Црвене воде Црнице

неку зградицу, уграђивали по неколико разбоја или машина, и тако практично стално били ослобођени порезе. И поред заштитника у врховима, било им је потребно да имају ссоје људе у општииској управи у Параћину, да би се ослободили што впше и општинских такса и приреза. Зато су се сада. Теокаревићи тако актпвно ангажовали у борби за избор општинског одбора. Чак .су преко својих пријатеља у среском и окружном начелству успели да пониште прве изборе, на којима је њихов штићеник остао у мањини. Посде два месеца одржани су и други избори. Али овога пута, поучени искуством првих избора, развили су такву агитацију не презајући чак ии од отворсних претњи да ће фабрику затворити одн. преместити у неки други град и тиме знатан део грађаиства угрозити иезапосленошћу а нстовремено смањити избор зараде трговицима код којих ти радници и чиновници пазаре. И све то одевено у неку тобожњу бригу о радном човеку. Уосталом, тај проглас је по много чему занимљив и зато га наводнмо у целости: „ГРА6АНИМА ПАРАНИНСКИМ, ГРАВАНИ, Кад смо пре неки дан изашли пред вас изјавом .о нашим правим побудама које су нас руководиле да у овој прилици узмемо активнијег учешћа и покажемо више интересовања за будуће општинске изборе; с на првом месту са садашњом општинском управом, представником општине и њених интереса. На наше изненађење видимо да сада ступа са нама у ту полемику једна чисто партијска организација (мисли на ЈНС, примедба аутора) што нам даје доказа да је та организација и била главни инспиратор свих, на наше име, упућених клевета. Ми тенденцију њених представника у Параћину потпуно разумемо. Њима није стало овде до општинских иитереса већ до спречавања једног процеса који би се и без нашег учешћа свршио и који се мора свршити онако како не би желео онај који то приписује нашем интересовању за општинске изборе. Али ми нашу полемику баш с тога нећемо водити са њима већ само са људима које стварно тангирају интереси њиховог места, интереси трговаца којима треба муштерија, и интереси привредника и свих осталих сталежа. Тако: Месни одбор цитира неке наше молбе по смањивању општинских дажбина. Јесте Параћинци, ми смо заиста били поднели молбу за што по закону имамо право, као и сваки други, а хоће ли та молба бити одбијена, то је споредна ствар. Ми овде нисмо ништа незаконито учинили рецимо кријумчарењем и томе слично. И сада смо у уверењу да су нас на то нагнали бпли само стварни разлози. Даље, — Нама се пребацује и то, што сваке године подижемо по једну нову фабрику и дворац! Питамо вас браћо Параћинци: да ли је боље за један варош подизати сваке године по једну фабрику па удвостучавати број запослених људи или обустативи рада и у онима које веЋ постоје? Ми то вама достављамо на оцену, али налазимо да је мноro боље подизати .фабрике у народу, па макар узимали у помоћ и стране капитале, него зарађени новац износити из земље и плаоирати у стране 149

заводе као што то чине неки наши л>уди. Што је још горе, однети тамо туђ новац а оштећени новац оставити да под старост од глади умире. Л>уди из Месног одбора ЈНС као да би хтели да припишу нама у кривицу и то што у Параћину пропадне сваке године по 10 кућа! Нека дозволе да их допунимо. Истина је да у Параћину пропадне годишње а можда и више кућа, али не само то већ пропадне и знатан број привредника. Многи од њих остадоше без својих кућа, без својих радних њива и цветних ливада, без стоке н свега што имадоше, а без чсга им данас живота нема, већ морају закуцати на вратима индустрије! Истина је и то, да наша варош, некада чувена трговином и кредитом данас на светским пијацама нема кредита ни колико једна сеоска потрошачка задруга! Али ми Вас браћо, Параћинци, питамо: јесмо ли ми, браћа Теокаревићи, томе криви или је тај кривац на другој страни? Јесу ли браћа Теокаревић продали чију н>иву, ливаду, кућу и томе слично, или је то урадио неко други? Нама браћо Параћинци, није у животу никада био цил> рушити и обарати, већ само подизати и унапређивати. Никада нчсмо имали амбицију да нека улица у Параћну буде под нашнм „вазалством". А да је неко доиста тежио за вазалствима не само појединих улица но и целог места и околине, и то је тачно. Само не треба да заборави оно што је данас свима познато. Рушећи због „вазалства” оне који су му сметали, срушио је поред њих варош, струшио трговину, срушно привредни и економски полет. Али, он можда још не види да је тиме сруредни и економски полет. Али, он можда још не види да је тиме струшио и себе! И главпи цил> нашега интересовања у садашњим општинским изборима лежи баш у томе: стати на пут дал>ем обарању и рушењу па покушати подизати из рушевина оно, што се још може подићи. Признајемо, да баш с тога ваше учешће у наступајућим изборима и ваше поверење листи, г. ЖИВОТЕ МИЛЕНКОВИћА. трг.овд. и људима који су па тој листи, биће за нас израз ваших погледа на ову ствар. Тај одбор нам замера и за наднице које исплаћујемо нашим радницима (од 10—12 дин.). Је ли то тачно нећемо се у то упуштати, али напомињемо да наднице свих запослених људи у нашем предузећу износи просечно 25—30 дин. Ми ћемо радо уступити свакога нашега радника људима из тога одбора, само ако они имају могућности да их плате више. С наше стране постоји жел>а: да наше раднике и више платимо али садашње прилике, конкуренција и опште прилике у свету, то нам не дозвољавају. БРАћО ПАРАћИНЦИ, Ми вам на крају велимо ово: Ако је само ваша жеља да ми обуставимо подизање нових фабрика у Параћину, ми ћемо вам врло радо изаћи на сусрет, па ако нам је до тога имало могућности за то ми ћемо их подизати тамо, где су оне грађанима других вароши потребне које 150

и желе и који би волели да им се и по две годишње подижу, јер налазе да су им потребнпје установе које давати народу посла и зараде но оне које есконтују новац и налпаћују камате. 3. августа 1933. године Параћин Индустрија вунених тканина ВЛАДА ТЕОКАРЕВИК И КОМП." (Штампа „Хаџи Лаза” Параћин) Нажалост, Теокаревићу се придружила и група буржоазираних радника Фабрике стакла у Параћину прогласом и позивом да гласају за кандидата Животу Миленковића. Мећутим, овде је занимљива и конфронтација снага, јер су остали радници фабрике стакла и сви напредни радници Параћина, и поред свих звучних обећања а и претњи Владе Теокаревића, ипак помогли листу Боже Главичког. И ова друга, набеђена радничка плахата и проглас напада листу Боже Стојковића и позива раднпке да гласају за Теокаревићевог штићеника. Ипак најзанимљивији у овој предизборној кампањи је краћи летак Велка Крековића, који у својој слепој оданости и подршци Теокаревиhmia, не преза ни од претњи окружним судом: прети да ће сви они који гласају за противкандидата бити осумњичени као комунисти. ОДГОВОР МИЛНЕРУ И КОМП. Милнер и Комп. наводе да сам непознат, а познат сам био, када сам плаћао чланство читаонице и кад сам гласао 8. новембра 1931. године. Друштво њихово сам доиста избегавао и апелујем на сво радништво да се не дружи с њима, ако желе добро ово нашој малој и Великој Југославији, пошто двојица и данас одговарају по Закону о заштити државе због комунизма. Другови, зато вам препоручујемо избегавајте такве другове, јер једног дана може сваки њихов друг отићи, заједно са њима на одговор Јагодинском Окружном суду. Даље наводе да сам се продао за Јудине паре тражим од њих најенергичније да повуку те речи јер из поузданих извора знам да су они те паре примили да продају раденике фабрике стакла, али су они свесни и неће се дозволити да их повуку за нос ДВА КОМУНИСТА, већ ће сви листом гласати 6. овгуста за оне који вам дају посла, а то је I. листа r. ЖИВОТЕ МИЛЕНКОВИБА, трг.овд. 4. августа 1933. године Параћин ВЕЛКО КРЕКОВИН, књиговођа из Параћина (Штампа „Хаџи Лаза — Параћин) Истини за вољу треба истаћи да су и многи поштени и напредни људи, увучени у ову политичку игру, веровали да су на правој страни, мада у суштини битније разлике између ових двају листа није било. Тако је угледни и напредни учитељ Бока Јовановић, зв. „Чворуган", да151

Вао своју подрушку листи Животе Миленковића, мада је због својих демократских нринципа често премештан и отпуштан. С друге стране за листу Боже Стојковића залагао се познати синдикалник радник и комуниста Милнер, мада је и ова листа била експозитура параћинских зеленаша. Да је то тачно види се и из нотице објављење у „ПОЛИТИЦИ” од 20-ог октобра 1933. године: „Имунитетни одбор предложио је да се изда суду Божидар Главички, који је тужен за‘ утају из користољубља. Народна Скупштина је усвојила предлог Имунитетног одбора.” Али све ове политичке борбе и изборне смицалице само су привремено привлачиле пажњу широких сама и одвлачиле је са горућих проблема. |Борба радника за своја права, нарочито екоиомска, наставља се свом жестином. V центру те борбе и даље је била Фабрика стакла у Параћину. V то време већ је активно радило културно-уметничко друштво „Иван Цанкар” и вршило снажан утицај на радничку класу Параћина помоћу својих приредби и програма који су били на линији борбе пролетаријата. Довољан је само један дневни ред приредбе овог друштва а да поткрепи ово тврђење: На приредби — концерту приликом дочека нове 1934. године, дневни ред је био следећи: Мешовити хор певао је борбене песме: „Раднички поздрав”, „Песма раду”, Социјалистичка корачница”, „Црвени стег", 'а рецитоване су песме „На синџиру”, „Млада гарда” и „Ја сам пролетер”, док је уметнички дсо програма почео и завршен „Радничким колом”. Ни буржоазија није седела скрштених руку већ је у периоду после 6. јануара 1929. године приступила оснивању удружења, од којих је већина имала изразито националистички карактер. Тако су у Параћниу постојала и активно радила ова удружења: 1. Удружење трговаца 2. Удружење занатлија 3. Женска подружница са ж. радн. школом 4. Женско друштво „Кнегиња Зорка” 5. Земљорадничка задруга 6. Удружење железничара 7. Учитељско удружење 8. Удружење носилаца Албанске споменице 9. Удружење резервних официра 10. Друштво за улепшавање вароши 11. Месни одбор Црвеног крста 12. Соколско друштво 13. Синдикати YPC 14. Синдиката: ЈУГОРАСА 15. Ротари клуб 16. Индустријска ватрогасна чета Фабрике штофа 17. Индустријска ваТрогасна чета Фабрике стакла 18. Певачко друштво „Караћорђе” 19. Ловачко друштво 20. Коло Српских сестара 21. Стег скаута 22. Шах клуб 152

23. Грађанска касина са читаоницом 24. Фудбалски клубови „Јединство" и „Kapahopbe”. Код горњих удружења и клубова посебно место заузима „РОТАРИ КЛУБ”. То је, уствари била легална платформа масонске организације и њени чланови у Параћину бнли су Теокаревић, Милан Станковић, Миле Николнћ нтд. Овај клуб био је уједно и експозитура енглеског. капитала и утнцаја на овом подручју, мада то ништа није сметало његовим члановнма, у првом реду Теокаревићима, да касније активно сарађују са немачким окупаторима у борби против НОП-а. Руске избеглице нису имале свој посебни одсек Црвеног крста, Соколског друштва, или неке друге орггшизације, али ćy зато ипак били најревноснији потказивачи и провокатори у служби режима. Тако је напрнмер у фабрици штофа организатор ббезбеђења и Прислушне службе био белогардејски пуковник Винкуров. Њихов утицај био је више подземни и достављачи, јер у ширим масама нису уживали Никакав углед. ПАРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА И СИНДИКАТИ 1934—37.. У овом раздобљу партијска организација није повећавала своје члапство, углавном су то били исти комунисти из Фабрике стакла, а из града оно неколико старих, прогањаних и хапшених комунсита, као Божа Јоваповић, Милан Симић, Милош Илић и други. Они сада више нису је КП још увек с њима могла увек да рачуна, .пошто су и даље били спремни да помогну и да изврше сваки задатак. Од нових био је само Воја Грачанин, радник, који је дошао из Јагодине, и по директиви Окружног комитета, запослио се у фабрици стакла. Све инструкције и упутства долазиле су из Јагодине, која је у то време била врло јак партијски центар. Чланови Окружног комитета, Славка и њен брат Жика Борђевић, чешће су и лично долазили ради организовања разиих акција међу радницима, у првом реду демонстрација, штрајкова као и културно уметничких приредби, у чему им је доста помагао Таса Марић, стари комуниста, одличан глумац и рецитатор. Нарочито је запажена активност Бошка Буричића, адвокатског приправника, којн је једно време н живео у Параћину. Он је био неуморан у ширењу комуиистичке пропаганде и врло омиљен међу радницима. Из Нуприје је 'партијска организација у овом периоду могла да рачуна само на адвоката Живојина Петковића који је заступао и бранио раднике свесрдно и бесплатно. Постбјала је веза и сарадња и са вишим руководством из Крагујевца и Београда. Тако се Јосип Бауер сећа неких детаља из овог периода, па каже: „Као инструктор из Београда долазио је Грга Јанкез 1934. и у јесен 1935. године..Тада сам га последњи пут видео. Он је био ухапшен зато што је организовао демонстрације у Нишу. Када су га водили из Ниша он је побегао из воза и дошао код мене,. сећам се добро, око 11 часова увече. Био је у ланцима. Ослободила смо га и он је дошао у кућу Воје. Грачанина. Ту смо га маскирали, узели такси и пребацили у Окружни 153

комитет у Јагодину. Код нас је долазио и Миле Перуничић, а 1936. године Сретен Жујовић.”'” Партијска организација у своме раду највише се ослањала на синдикате. Синдикални покрет био је снажно развијен само у фабрици стакла а од занатлија у н>ему је поред металаца било само још и опаичара. Међу њима је владало велико незадовољство јер је „Бата” из Борова својим јефтнним гуменим опанцима угрожавао опстанак њиховог заната. Економски положај кожарских, а нарочито опанчарских радника толико се погоршао да је било, не само честих штрајкова, већ и демонстрација против „Бате", од којих су оне 1935. године биле најмасовније и најкрвавије И поред свих настојања неколицине комуниста и повереншптва радничких Урсових синдиката са Јосипом Милнером на челу, у фабрику штафа браће Теокаревић врло тешко се продирало. V то време у овој фабрици радило је око 800 радника и радница, а међу њима и много дсце од 8 година па навише. Ту се спроводила најгрубља експлоатација радне снаге, социјалне прнлике су биле најтеже, заштита на раду најгора (1935. године угушио се један дечак, власници су ствар заташкали). а радно време било је 10 сати и то са мотивацијом да је то захтев самих ралнпка који су, наводно, овим хтели да повећају своје зараде. Међутим, зараде су биле срозане далеко испод минимума неопходног за одржавање голог живота. Деца и спољни радници зарађивали су 80 пара до 1 дипар на сат, а стручни радници једва 15 до 22 динара дневно. Само неколико радника, који су израђивали финије камгарн-штофове, могли су да зараде и до 30 дпнара али и тај рад на акорд плаћао се само до ове границе. Наравно, ове границе важиле су само за праве раднике и произвођаче док су Теокаревићеви жбири и пандури, чиновници и чанколизи, имали и знатно веће плате, већ према томе колико су задужили газду својим доставама и другим услугама у предузећу. Тиме се једино и може објаснити што је у овој фабрици, са врло лошим награђивањем, раднички покрет био неразвијен. Ипак, синдикати су успели да потајно организују око 80 радника. Када је Теокаревић то дознао, блокирао је повереништво радничке коморе, уз помоћ полиције, наравно. Неки радници су били ухапшени, неки отпуштени а известан број и протеран. Радницима из села Главице био је забрањен долазак у Параћин. Све ово није сметало буржоаској штампи да диже у звезде Теокаревићеву фабрику и идеализује услове живота и рада у њој. Тако лист „Дан” под крупним насловима доноси репортажу: „Домаћа индустрија која напредује”, „Фабрика браће Теокаревића у Параћину производи 3— 4000 метара разних ииофова”, ,,Y импозантним фабричким просторијама запошљено је преко 1000 радника” и низ других измишљотина. Више успеха синдикати су имали у суседним рудницима. Нарочито је снажан рударски покрет био тих година у Сисевцу, а делимично и у Поповцу. То су сва села око ових рудника, тзв. горња села, планинска и сиромашна, села са моного беземљаша и сеоских пролетера који су бдлазили у руднике. И рудници су такође били приватни — па је и у њима Ситуација била слична оној у параћинским фабрикама. Сисевац је био рудник које је експлоатисало једно Француско-југословенско мешовито друштво. Прилике, под којима су рудари радили, биле су врло тешке и ти људи су били прави модерни робови. За надницу од 20 динара 154

