Црвене воде Црнице

лан Цветковић, столар. Он је био организатор још неколико већих штрајкова у Параћину, а 1908. године чак је био присутан потписивању уговора измећу радника синдиката Српске фабрике стакла и послодавца, по успешно завршеном штрајку. Због тога је Цветковић био и неколико пута хапшен. Био је добар познаник и пријатељ Димитрија Туцовића. „Док сам био у затвору, помагао ме је Мита, отац Љуба Стаменковић, такође самопрегорни социјалиста. Сећам се и једног збора Луке Павичевића у кафани Чолиној. Био је добар говорник. Добар говорник био је и Живко Топаловић, али непоштен, проневерио ми је неких 20 динара партијског иовца. Због тога смо му ми радници, 1910. године, растурнли збор који је хтео да држи код „Гранда". Једини живи од тих старих бораца су још Божа Јовановић и Милан Симић”. И опанчарски радници у Параћину водили су утоку 1919. године дугу и упорну борбу за своја права. Послодавци су се бнли удружплн у неку врсту картела и радницима поднели на потпис нову, врло непово.љ:iy тарифу, којом се битно смањују радничке наднице. Овом тарифом је била угрожена слобода личности, јер се предвиђала кауција од 10 и 20 дпнара као мера обезбеђења да радник не би могао да напусти посао без обзира колико су били неповољни услови. Исто тако послодавци су се договорили да неће међусобно примати отпуштене раднике. Зато су опанчарскп радници септембра 1909. године ступили у такозвани одбрамбени десетоднсвпи штрајк, њих 18. Овај штрај завршио се потпуним успехом радника: Одбачена је тарифа послодаваца, и они су били принуђени да са синдикалннм пододбором склопе тарифни уговор којим се признаје радничка оргапизација, радно време се смањује од 14 на 12 часова, а награда на поједииим пословима, као што је на пример обрада кожа, повећава и до 25°/о. Поред овога општег штрајка било је и других мањих штрајкова опанчарских радника у појединим радионицама, као и бојкота послодаваца, као што је случај, поново, са Бором Кнеселцем, марта 1910. године. Ускоро је опет избио општи штрајк опанчарских радника у Параћину јер послодавци нису поштовали тарифу. Послодавци су покушали да врбују раднике са стране, али је Главни раднички савез преко „Радничких новина” упозорио све опанчарске раднике у Србији да не иду у Параћин, јер тамо штрајкују њихови другови. Овај позив имао је успеха и послодавци су морали поново да устукну пред захтевима радника. 1911. године, априла месеца, избио је општи тродневни штрајк у фабрици стакла због тога што су чиновници тукли раднике. Наравно, чиновници су само опоменути али не и отпуштени, што је и разумљиво за средину и време када су чиновници били оруђе капиталиста и класни непријатељи радника. И остали услови рада у фабрици били су врло неповољни, о чему пише социјалистички првак Димитрије Туцовић у својим путним белешкама: „СА ПУТА (Писмо друга Д. Туцовића) Параћин, 2. септембра. Што се тиче мера за заштиту радника и употребе недорасле деце у фабрикама ови би извештаји морали понављали једно и то: да се наша 100

садашња фабрика подиже на сахрањивању поглавито нејаке деце и да нема апсолутно никаквих мера за заштиту живота и здравл>а оних што у њима раде. Да, у исто време, услови рада у њима стоје далеко иза оних прописа које Закон о радњама садржи. Овде у Параћину, на пример, налази се фабрика стакла у којој ради око 200 радника. Познато је да је фабрика стакла нарочито опасна за раднике пећи са растопл>еном смесом у којим се топлота диже на хиљаде и неколико стотина степени стварају око себе температуру око 60с. На тој температури радници морају да раде. И као најчешће последице такве велике разлике температуре на месту рада и температуре напољу, наступају врло гешка реуматична обољења, због саме природе посла плућне болести су неизбежне. По тврђењу лекара Шанса просечни век стакларскпх радника не достигне ни 30 година. 36oi нзузетне опасности ових фабрика по раднике у њима је законодавпост већег дела културних земља забранио рад младих радника, а приврсднп инспектори су дошли до закључка да у оваквим предузећима не може бити речи о заштити радника без увођења осмочасовног радног дана, на извесним пословима још и мањега. У овој фабрици, међутим, ради се и по 10 часова дневно, изузимајући једно одељење (израда стакла од смесе) у коме радници не могу да издрже дужи рад од 9 часова. Баш то одељење је преплављено децом која, по најискренијој оцени, немају више од 6 — 12 година. V томе погледу ова фабрика стакла нема себи друга у културном свету. Раднички станови чине још жалоснији утисак. Y првом у који сам ушао, праћен једнпм чиновником предузећа, домаћица нас је са болом у срцу пресусрела жалбом да је стан влажан и показала нам је у једном ћошку собе читав изникли струк. „Ено, мама, имамо траве и под креветом" рећиће дечак на чијем се врату показују већ знаци шкрофула. Фабричка управа је свесна мизерног стања ових станова и намерава, по речима г. управника, да зида нове, — али док најпре дигне још једну пећ... По тешкоћи и опасности ни најмање не заостаје иза фабрикације стакла фабричка израда цемента. Тако једно предузеће налази се у селу Поповцу крај Параћина, Својина Трговачке банке из Београда. И у овим предузећима, као и у горњим, у културним земљама је употреба неодраслих радника законом забрањено. Страшна цементна прашина, која се облацима вије по целом предузећу, дави и најјачи организам, а да не наводимо децу и младе раднике. Фабрика у Поповцу, међутим не жели да отступи од правила свих наших фабрика И КАКО СМО, НАЖАЛОСТ, ЗА НЕКОЛИКО МИНУТА ЗАДОЦНИЛИ СРЕТНЕМО ОДМАХ ПРЕД ПРЕДУЗЕКЕМ ЈЕДНУ ГРУПИЦУ ДЕЦЕ КОЈА CY СВОЈОМ СИВКАСТОМ БОЈОМ ОДЕЛА И ЛИЦЛ ПОКАЗИВАЛА ДА ИДУ ИЗ ФАБРИКЕ. Упитам најмлађег: „Колико ти је година, мали?"... „Четрнаест”, рече дете домишљајући се и збуњено. — Је ли те томе фабрикант научио?" упита мој сапутник. Y најбољем случају пак, то дете могло је имати 8—10 година и није ни мало измакло својим друговима по страшној судбини. И што се радног времена тиче, фабрика свира у 4 изјутра, рад почиње у 5 и траје до 6 увече. Радницима. треба по 1 и 2 сата времена да дођу од куће до фабрике, њихов је одмор сведен на минимум. 101

На раду у фабрици затекли смо само раднике што раде на ложењу псћи њихов је рад ужасно, тешак, напоран, обавља се на неподношљивој температури и буквално у зноју лица и он траје непрекидно. На таквом послу смењују се само две партије радника: свака ради по 12 часова И нигде се није могло лепше видети колико је умесан захтев радника да се на свим непрекидним пословима смењују три партнје радника са по 8 часова рада.” итд.'“ Даље Туцовић, у истом писму с пута, оштро полемише са буржоаском влашћу и залаже се за увођење заштитног законодавства. Овај период у историји радничког покрета Параћина, развптак, рад и борбе српске Социјалдемократске странке Параћина и синдиката, представља бурно раздобље у животу овога града. Прнродно је, да у оваквим условима многи проблеми, захтеви и тежње пролетеријата нису могле да буду остварене. Тешка и неравна је та борба, циљ се назирао као кроз маглу негде у далеку будућност. Ипак то није обезсхрабрило праве многе борце и напредне људе овога града да истрају у овој борби. Ускоро је избио први светски рат. Партија и синдикати су престали са радом. Социјалисти су и на делу морали да доказују да су, поред свог пролетерског интернационализма, и добри родољуби који су се храбро борили за слободу и независност своје земље. Било је, додуше, усамљених покушаја старијих социјалиста, који су због година’ и болести остали у Параћину, да оживе покрет, али то није био организован рад. Уосталом, то је предмет новог поглавља — „Параћин у I светском рату”. С П И С А К ЧЛАНОВА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ И СИНДИКАТА Y РАЗДОБЛ>¥ ОД ОСНИВАЊА ПА ДО I СВЕТСКОГ РАТА УВОДНА НАПОМЕНА И поред сачуваних писаних докумената, чланака у „Радничким новинама", затим у неким књигама и публикацијама, као и сећања преживелих учесника немогуће је сачинити потггуно сигуран списак, јер се у тим извсштајима и чланцима помињу обично само чланови управа — партије н синдиката. Накнадним проверавањем и разговорима са старим социјалистима, дошло се до података да је овај број заиста велики; зато се у овом списку дају сва имена, ради прегледности, по азбучном реду. Није искључено да је понеко од наведених био сам члан синдиката; исто тако наводи се и година када се та личност јавља у радничком покрету, занимање, уколико се располаже подацима, и најзад сваки покрет има своје прваке, трибине, па тако је било и у Параћину. Да би се то истакло, и посебно обележила имена социјалиста који су више пута били у управама партијске организације, активни учесници многих зборова и митинга, оргашгзатори и борци, делегати за конгресе партије итд., њихова имена штампана су великим словима. Неки од њих поново ћесе јавити касније, после првог светског рата, али то је већ други период, а сем тога и нова партија — комунистичка. 102

