Црвене воде Црнице

је нисмо имали него само да сместимо другове који дођу из одреда и да ндемо у одред. Y међувремену, ја мислим да је то било једно недељу или две дана после доласка Руже, ја сам требала у Одред али је отпшао Цанковић. Он је ишао два пута. После тога одред је разбијен и дошли су другови из одреда. После разбијања одреда више Перу Стамболића нисам нашла. Цанковић је извесним друговима из одреда послао ципеле и опанке и нска одела. То је било једно двс недеље после одласка Боже Златковића. После тога ухапшен је Цанковић, 8. децембра. Он је био у затвору 13—14 дана. После његовог повратка из затвора он је ишао, или слао људе у Јагодину и Зајечар и тражио везу. Он је константовао да су све везе покидане и да их немамо. Ја сам отишла јануара у Београд за време ферија и повезала се са Јеленом Поповић. Известила сам је да је разбијен Параћипски одред, да су стрељани неки људи и да сада немамо више везс само са Београдом. Ја сам је замолила да то јави Пери Стамболићу. Известила сам је и да је Нада отишла за Београд. Други пут, када сам дошла у Бсоград, Јелена Поповић ми је рекла да ће доћи једна другарица, а да мп у међувремену окупљамо другове. Ја сам тада одлазила још неколпко пута у Београд. Од ње сам добила и нешто материјала за читање. За време ферпја опет сам била са Јеленом. Y септембру 1942. године дошла је Лепа Лалош. Она је била тачно месец дана у Параћину. Са Цанковпћем и Драгим Аранђеловићем организовали смо неколико састанака. Ослањали смо се на тим састанцпма па људе са којима смо држали везу. Она је држала састанак са групом шнајдера, то је било ссптембра месеца 1942. године. Она је са собом донела неколико бројева „Пролетера”, Донела је и број који је говорио о органпзациоиом стању. Она се састала са једном омладинском групом око бункера. Цанковић и Драги су организовали један састаиак у Бусиловцу са групом земљорадника. За време Лепиног боравка на састанцима се говорило о ситуацији у одреду и у срезу. Она се састајала и са Богићем и са опанчарима. Из фабрике није се састајала ни са ким. Негде 1942. године најтежа нам је ситуација била са фабрикама. Из фабрике штофа ја сам се упознала са Богићем Мијовићем и Милетом Станковићем. Осим њих у фабрици је био Бнсић, а са Богићем је био лични пријатељ Лалковић. То је била група — симпатизера. Пошто нисмо имали никаквих других директива они су прикупљали прилог и тај прилог чували. Мислим да је био код Богића. За време Лепиног боравка, 1942. године, су још са универзитета били симпатизери и моји лични пријатељи, и ми смо се договорили како бисмо могли што више да се састајемо и да решавамо наша питања. Договорили смо се да оснујемо мензу и да би на тај начин окупили око себе службенике. Лепа је самном лично ишла код Владе Теокаревића и ми смо тражили да нам он да помоћ за мензу, Менза је основана и у њој је било око 40 до 60 људи. Y тој мензи ја сам повезала лично уз себе једну групу железничара, међу којима је било доста наших симпатизера. Ја сам тиме хтела да обухватим и оне остале железничаре који нису били у мензи. Разговарала сам са њима шта су чули, шта има ново, каква је ситуација итд. То је било октобра 1942. године. Цанковић ми је саопштио да Никола Милић тражи везу са Цанковићем да прави неку краткоталасну радиостаницу. 300

Ја сам била у Београду и јавила да у околини Параћина један партизански одред врши акције и да је похватао неке жандарме. То је био Заглавски одред. Када сам од Јелене тражила неки задатак, онда ми је она рекла да се по сваку цену повежем са тим одредом. Ја сам тражила везу са њима. Дала сам задатак Драгом да га нађе. 1942. године Драгутин је отишао у Бусиловац. Ја везу 1942. године нисам добила. Y току те године ја сам ту и тамо дознавала да постоји партизански одред, из Београда сам добила директиву да се по сваку цену са њима повежем. Ми смо на томе нешто радили. Y септембру 1942. године била је Дана и она је после неког времена ухапшена. Лепа се одлпчно држала у затвору и није одала везу са људима и о свом доласку у Параћин. Неких директивних акција није било. Све је то било једио животарење у тој ситуацији. Док сам ја била, покрет Драже Мпхајловића није био снажан, није обухватао омладинце а ни интелектуалце. Тек касније 1943. године, он је почео да се снажи."“‘ Y току 1942 године било је опет хапшења комуниста и симпатизера НОП-а. Најпре је крајем марта ухапшен Драгиша Цанковић, затим Душко Матић, Дара Бурић, отац Мике Матића, Мнка Дрошевић и Лепосава Урошевић. Хапшење је извршено у вези тужбе — анонимне доставе да су сарађивали са партизанима и скривали Жпвку Дамњановић, али пошто ништа није могло да им се докаже пуштени су. Мика Урошевић хапшен је с пролећа 1942. године. Радио је тада у фабрици стакла. Ухапшен је под сумњом да је одржавао везу са неким бугарским студентом, који је био комуниста и хтео да иде у шуму. А за то време док су непријатељи НОП-а покушавали да открију и униште и последње припадннке покрета и њихове сараднике, док су хапсили, тукли и мучили на бојиштима Шумадије бојевала је Живка Дамњановић и о њој су кружиле читаве легенде у овом крају. Непријатељска штампа приписивала јој је измишљена зверства и злочине, а с друге стране пролетеријат Параћина радовао се јер је знао да је још увек жива, да се бори Међутим, ова тешка и гладна, крвава и сурова година, завршила се онако како је почела: новим великим губитком за читав народноослободилачки покрет а посебно овај крај — погибијом Жпвке Дамњановић. На годишњицу стрељања заробљених партизана Параћинско-ћупријске чете у Лапову ( заробљениху Липовици крајем новембра) 24 децембра 1942. године, иа католичко Бадње вече, извршила је акцију на железничкој станици у Младеновцу Живка Дамњановић и том прилнком убила 2 немачка официра и 1 четничког војводу, а затим пошто је била опкољена и рањена у ногу, извршила је самоубиство да не би пала жива у руке непријатељу. Немачки извештај о овој. акцији гласи: „24. 12 42 у 12,30 часова у Младеновцу потпоручник Кениг, ађутант П батаљ. 724. грен. пука и сан. потпоручник Др. Енгелхарт, батаљонски лекар П батаљ. 724. грен. пука. ватреним оружјем нападнути од једне жене, вероватно комунисткиња, и тешко рањени (зрно кроз плућа и трбух) одмах пренети у војну болницу у Београд. Неки ранији четнички вођа, који је покушао да ухапси ту жену, убијен је од исте, потом је и она сама извршила самоубиство. 301

724. греад. пук наређује, да се Младеновац опколи и претресе. Yxanшено је 72 мушкараца, 55 жена. Део становништва одбегао је одмах после нзвршеног препада на официре. Меспа полиција и СС-овци учествовали су без инцидената у извршаваљу мера од стране трупа. Пронађена су три пиштоља. Дивизија чнии предлог да се за одмазду стреља 50 талаца, односно заробљеника који су држани као таоци.”2” И тако је Живка достојно обележила ову тужну годишњицу стрељаља у коме је пао и њен брат Живадин — Жан, такође првоборац. Одржала је реч да неће дозволити да падне жива у руке непријатељу што је нстицала још првих дана устанка и прилпком разбијања одреда на Црном Врху... Али и поред све туге и жалости понос и скривена нада испуњавали су срца родољуба и поштених људи. ОТПОРИ, И ОРГАНИЗОВАНИ И СПОНТАНИ Y 1942. ГОДИНИ И поред терора окупатора и његовпх сарадника отпор на овом подручју никада и никако није престајао. Без обзира да ли се радило о организованом отпору и члановима СКЈ, или о симпатизерима и њиховој самоиницијативи. Постојало је неколико центара, латентних жаришта отпора у иајвећим предузећима и међу раднпцима, уопште. То су бпли у првом реду Фабрика стакла, делимично и Фабрика штофа а сем тога и групе обућарских и опанчарских радипка. Било јс и нешто омладпне. Због тешких услова нлегалног рада поједпнци су знали само оие најближе око себе и у које су имали поверења, али када се све то реконструише и повеже добија се прилично јасна слика и шпрока платформа НОП-а у Параћину. Стога ћемо и цитирати поједине облике отпора по горњем редоследу набројаних жаришта. Пре свега, у Фабрици стакла постојала је бројна група напредних радника која је била на лннији НОП-а. О раду ове групе преживели учесници износе своја сећања. Михајло Живковић — Семка, каже: „Ја нисам био организован у Партији и СКОЈ-у али сам активно и органнзовано радио за НОП. Главно је било проналажење симпатизера и успостављање везе са њима, проналажење нових људи и убеђивање да постану симпатизери НОП-а и агитатори. То сам радио ја и ови другови: Бранко Павловић, Мирко Стојановић, Јоже Баор„ Миле Милошевић, Никола Букић и Добривоје Милетић. Нама се придружио 1942. године Адам Божић и Иван Калас, избеглице, који су протераии у Србију. Адам је протераи из Хрватске, село Велики Облај код Глине, а Иван Калас је био из села Путинца код Руме у Срему. 1943. године нама се придружио Август Остојић, родом из Хрватског Приморја. Био је борац од 1942. године а заробљен од домобрана у Босни и протеран у Србију у Параћин где се и запослио у Фабрици са још три своја друга. Наша група имала је циљ и задатак да убеђује и објашњава симпатизерима покрет, да ће партизани победнти овога пута и да ће на власт доћи радничка класа у Русији. Састанци су одржавани у мањим групама, пошто нисмо сви радили у једној смени. Састанке смо одржавали у гвозденој калупари Фабрике стакла код мене и код Бранка Павловића. Састанци и скупови у Калупари били су спровођени под камуфлажом продаје 302

дувана. То је тако морало због Пете колоне и четника у Фабрици стакла, да се не би открила организација у Калупари. На састанцима је дискутовано о људима са села који раде код нас у Фабрици а могли би да постану симпатизери и да 'на селу агитују за НОП, да се избегава свака помоћ четницима и не иде у четнике. Дал>е, уколико се дозна да неко од наших симпатизера има оружје, треба да га сакрије пошто 1942. године још није било везе. Јануара и фебруара 1942. окупаторске власти делиле су радницима брошуре у којима се лажно описивао живот и рад у СССР-у, како се муче и пате под воћством СКПБ. То је приказано у разним карикатурама. Затим, дељење хране у колхозу, стајање у строју с порцијом, лоша одећа, описивала се забрана религије и рушење цркава, причало да постоји неморалан живот у породици итд. Наша група се састајала са малим групицама од 4 — 5 другова да нијс тачио то што пишу Немци и окупаторска влада. Исто тако и на послу у пашим групама и ван посла са симпатизерима НОР-а разбијали смо ове лажи и говорили да окупатори виде своју пропаст и да у Југославији сваки дан јачају једнницс НОВ. Тако је то трајало кроз читаву 1942. годину а прву везу са партизанима ухватио сам тек следеће, 1943, године." Један од активиста НОП-а, Радомир Ивковић, такође стакларски радник каже о овом раздобљу: „V круг симпатизера НОП треба уврстити и следеће другове и другарице из Фабрике стакла и то: Обрад Трифуновић, стакларски радник Драгиша Обрадовић, стакларски радник Раде Филпповпћ, — Ера, стакларски радник Ратислав Лацковић, радник Влада Михајловић, радник, родом из села Појате Добринка Мплидраг, радница Војкан Јовановић, служб. — избеглица из Крагујевца Сава Јовановић, контролор мера из Београда Драги Мнтић, (био хапшен са Добријем Милетићем) и Стојан Рађевић, радник, избеглица из Бања Луке. Ово ми је лично познато јер сам са сваким од њих био у контакту и радио на линији иародноослободилачке борбе.” Треба посебно истаћи да је у Фабрици стакла било веома тешко и крајње ризично агитовати и радити на придобнјању људи за НОП јер је била врло јака пропаганда четничке организације ДМ, која је била присутна од погибије партизанског одреда па све д оослобођења Параћина. Приличан број радника из Фабрике су долазили у додир са четничким организацијама у својим селима, а из неких радничких породица било је активних четннка те су се такви радници претварали у њихове симпатизере. Било је и случајева да су се четнички агенти запошљавали у Фабрици, ради откривања радника који су налинији НОБ. Приручна апотека за целу фабрику налазила се у портирници. Из те апотеке, са којом сам тада као вратар руководио, односио сам санитетски материјал за Озренски одред. Једном приликом замало ме није затекао четник Спасоје Почуч, када сам своме оцу ставио у торбу санитетски материјал за потребе одреда. Одлазио сам у своје село Црни Као, код Раж303

н>а, и тамо преко свога оца. који је илегално радио, имао контакте са партнзанима. 0 томе сам разговарао са радницнма који су били на страни НОБ и обзиром на прилике у параћинском срезу упознавао их са развојем НОБ и јачањем партизанских одреда и о томе да је нород у читавој Источној и Јужној Србијн на линији НОБ. То је на раднике имало снажан утицај и стварало одушевљење. Треба рећи да су избеглице са разних подручја који су радили у Стаклари претежно билп за НОБ. Тако сам напр. Николу Огњановића и Милана Баковића одвео у партизане, а неке је одвео и Миле Ссмка.” Стакларски радници нису се огранпчавали само на рад у своме предузећу већ п ван њега. Тако се један од напредпих, младих раднпка и активиста НОП-а Мика Урошевић, био повезао са бугарским комунистима и о тој вези каже следеће: „Бугари су 1942. године дошли као окупатори, али су се брзо с нама спријатељили, паравио ие сви, всћ само русофили. Ја сам се дружио са једном групом русофила који су били са СССР, а већина су били мобплисани и послани у Србнју. V тој групи су имали п своју партнјску организцаију која је радила мећу војницима и официрима бугарске војске. Јерног дана су дознали да је њихова партијска организација проваљеиа и да је пз Бугарске јављено да неке официре и подофицире похапсе. Мећу њима је бпо и студент Гоце. Њега су ухапсили и одвели у кућу Милана Тасића где је бно и Љуба Стаменковић. Одвели су ra у подрум. Бнли су дозпали да је секретар партпјске органпзације и саслушавали су ra а он је ошрафпо бомбу и разнео се у подруму. Други члан Партнје дошао је код мене и питао како да побегне. Ја сам му онда дао писамце за Марка у Деспотовцу. Ја сам био електрнчар а и Родан Ракић такође, па смо се мењали. Дао сам му писмо да са нашим шофером Милетом а после тамо да хвата шуму, јер смо нмали још неке партизанске одреде које је Блашко похватао и предао Немцима. Овај Бугарин је ујутру рано сачекао Милета шофера и попео се. Када је требало да поће неко је открио да се тај њнхов комуниста крије у камиону и они припуцају на Милета. Миле је почео да возп све брже, али у Деспотовцу их је сачекала друга бугарска патрола и ту ухапсе Милета и тог Бугарина и одатле их дотерају у Параћин. Одмах се ту окупила бугарска полиција и ухапсила мога брата Мирка Урошевића. Мирка отерају у Пуприју у затвор где је био 7 дана. То је био подрум за лед. После 7 дана како Мирка ннсу пустили а он је био болестан на плућима, ја одем сам да се пријавим и кажем да није Мирко него Мика. Тада мене Бугари затворе и предају ме Немцима. Отерају ме у Крајс команду где сам био 6 месеци. ¥ мећувремену се организује суђење том Бугарину н мени у Куприји. Дође и њихов јавни тужилац из Софије и овога осуди. Када су нас извели на суд, питали су прво њега да ли ме познаје, а он је одговорио: „Не го познавам", па питају мене да ли га познајем а ја сам одговорио да га не познајем. Наши другови Бока Живковић и др. ишли су и потписивали гаранцију за мене тако да су ме на 250 потписа пустили из затвора. Хоћу да испричам још и ово: После извесног времена ми смо се некако састајали и ту живели. Међу нама ни један једног није преварио. Ми смо некако све прећутно подносили. Ми смо чак и код централе образовали читав штаб, направили 304