мзлагали су своје животе опасности да се угуше угљенмоноксидом, или да их свод затрпа, пошто су капиталисти штедели на материјалном обезбеђењу и све је било скупље од људских живота. Радници су радили и по 10 сати, у води и блату, становали у ћумезима — где је царовала туберкулоза и друге болести. Жалбе и преставке биле су узалудне, стање се није побољшало. Рудари су једини спас видели у своме удруживању и заједничкој борби кроз синдикални покрет. Тако је у Сисевцу никао и развио се веома јак синдикат на чијем челу је годинама, све до своје смрти, стајао бескомпромисни борац и револуционар рудар Л>уба Николић, који је постао појам борбе пролетаријата читавог овог рударског басена. Буржоаски режим покушао је да синдикални покрет изигра и разбије фаворизовањем наводних рударских синдиката на челу са познатим пздајницима радничке класе као што су Бутковић, Дивац итд. Због развоја покрета у Сисевцу, Савез рударских радника Југославије, (камуфлажа за слуге буржоазије), сазвао је 1931. године „Конгрес” рудара Југосланије. Да комедија буде већа покушај им није успео и поред тога што су свакоме раднику, који је хтео да иде на овај „конгрес”, унапред пл.дћа/-.-. за оно време приличну суму, од 200 динара. Рудари су прозрели мгру, бојкотовали наводни конгрес у Параћину и остали верни своУрсовим синдикатима. Слнчна ситуација била је и у Поповцу; једино што су због површинског копа услови рада била нешто лакши. Синдикати су и дал>е водили упорну борбу против Теокаревића и Абела шаљући, често низ документованих репортажа и чланака о правом стању ствари у овим фабрикама. Ови дописи излазили су углавном у радничким гласилима као што су „Радничке новине", „Радник”, „Слободна штампа” итд. Слика експлоатације је потпуна у овим чланцима и зато ћемо неке од н>их навести у целости или бар делимично: „СПАСИТЕ СИРОТУ Д Е Ц У!" ПРЕКО СТОТИНУ ДЕЧАКА ОД 14 ГОДИНА ПОЛАКО УМИРЕ НА РАДУ У „ФАБРИЦИ СТАКЛА" У ПАРАћИНУ. — ПОД ТОПЛОТОМ ОД 2000 КАЛОРИЈА И ТРОВАЊЕМ ОД CYMПОРА ОВА ДЕЦА СУ ЖИВИ ЛЕШЕВИ. — ЦЕО ДАН И ДЕО НОПИ РАДЕ :ЗА 10 ДИНАРЛ. — БАТИЊАЊЕ ДЕЦЕ И ПОВИЦИ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ФАБРИЦИ СТАКЛА, КОЈУ ЕКСПЛОАТИШУ СТРАНЦИ,— Параћин, јула 1935. године. Велики број наших пријатеља саветовао нас је да посетимо „Прву српску фабрику стакла” у Параћину, где можемо видети прави пакоа у коме полако, али сигурно, умире преко стотину малншана од 14 година. Најзад, одлучили смо се и посетили Параћин. На крају града, на лепо пошумљеном терену, налази се „Прва српска фабрика стакла”. Али, та пријатна вегетација односи се само на околину фабрике. Фабрика сама, међутим, стовариште је сваковрсног ђубрета На самом улазу зауставља нас портир. Ни за живу главу не пушта унутра. Нарочито не новинаре. Такво је, каже наређење. Ми протестујемо. Вратар телефоном пита дирекцију: шта да ради? одговор је: да 155

господа новинари сачекају. Чекамо већ дуго иако је зграда дирекције удаљена од вратара само десетак метара. — Зашто толико чекање? питамо.. Портир ћути као заливен. И то је сигуно наређење. — Треба, треба, господине,.— одговара уместо њега један сељак -тт радник. Треба да се господа. спреме да Вас приме, да нађу тумача r. директору јер он је Шваба и не зна наш језик..— !!! Назадпосле пола сата чекања, стигло је .одобрење да смемо упутра' и:ми улазимо узграду дирекције. Двојица директора излазе нам у сусрет, клањају се и .широко отварају врата свог кабинета, иудећи пам да седнемо у - фотељу. Зачуђени смо толиком учтивошћу од стране г. г. директора; оно нам изгледа сумњиво после толиког чекања и зато не седамо/ .— Хтели би да разгледамо, фабрику, објашњавамо им циљ наше посете.. —т .Један од директора, Немац, сув и висок, жмирка очнма кроз наочаре и не разуме наше речи. Други, крупан и омален, Србин одговара нам: — Нема ту шта да се види господо. Ако Вам што треба о раду предузећа можете се информисатн код нашецентрале у Београду. — Ипак, интересује нас фабрикација стакла. Да задовољимо нашу нашу радозналост.остајемоми упорни. . . Најзад, опет после пола сата-. „погађања” то нам се дозвољава. један чиновник повешће нас кроз одељење фабрике. • — Колико је радника запослено? питамо г. директора. — Око три стотине. — Од тога колико страцаца?. — Можда 2—3. -^Деце? — Врло мало. Можда 10—15. — Радници се уредно исплаћују? — Уредно. Крећемо у фабрику. На реду .је прво бдељење: испирање песка. Неколико сељака испирају песак који ће. доцније бити главни састојак стакла. Они су поцепани,. крвавих. ногу, јер двориште је пуно парчића од стакла по коме се гази и koje се дубоко зарива у ногу. — Колико сати радите? питамо их. — Колико? питају они изненађено — Колико они .хоће. („Они” то је дирекција) — десет, петнаест,- и двадесет четири сата непрекидно. —.Наднице? — Од пола динара до динар највише на сат. — Примате ли редовно наднице? — А, јок! Некад нам се по4месеца не плаћа Идемо даље. Чиновник који нас. врди, г. Јаковљевић, веома симпатичан младић и искрен. покорава се наређењима дирекције и ставља нам до знања- —Господо, није згодно са радницима да .разговарате. . Између две зграде густ. облак прашине. Назиру се, али тешко две силуете, доа радника који тешкић чекићима лупају кречњак. На наш позив 156

један прилази. Лице му се не види од креча. Накашл»ао се и кречна прашина,у густом слоју излетила је из његове утробе. Убрисао је прашину са лица. Али то лице старачко је иако његов сопственик има само 25 година. Креч је учинио своје. ■ • ’ • Улазимо у једну огромну просторију. Неколико усијаних пећи и у њима казани у којима се топи смеса за стакло. Топлота неиздржљива. Преко 2000 калорија. Прави пакао. Око катедре са пећима близу СТОТИHY МАЛИШАНА, сел>ачићи, ради. Да, ради, јер то су прави радници на које се фабрика ослања. ОВИХ’ СТОТИНУ МАЛИШАНА ОД 14 ГОДИНА НЛ СВОЈИМ ПЛЕКИМА НОСИ ПРЕДУЗЕКЕ. А та плећа нису ништа друго до ли костури. Костури без трунке меса. Код сваког од њих стотину је тако. Ни један дебљи. Ни један здравији. Они се крећу по овој радионици, по овом паклу, као авети. Од врућине свсст им се мути, снага попушта. Од сумпора кога је. превише у атмосфери која влада у овој радионици не може да се дише. Плућа сс стежу под притиском сумпора, нос је запушен. Мали радници, деца, раде, раде, јер ако стану следује им песница у ребра или ударац гвоздепом штанглом. Завлаче шипке у усијане казане и на њима извлаче смесу за стакло. Дувају нејаким плућима кроз ту цев да би се стакло изравнало, моделирају га све док оно не добије форму чаше, флаше, бокала или лампе. Један малишан, рекло би се да нема више од 10 година, седи на камепу и „пресује” усијану форму кају му.је пружио мајстор. Његове очи су стакласте,. плућа се тешко -надимају, мршаве руке су клонуле, он тешко дише. Изводе га напоље.Шрилазимо му и питамо га: — Колико, имаш година, мали? - • ■ Он нас гледа изненађено. Осврће се око себе да види не прислушкује ли ко, а затим тихим, изнемоглим гласрм рдговард: — Седамнаест. — Колико си дуго у фабрици? —, Дуго. Одавно. —, Коликр дуго радиш дневнр? — Од јутра до мрака. Некад и по нрћи, пр целу нрћ. — Колико ти плаћају? ... — Банку — одговара болно —: али.некад.не доб.ијем ни.даре за три — четири месеца. -— Где станујепј? ■— Далеко. У селу, а оно је удаљено много Пешачим по 4 сата, радим целог даиа, а спавам сат — два.”1М '■ Занимљив је и чланак у текстилној индустрији браће Теокаревића које анонимни дописник 'назива „Ђаронима”, из кога ћемо навести само Неке деловеТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА' НАПРЕДУЈЕ, АЛИ. Параћин има своју индустрију. На једном крају је стаклара. На другом крају.је посед. индустријских барона. На улазу пише: Влада Теокаревић, и комп. Пет минута је до свирања сирене. Око 800 радника, домаћих и страних, квалификованнх и неквалификованих,- сељака, жена, младежи,- деце '157

већ је пред тим вратима. Пешаче они. Дуг је ггут. Но, сви морају бити тачно на време. Сирена свира. И цела маса се на први одјек сирене ставља у механички покрет. Жул>аве су и гараве руке. Смрдљиве и пуне паклене лупе су ту радионице. Наднице су мале. Често ни толико да плате каве што попију. Па ипак! Из свега тога морају да изађу X метара најфиније тканине, мора да се произведе X метара сељачког и војничког сукна. И све то мора бити чисто и лепо. ДЕЦА И Ж.ЕНЕ НОСЕНА СВОЈИМ ПЛЕПИМА ТЕГОБЕ РАДА Законски пропис да се навршена 14. година мора сматрати као минимум старости за пријем деце на рад, нема практичне примепс код сопственика овог милионског предузећа. Напуштајући основну школу деца сиромашних радитеља примају се на рад као врло драги ралчици. Ни одредба закона за жене и деца испод 16 година не смеју радити дуже од 8 ч асова не ужива поштовање — АРГАТУЈЕ НЕ ОСАМ BER ДЕСЕТ И ЧЕТРНАЕСТ ЧАСОВА ДНЕВНО. А када би инспектор рада дошао, њихови би ревносни надзорницн и послушни мајстори, благосоемено о томе обавештени, НАРЕДИЛИ УПОСЛЕНОЈ ДЕЦИ ДА ОДМЛХ НА ПУСТЕ /ФАБРИКУ НА СПОРЕДАН ИЗЛАЗ ИЛИ ИХ СКЛАЊАЈУ V СКРОВИТА МЕСТА. Она су најзад и научена да на питања о њиховој с-арости дају одговор данемају више од 14 година. Не лакшу судбину имају жене и деца и предионици и у одел.ењу где раде ноћу и преко 14 сати.„ итд. Y једном даљем тексту говори се о систему исплата обрачуна и одбитака. Прековремени рад се није плаћао са додатком од 5О°/о а нарочито су тешко падали радницима одбици и казне: „Од зараде радника фабрика обуставља у пуном износу суме, чешће веће од фактичких, у кориса кантине, као и дуг настојника фабрике Влади Јевтићу, за робу коју радници узимају на кредит у његовој радњи. Поред одбитака за аконтације, порез, осигурање, ОД СВАКОГ РАДНИКА ОДБИЈА СЕ И ПО 1 ДИНАР ЗА КОВЕРТЕ У КОЈИМА ИМ СЕ ИСПЛАНУЈЕ ЗАРАДА. (А радници те исте коверете морају одмах по употреби вратити фабрици). Од зараде такође се у пуном износу обуставља и разне новчане казне којима се радници строго и често кажњавају кадкад Y BEREM ИЗНОСУ ОД САМЕ ДНЕВНИЦЕ ПА Ц ЦЕЛЕ НЕДЕЉНЕ ПЛАДЕ, а за повреду дисциплине које радници чине нехаттно при раду”. Овде се није водио ни списак наплаћених новчаних казни, са ознаком и образложењем зашто и у које сврхе су наплаћене. Првобитно се образлагао да те казне треба да иду у потпорни фонд радника, за случај смрти, болести и сл. Међутим, то је обична превара јер су из овог фонда исплаћиоане награде вишим чиновницима за њихову ревносну, шпијунску службу, годишње и до 30 па и 40.000 динара или петострука или шестострука годишња зарада доброг радника. Награда за верност, за жандарисање... И зато веома потресно, али и политички васпитно делује овај пасус: „На крају вароши је посед индустријских барона на чијим вратима пише „Влада Теокаревић и комп". 158