ЧЛАНОВА ПАРТИЈЕ И СИНДИКАТА Y ПЕРИОДУ ОД ОСНИВАЊА ПА ДО 1 СВЕТСКОГ РАТА ПРЕЗИМЕ И ИМЕ ЗАНИМАЊЕ Год. кад се Напојављау покрету мена Анђелковић Тодор Аранћеловић Никола Андрејевић Светислав Анђелковић Никола Антић Л>уба Бумбашић Божидар Бранковић Чедомир Бећић Живојин Белић Живојин Беочанин Богосав Блаха Фран>а Бешорна Фрања Блази Пепе Бузда Милан Беренђија Милан ВЕЛИЧКОВИП ДИМИТРИЈЕ ВЕЛИЧКОВИП МИЛАН Вучковић Стојан Величковић Љубомир Величковић Милан Величковић Светозар Венцер Доконер Вернер Хорних Војташ Андра Вејдл Антон Вејдл Карло Вељковић Душан Вељковић Милутин Ванек Франц Величковић Милутин опанчар берберин опанч. рад. машинбравар опанч. рад. кројач. рад. дрвод. рад. сгаклар. рад. опанчар. рад. бербер. рад. сарач. рад. типограф. рад. обућ. рад. столар. рад. опанчар. рад. абаџ. рад. стаклар. рад. опанч. рад. дрвод. рад. стаклар. рад. млинар. рад. 1894 Претече рад. по1896 крета („Занат 1911 савез”) 1909 1910 1906 1907 1910 1910 1910 1911 1911 1912 1913 1909 1895 Делегат за кон1904 грес „Зан.савета 1904 1 од оснивача 1906 покрета 1909 1911 1912 1912 1912 1912 1913 1913 1913 1913 103

Вајт Карло Видановић Влада Војитовић Милан Гојковић Чедомир Гавалијер Јарослав Глушчи Фрања Гајић Влајко Голуб Јохан ДИМИТРИЈЕВИН ЉУБОМИР кафеција Дреноваковић Боривоје Димитријевић Душан Дешић Душан Дивљаковић Таса Димитријевић Милан Денчић Здравко ДИВАЦ НЕДЕЉКО Борђевић Милорад БОКИН ЈОВАН-ЈОВА „ГЛОБА” опанч. рад. Бокић Коста Борђевић Никола Борђевић Коста Борђевић Чедомир Живковић Раде Живковић Драги Илмонер Јохан Иконић Милан дрвод. рад. кожар. рад. обућ. рад. ложач бравар мумџијски рад. стаклар. рад. опанч. рад. ИЛИН МИЛОШ „ПАШАЈЛИЈА” опанч. рад. Иванковић Михајло Илић Алекса ЈОВАНОВИН БОКА Јовановић Душан Јовановић Б. Милутин ЈОВАНОВИН БОЖИДАР Јовановић Сретен Јовановић Милорад Јоцић Живојин Јошт Стројало Костић Андра КАЧАМАКОВИН БОРБЕ КИКОВИК Кундаковић Милорад Кодоших Стефан Каразин Руколф Крстић Драгољуб ЛАЗИН БОКА Лукић Коста ЛУКИН АЛЕКСА МАРЈАНОВИН ДРАГОЉУБ обућар. рад. . обућар. рад. стаклар. рад. кројач. рад. столар. рад. кожар. рад. обућ. рад. типограф МИЛОЈКОВИН НИКОЛА опанч. рад. стаклар. рад. машиниста рудар обућ. рад. сгаклар. рад. кожар. рад. сгаклар. рад. обућ. рад. дрвод. рад. кожар. рад. кафеџија грађ. рад. суплент кројач. рад. дрвод. рад. опанч. рад. дуванџија опанч. рад. кожар. рад. електричар кожар. рад. ложач дрвод. рад. стаклар. рад. 1914 1911 1910 1907 1908 1912 1913 1914 1906 1907 1910 1910 1911 1911 1911 1911 Делегат на IV 1094 конгнесу 1906 1908 1911 1913 1913 1910 1914 1914 1904 1906 1908 1913 1904 Један од оснива1906 ча. 1909 1910 1913 1914 1910 1914 1914 1905 1906 1906 1913 1913 1912 191? 1910 1911 1906 1904 1904 104

Михајловић Благоје Маринковић Љубомир МАРИНКОВИН МИЛАН МЛАДЕНОВИН ЧЕДОМИР Милстић Божин МИЛЕТИН СТЕВАН Милосављевић Василије Милетпћ Душан Милетпћ Милош МЛАДЕНОВИН БОРА Маринковић Драгомир Митић Милорад Митпћ Милан Минић Живојин Миловаиовић Велизар Милетић Бора Мгрипковпћ Живојин Ми.чајловић Божин МИЛУТИНОВИН МИЛОРАД Милојсвић Драгутин Митић Стојче Милетић Воја Могач Антон Могач Франц Матић Радосав МЛАДЕНОВИН МИЛЕ Митић Милан Милосављевић Радош МИЛЕТИН МИЛАН Милер Јозеф Младеновић Божидар Марковић Божа Марковић Никола Милојковић Милан Милосављевић Светозар Миленковић Живко Николић Петар Николић Драгољуб Николић Аранђел Николић Драгутин Нешић Аврам НИКОЛИН НАДЕЖДА Николић Крста Настасијевић Јанаћко Николић Душан Николић Милан Нешић Милорад ПАВЛОВИН ПЕТАР ПЕШИН МИЛАН-СТРУЈА Пешић Милорад обућар. рад. 1906 опанчар. рад. опанч. рад. дрвод. рад. опанч. рад. дрвод. рад. абаџиј. рад. абаџиј. рад. дрвод. рад. обућ. рад. опанчар. рад. дрвод. рад. кожар. рад. стаклар. рад. 1907 1907 1907 1907 1907 1909 1909 1910 1910 1911 1911 1911 1911 1911 1911 1912 1913 1914 1914 1911 машиниста молер бравар столар. рад. стаклар. рад. кочничар учитељ у п. пензионер бомбонџија столар берберин терзијар обућар абаџ. рад. кожар. рад. домаћица 1911 1914 1914 1914 1910 1910 1910 1910 1911 1911 1911 1911 1911 1911 1911 1904 1904 1911 1911 1911 1911 1911 опанч. рад. берберин типограф кројач. рад. обућ. рад. 1911 1913 1910 1910 1904 Један од осни1906 вача 1906 105

Паитић Милош ПЕТРОВИБ КОСТА ПЕТРОВИП КРСТА-РАЖЊАЦ Петковић Борђе Павловић Драгол.уб Пешић Душан Пихлер Јохан ПЕТКОВИН СТОЈАН-ЦОЦА Пауљевић Душан РАЈКОВИБ НИКОЛА Рацковић Никола Ракић Настас Радојковић Александар Ристић Милан Радовановић Исидор РОЗИН ТОДОР Ристић Драгутин Ристић Драгољуб Радостављевић Гвозден РАДОЈКОВИН МИЛОСАВ СТЕПАНОВИН ДРАГОЉУБДИРКОП Стојановић Никола Соковић Светолик Стаменковић Димитрије Стојковић Милорад Спасић Драгомир Стоиљковић Тодор Сентић Милосав Сентић Љуба Стефановић Станоје Стојковић Илија Стојковић Божидар Стевановић Никола СИМИН МИЛАН Симић Михајло Стефановић Божидар Стевановић Раде Салетла (стари) Иван Симић Света ТОШИН МИЛАН Томић Душан Терзић Драги ТОБОЛАР БОКА Тасић Милан Томић Лазар Тичић Глигорије Урошевић Радомир Фишер Емил кројач. рад. дрвод. рад. стаклар. рад. прегл. кола службеник обућ. рад. опанч. рад. дрвод. рад. грађ. рад. стаклар. рад. дрвод. рад. часовничар молер терз. рад. опанч. рад. обућ. рад. опанч. рад. дрвод. рад. грађ. рад. маш. бравар зидар. рад. кожар. рад. дрвод. рад. кројач. рад. 1907 1907 1907 1910 1912 1912 1914 1910 1911 1911 1906 1907 1910 1910 1911 1912 1913 1914 1914 1910 1910 1904 Делегат за 1904 конгрес 1905 1906 1907 1908 1910 1910 1910 1910 1913 1913 1914 1908 1908 1910 стаклар. рад. ковач. рад. опанч. рад. дрвод. рад. обућ. рад. електричар бравар књижар кројач. рад. дрвод. рад. стаклар. рад. 1910 1910 1910 1906 1910 1914 1910 1910 1910 1910 1914 1914 106