смо ћелију. Набавили смо једну карту у којој смо стално цртали кретање фронта совјетскпх трупа итд. Ту смо се састајали, договарали и преносили вести. Ја сам имао једаи револвер који сам сакрио испод централе, где сам искоиао једпу циглу, увио га у хартију, гурнуо унутра и опет наместио циглу. После месец дана ја сам био дежуран ноћу и одем да потражим онај револвер али њега није било тамо. Попнем се иа таван са Роданом Ракићем и пропађем ловачку пушку и реденик. Јерар је сакрио пушку а украо мо ј леворвер. После неколико дана он нас пита да ли знамо где је његова пушка, тада пам је добродошло да п ми њега питамо да ли зна где је наш леворвер, п тако смо се шалили. По мом схватању он није непријатељ, већ папредан.” Y Фабрици штофа била је знатно тежа ситуација и ту није било толико услова за рад. Ипак постојало је језгро неколико симпатизера као што су Пикола Трбојевић, Миле Станковић, Богић Миовић и др. О псриоду окупације Никола Трбојевић каже: ,,Божа извеспо време није долазио (мисли на Божу Златковића, примедба аутора), а касније се опет појавио па смо продужили рад. Гојко Пук, трговачки путник, нас је упознао са Ратком Ковачевићем, професором и Душаном Стојковићем, који су желелн да иду у партизане. Ми смо сс састали код неког Херитра у Београдској улици, договорили се и ја сам те људе одвсо код мене док Божа није дошао, јер нисам знао како ћу да их пребацим даље. Божа је то примио на себе и успео је да их некако пребаци. За лругу групу сам ја отишао. Она се састојала од пет људи. Био је ту једап Херцеговац, један Словенац, један ученик VI/ разреда, који се звао Kopah. Трећу групу када сам довео били су код мене 5 дана али нисам успсо да нх пребацим. Те људе сам примао од Гојка Бука. Он је родом из Босанског Петровца, али нисам више успео да се впдим са њимс. Најзад је дошло и ослобођење које сам сачекао у Параћину. Било 1е ту више група, а Божа је знао све те групе. Била је и група службеника у којој су били Божа, Миле Цанковић и др. Ми смо ту били али нисмо сарађивали. Сава Ивановић — Круие био је много загрејан за народноослободилачку борбу, онла неки Војкан из Крагу јевца и др„. Занимљнв је случај и младог Хрвата пзбеглпце из Далмације односно Босне , из кога се нарочито види како је још онда међу радничке масе продрла идеја о братству и јединству и о радиичкој солидарности пошто је како сам каже као Хрват био изванредно примљен у Србији. Он између осталог каже: „Био сам у радионици између 20 шегрта предмет за шалу. Била је ту једна група другова који су обожавали народпоослободилачки покрет. Једпа група је била ухапшена а онај Тамба међу првнма је био спроведен. Ја сам тада становао у Колонији Фабрике штофа и хранио се у меизи тако да је и тамо била нека група. Био је неки шеф мензе пз Новог Сада, онда Миле Станковић и још неки. Користили смо прилику да увече после рада у тој мензи слушамо вести. Што се тиче мене, не могу да се пожалим. Знали су да сам без родитеља и из шале су ми пребацивали: „Ево га наш Хрват — усташа” али ме нико није мрзео. Сви су били пажљиви и нисам се осећао угрожен. Био је ту Божа Златковић, па смо у слободно време највише контактирали. После је дошла капитулација и окупација и родитељи нису читаву годину знали за мене да ли сам жив. Имао сам старијег Брата који је погинуо. Они су сматрали ако сам се нашао у Србију 305

да сам погинуо и једиии иачин је био да ме траже преко послаиства. Једног дана Славко Теокаревић је рекао да као страни држављанин пдем у родно место. То је за меие било несхватљиво и негодовао сам јер сам почео да учим запат. Рекли су ми да је то став друге државе и да се јавим у Београд. Јавно сам се, бно сам иезгодио дочекан, јер сам рекао да немам потребе да идем јер је мени добро. Морао сам да одем у Загреб а одатле у Славонски Брод и дал>е за Сарајево. Била је страшиа гужва у том крају, шверцери, војници н др. После 4 — 5 дана стнгао сам изненада кући и родител.и су се нзиенадпли. Сви мештани су се окупили око мене. Ја сам радио свој посао и причао сам им да ми је било лепо у Србпји. Било јс велико интернирање те нисам смео 4 — 5 даиа да пзађем из куће. Саопштио сам радитељима да хоћу да севратнм на изучавање заната. Јсдва сам добио документа н пропусницу до Земуна, а ту сам се јавио командпру Милнције. Почео да ме грди зашто идем у Србију. Ја сам му рекао да су ми остале иеке ствари и да идем да их узмем. Упућивали су ме у неку усташку омладинску бригаду али сам то одбијао. Добио сам приврсмено запослење у Земуну а затим преко Јове Чачанина успео да се некако пребацим до Параћина. Када сам стигао сви су се зачудили а код Владе Теокаревића наишао сам на лош пријем. Највише сам контактирао са Милетом Станковићем.” Од опанчара нарочито је заиимљиво сећање Драгутина Арапђеловића и Драгољуба Стојановића — Дуте, о састанку у Бусиловцу. Пре свега, ово је била најважнија оргаиизована акција и покушај партијског руководства да ожпви покрет на овој територији, Без обзира што се у томе нијеуспело из објективних разлога. „Крајем 1942. године долазио је код мене друг Радосав Милаиовић и позива ме да доћем код њега. Рекао ми је да се сутрадан лепо обучем, јер треба да поведем једну другарицу иа станицу. Задатак сам примио и у 5 сати отишао иа станицу и у једном моменту видпм да се једна другарица пење у воз у коме је било доста четника. Када смо сишли са воза, она пође истим путем којим сам требао да идем и ја, где треба да се састанемо. Кренемо ка Бусиловцу и она пружи руку да се поздрави са мном и тада упита да ли сам ја тај друг који треба да иде за Бусиловац. Дошли смо до једне њиве и ја видим под једним врежом Драгог Аранђеловића да лежи и чека нас. Изашао је, поздравио се са нама и кренемо код његове куће. Он нас је лепо дочекао. Разговарали смо мало и она тада рече да је дошла по задатку и да треба да одржи састанак. Прикупили смо људе и лепо одржали састанак. После тога поново смо се вратили код Драгог Аранђеловића где смо ручали а затим кренули према станици. Ту је била једиа немачка композиција и ја извадим 2 карте до Параћина. Она у Параћину погоди фијакер и оде кући. Пре тога смо се договорили где треба да се састанемо и одредимо да то буде код Павла шустера. Одржала је ту неколико састанака и после тога отишла за Београд. Чуо сам да су је тамо ухватили на станици са Стојанком Радошевић”. Као и Дута о овом састанку слично прича и Петроније Саздановић из Бусиловна. Другарица о којој је реч била је Лепа Лалош, партијски радник из Београда, стрељана на Бањици. Један од активних и оданих присталица НОП-а био је Радомир Борћевић, обућар, који у својој изјави помиње Милијана Арсића који је оти30Ć

uiao у партизаие 1942. године. Борђевић даље наводи како су скупљали прилоге за партизане од позиатих другова и слали прско везе. МеВутим, занимљива су и сећања — изјаве Милосава Јовановића из Бошњаиа и Божидара Стоиљковића, нз Параћина, обојице обућара. Оно што највнше пада у очн у њиховом конкретном случају то је свесрдна и несебична помоћ коју су пружили Божи Златковићу после разбијања одреда: нарочито Стоиљковић. Он га је крпо готово 2 године и поред опомена и претњи. И најзад му омогућио одлазак код његових позианпка у Лесковац. Ова двојица били су ванпартијци али напредни и поштени радници родољуби и пролетери часно су испунили свој пролетерски дуг према учссппку партпзаиског одреда и народној револуцији. 1943. ГОДИНА Неких битнијих разлика између ове, 1943. и претходних година туБпнске окупације није бпло. Једина разлика можда је у сталном и јаком погоршању општих прилика. Пре свега, земља је већ била знатио исцрпена глобама и наметима, реквизицијама и контрибуцијама а усто је и претходпа годппа била сушна и неродна. Овај плодни и богати крај доживео је глад какву није запамтио скоро стотину година — тј. још од 1853, за владе књаза Ллександра Караћорћевића. Општу беду повећавао је и пораст броја окупатора и његових сарадника. Бугарски гарнизон знатно је повећап, а исто тако и одреди СДС и свих врста четника. А сви они су тражили и то само оно најбоље и најукусније. Док је народ гладовао, Дражпповци су камом и кнутом патеривали људе да им дају и последњу трунку шећера и последњи грам масти, да им пеку прасиће, гибаиице ... Бугари су се такоће били много осилнли и острвили и немилосрдно пљачкали и мучили изгладиели народ. Но најгоре је што се све није завршавало на пљачки, батинању и силовању, већ су почеле да падају и главе. И то често и многе, за најмању ситницу, због неке старе мржње и нетрпељивости, или само ради примера осталима да би се иарод застрашио вршепа су многа клања. Свуда је кружила злогласна четничка парола: „Ко није с нама, судиће му наша кама!“ А то није била празна претња већ свирепа истииа н стварност. Ради поуке млаћима и опомене будућнм покољењима потребпо је осветлити и сачувати од заборава и ове тамне и суморне странице наше иајновије историје, и зато ћемо и овога пута бити исцрпни али и конкретии у навоћењу зверстава окупатора и домаћих нздајника. БУГАРИ ПОЈАЧАВАЈУ ТЕРОР ... Бугари су у овој години почели већ и са масовним хапшењима п по селима Параћииског среза и најобичнијом пљачком, а нису презали ни од тешких физичких малтретирања све до пребијања и убиства. О томе су сачуванн аутентични извештаји СДС: „Шеф јавне безбедности српске државне страже I. бр. 7906 Београд, 7. VIII 1943. год. 307

КОМАНДАНТУ ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Хапшење грађана од страие бугарских војнпка Командант С. Д. С. округа Моравског са Ј. В. бр. 2272 од 30 VII т. г. доставио је извештај општине сикиричке, срез параћннски у следећем: Ноћу измећу 20. и 21. о. м. бугарска војска блокирала је село Г. Видово и том приликом отерала са собом: 1) Алексапдра Аранћеловпћа из Горњег Видова, 2) Милорада Трифуновића из Горњег Видова, 3) Милутина Стевановића из Горњег Видова, 4) Добривоја Станковића из Горњег Видова, 5) Станојла Кузмановића из Горњег Видова, 6) Саву Савића, кмета из Горњег Видова, 7) Станка Радосављевић из Горњег Видова, 8) Милорада Андрејића из Горњег Видова, 9) Драгутина Андрејића из Горњег Видова, 10) Милорада Николића из Горњег Видова. Радисаву Стевановићу из села Г. Видово запалпли две куће п 1 кош са свим покућством. Из куће су однели 6 кгр. масти, 2 нова чаршава, 1 женску реклу, 1 пар мушких вупенпх тканица, једаи мушки прслук и готовог новца у папнру 250 и у сребру 90 динара. Радосава су тукли, мучили боли ножевима док није успео да побегне у непозиатом правцу, а мајку му Драгу, стару око 60 год. такоће су пребили. Сави Савићу такоће су тукли жену и узсли му 20.000 динара у папиру, једну женску јакиу, 1 шлофнјанку, 1 женску кошуљу и 4 мет. штофаног лица. Животи Трифуновићу из с. Г. Видова узели су 3 кгр. масти; Добривоју Андрејићу из с. Г. Видова одузели су један ручни сат, 1 свилену мараму женску и 3 кгр. шећера; Љубици Д. Матић из с. Г. Видова узели су 3 комада пловки и 1- кгр. масти; Драгољубу Јовановићу из с. Г. Видова узели су једно прасе у вредности око 8.000 динара; Петронија Радосављевића из с. Г. Видова убилп из пушке, породицу су му тукли а сина Станка полумртвог натоварили у аутобус и отерали; Станиславу Станојевићу из с. Г. Видова узели 1 прасе у вредности око 5.000 динара и тукли му жену Драгињу; Љубисаву Стевановићу из с. Г. Видова узели 1 прасе у вредности око 7.000 динара и тукли му жену Милку, тако да је сва модра; Радисаву Живановићу из с. Г. Видова узели су једно прасе у вредности од 5.000 динара; Драгињу жену Петронија Стевановића из с. Г. Видова 1 бугарски војник покушао је да силује, али ова кукњавом одбранила себе; узели су јој 1,5 кгр. сланине. 308

Овај извештај састављен је на основу изјаве тужених и оштећених лица именованих у предњем извештају. Предн>е се доставља с молбом на увиђај. Командант, генерал'-03 (потпис нечитак) Само један даи касније (изгледа да је то била акција ширих размера) Бугари су извршили још неколико упада по селима, што се види и из овог дела извештаја: „Општииа забрешка бр. 786 од 22. јула 1943. годипе доставила је овом начелству следеће: Данас 22. јула 1943. године око 5 часа ујутру у ову општину дошла је бугарска војска у величини око 50 војника са официром и подофицирима. Иста је блокирала село, извршила претресе по кућама и од оружја инти сумњнвих лица није пронађено ништа. После извршеиог претреса војска је у селу ручала па се упутила у правцу Буљана око 11 часова. Поједини војницн приликом претреса узимали су од грађана маст, пилиће, јаја и друго што им је било потребио без икакве накиаде“. У вези извештаја овог начелства бр. 9938 од 22. јула 1943. год. част ми је доставпти предњи извештај са молбом ради знања. О предњем ми је част известити с молбом на надлежност. Замењује окружног начелника помоћник”210 Приликом акције одмазда у селима Г. и Д. Видову учсствовало је око 500 бугарских војника непознате јединице која је дошла из Ниша 21. јула, после пола ноћи. Поред већ наведених случајева батннања и убистава, према извештају окр. начелника бр. 9938 и неколико кућа је запаљено и до темеља изторело. Овај поступак бугарских трупа ничим није био изазван јер по извештају начелника среза Параћинског у овим селима није било ни једног упада наоружаних људи ннти било чега што би оправдавало овако оштре мере. Само две недеље касније, и поред свих протеста мештана и интервенције среског и окружног начелника, упади Бугара су се поновили. Они су 6. августа увече блокирали Горње Видово и отерали десетак лица: „Ноћу између 5. и 6. о. м. цео дан 6. августа до 7 часова увече од стране бугарске војске блокирано је село Г. Видово и том приликом од стране Бугара су отерани и то: 1. Чедомир М. Микић, из Горњег Видова 2. Станоје М. Микић, из Горњег Видова 3. Станимир Л>. Миљковић, из Горњег Видова 4. Милутин Б. Јовановић, из Горњег Видова 5. Стојан Д. Јовановић, из Горњег Видова 6. Добросав М. Глишић, из Горњег Видова 7. Миодраг Д. Андрејић, из Горњег Видова 309

8. Милосав М. Микић-Богдановић, из Горњег Видова 9. Тихомир Пауновић, инж. из Београда који је настањен привремено у Г. Видово и 10. Даница Островној, која је била привремеио настањена у Г. Видово и живела у заједници са инж. Тихомиром. Штете нису направили никакве. Част ми је доставити предњи извештај општини Сикиричке са молбом знања ради и предузимања потребних мера код надлежних да се ова лица пусте својим кућама ако немају таквих кривица. Начелство нема обавештења да се у дотичном селу одиграо какав злочин, или да је било упада бандита за која дела би именовани требали одговарати. Предње ми је част доставити с молбом да се изволе предузети потребне мере код надлежних власти, да се ова лица пусте својим кућама из разлога напред наведених у акту начелства среза параћинског. О предњем је извештено Министарству унутрашњих послова Кабинет. С молбом на надлежност. Замењује окружног начелника помоћник”211 Истога дана бугарске трупс су извршиле упад и у село Плану о чему постоји овај извештај: „ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА МОРАВСКОГ бр. 19267 14. августа 1943. године Јагодина ШЕФУ СРЕСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Команди јавне безбедности Београд Начелство среза параћинског актом бр. 10706 од 10. VIII 1943. године доставља следеће: „Општина Плаиска актом бр. 1039 од 10. августа т. г. доставила ми је следеће: Дана 7. августа т. г. у 4 часа ујутру са камионима бугарске трупе дошле су у село Плаиу, блокирале су село свуда унаоколо, почели су пуцати пушкама и машинским пушкама, нашто се становништво поплашило и дало у бекство јер је мислило да ће спалити село, затим су ухватили и собом одвели следећа лица: Михаила Љубичића, председника општине, Стојана Јовичића, члана општине и Радивоја Матића, деловођу огпптине. По сазнању ова лица су одведена за Ниш и до данас нису дошли куђама. Ове групе дошле су из правца Параћина и у томе правцу се вратили. Част ми је доставити овај извештај окружном начелству са молбом на знање и потребне интервенције код надлежних да се ухапшени пуште својим кућама, јер из података које начелство има ова лица нису учинила никакву крнвицу, или пак ако окупаторске власти имају. каквих доказа зга

да су ови учинили какву кривицу нека се то достави начелству ради даљег поступка, јер је у питању председник и деловођа једне општине, без којих општина не може функционисатн нарочито данас када су општине прегрг.апе послом око разних испорука11, Предње ми је част доставити с молбом да се изволе предузети потребне интервеиције код надлежних војних власти, да се ухапшени пусте својим кућама из разлога напред наведених у акту иачелства среза параћинског. О предњем је обавештеио Министарство унутрашњих послова — кабинет, с молбом на надлежност. Замењује окружног начелника помоћник"21’ Организатори економске пљачке и врховни арбитри по свим питањима били су иемачкн окупатори. Они су због неуспеха на Источпом фропту иемачке посадне трупе замењивали бугарскпм и квислиншким, али су и даље имали главну одлучујућу улогу у свим важнијим питањима. Углавном интервенисали су на покретним и брзнм јединицама тзв. Фелджандармерије, упадалн у села и одводилн осумњичене, а сама њпхова појава већ је била довољно застрашујућа. За ситнице пису интервенпсали нити се мешали у „домаће ствари", тј. свађе и борбу за власт домаћих издајиика, али су им довољно јасно и одлучно стављали до знања да су сви у најамничком односу и да морају да слушају главног господара. Уосталом, већ и неколико кратких извештаја то довољно илуструје: „Начелник среза параћинског актом бр. 9971 од 23. јула 1943. године извештава следеће: ,,На седници председника општине среза параћинског која је одржана 13. јула т. г. у канцеларији среског начелника дошли су команданг Фелджандармерије г. Кил са шефом Гестапоа из Јагодине и повели са собом председника буљанске општине, Милорада Милосављевића. О овом није раније могло бити извештено окружно начелство зато што се није знало зашто је Милорад одведен, куда, јер приликом одвоћења Милорада од пом. господе, отписано се није нико обратио већ су га без и једне речи пронашли у канцеларији где је била конференција и одвели. Предње ми је част доставити с молбом ради знања. За окружног начелника помоћник”213 Додуше, неки од немачких подофицира, као на пример Шрајбер, били су стационирани на удаљене н опасне реоне као што је био Сењски Рудник. Тако се 31. марта група од 8 партизана појавила у близини Равне реке и напала немачког подофицира Шрајбера који је успео да побегне.”214 Да би прикрили издајничку работу четника ДМ, Немци су организовали наводна хапшења и прогоне истих. Тако су 9. октобра 1943. године ухапсили око 20 лица, а мећу њима много „виђенијих грађана па чак и једног свештеника".”215 311

