Црвене воде Црнице

Тако су сами сељаци у околини Параћина успели да потпуно униште и разбију ову дрски комунистички банду. И. М.""* Пре свега, нетачно је да су ухваћени било комесар нли његов заменнк, јер то су били Мита Димитријевић који је и сада жив и Живка Дамњановић која је погинула крајем 1942. године. Свега два дана касипје опет се о овом „успеху” писало на првим страницама новина, али су сада цифре повећане па сс тако број погинулнх попео чак н на 30. V овом чланку, поред осталог, се налазп и ова речеиица: „Све ухваћеие комунисте разоружали и предали пх надлежпим властима.” оицицц_ »ј« <ry труж* оажожжпо ж ттшштич«. »Штухат-Боиои. веји i?. : стжгво м») арацхзи аогмљЕ. »ртио> ж»ж»д ■ркватевр? коотв. Долв, И-значао труи« да с* жшм Т пиажом ГР»дт Уврајкх«. П»стаз»«а« бартпчда хиоу вало у civ.,7 »тстш>« 1»утж»п»« K*i«av (Фото »Бтогртлотп фото»гсн>ти|з.-? Y борби измефу сељака и комуниста код ПараВмк- >■: убвјем 38, а ухваШ^ 33 raaassa убвјек јекан кемуавста а. пет аизих тк-чи баие. тз, ексилокглв terra у еап»г крлју. Прослава оетбгбдмшњеце Алказара •Чздржд, 27 септсмвр* (ДНБ) је и MipoK«, да ен гетгержлои Еоскадром сгечахо прослма 250

ПРИМЕРАК 1 ДИНЛПГ - Одведенк сељацн из онолнне Оараћина успели^да униште банду, да убију двадесетан номуниста ::л®ате петнаест живих IОД flaii.10 в Дп јо посло саип |ушците. Оруи:јем коЈо оу д»- мунистим* НВ.ТВЗН со ■ пскосамп напалп комуписте п ус110ЛМ да убију двадесетак коиуинста. Међу убпјеш>м ко- • У cpoiv нод Јагодине : нандацш! ухватаи дво|ицу нмушта iMK »и раннли били од комуинста сс.гвци су Врење у аргенжкој Коментарн и дажп непријатељске штампе о разбпјању Параћпнско-ћупријске чете 1941. године 251

НАШЕ СЕЛО ДИЖЕ СЕ ПРОТИВ КОМУНИСТА и' ■ ђИЛОМ ОДВЕДЕНИ СЕЉАЦИ УНИШТИЛИ ЈЕДНУ ВЕЋУ КОМУНИ« СТИЧКУ БАНДУ Параћин, 26 септембра Једна комунибтичка банд® која је Оперисала у окопини Парбћина насилно је одвепа једну грулу сољаке ns околина са собом у шуму н тамс мх наоружала у намери да их обучи ^вадаље испаде. * Међутим. сељаци, који уосталом, Микзд никакБо ввзе нису ималм c тим бандитима, добившк оружјђ нступипи су против наснлника и у оштрш ' рби двздесеторнцу убили, а петiT успели ss ухват® и приведу ј ij жандармеркској станици. ? екима иалаее се врло истакнути) гнмсти тога крвЈ& ® Је Јбдн8 важна појава, ут^и° npe што није усамљена и што од оних, иа чију су еар8ди»у највишо рачунали. Синоћ зао се у љаца .•?• привре н>и пу . .та < ИНЖ.. ■■ ■ ка Ц< садаш добрсшол ауто дол вољци, т чекају с друга, вољед, После 2КУРНОГ нушш стар Ол! i)OX Иа вдтавмз начну п ЗатилЕ

»РМЉЕ бТУМ У БОРБУ ПРОТИВ КОМУНИСТ1 Око сељака мд орунцем чува параћински срез ©д црвених бандИта МЈта је отмривено нод побијених момунистичних вођа код Нрушара Лажи непријатељске пропаганде нису имале граница ... 253

властима.” m А те „надлежне власти” су били нико други до немачки окупатори што писац чланка И. М. прећуткује ... За „Новим временом" није хтео да заостане ни другп издајнички лист, „Обнова”, који је о истом догађају објавио овај чланак: „НАШЕ СЕЛО ДИЖЕ СЕ ПРОТИВ КОМУНИСТА. СИЛОМ ОДВЕДЕНИ СЕЉАЦИ УНИШТИЛИ ЈЕДНУ BERY КОМУНИСТИЧКУ БАНДУ. Параћин, 26. септембра Једна комунистичка банда која је оперисала у околини Параћппа насилно је одвела једну групу сељака из околине са собом у шуму и тамо их наоружала у намери да их обучи за даље испаде. Међутпм, сељаци, који уосталом никада никакве везе нису имали с тпм бандитпма, добивши оружје иступили су протпв насилника и у оштрој борби двадесеторицу убили а 15 успели да ухвате и приведу првој жандармеријскоЈ станици. Међу убијенима налазе се врло истакнути комунисти тога краја. Ово је и једна важна појава, утолико пре што није усамљена п што долази од оних, на чију су сарадњу комуписти највише рачунали.” И у овом чланку нма пуно нетачности, али је од свега најзанимљивији покушај да се сакрије сарадња са пемачким окупатором, тј. тврдн>а да су заробљеници предати жандармеријској станици а не Немцима. Међутим, народ је добро познавао окупатора и њихове слуге и није веровао овим лажима у окупаторским новинама већ ономе што је видео сопственим очима. Сличан је и пропагандни чланак који се појавио после две недеље: „ПОМОРАВЉЕ СТУПА V БОРБУ ПРОТИВ КОМУНИСТА. ОКО ХИЉАДУ СЕЉАКА ПОД ОРУЖЈЕМ ЧУВА ПАРАНИНСКИ СРЕЗ ОД ЦРВЕНИХ БАДИТА. ШТА ЈЕ ОТКРИВЕНО КОД ПОБИЈЕНИХ КОМУНИСТИЧКИХ ВОБА КОД КРУШАРА. Параћин, 11. октобара Y крају око Параћина већ од августа пој'авила се Ј'една група комунистичких разбојника, коју је предводио Бора Петровић. Y тој групи црвених било је и људи који су изван територије Србије и који нису Срби. Банда је пљачкала и терорисала цео овај крај вршећи саботаже и нападе на села. На дан 21. септембра упала је у село Горњу Мутницу ова банда јака око 40. наоружаних људи, које је преводио један црвени официр, за кога се тек када је погинуо, по нађеним легитимацијама видело да се зове Јосиф Ерјавец. Комунистички бандити су наредили да се сви сељаци скупе пред Општином и ту је прочитана наредба „за мобилизацију” коју је потписао „командант источног поморавског одреда” Бора Петровић и у коме се наређује свима Србима „од навршене 18 до 40 године, да у року од шест сати ступе у наше редове. Ко се не одазове овом позиву сматраћемо га 254

нашим противником и као таквог дужност нам је да га уништимо. Њега стрељамо, а имовину конфискујемо." Пошто је црвени официр, на врло рђавом српском језику, прочитао ову наредбу док су његови бандити претили оружјем наредио је да се одмах издвајају сви сељаци од 18 до 40 година и пођу са њима. Пошто су покупилп већп број сељака и повели са собом, свратили су у село су /покупили већи број сељака и повели са собом, свратили су у село Шалудовац и ту поновили нсту представу. И одавде су покупили сељаке и стералп нх прво на место Крушар у атару села Извор, а одатле су их одвелп код свога команданта Боре Петровића у месту Грза. Овдс су затекли и друге сељаке доведене из других општина. Сви сељаци су овде морали да пред комунистичким командантом положе заклетву пред црвеном заставом са српом и чекићем, па им је одмах издељено оружје. Свс док нису прнмили оружје сељаци су били уплашени, јер су комуппсте једнако претиле стрељањем али чи.м су добили пушке и муницију расположење се променило. Већ у току ноћи поједини сељаци су отпочели да се издвајају и договарају и убрзо је склопљена завера између сел.ака нз Горње Мутнице и села Извора. НАПАД НА КОМУНИСТЕ По подне 24. септембра око 70 комунистичких бандита и око стотину сплом дотераних сељака било је на одмору код Крушара. Међу комунистима је било и шест њихових вођа, међу којима и Јосип Ерјавец. Комупнсте су се после ручка биле разместиле на одмор. То су искористили сељаци завереници и на уговорени знак отворили су паљбу на комунисте. Настала је права кланица. Изненађени комунисти нису ни имали врсмена да се бране, већ су покушали да се спасу бекством, али су их сел^аци обарали ватром из пушака, или живе хватали и везивали. Всћ после пола сата 27 побијених комуниста лежало је на месту напада, а 38 било их је ухваћено живих. Међу њима се налазило и 5 комунистичких вођа. Међу убијен нађен је леш црвеног водника Јосипа Ерјевца. Пет дана касније 29. септембра, стрељане су похватане комунистичке вође у Параћину. УПУТ ЗА БОРБУ КОМУНИСТА ПРОТИВ ЧЕТНИКА Код поубијених и ухваћених комуниста заплењена је и велика архива из.које се виде цео начин рада комунистички. Између осталих докумената ту је и „прокламација српском народу” са позивом „на мобилизацију” коју је издао „командант источног поморавског одреда, Бора Петровић." Између осталих врло су интересантна два документа који су овде пали властима у руке. Први је нека врста писма упућена комунистима, које почиње са „драги другови” а које потписује „Цвикераш” који вели да шаље пропагандни материјал: „Писмо П. К. СКОЈ-а”, две књиге о партизанској борби, прогласе и билтене. 255

Он говори пре свега о „промјени” која је наступила доласком владе генерала Недића, потом се жестоко обара на војводу Пећанца, чијег се прогласа нарочито уплашио и наређује да се објасни свима да се тај проглас не сме послушати. Он вели „који би хтјели из одреда објаснити онима подробније, а ако би хтјели са оружјем, разоружати их па их стрељати Будност према четницима највећа". Препоручује непрекидно изазивање сукоба и да „инпонзантно”, обилазе околна места ,,да би се добио утпцај на масе”. Препоручује да се у чети неког Жике војводе, који је са Пећаном неко убаци, „или ако се има снаге развити га. Прије тога смело је дисквалификовати у масама сељачким. Иначе он је будала нека, бандит, изгледа приглуп”. Пошто је овако нагрдио свога четничког противника „Цвикераш” издаје даље упуства у погледу обавештајне службе и везе. Затим вели: „Москва вели да у погледу саботаже Југославија стоји на првом месту. То треба оправдати, другови.” Да нема нечега другог, ова реченица показује како је та тобожња „ослободилачка борба” само једном ропско служење интересима Москве и њених властодржаца макар и по цену уништења српског народа. На крају даје и једно практично саопштење на знање бандитима, како ће доћи до већих пара. Он пише: „воз за Зајечар увек носи коо 100.000 динара.” УПУТСТВО ПАРТИЈЦИМА ДРУГ° писмо, датирано 18. септембра, који је потписао „Бошњак”, још је карактеристичније. Ту уопште више нема речи о Србији и ослобођењу, већ једино о „партији”, о партијско-политичком и агитационом пропагандистичком раду, о „партијцима и партијским ћелијама”. Одмах на почетку осуђује се недовољно поштовање „партије”. Тако ту пише: „Основни недостатак готово свих чета у Поморављу да другови партијци по четама нису схватили свој задатак озбиљно и друго да је организационо питање партијског рада у чети неправилно постављено. 1) Утапање партијаца у масу, непостојање партије као јединствене боје и организације, толерисања непријатељског рада бив. командира (нарочито то што су извесни партијци увиђали све то а нису ништа предузимали да то спријече”, неодржавање састанака парт. ћелија — све је то доказ да донедавно било озбиљно сваћен задатак партијске јединице. 2) Организационо исто тако партијци нису схватили улогу партије а нарочито њен однос према штабу”. Даље он разлаже шта значи партија у чети, помињу се другарице, затим неки Пикула и Жалац, и говори о командиру, коме треба забранити да критикује партију, јер је „то за нас светиња”. 256

ШПИЈУНАЖА МЕБУ КОМУНИСТИМА V другом делу дају упуства да се јача партијско политички и агитационо пропагандистички рад и у чети и у масама. Ту се „Башњак искрено жалн". Ми се толико дана мрцваримо, а нови л>уди мало. Смелије томе прнступити и увлачити људе који се осјећају комунистима.” Даље каже: „нека Борини кумови и рођаци постану познаници наших партијаца, везани за нашу партију. Потом пише: „Успех тога рада зависи од добре расподеле посла у ћелији и активности партијаца." За то препоручује да треба да треба одржати сваке недељ састатанке. Али овде долази оно што је иајкарактеристичније за комунисте: неповерење и међу собом шпијунажа. Бошњак одреуђје: „На састанцима води записиик и то извештај предлози, одлуке. Те записнике слати поверљиво, (без знања командира) по куриру са извештајем штаба. Уз извешта ј штаба, који се шаље са знањем командира, политички комесар може да шаље нзвештај поверљнв (о политичком стању у чети) о командиру нгд." Овај део поруке комунистима од њихових вођа Јевреја, и не Срба, јасно показује како је шпијунажа свемоћна оружје као и у Совјетској Русији исто тако и у њеним најамничким бандама. како бедни и глупи изгледају, уколико пх се нашло, оии официри, којп су похитали у комунистичке одреде да воде „ослободилачку борбу”. Сељаци око Параћина својим здравим сељачким иистиктом разумели су сви крваву лаж комунистичку и као прави родољуби учинили су највеђе родољубнво дело за Србију и српски иарод: побили су сав комунистички олош који им се нашао испод руке. М. Б."”‘ V овом низу измишљотииа, глупости и лажи, ипак пада у очи да су непријатељи комунизма били добро обавештени. Уосталом, на располагању им је био читав политички апарат бивше Југославије и одељак Гестапоа за Југоисток, велика матернјална средства, шта.мпа и радио, терор и економски притисак, под којнм су се поклонили слабнћи и пришли.окупатору. Било је и необавештених, колебљивпх и преплашеиих, који су наседали лажима и пропаганди. Широке масе су ппак, са изузетком поменутих двају села, биле на страни НОР-а. То се види и по помоћи коју су пружили партизанским пбродицама после разбијања одреда, као и по каснијем резервисаном ставу премачетници.ма ДМ. За осветљавање ових догађаја, од пре четврт века, даиас су врло занимљиве и важне оцене сведока и учесника које су дате одмах, или ускоро после ослобођења и зато ћемо неке од њих навести, тим пре што су даване пред установама и комисијама, чији је основни задатак био утврђивање злочина окупатора и њнхових сарадника. „Дана 24. септембра 1941. године разбијен је Параћннски партизански одред на Црном Врху. Главни органпзатори разбнјања били су Вучг ковић Радомир и његов син Драгутин, који је првп опалио метак на једног потпоручника Словенца који је био у одреду. Када је дошао код осталих сељака рекао је: 257