Холцер Аидрија Хофман Франц ЦВЕТКОВИБ МИЛАН Џинић Душан столар. рад. обућ. рад. 1914 1914 1910 1912 НАПОМЕНА Занимљиво је, да се поред појединаца у развитку радничког покрета у Параћину, јавља и неколико породица, које су дале низ истакнутих соцнјалиста и бораца као што су: ВЕЛИЧКОВИН, ДИМИТРИЈЕВИБ, БОРБЕВИБ, БОКИК, ЈОВАНОВИБ, МЛАДЕНОВИБ, МИЛЕТИН, НИКОЛИБ, ПЕШИБ, СИМИБ. И то не само у једној генерацији већ у неколико, шот значи да је породична традиција одн. васпитање и приврженост пдејама социјализма у тим породицама породични етички идеал. ПАРЛБИН Y ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ И ОДМАХ ПОСЛЕ ЊЕГА Y балканским ратовима учествовало је доста радника из Параћина, од којих је тридесетак и погинуло. Жнззт је мењао своје мирнодопске облнке, долазиле су разне недаће које рат са собом носи. Па ипак и српскотурски н српскн-бугарски рат трајали су релативно кратко и неких већих промсна није било. Чак је и партијска организација после тих ратова обновила свој рад. 1914. годнне, значи у Параћину, као уосталом и у целој Србији, потпуни преокрет, из основа се мењају односи и почиње дуготрајна борба и страдања. Та неравноправна борба, јер су тако велике силе као Бугарска и Немачка напале на малу Србију, представљала је за српски народ „бити ил бнти". Y тим тренуцпма, иако је у принципу отворено иступала против рата јер он значи обрачун буржоазије за поделу света и интересних сфера, Српска социјалдемократска партија је на делу, уверљиво и неоспорно, до-. казала да је исправнија од свих буржоаских партија, јер су њени чланови били у првим редовима борбе за слободу земље, Чак је и лидер, српских социјалиста, Димитрије Туцовић, херојски погинуо 7. новембра 1914. године на Врапчем Брду, код Лазаревца, као поручник српске војске. И остали социјалисти широм земље, и из Параћина, својом храброшћу оповргли су буржоаске клевете да су туђинске слуге и швабски агенти. До тада најкрвавији и најдужи рат у историји Србије и свету, беснео је у Европи а наша земља била је прва на удару. Рат је беснео на фронтовима, померао бојишта, мењали су се односи снага и ратна срећа. Y позадини су владали нови односи, мењали су се окупатори, тињала је притајена нада у ослобођење, све је било подређено нагону самоодржања, да се некако преживи, по цину срамних компромиса и ропског трпљења. Тако је било у Параћину, мада се окупација и први светски рат у Параћину и околини због посебних прилика имали своје нарочито обележје. Наиме, ради се о једном старом и дугом спору између окупационог председника Јована Сјеничког из Параћина, о томе ко је, грубо речено, издајник. Но о томе касније и опширније. Y првим ратним данима, до уласка у рат Немачке, српска војска имала је велике успехе у борбама са Аустроугарском, а живот у позадин исе постепено нормализовао. Касније, под притиском далеко бројнијег непријатеља, српска војска се повлачи према Нишу, где је било и привремено седиште владе. То се нарочито осетило у Параћину, који лежи 107

на овој прузи. Најпре у Параћин дошло много избеглица из крајева којс је већ непријатељ био окупирао, највише из Београда, а и осталих северних области Србије. Тада је у Параћину било по неким проценама 18 хиљада становника, или више од 10.000 хиљада избеглица, јер је Параћин према пропису из 1910. године имао 7.953 становника. Поред тога, и главнина војске повлачила се преко Параћина, тако да је снабдевање грађана бнло отежано, јер је требало исхранити не само бројно становништво, већ и трупе које су пролазиле. Последње трупе напустиле су Параћин 22. октобра 1915. године увече, после мање борбе и уништавања војних објеката — магацина, пруге, моста на Црници, а исте ноћи ушле су у Параћин немачко-аустроугарске претходнице. Управо тај догаћај, је постао предмет дугогодишњих полсмика између председннка општине, Јована Сјеницког, и Параћииаца. Наиме, група заинтересованих грађана на челу са Милијом Урошсвићсм, Лазом Манојловићем и Крстом Хаџи-Видојковићем посетила је Сјеницког, који је тада био директор параћинске кланице, и предала му апел грађана да се прими дужности председника Општине. Текст молбе гласи: „Господпну Јовану Сјеницком, директору параћинске кланице — Параћин. Ми доле потписани грађани вароши Параћина на данашњем нашем састанку донели смо следећу одлуку: Пошто нам се аустро-немачка војска приближује, то није искључена могућност да она завлада нашом вароши те да би се одржао ред у вароши и сачували живот и имања становника, ми смо решили да останемо на својим огњиштима и да са уваженим г. Јов. Сјеницким, директором овд. кланице, радимо и уредимо све што је нужно и потребно, да варош и становништво сачувамо од сваке штете и повреда. Госп. Сјеницког бирамо за председника и дајемо му пуно право, да од чаоа кад у вароши престану дејствовати наше власти, он исту прихвати и у даљем случају исту преда непријатељу. Изјављујемо да смо сви дужни покоравати се наредбама г. Сјеницког и сва решења, која буде он донео, било сам или у споразуму са нама, биће за све нас, као и за остале грађане, обавезна. Даље појединости које се имају предвидети за овај случај изнеће се на састанцима које буде, Г. Сјеницки заказивао. Ово наше решење, са нашим својеручним потписима предајемо г. Сјеницком са наше стране, благодарећи му унапред што се је примио ове такве дужности. 13. октобра 1915. г. Параћин Вучета Поповић прота, Дина Микић, Станко Петковић, Тодор Анђелковић, Станко Стаменковић, Видојко Милошевић, Мплија Урошевић, Јеврем Радовановић, Р. Миланковић, Панта Милићевић, Мика Коен, Лоубомир Димитријевић, Владимир Д. Петровић, Давид П Станковић, Јоца Бранковић, Никола Трифуновић, Стојан Марјановић, Васа Радојковић, Бока Рајић, Милун Перић, Б. Рајковић, Ник. М. Чолаковић, Y. П. Колар, Радосав Мијаиловић, Коста X. Видојковић, Милутин М. Петковић, Лазар Манојловић, Димитрије Бизетић и Милан Филиповић.'0* 108

Сјенички се, како сам каже у својој брошури „Успомене из окупације”, после дужег колебања најзад прихватио ове дужности у намери да помогне Параћинцима. Он даље наводи низ момената којим илуструје своје држање за време окупације, како је помогао народу, како је ослободио интеиирања пеколико хиљада људи, затим како је пребацио свештенике из свог округа на другу страну Мораве, да би их заштитио од Бугара, који су били пред Параћином те ни један свештеник са његове територије није страдао итд. Сјенички је био не само председник општине него и „Врховни командант етапног округа", који је обухватао 86 села, и имао великн утицај на окупаторске власти. Y осталом, то ои сам каже наводећи и докумснта: На једном списку ослобођених интернације стоји „ја гарантујем за ове људе. 27. дскембра 1915. год. Параћин Председник општине Јов. Сјенички” а испод тога: „Етапна Команда 3—11 Параћин, 27. 12. 1915. Ови, у овој листи уведених људи, имају се слободно пустити и ставити на расположење Председнику огпнтине параћинске и ћупријске. Печат. етап. команде ГРАФ ШВЕРИН"1' потпуковник и командант” V својим успоменама Сјеницпи наводи да је имао непомирљив став према бугарским окупаторима који су припремали његово убиство па је под заштитом Немаца морао да бежи из Параћина за Београд, где је провео од 18. фебруара 1916. год. до краја рата. То је тачно. Занимљиво је како сам Сјеницки објашњава свој утицај на аустро — немачке окупаторе. Y својој брошури „Успомене из окупације” страна 66 и 67, каже: „Сва моја моћ лежала је у мојој лојалности према представницима окупаторских власти. Ја нисам сматрао за своју родољубиву дужност — што уосталом ни ииаче у животу никад нисам чинио — да се у ропству размећем иеким патриотизмом. Ја сам ропство, што је снашло мене и читав народ, сматрао за невољу која се лојалношћу може још и ублажити а нелојалношћу само тешко погоршати. „итд. затим „измирен да је лојалност једини пут и начин да се тешка судбина робовања, која је снашла један читав народ, ублажи, ја сам био лојалан, а та моја лојалност стекла ми је поверење и дала ми је моћ којом сам народу користио.. Само појам те принудне лојаности на коју смо сви силом прилика били упућени, не сматрам да се може и сме идентификовати са велеиздајом, како су то ЦИВИЛНИ ОСЛОБОДИОЦИ ове земље према мени и многима хтели да протумаче („цивилии ослободиоци” алузија на наше државнике и остале, који су рат провели у иностранству а не на фронту, примедба аутора). Лојалност има и својих граница, своју јасно обележену линију, испод које, ако се сиђе, она постаје служба непријатељу; испод те линије ја нисам никад силазио” итд.'“ 109