Наравно, уследиле ćy интервенције и молбе и сви су ослобођени, али је остао утисак у грађанству да су четницп ДМ противници окупатора а то је био и главни циљ овог импровизованог хапшења. Белогардејци нису бпли стално у Параћпну али су долазили поврсмено. Тада су настале праве оргије, пијанке п пуцњава. И оно мало Руса избеглица, белогардејаца који су се затекли у ПараГшну приликом уласка Немаца, највнше се бавило денунцирањем а мало њнх је пристало да иде у оружане одреде. Ти који су отишли били су гори и од самих Немаца, незајажљиви у својим апетитима да добро наплате своје услуге фашистичким окупаторима и да се истакну толико да стану у исти ред са њима. САРАДНИЦИ ОКУПАТОРА V низу докумената из архиве окупаторових слугу иарочито су карактеристични извештаји о политнчком стању. Можда у искоме од њих има и улепшавања ствари а у другима пак и преувеличавања само да би се истакла сопствена улога. Но ипак они су карактеристпчнн као докуменат, јер у њима има и конкретних чињеница. Тако на пример у извештају од 1. априла за протекло тромесечје 1943. године пише: „Као што је констатоваио у нзвештају од прошлог месеца, стање јавне безбедности погоршало се у месецу марту. Угроженост јавне безбедпостн односи се углавном на срезове ресавскн, деспотовачкп и параћинскн. Појединачннх појава одметиика било je и у срезу раваничком, али акција се стварпо кретала у поменута три среза. Одметници се састоје од три групе: Присталице Драже Михајловића, партизана и обичних разбојничких групација, које искоришћавају ово стање и врше обична криминална дела. Присталице Драже Михајловића појављују се у последње време у већим формацијама од 50, 100 па чак и 200 људи. Њихове акције се састоје, судећи по одметничким нзјавама, у прогањању комуниста. Оваке нзјаве 4ају нарочито у последње време и захтевају од сељака да их у овој бор5и помажу јер су веле, комунисти највећи непријатељи српског народа. Сем тога, присталице Драже Мпхајловића обилазе села, ображавају зборове и одводе понегде председнике општина, Чланове општинских управа или деловође. Обавезно их одводе „Команданту" који им запрети да пазе како се опходе са народом и да се побрииу да хране буде за њихове сељаке као и за одметнике па их онда пусте кућама. На зборовима неки савегују општ. управама да дају нешто за реквизицију и да сараћују колико се мора са нашим и немачким властима док опет други, мањи део, 'забрањују да се даје реквизиција и говоре против сарадње са властима. Према овоме, нзгледа да немају заједничке инструкције у овом погледу већ раде по личном нахођењу и схватању прилика. Код присталица Драже Мнхајловића примећује се несташица хране, одеће и обуће, Због тога његови људи, кад им затреба, упадају у села и односе на силу храну и остале потребе, уколико их нађу. Партизани се појављују највише у тројкама и четворкама. Они не само што забрањују сваки контакт и сарадњу властима него где год дођу пале архиве и остављају летке са паролама комунистичке идеологије, позивајући народ на отворену борбу са окупаторским властима и издајица312

ма српског народа како онн називају српске власти и присталице Драже Михајловића. Доследии своме непомирљивом ставу они прете убиством и убијају оне председнпкс општнна и чланове општинских управа за које мисле да су се огрешпли о љихова нарећења. Тако су у марту у ноћи између 2. и 3. убили Најдана Живковића, председника општине у Тропол>у и Чедомпра Трајковпћа, председника општнне у Рајкинцу, оба из среза ресавског и Драгољуба Милошевића, члана општинске управе села Плажана среза деспотовачког у ноћи измећу 12. и 13. Ш 1943. године. О овим убиствима поднети су своједобно посебни извештаји. Током месеца марта партизани су почели са сечењем телефонско- -телеграфских стубова. Чувари линија су ненаоружани тако да је нападачима који су наоружани пушкама или пушкомитраљезима омогућено несметано делање. Сем тога као што је напред речено у последње време појављују се и обични разбојници који пресрећу људе на друмовима и пљачкају, или то врше по селпма, упадајући у куће поједниаца односећи све што је од вредНОСТИ.”21® Y Предњем извештају нарочито падају у очи оцене активности четника ДМ које нису тако позитивне као и оцене рада комуниста, па се чак говори и о паролама „комунистичке ндеологије" и о томе да комунисти позивају народ на отворену борбу протпв окупатора и домаћих издајника; свакако случаЈИо и услед лоше стилизације, али ипак врло карактеристично и позитивио за НОП. Окружни начелиик у сваком случају није био ограничен и глуп и зато је био утолико опаснији за НОП. Нарочито је занимљпв део његове дискусијс у коме објашњава све већи пораст присталица НОП-а: „Народ их помаже (мнсли на комунисте, примедба аутора) и помаже више из страха, а нешто и из погрешног убећења да су онп будући ослободиоци Србије п да му доносе слободу. Размишљао сам о узроку ове појаве да се заједно налазе и они који се зову нациоиалпстпма као и онн који су комунисти, па сам дошао до закључка: да они први немају одрећену линију. да су их последњи успеси Руса на источном фронту поколебали те да не смеју ништа да раде против ових других, рачунајући да је боље да им се не замерају, док ови други користе ову ситуацију, увлаче се у њихове редове и уствари дпригују. Поред овога и они који се зову националистима усијани су и желели би нечим да оправдају своје истицање као п да подигну свој престиж.”210 Ова Бошковићева умовања о сарадњи комуниста и родољуба, и поред његових настојања да их објасни како се њему свића, прилог су чиљеници да је наша револуцнја и иа овом подручју имала један шири, родољубиви и ослободнлачки карактер. Ипак, функција окупаторских властп све више прелази на четнике ДМ, тј. они се сами намећу и настоје да приграбе све позиције, чак и по цену тешког нздајства и отворене сарадње са Немцима. Понекад су настојали да се прикажу као борци за слободу, па су отворенији сарадници Немаца, као Блашко Михајловић, морали чак и да интервенишу: „18. XI. 1943. r. Параћин 313

Господине Боро, Немачки капетан Б. Биргер овлашћени пуиомоћиик заповедннка Србије, за који дан долази код Вас са г. Б. Голубовићем шефом жел. станште нз Нупрнје ради разговора и преговора. Молио бих Вас да будете умерени, одмерени и надасве да снтуацију гледате онакву каква она у истини јесте. Гледајте је са Српског гледишга без нкаквих сугестија са стране. Искористите овај моменат и учините свс што ће користити нашем народу, а на првом месту спасите га од сигурне пропасти и уииштења, које ће неминовно наступити и од наше земље иаправити другу Босну. Ово и овако ја саветујем, а Ваше је да урадите како хоћете. Што се тиче наших односа и Ваших писања плаката о мени као лопову, нем. часнику итд. мислим да иду дани н видеће се шта је ко и колнко урадио за добро Србије. Овом приликом хоћу да Вам напоменем да није витешки писати онако лажно о човеку за кога се зна да не само да иије узео 5 пара ии од кога већ је истина да је и много дао да би иарод мука спасио. Прилажем Вашу плакату. Хвала! Упитајте Вашег брата колико је оп дао — срамота је то!!! Поздрав Блашко“21' (Писмо Благоја — Блашка Михајловнћа упућепо Бори Стаиисављевићу, команд. Иваиковачког (ДМ) корпуса). Уствари, то је био стари, иепречишћени рачун између четника ДМ и четника Косте Пећанца, непоштедна борба за власт. У тој борби страдали су чак и они који су окупатору учииили иеоцењиве услуге као на пример, Вучковићи из Горње Мутннце. Нанме, после разбијања одреда Вучковић и његов син Драгутин, били су најистакнутији сададници Немаца, а после Блашка Михајловића и најактивнији четници Крсте Пећанца: „20. марта између 4 и 5 часова пре подне око 200 наоружаних људи напалн су кућу Радомира Вучковића из Г. Мутнице и овом приликом убили Радомира и његовог сина Драгутина. Y одбрани Вучковић је убио једног од нападача".218 Занимљив је податак да је у овом нападу учествовало 200 четника ДМ, мада у полицијском извештају пише врло неодређено „група наоружаних људи“. Командант Моравске групе корпуса Тодор Гогић у свом већ поменутом извештају о развоју четничког покрета на овој територнји каже за 1943. годину следеће: „Пролеће 1943. године затиче Параћинску брнгаду у пуном раду. Прикупљају се илегални војници, сакупља се оружје, прикупљају се материјална средства, и обезбеђује сс стална исхрана. Народ по селима даје храну радо .(!?) Материјална средства теже се прикупљају, јер село нема, а варош Параћин није обрађена ни политички ни војнички. Капетан Бора, уз помоћ мајора Љубе, баца се енергично на Параћин, место ћифтинско. Сви се правдају да не могу иишта учинити за наш покрет јер је много шпијуна, а Немци убијају сваког ко само и помисли на Дражу Михајловића. Неки чак дрско изјављују да се „слабо котирамо". 314

Први покушај са Параћином пропада. Побећују ћифте... Капстаи Бора враћа се селу још енергичније. Укључује својим енергичним н смишљеппм радом сва ссла Параћинске бригаде у организацију покрета ДМ. Почетком лета 1943. године капетан Бора врши пробиу мобилизацију са оружјсм. Одзпв готово врло добар. Народ је показао своје одушевљење. То одушевљење била је мала магла испред официрског ока и сакрила је пажњу капетана Боре који пада у заблуду да је сваки човек у селу са пушком војник и борац, који само треба да се у даном моменту позове на акцију. Касиије he се видети да је то заблуда свих команданата на територији Моравскс групе корпуса. На оспову споразума н добијенс нарсдбе од Команданта Иванковачког корпуса, мајора Л>убе, капетан Бора крсће бригаду под својом командом у акцију па Комунисте, који су се појавили на граници Параћннске и Бољевачке бригаде Уосталом како је изгледало то Гогићево „народ радо даје“ види се из пиза извсштаја у току целе годнне када су четиици ДМ наводно тражећи комунисте пљачкалп и мучнли голоруки народ. Објашњење да због ћифтинства варош Параћин, нарочито у почетку, није радо прихватила покрет ДМ и фипансијски ra помагала нстачно је јер је била још онда многима јасна издајничка улога ове, назови родољубиве, органнзације. Уосталом, и истицањс заблуде да је свакн bojhiik с пушком и борац, разумљиво је пошто је већина мобилисаних четника приликом првпх сукоба са партизанима једва чекала прилику да им прпђе. Утолико пре што су људи бнли свесни да ће морати иекад да одговарају за сва ова недела и злочине који се врше по наређењу њихових старсшина, углавном активиих официра БЈВ. Материјали Комисије за_ утврђпвање злочина окупатора и његових сарадника за Срез параћински и поред свих настојања аутора нису могли да се проиађу, па се у навођењу четничкнх злодела користе изворима из ондашњег времеиа — углавиом пзвештајима СДС: Већ па почетку године за ..ревносиу службу" унапређене су четничке главсшиие Бора Станисављевић и Чачић, из чега се уједио и види ко је најистакиутији у покрету ДМ на овој територији: „Бр. 1199 од Домга, бр. 551 од 22.1 1943. године. Од свпх официра предложени за уиапређење из Иванковачког корпуса молим да се првенствено унапреде капетани Стаиисављевић и Чачић, команданти бригада и исто тако поручник Стаиковић, командант среза и потпоручннк Шуштерчич, командант јуришие бригаде. Остали да се унапреде доцније. Фотокопија, И. А. С. бр. 25/207 Потпуковник, Михајловић" А ево и осталих четиичкнх „акција": „Ноћу између 2. и 3. марта т. г. непозната наоружана лица одвела су у шуму Драгомира Јелића, из Бошњана среза параћинског".220 „3. марта т. r. 8—10 наоружаних лица на путу Буљане—Забрега извршила су разбојништво над Димитријевићем Милутином воскаром, из Јаго- 'дине и том приликом одузели му 25.000 динара".221 315

„6. марта око 20,30 часова одведен је у непознатом правцу од стране 1 наоружаног лица Светнслав Снмић молер нз Г. Видова". Ноћу између 15. и 16. Ш група од око 150 наоружаних људп у војничкој униформи бивше југословенске војске упало је у село Забрегу среза параћинског и пошто је покупила шта јој је потребно, отишла у правцу планиие Црни Bpx”.la „Ноћу између 16. и 17. ом. група од 100 паоружаних људи дошла је у село Г. Мутницу среза параћинског и распитпвала се о комунпстима"-221 „На дан 18. Ш група наоружаних људи од око 200 њпх на броју упала је у село Буљане где су сахраннли свога друга“.225 „18. и 19. Ш о. г. у с. Забрегу среза параћинског била су око 200 наоружаних бандита и при поласку собом су повели Димитри ја Митића н Светислава Миловановпћа, оба из Забреге, који су осумњичени да су комунисти“.’20 Четничке кукавице биле су храбре да одводе и убијају ненаоружапе жене; „Ноћу између 21. и 22. Ш група наоружаних људи напала је на кућу Милана Пантнћа из Извора, среза параћпнског и одвела његову снаху Десанку“.2?’ „26. Ш т. г. група наоружаних људн дошла је у Г. Мутпицу ср. параћинског и распитивала се за комунисте".228 „Ноћу између 28. и 29. Ш група наоружаних људи око 15. на броју, дошла је у железничку станицу Сењски Рудник и собом одвела Богу Ибрахима и његову жену Фериоду. 31. Ш комесар полиције из Сењског Рудника известио је да су именовани нађени убијени у атару општ. стубичке".22" „Т Е Л Е Г Р А М Окружно начелство Јагодина: Општина Горњомутничка актом бр. 2 од данас поднела им је следећи извештај: „Јутрос око 6 часова наишла је једна група наоружаних људи, присталица ДМ, из правца села Шалудовца и Буљана. Y селу појединци из групе улазили су у кућу убивеног пре неколико дана Радомира Вучковића, а затнм отишли у правцу Црног Врха. Сви су били наоружани пушкама и пушкомнтраљезима обучени у војпичка и сеоска одела. Распитивали су се од сељана да лу су у село долазили комунисти велећи да они гоне исте. Од сељана захтевали су да им даду хлеба. Група је била јака око 60 људи. Извештени су бугарски команданг у Параћину и Бољевцу. Бр. 4231 Срески начелник, Лазић".130) Издајничка улога четника ДМ аргументована је и низом аутентичних изјава и оцена СДС као што је и овај извештај за месец април 1943. године: 316

„СТАЊЕ ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Y погледу јавне безбедности примећује се осетно смањење разни.х дела учпњеиих од стране одметника. Док је у месецу марту било нотираио 153 дела, током месеца априла било је свега 96 дела. Изгледа да је овоме углавном узрок дефанзивно држање присталица Драже Михајловића. Оии се наиме сада ОГРАНИЧАВАЈУ САМО НА ПРОПАГАНДУ ПРОТИВ КОМУНИСТА И ЊИХОВИХ СИМПАТИЗЕРА. КУДА СЕ ГОД ПОЈАВЕ САВЕТУЈУ СТАНОВНИШТВУ РЕД И МИР И САРАДЊУ СА СРПСКИМ И ОКУПАТОРСКИМ ВЛАСТИМА. ТРАЖЕ ДА ИХ НАРОД ПОМАЖЕ Y ИСТРЕБЉИВАЊУ ПАРТИЗАНА (подвукли аутори), који својим неделима наносе само несреhy српског народа. Трагајући за комунистима присталице Драже Михајловп1та на један посредан начин утичу и на смањење разних дела, јер партизани бежећи од Дражиних људи, имају све мање времена за спровоћење своје акције ЗА ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА помоћник, Ј. Митровић“.=31 Народ је нерадо примио чстнике, то се види и из ове кратке информације: ,,7. о. м. око 17 часова дошла су 2 непозната лица у намери да држе збор. Овај збор нису одржали јер се томе успротивио председник општине, а одакле су ова двојица отишла у правцу села Батинца, Среза раваничког. Председнпку општине рекли су да су људи Драже Михајловића. Нешто касиије око 8 часова впшс села ДаЕидовца Среза параћинског једно непознато лице исппсало је неколико светлећих метака на шта су бугарски војници отворили митраљеску ватру“.=32 13. IV т. г. једно непознато лице у војничком оделу дошло је код куће Војислава Шутиша, кмета села Г. Мутнице среза параћинског, и наредило му да за 10 л>уди спреми хлеб. .,19. IV т. г. око 21. час трп наоружана бандита дошла су у кућу Илије Јовановића из Буљана среза параћинског и одвели га у непознатом правцу. О судбини именованог не зна се ништа“.=33 „18. IV т. г. 2 непозната лица упала су у кућу Станка Попића, коритара из Давидовца среза параћинског, и ранили ra у леву ногу“.=31 Свакако најдрскији напад пзвршен је на командира одреда СДС у Параћину и то у по бела дана: „Дана 29. о. м. рањени су у канцеларији среског пољског одреда Српске државне страже Милић Благоје, капетан I класе и командир тога одреда, Михајловића Живадин, земљ. из Јагоднне и рез. потпуковник и Гашић Драгомир, уредник „Гласника Српске државне страже" у Београду. Нападач је пуцао у самој канцеларији а потом побегао у непознатом правцу. Опширан извештај о овом нападу поднешен је под пов. бр. 1423 т. г. од 31 о. м.“.=“ Командир Милић теже је рањен али то је био међусобни обрачун у борби за власт. Клања и одвоћења су учестала што се види из ових извештаја: 317

