Црвене воде Црнице

групе од неколико партизана те се дешавало да сс партизани истога дапа појаве на разлпчитим местима и извршс впше акцпја и диверзија. Један од главпих задатака још од самог почетка је политпчки рад у масама, држање зборова и објашњавање полптпчкс ситуације са посебним истицањем улоге Комунистичке партије, која под своју заставу позива све поштене и родољубе да се боре против окупатора п домаћих издајника. Тако је пре паљења општинскнх архпва у селпма Бигреници иВирини окупљеним сељацима Раде Николић „Пикула” објаснио да књнге вршидбе спаљују због тога да Немци не би могли да опљачкају и последње зрно жнта а народ оставе да гладује, док ће овако сељаци смети нешто и да сакрију јер нема података. Дешавало сс у почетку да су борци и по нсколико даиа скоро гладовали, али ннје био забележсн пи један случај насилпог одузимања хране и намирницс. Уосталом, све се и плаћало, јср су партијске оргаппзације Параћина, Куприје, п Сењског Рудпика обезбедпле довољио новчаних средстава за своје борце. Главни интепдапт, тј. благајник и спабдевач, кога су звали комесарем, мада он то у ствари нпје бпо, чика Пера Жалац, био је врло озбиљан, поштеп и савестан чог.ек, старп комуппста са 20 година стажа и скоро 60 годииа живота. То је уливало поверсње сељацима, иначс по природи опрезнпм п пеповсрљивпм, те се чета већ била почела да афирмише. Треба додати п то да је чета у прво времс оперисала у претежно пасивном, планинском крају, тс и то је бпо јсдап од разлога што се центар борбе почео да помера прсма горњим селпма Параћннског среза. Уколико је и било случајних сапутника п људи склоннх крпминалу, краћи, и пљачки као што је то био пљачкаш Гергенашевић, одлуком четног суда стрељан је за пример. Прве акције одреда још увек су биле некако опрезне п бојажљиве. Није било довољно смелости да се иде у крајпост да се са класним и националпим непријатељем обрачунава непоштедно. То се види и нз чињенице да су у прво време жандарми само разоружавани, комесар полиције из Сењског Рудника је само опоменут, електрична централа и остала постројења у Руднику после заузимања остала иеоштећена итд. Једно што је из воза код Пасуљанских Лнвада извучено неколнко фолксдојчера и стрељано. Сличне грешке поновиле су се и приликом напада на Сисевац 10. августа. И тада је напад успео, алп заробљени жандармп и петоколонаши нису лнквидирани, а ни електричиа цеитрала није дигнута у ваздух. -i V чети је нешто шкрипало. Командир је још увек био Драги Димитријевић, али су се комесари често мењали и сада је то био Сава Глигорић, који такоће иије био дорастао ситуацији. Било је врло немилх, али не и неочекиваних појава као што је дезертирање и издајство Драгутина Милетића и Драгана Матеића. Стога су 7. августа у чету стигли Петар Стамболић и Фића Кљајић да среде стање. Једна од мера, данас можда несхватљиво окрутна и нелогична, за оно време и прилике ипак је била реална и неминовна: суђење командиру чете, Драгом Димитирјевић Јакову, због неизвршавања постављених задатакг, Судио је читав штаб уз присуство Фиће Кљајића. Пресуда: смртна казна. Извршење одмах, и то најбољи другови Џуџа, Воја Маринковић и још један борац. 200

О овом случају друг Стамболић каже следеће: „V то време тамо је радио и Драги Димнтријевнћ, радиик. V односу на Драгог била је преоштра мера. Ја сам о томе разговарао касније са другарнцом Спасенијом Цано.м Бабовић. Она такође мисли да су у почетку мере бпле пренагљенс. Казпа Драгог је била преоштра, али прилике су тада биле такве.”1*’ После овог стрељања, које су извршили његови најбољи другови, они су се повукли у ссбе и дубоко прежвљавали ову трагедију, данима нс проговоривши ни с ким нн речи. Чак ни у својим ссћањима на ове прве дапе устанка и збивања, Миодраг Новаковић — Џуџа, касније крупна фигура паше револуцпје и народни херој, то не помиње већ каже следеће: ФОРМИРАЊЕ ОДРЕДА „Почетком јула месеца биле су главие припреме за дизање устанка. Радс Пикула је дошао у Пуприју на састанак, узео неколико бомби и пребацио се у Параћин. То значи да је Пикула радио на органпзацији устанка у овом крају. 30. јула 1941. године једна група је из Буприје пошла на одређено место код воденице и имала састанак са параћинском групом. Из Нуприје је пошло 11 другова, Ми из Нуприје смо имали само 2 пушке, један илн два рсволвера, неколико бомби и пешто муниције. Састали смо се са парапппском групом код ћупријске шуме, на половини пута Параћин — Нупрнја. Meby параћинцима впдсо сам Куљу, Пикулу, Микалонца, Фрању Бслића, Бранка Ристића. Параћинци су имали 6 или 7 пушака. Тада смо пошлп ка Батиицу где смо преноћили и остали један дан и пошли према Сењском Руднику. Ту смо имали задатак да сакупимо рударе из Сењског рудиика да дођу у одред. Ми смо дошли са њима у везу и остали целе иоћп. Сутрадан ујутру прва акција је бпла напад иа Сењскп Рудник. Из Сењског Рудпика дошло је код нас 10—12 рудара. Био је сумрак када смо ra напали. То је бпло 2. авгусга; жандарми су одмах побеглн. Ујутру смо напали и на пошту. Уруднику смо разоружали неколико жандарма, упали у жандармеријску станицу, узели неки материјал и муницију. 'Међутим, доцније смо видели да су то биле празне чауре. Такође смо покидали и телефонске жице и прекинули везу са Купријом. Одатле смо се упутили према Бигреници. Нас је било од 30—35. Међутим, било је доста другова без оружја. Успут смо срели једног Влаха који нас је питао ко смо? Рекли смо да смо партизани и он је пошао са нама. Један рудар је дошао са пушкомитраљезом „Шоша”, али је био прплично неисправан, доцније смо га поправили. Тада смо пошли према селу Бигреници, али су тамо била 4 жандарма из Сењског Рудника . Чули смо да су жандарми тукли неке људе и ми смо пошли за њима да их ухватимо. Отворили смо ватру. Тројицу смо ухватили, узели ми пушке и рекли нека иду, али да нх више не видимо на служби. Одатле смо кренули за село Вирпне. Y Бигреннци смо упалили општину а у селу Вирине узели храну и преданили више села. Одатле смо извршили покрет поново у правцу Сењског Рудника, били смо на Брезовици и ту су дошли другови који су побегли из затвора. Одатле смо пошли да нападнемо Сисевац. Пошто су у Сисевцу били жандарми и петоколонаши, от201

ворили смо ватру и они су почели да беже. Ту је погинуо јсдан пстоколонаш и један жандарм. Из жандармеријске станице смо узели некс цппсле и друге ствари. Ухватили смо неколико петоколоиаша и једног гестаповца. Напад на Сисевац био је 6. или 7. августа. Ту смо узелн пеке револвере и ловачке пушке и материјал који је био потребан за одред. Нисмо ликвидирали те петоколонаше. Из Сисевца јс пошао једап човек звани „Калињии”. Тамо смо нашли неког Дера Фолкера п реклп му да оде из рудннка. Он је интервеиисао код Немаца. И немци су дошли да га заштите. Ту смо нашли један пушкомитрал.ез. После неколико дапа смо поиово иапалп на Сењски Рудппк да лпквидирамо петоколопаше. Они су отворили ватру на пас и побеглп, а ми смо се вратплп и направили план да се пребацимо у срез Параћински. То је бнло између 12. и 13. августа.” Y прво време партизапи су покушавали да сарађују са свпма оиима који се боре протнв окупатора и слободу својс земље. То је бпо н овде случај. Припадннци одреда били се договорилп да приликом папада на Сењски Рудннк н Равну Реку у овој акцпји пх помогпе четнички командант Узелац. Чета се вратнла са Брезовице па мапастирско имање на Бигру, док је Узелац био нешто лево. Усупт су порушили жичару и стругару на трећу рампу у блнзини Троглам Баре. О томе су Немци бплп одмах обавештенп па су бомбардовалп штукама Ссњски Рудник и Равиу Реку н Бнгар. На Бигру пико није страдао, јер је чета била у заклопу, односно у.камењару. После овог бомбардовања и преговора у којима су од страие партизаиа учествовали Жпвка и Сава Глпгорић, дошло је до споразума са Узелцем; или бар се тако мислило. Партизаии су иапалп Сењски Руднпк и Сисевац а Узелац Равну Реку. V том пападу било му је придодато неколико рудара — комунпста да би каналисали Узелчевс поступке. Тако му је Сава Алексић скреиуо пажњу да тако не треба да се ради, тј. да се пљачка, на што је Узслац оштро реаговао па чак хтео и да га убије . Сличне пспаде Узелац је правио и код напада па рудиик Баре. После овога прекинута је свака сарадња са Узелцем и оп јс сам четниковао са својих 20 пљачкаша. Прилнком боравка на Бигру чета је имала пуну подршку и помоћ од архимандрита маиастира Раванице, Макарија Милетића. Он је партизане врло љубазно примио и хранио рекавшн да увек можемо да доћемо код њега кад год нам затреба. При поласку дао је чак и известан санптетски материјал и чаршаве партизанима. Додуше, он је н сам говорио н наглашавао да поштује свачије убеђење, али само под условом да је поштен човек и да се бори против непријатеља."1 Готовост народа да се борп против окупатора види се из овог де- „Док смо пешачили ка Бигреници наишао је неки Марко, Влах, старији човек са магаретом, натовареним краставцима, и једна жена. Ми смо почели да се погађамо са њим да купимо краставце јер у току ноћп нисмо ништа јели. Он је доста тражио, али се некако ипак погодимо. Но када је тај Марко приметио међу нама и Ључицу Суботић, он је рекао: „Јао, мајку му, ја идем да продајем краставце а пази жене пошле да ратују. Терај бабо, краставце, дај један џак џабе партизанима а ја одох са њима!” Тек после тога нисмо морали стално да купујемо храну 202

јер нам је оп прско својпх Влаха пабављао. Обично смо после сваке акције навраћали па неко трло и тамо смо од Влаха добијали млеко, сир, јај па чак понекад и месо. На крају и сам Марко никако није могао да се уклопи у одред п днсцпплину јер јс био склон крађи. А код нас су пљачка и крађа биле мајстрожијс забрањсне. Ако се нађемо у шљиваку, ли винограду, нисмо смелн да откпиемо пн једпу шљиву, ни једно зрно грожђа. Једиом смо лежалц у винограду три пуна сата. Ја сам само гледао грожђе, нисам смео нп да га пиппсм а све ми вода иде на уста."1” О догађајпма који су прстходили формирању одреда и о самом формирању један од истакпутих скојеваца, Божидар Златковићћ, каже следсће: „Крајем 1940. године Пикула ме је учланио у СКОЈ. V то време Раде Пикола је бно секретар, а затим је био ту и онај радпик Фабрике стакла, Микалопац. Задаци у то време били су иам читање, добили смо матернјал н читали га. Сећам се на пример, материјала са задатком да се органпзују демонстрације 27. марга. Ту су се највише пстаклн Нане кош је био симпатизер, његов брат берберии, Жпвота Павловић, и др. Ове демонстрацнјс су успеле н ишле су од града до Ада Кале и назад. Ту је било впше млађнх него старнјих другова. Не сећам се датума када је бпло распуштање логора, алп се сећам да је први задатак био сакупљање прилога. Прво је бно иеки Лесковчанин, њега смо добро примпли. Ја сам сакунљао у Фабрици штофа, Пикола из Фабрике стакла а нешго је и Радојковић сакупљао из града и то смо све предали. После неколико дана ја сам се упознао са Бранком Крсмановићем. Касиије сам бпо пзбачеп из фабрике и пошто нисам имао никога пожалио сам се Пиколи да нс.мам где да станујем, а после сам бно код Брапка Крсмановића. Од Бранка сам одлазио са порукама у Пуприју, Параћин и Јагодину где сам одлазио код Лабуда Букића, затпм код учитсљице Раде Миљковић и код Никчевића. Хранио сам се час тамо час овамо. Носио сам писма, лстке п плахате. Саветовалп су ме да стојнм у средини до прозора тако ако почпе прстрес да могу неприметно да избацим кроз прозор оно што поспм. Тих дана кад су Немни дошли у Параћин задатак је био да се скупља муниција и оружје и да се закопава поред неког дрвета. ¥ времс напада наСССР Бранко је отишао и вишс писам код њега могао да спавам, па сам се пребацио код Пиколе. 22. јуна, када је нападиут СССР, ја сам иа купању са Пиколом и Куљом. Тада су дошли жапдарми и тражили Пикулу и Куљу. Ја сам им рекао: „Ево, изаћиће, само да узму одело.” Међутим, оии су прско фабричког круга побегли са оне страие и нису их ухватили. Ја сам побегао иа брдо и ноћили смо у колпбама. Сутрадан смо заједно са Ппк олом отишли у Светозарево, тамо је био и Бранко. Ту смо добпли задатак да органпзујемо ударне групе, да кидамо телефопске жице ноћу итд. Организоване су групе да у свакој буде по троје — четворо. Y мојој групи је бно Бсли, а Куља је пмао Микалонца. Ишли смо најпре нрема Бупрпјн а затим на зајечарску пругу и гледали шта да оштетимо. После тога, негде 29. или 30. јуна су оргаиизоване јаче трупе и имали смо већ пушке. После тога извршено је спајање параћииских и ћх/пријских омладинаца. Из Параћина је кренуло 5 или 6 омладинаца, ту су била сва 4 типографска радиика. Негде нзмеђу Куприје и Параћина, код неке шумице, састали смо се и ту је настало право ве203

сеље. Тада смо кренули пре.ма Сељском Руднику п пругу разрушили а ја сам се одмах псте вечерп вратпо. Чскао сам па крају Параћина да сване да уђем у град и јавим Милегу Јоцићу пошто је преко њсга била веза за састанак са Нупричанима. Требало је одмах да се вратим пазад и да се са њи.ме састаием пзпад Стубнце. Нисам крсиуо сам већ сам повео и другу групу људи која је ишла у одред. Затим сам пшао у Нуприју преко Бошљапа да се јавим. Бно сам код куће Жпвке Дамљаповпћ а затљм се одмах вратио у Параћии. За то време одред сс толико повсћао да ја нисам могао да позпам те људе. Највећу улогу п учешће у оргапизоваљу одреда и одласку у партизане п формпрање тпх група пмао је Петар Стамболић. Он је после Бранковог одласка био главпп оргапизатор за Параћнн и Поморавље. Када сам ишао са њпм у Светозарсво отпшлп смо на Нурђево Брдо и тамо смо затекли Љубииу мајку Кеву Мплосављевпћ, љеног сина Перпцу и Николу Груловнћа — Старог. То јс бпло у Курђевом Брду, у једном винограду где сам се остао пеколпко дапа са Стамболићем, нли сам ншао са другом групом људп на Јухор. Стално сам бпо у покрету и никада нисам остао да се одморим. За сва формпрања у Параћииу највећу улогу јс однграо Бранко, док је био ту, а Стамболпћ је наставио рад и он је пајвишс допрпнео својим смпренпм тоиом, хладпокрвношћу, одважношћу; када говори улива храброст у л>уде својом појавом и фигуром тако да су му људи веровалн у оио што прича.” Божа Златковић у свом даљем излагаљу, говорећи о позадппскпм радницима и њиховој улози и помоћи у формпрању одреда парочпто паглашава: „Ја сам се сада прпсетно да су у граду постојали пунктови јер није могао један човек да зна све у граду. Једап пункт је био код Милста Јоцнћа, други пункт је био преко Текије код Мартипа Кулеиовпћа и МиланаМолера. О н.пма је мало писаио. Постојао је п пупкт код Србијанке Ержевииковић, где сам ја иосио цигарете. Трећи пуикт је био код Францове сестре и четврти који пије био спомепут, то је код Николе Трбојевнћа. Има доста људн који су живи а које је он у 3—4 групе довео у патизане, Ратко професор, који је остао жив, мислим да је предат XX бригади. Оида се сећам Боже обућара, преко кога сам ја добијао материјал, опанке и остало које сам носио у партпзане. То су све били симпатизери и поузданп људи. Велнку улогу у иашем формирању имао је професор Мпрко Бањевић од кога сам првп пут чуо о покрету, о борби радипчке класе и о социјализму. А све то он је говорио отворено у всчерљој шегртској школи где нам је предавао српски језик. Б1.\о је п неких л>уди чије учешће у устапку овде сада спорно. Мислим на Мнлосава Лебинца. Тачно је то да је Милосав Савић из Лебине био пре рата осуђиван због крађа и убиства али је тачно и то да је он свуда и на сваком месту помагао НОП. Његова кућа и куће љегових пријатеља биле су увек отворене партизанима. То се уосталом види и из његових речи упућеним мени: „Ти си, дете, изабрао добар и поштен пут, и иди њнме. Ја сам упрљао руке и не могу даље али ћу вас увек помоћн. Код мене и мојих пријатеља увек ће те наћи заштиту и помоћ". Уосталом, иако случајни сапутник револуције, Милосав Лебинац је храбро погинуо борећи ое против банде четнка ДМ на свом кућном прагу у Лебину”. О припремама за устанак говоре и изјаве осталих савременика који су посредно или непосредно мање или више учествовали у НОП-у. 204