Факта која је Сјеницки изнео у овој књизи изнео неоспорна су и тачна, јер су поткрепљена писменим доказима и још увек живим сведоцима и судском пресудом (1919. године суђено му је као велеиздајннку, због чега је и настала ова брошура и читава полемика са Параћинцпма, прпмедба аутора). Па ипак остаје необјашњено питање: какву је то сплу, какву је то моћ Сјеницки имао код окупаторских власти, те је могао постићи и успехе које сад набраја, какве су то услугс које је Сјеницки чинпо окупаторским властима, те је стекао толику њихову благонаклоност из које је црпео своју моћ и свој утицај? Сјеницки одговара на горње питање које је сам поставио: Но с друге стране Јован Сјеницки у своме одговору Параћинцима нарочито замера лојалност према бугарским окупаторима. Он и сам истнче да су Бугари као окупатори били далеко бруталнији од Аустријанаца и Немаца. Одкуда онда то, има ли то икакве логике да је лојалиост окупаторима у интересу народа, докле је та иста лојалност Параћинаца према бугарским окупаторима издаја? Сматрамо да овде комеитар није потребан. Лојалност према Бугарима, чак и сарадња, може се преписати само једном веома малом броју Параћинаца. који су одговарали по ослобођењу због сарадње и богаћења на штету сопственог народа. Алп је пепобитна чињеница да је 194 Параћинаца дало своје животе у току првог светског рата, а међу њима и 15 чланова Српске социјалдемократске партије. Неки су били интернирани у Бугарску, у првом реду социјалисти. Милан Симић се сећа тог периода, па каже: „За време бугарске окупације ухапшен сам фебруара 1917. 1одине, заједно са Јовом Бокићем и Костом Петровићем, и интерниран у Видин, у Бугарску. Тамо су нас посетили Љубпца Димитров, жена Георги Димитрова, кога сам знао још из Београда и 1911. године, и рекла да ћемо бити пуштени, али смо били пуштени тек после 200 дана. Спровели су нас до Пуприје и тамо смо добили објаве и дошли у Параћин”. Огромна већина, и преживелих ратника и оних који су рат провели под непријатељском окупацијом држала се исправно. Они су патили са својим народом, гладовали, мучили се и жељно очекивали ослобођење. Можда би Сјеницки и њима могао да припнше лојалност као врлину. Па ипак, није тако. Били су лојални само зато што није било оружја, што није било организоване снаге која би покренула масе на устанак. Мржња према окупатору, жеђ за осветом, тињала је у народу. Све што је било способно да носи пушку отишло је у војску. Параћин је очекивао своје очеве и синове, корак ослободилаца већ је одзвањао на његовим прилазима док се непријатељ спремао да пружи последњи отпор. Бугари су још августа били напустили Параћин а као окупациона власт налазила се једна мања група немачких војника, углавном Елзашана. Њима су се почетком октобра придружиле још неке елитне трупе Немаца које су се тада повлачиле према северу. Онису заузели положаје на прилазима Параћину а цивилном становништву наредили да се повлачи према Нишу, како би изазвали забуну и пометњу код јединица српске војске које су наступале из тог правца. Већ два дана косније, тј. 12. октобра, Параћин је после краће, але жестоке борбе, био ослобођен. На челу бораца за ослобођење Параћина били су резервни коњички капетан Божа 3. Петковић и наредник Димитрије Станковић. У борбама за ослобођење Параћина херојски је погинуо мајор Марко Павловић са 14 војника и сви су сахрањени у порти параћинске цркве. Још недељама 110

пролазиле су наше и савезничке трупе кроз Параћин, грмело је од одушевљених поклика и радости. Живот се враћао у старе токове, невоље и муке почеле су се заборављати и с правом се у Параћину очекивало да ће извојеваиа слобода бити опште добро, да ће многе неправде бити исправљене. Y том општем слављу и радости можда је заборављено понешто што није гребало да се заборави. Па ипак, истакнути сарадници окупатора одговарали су. Суђено је и ратним богаташима. Помоћ савезника у текстилу правично је додељена сиротињи. Додуше, беда и сиромаштво још увек су притискивале опустошену земљу, у Параћину нарочито, јер је ту био главни пут „царска џада”, којом су пролазиле и пријатељска и непријатељска војска, а све војске су узпмале што им је требало. Понекад и што им није требало. Можда се неколпцина и обогатила, али је огромна већина била осиромашила. Требало јс ппебродити ратне невоље и беду, поново зидати и стварати. А као далек одјек долазиле су вести о Октобарској револуцији, о борбама радних људи за своја права, за равноправност, за право на рад и хлеб. Преживели социјалисти Параћина нису веровали буржоаским обећањима већ су озбпљно прсгли на посао, и већ 25. новембра 1918. године обновили свој рад."" Тај прелазак био је некако једноставан: рат је завршен и партија наставља свој рад. То је још увек била Социјалдемократска партија, а на њсном челу стари, опробани борци. Методи рада били су слични предратним: проблеме и задатке одређивао је сам живот, политички и економски развитак земље. А проблема је било на претек, све тежих и тежих, а нарочито основна питања људске егзистенције; право на запослење, исхрана, станови. Усто је и полиција оштрије и чешће интервенисала, као што се види из овог дописа из Параћина: НИГДЕ НАМ НЕ ДАЈУ МИРА. Цензор нам брише чланке, газде од станова нас уцењују, држава не даје помоћ беспосленим радницима. Сврда раднике малтретирају. Чак ни забаве не можемо држати на миру. Другови из Параћина на пример јављају нам да је полицијски писар Тихомир Марић дошао на њихову забаву мртав пијан. Хтео је да лумпује онде где му није место, и кад је опоменут довео је жандармеда покваре забаву. Ето, и таквим поступцима органа државе власти држи се свет и сасвим је природно горчење које расте у масама.”"“ Већ на почетку идуће, 1919. годене, одржан је у Параћину велики збор поводом лошег стања исхране. На овом збору, чији је организатор била ССДП, пада у очи да се поред референта Драгољуба Степановића, старог социјалисте, јављају и млађи, нови људи, као што је Рада Филиповић. Збор је донео и резолуцију, врло одређену и оштру у захтевима за побољшање исхране и занимљиву по подацима које даје не само оисхрани већ и односима уопште: „СТАЊЕ НАРОДНЕ ИСХРАНЕ Y ПАРАНИНУ. На великом збору грађана вароши Параћина, одржаном 16. фебруара 1919. године у просторијама „Хотел задруге", у 2 часа по подне, донесена је следећа РЕЗОЛУЦИЈА: ■- Саслушаван реферат Драгољуба Степановића и после дискусије и завршне речи референтоване, збор констатује: 1) Y Параћину је живот најскупљи у Србији. Цене су према местима СТРАШНЕ (подвучено у тексту, примедба аутора). Так

и имућнији грађани нису у стању да их плаћају. Цене најпотребнијих намирница за живот следеће су: брашно кукурузно 4 — 5 круна, пшенично несејано 6 — 7 круна, со килограм 15 круна, гас 80 круна, месо 16 — 20 круна, маст 30 круна, шећер 50 круна итд. 2) Општинска власт, уместо да ради на појефтињељу горњим намирннцамаона ихсвојим незаконитим путем поскупљује, плаћајући трошарину на брашно од 1 — 10 кг. једну круну, а тако и на месо 2 круне на кг., на дрва од кола по 2 круне и тако редом, на свиње, на овде итд. што отежава увоз поменутих намирница. 3) Збор протествује против оваквих незаконитих радљи опшитнских власти и тражи од Министарства Унутрашњег дела да овакву општинску управу смени и нареди да се иста казни за незаконите радље. 4) Збор захтева од Министарства за исхрану и обнову да се сместа упути вароши Параћину: брашно, соли, гаса, и шећера, с тим да исто продају становништву по цени коштања, А СИРОТИЊИ БЕСПЛАТНО (подвучено у тексту). 5) Напомињемо г. Министру да пруга Параћин — Зајечар — Прахсво ради, и да у Зајечар има брашна и зрнасте хране те да се постара да се тим најкраћим путем Параћин снабди. 6. Збор напомиње г. Министру ДА ЈЕ ПАРАНИН ФОРМАЛНО БЕЗ ХРАНЕ (подвучено у ориг. тексту) и да треба одмах поступити по овој резолуцији. Не изађе ли се у сусрет овим захтевима параћинских грађана збор са сигурношћу може тврдити да може доћи до непожељних последица. Секретар Пред. збора Раде Филиповић Јован М. Бокић Оверачи резолуције: Драгољуб Николић, Мил. Величковић”'” Партијска организација српске Социјалдемократске партије развила је живу и свестрану активност. Није било области у којој није имала своје људе и свој утицај. Борба протпв експлоатације и дал>е је била у средишту пажње. Из Параћина је у току 1919. године послато неколико дописа, у којима се оштро критикује самовоља, нечовечност и бездушност буржоаских послодаваца. То су пре свега: „Положај поштанских кондуктера” у коме се осуђује поступак према кондуктерима који су морали данима да преносе робу и остале поштанске пошиљке из Параћина за Београд, и об ратно, без икакве дневнице и накнаде за путовање, затим, „Пљачкање радника у млину" „Тополац” у Параћину”, у коме се оштро напада на метод одбијања по 30 — 40 круна и од онако мале, али худе зараде на освршајући се на њихове протесте и одпуштајући оне који су били најупорнији у одбрани од пљачкања. V чланку „За железничаре" оштро је нападнута самовоља шефа железничке станице у Параћину због прогањања и малтретирања пружних радника, корупције, и низа других неправилности. Слично јеи у чланку „СА ТИМОЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ”. Међутим, у овом чланку садржина је врло рељефна слика општег послератног стања на железницама па ћемо га због тога навести: „Пруга Параћин — Зајечар налази се у врло рђавом стању услед тога што радници раде са поломљеним алатом, што је на свим станицама 112

