кратко време, пре 1832. године, када he параћинска, нахнја устати да се сједипи са Србијом. Кад су Турци већ опазили знакс народнога кретања, оип дозову Стојана у Параћин, и гу су га држалн 15 дана као таопа за мир у на.хпји. Алп Стојан, чим се из њихових руку искобеља, разашље људе на све стране: да се народ диже, и тико је он био један од главних радннка у присаједињењу нахнје параћинске, алексиначке и крушевачке к осталој Србијп. По исељењу Турака, поставио га кнез Милош за судију, најпре у Параћину, а после у Ражњу Кад се суд из Ражња прсмести у Алексиначку бању, Онда Стојан дође у Крагујевац у народни сул, где је провео две године. па је одатле отишао за председника суда у Крушевцу. Године 1842. доће за судију у апелацију а скоро за тим за члана Савета земаљскога у коме је остао до 1860, када је стављсн у пензију. Скоро три године провео је овда онда заступајућн разие мпнпстре у дужностима њнховим, а на крају 1858. године прпвремсна влада поставила га је била за минпстра унутрашњих дела. Човек овај одликовао се всликом благошћу срца, чнстото.м свога карактера, и свакодашњом жудњо.м за науко.м. Сам сс под старости научио читати и писати, а децу своју, своје синовце н рођаке, школовао је тако, да је често кунаторно у својим средствима, само да њпх не остави без науке. Преминуо је од колере у Београду 17. августа 1866. Бог да га прости! РАЈКО Ј. ЛЕШЈАНИН министар правде Рајко се родио у селу Лешју, под брдом Баба. Године детињства провео је у месту рођења свога. Он је рођени синовац Стојана Лешјанина, и о одласком овог из Лсшја, пшао је и он те се учио у варошима у којима му је стриц бивао у служби. Том добром стрицу своме има Рајко да захвали и што је могао доспети на далеке универзитете да слуша правне науке. Најпре се учио у Параћину, па Буприји, Крушевцу, Крагујевцу, Београду, и најпослије у Хајделбергу и у Паризу. Био је професор права у Српском београдском лицеју, затим секретар у Државном савету, па онда министар правде. Као секретар Савета, довршио је и штампао дела која је почео још као професор: „Ииштитуције Јустинијановог римског права, у Београду 1857, 1. 2. стр. VI. 553, на 8-ни. Министар правде постао је у јесен 1861. године, остао је у том звању до смрти кнеза Михајла. А после несрећног дана 29. маја 1968. био је један од она три намесника који су вршили кнежевску власт до 20. јуна 1868. Од тога доба, Рајко јеживео као „министар на расположењу" док се 1872. није тешко разболео. 38

Да би му лека нашао, одвео га је брат Милојко у Беч, где је и премппуо 19. октобра 1872.године. Рајко Лешјапип био је човек омален, сићушаи, лепа лица, пријатног опхођења, и веома доступан свакоме које год имао потрсбу да говори са њпме. Није био човек речит, али је имао велику срећу да му у разговору падају па памет аргументи баш какви требају за ствар коју брани. Уопште се може казати да је био човек врло вредап на послу, у праву се разумевао врло добро, и тежио је и законпма и управом својом да оспажи правиу свест мећу грађанима. Исторпја пашега правосудства јамачно he дати једно од најодличннјн.х места киезу Михапловом ссдмогодишњем министру правде, Рајку Ј. Лешјапину. МИЛОЈЕ ЛЕШЈАНИН Милоје Лешјанин родио се такође у селу Лешју у Бупријском округу, 16. новембра 1830, од оца Стојана и матере Мире. Милоје је пошао у школу у Куприји, кад му је отац као кнсз нахијски, прешао оио из Лешја. Из Буприје је дошао у Београд, где је свршио гимназију и лицеј, а годпне 1849. отишао је у Хајделберг да настави своје студије. Y Немачкој је провео три годиие слушајући државне науке у Хајделбергу и Берлппу. Иза тога оде у Париз, где је остао двс годнне и по. Из Париза је прелазио и у Епглеску, па се огуда вратио у отацбииу. Неко време служио је у министарству унутрашњих послова, па је опда послан у Цариград за секретара, одакле је дошао на крају 1858. за сскретара Минпстарства спољнпх послова. Одмах затим постао је начелник