Тако на пример једап од врло напредних и борбеиих младих радника, Михапло Живковић — Семка, каже о овом периоду: „Фрапц Рознн и Раде Николић Пикула долазпли су код мене у гвоздеиу калупару за калупе пошто су били стакларски мајстори. Сампом су увск и сталпо разговарали о раду и животу радника у СССР-у. Франц ми је давао неке мало брошуре за читање с тнм да му их вратим после читања. Ја нисам био организоваи у Партији и СКОЈ-у, али сам такође бпо обухваћен овим припремама у проналажењу симпатизера за актпвпо учешћс у НОП-у”. Живковић спомпње и групу око њега у којој су се налазили Бранко Павловић, Мирко Стојановић, Јоже Бауер, Миле Милошевић, Букић Никола и Добривоје Милстић, који су такође били обухваћени политичким радом. Исто тако v Стакларн cv се нстицали као напредни радници Мика Урошевић и Радомпр Ивковић. Постајала је и група опанчарских радиика која јс такође актпвно и организовано радила за НОП. Ова група није била тако броша, и у њој су се налазили Драги Аранђеловић, Лпагољуб Стојановић — Дута и још неки, алп су такође симпатизери НОП и израђивали опанке које cv преко Дуте слали v партизане. Поред њих у овој групи су се палазнлн Милоје Јоцић. Миле Баковац, Станко Јовић н Драгутпн Петоовпћ. Сви cv они били обухваћени активиим радом за НОП али јс постајала днректива да се са слање.м људи у одред поступа полако и обазриво, а њихово пепосредннје учешће било је пресечено скорнм разбијањем одреда. Уосталом, то је био случај у целом Параћину, icp се п v Фабрици штофа налазило напредпо језгро на челу са Николом Трбојевићем, Милетом Станковићем, Богићем Мијовићем итд. који су били па линији НОБ. И из сећања комесара Димитријевског види се да су извештаји и матерпјали из партијског руководства пз Параћина стизалп сваког дана и да је рад врло жив и добро организован. Нажалост, брза пропаст одреда све је измеиила. Почетком августа извршено је још неколпко успешиих операција: 8. августа око 50 партизана, претежно из овог краја, уништили су телеграфске уређаје па железничкој сганпци Равна Река. Око подне иста група напала је железничку станнцу Пасуљанске Лнваде и из воза скинула 4 петоколонца. Једна од првих великих акцпја је и напад Параћннско-ћупријске чете на фабрику цемента у Поповцу, 8. августа 1941. године. Том приликом заплењено је 250 хиљада динара, доста кишнпх мантила, џакова, ђонова и другог материјала и опреме. На све ове ствар ииздате су уредне признанице. После напада на фабрпку и заробљавање неколицине петоколонаша у самој фабрици и у селу Поповцу је одржан велики народни збор на коме су говорили Живка Дадњановић и Бранко Ристић. На збору су истакнути цељеви борбе, а сељаци позвани да ступе у партизане; на овај позив се одазвало десетак радника и сељака. Том приликом са заробљеницима је одведен и Јаков Теодосијевић, иначе активан сараднпк НОП-а у циљу да се непрг^атељ завара и са Јакова отклонп сумња да ради за покрет. Сва заробљена лица, а са њима и Теодисијевић, су поведена према Шалудовцу а затим пуштена. 9. августа 40 партизана ове чете поново је напало Сењски Рудник. у тој борби убијено је 4 жандарма и заробљен комесар Рудиика. Миниране су и бачене у ваздух шнне код железннчке станице и код излазне 205

скретнице. Једпа десетина партизапа ове чете разрушила јс жслезннчкп мост код Давидовца. У овој окцији, као уосталом и у свпм акцијама иа минирању и рушењу, иарочнто се истицао рударскп радппк Миленко Шаторнћ, који је пупио оксигеиске боце обичнпм експлознвом и бацао мостове у ваздух. Стална активпост н истовремена присутност била је осногна тактнка ратовања ове партизанске чете. Тако се у времену од свега 3—4 дана одиграо низ акцнја и напада: нападиутн су Сиссвац и Равна Река, спал>ене су општинске архиве у Забреги п Стубици, одведен Коста Јоваиовпћ, општиискн деловођа н сарадник Немаца из Буљана, спаљепо јс жито у Бошњану, спаљеиа је архива у Батипцу и пајзад извршен напад иа поштанску зграду у Нуприји, када је испаљено пеколико плотуна на део поште који су држали Нсмцп. Поред спалшвања општпнских орхпва чета је покилала скоро све телефоиске везе између села п Параћипа. Немачкс плахате јавно су спаљиване и народ позиван у борбу. Сем тога, групе партпзана и даље су прикупљале оружје у скоро свим селима Параћппског среза и Сењско — Ресавског рудничког басена. Сада је чета бнла далеко боље наоружана, али потребе за наоружањем још увек n.icv сасвпм задовољеие јер се чета стално повећавала доласком нових бораца. Од пресудиог значаја за дал>и успешан развој покрета у овом перподу био је долазак чете на нову терпторију, иа тереп Параћинског среза, са седиштем у планинским селпма — Бошњаиу, Бу/У>ану, Поповцу, Г. и Д. Мутници, Извору, Клачевицп, Забреги итд. Овде је устанак узео широки замах и чета је сада бројала блнзу две стотпие добровољаца. Док су у почетку то билп претсжио радинцн и нешто мало ђака, сада већ има и миого земљорадиика. Менталитет овпх плаипнаца је био слободарски и експлозпвап, а уз то су то била сиромашнпја села која је окупацијатеже погодила него друга. Оно што је било од пресудног значаја за развитак устанка у овом крају је близина ратних опрација. V овом подручју данопоћно су вршсни препади и напади, већп и мањи сукоби, бројне акције п диверзије. Сељаци су билн уплашени .за судбину својих села и своје имовине, па су сада билн вољни и да бране своје животе и своје куће. Али само дотле, док су угрожена иепосредно њихова села, а не п даље. Развој устанка у срезу Параћинском, као и у иепосредној близини самог .Параћина, условио је брже п потпуније повезивање и акцију немачких окупатора и домаћих нздајника. Разбуктавао се устаиак али су и мере за обезбеђење интереса окупатора и њихових сарадника постојале све обимиије и потпуније. Прве клице: издајство сопственог народа, овде су већ бујно иицале и одразиле се у формирању низа кваслиншких установа и војних формација, док је у позадини стајао удружен крупан капитал (Теокаревића) и ситие градске и сеоске ћифте. И та ће сразмера стално сотати иста: све док расте и развија се НОП на овом терену, рашће и његова супротност — издајство и контрареволуција. Немци су ипак са своје стране већ почели мере олмазде. Тако је 12. августа\група немачких полицајаца дошла у село Бигреницу и ухапсила двалесетак лица због помагања партизанима. Четворица су одмах стрељана у Јагодини а остали су послати у логор где су провели два месеца. 206

Bch сутрадаи, 13. августа, у Равиу Реку дошао је злогласни Карло Верлогер са групом полицајаца и избеглпх петоколонаца. Извршеиа је потпуна блокада иасеља, сви мушкарци су истерани из кућа на зборно место и сврстани у редовс, Измећу редова су пролазили петоколонци — фолксдојчери, и у пратњи иемачкнх полицајаца нздвајали све припаднике, или симпатизерс НОП-а. Тако је издвојено њих 19. од којих су пред овом масом окупл.еног народа одмах стрељана деветорица: Чеда Богдановић, Павле Миладнновић, Јован Бранковић, Илија Милошевић, Велимир Стојановић, Воја Николић, Бора Марковић, Станојло Недељковић и Добривоје Јевремовић."‘ Тако је срушено и спаљено иеколико кућа рудара који су се налазилп у паргизанској чети. Па ипак, то није могло да заплаши партизане који су и даље успешно .наставили своје акције. Тако су 15. августа напали општину у Г. Мутиици и спалили сву општинску архиву. Тада је одржан и велики збор на коме је сељацима прочитана наредба тј. забрана да се носе животне иамирнице у варош. Beh 16. овгуста партизани су напали железничку стаиицу у Извору и из њеног магацина однели експлозив. Понекад су се партизани спуштали и у друга села као што је то био случај 21. августа, када су у Лебини забранили председнику општине да се Немцима даје из села храна. Тог пстог дана већа група припадника чете извршиал је напад на општину и Фабрику цемеита у Поповцу Y општиии је спаљена архива а у првом реду књиге пописа о овршеном житу. Тада је од предузимача Стефановића одузета већа количина експлозива, упаљача и капнсла. Узето је и 200.000 динара из саме фабрике и на ову суму дата признаница са потписом комаидира и комесара чете. Из фабрике је узет и санитетски материјал. И тада је одржан велики народни збор о циљевима народиоослободилачке борбе на коме су говорили комесар и комаидир чете.1" Акција на упозоравању општинских власти да пе помажу окупатора и њсгове сарадиике нзношењем хране на пијацу, настављена је и током следећих дана. Групе партизана обишле су села Бусиловац, Стубицу, Бигреницу а затим Иванковац итд. и упозориле председнике општина да се држе ове наредбе. Занимљиво је да се у овој истој наредби посебио подвлачи потреба помагања избеглиза. Немци су 26. августа поново стигли у Равну Реку. Опет је ухапшено 30 лица, а 11 одмах стрељано; 8 их је отерано у логор на Бањицу. Приликом ове казнеие експедиције рањеи је и зароббљен саобраћајни чииовник са Пасуљаиских Ливада Васа Милкановић, стари комуниста и сарадник НОП а. Носили су га на носилима, тукли и нагонилн да покаже који је од рудара сараћивао са партизанима. Васа мећутим није рекао нп реч. И пред лицем смрти остао је јак н велик. Стрељан је 19. септембра у Нуприји. То је било прво јавно стрељање у овом граду. Одговор партизана на ово зверство Немцима био је нова диверзија. Поиово су бачени у ваздух два моста, код Главице и Давидовца. Крајем овог месеца портизани су се првн пут спустили и до Мораве и појавили у Д. Видову. Бпла је то више опомена него акција, мада су и овом прнлком спаљене књиге пописа овршене пшенице. Операције на овом терену, углавном око Поповца и околних села, обухватиле су скоро стотину иових бораца. Прибављено је и ново оружје. О нарастању одреда као и овим акцијама постоји низ изјава преживелих 207

учесника. Ова осећања и изјаве нису истоветне, али су баш занимљнве због нпза различитих поједииости. То је и природно јер свако је устанак посматрао из свог угла. Комуииста и војни старешина, Миодраг Новаковић Џупа, највише се сећа борби, позадииски радник, успешни организатор помоћи НОП-у и човек из овог краја, интелектуалац Јаков — Јаша Тодосијевић, јне задовољава се само описом догаћаја и набрајањем чињеница већ даје и своје оцепе стања и прилика. Неки учеснпци, претежно зсмљорадници и млади људи али без школе н неког већег политичког или животног искуства уопште, дају у својим изјавама па први поглед многс неважне Детаље. Мећутим, то њихово доживљавање устанка и покрета јс нешто посебно и специфичпо: мада су многи од њих касније отпали из покрета, дани проведеии у партизаннма неизбрисиво су им се урезали у сећање и зато они своје успомене износе врло живо и заиимљиво. Због тога, због све ове разноликости садржпнске, пивоа са кога је доживљеп покрет. најбоље би било да се неколицина учесника пусти да самциснесу своја сећања на ове дане устанка. Пре свега, народни херој Миодраг Новаковић Џуца, кога смо већ питирали, о преласку н првим акцијама у параћииском Kpajv, каже следеће: „Ми смо хтели да се пребацимо у параћински крај зато што тамо има оружја, а Бранко и Куља су познавали овај крај. Прво смо дошлп у Буљапе, а затим, за Горњу Мутнпцу и одржалп збор. Кратко време иза тога из Параћииског среза приступило је једно 20 до 30 активних партнзана, махом радника из фабрике штофа, који су на селу живели, и из Поповпа из фабрике цемента. Највише је дошло из села Бошњапа, пет-шест њих. Ту смо углавиом крстарили кроз села и одржавали зборове. Уодреду се разговарало да ли ће Бора Петровић бити командаит или иеће. Оп је постао командаит. Заменпк Борни био је Војиновић, а комесар одреда Сава Глигоријевић, избеглпца из Босне, који је живео у Сењском Руднику. Орред је нарастао на 60 људи. Сви су били добро наоружани. Оружјем су се највише снабдевали из Доње Мутнице. Добили су пет-шест пушкомитраљеза и из Бошњана око 10 сандука бомби и муииције и другог материјала. Када је одред бројао 80 бораца ми смо планирали да нападнемо поново Сењски Рудник и да га ликвидирамо. Пошли смо у Рудник другом половином августа. План је био да се уништи Ссњски Рудник. Мећутим, радници су нас молили да то не чинимо и ми смо пристали; само смо узели материјал који је био потребан за партизане, једно пет-шест коња, комион и експлозив. Поред тога узели смо и нешто намирница, каишева од централе, срушили пропуст и пругу око рудника која води према Нуприји. Ту смо одржали збор на коме је говорила Живка. Тада нам је приступило неколико рудара. Одатле смо кренули за Шалудовац, преко Стубице и Поповца. Y Шалудовцу смо се сместили у основној школи, ту је била база. Одатле смо планирали акције. Одред је имао за задатак да одржава политичке конференције по селима и да смањује општине. Ухватили смо и пет петоколонаша и повели са собом. Стрељали смо једну калуђерицу, а и нешто петоколонаша. Једна десетина из одреда пошла је да сруши мост код Појате, на главној прузи Параћин — Сталаћ. То је било усред дана. Требали смо да подићемо код моста који су Немци обезбеђивали. Под борбом смо дигли тај мост у ваздух. Два дана није радила пруга, то је било у августу месецу 1941. године. Ја сам са једиом групом пошао да уништим железничку 208

станнцу у село Сење. Ми смо то и учинили, затим смо прошли изнад Добричсва иа неки пропуст ол десетак метара на прузи Сењски Рудник — Нупрп ја и тај пропуст смо дигли у ваздух. Y то преме постојао је четнички одред Илије Узелца. Четнички одред је 'формирап више Равпе Реке, махом су у њему били рудари, избеглице којс су дошле у Србпју. Међу њима било је и добрих л>уди који су доциије приступилп нама. Они су такође напали Равну Реку, да ликвидирају петоколонаше. Личпо Узелац дошао је код нас и тражио једну десетину као помоћ. Наша десетина нм је помогла и вратила се у одред. Из Шалудовца одред је пошао у Доњу Мутницу са циљем да одржи збор. Међутим, појавио се иеки четнички војвода Жика-Горски Вук, који је имао задатак да оргапнзује четнпке у Доњој Мутиици и околним селима. Он је имао групу од 20 људи. Када је одред дошао, иаправљен је план како оп да се лнквиднра. Ја сам добио задатак да обезбсђујем пут од Зајечара према Параћину. Ту су пролазили камиоии и тепкови немачки. Био сам са својо.м десетином. Били смо обавештени да Немци свако после подие пролазе возом, и то из Извора за Мутницу. Ја сам дошао код Боре и пптао га да лп могу да нападнем воз? Пошли смо на железинчку станицу, ја сам распоредпо десетину. Међутим, када је воз наишао, ми смо рано отворпли ватру. Немци су нам одговорили пстом ватром. После краћег времспа упалп смо у воз, ухватилп четири Немца и једног петоколонаша. Заробилп смо трп пушке, једаи митраљез, један парабелум и осам бомби, као п чстири пуна рапца. Ту се налазила и пошта која је ишла из Зајечара за Бупрпју. Порсд тога узелп смо и четирп бицикла. Остатак одреда је ликвидирао Жику-Горског Вука. Разоружалн смо четнике а једпог који је потегао бомбу да баци на наше партпзане, стрељали га заједноса Немцпма. То је било I. септембра. Стрељали смо њих шесторпцу. Прплпком ликвпдације један Немац је успео да побегпс, мпслнм да је бпо рањеи. После неколико даиа Немци су тенковима и артиљеријом пошли да нас нападну ма Шалудовац. Ми смо бпли обавештени п одмах се повукли на положаје. Нама јс остао експлозпв и одмах смо примплп борбу. Немци су ишлп са тенковима. Ми смо углавном успелн да се извучемо из села. Борба јс трајала кратко време. Немци су се повукли, а ми смо се поиово вратплп у Шалудовац. Комесар одреда који је пошао да стреља Немце, Глпгоријевић са још неколико партизапа, двојпца су бпли из Бошњана, када је дошао да реферише командапту да је једап Немац побегао, он му је рекао: „Немојте живи да ми се враћате ако га пе ухватите’’. Свих пет другова више се није вратило у одред. После неколпко дана дошао је Петар Стамболпћ и једап друг, вероватно из Покрајинског комптета. Пера Стамболић је одржао састанак партизанске организације. Ја сам био прпсутан и расправљали смо о раду и животу одреда, затим о акцпјама и о ситуацији у срезу, како Параћинском тако и Раваничком. Друг Петар Стамболић је рекао да треба разоружати четнике Узелчевс. Они су пмали логор у Буљаиу. Друг Петар Стамболић је одржао први збор у Шалудовцу, а други у Буљану. Приликом његовог доласка у одред он нам је дао неки материјал и рекао нам да би требали да купујемо храну и да кувамо. Са нама је био неколико дана у одреду.’"*’ 209