На та врата куцају радници свакодневно. Долазе и грудодболни, бледи и испијени. Радили су они у тој фабрици. И боловали су. Мало прездравили, враћају се натраг. Одмиче време, брзају дани. И из те легије полумртвих често се дижу беспомоћно руке. Често се лепрша застава, предаја смрти. Но, то неће поправити положај. Стиснута песница организованог радништва једино је у стању да прибаве поштовање и законским прописима."1’1 Ништа није могло да обмане раднике ни писање буржоаске штампе о истом предузећу, као на пример у листу „Индустријска одбрана", број 14. у коме се стање приказује далеко бољим него што јесте. Радници су били свесни чињенице да су изложени експлоатацији, да су немоћни у борби за бољи живот. Повремено блеснуо би понеки зрак наде у облпку појачане синдикалне активности, или бућења отпора профашистичким режимнма у облику зачетака удружене опозиције. Све су то само наговештаји и пролетеријат Параћина мораће још дуго да чека и да водн тсшке и усамљене битке за своја права. Управо та усамљеност, та расцсиканост и уска оријанетација на проблеме само свога предузећа спутавала је бржи размак напредног покрета за што је Параћин са својом бројпом и развијеном радничком класом чак и у то време Шестојануарске дпктатуре, имао извесне услове. У овој, 1935. години од значајнијих политичких догаћаја треба споменути посланичке изборе, одржане 5. маја 1935. године — познате под називом Петомајски избори. На овим изборима поред земаљске листе владајуће странке ЈНС са Бошком Јевтићем на челу, први пут се организовано јавља и Удружена опознција са својом листом, на челу са др. Влатком Мачеком. Остале листе нису имале већег утицаја на бираче. Петомајски избори у Параћину дали су ове резултате: ПЕТОМАЈСКИ ИЗБОРИ (1935.5. V ГЛАСАЛО 78 и 76’/. ЛИСТА 1. Бошка Јевтића 2. Др. В. Мачека (У. О) 3. Дим. Лотића 4. Б. Максимовић КАНДИДАТ Веља Поповић Драгутин Крсмановић Јован Лтојковић Марин Мариновић гласова 6.811 959 36 39 Изабран је Велимир Поповић, чији је заменик био Тома М. Јовановић, земљорадник из Мириловца. Код горњих резултата пада у очи велика разлика и већина којом je победио Веља Поповић, али то није никакво чудо, када се зна да је он у то време био министар унутрашњих дела и да је за њега радио читав полицијски и чиновнички апарат и скоро сви трговци плашећи се његове освете. Против кандидат — представник Удружене опозиције, напредни и борбени Драгутин Крсмановић, отац Бранка Крсмановића, и поред популарности коју је уживао и он лично као поштен човек, и Удружена опозиција као политичка групација, добио је гласове само крајње доследних, независних и храбрих бирача, јер гласање било јавно. 159

Заиста храбрих, јер се буржоаски режим сурово обрачунавао са противницима и служио свакојаким смицалицама да уплаши и разоружа политичке противннке. Један од најчешћих метода био је стављање под истрагу Државног суда за заштиту државе за тзв. антидржавну делатност. То се десило опозиционару и напредном новинару — дописнику „Политике" из Параћина М. Дреноваковићу, као и Бошку Буричићу из Јагодине, што се види из доње фотокопије. Резултати избора уствари су били у читавој земљи груб фалсификат и Удружена опозиција и дал>е је водила упорну борбу против режима. С тога је влада Бошка Јевтића морала да поднесе оставку, али су на власт дошли опет слични, чак и гори људи, као што је Милан Стојадиновић на челу ЈРЗ, иначе познат по својим профашистичким схватањима и поступцима. Његове методе нису спречиле нити уплашиле праве, искрене пријатеље народа у редовима Удружене опозиције. Удружена опозиција развила је живу активност у Параћипу а нарочито је био масовно посећен 12. јула 1936. године. Збор је отворио Драгутин Крсмановић, а затим су одржали оштре говоре демократски нрваци др. Драгомир Иконић и адвокат Трипко Жугић из Београда. Маса је одушевљено поздравила говорнике и икзвикала пароле као: „Борите се за захтеве народног фронта слободе”! „Стварајте свуда одборе народног фронта слободе”! „Напред у велику и рдлучну битку за радничка права, за слободу радничког организовања!" „Тражимо слободне изборе за све радничке установе”! Пре избора учесницима су дељени леци којима се позивају да узму масовно учешће. Било је чак случајева, тј. покушаја стварања јединствене Радничке партије на овом подручју а проглас су потписали Љубомир Росулић, металски радник, Жика Петковић, адв. и Милутин Аранђеловић, геометар као Иницијативни одбор. Y овом прогласу има врло борбених ставова- „Радници и раднице, другови и другарице, акциони одбор Удружене опозиције позива све присталице Народног фронта слободе да на овом зибору манифестују акционо јединство свих полтичких струја, покрета и убеђења у борби за хлеб, мир и слободу. На овом избору треба да се покаже она снага са којом Поморавље ступа у редове НФС, против општег и заједничког народног непријатеља: Фронта реакције, економске пљачke, политичког бесправља, терора, корупције и демагогије фашистичке диктатуре и фашиста свих боја.” А затим даље се каже у истом прогласу: „ДруговИ и другарице, овај избор је и наш збор. На њега треба радници и раднице сви до једног да дођу. Борбени раднички покрет био је остаје и биће најдоследнији и најупорнији заштитиник и борац за интересе радника и ствар радничке класе и свих оних који данас трпе и пате. Он као челни одред организовано ступа у прве борбене редове за народна права и слободе, окупља- и води народне масе-које ■ стењу под јармом тешких терета и зулума.’Џ’ Готово пророчки и визионарски делује ова реченица из прогласа: „Огромним жртвама. поднесеним до сада и .упркос прогона од стране реакције, раднички покрет доказао је, А СВОЈОМ ИСТРАЈНОШЂУ У БОБРБИ V ДАЉИМ ДОГАБАЈИМА. ДОКАЗАЂЕИ V БУДУЂЕ ДА ЈЕ ИС160

ТИНСКИ И ПРАВИ НОСИЛАЦ ЖЕЉА И НАРОДНЕ БОРБЕ ЗА БОЉИ ЖИВОТ И ЛЕПШУ БУДУВНОСТ." (Подвукли аутори). И заиста, само непуних 5 година касније — 1941. ове речи су постале стварност. Мада овај покушај формирања нове радничке партије није успео, он је значио правилну оријентацију на окупљање свих снага у борби против буржоазије и фашизма. И синдикати су били упорни у борби за зштиту радничких права. Као и раније, фабрика стакла је и даље била главно упориште синдиката. Тако су синдикати у Параћину 1936. године извојевали још једну нову, велику победу закључивањем новог колективног уговора измећу радника и фабрикс стакла. Наиме, фабричка управа била је својим радницима отказала ко \ективни уговор из прошле године. Подружница стакларских радника поднела је управи фабрике нацрт новог колективног уговора, за све стакларе шлајфере, гравере и њихове помоћнике. Y вези овог нацрта вођени су дугн преговори. На њима су, поред ових двеју противничких страна — радннка и управе — присуствовали и раднички повреник из Параћина Оскар Фијат и представник радничке коморе из Београда, Милорад Белић. Овим уговором, тачку по тачку, било је прецизирано шта све радницима припада и каква су њихова права, почев од примања у натури, па преко исплата и одбитака, са тачно прецизараним ценама радова, радним временом и ценом радног времена недељом и празницнма, затим додаци у случају болести па све до оштете при губитку зарада услед сметњи у фабрици и при обустави рада. Практично, управа фабрике тиме је не само испунила захтеве радника него им и признала право штрајка. Друго је питање што је овај уговор значио само делимичан уступак, јер је склопљен само на годину дана, заправо док фабричка управа не буде у повол>нијем положају да наће јефтинију радну снагу и диктира нове, неповољније цене. Занимљиво је да су овај колективни уговор од 8. јула 1936. године за подружницу, поред осталих, потписали углавном чланови КПЈ Иван Ситар, Венцел Бауер и Јозеф Бауер. Y сваком случају то је био још један податак више за полицију ко стоји на челу радника и кога треба уклонити да би се обезглавио раднички покрет у фабрици стакла па и у Параћину. Y низу хапшења у току 1936. и 1937. године, у вези са Крагујевачком провалом, похапшени су и готово сви чланови партије из фабрике стакла. О томе Јосип Бауер каже следеће: „20, јуна 1937. године ми смо сазнали да су неки другови ухапшени. Жика Бурђевића ми смо крили месец дана, али он је хтео да иде у Јагодину и тамо је ухапшен. 20. јуна ујутру, у 7 часова, дошла у фабрику полиција ухапсила све нас, читаву партијску ћелију. Тада је већ постојао Месни комитет. Руководство је хтело да Месни комитет буде у Јагодини а Окружни у Параћину. Ми се с тим нисмо сложили јер су они имали више услова за рад и могли лакше да преносе материјал. Таса Марић, глумац, највише материјала донео из Београда. Власта Марјановић је мени доносио материјал. Када сам из затвора у Параћину пребачен у Крагујевац био сам у ћелији са Цаном Бабовић а у ћелији бр. 1 био је Крста Попивода. 161

Када смо били у затвору, пренео се глас да је у фабрици стакла откривена тајна комунистичка организација са радио апаратом. Људн су се окупљали на улицама и ово коментарисали.”'” Бауер оовом периоду каже даље: „После пет месеци сви су пуштени, сем Венцл Бауера и мене. Тамо смо били до октобра месеца. Рада је отерана на рад. Ја сам пуштен и био годину дана под полицијском присмотром. Када сам се вратио у Параћии, друштво „Иван Цанкар.. није радило. Радници у фабрици били су под утицајем затвора. За то време формираи је „Југорас”. Они су тражили један нови уговор. А као прву тачку у томе уговору, тражили су да се уместо 1. маја стави 6. мај — Бурђевдан. Сви радници су се томе успротивпли и „Југорас” ннје успео. На изборима за радничке повереиике ми смо имали црвене листе а они беле. Првн пут смо ималн огромну већину, али су ти изобри понпштенп. На другим изборима нмали смо нешто мање гласова, али опет већину, тако да смо нмали 4 радничка повереника, а „Југорас”, свега 2. Од тада смо опет почели да радимо у друштву ,,11вап Радничко културно-уметничко друштво „Иван Цанкар” у годинама 1928. — 1938. Цанкар". Правили смо излете. 1938. године направили смо два- излета, један у Равну Реку а други у Сисевац. То је било септембра месеца. Такође смо направили излет за Београд, где смо заједнички са осталим хоровима певали „Интернационалу”. На ту приредбу дошао је и Космајац, који ме је познавао. 162

Партијски рад у 1938. години био је слаб. Другови који су били са мном у затвору нису хтели више да раде јер су се плашили”. ЈОШ ЈЕДНА БУРНА ГОДИНА — 1938. И ове године све је било у знаку посланичких избора који he се одржати тек на њеноме крају, тј. 11. дегембра. Теокаревићи и управа фабрике стакла, као власници највећих предузећа, и режимлије, развили су агитаиију за владу Милана Стојадиновића и његовог кандидата Стојана — Цаку Протића, члана Главне контроле из Београда, иначе родом из Варварина. Најгрлатији у тој кампањи био је Теокаревићев доушник Влада Јевтић пз Обрежа, позиата крвопија радника. Против кандидат био је прота Аца Јеврсмовић. Као и код свих раннјих избора, после Шестог јануара, применом силе и корупције кандидати режима увек су односили победе па је то тако било и овога пута. Ове изборе неко још зове крвавим, јер је било и политичких убистава као што је случај у Д. Видову. О овим инцидентима шефови Удружеие опозиције дали су своје саопштење под називом „ИСТИНА О ИЗБОРИЛ1А 1938”: Y .многим местима: Беранима, Лесковцу, Даниловграду, Ваљеву, Вучитрну, ПАРАНИНУ (подвукли аутори), Крагујсвиу, Уздину, Ресну, Нишу, Скопљу, Крсн и идруги органи влатси пролилп су крв. Број мртвих и рањених присталица опозиције је велики.”114 Овде треба нарочито нагласити да је гласање било јавно, уписивањем у књнге гласалих. То је значило да су само сасвим независни смели да гласају противкандидата ЈРЗ. И поред свега тога, огромна већина људи била је за кандидате VO. Додуше, по званичним резултатима Стојадиновићева листа добила је минималну већину од неколико десетина хиљада гласова, али то је био обичан фалсификат. Зато су резултати објављени тек после месец дана, негде половином јануара. Режпм Милана Стојадиновића претрпео је не само бројчани пораз на овим изборима већ и морално политички. Још пре избора, по расположењу широких народних маса, јасно је било за кога је народ. То се види и из низа манифестација, као што су зборови, приредбе и нарочито прогласи и плакате. Параћин је не само непосредно пред изборе већ још од пролећа ове године био просто преплављен низом прогласа и плахата. V њима је правилно сагледавање опасности коју режим Милана Стојадиновића носи, тј. опасности од фашизма. Тако, на пример, у једном прогласу који је анонимно издао „Раднички одбор”, између осталог пише: „За демократију, независност и мир Народи у Југославији преживљавају данас судбоносне дане по своју независнот и слободу. Фашизам прети споља и изнутра. Фашизам споља прети да уништи самрсталност малих народа, да их подјарми и подвргне безграничној туђинСкој пљачки. Фашизам унутра спрема се да одузимањем слобода заведе искључиво власт, дистатуру крупно капиталистичких грабљиваца, насилнички онемогући решење постављених националних питања и тако пороби властити народ. 163

Избори за народне представнике, 11. децембра ове године треба, да одлуче да ли ће бити одбрањена државна независност и извојевана слобода, национална равноправност и демократија. То зависи од победе оних елемената Народног споразума који дају највише гаранције да се неће поколебаги у одбрани државне независности и националне слободе.” А затим у истом прогласу стоји: „Обраћајући се свим друштвеним редовима радничка класа на овај начин обележава свој политички став: 1. Одбрана интереса радничке класе и свих радних слојева. Потпора беспосленим, повишење надница, снижење пореза и намета, укидање кулука извршења, брисање сељачких дугова који су већ впшеструко иаплаћени. 2. Одлучна борба за слободу и демократију. Пуна слобода штампе, слобода збора и организовања. 3. За братски споразум Срба Хрвата и равноправност свих народа у Југославији. 4. Амнестија свих политичких осуђеника. 5. Непоколебљива одбрана државне независности и мира. За савез са свим малим народима, великим демократским државама п Соијстском Русијом, најбољим чуваром мира и заштитником свих малих народа”. Било је заиста, потребно да се до сржи разголити фашистичка политика режима Милана Стојадиновнћа и његова издајничка улога. V том смислу био је и летак студената Београдског универзнтета, који су прог ласили једнодневни генерални штрајк, тај летак је преко пријатеља Бранка Крсмановића и његових присталица растуран у Параћину: „Последњи догађаји који су се одиграли у свету довели су у питање независност и слободу свих малих народа у Европи а иарочито на Балкану. Немани једног поштеног човека, нема ни једног родољуба који иије озбиљно забринут за судбину наше земље. Ми, студенти, Београдског универзитета, верни традицији свога народа, његовој херојској и мученичкој прошлости и доследни својој досадашњој борби за слободу и част народа, били смо међу првима који су те опасности увидели и на њих указали. И свесни тих опасности ми смо уложили све своје снаге да се наша земља што боље оспособи за одбрану. Уложили смо и улажемо све наше снаге да подигнемо и ојачамо дух отпора и одбране, да се уједине све народне снаге, сва омладина да би се Југославија бранила и одбранила. На овом путу ми смо постигли прве велике резултате: Остварено јединство омладине је велики прилог тој борби” итд. Студентска омладина Београдског универзитета није се ограннчила само на прогласе и летке, већ је организовала и једну велику и успешну турнеју по градовима Поморавља. Студенти су били гости културно уметничког друштва „Иван Цанкар” и дали успелу приредбу у предвечерје 1. маја, са борбеним, напредним програмом, на коме су изведене рецитације „Светли гробови" и „Црнци и Црногорци” као и позоришни комад „Мати” од Карела Чапека. Баш некако у то време над Европом се надвио тежак и тмуран облак: криза око Чехословачке. Y Параћину није било Чеха — или врло мало, у Фабрици стакла — па и реаговање на овај крупан историјски догађај није било толико бурно. Али. Чешки ћак био је Бранко Крсмановић који се у то време налазио у Шпанији и који се оданде неколико пута јавио своме 164