„17. августа т. г. ујутру иађепе су мртве у дворишту своје куће Живка Жикић и њена кћи Мплпца, обе пз Дреновца, среза параћинског. Именоване су убијене ноћу. Истрага се води“. „18. августа т. г. око 21,50 часова непозната лпца дошла су код куће Стојана Иванпћа, бравара у руднику Сисевац, и истог, као и његову жеиу Магдалеиу и ћерке Цецилију, стару 14. година п Драгицу стару 6 година убили. Истрага се води“.235 „21. августа у селу Сикирици, среза параћинског убијен је Будимир Миљковић из Сикирице. За убицом се трага“. „22. августа 1943. годнне непозната лица убила су на њпви Косару, жену Драгослава Бркића из Стриже, среза Параћипског. Истрага сс водп“. „22. августа т. г. непозната лпца убила су из ватрепог оружја Драгослава Павловића из Д. Видова, среза параћинског. Истрага се водп“.237 „Ноћу између 24. и 25. августа т. г. иепозната лица дошла су у стап Милана Стефановића, надзорника грађе рудника Спсевац и нстог. као и његову жену Параскеву, убили. Убиство је извршено из пушака. Истрага се води“.23в „27. августа т. г. непозната лпца одвела су Десанку Р. Пантнћ, удову из Извора, среза параћинског."239 „29. августа т. г. нађен је убијеи на једпој њиви Борђе Милосављевић нз села Сикирице, среза параћпнског. Именованп је 21. VIII отишао ради набавке робе за задругу и више се није вратио. О овоме је подпет пзвештај“.240 Свакако да је оваквих и сличних злочнна било још много и мпого, али су се људп плашили да их прнјаве да не бн и сами страдали. Пада у очп да су клања учестала као и то ла су сада врло често жртве и жене. Среско начелство, Српска државна стража и остали сарадници окупатора задовољавају се једноставннм регистровањем догађаја и злочипа које су извршила „непозната наоружапа лица“, иако је свима било сасвим јасно ко су извршиоци. Можда је и то спадало у предмет и метод пропаганде окупатора и његових сарадника да свуда прокламују ред, рад и мир, а да с друге страие врше најбруталније свирепости као опробани метод убеђивања. Додуше, још увек су повремено ишле групе или појединци на терен ради држања пропагандних предавања, али ипак зпатио мање него у прошлој години. Није ни било тако неопходно јер сада је пропаганда замењсна камом и камџијом. V току 1943. годинс одржано је само неколнко предавања и зборова по селима, а неактивност је увек образлагана заузетошћу сељака око пољских радова; чак и зими. Али зато посвећено је много више брпге пропаганди у градовима, па су чак слати предавачи и из Београда. О таквом једном предавању говори овај докуменат: „На дан 1. марта одржао је у Параћину 2 предавања мајор г. Данило Стојановић. Прво предавање одржао је у биоскопској сали хотела „Круна" од 11—14,30 часова интелектуалцима и омладини. Било је присутно 500 лица, међу којима је запажен већи број сељака из околине. 318

Аруго предавање одржао је иа тргу код спомепика за грађанство и раднпштво. Било је прнсутно око 2.500 лица међу којима је запажеп и већи број студената и омладииаиа. Предавање је почело у 15,30, а завршено у Ј8 часова. Говорнпк је у исцрпном говору објаспио гледиште по 4 главна питања п то: питање наше пропасти, питање борбе против комуниста, пптање освешћавања иацпопалних елемеиата који несвесно гурају српски народ у смрт и четврто питањс ко је издајник. Оба предавања протекла су у реду и мпру. Прпсутни су са великим иптересовањем и пажњсм слушали говорника и на крају клицали и одушевљено поздравл>али Србију, српски парод. геперала Нсдића и говорника. Аругпх зборова и предавања није било“.241 Али док је пропагаида. органа полицпје и НсдиНеве владе уопште слабила, дотле је у овој години нарочито почсла да јача четничка пропаганда. Четнички покрет у Параћину имао је на челу лица која су већ побројана, али п пзвесне облике позадинске власти и пропагаиде. Тако је Цветковић Аушан, банкарски чпновпик све до свога одласка за командаита Параћпнског среза, а каспије и параћинске бригадс био врло активан у ширењу четнпчког покрета у Параћииу. Занпмљиво је д.а су међу најактивније њсгове сарадникс спадали дошљаци и избеглице. Тако је Лзубомир Ромић, избсглица из Прњавора, био врло активаи у покрету ДМ, а затп.м постао комапдант допунског батаљона и пајзад командант среза. Истакнути дражиновац, Станпмпр Младеновић, активни капетан БЈВ такође није био из Параћина већ родом из Чачка. Он је нјпре био командир СДС, а после пензионисања 1943. годпне врло активно радио је на формирању и јачању организације ДМ, у срезу. Због гога је поставлЈеи за командаита Параћина и на тој дужности остао је све до фебруарског покоља, а затим отишао у четиички одред. Борђе Димитријевић, учитељ, дошао је из Македоипје и већ 1943. годинс био је ађутант Параћинске бригадс, а у последње време вршио је дужиост и команданта исте. Једини домородац у неку руку, јер је родом из облпжњег села Главице, био је Живота Атапасковић. Он је пре рата био санитетски помоћпик Ш класе, а четници су га уиапредили у чин поручника. И он је од 1943, године био у бригади и то на дужности шефа санитета. Био је и члан преког суда. Бојан Шуштерич, избеглица пз Словсније био је активни потпоручник БЈВ. И он је 1943. године отишао у четничку бригаду и налазио се на разним впсоким функцијама. Најзагонетнија лпчност из овог злочиначког брлога је инжењер Иван Савковић, министарски син из Београда. Он се од 1941. године па све до јесени 1943. године налазио у немачком заробљепиштву а онда се вратио п директно ступио у параћинску бригаду, где је остао до краја на дужности команданта јуришког одреда. Од свих ових поменутих само је судбина ове последње двојпце пепозната; изгледа да су успели да побегну у иностранство, док је остале стигла заслужена казна народа. Неоспорно поред ових неколико најистакнутијих пропагатора и активних четника да је било и других, како у самом Параћину тако и у околнпм селима. Треба нарочито истаћи чињеницу да су грађани почели обилније да помажу четнички покрет тек када се овај наметнуо, када су то морали, јер им је претила четничка освета. Четници ДМ убијали су не само из њених тобожних идеолошких побуда, већ и због најобичнијег уцењивања. Није био редак случај да убију некога ко није испунио њихово 319

наређење о контрибуцнји. И зато су људи сматралп да је боље да плате и дају што им се тражи пего да изгубе главу. Дешавале су се додуше и чудне, нелогичне стварн: пдејне присталице покрета ДМ, богатији трговци, иидустријалцп и по некп иителектуалац, седели су у Параћину, давалп паре и савете, а сиротиња је била мобнлпсана и морала да иде у брпгаду. Као драстнчаи пример наводимо случај младог и напредног учитеља Душана Rnpnlia — Rnpe Месеца, који је једва чекао да дође до сукоба са партизапима да би могао да им сс прикључп. Додуше, ои је због трагичне заблуде и грешке изгубио главу: с друге пак стране идејни непријатељп НОП-а и даље су седели код својих кућа у Параћину „јер се нису укаљалп сарадњом са окупаторима п његовим сарадницима“. Па нпак, иако је покрет ДМ у овоме крају бпо всома развпјеп ие треба из тога нзвлачити погрешне закључке. Л>уди су се приклањали свакоме злу и примали ствари онакве какве су не могућп да нађу друга, боља решења. Најзад, и огромна већипа четиичких главешпна није била пз овог краја. А што се четиички покрет раширно и ојачао баш на овом подручју има и своје посебпе, специфпчне разлоге. Пре свега, то је богат и плодан крај у коме су као гладни скакавци нагриулп пропалп офицпри и сав друштвени олош из ближе и даље околине. Окупатор је био извапредно заинтсресован да после краткотрајиог пламена устанка на овој важној магнстрали обезбеди сигураи пролаз и повољне могућиости експлоатацнје прпролних и индустријских потенцпјала овог региоиа. И пајзад, п остали издајиици п сарадници окупатора, под паролом одбране нацпоналних интереса, решавали су своја лична, матерпјална патања и такође настојали да нађу што окрутнијег стражара. Брзи слом и потпуна морална пропаст и осуда четничког покрета. као и огромно одушевљење раднпчкпх и сељачких маса при надирању иаших и совјетских трупа, најбољи су доказ и потврда ових теза. Читава фплозофија схватања окупације и улоге окупаторових слуга изражена је у овој краћој анегдоти — цртици. „Крајем 1943. године у препуном возу разговарало се о свему и свачему. Крај рата се већ осећао. Ту је био и један старији сељак из околине Параћпна, Шаудовца илн Буљана. На све прогиозе и мишљења одговарао је уздржано и шеретски народном пословицом: — Иде време, носи бреме!“2’2 РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 1943. Општински одбор и даље је изигравао неку власт и сваки покушај одбијања рада у њему, или недолажење на седнице, било је врло опасно, јер су сви акти доношени наређењем и свако одбијање било би крајње непожељно, што се види и из овог случаја да једаи од одборника, касније напредан човек није могао да одбије ово именовање; „Чита се акт начелника среза параћинског бр. 648 од 15. I 1943. године који наређује да се изабере једно лице за судију општинског дисциплинског суда при среском начелству у Параћину и једно лице за његовог заменика. Одбор на основу чл. 96. тач. 1. 1. Уредбе о општинским службеницима Моравске бановине, доноси ову своју 320

О Д Л Y К Y Одбор бира за судију општинског дисциплинског суда за општинске службенике при среском начелству у Параћину г. Тошић Бранка, општинског одборника и судског приправника npu среском суду у Параћину, а н>ему за заменика г. Стефановић Лазара, обућара и општинског одборника, обо јицу из Параћииа'*.242 На истој овој седници као посебна тачка дневног реда било је питање редовиог долажења одборника на одборске седнице па је донета одлука да се дбориици опомену да долазе редовно „јер у противном искусиће казну за иедолазак иа седницу...“ На седници од 18. марта 1943. године прихваћен је извештај о извршењу буцета за идућу, 1943. годину. Пада у очи да је овај буџет био двоструко Behii што је изазвало повећањс « исталил дажбина, а у првом реду приреза којп је повећан на 4О»/о, мада и он не свима равномерно већ су по већањем били погођсни понајвише сељаци и заиатлије, а трговци врло мало или нимало. Под паролом да се пружила веома повољиа прилика за исплату целокуппог дуга Хнпотекарној банци општински одбор донео је, на истој седиицц одлуку о продаји општинске земље. Уствари, овим је омогућено рођацима и пријатељима општинских одборника да дођу јефтино до добре земље. И на овој седппци нзвршено је опорезивање за тзв. социјални допринос за сиротињу и „фонд за откуп стоке за клање", тј. за исхрану окупатора. И овде је скала карактеристична и одговара саставу одбора: трговци су опет плаћали најмање ЗО»/о, кућевласници 40%, а земљорадници чак 70%. Људи у општпни, и одборници и чиновници, уживали су и остале привилегије у сваком погледу. Тако је на пример, општинском рачуновођи по одлуци бр. 1997 исплаћено 5.470 динара ,.за лечење“ док је сиромашној радници са троје мале деце дата помоћ од свега 200 динара. Посебне привилегије уживале су и окупаторске институције, као на пример, Српска заједница рада, чија месна пословница у Параћину, није плаћала осветљење, кирију и остало. Даљи пораст привилегнја види се и из одлуке бр. 3001 од 11. IV 1943. године по којој се прирез за издржавање сиротиње задржава са истом стопом, али њега се потпуно ослобађају порез на кућарину и ренте. Пролеће 1943. године већ доноси извесне наговештаје крупних промена: повлачење и порази Немаца на Источном фронту, окупљање домаћих издајника и све отворенија сарадња са непријатељима, — па се и у општини међу ситпијим службеницима осећа неко комешање и превирање, незаинтересованост на послу и опште незадовољство; можда и због тога што су општинске главешине и градски стражари били привилеговани и примали помоћ у новцу и храни. На овој истој седници општински деловођа тражио је пензију „јер га службеници не слушају, не извршавају наређења“ итд. Б. Тошић предлаже да се оставка не усвоји, већ папише наредба о канцеларијском пословању, а неизвршиоци казне. Одбор је ово усвојио и деловођи дао широка овлашћења. 321

На седници од 9. маја 1943. године донета је одлука о повећању цепс електричне струје од 4 иа 6 динара по киловат часу, на захтев Владе Тсокаревића и предлога Ј. Павлуса. На овој седници постављени су и новп одборпицн: Бокић Милутин. земљорадник, Урошевић Драгутии, земљорадник и Голубовић Бранко, трговац. Општииски одбор имао је значајну улогу у спровоћењу привредиих мера окупатора у првом реду за убирање пшенице. Тако су за пописиваче на вршалицама одрећпвани општписки одборници и „остали часнп граћани“, а ово је бпо и уносаи посао, јер су ти надзорницн и поппспвачп лобијали награде у пшеницн. За пописиваче су одрећени Аца Павловић. Рпхарл Мариовић, Милутип Дреновачковић и Душан Мнлетић. сва четворица учптељи и општинскн одборнпци. Сопсгвеници вршалица бплп су Драгосав Марјановић, Томас Оскпнијаи, Милан Пеливановић п Чедомнр Ристпћ. О прпвнлегијама општинара говори и податак да су обезбсћиванп намнрницама по максимирапнм ценама што се видп и из Одлуке бр. 5332 од 4. јула 1943. године. У време када је исплаћен дуг Хипотекарној банци п пролата општинска земља богаташима и пријатељима, велнки бро ј љулп у Параћнпу формално је гладовао и свакако да је било правичнијс решсње да се распарча на мале парцеле и раздели спротињи на обраду. Чак се и деснло да је, па пример Одлуком бр. 6159 једпоставно расходована сума од 912.621 дипара п не види се како је п на шта ова сума отишла Самовоља председника — фашисте и полтронство одборпика видп се и из одлуке да председнпк „може да прпма у службу дпевничаре — чиповнике и да им одрећује плате“. Но, да би тај исти председник, који је ревносно убнрао реквизицију за окупаторе изгледао добар, њему је поред овлашћења бр. 6144 да може вршити откуп стоке за псхрану дато право да чипи и популарпе ствари, тј. да у оквиру суме од 608.462 динара може давати помоћ спротињи.243 Павлусу је било чак дозвољено да сам вршп вирманисање због „ванредних прилика и скока цена артиклима". Даље му је у заједиици са Храниславом Кандићем дато овлашћењс и право да чак може да ослобаћа и од разреза пшенице. Заиста велика овлашћења! На овој одборској седици донета је одлука о отпуштању из службе Загорке Чемерикић, алп се ие впди разлог за то. На седници од 22. IX 1943. године донета је одлука о нсплати сеиа за исхрану стоке за сточну централу, уствари за окупаторску војску. Ову своју предану службу окупатору Павлус је умео добро и да наплати, па је тако на истој седници донета одлука да му се исплати повишица плате у суми од 18.000 динара и то за 1942. годину, а са позицнје „уштеда личних издатака“. Веома је занимљива одлука о извесним персоналним променама у општини која је донета под бр. 7906 иа истој седници. Наиме, радило се о довођењу за кмета Јосифа Миленковића, који је већ тада био планиран да замени Павлуса, тј. Павлус је и сам припремао себи замену и одступницу јер 322