крш и лом од полупаних вагона, што су зграде порушене и полупорушене, итд. Параћинска стапица је једна дрвена барака пуна стеница и разног гада. Права станица а магацини, као и рампе, су порушенп за 10 месеци се једва успело да се довуче материјал за грађење станичних објеката. Станичке пруге уског колосека претрпане су полупаним вагонима. На ложионпци је за 10 месеци једва подигнут кров. Код фабрике стакла барака која је служила као постаја такође је у рушевипама. V самој фабрици се налази 31 вагон. Мост изнад села Главице, преко рекс Црнпце, оправл>ен је, алн је тако несигуран и слаб да кад воз преко њега прелази угиба се и нећемо се изненадити ако се једног даиа цео воз сурва у Цриицу. Станица Давидовац и Доња Мутница су само мало окрплене. Станица Великн Извор још нпје ни дирнута. Овде је пре ратабилаи водоцрпна сташша, сада ие постоји. Станица Криви Вир даје исту слику: полупани вагонп, го.мпла гвожђа, цигле и камена. Иста слика у Дубоку, Мирову. вагони, гомпла гвожђа, цигле п камена. Иста слика у Дубоку, Мирову, Бољсвцу и Метовнпци, само што су овде станичке зграде остале целе. Што тако изгледају станпчки објекти? Сама пруга је у рђавом стању: Доњи строј је паклоњен клизању, велики број прагова је иструлео, на више места шина је искварена услед буксирања локомотива. Особље на овој прузи самим тим што је све неуређено и несигурно изложепо је шиканирању, матретирању и казнама, иако до њих није кривица. Тако, када се возови компонују на полазној станици треба у исто време да су снабдевени клиновима и осмицама као што је било и пре рата. Али како Дирекција нијс издала станицама довољан број клинова н осмица, то се на крајњој станици особље кажњава. Дакле, због Дирекцијске немарности и бумбара који тада седе, радници се узимају на одговор и кажњавају. За сада је, од дирекцијских трутова, предложен да плати оштету због тих клинова и осмица Петар Вељковић, вршилац дужности возовође само 150 динара. На реду су да буду кажњени: Михајло Илић, Драгољуб Стефановић и Нупрнје и Борђе Цветковић из Зајечара који су вршили дужност возовође, а бнће их и впше јер држави треба неко да одговара а то неће оида бити њени љуми из дирекције, већ сиромашно особље.' Ми препоручујемо господи из Дирекције да прво набави све што је потребно за добар и уредан саобраћај, да уреде и подигну станична постројења, да пругу доведу у ред као што је била и пре рата, а ако нису способни да то изведу, онда нека не кажљавају станично и пружно особље без њихових кривица и нека не изазивају револт, јер наше стрпљење има граница и њему ће доћи крај. Зато: узмите се у памет, господо из Дирекције.""" Ни војне старешине, уколико су испољавале нетрпељивост према социјалистима, нису остале поштеђене оштрих критика, као што је био случај са начелником војне станице у Параћину, који је лично цепао плахате којима се објављују забаве и вечеринке ССДП, наводно само ради тога што реч „вечеринка” није српска него бугарска. Раду синдиката, обнови и оснивању нових пододбора, посвећена је у овој години посебна пажња. То се нарочито види из чланака „НАШИ УСПЕСИ V УНУТРАШЊОСТИ... Параћин. Ни у једном месту варошка 113

ћифтарија није више коруптирана него што је овде случај. Ово се нарочито показало за време окупацијоног режима. Наши друговн у свом послу наилазе на велике сметње, но ипак они раде. До сада су обновили 3 синдикална пододбора са 33 члана. Металци 10, дрводељаца 8 и кожарско прерађивачких 15. Партијска организација броји 150 чланова. Одржано је 3 конференције, 5 зборова и 4 предавања. „Радничке новине се растурају у 150 примерака”'" 0 корупцији буржоазије, занимљив је и детал, да су у порескн одбор за разрез пореза ушла она иста лица, која су и под непријатељском окупацијом глобила народ... Посебно тежак положај био је фабричких радника. Као и прилнком грађења фабрике тако су и сада радници за бедпу надницу моралн да раде грубе послове. Фабрика стакла, у току окупације и одмах после ње, углавном није радила те је већи број радника остао без запослења. То се види из ове слике стања у фабрици као и у Параћину: „ПОЛОЖАЈ ФАБРИЧКИХ РАДНИКА V ПАРАНИНУ. Извештавају иас друговн нз Параћина о веома тешком положају радника тамошње фабрике стакла. Фабрика не ради, али се врше од 3 месеца оправке где је у послу само један део радника са бедном надницом од 7 динара дневно. Међутим, жпвотне намирнице веома су скупе, једно кило соли 15 круна, пројпо брашпо 4 круне. Општина није ништа од своје стране учинила да сама организује продају хране према правилнику. Како се у Параћину налазн вслнки број породица од оснивања фабрике њихов положај заиста мора бити сада тсжак, кад нема никаква рада. Ако нам се ускоро ие помогие, веле радници, наше жене и деца поцркаће од глади. Моле се за интервенцију код Министра за социјалну политику да им се што пре да помоћ у беспослици.”"2 Ето, у таквим приликама и условима, почетком револуционарне 1919. године живела је и развијала се Социјалдемократска партија у Параћину. Број њених чланова, као што се већ видело из једног извештаја, попео се на 200. Међу њима је, поред занатлија и радника фабрике стакла, сада било доста електричарских и металских радника као и жељезничара. Партијска организација није само бројчано порасла већ и квалитетно ојачала. Она је већ представљала значајну снагу са којом се могло рачунати. Приликом дискусије пред конгрес уједињења социјалистичких партија на територији Југославије у једну јединствену пролетерску партију, Y Параћину је владала општа једнодушност и спремност да се приступи таквој партији тим пре што је партијска организација ССДП у Параћину била већ и раније јединствена у погледу равноправности и пролетерског интернационализма пошто је имала у својим редовима припаднике скоро свих националности. На зборовима за делегате за Конгрес изабран је Раде Филиповић, радник. „ДЕЛЕГАТИ ЗА КОНГРЕС: Параћин — За Београд и Брод Раде Филиповић браварски радник.”"’ ОБЈАШЊЕЊЕ: „За Београд и Брод зато што је Конгрес био заказан најпре у Славонском Броду за 20, 21,22 и 23 април, па је тек на интервенцију режима одржавање пребачено на Београд да би се омело масовније окупљање делегата из БХ, Словеније, Хрватске, Далмације итд. 114

СПИСАК ПАРАБИНАЦА ПОГИНУЛИХ Y I СВЕТСКОМ PATY IОФИЦИРИ 1. Пуковник 2. Мајор 3. Какетан I класе 4. 5. КапетанП класе 7. 8. 9. 10. Поручници 12. 13. 14. 15. 16. Поручник 17. Војни свештеник 18. Војни чиновник Душан И. Радосављевић Савић М. Милић Михајло П. Митић Драгољуб С. Курандић Радојко Јелић Милан Шалетић Боривоје А. Јовановић Павле М.Ннколић Миленко Пешић Антанасије А. Јовановић Светозар А. Тасић Љубомир Урошевић Љубомир Н. Крандић Томић С. Јовичић Светозар С. Кнеселац Драгољуб Н. Станојевић Михајло М. Јелић Борко Тодоровић П ПОДОФИЦИРИ 19. Каплари 20. 21. 22. 23. £ « S Борђе Станојевић Никола Кљакић Александар М. Страиновић Борђе П. Бирић Владимир М. Борђевић Никола Марјановић Стојан Борђевић Милан Л. Стојковић 115

КАПЛАРИ И РЕДОВИ 27. Александар Жикић 28. Антанасије Миљковић 29. Алекса Бокић 30. Адам Цветковић 31. Антанасије Мирчић 32. Александар Младеновић 33. Александар Анђелковић 34. Александар Павловић 35. Богоје Илић 36. Божидар Урошевић 37. Боривоје Пешић 38. Богосав Шилић 39. Божидар Нешић 40. Бега Рајковић 41. Божин Михајловић 42. Божидар Ристић 43. Бранко Јовановић 44. Вучко Цветковић 45. Владимир Бирић 46. Војислав Соковић 47. Владимир Илић 48. Војислав Јовановић 49. Војислав А. Јовановић 50. Благоје ДР. Богдановић 51. Драгутин Ристић 52. Димитрије Кнеселац 53. Душан Вељковић 54. Драгољуб Стојановић 55. Драгутин Радуловић 56. Душан Миргић 57. Димитрије Лукић 58. Драгољуб Величковић 59. Драгутин Станојевић 60. Димитрије Милошевић 61. Дпмитрије Бокић 62. Драгослав Стојановић 63. Драгољуб Гавриловић 64. Душан Вучковић 65. Душан Николић 66. Драгутин Миловановић 67. Душан Цолић 68. Драгољуб Јоцовић 69. Драгољуб Спасић 70. Драгољуб Перић 71. Драгутин Николић 72. Димитрије Пеливановић 73. Драгутин Манчић 74. Драгољуб Н. Спасић 116