најбољем другу и пријатељу Боки Живковићу, студенту, који је такоће био познат као врло напредан омладинац. Он је дубоко преживљавао кризу братског народа у коме је нашао свој коначни политички пут и опредељење. Његова писма — позиве, нису прихватили у целости, јер је режим онемогућио одлазак добровољаца у Чехословачку. Ипак, политички одјекбио јеснажан. Поред посланичких избора у овој години одржани су и општински избори. На овим изборима кандидат на листи ЈРЗ био је Божа Стојковић, гвожћарски трговац, који је добио знатну већину. Занимљиво је да је Божа Стојковић рапије био противник ЈРЗ и Теокаревића. Међутим, он је био прилично популаран и Влада Теокаревић је то знао и умео да искористп, придобивши га за своју страну. Велики мајстор режије, масон и демагог, Теокаревић је већ после годину дана политички ликвидирао Стојковића. Наиме, на новим изборима први кмет и заменик председника, бно је Теокаревићев човек, Влада Јевтић. Стојковићу је запечаћена општинска каса и доведена ревизија из Главне контроле. Разочаран и огорчен, мада потпупо исправан и поштен, Стојковић се повукао јер је био политичкн компромитован а заменио га је Влада Јевтић, који је на том положају остао све до доласка Немаца, априла 1941. године. Y Параћину је у то време радио као адвокатски приправник Бошко Буричић искусни доследни комуниста. После крагујевачке провале и новог курса у КПЈ доласком на њено чело друга Тита, оријентација је на нове млаће људе, некомпромитоване својим ранијим радом и учешћем у покрету. Тако је крајем 1938. године у Параћину поново формирана прва партијска ћелија, коју су сачињавали: 1. Франц Розин — Мали, стакларски рад. 2. Раде Николић — Пикола, радник 3. Михајло Илић — Куља, радник 4. Димитрије Марјановић —Микалонац, рад. 5. Виктор Вајт, радник Код реконсгрукције партијске организације за овог последњег, Вајта, постојала су опречна казивања — тј. неки тврде да је био, а неки да није био члан КПЈ. Идеолошки рад састојао се понајвише у чигању напредне литературе („Мати” од Горког, „Како се калио челик" од Островског, „Манифест комунистичке партије” итд.), затнм у низу састанака на којима се договарало о конкретној акцији у датој ситуацији — а највише о мерама за побољшање економских прилика и положаја радника. Погодан метод за окупљање комуниста и симпатизера били су и чести излети у природу. Некад су ови излети организовани у заједници са члановима партије и синдиката из Буприје, као што је био излет у св. Петку. Полиција из Параћина будно је мотрила на комунисте и напредне раднике па је послала жандарме у св. Петку да легитимишу присутне, претресу и виде какав је то скуп, Међутим учесници излета су били опрезни па су поставили страже и тако спремни дочекали патролу жандармерије која није могла ништа да установи. ¥ овој години, као и у ранијим, нарочито је био снажан синдикални покрет у Сисевцу. У овом руднику било је неколико штрајкова, скоро сваке тодине по један, а 1938. године у штрајк је ступило преко 800 рудара 165

Сисевца и околних рудника. Штрајк је трајао месец дана дана. Главни организатор и вођа штрајка био је Л>уба Николић, рудар из Млаве, чувеи по својој револуционарности и говорничком дару. Приликом овог штрајка дошла је до пуног изражаја, иначе доста ретка, солидарност радника и сел>ака: сељаци из околних села, а нарочито нз Буљана, помагали су штрајкаче и моралио и материјално, већином намириицама. Штрајк је успео само делимично те су рудари Сисевца исте године штрајковали још 40 дана и тек тада однели потпуну побсду. Штрајкови и немири у Сисевцу пренели су се и на суседни Поповац. Ујесен исте године н у фабрици цемента у Поповцу избио је општн штрајк којим је' руководила синдикална подружница. V позадипи овога штрајка стајала је партијска ћелија Параћина, јер у Поповцу тада ипје бнло чланова партије. Главни захтеви штрајкача билн су повећање надиица и сман.ен>е радног времена које је тада износило 10 и 12 часова. После 10 дана штрајка радно време је смањено на 8 часова, али повећање падница није добијено. Приликом збора ЈРЗ, уочи посланнчких избора, у Сисевцу Љуба Николић се попео на кров једие поткивачнице и својим борбенпм говором и паролама успео да растури овај збор. То га је стало главе: непосредно прсд изборе, једне вечери после смене, нађен је Љуба Николић мртав у ходнику код излаза јаме. Очигледно, убиство је било унапред припремљено и извршили су га жандарми, али су власти издале саопштење да сс ради о самоубиству и ништа иије предузимано. Поред одра Љубе Николића продефиловали су сви рудари Сењског басена, а његов погреб претворио се у снажну манифестацију пролетерског једннства и протеста против насиља и овог срамног, нечувеног политичког злочина. И поред свих настојања партијске ћелије из Параћина покрет у Сисевцу је Николићевом смрћу био тешко погођен, скоро обезглављен и дуго се није опоравио. V Параћину је у ово време постојала и грађанска касина са читаоницом која је окупљала претежно млађе људе и интелектуалце. Око преваге у њој водила се дуга борба између напредних студената као што су били Драгиша Цанковић, Бока Живковић и други, са старом управом. Ипак, пуни утицај напредне снаге оствариће у касини и читаоници тек следеће године доласком Мирка Бањевпћа, Милице Радовић итд. Параћин је по ранијем попису из 1931. год. имао 7192 становника. Y срезу је било 34.931 становника. Занимљив је податак да је било скоро хиљаду католика протестаната док је Јевреја било само 6. Поражавајући је однос писмених и неписмених, тј. пјсмених 16.000, неписмених 18.000 По једном другом, општинском попису из 1937. године, Параћин је већ имао 8.436 становника док је у читавом срезу било 35.220. Пораст броја градског становништва значио је истовремено и јачање пролетеријата. Па ипак, партијска организација и даље је била ограничена само на оних 5 чланова, а СКОЈ није ни постојао. То стање ће се врло споро и мало мењати, иако је Параћин имао масовну базу за развој КП. ПАРАБИН V 1939. И 1940. ГОДИНИ Други светски рат већ је уствари био почео окупацијом Чехословачке а надирање фашизма и ратна опасност била је свуда приметна.' То је довело до погоршања већ и онако тешког положаја радника и ситних служ166

беиика. Плате и наднице су остале исте док су цене многих производа биле знатно поскупеле. Ово је одговарало трговцима, а нарочито индустријалцима, те је њихово богаћење и у Параћину сада било брже и приметније. Чак су постојали неки правилници о висини надница, посебно за индустрију а посебно за трговину и занатство. Код ових правилника пада у очи да постоје две различите скале плаћања: за старије, односно млађе од 18 година, што зпачи да је експлоатација малолетника била и озакоњена. Уосталом, ево и тих минималних надница: 1. СТАРИЈИ ОД 18 ГОД. МЛАБИ ОД 18 ГОД. за 8 сати 23,20 10 „ 26,10 12 „ 29,— 17,20 19,35 21,50 II. (ИСТО, АЛИ ЗА ЗАНАТСТВО И ТРГОВИНУ): за 9 сати 21,20 „ 10 „ 23,85 „ 12 „ 26,50 14,80 16,65 18,50 ш) Било јс додуше, и знатно боље плаћених службеника, али су то морали бити представннци режима или сарадници буржоазије на заједничком послу — експлоатације радника. Тако напр. у конкурсу за лекара Окружног уреда дају се ови услови: Годишња плата 24.000 дин., 15% за реонску службу 1.800 додатак за жену, 1.800 додатак за свако дете. 1.800 додатак на скупоћу, 350 додатак на скупоћу за жену и 250 додатак на скупоћу за свако дете. То износи близу 3.000 месечно. Толлико су приближно имали и Теокаревићеви надзорници као и виши полицнјски функционери. Наравно, нису сви лекари били тако добро плаћени, већ само уредни јер они су имали главни задатак да штите интересе послодаваца, и да раднику теже и ређе дају боловање. Занимљив детаљ из овог периода је и то да су, поред Манасије и Раванице, и два града, Јагодине и Параћнн проглашена за туристичка места. Око Грађанске читаонице, која је била у Ружићевој кафани, почела је да се окупља група интелектуалана који су се интересовали за програм и напредак читаонице. Одржана су и два састанка о томе. Y тој групи су били Миле Станковић, Јован Бисић, Драгиша Цанковић, Мирко Бањевић и др. Повремено је долазио и Бошко Буричић који је одржавао састанке са групом интелектуалаца. О раду ове читаонице као и групе напредних интелектуалаца наш познати, напредни песник, револуционар и борац Мирко Бањевић, који је у то време жпвео и радио у Параћину, каже следеће: „Ја сам дошао у Параћин школске 1939/40. године. Када сам долазио, Митра Билас ми је рекла да се повежем са Бошком Буричићем. Самном је био и Гојко Томић, наставник који је био један од напредних студената. Када сам се повезао са Бошком, он ми је дао задатак да окупљам, напредне наставнике, да разговарам са њима и да видим да ли неког од њих можемо прихватити будућом организацијом. Тада ми је рекао да се повежем са Цанковићем, Ја сам га обавестио о Гојку Томићу као напред167

ном човеку. Тада ми је још рекао ако би и неки илегалац наишао, да му обезбедим стан. Ми смо ујесен 1939. године почели да (те јесени су после дужег времена отворени виши разреди гимназија у Параћину па је то условило долазак Мирка Мањевића и других професора. Иначе, пре тога Мирко је као истакнути комуниста још са Универзитета, био прогањан и осуђиван и дуго година без службе, примедба аутора) органпзујемо групу интелектуалаца, у коју је долазила и Рада Миљковић, учителшца из околине Куприје. Ми смо се једанпут састали у кући Ивана Тасића рекли су ми да сам руководплац групе. Тада сам добио неки партијски материјал. Ово јесве у почетку ишло преко Бошка. V ту групу дошао је и Милош Јовичић, студент филозофије, који је теоретски добро стајао али је био доста опортуниста. То је било 1939. годнне. У то време долазио је Вељко Мићуновић. 1940. године позван сам на вежбу, а када сам се вратио Милоша Јовичића није било. Тада сам се упознао са Бранком Кусмановићем. 1939. годинс смо прославили годишњицу Октобарске револуције, Ја сам тада прочптао поздрав партији који сам саставио. На састанку је био Бошко. 1940. године дошаоје Слободан Вујчић наставник и Борђе Живковић. Вујчић иије оио дуго код нас. Везу с нама је имала и Славка Бурђевић. Састанке смо држали код Цанковића и код Милице Радовић. На тим састаицима је касније присуствовао и Бранко Крсмановић. Ова група није проширавана све до капитулације. Ми смо у пошти пронашли два друга који су нам били наклоњени и то Божидаревића и Јанићија Јовића. Они су нам били врло бистри, долазили су на састанке. Ми смо имали везе са ђацима, студентима као и са радницима фабрике „Теокаревић."|“ По природи врло скроман Мирко у горњој изјави не жели да говорп о себи и својој улози као и свом књижевном стварању на линији револуционарне борбе у овом периоду. Међутим, срећом сачувана је читава збирка „ОГЊЕНА ЈУТРА”, илегалног издања у Параћину 1940. године, из KOje је недавно постхумно објавл»ена ова песма: ТУЖБА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ Велики, Острошки Василије свети, нек ти је слава! Дојадише нам ови кршеви клети — крепа нам и дијете и ово и крава. Ево долазимо двјеста година до твога каменог стана, извиремо гладни из сушннх долина за спас — за мирис озјелог' тамјана. Преглодасмо стопама твоје прагове. Цјеловима с кпваво пуклих усана направисмо већ на зиду сагове — и не свану нам за нашег дана. Тражимо те, свети и чудотворни, нек ти је дар и служба! 168

Постасмо љутн, зли и уморни, наша се тешка не чује тужба. Згрчени те кумисмо и пропиштасмо ко у процјепу рудинске змије, што год можемо и ми ти дасмо, ал ’ помоћи нам није. Да сјсн свеснлни твој нас не прокуне, допосимо поњаве и груде сира, велика бијела руна вуне и плоче воска жуте ко' лира. Почуј. велики Васнлије златни, твоја је моћ и сила! Суви, скорјели, црни и патни, точимо ти посљедњу крв из жила. И ништа боље не окрену на то! Ти не помажеш нама голима помога оним што ти дају злато и к теби господским дођу колима. Велики, свети, мени опрости што говорим горку истину живу — наврнуше ти на скупо плаћене кости дебелу гриву! О вељи! Газе попут кобиле, код њих је накит, злато и срма, купују, гдје год су стопе пробиле, то наше земље и густог грма. На њивада твојим и сад радимо бескућни ко’ прије једног вијека, теби бетонске куле градимо, а нашој бољци не би лијека. Крај твоје куће шибају кнуте, уста нам вежу уз јек звона, док у волту с благословом више пршуте за црну братију светог ти трона. Помажеш им, свети Василије благи, нек, су ти прости и наши скути! Ти твоји ситни насљедници драги ко, бикови су постали силни и крути. Подигоше међе као бедеме око твоје свете горе и паше. 169

нађу ли нам живо, ко’ вражје сјеме, пребију га на очи наше. ¥годниче божји, ти нама опрости што не вјерујемо тврдо више у гњиле и лажне твоје милости ■ због којих вјековима крв нам пише! МИРКО БАЊЕВИБ Највећа акција и највећи успех партијске организације у 1940. години била је првомајска прослава, али пошто је она забрањена, Бошко Буричић је уочи 1. маја рекао члановима партије да he добити неки • материјал који треба да се растури у граду. То су биле плахате, Првомајски проглас СК КПЈ. Сутрадан цео Параћин био је излепљен плахатама. И фабрика стакла и фабрика штофа такође су биле преплављене црвеним плахатама. То је био радни дан. Тог истог дана, у 7 изјутра, полиција је дошла у фабрику и почела истрагу. Иако ништа иису нашли, они су ухапсили известан број радника, међу којима и двојицу комуниста. Ј. Бауер је јавио Бошку Буричићу да не долази у Параћин пошто је један део комуниста ухапшен. Ипак Бошко је ухапшен и суђено му је v Окружном суду у Буприји за комунистичку делатиост. За време суђења сала је била препуна, нарочито радника и симпатизера КПЈ. И поред свих настојања јавног тужиоца Бошко је, а са њима и осталн комунисти, ослобођен пошто није било доказа. Саопштење пресуде пропра ђено је одушевљеним покличима присутних те је председник суда морао да испразни дворану. Из Параћина је такође присуствовало доста радника. И тако, приближавала се судбоносна хиљаду деветсто четрдесет прва. Број члаиова партије у Параћину није се повећао. Но само формално. Било је много симпатизера и присталица програма КПЈ, дошло је и неколико чланова партије и синдиката који нису били формално обучавани, али су иступали и радили на линији партије. Година срама и беде, година капитулације и пропасти, али и година устанка и револуције била је на прагу. Велпка година последњег обрачуна. ПАРАБИН ПОСЛЕ АПРИЛСКОГ СЛОМА 1941. Други светски рат беснео је свом жестином. Пољска је била окупирана, Белгија и Холандија такође. Француска се налазила пред капитулацијом. Фашизам је харао Европом и све снажније утицао на развој догађаја у Југославији. Приближавање Југославије силама осовине било је очигледно. Додуше, влада Цветковић — Мачек обмањивала је масе неким тобожњим мерама и припремама за одбрану, као што је било позивање већег броја људи на војну вежбу, рационирање течног горива и другог стратегијског материјала, но изнутра је било све труло и једини који су народу говорили праву истини били су чланови КП. Y Параћину и околини такође је било доста мобилисаних, претежно у Тимочку дивизију. То су били понајвише земљорадници и сиромашни грађани, јер су богатији могли да купе одлагање војне вежбе. V Параћину није било много војске, али сусе на Карађорђевом брду налазили велики војни магацини са авионском муницијом. Тек пред сам 170