Управо о овом иступању Петра Стамболића на збору постоји и његов извештај у којем он, поред осталог, каже: 12. IX. 1941. год. 2) Поводом ваше примедбе да мој одлазак у R. чсти нијс мој задатак, ствар стоји овако: Пре свсга па нашој територији на којој постоји 5 чета и 2 у оживљсњу, нема ни једпог одредског штаба, већ само чете, којс делују пзоловане и стоје под Рев. штабом. Даље, из Параћина цела парт. органпзација преселила се у одред, мимо наших дпректива — услед гоњења. Тако је и са рударима. Са четом и Рев. штаб ни партија није нмала везе 25. дана. Бслија није имала упутства за рад, а данас је чета — одред најважнијп, по мом мишл>ењу, наш сектор. Зато се тамо морало ићи, а од руководилаца сам оста ја и Крушевац. Зато сам ја пошао. Чета је бнла пред распадом и морао сам нешто предузети. Све сам то радио у договору са Црним. Погрешка је што сам иступио на збору, али инструктор може и треба да обиће парт. ћелију.”123456789" 1) Витомир Томић — Тоља 2) Александар — Аца—Тошковић 3) Бора Јаковљевић 4) Александар — Аца, син Милоша жандара 5) Радивоје Јовановић — Дила 6) Станислав Вучковић — Нила 7) Момир Пироћанац 8) Коста Влах, слуга у селу 9) Милан Видовић Јаков Тодосијевић каже о устанку у његовом крају ово: „Тако је у Еуприју већ била дошла Живка а и основала неколпко скојевских група, а потом је дошла у Параћнн са истим задатком да окупи омладинце, који су били напредни и оснује организацију. Колпко је таквпх организација основано, није ми познато, али је Живка на том послу проваљена и морала је да промени место боравка. Дошла је код меие и 7 данабавила се у Поповцу. Сваког дана пзлазила је на састанке н договорс, а после неколико дана Жнвка је већ била на челу једне омладипске групе, која је дошла из Параћина и оформила једну омладинску груиу за одред. Пре тога дошла је Живка са једном групом омладинаца на тереи у Поповцу 30. јула 1941. г. Бранко Ристић дошао је са још 3—4 друга, наоружап, и обавестно ме да је тога дана основан одред и да су они први којн су пошли у одред. Оставилн су ми поруке и задатке шта треба радити у Фабрици и у селу, и ускоро су се повезали са омладином из Параћина, на чијем челу је била Живка Дамњановић. Поред ових другова ускоро су отишли и другови из Сисевца и са рударских подручја као и из Нуприје, Парараћина, тако да је већ 10.—15. августа одред — Параћинско-Раваничка чета бројала око 60 људи. Из фабрике цемента су отишли у одред следећи другови: 210

10) Ратко Јовановић 11) Мнхаило — Милац Пеичић, учесник из Београда Из Бошњана су отишли следећи другови, које је припремао Драги Павловић: 1) Драги Марић, рударски радник 2) Града Марић. његов син 3) Радисав Лукић — Диле 4) Дамњан Милошевић 5) Милаи Снмић 6) Милош Симић 7) Илић Милован 8) Милап Радосављевић 9) Милан Јовановић 10. Чеда Јовановић 11) Сава Јанићнјевић 12) Радомир Јаннћијевић 13) Милан, воденичар Из Бул>ана су отишлп следећи другочи: 1) Мпхајло Тодоровић 2) Милош Илић 3) Стаја Пешић, рударски радник 4) Јордан Пешић 5) Драга Николић — Ченда 6) Светислав Миловановић 7) Стојадин Илић Из Доње Мутнпце су отишли: 1) Бора Петровић, арт. поручник 2) Драга Петровић, његов брат 3) Милија Вемић, рударски радник 4) Милош Живадиновић 5) Милија Петровић — Еуковац ИЗ Шалудовца: 1) Милепко Милстић Из Клачевице: 1) Милан Марковић и Војислав Н. Лукић Одмах после оснивања одред је почео да врши разне акције на подручју бившег Параћинског и Раваничког среза, а неке акције су вршене и ван ових срезова. Истовремено са овим акцијама одред се стално омасовљавао. тако да је у другој половини августа бројао око 80 људи, 211

а касније нарастао на 180 наоружннх бораца, који су били комплетно снабдевсни наоружањем. Неке од акција, којс се сећам, бпо је напад па Сисевац. Тај иапад изведеи је 10. августа 1941. Тада је извршеи напада и на остале руднике сељског басеиа — Баре, Равна Река, Сењскп Рудник и поред осталог ту је онеспособљепа термоелектрапа која је спабдсвала осветљењем Нупрнју и околна места, што је била велнка штета за Немцс. Даље су вршене акције унпштавања мостова и пруга, тако да је срушеи мост код Давидовца. Y тој акцији се иарочито пстакао рударски радиик Шаторић, који је у оксигеиску боцу ставио обичан експлозив. Такође је срушен мост код Нпћевца, затпм јс двапут рушена пруга Нупрпја — Сењски Рудннк, бпла су демолирана сва постројсња у Давндовцу и на осталим жел. станицам на прузи Параћпп — Зајечар, а то јс Немцнма мпого штетило јер они су већ пзвлачили бакар пз Борског рудннка. Такоће је нзвршена акција на Фабрику цемента у Поповцу. Тада је одржаи и збор у самој фабрици као и у селу, код општиие. Из фабрике је узсто око 250.000 дннара и нздата уредпа потврда, каишевп, ћоиови п др. Поведепи су н петоколонаши али ннсу стрељани, већ им је само припрећеио да he одговарати ако се селу нешто догоди. Признанице је потппсивао Бора Петровић — „Бора Липарски”, командаит источио-моравског одрсда. Иако је одред оперисао свега 50 дана, радио је журпо п пзвршен је велпки број акцнја. Углавном, одред је свакодпевпо бпо у акцији и у покрету п за то кратко време није било дапа а да није била нека значајипја акцнја. Територија од Параћина па све до краја среза била је слободна, партизанске потроле су се њоме сталио кретале а Немци нису долазплп ннтп иокушавали да дођу јер нису имали довољно снага. Партнјско руководство у одреду сачпњавалп су у то време следсћи другови и другарице: Живка Дамњановић, студент Пера Жалац, рударски радник Мика Илић — Куља Раша (Влајко?) Шаторић, рудар Миодраг Нешић, ђак Бранко Ристнћ — Буђоии, радник Раде Николић — Пикула, радник Мнодраг Новаковић — Џуџа, радник Милица Ценић, свршени матураит, и Сава Глигорић, радник, избеглица из Босие Поред тога постојала је и врло масовна скојевска организација. Морал у одреду био је на великој висиии и када год би се поставио тежи задатак, комунисти су увек били у првнм редовима, а нарочито Живка, Бранко, Џуџа, Куља, Пикула итд.",5° Пуно појединости су у сећању Јанићијевић Радосава — Селасија, из Бошњана: 212

„Крајем јула, између 26. и 30. случајно сам наишао кад сам се враћао из фабрике, Џуџу, Бранка Ристића и Пикулу. После једно 15 дана, отприлике 5. или 6. августа, отншао сам у партизане. Изгледа да је пре мене отишао Мића воденичар из Бошњана. Ја и он смао били први са нашс територије. После три дана дошао је Забрежаннн Миле, 8 — 10 дана затим Симнћ Милан, Диле, Града Марић, а 30. августа Чеда Јовановић Y одреду сам био 19. — 21. Горе сам затекао, иако их одмах нисам познавао, Жнвку, Бранка, Џуџу, Пикулу, Жалац (који је био баш на стражп када сам ја дошао). После дан-два дошао је Мика Кул>а. Нашао сам пх иза Црног Врха. Баш су били завршили неку дискусију и разраду. Драги Димитријевић, командир одреда, устао је ипитао: „Друговп, да ли примате овог друга из Бошњана?" Жика Босанац пије се сложио, пошто сам био ожењен, али је устао Пикула п рекао да треба да останем. Вечерали смо. Жпвка је делила хлеб и сир. Меие је примио да спавам Пера „Куварица", избеглица Личанин. Сутрадаи дали су ми једну ловачку пушку. Тада су долазили и неки из Сењског Рудника. Другог дана дошао је Бора Петровић са официрским оделом и кокардом (првп пут сам га видео а можда је и који дан раније дошао). Јсдап дан пре тога бпла је борба у Брезовици са жандармима. Био сам таом алп писам баш учествовао. Неки жандарми су похватани и пуштени. Кад сам то први пут впдео Бору, Живка је говорила пред свима нама Драгом и сећам се овога: — Друже, буразсру — више ниси командир, ево вам га командир! Драги је смењен после борбе у Брезовици и акције на Рудник, зато што нпје узео повац око 2 милиона. Тада је говорио Бора. После борбе у Брезовици пошли смо за Сењски Рудник и иснод Сисевца у врбаку нмалп смо малу борбу са петоколоиашима и 4 — 5 Немаца. То је било при повратку из Сењског Рудника. При повратку били смо горе још 2 — 3 дана. Ту су нам Буљанци доносили хлеба; сећам се једног који је сада жив, Стапојло, ради у Фабрици. Једно поподне смо изашли на Црни Врх и ту смо преноћили п распоредили се по десетипама Командир прве десетине био је Бранко Ристић, друге Џуџа, трећс Албин Гроблер, Словенац, рудар из Сењског Рудника. Тада је Сава избеглица био комесар а Раде Пикула снабдевач. Овај Сава је побего после стрељања Немаца више Шалудовца. Онда је Живка била комесар, па је једно 4 — 5 даиа при крају један Македонац. Са Црног Врха кренули смо према Извору, између Д. Мутиице и Клачевице, и тамо на тромеђи смо се зауставили. Тог дана је падала кпша а и сутрадан опет. Ту смо били 3 — 4 дана. Једно јутро дотеран је везан неки Видан из Д. Мутнице који је тужио Немцима да Мутничани спремају неке акције и то Косту Крсмановића, његовог брата и друге. Тада нас је Бора сазвао и говорио о њему као издајнику. Чувао га је неки Коста, бивши слуга из Поповца. Док смо доручковали пзмеђу Д. Мутнице и Клачевице чула су се 3 хица из пиштоља. Сви су тамо потрчали а ја сам остао горе са још некнм. Послс 10—15 минута сви се враћају и рукују. Тада сам видео једног човека високог, са сељачким оделом и шајкачом, опанцима и цвикерима. То је 213

био Петар Стамболић. Питао је за овог из Мутиице. Бора му је рекао, а он није ништа одговорио. Сви су дохналити оружје и кренули ка брду а мени Стамболић рече: „Ако Немци нападају, онда овогада стрељаш”. Вратили су се после 20 минута, доиели четнри до пет пушкомитраљеза, 30 пушака и рекли да су то Плањани испробавали оружје које су овамо донели. Тада сам први пут био распоређен на стражу. Увече смо напустили то место и отишли на тромеђу Г. Мутиице, Клачевице и Скорице. Ту смо били 2—3 дана. Ту смо обучавани ми, којп нисмо служили војску: Једног дана — збор и после краћег гоовра у коме нас је Бора упозоравао да треба војнички и с песмом да прођемо кроз Д. Мутницу — мн смо кренули. Кад смо прошли Д. Мутницу, одвојила се једиа десетина и отишла да миннра мост на Црници код Главице. Ја сам ишао са комором, позади. Зауставили смо се у Шалудовцу. Увече смо чули детонацију, то је уствари било рушеље моста. Сутрадаи видео сам једног другог непознатог човека у шумадијском, кафеном оделу, са ферменом и опаицима. После дан-два ушли смо у Буљапе. Држао је говор онај иижи, Филип Кљајић, па онда Стамболић. Ту смо спалнли архиву и поцепали иеке немачке плахате. Ту нам је један старац учитељ помогао у писању билтена — ја сам ишао код њега. Увече смо дошли у Бошњане где је одржан говор ,а ту нам се придружио један потпоручник, словеиачки избеглица, којп је становао у Поповцу. Одатле смо се опет вратили у Шалудовац, а сутрадан су већ масовно долазили, јер су наше акције биле све веће, нарочито мост на Главици (из Бошњаиа тада су били Милош Илић, Града Марић, Милан Симић, Милан Васић, Радисав Јовановић, неке избеглице, па чак и Добривоје, Брица). V Шалудовцу је извршена тада заклетва а затим стрељање Драгог Димитријевића и Слободана Глигорића. Овог другог зато што је Јаши узео сат а неком Русу кожни капут. Иначе, Драгн је стрељан због лоших акција и зато што није узет новац и срушен Сењски Рудник. Пресуду је прочитао Фнлип Кљајић. Када су ови отерани на стрељање, ми смо пошли на Сењски Рудник преко Буљана изнад Крша и изашли смо на Латавицу; тада је код нас дошао Чеда Јовановић из Бошњана. Ту смо били до подне а патрола је већ раније била упућена и то: Воја Маринковић, Драги Ковачевић, Александар — Санда Станковић и Албин Гроблер отишли су да покидају везу и електричну струју. Кад смо кренули код Вавила је наишао воз. Зауставили смо га, нас 10—15 укрцали смо се и кренули за Равну Реку. Ту нам нико није дао отпор. Узели смо експлозив, ћебад, навлаке, натоварили све то у два вагона и спустили у Сењски Рудник. Кад смо дошли, ту је већ био збор: говорили су Филип Кљајић и Петар Стамболић. Ту смо узели један камион, неке рударске коње, волове и др. и пошто смо се ту већ сви ску214

пили, кренули смо назад. Са нама су тада пошли и неки рудари. На Вавилу смо све то претоварили у кола и камион и послали за Шалудовац. То је био први плен. Нас тридесетак остали смо да чекамо Немце, јер смо били обавештеии да ће да паиђу. Пошто Немци нису дошли, и ми смо се спустили у Забрегу, где је био збор. Ту сам последњи пут видео Филипа Кљајића и Петра Стамболића. Сутрадан смо кренули за Шалудовац, наш центар (зборно место у случају борбе са Немцима и ако се растуримо било је Мала Брезовица). V Шалудовцу смо били у школи. Тада су из Бошњана дошли Дамљан Милошевић.и Стојадин Јевтић. Ту смо били један дан и чули смо да иеки Жика Горски Вук, четник, прикупља и мобилише л>уде. После дан-два чујемо да је ои петоколонаш и да прикупља људе да би нх предао Немцима. Тада је Бора послао патролу, која се договорила са Жиком да се састанемо у Доњој Мутници. После дан-два стигли смо у Д. Мутницу (тада смо били много јачи, добијали смо извештаје о кретању н акцијама осталих одреда. Чули смо да су бољевачки партизани били заробљени од Немаца, али су касније одробљени). Пре него што смо кренули за Д. Мутницу код иас је дошао Раша Црногорац и рекао да је расформиран Бољевачки одред. С њим је дошао још један. Кад смо стигли у Д. Мутницу народ је скоро бно избегао а чули смо касније да су се они уплашили од Жике Горског — Вука. То нам је рекао Богоје Вељковић. Ја и још неки отпшли смо на крај Д. Мутнице у заседу. Код нас је прво иаишла Жикииа патрола, а за њом и Жика који се возпо у кочнјама а за њим његова војска која је маршпрала у корак. Y његовој војсци били су Мириловцн, Крежбинци. углавном из доњих села. За њима смо се и ми повукли. Пред кафаном Вук је издао наређење: „Погпоручниче, крени војску за Извор и чекај воз кад наиђе." Одред је кренуо, а ја, Џуџа, Пера Куварица спроводили смо ове похватане за Шалудовац. Тамо смо их затворили у једну недовршену кућу. Један Немац јс прнчао да му је мајка Чехиња и зиао је доста добро српски. После три дана Немци су стрељани, као и онај наредник, а потпоручник је остао с нама (то је Пепи Словенац). Тада је један Немац побегао, а то сам чуо ујутру када сам се пробудио. Када је побегао Немац, побегли су и Милан Радисављевић из Бошњана и комесар Сава избеглица. Тог јутра бно је политнчки час који је држала Живка и Пикула о томе како смо убили Жику Горског — Вука, како су они из његовог одреда викали „Живео краљ”, „Доле комунисти”, а уствари ми смо комунисти и то треба на делу да покажемо. После тога био је збор и подела по водовима. Први вод је водио Раша Црногорац, други Бранко Ристић. Ја сам припао првом воду и првом одељењу. Тада је било задужење за оружје и то по броју — војнички. Био сам пушкомитраљезац. (Тада је дошла Савета Марић и рекла да се неки човек, скоро га крије код Мадине колибе. Тада је Бора одредио мене, Перу Куварицу, Дамњана Милошевића, Ацу Ташковића, Бранка Ристића и још једно двојицу да поћемо да га тражимо. Ми смо га нашли. При повратку нз Бошњана за Поповац наишли су Немци за Шалудовац, са 2 тенка и неколико камиона. Кад смо дошли у Шалудовац, чекао нас је Раде Пикула. Одред је био кренуо изнад Шалудовца. Те ноћи Немци су преноћили у „Радисављевој шуми”. Кам смо стигли у одред изнад Шалудовца ту смо преноћили. Тада је направљен план за напад и 215