75. Драгутин Петровић 76. Диша Цветковић 77. Димитрије Димитријевић 78. Борђе Крстић 79. Борђе Бизетић 80. Борђе Шалетић 81. Борђе Јовановић 82. Жпвојин Видојковић 83. Живојин Коцић 84. Живојин Петровић 85. Живојин Миргић 86. Живојин Станковић 87. Живојин Гајић 88. Живојих Тоскић 89. Живојин Борђевић 90. Илија Мигрић 91. Јован Видојковић 92. Јоваи Марковић—Јончић 93. Јован Станковић 94. Јован Димитријевић 95. Јован Цолић 96. Јован Јовановић 97. Јован Бокић 98. Јан>а Аксентијевић 99. Коста Стојановић 100. Констадин Ристић 101. Коста Бирић 102. Коста Јовановић 103. Крста Влатковић 104. Лазар Томић 105. Лазар Павловић 106. Лазар Рајић 107. Лазар Аксентијевић 108. Лукица Лукић 109. Лазар Јовановић 110. Лазар Јовановић 111. Љубомир Симић 112. Љубомир Шалетић 113. Љубомир Крстић 114. Милан Борђевић 115. Милутин Јовановић 116. Милан Цветковић 117. Милан Трифуновић 118. Милосав Миладиновић 119. Милан Миљковић 120. Милорад Глигоријевић 121. Михајло Михајловић 122. Милан Бокић 123. Михајло Беренђија 124. Марко Стевановић 117

125. Младен Нирић 126. Манасије Павловић 127. Миленко Живковић 128. Милан Иванковић 129. Милорад Стојковић 130. Милан Милојковић 131. Миленко Савић 132. Милоје Јанковић 134. Милутин Станојевић 135. Милорад Крстић 136. Милош Стевановић 137. Милан Лаубеновић 138. Милутин Шилић 139. Миодраг Живадиновић 140. Миленко Булчић 141. Милан Младеновић 142. Никола Јанковић 143. Никола Јовановић 144. Никола Шилић 145. Никола Дреноваковић 146. Никола Бранковић 147. Никола Вучковић 148. Никола Петровић 149. Никола Аранђеловић 150. Никола Стојановић 151. Никола Стефановић 152. Никола Станчић 153. Павле Павловић 154. Петар Ристић 155. Петар Јовчић 156. Павле Ивановић 157. Радомир Јовановић 158. Раденко Рашковић 159. Радомир 160. Радивоје Павловић 161. Радосав Цветковић 162. Радомир Миладиновић 163. Рудолф Миленковић 164. Радомир Ранчић 165. Стеван Миленковић 166. Светозар Рашковић 167. Светислав Јанковић 168. Стојан Жикић 169. Сава Марјановић 170. Борђе Гавриловић 171. Стеван Ж. Аранђеловић 172. Станиша Јанковић 173. Светолик Јовановић 174. Стојан Стојановић 175. Синиша Јанковић 118

176. Синиша Милошевић 177. Станимир Илић 178. Стеван Курандић 179. Сава Стојковић 180. Светислав Спасић 181. СветиславСоковић 182. Стеван Рајић 183. Сретеи Божиновић 184. Светомир Петковић 185. Светозар Борђевић 186. Спира Јовановић 187. Спира Лукић 188. Тихомир Кнеселац 189. Тома Аксентијевић 190. Тодор Вучковић 191. Урош Петровић 119

ФОРМИРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ V ПАРАНИНУ Оснивачки конгрес КПЈ у Београду одржан је априла 1919. године на њему је социјалисте Параћина представљао Раде Филиповић, браварски раднпк. Мећутим, тачан датум оснивања прве партијске организације ннје могао бити утврђен и према већини извора то је тек јули .исте године. Занимљива је и општа привредна, политичка и културна слика Параћина тога доба. Пре свега. број становништва још увек је знатно испод предратног. Док је Нараћин’ 1910. године имао близу осам хиљада становника (7.753), дотле их је 1920 г. свега нешто преко пет хи ада, оди. 5.207. Домаћинства је било 1.243. Број становника среза се не зна тачно он не би био сигуран показатељ пошто су вршене честе и веће административно — територнјалне промене (село — град, затим и срез, неко време чак и окружна варош). Али је с друге стране врло занимљив податак о броју припадннка разних народности и вероисповести у Параћину — свакако због индустрије и странпх радникау н>ој, ито: Немаца 87 Руса (емигр.) 71 Словенаца 45 Чеха 27 Mafeapa 15 Италијана 8 Чак се и Цннцари по овом попису, иако су само етничка група, воде као народност, а било их је576, Јевреја је било само 6. По вероисповести, сем православних, било је 857 римокатолика и 83 (евангелиста — протестаната). Индустрија се налазила још увек у периоду обнављања и изграбивања. Фабрика стакла није радила и њени стални радници су били већином без посла, док је само мањи број радио на оспособљавању фабрике за производњу. Нова фабрика штофа у изградњи није запошљавала већи број радника, пошто је за њено подизање у 1920. години коришћена претежно бесплатна радна снага — бугарски заробљеници. Фабрика је подигнута на месту где се пре рата налазила кланица за извоз свежег меса. О њеном подизању су неколико пута писале „Радничке новине" и наводимо само 121

неке од карактеристичних делова везаних за продирање туђег капнтала у Параћин: ,V Параћину се зида фабрика штофа за рачун фирме Теокаревић и Илић. Чрвени кожодери лесковачких радника остављају свој Лесковац и долазе у Параћин тде мисле да ће лакше и рентабилније моћи да експлоатишу радну снагу. V томе су и успели јер су за граћење добили 35 бугарских заробљеника под командом једног капетана и њима никакву надницу ннти награду за рад новодошли експлоататори не исплаћују. Поред тих заробљеника ради још 17 радника са надницом од 22—24 динара днсгно. РАДНО ВРЕМЕ 12 часова, и то почетак 6 изјутра а сврше тек у пола седам увече, са прекидом за доручак пола и за ручак један сат. На интервенцију организација у Параћину, писар полицијски изашао је на лице места да утврди гажење уредбе о осмосатном радном дану."’ Y допису из Параћина нападнут је због овога и министар војни па му се поставља ово питање: „Исто тако питамо Г. Министра војног докле он мисли упрезати сиромашне бугарске заробљенике на тешке фабричке радове, да згрћу паре у џепове похлепним капиталистима? Па бар да се овим жртвама ваших закона и ваше правде плаћа њихов рад, г. Министре, нити вама нити држави, коју представљате, оваква насиља не ласкају. Сетитс се да су таква дивл>аштва упропастила хиљаде наших заробљеника у Аустрнји и Мађарској. Што није донело корист никоме. А ако вам је стало до совете, г. Министре, онда се немојте нзненадити ако вам се деси да у датом моменту постанете њен објект.”"5 Веома је занимљив податак о кретању цена. упорећивањем цена животних намирница пред рат и у првом послератним годинама у неколико градова у Србији. ДРАГАН 11. 9. 1969. Београд, Шабац, ПАРАВИН, ПО КИЛОГРАМУ V ДИНАРИМА ПОСКУПЛ>£Љ£ Младеновац, Г.Милановац 1916.г. 1919. г. 1920.Г. хлеб 0,30 1,50 3,— 1.000% брашно НО 0,50 2,— 3,50 700% Meqo говеђе 1,— 5,— 9,— 900% месо свињско 1,20 6,— 10.— 30% месо овчије 0,80 5,— 9,— 1.120% маст 2,— 7,— 14,— 700% кромпир 0,10 0,70 2.— 2.000% лук 0,15 1.— 2.50 1.700% купус 0,20 1,20 2,— 1.000% пиринач 0,80 6,— 14.— 1.750% кафа 4,— 15,— 24.— 600% со 0,25 2,— 3,— 1.200% шећер 1,— 10,— 24,— 2.400% петролеум 0,70 4,— 8,— 1.140% сланина 2,— 7.— 12,— 600% сир 1.— 6,— 12,— 1.200% 122

