Црвене воде Црнице

на дан 15. јануара 95-те год. у кафани „Слоге". Почетак рада скупштине у 8 сати пре подне. Зато јавља свим својим члановима и позива их да неизоставио на скуп дођу, ко не дође а изостанак свој благоврсмено не справда искусиће последице чл. 7. друшт. правила. Дневни ред: 1) Избор председника, потпредседника, деловође и пет оверепика. 2) Преглед садашљег рада, извештаја управног и надзорног одбора. 3) Предлози појединих чланова. 4) Избор председника друштвеног. 5) Избор управног и надзорног одбора. 13. Децембра 1894. год. Параћин Управни и надзорни одбор. Занатски савез, бр. 1, 1895. год Београд. САВЕСТАН ЛЕКАР Пише нам пријатељ из Параћина ово: грађанине уредниче, више пута читао сам у вашем листу о нечовечним поступцима неких лекара, али све то према раду и понашању г. Боке Joeanoeuha, лекар, среза параћинског није ни стоти део. Истом господину као да је лекарска пракса последња брига, јер му је главни посао постављање председника и кметова по срезу параћинском па чак и више, да има утицаја и при бирању посланика. Но нас се ово његово мишљење, не би ништа тицало, само да исти господин врши своју лекарску дужност савесно, али на жалост, као што рекох ово му је последња брига. Навешћу само неколико примера, из којих ће се видети његова савесност. Г. Бока је лекар радника фабрике браћа Минх. Једном раднику боловала је мати од излива крви на уста. Радник је тражио г. Боку, но он беше у кафани на пиву; радник га позва, и уместо да одмах отиде он му преписа рецепт у кафаиу и не видев болесницу, а тек је!сутрадан отишао болесници. Ово је све било око 6 сати по подне. Овај други пример показаће га не као човека, већ као правог бездушног тиранина. V околним селима влада дифтерија. Сваком је познато да је врло опасно долазити у додир са лицима зараженим овом болешћу, али то што је познато целом свету, r. доктору није, и уместо да то забрањује, он чак шта више потпомаже. Ја ћу, описати, како г. доктор лечи од ове болести па ћете се уверити, да исту болест не спречава већ је потпомаже. Зна се да се ова болест шири додиривањем ствари, које су биле у додиру, са лицима зараженим овом болешћу, а утолико више ако би се дошло у додир са заразним лицима, сад, уместо да лекар иде на лицу места, где је заразна болест, он издаје наредбу председницима општинским, да заразну децу носе у Параћин, ако су нека места удаљена од Параћина 2, 3 па нека и 4 сахата. Али шта се то тиче, г. Боке доктору, он не мора ићи по селима да 50

зебе, а ти бедни сељаче и радниче, цркавај јер само кад је њему добро, па ма цео свет пропао. Био сам очевидац овог догабаја. Један сељак пуки сиромах, коме је село удаљено 4 сахата од Параћина, довео је дифтерично дете, но он не хтеде то учинити, јер му није имао платити, овај се јадник врати у Буприју, па пошто и ту не нађе лекара, врати се кући и сутра дан му је дете умрло. Г. Боку је издржавао срез параћински 6 година, и по самом његовом пристанку био је дужан да сиротињу бесплатно лечи, а де не говорим о осећањима човечности и дужности чиме треба да је задахнут савестан лекар. Вредно је и овом изнети. Приликом пелцовања богиња у селу Мириловцу једној девојчици гурнуо је руку у недра. О овом зна цео ПараКарактеристично је, да је овај „Савестан" лекар из табора напредњачког, и као што сам чуо најозбиљнијн кандидат за посланике. Међу самим напредњацима влада нерасположење према њему због оваквог рада. Имао бих о њему још да Вам пишем, али сад је доста другом приликом више. Знајући да he те ово штампати унапред Вам благодарим. Социјалист СОЦИЈАЛ-Демократ, бр. 6 Београд, 1896. године. Већ 1805. године почиње у Београду излазити нови раднички лист под називом „Социјал---- демократ”. Из њега видимо да је скупљач претплате на исти Бока Јовановић, дуванција из Параћина. Овај лист објавио је занимљив и оштар натпис о једном несавесном лекару из Параћина који је наведен у прилогу напред. Занимљив је и потпис „Социјалист” јер свакако се радило о неком сиромашном човеку, раднику или чиновнику, које се плашио освете имућног лекара. Уосталом, то се види из чланка у истом листу у броју 8. ЈАВЉЕНО НАМ ЈЕ „Да је г. Бока Јовановић, лекар, мислио да је писац оних доказа који су у нашем листу о његовом раду говорило Војислав Михајловић, апотекарски помоћник из Параћина. Тиме је, веле доведен у питање и опстанак у радњи поменутог апотекарског помоћника. Нама то није ни најмање чудно, — човек који је могао онако што да ради као лекар, као што је у допису изиесено, неће презати да напада и на невине људе, само да би показао своју напредњачку власт. Међутим, ми допис ни друго што г. Михајловић није писао у нашем листу. Човек који је писао допис има још лепших ствари, и ако г. Бока налази за нужно да треба да зна за писца, нека пође путем којим се то сазнаје па ће онда чути све". Овакво стање у овој фабрици остало је и даље. Нису помогла упозорења и питања главног радничког савеза из Београда о томе колико је радно време у фабрици, колико је средња недељна зарада у њој, какве су радионице и здравствени услови у њима, да ли су исплате зарада ре51

довне, какво је понашање газда и надзорника према радницима, да ли постоје и да ли се чувају болесничке касе и има ли каквих несрећних случајева? Радничка класа у Параћину још није била организована, било је само појединачних покушаја (допис са потписом „Социјалист”), и права борба између радника и послодаваца распламсаће се тек почетком XX века са оснивањем СДС у Параћину. Y раздобљу између замирања Занатлијског савеза и појаве организованог радничког покрета, у Параћину је било социјалистичких стремл>ења и настојања, мада ие и неких значајнијих догађаја. Носиоци тих схватања и претече новијег радничког покрета — познати и по називу „Пелагићевци”, пошто су усвајали напредне идеје Васе Пелагића, познатог борца за права радних људи, били су Никола и Тодор Анђелковић, опанчари, затим кројачи Стојан Стевановић и Миодраг Симић, отац познатог социјалисте и комунисте Милана Симића, такође кројача. Занимљнво је да је „пелагићевцима” припадао и један свештеник, поп Вула Стеваповпћ. Ипак су били само светли изузеци, усамљени борци, који су наговештавали нове окршаје, раћање новог, оргапизованог радничког покрста за шта још нису били сазрели друштвено — економски услови. ПАРАКИН НА ПОЧЕТКУ XX ВЕКА Поче.тком овог века Параћин је представљао не само администратнвно седиште Среза параћинског (у коме je на пример, била и Нуприја, са својих пет хиљада становника) већ и економски значајно место у тадашњој Србији. То је период кадгз се већ био завршио процес првобитпе акумулације (која овде и није имала тако изразито чиновничко обелсжја, као у другим окружним и среским местима у Србији због недостатка значајнијих установа и војске) и када капитализам већ почиње да убрзава развитак производних снага. Y првој деценији XX века прилив сеоског становннштва. прилично је уједначен. Занимљиво је с тога упоредити резултате пописа из овог периода: ГОДИНА ПОПИСА БРОЈ СТАНОВНИКА (срез) (ПАРАНИН) 1900. 29.926 6.126 1905 31.759 7.736 1910. 33.285 7.953 Као што се из цифара види, пораст становништва у граду био је сличан ономе у срезу. Док је прилив становништва био равномеран, дотле се његова .социјална структура, нарочито у граду, битно мењала. Тако је према попис у из 1900. године у Параћину било домаћинства по броју чланова, и то: ДОМАНИНСТВА са 1 чл., 110 са 2—3 чл., 372 са 4—5, 397 саб—10, 386 од 11—15 24. 52

Значи, процес раслојавања и распадања старис, патријархалних задруга одвијао се незадрживо. Узалудне су биле све административне мере расписи и наређења окружних наче?ника да се за излазак из заADvre мора тражиги одобрење од самог владара." Y Параћину, претежно земљорадпичком месту, било се задржало свега тридесетак задруга. Тај процес ишао је чак и брже од материјалних могућности носилаца домаћнпстава који су напуштали задругу и осамостаљивали се, јер је на 1.289 домаћинстава било само 1.078 кућа у Параћину;1' за близу две стотине мање него што је било домаћинстава. Занпмљив је и социјални састав градског становништва. Према поппсу нз 1900. године у Параћину било 46 свештеника, 161 трговац и механција и 284 занатлија.. Све остало, до броја 1.298 колико је било укупно домаћпнстава, били су имућни земљордници, они који су имали право гласа, пошто граћани који нису плаћали, или плаћали мали порез, нису и.малп право гласа. Соцпјална структура становништва у Параћину није се битније изменпла ни прилнком остала два пописа, мад се крајем овог периода, око 1910. годпне, смањује број самосталннх занатлија и ситнијих трговаца а расте број осиромашених, неопорезованих сељака и градске сиротиње уопште. Ово раздобље од почетка XX века па све до избијања првог светског рата, иако временски целовпто, у Параћину је економски и политпчки подељено на два приближно једнака дела, до 1908. године. и од 1908.. па до почетка рата. Ова подела условљена је многим чиниоцима, од којих су најбитнији ова два: царински рат 1908. године, који је тако силно потресао привреду целе Србнје, нарочито се снажно одразио и на Параћин, на опадање трговпне и заиага, а тиме и на порасг незапослеиости. Тај чинилац је претежно економски. Други значајан фактор је углавном политички. Наиме, док читав раднички покрет у Параћину (као и већина српских варошп тога доба уопште) има изразито занатски карактер, после 1908. године, са појавом фабричких радника, пролетеријата Српске фабрике стакла, добија не само у ширини, већ и у квалитету, и оштрини класних берби честнх сукоба и шрајкова, што му даје својеврсно обележје. И зато се у даљем описивању радничког покрета v Параћину треба држати ове поделе. Што се тиче друштвено-економских прилика, културно-просветних и др. услова, они су слични у оба ова периода, са извесном тенденцијом опада развитак великих трговачких и извозничких кућа, богатства уопште. Акумулација капитала није ишла једносмерно неким устаљеним путевима већ неуједначено, зависно од услова и прилика. Тако је изградња пруге Београд — Ниш већ била отворила услове и широке могућности трговине стоком и сточним производима, да би се довршењем пруге Параћин — Зајечар, почетком овог века, ти услови побољшали. Царински рат и унутрашње кризе привремено су кочиле или успоравале тај развитак. Мењала се структура капитала, који је нашао тле усвима областима привреде. Капитализам у своме бурном развоју није познавао препреке — мењали су се само облици и путеви, али је тенденција јачања капитализма, основна одлика буржоаског друштва, и у Параћину била стално присутна. Зато није никаква случајност што су се богатства у Параћину брже стварала, али и распадала. што је улагање у трговину и извоз као и 53

ПроизвОдњу уОпште, било знатно веће него у суседним градовнма. И поред присуства зеленашких метода и постојања ситносопственичке стихије која се одражавала у опрезности и задовољавању малом п снгурпом зарадом, у Параћину је утом раздобљу било доста крупних извозника и велнких трговачких кућа, које су све своје имање — новаи, земљу, куће, дућане, робу итд. — улагале у велике послове. Звучп можда као прича, али је cvuiта истина да су поред железничке пруге Београд — Ниш, у дужини од скоро два километра били све сами обори за тов свиња. Од богатих људи тога периода најпонатнји су били Алекса Бошковић, који је био и напрслњачки посланик, затнм Манчићи, кожари, Димовићи, извозници, Петковићи и Качунковићи такоће извозници, Никола Пешнћ, кожарски трговац, Марко Микић, Хаџп-Мика Илић, Павле, син Мите Марјановнћа, Дрсноваковић, Пера Ружић, све извозници, а нарочито Мита Миладпновић, који се убрајао у најбогатије људе у Србији. Од трговаца су се истицали Станојевићи, који су децу школовали на страни. Пеливановпћи су поргд трговине и поседовања кућа били чувени по својим велпким поседима земље, нарочито шума. Бпло је богатих и кафеџија као Томић, Миленковић, Марковић, итд. Уствари, читава привреда Параћииа, или бар њене ka»vчне позиције, налазиле су се у рукама мањег броја најбогатијих људи који су давали новац на зајам, стварали многе филијале које су се, због порезе, водиле на друге, сиромшане људе, ти ситни трговчићи и занатлије билн су само продавци у радњи, а роба и оснозни капитал био је оних најбогатијих. Параћински трговци богаташи су поседовали и знатан земљишни фонд, више од трећине земље налазито се у својини неземљорадника. Овај посед био је утолико уноснији јер је број беземљаша брзо растао те је радна снага коришћена у бесцење. И трговина и занати у Параћину су цветали и параћинско тржиште било је једно од најбогатијих у Србнји. Нарочито су били чувени вашари у Параћину, по обиљу стоке и сточних производа. Развијено сточарство и тов свиња довели су и до отварања кланице која је запошљавала тридесетак радника. Но она није била дуга века, највише и због тога што страни капитал, инвестиран у њу, није био у стању да издржи економску кризу изазвану царинским ратом са Аустроугарском, 1908. године. Највеће предузеће у граду била је фабрика штофа и сукна браће Минх, у којој је радило око четири стотине радника. О њој је већ било речи. но треба додатн да то није бнла ни фабрика ни радионица у правом смислу, већ нешто иа средини, на прелазу од радионице ка фабрици. Она j’e представљала значајан резервоар пролетеријата и свакако би њени радници прерасли у озбиљну политичку снагу са оснивањем Социјалдемократске странке у Параћину да је само фабрика била дужег века. Овако су се, радници расули, већином напустили Параћин, тражећи запослење у другим текстилним фабрикама у Србији. Ипак, рани период социјалистичког покрета пун је потребних сведочанстава о тешким и немогућим условима живота и рада параћинских радника, о борби тих радника за своја права. Y овом периоду трговина је била развијена и у селима параћинског среза. Готово сваки богатији и отреситији сељак није се устручавао да пође са стоком чак у Пешту и тамо да је прода, затим покупује и што му је потребно и није, те тако на неки начин и сам тргује. То им је омогу54

ћавало да створе средства за школовање деце, није редак случај да су нмућнији земљорадници из Параћина и села школовали своју децу не само у Пуприји, Крагујевцу и Београду, већ и на страну, највише у Бечу, Грацу и Пешти." Преломни период у развоју привреде овог краја била је 1908. година. После царпнског рата, када је Аустроугарска затворила своје границе и забранила увоз из Србије, многи богати извозници у Параћину бпли су, такорећи, за ноћ упропашћени. Читаво богатство, уложено у куповину и 1ов свин.а, пропадало је за тили час, а они нису били у стању ништа да учине. Занимљнво је и врло карактеристичпо сећање Милана Богдановића, који о овом догађају прича: ,,Били смо деца, у основној школи, кад је избио царински рат и када су Аустријанци затворили границе. Ми смс били мали и то нисмо добро разумели када нам је учитељ причао, а он, да би нам то што боље објаспио, одвео нас је ло обора Мите Миладиновића. Тамо је, као и у другим оборима било неколико хиљада свиња. Биле су толико дебеле да пису могле да стоје него су лежале. V њиховом салу пацови су направили гнезда и котили су се... Све је смрдело”.41 Мита Миладиновић, као многи извозници, пропао је. Капитал је био уздрман. Пропадање извозничких послова условило је преоријентацију капитала а друге послове, на сигурпија улагања. Пошто се ово подручје бпло је врло богато опоравило се релативно брзо. Трговина се пред први светски рат опет снажно развила. Уз трговину јавља се и банкарство. Уствари, била је то Параћинска штедионица, прва и једина банка у Параћину до 1918. годипе. Њени акционари били су скоро сви богатији људп у Параћину. За њено постојање и рад везана је и позната похара, пљачка, тј. лажно банкротство благајника Штедионице, Пере Радовановића, трговца, који је покрао банку и издржао само две године затвора, а уствари се обогатио. Председиик Штедионице, Живојин Микић, је прилпком хапшења полудео и умро после неколико дана. Његов отац и браћа надокнадили су банци педесет хиљада а Пелнвановићи двадесет пет, што је за оно време била велика сума. Сличан случај трговачког поштења и схватања части имамо и код Мите Димитријевића. трговца, који је после стечаја сам себе осудио на доживотни затвор и све до смрти није пзлазио из куће. Било је, наравно и супротних примера. Значајну улогу у привреди Параћина имали су и занати. V том перподу у Параћину је било око три стотине занатлија, од којих су неги, били и трговци, јер cv продавали не само сопствене производе него и производе које су набављали од других. Било је чак и читавих малих предузећа, то су занатлије које су у својим радионицама запошљавале десетак и више радника, као на пример опанчарска радионица Боривоја Кнеселца, који се истицао израбљивачким и бездушним понашањем према раднпцима. Од заната су били најразвијенији опанчарски, обућарски, ћурчијскн _ кожарски уопште, затим абаџијски и кројачки. Дрводељци такође. Било је доста и колара, калајџија, пушкара, јорганџија, ковача, (махом Цигана), поткивача, грнчара, бојаџија, пекара итд. Традиција занатства и солидних занатских услуга у Параћину се дуже задржала него у другим варошима, па и данас је у том погледу Параћин на добром гласу. 55