то: први вод са леве стране, а другп вод са дсснс страпс. Ја сам бно па левом крилу првог вода. Дошао сам близу гробл,а. Срелп смо људе, жепс, децу који су бежалп из ссла. Немцп су улазили у Шалудовац путем нз Г. Мутнице. Гаша је командовао да отворим ватру. Немци су се развпли у стрелце. По Рашиној комаиди пребацпо сам се још 50—60 метара i: поново отворио ватру. Немци су пуцалп али писам чуо да звпжде меци, да ли су пуцали на другу страну или у вис, не зпам. Кад сам променпо цев и окренуо се за Рашу, видео сам га да он пуца пз пиштоља п држи бомбу. Раша је тада рскао: „Саласије, блокпрапн смо.” Видео сам Немце који су нас заобилазпли са леђа. Раша јс рекао: „Ја сс убијам!” Ја сам му рекао да то пе чпни. Изгледа да Немци нису мене приметпли већ само њега. Пустио сам још један рафал, Немцн су полеглн, у томе је Раша побегао полулево, а ја сам пошао за њпм, али сам отишао скоро полудесно. Немци нису впше пуцалн. Само је неки топ тукао, и то изгледа са тенка, али нисам чуо да експлодирају грапате. Нсмцс сам просекао и прошао испред њих на око 100 метара. Док сам бежао чуо сам их како говоре. Кад сам их заобпшао побегао сам према Г. Мутпици. Тамо сам нашао Џуџу и Бранка Ристића који су чекалп. Питали су ме зар ипсам погинуо? Одатле смо креиулп иа зборно место. Кад смо сутрадан стигли, кажу да је читана заповест да сам погипуо. А када ме је Раша впдео. дотрчао је до мене и поклопио ми је табаксру п упаљач. Бора ми је тада даоруку.. Одмах смо кренули за Шупљају и ту преноћили. Немци су се повуклн пошто су запалили школу, задругу п однели експлознв и све остало што смо ималп. Ту смо препоћили и сутрадаи смо прсшли па „Пресек”; ту смо имали састапак. На састаику су били Живка, Џуџа, Браика, Пикула, Франц Мали, Мица Цеиић, а позван сам и ја н једап из Забрсге. Тада сам ја позвао Радисава Јоваповића пз Бошњана. Изгледа да јс то био скојевски састанак. Ту је било речн о формирању одбора по селпма. Предлагани су само прсдседници одбора. Тада смо припремали и бплтепе. Ја сам требао да врши.м акцију у Бошњапу и зато сам неколико пута одлазио тамо. Ту смо били 3—4 дапа. Тада смо чули да су дошли недићевци и љотићевци у С. Рудник и Р. Реку. Тада смо нас неколико пошли за С. Рудник. Били су: Воја Јовановић, заменик командира одреда, Жика Суботић — Босанац, Пера Куварица, ја, Џуџа п још неки, нас око 12. Ишли смо са циљем да извршимо кретање и иаоружање. Тамо смо били 3—4 дана, а ту смо пмали чак и неку врсту преговарања. Ја сам оволико чуо: „До борбе треба да дође, али да се пуца у впс, да се оии повуку и оставе оружје”. Ја сам се вратпо да обавестим одред, којп је крену према С. Руднику. Тада је креиуо Илија Узелац, који је имао око 40 људи, добро наоружаних и искусних — ослуженнх војника. Он је имао држање слично четиицима Драже Михајловића. Ујутру је Узелац напао пре нас, С. Рудник. Воја Војиновић је рекао да ми не нападамо. Узелац је цео дан водио борбу. Ту се немачки авиони бомбардовали и Узелца и наше положаје. Чули смо да је код Узелца било неколико мртвих и рањених. Изгледа да је долазило до састанка између Боре и Узелца, а када је пре тога Узелац нападао Баре ми смо му слали помоћ. Он је већином са својима био по шуми. 216

Из С. Рудника дошлп смо на старо место. Сутрадан 13. августа, био сам у Бошњану а 15. када сам покуппо оружје и крепу пз Бошњапа с нама је у одред пошао и Милан Јовановић. Са Пресека смо се преместили на Црни Врх, код чесме. Ту смо били 2—3 дана. Одатле је извршеио неколикоакција. Ја сам са Џуџом и Војом био у Бошњану где су Немци требали да дођу у фабрику за цсмепт. То је била субота и ми смо бранили људима да иду па пијац”.”1 Y овим борбама, а посебно о борби за Шалудовац као и четничком пздајству, говоре и ове изјаве: Братпслав Мпловановић — Брата из Поповца: „26. августа Немци су блокиралп Поповац и извршплп претрес за оружје а затим отишли за Буљапе и Шалудовац. Кад је Оио напад на Шалудовац враћао сам се из планине са дрвима и код Пресека видео сам Узелца са његовим војницима. Он је рекао: „Впдитс, шта ради Бора. Мепи је доста и оволико људи". После тога отишао је даљс за планину. Видео сам кад му је Стојан Радосављевић из Бошњапа посио пнсмо на коњу и то изгледа од Боре Петровића. Не знам шта му је Узелац рекао. Партп.зани су убилп једну болничарку из Поповца коју је рат ту затскао. Прпчало сс да је она имала карту о слободној вожњи, потврђену од Немаца п пошто је често путовала, пзгледа да је шпијунирала. Yбнли су је испод буљаиског гробља.”'н Занимљпва је и изјава Обрена Симића из Шалудовца, тј. опис како су сељаци чувалп своја огњиштаод немачкихпалукића: „Партизани су првп нут дошли негде око 5. или 4. августа, њих 16. Из Шалудовца су отишли у партизане Милеико Николић (стрељан у Нупрпји) п један избеглпца, не знамо му име. Био је командир чете. На Шалудовац су нападали Шалудовци и том прилпком је погинуо Сретен Маринковић чпја је кућа била па крају села. Ои се сам приближио својој кућп, видсо Немца којн носи сламу у његову кућу, улетео у двориште и убио тога Немца, док је други убио њега. Испод Шалудовца нападали су Мутничани п Лешјани. Ту је погинуо један Мутничанпн, а рањен је Мпле Лешјапин. Погппула су 4 Немца п Немци су се на брзииу повукли. Један Немац који је донекле знао српски рекао је за време борбе у Шалудовцу: „Ми смо опкољенн и нећемо одавде живи изаћи”. Узелац је спасао Немце јер није нападао са Пресека и Буљаиа, какав је био план.”'” Платформа борбе била је широка — осповно је борити се против окупатора. То се види п из овог детаља: Тома Милутиновић, из Забреге, каже: „Из Забреге су у одред отишли: Ж. Вучковић, Б. Цветковић, М. Богојевић, Д. Стајић, М. Матић, Б. Раденковић п ја. Кад смо отишли било их је око ЗО. После два дана сам био у заседи на Црном Врху. Тада су иаишла два мушкарца и једна жена. Један ми је рекао да би требало боље да се склонпм кад осматрам. Изгледа да је то био Петар Стамболић, затим Живка и још један друг. Једно јутро Стамбрлић је рекао да смо ми партизани и да се боримо против окупатора, а затим и ово: „Овај 217

ћаш друг команднр чете, поручник Бора, сматрам да треба да скине ову кокарду па п еполете.” Бора је то одмах учпнио.”' После ове борбе у Шалудовцу 29. августа, пзвршена јс заклетва бораца Параћинско-ћупријске чете. Били су присутни Фића Кљајић и Петар Стамболић. Приликом прве заклетве, која јс нзвршена почетком августа, исто тако је присуствовао од страие Главног штаба за Србнју Бранко Крсмановић који је истовремено био и главпи оргапизатор устап ка у Параћииском срезу. Можда ће на први поглед изгледати чудно то да се после непупих 20 дана поново врши закетва, али то је било неопходно из више разлога, а у првом реду и због тога што је првом полагању бнло присутно само 30 партизана док их је сада било вишс од 100. Били су устројени и спискови и Живка је поименичпо читала сваког приликом полагања заклетвс. Још увек су то били претежио добровољци алп знатно мање комуписта и скојеваца него у самом почетку, па је ова заклетва требала да послужи и као већа обавеза и јаче везпвање бораца за НОП. Наоснову сачуваних података зна се да је чета тада имала 118 бораца, 13 коња, 2 коњска кола н један камион. Била је и добро наоружа на, јер је поред 95 пушака, располагала са 13 пушкомитраљеза п довољним бројем муниције а исто тако п бомби и другог експлозива. И остала опрема била је солидна јер су партпзанн имали један велики и 3 мала шатора, 11 шаторскнх крила, 80 ћебади и 66 чаршава. И финансијска средства такође су била прилична: чета је располагала са 230.000 дпнара. Исто тако било је много санитетског материјала, мада чета није нмала ни једног лекара, већ само једног стручног болнпчара, Петра Милеуснића. Одећа, веш и обућа су били слаби.'“ Приликом трећег наиада на Сењски Рудник заплењен је, поред осталог, и један исправан камнон. Међутим, једини од партизана који је знао да вози био је Александар — Санда СтанковЈф, а у ранијем нападу Немаца на Шалудовац када су потучени и одбијени, такође је било заробљено неколико моторних возила али су остали на бојишту пошто није имао ко да их довезе. Ово је сада родило идеју која је одмах и спроведена у живот: организован је курс шоферирања на Грзи, који је водио Станковпћ. Курс су похађали све сами млађи скојевцп, њих око 20—25. Санда помиње ове курсисте: Милојко Стамепић, Аца Ташковић, Мика Куља, Лука Тарле, Микалонац, Божа Балетић — Корчагин, Миодраг Нешић, Живадин Жан Дамњановић, Тоља из Поповца, Сретен Здравковић, Радомир Симоновић — Штиглица. Воја Маринковић, Бели први, Бели други и Бели трећи (сва тројица из Параћина, један штампар, други је био сајџија а трећи казанџија). Митар Настић и др. па чак и једна другарица — Мнлица Ценић. Курс је трајао двадесетак дана, тј. све до разбијања одреда и многи су већ били прилично иапредовали и научили да возе. Тада је погинуо и један дечак чијег се имена Санда не сећа, а рањен је Воја из Плане. Једном су на овај логор за обуку били набасали жандарми из Параћина, али су направили велики круг и вратили се плашећи се борбе. Нека врста курса, само не овако масовног и добро огранизованог, била је и група од 5 другова и 3 другарице, коју је водио Милеуснић, и обучавао у болничким пословима. 218

Поред ових курсева, као стални метод рада, одржавани ćy политички часовн за све припаднике одреда. Овако успелс акцпјс одреда бпле су омогућене и сталиом и солидном помоћи пз Параћина. Тако су позадински радници Драгиша Цанковић, Стојапка Радошевић, Јаков Тодосијевић и други, неколико пута снабдевали чету сапитетским материјалом и знатним сумама новца. Исто тако партизанима су достављане и карте — секције Параћина и околине ради потребне оријеитације на терену. Ово је слато преко Лалковића и Јанка Штековпћа, као и преко Јоцића. Један од најпоузданијих и најбољих курира био је Божа Златковић — Балетнћ зв. Корчагин, који је стално пратио друга Стамболића приликом његових долазака на овај терен. Штета што није сачуван ни један оригиналан докумеиат о распуштању старих општинскнх власти и постављању нових на ослобоћеној територији. Јер читав овај крај, само неколико километара од Параћина па на североистоку скоро до Дунава и Тимока, представљао је слободну територију са усамљеним немачким гарнизонима утврђеним у градовима и већим насељима (Зајечар, Неготин, Сокобања). То се уосталом види из низа пзвора: изјаве Јакова Тодосијевића, Миодрага Новаковића, Радисава Јанићијевића и других, ко и бројних извештаја жандармеријских патрола и среских начелннка да ову територију контролишу „шумски одметници" и да им је с тога немогућс да обезбеде „ред и мнр” ако не добију нова појачања. ФОРМИРАЊЕ НОВИХ ИЗДАЈНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА V го време — почетак септембра, поред немачких окупатора, жандармерије и Пећанчевнх четника, формиране су и нове издајничке војне формације у служби непријатеља: љотићевски одреди, тзв. Одреди српских добровољаца и девет одреда СДС (Недићевци) VIII. одред упућеи је 5. септембра у Параћии. Командант је био Божинић Марко, поручник бивше југословенске војске, пре рата лишаван чина због проневере. А сада неколико дана касннје, стигао је у Сењски Рудник vn одред Недићеве оружане силе. Због сталне присутности партизана на овој територији у овом одреду под командом арт. капетана П класе, Михајла Наћића, било је 70 људи, док их је у Параћину остало само 23. Одред недићеваца у Параћину био је смештен у кантину Теокаревићеве фабрике штофа у чијој се мензи хранио бесплатно. Овај одред имао је за задатак да брани фабрику штофа од напада партпзана, и упућен је после одласка Владе Теокаревића у Београд и његовог захтева да му се додели обезбећење. Некако у исто време и Блашко Михајловић, четнички војвода Косте Пећанца, коме је седиште било у Деспотовцу, врбовао је преко свога потпоручника Живановић Стојана, иначе учитеља из околине Параћнна, добровољце за борбу против комунизма. Ипак главни организатор Пећанчевих четника у Параћину био је Милисав Богдановић, родом из Приштине. Штаб овог одреда био је смештен у штедионици у Параћину и ту је вршен упис људства и одмах им дељено оружје. Овај одред остао је само краће време у Параћину а затим отишао у село Д. Мутницу, где је по налогу Немаца учествовао у борбама против партизана. 219

И тако, контрареволуција се окупл>ала под наводним барјаком „српства и родољубља", а у позадиип ове концентрацпје свеколиког друштвеног олоша и даљс је стајао крупан капптал и његови трабаити. Успеси партизана били су последња опомена издајпичкој буржоазији у Србији, па и у Параћину, да се уједине у одбрану својпх класпих пнтереса. Заборављене су све старе политичке чарке и зађавице и буржоаски полнтичари су звонили на сва зво.ча „за спас Србије”. Покренута су сва средства пропагапде, радно је трештао и новине сипале лажи о „црвеној немани” о комунистичкој аждаји, о опасности која прети од њих, варош се шаренила од стравичних плахата у којима су се налазили бескрајни ннзови стрсљаних ради одмазде. Тешка мора •владала је градом. Страх је био сталпо прнсутан у свим људскп мпслпма и поступцима. Па ипак, огромна већина поштених граћана била је па страни устаника. Неки су то и доказалн дајућп прилоге у повцу п материјала за партизанску чету. Л>уди су стрепели али и памтили. Веровали су да је свака сила за времеиа и да he доћи дан када he истипа изаћн на видело. Тако једап од преживелих спмпатизера покрста, Милорад Јоваповић типографски радпик, у својој изјави порсд осталог каже следећс: „ Када је у лето 1941. годипе партизапски покрет у околппи Параћина узео маха, параћински трговци уплашилн су се од партизапског уласка у Параћин па, да би се заштитилп од партизана, почели су се договарати како да отклоие „опасност од комуинзма”. Злокобпо мссто где су се трговци договарали — састајали била је кафапа „Ппвница”, својина Владе Пандуровића. Поред тога имали су тајпе састанке у подруму банке Боже Главичког, адвоката у Параћину. На тим састанцпма већали су и одлучивали како уништитн партизански покрет у околппи Параћина, тако и о судбини поштеног и радпог света у самом Параћину. За уништсње партизана одлучили су да ступе у везу са сељацима из Д. Мутнице и Извора, и да уложе новац, да тим новцем потплате сељаке и да тако побију партизане. V кафанп „Ппвница” редовно су били Немцп, мећу којима и Фрањо тумач. Са Немцима су трговци у „Пивиицп” ппли п банчили, па су наравио о судбипи партизана ту одлучивали односно одлучили и трговци са Немцима. То је устварп бпла кујиа из које су поникли сви ратни злочини. У подруму Боже Главичког са њима на челу доношене су извршне одлуке. На челу трговаца стајао је власник „Пнвнпце” Влада Пандуровић, заједно са својим сииом Светом, а поред њих били су: Паја Ламбровпћ, браћа Хаџи-Видојковић, Влада Ристић, Божа Главички, Жика Страиновић, Благоје Борћевић, Чеда Марковић, Јоса и Гаја Мнленковић, Кандић, Миланче Петровић, капетан Младеновпћ, Анта и Миле Пелпваиовпћ, Радисав Михајловић, Радисав Стоиљковић, Божа Стојковић, Димче Теокаревић, Томас Оскијанин, Ера, чевабџија, Милисав пиљар, Л>уба, водник, Бошко Благојевић, Лаза Марјановић, Јован Стојковић, ситар, Вељко Јовановић, Божа Крсмановић, Велибор Михајловић итд. Ови трговци и граћани давали су новац и улагали су све што су имали и могли да угуше партизански покрет. Они су одлучили о судбини наших другова и нашег покрета. Они знају која су још липа са њима учествовала. Они су са Вучковићем и другим сељацима из Г. Мутнице и Извора преговарали, уговарали погодбу, дали им новац итд. Овом трговачком акцијом побијено је 20 и повезано око 35 партизана, који су септембра 1941. године 220

предати Немцима те су их пострељали у Пуприји. Њих треба саслушати док све нс открпју п док сви злочинци који се данас шетају, ометају наш рад, пишу пароле за краља, угрожавају животе и уливају страх нашим породнцама птд. нека дођу на место где ће полагати рачуне за своје злочнне."1” Приблнжавали су се трагични септембарски догађаји. Својом наивношћу и пеискуством овом тужиом завршетку допринели су делимично н сами млалп партизани. Ното је всћ нова посебна прича. САВЕТОВАЊЕ Y ДУЛЕНИМА И МОБИЛИЗАЦИЈА Главпп штаб партнзаиских одреда за Србију одлучио је да одржи савстовањс са руководпоцима партнзанскнх одреда у Шумадији, Поморавл>у п Запалпој Србпји. Ово саветовање одржано је у селу Дулане 16. септембра 1941. годппе. Савсговаи>у у Дуленима присуствовалп су чланови Главног штаба за Србију Срстен Жујевић, Филнп Кљајић и Никола Груловић, затим UII3 комапдапата и командира и Бора Петровић, командир Параћинске чете Поморавског одрсда. Иако пије сачувана документација, ипак је познат дневни ред: расправл>ало се углавном о три битна пнтања — питање организације, фупкцпје п коордипованих акцпја партизанских одреда. Нарочнто је запажено да је пораст бораца у одредима толико велики да опп већ могу да прерасту и у веће јединице. Запажено је даље да је стварање слободних територија уз смењивање старих власти почело код сељака стваратп уверење да су сада партизани стварна и једина власт. Због тога је било речи о формирању народноослободилачких одбора. Као посебан недостатак истакнуто је да међу појединим одредима ни је било довољно сарадње и зато нису могли да буду предузимани и већи задаци. Стога су билн постављени и потпуно одређени задаци, као на пример да Чачаискп и Ужпчкн партизански одред заузму Пожегу а Поморавски и Други шумадијски да изврше напад на Параћин и Јагодину. Предочена је и потреба опрезности према четничким форамцијама. Y Дедпјеровом „Дневнику” на неколико места спомиње се Бора Петровпћ, као и утисак којп је оставио на присутне: „Пажљпво га је слушао Љубиша Урошевић, којн је и дотле имао успешне акције. Међу свпм тим друговпма само један није остављао добар утисак. То је био Бора Параћинац, велики кицош: зулуфи, удешени нокти, прстен, бомбе, кама,... Y дискусији му је требало дуго да схвати однос командапта и политикома." А мало затим у „Дневнику" пише: „Параћпнско-Нупрпјска чета, која је прерасла у одред (Други поморавски) добила је задатак да нападпе на Параћин уз садејство Другог шумадијског, који би јој штптио залеђе и Беличке чете, која је имала да изврши напад на Јагодину. За акцију био је одређен 28. септембар.”'” Одмах после повратка са овог саветовања Бора Пеаровић се вратио у чету и већ уз пут сам и на своју руку написао проглас о општој мобили- s зацији у Параћпнском срезу. Мобилизација је требало да почне