„Браћо, ја убих једног комунисту, ако бог да и остале ћу!” После овога његов отац одржао је говор Горњомутничкој чети, која је до тада била у саставу одреда и у истом истакао да су комунисти криви за паљење Шалудовца, оправдавао и истакао пример свога сина са овим потпоручником, нагласивши потребу да се и остали партнзани побију да би се спасила Горња Мутница од палЈевине. После овога чета је отпшла у правцу Извора, где се састала са Изворском четом. Сутрадап су се ове две чете заједнички упутиле на Црни Врх н заједнички извршиле препад на партизане који су се тамо налазили. V тој борби заробнлп cv неколико партизана, спровели их у Горњу Мутницу и затворили их у општински подрум. Један од њих је на интервенцију Петровић Милије, који је каснијс Оио председник општине, пуштеи, док су остали предати немцима п стрељани у Пуприји. Ови партизани који су заробљенп фотографисани су од стране једног Немца, а такође су фотографисани и сел>аци који су учествовали у њиховом хватању и предаји Немцима. Већи број сељака је новчано награћен за ову акцију од Немаца, А Вучковић Драгутин добио је чин потпоручника, мада је био без икаквог чина.”1” О истом догађају један од мобплисаних каже: „Онога дана када је био извршен напад на партизане на Црном Врху, ја сам отишао са Живковић Рајом нз Горње Мутнице код среског начелника у Параћин да видимо да нам се не пали село, јер је претходног дана запаљено село Шалудовац, а у исто време да га обавестимо да је убијен један партизан — Словенац. Нас је послао Вучковић Радомир, организатор разбијања одреда, мене, кмета и заменика председника општине Рају, јер је знао мало немачки. Среског начелпнка Бабпћ Радомира смо нашли код куће и он нам је рекао да би требало да идемо код Немаца. Пошто нисмо смели да ндемо код Немаца, он нас је послао код свога писара Серафимовић Бранка, који нас је записнички саслушао и одвео код Немаца у њихову команду. Тамо смо једном немачком официру испричали како је убијен овај партизаи и да смо дошли да молимо да нам не пали село, али иас је он отерао, називајући нас бандитима... Када смо се вратили у село, одред је већ био разбијен, а заробљени партизани затворени у подрум. Не знам да ли истог или другог дана увече, пошли смо нас десет, под руководством Шутић Добросава зв. „Добрић” да известимо Немце да су партизани похватани. Ту су били Шутнћ Добросав, Шутић Јанићије, Шутић Војислав, Петровић Радомир, Поповић Видан, Илић Милан, ја и још двојица чијих се нмена не сећам. Кад смо стигли у Параћин „Добрић” и Шутић Јанићије су отишли некуда, а после извесног времена дошли су Немци са три камиона, натоварили нас и одвезли до Доње Мутнице, одакле см наставили пешице. Када смо стигли у село, партизани су већ били изведени и тумач им је преносио говор немачког официра да ће сељаци који су учествовали у борби против партизана бити награђени.”'" Има и неколико исказа — нзјава, о улозн Теокаревића у овом издајству. ,,Y време партизанске акције ншао сам улицом која води од фабрике према граду и успут стигао Теокаревић Владу са Вучковић Радомиром и Јевтић Владом. Од њиховог разговора сам чуо када се Вучковић обратио Влади са речима: „Комунисти, затрећемо село”, на шта му је он одговорио: „Војске има, да се похватају...” После тога су ме опазили и пре258

кинули разговор. После овога извршена је издаја и партизани су похватани те сам још онда стекао мишљење да је Вучковић долазио на договор за организовање напада на партизане. После издаје виђао сам Вучковића и његовог сина, који је добио чпн потпоручника, да долазе у фабрику."ш О сарадњи Теокаревића и Вучковића у разбијању одреда говори и овај исказ: ,,На једно десет дана пре издаје партизана, видео сау у фабрици Вучковића на путу који води ка Теокаревићевим вилама. Нисам запазио где је отишао и с ким се састао. Некако уочи саме издаје чуо сам да је приређена вечера у вили Теокаревнћ Славка, на којој је био и посланик Вучковић. Ово сам чуо од другова за време доручка у кантини, а одмах нстог дана, или сутрадан, пронела се вест о хватању партизана и њиховом затварању у подрум у Горњој Мутници, а касније дотерани су у Параћин камионима, од којих је један био Теокаревићев. Вучковић је и после ове издаје, па све до смрти, често навраћао код Теокаревића.”111 Па чак и сам Теокаревић Славко, мада настоји да кривицу за сарадњу са окупаторима и учешће у разбијању одреда пребаци на друге, каже у једном делу свога исказа: „Одмах после разбијања партизанског одреда на Црном Врху Вучковић Радомир и његов син Драгутин, дошли су са групом од 30 наоружаних сељака из Горње Мутнице у Фабрику штофа. У истој су остали два дана и две ноћп, а затим отишли. За време боравка хранили су се из фабричке каптине и по наређењу им јс давана само боља храна. Овом приликом Вучковић је причао Теокаревићима како је похватао партизане на Црном Врху.”'" V везп разбнјања одреда занимљив је аутентичан докуменат из Недићеве архиве, тј. наређење команданта Недићеве жандармерије бр. 148 од 7. септембра 1941. год. (дакле пре разбијања одреда) у коме се даје и упутство за врбовање издајника: 1. Од управних власти затражити потпуно сигурне и одважне људе, којима ставпти у дужност да као преговорачи дођу у додир са људима који се налазе у шумн са бандама и да их позову на повратак кући, односно предају властнма. Овп преговорачи могу обећати свима онима који се желе повратити кући, да им се неће ништа десити ако до сада нису учпнили ни једно теже кривично дело. ОНЕ КОЈИ СЕ ПРЕДАЈУ, А ДА НЕ БИ БИЛИ ИЗЛОЖЕНИ НАПАДИМА БАНДИТА И KOMVHHCTA, ПРИКУПИТИ ,НА ЈЕДНО МЕСТО И ОСИГУРАТИ ИХ”.'“ (Подвукли аутори). Значи, ови издајници ће им и даље требати и зато пх треба обезбедити... И не само то. Непобитна је чињеница да су учесници у разбијању одреда и новчано награђени са 2000 — 3000 динара сваки. Чак је постојала и нека врста „тарифе" — 3.000 динара за сваку партизанску главу, или заробљеника... И у немачким изворима и извештајима шефа немачке полицијске службе, као и извештајима команде немачких трупа ,,LXV" помињу се операције против устаннка као и то да устаници контролишу читава подручја: „26. X. Устаници тероришу општине Мазгово и Поповац код Параћина.""1 259

„Две чете 3 батаљона 737 пешад. пука упућене на простор Параћина.”'“ „При понављању дела саботаже и томе слично, припретити прнменом ДРАКОНСКИХ мера, истаћи да се цео српски народ сматра саучесником. Сељаци морају приступити својој самоодбрани. Пример: у једном селу код Параћина, становништво способно да рукује оружјем, присиљено је да се придружи бандама. Примивши оружје, они су напали бандпте и убили 15 од н>их. Даљих 15 је заробљено. Други становници, који воле ред, снабдевени су заплењеним оружјем; затражеи је један жандармеријски официр који је одмах упућен из Ниша с тим да одмах преузме руководство. ХОФМАН”11’ V немачким извештајим о акцијама против партизана у овом крају поново сеспомињу тзв. „Протерии одреди” и то: 1. батаљон 721 пеш. пука, Г. батаљон 741 и 1. батаљон 749 пеш. пука. Y кратком извештају: „По одобрењу војног заповедника Србије стрељано је у Пуприји 34 устаника,”111 први пут се помиње стрељање у Пуприји, оди. судбина заробљених партизана Параћинско-ћупријске чете. Стрељање је пзвршепо у RyЗлочин окупатора у селу Плани 260

Зверства пемачкпх фашиста п њихових сарадника у селима Параћпнског среза 1941. године 261

Зверства пемачких фашиста и њихових сарадппка у селпма параћинског среза 1941. годиие прији, јер тамо је још пре уласка немачких окупатора, постојало велико војно стрелиште које су немачки зликовци користили за масовна стрељања. Међутим ради застрашивања ово стрељање је извршено иа пијаци у центру вароши, а грађаии су силом пстеривани из кућа да присуствују овом варварском чину. Али и то се претворило у бумераиг, јер су партизани лице у лице са смрћу узвикивали борбеие пароле и херојски гинули. Окупатори су бнли добро обавештени, па су најистакнутије, као например Мнку Куљу и Вељу Шаторића и мртве обеснли... Ипак је Мика громко узвикнуо пред стрељање: Живела комунистичка партија Југославије! Живела слобода! Доле фашизам! А Шаторић је, нако везан ударио ногом и пљунуо познатог крволока н петоколонца Карла Верлогера ! ... Тај догађај, то стрељање болно је одјекнуло и у Параћину, јер се међу стрељанима налазила већина из Параћина и околине. Шапутало се с болом и притајеним бесом. После ових гнусних злочина и многи колебљиви и неопредељени су се у души бар определили и били начисто ко се бори за слободу и како изгледа тзв. немачка култура. Додуше, било је и обрнутих појава: једна група фолксдојчера из Параћина, присуствовала је овом стрељању. Али већ крајем октобра, после свих злочина, које су починили под скутом и окриљем фашистичких окупатора, фолксдојчери су морали да беже са овог подручја. Не зато што су хтели, већ зато што су били угрожени па су и сами Немци морали да их евакуишу у Банат. О томе сведочи и овај докуменат: 262

ИЗВЕШТА.Т ШЕФА ПОЗАДИНСКЕ СЛУЖБЕ V ШТАБУ НЕМАЧКОГ ВОЈНОГ ЗАПОВЕДНИКА Y СРБИЈИ ОД 30. X. 1941 Г. ..." 9. „ФОЛКСДОЈЧЕРИ” исељени из Буприје, Параћина и Лесковца; у току је исељавање из Крагујевца, Крушевца, Јагодине, Зајечара, Пожаревца и Књажевца." И. А. К.'” Наранно, у Параћииу је остао и председниковао и даље Јозеф Павлус. На њега се ово није односило јер био је „неопходан и незаменљив.” Иако су остаци одреда — нреживели борци окупили се иа Јухору и војевали на другим, далеким бојиштима, ако су већ почели да се формирају сви могући квислиншки одреди, ипак су и Немци довели снажна појачања. V Параћпн је упућена чак и читава немачка дивизија... О томе говорп овај докуменат: „ОПЕРАЦИЈСКИ ДНЕВНИК 113 ПЕШ. ДИВИЗИЈЕ ОД 1. X. 1941. ДО 12. I. 1942. ГОД. РАТНИ ДНЕВНИК БР. 2 133 пешадпска дивизија одељ. I а Почето 1. X. 1941 Завршено: 12.1.1942. 113 пешадиска дивизија била је потчпњена од 1. XI 1941. до 12. I. 1942. Опуномоћеиом командајућем генералу у Србији 7. XI. 1941. ОПИС ДОГАБАЈА Штаб дпвизије стиже у Параћин. Припремне радове извршио је l.V.P. који је превалио дуги пут кроз целу Европу. Дивизија је потчињена опуномоћеном комаидајућем генералу у Србији (Штаб XVIII армијског корпуса), геиералу пешадпје Беме-у, за умирење српског подручја, у коме je устанак. Искрцавање и прикупљање дпвизије врши се у простору Јагодина — Бачина — Крушевац — Параћни — Еуприја. Ту ће се прикупљати трупе које пристижу. Има делимичних закашњења до 30 часова. Приспеле Ј'единице имају да пзврше чишћење у простору где су смештене.”'’’ Настали су тешки дани за народ овог краја. Немачки окупатори и њихове слуге утркивали су се у ревности у откривању симпатизера и сарадника НОП-а. Тако се немачки полицајци 2. 12. 1941. ухапсили Николу Рајковића, а 12. ХП и Бурђа Стојановића, Радисава Илића, Николу М. Симића, Стојана М. Стојановића, Стојаиа Петровића, Чедомира Петровића и Милорада Антонијевнћа, све из Доње Мутнице и Лешја, исте општине, управо из оних села која су била најприврженија НОП-у под сумњом да су сарадници НОП-а, и отерали их у логор. Y селима је почела немилосрдна пљачка, а ускоро и прави лов на људе, на бесплатну радну снагу, јер је Немцима већ било пошло низбрдо и зато су стотине људи упућивани на принудни рад у Борски рудник, па и саму Немачку. Наилазила је страшна зима 1941/42. године, скупоћа, глад и беда кроз коју су као далек отсјај зоре одблескивали одјеци нових победа Црвене Армије и народноослободилачкс војске. 263

Спомен-чесма у селу Липовици, на месту заробљаваља и погибије последњих остатака Параћписко-ћуп ријске партизанске чете Та скривеиа радост и иада, вера у коначиу победу иад фашизмом у Параћниу је била помућеиа трагичним крајем преживелих бораца Параћинско-ћупријске партизанске чете, тј. заробљаваљем у Липовици и стрељањем у Лапову 24. децембра 1941, године. Немачки зликовци суувеличали своје бадње вече још једном бакљадом и ватрометом — пуцљавом у живе, везане мете и по ко зна који пут показалн своје право лице и своју назови „културу”. Лли било је и неколико припадника одреда, на челу са Живком Дамњановић, Божом Златковићем — Корчагином и Јанићијем Јовићем, који су војевали на далеким ратиштима у уливали веру у нове, боље дане. Била је жнва и партијска организација на челу са Драгишом Цанковићем и Стојанком Радошевић. Додуше, оружани, али само оружани отпор, је престао на овом подручју, али се слободарске тежље народа овог краја нису могле угушити. Партијска организација није имала ни услова ни могућности за шире обухватаље масе, али је Параћин био и оста град индустријских радвика, град правих пролетера. Најреволуционарнији су, додуше, били већ изгинули али су клице отпора и нових напредних снага тињале и народ овога краја био је, како каже Добривоје Бошковић, само окупиран, али не и сасвим поробљен. Отпор, у разним облицима и интензитету, живео је и растао. 264