кнежевине канцеларпје, где је био уз кнеза Милоша све до смрти седога владаоца (14. септ. 1960.). V почетку Новембра 1860, он пређе за начелника спољног одељења, н у гом чииу остао до своје смрти, која га однесе с овога света 13. априла 1867. Прво што смо чптали јавно из Милојева пера, била је рецензија на знаменито Ткалчево дело „Државно право Србије”. То је рецензија штампана у „Срб. Диевнику” за 1858. годииу бсз потпнса и без икаква знака. Он је много саставио и написао у области административне политике, а од свега је шгампао само књижицу „Државна служба и државне услуге”, у Бечу 1859. И иа тој се књижици ои није хтео потписати, а њу је ондашња српска штампа похвалила више ваљда него и коју књигу дотле. Милоје је био човек стасит, леп, смеђе косе и бркова који су били танки, и увек уљудно увијени. Сва фпзиопомија његова уливала је неко поверење, казивала је душу ведру, чпсту, отворену, пуну доброте. Зато га је свак волео и уживао не само из броја једномишљенпка него и из кола људи који су му били протнвни у мишљењу. Да је Милоје имао дужега века, могао је Србији бити од велике користи нарочнто у пословима са страним државама. Он је и овако у два маха слан у Чрну Гору, а после бомбардовања Београда извршио је једну мисију у Паризу и још у некнм од гараната Србије. 39

Иа неко време пред смрт гађајући нишан, пОцењио је зеницу и тако је, после тешких болова, остао без десног ока. Јамачно су те страшне муке наудиле, иајпослије у свему иначе здраву телу Лешјанннову; он падне у тешку болест од којс се није ни дигао. Он је сахрањен код палилулске цркве. с јужне страпе оне хумке на којој је 1830. годпне прочитао султански хатишериф. На гробу му је подигнут красии споменнк, на коме нема ништа више од ово: МИЛОЈЕ ЛЕШЈАНИН рођ. 1830—1867. А повише тога, у једиој увијеиој траци, изрезана је једна фраицуска пословица коју је он имао обичај врло често говорити, а која гласп:" Фаит дуе доит, адвиепне дуе поурраит. Што се тиче бројчаних подагака о развоју Параћина и околипс они су већ дати у претходиим табелама и пописима. Међутим, било би запимљиво погледати презнмена која се најчешће јављају у књпгама рођених и умрлих које су воде у Параћину сачуване скоро за чптав прошлп век (од 1837. године до даље), тако се јављају презимена: Борђевић, Хаџп — Видојковић, Богдановић, Станојсвић, Псливановић, Стевановић, Ракић, Поповић, Јовчић, Дреноваковић, Илић, Јоваиовић, Секулић, Пешић, Младеновић, Колар, Рпстић, Миленковић, Видосављевић, Петровић, Сибиновић, Милошевић, Вељковић, Рапковић, Милојковнћ, Андрић, Миљковић, Бурић, Марјановпћ, Нурчпћ, Микић, Величковић, Симић, Голубовић, Тасић, Гојковић, Лозанић, Ранђеловић, Радојковић, Јаковљевић, Несторовић, Живић, Игњатовић, Живадиновић, Живковић, Тодоровић, Спасић, Антић, Јоцић, Даничић, Марковић, Сврзић, Весслпновнћ, Бранковић, Цветковић, Илпјић, Глишић, Аиђелковић, Миладиновић, Здраввковић, Станојевић, Петковић, Јеврић, Нешковић, Милетић, Мпљковић, итд. Иако не тако бројни, и у Параћину је било Срба из Војводине, који су се доселили послс Маћарске буне око 1850—60 године, што се види и по презименима: (Банаћанин, Колар), а још више по стилу кућа: кућа са истуреним прозорима, великнм зиданпм пећима за хлеб, двориштем, поплочаним циглом, итд. Код ванбрачне деце, а и сиротиње уопште, у књизи рођених и умрлих, нарочито у овој последњој, нема презимена већ само име и занимање нли надимак, Алекса, гробар, Лазар, син Тоше робијаша, Достаиа, супруга поч Крсте, Софија кћн Аргира гребеиара (то му је било занимање), Марија, супруга поч. Милета, удов. звана „Глува Марија”. Занимљиво је дал>е да у напомени код свих ових стоји да су опевани и укопани бсз награде свештенику. Исто тако пада у очн да су скоро сви ти досељеници били обично слуге или надничари и да су остали неожењени и неудати и умрли у беди, што се види из ових напомена.за исто раздобље; Драга Панић, куварица, неудата, „из Аустрије”, умрла у 55 год. живота, Сава Вучин, родом из Власотинца „у Турској” умро као надничар у 30 год. неожењен, Михајло Николић, калдрмђија, дошао из Београда и умро у 27 години, такоће у Параћину. Исто тако умро је у 32 години неоже40