бра. Овај проглас био је и крајње аполитичан јер у њему је било и таквих неукусних претњи као: ,,Ко се не одазове мобилизацији биће стрељан, а кућа ће му бити спаљена”. Мобилизацпјом су били обухваћени сви војни обавезници, од 18 до 40 година старости. Друга, исто тако фаталиа погрешка, била је обмана сељака да се оваква врста мобилизције врши у целој земљи ради протеривања Немаца, пошто су то ссљаци лако и брзо могли да проверс тј. да дознају да то није случај и у суседним срезовима. Не може се тврдити да је ово Бора учпнио злоиамсрно, али јс то у сваком случају била последица погрешног процењивања ситуације и болесне сујете да се командује већом јединицом. Истог дана одрећене су десетине са задатком да оду у одређена села, закажу збор и прочитају проглас о мобилпзацији а затим да са мобилисаним људством дођу на зборно место које се налазнло у долини реке Грзе на месту зв. Козјп Por. Бпло је препоручено такође да сељацп понесу са собом и оружје, уколнко га имају. Y мобилисању учествовао јс и командир Бора Петровић личпо, па је тако 21. септембра, најпре извршио мобилизацију у Клачевици а затим У Д* Мутници. По повратку у логор са мобилисаним сељацима из Д. Мутнпце и Клачевице тамо је затекао већ мобнлисаие сељаке нз Шалудовца, Извора и Г. Мутннце — њих око 400. И овде је направљена нова, пресудна грешка јер су сви мобилисани постројенп по општинама уместо да буду измешани. Из строја су изведени болеснн, неспособни п враћени у села. После тога свако село је изабрало „екопомскосоцијалнп одбор" од 5 чланова и суд од 3 члана. Ови одбори требало је да се старају о збрињавању породица сиромашних мобилисаних сељака, да им пружају помоћ у обради земље јер је берба кукуруза а и сетва била на прагу, док је судски одбор требало углавном да одржава ред у селу. После свега од ових мобилисаних сељака формирано је 11 борачких чета, са укупно 620 људи и 9 радничкихчета, са укупно 450 људи.'" Параћинско-ћупријска чета добила је сада и нови назив: Други поморавски партизански одред. Овај одред располагао је са 800 пушака, 35. пушкомитраљеза и једним тешким митраљезом. Д. и Г. Мутиица и Извор дали су по две а Клачевнца, Лешје, Шалудовац и Поповац по једну чету. Због лакшег смештаја и исхране чете су одмах упућеие свака у своја села, уместо да им се дају борбени задаци. Врло карактеристичан, али и редовна појава у револуцији, је поступак Прве изворске чете: она је, пошто се очекивао напад Немаца на Талудовац, била одређена за појачање Шалудовачкој чети. Међутим, сељаци се насели непријатељској пропаганди, те се ова чета без ичијег одобрења, вратила назад у своје село да га брани, пошто је неко био пронео вест да је оно у опасности. Мобилизација је извршена и у осталим селима, али су пресудну улогу у наступајућим догађајима имале поменуте чете. Било је покушаја да се мобилизација протегне и на нека ближа села из суседног среза Раваничког (Батинац, Бигреница), али се у томе није имало успеха. Посао око мобилизације још је трајао кад су наступили нови и преломни догађаји, а пре свега немачки напад на Шалудовац. Овога пута тај напад бко је већих размера и потпомогнут снажном артиљериском ва222

тром. Артиљсрнја је тукла Шалудовац из Бошњана па се Шалудовачка чета, под сиажним дејством пемачке артиљерије, повукла. Чете које су биле одрсћене н>ој у по.моћ, Прва п Друга горњомутничка и Прва и Друга изворска, напустилс су бојиште и вратиле се под изговором да свака треба да брапи своје ссло. Насупрот њима Доњомутничани су се жестоко борили. Тако је Прва доњомутпичка чста, која је штитила радничке чете које су копале ровове па прузи Параћии — Зајечар, прешла преко поља и напала Немце. V овом снажпом пападу Цемци су били разбијени па је зарабљено 6 камиона, 3 аутомобила и неколико бпцикла. Но пздајство је било на помолу, јер су се победпнци морали повуће без плена пошто су се из кукуруза појавила 3 немачка тенка на чијим су се куполама одозго налазили сељаци. Y овом окршају учествовале су Прва и Друга доњомутничанска чета, са 70 п Лешјанска са 36 бораца. Па ипак губитака иа страни партизана је бпло врло мало: погинуо је свега 1 и 1 рањен. Y борби је учсствовало преко стотину Немаца са 3 тенка. Њпх су са Везировца помагала ватром 4 топа која су тукла Шалудовац. Немци су имали 17 погииулих и више рањених, од којих су неки умрли на путу за Пуприју. Немци су због овога били огорчсни па су тенковима ушли у запаљени Шалудовац и разорили многе зграде а затим се вратили у Параћин. Иако овај папад Немаца на Шалудовац није имао иикакав војиички успсх, он је ппак деловао обссхрабрујући — у првом реду на мобилисане сељаке. Партизанп нису ималп губитака, али је село било спаљено и порушено п то је деловало застрашујуће на остала села. Мећутим, мобилизација се и даље настављала по селима Параћинског среза. Али и непријатељи нису мировали већ су сада у прве редове гурнули своје сараднике: мобилисане сељаке који ће извршити оно што они нису могли: разбијање одреда. Колико су непријатељи НОБ-а били активни у гашење партизанског покрета, али истовремено п прплашени, види се из низа депеша и извештаја, од којих наводимо само неколико: ТЕЛЕГРАМ БР. 150 од 11.1Х. 1941. Параћии „Синоћ у 19 сати по трећи пут је миниран Глваички мост на км 8/950, изгорели су витловски стубови и мост је дефинитивно онеспособљен за саобраћај ма каквог возила, пролаз немогућ. Шеф XI Секције Пантелић” „БЕЗБЕДНОСТ Ред. бр. 7 Нуприја, 5. XI. 1941. „Око 21 час дошао је у општину Виринску око 40 непознатих лица наоружаних пушкама и пушкомитраљезима, обучених у цивилна, сељачка, а један и у војничко одело. Са њима је била и једна женска одевена у варошко одело, Испретурали су поштинску архиву, спалили плахате које су пред општином биле истакнуте, узели иовац из касе. Тражили пописиваче 223

жита да би им спалили књижице. Срески начелник и жанд. водник су на терену. Потере се врше.” 16/133 Ред. бр. 99 тел. Пов. бр. 77 „Дана 15. 8. група од око 50 наоружаних лица упало је у општину Г. Мутница, поцепали сва нарећења и нспредате објаве ратних заробљенпка. Наредила писменом наредбом сељацима да у варош не доносе жпвотне намирнпце. 16/136 Бр. 143—4 Те. бр. 4700 16/137 Бр. 140 Тел. бр. 4000 16/137 Бр. 150 Тел. бр. 2972 16/137 Бр. 158 Тел. бр. 4744 16/139 Бр. 181 Тел. бр.5004 16/142 Бр. 218 Тел. бр. 7017 И Немци су у борбу бацилп деловс свога 739 п 711-ог брдског пука, ојачане артиљеријом и тенковпма. Свесни да не могу да угуше устанак Немцп су вршпли репресалпјс — рушнли и палилп село Шалудовац два пута, јср су у њему дуже времепа задржавао партизапскп штаб а затпм се повлачилп према својој бази у Параћину. Ово је имало утицаја на малодушис п већ поколебаис мобплисане сељаке. Vcto је и пропаганда учинила својс и мобплисани сељапи су једини излаз виделп не само у бежању из одрсда већ п супростављању партизанима. Сукоб мобилисаних и добровољаца био је на помолу а у позадини ове издајничке работе стајали су параћпнскп трговци и сељачки политикантн у лицу Јерезовског посланика Вучковића п његовог сипа из Г. Мутнице Многи тада пису били свесни онога што сс догађа п зато ћсмо, поред изјава прежпвелих партизана, навестп и изјаве неколнциие случајпих сапутника устанка да би се видело како су опи дожпвели мобилизацију и разбијање одреда. Тако, на пример, Радивоје Милошевић из Шалудовца каже: ,Када је извршена мобилизацнја и када смо ми из Шалудовца отишли, у ливади Васе Војчиног извршена је смотра по четама. Клачевцн су донелп највише оружја, а дошли су из Плапе. Тада је говорено и о томе да се после 3—4 дана нападне Параћин и Пуприја. Бора је рекао још да се формира Источно-Моравска група партизапа. Један је питао шта је са Уззлцем? Бора је рекао да ће и он са нама. Бора је помињао Русе који се боре. Знам даје за Лешјанску чету комапдир био Драга Петровић, Борип брат, за Д. Мутницу Раша, за Извор Борика је био замеинк командира. Од тог места добили смо задатак да свака чета иде у своје село а када смо дошли у Шалудовац, добили смо задатак да идемо испод Буљана да поседнемо буљански друм и да обезбедимо ту страну од евентуалног вапада Немаца. Тим друмом је наишао један избеглица, поштар у Буљану, и тражио Узелца, Ја сам рекао да смо то ми, дао ми је једно писмо које му јс дао жандармеријски поднаредник да га да Узелцу. У писму га је обавештавао да ће сутра Немци напасти Буљане и Шалудовац и да бежп. То писмо сам дао моме командиру. 224

То вече Немци су дошли џипом изнад Бошњана. Изгледа да су извиђали терсн. Ту смо и замркли. Увече је наишла једна група из Буљана и кажу ми: „Идемо да мобилишемо Поповац и Бошњане”. Кад су се враћали, чуо сам Борику из Извора који је питао: „Где је Изворска чета?” Рекли су му да смо ми ту. Рекао је да пођемо и да је добио наређење да мобилише Поповац и Буљане а сад је добио друго наређење — да иде и ухвати Узелца, а његови војници да остану код нас, или да иду где хоће. Опет је поновио да Шалудовачка чета пође с њим, што смо одбили. Изворци су отишли с Бориком. V зору је дошао курир са наређењем да Шалудовачка чета што пре запоседне друм изнад Извора и манастира у клисури. Отишли смо и поселн. Изгледа да то није било Борино наређење. ХЈутру Немци су почели до бомбардују Шалудовац и Буљане. МИ СМО СЕ ПОКОЛЕБАЛИ — ШАЉУ НАС ОВАМО, А НЕМЦИ БОМБАРДУЈУ НАШЕ СЕЛО. РЕШИЛИ СМО ДА ИДЕМО И БРАНИМО НАШЕ СЕЛО (подвукли аутори). Са нама је ишао и командир. Близу Шалудовца срели смо се са Немцима који су били у заседи, дошло је до пушкарања.””' (Милошевић затим опнсује борбу у Шалудовцу). О мобплизацији и борби у Шалвдовцу Радосав Јанићијевић коже ово: „Кад смо се вратилн на Црни Врх већ је била команда: општа мобилизацнја. Док смо нас неколнко били код Г. Мутниие тамо је извршена мобплизацпја а п у Клачевици, Извору и Шалудовцу. Ја сам добио задатак да пређем у Бошњане. Тамо су говорили Џуџа и Пера Куварица. Кад смо се враћалн из Бошњана, Изворци, који су пошли са нама и остали код реке, почели су већ да негодују, па су чак рекли да ми треба да се побијемо зато што Бошњанци нису пошли. Ја сам им рекао: „Знамо друже, али ви сте сталпо горе међу нама, — знате нас, а они не познају толико. Тада ми је један Изворац рекао: „Не говори!” Џуџа ме је заступио, а Изворац је дигао пушку да га убије. V том сам ја подигао пушкомнтраљез те су Изворци рекли: „Хајдемо, овде су Бошњанци". Јанпћијевићдаљиразвој догађаја овако описује: „Тада је стигла и заповест за напад на Шалудовац као и распоред напада: Узелац са пресека Горњомутничани и Изворци, Клачевици и Шалудовцу од Г. Мутнице а Д. Мутничани и Бошњани да нападају испод Шалудовца. Скоро сви су отказали, сем Доњомутничани и Лешјани, а Узелац је први побегао. Ја сам повео Клачевачку а Џуџа Шалудовачку чету. Y почетку Шалудовци су журили али кад су видели да Мутничани и Изворци неће да пођу, онда су се и они устезали и ишли скоро силом. Стигао сам поподне у 5 сати, село је већ горело; покушали смо да га гасимо, али узалуд (Бора је водио борбу око 2 сата поподне). Док смо ми били у Шалудовцу, стигла је Живка, Франц и Бранко. Људи из Клачевице су рекли да неће да се боре него да ће да иду да бране само своје село пошто су исто чули од Мутничаиа и Извораца. Ми нисмо могли да утичемо на њих и они су отишли за Клачевицу. Ми смо онда пошли за Грзу, док су Шалудовци остали у своме селу. Заноћили су изнад Г. Мутнице у штали и ујутру кренули за логор.”'” Чеда Јовановић из Бошњана о мобилизацији каже у својој изјави: „За време мобилизације Бошњана био сам на обезбеђењу. Ту су хтели Немци замало да нас ухвате. После једно дан — два био сам опет 225

у Бошњану и одвраћао љуле да не нду за Параћнн и тамо продају намирнице. Тада је погинуо Душко Стојановић. Враћајући се код Г. Мутнице су ме срела два Мутничана и упиталп где ћу? Уразговору су ми рекли да he скоро, кроз дан-два, да се види јасна ситуација. Кад сам стнгао у одред на Црни Врх Жпвка ме је пресрела и упитала: „Где си, Чедо, мислили смо да сн погинуо?” а Мутиичани кажу: „Требали смо да га убијемо”. После паљеља Шалудовца враћао сам се за Црни Врх са овим друговима: Марић Драга и Града, Илић Милош, Снмић Милан, Франц Малн, Драги Ковачевић, Живка, било нас је око 16. Горе нас је срео Борика кафеција из Извора и рекао: „Јесте лн гладип? Седитс сада ћемо даруча.мо." То је било око 10 сатн. Тада је дошла мајка Радета Селасија нз Бошњана и казала: „Радо, дођи да ти кажем нешто." Он јој је одговорио: „Бежи тамо, нема шта да ми кажеш!” Видео сам како се Џуџа и Драга Марпћ протпве п свађају са Бориком говорећи: „Што се вн не повучете?”, а ови кажу опет: „Што се ви ие повучете?". Чуо сам да је Драга рекао „Ја поштујем Црвеиу армпју”. На то је Борнка опсовао Црвепу армију, а Драга њему опсовао краља Петра".|м Нову светлост на мобилизацију и догађаје око ње баца изјава Јакова Тодосијевнћа, једног од организатора устаика у овом крају: у септембру месецу, да ли на иницпјатпву штаба одреда или самог комнданта — ие знам, одред је почео да врши масовну мобнлизацнју сељака из свих села данашње комупе. 22. септембра дошла је једна група партизана у Поповац и одмах су ме позвали и рекли да позовем општинског курира да позове цело село иа збор пред општину. Скупило се цело ссло, јер код људи је владало интересовање за НОБ, и увече, поред лојалне свеће, прочитао сам проглас нашег одреда, у коме се углавном говорило о циљевима борбе и о томе да свн они који су способни да носе оружје пођу у одред. То је изазвало живу дискусију у селу и већина људи, нарочито млађих, били су спремни да се одазову позиву и пођу уодред. Док су појединн старији људи сумњнво гледали иа све те ствари говорећи да је то све бесмислено, ми смо пх убеђивали у то да је данас одлучан моменат, да не треба битн издајица и сл. и већи број људи закл^учио је да пође с нама. Договорено је да полазак буде у 24 часа према Грзи, где је у то време био штаб одреда, а скуп пред општином. Y међувремсиу другови из одреда, који су дошли у Поповац са Жиком, судским приправником, отишли су али пренели кмету Добривоју Радоваиовићу да ме обавести а ја сам где треба да водим људе. Када ме је овај обавестпо, ја сам се спремио и дошао испред општиие ; ту је било већ много људи, који су се договарали и убеђивали, тако да је око 23 часа било пред општином преко 100 људи. Y 23,30 ја сам позвао људе да се построје и да кренемо. Тада су се из масе издвојили њнх 76 и ја сам извршио неку врсту смотре, загледајући који су то другови. Са тих 76 другова кренуо сам у правцу Буљана и Шалудовца и већ у сваиуће пролазили смо кроз Горњу Мутницу. Том приликом запазио сам да међу Горњомутничанима, за које сам сматрао да су већ раније мобилисани и да су одреду, да су скоро сви ту. Запазио сам и то да су нам у пролазу добацивали да не идемо у одред, јер he бити расформиран. Томе нисам придавао неку важност и продужили смо даље. Кад сам стигао у одред затекао сам Бору како седи на једном проплаику, и један друг га брија. Обавестио сам га да сам стигао са 70 људи. Y међу226