НАРОДНИ ХЕРОЈ БРАНКО КРСМАНОВИК, СТУДЕНТ Бранко је рођен 3. октобра 1915. годиие у Доњој Мутници код Параћина. Још у гимназији коју је учио у Пуприји, истицао се својом напредношћу и револуциоиарношћу. Био је и одличан ђак. Затим је уписао на Београдски универзитет, агроиомију, а касиије је наставио студије у Прагу. Тамо је 1936. године, као напредан омладинац, постао председник Југословенскс студенгске самоуправе и члан Комунистичке партије Југославије. У јесен 1936. годние Бранко је у Прагу бно врло актнван на пропалажењу и слању добровољаца у Шпанију, а нарочито из редова југословенских студепата. Касније је и сам креиуо у борбу против франкиста: крајем јапуара 1937. године ступио је као борац у батаљон „Димитров”, у коме се налазило двадесет пет југословенских студената. Борио се на Харамском фронту, јужно од Мадрида. Пет месеци касније завршпо је официрску школу у Позбрубпју код Албацете, а затим је произведеи у чин потпоручннка и постављен за политичког комесара Противтсиковске батерије, коју су сачињавалп добровољци из Југославије. У борбама на Централном и Араганском фроиту, ова батерија, захваљујућу свакако п свом полптпчком руководиоцу, стакла је глас и славу најбоље противтеиковске једииице у читавој шпанској републиканској армијп. Из Шпаније се Бранко неколико пута јавио својим иајбољим друговима у Параћину, у првом реду пок. Боки Живковићу. 265

Детаљп из музеја револуције (родна кућа Бранка Крсмановпћа) Као капетан војске Шпанске републике, Бранко је у једној ноћној борби рањен у ногу, па је пребачен на лечеље у Француску. Када је оздравно, француске власти су га затвориле у концентрациони логор Гирс. По повратку у Југославији, почетком 1941. године, (Фраицуска је била већ окупирана) ухватили су га полицајци у возу, на граничном прелазу измећу Југославије и Италије, и спровели га за Београд. V Београдској „Главњачи" провео је 35 дана, па је послат у Параћин. Тамо је стигао 24. марта. Два дана касније дошла је депеша среском начелнику да Бранка Крсмановића одмах упуте за Београд. Али ту је већ био 27. март, промена владе, раскид с Тројннм пактом. Бранко је остао у Параћину и био политички врло актнван, нарочито око организовања мартовских демонстрација и касније у припремама за устанак, о чему је већ било речи у овој хроници. Ближи подаци о његовом раду добијеии су накнадно од његове сестре, Нате Кузмановић, која каже: „Ја сам стално била са Бранком и само сам ја из породице знала ко му долази. Знам да су долазиле неке другарице из Светозарева, Славка Бурђевић и Ружица Милановић, затим Жнвка Дамњановић из Буприје и професор Гојко Томнћ. Долазио је стално и Франц Розин. Увек сам желела да дознам шта разговара са овим друговима и другарицама, али мп је он увек говорио: „Ја бих ти све казао. али ти имаш децу и боље је да ти не причам”. Једном му дође Живка, а он ме одмах посла да спремам вечеру како не бкх чула шта разговарају. Код њега су долазили сваког дана, а он је 266

имао једну собу до кафане где је одржавао састанке. Ту су долазили другови Мика Урошевић, Мирко Бан>евић, Гојко Томић и други. Бранко је волео да слуша радио и увек се трудио да ухвати Москву. Било је много дру' гова, а свакодневно је долазио Бошко Буричнћ из Светозарева. Бранко је после тога отпшао у Београд и ништа није понео од новца. Ја сам то приметила и кад је други пут пошао за Београд, упитала сам га да ли има пара, а ои ми је рекао да му ие треба новац, да иде за Земун где ради један друг који има фабрику сапуна и да he нам се повремено јављати." V народноослободилачку борбу ушао је са богатим искуством стеченим у Шпанији. Када су почеле припреме устанка, постављен је за члана Главног штаба пародиоослободилачких партизанских одреда Србије. Крсмановић је често путовао из Београда у Нпш, Младеновац, Краљево. Бранко је врло активно учествовао у организовању првих српских партизанских јединица: Белнчке чете, Крагујевачког одреда, а посебно у формирању Првог и Другог шумадијског партнзанског одреда. Погинуо је на самом почетку Револуције, августа 1941. године, у својој двадесет шестој години живота. Као члан Главног штаба НОВ Србије кренуо јс са Космаја за Ваљевски одред. На путу је паишоа на жандармеријску заседу и у борби са њом јуначки пао. За народног хероја проглашен је 9. маја 1945. године, управо на Дан победе. Поред достојног, лепог споменика, народ овога краја одужио му се и отварањем музеја устанка у његовој родној кући у Доњој Мутници. НАРОДНИ ХЕРОЈ МОМЧИЛО ПОПОВИП — О 3 Р Е Н Момчило Поповоћ је роћен 1909. године у Бусиловцу, планинском селу близу Параћина. По завршетку гимназије студирао је и завршио шумарство. Члан КПЈ постао је 1938. године. Као инжињер шумарства службовао је у Алексинцу до 1938, а затим у Нишу и Рашкој. Истовремено, као члан КПЈ, интезивно је радио међу омладином и радницима. Основао је и био врло активан члан алексиначког спортског друштав „Напредак”, у коме је било доста младих радника. Био је врло популаран у редовима радничке омладине. Због тога, а и због активног политичког рада у раскринкавању режима Стојадиновића и Цветковића био је отпуштен из службе хапшен и прогањан. Нарочито је запажена његова улога у припреми и организовању зборова Удружене опозиције у овом крају, о чему постоји низ сећања преживелих учесника. Када су почеле припреме за устанак налазио се у Београду, али је већ јула 1941. по директиви Партије, отишао у Алексинац. Захваљујући раније стеченим везама у алексиначком, сокобањском и ражањском срезу брзо, успева да се повеже и да заједно са народним херојем Маркушићем и Миловановићем организује Озренски партизански одред, који је врло брзо ослободио територије ових срезова, изузев среских места. Чак је, према сећању Петронија Саздановића, симпатизера НОП-а из Бусиловца, 1942. године два пута илегално долазио у своје родно место са политичким задацима. Једном је био послао мању групу партизана Озренског одреда „тек да покаже да су живи и да су у близини”. 267

Народни херој Момчило ПоповиИ — Озреи пз Бусиловца код Параћина 268

Остао је на терену као повереник РПК КШ за Србију за среско партијско руководство. Међу борцима је био цењен због своје храбрости и дружсљубивости. Сељаци су га сматрали човеком који уме да схвати њихов живот, да их разуме и упути, да им помогие. Зато је био врло популаран и омиљеи у том крају а и у своме родиом месту и околини. Непрпјател-. је позиавао Озрсиову вредност и због тога је, у намери да га пошто пото ликвидира, уценио његову главу. Озрен је био издан и опкољен са још 11 другова. Убијен је 3. фебруара 1943. године у селу Суботинцу, код Алексинца. За народног хероја проглашен је 9. октобра 1953. године. СУБНОР Параћин подигао му је достојан споменик у Бусиловцу. 269

Овај, други део Ш КЊИГЕ ХРОНИКЕ ПАРАЛИНА, обухвата раздобље фашистичке окупације и четничких дивљања, дакле период од почетка 1942. године na све до првих наговештаја ослобоћења. Зато и носи овакав наслов — ТЕШКЕ ГОДИНЕ... И за овај 'део важн све остало као u за претходне књиге: извори и литература, спискови, објашњење фуснота, фотокопије и разни други npuлози дати су, а једино остаје да се приложе фотоси, И најзад, људи су некако нерадо причали о овом раздобљу, али су на срећу, сачувани и пронаћени аутентични документи, било у самом Параћину било 'другде, na су они цитирани и тако реконструисано најтеже и најпроблематичније поглавље. Аутори Октобра, 1968. Параћин ТЕШКЕ ГОДИНЕ Y животу наших народа свакако су најтеже године фашистичке окупације. Тако је било и на овоме подручју. Плодно и родно Поморавље, Параћин са свим својим богатствима и лепотама утонуо је у општу беду и невољу. Економске прилике су биле тешке у граду, који је имао веома развијену радничку класу. Сем тога, Параћин се налазио на главној железничкој магистрали Београд — Нпш — Софија тј. Београд — Ниш — Скопље — Атина, као и главиом и тада једином друму Београд — Ниш — Софија — Цариград, односно Београд — Скопље — Атина и због тога су немачки окупатори обратили посебну пажњу на ове важне саобраћајнице и концентрисали јаке трупе за њихово чување. Поред Немаца окупаторске снаге биле су састављене и од великог броја Бугара и нешто мало руских емиграната, белогардејаца. Уз то су ангажовани сарадници и издајници свих врста и боја, почев од недићеваца и Српске државне страже, па све до тобожњих бораца за слободу, четника Косте Пећанца и Драже Михајловића. Сав друштвени олош, који није бирао средства да се обогати и лако живи, испливао је на површину и почео да представља неку власт, неку чињеницу. То су били све сами нерадници и криминалци и тако велики број непроизвођачког становништва које је захтевало посебан третман и привилегије, представљало је велико оптерећење за већ осиромашено становништво овог подручја. Не може се рећи да је општа беда погодила све 271

слојеве — један мањи број грађана, углавном трговаца, некако се „снашао” и, сарађујући са окупатором, побољшао свој материјалии положај; наравно на штету осталих грађана. Уосталом, постужимо се аутентичним документима н оценама самих окупаторских сарадника: Окружнн начелник округа Моравског у свом редовном извештају под Пов. бр. 377 од 27. априла 1942. годнне каже између осталог: „Стање сточарства је слабо, јер су многа домаћинства остала са по једним грлом у јарму. Разлог је стално недељно лиферовање стоке Сточарској централи. Ако се овако и даље настави пољопривредници ће остати са врло малим бројсм грла за пољопривредие радове. Исхрана: принудни откуп пшенице и кукуруза наставља се и даље, али су сви изгледи да се не може испоручити цела разрезана колнчина. Оскудица нсхране осећа се у варошима Јагодипн, Параћину и Бупријп. Исхрана градског становиштва све је дефектнија, док на селу стварн ипак боље стоје.” А нешто касније окружни начелннк, у своме извештају Пов. број 763 од 24. јуна 1942. године опширио али и прилично реално слнка стање „по струци санитетској.” „Телесна отпорност иарода на болест је очигледно попустила што се већ сада најочигледније манифестује у све чешћнм случајевима слабокрвности, нарочито упадљиве код мале деце и подмлатка уопште. Ако се прилпке што пре не побољшају, а нзгледи су да се неће побољшатп, очекивати је да се ове иагативне околности још више наредних дана потенцирају ОВИМ И ОВАКВИМ НЕМИЛИМ ПОЈАВАМА V3POK ЛЕЖИ ПРВЕНСТВЕНО V СВЕ BEROJ ЕКОНОМСКОЈ БЕДИ И НЕМАШТИНИ УОПШТЕ ШИРОКИХ НАРОДНИХ СЛОЈЕВА, А ШТО СЕ НАЈБРУТАЛНИЈЕ МАНИФЕСТУЈЕ КРОЗ СВЕ СЛАБИЈУ И СВЕ ДЕФЕКТНИЈУ ИСХРАНУ И OCKVДИЦУ СВАКЕ ВРСТЕ. ОД ОВИХ И ОВАКО НЕСРЕННИХ ПРИЛИКА И УСЛОВА ЖИВОТА V ПРВОМ РЕДУ ТРПЕ ЕКОНОМСКИ СЛАБИЈИ ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ У ВАРОШИМА, А ОНИ САЧИЊАВАЈУ ГРО ВАРОШКОГ СТАНОВНИШТВА. МЕБУ ЊИМА, НАЖАЛОСТ, ЈЕДНО ОД ПРВИХ МЕСТА ЗАУЗИМАЈУ ЧИНОВНИЧКИ СТАЛЕЖ И ИЗБЕГЛИЦЕ. Y СЕЛИМА ПАК ПРИЛИКЕ СУ НЕШТО БОЉЕ, МАДА И ТАМО СИРОМАШНИЈИ СЛОЈЕВИ ТРПЕ ИСТО КАО И V ВАРОШИМА. ОПШТА НЕСТАШИЦА ГЛАВНИХ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА, ПРЕВИСОКЕ ЊИХОВЕ ЦЕНЕ, КАО И СВЕ ВЕБА И БЕЗОБЗИРНИЈА ШПЕКУЛАЦИЈА ПРЕПРЕКЕ CY КОЈИМА ЈЕ, КАКО ПО СВЕМУ ИЗГЛЕДА, НЕМОГУБЕ ПАРИРАТИ. РЕЗУЛТАТ СВЕГА ТОГА ЈЕ: ИЗ ДАНА Y ДАН СВЕ СЛАБИЈА ИСХРАНА НАЈШИРИХ СЛОЈЕВА НАРОДА СА СВИМ НЕСРЕБНИМ ПОСЛЕДИЦАМА ПО НАРОДНО ЗДРАВЉЕ, КОЈЕ ОТУДА ПРОИСТИЧУ, ЈЕР ОТПОРНОСТ ЉУДСКОГ ОРГАНИЗМА ОПАДА ПРОПОРЦИОНАЛНО СА ОПАДАЊЕМ МОГУБНОСТИ ДОБРЕ И .ДОВОЉНЕ ИСХРАНЕ И СА СНИЖЕЊЕМ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА УОПШТЕ. (Подвукли аутори). Сва настојања надлежних да се, колико је то год могуће, ове несрећне околности уклоне, или барем довољно поправе, за сада су остале без виднијих резултата, јер и поред тога поскупљивање живота сваким даном 272

