Црвене воде Црнице

њихова морална бсда, срамно издајство сопственог народа и злочини над њиме. Отпор је растао и одласци у партизане били су све чешћи. Главни оргаиизатор преласка на слободну тернторију и одласка у одред био је и дал>с Михајило Живковнћ-Семка, који је у току лета 1944. године одвео Ивана Ткалца, Лвгуста Остојића и читаву породицу Мирка Стефановића. Због тога је он имао неприлика и био гоњен и малтретиран од четника, али је успсо да се пекако извуче и да активно учествује у завршним операцијама за ослобођење свога села Ратара п формирање народне власти и њему. Поред љега учсс гвовала је и читава његова група а занимљиво је сећање једнога активиста — Радомира Ивковића, о сарадњи четника и Немаца: ,.V лето 1944. године Немцп су позади села Главнце дали четницима једаи кампоиет муниције. Тај камионет је у повратку стао испред стакларе и Фрања Капелник којн је раније радио у Стаклари, а тада био немачки војннк и тумач. свратио је у фабрику и рекао да су возили муницију и предали је четицима иза села Главице". Прско свога брата Адама активпо је био повезан са покретом и Илија Божпћ, који је нарочито пратио четннчка недела, те је после ослобоћења могао да пружи неоцсњнве услуге народној власти у откривању непрнјатеља и његових сарадника. Везу са партизанима остварио је пре ослобођења и Мика Урошевић, који о том перподу каже: „Јсдне недеље по подне дошао је код мене кући Бора Станисављевић са још два четиика. Бранко ми се представио да је био учитељ у Дреновцу и рекао: — Уђи у собу да ја и ти разговарамо. Ја сам већ био претрнуо од страха. Мој брат је становао ту преко пута, код Мирка, а Мирко је познавао тог Брапка учитеља. Бранко ми је рекао: .,Ти знаш где су партизани". Рекао сам му да ие знам иа шта ми је ои одговорио: „Добро, ми ћемо да ти кажемо“. Дао ми је једно запечаћено писмо и рекао да носим у партизански штаб. V том писму, рекао је он, траже споразум са партизанима. Ја сам пмао задатак да га предам партизанима и да сачекам да се вратим назад. Дао ми је и објаву да ме четници нс би заклали. Ја узмем оно писмо и одем у Црип Као. Тамо је био Радомир Ивковић, а његов отац се звао Санда Ивковић. Имао сам оно пнсмо и објаву и некако пређем кроз Рујиште, Црии Као, Мозгово п дођем код Санде Ивковића. Ту нађем партизане и онп ме одведу у штаб. V штабу је био Раја Недељковић, комесар, Миладин Ивановић командант, био јету и Коча Поповић и још неки. Ја им предам то писмо. Они га прочитају, прочитају га и мени, пише командант Бора Станисављевић и тражи мнр нзмеђу четника и партизана, а то је било после борбе на Буковику, јер су онн тамо били потучени па сутражилитај споразум.Ја сам предао то писмо Раји Недељковићу и Миладину Ивановићу. Тамо сам нашао Драгишу Цанковића и Бору Милића. Ја сам се дружио са Цанковићем уочи рата. После дан-два написали су одговор и дали ми писмо, а такође и партизанску објаву тако да сам сада имао две објаве у цепу. Донесем то писмо и предам Бори у Дреновцу, а после тога он ми је рекао да сам слободан. То се одмах прочуло у Параћину да сам био у партнзанима и онда су сви долазили да им кажем какви су партизани. Онда је била пропаганда да су то зликовци и да су страшни људи, а ја сам то побијао и разуверавао људе. Но, исте вечери ја се извучем и одем код Раје Недељковића, где ос351

танем у штабу дивизије као обавештајни официр. А ево шта се још десило у међувремену док сам ја носио писмо и вратио се. Наш штаб је био IV корпус 23. сппска ударна дивизија. Они су наппсали да прихватају чстпичку понуду, но под условима да сва четничка војска буде под командом партпзанском, али да се суди свима опима који су укаљали крвљу српског народа. Док сам ншао тамо овамо састала се парламснтарна делсгација четничка и партнзанска код Трбовишта, или Врпџе. Кад су пришли близу једни другима са белим заставама, четиици отворе ватру на партизапс, Наши су имали то искуство са четпицима, падали су се и паместилп заселу тако да неке четнике побију и заробе. Ту заробе и Нирић Дулета и убп ју га, јер је код себе имао неки револвер који ппје хтео да им да. Тај Riipnli је бно скојевац, био је за партизанс. а пришао је њима само да нс настрада. Када сам се ја вратно. била је демонстрација и неки ми кажу: ..Ето шта сп иаправио. онај договор, наши су пзгинулн”. Кад ја дођсм Раја Нсде.љковић ми каже: „Ништа не брини онако је како смо ми предвиђалп“. Тако смо мп пошли и ишли за Сокобању, затим за Књажевац где смо заробили Бугаре ударили на Зајечар где смо заробили грдне Немце, а затим смо на Озреп. са Озрена опет за Неготин, а одатле на Дупав и ту сс први пут срели с Русима“. Истога дана по подие, после битке код Мирпловца, дошла су два немачка офицнра лимузинама, а нешто касније стигао је н један камиоп са оружјем, муницијом, намирницама п све је то дато четницима у Мпрнловцу.515 Заиста достојна награда за издајство! Тн први дани октобра 1944. бплп су пспуњени општим метежо.м. алп и радосном слутњом. Окупатори и њихове слуге ужурбаио су се повлачили. сваког дана партизаии су били све ближе Параћину, Руси такође. Авнопп су надлетали, и то претежно савезинчки, јер Немци су били изгубнли ваздушну бнтку и железнички саобраћај је био скоро паралисан. Већ деветог октобра кроз Параћнн и Д, Мутницу су прошле веће формације немачких и италијанских војника и отишле у правцу Обрадових Столица. Приликом проласка кроз Параћпн издвојено је 30—40 Немаца, који су остали у Параћину и утврђпвали се у фабрнцп штофа, док су се у Д. Мутници поред Немаца издвојнли и Италијанн, њих око стотину, а главнина је продужпла према Обрадовим Столицама. Немци п Италијапп, којп су остали у Д. Мутници и околним селима, пљачкали су сеоска домаћииства. Једпнице Црвеие Армије које су продрле крајем септембра и почетком октобра кроз Честобродичку клисуру — 12. октобра сукобиле су се и водиле десеточасовну борбу са Немцима и четницима код Обрадових Столица, око 25 км источпо од Параћина. V међувремену групица Немаца, која се била утврдила у фабрици штофа у Параћину, истог дана после подне повукла се преко Моравс, код села Шавца, а у фабрици је оставила већу колнчину санитетског материјала и телефонске везе. Пошто су Немци били такође потучени код Обрадових Столица, они су се сада у групицама повлачили према Параћнну и кроз град прошли нзмеђу 18 и 19 часова. Мањи делови ових немачких јединица преноћили су и задржали се до 5 часова изјутра, 13. октобра, док је главнина одмах продужила према Пуприји. Уосталом, ево шта је о томе казао и немачки званични извештај: 12. 10. 1944, Параћин 352

I батаљои 14. СС дивизије брд. ловачког пука: Народни ноћни марш од Лукова преко Кривог Вира — Столица — Доње Мутнице и Параћина. 17*»'» одлазак — одступање из Параћнна за Шавац. Тамо прелаз преко Мораве. Општи преглед: Руси надиру са севера и истока према Параћину. На југу се појављују бандити. Стога се одвајамо’ од непријатеља после уннштења рсзерви муниције у магацинима код Параћина. Време: киша, дубока облачност, видљивост слаба, Стање здравља: добро. Губицп: сопствени — 11 мртвих, 38 рањених, 40 несталих. Губпци иепријатеља: 12 мртвих, 40 рањених, 1 заробљен. Муниција — резерва: не могу се више установити. Искуства: прелаз прско, великих река скелама је крајње дангубан и захтева брижљивс припреме. Промеие код непријатеља НЕМА“.!13 Мсћугпм, слика је потпуна када се има пред очпма и заповест штаба 45. дивизпјс за 12. октобар: ЗАПОВЕСТ (Секција Параћин, Зајечар, Прокупље, Ниш. размер 1:100.000) 1. ПОДАЦИ О НЕПРИЈАТЕЛзУ: На линији Ниш—Бела Паланка— Сврљиг налази се око 12.000 Немаца и 4.000 издајничких банди (Дражиновцп, Лзотнћевци, Пољска стража). Детаљније податке о распореду ч наоружању ових непрнјатељскпх снага добићете накнадно од 06. официра дивпзије. На липпји Параћин—Д. Мутница—Криви Вир с. Луково налази се око 8.000 Немаца. Састав већнном домаће Швабе, делови дивизије „Принцу Еуген“ и друге дивнзије непознате. Од тешког наоружања имају око 5 батеоија топова разног калибра, већи број бацача и аутоматског оружја. Од моторизације имају само камионе. Мобилишу граћанство за копање ровова, а јединице постављају бочпо према с. Крнви Вир за одбрану самог града (комуникације). Осим ових снага на међупростору Параћин— Ражањ—Алексииац налази се око 2.000 издајничких банди (Дражиновци, Лоотићевци, Пољска стража), као известан део немачких сиага у самом Алексинцу непознат11.214 Затим се дају конкретни задаци појединим бригадама, па се тако наводн: „Јединнце XLV днвизије (24. бригада) са дејствујућим јединицама Црвене Армије на правцу наступања Алексинац—Катун, заробљено 57. Немаца заплењено: 70 пушака и 3 пушкомитраљеза. 23. бригада заједно са јединицама Црвене Армије кренула ка Нишу, а 20. бригада остала у околини Параћина чистећи терен од четничких банди“ »,s 13. октобра ујутру око 2 часа совјетска извидница од свега 3 војника ушла је у Д. Мутницу. Y 7 часова стигла је и њихова главнина која је прошла кроз село и тенковима се упутила према Параћину, али је штаб остао у селу и сместио се у кући Грујице Радића, земљорадника. 353

23. Лазар Гајнћ, опанчар; 24. Миловап Стапковић, камепорезац; 25. Мартпп Кулеповић, радпик; 26. Божпдар Марковић, учитељ; 27. Стјепап Радман, професор; 28. Милан Милојковић, бомбонџија; 29. Мирослав Јовановић, ђак; 30. Лзубомир Браиковић, циглар. Предложепа листа одборинка примљена је од збора једногласно и без примедбе. На данашњој седнпцп одлучепо је да се ова лпста предложи грађанству града Параћина на збору који ће да се закаже за 24. октобар 1944. године у 2 сата по подие. Са овим је седница закључеиа у п сати по подне'*.’-84 После ове припремне седпице, или још бољс рећи изборне одржана је и седница првог ГНОО Параћипа: ЗАПИСНИК Прве седнице Градског Народноослободилачког одбора варошп Па- „ аћина за нзбор председнпка, потпредседиика, секретара п благајпика одржана 26. X 1944. године у канцеларији бив. општиис. Присутни су седници изабрани одборпицн и то: Илпја Игњатовић, Душан Нешић, Радомнр Илић, Мпливоје Аукпћ, Мирко Урошевић, Момчило Радојковић, Мпрослав Бурић, Витомир Митпћ, Мплан Кнеселац. Атанасије Нећић, Бранко Манић, Милош Симић, Мподраг Маринковпћ, Чедомир Лукић, Витомир Танић, Михајло Мојсцловић, Ратко Жпвковпћ, Коста Петровић, Милован Станковић, Мартин Куленовић, Божидар Марковпћ, Стјепан Радман, Милан Милојковић, Мнрослав Јовановић, Аазар Гајић, Ра - домир Маљић, Лепосава Коцић. Пошто има довољан број присутних одборника прпступљено је избору председништва и два оверача записиика. За председника дапашње седнице изабран је Мнхајло Мојсиловић, за секретара Витомпр Таиић, а за оверача записника Милан Кнесслац и Коста Петровић. Председннк седиице Михајло Мојсиловић саопшгава присутннм одборницима да су позвани ради избора председништва Градског Народноослободилачког одбора за град Параћин п то: Председпика, потпредседника, секретара и благајника. По довољном саветовању одбор је изабрао једногласно и акламацијом: за председнпка Милосава Радојковића сајџију из Параћина; за потпредседннка Милнвоја Лукића, обућара из Параћина; за секретара Мирка Урошевића, грађевинара из Параћина; за благајппка Витомира Танпћа, среског начелника у пензији из Параћина. По свршеном избору општинска управа ново изабрани председник друг Милосав заблагодарио се одборницима и умолио их, да га свесрдно помогну у вршењу дужности. Ново изабрани председпик друг Милосав моли одбор, да одреди одборнике, који ће бити присутни пријему и предаји дужности старе општинске управе новоизабраном Градском народном ослободилачком одбору. Одбор је предлог прихватио и одлучио, да присутни пријему и предаји дџж358