ее крај фашистичке Немачке већ наслућивао. Додуше, ово је уједно значило и јачање утицаја оргаиизације ДМ у локалним органима власти. Бугарска војска још увек је била присутна у Параћину и значила је велико оптерећељс. Готово на свакој седпици доношене су одлуке о исплатама сепа и лругих артикала за потребе бугарске војске. Било је чак и готово смешпих нарсђења, као на пример, када су Немцн наредили, да се сруши јелан магацип који је био подигнут за њихове потребе, а да се тај рад па рушењу чак и плати. Попекад је псплаћнвано сено или шаргарепа, а у ствари плаћало се пиће за белогардејце, које су ииаче овде пазпвали „черкези". Они су правили нпз' пспада да су чак и Немци моралп да интервенишу. Рсдак случај се догодио када је одборник Јоца Бурић одбно да се прими дужиосги члана управе (кмета), пзјавивши чак да ис жели да се прими те дужпости. На његово место иоставл>ен је Јосиф Миленковић, а истоврсмепо и за замеппка председника. Док су с једне страие повећавапе општинске таксе на најосиовније артикле као што су шибице, шећер итд., дотле је градским стражарима повећана ..порција за исхрану- а општинском деловођи призната I класа и дат положајни додатак, како бн му била већа пензијаЛ15 V низу осталих и њој слпчних седппца, п оиа ол 27. децембра 1943. годипс пуна је примера о бесомучном пљачкању државне имовине, грабежи п отимању. Тако је иа овој седници донета одлука о сечи општинске шуме за потребс „општинске снротиње", али и за општинске канцеларије и општинаре. На пстој седници донета је, под бр. 10027, одлука о исплаћивању још једнс плате „свпм платежннцима општппе Параћпн", — што значи и општинској управи на челу са председником. Исто тако на предлог одборпика Марпћа, доиета је одлука бр. 10008, о повећању плата председнпку и кметовпма. Поред плата њпма је повећан и додатак на име репрезеитације тако да је плата прсдседника изиосила 10.000 а кметовпма 7 000 дииара месечно. Наравно, њпхова реалиа примања су била много већа јер су имали разне дневппце, хонораре, примања у натури итд. Ово „елитно“ друштво трудило се да ове плате и оправда ревносно вршећи реквпзпцију за потребе окупатора. Тако је на истој седници, под бр. 10009. донста одлука о опорезивању грађана у укупној суми од око 900.000 динара за куповипу стоке за потребе сточне централе, — уствари за снабдевање окупаторске војске месом. ПАРТИЗЛНСКЕ АКЦИЈЕ Y ПАРАНИНСКОМ CPE3Y Као што се и пз наведеиог извештаја окружног иачелника о општем стању безбедности у округу, а и извештаја пачелиика Среза параћинског о стању у срезу видп, стање безбедности се погоршало појавом мањих партизаиских група. Начелиицн су додушс регистровали сваку појаву наоружаних лица али су код четника то обично увпјалн у неодређену фразу „група непознатих наоружаних л>удп“, док су прплпком појаве партизанских rpvna то ударили на велика звоиа и позпвалп иа сарадњу окупаторе и његове сараднике да се супротставе појави комуниста. 323

И заиста, иако на територији Параћинског среза у 1943. годиии није постојао ни један самосталан партизански одред бораца из овог краја, због самог терена (планинског земљишта) а и суседства са срезовима у којима је партизански покрет бпо јак, партизани су се у овој 1943. годнни појавл,ивали чешће и у већим групама: Нарочито је било много упада с почетка пролећа, у марту, а знатно мање у лето. „Ноћу између 14. и 15. марта т. г. 8 — 10 партизаиа дошло је у село Г. Мутницу, среза параћинског и после пола сата иапустило је село. Поднет је извештај под бр. 6454. Y овом срезу кроз дуже времеиа владао је ред и мир. Последњих 3 месеца наступило је погоршање јавне безбедностп. Ово пак долази до упада банди из суседних срезова.”240 Већ сутрадан забележена је иова појава партпзана: „Ноћу између 15. и 16. марта група партизана — око 50 њих — дошла је у општину Папску, среза параћинског н спалилн су општииску архиву. О овоме је поднет нзвештај 16. Ш т. г. под бр. 6455”-” Y марту су забележене још две партизанске акцпје: „Ноћу између 21. и 22. III група комуниста упала је у општииу Лебинску, среза параћииског и спалила општинску архпву. Исте иоћи, изгледа иста група, упала је у општину Мприловачку, среза параћипског, где је такође запалила општинску архпву. О овом је подпет извештај под Пов. бр. 431 и 432 од 22. III."2« „21. Ш група наоружаних људи око 100 на броју примсћепа је код Троглам Баре и села Стубице, среза раваничког. О овоме је поднет нзвештај 23. III под пов. бр. 430.”240 Следећа акција партизана у овом срезу забележена је 25. маја: „Група партизана наоружаних пушкама и бомбама у јачини 10—15 људи, разјурила је општинску стражу, обила општинску каицеларију и спалила неке неважеће хартије. Тражили су председника и општииског благајника па кад их нису нашлп удаљили су се у иепознатом правцу испалнвши неколико метака из пушака. Крајскомандаитура извештена телефоном. Шеф државне безбедности није извештен.”250 Ове акције партнзанских група имале су снажног одјека у селнма Параћинског среза а и у самом Параћииу. Сељаци су повремено силазили у Параћин због најнужниЈИХ потреба и вести су се преиосиле од уста до уста, али брзо као пожар. Неко би понешто и додао, пеко и измислпо, већ према томе шта је желео и очекивао. Па и ти разговори су се водили само у четири ока и са оиим у кога се имало потпуно поверење јер су Дражиновци били изаткали врло разгранату мрежу својих доушника и достављача, а главе су летеле за сваку ситницу. Y самом Параћину и даље јс постојала група напредних радиика и интелектуалаца али и она је била погођена честнм хапшењима и прогонпма. Нарочито је велики губитак за напредни покрет у Параћину био хапшење Стојанке Радошевић, професора, која је ухапшена августа 1943. године и све време после тога провела у логору на Бањици. Y једној од већих група ухапшених, била су ухапшена у два маха група од 40 и 50 грађана, налазио се и Драгиша Цанковић, али су сви пуштени после извесиог 324

времена. Билн су хапшени као таоци због убиства немачког тумача у Свилајнцу. 21. априла 1943. године ухашцен је Срета Јованчић, предратни члан КП, али је после извесног времена и он пуштен. V овој години ухапшено је и нсколико радника Фабрике стакла, затим Величковнћ, Драгољуб Митић и Добривоје Мплетић, као и ученик Јоцнћ, по казивању Драгише Цанковића све их је одао Мија Марковић, који је 1941. године дезертирао нз одреда а познавао припаднике и симпатизере покрета. Најдуже су остали у логору Стојанка Радошевић и Величковић — све до распуштања логора. И тако је партијска организација у Параћину била обезглављена, жпвотарила је и свој рад усмернла на индивидуалне акције, коментаре и дискусије, опрезно испнтивање мишљења и придобијање једномишљеника. И поред всома развпјене радничке класе, објективних услова за оживљавањс покрста још увек није било. Постојала је само једна велика потенцијална снага у масама, у великом броју незадовољних радника и поштених родољуба који су иазирали одсјаје нових односа, новијег и правичнијег друштва. Алн за то пово друштво, за тај нови живот Параћин ће моратн да и у последњој години окупацпје — 1944, години да нове и велике жртве. Зверства окупатора и четника била су из дана у дан све већа, беда и глад све ужаснији, а нпак је постојало нешто што је одржавало огромну већину потлачених и поробљених: вера у коначну победу. И у овој — 1943. години покрет је и даље растао иако није био обједињен и повезан. Y Фабрици стакла и даље је постојала група напредних радника, али сада то нису више били само симпатнзери већ конкретан рад, па је чак и веза са партнзанскпм одреднма била успостављена. Главни организатор овог илегалног рада и даље је бпо Михајло Живковић — Семка. О 1943. години он каже: „Везу сам успоставпо почетком јуна месеца 1943. године преко Светпслава Стефаповића из Расинске Браљине. Ево како је дошло до везе: Стефановић је имао сестру удату у Доњем Видову за Аранђела Петровића који је убијен када је пошао у партизане. Ја сам био са Аранћелом у добрнм одиосима, још као дечаци док смо бнлп, а поготову после моје женидбе, пошто је моја жена из суседног села. Ја сам са Аранђелом увек разговарао о партизанима. Када је Светислав Стефановић пошао из Доњег Видова навратио је до моје куће тобож дапије воду на бунару. Кад сам се вратио из Фабрике кући, око 3 сата 15. јуна, видео сам непознатог човека са мојим оцем како седе и пуше. Упознао сам Стефаповнћа и он ми је испричао да је био. Ступили смо у разговор у вези мог посла у Фабрици у вези партизана да ли долазе у Браљину и др. Ја сам 18. јуна отишао за Браљину за везу код Стефановића како смо се договорили и он је чекао да ме превезе чамцем на Морави. Отишли смо у планину на месту званом Јастим и ту је била веза са Расинским партизанским одредом. Ту сам упознао још два друга који су радили на вези, Петровић Светислав и Спасојевић Боривоје. Сва троЈица су били на вези првоборца Душана Дедића званог Меда. Од Стефановића и Петровића добијао сам летке и пропаганлни материјал које сам раздељивао у Калупари Фабрике стакла где су одржавани састанци са друговима који су радили за покрет а они преносили даље симпатизери325

ма. Ту су били исти л»удп као и 1942. годиие. Веза је одржаваиа сваки 10. или 12. даи а у договору п 15. дап бсз обзира да лп сам пмао кога да водим или не. Место састанка је више пута помераио. V случају да пе дођем сумњали су да нисам пао четинцима у руке. Калас је долазио код мене у Гвоздену калупару кад је био слободап н причали смо о партизанпма и покрету. Калас Иван ми је довео 8 другова са којима је био у всзи за којс ја ппсам знао и познавао, 6 другова предати су одреду 1943. године а 2 маја 1944. а затим сам јуна Ивана Ткалца одвсо у одред. Све сам пх предао на исту везу, Стефановнћ Светиславу и Спасојевић Боривоју у Расинској Брал>ини. Јула месеца 1943. одвео сам у одред Адама Божића из куће њсговог брата Илије, нз Бићевца, пошто је Илпја тада жнвео у Нићсвцу п предао сам га Стефаиовнћ Младену зв. Мацка првоборац". О одласку у партизане свога брата Адама прича п Илија Божић такође избеглица из Босне, и активни сарадннк НОП-а. „V 1943. годнни, нсгде априла месеца кроз Параћии је прошла једпа група партизана која је заробљепа од Нсмаца код Бпхаћа у Ш офапзиви. Због недостатка радне снаге Немци су заробљенике тсрали за Борскп рудник. По проласку кроз Параћпп су одведени у Фабрику стакла па купање. Тамо им је направљен такав дочек какав они п данас не могу да забораве. Радницн су давали свој ручак којп су попсли у Фабрпку, скидали одела са себе и давали заробљеним партизанпма. Мећу њпма пма много преживелих којн не могу да се надпве оваквом братском дочеку. Каспије сам оргаинзовао и вађење из логора поједшшх другова. Адама сам слао да организује бекство а ја сам ишао у Бор. Помоћу веза из тог логора јс отишло доста л>удп а они што су остали добијали су помоћ од народа добнјали су пакете и тд. Из логора су преко везе отишли у партпзане јш 1943. годппс Милош Лончар, Раде Башић, Марко Лончар, Стеван Лончар, Бранко Јерсмија и још њих преко 50. Милош Ллончар је касније бно и командир Милицп је у Параћину а сада живи у Панчеву. Неки су још у Армији. Радећи за покрет Адам се офирао па је морао да бежн. Дошао је мени у Пићевац где је био кратко време а затнм отншао у партизане. Њега је одвео у Браљину Миле зв. Семка. Касније је Адам отишао у Прву крајишку и преко њега сам имао везе, а са расннцима прско Семке и са сокобањцпма преко Ивковпћевог оца. За то су знали најповерљпвији другови као Мнџа Трбојевић, Раде Филиповић — Ера, Раде Бела Маца, пок. Ратомир Рајић итд. Сем Стакларе н Штофаре, обућара и опанчара покрет је имао и у самом граду доста присталица, иарочито међу занатским радницима. То се види и из изјаве Стојана Радојковића Нанета: „Скоро за све време окупације свакоднсвно смо се састајалн у собици позади радње код Стојаиа Кузмаиовића, кројача, слушали вести и обележавали напредовање руских трупа на мапи и дискутовали. Колико се сећам било нас је Стојан и Дража Кузмановић, кројач, Радисав Димитрнјевић, шнајдер, Коста Ристић, књиговођа, Миодраг Милетић студент, Миленко Ристић, сада ветеринар, и ја. Немци су 1943. годнне довели у Параћин већу групу Срба, отераних на принудни рад и обучених у немачкој униформи, међу којима је било неколико Параћинаца. Ратко Милићевић је обезбедио везу за пребацивање преко Мораве а Божидар Радојковић Симина, одела и већи број принудних радника побегао је. 326

Половином 1943. године обратио ми се Милосав Јоцић — Сире и питао за сарадњу. Прихватио сам и он ми је ставио у задатак да скупља.м санптетски материјал. Како сам обично стајао са Зазом Стојковић, која је радила у апотеци Душана Нешића то сам преко ње долазио до санитетског материјала н иешто лекова. То је Сира слао на Јастребац, преко неког курпра. На једпом састаику у мојој шупи разраћивали смо план да попалимо пемачке камноне у дворишту кафане „Шумадија". Били су присутии Сира, Дуле Нирић, Маринко брат Мије берберипа и ја. После дуже дискусије одлучили смо се на предлог Нирића да Душан Нирић и Мариико оду до друга ДЦ (Драгиша Цаиковића). Друг ДЦ је одговорио да ништа не дирамо да се нншта не предузима и да се чека до даљег. Тада сам први пуг чуо за ДЦ кога дотле нисам знао. Сира ми је за даљи рад поставио задатак да раднм са младима и ширим веру у НОП. Са Сиром сам се често састајао. Спра је рекао да сараћује са Сврзићем и ја сам му давао књиге за ћпћсвац п које су ми остале од Бранка Крсмановића. Сиру су покушали да ухвате жандар.ми, али је он побегао. Пуцали су за њим а он је побегао за Кићевац Како сам касније чуо Сврзић га није прпхватпо и он је при повратку ухваћен у селу Главици од четника ДМ и касппје заклан". И зато he идућа 1944. година бити двоструко пајбурнија — као врхунац свпх патњи и страдања, али и као годнна ослобоћења. ГОДИНА 1944. — ПОСЛЕДЊА ГОДИНА ФАШИСТИЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ Ова последња годппа окупације сва је у знаку даљег заоштравања односа измећу четиика ДМ и напредних спага. Немци су још увек главни господари али трпе тако тешке поразе на свпма фронтовима да већ не бирају сарадиике и много штошта им гледају кроз прсте само да ослободе што више својих једипица. Четници то користе и постају стварни господарп снтуацнје у чему пх Не.мци не спречавају, јер знају да су и оии псто тако огорчеип противници НОП-а од којега сс и једии и други голико плаше. Годић у своме извештају приказује ову годину као годину великих иада и великих изгледа на успех. Истиче да је за команданта Иванковачког корпуса постављен командант Параћинске бригаде Бора Станисављевић, док је на његово место за команданга Параћинске бригаде дошао резервни мајор Душап Цвстковић који је дотлс био командант Среза параћииског. Прво што су ови издајници и изроди у своме немођном бесу предузели, био је прави крсташки поход на комунисте и њихове симпатизере, широка акција у читавом Поморављу на прикупљању података и срећивању спискова лица „које треба ставити под слово 3“. Ове припреме вршене су у току читавог јапуара 1944. године. Тешко је данас утврдити ко је све учествовао у састављању тих спискова и давање предлога за ликвидацију напредннх људи, али је занимљива чињеница да је Поморавље у том погледу нека врста наславног рекордера, јер такво масовно убијање није забележено истовремено ни у једном другом крају Србије. 327

Тодор Гогић на 20. страни свог злогласног извештаја о овом монструозном злочину, који приказује као херојско родол>убиво дело, пише следеће-. „Почетком фебруара 1944. године извршеи је у Параћину, ћуприји, Јагодини, Свилајнцу и варваринском срезу плански напад на народне изроде. Ликвидирано је просечно у свакој наведеној вароши 10—15 таквих типова. Наши непријатељи, верујући да ово могу да узму као повод за њихову корисну пропагаиду против нас, нападају нас, износећи лажи како кољемо и убијамо „невине". Међутим, иарод овога краја добро је познавао л>уде своје околине. Обавештајна служа на територији В. М. Г. К. изведена преко ссла, сеоске милиције, команданта села, Српске државне страже, железничара и осталих пријатеља нашег покрета.”251 А среско начелство у Параћину под тачком 9. овог редовиог месечпог извештаја задовољило се једном кратком, безличном ннформацијом: „1. фебруара т. г. извршено је убиство над 3 лица од непозиатих извршилаца у Параћину а 8 других одведено. О овоме је поднст извештај 2. II т. г. под бројем 1841.”«* Међутим, овај догађај је био чак предмет дискусије на седиици владе Србије, под прсдседништвом Мнлана Недића 4. фебруара 1944. годиие, на којој се овај догађај приказао углавном као међусобни обрачун четника ДМ и комуниста, што у крајњој линији зиачп да је ова акција у Параћину и у другим местима уживала пуну подршку и помоћ Немаца и Српске државне страже. Уосталом, да је ово била заједнички организована акција четника ДМ, Немаца и градских власти може се закључити и из неколико чињеница. Тако су општинске власти у Параћину обнародовале уочи 1. фебруара да нико не сме да се удаљује од куће, јер ће у противном бити кажњен. Сем тога, увече 1. фебруара када је извршен покољ, тј. одвођење жртава искључена је електрнчна струја те је цео град био у мраку и тимг посао кољаша олакшан. Електрику за осветљавање града давала је фабрика штофа Владе Теокаревића. 1. фебруара 1944.године увече, око 20 часова четницн Параћинске бригаде ДМ упали су у Параћин и на лицу места заклали четворо симпатизера НОП-а док су осталих осморо извели из града и одвели их у Голубовачку шуму где су их мучили а затим заклали. Ево шта о томе каже један од преживелих учесника у овој акцији: „Ја сам једнога дана био у Пуприји и када сам се увече вратио кући мајка ми је казала да ме траже четници да одем код куће Јанићијевић Саве из Бошњана. Пошто ми је Сава брат од стрица, ја сам одмах отишао. Кад сам стигао, видео сам у његовом дворишту пуно четника. Било их је око 50, можда и више, а поред њих видео сам и сељаке из села и то: Миленковић Милан. зв. „Ала“, Павловић Драги, Миладиновић Ставра, Страиновић Стојан, Павловић Миленко и Вучковић — Миљковић Милија. Зашто су ови наши људи из села били овога пута код Савине куће, није ми познато. Поред четника били су и командант Станисављевић Бора и Михајловић Л>убомир — „Радојица“. Они су овде у Савином дворишту извршили распоред по тројкама, тако да је отприлике било око 20 тројки. Када сам ја наишао у двориште, одмах ми је пришао активни четник, Каштаварац Драган из 328