Излет Параћинских и ћупријских скојеваца и синдикалаца у Св. Петку 1940. године. 171

априлски рат у окилини Параћина, у село Давидовац, дошла је и једна ваздухопловна јединица. Крајем фебруара вратно се из Шпаније, из једног логора у Пнрииејима у Француској, Бранко Крсмановић, истакнути шпански борац. Он је задржан краће време у Београду, али га је почетак марта већ затекао у Параћину. Одмах по своме доласку, Бранко је почео да окупља око себе напредне омладинце и грађане као што су били Слободан Пирић, Кока Живковић, Драгиша Цанковић и други и да им излаже своје утиске из Шпаније припремајући их тако за улазак у Партију. Y тим припремама и општој узнемирености осећало се приближавање ратне опасности. Сва уверавање издајничког режима, па чак и потписивање срамног пакта 25. марта, нису могли да донесу смирење. Напротив, после 25. марта, ојачала је активност партијске организације у целини, а посебно Бранка Крсмановића лично, и групе другова и пријатеља које је окупљао око себе. Бранко је био врло приступачан и природан, присан и искрен и снажно је придобијао људе за себе и своја схватања. Иако је одрастао у Параћину, често је одлазио у Доњу Мутницу, село својих родитеља, — као и друга оближња села — и тамо разговарао са сељацима о политичкој ситуацији. Нарочито је бно неуморан у организовању мартовскнх демонстрација. Чак и пре одбацивања споразума о приступању Југославије Тројном пакту, које је у Параћину примљено са великим огорчењем, Бранко Крсмановић је са младим радницима и ђацима организовао исписивање антифашистичких парола у целом граду, па чак и у просторијама фабрике стакла и фабрике штофа. То је било 26. марта. У фабрици стакла била је истанкута једна велика слика напрсле осовине на којој седи наш сељак. Све ово била је само припрема за оно што ће се десити 27. марта. Тога дана, на вест о одбацивању Тројног пакта, омладина Параћина, ђаци, радници, занатлије изашли су на улице и у великој поворци изразили слободарска осећања нашег народа овим паролама: „Доле пакт!”, „Бранићемо земљу!", „Боље рат него пакт!", , Хоћемо савез са СССР-ом!" Y пола девет у фабрику стакла дошао је Бранко Крсмановић и рекао да сви радници треба да иду на мартовске демонстрације. Тачно у 10 часова фабричке сирене су објавиле крај рада и сви радници су изишли. Y овим демонстрацијама Бранко Крсмановић и остали напредни омладинци су активно учествовали, али је и буржоазија искористила да истакне своју приврженост краљу и монархији. Y том смислу говорили су Божа Главички адвокат и Кандић, бевши срески начелник. Покушао је да говори и Драго Целерац, али није могао. Због тога покушаја био је упахшен и одведену логор из кога се није више вратио. Демонстрације су трајале до подне али врхунац њихов био је поподне: тада се издвојила једна група од педесетак млађих радника из обе фабрике и са црвеним заставама демонстрирало код моста а затим прошла кроз улице. Бранко Крсмановић је био за све време са народом. Улице су биле пуне света. Родољубе није могла да заплашн ни наредба команданта места, пуковника Благотића, да ће у случају демонстрације извести војску и пуцати на демонстранте. Демонстрације су се у току поподнева и вечере пренеле и на неколико села, а нарочило су биле велике у Стри172

жи и Доњем Видову. Основно код ових демонстрација је то што су комуиисти, на челу са Бранком Крс.мановићем, успели да дају тон и каналишу расгголожеље народа иа линију КШ. Мећутим, о мартовским демонстрацијама у Параћину постоји и неколнко сећања преживелих учесника и организатора ових догаћаја од којих наводимо иеколико најбитнијнх: Стојан Радојковић — Нане, из познате комунистичке породице чији је отац Милпсав Радојковпћ био један од лидера радничког покрета у Параћину измећу 2 светска рата и после П светског рата и први председиик Народноослободилачког одбора у Параћину, затим брат Милан, такоће комуннста, заклан првог фебруара 1944. године од четника ДМ и који се п сам једва спасао од непријатељских прогона, о 27. марту каже следсће; „После потписивања Тројног пакта на 2 дана пред 27. март Радс Николић — Пикола ме је упитао да ли знам где би могло нас неколико да се састанемо да продискутујемо о неким стварима. Предложио сам му моју шупу на плацу где смо чували живину. Ту смо се састали Раде Николић, Мика Куља, Алфред Бан и ја. После дискусије о политичкој ситуацијн и расположењу омладине против сарадње са Немцима Пикула је предложио да се организује демонстрације против пакта и да се мећу омладином врши пропаганда у том смислу. Одржали смо и други састанак на коме је извршена подела дужности у демонстрацијама, место окупљања демоистраната као и време почегка демонстрације. Демонстрације су биле заказане за 28. или 30. март не сећам се тачно, али знам да нас је 27. март предухитрио. Зборно место било је одрећено код колске ваге у 9 часова. За пароле и транспаренте био сам задужен ја, да их израднм и пребацим на зборно .место у одрећено време. За сакупљање демонстраната, позиве и обавештавања задуженн су били браћа Мицићи. Тада сам први пут сазнао за њих. Њима сам требао да обезбедим бичикле. Требало je да обавештавамо омладину да ће бити ускоро демонстрације, али да не говоримо датуме и место већ само да обавештавамо сваког и да он то даље шири. 27. март нас је претекао и на тај дан Раде Пикола ми је ујутру рекао да се све одмах крене по плану с тим да зборно место демонстраната сада буде испред моје куће. И браћа Мицић су одмах почели са позивањем омладинаца. Готове транспаренте и материјал сам пребацио код Јоце Бокића кафеџије и са његовим сином Жичетом и осталим друговима наставили смо израду транспарената. Y мећувремену док смо се спремали већ js почео митинг код споменика. Сакупило се на одрећено место нас око 60 — 80 омладинаца и са заставама и транспарентима кренули смо главном улицом па до крајње улице прекопута Стадиона, лево до станице затим до рампе код Жабара и улицом до колске ваге па до Основне школе у Новом Селу, па смо кренули лево опет главном улицом до споменика и продужили до места поласка. Кад смо стигли до места поласка ту се случајно затекла плех музика и сна нам је свирала коло. Растали смо се са позивом да се увече опет састанемо, а заставе и транспаренте смо однели кући. Колико се сећам учесници су били Раде Николић, Мика Куља, оба брата Мицића, Божа Златковић, Ненад кројач, Божа кројач, Радивоје Аазаревић, радник, Бранко Анћелковић, ковач, Жиче, Мишић зв. Роб, 173

Павловић, радник, Чеда Стаиковић, ученик, Методије Македонац, кројач и др. На поролама је писало: „Тражпмо слободу шпанским борцима", „Доле пакт”, „Доле са катаицима", „Слобода народу”, „Жнвела Комунистичка партија Југославије", Живела слобода” и тд. Но поред траиспарената и застава ношена је и слнка краља Петра П. Поред писаних парола нзбацнване с\ и усмепе као „Живео СССР” и др. Мнка Урошевић, тада нанредни радиик Фабрике стакла, сећа се овнх догаћаја па, између осталог, каже: „Тамо смо имали издвојене скоро две групе. На челу једне групе колико се сећам био је Бранко Крсмановић и ми стакларски и остали радници и омладнна а у другој национални елементи. Касније су се ове групе спојиле и ишле као једна група али се ова група на челу са Бранком Крсмановићем нздвајала нарочито по паролама. На самом улазу у парк била је исписана и парола,, Хоћемо савез са СССР-ом” а сличннх парола било је и на другом крају града. Бранко је ишао напред пепосредно пза Владе Јевтића, а поред њега смо ишли мали Франц, Раде Пикола, ја п др. Браико је убацивао пароле „Хоћемо савез са СССР”. У то је наишао Бошко Буричић из Светозарева, јсдним црним аутомобилом, стао јс иза Бранка Крсмановића и замолио ме је да нх заварам да га не препозпају. Бранко се окренуо и отншао заједио са Бошком.” Радомнр Ивковић, такоће стакларски радник, сећа се како су на дан 27. марта Пикола и Франц окупили и покренули да учествују у мартовским демонстрацијама. Одмах после демоистрација Бранко Крсмановић је отишао у Београд одакле се вратио 1. априла. Тамо је присуствовао неком важном састанку а и донео је доста материјала и књига које су му служпле за политичку агитацију. Рат се све више приближавао. Настала је трка у снабдевању, нарочито прехрамбеннм артиклима. Многи трговци су на овој ратној психози добро зарадили али иису пропустили ни прилику да за сваки случај сакрију доста робе, углавном оне која може дуже да стоји, — текстил, метал, накит итд. И заиста, већ 6. априла, Немачка је без објаве рата напала Југославију. Почетак рата затекао је и војне и цивилне власти неспремне. Y Параћину се могла видети и оваква слика: неки војници у војничком оделу са опанцима и без опасача, а други у шињелима и цивилним оделима. Само мањи број обавезника, вероватио из сталног кадра, био је сасвим војнпчки одевен. Збрку су повећавали и погрешни позиви — пешаке су звали у коњицу, коњанике у артиљерију итд. Уз то су се проносиле свакојаке пароле о тобожњим успесима југословеиске војске и напредовању њеном ка Корушкој и Бугарској. Треба ипак признати да је заиста расположење код народа било да се бори против нападача, али је командни кадар бивше југословенске војске био великим делом у служби непријатеља и издао земљу. Прилазе Параћину као и читав сектор исток — југ затварала је Тимочка дизизија. Она је била добро наоружана али такође дезорганизована. Под налетом непријатеља и њихових тенкова она се брзо распала, велики број је заробљен. Y околини Параћина било је и борби што се види и из исписка у прилогу — списка лица погунилих или умрлих у Параћину у априлском рату. Чак је било погинулих из редова нижих 174

официра, а једном капетану, чија је слика сачувана, име још није утврђено Посебно жесток отпор непријатељу пружила је једна ваздухопловна јединица која је дошла на помоћни аеродром у Давидовцу, пред сам априлски рат. О борбама ове јединице као и општем расположењу у њој у тим бурннм априлским данима врло рељефно нам говори изјава — сећање некадашњег активног учесника те јединице, Гојка Боројевића: ,,Око 1. априла 1941. године у Давидовац код Параћина дошла је прва група авијатичара н почела да припрема помоћни аеродром за евентуалне потребе. После неколико дана дошао је и први ваздухопловни ешалоп, тј. 61. и 62. ваздухопловна група Првог ваздухопловног пука, који је био стациониран у Смедеревској Паланци, али су му летилишта била у Бјељинн, Бос. Броду и сада помоћно у Давидовцу. Овим групама командовао је мајор Малојчић а технички официр био је потпоручник Милан Мајсторовић, пнлот. Ове две групе имале су у саставу све од нижих офицнра и подофицира као и цнвила мајстора у техничкој служби аеродрома. Ова база имала је и две чете војника, од којих је више од пола резервнста била национална мањина Немаца из Војводине. Такав састав ове посаде имао је и своје негативне стране јер је пета колона била убачена преко ових резервиста и беспрекорно фенкционисала. Командант групе позват је 5. априла по подне на неки састанак у Земун, а дежурни у бази остао је Милан Мајсторовић. Чим је сутрадан ујутру радно Београд јавио да Немци бомбардују Београд и немачке колоне прелазе нангу границу, Мајсторовић је позвао војску и старешине и саопштио да је ратно стање и да он у одсутности каманданта преузима команду. Затим је наредио да се припреми група од 9 авиона за полетање, док ће им задатак издати у ваздуху. Тако је тога дана обављено 4—5 летова. Том приликом су бомбардовани Софија, Бустендил и пограннчна места у којима су примећени војници и логори војске, јер се Бугарска војска иселила из касарне да би се у њих уселили Немци. 7. априла рано изјутра почела је иста акција. Мајсторовић је био на старту. Издавао је наређења и имао пуне руке посла. Група је полетела опет ка Бугарској. У ваздуху је дат задатак да се бомбардује Софија као и ко ће шта да бомбардује: школа „Александар Невски", железничка станица, електрични млин и логор бугарске војске. Све је почело нормално и бомбе су падале а у једном моменту су наишли немачки ловци па су онда наши ловци преузели да нас штите. Наши ловци су се борили а ми смо се повукли тј. сваки је имао свој правац одступања. Тако је један авион пошао према Качаничкој клисури. Тамо је надлетао једну немачку колону али је није тукао све док није стигао до чела чела колоне, а онда се окренуо и почео да туче возила и живе циљеве. Тада су и Немци почели да туку артиљериском ватром и противавионским оруђима. Том приликом у авиону сам рањен. Занимл.иво је било држање сељака из Давидовца, који- су нас свако јутро приликом полетања пребројавали, па онда цео дан проводили пред кућом у чекању и при повратку нас опет бројали, радујући се кад би виделц да смо сви на броју. Док су ове борбе трајале у ваздуху не мање жестоке борбе водиле су се и у самој нашој бази против пегоколонаша. Нарочито се истицао учитељ Марширевић, резервиста и члан КП, који ми је рекао: 175