Руски војници, партизани и грађанп октобра 1944. годиие у Параћипу л>ак, или уторак. V иедељу је Мирко Урошевпћ једним камионом отпшао за Нуприју н довео тог њиховог злогласног четника, и тако се то завршило-. 15. октобра ујутру, око 8 часова, у општпну је дошао Богић Мијовпћ. текстилни технпчар фабрике штофа, са једним совјетским поручпиком пз НКВД који је овој наоружаној групи Параћииаца рекао да ппак хапсп четнпке ДМ. ¥ току тог дана похапшени су и затворенн скоро сви четиички официри и четници. У међувремену, посде разоружања и смспе окупаторског председиика у Параћину, друга група од тридесетак грађана, користећи иитерегиум самостално је прпступила на састанку у кафанп Аце ,.Куче“ формирању власти и образовала „АНТИФАШИСТПЧКИ ОДБОР НАРОДНОГ ОСЛОБОБЕЊА ГРАДА ПАРАПИНА" као иову политичку организацију која је наводно пмала политички да руководи у граду. Оии су изабралн и свој извршни одбор И направили списак чланова. Но, док се све ово дешавало у граду, 16. октобра у Параћин је дошла једна чета партизанских бораца на челу са Дракчетом Симоновићем, партизанским официром, која је одмах разоружала прву групу симпатизера у општини и преузела власт. Када је пак друга група, која је формирала „Антифашистички одбор“ доставила свој списак члапова извршног одбора, Снмоновић је ово одбацио јер је видео потпуну неупућеност у формирање органа власти па им је чак и запретио хапшењем. Истога дана од ове партизанске јединице формирана је команда места, а из прве разоружане групе симпатизера узета су десеторица за обавештајни одсек.210 После формирања команде места одржан је испред хотела „Гранд" (раније биоскоп „Јадран") велики народни збор. На овом збору изабраи 356

је први народиоослободилачки одбор у Параћнну са председпиком Милосавом Радојковићем, часовничарем. О томе су сачуваии и пнсани докумсити: „ЗАПИСНИК: Уже копференције граћана вароши Параћина за избор каидидата — одборнпка за градски Народноослободилачки одбор за град Параћин одржапа иа даи 22. октобра 1944. годпне у сали хотела „Гранд“ у Параћину. Конференцији је прнсутан друг политички комесар Народноослободилачке војске Радојичић, који је својим говором упозпао присутие, да је цпл. данашн.е конфсренције избор лица за градски Народноослободилачки одбор. По саслушању друга комесара изабран је каидидациоип одбор у кога Су ушли: Велпмир Баковиац, опанчар, Ружнца Стефановић, професор, Светозар Манчић, трговац, Коста Петровић, пекар, Сава Поморишац, земљорадппк, Видојко Видојковић, чиновник, Алексаидар Милошевић, механичар, Даница Илић, домаћица, Душан Стефановић, трговац и Жпвојип Бокпћ, економ. Изабраипм члановнма кандидационог одбора стављсно је у дужност да пзаберу и предложе 30 (трпдесет) лица пз Параћина за одборнике градског Народиоослободилачког одбора за град Параћин. Скреиута им је пажп,а да у обзир могу доћи граћанн нз свих слојсва града Параћпна ничим не компромптовани и посве исправнн граћани. Изабрани одборници кандидацпоног сдбора повукли су се ван скупа, сачиппли листу одборнпка, предложпли је збору и умолилн да се иста као исправна прими. Опи су предложпли за одборпике слсдсћа лпца: 1. Илија Игљатовпћ, кљижар; 2. Душап Нешић, апотекар; 3. Радомпр Илпћ, бравар; 4. Миливоје Лукнћ, обућар; 5. Мпрко Урошевић, граћевинар; 6. Милосав Радојковић, сајџпја; 7. Мнрослав Бурић, опанчар; 8. Витомпр Мнтић, кројач; 9. Милан Кнеселац, земљорадник; 10. Атанаснје Нешпћ, железничар; 11. Бранко Манић, земљорадник; 12. Чедомпр Ружпћ, земљорадник; 13. Милош Симић, зсмљорадник; 14. Миодраг Маринковић, берберин; 15. Чедомпр Лукић, столар; 16. Витомир Танић, срески нач. у пензији; 17. Миле Мајпчовић, адвокат; 18. Јелена Јаљић, чнновннца; 19. Ратко Маљић, радник фабр. штофа; 20. Ратко Живковић, ковач; 21. Коста Петровнћ, кројач; 22. Лепосава Коцић, студент; 357

354

Јединице Црвене Армије ушле су 13. октобра пре подне без отпора у Параћип. Становници Параћина већ су сазнали за наступање Црвене Армије п маса граћанства окупила се да их дочека на Зајечарском путу. Занимљиво је да су нски четнички официри, који су остали у Параћииу, а и други четницп који су се ту склонили, покушали да се укључе у њихове једиппце, а неки су се чак и попели на теикове представљајући се као борци против окупатора. Наравно пре тога су побацали своје четничке кокарле и олсло а обуклп цпвилна, или војиичка одела БЈВ. Чак је и Недићсв комапдапт места у Параћину изашао свечаио обучеп у униформу официра старе југословенске војске са шапком и ешарпом и на збору који је одмах одржаи по уласку Црвеноармејаца са зграде „Шумадије" (код тадашњег споменнка) покушао да говори прсд масом после партизанског официра др Гуелмина. Покушај Недићевог команданта да говори иарол је осујетно звиждањем п бројпнм повицима ..Доле издајницић* Истога дапа једиа група грађана, коју су сачпњавали Драги Аранћеловић, опапчарски радинк, Слободан Богдановић, гостионичарски радпик, Аца Мплошевић и други почела је самоиипцпјативно да одузима оружје од нојединпх четника у граду. Ова група присталица НОП-а до увсче је нарасла иа 30—40 људи. иаоружаних пушкама. Увече се ова група rpabana састала у општини и истерала окупаторског председника и узела власт у своје руке. Ради обезбећења града улицама су распорећене и дефпловале патроле од по 2 војпнка. Beha група — њих 10 иаоружаних људи прпсталица НОП-а чувала је те ноћи доктора Гуелмина пошто се пронела вест да ће га четници заклати. Ове вести имале су и свога основа јер су се четпици још увек слобадно кретали и покушавали да прпкључе некој јединпци, било иашој било руској. Када у томе нису успели почелп су претити и иагоиити граћане да им дају храну и цивилно одело као и прпвремено склоништс. Руске трупе имале су одрсћсие војне цпљеве и задатке п нису се упуштале у обрачун са четницима; чак се има утисак да Руси нпсу били уопште потпуно и правилпо обавештени о ситуацији код нас. Y току целе те ноћи кроз град су пролазиле и пристизале нове једпнице Црвене Армије које су надирале према Пуприји. Стражари, распорећени по улицама, будили су граћане и тражили храну за совјетске војнике, Y општини је такоће била сакупљена већа количина хране. О самом ослобоћењу једаи од активнпх присталица НОП-а и учесник у овим догаћајнма, Драгн Аранћеловић каже следеће: „Ослобоћење је било 13. октобра у петак. Ја сам сишао одозго са једном пушком коју сам добио од једног сељака а нмао сам само 5 метака. Дошао сам и њега сам прво пронашао. Разоружали смо једнога и имали смо две пушке. Y Лебнни је био некп избеглнца којп је носио пушку па смо нскако и њему узели ту пушку. Y току дана прншло је око 50 наоружаних симпатизера. Увече смо дошли v зграду Општпне где је још увек био председник општине. Упао је неки Кача кафеција, пијан, п питао шта чекамо те не избацујемо. Сутрадан је дошао некп поручник и наредио да хапсимо четиике. Одмах смо почели да хапсимо, а Воја је довео два најзлогласнија четника са празном пушком. Ја сам у суботу по подне отишао у Д. Мутниду и довео сам комапданта среза Љубу Ромића. Партпзани су дошли у понедс355

ности буду: Милан Кнеселац, Милан Милојковић, Михајло Мојсиловић, Божидар Марковнћ, и Бранко Манић, сви одборппцн из Параћиг.а. Са овим је дневни ред исцрпљен и седница закључена данас у 12 часова. Секретар, М. Урошевић, с. р. Оверавају; Председппк седнице, П. Радојковић, с. р.28'Ј V октобру је формирана у Параћину и Команда места. Док су службу реда и обезбећења вршнле јединице КНОЈ-а при тој команди. Команда места била је смештена у згради данашње Комуналне банке, а интендатура у зтради суда. Комаида је имала своју пекару са које су јединице у пролазу добијале. хлеб и суву храну. Организоване су п радионицс за израду одеће и обуће тако да су јединнце НОВЈ које су пролазиле кроз Параћин бнле снабдсвеие храном и одећом. Војни магацнни били су пајвећим делом уништени приликом повлачења Немаца али је пзвестан дсо муниције остао и касније се употребљавао за наоружање иаше армије у борбама за копачно ослобоћење земље. V вези са потребама војске одмах по ослобоћењу органпзован је и рад у фабрици штофа где су израђивана ћебад и штофови за војску. Доле лево првн секретар СК. „Дева” (седи), до њега Мира Алечковић, а до н>е Др. Рајко Томовић и Драгиша Урдаревић октобра 1944. године у Параћину 360

0 раду Команде мсста, приликама у Параћину и првим даиима поСлс ослобођсп.а првп комапдапт места, Ратко Гајпћ, каже из.међу осталог: „Бпо сам у одрсду Главног штаба Србијс. Послс ослобоБси>а Лесковца п Нишке Баље речено ми је да се јавпм команданту Кочи Поповићу и начелпнку персоналног Моми Марковићу. Јавио сам се, дали су ми једно hiicmo, а Пера Ста.мболић ми је рекао да идем у Јагодину и јавнм се Љубппки Милосављевић у Окружни комигет која he ми рећи шга и како да раднм. Отишао сам а Љубинка ми је рекла и иаппсала да сам постављен за комаидаита места у Параћину. Мислим да је то било 20. октобра, јер се сећам да је звучна спрена озиачавала ослобсђеље Београда. Дошао сам и то јс био мој првп сусрет са Параћином. Никада дотле иисам прошао кроз град. Рекли су ми да јс то један од пајтсжих срезова у Србији, говорилп ми о Мутнпци и покољу партизанског параћинског одреда. Кад сам дошао затскао сам образован Народноослободилачки одбор. Рекли су мп да је то група грађаиа који су билп напрсдни и изашли са заставама п дочекалп Русе и да су они тада постали тај Народноослободилачкн одбор. Прсдседпик је бпо опај сајџија Радојковић. Сви ти л>уди тада су показивали без изузетка лобру вол>у за сарадљу и желели да помогну. Тражили су да им се јасно каже шта треба да радс и оин су то прпхватили. Првнх дана у пстој капцеларији била је и команда места н председник Општнне а нијс било иикаквог другог руководства. Тек у новсмбру јс формирап Комптет срески а Добрпвоје Бошковић је нешто касније дошао. Био је ту пски Жика Стсфаповпћ, првоборац, Крагујевчанин, био је неки Гвоздси. Жнка Стефановић и ја смо требали да пдемо на чишћсље терена. Морам да кажем да су људп у Параћпну и ван љега показпвали велику вол>у за сарадљу и пису и.мали вслнкпх пробле.ма у борбп са реакцијом. Првп сусрет био је са групом грађана и о.младпнаца. Омладипци су нарочито имали јаспа полптичка опрсдељсља и свом својо.м младалачком енергијом прихватилп све својс задаткс. Та група омладинаца јс имала потпун преглед ситуацијс, позпавала прилпке и четппке, њнхове правце крстања н складишта оружја, гако да је врло брзо ко.маида нмала па располагаљу доста оружја, ауто.мата итд. а од памирпица оне робе која је била у радњама. Иптересантпо је да смо из такве гарпнгуре по.магали сиромашне грађапе, а формирана јс п болница где смо и.мали раљенике тако да с.мо без сметњи добпјалп прилоге и већу помоћ па је чак п команда предузимала сабпрне акције у новцу и помоћи. Захваљујући доброј вољп н разумевању грађана акцнја је уродпла плодом и ми писмо и.малп где да сместимо оно што су људи давалп. Ми, ие само да смо решавалн проблеме места војпих п цивилпих потрсба у самом месту, већ п друге изван тога. Иараћин је био у веома тешком положају у то време јер јс пруга измсђу Ниша и Параћипа била разрушсна. Руси п све наше јсдинице пшлс су преко Параћина и Параћнн је био прва утовариа стаиица. Ту је некад било п по 10.000 војника рускпх п паших. Фронт је био иа Дринп и бпло је миого посла и великих потреба. Трсбало јс све пролазникс нахранптп а делимичпо и одевати. Имали смо једну пролазну кухпњу, мензу. Почели смо да правимо и иеке радионицс. Требало нам је штофова. Са.ма Фабрика је деловала као приврсдна органпзација, ту је постојао фабричкп комесар који је морао по налозима Главног штаба да располаже свим опим што се производпло. Биле су тамо вуновлачаре које смо оспособили, прикупљали вуну и помало радили. Поз361