Имућни земљорадници су знатно учествовали у градској привреди. Многи од њих — или љихова деца касније — постали су трговци. Поред производње житарица и сточарства нарочито је било развијено повртарство, које је своју традицнју очувало и до наших дана. Учешће домаћег капитала у формирању и раду прве српске фабрике стакла у Параћину била је мало и привреда Параћина, тј. трговци, иако орнгааски везани за постојање тако значајног индустријског објекта. иије могла да пресудно утпче на њега већ само Да буде пос.матрач, иајчешћс пасивни, док се у политичким акцијама буржоазија увек класно солидарисала са мерама власника фабрике. Доба појаве радничког покрета у Параћину, економске прилике биле су много повољније за његов развитак јер се капитализам већ био развио на широком плану и у многим облицима. Село је почело да се раслојава а посао у граду није могао увек да се nabe. Супротности измећу рада и капитала су све јаче изражене. Главни ослопац буржоазије у њеном настојању да сачува своје позиције и економски ојача. биле су буржоаске пнституције за очување поредтка, као што су среско начелсктво са писарима и пандурима, срески суд — са практикантима, општина, са газдама и ћатама, адвокати и дрвени адвокати, добрим делом и подмитљиве судије, и остале ман.е установс као пошта, финансијска управа, цариници шумска испостава, и друго. Ипак су то, са веома ретким изузецима, били све ситни чнновници — сиромашни људи, који су се хранили на вересију, куповали на дуг, кирију дуговали месецима, улагивали се газдинским ћеркама не би ли се богато оженили, клањали се пред газдама и неколицином виших чиновника, убоги ђаволи који су играли онако како су им свирали властодршци. А ти властодршци били су као и свуда у буржоаском друштву сурови и безобзирни кад су у питању њихови класни интереси, бездушни према слабијама и понизни пред вишима, склони свакојаким ујдурмама и нискостима. Можда је било и изузегака али тако ретко, да и није вредно помена. Било је тада и поштених прегалаца, понајвише нз редова просветних радника, који су покушавали да развију разне врсте просветне делатностн, у чему су нмали мање или више успеха, према условима и могућностима и истрајности с којом су прилазили послу. Просветних радника и није било много, јер је гимназија, која је основана 1872, укинута већ 1898. године, тако да је почетком овог периода није ни бнло. Међутим, из Параћина је било доста ђака у суседним градовима Нуприји и Јагодини, као и удаљеним местима, који су доносили ново, напредно. Тако је 1902. године основано певачко друштво, „Станковић”, у коме су се окупљали и средовечни људи. Ово друштво је учествовало на освећењу цркве у Јагодини. Један од најистакнутијих оснивача овог друштва био је Тоша Андрејевић — .Аустралијанац", чувени хоровођа и музичар. V Параћину постоји дуга и веома јака традиција позоришног живота. Још почетком овога века постојала је аматерскс позориште, које је окупљало млађе занатлије и ђаке. Жена није било, што је и разумљиво за тадашња схватања. Тако је, по сећању Боре Павловића, учитеља у пензији," који је и сам био глумац — аматер, неко путујуће позориште гостовало у Параћину 1905. године и давало комаде „Краљег.ић Марко и Муса Кесеција" и „Бој на Косову”. Била су свега 3 глумца, па су за улогу царице Милице морали да ангажују домаћег глумца аматера, Илију Митровића, кројача. Две године 56

косније гостовао је као ђак Добрица Милутиновић са исто тако чевеним младим глумцем Перивојем Илићем. На овим представама долазило је и до смешних ситуација, иако је репертоар из иационане историје. Приликом приказивања комада .,Крал>евић. Марко и Муса Кесеџија” Марку се откачила тиква која је била причвршћена на штап и имитирала топуз, и одлетела у публику. Гледаоци који нису знали да је то само обична тикав, почели су да беже у паничиом страху. Тако је настао израз „топуз - тиква". Поред представа путујућен позоришта и страних аматера, махом Чеха и Немаца, друштвено-забавни живот овог периода састојао се највећим делом у посећнвању кафана којих је тада било преко тридесет. КаФапе су биле места где су се водили пословни разговори и склапали трговачки аранжмани, затим штабови политичких група и странака. V њима је било и музике, пнло се и веселило. Коцка је, такође, била развијена. Имања су одлазила за ноћ. Y овим кафанама, и мрачним бурдељама, бујао је и цветао закулисани ноћни живот, било је и иеколико јавних кућа. Проституција је била легалнзована. а проститутке су регрутоване из огромиог броја сиромашних, незапослених девојака, којима је прва станица у „слу.жби” био газда или газдин син, а затим су завршавале у неком од овпх ћумеза, или у болници... Зими су одржаване бројне забаве, са краћим програмом. Ове забаве су имале еснафски, а касније, и полнтички карактер. Готово сваки развијенији еснаф као опанчарски, абаџијски итд. приређивао је бар једну забаву у току године. Грговачке забаве су нарочито бнле на гласу. Са појавом Социјалисгичке странке, Социјалистичка одн. Социјалдемократска странка у Параћину организује такође честе забаве, али ове забаве су имале васпитни карактер, јер на њима је било и предавања са темом из спољне и унутрашње полнтике. Од спортова je постајала свега неколико и то такозвани витешки спортовп; наиме 1906. године основано је гимнастичко друштво „Душан Снлни”, које је окупљало мушку омладину. Постајала је и стрељачка дружина. Коњички клуб није формално постојао, али су одржаване трке, јер у Параћину је било доста одгајивача расних коња. И не само то. Неколицина Параћинаца, као Павле, звани „Минх”, Чеда Дреноваковић, Војислав Атанацковић и др. бдлазнли су чак у Београд где су на тркама односили награде.45 Y овом раздобл.у урађен j‘e и први регулациони план Параћнна, тј. 1907. године. Израдпо га је познати ниженер Ираклије Боди, из Јггодине, на молбу Пере Дреноваковића и Пеливановића- али овај план је украден.'* Повољне екоиомскс прилике на почетку овога века условиле су и изградњу већих, претежно приватиих зграда. ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ ¥ ПАРАНИН¥ НА ПОЧЕТКУ XX ВЕКА Најстарнја и најбогатија странка, нарочнто у селима, бпла је Pa-, дикална. То је и разумљиво с обзнром на њене традиције и углед који је стекла у масама после Тимочке буне. Додуше, она није више била револуционарна, давно је постала (уосталом као и свака друга буржоска партија по доласку на власт) „лојална и државотворна” и борила се за очување и/овековечење власти. Истакнути радикални правци у Параћину били су Петар Ружић, председник општине и посланик, затим чувени Ни57

кодије — Кода Милетић, председнк народне скупштине. Приличан број присталица имали су и либерали, од којих су се истицали Петковићи и Милош Марковић, адвокат и народни посланик. По оцепљењу самосталиих радикала, тј. демократа касније, ова утранка је имала поред радикала највише присталица, нарочито у граду, и политичке борбе за власт у Скупштини и општини углавном су се водиле између ове две највеће политичке странке. Њен првак је Сима Микић, дугогодишњи председник општине. Y тим политичким борбама ннсу се бирала средства, страсти су се распламсавале. Подметања сваке врсте, претње, премештаји и одмазде, билн су чест метод. Тако на пример радикали, одмах по доласку на власт у Параћину, преместили жену поп Зарија Петковића. учитељицу, у село Гајпчић код Чачка, јер су Петковићи били либерали. О овоме су писале „Радничке новнне” у подужем чланку под насловом: „Разведен поп од попадије". Радикали су настојали да ојачају своје позиције довођењем у госге и истакнуте политичке личности, као шго је био радикалскн трибун Никола Пашић, тадашњи председник в\аде. Пашић је, уствари, био гост београдског индустријалца и бродовласника Бирковнћа у н.еговом млину „Тополац” код Параћнна, где је провео више од месец дана са читавом породицом. За овај одлазак везан је један догађај који звучи као анегдота, али је врло карактеристичан и за Пашића и за демагогију буржоаских полигичара уопште. 1907. године Пашић је дошао аутомобилом и стао и;- пред садашњег спомегика. То је био прти аутомобил у Параћи -.у а пошто је био пијачан дан, сјатио се велики број сељака, пролазницн су застајкивали, ишчуђивали се а неки и пипали ауто. Пашић је мирно седео у отвореном аутомобилу и читао, па најзад рече: „Ако, браћо, пипајте, и ви сте дали по неки грош за овај ауто... Поред све страначке загрижености, међусобних трвења око власти, буржоазија је била јединствена када су у питању њени класни интереси. У почетку са подсмехом и подцењивањем, а касније већ озбиљније и са мржњом, гледала је на раднички покрет. Полиција и општпнска власт солидарисали су се чак и са страним капиталом у борбу против својих властитих грађана који су тражили своја права и борили се против пљачке. Свирепост власти и сопствепика фабрике сукна, браће Минх, изражавала су у више облика. од којих наводимо ове најкарактеристичније: 1) Приликом избора, радници су били гласачка војска — морали су да гласају за оног кандидата за кога нареди власник фабрике, Минх. Ако се неко на то оглуши, одмах су га отпуштали. Један радник је отпуштен чак и само због тога што су га видели да разговара са Никодијем Милетићем, радикалским прваком.’7 2) Буржоазија је удруженнм снагама спречавала тежње радника ка своме организовању, забрањивала зборове и конференције, претила отпуштањем и затвором што се види из овог чланка, — писма „Радвичким новинама”; „Овдашњи радници заказалн су били збор за организацију Параћинског радничког друшгва 27. пр. м. Целокупна параћинска мала буржоазија бојећи се за своје ћифтинске рачуне, као и сви послодавци са фабрикантом Минхом на челу, ангажовали су се против радничког збора. 58

Док су једни претили радницима који буду учествовали на збору, полицијом у затвору, дотле су други претили својим радницима да ће их из рада отпуститит ако отиду на збор, и зато заказани збор 27. пр. м, није се могао одржати већ је одржата конференција на којој је изабрата привремена управа која се има постарати да збор 3. ов. м. буде што обилатије посећен. О исходу овга збора јавићемо. 23. VIII 1903 год. Параћин „Привремена управа" Сличне примере самовоље и безакоња налазимо и касније као што је то било 7. августа 1905. и 18. октобра 1906. године, али је најдрастичније испад описан у броју 92 „Радничких новина” из 1907. године под називом: „ПУСТАХИЛУК НАЧЕЛНИКА СРЕЗА ПАРАћИНСКОГ" Y току прошле недеље агитовало се за збор међу радницима на расгојању од 18 км. Агитација је учинила своје. Радници су рано изјутра почели придолазити зборноме месту. Међу њима је велико незадовољно јер је при исплати владао овај метод: бедна надница, трећина исплаћена маркама — хартицама, четвртима акордат није дошао па нису зараду никако ни добили и тако даље. Овако исплаћивање увеличало је незадовољство које је, иначе због великог радног дана и иечовечног поступања постигло врхунац, а само је се могло чути: „Спас нам је у организацијама, удруженом борбом учинићемо да се с нама поступа човечније и да нам се не отима оно што смо крваво зарадили. Уколико се пре организујемо у толико ћемо раније спасити циничког лоповлука од белосветских рамија — „акорданата”. На неколико минута пре него што треба да се отвори збор, долази светски капетан са два жандарма. Са подигнутим главом и натмуреним челом „важан” прилази сазивачу збора, другу Милану Марковићу, са речима: „Ваш збор не дозвољавам, јер га нисте пријавили”. — Збор је пријављен, изволите поштански реципс. — Оно, он је пријављен, али није таксена марка прилепљена, зато НЕ ДАМ да га одржите. — За пријаву збора и његову објаву плакатима никад се марке и не лепе. Закон то не тражи, према томе Ви нам незаконито збор забрањујете и мада на то нема те право као полицијска власт. По Закону о зборовима и удружењима можете само тужити суду, али ни у ком случају немате право да нам збор забрањујете. Но, кад Ви портив закона збор забрањујете под ведрим небом ми ћемо га одржати у локалу. — Ни то НЕ ДАМ. Капларе, разјури ову светину. Они пођоше, а на то се друг Марковић обрати радницима са речима: — Не разнлазите се, по закону свакоме је слободно кретање у Србији, и да имају да присуствују збору у локалу. Али капетан крешти: 59

— Што не идете одавде? Не дам збор! Међу радницима комешањс, а друг Маринковић их позива да нду у локал где ће одржати збор. Али капетан надувен неким „величинама" а ваљда ради препорука за „класу” цикну: — Иди по остале жандаре и пандуре нека дођу са пушкама да растера све што је у авлији. Не дам ја дапас никакав збор. Y том стиже друг Милутин Аранђеловић (социјалистички ирвак из Јагодине, примедба аутора) позива раднике да слободно уђу у Локал па збор, протествајући код капетана за овај полицијски вандализам. А друг Маринковић почиње збор у локалу, указујући на иезахвалпо и неуљудно држање овог полицајца који је гори од турских дахија и чауша у времену када је његов министар у селу. Жаидарми долазе са пожевпма на пушкама, а капетан наређује да их све изјуре из овлије, радппци се одупиру и веле да им је ту стан, а жандарми их гурају. Друг Аранђеловић започпњс говор осуђујући ради држање свога „Савесног” капетана, препоручује радницима политичко, — економску борбу против данашњег капитадистичког друштвеног уређења. За све време збора срески капетан је сгајао са жандармима пред вратима, не дозвољавајући да улаге радници, али под прозорима је нешго претећи гунђао. Добија реч Љубомир Димитријевић, који у своме говору указује на путеве борбе и предлаже да се што пре организују синдикати и поведе систематска борба за већу надницу и краћи радни дан. За го време напољу гурају жандарми друга Чедомира Младеиовића, радиика обућарског из Параћина. Ои им се одупире и позива остале да иду слободно у локал где је збор. Радиици гурају ножеве жандарске са груди, а капетан пориче код друга Аранђеловића да је он позвао и наредио жаидармима да растерају раднике. Пфуј. Осим радника што су терани из овлија, сам капетап лично терао је и саму домаћицу из њене овлије. Дивна посла! Збор је донео одлуку да се 5. овгуста одржи опет збор и да се одмах изаберу управе појединих синдиката. Тако је завршен рад на збору и поврх свега безакоња капетана, а радници су се разишли са уверењем да им је то био сретан дан у њиховом животу. Капетана, као безаконика тужићемо суду и дати му прилпке да размишља о своме размештају на социјалдемократским зборовима”. 3) Карактеристично је да је носилац програма радника и организатор хајке против социјалиста уствари била општинска власт. и то далеко више и организованије од полиције. Тако из низа докумеиата из овог периода о методима борбе против радничког покрета, нарочито пада у очи следеће: напредног радника газда — послодовац, отпустио, а затим га општинска власт одмах протерује као „беспосличара и скитницу". Ево и примера: „НАСРТЉИВЦИ” ... у Параћину штрајкују радници њих неколико отреситијих другова приступило је томашњем радничком друштву, а газада фабрике ог пустило их САМО ЗБОГ ТОГА (подвучено у тектсу — примедба аутора) 60

Капиталисте у Србији стоје ван закона и устава, они су старија од законодавног тела, и они обарају ове постојеће законе. И државна власт уместо да примора одметнике да поштују законе, она их помаже. Председник параћииске општине хоће да протера раднике због беспослице.. Није штрајк и беспослица с формалне стране једно исто, господине председниче параћинске општине. Ви то треба, Ви то МОРАТЕ знати. Тако исто вама треба да буде познато и да се по данашњем уставу не може протеривати. Шта радите ви кад то не знате?”" Или нешто касније: „ГАДНА СРЕДСТВА" Прочив наших другова у Параћину буржоазија преузима гадна средства, којима се она увек служи против наших организација и наших организатора. Једно од тих средстава је и ово. Да би се курталисала једног од паших агигатора друга Милана Величковића, типографа, буржоазија је прско једпог полицајца чинила покушај да ra послодавац отпусти, а да га потом полпција као скитницу протера. Износећи ово невољство, ми само указујемо прстом на та прогонства, која полиција врши над радницима КЛАСНОМ ИНТЕРЕСУ (подвучено у тсксту) буржоазије. Нротив тих гадних средстава пролетаријат ће се најбоље и најпуније борити, ако се што боље и што пуније буде организовао".*’ 4) Једна од метода у борби радника биле су смицалице и подметања различпте врсте. Тако су познатом радничком трибуну Драгољубу Стефановићу подметнули крађу, коју је наводно извршио у Крушевцу. Ускоро се доказало да је он био невин, али је ипак одседео неколико дана у затвору и 6i'o малтретиран.” Другом опет социјалнсти приписали су блуд па су га чак и саслушавали, али су „Радннчке новине” оштро одговорпле на ово подметан.е, откривајућп право стање ствари п методе општинске власти у Параћину у овом чланку: „ПАРАћИНСКА ВЛАСТ" Откако се у Параћину почео развијати наш покрет ћивте из Општине јако су се окомиле на раднике. Све оне који су учествовали на демонстрацији Првог маја упућује на кулук и на стражу они позивају поједине другове да им саопштавају да не смеју бити социјалисти нначе ће их протерати, и ако су то вредни и исправни људи који од своје зараде живе. Једнога друга позвала је општина да му нареди да не сме живети блудно са соојом газдарицо.м. Тај безобразлук ми ћемо знати упамтити. Међутим, та иста општина не види како и са ким живи и прота Живота, тај слуга господњег олтара. Његова милостива је католичке вере а тај се прота уби причајући радницима како не ваља ништа што је католичко па ни Први мај. Уосталом, рећи ће можда прота од сваког правила има изузетака.5' 5) Буржоазија није презала ни од физичких напада и сурових обрачуна са напредним радницима као што се види из овога примера: 61