Њен калдрмцијскп калфа Марјаи М. (Чак му ни презимена нема већ само примедба „Странац”). Ни положај просветних радника није био много бољи. Тако на стр. 80 за 1876. годину налазимо умрлицу за учитеља Јевту Павловића, удовца, старог 35 годииа, за кога се у напомеии каже да је укопан без награде свешгеиику. Велики број имена без прсзимена долази, вероватно, и отуда што је кнез Милош посебио својом забрапом — законом изричито забранио право женама на утврћивање очииства детета, јер се радило о ванбрачној деци богатих газда код којих су ове сиротице служиле и бнле не само служавке већ и бесплтие наложнпцс газдашких синова. Иако јс прошло близу 50 годпиа од пассљавања Врапчаиа у Параћину, ппак се Врапчане у књигама роћених и умрлих води као посебно село, вероватпо зато што је то била засебна парохија. Посматрајући доба старости умрлих, а посебно деце, пада у очи страховито висок морталитет, иарочпто одојчади. На основу већег броја штнх-проба дошло сс до поразпе цифре да је просек живота био (рачунајућп малу децу до 6 година) свега 17 година, а без ње само 24 године. Узроци смрти најчешће су кашаљ, плућа, пнеумоиија, менингитис, док је велики број и без дијагноза. Може се чак тврдитп да се умирало, ако може тако да се каже, стихијски — тј. смрт је схватана као сасвим природна појава која се не можс избећи и протпв које се не може борити. Нема података о боравку неког сталпог лекара у Параћнну у овом периоду. РАЗВОЈ КАПИТАЛИСТИЧКИХ ОДНОСА Y ПАРАНИНУ V ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА Параћин је одувек био прпродпи цептар и тржпште једне веома простране области, богате сваковрснпм производима, нарочито житарицама Зато је у њему чиновипчку буржоазију средином и у другој половини прошлога века почела потискивати пова, млада буржоазија, изникла мање из рсдова богатијих земљорадника, а понајвише из трговачког сталежа. Мећу богатије куће овога периода спадају трговачке породице Станојевића, Пеливановића, Дреноваковића, Пешића, Павловића, Марјановића, Станковића, Никпћа, Петковића, Миладиновпћа и Качунковића. Још увск су биле богате чиновиичке породице Вељковића, Димитријевића, Крстића, само ие толико као трговачке куће. Од земљорадничких породица истицале су се Младеиовићеви, Тодоровићи, Петковићи, Бранковићи, а од дошљака Поморишац и Лукићи (Банаћанин). Политичке странке биле су Напредњачка и Либерална. Напредњачкој су припадале иајстарије породице у Параћину (Пеливановићи, Хаци — Видојковићи), а либералима (Микић, Марјаиовићи и Петковић). Ове породице углавном су и давале послаиике до 80-тих година прошлога века. Изградња Параћина у овом периоду била је прилично брза и успешна. Из тога доба сачувано је неколико зграда, али, нажалост, мало је њих задржало свој првобитии изглед — фасаду, доксате, украсе на кућама и сл. Тако је напр. кућа Богдана Борћевића, Милошевог окружпог на41

челннка, била сва у стакленпм шареним верандама и доксатима, са миого резбарија и украса. Нссхватљива је пебрига и иестручпост да се ова кућа касније адаптира за болиицу и том приликом потпуно уништп њен дивнп изглед, а затвори поглед који је имала на реку и водепииу. Колико је оиа зграда била лепа, видн се и из једног казивања да јс Мнлош прпликом свога доласка у Параћии и посете Богдану рекао: „Е, мој Богдаис, па шга ти хоћеш, ти имаш много лепшу кућу иего ја”. Ни остаци старијнх турских зграда као што су били Мезулана (постаја за иромену коња), стара џампја и караван сарај, нпсу сачуванн. Оне су се налазиле дуж Црнице од садашњег моста на главном дру.