задатака али није узурпирала власт нити као таква иступала. Напротив, у одбору власти поред једног од два члана Партије били су све самп ваииартпјцн, али честити л>уди — радници, занатлије, службеницн, земљорадници, све људи који су свесрдпо и искрено прпшли НОП-у. Можда lic некоме пасти у очи да међу одборницима има и двојица одборника који су то били и за време рата, по не треба изгубити из вида да је одбор биран јавно на збору грађана и да је свако могао о сваком да каже шта хоће, да стави прпмедбу или замерку. Одбор је у целинн прионуо на посао и својски и поштено радио иа извршавању свих задатака којн су тада стајали пред њи.ма. Зато ћемо све значајие одлуке и мере овог Одбора споменути или навести. Овај Одбор на својој седници од 15. иовембра признао је иеке од одлука рапијег Одбора, као што је то на прпмер била одлука о издању општпнске земље под закуп. Међутим, неки од ових парцела су и одузетс појединцима јер је Одбор донео и свој нови критеријум о давању општинске земље у наполицу, тј. да то буду сиромашни л>уди, али н полнтички исправни. На истој седпици донета је одлука да сс оспособи сопствсна електрична централа и струја не купује више од браће Тсокаревића. Исто тако одлучено је да се материјал .за централу набави реквизицијом алп ако се у томе нс успе потпуно, онда и да се купи. На седници од 25. нсвмебра расправљано је о разрезу реквизицпје п том приликом сачињен је списак од 278 лица разнпх занимања, са образложењем да се ова реквизиција убира за потребе народноослободилачкс војске н снромашних грађана. На овој седници је донето и више других одлука из којаих се јасно уочава и изразито политичка обојеност одбора: претресен је списак резервнпх офицпра и подофицира и са мишљењем одбора за сваког поједипачно, достављен је командн места; сем тога, један од чиновника је отпуштеп као „полнтички непоуздан". Одбор је решавао и социјална питања, па је на овој истој седпицп одлучено да и даље остане да ради чиновничка менза, али је (учињеп — подиесен и сл.) предлог и за оснивање народне кухиње, који је усвојен п ова је ускоро почела са радом. Чак су и књиге — уџбеници за основне школе, бесплатно дељене сиромашним ученицима што се види из Одлуке бр. X на истој седници. На овој седници додељена је помоћ сиромашним грађанима, њих 42. Одбор је бпо врло активан у проналажењу извора прихода за решавање социјалних и другнх материјалних проблема, што се види и из овог и из оног детаља погодбе са ревизором дневних листова у Параћину:од 3 кандидата одбор је ово право уступио Илији Игњатовнћу, но с тим до Игњатовић цео приход од ових новнна по одбитку режијских и других трошкова који се одиосе само на продају новпна уступи каси Народноослободилачког одбора а овај ће се новац трошити само за помагање сиротиње. Илија lie сваких 15 дана по овој ствари вршити обрачун са благајном ГНОО. На седници Одбора од 1. децембра 1944. године донета је одлука да се поред једнократне месечне помоћи државпим чиновницима, ова помоћ исплати и свима сиромашним инвалпдима на територији целог Среза. Исто тако одбор је одлучио да се чиновничкој мензи издају све потребпе иамирнице за месец дана. Но, с друге стране Одбор је био врло доследан и 366

револуциопаран када се радило о класном иепријатеЛЈу и покушају избегавања војие обавезе, кулука, реквизнцпје и других дажбина: „Дел. бр. 388/VIII од 1. 12. 1944. године секретар чита акт Ткачко-предипачкс радионице Коистаитина Теокаревића којим тражи да се ослободе кулука п свпх дацбипа: Теокаревпћ Костантии, Оскијаиијан Кира, Марковић Милаи, Ташковић Добривоје, Жаревић Христииа, Живковић Верослава, Стојковић Урапија, Цветковић Мира, Томашевић Хранислав, Манасијан Лвтрапик, OcKiijamijan Томас, Марковић Радмила и Томашевић Чедомир. мпр. Одбор једногласпо одбацује овај предлог Ткачко-предивачке радн>с Констатпна Теокаревића као иеумесан и неоправдап и налази да је овле по сред.ч намсрно избегавање и војне дужности и кулука, и давања даџбнпа v рсквизицији јер између напред нменованих лица има и таквих који никада пису радпли у овом предузећу а то сада чипе само да би избегли војпу сбавсзу“. Већ 9. децембра одржана је нова 6. сединца Градског народноослободчлачког одбора на којн је одлучено да се сиротињи изразделе као помоћ дрва, алн ие нз општинске шуме већ да се иста купе за новац који дају граbanii у сумн разрсзане реквизиције. Иа овој седпцци одлучепо је да се упути акт Комапди места и затражи одобрсњс за увођењс страже и паоружање милиције, а затим да се иста пзабере коикурсом. Пада у очи да се милиција бира коикурсом да би се оиемогућпле злоупотребе н протекција. Исто тако ГНОО је по пптању нздавања ловачких карата предлог Удружсња ловаца упутпо Комаиди места са својим предлогом да командант овс дозволе овери. На овој седници је поред поиовне помоћп групи грађана свакако је пајзанимљивија одлука о бесплатиом издавању лекова сиротињи: ,.По питању издавања лекова сиротињи одлучено је да се рецспти шаљу дежурним апотекама са налогом да лекове издају и то само онима који уживају новчану помоћ од иародиоослободилачког одбора — сиротињи". Ова одлука карактсрпстпчна је и по томе што се из ње види како је револуција свс впше почела да прераста у социјалну, пролетерску и да је она устварп и даље трајала и разрастала се у новим условима и облицнма. Као потврда овим тезама нека послужи, не само иеколико одлука са исте седнице, већ и низ других: Најпре је донета одлука да се учитељима додели по парче земље иа коме бп могли да саде усеве за своје потребе, затим је другом одлуком решено да сс краве из ратног плена доделе по молбама на чување и коришћење сиромашним грађаиима — све на овој седници, Припципијелност п револуционарност остали су на истој висини и одбијене су све жалбе иа разрез рсквизицнје као и молбе неких трговаца, који су хтсли да шићаре на испорукама за војску, док се опет једном поштеиом грађанину даје одобрење за вагон са образложењем да није био црноберзијанац и да је то у пнтересу грађаисгва да довезе робу. Одборници се нису устручавали да прилнком одбпјања жалби на разрсз реквнзиције кажу пуиу истнну у образложењу своје одлуке: „Да се жалбе као неумесне и иеоправдане одбаце. Жалбе не задржавају одлуку од извршења са разлога што одлагање одлука од извршења шкодн народноослободилачкој борби јер разрезана реквпзиција у иатури 367

Сак због такве спремности тога света и копкретиог залагања да ништа инје немогуће остварити у том Параћину”. Читав град је живео и радио за своју народну армиЈу. Велнки број млађих људн добровољно је отишло са јсдиницама НОВЈ и учествовао у коначном ослобођењу нашс земље. Грађани којп су осталп у Параћииу у огромној већини несебично су давали у новцу и натурп као п у лнчпом раду да брзо зацеле раие и доприиесу бржсм ослобођењу земље. И то пе само мушкарцн, већ и жеие и деца, једиом речју сви. Нарочито је било значајио постојање п рад болница у Параћпиу. Оне су врло рано основане и постојале су две: руска п наша. Са прппремама за формирање болпица почеле су у Параћппу јо и 14. октобра, самим ослобођењем града. Прва болница била јс смсштспа у згради Гимиазије а друга у згради бивше Учитељске домаћичке школе у којој се данас налази општинска болинца. Болница у Гимназији звала сс „Абрамов". Најосиовније припреме за рад овпх болиица, намештај. постељпну, огрев и друго дали су грађани а болничке уређаје донели су Руси. Y болиици „Абрамов" професорска канпсларија претворена је у операцпону салу, где су вршене хируршкс пнтервенције пад рањеницпма допесепим и са даљпх бојншта као на прпмер код Краљева. Рањеиика јс бпло много, тако да су смештеии по ходинцнма п у подруму. Непријатељ је употребљавао дум- -дум метке н било је пупо тешкпх и страшно унакажених рањешжа. Из ове болннце рањеници су транспортовани за СССР. Y болници су радпли рускп лекари, хирурзп и стручне болничарке, док су хигијснску службу и дужности сестара нудиља обављале жене и омладинке из Параћпна. Грађани су свакодпевно обилазнлп рањенике, доносилн пм храну, али је нарочито била корисна помоћ омладинки, јер стручних болнпчаркп било је мало за овако велпки број тешких рањсника. Омладинке су скоро цео даи проводпле у болницн. Оркестар којп су омладиици основали после ослобођсња, посећивао је рањепнке у болпицп и давао копцертс. Ова руска болница остала је у Параћину све до краја децембра 1944. године када је отишла за фроптом даље. Месец дана послс одласка руске болшше, почеттом фебруара 1945., почела је припрема за формирањс партнзанске болнице за прихватање п смештај лаких рањеника са фронта. На позпв Јединственог пародиоослободилачког фронта (ЈНОФ) грађани Параћина су се масовно одазивали поново дајућн постељину и другу опрему за болницу. Додуше кревста уопште није бнло. Уместо кре вста бпле су поређапе мало одигпуте даске преко кзјих је била разастрта слама. Фабрика штофа снабдевала је болппцу ћебадима која су служила и као чаршави а и за покривање, тако да је иа тим заједничким лежајима било по 50 рањеника у једној просторији. Y овој болиици било је и тсжих болесника, па чак и неколико оболелих од тифуса. Серума није било и епидемија тифуса спречепа је брижљивом изолацијом оболелих. И стручног особља било је врло мало. Рањеиике су лечили лекари опште праксе, који су се затекли у Параћину, а дужност болничарки вршиле су искључиво омладинке. Сав радна одржавању хигијене, превнјању, давању лекова итд. вршиле су ове омладиике по упутствима лекара. Несташица лекова и болничког материјала увелико се осећала, те су се завоји правили од чаршава а прали и пеглали по неколико пута. Тежи 364