ЖРТВЕ ЧЕТНИЧКОГ ПО КОЉА Y ПАРАБИНУ

Сретен Јовапчпћ Миле РадојковиН Цветко Петровић Живка Петровић 330

Драгољуб Марииковпћ Милорад Јоваиовић — Земуиац Параћина, и рекао ми да сам ја распорећеи у тројку код њега те зато не треба да се јављам команданту, на шта сам ја прнстао. Поред нас двојице у тројку је био распорећен и Ташковић Бора из Дреновца, о коме до данас пе зпам нншта. Поред осталнх четника били су н следећи које ја познајем: Трифуновић Дане пз Сикприце, сада на нздржавању казне у Митровици, поднаредник Антић из Дреновца или Сикирнце, сада није у животу, Влада „Зоркин" нз Буљаиа, по ослобођењу стрељан, „Таја” из Буљана, по ослобођењу хапшен, сада иа слободп, Миленко из Буљана, по ослобођењу стрељан, Глпшић из села Видова, по ослобођењу стрељан. „Шицко“, по ослобођењу стрељан, „Тртко“. родом из Параћина, по ослобођењу стрељан, Ратко из Текпје, његово презиме и шта је са њим не знам, Лалић наредник о коме не знам где се налази, Вучковић Станоје из Забреге, сада на издржавању казне, Мата, чије презиме не знам а сада на издржавању казне, Егић пме му не знам. Кузмановић из Видова, Дулић из Главице, по ослобођењу стрељан, „Џинга" из Главпце, погинуо у борби против партизана и остали чијих се имена не могу да сетим; сви четници који су овога пута били распоређенн по тројкама, били су из Параћинске бригаде под командом Боре и „Радојпце". У први мрак по тројкама у колонн по један, кренули смо из Савине куће према Параћину. Ишли смо преко Бошњанског гробља, па преко места зв. „Пољаница" у Главицу. Испред села Главице командант „Радојица“ нас је окупио у круг око себе и казао нам: 131

„Пазите. Bobe тројке добиле су задатак и знају где иду. Уколико они буду пуцали у масе, онда се и ви браните. Сада немам више шта да вам кажем, него крећите!" После овога ми смо кренули по тројкама према Параћину. Неке тројке су отишле према Стаклари, а ја са својом тројком преко села Главице, па на Зајечарски пут, право за Параћин. Успут сам неколико пута питао Драгана какав задатак имамо и где идемо? Ои ми то није хтео да каже, све док нисмо стигли до циглане испред Параћииа, када ми је рекао да наша тројка има задатак да изведе Радојковић Нанета, сајџију из Параћииа. Ја сам му рекао да није право да то учииимо, јер немамо за што, на што ми је он одговорио да морамо јер је оптужен. На крају смо се сложили да га ие изведемо и договорили се да кажемо да су Немци били у улици где је његова кућа, те да за то нисмо могли да извршимо задатак. После овога вратили смо се свако на своју страну. Касније сам чуо да су те ноћи изведени доста људи из Параћина и поубијани код села Бусиловца.”из Међутим, ипак се па списку закланих налази и Радојковић Милан, зв. Нане, сајџија, стари комуниста. Занимљиво је да се у овој групи закланих налази неколико врло истакнутих радиичких трибуна још из предратног периода а и касније из првих дана рада КПЈ као што су: Јован Бокић, Милош Илић, Сретен Јоваичић итд. Y фебруарском покољу у Параћину изгубили су животе ови припадници и симпатизери НОП-а: I ЗАКЛАНИ Y САМОМ ПАРАНИНУ: 1) Илић Милош — Пашајлија, стари комунистички првак 2) Дунић Миодраг 3) Петровић Живка 4) Цветковић Драга. II ОДВЕДЕНИ ИЗ ПАРАБИНА И ЗАКЛАНИ Y ГОЛУБОВАЧКОЈ ШУМИ: 1) Радојковић Милан — берберин, стари комунистички борац 2) Јованчић — Манчић Сретен, стари комуниста 3) Бокић Јован — Јоца Глоба, стари социјалистички и комунистички првак, радник 4) Милутиновић Милоје — Цуки, радник 5) Мицић Миодраг, стари комуииста 6) Петровић Цветко 7) Маринковић Драгослав 8) Вељић Лзубиша, ученик учитељске школе. Иако су заклани 3. фебруара од стране четиика ДМ, и они су жртве фебруарског покоља: 1) Чортан Живорад, пекарски радник 2) Јовановић Милорад, зв. „Земунац". Комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и његових сарадника није регистровала, али се поуздано зна, да је у једном селу у околини 332

Параћина заклан од четника ДМ и чувени комунистички првак и први председник комунистичке општине у Нишу ПАВЛЕ CTOJKOBHR, обућар. И поред свих мучења одведени симпатизери НОП-а држали су се херојски пред непријатељем и ни један није молио за милост. Уствари, они су одведени у Бусиловац и тамо затворени у школу где су и провели ноћ. Сутрадаи 2. фебруара рано ујутру, сви су извођени на састушање. Ову групу саслушавао је и мучио лично комаидант бригаде Душан Цветковић, који је и наредио да их одведу у Буспловачку шуму где су поубијани секирама. Y групу одведених налазила су се и два омладинца, Душан Нирић и Мнле Мишпћ, али су на печију интервенцпју а и као млади ослобођени и одведепи са четнпцима. Само неколико недеља пре овог масовног клања ухваћен је и заклан од четника ДМ Мирослав Јоцић — Сире, учеиик VIII разреда гимназије и скојевац. О његовом хватању постоји изјава Борисава Динића, родом из Главице који је за ово дело осуђиван после ослобођења: ..Не сећам се тачно, алн мислим да је било јануара 1944. године пли почетком фебруара, налазио сам се код школе у Главици. V то време припадао сам четничким формацијама при Параћинској бригади. Пред школом је такође стајао и командант Бора Станисављевић. Неочекивано је дошао ко.мандант корпуса Михајловић, са четником Егићем. Одмах је почео да грди Станисављевића говорећи му: — Ти се овде веселиш и пијанчиш, а у селу ти се налази шпијун Сире. Затим се окренуо мени и наредио да позовем команданта села, Хаџић Светислава. Позвао сам га и рекао да ra зове командант и да тражи неког Сиру, којп се крије ту у селу. Када сам се вратио, командант Станисављевић ми је иаредио да мој пиштољ дам четнику — милнционеру Толићу, што сам и урадио те је он са Егнћем и још неколико четника милиционера отишао у правцу Параћина. После пола сата, док сам стајао са неким сељацима, међу којима је био п учитељ Дедер, видео сам да долази група људи: Мпхајло Димитријевнћ, Божидар Толић, Егић и још I цивил, а за кога сам сазнао да је Сирс и ушли су у општииску зграду. Y међувремену је Егић отишао у правцу школе, вероватно да обавести команданта да су извршили задатак. Код мене је дошао брат од стрица Јоцићев и замолио ме је да молимо неког од четничких официра да пусте Јоцића, те смо се обратили команданту Цветковићу, који нас је одбио с мотивацијом да не сме да се меша у ствари надлежних, а сваки кривац иека добије заслужену казну па без обзира ко то био. Истога дана сам се вратио у јединицу и нисам знао шта се даље одиграло. Касније сам чуо да је Јоцић нестао.”255 Сире је заиста „нестао“, тј. четници су га мучили и на зверски начин убили код Стубичког гробља. Он је међутим био жртва четничких провокација и своје иеобазривости. Наиме, његови школски другови, Пивљаковић и Матовић, од којих је овај други 1941. године чак био и скојевац, испровоцирали су га и дали један летак који је говорио у прилог НОБ. То је била смишљена акција да се ликвидирају три најистакнутија Параћинца — ученика ћупријске Гимназије на које су четници сумњали да су присталице НОП-а. Y овој групи налазили су се Јоцић, Милан Панић и Ради333

воје Сврзић. Њих је очеивала иста судбина, само је Панић успео да побегне и оде у партизане (куда су била сва тројица пошла) док јс Сврзић био такође ухваћен алн пошто је нмао неке роћаке у четницима спасао је главу и остао код њих. Јоцићева смрт била је тежак губитак ие само за напредии покрет у ћупријској Гимиазији, у коме је он са Панпћем — Мпмицом-50 заузимао једно од најистакнутијнх места по својој револуционарностп и доследиости, већ и за читав раднички покрет у Параћину. Занпмљива су сећања на Мирослава Јоцпћа и његовог најбољег школског друга, иначе такоће напредиог омладинца и сарадпика НОП-а Милисава Обрадовића: „Овај настрадали друг ми је био веома драг и близак и у интересу истине бих нешто рекао. Сасвим је сигурно да је ои лпквидпрап негде првих дана новембра 1943. годнпе. Друго, када се ради о Милпћу Панићу ои је такође днван млад човек али је он отишао касније, само што је матурирао. Сећам се да је био јсдан од најбољих ученика у ћупријској Гп.мназији. Хоћу да кажем само пар детаља о Сирп. Био је у току лета 1943. голине у специјалној полицијп и тамо провео 40 дана где је мучен. Био је с писцем уџбеника Илијом Марнчићем. Пуштеи је септембра 1943. Јсдиа група његових другова — нас симпатизера га је дочекала на железнпчкој станици, било нас је око 7—8 али су истовремсно дошли провокатори. Мн смо Сиру упозорили, он је био доста наиваи, једна изванрсдно честита природа. Ми смо му говорили да се чува да води рачупа и после два месеца, ваљда крајем октобра ја сам бно у школи пре подне смо ишли а живсли с.мо тада у Крежбинцу код ујака а у Крежбипцу јс живела и једна породпца Аце Чачанина. Два брата су му била у Краљевачком батаљону, они су погинули, Стева учитељ био је његов зет, он је био у Буспловцу и опи нису хтели да станују у Бусиловцу јер су деца требала да иду у школу па су становали код Милетића железничара у Крежбинцу. Међутим, мп у школи чујемо да је извршена преметачпна код Сире, он није дошао у школу н да му је испод пласта сепа нешто нађено. Ви зиате да јс тетка Милка имала мало земље. Ја ндем из школе за Крежбипац а у Крежбинцу код оног 15орђевића била је колиба као земуница где су чували Стражу. Чувар је био отац Бранка Јевремовића н он ми каже: „Миле, дошао једаи момак који каже да је твој друг и ја сам га пустио". То је био најмлађи од ових Чачана који је отишао за време лета у партизане. Он излази иа капију и каже: „Лазо (тако су ме звали) дођи овде до мене“. Са њима је била и њихова сестра, жена Владе Томановића, народног хероја. Ја видим Сиру, он је био уплашеи и збуњен и каже мн: „Слушај, брацо, да ме ти испратиш до железничке станице, овде питају ови сељаци који чувају стражу, иего да одеш сутра до Дралета и да ми узмеш легитимацију.“ Ја њега испратим на станицу и он ми кажс: ,.Ја идем код Сврзу у Нићевац“. Он је отишао и после неколико дана чујем да је било припуцало у Нићевачком гробљу, да му је Сврзићева млађа сестра носила храну и стража је то открила. Y међувремену Сврзу су потерали и он се уплашио и побегао код колибе. Међутим, Чеда је за све време интервенисао уз помоћ рођака и пријатеља и успео у овоме и Сврзића су примили четници. Ја сам сутрадан отишао код Бралета, он ми је изашао, мислим да је био стари Никодије и на томе се завршило. Ово о чему је Илија говорио можда је то тачније, ја не знам али 334

чујем да јс ои обесхрабреи када је у Бићепцу био отеран побегао и ишао порсд пругс и тако дошао у Главицу. Тада је био ухапшеи и после у Стубици ликвидирап. Ови детаљи су сушта истина и то је тако било, значи почетком нове.мбра 1943. године оп је ликвидиран". - Постоји и јсдна верзпја да је о Јоцићевом присуству у селу командант Михајловпћ био обавештен преко неких Руса — белогардејаца, што јс сасвим могућио с обзиром на односе које су оии имали са четницима ДМ. Уосталом, ево и једног доказа за то: Док. бр. 734 Комапданту Параћипске бригаде положај Овдс је стпгао Маленчић. Доиео је ове вести: данас крећу два транспорта Руса пз Параћипа преко Метовницс за Бор. Први транспорт полази пз Параћииа у 9 часова пре подне, а други по подне. Ово би била згодна прилика да дођемо до оружја. Ми би предузелп претходне мере да се ствар испита још док је воз на путу. Молимо за наређење да можемо ове Русе ра.зоружати, јер ако ми то не учинимо, учиниће Кент. 9. јануара 1944. годпне Положај у 11 часова пре подне Ађутант капетан II класе кап. Димитријевић, с. р. Међутпм, командант, посвећен у политику Драже Михајловића, одбпја тај предлог и у духу споразума о сарадњи ових двеју издајничких војпих формација пздаје конкретну и одлучну наредбу да се не дирају: Док, бр. 735 Ађутапту групе Русн иас не дирају. Због оружја немамо резона да мењамо став. Ако би нас напали, онда ћемо поступити како треба. Зато НЕ ДИРАТИ ИХ. Поздрав Јован Бокић, с. р."257 Уосталом, п једии и други су били туђински плаћеници, што се види и из једног расписа у коме се говори о платама четиичких подофицира и официра. Ту се каже да he се плате исплаћивати у истом износу као и код одговарајућих рангова у Српској државној стражи, а поврх тога и по 60 динара дневно на име теренског додатка,”’” Остали четиички злочини у овом периоду — бар оии за које се располаже подацима, — у Параћину и околиии су следећи: 21. марта убијен је Милосав Милојевић из Параћипа, теже рањен такође земљорадник Светислав Милојевић из Параћина. 335

Крајем марта изведен је из куће од стране четника ДМ Маринко Стојановић, земљорадник из села Дреновца, и заклан. V лето, средином августа, заклани су код своје куће од стране четника ДМ Миодраг Мицпћ, отац и син. Крајем лета убијеп је и Бошко Илнћ, опанчар. члаи партпје, кога су заклали као симпатизера НОП-а као и две раднице из Параћина. Мећутим, најтежи и далеко најмасовнији злочин одиграо се у освит слободе, када су четници ДМ на зверски начнн поклали 62 паргпзана, већином мобилисаних сеоских омладинаца приликом напада па Мириловац. Но о томе посебио касније. Четници ДМ су се били толико осилили да су већ у сред бела даиа у већим групама и на коњима дефиловали кроз Доље Видово, Стрпжу и друга села поред Моране, да би показали своју снагу наоружањем. То је спадало у њихову тактику и пропаганду. Своје пропагандне летке Параћииска бригада штампала је најпрс па писаћој машини и растурала их под именом „радиобилтсна". Алп већ почетком 1944. годиие четници ДМ у Поморављу издају и свој зваиичнп лист којн се тако и звао — „Поморавл>е“. V Гогићевом извештају каже сс за овај лист: ,,Од пролећа 1944. годнне, на територији В. М. Г. К. почиње да излази лпст „ПОМОРАВЛ>Е“. Уређиван од професионалннх и агилних људи и.з нашег покрета ои даје пропагаиди јачи и озбиљнији утицај. Уређпвању листа дат је озбиљан, отмен и истински тон више за интелигенцију вароши него за ширу публику и сељачке масе. Поред листа који излази 2 пута месечно, издају се и повремени леци којима се објашњава какав случај из спољнополитпчке природе илп какав случај из унутрашњег живота и рада наше организације, или нешто у вези са нашим противницима. Лист ,.ПОМОРАВЛ>Е“ штампа се у 1.500 примерака од којих се 300 комада носи у Београд и преко нашпх храбрих омладинаца дотура е.минентним интелектуалцпма, без обзира којој полптпчкој лпнији припадају. Дотура се чак Недићу, Љотпћу, Таси Динићу и другима. Главни уредник листа је професор Слободап Дамњановић који је дошао у шуму из Београда. Он је уједно н шеф пропаганде за ову територију“. А нешто касније о организационој шеми ДМ: „Оснивањем општинских, среских, окружних и варошких Равногорских одбора, мушких и женских. добијен је систематски и једнообразан рад политичке пропаганде ширења наше идеје. Равногорски одбори и мушки и женски и омладински са својим националним и хуманим радом почињу да делују корисно и смишљено. Оснивају се разни течајеви за спровођење практичне користи широким слојевима народа. Организовање овпх Равногорских одбора извршено је на целој територнји В. М. Г. К. Оваква организација нашег покрета успела је да искључи углавном најјачи утицај политичке пропаганде наших непријатеља — комуниста. 0 Љотићу и Недићу сматрам да нема шта ново да кажем. Они имају исти такав утицај као и окупатор."25’ 336