му па ло моста код фабрпке штофа. Сачуван је јединс израз „Адакале”, тврђава као успомена на утврђени дсо вароши. Занимљив је и детаљ са првим регулациопим и урбапистичким плаиом Параћнпа. Није познато ко је и да ли је уопште неко илански обележавао улице у вароши, јер су све кривудаве и излом.мене и имају типпчно обележје турских сокака, за разлику од села Врапчани у коме су улпце праве и широке. Устварн, први и прави план изградње јс много касиијсг порекла. Од најстариЈих зграда у Параћину истичу се још кућа Димитријевића која је дала истакнуте борце и офицпре у Србији опога времсна. V њој је једно времс бно смсштен и Бенсрлштаб (за владе краља Мнлана у време Тпмочке буне). А опа је скоро једииа донекле сачувапа и стављена као историјски спомеиик под заштнтом државс. Својпм оригиналним и полуцрквепим изгледом пада у очи тз. „Чолина кућа” на зајечарском путу. Исто тако веома је стара п занимљива као објекат кућа породице Хаџн — Видојковнћ, не само спољашњим изгледом већ и унутрашњпм уређењем. Y најстарије куће спадају и куће Анте Пеливановића, зидана 1859. годнне, као и кућа Мнлана Богдановпћа, пензионера, односно његове жеис рођене Милутиновић, у турском стилу, грађ. 1858. године. Занимљиве су и куће досељеника из Баната од којих су нскс задржале свој стари „пречански” стил, са еркнором, банком и великим псћима и земљаним подом. Y иајзначајније објекте спада Татар Богданова и Мплошсва воденпца на Црпици, која је нешто поправљена, али ипак није сасвим рестаурирана. ПАРАНИН Y ДОБА ТИМОЧКЕ БУНЕ И ПРВЕ ФАБРИКЕ CVKHA После првих миграција у периоду коначног ослобођења од Турака, Параћин је знатно порастао бројем становника после тз. ослободилачких ратоваСрбије саТурском 1876. год. Тада је велики број, нарочито младића а и читавих породица из новослобођених крајева пошао иа север и многи су се населили и у Параћину. Го су били радни и намучепи младићи који су поштено служили у радњама својих газда, не гледајући на радно време. Постојао је обичај да после петнаестак — до двадесет годииа службе газда обично уда своју кћер за момка и на тај начин капитал остане у породици. Тиме је девојчин отац — трговац с једне стране избегавао давање мираза у готову или у имању а и зета ставио у зависан положај. 42

Параћин у доба тимочке буне 43

Даљи развој привред уе овом подручју условио је формирање нових богатстава, не само у граду већ и иа селу. Та млада буржоазија, већином сеоског порекла, освојивши економске позиције појављује се и као озбиљан чинилац па политичкој ареии. Нарочито послс формирања Радикалне странке која је своје седиште и главна упоришта имала баш у суседним срезовима Крнвовирском, Бољевачком, Црноречком, нтд. Утицај тих збивања осећао се и у Параћнну. Радикали су на изборима 1882. године имали и свога посланика Перу Ружнћа који је дуго година био и председник општине у Параћниу, опет иа листи Радикалне странке. V одсудним тренуцнма за странку, у доба Тимочке буне, 1883. године Параћин је, и поред великог броја присталица Радикалие странке остао некако по страни, без јачих потреса, мада су симпатијс широких иародпих маса биле на страни устаника. За такво држање радикала у Параћпну н околини постојалн су објсктивни разлози и оправдања. V Параћину је за време Тимочке буне било седиште главног командапта трупа Краљевиие Србије које су бнле упућене да угуше Тимочку буну. То се види из ових докумената— грађе, државне архиве НР Србије (ки.ига VI свеска I): ПАРАћИН 23. ОКТОБРА 1883. Краљев комесар и командант војске за угушивањс буне окружним начелницима у Крагујсвцу и Неготину: обавештава их о своме постављењу и наређује да му шаљу извештаје о побуњсницима у Црноречком округу. Краљевско — српско телеграфско надлежатељство, мссц X 1883 год. Распис од Параћина Време предаје: дан 23, час 5, мин. 35. Време доласка: дан 24, час 10, мин 10. ТЕЛЕГРАМ: Начелнику окружном Зајечар и Неготин. На основу указа Његовог велнчанства Краља од 21. т. м. саопштавам томе начелнику и позивам га да уједно извести своје подручје да сам примио команду над