— Дете моје, ја сам комуниста, ти мени све можеш поверити, бићу ти добар сарадник. Ги си још млад и од мене можеш што шта научити, јер у школи ниси учио оно што те може научити КП. Она је најбољи учитељ свога чланства и свих људи који воле своју домовину и слободу. Увече 7. априла дошао је командант Малојчић Божо и саопштио да се база мора повући у Соколац Поље, код Роготице. Одмах је отишла група да припреми пријем авиона, а сутрадан су почеле припреме за повлачење свих авиона из Давидовца. Међутим, петоколонаши су извршили неколико саботажа тако да су пала два авиона. У једном је било само поврећених, али су у другом погинули капетан Јанићије Кораћ, Душан Вучковић и Драгомир Добровић. То је та храбра посада која је у току ова два дана ратовања имала много јуначких подвига. Наша група у којој су били Маширевић, Мајсторовић, Несторовић, Блаж Слокап, Нико Јовановић и ја, успели смо да откријемо и ликвидирамо ову групу петоколонаша док их је један мањи број побегао. На наш аеродром у Давидовцу 7. априла око 8 часова наишао је један Немачкн авион „Хеншел” који је летео изнад планине Бабе према Поповцу и даље према Куприји али га је спазио наш ловац „Месершмит” којим је управљао Павле Црњански. Он је после краћег манервисања оборио немачки авион који је пао на Мутничко поље у близини моста на Грзи на путу Бошњане — Доња Мутница. Посада „Хеншела” је погинула а подаци о томе постоје у ваздухопловном музеју у Београду. На аеродрому у Давидовцу и данас постоји хумка палих авпјатичара. Хумка је Јподигнута баш на оном месту где смо се састајали п стварали план борбе за отркивање и ликвидацију петоколонаша”"’. И поред свег отпора ових храбрих ваздухопловаца, као и расположење народа да се одупре освајачу, Параћин је поново био у рукама непријатеља. Било је и нешто отпора. Највећу опасност за Немце представљала је Тимочка дивизија. Н>у су Немци напали из два правца и борбе су воћене код Ртња, кад су Доњу Мутницу тукли артиљеријом са Мириловачкон брда. Но, већ 9. априла немачке трупе почеле су да улазе у Параћин. V касним поподневним часовима била се пронела вест да је пао Ниш и да ће Немци стићи ускоро у Параћин. Пошто се говорило да Немци убијају све млађе људе, већи део параћинске омладине кренуо је у села гцзеко Мораве. V сумрак је наишла прва предходница 11. оклопне дивизпје у Параћину. Група грађана која се налазила код споменика у први мах је поверовала за немачки тенк и мотоцикле да су Енглези. Главнина немачких моторизованих трупа наишла је између 20 и 21 часа. Једна противавионска батерија бјв. чим је чула за долазак немачких претходница, сишла је са Карађорђевог брда и заузела положај код старог вашаришта. Она је отворила ватру на немачке тенкове, али су је |ови у налету прегазили и један део посаде побили. Тада је на једном камиону погпнуо Никола Руковина, поручник бивше југословенске војске. Друга опет група војника, смештених у кафани „Македонија” отворила је ватру на немачке тенкове. Тенкови су одвратили жестоком ватром по нашим војницима, неколико је погинуло, а остали су се разбежали. Окупатор је био у Параћину и за Параћин сада настаје ново поглавље: Време патњи и страдања, борбе и отпора — али то је већ предмет и садржај треће књиге ове хроиике. 176

ПЕТАР СТАМБОЛИП Инструктор ПК за Србију 1941. организатор устанка у Поморављу 177

Овај, rpehu део Хронике Параћина обухвата само 1941. годину, и то не целу, већ од уласка немачких окупатора у Параћин, na до краја 1941. године. Наравно, у центру збивања су припреме за устанак, његово избијање и трагичан крај Параћинско-ћупријске чете. У овај део снадају и посебне биографије народних хероја Крсмановића и Поповића, Који нису били у овом партизанском одреду али су родом са овог терена. Немачки тенкови и главнина трупа и даље су пролазили кроз Параћин, а већ сутрадан формирана је „ОРТС команда” и остале окупационе власти и службе. Месна команда се у своме раду ослањала на Немце-фолксдојчере, којих је било у Параћину у мањем броју, мада су се за фолксдојчере изјаснили и многи други који то нису били. Изгледа да и први и стални председник општине у току окупације Јозеф Павлус није био Немац већ Чехословак. Он је најпре био мајстор у Теокаревићевој фабрици, а затпм је неколико година пред раг уз помоћ свога бившег газде отворио приватну ткачку радионицу. То му је било само покриће, камуфлажа, јер јс и он био петоколонаш. Његов пристанак да буде председник општине био је и у интересу Теокаревића и остале крупне буржоазије јер су преко њега могли да остварују свој утицај, а с друге стране да изигравају иеутралце и родољубе. Чак су и свога човека, Владу Јефтића, повукли, јер се Павлус био окружио иеколицином својих пријатеља и сарадника у општинском одбору као што су то били Срба Нешић, трговац, Бошко Благојевић, трговац, Лаза Печанац, обућар, Милићевић Милорад, Шалетић Димитрије, Стефановић Лазар, Рашић Димитрије. Нешић Душан, Салети Едуард, Марић Милан, Петровић Милан, Подгорник Јован „Иван” Јовановић Др. Јован, итд. Укупно њих 22. Поред дужности председника Павлус је преузео и функцију среског начелника коју је вршио све до краја јуна, одн. до доласка Радомира Бабића из Ужица. 179

V своме раду он се природно ослањао на немачке окупаторс и извршавао сва њи.хова наређења. Од иемачких установа и команди у Параћнну су одмах по њсговој окупацији формиране, и то: ОРТСКОМАНДА (МЕСНА КОМАНДА) Месна комаида била је смештена у кући Мплоша Тасића, стругара, који се у веме њеиог усељења није налазио код куће. V њој је радило свега 7—8 лнца, а првн командант био је мајор Зоптаг, који је остао све до краја 1941. године на овој дужиости, до одласка на Источпп фронт. Он је према томе и одговораи за злочнне који су се догодили у Параћину у овом раздобл,у (стрељање и вешање заробљепих партизаиа, прогони и мучења родољуба, екопомска пљачка итд.) Зато је по ослобоћсњу проглашен за ратног злочинца. После њега командант је потпоручипк Гужевски, пореклом Пољак. Затим се једна иова јединнца, која је била у пролазу, уселила и зграду месне команде, па је ова морала да се пресели у другу зграду, у кућу трговца Животе Миленковића, позпатог Теокаревићевог штићеника и председника огпптипе у 1933, 1934, и 1944. год. V њој су становали и неки од подофицпра ове команде. Ова комапда постојала је у Параћпну све до краја 1942. године тј. до преузимања комаиде од стране бугарскнх војних власти. После повлачења Бугара из Параћпна, 1943. године, она је опет формирана, а за команданта је поставл,ен ваз духопловни мајрр Пашван, који је на том положају остао до краја рата. Месна команда бпла је најавиша немачка власт у граду и срезу и у њој су доношеии сви важнији плаиови за акцију протпв НОБ-а. Поред меспе комаиде постојало је још неколико немачких установа, као што су: ФЕЛДПОСТ (ВОЈНА ПОШТА) Ова војна јединица, тј. војна пошта у своме саставу имала је свега једног подофицира и 3—4 војника. Налазила се у згради поште а њоме је руководио подофицир Хајиц. Њен делокруг рада протезао се сем Параћина још п на Нупрпју и неке мање јединице. Y другој половини 1941. године формирана је и једна посебна те.хничка служба, тзв. СПЕРРТРУП (ГРУПА ЗА ОМЕТАЊЕ) Ова група од 7—8 радиста са руководиоцем, подофициром Куртом, иначе по занимању професором, располагала је јаком радио станицом за овај део Србије. Њен задатак је био да хвата, или да омета, стране радио станице. Била је смештена у кући Милоша Тасића, а остала је све до 1944. године Значајну улогу и присилном сакупљању радника и њиховом слању на најтеже послове имала је 180-

ОРГАНИЗАЦИЈА ТОТ Главни задатак ове организацпје, на чијем челу се налазио групенфирер Мајср Хофер, био је слање радника у Борски рудник и Костолац, изградња војннх објеката у Параћииу и другим местима, војних путева и магацина итд. У њој су се такоће истицали инг. Хичег Ернест као и Најгубеи Бура, гестаповац, који је пре рата живео у Баља Луци. Канцеларије ове организације биле су смештене у кафани „Македонија", где се у исто Bpexie налазила и менза, тзв. Солдатенхајм. Мећутим, свакако највеће зло V Параћину били су тзв. фолксдојчсри. Њих је у Параћину било у мањем броју још и пре рата и окупације. Y то време њихова активност се састојала у величању Хитлерове Немачке и њене војне снаге. То су они додуше чинили углавном појединачно јер још нису имали своју организацију, мада јс пзвестаи број био повезан са „Културбундом” у Банату, Франсталу. Најактивнији од њих били су К. Мецгер и Јохан Ленхарт. Приликом доласка немачких окупационих трупа у Параћин, Ленхарт је организовао доч.ек и том приликом их поздравио у име фолксдојчера и исто тако органнзовао јс п поздрав од стране Срба. Одмах другог дана он се састао са немачким официрима и на том састанку дискутовао о организовању фолксдојчсра, преузимању власти и другим задацима које они треба да извршс како би помоглн Немцима. Последица тога било је убрзо формирање организације КУЛТУРБУНД у Параћину. Ова фашистнчка организација имала је у Параћину сва три главна одељка и то: Немачки л>уди, Немачке жене и Немачка омладина. Председннк Кутурбунда био је Ленхарт, а секретар најпре Мецгер, а касинје Јосиф Рикл. Они су одмах почели да уписују лица, без обзира на народност, сем Срба. Било је случајева да су неке уписали и без њиховог знања па када су се ови побунили, тужили су их немачком команданту. Овај је онда позивао та лица на разговор, претио им и они су ућутали. После организационог учвршћиња културбунда приступило се копкретним задацима. Ти задаци су били углавном следећи: агитација у корист Хетлерове Нсмачке, органпзовање подгрупа и слање л>уди на добровољни рад у Немачку, слање добровољаца у Немачку војску, али је са појавом НОП главни задатак постао борба против партизана и откривање њихових сарадника и симпатизера. Двадесетак ових фолксдојчера отишло је и на Источни фронт, највише у злогласну „Принц Еуген" дивизију.'“ Y ОКУПИРАНОМ ПАРАНИНУ Окупација земље донела је низ недаћа и суровог обрачунавања са недужним становништвом, пљачкања и отимања, гоњења на ропски рад — једном речи најтеже дане у историји нашег народа. Y Параћину, поготово јер се налази на главном железиичком путу Београд— Ниш — СофЦја 181

и даље, као и на главном, и тада једпном друму Београд — Ниш — Цариград одн. Београд — Ниш — Скопље — Атина. Сем тога, ово подручје било је и врло богато житарицама и стоком а од посебног значаја за неначку војску била је производња тканина за униформе у параћинској штофари. Немачки окупатори су своја недела, зверства и отимачине одевали у рухо неке тобожње законитости. Још пр наступању, а нарочито после окупације, наше земље преплавили су је наредба.ма и саопштењима, од којих се скоро свако завршавало драстичним претњама робије и смртне казне. Y невероватно кратком времену објављен је низ иаредби, од којих ћемо само најважније повести по хронолошком реду, да би се видело колико су окупапија, терор и пљачка били систематски и немилосрдни. „Лист уредаба Војног заповедника у Србији 1941. године” донео је ове наредбе: 1. Наредба о увођењу Немачког казненог права. 2. Наредба о предаји радиоапарата и мотора. 3. Наредба о полицијској казненој власти месних команданата. 4. Наредба оштампи на окупираној територији. 5. Наредба о забрани рада и оснивању удружења. 6. Наредба о пријављивању штампарских и умножавајућих машина. 7. Наредба о позориштима, кабареима и варијетеима. 8. Наредба о евиденцији ратних заробљеника. 9. Наредба о привременом реду банкарског пословања и новчаног саобраћаја. 10. Наредба о српском новцу, банци и тд. 11. Наредба о забрани слушања страних емисионих станица. 12. Наредба о пријављивању Јевреја и Цигана. 13. Наредба о ПТТ саобраћају у Србији. 14. Наредба о држањуr поседу и увожењу голубова. 15. Наредба о економисању робом. 16. Наредба о забрани повишења цена. 17. Наредба о ценама брашна, хлеба итд. 18. Наредба о пооштрењу казни. 19. Наредба^ о штампању списака и књига. 20. Наредба о предаји оружја. 21. Наредб о вожњи воденим путевима у ноћном времену. 22. Наредба о ограничењу кретања — тзв. полицијски час 23. Наредба о сетви и жетви. 24. Наредба о граничнсм промету. 25. Наредба о запленама. 26. Наредба о заштити саобраћаја. 27. Наредба о фоторепортерима. 28. Наредба о конфискацији имовине непријатеља Рајха. Y низу ових наредби пада пре свега у очи да су фашистички окупатори настојали по сваку цену да поробљено становништво држе што даље од свих збивања у свету и на ратиштима и да га потчине једино својој пропаганди, те је слушање страних радио станица било строго каж182

њиво. Окупатори су и даље били свесни опасности која им прети од напредних снага па су стога брже боље донели наредбу о штампи и пријављивању свих представа за штампање и умножавање како би на тај начин спречили ширеље истине о злоделима фашиста. Наравно један од првих задатака био им је прикупљање радноапарата, оружја и свега онога што би могло да угрозц њихов „нови поредак.” V Параћину су тако не само затворене постојеће штампарије већ су власници тпх штампарија, у првом реду Жикишон, у страху од непријатељске одмазде, уништили многе драгоцене документе и публикације. Наредба о евиденцији ратних заробљеника такоће је имала своју одређену сврху: најпре да се види да ли су ти људи заиста у заробљеништву или можда већ у илегалности, а затим својеврсним н самовољним тумачењем ратног права и дефиницијом „Ратни заробљеници на отсуству” да читав један народ и формално-правно ставе у положај ратног војног заробљеника, наиме све оне који су до 6. априла били војни обвезници. Занимљив податак је у вези с тим да је из самог Параћина, као и околних села, било неуобичајено много ратних заробљеника — 572. Кретање је било ограничено, тј. постојао је полицијски • час, и забрана кретања, ако би се после тога неко затекао на улици, ризиковао је да буде без опомене убијен. Исто тако, забележено је неколико случајева пуцања у незамрачене прозоре после полицијског часа. Колико је непријатељ имао паничан страх од комуниста и био стално на опрези види се и из наредбе о забрани држања голубова; овде се првенствено мислило на голубове писмоноше, као евентуално средство везе и обавештавања. Посебно поглавље чине привредне мере: забрана повишења цена, уредба о сетви и жетви, наредба о економисању робом, о радном времену у продавницама и друге, имале су за цпљ да санкционпшу пљачку, јер су Немци испражњавали продавнице плаћајући максимиране цене својим ништавним, папирним, новцем — маркама, штампаним на окупираној територији тзв. ратним маркама. За непоштовање, или чак и нехотично огрешење, о читаву џунглу уредаба и наредаба, прописа н наређења предвиђепе су биле и нове наредбе о запленама и конфискацији имовине непрјатеља Рајха. Параћин је у првом светском рату осетио све тешкоће непријатељске окупације, али му је у упоређењу између аустро-немачке и бугарске окупације, ова друга падала много теже. Међутим, сада је било сасвим другојачије: био је то исти, вековни непријатељ — германски освајач, али са новом кацигом и амблемом кукастог крста, свиреп, бездушан и нечовечан. Зликовци као и њихов Фирер. Нажалост и такви људи су нашли код нас своје сараднике. Поред Немаца и уз Немце и даље је егзистирао стари полицијско жандармеријски апарат. Окупатори су бил довољно лукави да схвате од колике ће им користи бити полицијски апарат старе Југолсавије који је био ревносни слуга својих профашистичких господара у служби против сопственог народа. Они су били и упознати са приликама и могли непријатељу да пруже многе потребне податке и помоћ. Тако се и десило да су жандармеријске станице и после уласка немачких трупа остале неузнемираване и у свом пуном саставу. Жандарми су и даље били на својим местима, очекујући развој догађаја и промену господара. То се ускоро и десило, када их је 20. маја 1941. г. командир Жандармеријске станице у Буприји, Милојевић Ми183