ДИВЉАШТВО У ПАРАВИНУ На нашег друга Настаса Ракића насрнули су пијани пандур Анта Живановић и бојкотовани опанчарски послодавац Боривоје Кнеселац, и у заносу дивљег звера отпочели да га туку. А када су се тиме задољили, онда је онај Боривоје наредио пијаним пандурима да ra отерају у затвор. Они су га, разуме се, послушали јер их је он за то и напио. Y затвору су другу Настосу обвили око врата некн ланац. Да грозних дивљака!... Друг Настас је крив само зато што је штрајкаш из радионице овога Боре. Поднета је кривична тужба противу овога дивљака. Видећемо хоће ли полиција бити овога пута на своме месту”." 6) И најзад, врло чест метод борбе била је и економска принуда, одбијање кредита, захтев да се плати дуг, иако рок плаћања није доспео, у цил>у да се изнуди неки политички уступак као што се види из овога случаја: РАИДКАЛСКЕ ДУБАРАЦИЈЕ V ПАРАВИНУ Параћински радикали као да нису изостали иза свога Протића и Пауна. Поред многнх њихових безакоња и покора које причиљавају овдашњим радницима одвраћајући их од организације почели су зватп паше другове да им потпишу њихову кандидатску листу I. Они застрашују овдашње раднике који су дужни њиховој „Задрузи" да потпишу њихову листу, тражиће им се цела наплата меница. Но нека се они окану нас I. Дуоока провалија је измећу њих, експлоататора и нас експлоатисаних. Ми имамо своју Радничку социјал-демократску странку, и само ћемо се борити за њена начела и програм инфузионаши та гомила која се бори за власт могу своје теорије и програм причати само наивним, а нама као свесним, не! Што се тиче наплате меница и то нас не буни, нити нас је страх, јер само сумњива потраживања има право Завод да тражи сву наплату, а наши другови који уредно отплаћују својс дугове ни мало не плаше. Y исто време препоручујемо Миливоју Аанасковићу, кафанџији, да буде мало учтивији наспрам наших другова и Рад. новине које он назива мангупским, јер ће му радници натрљати нос”.’2 Бржем развитку радничког покрета у Параћину је допринела и груба експлоатација радника у свим већим предузећима. Гако је фабрикант Минх у Параћину чак и новац, који су сами радници уплаћивали у болесничку благајну, присвојио: „РАДНИЧКИ ФОНД Y ГАЗДИНОМ ЏЕПУ”. Параћин: Најбољи пример пљачке радника даје Минх који је овде имао ткачку фабрику у којој је радило 400 радника и радница које је он стално сваке недеље дерао наплаћујући им фонд. Летос је фабрика изгорела (јула 1904. примедба писца), радници су отпуштени а новац раднички, од њњховог фонда остао је у рукама Минхових. Минх се није сетио да новац врати радницима. Кад су му они тражили, он им је окренуо леђа и презриво их погледао. Тога ради они су држали збор и донели резолуцију да се од сопственика изгореле фабрике одузме сав новац који се налази као готовина у болесничком фонду поменуте фабрнке и да се на равне части подели радницима исте фабрике према годинама улагања. Газда Минх се 62

ни на ту резолуцију није освртао јер јаук радника који имају право на свој новац, али немају моћи да га ишчупају из капиталистичких канџи, не може коснути отупл>ено срце незајежљивог богаташа. Министарство народне привреде је увело у свој програм „помагање домаће индустрије” а то зиачи да капиталистима дозволи смотавати радничке новце из њихових фондова.” О тешком економском положају ткачких радника у овој фабрици писао је, између осталог, и орган СДС — Радничке новине: „У изгорелој Мпнховој фабрици у Параћину радило је око 400 радника. Један се део од њих разишао, други ради по ситним радионицама, а трећи без посла. И са тим бројем трсба рачунати јер је то уствари први модерни пролетаријат”.” Занимљива је анализа тз. „акордног” рада ткача. Наиме, да би радника стимулирали на већи напор и подизање продуктивности дате су биле одређене норме, радећи норму изнад радник је наводно, требало да добије посебне награде. Међутим, сам систем обрачунавања, норми биле су тако високе да радници нису могли да их испуне и поред залагања. Пре него што се да у рад, мерила се основа а затим се, приликом исплате основа одбијала. Али су сви одбици ишли на рачун радника. Тако је 100 метара основе могло да даје и до 2 кила отпадака, а та се дужина могла израдити за недељу дана. Пошто се основа одбијала, послодавац је подваљивао и радницима и потрошачима тим што је давао јаку и тешку основу, али танку и лаку пређу, те радник ништа не заради а потрошач је куповао конце у уверењу да има штоф. Сем тога, послодавац је плаћао раднику и по квалитету производа, али је он САМ одрећивао квалитет. Гако је радник увек био изигран, превареп, експлоатисан. По једној статистици (из 1905. године) радник који је радио у години 300 дана по 11 часова добио је укупно 500 динара зараде, док је Минх добио до 700.000 годишње. Сурову експлоатацију радника употпуњују и хигијенски услови у фабрикама и радионицама који су били врло лоши. То се види из овог дописа „Радничким новинама” из Параћина: „РАДИОНИЦА ГА УБИЛА Из Параћина нам јављају да је пре неки дан умро друг Благоје Михајловић, опанчарски радник. Он је био члан овдашњег пододбора. Пред своју смрт непрестано се жалио само на радионицу овдашње! мајстора Врањанца. Ова радионица, која је посве нездравија, незгодна, влажна, у којој леже камаре од ћубрета и у којој се усред дана морају да пале лампе сисала ми је снагу, слабила га све више. Жалимо се умрлим другом, његова смрт као и страдања многих других радника због рћавих радионица, још више мора да нагони радничке организације да неуморно раде на спасавању радничких живота од рћавих радионица.”” Развитак радничког покрета се одвијао и у оближњим рудницима, као и на већим радилиштима приликом граћења железничке пруге Параћин — Зајечар. Тако је у руднику Сисевац, који је био приватно власништво, владао закон силе и право јачега, што се види из овог дописа — протеста отпуштеног рудара: 63

„IUTA СЕ РАДИ НА РУДНИЦИМА Закупци мајдана Сисевца ( срез параћински), Марковић и Павловић, завели.су трук — систем на руднику, и, користећи се преимућствима тога снстема, они наплаћују хлеб од 0,40 пуиих 0,50, а паклић дуваиа од 0,20 наплаћују 0,30 динара. Y почетку овог месеца произвол>но и без учешћа радника у управи, основали братинску касу, за коју одбиваЈу раднпцима 5"/о од зараде. Шта ће с тим новцем бити ђаво ће му зиати... по рударском закону радници се не могу отпуштати на 15 дана. Међутим, отпуштања за време и без отказа. Ја и још један друг отпуштени смо тако 70 м. Због незаконског отпуста подиели смо тужбу општинском суду и платнли смо таксу 5,40 динара. Знате ли шта је општииски суд урадио’ Одбацио је тужбу с мотивацијом да не може судити, пошто у својој канпеларији нема рударског закона. Миливоје Милосављевић из Бошн>анал срез Параћиниски.” На овај апел, жалбу, уредништво „Радничких новина” му одговара да рударски радници треба да се организују и оснују свој пододбор и да тако органнзовани једино могу успешно да се боре протнв сваке експлоатације и у исто време препоручују и друговима из Параћина да се аигажују по питању организовања радиика у рудницима.’ Латентно жариште сукоба, штрајкова, па и читавих малих побуна радника било је радилиште на прузи (у изградњи) Параћин — Зајечар. Тнм пре што су извођачи радова — прнватни предузимачи у цнл>у обараља надница разаслали позиве радницима из свих крајева, па чак и Словеније, да дођу на рад, обећавајући им повољну зараду. То је била обмана. Међугим, и социјалисти нису седели скрштених руку: истакнути раднички трибун Бошко Стојановић, пекар из Куприје, одржао је збор у св. Петки и говорио о циљевима и потреби класне борбе. Исте године, јуна месеца 1907. у Извору јс одржан збор на коме је основан синдикат пружних радника. О овом збору „Радничке новине” су, поред осталог, писале: .. .Честобродица је проговорила црвеним, социјалистичким језиком. 24. јуна одржана је конференција и у Извору. Рудари, зидари, дрводељци и остали радници на започетом раду око грађења линије Д. Мутница — Зајечар сакупили су се и саветовали да оснују синдикате и организованом борбом осигуравају што краћи радни дан, већу надницу и боље услове рада.”5’ Велики број осиромашених сељака из села, Koj'a гравитирају не само Сисевцу већ Сењско — ресавском угљеном базену уопште (Буљане, Бошњане, Стубица, Забрега) такође је престављало значајну снагу у јачању радничког покрета у овом периоду. Социјалистичка организација, партија и синдикати са својим струковним савезима и пододборима у Параћину су се већ афирмисали као браниоци радничких права. О томе говори следеће поглавље. 64

ПРВИ ОБЛИЦИ РАДНИЧКОГ УДРУЖИВЛЊА Y ПАРАНИНУ У Параћину је 27. јула 1903. године био заказан збор у циљу оснивања Параћинског радиичког друштва. Тај збор, међутнм, одржан је гек недељу даиа касније, .3 августа. Њему је претходила жнва и свестрана активност као што се видн из низа чланака и прогласа. ,,НА ЗБОР Y ПАРЛНИН И СВЕСНИ ПАРАНИНСКИ РАДНИЦИ одржаће у педељу свој збор ради образовања свога друштва. Познавајући прилике у којнма живе свп параћпнскп раднпцп уопште, радници Минхове фабрике, посебно ми, поздрављамо покрет параћинских радника. Радницима пак Мипхове фабрике довикујемо: пе плашите се претњп ваших експлоататора који у организовању радпика гледа оружје помоћу којег he радници умањити његове приходе. Зато, другови, сви који осећате тежину положаја неизоставно дођите на збор. На збор ће доћи изасланик „Радничког савета из Београда који ће друговнма указати пут којн води политичком и економском ослобођењу радпика. На овом збору, у присуству прско 200 радника, основано је Параћинско радничко друштво, изабрана његова управа и једиогласно су усвојена Правила друштва, која, су значајна као први докуменат о организовању параћипских радпика и паводимо га у целостн: П А В И Л А ПАРАПИНСКОГ РАДНИЧКОГ ДРУШТВА Чл. 1. Радници из Параћина и околнне оснивају „параћинско радничко друштво”. Друшгву је седнште у Параћину а делокруг Параћин и околина. Чл. 2. Друштву је циљ, да ради на умном, моралном, политичком и материјалном' напретку и благостању својих чланова. Чл. 3. Ова свој циљ друштво ће постизавати: а) расправљањем појединих питања из радничког и уопште друштвеног живота, питања из свпју области знања, расправљањем питања из области радничке политике. б) оснивање читаонице и књижнице. в) Приређнвањем вечерњих и недељних курсева ради стручног обучавања својих чланова у њиховим занатима као: цртања, кројења, резања итд., затим давања радп општсг образовања својим члановима из читања, писања и рачунања, и из природних наука, економије, историје, трговачких наука, страних језика, певања и свега оног што ће радника умно унапредити а душевно облагодарити. 65

г) Приређивањем јавних предавања, забава и друштвеиих весеља. Једна од првих дужности Друштва биће буђења класинске свести код радника, и рад на удруживању радника у њихове организације — синдикате. Чл. 4. Да би Друштво боље вршило свој задатак, оно he, кад себи постави чврст темељ и кад буде у стању, а у споразуму са „радничким савезом” радити на уређењу питања о осигурању својих чланова од болести, смрти и несрећним случајевима. Чл. 5. Средства за постизање друштвених циљева ова су: а) Улозн чланова, и б) Приходи од забава и свечаности као и добровољни прилози и заветања, и остали приходи. Чл. 6. Чланови су: редовни, помажући, утемељачи, добротвори и почасни. Редован члан може бити сваки радник и радница који се обавеже на тачно испуњавање правила и решења скупштинских и који при упису положи 0,50 динара и сваког месеца по 0,50 динара. Помажући члан може бити сваки који Друштво може својим радом помоћи, помаже својим радом или са 1 динаром месечно. Утемељач је онај који положи 20 динара једном за свагда. Добротвор је онај који Друштву поклони најмање 50 динара одједном или у ратама и то у року од 5 месеци. Редовне, помажуће, утемељаче и добротворе, прима управни одбор. Почасне чланове бира друштвена скупштина између најзаслужнијих за напредак друштва. Чл. 7. Редовни чланови имају подједнака права да се користе свим оним што им Друштво пружа, а тако исто право да бирају и да буду изабрани. Сви остали чланови имају сва права редовних чланова сем права бирања. Чл. 8. Чланство престаје кад члан то сам изјави, или не уплати свој улог за 3 месеца без оправдања, Када не покорава се правилима и решењима скупштнне и кад ради на штету Друштва. Но искључени члан може се жалити првој идућој Скупштини и ако га она прими поново, враћају му се сва права. Искључени чланови при поновном упису сматрају се као нови. 66

Чл. 9. Управа може, ради покрића издатака око појединих курсева, од чланова који те курсеве посећују наплатити извесну таксу која не сме прећи недељно од 0,20 динара од једног предмета. Чл. 10. Управа може, ради покрића издатака око појединих курсева, од чланова који те курсевс посећују иаплатити извесну таксу која не сме прећи бира председника, потпредседника, благајника и секретара. Управа врши своју дужност бесплатно. Чл. 11. Сваке године иа главној Скупштини бира се нова управа и у њу мора ући најмање 1/3 старе управе. Чл. 12. Скупштина има: главннх, редовнихи ванредних. Главне се скупштине држе сваке године у јануару и на њима се бира нова управа, према извештају о стању Друштва и решавају сва остала питања која се друштва тичу. Редовно се скупштипе држе свака 3 месеца и на њима се врши попуњавање управе, подносе тромесечни извештаји и решава о осталим тачкама дневног реда. Ванредне скупштине држе се по потреби и решавају о питањима ради које су сазвате. Њнх може сазвати управа или једна половина редовних чланова. Чл. 13. Решења скупштинска важе се ако су донесена простом већином гласова, А скупштина може одржати ако буде присутна 1/2 и 1 више од целокупног броја чланова. Но ако првој скупштини не буде потребаи број чланова за рад скупштине, друга, идућа Окупштина одржаће се са онолико чланова колико буде дошло. Чл. 14. Члана управе који своје дужности не испуњава може управа опту жити првој идућој скупштини. У случају изјављенога неповерења мора дотични члан поднети оставку. Чл. 15. Од својих редовних чланова Друштво бира надзорни одбор од 4 члана који ће сав и о томе свакој редовној као и главној скупштини поднети 67

извештај и потребне предлоге. Ако би надзорни одбор прнметио какве иеправилпости у раду управе, илн благајника, он може сазвати и ваиредну скупштину на којој ће се говорити о стварн радн које је сазвата. Чл. 16. Благајник друштвени не смс код себе држати више новаца од 30 дпнара. Већа сума од ове предаће нскоме новчаном заводу на приплод. Књижица ће стајати код председника а новац кад затреба не може сс узети док не буду присутни предссдиик, односно потпредседник и благајник. Чл. 17. Друштво ће представљати председник у његовом одсуству потпредседпик. Само опа писмена имаће вредност која носе потппс председиика и секретара, а такоће и псчат друштвени. Чл. 18. Друштво може престати ако број редовпих чланова падне нспод 10. днште у Београду н у свему се покорана правнлима тога савеза. Чл. 19. За све установе овпм правилима предвпћене израдиће управни одбор нарочнте посебне правилпике. Чл. 20. V хитпим случајевима који не траже одлагање до сазивања ванредне или редовие скупштине Управа може учинити потребне мере које ће првој идућој редовној скупштинн на одобрење поднети. Чл. 21. Друштво може престатн ако бро ј редовних члаиова падие испод 10. или кад то скупштина реши. V овом случају иста скупштина решава о имовини, с тнм да се она има предати на чување „радничком савезу” до појаве нове организације. Ако се за 10 година после ликвидације не образује друштво са сличним циљем, имовина прелази у својину „радничког савеза”. На збору параћинских радника 3. августа 1903. године ова су правила једнодушно примљена. 3. августа 1903. године Параћин.”," Невероватно је како су ова правила у доба најранијег детињства радничког покрета у Србији могла тако прецизно и јасно, обухватно и суштински да захвате све проблеме, потребе и задатке радничке класе, да тачно предвиде облике и методе рада, да буду и нека врста акционог програма, чак и више, мали програм и статут Социјал-демократске странке, која ће се 68

формирати ускоро у Параћииу. Нарочито пада у очи разноврсиост и ширииа за.хтева, тежња ка олштем н политичко.м уздизању радпика као предуслов за „буђење класинске свести”, како се изричито наглашава у самим Правилима, Параћииско радничко друштво иије било дуга века. Оно је престало са радом послс седам месеци, тј. почетком 1904. године, да би опет иаставило гек 1906. годпнс. У његовом раду било је успона и падова, плима и осека, али то је и нормално за ондашње времс и условс. Темељи које је оно ударило образовању и уздизању радиика, богатство и разиоврсност форми, класни карактер покрета, били су толико чврсти и изражени, да ће већ у ово.м периоду, годииу — две каспије, израсти један снажан раднички покрет који ће дати своје обележје своме добу п своме граду Параћину, који је онда поседовао модерни пролетерпјат — као што је већ раније било истакиуто. То сс иарочито видело и по томе што је непосредно после оснивања Радннчког друштва у Параћину избио општи шграјк, у септембру 1903. године", који је окончан делимичиом победом радника. ПАРТНЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА И СИНДИКАТИ Прва оргапизација Српске социјал-демократске странке у Параћину основаиа је 23. апрнла (6 маја) 1906. године. Организација је тада бројала само 18 чланова. V управни одбор изабрани су и то: председник — Качамаковић Борће, обућарски радиик, секретар — Драгољуб Н. Степановић, терзијски радник, благајник — Душаи Јовановпћ, опапчарски радник и ревнзори — Љубомир Дпмитријевић, скопом. и Никола Милојевић, опанчарски радник. Занимљиво је да је оснивању партијске органнзације прет.ходило постојањс и деловање Пододбора обућарскпх радника, којн су давали 4 делсгага за скупштину у Београду, а 22. јануара 1906. године се конституисали у овом саставу: предссдник — Борће Качамаковић, благајник, Алекса Лукић, секретар, Мнлорад Пешић, надзорни одбор: Никола Рашковић и Димитрије Ставреновић.’1 Даљи развој покрета можс се пратити из ииза акција које је организовала партијска организација. из једне од њих долази.мо и до података о порасту броја чланова од 18 на 34 и то „НИСУ ГЛАСАЛИ”. „Покоравајућн се одлуци партијскс управе наши другови у Параћииу 34 на броју, уздржали су се од гласања пошто иаша листа иије истакнута.”" Сем тога, овде већ нмамо јаку и дисциплинноваиу партијску организацију чији чланови извршавају днрективе свога партијског руководства. У том периоду изборне конференције биле су честе јер се мењао састав радништва — због беспослнце многи добри социјалисти морали су да мењају место боравка и траи<е ново запослење. Тако је почетком 1907. г. извршен избор нове управе партијске организације коју су сачињавалм: председник — Љубомир Димитријевић, благајник Никола Стефановић, секретар Драгољуб Степановић, ревизори Борће Петковић и Борисав Лазић. И ова управа је после неколико месеци претрпела измене па је за секретара изабран Милош Пантић, а за благајника Алекса Лукић, обојица обућарски раднициЛ Садржај рада партијске организације била је квалитетна и разноврстан. Радило се на окупљању радника, на њиховом политичком и општем 69