У области пропаганде спадају и лажне информације као на пример и ова: „Бр. 1812 од Кнапа. Бр. 58 од 31. I. Целокупна национална служба уведена је у нашу организацију. Мобилисапо је око 10.000 зими а лети дупло. Распоређено по варошима и селима. За сада су веће групе у овим местима: Београд. Градиште, Пуприја, ПАРАБИН, Лапово, Ниш. . . итд.200 Предоссћајућн пемииовиу и блиску пропаст четници ДМ су се не само сурово разрачуиавали са присталицама НОП-а већ су настојали да повуку са собом у блато издајства н многе људе који са њима ни идејно нп класпо пису имали никакве везе, али су у условима страховитог терора и претњс четничком камом моралп да ћуте. А свакако да је било и много случајева да људи нису пи знали да су именовани у некакве четничке одборе и комиспје. Додуше, други је случај био са онима који су били мобилисани н који су се налазилн у самој бригади. Постојао је само један једини излаз: да се побегпе у партизане, што је ове 1944. годпне већ било лакше јер је број партизанских јединица у суседним срезовима знатно нарастао. Па ипак, нп то нпје било сасвим једноставно због веома разгранате мреже четничких шпијуна. Стога, дајући ове аутентичне спискове активног састава Параћипске бригаде као и осталих позадинских власти и одбора, ограђујемо се и истичемо ла су ово подацн били из четпичке архиве, или пак наших органа ислеђења, са напоменом и нагласком да је тежња и намера четника ДМ у њиховим последњим данима била да обухвате и компромитују што више људи сматрајући да ће тако олакшати сопствени положај. Параћинска четничка бригада се већ у априлу почела припремати за борбе против партизана на Јастрепцу, па је командант исте издао посебну наредбу којом је одредио команданте батаљона и командире чета. Она гласи: „НАРЕДБА Команданта Параћинске бригаде за 1. мај 1944. године. По указаној потреби а на основу створене ситуације, одређујем у бригади на службу и то: Y ПРВИ ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН За комаиданта: Бндојка Д. Јовановића, рез. пеш. капетана I класе За ађутанта: За командира 1 чете: Миодрага Бурића. рез. пеш. поручника За командира 2 чете: Радосава Обрадовића, рез. н. в. ч. IV класе За командира 3 чете: Стевана М. Милошевића рез. пеш. п. поручника За командира пратеће: Живка Бошковића, рез. пеш. п. поручника Y I РЕЗ. ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН: За команданта: Милисава К. Крстића, рез. пеш. поручника За ађутанта: 337

За командира 1 чете: Сгојана Маринковића, рез. пеш. поручипка За командира 2 чете: Милана Вукобратовића, рез. пеш. поручиика За команднра 3 чете: Борђа Стефановића, рез. пеш. поручника За командира пратеће: Душана Милетића, рез. пеш. поручника. V II ОПЕРАТИВНИ БЛТАЉОН: За команданта: Бока Боковић, рез. пеш. поручника (на полсжај) За ађутанта: Јездимир Николић, рез. пеш, нарединк За командира 1 чете: Стевана Тасића, рез. пеш. поручнпка За комаиднра 2 чете: Александар Б. Танић, рез. коњнч. н. поручник За командпра 3 четс: Лзубиша Ц. Нешић, рез. пеш. поручппк За командира пратеће: Мподраг Б Николић, рез. арт. поручиик Y II РЕЗ. ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН: За командира 1 чете: Тихомпра М. Филнповића, рез. пеш. поручника За командира 2 чете: Мирка Бековића, рез. коњич. поручнпка За командира 3 чете: Бранислава К. Станковића, ре.з. пеш. п. поруч. За командира пратеће: Јована Ивановића, рез. арт. поручнпка У III ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН: За команданта: Милана Станојевића, рез. пеш. поручиика За аћутаита: За командира 1 чете: Боку Петковића, рез. пеш. п. поручника За командира 2 чете: Ивана Манасијевића, рез. пеш. п. поручпика За командира 3 чете: Бранка Митића, рез, пеш. п. поручника За командира пратеће: Душана Веиновића, актив. пеш, водника Y III РЕЗ. ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН: За комаиданта: Милана Миливојевића, рез. пеш. поручпика За аћутанта: За командира 1 чете: Божидара Анђелковића, рез. пеш. поручника За командира 2 чете: Предрага Гајића, рез. н. в. ч. IV класе За командира 3 чете: Десимира Петровића, рез. пеш. п. поручника За командира пратеће: Милана Калиновнћа, рез. пеш. п. поручинка Y IV ОПЕРАТИВНИ БАТАЉОН: За команданта: Добросава Шутића, рез. пеш. кап. II класе За ађутанта: За командира 1 чете: Милана Петровића, рез. пеш. п. поручника За командира 2 чете: Борику Миловановића, рез. коњ. наредника За командира 3 чете: Светомира Цветковића, рез. пеш. п. поручиика За командира пратеће: Милоша Д. Јовановића, рез. н. в. ч. IV класе 338

БАТЕРИЈА: За комаидира: Грујицу Кузмановића, рез. арт. поручника (на положају) За водника: Михајла Д. Недел>ковића, рез, арт. п. поручника ТЕХНИЧКА ЧЕТА: За командира: Петра Недељксвића, рез. инж. поручника”201 Параћинска бригада четннка ДМ је у мају учествовала под командом Душана Цветковића у борбама против партизана на Јастрепцу, заједио са Ресавском бригадом, Борбе су воћене у селима Пол>аци н Велики Шпљеговац. Јула 1944. године Параћинска бригада је водила борбе против партизаиа иа планини Буковику. Тада се на челу бригаде иалазно Борће Димптријсвић, учитељ. Командант I батаљона био је Добросав Шутић, а његов заменик Милисав Крстић. Командир I чете бно је Бизетић Таса а чета је имала 62 војника,’’2” Командни састав штаба Иванковачког корпуса и Параћинске бригадс бно ie иочетком августа следећн: ИВАНКОВАЧКИ КОРПУС 1. командант: Бора Станисављевић, активни капетан, касније мајор 2. Заменик: Душан Цветковић, резервни мајор. 3. Аћутаит: Живота Атанасковнћ, санит. капетан I. класе, ШТАБ ПАРАБИНСКЕ БРИГАДЕ 1. Комаидант: Димитријевић Бока, рез. капетан II класе. 2. Ађутант: Павловић Аца, рез. каиетан — учитељ. 3. Ађутант: Петровић Миланче, рез. поручник. КОМАНДАНТИ БАТАЉОНА: Командант I батаљона: Шутић Добривоје, рез. капетан Командант II батаљона: Петровпћ Миланче, рез. поручник Командант III батаљона: Веиновић Душан, акт. напр. водник Ађутант: Днмнтријевнћ Драги, рез. п. поручпик Иванковачки корпус је у своме саставу пмао 3 официра, 4 подофицира и 43 војника, свега 50 лица. Параћинска брнгада бројала је 450 лица. Од тога 16 официра, 24 подофицира и 410 бораца. Од наоружања имала је: 5 митраљеза, 19 пушкомитраљеза, 9 стројннца и 362 пушке. Поред тога имала је и 1 бацач и 252 бомбе. Ово је било стање пред долазак једииица HOB-e.s83 Почетком августа четници ДМ почели су масовну мобилизацију људства за борбу против партизана. Мобилизација је била врло оштра и строга, а иарочито у односу на резервне официре — а поготово ако се до 339

тада нису укључилн у покрет ДМ. Њима су слатп позпви да се јаве на одређено место а у противком претило им се прекпм судом: Штаб Команде среза параћниског пов. бр. 81 11. VIII 1944. године ПОЛОЖАЈ КОМАНДАНТУ СЕЛА РАТАРЕ Према наређсњу комапданта Нванковачког корпуса пов. бр. службено од 11. августа 1944. годпне, паређује вам се да упутпте доле навсденог резервног офнцира па положај с тим да се има јавитн лнчно комапдапту корпуса на дан 15. августа 1944. годнне до 12 часова прс подпе, и то: Мирко Урошевпћ, рсз. официр из тога ссла. Именовани пре поласка са собом да понесе храну за 2 дапа, 2 пара веша, добро одело, добру обуђу, прнбор за јело, прибор за умивање нтд. За недолазак биће предат ПРЕКОМ ВОЈНОМ СУДУ којн he му судити на положају. Пази на рок. С вером у Бога за краља и отаџбину. Командант среза, мајор Аауба Ромнћ, с. р.”2'51 Претходно је при штабу Параћннске брнгаде формирана Сухопутна станпца која је нмала за задатак да снабдева бригаду, У љој су почетком јула 1944. године била ова лица: 1. Маринковић Радмило, редов — учитељ — илегалан командант 2. Јеленнћ Христивоје, ађутаит, рез. паредннк — илегалан 3. Чавничар Бранко, помоћник, акт. арт. иаредник — илегалап Бпла су одређена и лица која ће се јавитп на дужност у ову стаппцу када буде заказана главна акцнја, и то: 1. Пауновић Светислав, комапдант, арт. кап. I класе из Крагујевца 2. Цукић Милић, ађутант, пешад. поручник из Пећи 3. Томашевпћ Чедомир, благајннк, рез. капет. I класе из Пећи 4. Борђевић Петар, кон>. капет. I класе из Параћина 5. Здравковић Љубомнр, интендант, в. ч. из Параћина.265 КОМАНДА СРЕЗА И РАВНОГОРСКИ ОДБОРИ Команда Среза параћинског формирана је још 1943. годиие и првн командант био је Душаи Цветковић, а после његовог одласка за командапта бригаде ову дужност предао је Љуби Ромићу. V свим селима и местнма такође су постојали команданти који су били подређени комаиданту среза и редовно му подносили извештаје о ситуацији у селу. Најактивнији командант села са територије параћинског среза били су: Сретеиовић Светолик из Поповца, Милетић Жика из Плане, Васиљевић Радомир, из Мутнице и Секулић Милоје из Лешја. Они су за све ово време остали на тој 340

дужности док су се у већини села смењивали по неколико, било на лични захтев, илп због тога што нису одговорили. Дана 4. јула 1944. године у команди Среза параћинског налазила су се следећа лица: 1. Ромић Л>уба, командант, рез. мајор, родом из Прњавора 2. Веиповић Душан, пом. ком. водник, родом из Марковца 3. Матић Војислав, војни иследник, наредник из Сикирице 4. Прокпћ Стеван, магационер, п. наредник, родом из Лоћике 5. Васић Марко, дактилограф, редов, родом из Доње Мутнице 6. Петковић Миодраг, у екипној проп. секцији са радиоапаратом.20’ Дапа 21. јула 1944. године командант В. М. Г. К. наређује да му се доставе спискове чланова равногорског и осталих одбора што су командаити и учинилп. Приликом састављања тражених спискова чланова равногорских и осталих одбора комаидаити су настојали да обухвате најповерљивије и најистакнутије четничке главешине као што су били већ поменути али су у исто време настојали да четнички покрет прикажу што масовније па cv унелп у ове спискове 80 лица од којих многи нису ни знали да су бпли именовани. Поред овпх предложених равногорских и осталих одбора у току лета 1944, године постојао јс Штаб команде среза параћинског ДМ и у њему су се налазили: 1. Ромић Л>уба, командаит среза, рез. мајор 2. Станисављевић Бранко, ађутант, рез. поручник (брат Бории) 3. Младеповић Станимир, техн. реферсит, арт. капетан I класе, и 4. Васић Ж. Марко, благајиик, редов. општински деловођа При команди Среза постојала је и Прихватна војиа станица и у њој су се крајем августа 1944. године налазила ова лнца: 1. Павловић П. Александар, командант, рез. кап. II класе, учитељ 2. Јовановић Мнодраг, ађутант, рез. арт. поручиик — учитељ 3. Златановпћ Илија, редов, благајник — полицијски nncap 4. Нпћифоровпћ Анатолије, иитендант, наредник — ђак 5. Вељковић Адам, магационер, редов, трг. помоћник208 Иако су наведени спискови разних одбора и комисија прилично бројни, ипак треба подвући да је то тек био само предлог и да је њихово учвршћивање и активнији рад просечно развојем догађаја — ослобођењем. Уосталом, не види се из цитираппх докумеиата ни да је дата сагласност на предложени списак, па није искључено да је дошло и до извесних промена. Колико су четници ДМ ишли далеко у настојањима да своју организацију прикажу масовном и свој покрет свенародним, видн се и из броја обухваћених лица. Било је п таквих случајева да су имућнијим људима слали лист „ПОМОРАВЛ>Е“ и да ови наравно нису смели да одбију пријем итд. Поред низа неукусних и глупих лажи за пропаганду четнпка ДМ у овом крају везаи је и овај истиннт догађај којп је толико смешан и апсурдан да пре личи па неку аиегдоту, или успели виц: Приликом бомбардовања петролејскпх нзвора у Плоештију и другим местима у Румунији, савезничким ваздухопловннм снагама, које су 341

Имале Своје аеродроме у Италнји, био је најкраћи пут управо изнад срезова параћииског и раваничког. Тако се догоднло да је један енглески бомбардер био погођеп, а посада се спасла искакањем помоћу падобрана. Пошто је то било већ у касно пролеће 1944. године, Савезници су имали своју мисију при Врховном штабу н зато су енглески пилоти одмах после спуштања тражили и партизане. Када су то четници ДМ чули, послали су своје кол>аше у Грабар, који су еиглески пилоте довели у штаб корпуса где им се изгубио сваки траг. Касније је на основу прнзнања пеких четника ДМ, утврђено да су сви поклани. Међутим, да би обманули ссљачке масе како Савезници помажу Дражу Михајловића, четннчке главешине су проносиле вести да им то Савезници шаљу храну, оружје и одећу. Да би ово изгледало што убедљивије, они су једног мобилисаног сељака — Радосава Јанићијевића, званог Селасије, обукли у енглеску униформу, ставили му лулу у уста и водали као мечку по удаљенијим селима прнказујући га као енглеског мајора — делегата при штабу корпуса. Радосав је био крупан, висок и дебео а усто и плав, буљавих очију и дебслих усана, па је доста лично на Еиглеза. Њему је иаређепо да приликом тих четничкнх зборова па којима су га показнвалн, само мумла нешто неразумљпво себи у браду, и научили га неколико речи: јес, ол рајт, мистер, итд. Алп не лезн враже, у јсдном селу испод Јастрепца, иеко од сељака ипак је случајио препознао Радосава и викнуо: „Гле, бре брате, па то је Селаснје из Бошњана!" ... Настала је гужва и пометња четници су то побијали па је чак и Селасије бубнуо: „Јок, нисам ја“. После овога престало је са товљењем и водањем „енглеског мајора" и Радосав је морао да ради све што и остали мобилисани сељаци 269 Почетком маја једна патрола немачке Фелджандармерије дошла јс у село Иванковац и тамо ухапсила дотадашњег команданта Иванковачке брпгаде ДМ, мајора Л>убу Михајловнћа. Према четничким изворима и објашњењима ово хапшење уследнло је као последица издајства Пећанчевог војводе Блашка Михајловнћа, који га је наводно погказао Немцима. Међутим, Мнхајловић је само ухапшеи и спроведен у немачко заробљеништво у ксме је чак, — према сећањима прежнвелих заробљеника из Нуприје, — уживао посебне повластице. Из овога се може закључити да је сам Мнхајловић, видећи скору пропаст покрета ДМ, удесно да буде послат у заробљеништво и тако спасе главу што се и догодило. Ипак је ово било добродошло четницима ДМ да се коначно обрачунају са Блашком Михајловићем и преузму сву власт у Параћину. И после расформирања четпичког одреда четника Косте Пећанца њихов војвода Блашко Михајловић, је по одобрењу Немаца задржао са собом 10 људи као лично обезбеђење. Он се населио у Параћину али није могао да мирује, већ је стално и даље радио на томе да добије одобрење за формирање новог одреда од 150 људи, што је и добио 31. марта 1944. године. Додуше он је успео да окупи само двадесетак људи, али ни они сви нису били наоружани. Овај одред у то време није учествовао ни у каквим акцијама на терену Параћинског среза. Блашко се углавном бавио разиим сумњивим пословима, ситнијим интервенцијама, тј. интервенцијама код Немаца за ситне кривице и уопш342