лован, под чијом су се командом налазиле и све жандармеријске станице у срезу Параћинском, позвао на један шири састанак у Пуприју. На томе састанку саопштено је да је читава Југолсавија окупирана али да је непријатељ био великодушан и дозволио образовање нове српске владе од комесаријата Аћимовића, те да командири жандармеријских станица са овојим жандрмима треба да остану на својим местима и наставе редовну службу као и пре окупације. После овога састанка у Параћину су остале две станице и то у самом Параћину и Доњој Мутници као и једна Испостава у Поповцу. Командир станице жандармерије у Параћину био је воднпк Милаи Поповић а његов заменик Мане Кукић. Средином јуна по нарећењу капетана Милојевића расформирана је Испостава у Поповцу и прикључена Параћииу. Комаидир ове Испоставе био је Манојло Марић. Укупно било је око 40 жандарма са њиховим старешинама. Немци су завели и у фабрикама привредиу и полптичку коитролу постављајући за директора или комесаре своје људе. Тако је у фабрику стакла дошао Бринер а у фабрику цемента Селиков, белогардејац. Y фабрику штофа нису никога посебно постављали јер су у њој већ и оиако имали своје људе... Y то време Немци су већ почели да предузимају и оштре мере према Јеврејима и Циганима. Y самом Параћину то се није много осетило јер Јевреја није ни било, а Цигани су се некако сналазили и више су били погођени Цигани са села, нарочито из Трешњевпце. Y Параћину и околним селима било је доста избеглица из свих крајева бивше Југославије. Овдашњи живаљ је свесно прихватио све ове избеглице. Они су причали шта су све преживели од усташа, бугарских шовиниста и других издајника и окупатора: убиства, пљачке, силовања, прогони и остали облици мучења само зато што су били Срби и што се ннсу слагали са фашистичком политиком, као што је то био случај са Словенцима којих је такође било у знатном броју. Међу овим избеглицама скоро да и није било умерених. Све су то били људи ишчупани из своје средине и отерани са својих домова, стога крајн>е огорчени и склони освети. Огромна већина, нарочито Словенаца, снмпатисала је а и активно сарађивала са НОП-ом, док је само врло мали број пришао четницима ДМ. И тако у условима потпуне капитулације и пуне присутности окупационих власти и њихових сарадника, требало је организовати отпор непријатељу и устанак. Нимало лак задатак. Па ипак, и на томе се радило: Никад више, никад мање, али ипак успешно. ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Y ПРИПРЕМИ УСТАНКА Праве комунисте, идеологе и борце нису могле да застраше наредбе и репресалије. На челу смелих и даље је стајао Браико Крсмановић. Све до краја маја он је слободно шетао по Параћину и одржавао састанке. Отворено је говорио да ће доћи до борбе и устанка и да треба да будемо спремни да преузмемо власт. Даље је говорио да је спремна да се бори не само војска и народ, већ и нижи официри, јер су у издајству земље и капитулације учествовали само виши официри. Y то време у Параћин је долазио и Драгослав — Цине Тодоровић, који је такође био врло активан на 184

припреми устанка. Бранко је био неустрашив и позивао не само комунисте всћ и симпатизере и све поштене, родољубе, rpabane да се окупљају за борбу против фашизма. Сукоб између Немачке и СССР-а је био на видику, када јс Стаљин преузео све државне функције, јер је Бранко говорио да ће сада и Совјетски Савез ступити у рат са Немцима. Поред све његове храбрости, за ствар борбе било је опасно, и можда боље, да се у припреме укључе мање ко.мпромитовани другови пошто се на Бранка стално мотрило. Тако је Браико Крсмаиовић рекао Мирку Бањевићу, који је као новајлијау Параћину био некомпромитован, а као човск, комуниста и васпитач, врло популаран да сада он треба да учествује у свим акцијама које су усмерене на припремање устанка, што је Мирко и прихватио. Тако је код Мнлице Радовић, опробаног и искреиог симпатизера комуниста, одржано неколико састанака са Бранком Крсмановићем. На једном састаику ове групе билп су порсд Милице и Бранка, Мирко Бањевић, Драгиша Цанковић, 1ојко Томић и Милош Јовичић. Тада се темељно дискутовало о политичкој снтуацијн п донетн су закључци да се ради на два основна сектора: на идсјној принреми за дизањс устаика и на прикупљању оружја и санитетског материјала и његовом скривању до одлучујућег тренутка. Y мају мессцу одржан је партијски састанак, уствари састанак и симпатизера, родољуба, на коме је главни референт био Бранко Крс.мановпћ. Тема састанка била је нста: припреме за устанак. На овом састанку присуствовали су свн чланови партијске ћелије као и Слободан Нирић, Брапков одличан друг и пријатељ, и Пепи Бауер. Y мају су одржана и два састанка на којима су били присутни Бошко Буричић и Станислав Нпкчевић члан 0. К. из Јагодине као и Јосип Милосављевић, члан ОК пз Јагодиие, са истом темом. Па ипак, све ове прппреме и активности добиће нов квалитет и једну чвршћу форму тек непосрсдно пред устанак. Управо тај период се поклапа са доласком и радом Петра Стамболића на овај терен. Тиме је партијски живот ојачао и низ симпатизера и напредннх млађих људи примљеи у партију. Петар Стамболић је већ априла месеца заменио терен са Миланом Мијалковићем Чичом ((Чича је отишао у Ужице, у Стамболићев крај док је Пера Стамболић дошао на његово место у Поморавље) по одлуци ПК за Србију, јер су обојица на своме новом терену били непознати и могли успешније да делују у условима илегалног рада. Пре доласка Петра Стамболића одржан је половином маја у кући Бранка Крсмановића у Параћину састанак са симпатизерима НОП-а. О том сасатнку Јаков Тодосијевнћ, правник мз Поповца и један од учесника, каже следеће: „Том приликом Бранко нам је дао да прочитамо МАЈСКИ ПРОГЛАС ПК КПЈ у коме се иаговештава припрема за устанак. Бранко нам је рекао да са садржином прогласа упознамо људе на свом терену. Говорио ми је да треба да радимо на повезивању омладине из фабрике стакла у Параћину са омладином фабрике цемента у Поповцу. Y том циљу организовали смо једну спортску утакмицу са друговима из Параћина а која је одржана у Поповцу. Тада су из Параћина дошли као спортисти и Михајло Илић — „Куља” и Раде Николић — Пикула, радници фабрике стакла. Уствари ми смо тада одржали први састаиак омладинаца фабрике стакла и фабрике цемента.”'” 185

Поред ових састанака у Параћину истакнути комунисти, Михајло Илић и Раде Николић, билм су присутни на два састанка у Нуприји на којима је био и Петар Стамболић. Па пак, најживље припреме за устанак и обухватање нових чланова пада у време доласка Петра Стамболића у Параћин, а то је друга половина јуна и почетак јула. Као што је познато одмах после напада Нсмачке на Совјетски Савез немачки окупатори у Србији и њихови сарадници, очекивали су реаговање комуниста па су пожурили да им први задају изненаднп ударац, похапсе их и пошаљу у логоре и тако спрече реаговање КПЈ на ове догађајс. Недпћ је лнчно подвукао важност ове акције на скупу специјалних изаслаиика мпнистарства уиутрашњих послова, одржаном 23. јуна у ноћ. Л већ сутрадап специјалии изасланици разлетели су се по Србији и стигли у сва већа среска места. Тако је било и у Параћппу. Bch истог дапа ухапшенп су Мика Куља, Мирко Бањевић и Раде Николић, али су одмах пуштени, јер пије било никаквих доказа. Ово је био сигнал и опомена свим комунпстпма и симпатизерпма НОР-а да убрзају своје припреме. Тако је 26. јуиа Петар Стамболић одржао састанак у Параћину н на њему говорио о нападу Немачке на СССР као н потреби припремања људи за формирање одреда за борбу протпв Немаца. На овом састанку су били од комунпста Раде Николић, Драгиша Цанковић али и симпатизери као Драгиша Стефановић, сајцпјскп радник н Драги Илић, радник фабрикс штофа, којп иису билн члаиови КПЈ. Уствари, {Цанковић је тада и примљен у партију. Он о томе састанку кажс следеће: „22. јуна Пикола ме је обавестио да треба да дођем у парк у 8 часова да се нађем са једним другом. То је био Петар Стамболић. Он мс је .обавестио! да одм члан партије. Питао ме је да ли имам кога још да предложим. Кад сам се вратпо, дознао сам да је почео рат нзмеђу Совјетског Савеза и Немачке. После подне истог дана одржали смо још једаи састанак на коме су били Раде Николић, стакларски радник, члап партије, Драгиша Сгефановић — Гајинац, сајцијскп радник, није био члан партије, Драги Илић, радник фабрике штофа, ја и друг Петар Стамболић. После тога Петар Стамболић је говорио на другом састанку и изнео значаја почетка рата између Совјетског Савеза и Немачке, говорио је о повезивању са људима који ће нам требати. Тај састанак је био код Милоша Јовичића, проефсора, у стану у Улици генерала Јанковића. На том састанку су били Мирко Бањевић, професор, Гојко Томић, професор, Драгиша Цанковпћ н Милош Јовичић. На том састанку смо разговаралн о новој ситуацији, с обзиром на то да је избио рат између Совјетског Савеза и Немачке и о значају тог сукоба. Друг Петар Стамболић је рекао да ће доћи сутра да би нас упознао са комплетним мерама и задацима. Међутим, дошао је тек после неколико дана и тада нам је дао проглас ЦК КПЈ поводом напада Немачке на Совјетски Савез, са задатком да га умножимо. Сада је дошло до повезивања народа са њим. Он је одржао први састанак са опанчарима у кући Бошка Илића. То је био почетак јула месеца. Ми смо овај састанак одржали пре подне, вероватно у недељу 8. јула, на састанку је био Веља Баковац, Драги Аранђеловић, Станко Јовичић, Драгутин Петровић, Драгољуб Стојановић, Цанковић и Бошко 186

Илић. Порсд друга Петра Стамболића иа састанку је био још један друг из Јагодиис. Мислнм да се звао Раде и да је радник из Јагодине. Чуо сам да је доциије погубљен. На сасганку је говорено о сукобу и шта треба да припремимо за одред. Говорио је о прикупљању материјала, оружја, опреме итд.”'" Уствари овде се ради о иеколико састанка које Цанковић меша: 26. јуна одржан је састанак о коме је већ било речи; 27. јуна одржаи је састанак у кући професора Јовичића, о чему је такође говорио Цанковић; 28. јуна Петар Стамболић је заједно са Јоцом Милосављевићем одржао састаиак у Параћину на коме је прочитан летак ЦК и дато задужење да се ои умиожи п растури. Састанак са опанчарима, симпатизерима НОП-а у Параћину, одржан јс 8. јула и на њему је, поред Пстра Стамболића, био присутан и Раде Солунац, секретар Месног комитета у Јагодини. Поред осталог на овом састанку је говорено и конкретно о људима ксји треба да иду у чету, као и о онима који he и даље остати на терену ради прикупљања оружја, хране и санитетског материјала и њиховог дотурања чети кад буде формирана.. Баш некако у то времс по одлуци Окружпог комитета ПК у Јагодпни па партијски рад у Параћни послата је Живка Дамњановић, студент и истакпути комуииста, која је у Нуприји била веома позната а у Параћину зпатно мање па је могла да ради са мање ризика да буде попово хапшена. 8. јула градска полиција у Параћину ухапсила је Михајла Илића „Куљу”, пстакнутог комуннсту. Он је био затворен у среском начелству у Параћину. Чим су за ово сазнали комунисти из Параћина су организовали његово бекство из затвора. На челу ове акције био је Куљин нераздвојни друг Раде Николић „Пикула". Он се привукао до бодљикаве жице и омогућио „Куљи” бекство. Отада су обојпца прешли у илегалност у којој су остали све до одласка у одред. Y илегалности сс налазио и Бранко Крсмановић. За њима су биле издате потериице одмах после напада Немачке на Совјетски Савез. Бранко је био врло популаран не само у Параћину већ и у околним селима па је могао лако да се скрива, јер свуда је радо приман. За све то време он није седео скрштепнх руку него је радио на припреми устанка. Занимљива су сећања Петра Стамболића у вези ових догаћаја пре устанка: „Партијска оргапизација у Параћину је постојала у моменту формирања чете. За напад на Совјетски Савез сазнао сам 22. јуна у Параћину од професора Мирка Бањевића. Одмах сам купио резервне наочаре. Купио сам их у радњи коју је држао брат једног члана Партије. Другови из Параћина треба да се сете имена тог друга. Најбољи партијски руководилац био је Раде звани Пиколо. Радио је у Фабрици стакла. Y Параћину сам највише бно иа гробљу. Гробар ме је приметио и казао ми једанпут да има гробницу у коју може да ме сакрије. Тада сам отишао одатле. Сећам се једног састанка Окружног комитета на коме су били Велебит, Јоца Милосављевић и Ннкчевић. Никчевић је имао исцепано се187

љачко одело, Јоца Милосављевић је имао лепо сељачко одело. Њих двојица су пошли у град да купе храну, а ми смо били код Карађорђевог шанца и пошлп смо да нађемо друго место. Наишао је један занатлија са секиром, викнуо нам је да станемо и рекао нам да смо ми обрали кајсије, или брескве, и да хоће да иас ухапси. Ја сам му морао показати пиштољ да га смирим, сели смо и рекао сам му да немамо везе с тим. Брзо смо одатле отишли. Свраћао сам код Милета Јоцића. Ои је био у војној академији и разболео се. Y Параћину је била група опаичарских радника, који су били чланови партнје. Био сам у њиховој партнјској организацији. Било је иеколико таквих група и у фабрици стакла. Све је то формираио после капитулације старе Југославије. Оријеитацију на формирање партијских организација дао је Бранко Крсмановић.”"1 1. Ружица Матић, учитељица 2. Драгољуб Павловић, радник фабрике штофа 3. Бора Миленковић, радник 4. Слободан Кирић, студент После састанака и припрема у Параћину је порастао број чланова партије а према неким подацима било је чак и неколнко Скојеваца. Y партијској ћелији до 6. марта 1941. године била су иста петорпца чланова партије и то: 1. Раде Николић Пикула, радник — секретар, 2. Фрац Розин, радник 3. Михајло Илић Кул>а, радник 4. Димитрије Марјановић, Микалонац, радник и 5. Виктор Вајт, радник. Y току 1941. године у Параћину су били чланови КПЈ (учлањеии нли дошли): 1. Бранко Крсмановић, студент — Шпанац 2. Миле Радојковић, берберин 3. Јован Крстић, типограф 4. Драгиша Цаиковић, судски приправник 5. Милоје Јоцић, радник 6. Цветко, зв. Румин, радник фабрике штофа 7. Стојанка Радошевић, професор 8. Божа Златковић, омладинац 9. Милорад Цалић, — Станковић, радник 10. Стеван Иличић, радник 11. Јанићије Јовић, поштар 12. Нада Димитријевић, наставница 13. Мирко Бањевић, професор Од млађих људи партији су били веома блиски и сматрани су Скојевцима188