образовању, брзо и оштро се реаговало на све важније политичке догађаје, приређиване су честе и успеле забаве, предавања, зборови, као што се внди из ових примера: „ПАРАНИНСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА, одржала је 24. септембра збор поводом расписа мпнистра унутрашњих дела против радничких синдиката и штрајкова. Реферпсао је друг Драгољуб Стефановић, показао радницима да овај најновији атак на радничку борбу није иишта друго до нзмећарство којс чпии влада за рачун капиталистичке класе и да у том измеђарству врши највећа безакоња. И зато што је и овај распис незаконит, радници треба тако да се попашају као и да не постоји, и да буду свесни свих ових намера власничкнх те својом организованом борбом да не дају маха и послодавцима и властима да пљачкају и експлоатишу раднике. Збор је донео ову резолуцију: 1. Параћински радници осуђују овај противуставни распис и као незаконит сматрају да он и не постоји. 2. Изјављују готовост да ће свим силама борити се против оних којп спремају нове окове. 3. Изјављују своју солидарност са свим друговима из целе Србије и стављају се на расположење својој Соцнјал-демократској странци Главном Радничком савезу и материјално и морално. 4. И на супрот овоме распису параћински радиици предузети ће најпотпунији рад на органпзовању радника синдикално и социјалистички. На збору су још говорили Љубомир Димитријевић, Никола Стефаноћив и Милан Пешић. ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА такоће је овде основана и снабдевена свим социјалистичким књигама на српском језику и осталим поучним књигама. ПРОЛЕТЕР уметничка социјалистичка група основана је такође и у управу су ушли другови: председник Милан Пешић, кројачки радник, секретар Љубомир Анђелковић, столарски радник, благајник Драгољуб Николић, обућарски радник а надзорни одбор Јован Бокнћ опанчарски радник и Светолик Саковнћ, обућарски радник.” Врло позитивну оцену рада партијске организације, дао је главни одбор у дужем натпису: „РАДНИЧКИ ПОКРЕТ Y ПАРАБИНУ. Социјалистичка организација у Параћину обновљена је пре два месеца. Али благодарећи живљем раду после обнављања раднички покрет у Параћину стоји врло добро. Параћински другови одржавају стално конференције и предавања. Из недеље у недељу они су одржали реферате о социјализму и буржоаским странкама, о погибији радника у Крагујевцу, о анексији Босне и Херцеговине, о узроцима радничких несрећа у фабрикама, о политичкој и економској борби радничке класе, о полицијским насиљима у Чачку. Кад се има на уму да су другови у Параћину остављени сами себи без и једног човека из школе, онда се о овом систематском раду може говорити са највећим задовољством. Другови у Параћину већ осећају плодове тога рада. То их креће још више напред. Са наше стране ми бисмо се радовали да њихов рад буде пример за углед другима местима, да се из њиховог рада поучимо колико 70

могу да учине људи који предаио, у слози и непрекидио раде на социјалистнчкој ствари.”“ А да је то било заиста тако, види се из њеиог изборног плаката, одиосно диевног реда изборне партијске конференције: МСЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКЕ СОЦИЈАЛ-ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Y ПАРАПИНУ држаће годишњу скупштину 1. јануара 1909. године у своме локалу Радничка касина 2 сата по подне.”1' Диевни ред: 1. извештај управе, друго, извештај благајне 3. извештај књижнице, 4. извештај о уметничкој групи „Пролетер”, 5. бирање управе, 6. извештај надзорног одбора и Питања и предлози. Позивају се члановн да измире своје улоге како би имали право учешћа на скупштини."” Посебие тачке дневног реда, посвећене раду књижнице и уметничке групе, сведочс не само о активности ових органа партије већ и о пажњи н брнзн која им јепосвећивана. Наравно, главно оружје СДС у политичкој борби били су политички зборови и конференције, првомајске прославе, а нарочито штрајкови. О томе касније. Међутим, све ове мере и основну линију партије организација у Параћину могла је успешно да спроводи захваљујући активности својих чланова, али и нсто тако захваљујући и веома снажном синдикалном покрету којп је обухватио скоро све раднике и био не само најјача полуга партије у њеној борбн него и неисцрпни резервоар из кога се и сама обнављала примајући у своје редове најбоље синдикалисте. СИНДИКАТИ Y ПАРАКИНУ Y годинама 1906, 1907. и 1908. синдикати у Параћину обухватили су гро радништва. НајбројниЈи био је пододбор кожараца, посебно опанчарских радника, а затнм обућарских. Постојали су и радили пододбори абаџија, кројача, бербера, дрводељаца. Избори у синдикатима су редовно одржавани. Садржина рада синдиката претежно се састојала у борби за економски положај радника, за краће радно време, за повећање надница, за бол>е услове рада уопште. Y овом трогодишњем периоду има доста података о активности синдиката и о саставу управа. Јула месеца у Параћину је обновљеп Полодбор Савеза опанчарских радника у овом саставу: председник — Никола Милојковић, благајник Душан Јовановић, секретар Милан Тошић, надзорни одбор — Божидар Бимбашић и Никола Аранћеловић. 7. септембра 1906. године основан је Пододбор абаџијских радника. Већ 19. новембра основано је у Параћину Снндикално веће у чију су управу изабрани: председник — Илић Милош, опанчарски радник, благајник— Алекса Лукић, обућарски радник, секретар Милан Л. Пешић, кројачки радник. За ревизора Главног радничког савеза за Параћин изабран је Драгољуб Степановић, терзијски радник. Из једног нзвештаја Главпог радничког савеза у Београду о предлозима за штајкачки фонд сазнајемо да је тада у Параћину било 186 (од чега 90 опанчарских) радника организованих у синдикат. Пододбор берберских радника у Параћину основан је фебруара 1907. године, али је радио само четири месеца. Фебруара 1907. г. изабрана је нова управа Пододбора Савеза кожарско-прерађивачких радника у Параћину у овом саставу: председник — Никола Рајковић, благајник — Милан Пан71

тић, секретар Милорад Пешић. Надзории одбор —■ Чедомир Младеиовић и Чедомир Гојковић. Јануара 1908. изабрана је нова управа Синдикалног већа, и то: председник Милош Илић, опанчарски радник, секретар Милаи Пешић, кројачки радник, благајник Јарослав Гавалијер. По једно.м извештају Савеза опапчарскик радника у Параћииу је радио време опанчарских радника било 13 сати а надница износи 1,20 (na јнижа у целој Србији). Сем тога, у 1908. години владала је и незапосленост што се види из овог огласа у „Радничким новинама” (број 55 од 8. маја); „Пододбор Савеза опанчарских радника у Параћину извештава Савез да је велика беспослица и да послодавци избацују раднике на улицу. С тога Савез опомиње све опанчарске раднике да у Параћин ие иду ради тражсња посла докле ова периодична беспослица влада”. И најзад, крајем 1908. године у Параћину је образован Пододбор Савеза дрводељских радника, у који су изабрани: председник — Стеван Милетић, секретар Коста Бокић, благајник Драгомир Спасић, а у надзорни одбор Милан Цветковић и Михајло Ивковић. ОБЛИЦИ БОРБЕ ПАРТИЈЕ И СИНДИКАТА V овом периоду главни облици борбе коју су водили партијска организација и синдикати били су следећи: 1) Зборови и конференције, првомајске прославе и сличне манифестације; 2) Штрајкови и бојкоти послодаваца н 3) Приредбе, забаве са предавањима и програмом који је имао васпитно — политички карактер. 1) Прославе Првог маја, зборови и конфереиције. Први мај је прослављен први пут у Параћину 1904. године, што се видииз извештаја Главног радничког савезау Београду („Радничке новине” бр. 33 од 25. IV. 1904.). Занимљиво је да је ова прослава, као и она следећа 1905. године, одржана и пре оснивања партијске организације Српске социјалдемократске странке у Параћину. Било је и појединачних поздрава и честитки као напр. ова „Конгресу желимо сваку срећу у раду. Живео празник рада! Живели социјалисти". („Ради. иовине” бр. 43 из 1906. год. Потписници Киковић и Соковић). Исто тако 1905. објављен је телеграм у коме се протествује против Закона о радњима: „Остављајући мрачне радњама својих експлоататора, кличемо: Доле закон о радњама! Живела слобода рада! Живела радничка солидариост! Живела социјална демократија! („Радничке новине” бр. 97 из 1905 год. Потписници „Параћински радници”). У метод политичке борбе спада и борба за опште право гласа. Тако •су параћински соцпјалисти упутили Главној партијској управи у Београду телеграм ове садржине: „ПАРАПИН. Параћински пролетеријат окупљен под црвепом заставом, демонстрирајући кличе заједно са својим београдским другсвима: Живело опште право гласа! („Радничке новине”, бр. 84 из 1906. године, потписао „За организацију и синдикат, Качамаковић”) У оквиру борбе за општс право гласа у Параћину је одржан велики збор априла .72

1906. годнпе, иа комс је би,\о 80 радиика. На збору је говорио позпати сОLtti јалиста М. Аранђеловић из Јагодпне. Збор је поздравио прву де.мопстрацију, за опште право гласа изведеиу у Београду. Занимљив је извештај са првомајске прославе 1906. године ие само због података о броју учесиика већ н свог тоиа и зрслости: „ПАРАНИН. И овде је иа дсмонстративан начин нзведена мајска прослава. Група од 75 другова са музнком прошла је кроз варош. Ми смо на све страие дочекиваHii грдњом и огорчењем буржоазије, када нас је изазивала и заблектавала, али ми смо као свесни радници умели чувати достојанство свога празY нзвештају са првоамјске прославе, идућс — 1907. годиие, чак се поред броја чланова — учесника у прославн, наводи и њихова партијска и синдикална припадиост, и то: 54 учесника било је 10 члаиова партије, 20 опанчарскпх радника, 5 кожарско-прерађивачкпх радника, 4 кројачка радника, 3 столарска радника, 1 келнер. 3 металца, па чак и 3 надничара. V току читаве 1907. године борба за опште право гласа заузимала је централио место у раду и партијске и синдикалних органнзацпја. Тако је 19. августа одржан велики збор, којн је бпо тако добро посећен да је локал бпо дупке пуи па је маса морала да стоји и на тротоару испред кафане. Говорно је Лзубомнр Димитрпјевић, који је истакао политичку и екоиомску потчињепост радника и потребу борбе за опште право гласа. Главни го ворипк бпо је кандидат за социјалистичког посланика Милаи Маринковић. Ои је нарочито оштро осудио предлог Закона о радњама. На избору је говорио и Драго.вуб Стевановић. После .збора дата је на потпис петиција за опште право гласа, којн је потписало 202 граћана Параћина, већином радника. И .сиидикат је са своје страие иајпуније учествовао у припремању првомајских прослава. Чак су одржавана предавања — конференције о зпачају и потреби учешћа у прослави Првог маја као што се впди из овог дописа из Параћииа: ИЗ ПАРАПИНА, јавља управа Пододбора опаичарских радппка да ће у недељу 30. априла одржатн општу конференцију свих радника, на којој ће се говорити о значају ПРОСЛАВЕ ПРВОГ МАЈА, у кафаии „Слога" у 6 ч. увече. Препоручујемо свим радницима из Параћина да ову копференцнју посете. На ову конференцију треба да дођу како оргаинзовани тако и неорганизовани радницп свих запимања где he се говорити не само о зиачају мајске демонстрацпје, иего и о иачпну извођења исте. Другови из Параћина, спремајте се за Први мај”.” Овакав начии припреме имао је позитивпо дејство те је иа прославу изашло 60 демоистраиата. На челу поворке иошена је црвена застава и певана је „Марсељеза”. О зпачају празника рада говорио је Д. Стевановић. Поред пнза других зборова и конфереиција нарочито треба истаћи два у 1968. години, на којима су говорили иајистакнутији лидери српске социјалдемократпјс тога доба. 0 томе нам убедљнво сведочи овај извештај из Параћина: „Наш покрет у Параћину почео је сталио корачати. Одржан је социјалистички збор 17. пр. мес., на коме је говорио друг Драгиша Лапчевић. Од тога даиа параћински радници пробуђени су из дубоког сна и за ово кратко време од месец дана имамо 4 пододбора: текстилних радника, опанчарскпх радника, месна група кројачких радника, кожарско-прерађи73

ћачких и поверепиштво дрвОдељаца, које ће кроз који дан постаги пододбор. 6. ов. мес. долазио је изасланик Главног радиичког савеза и Социјалдемократске странке и увече је одржана конференција. која је одлично посећена и на којој је друг Лука Павићевић говорио о дужностима члаиова према својим организацијама. Другог дана, тј. 7. октобра увече, одржап је велики социјалистички збор, који је био уистини величанствен, а за који Параћин не памти да је оволико учешће било ма у којој буржоаској партији. На томе збору је друг Павићевић тумачио социјалистички програм, врло често прекидан бурним- одобравањем и пљескањем.'' 2. Штрајкови и бојкоти Поред поменутог штрајка 1906. године у Параћпну је било једач мањи штрајк абаџијских радника почетком 1907. године. Но како се овај штрајк завршио после неколико дана и без неких виднијих резултата, свакако поучени искуством да су потребна и знатнија средства да бн се штрајк издржао, параћински радници дају две прнпредбе и сав приход, 54, 50 дин. стављају у резервни штрајкачки фонд. И заиста, већ маја месеца, приликом штрајка опанчарских радника у радионици Боре Кнеселца, радници су имали више успеха, јер су у штрајку издржали 18 дана. Исто тако са делимичним успехом завршен је и седмодневни штрајк столарскпх радника у Поповцу, који су радили на изградњи станова у насељу код фабрнке цемеита код приватиог послодавца Војислава Марјановића, пошто cv га натерали да им плаћа редовну надницу. Успешно су спровсдена и два бојкота. Бојкот је био једна врло ефикасна мера социјалиста и напредних радника н примењивао се на послодавце и све оне који су имали изразито непријатељско држање према радницима. Попекад и према штрајкбрехерима, као што је управо био случај код последњег штрајка опанчарских радника у радионицн Боре Кнеселца. Бојкот је и материјално погаћао бојкотоване и на тај начин не само имао васпитно дејство већ и уједињавао раднике у њиховој борби против класних непријатеља и отпадника радничке класе, тим пре што је јавно истицан и објављиван као на пример: „БОЈКОТ. Живојин Игњатовић, берберин у Параћину још из раније време назива наше другове раднике који припадају организацији, мангупима, па и поред тих његових ћифтинских излива на ов. раднике, он је цепао наше плакате, а којима смо сазивали збор за 8. јун, и којима смо позивали остале раднике да приступе opraнизацији. Овдашњи радници, од чијих грошева овај ћифта већином живи, бојкотују његову берберску радњу, с тим што- ни један свестан радник не треба да се бије и шиша код њега. А и поред тога да обавестите остале раднике да то исто не раде. Овај бојкот штампаги преко наших Радничких новина, и не скидати га дотле док овај ћифта не осети последице своје усијане главе.’1 Нека врста бојкота било је и иступање и писање социјалиста о иступима и злоделима појединих представника владајуће класе као што је то био случај у чланку „Калуђер џамбас", у коме је оштро нападнут калуђер Гвозден Глишић и Свете Петке што је преварио једног сељака за коња, или пак у чланку „Још један напад” у коме је жигосано грубијанство и дивљаш74

тво активног официра који није хтео да плати колару оправку својих кола, већ га је чак истукао када је овај тражио своју зараду ”, '* 3. Забаве, другарске вечери, приредбе и други културно-уметнички рад. Један од најуспешнијих облика деловања партијске организације на окупљању раднпка и на ширењу социјалистичких идеја, био је културноуметнички рад, забаве са одабраним програмима и предавањима и слично. Тако је још пре оснивања партијске организације, непосредно после оснивања раднпчког друштва у Параћину, друштво 6. јануара 1905. године приредило врло успелу забаву, од које је половина прихода била намењена „Радничким новинама”. Већ идуће, 1906. године, као организатор се појављује партијска организација што видимо из ове објаве: „ЗАБАВА Y ПАРАКИНУ, Месна организација Социјал Демокрагске Странке приређује у недељу 17. септембра у кафани „Слога" концерт са игранком у корист оснивања радничке читаопице и књижнице.’"’ 18. новембра исте године Социјал-демократска странка организовала је политичко предавање код „Слоге", које је било одлично посећено. На идућој забави, 18. јануара, 1907. године коју је организовала партјска органпзација у ксрист централног штраЈкачког одбора при Главном радничком савезу, наступило је и РАДНИЧКО ПОЗОРИШТЕ (подвукли аутори) „Пролетер” са одабраним програмом. 1907. године одржана је још једна забава 28. октобра, опет са одабраним програмом које је приредило друштво „Пролетер”, а чист приход такође је био намењен Главпом штрајкачком одбору. 1908. године одржане су 2 забаве од којих је нарочито посећена била она 8. новембра. Занимљив је програм забаве што се види из ове објаве: „ЗАБАВА V Рабаваукпо„.,дв ПАРАПИНУ, одржаће се 8. новембра 1908. године са овим програмом: I део: 1. Поздравна реч, Милан Пешпћ, кројач, радник, 2. Радничка химна, пева хор, 3. „Звижди ветре”, рецитација, Милош Пантић, обућарски радник, 4. „V штрајку”, Позоришни комад у једном чину од Драгана Степановића, тер радника. П део: Игранка. За време одмора шаљива пошта. Улазна цена: организовани 0,60 а у породици, о,40 од особе, неорганизовани 0,80 дин. у породици, 0,50 од особе. Другови радници, посетите вашу забаву”.” Поред квалитетног идејног програма (Химна, „Звижди ветре” од Абрашевпћа) царочито пада у очи и то да је позоришни комад са тематиком из живота и борбе радника написао њихов друг, радник из Параћина, Степановић. Посебно треба пстаћи присну мећусобну сарадњу социјалиста Параћина и Пуприје и размене предавача као и гостовање културноуметничких радничких група као што је било ово: „БУПРИЈСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА уз суделовање чланова радничке уметничке групе „Пролетер” из Параћина приређује вечеринку 30. новембра 1908. године у корист оснивања читаонице, у кафани код „Попадића” са овим програмом: 1. Радничка химна, пева квартет 2. женско питање и социјална демократија, Д. Степановић, 3. „Звижди ветре”, декламује друг М. Пантић, 4. 75