пасуљ 0,20 1,50 2.50 700°/« млеко литар 0,30 1.— 2.— 660% пар одела 100.— 500.— 1000.— 1.000% обућа (мушка) 24— 160.— 350.— 1.450% обућа (женска) 7.— 60.— 100.— 1.400% Али, повећање радничких надница најквалификованијег радника, напрпмер типографа, столара, бравара, износила је 1914. године 8—10 динара, док у 1920. години износи до 50.— динара, или повећања највише 500%.Што се тиче надница мање квалификованих, или иеквалификованих радника оне су у овом периоду далеко ниже. Животне намирнице повећане су просечно (и највише) за 500%. Значи, радник је оштећен смањењем животног стандарда за око 700%, што је заиста поражавајућа бројка. Отуда је и разумљива промена стратегије и тактике борбе радника у овом раздобљу стављање тежишта те борбе на економске проблеме Наравно да је овом осиромашењу широких народних маса и повећап.у цена допринео је и низ ратова и ратних пустошења, али је на другој страни већ био почео да се формира изразит слој богаташа експлоататора и паразнга. И у Параћииу се то видело на низу примера и чињеница. Обично се ту радило о оним истим људима који су у току рата и окупације увећалп своју имовину сарађујући са непријатељем. Радничка класа Параћина није остала скрштених руку већ је почела да жигоше оне појаве и поједиице, као што је то случај у чланку: „ЈАВНИ СКАНДАЛ V ПАРАћИНУ Господине уредниче. Параћин, 12. 1. 1920. Скандали који се данас одигравају у овој несрећној и упропашћеноЈ вароши документују незапамћену ненормалност и корупција у нашем јавном животу. то ме је и побудило, да вас овом приликом замолим за гостопримство у вашем цењеном листу. Задржаћу се овом приликом само на једној ствари, прпмедба их је толико, да би се ова земља збиља могла назвати „земља која је изгубила равнотежу". За сада ћу се задржати само на раду овдашњег месног одбора, апстрахујем оне његове чланове koj’h су у њему заступљени само бројно, а који у истом одбору имају своје „ја" само утолико колико је потребно: да три представника параћинске банкократије •— три ћифте у месном одбору, — могу вршити ординарне пљачке над целокупним грађанством вароши Параћина. Газда Л>уба Јовановић — Моравац и Нир Мика Урошевић мислили су да је месни одбор у Параћину установљен зато да им буде крава музара и да у њему могу чинити оно што чине у ортачкој великој' продавници дувана одређујући цене монополским артиклима по своме личном нахођењу. Кир Мика је, по признању самих чланова месног одбора, тражио да му месни одбор уступи неколико хиљада килограма соли по 1 динар, па да је он после народу продаје по 2 и 3 динара, а уместо џакова месног одбора, излагао је' јавној продаји неке крпе на којима је још његов покојни Кир — Милија спавао као терзијски шегрт. Он је плави rac месног одбора слао у Бољевац, а ондашњем грађанству давао неки жут, и гас је издавао на литар уместо на килограм; Газда Љуба, пак вршио је ,лов на динаре и ситнину”. Трећи стуб ове компаније, газда Јова Стојановић — Главички 123

"јакоже раба без гласања”, све је то благоснљао! Али је све то било мало. Они су без ичијег припита решили: да на сваки кгр. шећера н гаса покупе од народа три гроша више од режијских трошкова, а са обећањем: да ће за тај новац начинити клупе основној школи и гимназији и дати помоћ ратној сирочади. На тај начин покупили су од народа још пре три месеца 12.000 динара. Колико су извршили своје обећање, то је познато граћанству параћинском и школској деци која и данас седе у школи по патосу. Три грађанска збора, одржана поводом овога, траже од њих да пзврше обећање и дужности и даду новац на оно зашто су га покупили, а они цинички одговарају да су оии тај новац спречавали и да у ту њихову печалбу нема права нико да се меша. Последњи збор грађана, сазваи приписом 180 грађана, изјавио је једногласно за овакав рад своје нсповерење п о томе је данас извештен Средишни одбор у Београду, и кад он по овоме каже своју реч, вратићемо се поново на ову ствар. Сада се опет чује да један заостали бугарскп комитетлпја, члан Месног одбора, предлаже неки поновни намет на вилајет, тс „да сс направи скела на Морави код Рашевице”. V самој ствари, и та скела треба да послужи само као средство да се дође до новаца. Небојша”1,!а Каракт и случај покушаја шићарења на општенародној беди и ) 'вуда у Србији, бугарске окупационе власти су у току оку оазне реквизиције и многи грађани су сачували потвр, је на седници Општинског одбора 12. септембра на зах жено да се наплата препусти некоме ко ће пону -а је понуда адвоката Исидора Стојановг | ровизије од укупно наплаћене суме. Н«. дао трговац Михајло Урошевић, била поволјј...^ ...,и 15°/о провизије, то је њему и препуштен овај посао и општински одбор му је предао све потврде о реквизицији. Овај општински одбор нзабран је још почетком 1919. годнне а готово ништа није радно све до марта 1920, што се види и из говора председника општине Косте Хаџи-Видојквопћа одржаног на одборској седници 26. марта 1920. године. Он је, између осталог, рекао: „Господо одборници, На последњој октобарској седници једногласним поверењем вашим заузео сам ово место. Хвала вам на почасти. Примио сам се на ■ ваше наваљивање веома тешког и трудног посла, подухватио сам се да из најдубљег блата извлачим општинска кола. Ово говорим зато што сам у општини затекао све неуређено и ништа на своме месту. Миого воље, великог стрпљења и јаке енергије треба да би се, све што је испретурано довело опет у ред и ја не знам да ли ћу стићи да за ово кратко време до нових избора (мисли на општинске изборе 21. овгуста 1920. године, примедба аутора) бар нешто поправим и колико толико утрем стазу, којом би после нова управа могла некако поћи потпуном уређењу. Дајем вам реч, да ћу се, иако сам привремено овде, трудити свим силама да за љубав наше опште ствари што више у том погледу учиним. 124

Подносећи вам данас свој први извештај о стању које сам у општини наследио, мени није тешко што морам одмах рећи, да се у овој нашој заједпичкој кући апсолутно није ништа радило. Канцеларије су претрпане пословима, архива је иесређена, покретна општииска имовина разбацана је и о њој не постоји никакав инвентар, тачног пописа нема, прикупљање прихода од 1. јула прошле године па до данас ни један приход и расход није уведен у дневник касе, што није смело никако да буде. Услед те неправилности благајник ми ни до данас није могао дати тачне податке о приходу, расходу и дуговању општине а према мојој наредби од 16. овог месеца, број 2339, те сам због тога у немогућности да вам о томе поднесем тачан извештај. Но поред свега тога ја сам се потрудио да вас ма и приближно обавестим, да општина дугује само за иеиздате плате и додатке своме особл>у за прошлу 1919. годину око 15.000 динара за непуна три месеца ове године скоро 8.000 дпнара. Сем тога из прошлих година има да се плаћа око 100.000 разног задужења. Размишљајући шта да се ради у вој ситуацијн, без пара и динара у каси, нашао сам да би најсходније било, да се најпре регулишу и исплатс сва дуговања од 1. јануара ови године па до данас и да се затим осигура будућност од даљег дефицита, а ова дуговања из прошлих година да се унесу у овогодишњи буцет а кад будемо у могућности да се и исплате. Прво би се дало постићи повећањем општинских прихода од пијачних такса, касапске аренде. За наплату општинског пореза треба само добре воље код грађанства. Ми ћемо прирез тражити па ако се свако одазове својој грађанској дужности, точак се из блата одмах мора покренути.”"’ Једно од могућнх решења Хаци-Видојквоић види у добровољном зајму грађана општини и у том смислу моли одборнике да му помогну: „Ја не знам ни једну варош у Србији у којој данас, годину и по дана после ослобођења, општина није успела да уведе рад и да за заштиту имовине својих грађана нема плаћене ноћне потроле. Једини смо, дакле, ми, изузетак у том погледу. Немајући одкуда да плаћа ноћне стражаре наша општина и данас узима своје грађане за ноћно патролирање а вас одборнике за вође патроле. Може ли то тако и даље да иде? Знате ли ви колику муку ми патимо свакога дана док напабирчимо десетак људи за ову службу, која је свакоме непријатна да се свако разним начелима довија да је избегие. Да ли кметови да се бакћу целог дана само око овога? Зар немају они друге прече дужности? Докле год тако траје нама су везане руке да се одамо другим пословима. На вама је да учините крај томе несносном стању које тишти и вас и нас”. Председник Хаџи-Видојковић у своме излагању подвлачи да нема моралног права да захтева од службеника ред и дисциплину кад их неуредно или никако не плаћа и завршава врло ефектно и одлучно: „Све суседне варош поставиле су досад своје општине на здраве ноге, само наша општина уместо да је пошла унапред, иде уназад. Молим вас, дакле, промислите о свему наведеном па реците о мом предлоЈгу како хоћете. Усвојите ли га, онда ће вам бити и дужност, да се својски заузмете код наших имућнијих грађана, да се он и оствари а не да остане мртво слово на хартији, — у противном ја ћу вам рећи: Хвала и збогом.,,"’ 125