времену партизан Станислав Вучковић је остао да покупи заостале л>уде и довео је још 15, тако да нас је било око 90 из Поповца. Цео одред тада није био на окупу, остала села — мобилисана и стари партизани — већ у разним акцијама. Неки су имали задатак да према селу Клачевици и Извору онеспособе пут, а у међувремену се сазнало да Немци спремају напад на Шалудовац и неколико чета одвојено ie за борбу на Шалудовцу, као што су биле Дон>омутничка, Лешјанска, Изворска и Горњомутничка. Тада се тобоже прикључио и Узелчев одред. Читав тај дан провели смо у одреду, при штабу, сел.аци још нису добили оружје, сем неколико, који су имали код куће и понели га. Они који нису имали почели су да негодују. Ја сам се посаветовао са Живком и она мије рекла да са људима прорадим некп материјал који је имао одред. Ја сам то и учинио. Истовремено изабрали смо и НОО за село Поповац. V одбор су ушли старији и неспособни за борбу другови, од којих се сећам Милисав Вучковић, Милорал Трифуповић, Стаја Стојановић и још 4 друга. То вече провели смо на Грзи, било је весел>е код другова који нису били у акцији и очекивало се да ће Нсмци код Шалудовца бити до ногу потучени, као да ће бити заплењено доста оружја и камиона. Чак су на рачун тога плена падале и многе шале: овај ће бити шофер, онај тенкиста. Спавали смо под дрвећем на слами, како се ко спашао. Ујутру смо са нестрпл,ењем чекали вести о борби на Шалуловац. V међувремену стигао је један курнр, позвао Живку, на страпу п нешто јој саопштио. Живка је на то позвала скојевце к себи, издала им неко наређење и заједно са њима отишла у правцу Црног Врха. У одреду је настала мала узбуна, почело се сашаптавати и питати шта је са Шалудовцем, што нема вести и јавила се прва сумња да се нешто затајило, да се догодило нешто пепожељно. После извесног времена, негде око 11 сати, стигао јс курир и опет у поверењу пришао Раши Црногорцу и другнма и пренео им неку вест”.'“ О мобилизацнји постоји сачуван и један документ, нека врста извештаја, који подноси Бора Петровић Штабу народнослободилачких партизанских одреда. Из овог извештаја, чији је основни цил> да оправда своје поступке, наводимо само неке делове: „Према усменом тражењу лруга из Штаба подносим овј извештај у следећем: „18. или 19. т. r. (не сећам се тачно) стигао сам са пута из Главног штаба. Одмах по доласку сазнао сам за конференцију штаба чете. На конференцији сам издао нарећење које сам добио из штаба и поднео сам штабу на увид проглас о мобилизацији који сам успут ја лично саставио. Штаб је прегледао проглас и усвојио га као врло добар. 20. септембра т.г. почела је мобилизација. Мобилизација је извођена иа следећи начин: „(објашњава како је извођена мобилазација, што је већ познато). На другом месту Петровић каже: Сељаци су се одмах разбежали и ја сам се са партизанима (њих .8 на броју) повукао изнад села у шуму. Повукао сам се јер нисам имао довољан број партизана да пружи отпор”. Претње смртном казном, које се помињу у прогласу, Бора цокушавада пребаци на надлежност сеоских судова па каже: 227

„Сами сељаци су одредили и надлежност ових судова и то: свако силовање, пљачке, крађе, намерно упропашћивање имовине овај суд је имао да изриче само смртне казне, а за остала дела иступа разне дисциплннске казне према увиђавности самога суда". Своје грешке у одређивању командног кадра у ново формираним четама Бора Петровић покушава да оправда овим разлозима: „За командире ових чета имао сам намеру да одредим истакнуте партизане али пошто су ми они били моментално потребни за извођење мобилазације, одредио сам привремено командире од самих сељака — првенствено резервне официре и подофицире. Од мобилисаних чета формирао сам 11 наоружаних чета стрељачких...” (набрајао људство и наоружање).'н Петровић у свом извештају признаје да није ишао да прекори Изворце и Г. Мутничане због неизвршења наређења и то оправда умором. Каже да је послао писмо куриру а да је за обезбеђење послао Рашу Пајевића према Буљану са I и П Клачевачком четом. Међутим, Миодраг Новаковић је ове догађаје друкчије приказао: „Живка Дамњановић је постала комесар, а командант Бора Петровић, а његов заменик био је Војиновић. После неколико дана дошао је нови комесар са Јухора, уча Димитријевић, сада члан ЦК Македоније и посланик за срез Битољски. Онда је дискутовао о томе да се што јаче одред наоружа и да ослобађа градове. Друг Пера је разговарао са Бором и после извесног времена Бора је отишао на састанак у Дулане, на саветовање команданата. То је било 15. септембра. Друг Стамболић је одлазио два пута у одред, једанпут је дошао са Филипом Кљајићем и комесаром Митом. То је било почетком септембра, пре састанка у Дулану. Одред је у то време имао 150 активних партизана, око 20 пушкомитраљеза, углавном су сви били наоружани. После повратка Бориног из Дулана он је говорио да ће да изврши мобилизацију да би напао Параћин. Међутим, петоколонаши из Горње Мутнице и Извора дошли су у контакт са трговцима у граду и са Немцима, наравно и са Теокаревићем. Једна петорка је добила задатак; у њој су били Новаковић, Галић, Војкан из Нуприје Милан, Бранко „Буђони”; били смо наоружани револверима и бомбама, а Бранко је имао шмајсер. V град смо упали наоружани, а ја сам нашао Кирића и разговарао са њи‘м где су Немци и по питању доласка другова. Y граду су били жандарми, Немци и пољска стража. Ту смо били неколико дана. Једне ноћи смо се привукли и дошли до Соколане где су били смештени Немци. Ту је била стража. Ми смо хтели да нападнемо стражу, али се Бранко накашљао. Стражар је то приметио и ми смо морали да се вратимо без успеха. МОБИЛИЗАЦИЈА Мобилизација је почела око 20. септембра. Ми смо чули да су дошли љотићевци и Немци у Равну Реку. И зато је пошла једна група да их нападне. Борба је вођена између четника и љотићеваца. Немци су послали штуке које су бомбордовале положаје, тако су закачили и нас. Изгледа да су дошле са аеродрома из Крушевца. Четници су се разбегли, а ми смо се вратили и нисмо ступили у борбу. Тада је настала општа мо228

билизација. Извршена је и реорганизација одреда. Одређени су командири чете по појединим селима и комесари. Ја сам одређен за командира Изворске чете, а Пера Куварица је био комесар, Бранко Ристић је био комесар Доњомутничке чете, а Раша Црногорац Клачевачке чете. Потојала је и Лешјанска чега, чији командир је био Драга Петровић. Ми смо имали задатак да обезбеђујемо терен од изненадног напада Немаца. Y то време срушили смо мост код Главице, који је био на прузи Зајечар — ПаБили смо обавештени од сељака да блиндирани возови туку наше положаје. Тада смо порушили мост на Грзи, више Извора према Параћићину. Потпуно смо га уништили. Искидали смо телефонске стубове и прекинули смо саобраћај између Зајечара и Параћина; даље смо пресекли пут на неколико места испод Доње Мутнице, да би спречили наилазак непријатељских тенкова и моторизације. Почели смо да копамо траншеје у подножју Бабе. Ровови су копани исподДоње Мутнице; Тада је било наоружаних сељака, око 800, 35 пушкомитраљеза, један тежак мнтраљез „Шварцлозе” и доста муниције. Карактеристично је да су чете добиле задтак да орджавају конференције по селима. Ја сам одржао збор у Бошњану, а Живка у Поповцу. Добио сам податке од сељака, када сам ишао са Изворском четом, да су Немци са артиљеријом дошли више Бошњана. Збор је одржан. Ја сам са четом пошао да нападнем Немце на положај. Међутим, нико није хтео да пође. Када сам почео да се расправљам један је хтео да ме убије. Око пола часа смо се расправљали. Ја сам им рекао: „Ако нећете да пристанете да се борите с Немцима, онда идите у логор”. Када смо се вратили у логор, који је био у Грзи више села Извора, тамо је био штаб одреда. О свему овоме известио сам Живку која је била комесар. Такође је дошао Рус из Извора, исвестио је да се Извор припрема да нас нападне. Код нас у логор прво су дошли Мутничани и ја сам видео на њиховим лицима да су узрујани. Међу њима је био и Дракче и питао где су остали? Ми смо видели да се нешто кува, а нас је било мало. Прво су Немци извршили напад од Бошњана, директно артиљеријом, село Шалудовац је почело да гори. Немци су пошли са пешадијом и тенковима у напад. Наши су их сачекали. Бранко је био код Лешја. Они су разбили Немце. Ту је погинуло неколико Немаца. Наши су запленили 8 камиона и неколико бицикла. Наши су хтели да те камионе повеземо са собом, а Немци су тенковима хтели да их поврате. Ту се развила борба. Немци су потпуно упалили село Шлаудовац, а оно што није изгорело, тенкови су разорили. Прво су упалили село Скелу, а оно им је било друго село по реду, то је било 22. септембра. Када су Немци упадали у села, петоколонаши су преносили гласове да ће бити спаљен цео срез, исто онако као што је Шалудовац. Те вести су потекле из Горње Мутнице и Извора."‘“ И на крају овог поглавља о мобилизацији посебно је значајна оцена са терена, из тадашњег угла и тренутка: извештај друга Стамболића (његов илегални спеудоним био је „Бошњак” или само скраћено „Б"): 229

„Извештај Бошњаков Случај Параћинско-Нупријске чете који има последине тешке по иашу партизанску борбу у читавом Поморављу па п Источној Србији пспитивао сам заједно са другом Старим. Одржали смо два ћелијска састанка, разговарали смо са партизаиима усмено и писмено, саслушавао и командира и заменика политкома, другарицу Милу, и најзад продискутовали о погрешкама штаба и ћелије icoje су довели до свега. Командир по повратку са пута позвао је штаб и саопштио: командири постају командаити, у Србији општа мобилизација, ми морамо 29. заузети Параћин, ја сам спремио проглас уз пут, нека се умножи итд. Садржај прогласа отприлике: сви на оружје, ко се не одазовс биће срељан, кућа спаљеиа. Предлог другова из Штаба да се изради детаљан план да се прикупе партизани и објасни циљ он је одбио. Издвојно десетнне. Дао им проглас и наредио да иду у села и мобилишу. Тако десетару Францу, који није био на лицу места, послао је усмено нлређење да идс да изврши мобилизацију. Према причању партизана иарод се доста радо одазвао. Али штаб је пошао са једном лажи „мобилизација у свим срсзовима”. Док су сељаци за пар дана могли да се увере да се у околним срсзовима не мобилише. На зборно место дошло је 1012 сељака. Две трећине сељака било је наоружано. Велики број бомби, 34 пушкомитраљеза итд. „Командаит" је извршио расподелу на чете од по 50 људи: I Мутннчка, II Мутничка итд. ИАКО ЈЕ ШТАБ РЕШИО ДА СЕ ЗА КОМАНДИРЕ ОДРЕДЕ ПАРТИЗАНИ, КОМАНДАНТ ЈЕ ПОСТАВИО V ВИШЕ МАХОВА СЕЛ>АКЕ ТИХ СЕЛА (подвукли аутори). Отпочело је копање друмова и заседе. Чете су распоређнване по свим селима. 22. ујутру Немци су са јсдпом пољском батеријом почели бомбардовати село Шалудовац са Везирова брда, изнад Бошњана. Затим су камионима и бициклима дојурили у село н запалили га. Командир је са две чете отишао у заседу и сачекао Немце који су се враћали и са њима водио борбу док чете којима је био ставио у задатак да приме борбу у Шалудовцу, нису извршиле свој задатак.” итд.,и ТРАГИКА ЈЕДНОГ ОДРЕДА РАЗБИЈАЊЕ ОДРЕДА Оразбијању одреда као и одогаћајима који су му претходили, ЖивДамњановић каже следеће: „Враћам се из акције и затичем командира. Одлука са саветовања командира: сви командири постају команданти и сместа прићи општој мобилизацији. Ко се не одазове мобилизацији да се стреља, кућа да му се запали и имање конфискује. Мобилизацију извршити до 28. септембра а 29. општи устанак. Ми тада нападамо Параћин. О томе сам прво обавестио секретара партије и заједнички закључили да је команда донела ту одлуку оцењујући стање у најреволуционарнијем крај'у али смо прегли на посао. Штаб је одлучио да се у свако село пошаље по једна десетина ради мобилизације. Комесар и ја смо захтевали да се створи план мобилизације и 230

о њој више дискутује, што је комесар одбио и саветовање одуговлачио читањем наших списа. Прочитао нам је проглас о мобилизацији и дао да се умножи. Људе разаслао да мобилишу. Ја признајем да за то нисам знала. Неке људе послао је у другу акцију а онда преко курира давао налог за мобилизацију. Прво су се одазвали село Извор и Горња Мутница. Људе смо упутили у Грзу. Командир одлази са њима. Ја и политком остајемо у претстражн. Наоружане л>уде овако разаслати 1 (једни да ликвидирају Узелца (да ли само партизани или мобилисани, остало је отворено) 2 (прекопавање главног друма и сечење бандера на главној прузи) 3 (напад на Рудиик ради ликвидације Недића и уништења Рудника што је пропуштено. On се сложио с тим и носи командиру). После ручка добијамо налог да се и претстража повуче у логор. Тамо је већ извршеиа подела н чете, наоружаии, раздељена резерва оружја н муииције, дати пушкомитраљези. Речено је да се наши добровољци расподеле по четама и за комаидира изабрати или сељаке, које знамо добро, или наше партизаие. На моје пнтање зашто то није учинио, командир одговара да је подсла на чете привремена. (Командир, заменик и ја одржавамо саветовање по питању Узелца, опет). Одлучено: Заменик иде с једном четом. 2 (Џуџа партијац одлази са једном четом (обе чете из Извора) Y Бошњане ради мобилизације. Командир и ја идемо да извидимо место за стални логор како ми је он казао. Уствари, он је уговорио са домаћином тамо да стално ноћива за време док смо на Грзи. Те ноћи су издата наређења за које водник Раша каже да их је он издао и која су упропастила ствар. (Командир је распоредио чете у заседе, јер је обавештен да ће Немци доћи и одатле ће вршпти напад. Преко ноћи чете добијају налог да се повуку и запоседну кланац ка Зајечару — ово по чувању). Политком је у селу мобилисао. По повратку у логор чујемо да се бомбардује Шалудовац. Командир одлази, остајем од штаба сама у логору. Пристижу Клачевци, наоружани. Поповчани без оружја. Вршим поделу Клачеваца на чете, бирам економске одборе и суд, тад стиже курир. Тажи командир да се Клачевци хитно упуте на северну страну Шалудовца, а он ће са југа да Немцима пресече одступницу. Шаљем их са делом партизана. Како чујем од курира нико незна где су ове две чете, Изворска и Горњомутничка. Пођем брзо да нађем Изворце како бисмо још увек стигли на време у село Шалудовац које су Немци палили. Курири су читав сат лутали али чету нису нашли. Отишла је у непознатом правцу. Мн онда кренемо за Шалудовац. Успут смо питали људе о бобри, иеки су признавали да се чула борба између наших и Немаца, други су нас напали. Ја сам нападала командире који нису извршили наређења и рекла да заслужују смрт, што су говорили и сами присутни. Стижемо до Шалудовца. Испред села стоје Клачевци без Раше. Дочекују нас са револтом. Кад им разложњм ствар, они су бесно нападали Изворце и Горње Мутничане. Растали смо се са тим да су они увек спремни да заједнички са друговима бране своја села, али кад су ови из Горње Мутнице тако издајице, онда ће бранити само своје село. Растали смо се као најбољи пријатељи. Преноћили у штали а ујутру кренемо за логор. Успут сретнемо командира заменика. Он је још јуче послао чету а сам остао на путу да се одмори. На врху косе сретнемо политкома који води из логора неке људе у акцију по директиви командира. Ту прочитам извештај командира пред 231

Људнма и оштро нападнем оне који су кукавички напустили положаје. (Иза леђа неко прети да ме убије). Политички и ја решисмо да одемо у Доњу Мутницу по команднра и решимо шта ћемо са овим ненаоружаним људима. Спуштамо се доле, кад чујем звиждук. Вратим се са Ф. Розином н видим Изворце. Сви се спустимо до партизана. Ја ту оштро иступим са пптањима знају ли они шта значи дозволити да се запали село, због нсизвршеног наређења? Код сељака је преовладавало двоструко расположење: једни су се бранили и признавали кривицу, појединци су ступили у напад: послали сте нас противу тенкова и пушкомитраљеза, без муниције, омладинци не знају да рукују оружјем. (Ттаб је одлучио да се омладинцп нс распоређују у чете пре обуке од 20 дана). Бора је у договору са Немцима. Споразумели смо се да се позове Бора и остало село па да народ реши како да помогне само борбу. Долази посланик из Г. М. Говори о слози и миру. Изворчани и Мутничани се сврставају у чете. Претпостављали смо да су спремни да се разиђу како смо и предлагали. Своје сам упозорила на приправност. Заменик и водник седе уз јсдну колибу. Пођемо у грабар, наши су поседали дуж грабара. Кад ме врати оштар глас: „Назад овде нема ваших”; видим човека са пушком на готовс. Брзо се вратим и командујем: „На оружје, у стрелце!”. Чујем пуцњаву и легнем. Заспу нас тако ниском ватром да се нисмо могли ни да распоредимо. Друговима кажем да не пуцају јер би само трошпли муницију.. Тек кад они престану. кажем нашим да пуцају. Пошто сам осмотрила терен почнем с једном групом да милим у циљу заокружавања непријатеља. У том лево крило почиње да се предаје. И ја се са својом групицом подигнем али све стрелце на један митраљез. Отпор се не би могао да да ефикасан. Мене примете и оспу паљбу. Ја се тада одвојим од те групс да не би поред мене изгинули и други, тако останем без другова. Дођем до села Извора и ту малакшем од умора. Потера стиже, жене им кажу где сам али ме они не примете. Преко ноћи се извлачим из села. Али сам чула за патроле, видим батер. лампе. Митраљески рафали са свих страна, бомбе и светлећи меци. Преноћим у потоку. Дању покушам да се кренем ка логору, али не успем због многих пролазннка. Ноћу боса доћем у логор. Логор празан. Покушам да склоним експлозив кад наилази један сељак на кога сам пуцала и побегла у шуму. Нова потера на све стране до увече. Кад се смркло изађем и кренем за Параћин. Једва сам нашла пут, јер терен не познајем. Y Доњој Мутници свратим код једног сељака да се одморим јер су ме те три ноћи проведене под ведим небом без капута исцрпле. Али наиђу 2 тенка и 4 камиона са Немцима. Онда продужим за Параћин. Y Параћин стигнем увече. YnyTe ме за овај одред. У недељу у подне стигнем у Левачку чету. Даље познато: Драги командир је осуђен на смрт. Неизвршење примљених налога. Пуштање петоколонаца и жандарма, присвајање заплењених ствари. Недисциплина и свађа пред сељацима што је убијало угледчети. Y изради плана за мобилизацију штаб није учествовао. Барем не ја. Кад сам предочила командиру да је мобилизација једна крупна ствар, одговорио је да ће наш врховни штаб послати човека који ће нам помоћи. 232