„Песма раду, пева квартет 6. „Свет је наша отацбина”, декламује М. Пантелић, 6. Наше дужности, говори друг .. 7. „О хлеба, хлеба, декламује друг М. Пантић. Улазиица 0,30. Почетак у 7,30 увече? ПАРАНИН V РАЗДОБЛЛ' ОД ОСНИВАЊА ФАБРИКЕ СТАКЛА ПА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Година 1908. је од посебног значаја за развој и историју раднпчког иокре та у Параћину. Те године, одн. 20. маја 1998. године, дошло је у Параћин око 70 стакларских радиика, претежно странаца, махом Немаца, Пољака, Чеха, Мађара и Словепаца. Додуше, још у току зидања фабрпкс стакла које је трајало скоро две пуие године, пзбијали су повремепи сукоби па чак и један мањи штрајк. Фабрика сгакла подигнута је на месту где се налазила раиије фабрика сукна Самуила Мипха. Њеио подпзање имало јс и своје економско оправдаље: Богатс резсрве сировина — кварцног песка, обиље угља н лрва у непосредној близини, и положај ка главној железничкој прузи Београд — Ниш. После пожара и пропасти фабрнке стакла у близипи Јагодпне, у опо време ово је сада била једина фабрика стакла у читавој Србији. Она је бпла приватно власништво. Још 1906. године београдски трговци Миливоје Поповић и Сава Савић купили су земљнште бпвше фабрике власника Мпнха, као и велпки комплекс у површиии од 15 хектара за 120.000 дии. V њену изградњу и опрему (топионица са 14 лоиаца на пиланама) уложено је пола милиоиа дипара. Beli у почетку фабрика стакла, поред споменутнх 70 страних радника — стручњака, запошљавала је још око 300 радннка. Посебно треба исгаћи п повластице које је влада Србије пружила у циљу подизања и јачања своје младе иидустрије у цнљу ослобаћања од екоиомске завпсности од ппостранства. Убрзо су, та позитнвна настојања изгубпла своју првобптиу сврху н постала оружје капиталиста за брзо и песметано богаћење уз пупу подршку корумпираних вишпх чиновника. Тако је ове, 1908. године, преломне године, привреда Параћииа почела да мен.а своју структуру. Искуство после Царииског рата са Аустроугарском и пропаст многих великих трговинско-извозничких кућа као и продирање страног крупног капитала, оди. капитала Београдске задруге, утнцали су да привреда Параћина почиње да добија претежно услужни карактер, ниче из нових имањих трговачких радњи и радионица, а трговци нпсу били упућени само на купце са села већ и па бројио радипштво фабрике стакла. Куповна моћ радника била је врло слаба, зараде мале, али је то ипак био чинилац са којим се морало рачуиати. Занимљиве су и демографске промеие у везп са пуштањем у рад фабрике стакла: сада у Параћииу има људи свих националности које су тада живеле на територији бив. Аустроугарске. Религнја такоће. Одиоси мећу њима били су добри, срдачни јер их је уједињавала класна свест и заједнички интереси у борби против експлоататора. Буржоазија је на речима прокламовала свој општејугословенски став и родољубље, као што је био случај са дочеком Нинковића и Будисављевића (бранилаца браћа Прибићевић и осталих оптужених у познатом загребачком „Велеиздајничком процесу" јуна 1909. године). „Када се ,је у Пуприји сазнадо за долазак Нинковића и Будисављевића 76

У Јагодину, дошао је овима позив да дођу у Куприју. А по доласку у Нуприју дошао је позив да дођу у Варварин и Параћии и још нека друга места. У Куприји, Варварину и Параћину дошло је до истпх манифестацпја какве су се одвијале у Јдгодпнн".’' Када је то требало и на делу доказати, опда је било сасвим другачије, што се види из овога дописа „Радничким новинама”: „ПАТРИОТИЗАМ БУРЖОАЗИЈЕ. Парађннска „трговачка омладипа" одредила је државне забаве у корист „Црвепог крста". Нико против тога ие би имао ништа да mtcv за њнх учшшли једну глупост и за нас једну корист. Ствар је у овоме: Трговачки омладипци или патриоти, како се они врло радо називају, — увек су показали своју шовинистичку мржњу спрам наших другова из стакларске фабрпке, у којој раде Немци, Мађари и Чеси називајући их најпогрдиијим имеппма: „Швабе ’, „Шокци”, „Аустријски агенти” итд. Сад кад треба да се згрну грошеви и ућелеппри мало пара, они су били љубазiiii тс су их по звалп ТЕ ИСТЕ ШВАБЕ, МАБАРЕ И ЧЕХЕ НА СРПСКУ ЗАБЛВУ. Да грозис пронпје и ципизма. Кад је у пптању да отму радницима грошсве, оде п патрпотизам и национализам, опда су и Немци и Мађари п Срби 6palia! Ето још један леп пример буржоаског патриотизма... Д. Д” (Драгол>уб Степановић, примедба аутора.’’ С друге стране, истииски питернационалнсти и другови страних раднпка бпли су парађински социјалисти и синднкалпсти који су их морално п матсрпјалпо помагали. Они су схватили од коликог lie зиачаја то бити за развптак радппчког покрета у Параћину. Радницп фабрике стакла, страни држављани и без грађанских права као и права гласа, а усто на раду од јутра до мрака, још нису били прпступилп покрету, мада је међу њима било доста оиих који су још раније, у местпма н фабрикама где су радили, били већ оргаиизовани у синднкате и Социјалистичку партију. И страни и домаћи раднини морали су најпре да раде најгрубље послове на изградњи фабрике и поред уговора које су имали са власницима о врстп послова и заради. Тако је надиица за дванаесточасовни рад на дап износила само 14,0 динара, а и на њу су ударани разпи памети и порсзи, те је она практично износнла око 1 динар. А за децу и мање. Y таквој бсзпзлазној ситуацији радници су морали да запошљавају своју малолетну децу како би сс некако прехранили и одржали голи живот. Експлоатација је била сурова, заштпте на раду иема а социјалног осигурања уопште није било. Дешавале су се и праве трагедије: једиом раднику, Ивану Худију, Чеху, за пола годипе погииуло је двоје деце на изградњи фабрике, најпре 19-годишњи Едвард, 26. јуна 1908. године, а 22. новембра исте године 12-годишња кћи Јозефина. Едварда су прегазила кола натоварена гвожђем а Јозефину је раскомадао каиш на машини. Несрећии отац био је принуђен да сејзадужи за сахрану своје деце те није могао да се врати у Чехословачку читаве две годиие све док није вратио дугове фабрици. Постојали су, додуше, међусобни уговори између послодаваца и радника, али се капиталисти нису уговора придржавали. Тим уговорима радницима је гарантоваиа плата и посебна награда по учинку, такозвани „акорд”, затим исплата сваког 5. у месецу, као и аконтација 15. у месецу, док је отказ могао да буде обостран, али само на три месеца. Међутим, ти уговори бпли су прилично шупљи и неодређени у погледу зараде у „акор77

ду”, те су рдници били изложени грубој експлоатацији, јер зарада је регулисана од једног шкока стакла али су шокови намерно повећани тако да је један шок стакла у овој фабрици гутао два пута више стакла него у страним фабрикама. Тнме је радницима, уствари, плаћена само половина израђене робе, па и то не увек тачно и навре.^. Управо у овој, 1908. roднни, радници нису добнли своје зараде пуна три месеца, тј. у октобру, новембру и децембру. Долазила је зима, а они су бнлп задужени до гуше у граду и изгубили су и оно мало кредита. Штрајк је био једини излаз изове ситуације. И он је избио у јануару 1909. године и трајао свега шест дана, алн је то ипак било довољно да натера власнике да радницима испллате њнхове зараде. Овај штрајк подржала је (и организованала) месна организација Српске социјалдемократске странке у Параћииу, а моралну подршку пружно му Главни раднички савез фабрпчких радника пз Бсограда. У борби протнв режима и бруталне експлоатације видпу улогу имала је тадашња напредна штампа, ондашњс „Радничке новине”, које су поводом овог штрајка и покушаја полиције да ra угуши, донеле овај чланак: „ПОЛИЦИЈСКИ ЗУЛУМ. Параћинска фабрика стакла постала је један казмат у коме робују, ни криви ни дужни преко 50 радника фобричких. Њхи је похапснла једна несавесна капиталистичка компанија а стражу чува још неславнија слушкиња њена — параћинска полиција. Што су ови људи лишени слободе и иатераии на гладовање? Јавиости је позиато већ са каквнм је бестидним преварама оперисапо када је фабрика поменула ове фабрнке у Србијн. Познато је и јавности и министру привреде и то да су фабриканти одрекли све пнсмене уговоре које је, у име фабрика закључио са радннцима њен директор. И на крају свих свињарија које су према радницима почињене, фабрика им по неколико месеци није исплаћивала зараду, иако је по уговорима обавезно да даје полумесечни форус. Штрајк је морао избити јер се на гладно не може радитп. Шта међутим полиција чини? Неки буздован, коме је пало једно парченце власти, кидисао је свим средствима да штрајк угуши. Један је радник, Јохан Штенц, сместа протеран, други је морао побећи да не би био протеран. Остали који имају на терету велику породицу, нс допушта да ради породица попесу свој сопствени кућни материјал. Полиција им је то забранила на миг фабриканата, јер ће се радници без кићних ствари лакше решити да за иавек беже из параћинске јазбине, а то фабриканти не би желели. Ако фабрикантов златни штапић командује свим радницима како хоће, има ли у овој земљи кога још што на тасу закона више тежи? Или је цела државна власт стала на гледиште: експлоатација је слободна, од ње буржоаско друштво живи, и у име ње могли су вршити највеће неправде и најгрубље незаконитости. Видећемо: .. „Радничке новине" и Главни раднички савез у Београду нису остали само на овоме: објављен је низ чланака о штрајку и безакоњу полиције, па чак и Социјалдемократска странка преко својих посланика уложила је у Скупштини протест код министра унутрашњих дела, наводећи конкретан пример шамарања и туче, а затим и протеривање фабричког радника Јохана Штанцла, коме није исплаћена његова зарада од 56 дина78

ра, што је за ово времс била повећа сума. Y интерпелацији се енергично захтевало смењивање начелника среза параћинског Л>. Вуловића, коме је ово нпје био први случај н који се и раније истицао бруталним прогонима п мучсњем радника. Треба парочпто истаћи да је организација Социјалдемократске странкс у Параћпиу стално била у току догаћаја и упорно се борила да заштити своје другове — раднике фабрике стакла, што се види из овог примера: преварени радпици почели су масовно напуштати фабрику и враhaui се у своју земљу. Кад више нису помагала обећања и претње, полиција сс на прпјаву фабричких власти, почела служити најпрљавијим средствима, подметањем. Тако су 5. марта 1909. године ухапсили Едварда Круштпша, његову жену и дену, под оптужбом да је пуцао иа директора п прпкривао експлозив у намери да дигне фабрику у ваздух. Управа партијске организације, на челу са својим председником Костом Петровићсм, одмах је отишла у среско начелство и оштро протестовала захтевајући да се именовани пусти. Том приликом жандарми су и физички насрпули на делегате н Косту Петровића. Ови су ипак сачувалн мир и успели да ослободе ухапшеног. Завршетак чланка поводом овог случаја говори о поносу класне свести п рсволуционарносги радника. Поред осталог каже се: ,,Алп ми сада да питамо министра полиције: како је полиција смела тај савет лишавати слободе? Како су полицијски органи смели изазивати, псовати и физички нападатн нашег друга Косту? хоће ли се онн зато повући на одговор, или ћемо се мотком бранити од бесних псина?" Y борби за права, за подпзање свести радника долазило је до оштрпх и честп.х сукоба, у којима су социјалисти били обесправљени, али нису одустајали од својих принципа. Тако су столарски послодавци из Параћина 30. августа 1910. год. претукли Чедомира Младеновића, обућарског радника, само зато што је овај успео да објасни обманутом раднику са ;стране да не треба да буде штрајкбрехер. Младеновић је једва остао жив и полицнја ништа није предузела против нападача. Исто тако ни Бора Кнеселац, опанчар и познати непријатељ социјалиста, није одговарао за тешке телесне повреде нанесене Светозару Величковићу и Богосаву Беочанину, и то без икаква разлога, — само зато што су ова двојица бнли истакнути социјалисти... Такви случајева је било миого и зато су услови рада и борбе били све тежи, па ипак то није одвратило социјалисте од њихове борбе; тим пре што се експлоатација повећавала, што је постојала све грубља и безобзириија, што се економски положај фабричких и занатских радника толико погоршао да је то био сада јачи узрок незадовољства и пораста социјалистичког и синдикалног покрета. Примери сурове експлоатације су небројани, али наведимо само ове иајдрастичније: Ynpaea фабрике стакла имала је свој интерни правилник, односно ценовник, за све врсте оштећења и казне изречене радницима. Наравно, без основа. Овај ценовник нико није одобрио, нити је био заснован на закону. Тако су једном раднику, Комши, наплатили 4 разбијена окна 16,80 дииара — дакле скоро полумесечна зарада, иако је једно окно коштало свега 0,80 пара. Другог радника, Бруна Нојмана, казнила је фабрика са 5 79

дннара зато што иије дошао на посао један дап, пако јс имао уредно одобрење од свога мајстора. Свакако најтежи облик експлоатаиије било је иеисплаћивање зараде радницима по 2 — 3 месеца. Тиме су радиици билп препуштепи па милост и гнемилост послодавцима јер су били прпиуђени да се задужују. Ови дугови су их везивали и они нису више билп слободни људи, нису могли да папусте фабрнку, иако су услови рада и живота постојали пеподиош biiBii. Трсба дал>е пагласпти да су то били махом страиии који сем својих руку ннсу имали нпчсг другог, ипкакве имовинс, пи позианпка пн рођака. ДоAvuie имали су подршку и моралну помоћ оргаппзацпје Соцпјалдемократске страике. алн то ннје могло увек да помогпс. Експлоатације нпсу биле поштеђени пи радницп других прсду.зећа. Тако су, напр. радници у кланицп (прпватпо власииштво) становалп па крову клаиичне зграде. Радни даи им је почињао у 4 час. пзјутра п трајао до дуго у ноћ. На пекпм пословпма су радили чак п деца од 10 до 12 годнна. Наднице су бпле врло писке. Све оно што клапица ннје могла ла прода, што јс било за бацање, продавала је својим раднпцима, алп ношто је то бнло на „вересију”, наплаћивала им је више од цене која је била у вароши. Дешавало се чак да се радннцима смањи падница а они ro сазнају приликом псплате. Експлоатацији су били изложени и земљорадпицн, они су своје пропзводе продавалн у бесцење а плаћали скупо робу и услуге. Нарочпто мпого сукоба било је око псплате шећерне репе. Наимс, већ 1911. годппе прорадила је Српско — чешка фабрика шећера у Пуприји и сељаци пз околнне и из Параћима, били су обмапутп прпмамљивим попудама п цеиама шећсрне репе. Y стварности је то пзгледало сасвпм другачпјс. Фабрика шећера пмала је лажне ваге па је земљорадницнма при мсрењу закидала и по неколнко стотина кнлограма. Сељаци су се бунилп, чак је одржано и неколнко зборова произвођача шећерне репе, али то је остало по старом. Довољно је навести само податак да је зсмљорадпик за пуна кола шећерне репе, добијао само килограм до килограм и по шећера.. . Па ипак, пајгрубља експлоатацпја и даље је вршепа пад индустријскнм радницима у фабрици стакла. О томе нма и сачувапих података:”... Y параћннској фабрици стакла, поред велнкпх врелих лонаца са усијаном стакленом масом, у страховитој топлоти од 45 степени, раде 11 часова дисвио 20 дечака и девојчица испод 12 годпна за дпевинцу од 65 пара. Мада ово страшно и крвничко кување ових јадиих малишана иде неминовној пропасти иаше нацнје, наша га патриотска влада одабрала, јер тако диктирају крвави иитереси акцнонара. Буржоазијо, то убнја физичкн, морално и иителектуално бедни подмладак своје отаџбине, бацаш га у понор страпите дегенарације, а затим, да би свој крвави смер сачували и оправдали отровни и разорљиви жпвот милитаризма, смело и безочно изнад свега издижеш идеале Великог Српства. Организујеш чнтаве колоне комита и пропагатора (у Параћину је тада било стациоиирана једна чета комита који су се читавог даиа излежавали а ноћу пијанчили и шенлучили и постали права иапаст за мирно грађанство — примедба писца) за ширење националне свести и троши на тај циљ грдне милионе маскира своју силну жеђ за крвавим и безграпичпим профитом, а узвикујеш невољо да немам буџета за 3 привредна инспектора који би мученичко кување на80