све веће, док су за то време услови зарада далеко од тога да иду у корак са поскупљнвањем. Од ових и оваквих услова живота не трпи само исхрана већ је њима доведено у питање исто гако и одевање, на првом месту обућа и преобука. Приливом пећег броја нзбеглица и стамбеие прилике, који ни иначе нису увек биле најповољиије, врло често су више но рћаве: пехигијенски, влажни и недовољно осветљепи и уопште нездрави станови. Често пренасељени, нису никаква реткост. Свс то, поред осталога, има за последицу све компликованији проблем одржавања чистоће, како личне тако п чистоће уопште. Сапуп ij пз даиа у дан све већа рсткост, а тиме и његова цена на тржишту све више расте, тако да је он всћ данас за многе постао готово луксуз. На тај начип одржавање добре, и преко потребие, чпстоће постало је озбиљан п готово иерешпв проблем. Тто је још горе то је што су свп нзглсди, да he ои паредних дана бити све нсрсшљивпји. Са овим у вези долазе и релативно доста раширене вашљивост, шугавост које и поред настојања надлежних постају и даље озбиљан проблем”. Говорећи опроблему избеглица, становима, нс.храни и народном здра вљу начелник закључује свој извештај песпмистпчким, али реалиим, уверегвем да се стањс пеће поправити. И у односу иа снабдевање окупатора начелник Бошковпћ је нароеито истицао сву тежипу ових обавеза: „Бугарске трупе су много повећане за последњих два даиа. До сада је било napebeno да се бугарске трупе имају снабдевати из Бугарске што је углавпом п чињено до сада. Колико lie нас све ово погодити у овој оскудној годиии по исхрану пашег становништва и стоке, нема потребе мислпм да вам нарочито наглашавам као и да нам престоје тешки дани исхрапс у наредној зими и пролеhv”. (Писмо Окр. начслпика од 20. јула 1942. године прсдседнику владе Недићу, И.А.С. 16/119). Тешкоће у снабдевање условиле су бржп развој и цветање илегалне трговине познатс под пазпвом „црна берза". Порсд трговаца који су скупо продавали сакривспу робу и желсзничара којп су је за мале паре препосили и уновчавали, носноцн црпе берзе били су бугарскп всјпнци. Они су продавали све п свашта, а највише дуван п пирииач. За ово су примали само „жуте паре" — старе југословенске металие динаре и дводинарке, због бакра, и од њпх правили прстење које су опет даље продавалп. Бездушна експлоатација овог, некада богатог краја, довела је до такве беде да čy многп људи формалпо гладовали јер се кило кукурузног брашна продавало по 250 — 300 динара, маст 3—4.000 (дакле, скупље нсго што је читава месечна плата једног просечног службеиика); шећера уопште није било, уколико се негде и nalie цена му се кретала од 7—10.000 дииара. Од иипела су се најчешће посиле експадрилс од канапа или кучине, а често и дрвене. Најтражеиији артикал за пенџетирање ципела била су гумена црева која су црноберзијанци секли са железничких вагона и препродавали. Али дешавало се да су Немци, прнмера ради, нарећивали људима да дигну ногу и, ако би приметили пенџета од гуменог црева, таквог су стрељали на лицу места. Питање огрева било је веома озбиљно. Горосеча је узела маха, а и на станици се угаљ крао сваке всчери и поред свих претњи и казни. Зиме су биле љуте, живот је тражио своје. 273

Узалудне су биле све акције и покушаји окупаторских сарадника да пропагандом, преко штампе и путем честих зборова и предавања, прикажу стање бољим него што јесте. Пароле о спасу Србије, о реду, раду и миру, о слози и љубавн, распадале су се и претварале у бесмислице пред суровом стварношћу, кад су црева крчала, гулила храстова кора н босоног газио по снегу. Незадовољство је расло и појачавало се, а сем тога увек су живеле напредне снаге које су успевале да подрже револуционарна стремљења у народу и да га припреме макар на пасивни отпор нспрпјатељу. Ово незадовољство расло је из дана у дан и због све већег терора окупатора и његових сарадника. На то је већ нешто посебно и иово, а нарочито држање Бугара, које су многи њиховн сарадници покушавали да прикажу друкчијим него што је стварно било. И зато ћемо опет навести аутентичне докумснте о бугарским педелима у Параћину и околини. БУГАРСКИ ОКУПАТОРИ V ПАРАКИНУ Прве бугарске окупационе јединице дошле су у Параћин већ почстком 1942. године, под командом пуковннка Симова, командапта 35. бугарског пука. Његов помоћник, потпуковник Бачујскп, бно је командант батаљона који је поседао територију поред железппчке пруге Параћин —• Криви Вир — Бољевац. Једиа чета Бугара налазнла се у Доњој Мутници, једна у Извору, док су остали деловп били стационпрани у Параћину, у касарни код цркве. Ова јединица је имала првенствсни задатак да обезбећује железничку пругу Параћин — Зајечар, али је такоће вршила и хапшења појединих симпатизера НОР-а и претресе у селима у циљу проналажења скривеиог оружја. Ова два виша официра су остала на терену Параћииа све до почетка 1943. године а затим су прекомапдовани и на њихово место је дошао пуковник Димовскн са иаредником Џереловом, којп је радно у штабу. По казивању Михајла Урошевића из Параћина међу Бугарима су постојале само две струје: „Међу Бугарнма који су се налазпли у Параћнну постојале су две .групе и то русофнлп и англофилп. Германофила није уопште било, или су пак остали незапажепи. Ја сам сс углавном кретао у друштву русофила и био у пријатељским односима са Гоце Гоцевом, студентом медицине, који је био један од вођа русофила. Они су имали и своју организацију међу војницима, али је крајем априла 1942. године дошло до њене провале и настала су хапшења члаиова исте. Гоцев је одмах, чим је из Софије стигла депеша да се прнступи хапшењу, обавештен и извршио је самоубиство бомбом у подруму бугарске команде, у кући Милоша Тасића 1. маја 1942. године. Остали чланови органнзације су похапшени и отерани за Бугарску те ми је њнхова судбина непозната”. Y низу докумената и сачуваних материјала о присуству и активности Бугара на овој територији, нема никаквих података о њиховом позитивном а још мање напредном држању и иступању. Напротив готово свуда се говори само о њиховим испаднма, неделима и прогањању, не само симпатизера НОР-а већ и становннштва уопште. Можда и зато што је и сам Параћин био у сфери њиховог вековног сиа о великој Бугарској до Бугар274

Мораве, па су свим средствима настојали да већ одмах по доласку као и приликом раиије окупације у току I светског рата, почну са денационализацијом српског живља. Настава у школама I ступња била је на бугарском — уколико је неке наставе уопште и било. Нарочито је био лош однос између бугарскнх окупационих власти и српске државне страже. Посебно оштар став имали су према учитељима, свештеницима и осталим угледнијим грађапнма, па су хитио тражили да им се предају спискови свих резервппх офпцира, учитеља, свештеника, лекара, од по 10 виђенијих грађана, а нарочито комуписта — активних и пасивних и чланова породица одбеглих комуниста, тј. од по 30 грађана из сваке општине, који би гарантовали за ред и мир. V првп мах среско начелство је одбијало да изврши ово бугарско иаређење, али је морало то да учини на интервенцију немачке Крајскомапде из Јагодине. Кабадахијско понашање Бугара види се и из овог дела извештаја срсског иачелства у Параћииу бр. 574, од9. XII. 1942. године: „Стражари одређени за чување железннчке пруге, Ниш — Београд (од С. Дрсновца па до више Параћина) бивају пз дапа у даи малтретирани од бугарских подофицира и војника, често их безразложно туку и наређу ју им да лежу у бару и блато; јсднп нх јуре са железннчке пруге и наређују пм да остану преко целе ноћи у земуипцама дуж пруге, док други, кад их пађу у земуиицама, туку их зато што нису на прузи; бугарски подофицир на служби у Дреновцу врши претрес у поједииим сеоским кућама и паређује да се о томе уопште не сме никоме ништа говорити; иеки пак пду кроз села у напитом стању и траже од општина да им дају кола за вожњу (случај у Сикирпци); иасрћу на куће по селима, у којима су женебез мужева, и томе слично. Недавни случај у Параћииу, када су били ухапшени од стране Бугара полицијски писар, п. поручник СДС и стражари, и у затвору тучени од страпе бугарских војника, најбоље илуструје стање — став и држање бугарских посадних трупа према наишм властима п нашем живљу. Бугарски комапдаит места у Параћину, капетаи Стојанов, кад му је наш командир српске чете, капетан Божиновић, приметио да није требало хапсити и тући људе који су органи српских власти позвани да чувају ред и мир, одговорпо им је да је туча чисто дело бугарских војника и да је до овога дошло само зато што је један од њихових другова те ноћи био рањеи, а они кад су видели крв раздражили су се. Овакво објашњење за премлаћнвање органа наших власти је недовољно јер ни до данас није објашњеио како је дошло до рањавања бугарског војника и ко га је ранио. Ако овакав поступак бугарских војника ие престаие у најкраћме року може доћи до катастрофалних последица по иаш народ. Малтретирање, туча, насртања на жене и сл. ствара велико незадовољство код нашег света па се треба бојати тежих последица које су неминовне ако се са овим продужи.” (Фотокопнја, И.А.С. — бр. 2135 и 21/36)) Сличне немачким врло драстичне биле су наредбе бугарских окупационих власти, као иа пример ова: „Молим да се међу грађанством вашег среза које живи 25 км са обе стране железничке пруге Параћин —Зајечар објави следеће: 275

1. Да су дужни да ухвате и предају властима сва сумњива лица. 3) Да јављају иепосредно п одмах најближим нашим војним једииицама појављено и неуобичајено сумњиво лице. 0 задњим да се дају псцрпн подаци — спољни изглед, одело, са чнме су наоружана, откуда су дошла и куда су отишла. 3) За сваки напад на стражу на желсзппчким пругама и за сваку повреду пруге извршен од бандита, илн саботера, одређиваће се контрибуција становништву живећем дуж пруге и предузеће се строге репресивне мере против истог. 4) За сваког рањеног или убијеног бугарског војног службеника тражиће се одмазда по утврћеиом реду. Мајор Колев" (Фотокопија, И.А.С. — 17/75, — 7. VIII. 1942.) Но и без контрибуције већ само присуство бугарских окупациопих трупа условљавало је велике пздатке као што су например билп 1,726.000 кгр сена и 1,726. кгр сламе месечно и по 10.000 кгр. поврћа недељно за бугарске гарнизоне у Бупријп, Параћнну и Јагодинн, као што се то впди пз наређења окружног начелства Округа моравског бр. 20405 од 7. августа 1942. год. (И.А.С. бр 17/76) И ових неколико докумената верио илуструју понашање Бугара иа овом терену: „Дана 7. ХП. т. г. срески начелгшк среза параћинског известио је ово начелство да је нз општннске управе у Сикирици примио извештај да бугарскн војннци у напитом стању обилазе иоћу ссла ове општине и да лупају на вратима удовпца, и жена, чији су мужсви у заробљеништву, да туку стражаре на железничкој прузи и да их малтретирају на разне начине тако да је стражарима (грађаиска лица без оружја) јако отежано стражарење на железничкој прузи. О овом је поднет извештај под пов. бр. 1277 од 8. XII. т. г.” (Фотокопија И.А.С. бр. 18/103) „Дана 14. XII. о. г. око 17,30 часова на путу између Бусиловца и Параћина 2 бугарска војника пресрела су Павловић Добривоја, земљ. из Мириловца који се налази па вежби код српске државне пољске страже у Параћину и посумњали да је комуниста, отерали су га у команду одреда српске државне страже у Параћину. Овде је ствар објашњена и бугарски војници су Павловић Добривоја пустили на слободу. За време спровођења бугарски војнпци су Павловића називали мангупом, малтретирали га и говорили му да је комуниста и да је дошао да побије бугарску војску. Извештај о овом инциденту достављен је под пов. бр. 1270 од 18. XII. т. г.” 276

(Фотокопија И.А.С. бр. 18/104) Оваквих испада и самовоља било је још а карактеристично је да су бугарски војиици сваку политичку акцнју настојали да искористе н за прибављање личпе корнсти — да било од појединаца, или од читавог села, бесправно одузимају новац, храну, стоку, намирнице, вуну итд. За разлику од Немаца, који су билн пљачкаши у рукавицама, Бугари су били кокошарн и лопови, црноберзијапци али и кукавице и нападали су само голоруке грађане док су окршаје с правим борцима, партизанима, углавном, избегавали Немци су током ове, 1942. године у Параћину имали само једну слабију посадну трупу од двадесетак л>уди која је, углавном, обједињавала задат ке и пословс осталих окупационпх трупа н домаћих квислиншких организација. Па ппак, они су били врховни арбитри и ништа се значајније и битније нијс могло, нптн смело, да реши без њиховог одобрења. Њихове спецпјализоване установе, а у првом реду Гестапо и фелджандармерија, иајвише су се бавпле проналажењем партизана и њихових сарадника н у том правцу усмерпле своју активност. У томе су им помагали заврбовани агенти (пскн од њих конзсрвиранн и још неоткривени) као и оружане формацијс домаћих издајника. Немци су били нарочито осстљиви на рад предузећа и пеиспорукс реквизиције.. За неиспуњење плана реквизиције као и подбачај у производњи хапсилн су н слали на принудни рад у Борскп Рудник па чак и у Немачку. Да би застрашили становништво повремепо су вршили рације и масовна хапшења талаца. Нарочито су се били окомили на Цигане и Јевреје. Јевреја, додуше, у Параћину није било мпого али је за то неколико пута хапшеи већп број Цигана из Трешњевице од којих су 45 послати у логор у Крушевцу од којих је неколико и стрељано. Значи Немци су бпли оргапизатори свих недела и држали су све конце у својим рукама, без обзира што су се понекад као иепосредни извршиоцн појављнвали лруги, као например припадници српске државне страже, Пећанчеви четници, па чак и четници ДМ. Крајем 1942. године у Параћин је стигла једна већа група белогардејаца. Они су се понашали врло брутално и слепо служили својим немачким газдама који су у њих ималн пуно поверење. Чак су и униформе белогардејаца биле скоро исте као и немачке. ДОМАПИ ИЗДАЈНИЦИ СВИХ БОЈА И ВРСТА V Параћину је одмах по образовању владс Милана Недића, тзв. „Владе народног спаса” и жандармерија стављепа под команду полиције — одиосно среских и окружних начелника. Само што је сада жандармерија добила нови назпв — Срнска државна пољска стража, а затим само Српска државна стража, или скраћено СДС. Док су раније у жапдармерији били на челу претежно бившн жандармернјски официри и подофицири, дотле сада у СДС већ има доста и активних официра БЈВ разних родова. Тако је командант СДС у Параћину био капетан I класе, Богомир Милић. Поред одреда СДС који су били нека врста регуларне жандармерије и стациониране у Параћину и у 2 — 3 већа села, постојао је и тзв. добровољачки одред и то ХП добровољачки одред са командантом Марком Бо277