рањенпци били су упућивани у боље опрсмљеие болиице — Ниш и Београд. Болппчка кухиња бнла је у самој згради и у љој се припремала храна као и за здраве, сем за теже болеснике и рањенике која је била нешто бољег квалптета. Снабдевање болиице вршио је Градски народноослободилачки одбор, алн су и граћани доношењем хране олакшавали иначе тешко снабдевањс болпице. За nohna дсжурства градска оргаиизација АФЖ давала је своје чланове, јср су омладинке радиле дању а међу њима било је и девојчица од 14 п 15 голина. Својнм залагањем нарочито су се истакле чланице АФЖ-а: Милица Радовић, Олга Јовановић, Аигелина Радман, Драгиња Јовановић, Радмпла Миловановић и др. Од омладинки које су носиле главни терет рада v болннци пстакле су се: Евгенија Михајловић, Иванка Петровић, Бранка Пстровић, Мира Јовановић и Вера Илић, која је једииа била примила ссрум нротпв тифуса. Од параћинских лекара у овој болници су радили Јован Јовановић, Иван Стсфановић и Влада Стевановић, Управу болнице сачињасалп су комесар Пазин, командир Борко и интеидаит Обрад Чемерикић — пз рсдова самих рањеника. За разоподу и културно-просветни рад у болници је формираиа група од рањсппка и од особља којом је руководила свршена матуранкиња Нег.-епа Косаиовнћ, политички делегат, такоће рањепик — родом из Лике. Ова груна пмала је хор, рецитаторски и драмски одељак и своје приредбе давала је чак и у болницама у Нуприји и Јагодини.287 Болнице у Параћину, и руска и наша, престале су са радом са завршстком рата али су за врсме свога постојања огромно много допрпнеле не само спасавању рањеннка него п обухватању и прилажењу људи НОП-а. Граћапи Параћина могу бити поносни на свој допринос болницама чи.ме су показалп и своје родољубље и свој интернационализам. Посебно, учешће омладпие п жена, њихов даноноћни иесебично рад, самопрегор и елан су прича о хумаиости своје врсте, прпмер како се схвата и помаже нова власт. Прича о болницама не би била потпуна кад не би имала и свој потреспо поучни завршетак: сви помрли у болници „Абрамов" сахрањени су у заједнпчку раку па днвно урећеном гробљу. И као што су им некада граћани, жене и омладпнке доноспле попуде и дарове сада су обилазили гробове палих бораца и китпли пх свежпм црвеним цвећем. НОВА ВЛАСТ V БОРБИ ЗА НОВЕ ОДНОСЕ Први најосновнпји задатак Градског народноослободилачког одбора бно је помоћ фронту, јер је рат још трајао. Алп не само то: било је и много других послова и акција које је требал спровести, питања која је требало решити а нека од њих захтевала су огромне жртве. Пре свега Параћин је морао да решава питање снабдевања не само трупа стационарних у њему него и јединнца које су биле у проласку. Сам град налазио се на таквом месту да је свакодневно бпло једпиица које су кроз њега пролазиле и све је требало снабдевати храном и одећом. Зато су Народноослободилачки одбор и партијска организација свакодневно заседали и доиосили одлуке од битног значаја. Партијска организација, која је бројала свега неколико старих, прекаљенпх комуниста као што су Драгиша Цанковић, Стојапка Радошевић и други била је у првим редовима бораца за извршење свих 365

вали смо мајсторе да нам то преуреде да бисмо правили и иешто за војпнке. Била јс оргапизоваиа и акцпја за сечу дрва и спаблсвање, па су тп наши омладпнци били у тешкнм условима па су се просто деформнсали од зиме. Са тим младићнма дошао је једног дана п Чаигаловић. Имали смо двадесет девет радпоница, чак и аутомеханичарску за поправку возила. Ти мајстори су добровољно радили. Имали смо кројачку радиоиицу, опапчарску, обућарску па чак и за штављење коже. Одржавање контакта са људима показало се добрим па са мпшао и у приватне куће, обилазио, залазио, упозиавао се, тако да сам брзо стицг.о потпуиију представу о људима. Био је формиран и Народноослободплачкн фронт који је радио врло добро, врло оргаиизовано. Л>уди су сталио оллазнли у села и формирали народиоослободилачке одборе, омладннске оргапизацнјс тако да сам ја осећао се све внше сигурним јер се налазим мсђу светом коме треба објаснити шта је суштпна полптике и оиога трснутка у коме смо се мн иалазнлп, него примењиватп пеке репреснвне мере. Мн смо врло брзо створили батаљон који је пмао око 250 људп у коме су били махом добровољци. Захваљујућп активности тпх младића мн смо располагали релативио велпком сиагом, Ми смо могли да батаљои комплетно опремимо оружјсм. Било је речп да је параћииски срез пајгорн кољачки срез, вероватпо због тог случаја у Г. Мутници, али захваљујућн раду органпзација, народпоослободплачкпх одбора и команди ншло се иа иепосредпи контакт са људпма. Ишло се са ширииом да се потенцира ово време патрнотизма; ја сам стекао сасвим супротие представе, и када сам отишао нз Параћина, могао сам са велнким задовољством да коистатујем да је у Параћину остао впдан траг доброг полптнчког рада, а закључак сам извукао из тога што је у другнм срезовима још бнло клања. Међутим, тога нпје било у параћинском крају. Ми смо сконцентрисалп све наше снаге да ухватимо неке руководеће, четпике, и знам да је батаљон команде у Давидовцу код пеког сељака на слави ухватио капетаиа Младеновића п Цвстковића код којих смо нашли фунте и доларе а бнло јс ту п златпика. Хватање ове двојице за нас је био велики успех. Ми смо тек тада, користећи посебну документацпју архиве коју су нам ови младнћп обезбеднли могли брзо и лако да одрелнмо ситуацију и њих натерамо на отворено призиање. Сећам се како су доказивали супротио а ја сам им рекао: „Знате шта, господо официри, ви знате шта је рат, направили стс такву грешку да бисте могли да је поправнте само па бојном пол,у; али док не кренете на фроит требало би да нам помогнете да разјасиимо неке стварн, уз вашу часну официрску реч да ћете говорити истииу. Овде је једаи друг кога ви знате, то је ваш подофицир и ви ћете да се суочите“. Кад су дошли да се суоче, ја сам рекао да понови оно што је рекао тако смо ми захваљујући Младеиовићу и Цветковићу сазналн иешто више а после смо их пребацили за Јагодпну. Сећам се и велнког напора људи у Поповцу где је врло брзо почела продукција са велнким успехом. Сећам се да су радници показивали изванредну свест и да су интелигентно уложили велике иапоре да се ставе па располагање. Могу да кажем да је толико била велика спремност свих снага у Параћину, Фабрика штофа је кренула и ја још увек у ушима осећам 362

брујаље тих машина, напрегнутих мишица радника, инжењера и техничара који су данопоћпо радилп да на свом сектору рада што више допринесу у опо време окончања рата. Још тада смо бележили резултате. Све те радионице, све то је било једна таква целина, са толико сигурности, да се ја осећам обавезним д ане пропустим такву чнњеницу. Када сам пролазио кроз Параћии, жао ми је што нисам могао да видим, оно што сам видео, чини мп се да је иаставак таквнх напора и схватања још из оног времена, Радиице и сељанке, жене из Параћина и околпне, обилазе болницу лаких рањеника и доносе поиуде и дарове све спо што је данас саграђено и уређено у Параћену у привреди друштвеном стандарду. Морам опет да поновим да су сувише претеране оцене и моји утисци који су стварни на основу онога што сам чуо када сам дошао у Параћин. За илустрацију овог радиог елана наводим случај Поповца: вагони са угл>ем дођу преко нођи и ја позовем све њнхове службенике и њихове породице да истоварају. Нико није од њих постављао питање о плаћању и радном времену. Слављење победе Црвене армије није бно никакав проблем. Када је пао иеки град у Немачкој спонтано сте могли за трен ока да дигнете на ноге не само Параћин већ и целу околину. Ја не могу да не испричам један тренутак када су ме избацпли иа балкон да као командант говорим, да је мене просто престравило да баратам са оваквом масом. Један спектакуларан призор мени је гушио орган говора, јер од споменика на овамо било је света све једно до другог колико се може видети оком. Имао сам ути363

неопходна је за исхрану народноослободилачке војске и грађана вароши Параћнна. По овоме известити жалиоце па даље по устројству поступити". Седнпца од 11. децембра занимљива је по двема стварима: Прво, допета је одлука о градњп јавног купатила, као и то да се за градњу пстог тражи од браће Теокаревић прплог од 2,000.000 динара. Друго, по питању молбн за запослење изевсног броја грађапа, Одбор је одлучно да их прими у службу али с тим да Одбор не може примити обавезу интервенисања за ослобођење од војне обавезе. Значи, Одбор јс и по овом питању био доследаи. На седиици од 17. деце,мбра 1944. године (нако је рат још увек трајао и у нашој земљи и у свету) већ наилазимо на снажпе клице дубоко демократских односа и поступака у извесипм одборскпм одлукама као што јс на пример ова: „Одбор је одлучио да убудуће молбе решава у присуству молплаца, тј. позваће се молпоци поднетих молби за сваку наредну заказану седнпцу -. Међутим, одборници су били и врло опрсзии када се радпло о полицијским чиновннцима, па су захтсвали да се упути акг Среском одбору са питањем да ли и бпв. полицијским чиновницима прппада новчана по.моћ или не. Није могла да прође ни једна седиица а да ие будс пспуњеиа било решавањем питања реквпзиције илп додељивања помоћи сиро.машиим грађанима. Обавезе су биле велике што се види и из овог дсла заппсника седиице ГНОО од 20. 12. 1944. године: „По пнтању давања намирница одлучено је да је Параћин у иемогућности да исте потпуно изда, јер је Параћин преоптерећсн реквнзицнјо.м п сталним проласком војске: Црвене Армије и Народиоослободилачке војске, а поред тога Параћин је пун нзбеглица који су упућени иа народноослободилачки одбор на исхраиу. Стога је на овој пстој седници одлучено да се уложи жалба Окружиом народноослободилачком одбру у Јагодиии на глобални изрез разрсза за Параћин". Крајем године, на седници од 28. 12. доиета је одлука о избору референата појединих одсека у циљу бољег и ефикаснијег рада Градског народноослободплачког одбора: За управни одсек, Божидар Марковић; За судски одсек, Милан Кнеселац; За војно-прнвредни одсек, Миливоје Лукић; За просвето-пропагандни, Илија Игњатовић; За одсек јавие безбедиости и јавног саобраћаја, Мартин Куленовић; За одсек социјалпог старања и народпог здравља, Душаи Нешић; За финансијски одсек, Витомир Тапић. На овој седници требало је да се решава и питање државних службеника, али је само изабран ужи одбор од 4 члапа да изради реферат и поднесе га на ндућој седници. V обзир су ушли М. Куленовић, А. Нешић, М. Кнеселац, и В. Митић. На овој истој седпнци, по дтачком 5, опет је решаваио питање реквизије и заиимљива је дискусија делегата Среског одбора: „Делегати Среског одбора, Дуња Стоичевић и Коста Петровић, траже да разрез реквизицнје буде предат у 12 часова 29. 12. 1944. године, и да већи део реквизиције падне па терет имућнијнх грађаиа. Замерају што имућнији грађани нису опорезовани кукурузом". 368

Овај неспоразум — сукоб на релацији Среског и Градског народноослободилачког одбора продужио се и даље и био је готово једина тема идуlie седнице, већ 31. децембра 194. године: „Председник одбора Милосав Радојковић, отвара седницу и моли Одбор да свесрдно и пажљиво саслуша реферат друга Нешић Душана о питању реквизиције. Друг Д. Нешић у свом нзлагању замера, Среском Н00 што овај када је вршио разрез реквпзиције није позвао нп једног одборника овог одбора да присуствује седници Среског одбора који ће да реферише о имовном стању вароши Параћина, у ком случају не би разрез био овако велики за Параћип у односу према сслима среза параћинског, па је и посве неправичан према Параћину. Јер, од разрезаних 20 вагона пшенице на Параћин пада 6 вагона и када се узме да срез параћински има 20 села где су махом произвођачи оида када се 16 вагона поделе на 20 села на једно село не долази ни пола вагона. Из овог излази да срсски одбор није имао у обзир да варош Параћин даје рсквизицију од ослобођења иепрекндно па и данас, јер је Параћип етапна станица свих пролазника тако да која јединица пође из Ражња, Бољевца, Крушевца, Јагодине и Свилајпца, преноћиште јој је у Параћпну. а Параћин је дужан био да све ове пролазеће трупе снабде храном и свим другим. Да је Срески одбор позвао једног делегата овога одбора он би им све напред изложпо п показао и верујем да разрез за Параћин не би био овако неправичан. Ако је тражен извештај код овдашње интеидатуре, њен извештај не може бптн тачан, јер је свај одбор намирнице давао и пролазећим трупама, тако да су те трупе већу количину намирница примиле од овог одбора него што би интендант могао имати податке колико је овај одбор издао намирница војсци. V даљем разлагању друг Д. Нешић наводи да су произвођачи града Параћина у немогућности да испоруче целокупну реквизицију, која се тражи по разрезу од Среског иародноослободилачког одбора па је из тих разлога више од 50% учињеи разрез и на непропзвођаче. До овога је морало доћи зато што су ове жпвотне намнрнице памењене нашој НОО војсци, рок испорука је због хитности кратак". Па ипак, учињеи је новн разрез који је обухватио још већи број лица — њих 350. Али, на идућој седници 11. јануара 1945. године дошли су лично председник Среског одбора Крсмаиовић и одборник Ристић. Том приликом је Крсмановић, који је иначе уживао велпки углед (отац народног хероја Браика Крсмановића) у својој краћој дискусији рекао да убудуће Срески и Градски одбор треба да буду у сагласности и да заједнички раде на опште добро. На ово му је одговорио председник ГНОО Радојковић, да се слаже да треба заједнички да сарађују и изјавпо да при.ма све прпмедбе председника Среског одбора. Потом је узео реч одборник Ристић и у свом говору изложио да Срески и Градски одбор треба заједнички да сарађују и да на време обављају своје дужности на опште задовољство и једних п других Уствари, после овог заједиичког састанка и отвореног другарског разговора и указивања на обостране грешке и пропусте, нађен је заједнички језик и успостављена плодиа, потпуна и корисна сарадња. 369