шег подмлатка спречили. Али, ми смо твој крвнички смер прозрели и издераћсмо срамну маску са твога целатског лица."“ Уз два одломка, један извештај о стању у фабрици стакла као и jeдан иекролог верно слика и тадашње стање: „Пишу нам из Параћина да су радници фабрике стакла осуВени на страшно и нечувеио гладовање. (Јво предузеће обуставило је своје радове и преко 150 радппка остављени су без хлеба. Шефови овога предузеВа упрегли се тешке надничарске послове квалнфиковане раднпке за награду од 2 динара дневно. Кад се томе дода да су жпвотне намирнице страховито поскупеле а вевина радника издржава своје породице, онда се тек може представити како ови јадници живе. Управа предузећа отпушта раднике без отказа, ненсплаћујући им чак ни оне бедне сумице које су они тешким напорима зарадили”, птд.” Пли овај допис — некролог: „Милош Савић, — радник у фабрици стакла у Параћииу умро је још прошлог месеца. За надницу од 2,50 динара радио је на промаји, због тога добио запаљење плућа и главом платио. Милош је био врло активан друг и иеуморан агитатор. Нека успомена на њега међу друговима пзазове дужност коју је он тако севесно вршио, дужност која се састоји покретањем и прибпрању пролетерских маса око заставе социјалне демократије I’”1 И најзад, на крају овог поглавља о материјалном положају радника и каппталистичкој експлоатацији у Параћину, треба још само споменути да се она рашнрила и у свим осталим областима, а нарочито на већим редовима као што је бпло грађење пруге Зајечар — Параћин. ПЛРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА И СИНДИКАТ V ПАРАПИНУ Y РАЗДОБЉУ ОД 1909 ДО 1914 ГОДИНЕ Као у ранијем пириоду, и сада су основане покретачке снаге читавог политичког живота и даље били партијска организација и синдикати. Партијска организација, а нарочито синдикати, развијали су су веома живу и свестрану активност што је као резултат било знатно повећање броја чланова. И не само то. Пратећи бројне конференције и скупштине запажамо да се често мењао и сам састав управе, а то је значило и стално освежавање партијске и синдикалних организација новим снагама. Већ 15. јануара 1909. године Месна организација Социјалдемократске странке у Параћину одржала је скупштина и изабрала своју управу: председник Коста Петровић, кројачки радник, секретар Милан Величковић, типограф, благаЈ‘ник Душан Јовановић, опанчарски радник. Чланови управе Љубомир ДИМИТРИЈЕВИН, економ Стојан Стевановић, кројачки радник. Надзорни орган: Милан Пешић, кројачки радник и Чедомир Младеновић, обућарски радник. Априла месеца 1909. године вршен је избор делегата за vn конгрес Српске социјал-демократске странке. Из Параћина за делегате су изабрани Коста Петровић и Милан Пешић. Број делегата зависио је од броја члаиова, тј. на сваких 50 чланова долазио је по један делегат. Чак ни већа места као Крушевац, Зајечар, Јагодина, нису имали више од једног делегата док је Параћин имао два, што говори о бројности и јачини партијске организаније. 81

Исте, године, 29. новембра, одржана је ванредна скупштина у друштвеним просторијама — „Радничка касина” — и изабрапа нова управа: Председник: Милан Пешић, кројачки радиик, секретар Василије Милосављевић, благајник Душан Милетић, столарски радиик. Члановн управе: Милорад Стојковић, опанчарски радник, и Милан Илић, опанчарски радник. Чланови контроле: Чедомир Младеновић, обућарски радник и Никола Стевановић, столар. 1910. године на наредном Конгресу делегат из Параћина био је Коста Петровић. 1911. године партијска организација у Параћину толико се развпла и омасовила да је за IX конгрес Српске социјал-демократске странке бирала чак 4 делегата, и то Недељка Дивца, суплеита, Милана Пешића, кројачког радника, Стевана Милетића, столарског радника и Чедомира Младеновића, обућарског радника. Занимљив податак је један поздравни телсграм из Параћина упућен Конгресу, у коме се први пут у покрету јавља и једна жена: „Пуна другарска солидарност са радом IX Конгреса. Социјалистички поздрав пролетерских представипцима. Надсжда Николић”. Делегати из Параћина нису бпли на Конгресу само обични посмаматрачи већ су активно учествовали у раду и били запажени својим дискусијама”: „Драган Степановић (Параћин). Уверен је да је партијска управа у многим питањима, нарочито у Закону о радњама, радила врло интезивно. Напомиње да Радничка комора треба да има своје окружие филијале. Комора је врло мало урадила за извоћење Закона о радњама. Да би се Закон могао лакше спровести, њему више треба писатн и обавештавати чланове. Парламентарну акцију нашег послаиика не можсмо осудити. Велн, Раднпчке новине добро пншу, али само високопарним стилом за пролетере. Напомиње да треба писати о стајаћој војсци и приватпој својини наш програм мора се проширити и синдикалном покрету обратити већа пажња, нарочито с тарифним стварима. „НЕДЕЉКО ДИВАЦ (Параћин) радује се што Главна партијска управа схватила иаш рад на селу озбиљно. Слажем се са рефератом и резолуцијом. Наглашава да се мора обизриво и правилно радити.”” Крајем ове, 1911. године, одржана је годишња скупштина и пзабрана нова управа партијске организације у новом саставу: председник Никола Стефановић, секретар Божа Јовановић, благајник Стеван Милетић. Чланови управе Љуба Димитријевић и Аца Радојевић. Финансијска контрола: Крста Николић и Бора Милетић. У Параћину је 18. новембра, на великом збору, говорио социјалистички лидер Димитрије Туцовић, који је у своме обимном и врло борбеном говору рекао, између осталог: „Време је тако да нам нису потребни дуги говори. Када маса наших другова лежи у апсама београдским, пожаревачким и другим, када су многи апсари тек изашли и када многе кости бриде од жандарских удараца, када влада и без дугих говора може знати расположење пролетеријата. Влада апси раднике зато што траже да се законом извршује, а свима нам поручује преко свога органа да ћемо зло проћи што реметимо законски поредак. Онај( међутим, који стоји данас на незаконитом земљишту, који гази и вређа законски поредак, то нисмо ми, то нису радници, то је она, влада. Но треба рећи: Чујеш, ако се једна владавина пот82

копава доношењем рђавих закона, сто пута јој прети већа опасност од гажења добрих закона. Силно незадовољство које испуњава данас народне масе створено је читавим низом неакционарних и пореских закона ове владавине. Тражењем и суспендовањем закона у коме има и доброг и влада изазива да се то незадовољство претвори у отворен сукоб. РАДНИЦИ CV НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ ДОБРО СВАКЕ ЗЕМЉЕ. С планом и по систему наше владе то треба да се не узима у заштиту. Само од 1. јула, па ло дапас. ми смо добили извештаје од маси нових жртава који су плод незаштићености и несигурности радника који је радио по 16 сати дневно. из пуприје су нас известили да се 5. јула са нове фабрике шећера скр.хао, расекао главу и поломио руке радник који је за надницу од 1,80 дипара радпо по 11 сати дневво. V овдашњој параћинској клаиици један радник је умро, други умире, трећи пао. Y селу Дрлупе једна девојчица, пспод 14 годипа, радећи па машини вешалици дан и иоћ без одмора, падне у зупце и изгуби ногу до колена. Колико би се још могло навести примера жртава рада који падају сваким даном и после 1 јула као и пре првог јула (датум ступања на снагу новог закона о радњама, — примедia аутора). Владајућа буржоазија доносећи прошле године закон о радњама, корачала је путем заштите радника, али се данас већ покајала. Као по заkohv атавизма њоме је овладао бес полицајаца, жандарма или патролција капнтала. Она воли више да зида болнице за богаље и нове апсане за преступнике, него да законом поправља судбину економских слабих. И када су се провоциране радничке масе почеле дизати за одбрану својих права „Самоуправа" указује прстом на „подбадаче”... Стара је мана свих власника да обично гледају на једно или друго око, никада на оба. Они виде понекад страшило револуције у обичним догађајима, а понекад више само „прсте подбадача" тамо где се диже, креће и скркуће зубима један читав проводирани радни народ. Taj' народ he бити немогуће умирити ако му се законска заштита не призна. Влада треба да зна: Да су данашње пролетерске генерације готове, ако буде потребно. знати да изумру као Израиљани у пустињи тражења спасења своме народу.”*5 Крајем ове године, 16 децембра 1911., изабрана је нова управа партијске организацпје у следећем саставу: Председник Милан Величковић, типограф, секретар Душан Џунић, обућарски радник, благајник Стеван Милетић, столарски радник. Чланови управе: Стојан Стефановић, кројачки радник, Јанаћко Настасијевић, обућарски радник и Станоје Станојевић, зидарски радник. За контролоре су изабрани Драгољуб Степановић, Борђе Петковић и Живојин Маринковић. Пада у очи да се приликом избора водило рачуна и о занимању кандидата, па су у управу ушли представници различитих струка. Већ 1912. године, при избору нове управе, јавља се нешто ново у организационо — политичком погледу, за разлику од ранијих скупштина, када се само бирала нова управа, сада је то повезано и са предавањем. Тако је 16. марта 1912. године Милутин Аранђеловић, истакнути социјалиПремда радници фабрике као страни држављани још нису чланови стички трибун из Јагодине, најпре одржао предавање о политичкој ситуСоцијалистичке странке, а са своје стране партијска организација је водила упорну и доследну борбу за права радника, за поштовање законских одредби, против експлоатације, што се види и из овог дописа из Параћина: 83

ацији и потреби да се радници организују у своју партију, а затим је изабрано ова управа: председник Милош Пантић, обућарски радиик, секретар Стеван Милетић, столарски радник, благајник Лазар Пешић, кројач, чланови управе: Чедомир Младеновић, Борђе Петковић и Јанко Настасијевић. На овој скупштини истакнут је и посланички кандидат на листи Српске социјалдемократске странке у Параћину за изборе од 1. априла, — То је био Милан Илић, браварски радник из Београда. Премда радници фабрике као страни држављани још ннсу имали право гласа, многи од њих већ су постали чланови Социјалистичке странке, а са своје стране партијска организација је водила упорну и доследпу борбу за права радника, за поштовање законских одредби, против експлоатације, што се види и из овог дописа из Параћина: „ПОЛОЖАЈ СТАКЛАРСКИХ РАДНИКА V ПАРАНИНУ” Параћин, 16. V. 1912. По члану 58 Закона о радњама, радници су слободни да други дап Духова. Поред тако изричне законске одредбе, управа фабрике иарсдпла је радницима да тога дана имају да раде, и то само зато што ће господнн министар Капетановић прегледати рад у фабрици стакла и ново постројење електричне инсталације. И, заиста, дође Капетановић и сва остала господа радници су морали радити и пред очима господина министра гази се безочно једна по једна законска одредба, и то само да би се поједини гурмански апетити задовољили. Као год што правда везаних очију гледа како се правичност гази, тако исто и господин министар везаних очију гледа тога дана како се закон гази чији извршилац и заштитник он треба да је. Није довољно речено што се само чл. 58. погазио, но ми идемо и дал>е. Око пећи, а за преношење стакла у фуруне за каљење, раде деца од 8—12 година, деца која треба школу да посете, деца која данас сутра треба да постане или браник отаџбине или мајке и васпитачице свога подмлатка. „Лепо је гледати рад тих малишана”, извинуо је један члан комисије када су у директоровој згради засели за богату трпезу и у славу тог капитала пржене пилиће и печено прасе заливали старим семдеревским вином. Радници су изложени једној свирепој експлоатацији, њихова деца предата на милост и немилост крвожедним капиталистима и српској бирократији, а то је слика icojy ми данас у Параћину видимо. Није то само у Параћину, додао би многи од нас већ је то широм целе земл>е. Па кад ми сви о томе знамо, онда можемо ли бити равнодушни, смемо ли бити равнодушни, смемо ли допустити да се на очиглед једног човека, који законе земаљске треба да поштује и доји треба да да гаранције за њихову примену, најбитније одредбе под ноге бацају? Ми смо дужни да у интересу нашег подмлатка подигнемо овај глас и да тражимо заштиту, па ма то било и по цену својих живота. Још једна ствар на коју се морамо вратитиг и која се тиче стакларских радника у Параћину, а то је: да по специјалним уговорима које радници са фабричком управом имају, онај који три године пробави у предезећу добије накнаду путних трошкова за долазак у Параћин. Фабричка управа, да би Taj’ део уговора изиграла, тражи од сваког радника да 84

покаже „писмен пријем на рад”, па тек онда исплаћује накнаду путних трошкова. Ако који од радника то парче хартије не може да покаже, он је тада у штети, јер му се на циничан начин одбија свако право које му је уговором загарантовано. Таквих се случајева јавља годишње и по неколико пута и фабричка управа и на тај начин наплаћује радницима крвну порезу, стварајући веће дивиденде купонским шнајдерима српске бирократије. На гозби која је била приређена од стране фабричке управе 14. маја, славопојске су певане српском капиталу, до небеса су издигнуте високе заслуге господе акционара за поднзање једне индустријске гране, па када је пир бездушника био завршен, онда је сутрадан радницима отказан посао, и то само што по мишљењу једнога од чланова фабричке управе, нису израдили ни други дан Духова довољну количину стакла, да би рачун гозбе могли надокнадити. По закону о радњама (чл. 18) радници се не смеју задржавати на раду нити у фабричким нити у занатским предузећима, а још мање се смеју употребљавати деца од 8—12 година, и то женска не само другог дана Духова, већ никако. Па онда по којем то правилу може и сме један члан фабричке управе да овако поступа са радницима? — Да лп је господин министар нем и он треба да зна: „КРВ РАДНИЧКА RE ПАСТИ НА ТЕБЕ И ДЕЦУ ТВОЈУ" Ф. К."“ На овај допис уследила је исправка управе Српске фабрике стакла А. Д., неаргументована и неубедљива. Даљи развој покрета био припремно успорен избијањем Балканских ратова 1912.—1913. године. У овим ратовима учествовао је велики број социјалиста из Параћина. С јесени 1913. године, по завршетку ратова, „Радничке новине,, објавиле су чланак под насловом: „ПОКРЕТ V ПАРАЂИНУ" После ових ратних тегоба и недаћа, после толико силних i:. срећа — параћинско радништво је почело поново да прибира и прикул а у своје организације. Дрводељски радници имају пододбор са добрим бројем чланова. Обућарски радници имају солидан број. Стакларци као стари борци почели су рад у фабрици, а истовремено и у пододбору. Опанчарски радници, махом странци, којих овде има приличан број због рада на државним лиферанцијама, такође су се решили на оснивање пододбора, којима ће свакако прићи и овдашњи домороци. Радничке новине” су, благодарећи вредном Ajfyry Милутину Николићу, столарском раднику, достигле највећи број што је икада Параћин трошио. 150 БРОЈЕВА, А РАДНИК 40 БРОЈЕВА. Познавајући севесност друга Николића, „Радничким новинама" је осигурано плаћање. Партиска организација је такође отпочела интезиван рад. Одржала је скуптшину и донела врло корисна решења. Од сада ће увек недељом бити чланска коференција са предавањем. Тако ће радничка класа, организована, бити у могућности да што више класно просвети и спреми 85

раднИке за све борбе које наступају а за које треба нарочито у овим данима кризе и безпослице велик.ога разумевања и такта. Оваквим системским радом и параћински покрет ће стати међу прва места, као што је то и раније био".“ Нарочито ова последња реченица, тј. оцена покрета у Параћину, веома је значајан, јер пружа веродостоЈан приказ периода у развоју покрета у Параћину уопште. Као што је у горњем чланку споменуто, изабрана је и нова управа партијске организације. Занимљиво је да су први пут у управу изабранн п стакларски радници. Управа је овако изгледала: председник Драгољуб Степановић, секретар Јован Бокић, благајник Милош Пантић, чланови управе Карл Војт и Венцил Доконал. Контролори: Коста Борђевић и Чедо.мир Младеновић. Октобра 1913. године Параћин је обишао делегат управе Главног радничког савеза, Благоје Брачинац, који је, поред збора и говора на њему провео неколико дана помажући у организационом учвршћивању партијске и синдикалне организације. Резултат тог његовог боравка и ангажовања био је је и ванредно успео и свестан приказ радничког покрета и прилика у Параћину уопште: „РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У ПАРАВИНУ" Покрет у Параћину почео је нагло да се подпже из ратног мртвила. У oboj' околини у пројекту су да се отворе неколико индустријских предузећа те ће услови за будућност нашег покрета бити повољнији. Чланови партиј‘е „Радничке новине" „Борба” пре рата 113 70 сада 78 160 17 Партија нагло ради на распостирању неше штампе и ту је прилично успела. Затим настојава код радника да постану члаиови партије, што најбоље говори садашњи број партијских чланова. Синдикалне организације пре рата сада Фабрички 32 60 дрводељци 24 22 обућари 19 29 кројачи 9 3 опанчари — 17 металци — 8 грађевинари — 3 келнери — 3 Као и свуда тако и у овоме месту рат је утицао на радно време, које у свим професијама ни пре рата није било уведено као што Закон о радњама наређује. После рата (Балкански ратови, примедба аутора) оно је још продужено. Власти се ни најмање не старају да се Закон о радњама проводи, а послодавци то врло успешно искоришћавају. И данас у 86

појединим професијама важи правило: да се рад остави тек онда пошто се послодавац наврати дубоко у ноћ из кафане и саоптши: „Доста”Џ. Тада радници остављају посао, пре не. РАДНО ВРЕМЕ пре рата сада код фабричких 10 10 „ опанчара 12 14 „ дрводељаца 10 10 „ металаца 12 14 „ обућара 10 10 „ кројача 12 16 „ лекара неограничено „ келнера „ Напоредо са продужавањем радног времена ради се на обарању надница што је такође последица кризе која је створена ратом. Положај је радпички погоршан још и тиме што су животне намирнице после рата баснословно поскупеле. Цене животних налшрница пре рата сада хлеб по килограму 0,25 0,30 месо говеђе по килограму 1, 1,20 месо свињско по килограму 0,90 1,— месо овче по килограму 0,60 0,80 пасуљ по килограму 0,15 0,25 кромпир по килограму 0,10 0,20 лук по килограму 0,5 0,25 купус по килограму 0,15 0,15 маст по килограму 1,40 1,60 дрва метар 7,— 10, Комисија за преглед животних намирница не постоји. Општинска управа стара се како ће што више да испумпа граћанство у виду акциса, аренде и разних такса али се не стара да уведе редовну санитарну контролу над животним намирницама. Општинска управа у рукада је либерала који овом целокупном мудралуку иду на руку и тиме се одржавају на власти. Наша партија успешно ради на обавештењу грађанства о хрђавом раду општинске управе. V петак увече 6. децембра, партиска организација и синдикално веће сазвали су збор на коме је говорено о политичкој ситуацији после рата и задатку Социјал демократије. Збор је био одлично посећен и са бурним одобравањем прихватио реферат нашег изасланика из Београда друга Благоја Брачинца. Наш покрет у овоме месту има своју лепу будућност. Заузимањем другова ускоро ће партиска организација у броју чланова би87