војском одређеном да поврати ред у Црноречком округу као и Власт изванредног краљевог комссара коме имају све власти да се покоравају. У исто време иаређујем Вам да ме ОДМАХ сада известите а и убудуће да ме извештавате за све што знате за бунтовнике у Црпоречком округу као и где се местимице налазе, колико их је на броју, њихов рад и кретање, намсре њихове, снабдевање и све остало. (докум. бр. 43.) Краљев комесар и глав. командант генерал Тих. Николић Већ сутрадан, 24. октобра 1883. годиие, генерал Тихомиљ Николић подноси извештај краљу Милану о развоју буне и мерама које је предузимао. 44

Седпште главнот команданта трупа за угушиваље буне, нека врста Врховног штаба, налазило сс све време у Параћину, и то у кући потомка Костс и Саве Димитријевића, познатих народних трибииа и официра из стари јег периода Параћина (та кућа и данас постоји преко пута цркве, али није сасвим очуван њеп некадашњи изглед). V Параћину суд главне комаиде, биле смештепе и остале пратеће установе, неопходне за вођење операција: трупне резерве, магацини хране, складишта оружја и муниције итд. Владајући режпм краља Милаиа са Напредњачком странком на власти био је брз и оштар у спровођењу мера на сузбијању буне. Тако је већ 26. октобра формпран преки суд са седиштем у Параћину о чему говори овај докумснат: ПАРАПИН 26. октобра 1883. TocnoAnnv мииистру правде Но. 1 26. окт. 883. Параћин Част ми је известнти господпиа Мииисгра да су данас судије и деловање Преког суда за округ Цриоречки уведспи у дужност. На крају Прекп суд по чл. 11 Закоиа мора да има н државног тужиоца, а овај пијс постављен, то сам слободан умолитп Господина Министра да će и државнп тужиоц најскорије напмеиује и Суду упути. (докум. бр. 26) Председник Преког суда за округ Црноречки Д. Борђевић. За Параћин је занимљив и распис главног команданта Тихомиља Николића окружпим начелствима са иарсдбом да похватају вође побуњеника којн су разбијепи, јер се у овом телеграму од 27. октобра 1883. године помиње учитељ Првуловић из Кривог Вира, иначе родом и пореклом из Параћииа. Параћин је био и место у коме су побуњеници били у затвору и под ислеђењем. Занимљив детаљ из буне је део извештаја главног команданта Николића о угушивању буне и распореду трупа у току буне. Наиме, он у своме извештају наводн да је 14. и 15. батаљон са остатком шумадинског арт. пука оставио ради обезбеђења у Куприји и Параћину наредио да слушају војног команданта. у истим материјалнма налази се и саслушање Миленка Првуловића, учитеља из Кривог Вира, родом из Параћина, старог 32 године, пред иследним судијом преког суда Илијом Мојсиловићем и писаром Павлом Узуновићем од 1. новембра 1883. године. Он не признаје да је учествовао у побуни и да се састајао са Николом Пашићем. Ислеђења која је чинио преки суд и даље су вршена ,у Параћину Параћин је био центар целокупне делатности у вези са буном, те је прогласом привременог извршног одбора за срез Сврљишки јављено следеће: 45

„Команданту стајаће војске на Граманли Прогласом Г. Тоше Николића у нме Његовог Величанства краља позват је наш извршни одбор да изашље депутацију у Параћнн, где je и он, да се споразумеју о миру и обустави проливања братпнске крви”. . . итд. У вези с овнм они захтевају да се прсговори воде непосредно са Краље.м и захтевају примирје. Краљ Милаи је обећао амнестпју политичкпм кривцима, али је ипак јсдаи део осуђсн па смрт. Ове драстичнс мере нпсу могле да угуше отпор иароднпх маса п Радикална страпка је из ове буне изашла ојачана; тако јс било и у Параћину. Бупа је парочито имала прнсталица у горњим селнма, Извору п Г. Мутници, где је чак пеколико њпх осућено на мање врсменске казне. Незадовољство је бпло утолико веће што је Параћинској општинп марта 1885. годппс одобрено (уствари, паређено, примсдба аутора), да прирезо.