те „бавио свим и свачим", — како је за њега рекао окружни начелник, Бошковић иа саветовању код генерала Недића 1942. годиие. 13. маја 1944. годиие Блашко је свсјом пратњом од 12 војника и немачким тумачем Ацом из Параћииа, отишао у Светозарево са намером да ослободи из затвора иеког сељака и његову жену које су Немци ухапсили у Иванковцу. То му је и успело, алп када се камиоиом враћао у Параћин, иаишао је код Гиља па заседу четника ДМ и убијен је заједно са свпма који су сс налазили у кампону. После његовс смрти одред се распао,2” ОПШТИНСКИ ОДБОР V ПОСЛЕДЊИМ ГОДИНАМА ОКУПАЦИЈЕ И у Општпнском одбору нзвршене су измене и померања у правцу јачања утицаја четника ДМ. На челу је формално и дал>е био Павлус, али је поред њега веома значајну улогу имао и његов заменик а касније н предссдиик Јосиф Миленковић. Блашко је био убијен, његов одред се распао, а знатно се смањио и број бугарских војника. Српска државна стража, среско начелство и полпцпја такоће су били само формална власт, док су скоро сву власт билп преузсли четници ДМ. То се oceha п у раду Општинског одбора, у низу одлука и метода. Посебно пада у очи повећање помоћп породицама официра у заробљеништву као и избеглицама (јер је добра већина ових активно приступила покрету ДМ). Наравно, изузимајући избеглнце из Словеније којих је'у Параћипу бпло врло мало и који су били претежно на страни НОП-а. На седници од 23. јануара 1944. године Удружење занатлија и трговаца молило је да му се доделн плац за зидање дома, онда када је маса људи гладовала, и општнна му је то доделила под условом да у тој истој згради буде смештсна и Српска заједница рада. Мећутим, на истој седннци молба сиромашних граћана за помоћ одбијена је. Српској зајсдпицн рада чак је дат и великп плац на вашаришту од близу два хектара, за спортски стаднон, свакако да би се омладина нечим забављала, а не да се бавп политнком. На овој пстој седници 28. П 1944. годние и градским стражарима одобрена је помоћ од 27.000 динара „за лечење“. На ссдницн од 6. марта 1944. годнне донета је одлука, тек сада, да се повећају плате и осталим општинскпм службеницима, Ова табела повећања заиимљива је и због тога што се из ње може да види попис свих радних места тј. свих чиновника општпне у то време. Па ипак, и ова повећања бнла су минимална и недовољна, тако да је дошло до неке врсте побуне, штрајка, што се види и из овог дела записника, ссднице одбора од 2. априла 1944. године: „Председник одбора подноси одбору реферат да је целокупна градска стража, као н многи други службеници, поднели оставке на службу. Као разлог наводили су слабе плате које код општине примају. Моли одбор да ово питање претресе и донесе потребну одлуку. По напред истакнутом одбор доноси следећу 343

0 Д Л V К V Да се у циљу решења социјалног положаја службенпка ове општине формира ужи одбор који ће ово питање детаљно да проучи и да поднесе конкретан предлог одбору. Y овај ужи одбор да yby следећи одбориици: члан г. Јосиф Милепковић и Милан Станковић, Воја Тасић, Милан Марић, и Благоје Борђевић“«‘ И заиста већ после три дана одржана је нова седнпца Одбора, углавном само по овом питању и донета је нова одлука о свим општинским службеницима. Ово повећање формулисано је као вид помоћи и исплаћивани у виду процента од наплаћене пијачне таксе, што значи у крајњој линпјп да је ово повећање пало на терет осталих радних људи. Чак је одлучено да наплату пијачне таксе пазарним даном врше сви службепици. На овој истој седници, под бр. 1447, донета је одлука да се свпма општинским службеницима подели по једна ускршња плата на име помоћи. Одлуком бр. 1446 усвојена је молба разводника градскс страже да му се прнзна и не наплаћује мање предата пијачиа такса у пзносу од 9.000 динара, пошто су му ову суму, како он каже, забушили стражари. То јс вероватно био и разлог што je већ на идућој седпицп донета нова одлука да контролори наплате пијачне таксе буду општински одборнпци. Брод је почео да тоне и пацови су се први спасавали: петоколоиаш Павлус спремао се на повлачење са Немцима, а на положају предссдника заменио га је Јосиф Миленковнћ. Занимљиво је да се промена предссднпка у записнику нигде званично не констатује: На седници од 12. априла председник је још увек Павлус, а већ 18. маја Јоснф Миленковић. Ипак се некако узгред спомиње и наводи решење иачелника Среза параћипског стр. пов. бр. од 2. V 1944. године по коме је са положаја председпика општине смењен Павлус, а на његово место постављен Јосиф Милснковић, Истим решењем за члана управе постављен је Борће Мишић, кафеџија из Параћина. Ова смеиа на власти значп уједпо п јачање четника ДМ који сада готово у свима форумима истискују иемачке или бугарске сараднике, а доводе своје, мада су у крајњој линиј'и и једни и други служили стом господару. Стога је и једна од првих одлука била повећање средстава за издржавање окупатора; „Председник г. Миленковић нзвештава одбор да су ванредне прилнке у које се налазимо наметнуле обавезу општини исхраие немачких војиих окупационих оргаиа са територије Јагодинске Крајскомандатуре приликом обављања њихових службених послова у Параћину. Ову исхрану општина је до сада покривала доприносом оних грађана који су проузроковали ова службена путовања немачких органа но сума у дииара 570.059 није могла да се покрнје доприносима, јер су у последње време органи Крајскомандатуре долазили у Параћин у вршењу службе опште природе, њихова исхрана је и тада спадала на терет општине, а општина за попуиу касарне није могла да се користи доприносима, јер није имала коме да се разреже".271 После овога уследила је одлука да се ова сума двоструко повећа. 344

Исто тако на седници од 20. септембра 1944. године донета је одлука о разрезу доприноса за исхрану немачких окупаторских власти, тј. за куповину стокс за рачуи сточне централе. Уједно ово је била и последња седница у току окупације. Занимљиво је да се у овом истом записнику, само па крају књиге, налази и списак лица — закупаца општинске земл>е. Овај списак је из периода после ослобођења тј. уговори о закупу склопљени од 2. до 16. августа 1945. године. Српска државна стража и среско начелство и дал»е су представници легалне власти, али потпуно у сенци четника ДМ. И овде су паступиле многе промене, После Павлуса за среског начелиика постављеи је адвокат Бабић из Смедерева, а њега је на овој дужности замсиио Бранко Лазић, бив. помоћник бана Вардарске бановине који је остао до краја окупације. У самој СДС, после Благоја Милпћа, за командира је дошао Улић Јован, капетаи I класе БЈВ, ииаче родом из околине Крагујевца. И он је врло активпо сараћивао са четиицима ДМ, па је тако и погинуо у једној заједничкој борби коју су водили против партизапа иа Крављим Ливадама код Алексиица, средином јула 1944. године. Последњи командпр СДС у Параћину био је жандармеријски поднаредиик Јовап Накарада. У оно мутно време, кад су издајннци богато награђиванп парама н чиновима, он је брзо догурао до чина поручника, а пред крај окупације побегао је са четницима ДМ са којима је иначе тесно сараћивао. И опо мало белогардејаца, руских емиграната, било у немачким униформама било у цивилу, иаставило је свој прљави занат против НОП-а Ни опи нису смели да сачекају ослобођење већ су бежали са Немцима, или четницима. ОТПОР ЈЕ СВЕ ВЕБИ Узалудне су биле све претње и зверства четиика ДМ и осталих издајника и изрода, јер се пламен устанка није могао ничим угушити, повремене акције суседних партизаиских одреда, четничко дивљање, скупоћа и црна берза, беда и глад широких народних маса, а на другој страни оргијање и богаћење ретких појединаца испуњавали су срца родољуба мржњом и жељом за осветом. Свака партизанска акција, сваки успех народноослободилачке војске у ближој околини, плп на далеким фронтовима, доносио је мирис слободе. Y пролеће и у лето 1944. годнне било јс само десетак оружаних акција партизана иа територији Среза параћинског, али зато не треба заборавити да су издајничке оружане формације из овог среза учествовале у борбама против партизаиа и у другим срезовима. Природно, мобилисани сељаци и остали иису били одушевљени за борбу и касније су то своје учешће препричавали. Описивали су четнички кукавичлук и нздајство и храброст партизана, нс из неких идеолошких побуда и са одрећеном намером већ споитано и наивно. Тиме су нехотице чннили драгоцену услугу популарисању народноослободилачке војске на коју су још живела сећања у народу. ■345

V мају су регистроване ове две акције: .,1. маја око 4 часа 40 непизпатих наоружапих бандпта демолиралп су стругару у Троглам Бари (26 км западио од Бупрпје и Параћпна) банднти су покидали све каишеве а потом се удаљили у непознатом правцу”/” „Дана 18. јула т. г. око 17,30 часова пролазио је 1 немачки официр са 20 војника јашући на коњима Карађорђевим Брдом, у правцу гробл,а. па када су дошли до гробл>а приметили су једног младића који је изгледао сумњив. Немачки официр са својим пратиоцима упутио се овом младићу али је исти почео бежати па када је видео да испред њих не може побећи он је извршио самоубиство ручном бомбом. Идентитет није установљен, нити га ко познаје".274 По неким казпвањима радило се о вези из Озренског партизанског одреда која је требало да буде успоставл»ена са Параћином. Крајем јула почела је да дејствује и партизаиска авијација у саралњи са Савезничким лаким авиопима. Нарочито су били познати мали борбенн авиопи тзв. „комарцп" који су дуж пруге и у железничким станпцама naпадали немачке трапспорте. Нарочито су јуришали иа локомотиве и онсспособљавали нх за вучу. О томе говори овај извештај: ТЕЛЕГРАМ Станица — Параћин, 31, УП 1944. у 12,07 Мип. саобр. дир. П, Ш, IV, Београд Дана 30. Vn 1944. око 7,00 мптраљиран је воз 153 на 1 км испред улаза у станицу Параћин и лок. маневарка узаиог колосека у станпцн. Обе су локомотиве онеспособљене. Воз 153 маневаркама је увучен у станицу. Има 7 мртвих, 4 тешко и 14 лакше рањених. Рањеницнма је указана прва помсћ и одвезени су у Нуприју у болницу. Месне и иаше властн обавсштснс. Шеф Станице, Залер“.275 Партизани су се били приближили Параћину толико да су већ у непосредној близпни, свега 6 км од Параћина мпиирали мост код Главпце, и то на 5 места.270 И почетком августа настављено је митраљирање немачких транспорта на прузи Београд—Ниш. Додуше, то је била „војна тајна“ па су транспорте Немаца који су се повлачили из Грчке означавали као путничке возове, али су партизани били добро обавештени о којима и каквим возо вима се ради, јер су имали доста својих сарадника и међу железничарима: ТЕЛЕГРАМ Министарство унутрашњих послова Одељењу за државну заштиту Београд 346

Начелник среза из Параћина телефоном од 10. августа текуће године извештава: „Путннчки воз бр. 111 митраљиран из авиона непознатог порекла на прузи Параћин—Пуприја воз је продужио за Нуприју. Шеф исте станице је приватио сазнао да је погинуо машиновођа, а ложач рањен. Број погипулих и рањених не зна се, а по извештају начелника среза из Пупрнје у болнпци ћупријској примљено је за сада свега 8 рањеника. У нсто време митраљиран је воз на узаном колосеку Дреновац—Параћин. Сазнало се да има 2 рањена који су одмах упућени у ћупријску болницу. За окружног начелника помоћник, Богдановић,"5” Као и приликом спонтаног реаговања н излива огорчења сељака и рудара Прокића из Бошњана, када је наредио среском начелнику да пусти затворене сељаке, тако се и августа 1944. године догодио акт покушаја убиства — разрачунавања са крвопијом и издајником, Симболично јс у овом нападу на директора Фабрике стакла, петоколопца Прнмера, да је рањен нз пушке каписларе. Народ се обрачунавао како јс знао и умсо и чиме је имао... „Т Е Л Е Г Р А М Министарству унутрашњих послова — Одељењу за државну заштиту Београд Начелник среза из Параћина телефоном од 19. августа 1944. године извештава: „Данас око 12 часова рањен је од стране непознатог лица пушком каписларом директор Фабрике стакла г. Пример. Ране су теже природе али за сада опасности по живот нема. Догаћај се одиграо у самом кругу Фабрике на тај начин што је нападач пуцао из кукуруза где је био скривен, и после извршеног злочина побегао у непознатом правцу. Истрагу води одред Српске страже у Параћнну. Опширан извештај следује. Предње се доставља с молбом на иадлежности. За окружног' начелника зам, помоћника, Саветник Илиш“578 Партијска организација у Параћину и даље је животарила, неорганизовано али и снажно, јер су покрету приступили многи напредни омладинци као што су браћа Милић, Слободан Нирић и други. Час коначног обрачуна приблнжавао се брзо и неумитпо... 347

Овај, V и последњи део Хронике Параћина обухвата најкраће раздобље, од свега неколико месеци, тј. период од ослобоћења града na до завршетка рата Но, иако временски кратко, ово раздобље је веома богато садржајем и догаћајима. MehvruM, и озде нема довољно сећања и аутентичних изјава преживелих учесника. Вероватно зато што се сматрало да је то cee тако близу, тако познато и да није неопходно да се забележи. На пример у стенографским белешкама ОК СКС 1944. године нема ни речи о ослобоћењу Параћина и догаћајима у њему. И зато су, углавном, коришћени оригинални документи као што су записник, блок, слике итд., али су накнадно добијене значајне изјаве и сећања. СКУПА ЈЕ ЦЕНА СЛОБОДЕ... Партизани су већ били на прилазима Параћину и у околним селима н то је изазвало огромио одушевл>ен>е народа, а нарочито омладине. Она је прилазила трупама НОВ које су наилазиле са југоистока. Нарочито је велики прилив био у јединици 45. српске днвизије. Из самог Мириловца, куда је прошла 23. бригада 45. дивизије, придружило јој се 36 добровољаца, претежно омладинаца од 18 и 19 година. Али истовремено, почетком октобра, зајечарски корпус четника ДМ под командом Љубомира Јовановића, зв. „Патак“ повукао се пред партизанским јединицама на територију Среза параћинског. Ту је у близини села Мириловца у заједници са одредом Гогића и Радосављевића одред четника ДМ Јовановића водио два дана борбу против 23 бригаде. V овој борби бројно далеко надмоћнији и боље наоружани четиици заробили су 54 партизана и повели их према селу Бошњану где су их после дугог и свирепог мучења све до једног побилн после страховитих зверстава и мучења; чак су им и кожу са табана драли, ложили ватру на грудима и низ других свирепости. Уосталом, ево како је један од четника описао овај догађај: „За време борбе између партизана и четника у селу Мириловцу, био сам код своје куће, Борба је била у току целе ноћи, тако да је трајала и сутрадан до око 10 часова пре подне. Ове ноћи за време борбе је падала киша и била доста велика помрчина. Ја, као и сви осталн у селу, чули смо доста добро пуцњаву за време борбе у Мириловцу. Чим се ова борба завршила пронела се вест кроз наше село да долазе партизани, те зато треба да 349

се припреми село за дочск. Нико није никакав дочек припремио, премда је пронета вест о доласку партизана. Место партизана, истога дана око 4 сата после подне долазе четници. Ја, као и сви остали из села изашли смо да видимо четнике, поред којих смо видели да терају и заробљепе партизаие. Бпло је сигурно преко 40 партизаиа, од којих је један већи део бпо повезап. Сећам се неких из села Давидовца, исто повезаних. То су били Јоваповић Видојко, Рајић Драгољуб, Радовановић Андра, Филиповић Марко и Депа коме не знам презиме. Сви оип отераии су и затворсни у подрум Павловић Миленка из Бошњана, који се сада налазп иа издржавању казне као јатак Петровић Миланчета. Ове партизане је дотерала Бољевачка брпгада, заједно са корпусом Великоморавске групе потпуковппка Гогпћа. Командант Бољевачке бригаде бно је Љуба зв. Патак, који се сместпо у кућп Лукпћ Добривоја из Бошњана, док је Гогић стаповао у кући Спмић Стаппслава и Михајловић Мнлана. Истога дана, нешто каспије, видео сам Боку зв. „Јарац“ из Параћина, који је био актпвни четник Параћинске бригаде да тера једног везаног партизана, са машинком. Како сам се са њнм упознао још раније док сам био у четницима, упптао сам га: ,.Шта радиш бре, Боко?“ Он ми је на ово одговорио: „Ето шта радим, видиш и сам. Хватам жнве партизане". Онда је он спроводећи овог партизана отпшао према кућп Мпленка Павловића, где су били затворени остали партнзани. Он је овог партизана ухватио негде у околини Параћина и предао ra у Бошњану, где је стрељап са осталима. Бока се данас налази на издржавању казне у Митровнци, као четник и сарадннк окупатора. Ови партизанп су два или три дана бплн затворени у подруму Миленка Павловића, затим поубијанн код шанца, на месту зв. „Велико дрво“ у околинп Бошњапа, близу села Батинца. Не зиам тачно, али свакако да је борба код Мириловца била почетком октобра (3. н 4. октобра, примедба аутора), када су и ови партизани побијеии. Четници су око нашег села ископалн ровове п направили заседе, које су држали све до дана када су мптраљирани нз руских авиона, а оида се повукли у правцу Буприје, одакле се више пису ни враћали. После неколнко дана чуо сам две жене које су дошле да откопају своје, који су стрељани као партизани како су међусобом говориле: „Не би нам било много жао да су их лепо побили, али нам је много жао што да их деру. Све су нм табани и ноге одрани јадни они!“... Што значи да су претходно мучени од четника, а затим побијени.211 Овај нови, нечувени злочин окупаторских сарадника изазвао је огромно огорчење међу становништвом. Није се још непријатељ ни повукао а у овом крају је почела широка акција за подизање споменика у Мириловцу и Бошњану младим партизанима, који су пали на прагу слободе, већ у првнм својим биткама. Но, такав је закон рата и закон живота — суров и величаиствен и све велнко плаћало се и великом ценом и великим жртвама. Цена слободе овде је заиста била велика, Али не толико велика да се из ове трагичне епопеје код Мириловца не могу извући поучни и корисни закључци за будућност. Још једно искуство скупо је плаћено животом најбољих омладинаца. Али та цена, и поред тога што је народ овог краја добро познавао четничке издајнике, ипак није била скупа, да се до краја сагледа и разголити сва 350