ти повећана тако исто и синдикалне организације које не постоје биће обновљење. Тиме ће покрет бити јачи него ли што је био пре рата.”1' И најзад, последња управа партнјске организације, пред избијаље првог светског рата, имала је овај састав: председник Милорад С. Милутиновић, секретар Цветко А. Јелић, члан Гвоздеи Радосављевић. Синдикални покрст и синдикалне организације у Параћину у овоме раздобљу имале су брз развитак и били су масовна база партије и моћаи ослонац у борби за права радиика и спровођење свога партпјског програма. Скоро није било ни једне гране. или заната, да није имао свој пододбор или бар повереништво. Постајало је и синдикално веће које је руководило радом синдиката и обједињавало сву активност на својој територији. Нарочито је успешно деловао у органнзовању штрајкова и бојкотовање штрајкбрехера. Наравно, рад појединих синдикалних пододбора није бпо на подједнакој висини, зависило је у првом реду од самог чланства и степена њихове уздигнутости, као и од низа других објективних чинилаца, било је у томе раду успеха, али и пораза, успона и падова. Међутим, синдпкат је извршио у Параћину своју мисију: организовао је раднике, уверио у неопходност заједничке борбе и приближио их (или увео) у партију. Ево и неких конкретних података о раду сидникалних пододбора: Пододбор Савеза дрводељских радника у Параћину успешно је спровео штрајк код послодавца Војислава Марјановића у Поповцу и закључио тарифу која је имала ове главне одредбе: 1. радно време смаљено је на 10 часова, 2. наднице за просте раднике 2, а стручне 4 динара, 3. довођеље радника да се врши само преко синдиката, 4. да се сви који се затекпу као „штрајколомци” отпусте, 5. исплата зараде се врши сваке суботе у готову новцу, 6. Првог маја, по новом календару, обуставља се рад, 7. настала спорове између послодавца и радника расправљаће синдикат, пододбор, 8. отказ се врши при исплати и завршетка радова у Поповцу. Овај колективни уговор за пододбор је потписао Милан Цветковић, истакнути раднички борац (и сада жив, примедба аутора). Пододбор Савеза дрводељскх радника у Параћину одржао је јануара 1909. године скупштину и изабрао нову управу: председник Милан Цветковић, секретар Коста Бокић, благајник Стеван Милетић, чланови управе Милан Борђевић и Михајло Ивковић. Исте године основан је и Пододбор металских радника у Параћину. 22. априла 1909. године одржана је заједничка седница Синдикалног и партијског већа у Параћину са овим дневним редом: 1. Прослава Првог маја, 2. Помоћ штрајку стакларских радника у Параћину. На годишњој скупштини јуна месеца 1909. године у управу Пододбора кројачких радннка у Параћину изабрани су: председник Милан Пешић, секретар Чедомир Михајловић, благајник Стојан Стефановић, контрола Михаило Симић и Борђе Петковић. Овај Пододбор успешно је спровео и бојкот кројача — послодавца Илије Митровића због лошег поступања са радницима. Синдикално веће са своје стране водило је уредно евиденцију и слало извештаје о стању организације: 88

„СТЛЊЕ У ПАРАПИНУ Синдикално веће нас извештава да тамо има организованих радника: Опанчарских 23 стакларских 54 дрводељских 15 металских 9 кројачких 7 обућарских 1 Свега 99 За овако мали број организованих радника, узрок је последица која траје од анексије, и која he још за дуже време показивати своје резултате. углавном, ии један члан није отпао од организације. Синдикално веће ће и поред тешкоћа развити живу агитацију за организовање, како би ускоро достигли број који he више задовољавати. Сви пододбори одржавају редовно седнице и конференције. Листови који се растурају: Радничке новине 40 Солидарите 15 Гласобрајтрцајтунг 15 Жап 10 Наднице се креће нзмеђу 0,80 и 4 динара. Животне намирнице нису у цени ништа изостале иза београдских цена, а неке и надмашују.’’" Јула 1910. годнне Пододбор Савеза дрводељских радника у Параћину изабрао је нову управу: председник Душан Димитријевић, секретар. Милан Рнстић, благајник Милош Милетић, надзорни одбор Душан Томић и Душан Демић. И Савез кројачких радника основао је 1. августа Пододбор, уместо дотадашњег повереништва, и у управу су ушли: председник Стојан Стефановић, секретар Живојин Бедић, благајник Борђе Петковић, контрола — Глигорије Тичић и Драгољуб Спасић. Октобра месеца 1910. године синдикално веће у Параћину изабрало је ову управу: председник Милан Стефановић, секретар Живојин Белић, благајник Стеван Милетић, контролори Душан Јовановић и Тодор Стојиљковић. Пододбор Савеза абаџијских радника основан је у Параћину тек јануара 1911. године. Управу су чинили: председник Драгољуб Мирковић, секретар Аранђел Николић, благајник Милорад Митић, чланови управе Живојин Минић и Милош Минић, а надзорни одбор Драгутин Николић и Милан Митић. Занимљив је и став овог пододбора према листу „Комуна”, коме је упућен допис следеће садржине: 89

„УРЕДНИШТВУ КОМУНЕ" Јављамо вам да нам не шаљете гласило ваше анархосиндикалпсгнчке фразеологије пошто вам нисмо ни тражили нити he.\io вам платити ту пачавру, јер ми имамо наше „Радничке новине” које нам утиру пут да до свога идеала дођемо. Дакле са агентнма пролетерских противнпка нећемо да имамо никакве мешавине — ПОДОДБОР АБАЏИЈСКИХ РАДНИКА. Почетком 1911. године у Параћину је формиран и пододбор Савеза терзнјско-јорганџијских и памуклијскнх радника, а нешто каспнје и кожарско-прерађивачких радника. Кожарци су избрали ову управу: председник Стојче Митић, секретар Аврам Пешић, благајник Коста Лукић, надзорни одбор — Таса Дивљаковић, Никола Борђевић и Мнлутин Јовановић. Пододбор је тада имао 15 организованих чланови. Марта 1911. године изабрана је нова управа Сипдикалног већа у Параћину и у њој је већ било радника фабрике стакла: председник Маркс Кохутек секретар Милисав Радојковић, благајнпк Милорад Мнтпћ, чланови управе Драгољуб Степановић, Борђе Петковић, Павле Милојевпћ и Милорад Пешић, а коитролори Љуба Поповић, Андрија Борташ, Франц Могач. Понеки неуспео штрајк, бојкот или сличпо, доводили су до оснивања синдикалнпх пододбора, као што је, на пример, био случај са опанчарским радницима. Зато је и орган странке, „Радчичке новине”, бно принуђен да интервенише и позива раднике да се поново окупе, да не клону духом, већ да наставе борбу: „Док су опанчарски радници били чврсто организовани, они су наднице повећали за 30 и 40’/« — а сад стоје са мањом надницом а са већим радним временом од читава два сата него раније док су били организовани. Док су опанчарски радници били чврсто организовани, они су једном и картел послодавца орушили. Данас су разједпњени само услед тога што су у једној борби прошлог лета — која је била неумесна — организације и грешке исправе спремајући се за нове борбе, они су клонули и због тога стоје данас тако разбуцани, што је мајсторима добро дошло. Него оставите се ви, другови опанчари, дремежа па стресите са себе немарност и сви сложно у организацију! Y борбу другови, опанчари!”” Маја исте године у Параћину је обновљен рад Пододбора грађевинских радника и изабрана ова управа: председник Велизар Миловановић, секретар Исидор Радовановић, благајник М. Станојевић, контрола — Милан Сентић и Здравко Денчић. Крајем 1911. године пзабрана је нова управа Сиидикалног већа у Параћину, и то: председник — Драгољуб Степановић, памуклијски радник, секретар — Живојин Блеић, кројачки радник, благајник — Стеван Милетић( столарски радник. Y то време Синдикално веће и партијска организација имали су своје просторије, у њима и читаоницу која је била отворена сваког дана од 6 до 9 увече, а недељом преко целог дана. Као и обично, и крајем ове 1911. године. Синдикално веће у Параћину, дало је детаљан преглед свога рада, неку врсту извештаја. Он гласи: 90

® ОРГАНИЗАЦИЈА 1. Под. фаб. радника 49 2. нод. крој. „ 8 3. под. дрвод. „ 6 4. под. кожар. „ 8 5. под. грађ. „ 10 6. под. терзија „ 3 7. под. металца , 2 8. под. опанч. „ 3 СВЕГА: 89 НАПОМЕНА: Фабрички радници читају 20 бројева листа „Гласарбајтер и 20 Солидарите, који стоје на линији социјалистичке борбе. Синдикално веће основало је у последње време Пододбор грађевинара и обиовило повереништво обућара, пружило је, по Закону о радњама, заштите у шест случајева: 4 случаја отпуста због отказа и у 2 случаја неисплаћеие зараде, руководило је бојкотом кројачке радње Боке Јовановиha, који је успешно завршен, и развијало агитацију. Синдикално веће се жали да је сав посао спао на 2—3 друга, који су и иначе најтеже оптерећени оскудицом материјалних средстава за жпвот. С тога је безусловно потребно да се за рад у покрету ангажују и други другови, да се развије иницијатива свих пролетера. Покрет у Параћину је ушао у фазу кад га са огорченом мржњом гони цела буржоазија, чак кафеџије не примају наше организације у стан. Зато је баш потребно да ови другови уложе што више труда да се покрет развије. А он је сад недовољно развијен: у Параћину може под нашом заставом бити 500 члаиова, међутим сад их има свега 89. Y Параћину се могу „Радничке новане” растурати најмање 200 примерака, сада оне тамо врло траљаво стоје. У Параћину би се и у околини могла растурати литература у вело великој количини, међутим, она је тамо сада скоро непозната.” Почетком 1912. године нарочито је био активан Пододбор Савеза текстилних и осталих фабричких радника, који је у Параћнну обухватио преко 50 радника. Изабрана је и нова управа, претежно од стакларских радника: председник Тодор Розин, потпредседник Венцел Доконал, секретар Хенрик Вернер, заменик секретара Андра Војтеж, благајник Аитоније Војдл, подблагајник Карло Вејдл, контрола — Фрања Влаха, Фрања Флушчи и Фрања Бешорна. Делегати за земаљску скупштину били су Хенрих Вернер и Фрања Вушчић. Краће време у Параћину је постојао и Клуб керамичких радника. али због недостатка послова и овај клуб је престао са радом. 91

Септембра 1912. године изабрана је нова управа Пододбора Савеза кожарско-прерађивачких радника: председник Никола Рајковић, секретар Петар Тасић, благајник Коста Лукић, Надзорни одбор — Јанко Анастасијеви и Милош Пантић. Балкански ратови привремено су успорили развитак и рад синдикалних организацпја. 1913. године било је знатно мање активности. Октобра месеца обновио је рад Пододбор кожарско-прерађивачких радника и изабрао нову управу: председипк Никола Рајковић, секретар Илија Стојковић, благајник Сретен Јовановић; надзорни одбор Душап Вељковић н Драгутни Терзић. И Пододбор дрводељаца ускоро је обновио рад и изабрао ову управу: председик Милутин Вељковић, секретар Драгутин Ристић, благајник Душан Пешић, надзорни одбор Драгољуб Павловић и Стсвап Милетић. Њима се убрзо придружио и Пододбор опаичарских радиика са овом управом: председник — Алекса Илић, секретар Јован Бокић, благајник Душан Николић, надзорни одбор: Божин Михајловић и Милорад Кундаковић. Крајем ове године основано је и Повереииштво клинарско-пекарских радника, а повереник је био Милутин Вељковић. И најзад, краје.м 1913. године обновљен је рад и Синдикалиог већа у Параћииу и изабрана нова управа у овом саставу: председник Јован Бокић, опанч. радник, сскретар Милутин Вељковић, столарски радник, благајник Пепп Блази, стаклорезачки радник. Надзорни одбор: Чедомир Младеновић, обућарски радник, Никола Никола Рајковић, обућарски радник и Франц Ваник, стакларскирадник. 1914. године, и у предвечерје првог светског рата, снндикати у Параћину су и даље били активни. Забележен је пораст броја чланова спнидката, а од пододбора су се нарочито истицали кожарци и фабрпчки радници. Тако су кожарско-прераћивачки радници изабрали нову управу: председник Милорад Јовановић, секретар Вељко Гајић, благајник, Илија Стојковић, надзорни одбор Божидар Стојковић и Драги Терзић. Пододбор Савеза фабричких радника такође је изабрао нову управу, у коју су претежно ушли стакларски радници, председник Франц Хофман, потпредседник Стефан Кодашин, благајник Франц Ванек, подблагајник Андреја Холцер, секретар Јохан Иминер, подсекретар Антон Могач, чланови управе Штроколо Нош; Голуб Јохан, Јохан Рихлер, а контрола Карло Вајтех, Радосав Матић, Франц Могач и Емил Пихлер. И дрводељци су изабралн нову управу: председник Радомнр Урошевић, секретар Драгутин Милојевић, благајник Коста Бокић, а чланови надзорног одбора Никола Стефановић и Драгољуб Ристић. Као и раннје, у периоду до 1908. године, партијска организација и синдикати изражавили су своју активност и остваривали свој програм на разне начине, од којих су свакако најефикаснији били зборови, митннзи, демонстрације (углавном по питању неиспуњавања обавеза по Закону о радњама), првомајске прославе, забаве и културно уметнички рад. Свакако, најоштрији облик те борбе били су штрајкови, од којих су неки трајали и месецима. ЗБОРОВИ, МИТИНЗИ, ДЕМОНСТРАЦИЈЕ, ПРВОМАЈСКЕ ПРОСЛАВЕ Првомајска прослава у Параћину 1909. године, била је врло успешна а пре прославе добијено је 100 бројева „Мајског списа”, а у извештају 92

о прослави, „или демонстрацији” како су је онда назвали, каже се, између осталог: „ПАРАБИН, Мајска демонстрација изведена је уз најпуније учешће радиика у овом месту. Пре поласка одржан је у стану организације збор, на коме је говорено о значају Првог маја. После тога прошло се демонстратпвно кроз варош у поље. V демонстрацији узео учешће 271 друг. Тамо одржаи збор на коме је говорено о буџету а остатак времена про ведеи је у другарском весељу'”' Фсбруара 1910. године одржан је у Параћину велики збор, на коме јс о циљевпма п задацнма социјалне демократије говорио члан Главног олбора, Лука Павичевпћ. И у току читаве ове године у центру политичке активности била је борба за доношење и поштовање Закона о радњама, као и Закона о социјалном осигурању. Тако су у марту и априлу 1910. године у Параћину одржана два велика збора, са којих су послати ови извештајн: „ПЛРАБИН. Параћпнски радпицп г.ридружују се протесту са свога збора против пљачкања радиичких надпица ч наказнс одредбе о осигурању радника. Клнчу: да живи — радничко законодавство! Председник збора Александар Радојковић". „ПАРАБИН. После дужег говора, обавештавања, и дискусије поводом пројеката Закона о радњама којима ће се одмах данас изнети пред Народну скупштину иа решавање, радници вароши Параћина налазе: 1. Да је у пројекту унакажено и осакаћено једно од најважнијих питања по радничку класу, пнтање о радничком осигурању. 2. Да се тиме тражи да послодавци узимају од радничке зараде један велпки део и о томе доводе раднике у још гори положај но што су до сада били. С тога параћински раднпци протествују најенергичније и траже да осигурање падне на терет послодавца и државе, јер то је природно право радника. Изјављују готовост да се боре до крајњих граница противу овакве наказне одредбе. Траже од Народне скупштине да донесе такав закон о радњама, са изменом о осигурању радника, у корист радника. Солидарнишу се радницима целе Србије. Збор је био одлично посећен.” И по другим питањима, као што је на примерг питање општег права гласа и закона о штампи, партијска организација у Параћину била је врло активна и одржала неколико зборова, од којих је најважнији протесни збор, са кога је послат овај извештај: „ПАРАБИН. Месна организација Српске социјал-демократске партије, Синдикално веће у Параћину сазвали су протесни збор за ОПШТЕ ПРАВО ГЛАСА И СЛОБОДУ ШТАМПЕ, после опсежнога реферата друга БОРЕ МЛАДЕНОВИБА (подвучено у тексту, примедба аутора) 90 присутних другова налазе: а) да је одузимање права гласа помоћу ценза, маса радног народа обесправљена и да јој је одузето право да има свога представника у Народиој скупштини. б) да се у новом пројекту закона о штампи одузима и слобода штампе и исказивање слободе мисли, која је и садашњим законом била врло мало загарантована. 93