м подмирп трошкове предвићепе и неплаћене раннјих година (порез нпје убиран у ратним годннама 1876, 1877, 1878. н тек сада јс трсбало ударити новс намете па, и онако оспромашен народ). V ово доба у Србијн почиње продирање п страног капитала, махом аустријско — јеврсјског, а у тежњи да се ударе темељи развоја домаће индустрије. Тако је указом краља Милана од 16. априла 1880. године дата посебна повластица браћи Минх и Михслу н Волфу за отварање прве фабрпке чохане робе у Параћину, о чему говорп и овај докуменат: „Указом Њ. В. Краља од 16. априла 1880. годинс дато је г. г. Бертлду Мппх и Карлу Шултстеру, фабрпкантпма чохане робс у Тријсшу у Моравској, искључиво повластпца за фабриковање чохе, сукпа, вунених штофова, абе, предива, у целом обиму опдашње киежсвине Србијс, на 15 годииа рачунајући од дана потписа указа. Уз искључивост, повлашћеници су на рок од 10 година добили ј'ош п ове олакшице: 1. да без плаћања ћумручине и узгредних такса могу са стране увозитп: машние, делове од машина оруђа и справе, градњу, сировину, вуну које у Србији нема, или јс нема у потребној квалптети, и друге предмете потребне за устројство и рад фабрике. 2. да без плаћања ђумручпне могу извозити на страну фабрикате, илн полуизрађевине своје фабрике. 3. да потребпа дрва за градњу у фабрици могу бесплатно узимати нз опште-народне шуме, и 4. да на своју фабричку радњу не плаћају државни непосредан данак. Рок за олакшице поменуте под 1 и 3 почиње тећи од дана потписа указа, а за оне под 2 и 4 од дана када отпочну фабричку радњу, дакле најдоцније од 1. јануара 1892. године (види чл. 9 повл.). Законом од 9. априла 1890. године продужен је још за 5 година рок за слободан увоз машнна,машинских делова, сирава и грађе потребне овој фабрнцп, рачунајући 16. април 1880. године. Законом од 28. марта 1891. године добила су браћа Минх да до 16. априла 1895. године за потребе своје фабрпке могу увозити без плаћања порезе и осуалнх такса ове предмете: машнне и машинске делове, оруђа, справе, соду, слај, све врсте зејтина биљиог и минералног терпентина, фирнајз, чивит и остале разне предмете и боје потребне за бојадисање и све 46

потребне разне киселине: сируп (метала), декстрин, миниум, блајваз, разие прашкове за прање (каучук)г гу.му, као платпа, прстење, цеви и пантљнке, кожпе каишеве за шивење, шмиргл у прашку, на платну и хартији, гвожђс, бакар, чслик, шшк п остале метале у плеху, жичану п у комадима опрсму за самоподмазииањс машина, гребеис челпчне у штофу, кожи, филцу и у гумп, разна ствари за електрично освстљење, све врсте камгарана и свиле, хартпје за прссавањс тканнна и платпо за исту употребу, лампе за електрпчпо освстљењс, хартпју за паковање тканина/плетива од гвожђа, бакра и осталих метала, памучне конопце за машину и конопце од гвоздене жпце и потрсбнс прелмете за ткиво и то: брда од челика, питне и трајбере за чункове. Све ове повластице тскле су до 1895. год. а новпм указом Н>. В. Краља од 25. јула 1895. године ,,ради одржавања и ојачања њихове фабрике чо.хе, сукна вунених ппофова, абс и предпва", дате су им за нових 5 година још ове повластице: 1 ) да опсг без иарипа п без такса увозе са стране све врсте машина, справа ii алата. 2 да бсз плаћања царпна и такса увозе уљс, боје, хемикалије и свс сировине којих у земљи нема. И низ другнх Давање оваквих повласгпца браћи Минх правда се тнме што су овакве повластпцс већ биле дате сличном предузећу — фабрицп тканина Михела н Волфа, а устварп позадипа је сасвим другачпја. Земљпште на коме се налазила фабрпка је такође било државно и дато нм је на 30 година. Међутнм, опп су 1896. годннс тражили да им се продужи рок иеплаћања царпне п даје пове повластице, али је на предлог секретара Министарства иародне приврсде, Р. Вујића, та њпхова молба одбијепа 10. августа 1897. годппе. Ипак, они су се н даље жалили и та парппца повлачи се још неколпко година, тј. све до 1904. год. када је ова фабрика пзгорсла. Занимљивоједајсова фабрика изгорсла онда када је њена вредност према најблпжим процепама била 1,500.000.