На овој истој седиици одбијено је неколико молби за ослобођење од плаћања електричне струје због тога што је у њпховом стану извесно време боравила и војска са врло оштрим и поучнпм образложењем; „Да се молилац, одбије од тражења јер није тако сиромашиог стања да не може да плати утрошепу струју, тим пре што он није једини у овој вароши у чијој је кући војска становала, а свп су дужнн да помогну борбу пародиог ослобођења". Пада у очи и извесна јавност у раду, па чак и колективпост; наиме да се у периоду поверљнвих досијеа, мпшл>ења п предлози о државним чиновницима дају јавно на седници и заједнички. Овај одбор је у доба тзв. „партизанштпне“ деловао и некако културно и у закоискнм оквирима, што се видн п пз овог прпмера: На молбу Владе Теокаревкћа да му се плати заостала сума за електричну струју у августу, септембру и октобру 1944. године у износу од 769.580 динара. Одбор је на својој седници од 31. децембра одлучпо да му се тражена сума исплати, али је зато већ иа седнпци од 11. јаиуара, одлуком бр. 308, задужен реквизицијом у готовом новцу у сумн од 1,500.000 динара... Народноослободилачки одбор у Параћпну водпо је и брнгу о сиромашним, радним људима а спмпатизерима п учесницима револуцпјс, као што се види из овог случаја: „Председннк ГНОО М. Радојковић чита молбе Драгољуба Аранђеловића и Љубомира Ннколића из Параћнна, који граже да им се пленска стока коју су добили на услугу, уступп на својппу и да им се пздају сточнп билетн, јер наводе да су сиротиња п да је та стока била слаба када су је прнмили, а да су је сада брнжљивпм чувањем и храном оправпла. По разматрању овога тражења одбор је О Д Л V Ч И О Да се Драгољубу Аранђеловићу из Параћина замени крава са волом који он нуди, а пошто је крава тежа од вола за 30 кг то је Драгољуб дужаи да одбору да једног овна у тежинн од 30 кг. Да се Љубомиру Николићу из Параћина уступе у својину две краве и да му се пзда сточии билет". (Седница од 16. јануара). Не може се рећи да је увек у Одбору било потпуно јединство мишљења. То се испољило и у горњем случају: „Ова одлука донета је већнном гласова. По овој одлуци бр. 406. довољили су мишљење: Витомир Танић, Михајло Мојсиловић, Душан Нешић, Витомир Митић п Мпрослав Бурић, јер налазе да је стока као ратни плен својина државна, а не овога одбора и да одбор државном својином не може располагати као својом својином". Чиновници још увек нису примали редовну плату па је Одбор одлучио да им се на име помоћи из општинске касе исплати за јануар по 6.500 динара. Занпмљнво је да ни председник ни потпредседник Одбора као ни секретар нису имали много веће плате већ само по 8.000 динара. Међутим, било је чак и тако светлих и позптнвних примера да су се изабрани одборннци на руководећим местима одрекли ове помоћи, јер су имали средстава за живот: 370

, Одборници Душан Нешић, Ратко Мал>ић, Чедомир Рушић, Лазар Гајпћ, Витомир Митић и Миливоје Лукић одричу се помоћи за месец јануар 1945. године (бр. 997)“. Одбор је морао у своме раду да се бори са низом непредвиђених тешкоћа и да буде врло опрезан. Тако је приликом представке фабрике штофа, браћс Теокаревић, да се сиромашни радници те фабрике ослободе плаћања електрпчне струје, наравно морао да одбије овај предлог. Но, радило се о томс да су браћа Теокаревић предложила радника штофаре за ослобођење тек што је електричну енергију давала општинска централа. Стога је било потребно не само вдбши овај предлог већ и раскринкати предлагача и њсговс демагошке, непријател>ске намере. Из записнпка исте седнице види се да је већ била почела са радом паредна кухиња као и да се у њој хранио известан број ученика Основис школе. Одбор је и дал>е водио бригу о породицама мобплисаних и помогао их у новцу и натури, а исто тако и бно објективан и умерен приликом разреза и реквизиције, али му то још увек није био разлог и основа да породицс имућппх војних обавезника потпуно ослободи разреза реквизиције. Постоји, међутим, нешто својеврсно, нешто посебно и изванредно у раду овог Народноослободилачког одбора: то је повезаност са масама, самокрнтпчност и осећање одговорности према бпрачима. Тако јс на седпнци од 2. фебруара 1945. године, на којој је донета одлука о датуму и месту сазивања општег збора грађана ради извештаја о раду, речено ово: ..Седнпца одбора одлучила је да на дан 18. фебруара 1945. године сазове збор грађана у згради Омладинског дома у 14 часова на коме ће Одбор изнети грађанству извештај о раду од ослобођења до дана збора, и од грађана тражпти разрешницу за досадашњи рад и поверење за будући рад“. (Одлука бр. 1016). На пстој одборској седници помиње се новчана помоћ локалном гласилу „Народни лист“ које треба да почне да излази у Параћину. Исто тако спомињу се и мобплисани на уништавању млина, код бивших магацина. И даље су по многим питањима у одбору постојала опречна мишљења, а нарочито у оцени бивших полицајаца. То се види и из овог случаја: „Чита се молба Петра Петровића бр. 888/45 поднета у смислу одлуке овог одбора за пријем у службу. Одбор је већином гласова одлучио да се прими. А одвојено мишљење одборника Душана Нешића, Рад. Живковића, Мир. Бурића и Миодрага Марковића да се претходно пспита њихов рад у полицијској служби за време окупације. Ово да изврши Одељење јавне безбедности овог одбора“. (Бр. 229). Карактеристичан је став Душана Нешића, који је био бескомпромисан када су у питању билн класнп непријатељи и људи сумњивог држања у току окупације. Због тога је уживао велики углед у самом Одбору а и у грађанству па је п логично што је у новом одбору, који је изабран 18. фебруара на народном збору, заузео место председника. Први Срески народноослободплачки одбор у Параћину формиран је нешто касније — 4. децембра 1944. године. То је и разумљиво јер је Срез био велики и обухватао је преко 27 села, од којих многа забачена и планинска, а требало је најпре формирати месне народноослободилачке одборе у свим селима. Овај Одбор имао је 60 чланова у пленуму а председни је био 371

Драгутин Крсмановнћ, отац народног хероја Бранка Крсмановића. V Среском одбору било је миого старијих угледнијпх л>уди са села, као Петроппје Саздановић, из Бусиловца, Милан Николпћ из Сикирпце, чпка-Влада пз Плане, Бора Миленковић из Лешја итд. Нарочнто је потресан бпо прпмер старог Милоја Антића из Мирпловца. Његов сии Павле био је симпатнзер НОП-а и погинуо је као доброволац 1944. године а отац јс наставио оно што је син започео. Милоје Антић био је и посланик за Срез параћинскп п свугде на сваком месту оправдао је поверење иарода. Касније председиик Среског одбора био је судија Бранко Тошић и Одбор је под његовим председниковањем доживео даљи квалитетаи успоп и организационо учвршћење. Партијска организација и даље је била малобројпа, а секретар је бпо Бранко Делић —Дева, који је ииаче био из Нишке Каменице и остао ов \с у Параћину no задатку. Сем њега у најужем руководству налазили сусс Драгиша Урдаревић, војин делегат у фабрици штофа и Миле Чалпћ, комссар команде места. Пада у очи да поред неколико чланова Партије пз Параћина иа руководећим, кључпим позицијама су се налазили људн са стране. Можла је то тако и морало да буде, али ситуација се битпо пзмепила када је за орг. секретара Комитета дошао Добривоје Бошковић. Тада већ пма п Параћннаца у најужем руководству. О овоме доласку у Параћин и о ономе што је прстходило Добривоје Бошковић каже ово: „29. новембра ослобођено је Краљево, био сам комесар I шумадијског одреда а у Тополи је формпрана Ш самостална бригада 17. дивизије —и тада је курир донео депешу коју је потпнсао за ПК Шане Петровпћ. V њој ми је саопштена да се сутра, 30. новембра јави Окружном комитету у Крагујевцу. Кад сам дошао тамо, Шане мије дао затворено писмо и рскао: „Ти си првоборац, и треба да идеш ради формирања власти“, Ја сам се бунио, јер сам хтео да будем пплот а пре рата сам био прпмљен у пнлотску школу. Поновио сам да то не могу да прпхватим, а он мпје рекао: „Само се ти јави Љубинку, остаћеш месец дана а после ћемо те послати у СССР“. Ипак сам морао да извршим задатак и сутрадан пошао сам комесаром подручја, Мнрком Милојковићем за Јагодину. Тамо предам своја партијска документа (члан је КП од фебруара 1941. године, примсдба аутора), Љубинки која је била секретар Окружне изборне комисије (то ,је у ствари био Комитет). Она ми онда каже да треба да идем за Параћин и да су тамо двојица потребна. Секретар је био Дева ив Нишке Каменице, а јасам требао да му будем организациони секретар; до мог доласка ову дужност је вршио Драгиша Урдаревић који је био и војни делегат при фабрици штофа. Доцније су дошли у комитет Маца Јагодић и Стојанка Радошевић. Увреме мог доласка командант места био је Ратко Гајић а комесар Висарион Борђевић, „Драгољубац”, из Крушара. Комитет се налазио у конфискованој згради Б. Цветковића, из Врчина. Комитет се илегално звао само „34”. Вероватно по броју телефона којп смо имали. Чувала га је чета Кнојеваца. 372

Добривоје Бошковић са групом војних руководилаца 1944. год. у Параћину 373

Добрпвоје Бошковић, Маца Јагодић^и Стојан Радивојевић 1944. год. у Параћину Добривоје Бошковић — Бошко, секретар Среског комитета КП говори на великом збору у Параћину 374

У то време, децембра 1944. Срески комирет сачињавали смо само нас тројица: Дева, Урдаревић и ја. Градски одбор био је већ формиран а онда смо ми формпрали Срески одбор. Најпре је председник био Драгутин Крсмановнћ, Бранков отац, а касиије Брапко Тошић. Имали смо народнослободилачке одборе у доњим селима а у планинским смо их тек почели да формирамо. Нека од њих су била и проблем: Буљане, Извор, Горња и Доња Мутница. У то време стаклара је имала око 300 радника и у њој делегат војпн био ппжењер Миле Нешић, а штофара близу 1.000. Међутим, производња је трпела због недостатака vrA,a па смо најпре приступили оправци лвају камиона запревоз угља из Деспотовца. Крајем године договорпли смо се да примимо иове људе у КШ, јер било је врло мало члапова партије. Том прпликом примилп смо десетак другова: Миле Станковнћ, Богић Мповић, Воја Ивановић, Аца Борћевпћ, Жпвота Борђевић. У то време више пута је долазпо у Параћин и дуже се задржавао по партијскпм и државним пословима друг Мома Марковнћ. Он ми је прнчао да је по некпм задацнма долазио у Параћин и пре рата, 1939. године Половином јануара отишао сам за сскретара Комнтета у Деспотовцу а 7. марта Чупић ме је позвао да дођем у Параћин. Сутрадаи смо се у Комитету договорили ко ће где да иде и пошли иа тереи. Ја сам се управо бпо вратио са тсрсна када ме је Љубпнка позвала телефоном и упитала где је Дсва и ја јој одговорпо да је на терену. Љубинка је на то рекла да морамдагаст ворпм, нека долети у Јагодину. Ја сам онда отишао у инжињеријску бригаду да замолим да оду мотором у Извор по њега. Кад је дошао, Дева је узео „Дневник рада”, који смо водили, и отишао у Јагодину. Чим се вратио, предао ми је запећаћен коверат и у шали рекао: „Друг, ево ти бефел!” Отворно сам коверат и у њему је писало да сам од тога дана ја секретар Комитета а да Дева одлази. Питао сам га где и зашто идс а он ми је одговорио да пођемо да се најпре поздравп са друговима у Параћину па ће ми успут све испричати. Док смо ишли улицом изнснадило ме је колико је већ имао много познаника и пријатеља у Параћину. Људима је заиста било жао што одлази а он се није жалио нити му је било тешко што поново иде на фроит јер то тако треба. Мени је тада испричао да је ту, пре мога доласка у Параћину била Зорица Милосављевић, која је дошла дан раније пре конференције. Седели су у културно уметничком друштву команде места, играли и певали и он није да се разиђу већ је закључао врата а и да је био мало весео. Суарадан је присуствовао конференцији омладине у Соколском дому па је на опште сканднрање „Дева, Дева" изашао на говорницу и у шали рекао својим јужњачким дијалектом: „Шта вичете, ја сам бре, тако на Партију и на фронт па нисам, ваљда, татко и на омладину". Зорица је све то испричала Љубинки а ова даље па је тако дошло до његовог смењпвања и слања на фронт. Ипак, иако у суштини није био крив, Дева је ово примио мирно и на крају ми рекао: „Ето, идем на фронт, брат зглајзовао...” С њим су била у Комитету и два курира, Вука и Даца, оба из Нишке Каменице. При одласку Дева их је питао ко хоће да пође са њим. 375