Сложивши се у томе збор доноси ову резолуцију: I. Протестује против реакционарне тежње сужавања слободе, исказивања мисли, и захтева слободу штампе, II. Тражи се потпуно и опште право гласа без разлике пола и солидарише се радом Партије и Главног радничког савета.” 4. октобра 1911. године партијска организација и Синдикално веће одржали су велики збор, на коме је друг Драги Степаповић у своме говору оштро осудио владу што не поштује одредбе Закоиа о радњама. Усвојена је резолуција којом се осуђује изпгравање одредби о радном врсмеиу, употреба радне жеиске снаге и деце, постављање прпвредног инспкетора. После збора поворка од око 200 демонстраната прошла је кроз варош узвикујући пароле. Марта 1912. године одржан је у Параћину велики збор на коме је говорио Драгиша Лашчевић. Збор је био одлично посећен — присуствовало је 150 л>уди, који су бурно поздравили излагање Драгише Лапчевпћа о задацима социјалдемократа. 7. јануара 1913. године одржан је у Параћину велики агнтациони збор на коме је говорио Павле Павловић, тадашњи секретар Главног радннчког савеза. Првомајске прославе су биле нека врста збора, јер је почињало збором, затим се, кличући, пролазило кроз варош а затим одлазило у пољс где се проводио дан у весељу. Ти зборови и прославе нису увек пролазили на миру. Што је више растао број припадника радничког покрета и огпор буржоазије био је већи. Тако је 1. маја 1911. године у првомајској прослави учествовало 210 радника. Са ове прославе сачуван је и извсштај, (а било је и слика), који због његове аутентичности наводимо: „ПАРАћИН Још у суботу, 16. априла, осванули су мајски плахати, у којима је позвано параћинско радништво на првомајску демонстрацију. Сва буржоазија, нарочито ћифтице бесомучно су одвраћали раднике да не иду на „швапски малајос”. Клеветали су, претили избацивањем, слали уходе код нас уочи прославе, чак су толико далеко отишли да су друговима Чесима у фабрици стакла говорило како их ми „мрзимо”, како их Лапчевић „експлоатише" и како они треба одвојено, сами да прославе Први мај. Све њихове махинације и лажи разбиле су се свешћу организованих радника. Рано зором залепршала се наша црвена застава, тај симбол борбе класно савесног пролетеријата, на нашем стану. Око 7 часова почеше долазити другови из вароши и око пола осам напуни се пространи локал кафане „Татић”. Око пола девет разлегоше се из даљине звуци заносне „марсељезе”, све ближе и ближе до наших ушију. То долазе другови стаклари прекаљени борци, који се већ били 3 пута у штрајк. Напред Синдикална табла са натписом „Пододбор стакларских и фабричких радника", позади „Солидарност и братство”. Упоређени по двоје, прво деца, а затим децом очеви и браћа. Свима иама прођоше сузе радости како ће и ови малишани, стакларска гарда, бити елеменат за борбу, кад одрасту, по оној народној „и до коња и до бојног копља” то јест. да свести с организације. Y њиховој групи било је Чеха, Пољака, Словака, Немаца и Срба, што је зачас свеједно ма којој нацији они припадали, јер сви скупа заједно стојимо на једном истом земљишту класне бор94

бе. Кад су стигли прсд стан, грмну наш певачки хор „Пролетер”: ,,Ycтајте презрени, на свету устајте ви сужњи које мори глад." Затим узвицима није било крају. Y девет часова одржали смо збор у локалу, на коме је реферисано о значају Првог маја, па смо после уредњени по организацијама отпочели демонстрирати кроз варош. Учесника је било 210. Затим се цуг зауставио на овдашњој пијаци, где је одржан велики мајски збор, на коме је друг Драган Степановић оштрим гласом и силним аргументима критиковао немилосрдно трошење и упропашћавање народиог зиоја бд стране владајућег режима. Истакао је потребу што јаче и енергичније борбе за оггште право гласа како би се дало могућности пролетеријату да што шире буде заступљен у парламенту и тиме буде у могућности да тако расипање спречава, итд. Затим је цуг у највећем реду дошао у стан организације, па пошто је било подне, то су другови отишли својим кућама, а одмах после подне свп су дошли у два часа где је и сликање извршено. Затим је продужено другарско весеље до 6 часова, увече, када смо одржали закључни збор на коме је било преко 400 посетилаца. Буржоазија је просто фрапирана оваквом импозантном прославом.” Али, ово није било и без последица. Многи радници су отпуштени само зато што су учсетвовали у првомајској прослави што видимо из овог чланка: „ЖРТВА ПРВОГА МАЈА. Из Параћина нам другови јављају: Као и свуда, тако и овде било је жртава о прослави Првог маја. Као те жртве долазе од наших ћифтица, ми се не би ни освртали, јер познајемо психологију ситне буржоазије, али кад те жртве долазе од индустријалаца, који претендују да су образовни, онда се морамо на те њихове поступке осврнути ЈЕдуард Лимбам, „културни Енглез”, директор кланичног предузећа у Параћин, отпустио је нашег друга Стевана Милетића, столарског радника, и још двојицу коју је друг Стева агитацијом придобио за Први мај. Овај господин Енглез показао је да је са својом културном памећу претекао оне капиталисте на оријенту. Ми бисмо му препоручили да се узме упамет, јер: „Јаком иду Мара и сватови”... Социјализму не може нико препречити пут.” И 1913. године Први мај свечано је прослављен, уз огромна учешће радника. И са ове прославе сачуван је извештај: „ИЗВЕШТАЈ ИЗ ПАРАћИНА Y среду 17. ов. м. (по старом календару, примедба аутора) зацрвени се Параћин од соцпјалистичких плаката. Буржоазије и фифтарија нађу се у чуду кад виде плакате у којима се позиваху другови пролетери на Мајску демонстрацију, јер они су замишљали да радници неће смети да покушају, а камоли да прослављају Првн мај. Услед радног стања али, нажалост њихову параћински пролетери, свесни својих интереса и своје дужности, рано у зору 18. априла, почеше се скупљати у кафани „Лаф’’. Већ у ,8 часова изјутра друг Милан Величковић, типограф, отвори збор. Друг Величковић говорио је о значају Првог маја, а по завршетку свога говора даде реч другу Чедомиру Младеновићу, обућарском раднику, који је у своме лепом говору изнео стање радника у тадашњем времену, осу95

ђујући оне који су до овога довели. Обадва говорника саслушаиа су врло пажљиво. Са збора је послата депеша Београдском пролетарпјату следеће садржине. „Параћин”, 150 манифестаната честитају београдском пролетаријату 1гразник рада и придружују се целом свету. Жпвсла Балкапска федерација и Живела социјал демократија и Живели другови са бојишта! „Параћинци”. Пошто је збор закључен другови су изишли прсд кафану и по чети у реду кренули кроз варош и манифестујући своје оправдане захтеве. Кад су прошлћ целу варош, упутнше се поред фабрике стакла право код „Слатинске чесме” где је продужено весеље целог дана — до увече. Маса Параћинаца обојега пола дошла је иа опште весеље. Нарочпто пада у очи да су највише дошле другарице које су ове годпне биле на манифестацији више него рапијих година. Такођс н војници су посетили раднике, око 33 па броју. V 6 часова увечс истим редом крснуше кроз варош манифестујуђп до пред кафапом. V кафанп је лруг Чеда Младеновић закључио прославу Првог маја врло складним говором, а затим су се другови разишли мпрно. Но и ове, као и прошлнх година, било је мајских жртава, Лазар Милановић, клонфер, имао у радионици по 7—8 радника. Оии на прослави напусте посао н сутра дан „газда” Лаза упућује своје радиике, да траже новац код „Социјалистичке заставе”. Упозоравају се другови радиици клонферски и браварски да не долазе у Параћин код „газда” Лазе. Општина параћинска нашла је нпак за „нужно” да баш тога дапа позове на кулук код пачелника војне станице наших 5 другова само да би заплашили остале раднике. Општина нас није тиме заплашила, алп нека запамти и општина н остали непријатељи радничке класе да: „ПРИТИСНУТО ЈАЧЕ, СВЕ ВИШЕ СКАЧЕ”. Учесника на манифестацији било је: обућарских радника 19, столара 8, кројача 6, бербера 4, металца 14, грађевинара 26, опанчара 4, текстилаца ондашњих, стаклараца 35, остали бронши 25, свега 150 учесника.”” V метод класне борбе спада и акција на сакупљању потпнспика петнцнја против реакционарског радикалског режима, коју је органпзовала Главна партијска управа, а коју је у Параћину потписало 186 радиика Борба за поштовање одредби Закона о радњама и даље је била актуелна и у Параћину је кажњеио неколико послодаваца, па чак п Српска фабрика стакла, што се нису држали прописног радног времена. Наравно, после упорних ннтервенција партијске организације и синдиката. Почетком 1912. године био је у Параћину основан Суд добрих људи са циљем да посредује у споровима између радника и послодаваца; међутим, он није имао запаженије резултате, јер се општинска власт грубо мешала у његов рад, што се види из ове представке Министарству удутрашњег дела". Радничка комора добила је извештај од својих организација како се и опцггински органи у Параћину, а међу њима деловођа општински, мешају у спорове Суда добрих људи, присуствују на рочиштима тога Суда и тиме ометају правилни законит рад овог привредног суда. Пошто је Суд аутоиомна установа, Радничка комора поставља Министарству да преко својих државних органа спречи овакве незаконите поступке и да казни углавном кривце како се убудуће не би догађале овакве ствари.”" 96

Посебан вид борбе партијске организације било је раскринкавање бездушне експлоатације на изградњи пруге Зајечар — Параћин. Из Параћина је објављено више дописа о тешком положају радника на изградњи ове пруге, као на пример: „Предузимачка пљачка", „За раднике на прузи Параћин—Зајечар". „Пљачка радника", „Отпуштен”, „Тунел", „Зар там то не треба”, Повређен кочничар". Оријеитација је била на сеоске прлетере који су радили као сезонски радмици у околпни Параћина, што се види нз извештаја Главне партијске управе за 1913. годину, у коме се за параћинску партијску организацију наводи податак да има огранак на селу са 14 чланова. Сем тога, покушавало се и са увлачењем железничара у покрет, у томе се није успело — железничари ће значајнију улогу и напредном покрету одиграти тек после првог светског рата. Да би се у томе успело било је неопходно да се стално и систематски ради на општем и културном уздизању радника, на подизању њихове оппгге културе и класне свести. Y томе су постигнути добри резултати, због разноврсности и богатства форми. Тако је у Параћину активно радило културпо уметничко друштво „Пролетер”, које је давало успеле приредбс у месту и околини. Оно је имало хор, драмску секцију, рецитаторе и музичку секцпју. Забаве и приредбе су биле честе, а чист приход ншао је на даље унапређивање културне делатности и набавку књига (параћпнски радницн нмали су врло богату књижницу и читаоницу). ИЗБОРНЕ БОРБЕ И ИЗБОРИ Y ОВОМ ПЕРИОДУ Иако не располажемо потпуним резултатима свих избора из овог раздобља, ипак се може добити нрилично реална слика изборних борби и односа. Пре свега, у овом периоду раднички покрет је толико ојачао да је на свим избори.ма, и посланичким и општинским, Социјалдемократска партнЈа иступа са својом самосталном листом а број гласова стално расте. Треба истаћи и чињеницу да се права слика о јачини покрета не може добити на основу резултата избора, пошто још увек није постојало опште право гласа, је прави пррлетери — сиротиња уопште није имала право гласа. На посланнчким изборима, априла 1912. године, у Параћину је био кандидат Милан Илић, браварски радник из Београда. Занимљив је део извештаја партијске организације који говоре о методу агитације за изборе: „Банке и кафане су почеле свој рад. Буржоаски агитатори су отворили своје крчме и пазаре на изборном вашару. Менице без цензуре, ни мање и више дају се немилице, а пиће троши на квантум. Y околини Параћина настала је прва изборна теревенка. Буржоазија не бира средства да обмане и збуни нас.”” Ускоро су објављени и општински избори. Њима је претходила жива и свестрана агитација. Занимљива је оцена Главне партијске управе рада партијске организације у Параћину у вези ових избора:"... Благодарећи истрајности, енергији и преданости наших другова у управи параћинске организације, сада је развијена једна солидна и плодна олгитација и у целом Срезу параћинском. Y великом броју општина створене су партијске организације, а у селима где се још није створила партијска организација и читаоница — наши другови ипак, успели да дођу у такав 97

тесаи додир са народним масама да данс нема скоро ни једног села у целом Срезу параћинском које није заинтересовано нашим покретом” итд.™ А нешто дал>е, у једној анализи рада у Округу моравском каже се: „Организација и другови су у непрестаном раду. Дођете ли у стан организације, онда видите овај призор: броје се, савијају, и пакују плакати и летећи листићи распорећују се за организације и поверенике по селима. За то време долазе другови из појединих села, расправљају о стању наших ствари у њиховом реону, траже и добијају нова упутства за агитацију примају плакате и листиће, купују брошуре па се враћају у села да наставе рад. Увече се у сгану организује прикупљају сви другови, па се онда распоређују за даљи рад: једни иду од села до села те осннвају организације, образују изборне комитете, постављају повреништво, држе зборове и конференције, растурајући летеће листиће брошуре, придобијају појединце и масе, крећу их да посећују среске зборове, итд. Тако су организације у Јагодини и Параћину успеле да придобију знатан број другова, многе да организује, да поставе организације, комитете и Повереништво у многим местима. Њихов ће се рад нарочито силно одазвати на синдикално и партијско организовање посла априла. Ато је ВРЛО ВАЖНО за овај округ који ће, као што је већ једаред наглашено, У НАЈКРАПЕМ BPEMEHV БИТИ НАЈИНДУСТРИЈАЛСКИЈИ ОКРУГ V СРБИЈИ."m Ова се предвићења додуше нису савим остварила на тим изборима, је рсу социјалисти добилн свега 86 гласова у граду и 53 у селима, а на изборпма је победила коалиција националаца и напредњака (529 гласова) са Симом Микићем на челу. Али, већ на идућим, општинским изборима у Параћину почетком 1914. године, социјалисти се забележили велики напредак. Овај податак је гласило партије објавило на видном месту: „НАШИ ИЗБОРНИ УСПЕСИ. ПАРАНИН (округ моравски). Са огромном већином од 126 гласова победила је наша листа. После избора фузионаши (национални и напредњаци, примедба аутора) употребљавају свеколики притисак да од председника изнуде изјаве. Ако у томе успеју само ће тога човека морално и политички саранити. Нама, међутим, иишта наудити неће: наша ће општина остати, јер је сав одбор наш и сви ће наши бирачи бити против посланичких избора (нису одржани, због рата — примедба аутора)."102 Већ на следећим посланичким изборима који нису ни одржани због избијања балканских ратова, посланички кандидат за Параћин био је мештанин Милан Пешић, кројачки радник. ШТРАЈКОВИ ПАРАПИНСКОГ ПРОЛЕТАРИЈАТА Штрајкови су били најчешће и најубојитије оружје параћинског пролетаријата, предвођеног својом класном партијом. Без њих теорија класне борбе била би сува теорија и управо су јој ти штрајкови давали револуционарну потврду у пракси, улили у њу душу и садржину. Мада су ти штрајкови били различити по сврси и намени, успели и мање успели чак и неуспели, ипак је искуство стечено у њима и победе, маколико мале и наизглед и незнатне, осећање сигурности у заједничкој акцији и помоћн другова из целе земље, све остварнее предности и захтеви, чинили су да штрајк постане и остане крајње и најмоћније средство борбе радничке 98

класе Параћина. И најзад, штрајкови су били и сигурно, мерило снаге и ауторитета партијске организације. Њих није било у ранијем периоду, али у овом знатио више. То је и разумљиво, јер сада је Параћин имао не само занатске, већ и фабрнчке раднике, праве пролетере. Управо за формирање пролетеријата везано је и избијање првог масовнијег штрајка фабричких радника у Параћину. То је било 23. јануара 1909. године Штрајк је трајао свега пет дана. Разлог за штрајк био је неиспуњавање уговора од странс послодавца, као и неуредно исплаћивање уопште. Наиме, у фабрици стакла су фабрички радници доведени са стране. Приликом доласка на рад они су са директором склапали уговоре по којима су требали да ступе на посао 20. маја. Како се изградња фабрике отегла, они су тек крајем августа ступили на посао. V том мећувремену фабрика је исплаћивала мање суме и речено је да је то накнада за чекање, да би се некако при.хватили док не почне производња. Када је фабрика почела са редовпом пропзводњом онда су радници почели да одбијају да плате ову помоћ. а и висина наднице ннје била као што је била уговорена. Уговорима је била предвићено да се радницима зараде исплаћују сваког 15. у месецу, тј акоптацпја, а коначни обрачун најдаље до 5, или 6. идућег месеца. Мсћутим, радници нису били исплаћени за пуна 3 месеца. Узалудне су бнле жалбе и обраћања органима власти. Зато су радиици на препоруку Главног радничког савета ступили у штрајк. У њему је учествовало 70 радиика, а штрајкбрехера није било. Штрајкачи су остварили циљеве штрајка, тј. исплаћене су им изостале зараде и испуњене све одредбе уговора. Тиме је штрајк потпуно успео. Други п пајвећи штрајк у историји фабрике стакла и радничког покрета у Параћину пзбио је 25. фебруара 1909. године. Узроци штрајка били су исти: неиспуњавање уговора од стране послодавца. Све до половине фебруара радници нису били исплаћени за јануар. Речено им је да нема пара и да ће плате добитн чим доће председник А. Д. М. Поповић из Београда. Радници су и то сачекали, али Поповић није донео паре, већ се 24. фебруара вратио у Београд, а директор је радницима пренео препоруку: „Ко хоће да ради и да не буде социјалиста, тај ће кроз неколико дана добити иешто пара ... Ко тражи сад паре и хоће да буде даље социјалиста — ЗА ЊЕГА НЕМА ПАРА”. Г1осле овога договора, радници су напустили посао захтевајући коначну исплату. Y њиховим захтевима имали су пуну подршку новога синднката (Савеза текстилнпх и фабрнчких радника) и Главног радничког савеза. Они су добијали и материјалну помоћ од партијске органзације и свих виших форума партије и синдиката, тако да су били у могућности да у штрајку издрже пуних 42 дана. Нису фабрици помогла ни сва настојања полиције и малтретирање радника, хапшења и прогони, ускраћивање кредита у вароши и сличне методе — 50 штрајкача је остало упорно све док нису остварили своје захтеве. Штрајк је завршен 8. априла, попобедом штрајкаша јер су послодавци морали да изврше своје обавезе. Сем тога, радници су као један од главних услова за прекид штрајка поставили захтев да ни један од штрајкача не сМе. да буде оштећен, што су послодавци такоће морали да прихвате. Овом победом још више је порастао углед партије, а радннци се још чвршће збили у свој синдикат. Y овој, 1909. години, успешно је спроведен седмодневни штрајк дрводељских радника. Штрај је организовао стари истакнути социјалиста Ми99