— дпнара, док је оспгурањс износило читава 3,000.000.— дннара. За постојање и рад овс фабрике везан је и почетак и развитак најранијег радничког покрета у Параћину, а и у Србпјп уопште. Но то јс предмет новог поглавља. На крају овог раздобља, у циљу потпунијег сагледавања прилика и односа у њему, бпло би нотребно најпре навести податке о попису из 1890. године тј. првом органпзованом п сигурпом попису, Према овом попису Параћпн као град пмао је 2.856 мушких и 2.630 женскнх или 5.486 станосника укупно. Села Среза параћинског нмала су тада 23.801 становника, што значи да је број становника за последњпх 50 година удвостручен. Сем тога, и процес раслојавања села одвијао се брже, а то је погодовало развитку индустрије која је у овоме имала — велики пзвор јевтине радне снаге. Радна снага довођена је, и са стране и то нарочито стручна, јер у овом попису пада у очи велики број лнца других народности: 313 м 206 ж. ceeia 519 у самом Параћину, а у читавом срезу чак 2.579 лица другпх народности. Овде треба напоменути и то да у бројке других народиости нису овога пута рачунали Срби — досељеници, као ни Власи (којих је у овом крају било врлз мало), већ углавиом страни радници. Најзад, занимљив је и податак о пис47

Буџет Параћина у прошлом веку — 1894. год 48

мености у време овог пописа: По њему је у Параћину било 3.280 писмених, значи преко 50%. Овако велики број страних држављана долази отуда што је баш у то време грађена главна железничка пруга Београд — Ниш, за чију су градњу довођени страни радници, највише Италијани. Многи од њих су на грађењу провелн и по неколико година те су са собом довели и своје породице, док се мањи број оженио и касннје остао у Параћину (Гасталди и др.). ЗАЧЕЦИ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА V ПАРАПИНУ Податак о постојању текстилне индустрије у Параћину, као и о стању фабрике браће Минх налазнмо у најстаријим радничким новинама „За патлијски савез” број 12, 16 и 19, у чланку М. Јоксимовића 1894. године. Исто тако сазнајемо из ових новииа да су делегати Српског занатлијског радппчког савеза у Параћину били Тодор Анђелковић, опанчар и Димитрије Велпчковић, сарач, који су учествовали на земаљској конференцији, 6. јуна 1894. године. Посебан чланак који се односи на стање у параћинској фабрици сукна, па зараде раднпка, оди. њихово смаљење, иа непоштовање радног времсна, па однос послодавца и власти према радницима, налазимо у следећа два чланка, из истог листа, које због њихове аутентичности и значења наводимо у целости. ПАРАПИНСКА ФАБРИКА Са смањнвањем радннчких зарада у овој фабрици никако се не пресгаје, тако да је даиас зарада мања за 30% него што је била пре 5 година, а мпого је мања но зарада у страним фабрикама, иако се овде ради 13 па и 14 сати дневно. Надлежнима обраћамо пажњу на ово, како не би поново искрснуо штрајк, те да наша „ревносна” полиција добија пссла око стишавања „револуционара”, као што то рече там. капетан прн последњем штрајку. Из Параћина нам јављају: нсдавно ,је Сте_и Тодорог.ићу, фабричком раднику, машпна однела десну руку до лакта а сада се опет грозан случај десио са Томом Врањанцем, коме је машина ухватила два прста на десној руци и да није било једног његовог друга може бити да би се сав увукао у машину а овако остаде само без овпх прстију. Овакви се случајеви веома често дешавају и ретко је видети радника да није осакаћен а неколико су до сада и главом платили. Пошто фабрика неће да набави заклоне (осигуравајуће апарате), те тако се ови случајеви и поред велике пажње радника често дешавају, мислим да је крајње време да га на то држава примора, или да му забрани рад, које би се засигурно десило; што више овај би фабрикант био и осуђен за овакве несреће кад би се то десило на пр. у Аустрији. ОБЈАВА На основу чл. 45. друшт. правила Управни и надзорни одбор друштва „Радничке једнакости" сазива четврту редовну друштвену скупштинг I Ин. бр. ЈУДО