Проглас је он саставио, ми ra само прочитали. Садржај: позив на мобилизацију у борбу против Немаца. Мислим, неодазивање повлачи смрт и конфисканију имања. Назначено је да треба да понесу храиу за два дана, одело, ћебе, ако имају, и слично. Ја лично нисам чула претње противу мене, али су ме другови упозоравали да поједипцп добацују како неће да им женска командује. Ја сам мећутим, као члаи штаба, у отсуству других чланова морала да вршим дужност или да будем присутпа кад су их други вршили. Тако сам вршила поделу у чете у заједпици са водником Рашом, који је из штаба уживао само поверењс комаидира, који је хтео да га узме за свог помоћника — замеиика, против чега сам енергично устала. (Била сам тада политички комссар). Гледала сам да увек будем уз командира, јер сам познавала његову особину да по вољи мења одлуке штаба и да спасава главу своју не марећи за чету своју (случај Шалудовца и први и други пут). Да су сви сељаци били против меие, то епергично одбијам. А зашто су баш на мене цпљали ево мог мишљења: у отсуству политичког комесара ја сам држала по селпма говоре п ншла по храну, обраћали су се мени за сва питања. Кад су људи долазилн, били су одушевљени за борбу, али су узгред питалп да ли ће у целој Србији да буде мобилизација? Такав одзив из појединпх села (неки нису хгели ни да се одазову, јер је раније било покушаја мобилизације од неких бандита па су се плашили да то није сличан случај), уплашио је петоколонашке елементе који су почели свој разорни рад унутар чете. Уносили су страх и панику. „Вас мобилишу против краља! Скидање кокарда! Коста Пећанац је стварни прави борац, а они говоре против њега! Немцп ће попалити наша села као Шалудовац! Бора је ишао у Београд код Немаца! Мобплизацнја је у договору са њима!”. Ја закључујем да су опи из свега овога закључили: ми смо се мобилисали, у село назад не можсмо, јер lie нас прпјавити они који нису мобилисани. Једини нам је спас ако похватамо штаб и предамо Немцима, или предамо само партизане. Протев мене као жене било је лако да створе нерасположење. Какво мишљење има сељак према менп? Жена у штабу, на тај начин треба поколебати веру у целн штаб. Не зна.м шта би они имали против мене лично? Држање Клачеваца са којима сам била, то најбоље потврђује; усто Клачевци су одбили позив Извораца и Горње Мутничана да предају партизане Немцима. Код наших другова сам приметила страх од сељака. Клонили се њих и стајали по страни. Петоколонци су само пронели вест о стрељању и увећали број, само да би партпзане одвојили од сељака и створили неповерење. Сећам се питања једног сељака: „Зашто само ваши партизани носе пушкомитраљезе”. Једаи ме је питао: „Зашто се ви зовете партизани — шта то значи? „Ја сам свесио залазила у њих да их разуверим и разбијем оне лажи које су’ мећу њих расуте. Мислила сам да их умирим и да успоставим пријатељске односе са њима. Када сам командовала на оружје и у стрелце, ја сам легла v једну групу другова који су били на десном крилу. Кад сам осетила да је ватра слабија почела сам милети у десном правцу ка заокружавању њпховог реда. Била сам у таквом положају да ?ам видела и десно и лево крило, лево је викало на предају десно се дигло (средина је лежала, било јој је немогуће да пуца, јер никога не види од грабара) и сагнути су продужили у истом правцу. Било је то 5—6 стрелаца. Ја се подигнем. Тада чујем из даљине псовку „Убиј је, мајку јој њену”. Тада су 233

осули ватру на нас. Ја сам се ту сагла. Другови су мислили да сам погинула, тада сам се подигла и потрчала десно док су другови одјурили лсво. Око ушију су ми фијукали меци. Била сам решена да се не предам. Нека ме убију, зато сам и скренула од другова.Из повика сам чула да ће мене јаче да гоне, па нека погинем. Ако видим да ће да ме ухвате решила сам да се сама убијем. Пуцали су замном још 300 до 400 метара, онда впше нисам чула пуцњаву, али повике јесам. Знала сам да ме гоне. Терен нисам познавала. Тек кад сам дошла до првих кућа видела сам да сам у Извору. Онда сам продужила улицама да дођем до наших десетина. Знала сам да су онинегде око Доње Мутнице и Лешја, али нисам знала тачно. Мећутим, нзнемогла сам у самом селу Извору. Ту сам пала поред једних тараба н ту остала. Гониоци су дошли за мном. Сељанке су их обавестиле где су ме виделе. ПС. Мој накнадни повратак у логор: рачунала сам да се комаидир са четом вратио у логор чим је чуа за борбу. Узроци пораза: о тако великом послу као што је мобилизација није се продискутовало н плански пришло извоћењу. Даље. Мобилисани су остављени без наше контроле. Y току борбе командир је морао бити са војницима, а не по свом обичају негде иза лећа одакле даје нарећења. Када је чуо за борбу на брду командир је морао да доће у помоћ са људима који су му били у заседи, а не оставити цео логор и војнике и са шаком побећи исте вечери. Мала, политички комесар”'6’ Овај извештај Живкин уствари је њено писмено саслушање које помиње Петар Стамболић у већ обраћеном поглављу, њена искрена, људска нсповест, без и мало настојања да се нешто сакрнје или улепша. Навешћемо још неколико сведочанстава и детаљао разбијању одреда, али сматрамо да јеовај приказ најтачнији и највероватнији. О догаћајима у одреду тј. пепосредно пред његово разбијање, накнадно је добијено и сећање последњег комесара одреда, Мите Димитријевског, који углавном каже: „Септембра 1941. године дошао сам као избеглица и додељен на рад за учитеља у село Рибаре код Јагодине. Пошто сам био члан КПЈ, чак и члан ОК тражио сам о дмах везу и нашао Љубишу Урошевића који ми је рекао да треба да сачекам и да ће ме можда неко позвати. И заиста, у другој половини септембра позван сам на Бурћево брдо. Пера Стамболић је разговарао са мном и послао ме за комесара Параћинско-ћупријске чете. Одмах сутрадан преко Мутнице сам стигао на Грзу. Командант је тада већ био Бора Петровић, официр бив. југословенске војске, а заменик комесара Мала (Живка Дамњановић) док је партијски руководилац био Мика Куља. Прнпремали смо се за акције, баш је тада било саветовање у Дуленима. Живка, Мика и ја смо остали у чети, а Бора је отишао на саветовање. Кад се вратио саопштио нам је да је главни задатак да нападнемо Параћин и Фабрику штофа и да узмемо шајак потребан за партизане не само нашег већ и осталог одреда. Извршили смо мобилизацију. Био сам у Извору, Мутници, са Бором, довели смо око 800 људи и вршили смо припреме за напад на Параћин. Y то време била је борба на Шалудовцу. Немци су упалили село — то је била прва паљевина у овом крају. Бора је негде отишао а ја и Живка смо прегледали оружје и муницију. Тада нас је било 234

око 50 и то је било језгро одреда. Поделили смо се на чете и сећам се да је један од најхрабријих био Џуџа. V одреду нас је било из разних крајева, Избеглице из Босне, Словенаца, рудара, стакларских радника. Било је и добрих минера. Нарочито је била успешна акција када смо дигли мост на Гиљу. Мобилизацију смо завршили за дан два, али су нас већ сутрадан ујутру сељаци на Црном Врху изненадили док смо чистили оружје и напали прсдвођени четницнма, разбили нас и заробили тридесетак; Сељаци су се расули а ми комунисти и радници смо се сјурили у реку па смо прешли преко Мораве и отишли на Јухор. По мом мишљењу основна слабост приликом мобилизације била је што смо буквалпо схватпли Бору и дали оружје несигурним људима а четиици су већ бпли на велико ровалили унутар наших редова. Разбијенисмо устварп изнутра. У своме раду ја сам се највише ослањао на Живку. Живка је баш држала говор приликом поделе на чете када су нас они изненада напалли. Било је ту доста радника и добрих комуниста. Нарочито је добар утисак остављао Џуца, јуначина, сасвим одан покрету а исто тако партијски руководилац. Мећутим, село нас није баш најрадије примало. Иако је то било врло кратко вереме, ипак је било и врло бурно и садржајио. Састанци партијски одржавани су сваког дана и на њима су расправљани материјали које смо добили од партијског руководства у Параћину док смо ми њима слали извештаје о људима појединачно који довећ био Бора Петровић официр бпв. југословенске воЈСке а заменик комесара Мала (Живка Дамњановић), док је партијски руководилац бпо Мика лазе у одред, којима ћемо дати пушкомитраљез тј. само оданим као напр. малом Францу. То се показало оправданим јер приликом акције на мосту код Нићевца, Франц је отворио паљбу на немачку стражу на мосту и чак у најжешћој борби показивао смисла и воље за шалу довикујући Немцима: „Не, ово није Ханс, него Франц”. Сваког дана слали смо и групе у правцу Нуприје, Параћина, Пићевца, па чак и у правцу Зајечара, али њихов поврагак нисмо дочекали због разбијања одреда. Наоружање је било добро, имали смо довољно пушака и аутоматског оружја које је затечено у селима код сељака а остало од бив. југословенске војске. Снабдевање храном вршено је углавном из села а одећом и обућом из града; уствари, тек је било организовано и почето са редовним снабдевањем: СВАКИ ДАН CY ДОЛАЗИЛИ КУРИРИ ИЗ ПАРАНИНА И ДОНОСИЛИ ИЗВЕШТАЈЕ 0 СТАЊУ ПОКРЕТА НА ОСТАЛИМ ТЕРЕНИМА КАО И ОДЕНУ И ОБУНУ, ПОНЕКАД И НОВАЦ, А ОДНОСИЛИ ИЗВЕШТАЈЕ О СТАЊУ У ОДРЕДУ, 0 РАСПОЛОЖЕЊУ, 0 ИСХРАНИ И ТД. (подвукли аутори). Ови извештаји руководства о успесима партизана у Западној Србији, о масовном устанку и све новим победама можда су делимично утицали на нас и нашу будност и обманули нас да олако приђемо мобилизацији. Ја не знам који је био разлог што су мене одредили за комесара, можда зато што сам имао партијског искуства, затим што сам био мушкарац а и што сам имао неко војничко звање, јер сам био резервни официр. Но ипак, ја сам се у свему договарао са Живком и Миком јер Живка j'e била невероватно активна и одана док је Бора, иако на нашој страни, ипак био некако кицош, колебљив. 235

V Извору на састанку смо се договорили с људима да нам приђу, говорили смо о успесима партизана и опет смо одржавали редовне контакте са народом али су ипак најбол>и борци, фабрички радници, били предвиђени да буду на врху удара приликом напада на Фабрику штофа у Параћину. Што се тиче поделе на чете, друкчије је нисмо могли ни предложити а камоли поделити, тј. помешати јер се селЈаци не би одазвали. То је свакако била грешка али онда је тако морало да буде кад се већ почело са мобилизацијом. После преласка на Јухор нисам се више враћао на овај терен". Миодраг Новаковић описује разбијање одреда на овај начин: „Када је дошла Живка у нашу чету на Црни Врх сел,аци су се већ припремили да ликвидирају партизане, били су сви у заседи. Сељаци су предлагали да сви дођемо на Црни Врх и да организујемо заједнички напад на Параћин. То им је био трик, јер су сви видели да нас је врло мало, а да командант није ту. Они су се стално распитивали за команданта Бору. Они су донели одлуку да позовемо Бору и остале партизане који су били на фронту ради договора за напад на Параћин. Пошли смо да тражимо Бору, а послала нас је Живка: Цалић, Војкан, Маринковић и ја. Ми смо пошли око подне. Кад смо дошли до Д. Мутнице, чули смо грмљавииу — то је било око 2 сата. После једно пола часа дотрчао је Франц Мали, који је имао око појаса фишеклије са мецима, причао је да су неки партизани на лицу места убијени. Он није знао где су остали. После неколико дана, а можда и дан-два, дошао је Бора Петровић и Бранко Ристић. То је било увече, зачим браћа Ковачевић и браћа Нешић из Нуприје. Ми смо знали каква је ситуација и нисмо се вратили у Г. Мутницу. Тада су неки у одреду предлагали да нападнемо Мутницу и Извор. Међутим, командант је донео одлуку да се пребацимо преко Мораве на Јухор. Нас је остало 36. Састанак је био код гробља. Y то време стагли је једна група из Параћина и прешли смо Мораву." итд. Нешто више о самом разбијању одреда испричали су Тодосијевић, Јанићијевић и Бранко Обреновић. Тако Тодосијевић о разбијању одреда каже ово: „Живка и Новаковић су разгозаралн са сељацпма када је група од око 60 сељака стигла на Црни Врх. Живка је имала неку наредбу команданта за тај дан. Она ми је рекла да позовем људе да чују команду. Изгледа да је била реч о неком кажњавању оних који се нису добро држали. Када ми је то она рекла, један Горњомутничанин са пушкомитраљезом пришао је њој и рекао: „Даћу ја теби наредбу!" Ја сам ту остао и пришао Живки. Партизани су се распоредили по групама, јер су били на одмору. Сељаци који нису били у договору са овим, почели су да једу, а Горњомутничани и Изворци направили су круг око наших људи и тако је сваки држао по једног на нишану. Специјално су гледали људе који нису били обучени сељачки. На мене су двојица уперила пушку. Живка је почела да говори. Y томе су наишла два немачка авиона и они су хтели то да искористе да би направили гужву. Партизани су говорили: „Не бојте се од авиона". Међутим, сељаци су још више сужавали круг док су се наши другови налазили у средини. Марић, рудар из Бошњана, легао је поред пушкомитраљеза и чекао. Y том моменту они су нас опколили. Тада је испаљен један метак. Раша је носио доглед и дао га Милцу. Ја сам се из236

вукао из тога обруча и наједанпут се чула експлозија бомби и почели су да сс туку.” 1М Радисав Јанићијевић се у опису овог догађаја слаже са Тодосијевићем и поштено признаје да се са једном групом предао као и да су ra ослободили неки рођаци из Г. Мутнице. Јанићијевић пружа врло занимљив податак о борбеном моралу партизана: наиме, од 9 погинулих у овом нападу, само су Војиновић и Стева Румун погинули у борби док су остала седморица сами извршили самоубиство кад су остали без муниције, само да не би живи пали у руке непријатељу. Раша Пејовнћ и Воја Војиновић су чак легли на отворену бомбу. Треба напоменути и то да у овој краткој, али жестокој борби, није било заробљеннх. Већа група заробљених партизана резултат је посебних услова и околности: завереници су направили заседу, а као што је познато, велнки број партизана управо се налазио распоређен у мање групице и заг.зет извршењем мобилизације. Приликом повратка у штаб на Црном Врху упадали су у постављене заседе и тако је знатан број заробљен док је половина, ипак, успела да се пробије из обруча. Један од преживелих учесника, заробљен на Цриом Врху, Бранко Обреновић — Руски, овакоописује догађаје: , Када сам заменио Галића на извидници, то је било на самом Црном Врху изнад логора. Пролазили су транспортни авиони а доле су били мобилисани сељаци. Ту је била и наша кухиња са храном. Видео сам када је Новаковић отишао са једном групом. Ја сам приметио да се Горњомутничани комешају и наједном је настала гужва. Живка је стајала на крилу камиона и говорила. Није поменула наредбу, али је рекла да они који су диглн узбуну биће кажњени. Није поменула који су то. То се све дешавало у логору. Када је она то поменула, Горњомутничани и Изворци почели су да се развијају. Чуло се како Немци нападају Шалудовац и како су дошли са тенковима. Исто тако се чуло да су наши отишли да прихвате борбу. Другог дана чула се пуцњава доле код чесме и логора. Ми нисмо знали шта је то. Када сам сишао са нзвиднице нисам затекао никога. Пошао сам ка потоку који је био према Грзи. Тамо сам запитао неке где су наши? Нико није знао. Y том тренутку је дошао наш партизан и рекао да су нас напали сељаци и да има мртвих. То је било између 1 и 2 сата. Пошли смо узбрдо, али смо се вратили назад и ту смо, код једне колибе, наишли на једну групу људи који су нам показали пут. Оии су нас уггутили тачно на заседу. Од те колибе био је један мали брежуљак. На 1 метар од нас изашли су пред нас сељаци и рекли нам да станемо и да ће нас побити. Ту су нас разоружали четворица а нас је било тројица. Довели су нас до колибе где смо сели поред реке. Један је остао да нас чува. Рекли су нам да, ако пукне пушка, да ће нас побити. Ту су нас задржали отприлике 2 сата. Потерали су нас према нашој бившој комори. Тамо сам нашао Милоша који је био везан, Миленчића, из Шалудовца и Илију Петровића из Д. Мутнице. Они су исто тако били везани. Такође је био Бора Јаковљевић из Шалудовца .Све у свему било нас је 10. Ту смо поседали уз неко дрвеће. Двојица су нас чувала. Одатле су нас отерали према Г. Мутници где је била борба. Било је 9 мртвих; ту сам познао Пикулу и Рашу Црногорца. Y Г. Мутници су нас одвезли и ту смо нашли доста сељака под оружјем. Y подруму сам нашао око 20 људи, међу ко237