Даца се одмах пријавио. Дева је био посланпк АСНОСА за Нишки крај. V војсци — рату био је командаит неке јединице и погинуо је храбро на Бакову, априла 1945. године. Сећам се јдног јутра стоји Даца пред вратима Комитета, држи Девину машиику и сузе му се слнвају. Даца је остао жив. Вуко такође, био је члан Комитета у Нишу и друштвено политички радник. Сматрам да је Дева веома лепа и трагична фигура наше револуције и да му Параћин на неки начин треба да ода трајно признање. Жао ми је што не могу да се сетим свих детал>а, али треба покушати да се пронађе документација. Прво смо водили „Дневни рада” у који смо убележавали важније догађаје. Сем тога имали смо и једну посебну зелену књнгу „Књига записиика састанака Среског комитета", који је водила Нада Јоваиовић, а коју сам пре неколико година видео код Драгана Милићевића. Постоје и извештаји које смо слали ПК о стању на терену, као на пример, о 15. бригади која је гонила дезертере и о грубим грешкама које је починила. Сећам се да смо водили борбу да привучемо што више старијих и угледнијих људи нарочито са села. Због тога сам ирдбио кандидацију а за посланика предложно чика Милоја Антића из Мириловца, чијн је син био у покрету и погииуо 1944. године. Поред њега сећам се чика Владе, пензионера из Плане, затим Петроније, па онда Мнлана Николића из Сикирице, у Лешју је био истакнути присталица Бора Миленковнћ. Они су доносили све за раднике и рањенике, делили обућу и поклоие, вршили разрезе и поштено и родољубиво вршили сво је грађанске и фронтовскс дужиости. Злоупотрсбе нијебило. Из материјала и разговора са л«удима стекао сам утисак да отпор на овом подручју никада нпје престајао, некад је можда само тињао иекад буктао као 1941. годннс, но увек је постојао. Чика Милоје Антић, посланик А С СН О С-а, Говори на збору у Параћииу 376

V овом периоду формиране су и остале масовне организације као АФЖ, јединствени народ — ЈНОП ни фронт, VCAOC, синдикати и пионирска организација. Нарочито је била дирљива брига другарица за рањенике. Опе су даноноћно дежурале у болиици неговале болесне и рањенее партизане. Омладинци и пионири масовно су учествовали у свима раднпм и политичким акција, а пионири су нарочито били лепа снага, свуда су се пашли. Приилком откривања скривених магацина у штофари пионири су кроз рупе у зиду (сва врата била су зазидана) пзвукли напоље сакривене штофове. Од ових штофова и њима су сашивена одела — пионирске униформе. Ово као и поступци браће Теокаревић у току рата, повећали су огорчење грађана и неколико пута долазило је до демонстрација са захтевима да će браћи Теокаревић суди за њихову сарадњу са окупаторима. Постоје и снимци са тих демонстрација. Марта месеца дошао је у Параћин Рајко Баковић за секретара Општинског комитета, а као такав био је 'и орг. секретар Среског комитета. Комесар у команди места био је Бошко Чалић а директор штофаре Стева Вондрак, док је технички директор био Богић Мијовић. Y априлу 1945. године Срески комитет имао је овај састав: Добривоје Бошковић Рајко Баковић Урдавепић Драгиша (касније отишао) Маца Јагодић Стојана Радошевић Драгиша Цанковић Драгић Аранђеловић Бранко Павловић Бранко Цветковић Ива Липованов Сада је и број чланова Партије, нарочито међу фабричким радницима порастао и бпло пх је, колпко се сећам око 50 из ове фабрике. И у селима смо већ пмали око двадесетак чланова Партије. Уосталом, треба пронаћи записнпке и извсштаје о којпма сам говорио, ои мора негде да постоји. . Било је у том периоду доста тешкоћа и проолема. Много напора, честих зборова и коиференција али је Параћин као радничко место, искрено прихватио нову власт и брзо се укључио у све токове нашег социјалистичког развитка". И заиста, V Параћнну су се сви укључили у процес обнове и изградње, све је врило од активности, свакодневно су држане приредбе, митинзи, конференције. Чак и најмлађи — пионири, нису хтели да изостану за својим старијим друговима па су помагали у вађењу скривене робе, штофова браће Теокаревић, који су ови били зазидали те су једино пионири могли могли да се провуку и изваде је. По директивн Комитета и одлуци Комитета СКОЈ-а овој већој групи пионира, углавном врло сиромашни, сашивене су 377

Пионири одевени униформом коју су извукли из скровишта Теокаревићевс фабрике штофа и пионирске униформе у којима су се и сликали, као што се види иа доњој фотографији. Поред партијске организације крајем 1944. годиие врло живу активност развија скојевска организација. Овде се наводе само преписи нз радне бележнице Миодрага Павловића — Цилета, који је радно по СКОЈ-у: ПРЕПИСИ ИЗ ЦИЛЕТОВОГ БЛОКА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ПАРАБИН ср. рук. састанак Дневни ped 1. Саопштење ОК СКОЈА 2. Извештај о раду 3. Питање града и села 4. Извештај 5. Разпо (ситуација) 6. Кадровци 1. Саопштење ОК СКОЈА Другарица Срба прима се у ср. рук. 16. XII. 44. г. Параћин 378

2. Извештај о раду 1) Драгољуб Марић 2) Јоваи Тасић 3) Драган Милићевић 4) Настасија Ервежљиковић Пионири прилог Омладинке Књижара Престанак секција Кадровски сектор. 17. ХП. 44. г. Састанак СКОЈА Параћин о Група Омладински дом ДНЕВНИ РЕД: 1) Органнзација 2) Задаци — пионири — књижара — састанак — кадровик 1) Органпзација секр. Јован Тасић, пошт. чин. 23 г. Драган Милићевић, учитељ 20 г. Драгољуб Марић, учитељац 20. г. Настасије Ервежњиковпћ 18 г. Месно руковод. Параћин секр. Дракче Милојковић Коста Поповић Даница Крсмановић Драгиша Бокић Среско русоводство секр. Бора Милић Божа Златковић Миле Јовановић Србијанка Ервежњиковић 44 За сутра да се формира

1) Фабрика стакла — актив Мирко Вељковић, секр. Силва Бауер Пепица Бауер Славко Великањац Дневни ред за секције 1) Формирање секција 2) Задаци 3) Разно 1) Организација — актив у фабр. 2) Чланарина 3) Такмичење — у раду — новцу 4) Солидарност са осталом омладином. Организацијама — Драг. Бокић као представник Месног СКОЈА 5) Дописништво — резултати такмичења, извештај месном руковод ству око 100 омладинаца у фабрици из места Конференција VCAOCA секц. 1) Радомир Шалетић 2) ЖиВојин Марковић 3) Олга Миленковић 4) Ната Стефановпћ 5) Војислав Врајић 1) Организације 2) Чланарина 3) Солндарност 4) Такмичење Y фабрици стакла 18. XII. 44 група сек. 1) Мирко Вељковић, бравар 2) Силва Бауер 100 домаћица, 3) Пепица Бауер, 100 радница 4) Славко Великањац, радник Припрема конференције Приредбе са конференцијом 380

ФОРМИРАЊЕ 18 — 12 — 44 год. Састанак СКОЈЕВСКА ГРУПА V ФАБРИЦИ ШТОФА секр. Радомир Шалетпћ 100, бравар, 22 2) Живојпн Марковић 100, лимар, 24 3) Олга Миленковић 100, словач., 22 4) Ната Стефаповић 100, штоперка 20 5) Војислав В Рајић 100, бравар, 19 Дневни ред 1) Организација — чланарина 2) Задаци — Такмичење — Прилог 3) Разио — Конференција 4) Дописи 1) Такмичење Стотина радпика Ф. штофа — у то.м раду изради се 35 пари одела. За дописе: Воја Влајић НЕКИ ПОДАЦИ О CKOJV УОПШТЕ (АИЦА И НРОБАЕМИ) Срсско руководство СКОЈА у Јагоднни, 2. XII. 44 1) Драпша Младиновић, секретар 3) Вита Петковић 3) Драгољуб Илић 4) Тихомир — Тића Филиповпћ Такмичење, радне чете, дописништво, питање учвршћења антифашистичких организација и СКОЈА, питање радника и радне снаге, два пута недељно извештајп о такмичењу, урећивање и растурање листа, зидне новине, помоћу болницама, књижаре, СИСЕВАЦ, 23. XII. 44. Учлањивање 4 друга у СКОЈ: секр. 1) Милан Књажевић, сврш. матурант 22 г. 2) Радивоје Јаковљевић, електричар 20 г. 3) Миливоје „ , ћак шегрт 17 г. 4) Стојадин Стојаиовић, трг помоћник 25 г. .381

ЗАДАЦИ: 1) Урсђење дома (сви) 2) Стварање радних јединица 3) Организовање пионира 4) Прикупљање помоћи 5) Слање дописа 6) Зидне новине 7) Писање вести 8) Пазити на ДМ омладину 9) Књижара и материјал 10) Политички часови 1) Питање деце — Ена 2) Дрвосеча — Цуле 3) Курс — Зорица 2. I. 1445. ДРВОСЕЧА: 25 чланова СКОЈА. Из окружног Циле, из среског: Рековац: Милисав, Јагодина: Вита Петковић, Буприја: Драган Годић, Параћин: Божа Станојевић,Свилајнац: Коста, Деспотовац: Рада. До 9. I. да су овде. Организовати за њих стан и исхрану. Одећу и обућу да понесу. Суву храну за два дана. Отићи у Параћин у Плетару. На сваких 5 до 2 секире и 1 тестера. Стварање акционих одбора за прикупљање одеће и обуће за децу која иду у Бугарску. Група СКОЈА при просветној секцији ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА; ПРОРАДА ОВИХ ТЕМА: 1) Теорија Партије — развитак радн. покрета 2) Организацноно питање Партије 3) Развитак друштва 4) Пролетерска револуција 5) Диктатура пролетеријата 6) Национално питање 7) Стратегија и тактика 8) О СССР-у 10) Линија наше Партије 11) О масовним акцијама 12) Ослободилачки рат и фашизам ДОШЛО: Свилајнац — 16 другова Рековац 23 Параћин 13 382

Нуприја 10 Деспотовац 13 75 ПОМОРАВСКА РАДНА ЧЕТА: Командир Комесар Левачки вод Јагодин. десетар Јагодин. десетар Нупријски „ Параћински Деспотов. Коста Костић Миодраг Павловић Милисав Миленковић Вита Петковић Вита Петковић Драган Годић Божа Станојевић Раде Политичка важност ове акције Подела у војне јединице Дужности ПОСЕБНО СРЕСКО РУКОВОД. И ОРГ. Милош Илић — Кикош улази као, још један члан Ср. руков. Иван Здравковић као члан који ће бити код куће До краја овог месеца да се у овом срезу попне број чланова СКОЈА на 120 скојеваца За скојевце није било задатка који не могу да изврше. Ни зима, слаба одећа и обућа, нису их могли спречити да учествују у првој великој радној акцији на делу ослобођене Србије — сечи дрва на Црном Врху. Павловић само кратко и сажето региструје задатке и задужења и то у тадањем тренутку. Међутим, посматрано данас, из перспективе од четврт века, види се тек колико је ова акција била не само значајна да се самопрегора, одрицања и жртава, мраз је био страховит — и до минус 30 степени, пуцало је и дрво и камен, а омладинци су без икакве технике голим рукама, секли и извлачили дебела букова стабла из беспућа до прилазних снабдеју огревом болнице и школе, већ и колико је у њој било хероизма, путева. То није могао нико да нареди, то је морало само да се доживи и да буде резултат скојевске оданости и привржености НОП-у. Можда је било и по мало романтике у свему томе, јер скојевци су већ били чули ако нису и читали „Како е калио челик” и себе су представљали у улози Павла Корчагина. Посебна трагика и симболика догађаја налази се у месту где је сеча дрва вршена: Црни Врх, онај исти Црни Врх где је непуне 4 године раније, такође била и борила се једна распевана младост, њихови нешто мало старији вршњаци — првоборци, скојевци и ванпартијци, који су пошли да ослобађају земљу. Већина од њих доживела је трагичну судбину баш овде где су сада њихови следбеници настављали започето дело и решавали најхитније проблеме снабдевања у тек ослобођеној земљи. 383