жиновићем, поручником. Овај одред имао је претежно теренски задатак, дабуде стално у покретуи гони партнзане и њпхове спмпатизерс. Мећутим, односн мећу овим шароликим и разлпчитим оружаним формацијама били су врло несређени јер је сваки четобаша хтео да командује и влада на своју руку. Стога је и оцена окружног начелника Бошковпћа у његовом извештају бр. 384 од 10. марта 1942. годнне прилично нсреална: „Када сам примио дужност окружног начелника, речено ми је од ваше стране као и од господина председника владе, да ћу најдаље до II половине месеца марта имати све људство обучено, наоружано и моторизовано, — од свега тога до данас нема ништа, а одговорност је послата нста и још већа обзиром на наступајуће последицс. Попријему дужности затекао сам у округу следеће стање: Људство оружаних четничкпх и добровољачких одреда педпсцпплиновано и склоно разним судским и и дисциплипским нспадима као: — пијаичило се и пуцало у напитом стању што је уносило нсмира у народу; — вршила се безобзирна реквизиција од народа; — нису поштоване управие и општинске власти: Поједине војводе смењивале су председнике општина и своју самовољу спроводили до крајњих граница нетрпељивости; — издавата наређења управним и општинским властима од стране надлежних, ометана су у ичвршењу одпојединих команданата и четнпчких војвода који су себе сматрали неприкосновеним; — поједине војводе безобзирно су спроводиле самовољу и изрицала телесне, новчане и друге казие над становништвом; — вршили су претреси приватних станова и четници су односили све што је бнло од вредноснт; — начелници срески добијали су претећа писма од поједнних војвода и много штошта што је утицало иеповољно на духовно стишавањс заплашеног и напаћеног народа од комунистичког терора и томе слично. — Општи закључак: неред, неред, хаос и неиздржљиво стање.” Бошковић затим предлаже низ мера за побољшање стања а за командира СДС среза параћинског Александра Ч. Андрејевића, капетана I класе, који је до тада био командант Х1/1 оружаног одреда у Параћину. Поред осталог он спомиње и XX добровољачки поповачки одред у Поповцу. (Фотокопије И.А.С. бр. 24/186 —191) Српска државна стража ималс је свуда и свој обавештајни одсек који је чак издавао један крупни билтен за читаву окупирану Србију. Тако, на пример, у билтену број 126 од 10. априла 1942. године, за срез параћински пише: ,,а) чиновнички кадар ужива врло слаб углед у народу из више разлога а главни су што је у служби продужив стару праксу услед чега послови иду споро, или по протекцији или пак уз награду. Узрок овоме вероватно да лежи због слабих материјалних прилика чиновника. Потребно би било предузети енергичне мере да се овоме стане на пут што би и подигло углед данашње владе и њених власти. 278

б) 29. прошлог месеца, сељаци Јовановић Богосав и Алексић Душаи из Рашсвице, довезли су 4 кола дрва шефу шумске управе. Сељаци су изјавпли да му за превоз узму исто толико дрва из државне шуме. Овај шеф има у дворишту велику количину дрва коју је на исти начин прибавио. в) при овогодишњој вршидби запажа се да већином богатији људи раде на томе да обману власти о величини процента жита. Ови показују већи 6poj чланова породице, чак са општинскнм уверењем или су пак саме власти сведочиле да исти није радио своје пмање сам већ у друштву неколико лица. Пример: таст окружног начелника прибавао је уверење да има па -храни 18 чланова док уствари их нема. Сем овог, иако је нарећено да се жито има млети у једној класи, ипак ови богатији људи уз добру награду млинарима мељу жито у оној класи коју они захтеваЈ'у." (Фотокопија И.А.С. бр. 27/4 31) И одреди СДС су обилазили терен па су о тнм потребама подносили рсдовне пзвештаје: наравно лажне и преувелнчаие, само да би оправдали своје постојањс и велике плате. Тако су хватање једног обичног пљачкаша и бившег четнпка Блашка Михајловића приказали као заробљавање партизана: „3. ом. одред српске државне страже из Параћина вршећи претрес терена у околинп Параћипа и на месту зв. „Ново Село” ухватио је наоружаног разбојника партизана и бнв. четнпка деспотовачког четничког одреда, Борђа М. Обрадовића”. (Фотокопија И.А.С. бр. 18/89) НЕПРИЈАТЕЉСКА ПРОПАГАНДА, ПРЕДАВАЊЛ И ЗБОРОВИ ... Васпитавање људи у духу слепе покорности окупатору и његовим сарадницима био је основни постулат унутрашње политике Неднћеве владе. При томе је тактика била да се обухвати што већн број предавача за предавања у селима, како би се показало наводно јединство српског народа. Тим предавањима понекад су били обухваћени и људи блиски НОП-у, његови активни учесници и симпатизери, али у таквој ситуацији и поред свих настојања нису увек успевали да избегну обавезу иступања, јер би тнме себе довели у незгодну ситуацију. Па и сама та предавања н зборови, организоваиа и одржавана по нарећењу среског начелства, била су само празно испуњавање форме и наметнуте обавезе одозго. Y извештајима је бележено како је присуствовало 50, 60, па чак и до 100 сељака, а уствари пх је било 10—15, тј. општински одбор са сеоским чиновннцима и трговцима. Понекад се дешавало да се збор и не одржи, или пак и читав низ заказаних зборова, те је онда у извештајима среског начелника правдано заузетошћу сељака пољским радовима. Према расположивим извештајима и документицији ових зборова је било доста и са њима се отпочело углавном спролећа ове, 1942. године. 279

Из тактичких разлога, да би се приказала тобожња брига о пољбпривреди и народиом благостању, здравлЈу и хигијени, о узгоју стоке и сл. поред чисто пропагандних тема било је речи и о овој материји. V овој пропаганди узимао је активног учешћа и сам срески начелник, што се види и из овог извештаја: „9. августа срески начелник држао је зборове у Сикирпци и Дреновцу. Прикупл>еном народу на овим зборовима говорио им о одржавању реда и мира по сваку цеиу, о развијању колективпе сарадње за исхрану сиромашног становништва и избеглица. Апеловао је на племенитост и родол>убл>е и позивао народ да буде штедл>ив у храни. 24. августа одржана је конференција са учитељима из среза. Говорио је срески иачелиик о дужиостима учитеља на селу, школски надзорник о томе шта се очекуј од учитеља у овим тешким данима. Главни говорник је био Станимир Бокић, дописиик за пропаганду, који је апеловао на учител>е да буду на предстражн српског народа н да га увек на време обавесте о свим питањима од животног значаја за његов опстаиак. Као горућа питања истакнута су: Ред и мир, Исхрана становништва, Стварање солидарностн и родољубље, Смештај избеглица н развпјање мнлосрћа код народа, обрада земље н поштовање српских власти. Говор је на присутнс оставио добар утисак. 19. VIII. 1942. год. Параћин” (Фотокопија И.А.С. бр. 17/36) V овој, 1942. годинн дошло је до обнављања одреда Пећанчевих четника. Уствари, после сукоба у борби за власт Блашко Михајловић се повукао из Деспотовца у Параћин и одатле покушао поново да се наметие као најистакнутији сарадник окупатора. Међутим „црнац је одиграо својс — црнац може да иде", сада су поред СДС најверније слуге немачких окупатора већ билн четпицп ДМ. Свакако и најкрволочније слуге. Блашко је ипак покушао да формпра нови одред v чему сведочи и ова његова оригинална наредба: 6 НАРЕДБА КОМАНДАНТА СВИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА ЗА 26. МАРТ 1942. ГОДИНЕ Према приликама које владају у Параћииу и близини ове вароши, а и предлогу власти из Параћина и како су се почеле појављивати комунистичке тројке и разбијени њихови бантидски одреди, а у циљу безбедности и мира параћинске околине, НАРЕБYJEM Да се обнови Параћинскн четнички одред, који ће се од сада звати „Црнички четнички одред". На челу овога одреда биће резервни потпоручиик г. Миловановић Мирослав из Параћина. За обнављање овог овога одреда издата су му усмена упуства лично, као и актом нарећења председнику општине параћииске на његов предлог. 280

КОМАНДАНТ СВИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА Војвода К. Пећанац (Фотокопија И.А.С. бр. 24/245) Овај одред пије био дуга века, живео је и оперисао на овој територији нешто око пола године. Није био тако ни бројан и обухватао је само двадесетак четника. Додуше велик број имућнијих грађана носио је лигитимације четника 8. добровољачког одреда четника Косте Пећанца, а седео код својих кућа. То се наравно морало добро плаћати, а Блашко је био спреман на све само да дође до новца. После расформирања овог одреда, у Параћину је остао само Блашко Михајловић, са својом оружаном пратњом од десетак четпнка. Он се углавиом бавио ситним интервеицнјама код Немаца н успевао да многе сељаке, оптужене за лакше кривице, извуче из затвора. Они би свакако и без његове интервенције били пуштени али је он то умео да удари на велика звона и извуче одређену материјалну и политпчку корист. Постојало је чак и нетачно мишљење да је Блашко штитио и партизане. Напротив, пре би се могло рсћн да је Блашко, као искусни немачки обавештајац и сарадник, вешто обрађивао случајне сапутнике револуције и оие које су после дсзертирали и издали покрет, те за своје спасење имају да захвале више издајству него Блашку. ЧЕТНИЦИ ДМ У ПАРАБИНУ И ОКОЛИНИ Први четнички одреди у Параћину и околини јављају се нешто касније иего у суссдним срезовима, највише због тога што су пре њих постојале бројне и добро наоружане војне формацнје осталих окупаторских слугу, читници Косте Пећанца и Српска државна стража. Четници Драже Михајловића у почетку су своју активност усмсравали на заузимање власти, да ликвидирају остале војне формације на терену а са друге стране да одрже и успоставе добре односе са Немцима. Иако ова оцена, коју ћемо навести, потиче од четничког комаиданта групе корпуса, злогласног Гогића, и не може да буде објективиа, ипак је занимљнва као докуменат из кога се, као из најверодостојнијег извора, може да види зачетак и развој четиичког покрета на овој територији: „Стање Параћинске бригаде бнло је тешко. Комунисте држе цао крај и вршљају по њему како хоће. Пола 1941. и добра половина 1942. године, хаос и страх. Иако народ не прихвата комунисте, нпак је било тешко без икаквих средстава стварати пут за једну нову организацију. Капетан Бора успева да разбуца одред „Народног војводе" Милисава Богдановића, који почетком 1943. године, бежи са новцем, оружјем и заведеним људима у непознат крај да би касније све његове људе пребацио у Љотићеве одреде уз примање новца од окупатора. После одласка Милисава Богдановића народ је одахнуо јер су престали зулуми, пљачке и издајства. Y том моменту наступ капетана Боре добро је дошао. Добар познавалац краја у коме се родио, он полако, опрезно и тактички исправ281

но, почиње рад од села до села. Осигурава себи неколико оружаних пратилаца. Ствара прве пријатсљс по сслима. Hohy и дању врши састапкс са домаћииима пз села Буљапа, Бошп.ана, Гор. Вплова и Забрсгс. Држи им говоре, предавања, објашњава идеју покрета ДМ, храбрн и бодри и позива патриоте на сарадњу. Воли борбе са комунистичким тројкама, које је сам народ разбуцао, бежи од окупаторских потера, тешко се исхрањује са својнм илегалним људима и трпп свс друге недаће које захтева илегалан рад. Али то још чвршће везује људе, рсшене да успеју. Успех се осећа. Бригада добија првог млађег официра у лицу младог Словснца потпоручника Шуштерића („Бојап"). Цео срез убрзо сазнаје да се идеја покрета ДМ шири из њихове средпне. Капетан Бора, у заједнпцп са мајором Љубом, смишљеним радом п умешним понашањем са народом овог краја разбијају неповерење и успевају за релативно кратко време да освоје народно поверење а код војника поштовање и послушност. Народ овога краја у потпуности прихвата идеју покрета ДМ. Организација се брзо спроводи. Најглавније ипак недостаје — оружје. Комунисти и „Народпе војводе” својскп су помогли окупатора да из народних руку измами оружје и муиицију. Једни су то одузето оружјс употребили противу народа лично, а други су то предали окупатору као плаћеници, верујући да ћетпме шићарити много више.” 1,1 Августа 1942. годнне комапдаит параћинскс бригаде, Бора Станпсављевић, добија н штамбиљ број 48. за параћински срез. Илегалпо пмс билому је „Новосађашш". Мада се пуковнпк Гогић у једном делу свога извештаја жали на параћинске трговце ,да не помажу покрет довољно обимно својом материјалном и .моралном подршком, ппак су носиоци покрета ДМ били управо из града н за сада ћемо их само споменути и набројати, док he о њпховој активности бити подробпијс и више у следећем поглављу — 1943. и 1944. година: 1. Душаи Цветковић, радом из Параћина, банкарски чииовник 2. Љубомир Ромић, избеглица, радом из Прњавора 3. Жнвота Атанасковић, родом из Главице код Параћина, пре рата санитетски помоћник а код четника унапређен у чин поручника. 4. Станимир Младеновић, активни капетан БЈВ, родом из околине Чачка. До пензионпсања био командант СДС у Параћину а затим пришао четницима ДМ. 5. Борђе Димитријевић, учитељ, избеглица из Македоније 6. Бојан Шуштерић, активнн потпоручник БЈВ, избеглица из Словеније 7. Ивап Савковић, син министра Савковића, инжењер, родом из Београда. Пада у очи велики број избеглица међу истакнутим државницима То није била усамљена појава јер сличан случај био је и у многим другим градовима Србије. И док командант Великоморавске групе корпуса четника ДМ пуковник Тодор Гогић, у делу извештаја који смо већ навели, четнички покрет приказује у позитивном светлу, као борце и родољубе, дотле чињенице говоре сасвим супротно: 282