јима је био Мика Кул>а и Мицић, сајџија, који су били затвореии пре нас. Мика је ухваћен када је дошао на место борбе и наишао па заседу. Тако смо један по један налетали на заседу. V подруму нам је било забрањено да разговарамо. Чули су се митраљези на брду. Другог дана су решавили кога he да пусте. Извођени смо један по један и на саслушаље, код Дракчета и Радомнра Вучковића. Ту су били још неки сељаци. Када су нас извели, Питали су нас ко lie да пређе у четнике код Узелца. Ни један није пристао. Био је присутаи и Узелац и Добре Периваиац као четиик. Када је саслушање бпло завршепо, вратили су нас назад. За она 2 даиа, што смо провели у подруму, пили смо мокраћу из неке шупље тикве п јели неке корице од хлеба које су биле старе месец дана. После су нас одатле одвели, наишли су Немци и са њима је дошао Кукић, комаидир жандармеријске станице из Параћииа, Карло Верлогер из Купрнје и Фрања, тумач — петоколоиаш. Пре пего што су дошли код нас, Немци су нас гледали кроз прозор. Када су отворили подрум први је упао Кукић и почео да бије Мику Куљу, кога је познавао и коме је реако: „Тебе смо и чекали”. Тукао га је доста дуго. До њега је седео Мицић из Параћина и он је њега почео да бије. Питао ra је шта ће он ту и почео да псује. Питао је затим има ли кога пз Параћнна, ја сам му рекао да сам ја. Мене је псто тако ударио 4—5 пута. Највише су туклп Мику и њему су све чворуге изашле по глави. Једног момента наишао је на Вељу пз Мириловца, који је имао жандармеријску близу на себи, питао га одакле му то и почео да га туче. Тада су и Немци ушли код нас и оии су нас такође тукли. Пре него што су нас оставили у подруму, убили су моткама Перу Жалца, предратног члана партије, мислим од 1922. или 24. годиие. Он је лежао мртав заједно са нама у подруму. Изнели су га тек онда кад су сазиали да ће Немци доћи. Закопалп су га иза школе. Кад су Немци дошли изводили су једног по једиог и претресали. Поново су нас везали ланцима и тукли кундацима. Поставили су нас да седимо. На неколико метара од нас сељаци су изиели столове на којнма је било јела и пића. Немци су ту ручалп. Иза сваког Немца био је по један сељак. (Као што се, уосталом, види и на слици из филма о хватању, спровођењу и стрељању заробљених партизана, — примедба аутора). Ту су ее задржали више од 2 сата. Чували су нас сељаци. Ми смо то гледали. Када су ручали, Арсић из Г. Мутнице пошао је први као вођа пута а ми смо ланцима везани један за другога, двојица ио двојица, ишли. Са стране су ишли Немци. Немци су ставили Куљу последњег и целнм путем су га тукли. Када он падне ми смо га дизали. Поред тога морали смо да носимо сандуке са муницијом. Терали су нас да идемо трчећи до Д. Мутницс поред воденице. Нису нам дали да идемо преко моста него да газимо воду. Код вашаришта, у Д. Мутници, чекала су 3 немачка и један Теокаревићев камион. Нас је било 36. Ту сам видео Александра Ристића, општинског деловођу, који се поздравио са Карлом Верлогером. Ми смо седели на дну камиона а поред нас су били Немци. Четници су ишли само до Д. Мутнице а са нама je пошао Вучковић. Тако смо дошлн до поште параћинске. Камиони су ишли приличном брзином. Код поште смо стали и изишли из камиона. Одатле смо пошли пешице. 238

Ipvna парпиана заробљеннх прилпком paaonjaita одреда на црном орху 23. п 24. еептемора 1941. год. (седе везани). V позаднни су Немци а лево сељацн из Д. Мутнице и Извора који су учсствовалп у разбијању Заробљене партнзане спроводе кроз Горљу Мутницу 239

240

Црупа партнзана — комуниста Параћинско-ћупријске чете непосредно пред стрељање шаље своје последње поздраве КП и Револуцији Стрељање заробљених партизана уз зид Основне школе у Нуприји 241

Стрељане партизане одвукли су у двориште Основне школе и ту набацалн 242

243

Две смртне казне за комунисту Куљу — стрељање и вешање 244

Стрсљани u обешепп партизанн висили су више дана на огради крај Раваннце (на пијаци у Нуприји) Док смо бпли у Г. Мутницп сви они, који су били бол.е обучени, морали су да се скину, па су на њих навукли неке прње. Скидали су са нас и ципеле. Ја сам цело време ишао бос. Када смо дошли до Параћина, Мику Куљу ( у ставили напред. Кроз Параћин смо ишли полако а за читаво време Мику Куљу су тукли куидацима. bno је сав у прњама, а како је имао дугачку косу она mv је пала на очи. Када смо дошли до моста, угледао сам Пају Ламбровића, Констатина Теокаревпћа, Бошка Благојевића, Милана Хаџи Видојковића, Лазу Марјановића и још неке. Стајали су на мосту. Кад смо пролазили поред њих они су рекли: „То су комунисти који су хтели да нас ослободе ...” и пљували су на нас. Тада су нас дотерали пред старо начелство на крају града, код соколане. Ту су нас чекали камиони. Ту смо били постројени а орскоманда је била до Жике Миленковића куће. Ту су нас задржали једно 20 минута. Тада су се окупиле све параћинске газде око нас. идатле су истерали окованог у гвожђе Жику Клачевца. Руке су му биле слободне. Он је био партизан, али је побегао зато што је био плашљив. Касније је служио Немцима и потказивао партизане. Ту су нас натоварили на камионе и повели у Нуприју. Кад смо дошли у Нуприју био је мрак. Затворили су нас у Крајскоманду . Прво смо седели у ходнику. Карло је ставио пушчану цев Мики на груди и питао где су остали партизанп. Мика je од.оворио: „Ја не знам а ви их тражите”. Вукли су га за косу. А како је био везан, нису могли да га извуку из групе тако да је то појачавало бол. Исто тако су тукли Вељу и 245

Шаторића, минера, који је извршио минирање моста. Ти су нас мучили до пола ноћи. Нису нас саслушавали него тукли. Одвели су Мику и рекли му да бира Бандеру, а он је рекао: „Мени ништа не фали, вешај и овде!" Камионима су нас потерали у подофицирску школу. Ставили су нас у коњупшицу. Била је ноћ, а није било светла. Ујутру код је свануло, видели смо да смо седели у коњској балеги."(итд. Обреновић даље описује кога је све видео у затвору и какви су били методи мучења). Истини за вољу мора се признати да је било сељака, па и читавих села, која су била на страни партизана. То се најбоље види и из ове епизоде приликом разбијања одреда: Као што је познато Санда је са својим курсистима био је одвојен од логора. Разбијању одреда није присуствовао већ само чуо одјеке. Он то овако описује: „Око 3—4 поподне чуо сам неке детонације, ручне бомбе. Ми нисмо имали никаквих вести. Ради сваке сигурности, обезбедио сам логор — базу, јер сам мислио да се наши боре с Немцима. Y то је Мика Куља изашао из заседе и са још двојицом другова отишао у правцу пуцњаве да би извидео шта је и да би нам донео вести. Затим је и Раде Симоновић напустио заседу н рекао да није дошао да седн, већ да се бори, јер тамо другови гину. Нисам могао да га спречим. Y то је наишао један старац — био је пошао на колибу — и почео да плаче. „Дедо, штоплачеш? упитао сам га. „Е, мој синко.. зло време смо дочекали!" „Што бре. дедо? „Ето, Дека дућанџија и Борика кафеџија и они Вучковићи и Шутићи направили бруку да се бијемо мећу собом. Бежи и ти, и теб' ће да убију, сви су горе изгинули ..." Старац је отишао, ја још нисам ништа предузео јер су моји људи седели у заседи. После краћег времена наишли су неки сељаци, који су покушавали да нас обману. Ја сам их позвао да вечерају, а нагласио сам им да су ми људи у заседи и на опрези, јер се вероватно води борба са Немцима. Они су се нећкали, очигледно дошли су да и нас разоружају и опљачкају базу. Питали су где је слабо обезбеђење а ја сам им одговорио да је необезбећено на улазу у Грзу. И они су тамо и отишли. Тај дечко је отишао кући, није пошао с нама. Не знам да ли је жив. Затим сам наредио да се извлаче. Спалили смо комору. Нисмо прихватили борбу већ смо се извукли. Провукли смо се између Обрадових Столица, кроз Јаворак према селу Скорици, Ражањски срез. Ту су се одвојили Душко Црногорац, геометар из Параћина и Алекса Рус из Извора и рекли да иду у Тимочки крај. Ја сам са том групом провео ноћ између Скорица и Плане, на огранцима Бабе. Спустили смо се до изнад Крежбинца и преданили у једној шумици, без хране и воде. Идуће ноћи пребацили смо се преко пруге и друма, између Сикирице и Пићевца, и на горњовидовској скели прешли Мораву. Скелеџија нам је рекао да је пре три дана пребацио Бору и са њим једну групу од 30.”"'' Одјецн и коментари разбијања одреда били су врло бројни и различити, што је и разумљиво за услове под којима су настали: Y сачуванимматеријалима, претежно извештајима Петра Ста.мболића, објективно и реално се приказују не само догађаји, него и узроци који су до тога довели. Тако Петар Стамболић каже: 246

„ИЗВЕШТАЈ БОШЊАКОВ ... V целој тој ствари били су и петоколонаши умешани: бивши кандидат за иародног посланика ЈРЗ, Вучковић, неколико типова кулачких, један дућанџија, калуђер манастира св. Петке. Сви су имали утицај међу мобилисаним сељацима у Извору и Г. Мутници. За деморализаторско расположење сељака, који су видели како гори Шалудовац, искористили су да сељаке наоштре против партизана. Психоза је била таква: кући више не можемо, попалиће нас, најбоље је предати партизане Немцима. Петоколонаши су у одсуство командира из чете објаснили као да је он oiio v Београду код Немаца итд. Све је то припремило терен овим немилим догађајима. Погинули су: Пера Жалац, члан КПЈ, економ чете — рудар из Босне, стар 60 година, Воја Војиновић, рударски радник из Боснс, заменик командира, члан КПЈ, 3. Пера Милеуснић, руд. радник из Лике, 4. Радомир Николић инд. радник из Параћина, секретар партијске ћелијс, 5. Михајло Илпћ, инд. радник из Параћина, члан КПЈ. Осталнма не знамо пуно име и презиме. Погинули су млади скојевци и одлични борци као Пејчић Милан, уч. трг.ак. из Београда и Штиглица из Нуприје. Погинули су и Радован Пејовић, троцкист, који се на згодан пачин увукао у чету и био водник, п. поручник Пера Еријевац, Словенац,, Милан Симић, Шаторић рудар из Сења, Крга Илија, Михајло Ивановпћ Калињин, Рус, радник у руднику Сисевац, остао у Југославију као аустријски заробљеник. Сви ухваћени другови су стрељани. До свега овога дошло је низом погрешака четног штаба и партијске ћелије. 247 1) Требало је уништити Сењски Рудник, Р. Реку као и фабрику цемента у Поповцу. 2) Пошто није уништен Рудник требало је водити акцију против љотићеваца у Руднику. 3) Основна погрешка је мобилизација, начин претње и недостатак плана. Неувлачење мобилисаних у конкретне акције. Небудни према петој колони и невођење рачуна о томе да се мобилизација врши у присуству непријатеља и поред њега и против њега. 4) Рад је био ширег замаха и политичка страна заобиђена. Партија слаба да обухвати и уколико је схватила своју дужност 5) Узелац је требао бити ликвидиран. 6) Командир неспособан, политички незналица, а партију и остали део штаба потиснуо. 7) Командир није био у центру организовања већ на периферији. 8) Командир паникер и кукавица. 9) Оружје раздељено сељацима. 10) Команда над четама није била у нашим рукама".1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ’1 Разбијање Параћинске чете имало је одјека и даље па тако Дедијер у своме „Дневнику" о овом догађају пише: „Велики недостатак наших одреда био је у томе што нисмо онеспособили линију Београд — Ниш. Зато је највише био крив официр Бора, из Параћинске чете. Он је на повратку са саветовања у Дуленима — једно-

ставно објавио мобилизацију свих људи од 18 до 45 година. Л>уде је силом мобилисао. Ту су се увукли кулаци и после паљевине једног села наговоре сељаке и побију 30 наших другова, о остале предају Немцима, којн их јавно стрељају у Јагодини и Параћину (нетачно јер су сви стрељани у Куприји, примедба аутора). Тако је пропао напад на Параћин и Јагодину. Изгубили смо једну од најбољих чета — све параћински радници. Тако смо оставили слободан пролаз непријатељу на најважнијој комуникацији и дозволити да нас удара с бока. Пример Боре Параћинског најбоље нам показује шта значи када човек ради на своју руку, како је била опасна та принудна мобилизација. И ми смо се у Крагујевцу опекли — мобилизација две класе, 1919. и 1920. — алн смо уз помоћ Партије исправили одмах грешку.” итд."! Само недељу дана после догађаја на Црном Врху стигао је и извештај из Параћина са потписом „Сељак” (у једном своме извештају П. Стамболић помиње да је добио писмо и извештај од Мирка Сељака). Y овом извештају такође има правилних оцена узрока пропасти одреда али и предлога шта даље да се ради. Он гласи: „ИЗВЕШТАЈ ИЗПАРАБИНА 1. X. 1941. ГОДИНЕ 1. Надам се да је другарица стигла тамо и то још вероватно у недељу. Онај који је по њу пошао није је нашао па је изгледа сама продужила пут. 2. Најбрижљивије припремите прелаз преко Мораве; јер сада на местима око скеле у Чепуру и Шавцу постоје страже од сељака. Није нам познато да има и Немаца, али долазе преко дана 2—3 пута камионима са по 20 до 30 војника. Страже су дужне да чим примете штогод што је за непријатеља сумљиво, обавесте преко једног становника — коњаника или (на бициклу) власти у вароши. Мора се испитати још и стање код Г. Видова и дуж Мораве у овом сектору, пошто се већ плаше опасности са запада (из Шавца чујемо да су одведена два стражара). О томе шта сазнамо обавестићемо накнадно још опширније. 3. Сматрам да би било потребно простудирати питање споразума са групом Узелчевом која је остала, или бар уопште имати је у виду. 4. Да бисмо требали дати неку помоћ родитељима нашег друга Куље, као и мајци, или Боби Пиколе? Куљини родитељи су нарочито у тешком положају. Требало би им што пре дати нешто да ипак виде да ми мислимо на наше борце. Пикулу је мајка нашла и препознала међу погинулима. 5. Сазнали смо да је на два дана пре овог догађаја бивши посланик Вучковић био неким послом у Фабрици штофа; дакле у вези са овим, јер више не живи у селу, али се не зна где се налази. Исто тако и деловођа мутничке општине, кога наши благовремено нису очистили, виђа се овде. Добро би мислим било да се нешто писмено оојави бар овде. 6. Требало би нас обавеститр ако има неких ствари које су остале на неком месту, или код сељака, где се налази, код кога, да би обезбедили њихово чување. 248

7. Другови неки из одреда су склони да изнесу пред другове неке непотврђене вести и догађаја што шкоди угледу свију. 8. Данас је дошло 38 нових војника Недићеве војске која ће остати вероватно за варош. 9. Горе по селима сазнали смо да има доста сељака наоружаних. Изгледа да су узели оно што су нашли у логору, а можда су нешто добили. Овај извештај мало закаснио јер није могао нико раније да дође Поздрав свима, Смрт фашизму— Слобода народу! 3. X. 1941. Параћин Параћин"'” Свакако најкрупнија, али и најтрагичнија личност у овим бурним одгађајима, јесте Живка Дамњановић. Она је и у предратном периоду, и у току припрема за устанака као и у самом устанку, била неуморна и неустрашива и покушавала да обједини снаге и повеже редове бораца. И она је имала, као и свако људско биће, својих грешака и недостатака' али је друг Стамболић још онда у своме извештају о њој рекао: „Другарица Мала повлачи се из чете. Партизани су непријатељски расположени пре.ма обема. Мада је другарица Мала поред низа грешака била најактивнија и најсвеснија својих задатака.” "* А исто то рекао је и у последњем разговору ауторима: „Живка Дамњановић jq трагична и велика фигура наше револуције".'” Зато није пикакво чудо што се сва непријатељска штапма и пропаганда у првом реду окомила баш на њу. После разбијања одреда немачки окупатори и њихови сарадници су ликовали и то проглашавали за свој велики војни успех. Нису се чак устезали да овај „успех" и објасне тј. да издајство мобилисаних и поколебаних сељака прогласе за херојско дело. О томе говори низ докумената из овог периода: „ОДВЕДЕНИ СЕЉАЦИ ИЗ ОКОЛИНЕ ПАРАНИНА УСПЕЛИ ДА YНИШТЕ БАНДУ, ДА УБИЈУ ДВАДЕСЕТ КОМУНИСТА И УХВАТЕ ПЕТНАЕСТ ЖИВИХ. Параћин, 25. септембра Y околини Параћина једна комунистичка банда, која је била досадила својим испадима и државним властима и народу, потпуно је уништена. Пре три дана ова комунистичка банда упала је у поједина села и вршила насилно одвођење сељака да би на тај начин повећала своју банду. Комунисти су одвели већи број сељака у шуму, тамо им дали оружје и почели да их обучавају. Силом одведени сељаци у шуму успели су да се отргну од банде и да је после сами униште. Оружјем, које су добили од комуниста, сељаци су сами напали комунисте и успели да убију двадесетак комуниста. Међу убијеним комунистима налазе се и неколико врло истакнутих комунистичких вођа, као и главни њихов политички комесар. Сем тога успели су да ухвате 15 живих комуниста. Њих су одмах разоружали. 249