Секретари СКОЈА из Параћина и околине при г.оласку па саветоваљс у 0. К, СКОЈА у Јагодинн Параћински скојевци и омладинци на првој радној акцији — сечи дрва на Црном Врху 384

СКОЈ је имао широку платформу у организацији Уједињеиог савеза антифашистпчке омладине Србије (УСАОС) у сваком већем радном колективу, у сваком селу п засеоку, ако већ није било Скојеваца, постојао је и одбор УСЛОСА. VCAOC је развио веома плодну и живу политичку активност. Рад VCAOCA оглсда се у више правца: у приредбама, спортским такмичењима, радним акцијама, итд. Посебну бригу СКОЈ је посветио пионирима и основао пионирски одрсд „Бранко Крсмановић” који је обухватио преко 200 пионира. И пионири су били свестрано активни, а нарочито у радним акцијама и учењу. Оргаппзацпја жена — АФЖ основаиа је већ крајем иовембра и развила је веома широку актнвност на сакупљању намирница за фронт, неговању болссника у болпицама, оснивању читалачких група и аналфабетских тсчајева, шпрсњу својих организација на селу и нарочито организовању разннх радионица за потребе фронта и позаднне. Нове.мбра 1944. голине омладинке и чланице АФЖ у Параћину основале су па добровољпој основи плетару (плетарска брнгада) у којој су за војнике плелп цемпере, рукавице, чарапе и тд. На овом задатку било је ангажовано прско 200 радника. Предиво је добијано из фабрике штофа. Плетара се налазила у саставу команде места. Дешавало се чак да војници на пролазу кроз Параћин добију за 2—3 сата задржавања оплетен џемпер и друге ствари, јер су у таквим приликама радиле свака по један део. Радило се пуних осам сати и бесплатно, а плетара је постојала све до пред крај рата. Од 1. јаиуара 1945. године почеле су да се оснивају и синдикалне подружпице, које су посгале иепресушни извор кадра за партију и СКОЈ. Крајем децембра изабран је и Окружни иародни одбор у Јагодини, као пајвиши оргап властп у Поморављу. На овој скупштини били су и предс гавн.чци Параћпна. Један од њих, Алекса Ристић, чак је и дискутовао и истакао да су издајице продужиле помоћу немачког оружја да чине злочиие п апеловао је на скупштину да поред спнова које шаљу у војску, треба и сви да одговорс осталим материјалним обавезама. Градски иародноослободилачки одбор изабран на великом народном збору 18. фебруара имао је пешто ужи састав и то: Председник потпредседник секретар чланови Душан Нешић Миливоје Букић Милош Бојовић Лепосава Бурић Милорад Миловановић Обрад Савић Михајло Стајић Дамјан Стојковић Љубиша Бањевић Павле Павловић Борђе Шалетић Мирослав Бурић Љуба Бранковић Мартин Куленовић Миодраг Марковић 385

Овај новиодбор имао је ове реферате и реферслте: Одсек управе и јавне безбедности Финансијски одсек Прпвредни одсек Одсек сарадње са војском Просветни одсек Стамбепп одсек Социјални одсек Саобраћајно-грађевински одсек Мартпн Кулеповић Мпка Стајић Борђе Шалетић Мирослав Бурић Лепосава Бурић Љубомир Браиковић Л>убица Бањевић Обрад Савић Пада у очи да у овом Одбору два референта су жене, iuto је иначе редак случај. Занимљива је и трећа тачка дневног реда седнице од 24. фебруара 1945. године која сеодноси названични назив одбора: „По питању званнчиог мазива НО одбора, друг Бојовић чита акт СНОО у Параћипу. којим по тражењу истог добивено објашњење од окружног Н00 да се Параћин има сматрати као варош а ие као град, те се званичпи иазив утврђује са — ОПШТИНСКИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОР У ПАРАБИНУ,— — Одлуку саопштитн особљу на потпис.” Доследпост Одбора види се и из одлуке да се одбије молба комаидира милицијеза повепање платеодносно њено образложење: По молби Милана Меховића, командира милиције, за повећање принадлежности — одбор је ОДЛУЧИО: да се молбеном тражењу друга Меховића изиђе у сусрет, али само приликом повећања принадлежности свима службеницима уколико до овога дође. Оваку одлуку одбор је донео из разлога правичности, јер би са повећања принадлежиости само молиоцу Меховићу, требало повећати исте п осталим службеницима, док за сада нема фииансијских средстава за ово.” (Иста седница одлука бр. 2608) Одбор је био доследан и бескомпромисан у образлагању својих ставова. Тако је молба Благоја Стојановића, за помоћ одбијеиа са овим образложењем: „Да се молиоц Благоје одбије од свога тражења пошто је имућан човек који дозвољава себи и луксуз коцкање.” Доследност и револуционарност првих народннх одбориика виде се и из чињенице да су поред обиља текућих задатака стигли да се побрнну и о својим изгинулим друговима — жртвама четничкогтерора. Тако је још у фебруару предузето ископавање лешева покланих симпатизера НОП-а, што се види из одлуке бр. 2653 од 6. марта 1945. год.: „По молби Чедомира Урошевића из Сталаћа за додељивање једиог пара опанака за вађење лешева у Голубовцу — одбор је 386

ОДЛУЧИО: да се молиоцу Чедомиру из постојећих залиха додели један пар опанака.” Одбор је водио и правилну политику награћивања што се види и из чињеницс да су поједини чиновници имали чак и веће плате од потпредссдника. На седници Одбора од 14. марта 1945. године решено је да се изврши попис становнпштва због скорих избора. Том приликом подел>ене су дужностп п реони. По овом попнсу Параћин је тада имао 13.650 становника; исто тако на овој седници одлучеио је да се поново инсистира на томе да се Параћин прогласп за град. Теокаревић је тражио да му се исплати заостала, струја, али по некој новој, његовој пронзводиој цени, а Одбор је иа овој седиици донео одлуку на основу бив. Комесаријата за цеие и иадиице да та сума изнесе једва једну трећину од тражене. Седипце су биле честе, јер су тако захтевале потребе и нова је одржана већ сутрг.дап, 15. марта 1945. годпне. И поред све тактичности није се презало нп од одлучних мера и образложења тех мера као што је на пример ово: „По молбп Нпколе Марјановића за повраћај штрајервагена који се налази код овог одбора на услугу одбор је ОДЛУЧИО: да се молнлац Марјановић одбије од овога тражења пошто је штрајерваген потребап Одбору. Илп па ирпмер: „По молби Воје Борћевића за ослобоћење од кулука колима, одбор је ОДЛУЧИО: да се молбено тражење одбије због чега што је молиоц имућа човек те је у стању да кулук плати уколико га не може сам обавити.” На овој седници донета је одлука о платама народних судија новоформираног Општинског суда. Читава та одлука гласи: „Одбор је одлучио да се одлуци овог одбора 2656/45 треће редовне седниц оед 6. Ш. 1945. год. дода следећи списак: 1. Сава Јовановић, предс. Општ. народног суда од 6000 2. Лзубомпр Петровић, народни судија 3. Војислав Тасић 4. Димитрије Јелић 5. Радомир Вел>ић 6000 6000 6000 6000 Ова одлука донета је у смислу акта АСНОСА повереништва финансија бр. 1627 од 16. П. 1945. г. према коме су општинским народним судијама предвићене принадлежности као и за одборнике општинског народноослободилачког одбора.” Свакако пови квалитет и дал>и пораст демократичности, оригиналан и својеврсан за период административног управл>ања, представља одлука ГНОО у Параћину о начину новог разрезивања реквизиције. Стога ћемо неке делове ове одлуке и навести: „По питању разреза друге реквизиције, као и по питању организације рада око овог разреза, одбор је претходно констатовао да је првобитном 387

одлуком Среског НОО одбора у Параћину од 6. Ш. 1945. годппе бр. 1637 бпла одређена на варош Параћин следећа колпчина љулске и сточне хране: Пшенице 6.000 кгр., пасуља 7.000 кгр., кукуруза 20.000 кгр., кромпира 15.500 кг. мастн 3.300 кг. сена 5.000 кг. сламе 5.000 кг. меса 20.000 кг. Свески одбор v Параћину одлуком ол 29. марта 1945. под истим бвојем изменио је првобитну одлуку од 6. Ш. 1945. те је одрелио за варош Параћин да изда по извршеном разрезу следеће количппе љулске и сточне хране: Пшенице 132.000 кг., кукуруза 44.000 кг., пасуља 28.400 кг. кромпира 72.160 кг. масти 16.120 кг. меса 40.400 кг. сеиа 52.800 кг. сламе 18.400 кг. Да би се ова колнчина хране могла правилппјс распорелитп па обвезнике реквнзпције, потребно је да и само представпиштво грађанства учествује у разрезу и тнм учествовањем пружа сугесппе v олбору у погледу ближнх информапија о економској приврелној моћн појелпппх обвезиика реквизицпје. На оспову ових коистатација одбор је, у ци.љу правплног и ефикасног спровоћења разреза — ОДЛУЧИО: да у разрезу учествују, сем ужег олбора, још н грађани вароши Параћинаиз редова разних професпја, и то грађапи: 1. Марко Лранђеловнћ, 2. Лека Милићевић. 3. Бока Мапковпћ. 4 Јоваи Младеиовић, 5. Лл'ба Миљковић. 6. Милаи Јовчић. 7. Лаза Гашћ. 8. Чела Бранковпћ, 9. Милан Миложовић, 10. Лаза Божиновић, 11. Аца Фплпповић, 12. Мплутин Субић и 13. Воја Рашковић. Члаиови ужег олбора бпће из редова овог одбора и то: Председник ужег одбора за разрез реквизиције Миливоје Лукић и члаиови Лепосава Бурић, Миле Бурић, Борђе Шалетић и Обрал Савић. Према свему наведеном, овом одлуком одређенн одборпици за разрез реквизиције из редова грађана и овог одбора вршпће разрез на поједине обвезнике реквизнције v Параћину нмајући иа уму све околпости које утичуна економско иривредну моћ појединаца. Овом оллуком се потврђује почетак рада на разпезу за др\'ги март 1945. годиие.” (Селпниа одбора од 28. Ш. одлука бр. 2404). Сада је овако демократски утврђена реквизиција постала општа ствар н дужност и зато је председник Нешић с правом захтевао да се против свпх саботера предузму оштре мере укључујући и хапшења: „У вези са разрезом нове реквизиције, друг Нешнћ покреће питање испоруке старе реквизиције, сматрајући да се ни у ком случају не сме допустити разрез нове реквизиције а да се стара са испоруком не лнквпдира у потпуиости. У том циљу предлаже пооштрење мера за испоруку реквпзиције: једна од таквих мера била би затварање оних обвезника, ко.ји избегавају испоруку разрезане количине намирница, као и њихов претрес. По овоме предлогу, одбор је ОДЛУЧИО: да се у циљу форсирања испоруке разрезане прве реквизиције још одмах приступи хапшењу и претресу оних обвезника реквизиције, који ову нису ни до данас измирили. О овоме ће се сачинити решењс на основу ове одлуке и то за сваки случај хапшења и претреса." И привредни референт, Борђе Шалетић, такође је заузео оштар и правилан курс према свима онима који ометају рад од општег интереса. „Друг Шалетић, као привредни референт износи пред одбор случај обвезника за фонд о преузимању радова дренаже за исушивање излива 3S8