„21. јуна тек. године 3 непозната лица упала су у стан Србољуба Нешића, трговца из Параћина, и покушали да га убију камом. Србољуб јс убодеи ножем на два места а такође је повређеиа и његова мајка. Пошто је варош блокирапа од стране СДПС и бугарских војника, извршен је претрес и том приликом проиађен је код своје куће Сретен М. Јовичић, обуђарски радпик, из Параћина, који се води као комуниста и од 1. јуна 1941. године није се зиало где се налази. 0 овоме је поднет извештај под пов. бр. 561. (Фотокоппја И.А.С. бр. 18/133) Ето, ти „борци за слободу” клали су старнце а потере СДС и Бугара уместо четничких кољаша, хапсиле комуписте. „27. маја т. г. 3 непозната наоружана лица дошла су код куће Боре Костића, кројача из Параћипа, и убили Костића и Живку Живановић радпицу Фабрике штофа из Параћпна која се у то време налазила код куће Костићеве. О овоме је подиет извештај под бр. 1250.” (Фотокопија И.А.С. бр. 19/199) Овде пада у очи да су четници ДМ слободно упадали и у сам град и вршили своје злочине док се СДС и Среско начелство задовољавао једноставним регистровањем догађаја. „Као што се види из горњег прегледа догађаја и појава јавна безбедност погоршавала се је у периоду овога врсмена. Главни узроци овоме су: разоружање и одвођење четничких одреда. Овај подухват није успео утолпко што су борбенији и темпераментнпји четници избегли блокаду, разортжањс и одвођење тс се одметиулн у шуму. ЊИМА СУ ТАМО ПРИШЛИ РОБИЈАШИ II РАЗНИ ТИПОВИ‘КОЈИ ПОД НАЦИОНАЛНИМ ПЛЛШТОМ ВРШЕ ОТИМАЧИНУ СТОКЕ, ПАЛЕ ОПШТИНЕ, ЗАБРАЊУЈУ РАД ОПШТИНСКИМ УПРАВАМА И ОНЕМОГУПУЈУ ЊИХОВУ ФУНКЦИЈУ ТЕ УГРОЖАВАЈУ ЛИЧНУ И ИМОВНУ ВРЕДНОСТ.” (Подвукли аутори). Параћин, 15. VI. 1942. године (Фотокопија И.А.С. бр. 18/105) Чак ни сарадници на истом послу нздаје сопственог народа нису били јединствени, па је зато ова оцена Недпћеве полиције, не само реална, већ и занимљива. Уосталом, пљачкашки карактер четника ДМ стално се потврђивао у пракси о чему сведочи и овај кратак нзвештај: „Ноћу 12/13. X. око 12 часова 5 пепознатих лица напали су Пантића Љубомира у селу Бусиловцу у срезу параћинском и насилно му одузели 12.000 динара и око 500 кгр кукуруза. Истрага се води”. (Фотокопија И.А.С. бр. 18/87) Овде је изнето само неколико детаља из извештаја среског начелства у току 1942. године. Међутим, потребно је, пре свега, истаћи да је 283

велики број четничких злочина, пл>ачки, крађа, отимања и недсла уопште остао незабележен. Људн су се плашилп четничке одмазде, јер у народу се са страхом шапутало о црним тројкама, о слову „3” тј. заклати, што јепостало основни метод четпичког убеђивања. Са друге пак стране оружане формације СДС су пређупо одобравале ове поступке четника ДМ, јер су били слуге истог господара. Њихови међусобни односи били су час бољи час гори; то се види уосталом и из низа докумената као на пример Недићевог саопштења, почетком фебруара 1942. године, свим окружним начелницима п јединицама СДС да је споразум са четнпцима ДМ престао да важи. Међутим, 18. октобра истс године, Недпћ лично шаље телеграме свим одредима четннка ДМ па територији Србије (56 телеграма — 56 одреда), а међу њима и овај телеграм: „Рег. бр. 19/2 — К.Л. (телеграм ПАРАНИНСКОМ ОДРЕДУ) 2-29. Овим путем известите ме колико сте четника редуцнрали, које вам је бројно стање, колико сте пушака и коме предали и колико сте од редуцираннх четника упутилн на рад. ГЕНЕРАЛ НЕДИП” Сличан телеграм послат је и у Поповцу. Своје право лице четници ДМ показађе потпуио тск у идућој — 1943. години, када he њмхова зверства достићи врхунац. ОПШТИНСКИ ОДБОР V ПАРАКИНУ И ЊЕГОВ РАД НА СПРОВОБЕЊУ ПРИВРЕДНИХ И ДРУГИХ МЕРА ОКУПАТОРА 1942. година Вероватно је и постојао записник одборских седница из 1941. годнне тј. одмах по уласку немачких окупатора и дал>е. Међутим, овај и овакав заппсник није сачувап. Можда некоме није ни било од интереса да се сачува ... А можда је овај записник вођен у нстој књизи записника У којој су вођеии н осталп записннци пре уласка Немаца у Параћин. Било како бнло, тек за ово раздобље, од скоро годнну дана, нема сачуваних аутентнчних докумената. Међутпм, ипак је сачуван оригинални записник одборских сединца за читав период окупацнје, почев (тек) од 15. августа 1942. године. Из тог првог записника који наводимо у целости због списка одборника, очигледно је да је постојао и неки ранији записник. Занимљиво је да у записнику нема много политичке боје, али се нпак могу из појединих одлука уочити прилнке и односи, утицај и повезаиост буржоазије са крупиим капиталом. Па ипак, и поред свега тога што се на челу општинских одбора за скоро све време налазио фолсксдојчер Павлус и што су одборници слепо извршавали сва наређења окупатора и његових слугу, опет некако остаје утисак да су у позадиии рада овог одбора као велики мајстори режије стајале крупније личиости, индустријалци и банкари.,. 284

ЗАПИСНИК седнице Одбора Општине Параћин одржане дана 15. августа 1942. године у 16 часова Дневни ped: 1. Чптаље записнпка од прошлеседнице. 2. Решаваље о висини доприиоса по једном хсктару зсмљишта за регулисаље реке Црпице. 3. Избор Општипског Попољпрнвредног одбора, по наредби Среског иачелн. у Параћину бр. 12265 од 12. августа 1942. године. 4. Решавање по молби Јовановић Боривоја градског стражара. 5. Рсшаваље по молби Марковић Радивоја, књижара овд. за пријем у грађанство — члана ове општине. 6. Предлози и питања. Y седницу су дошли: Претседпик Г. Јосиф Павлус, Деловоћа Г. Павловић Радош, Члаиовп управе: Г. Благојевпћ, М. Бошко, Г. Миличевић, К. Милорад и Г. Шалетић Димнтрије. Одборннцп: Г. Г. Марић Милан, пушкар, Томић Радосав, Бурић Бора, Марнћ Милаи, чиновпик, Подгорник Иван, Петровић Петар, Петровић Бошко, Божииовић Лазар, Павловић Алексаидар, Маринковић Рихард, Нешић Душаи, Пљивић Милија, Спасић Милан и Салетен Едуард. Пошто ова Општина има тридесет одборника, у који број улазе Претседник и чланови управе, то је дошао довољан број одборника, да на основу чл. 61 Закона о општинама може доноситн пуноважне одлуке и решења. Прнступа се раду. Чпта се записник од прошле седннце који се усваја без примедбе. П. Претседник Одбора Г. Павлус Јоснф, износи Одбору на знање, да је ова општинска управа за регулисање реке Црнице, издала из своје касе привремену позајмицу Одбору за регулисање реке Црнице и да је потребно, да одбор општински доиесе Одлуку, да се опореже земљиште које је до сада плављено тако, да сопственици овога земљишта плате Одбору за регулације реке Црнице по (1.000) једну хиљаду динара по сваком хектару. Одбор по основу члана 76. тач. 5 и 77 тач. 1 Закона о општинама доноси ову своју 285

Одлуку (6.870): Усваја се предлог претседника Г. Павлус Јосифа — да сваки сопствеиик пољопривредиог нмања поред реке Црнице, плати Одбору за регулисање реке Црницс, по једну хнл>аду динара од једног хектара землшшта. Који не буде хтео да плати добровољно, Општпнска управа у Параћнну извршићс ексекутнвинм путем паплату и предати Одбору за регулацију реке Црнице, иа наплату радова за регулнсање реке Цриице. Ову одлуку изнети иа увид грађанству по 135 став послсдњи Закон о општинама, затим доставнти среском Начелнику у смислу 124 истог закона на одобрење. III. Чита се акт Начслника Среза Параћииског Бр. 12285 од 12. Августа 1942. године у коме се наређује општинској управи, да иа основу 51 Закона о унапређењу пољопривред изабере члановс Општипског Пољопривредног одбора и заменике. Одбор општине Параћинске на основу 51 Закона о унапређењу пољопривреде и 76 тач. 5 Закона о општппама овом Одлуком (6871): Бира за чланове општ. пољопрпвредпог одбора ова лица: Мплићсвић К. Мнку н Шалетић Димитрија. Чланове ове општинскс управс и Томић Радосава, Рашпћ Димптрпја и Петровпћ Бошка ове општппске Одборнике, а њима за заменнке: Марнћ Мплана, пушкара, н Шљивић Милију, трговца — ове општинскс одбориике. IV. Чита се молба Јовановић Боривоја градског стражара из Параћина Бр. 6547. од 11. Августа 1942. године, који моли Одбор, да му одреди помоћ за школовање њсгове ћерке Вериславе, која је завршила четврти разред гимиазије у Параћину са врло добрим успехом а која жели да продужи школовањс у вишим разредима гимназије, а он — молилац нема могућности ни средства да је издржава на школовање. Одбор после кратке дискусије на основу члана 76. и 77. Закона о општииама доноси ову своју Одлуку (6872): Да ово општинска управа нема могућности да се обавеже да школује Вериславу, ма у којој школи, а може јој одредити и издавати из ове општ. касе цомоћ за њено школовање, на о томе ће овај Одбор донети накнадну Одлуку, када се буде Верислава уписала у школу и буде приступила школовању, према финансијској и буцетској могућности ове општине, и према врсти школе у коју се буде уписала о чему ће уверење показати. 286

Чита се молба Марковић Д. Радивоја нз Гор. Видова, књижара, живећег у Параћину Бр. 6790 од 12. Августа 1942. године који моли ову општину, да г прими за завичајника — члана ове општине. Одбор на основу 17. Закона о општипама допоси ову своју Одлуку (6873): Да се молиоц Марковић Д. Радивоје роћен у Гор. Видово а живећи у Параћину као књижар, прими за завичајника — члана Општине Параћипске. VI. Прстседник Г. Павлус Јосиф у своме говору износи Одбору на знањс, да је запазио, да се на овдашњој пијаци ствара метеж н неред при куповини животних намнрпица од страие граћана — купаца, који навале па куповину животних намирница са велпким корпама и судовима и купују више него што им је стварио потребно, док други граћани — купци, не могу да купе нн најмање количине, те на тај начин долази до незадовољства оннх, који не могу да доћу до намирпица и гладују. Са друге стране пак, ствара се незадовољство код продаваца, што им Срески пристав лично и преко органа Среске Државне пољске страже, одрећује цене њихових артикала и по тим цеиама они — пристав и органи Среске Државис страже и граћанске страже уступају купиима робу и стварају незадовољство код продаваца, те продавци одустају од довоза робе на продају. Овакав рад сгвара, глад граћанима од које глади може да доће до иежељеиих метежа. Да би се ово спречпло и да би се сви грађани могли снабдети животним намирницама, потребно је оставити купцу и продавцу слободу у погледу продаје и куповине и одрећивање цена роби, а замолнти Среског Начелнпка и Команданта места и Командира Српске Државне пољске страже, а општинској стражи наредити, да се њихови органи не мешају у куповину и продају животних намирница, већ да само обилазе пијацу ради спречавања нереда и чувања јавне безбедности, затим је потребно да се одбор за исхрану становннштва у Параћину појача од граћаиа свију професија, а томе одбију д.а буде дужност, да васпитањем упути граћанство на ред и саосећај при продаји и куповпни намнрпнца, да не купују онолпко, колико му није неопходно потребно, већ онолико, колико му је заиста потрсбно за моментално обезбећење живота, а на тај начин и на продавце, да не продају једноме лицу више но што му за тај дан потребно, а другоме лицу да немају робе за продати, већ их васпитавати да свакоме граћанниу продају онолико колико му је потребно да се намири за тај дан. После дискусије Одбор општине Параћинске на основу 77 тач. 1. Зак. о општпнама доиоси ову своју 287

Одлуку (6874): Одбор у име општинске управе и граВана вароши Параћина овлашћује Председника Г. Павлус Јосифа, да у пме својс, у нме Општинске Ynраве и у име грађаиа варошп Параћииа учини све предлоге Г.пу. Среском Начелнику, Командиру Српске Државпе пољске страже Командирпма четничкпх Одреда, п свима вишим властима, као и Немачким војиим властима, и да их измоли, да се свп ставе у службу приврсдне расподеле жнвотних намирннца свима грађанима, а да се влссти не мешају у ценама животннх намирница у Параћину, већ да само чувају јавпу безбедпост и иадзоришу праведну расподелу куповину. Пошто је нсцрпљен дневни ред, то је седнпца закључепа у 20 часова. Деловоћа Рад. Павловић Ј. Павлес Претседник Одборппцп: Чланови суда: Б. Мих. Благојевић Бора Курић Милап Милић Димитрнје Рајић Милија Шљивпћ М. Пешнћ К. Марииковпћ М. Спаспћ Бошко Петровић Јоваи Подгориик Лазар Богдаповић Рад. Л. Таипћ Ал. П. Павловић Петар Б. Петровпћ Димитрије Шалетић М. Милићевпћ Општински одбор на предлог својих одборника доносио је и такве одлуке као што је на прпмер: ослобођење апотекара плаћања трошарине на лекове и хемикалије. На истој седници од 27. августа 1942. године, допесена је н ова одлука: „Да се рачуни о штампању описа вароши у изиосу од 11.039 динара исплате немачком листу „ДОНАУЗЕИТНГ” у Београду из ове општииске касе и из партпје „непредвиђених расхода” по буџету за ову 1942. год. Као да је Параћин неко туристичко место, па се у циљу привлачен>а гостију рекламира преко немачког пропагандиог илустрованог листа. Занимљив је п податак о завршетку ове седнице: иста је завршена према заппснику у пола девет, док је полицијскп час био лети до 8 сати увече, што значи да су одборници смели да се крећу и после њега. Као што је већ речено, општински одбор имао је првенствени задатак да свим средствима — укључујући ту п методе најгрубље принуде — иастоји да се испуне планови окупатора за разрез и реквнзицију. Тако је на поменутој седници донета одлука о прикупљању пшенице од 288

Факсимил оругиналног записника седника општинског одбора у Параћину из периода окупације 289