5. Душаи Нирнћ— Rnpa Месец, учитељац 6. Живота Павловић, стакларски радник V току Јула мссеца одржаио је иеколико састанака са опанчарским и обућарскнм радницима и неки од њих су примљеии у партију. То се са сгурношћу може рећи за ове другове: 1. Бошко Илић, опанчарски радиик 2. Драги Арапђеловић, опанчарски радник Неки од њих су били на прагу пријема и сматрани су кандидатима, или бар симпатпзерима: 1. Драгутин Петровић, опанчарски радник 2. Радосав Милановнћ, опанчарски радник 3. Станко Јовичпћ, опанчарски радиик 4. Сретен Мапчић, опанчарски радник 5. Павле Павловић, обућарски радник 6. Влада Мпниђ, обућарски радиик 7. Влада Давидовић, обућарски радник 8. Љуба Јовпчнћ, обућарски радник 9. Борђе Нешић, обућарски радник Утврђеио је да ипак у Параћину није месии ни срески комитет КПЈ. постојао у ово време ни Било је п неколико чланова партије у Поповцу и суседном селу Бошњане. За друга села ннје утврћено да је било чланова партије или СКОЈ-а, мада то није искључепо пошто је у току јуна и јула дошао знатан број из разних крајева окупиране Југославије, тзв. избеглице, па је можда и међу њима било иеког комунпсте који није стигао да се повеже и укључи. Y Поповцу су били овн чланови КПЈ: 1. Браико Ристић, — Буђони, радник 2. Алексаидар Ташковић, радиик 3. Станислав Вучковпћ, радиик 4. Коста „Влах”, радиик 5. Михајло Милац Пејчић.ђак (Скојевац) V Бошњану су постојала два члана партије — отац и син: 1. Градибор Марић, рудар 2. Драгољуб Марић, рудар"’) Y Сисевцу јетакође било неколико члановаКП: 1. Михаил Ивановпч Калињин, рудар, иначе понародности Рус 2. Милија Вемић, радомизД. Мутнице, такође рудар 189

3. Иван Кожун, рудар Тако је партијска организација у Параћину нарасла већ на преко 30 чланова. Нарочито је био добар њеи састав, јер су то били већином фабрички радннци — прави пролетери. То ће имати утицаја и на скоро формирање партизанске чете n њеп брзи и велики пораст. Но то је већ ново поглавље. ПАРАПИНСКО-ПУПРИЈСКА ПАРТИЗАНСКА ЧЕТА ЈЕ ФОРМИРАНА Крајем јула, после скоро тромесечних припрема које су нарочито биле интеизнвне у јулу, најзад је формирана партизанска чета удруженим сиагама параћинских и ћупрнјских комуинста и скојеваца. КАРТА СРЕЗА ПАРАПИНСКОГ 1941, — 1944. ГОДИНЕ 190

МАНАСТИРСКА ВОДЕНИЦА, 5 КМ ИСТОЧНО ОД НУПРИЈЕ ГДЕ ЈЕ ФОРМИРАН ПАРАБИНСКОБУПРИЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД Билс је договорено да се састану на пола пута између Параћина и Куприје. И заиста, 28. јула предвече — јер већ је важно полицијски час од 8 увече — кренуле су обе групе, једна из Параћина а друга из Буприје и састали се у Пајкнћевој баштовани у близини манастирске воденице. Параћници су мало закаснили на овај састанак јер су успут сачекали и пуцалп на једаи иемачки пропагандни ауто КДФ („Снага кроз радост”). Из Параћина је тада пошло 7 другова и то: 1. Раде Ннколић — Пикула, радник Фабрике стакла 2. Михајло Илић — Мика Куља, радник Фабрике стакла 3. Бранко Ристић—Бућони 4. Стеван Иличић — Стева Румун, радник 5. Миша Трбојевић, столарски радник 6. Димитрије Марјаиовић — Микалонац, радник 7. Светозар Марјановић — Бели, радник Од Нупричана су дошли: 1. Драгољуб Димитријевић — Јаков, радник, члан КШ 2. Миодраг Нешић, ученик гимназије, члан СКОЈ-а 3. Мирко Нешић, радник, члан СКОЈ-а 4. Александар Станковић, радник, члан СКОЈ-а 191

5. Петар Милеуснић, санитегски помоћиик, члаи КПЈ 6. Миодраг Гогнћ, радник, члан СКОЈ-а 7. Живадин Дамњановић, учеинк гимиазије, члан СКОЈ-а 8. Миодраг Новаковић, Џуџа, графички радник, члан КПЈ 9. Сретен Здравковић, сарачки радник, члан СКОЈ-а 10. Милан Мннпћ, ђак, члаи СКОЈ-а 11. Драгутин Мплетић — Бабиндрага, ученик гимназпје, члан СКОЈ-а 12. Драгутин Матејнћ, учепик, ваипартијац 13. Војислав Маринковић, графнчки радник, члаи СКОЈ-а Већ после три до четири дана овој групи партизана прпдружила се и још једна. скоро исто толпко велика група комуниста п Скојевана пз Параћина и Нуприје на челу са Живком Дамњановић. V овој групи налазили су се из Параћина: 1. Франц Розпн —Мали, стакларски радиик, члан КПЈ 2. ФрањаБелић, стакларскн радник, спмпатизер 3. Ерпјавец Јосип — Пепи, Б. потпоручнпк, избсглица — Словенац, ванпартијап 4. ДимитријеТрбојевић, радник, избеглица 5. Обреновић Брапко — Руски, радиик, ванпартијац 6. Антић Павле, графички радник, ванпартијац 7. Мицнћ, сајџија 8. Цалпћ Миодраг, стакларски раднпк, ваипартијац 9. Крстић Јован, графички радник, ванпартијац 10. Велисављевнћ Мплорад, Белац, радник, ванпартијац 11. Добросавл>евпћ Руђо, зем.џорадник, ваппартијац 12. Душко Н., Црногорац, геометар, симпатизер 13. ДаницаН., радница Фабрике штофа, симпатизер 14. Јовнћ Јанићпје, поштар, члан КПЈ У овој групи из Пуприје су били: 1. Милица Ценић, свршени матураит, члан СКОЈ-а 2. Радомир Симоновић — Штиглица, графички радник, члан СКОЈ-а 3. Митар Настић, ученик, члан СКОЈ-а 4. Гвозден Илић,ученик, ванпартијац 5. Милосав Аидрејић — Кики, радник, ванпартијац Бпла је то већ прилично јака чета, око 40 бораца, углавном наоружаних. Исто тако и њен социјални састав био је веома добар: огромна већина били су радници, и то индустријски — прави пролетери. По партијском стажу и саставу чета је такође била јака, јер су већина били организовани. Једини недостатак био је у томе што су то све били релативно врло млади људи, од којих велика већина није била ни војску служила нити имала каква војничка искуства и знања. Просек старости ових првих бораца Параћинско-ћупријске партизанске чете једва је достизао 20 година. 192

ПРВОБОРЦИ ПАРАЋИНА И ПОПОВЦА ПАЛИ У НОБ РАДОМИР НИКОЛИК — ПИКОЛЛ СВЕТОЛИК МАРЈАНОВИЕ — БЕЛАЦ 193

МИОДРАГ МИЦИН БРАНКО РИСТИН — БУБОНИ 194

МИЛИЈА ВЕМИП АНТАНАСИЈЕ ТАШКОВИП БОРА ЈАКОВЉЕВИН 195

ПРВОБОРЦИ ИЗ ПАРАНИНА ПЛЛИ У НОБ — У ДРУГИМ ОДРЕДИМА — ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИБ — ЦИНЕ, ииструктор ПК КПЈ за Србију БОЖИДАР ЈОВАНОВИП — ДОКТОР Одмах по састаику изабрано је и привремено руководство чете: Команднр је био Драги Димигријевић а водницн Мподраг Новаковпћ — Џуца, Мпхајло Илић Куља п Александар Станковић, док је комссар био Раде Николпћ Пикула (до Жпвкнног доласка). Чета је обезбедила и солидиу позадннску базу када је одлучено да болешљиви комунисти, као Драгнша Цанковић, Миле Јоцић и другарице Стојанка Радошевнћ и Ружица Матић остану на терену — у Параћину да организују помоћ у новцу и храни као п да шаљу пове добровољце у чету. Први задатак и главна оријентација чете у њеном војевању била је напад на рудничка насеља у Сењско-ресавском угљеном басену. Не само да би се рудници онеспособили и непријатељу онемогућила њихова експлоатација, већ и зато да се одред — чета, вјача и новим борцнма — рударима. И у рудницима је постојала јака партијска органзација коју је пред устанак неколико пута обишао инструктор ПК за Србију, друг Петар Стамболић, и припремно да се прикључи партизанској чети чим она буде у близини. Пре нсго што се подробиије опишу све акције ове чете даје се хронолошки опис догађаја са кратким садржајем у цил>у оријентације и сажетијег прегледа. Борбени пут ове чете био је додуше прилично кра196

так — ни пуиа 2 месеца пије живела на овом терену, — али је зато врло буран и садржајан: ДАТУМ 28. јули 29. „ 30. „ 31. „ 2/3. августа 3 5. 12. 13. 13. 15. 16. 17. 21. 22. 22. 22. 23. 24. 24. 25. 25. ОПИС ДОГАБАЈА Формпрана Параћинско-ћупријска чета Састанак са Бупричанима, пуцано на немачки пропагадни ауто Чета прошла кроз Батинац Чета стигла пред Сењски Рудиик ПРВИ напад на Сењски Рудник, чета попуњена новпм борцима Напад на Вприне Сукоб са жандармима код Бигренице Напад на Кованпцу Напад на Бигреннцу — Старо Село, спал>ене књиге вршс Борба са жандармима код Добре Воде, изнад Равне Реке 40 партизана спет у Вирину; спаљене књиге врше Разрушспа жичара у Троглам Барама Напад па комесара полиције у С. Руднику Прппремс за напад у Сисевцу. V одред стигли Пера Стамболпћ и Фића Кљајић са Живком и још 5 Параћниаца Напад на Равну Реку и жељезничку станицу Пасуљапске Ливаде „Код Бупрпје су комунисти задржали један воз, извуклп нз њега фолксдојчере и стрељали их" (Немачки извсштај) ДРУГИ напад на Сењски Рудник, учествовало 40 партизана, днгнут у ваздух железипчки пропуст Напад иа Спсевац Група од 4 партизана у Забреги и Стубици Група од 8 партизана у Батинцу Око 60 партизана дошло у Буљане Око 70 партнзана дошло у Забрегу Око 50 партизана дошло у Г. Мутницу Партпзани дошлн у Извор Партпзанц стигли у Шалудовац Напад па Поповац и Фабрику цемента Мања група партизапа појавила се у Лебини 10 партизана напало Иванковац Група партизана у.Бусиловцу 5 партизана поново у Бигреници Неколико група партизана у Бусиловцу Плани и Мириловцу 30 партизана упалц у Лешје 10 партизана у Сисевцу Партизани поново у Вирину 197

1. септембар 10. 12. 13 14. 16. 16. 15,16. 20. 21. 20, 21. 22. 22. 23,24. 25. 26. 30. 25, 30. Немци врше стрељања у Равиој Реци Струшеи мост у Главици, а у Д. Мутиици стрељан иемачки шпијун Нападнута жељ. стаиица у Давидовцу Преко 100 партизана у Бошњану, извршена смена општинских власти Напад на општииу у Главици Убијен пљачкаш Гергенашевић Мања група партизана у Д. Видову ТРЕПИ напад на Сењски Рудник и Равну Реку. Уче ствовало 70 партизана. Разорена жељезничка пруга и код Извора Убијен четннчки војвода Жика Горски — Вук у Д. Мутници Напад на жељезнички воз код Д. Мутнице Немци напали партизанск логор у Великом Извору Узелац папао Баре Први иапад Немаца на Шалудовац успешно одбијеи Већи одред Неднћеваца као појачање и помоћ Немцима дошао је из Београда у Сењски Руднпк и Равиу Реку Поново миниран мост у Главици Партизапи се појавили у мањим групама у селпма Батннцу и Иванковцу Мања група партизана у Стубици Миннраи мост у Главици по трећи пут ЧЕТВРТИ напад на Сењски Рудннк и Равну Реку — трајао 3 дана узастопно Мања група партизана у Чепуру Партизани, њнх 20, напали Крушар Y Стубици дошло најпре 6 а затим још 20 партизана Напад на пругу и мост Еуприја — Равна Река Напад на жељ. сганицу Сење Саветовање команданата у Дуленима — из ове чете био само Бора Петровић Посчеене телефонске линије у Влашкој, код Нуприје Напад на општину у Мириловцу Група од 30 партизана опет у Крушару ОПШТА МОБИЛИЗАЦИЈА Y СЕЛИМА ПАРАБИНСКОГ СРЕЗА И четник Узелац мобилише у Стубици и омета партизанс ДРУГИ напад Немаца иа Шалудовац ИЗДАЈСТВО МОБИЛИСАНИХ СЕЉАКА И РАЗБИЈАЊЕ ЧЕТЕ Спровођеље заборљених партизана у Пуприју Стрељање заробљених партизана у Нуприји Преживели партизани нападају Шавац Пребацивање преживелих партизана на Јухор 198

Ова хронологија обухвата само догађаје иа територији среза Параћинског док ће о прикупљању живих бораца и њиховој даљој судбини бити посебно речи касиије, али само у најкраћим цртама, И поред свих иастојања и активности у прикупљању оружја v току припрема за устанак, њега ипак инје било довољно. Бар не у прво време, док је касније било већ знатно боље. Ово је надокнаћивано храброшћу и моралом бораца. Чета је преко Батиица већ 31. јула стигла у близину Сењског Рудника и ту остала два дана спремајући се за иапад. Y том времену пристигла ie н једиа група комуниста и скојеваца из Сењског Рудника која их је обавестила да ће им се друга група придружити у току самога напада на Сењски Рудиик. Овај први напад на Сењски Рудннк извршен је ноћу, измећу 2. и 3. августа. У том нападу разоружани су жаидарми п заплењеио је неколико пушака и нешто муницпје док су пошта, телеграф, као и железничка станица, и телеграфски урећаји иа њој потпуно демолирани. Тада су партизанима пришли ови борци из Сењског Рудиика: 1. Петар Жалац, стари члаи КПЈ 2. Влајко Шаторић, рудар-мииер, члан КПЈ 3. Бура Ковачевић, рудар,члан КПЈ 4. Драгњ Ковачевић, рудар, члан КПЈ 5. Чедомир Богдановнћ, рудар, члаи КПЈ 6. Суботпћ Жика, радннк, избеглица из Босне, члаи Cicoja 7. Суботић Љубица, његова сестра, сдојевка 8. Миле Стаменић, члаи КПЈ 9. Јелић Лука, рудар, члан КПЈ 10. Полетпка Внталије, службеник, Рус, чланКПЈ 11. Гроблер Албин, рудар, члан КПЈ 12. Војиновпћ Воја, месарски радник, избеглица из Босие, члан КПЈ 13. Глнгорнћ Сава, избеглица из Босне После неколико дана за њима је дошла и друга група Рудпичана у којој су били: 1. Сава Алексић, рудар 2. Александар Мачевски, службеннк 3. Тавле Лука, рудар, члан КПЈ 4. Игиас Душан, рудар, члан КПЈ 5. Душан Петровић, рудар, члан КПЈ 6. Петровић Жнка, рудар, ваипартијац 7. Спасојевић Милан, радник, ванпартијац 8. Зоркић Днмитрије, рудар, ванпартијац 9. Чаур Бура, рудар, члан КПЈ 10. Стојановић Власта — Жабац, радник 11. Шарановић Драгољуб, ћак — Скојевац Тако је сада чета имала преко 60 бораца и могла да предузима и веће акције. Да би оставила што сиажиији утисак у масама, чета је била стално у покрету и у акцијама, а за мање задатке и акције одређиване су 199