реке Црнице наводећи да нзвестан број лица која и поред тога што су одлуком друге редовне ссдннце сетвепог одбора била задужена уделом за ове радове — нису свој удео ни до данас измирила и тнме укочила опште користан посао. Предлаже, да се према оваквим лицима, као према саботерима, прсдузму оштре мере како би се најзад уразумили и својим уделом омогућили радове на дренажи. Одбор је саслушао излагање друга Шалетића па је по довољиом саветовању ОДЛУЧИО: да се 2 лица која су удео за радове око исушивања излива реке Црницу нису измирнла притворе као ометачи јавног опште корисног посла. О притварању за свако лице донети посебна решеља на осиову ове одлуке.” (Ссдница одбора од 23. Ш. одлука бр. 2404) На седници од 2. априла, опет је било у центру пажње питање рсквизицијс. Нарочито је бескомпромисан и доследан став председника када предлаже како овај разрез да се подели, односно највише опорежу они великп — Теокаревићи; ,,По питању разреза друге реквизиције и детаљнијег начииа о спровоћен.а разреза, друг Нешић излаже да целокупни разрез, према други пут достављеном акту Среског НОО одбора износн око 45.000.000 дпнара у иовцу. Од ове суме би Фабрика штофа „Теокаревић и комп. била оптерећена са 25.000.000 динара, а 20.000.000 би пало на обвезнике реквизпцијс из рсдова граћана. По овоме питању одбор је после живље дискусије пајзад ОДЛУЧИО: да се реквизиција у количинама одређеиим по акту о среском народноослободилачком одбору има разрезати од стране већ установљсног одбора састављеног од граћана и члаиова општинског одбора на граћане Параћина. Ако се пак одбор сложи са тиме да је количина реквнзицпје одрећсиа за Параћин велика — може најавити жалбу Окружпом одбору.” На истој седници бнло је речи и о поднзању споменика палим Црвеноармејцнма: „По пптању подизања споменика палим борцпма Црвене армије, а да би се пстн могао на време завршитп, тј. до 1. маја 1945. године, када ће бити окривање истог одбор је ОДЛУЧИО: да целокупно руководство око подизања овог споменика држи друг Мартип Куленовић, ко.ји he у сваком погледу форсирати да завршетак радова буде на време. Прима се и усваја дефиннтивна скица споменнка”. Овде треба додати и то да је најпре изведено неколико масовних радиих акцнја на урећењу гробља Црвеноармејаца. Сама свечаност отварања гробља и препошење палих бораца извршено је 1. маја, уз огромно учешће граћана града и села. Бпо је чак присутан и представник совјетске амбасаде из Београда н свечаиост је добила један шири карактер, претворнла се у манифестацију југословенско-совјетског пријатељства и братства по оружју. Сачуваи је и списак палих бораца који се даје у прилогу. Иако су пре неколико годнна пали Црвеноармејци премештени у заједничку гробницу у Светозареву, гробље и данас постоји и одржава се. 389

390

Велика радиа акција на уређењу Партизанског и руског гробља у Парађину марта 1945 год. Поворка грађаиа Параћина одлази на откривање гробља палих партизана и црвсноармејаца 391

Откривање споменика и полагање венаца на гробове палих партизана и црвеноармејаца у Параћину 1. маја 1945. 392

Прослава Првог маја 1945 године у Параћину Грађанство Параћина и околине одлази на откривање спо.меника палим борцима и црвеноармејцима 1. маја 1945. године 393

Пренос п сахрана посмртних остатака покланих родољуба из ПараНппа маја 1945. 394

Наши и совјетски официри одлазе на отварање спомен-гробља у Параћину И на седници од 16. апрнла Одбор је као централно питање решавао питање рскгизнцпје којом је било обухваћено 370 лица. Овај списак је заиимљив по томе што се види економска структура, тј. економско-имовно стање грађаиа у то време. Одбор је морао да решава и питање разних пропалица као на пример Марка зв. „Крње": „Секрстар одбора Бојовић покреће питање штетних последица које изазива Марко зв. „Крња” — беспосличар на раденичким и народним демонстрацијама против трговаца — шпекуланта. Приликом ових радничко-народних демонстрација поменути Марко корнстио је оправдани револт народа и робу коју је маса избацила из радњи где је била сакривена — приграбио је и доцпије продавао, говорећи да је дошло „његово време”. Тиме је целој ствари дао негативан карактер а и реакцији пружио матернјала за критику народне борбе. Због овога, а узев у обзир и то да је Марко, беспосличар, лумпен који преко целог дана мења кафанг нехотећи никаквог посла да се прихвати, друг Еојовић предлаже његово уклањање из варошке средине што одбор прихвата.” Овде треба одмах нагласити — о чему речито говоре и приложене слике са поменитих демонстрација, да је Срески комитет и јединствени народни фроит радио упорно и сстематски на политичком разобличавању класних непријатеља. V ту сврху нарочито погодан облик било је доказивање њихове непријатељске делатности на чињеници да су сакривали робу онда када је народ гладовао, ишао бос и го и последње са себе скидао да пружи својој војсци и њеним рањеницима. Y Параћину је било у току пролећа не395

колико таквих демонстрација у којима су нарочито предњачпли раднпцн фабрике штофа тражећи заслужену казну за Теокаревпћеве. Било је наравно и других шпекуланата, против којнх су биле демоистрације уперене, али све овс демонстрације нмале су одређен п принципијелан карактер и за то је борба за њихов лик и чистоту била разумљива п оправСкоро све фабрнке у Параћину радиле су претежно за војне потребе до пред крај рата, Апрнла месеца повећали су своју производњу и почели су своје производе продавати и граћанству. Исто тако отпочела је са радом и фабрике цемента у Поповцу, чнји је рад бпо од огромног значаја у овом периоду обнове и изградње. Цемент се зато издавао строго наменскп и по посебним дозволама. Од .мањег значаја бнле су фабрика зејтпна и фабрика бомбона, које су биле пре веће раднонице него фабрике. Уосталом као и плетара. Трговнна н заиатство такође су обповилн рад. Beh је углавиом било рашчишћеио са ратним добитницима и шпекулантима, сакривена роба поштено је подељена грађанству и жнвот се полако иормализовао. Нарочито је била жива политичка и културно-просветна активност. Комитет је свакодневно заседао, оргапизовао низ акција и манифестација, актпвисти су обилазили села и приступило се формирању мреже пратијских органнзација у граду и у селима. Мада је ово био главни задатак, у омасовљењу Партије ишло се полако и опрезно, што је п пормално за тадашњи период. Уосталом, расла и ширила се масовиа база из које је партија рсгрутовала своје кадрове: синднкалне подружнице, УСАОС, ЈНО. Михаило Живковић — Семка говори на великом митингу у Параћнну 396

Партијско руководство Параћина 1945 године: 1. Добривоје Бошковић 2. Стојанка Радошевић 3. Драгиша Цанковић 397

У низу приредби, такмичења и културних манифестација нарочито треба подвући свестраност. Постојале су све секције, али је и даље позориште имало преимућство и квалитет што је и давнашња традиција Параћина. Срески народни одбор, под руководством Бранка Тошића, и даље је решавао претежно привредна питања и све оно што је било у вези са селом Градски одбор је управо последњег дана рата — 15. маја 1945. године одржао своју последњу седницу. На овој седници одлучено је да се народу поднесе извештај о раду, што је још један корак даље у демократизацији власти: „Да би се бирачима — народу продужила могућност контроле рада над овим одборима — одбор је, у смислу чл. 9 Одлуке АСНОСА о устројству народноослободилачких одбора и народноослободилачких скупштина од 1. 12. 1944. године ОДЛУЧИО: да се јавно полагање рачуна о раду одбора за протекла 3 месеца изврши на дан 27. маја 1945. године, за који дан се имају припремити реферати свнх одсека који ће садржати целокупан рад одсека од дана када је овај одбор преузео дужност, па до дана полагања рачуна. Реферати морају бити исцрпни и представљати јасну слику рада у одбору, тако да сваком бирачу пружи могућност критике рада." И заиста, ова одлука спроведена је у живот, но то је већ период после ослобођења земље који не обухвата ова хроника. Из свих материјала и докумената, сећања и разговора, долази се до закључка да су одбори власти у Параћину већ у самом почетку били правилно постављени и потпунв одговорили својој дужности. О раду Среског и Градског одбора и њиховим припремама за скупштине и полагање рачуна бирачима, дискутовао је и Срески комитет на свом састаику од 15. маја 1945. године. На овом истом састанку извршена је реорганизација партијских ћелија, те је он и са те страие значајан јер нам пружа пуни увид и верну слику партијског живота и рада, као и политичког стања на крају рата. С тога ћемо овај записник навести: „РАДНИ САСТАНАК СРЕСКОГ КОМИТЕТА 15. МАЈА 1945. ГОДИНЕ (14,30 час.) Дневни ред: 1. Реогранизација партнјских ћелија 2. Градски-Срески одбор, њихова припрема за скупштину 3. Партијски рад 4. Р а з н о . 1. — Реогранизација партијских ћелија Друг Бошко (Добривоје Бошковић , политички секретар комитета, примедба аутора) је одмах на почетку казао да до сада СК није могао имати добар преглед рада међу јединицама, јер није било састављено и зато сада треба извршити реорганизацију с тим да сваки члан партије буде задужен и на терену. 398

Истовремено треба извршити и поделу града на рејоне. Састанак чланова СК треба да буде редован, јер од тога зависн и контрола осталих јединица, пошто he ту контролу вршити редовно појединачно сви чланови СК. Ако потреба захтева, треба и кадрове размештати. Способни и јачи могу да буду додељивани као секретари појединих ћелија. Извршена је следећа реорганизација партијских ћелија: 1. — Фабрнка штофа Цела јсдиница фабрике штофа подељена је на три групе. Подела вршена водсћп рачуна о производњи, сиидикатима, фронту, агитатору АФЖ-у, СКОЈ-у, задругама. Та подела изгледа овако: 1. Ткачко (овде улазе такчница, апретура и фарбара) Секретар 1. Миовић Богнћ по агитпору 2. Јовановнћ Божа парт. рад. населу (Главица) 3. Павловић Никола парт. рад на селу (Ратаре) 4. Глншић Буда по синдик. и задругама 5. Миленковић Олга по СКОЈ-у 6. Вондрак Стеван по продукцији 7. Борћевић Живота по ЈНОФ-у и АФЖ-у 2. Помоћнс радионице, спољни — зидари — машииско и канцеларије Секретар 1. Квесић Никола по синдик. изадругама 2. Марковић Живојин по синдик. и задругама 3. Жнвковић Ратко по СКОЈ-у 3. Живковић Раткопопродукцији 4. Подгорник Милан по агнтропу 5. Драгић Илија по АФЖ-у 6. Милутиновић Стаменко по ЈНОФ-у 7. Николић Зорица 3. Предионица I и предионица II Секретар 1. Врајић Воја по СКОЈ-у 2. Аксентијевић Драгољуб по синд. 3. Бисић Јован по продукцији 4. Илић Јован по ЈНОФ-у 5. Илић Драги по АФЖ-у 6. Миленковић Никола по агитропу 7. Савић Милан парт. рад на селу (Стрижа) 399

II. ФАБРИКА СТАКЛА Овде нма три партијске ћелије: 1. ћелија — секретар 1. Котларић Живорад 2. Бауер Јосиф 3. Павловић Живота 4. Хаџић Радивоје (Главица) 5. Митић Драги 2. ћелнја — секретар 1. Ракић Родаи 2. Великања Славко 3. Томић Драгослав (Главица) 4. Милојковић Станимир 5. Гелииек Веља 6. Миљковић Исаило 3. ћелија — секретар 1. Прица Раде 2. Јовановић Никола 3. Бокић Душан 4. Матејић Добри 5. Милетић Добри Задужење ће се извршити на партнјском састанку сваке ћелије посебно. — Другарица Стојанка he испитати случај друга Бауера Јосифа у вези са Партијом. III. ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА Састав ћелнје на железничкој станици: Секретар: 1. Кипкел Стеван 2. Борђевић Александар 3. Залар Рафајил 4. Абазовић Мирослав 5. Стојковић Ранко 6. Стефановнћ Борђе У терен ове ћелије спада и насеље Жабаре. Подела задатака нзвршиће се иа првом састанку ове ћелије. IV. ПРВА ГРАДСКА НЕЛИЈА (ВРАПЧАНСКА) Секретар: 1. Аловановић Војислав 2. Јовановић Александар 3. Александровић Петар 4. Анђелковић Урош 5. Илић Бранко 6. Драгутиновић Будимир 7. Митровић Жика 400