произвођача и то принудним путем. Павлус је позвао одборнике да помогну општинској управи у одузимању пшенице „у присуству једног представника ове општине, а пошто произвођача има много, који нису до данас предали пшеницу, то је потребно да сви одборници приступе овом послу." Заиста, одборници су поименично одређени и обавезни да изврше прикупљање пшенице. Слуге окупатора обезбеђивале су му не само исхрану већ и радну снагу за извршавање његових производних задатака за подизање ратиог потенцијала. Тако је слање радне снаге у Борски рудник било честа тема на седницама општинског одбора, као на пример: „Претседник г. Павлус Јосиф износи одбору на зпање да према иаредби начелника среза парађинског бр. 13711 од 4. септембра 1942. године, има да су упуте на рад 60 радннка у Борски рудник одавде из Параћина, од којих сваки 5 радинк треба да је занатлија. Предлаже одбору да одбор да своје мишљење о свакоме лицу које треба упутити на рад у Борски рудник, тј. да именује лица која треба уписати у списак за одашиљање у Борски рудник, међу њима треба да буде 12 занатлија. После проведене дискусије одбор доноси ову О Д Л V К V Да се упуте на рад у Борски Рудник 50 лица; са молбом иачелнику среског да овај број лгша прихвати, јер ова општина, с обзнром на лица која су већ добровољно отишла на рад у Борски Рудник, а сем тога у вароши апсорбована радна снага међу лицима која долазе у обзир за рад у смислу овога наређења и то на тај начин што је велики број грађана упослен на изради друма код организације „ТОТ”, затим код овдашњих фабрика: стакла и штофа које раде за немачку војну потребу ( у првобитном тексту најпре је писало „за немачку ратну индустрију”, примедба аутора), као и на регулацији реке Црнице, а престоји још и оснивање радне чете за сечу шуме и довоз дрва за огрев варошког становништва, поред тога што је већи број младића обавезно упослен у служби националне обнове, па да се замоли срески начелник да ресто попуни из сеоских општина.”1” Непосредно пре ове седнице, у лето 1942. године у Параћину је био организован концентрациони логор за борбу против народног отпора и зато би свако одбијање било врло опасно. После три недеље на дневном реду одборске седнице опет је било питање слања радника у Борски Рудник. Овога пута тражено је да се из Среза параћинског пошаље 420 радника. Међутим, одборници су се, на предлог председника, извукли обавезе да одреде раднике па су донели одлуку по којој је решено да се из реда грађана одреде само старешине тако да сваки старешина под својом влашћу има 15 кућа и да он помаже Одбору у одређивању радника за Борски Рудник. Уствари, на 15 кућа долази по 1 радник, тако да је то била нека врста редне листе али овај начин убеђивања као и раније претежно погађао земљораднике а ретко трговце и занатлије. Проблем снабдевања грађанства жевотним намнрницама токђе је често био на дневном реду седница и то сведочи о приликама и беди 290

коју је условило присуство окупатора и других оружаних формација. У том смислу донета је и ова , помало чудна, одлука: „Да ова општинска управа купи потребну количину кромпира за исхрану становништва Параћина према могућности било у срезу параћинском, било изван среза параћинског и да смести на сигурно место ради заштите од настапајуће зиме и мразева, — без обзира на цене по којој се може набавити. Одбор се обавезује да се и сви одборници ставе у помоћ општинској управи ради куповине кромпира и да за општину купе неколико где нађу кромпира.”1” Карактеристична је молба Десанке Кундаковић, жене Божидара, којп се налазно у заробљеништву. Она је молила помоћ за издржавање троје малолетне деце коју није могла да издржава од зараде коју добија од Фабрике штофа у износу од 200 динара недел»но. Она је ту помоћ и добила а то није износило ни једно једино кило пројиног брашна месечно... Ето, како су живели радници Теокаревићеве фабрике штофа у току окупцаије. Апетит за влашћу председника Павлуса био је незајажљив: поред дужности председника општине он је неко време био и срески начелник, а као председник општине био је у исто време и председник Одбора за исхрану грађанства. Пнекад је и звање одборника повлачило за собом извесне привилегије, као што су добијање боље службе, веће плате, стана, намирнице илн робе, а нарочито у лицитацији општинске земље. Међутпм, било је и одборника који су, као на пример Б. Тошић, критиковалн ове привилегије на одборским седницама, као што се види из овог случаја: „Председник г. Павлус износи одбору на знање да су на јавној лицитацији од стране ове управе издати општински хектари за 1943. годипу и да је за исте хектаре добијено 1.010,766 динара. Предлаже одбору да закуп одобри. Одборник г. Тошић Бранислав, судски приправник Среског суда у Параћину, примећује да се у грађанству говори да је члан управе, г. Шалетић Димитрије, при давању хектара у закуп и он као руководиоц лицитације и члан општ. управе лицитирао хектаре за себе и за друга лица. Госп. Шалетић Димитрије признао је да је узео 1 хектар за себе а 1 хектар за своју снаху лицитарањем и надметањем и као највећу цену понуђену. Одбор је после кратке дискусије, а на предлог председника г. Павлуса Јосифа поништио ову лицитацију јер је била незаконита.”1” Али Павлус није био ни најмање идеалиста, иако је настојао да се прикаже као правичан и добар. Врло честа тачка дневног реда било је питање повећање плате председнику и члановима општинске управе (кметови). Чка је и статут општине мењан, само да би се спровела одлука о овом повећању. Тако је сада Павлус добио плату 4.500 динара месечно а кметовима по 2.650. Ово повећање дато је уназад, тј. новембра месеца за целу 1942. годину. Уствари, последњи став „и то од 1. I. 1942. год. „додат је накнадно што се види по другом мастилу и рукопису. Полтронство одборника види се из ове, помало смешне одлуке, и упоређења којим се одбор упоређује са малолетним дететом: 291

„Опуномоћава се г. Павлус Јосиф од стране овог одбора да може заступати општину параћинску пред Управним судом и државним саветом под тужбама предатим управном суду у Београду противу решења начелника среза параћинског бр. 13074/42 г. и 13075/42 г. о отпусту из општинске службе општине параћинске г. Симић Драгослава и г. Симић Милана, бивших овд. општинских службеника на споредном службеничком месту, пошто је ,г Павлус и законски заступник ошпт. параћинске по пар. 84. Зак. о општинама коме није ни потребно пуномоћије као што није потребно пуномоћије оцу, кад пред судом заступа своју малолетну децу.”'" Занимљива је и одлука бр. 10.673 са седнице од 2. новембра из 1942. године из које се види да је постојао и поверљиви деловодни протокол за завођење осетљивјих предмета, али он, нажалост није сачуван, или бар није доспео у руке аутора ове хронике, пошто је то, вероватно, било некоме у интересу да овај протокол нестане: „За овим председавајући г. Милићевић К. Милорад извештава одбор да је председник ове огпптине г. Павлус Јосиф рефератом својим Пов. бр. 99 од 20 октобра 1942. год. молио среског начелника да на место г. Петровић Д. Петра, постави за члана ове управе г. Спасић Милана трг. зи Параћина и са 2 одборника који недостају, г. Стефановић Драгољуба, содаџнју и Милић Владнмира, кафецију, па предлаже одбору да донесе одлуку о томе који ће се поставити за члана управе, а која лица за још 2 одборника ове општине”.'ж За кмета је постављен Петар Петровић, трговац, а остала двојица само за одборнике. Индустрнјалцима, браћи Теокаревић, није довољно зараде од њихове фабрике штофова већ су се борили за профит п на другој страни и тако се изборили да од 1. јануара 1943. године општина више не купује електричну струју од Фабрике стакла већ од од фабрике штофа и то по цени од 4 дннара по 1 кв. Посебно је занимљив начин на који је ово решено: председник Павлус, који је имао многе старе рачуне и обавезе према браћи Теокаревић, сада је био у могућности и зато им враћао дугове али, наравно не нз свог, већ општинског џепа, и то једноставним саопштењем — нека врста наредбе: „Председник г. Павлус Јосиф износи одбору на знање да од сутра 1. јануара 1943. године прелази лиферовање струје за осветљење и погои од Фабрике стакла на Фабрику шгофа Владе Теокаревића и комп. из Па раћина, који he продавати струју општини по 4 дин. по 1 кв, а колико ће општнна наплаћати од граћана то ће се одредити на другој седници одбора пошто се на другој седници одбора у току месеца јануара буду утврдили режијски трошкови”. Одборници су ово усвојили, једноставно и навели: „Одбор прима к знању намеру општине за куповину струје од Фабрике штофа Теокаревића и комп. из Параћина коју намеру одбор одобрава и овлашћује господ. Повлус Јосифа, председника ове општиие, да у име општине параћинске закључи уговор са Фабриком штофа Владе Теокаревића и компаније за куповину струје.”'” Међутим, на овој седници, одбијена је молба сиромашног радника, димничара за повећање цена услуга, иако је обављао послове опасне по живот. 292

Исто тако није дата дозвола за отварање приватног киоска за продају животних намирница са образложењем да и онако има већ доста празних дућана и да нема шта да се продаје, што је у неку руку признан»е и потврда тешког стања и економске беде у току окупације. Па ифак, глобе на сељаке су остале и даље високе па је уведен нови разрез преко порезе за наводно осигурање земљишта од поплаве Црнице.”' И тако је општински одбор у Параћину у овој, гладној 1942. години, заседао и водио општинске послове као да се ништа није догодило, као да стотине људи нису изгубили животе а хиљаду били изложени беди и глади, гоњењу на ропски рад и свим осталим невољама које доноси тућинска окупација. Но ово до сада све је било само једна страна живота под окупацијом, она тамна и срамна, али било је и других облика и манифестација живота, отпора, и пасивног и активног, стремљења и тежњи слободи и новом, праведнијем, свету. НАПРЕДНЕ СНАГЕ И ПОЈАВЕ ОТПОРА Пре него што прикажемо рад партијске организације, чланова и симпатизера НОП-а, цитираћемо све оружане акције у току ове године. Већина нзвора из којих су црпени подаци су извештаји самог непријатеља, тј. окупаторске полиције — окружног и среског начелства, Српске државне страже а нешто и четничких извештаја. Неки од ових података налазе се и у зборницама НОР-а. После разбијања одреда на Црном Врху, покрет на овом терену није се више ширио и разрастао, јачао и бујао, али су партизани били стално присутни у овом крају: и низом конкретних, оружаних акција а и овим својом идеологијом, која је већ почела да пушта снажан корен у масама незадовољних и гладних радника и сељака. ”21 фебруара т. г. око 18 часова појавила се група партизана у селу Плани, среза параћинског. Овом су приликом узели од порезника Трајковића 12.000 динара и од општинског новца 2.000 динара. Истрага се води. О предњем је поднет извештај пов. бр. 261".'” Није искључено да се и проневера државног, или општинског новца, покривала појавом партизана, јер партизани су на узет новац и намирнице давали уредне признанице и потврде. И четници су достављали ревносно извештаје о појави и кретању партизана, што се види из овог документа: "ПАРАНИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД Пов. бб. бр. 57 26. јуна 1942. године Доње Видово Обавештење о кретању партизана и њиховој припреми. 293

Дана 25. јуна 1942. године у 22 часа приликом доласка са одредом у село Лебине пристао ми је бивши председник Чедомир и изјавио следеће: „V среду дана 22. о.м. сам био у планини изнад Мале Суваје за дрва и том приликом, када сам секао дрва, пришао ми је прво јсдан поручник са еполетама и војничком униформом а потом један п. паручник и један наредник а потом су пришли и још 5 цивила, сви са пушкама и том приликом поручник и потпоручник ме легитимисали па кад су видели да имам легитимацију наредили су ми да оставим и питали ме следеће: „Је ли бре, каква је то риквизиција по селима, шта купе и ко то прикупља жито?" Одговорио сам да се врши реквизиција вероватно по нарећењу окупатора Немаца а они су ми одговорили: „Море, није то за њих нити по њиховом нарећењу већ за те наше лопове, ладолеже и трутове са којима ми то морамо рашчистити, је ли бре има ли у селу Плани, Бусиловцу, Мириловцу и Бошњанима четника и колико?” Одговорио сам да има у Лебипи око 20, ја не знам тачно. Јесу ли добро наоружани и врше ли службу добро, одговорио сам да су наоружани добро, да добро врше службу. Тада су ми рекли: „Реци тим четницима да они не смеју опалити пушке на нас, када ми дођемо тамо јер ако опале метак на нас, мајку им њехову сваког ћемо одерати као и оне из Поповачког четничког одреда. Где је то жито које се прибира?” Одговорио сам да је у општинама у магацину. Тада су ми рекли: „Ми ћемо доћи па то изделити сиротињи, а не тим ладолежима”. Ја сам њима одговорио. „Нико од сиротиње не сме да прими ни грама јер то се мора дати.” Они су ми одговорили: „Онда ћемо доћи и запалити га." Па су се међусобно почели договарати. Овај поручник, потпоручник и наредник одвојили су се мало у страну. V томе сам чуо речи: „Голубовац, Бусиловац, Крежбинац, Лебине, Мириловац, Бошњане, то су житнице". После тога су се окренули жени и рекли: „Ако коме кажеш да је ово са нама разговарао и нас видео, тебе више неће бити, нити твоје куће ни фамилије, то да знаш, сад можешда идеш”. 0 овоме свему одмах у четвртак 23. ом. известио сам председника општине Лебинске. Достављајући предње молим да се уради следеће: 1. Да командир среске државне страже помоћу својих станица и патрола одмах предузме мере у погледу обезбеђења. 2. Да командир Српске државне страже преузме најепергичније мере и принуди милицију на савесно вршење службе јер половина милиције не долази на дужност — као пример наводим дана 25. јуна тек. год. у селу Лебини дошла су само 2 милиционера и сам председник је био принуђен да целе ноћи сам стражари поред и иза магацина прикупл>еног жита, а командир милиције нити осталих 10 мнлиционара уопште нису дошли што ме је председник на лицу места при доласку у селу обавестио. 3. Да командант Раваничко-четничког одреда, са седиштем у Поповцу, предузме мере преострожности за општину Бошњанску. 4. Молим да срески начелник ако поклања вере овом извештају Чедомира Тасића нареди да се прикупљено жито по општинама најхит294

Није пребацг на једном меСту, најбоље у Параћин, и да се под добром стражом чува. Од стране овог одбора предузете су мере предострожности за општину Лебине, као центар, одређена је посада од 10 четника. 5. Молим да срески начелник позове командире милиције, односно председника општине Лебина, Бусиловца и Мириловац и нареди им да дођу да приме још оружја из ове команде ради појачања милиције. Предње се доставља са молбом на знање. Досапљено: Команданту оружане чет. команде, Командиру среске држ. страже Параћин Команданту Раваничко-чет. одреда Начелнику среза Параћин" 200 Командант, Војвода Милисав Богдановић — — Параћински с.р. Ово је, не само документ о појави партизана, него у исто време и о четничком издајству, о спреги и сарадњи домаћих издајника и њиховим настојањима да се спроведу у живот све наредбе окупатора, а у првом реду о реквизицији житарица. V извештају „пов. бб. бр. 77. Параћинско-четничког одреда С. 72" говорн се о нападу на село Бусиловац и извршеној акцији против комуниста: „На дан 28. августа у 20 часова једна комунистичка банда Озренског комунистичког одреда, под водством Слободана, комунистичког Озренског команданта, упала је у село Бусиловац параћинског среза, у јачини од 19 чланова муђу којима 7 Бугарина у бугарским војничким униформама са чисто бугарским језиком и дијалектом — и том приликом извршила паљење општинске архиве, разделила око 4.000 кгр. пшени ue прикупљене за риквизицију за житарску централу за исхрану сиротиње Србије, потом опљачкала наводно општинску касу, по датој ми усменој изјави од стране благајника одневши 80.000 динара, погазивши крст и свеће које су стајале уз јеванђеље”. О овом нападу на Бусиловац постоји још неколико извештаја и верзија. Тако, на пример, полицијски извештај-телеграм јавља: „28. VIII. 1942. године око 9 часова група партизана, око 30 на броју, упала је у општину Бусиловачку, среза параћинског спалила целу општинску архиву и из касе однела око 80.000 динара. Прикупљено жито око 3.000 кгр. разделили су грађанству. На зпдовима општннске зграде партизани су написали: „Смрт окупатору, живсо моћни савез Русије, Енглеске и Америке”!, „Живео радни народ, смрт фашизму” итд. Уз нацртану петокраку звезду, срп и чекић. Партизани су до 2 попоноћи остали а затим се удаљили у правцу среза ражањског. За њима су одмах упућене потере, до сада без резултата (ФК 18/87 ИА.С.) А Миодраг Новаковић-Џуџа о вом нападу, каже следеће: „Пошли смо да узмемо кључеве и ошрафимо пругу. Ми смо се вратили натраг у правцу Буковика. Сазнали смо код Бусиловца у параћинс295

ком срезу од једног сељака да је дошло неколико њих из пољске страже и неки полицијски писар да реквирирају за Немце. Ја сам предложио Црнавцу да похватамо жандарме, ликвидирамо их и да упалимо општину. Тамо смо ухватили једног живог стражара, упалили општинску архиву, исписали пароле, сељацима наредили да разнесу жито по својим кућама и узели неки 40.000 дин., један шафирограм, једну писаћу машину. Ту писаћу машину сам дао неком човеку. Одатле ми више није ништа познато о овом срезу”. итд. (Стенонографске белешке, Параћин, ОК СКС 1954. год., стр. 40) Ова група бандита ушла је у село око 20 часова а село напустила тек 29. августа у 2 часа ноћу. Код општинске управе налазила се милиција од 10 стражара које су по усменој изјави исти бандити задржали код општине док 40 осталих милиционара нису задржали, нити су се појављивали код општине. Из самог села Бусиловца једна група жена и деце, према изјави учитеља Тасића Стевана, побегла је у правцу села Крежбинца где су око 22 часа срели учитеља Тасића који се према његовој усменој изјави задржао изван села и заноћио око 2 часа, док су комунисти напустили село у кукурузима између села Бусиловца и Крежбинца. Комунисти нису дирали писаћу машину која је била у општини. Комунисти су певали у самом селу. Прнликом уласка у село одмах су тражилн редова, стражара пол>- ске страже, Ценића Чедомира из Сикирице, Рајића Радомира полицијског писара и нареднпка Вангардића, који су успели да се склоне у ПараV селу Бусиловцу сељаци су им спремили хлеб и сир„. Четнички војвода даље изражава сумњу у сељаке из Бусиловца, учитеља, па и самог председника општине што нису на време известили о нападу на село и сумња и у благајника што је држао новац у каси (и да ли га је уопште било у каси) те тражи да се и према њима предузму оштре мере.”' После овога уследио је низ саслушања и истрага о преласцима партизана преко скела на Морави, после чега је дошло и до забране као и запечаћнвања скела, да би се онемогућио прелаз партизана у овај крај. И органи Српске државне страже били су исто тако ревносни у обавештавању о појави комуниста: „КОМАНДИ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ ЈАГОДИНА Данас у 18,30 часова сазнао сам из поузданих извора да је група кумуниста у јачини од око 20 л>уди, која је 27. овог месеца у 19,30 часова напала воз на прузи Параћин — Зајечар, виђена у току данашњег дана код места Јаворак на граници параћинског и бољевачког среза. Са одредом и са 23 четника Параћинског четничког одреда налазим се овога часа у селу Извору. Молим за евентуално ново наређење у погледу даље акције Пов.бр. 663 од28. IX. 1942. г. Извор 296 Милић"“ Капетан,

Свакако најзначајнији догађај у току 1942. године одиграо се 1. октобра. О њему је срески начелник поднео врло кратак извештај: ,,Y ноћу 1. октобра извршен је напад од стране 1 групе (око 20 особа) партизана на рудник Троглам Баре. Том приликом домелирана је телефонска централа и покидани каишеви на стугари које су са собом однели. Животом овом приликом није нико страдао. Поведена је енергична истрага као и све мере да се нападачи пронађу предузете су, али до сада нема резултата”. Међутим, из разговора са народним херојем Миодрагом Новаковићем Џуџом, утврђено је да је он лично са групом партизана (међу којима се налазио и садањи пуковник ЈНА, Стамболија, који је жив — учествовао у овој акцији). Џуџа се тада налазио у Јаблаиичком одреду али су повремено прелазили на овај терен, „тек толико да покажу да су живи и да подсете да ће кад тад доћи по обрачун", како то он сам каже. Том приликом четници и жандарми, тј. СДС, имали су десетак мртвих и више рањених а остали су се надали у дивље бекство. Y том вратоломном бежању командиу Окружне СДС, дајор Милојевић, чак је сломио ногу.2” Четници и СДС су имали своје достављаче који су их обавештавали о важнијим догађајима што се види и из овог кратког извештаја: 3. ов.м. извештена је Фабрика цемента у Поповцу да је једна позната жена видела јутрос 30—40 наоружаних лица, партизана који су се кретали у правцу Сисевца. Између тога рудника и Параћина прекинута је телефонска веза.”!м Y последњим месецима ове године партизани су се све чешће појављивали, што се види и из једног општег расписа — извештаја окупаторских слугу: ,,Y току новембра и децембра у срезу ресавском, деспотовачком, беличком и параћинском врше се све бројније акције партизана пратив Немаца. Безбедност је угрожена од стране комуниста и партизана који пале архиве, забрањују рад општинским одборима и нарочито прикупљање и предају риквизиције. Партизани се крећу у групицама од 3—5 са комунистичким изјавама и плакатама.””’ Крајем децембра главни штаб Србије послао је писмо ПК КПЈ за Србију да успостави везе између партизанских одреда, пошто су непријатељске снаге у Србији разрађене и постоје услови за даљи развој народноослободилачке борбе.!“ Али због бројности окупаторских војника као и њихових сарадника, још увек покрет није могао да узме шире размере. Не може се, додуше, рећи да су ове акције партизана и појаве отпора биле резултат само планског и организованог рада. Било је чак и таквих случајева да је људима једноставно прекипело, догорело до ноката, како кажу, и да су онда реаговали спонтано и бунтовнички. Појаве незадовољства и покушаји индивидуалног обрачуна са окупатором и његовим сарадницима нарочито су били чести у планинским селима. Па ипак, поступак Михајла Прокића, сељака и рудара из Буљана, је подвиг своје врсте, пример спонтаног револта и херојства. Ово звучи 297

номало као и нека анегдота а тако је и приказан овај догађај пре десетак годииа у нашој штампи и зто га у целости иаводимо: „НАЧЕЛНИК ЈЕ РЕКАО: — РАЗ Y МЕМ ! — КАКО ЈЕ МИХАЈЛО ПРОКИН 1942. ГОДИНЕ УСПЕО ДА ОСЛОБОДИ ЗАТВОРЕНИКЕ Ни криви ни дужни људи су одлазили у затворе. Ако сељак није имао да одвоји оиолико кукуруза колико је Немац тражио знало се — узатвор. Ако није хтео у рудник — опет иза катанца. Једиог јесењег дана 1942. годиие у хотелу „Македонија” у Параћину седело је повеће друштво. Дотерали људи кукуруз и уз чашицу ракије разговарали. Одједном једаи сељак, мало подиапнт, скочи са столице, лупп руком о сто и рече: — Куд пукло да пукло. Само тпшина! И ја — одох. Остали га погледаше. Мнслили људн да ће њихов мештанин, Буљаиац Михаило Прокић, само да промени место, да пронађе бољу „капљицу”. V Среском начелству је било много канцеларија. На свакнм врати.ма је нешто писало. Михаило је ишао од врата до врата и чнтао. На једннм крупна слова: НАЧЕЛНИК. Прокић се почеша за браду. Неколико Немаца је прошло ходииком. V једном углу стајао је сељак и нешто чекао. Старији сељак. Са некаквом торбом. V руци хартије као документа. Прокић га гледао испод ока. Знао је одпрнлике зашто се старац снуждио. Није бпо ни први ни последњи који је морао да дође у ову кућу. Врата су се поново треском отворила. Прокић је иаправио два корака, погледао у голобрадог начелника и по војнички одбрусио: — Ко је начелник? Голобради скочи. — Ја сам! — рече. — За пет мннута да сн пустио све заробљенике! — Јеси ли разумео? Начелник се уозбиљио. — Јесили разумео! — раздрасе Прокић. — Разумем! Врата су се поново треском затворила и Прокић се нашао на улици. Вратио се ранијем друштву. И ћутао. Гледао је кроз прозор. Из затвора су почели да излазе сељаци. Збуњени и изненађени. За ову превару Немци су брзо сазнали и пошли у потеру за Прокиће.м. И док су они обилазили улице и завиривали у кафане, Прокић је загазио у Црницу и уз воду ишао више километара. Никада више за њега нису сазнали. А о овом догађају се у Буљану још увек прича и препричава. И када неко упита за Прокића, људи из Буљана обнчно додају: „Мислите на, генерала?””’ И тако у једном тренутку беса и срџбе, видећи своје мештане у полицијском затвору, само зато што нису имали да дају пшенице колико им се тражи, један обичан, мали човек — сељак из забаченог планинског села Буљана израстао је у „генерала”. V овој речи данас има више хумора но трагике а могло је да буде и обрнуто... 298

Одјек партизанских акција био је врло снажан у Параћину и селима око њега. Још увек било је доста преживелих учесника устанка из 1941. године, који су се пасивизирали и нису одржавали директну везу са покретом, али су ипак сачували своје старе симпатије према НОП-у Организовани отпор из самих села у Параћпнском срезу и Параћину још није био оживео због присуства великог броја окупатора и његових слугу. Није било ии једног већег села а да се у њему није налазила нека јединица Бугара, Српске државне страже или четиика. Па ипак, незадовољство је расло, а нада за ослобоћење потхрањивала се изненаним појавама партизаиских група иа овој територији. И на Источном фронту Немци су почели да трпе осетне поразе и вести о велпким победама Црвене армије брзо су се преносиле од села до села, од уста до уста. Уосталом, то се могло закључити и по штурим и оскудним немачким извештајима из дневних листова о повлачењу „стратегијског скраћивања линије фронта". У самом Параћину бнло је највише коментара и дискусија, а нешто и организоваиог рада за циљеве НОП-а. Као што је позиато Драгиша Цанковић, због слабог здравља, ннје отишао у одред али је наставио са активним радом. Поред њега, у истој ћелији, били су и Нада Димитријевић, наставница Домаћичке школе и Стојанка Радошевић, професор, која је дошла крајем 1941. године, О томе периоду, тј. крају 1941. и.1942. години углавном, Стојанка Радошевић каже: „Када сам дошла одред се распао. Из одреда је дошла Ружа Матић, коју је послао Пера Стамболић. Она је дошла ради договора. Водио нас је Цанковић јер је он био најстарији. Разговарали смо о ситуацији у срезу. Ружа Матић је држала састанак са једном групом омладинаца. Ја сам добила једно писмо од Пере Стамболића у коме ми говори о тој ситуацији у срезу, о томе како је погинуло много другова, Затим о смрти Јоциној и о одреду. Рекао ми је да му је врло тешко и да је тешка ситуација за наш покрет, да ћемо све то преболети и да се ми у оваквој ситуацији сналазимо, да један од нас двоје иде у штаб. Договорили смо се да у штаб оде Цанковић, и то идуће недеље. Он и ја смо се договорили да други пуг ја идем у штаб. То је било почетком новембра. Међутим, ја нисам отитла. После јс Цанковпћ ишао у Пуприју и Јагодину а затим је отишао у затвор, а ја сам одржавала везу са Јеленом Поповић у Београду. Ја сам по личној вези поручила Пери Стамболићу да ми пошаље везу пошто су све везе биле покидане. Ја сам то јавила Јелени Поповић а Јелена је обавестила Нешковића. Први састанк одржали смо нас четворо са Ружом Матић. На том састанку смо разговарали да прикупљамо људе и да кандидујемо неке од опанчара. Говорили смо коикретно о људима. Пошто је Ружа отишла, онда смо ја и Цанковић разговарали са опанчарима. Ускоро после тога имала сам састанак са Аранђеловићем и Радосавом. По моме сећању, од 30. септембра до 15. новембра, радили смо на добијању легитимација за Јелену Поповић и Добринку Билас. Те легитимације је Цанковић добио преко Раде из начелства. Та другарица је жива. Она је дала легитимацију и за друга Перу Стамболића и за још неке другове. Друг Пера није дозволио да Јелена дође и ми смо те легитимацијс поцепали. Ја сам се лично повезивала са људима у граду, са наставницима, разговарала са њима о ситуацији, а неке одређене конкретне задатке и акци299