Међугим, све лепе идеје и добре намере председника Хаџи-Видојковпћа нису могле да се остваре због отпора малограђанске средине. Општински одбор под његовим председништвом иа захтев среског начелника да достави списак сумњивих лица — комуниста одговорио је негативно, тј. доставио је списак обичних кримииалаца. Занимљив је и покушај среског начелства, још пре обзнане, да се утиче на рад општинских власти. Тако иачелник среским актом број 5859 од 6. марта 1920. године, захтева да се из одбора уклоне сви одборници који сунаклоњени комупистима (Јоваи Петровић, Филип Трајковић и Милан Јовичић), што је одбор на својој седници од 11. марта исте године, иако не једногласно усвојио. Додуше, још пре општинских избора у августу дошло је до знатних промена у саставу општинског одбора, — нема више не председника Хаџи-Видојковића који се сам повукао не одобравајући прљаве махинације и безобзирност политичкпх странака у борби за власт. Грађанн су међутим били упорни и непопустивљи када се радпло о одборницима који су удаљенп нз одбора као симпатизери комуниста, па су их приликом нових пзбора поиово кандндовали. Ипак, овај и овакав одбор постао је углавном оруђе буржоазије и није могао да постпгне неке веће н запаженије резултате. Његова самосталност била је и пре Обзнане врло мала и записник одборских седница пун је манифестација грађанске лојалностн, понизности па и полтронства као што су осуда штрајка железничара, молествије за неуспели атентат на регента Александра итд Друга половина 1919. године у партијској организацији у Параћину представља период њеног консолидовања и јачања. Најистакнутији чланови КПЈ тог периода били су Милош Илић — Пашајлија, Јован Бокић, Бока Лазић, Божидар Јоваиовић, Милан Величковић, Бока Тоболар, Мпца Манчић, Коста Борђевић, Милосав Радојковић, Димитрије Вељковић, Радомир Јовановић, Коста Петровић, Милан Симић, Стеван Манојловић и др. За разлику од ранијег састав Социјадемократске партије, сада у партијској организацији у Параћину има доста и металских радника, мада знатну већину још увек чине занатски. Ово је и нормално, јер су они економски били и независнији од индустријских радника. Сада се појављује и један слој, (сталеж) који је бар у Параћину —■ увек био обесправ љен и незадовољан: железнички радници. V овом периоду и Београд и Ниш имао и внатан број железничких радника са пруге Параћин — Зајечар. Стање на овој прузи било је већ одавно тешко и несређено и на њој ,су још пре рата избијали чести штрајкови и демонстрације. Зато је партијска организација у Параћину посветила потребну пажн>у раду и агитацији међу железничарима и тако спремна дочекала велики генерални штрајк железничара, априла 1920. године. Њему је претходио штрајк железничара на прузи Параћин — Зајечар: први штрајк железничара у бившој Југославији. Овај штрајк избно је 21. јануара 1920. године. Узроци штрајка били су економски положај железничких радника. Наиме, железничка дирекција неколико месеци није исплаћивала плате особљу на овој прузи, нити поштовала услоне Протокола споразума, те је радницима, као једино средство у борби за своја права, остао штрајк. Штрајком је руководио Пододбор железничара, а главну политичку, моралну па и материјалну помоћ штрајкачима пружа126

ле су партијске организације Зајечара и Параћина. Из Параћина је поводом овог штрајка послат низ дописа који су усталасали радничку класу читаве Југославије. Нарочито велико огорчење изазвало је хапшење железничара и њихово спровођење у војни затвор у Нишу. Због тога је у Београду за 5. фебруар заказан велики протестни збор читавог београдског пролетаријата да осуди бруталне поступке властодржаца: „БЕОГРАДСКОМ ПРОЛЕТАРИЈАТУ Другови и другарице, Y знак протеста против гажења права железничких радника на прузн Зајечар — Параћин, бруталних прогона и претњи нашег покрета од стране министра и полиције, одлучиле су централне инстанце да се у четвртак 5. фебруара, ИЗВРШИ V БЕОГРАДУ ОПШТА ОБУСТАВА РАДА И одржи у Народиом дому у 9 сати пре подне ВЕЛИКИ ПРОТЕСТНИ ЗБОР. Y раду ће остати само она предузећа код којих то синдикални повереници нарочито саопште. Сви осгали напустите рад! ИЗВРШНИ ОДБОР ЦЕНТРАЛНОГ СИНДИКАТА ИЗВРШНИ ОДБОР СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (KOMYHHCTA)’”“ Збору је присуствовало преко 10.000. радника и после говора најистакпутијих партнјских и синдикалних руководиоца, донета је резолуција којом се осуђује гажење радничких и људских права и захтева пуштање ухапшеннх железничара. Па ипак, они су и после тога остали у војном затвору у Нишу, све до суђења а затим су осуђени на тешке временске казне. Алп све то није уплашило и спречило железничаре да иступе у нови, генерални штрајк 16. априла 1920. године. Тога дана у поноћ стали су сви возови у земљи. Y Параћину, на обе пруге, такође. Штрајкбрехера није било. Органпзатор п овог штрајка био је Пододбор железничара, а у суштини месна органпзација Комунпстичке партије. Штрајк је трајао 12 дана и завршси је победом железничара, јер је влада морала да призна њихова права, да им загарантује признање њиховпх права, да им загарантује уредно исплаћивање плата и километраже, нзвесие повишице, као и још неке друге уступке, иако привремена, јер су буржоаски властодршци ускоро драстичним мерама погазили сва грађанска права, ипак је то била велика победа радничке класе. Пример железпичара деловао је и на остале раднике тако да током 1920 године у Параћину избија низ штрајкова. Најпре су, и то у два маха штрајковали електричарски радници у електричноЈ централи, гтрви пут од 4 до 19. маја, а други пут од 28. маја до 10. Јуна. Овим штраЈКОМ електричарски радници су се изборили за повећање надница. Ускоро je дошло и до општег штрајка металских радника у Параћину (у KOje су спадали тада и електричарски радници), који је Tpajao 15. дана. На челу штрајка налазио се стари и прекаљени комуниста Божа Јовановић. И оваЈ штрајк завршен је делимичном победом штрајкача. Обућарски радници такође су штрајковали. Штрајкова радника већих предузећа — фабрике 127

штофа и фабрике стакла још није било из разлога што се фабрика штофа тек подизала а стакла још обнављала и није радила. И док су се радници борили за своја права на живот, организујући бројне штрајкове и митинге, дотле је параћинска буржоазија у страху за своје .интересе пожурила да осуди велики штрајк железипчара. Општински одбор је на својој седници 29. апрпла 1920. године, у вези штрајка железничара одлучио да се организује јавни митинг и осуди њихов поступак. Одбор одлучује: ... да се у договору са среским начелником одржи у друштву са сел>анима овог среза протестни збор иа коме ће се осудити неправилан рад железничара штрајкача, који њиховим поступком наносе штету држави и трговини у овој земљи”. Не треба заборавнтп да су одборници били у огромиој већинн трговци, и то на велико, па су се поплашили да дужина штрајка не утиче неповољно иа њпхове залихе робе. Као што то обично код буржоазије бива, под крупним речима о интересу државе и народа, крили су се ситни, лични пнтереси пајединаца — малограђана. Партијска организација у Параћину имала је свога представника и на Вуковарском конгресу, јуна 1920. године. То је био Милош Илпћ, истакнути комуниста и радннчки трибун. После његовог повратка са Конгреса одржана је 11. јула и годишњи скупштина партијске органпзацпје, која сада већ и званично носи иазив „Комуиистичка партија”. На њој је изабрана следећа управа: председиик Милош Илић, секретар Јован Бокић, благајник Стеван Милетнћ; чланови управе: Драгп Терзић, Коста Борђсвић, Милорад Јовановић, Бока Лазић и другарица Мица Миичић”.':' Ова партијска организација развила је веома живу и плодну активност, то се видп из чланка — оцене партијског гласнила „Радиичких новнна” (бр. 61) по нословом „ПАРТИЈСКИ РАД У МОРАВСКОМ ОКРУГУ". На пример: „Другови из Моравског округа раде врло агилно и предано на подизању и јачању наших партијских организација у целом округу и то како у вароши тако и у селима”. А затим: „Али другови функционери из Моравског округа ие старају се само да осиивају само што већи број партијских организација пего да у њима социјалистички раде. Они стоје на сасвим тачном гледишту да није довољан квантитет него и квалитет, дајније довољан само број него и класна свест којом ће наше масе бити прожете." И заиста, у Параћину је тих дана све врило од активности. Одржавани се чести зборови, митинзи, прославе, демонстрације. Најпре је, уз учешће од око 250 организованих радиика и комуниста, одржана велика првомајска поворка и митинг, на коме је говорио Јоваи Бокић. Затим је крајем јуна, свечано и с музиком, дочекан Милош Илић, делегат партијске организације Параћин на Вуковарском конгресу, који је одмах по изласку из воза пред железничком станицом оджао окупљеној маси ^адника и комуниста краћи говор и изложио своје утиске са Конгреса. Истогадана, када и скупштина партијске организације 11. јула 1920. године, одржан је и велики протесни збор за одбрану 8-часовног радног дана, о чему је из Параћина послата следећа депеша: ПАРАНИН: Збор протествује против сваког преливања чаше горчине и експлоатације радне снаге. 128

За осмочасовни радни дан заложише се свом снагом и овдашњи пролетаријат. Осмочасовни радни дан није нам поклоњен па нам се не може ни одузети. Он је дело наше упорне борбе.”ш Исто тако упорна борба вођена је за право штрајка, односно против тзв. уредбе „О раду и реду". Поводом тога оджан је у Параћину велики збор са којега је послат следећи допис „Радничким новинама”. „ЗА ОДБРАНУ ПРАВА ШТРАЈКА ПАРАНИН. Збор одлучно протестује против реакционарне уредбе! нека се нико не игра стрпљењем намученог и измалтретираног радништва! ми немамо кућа, радионица, дућана, фабрика, рудника, акција, каса, и ренаи, мада смо то све ми створили. Од свега имамо само своју радничку снагу, везану органски за само своју личност. Ко у ту нашу својпну угрози угрожава и нашу личност, а то ће оправдати сваку потребу одбране! Куда су навалили зликовци на власт? Зар не снају за оне стихове' „Бој се оног, тко је вико без големог мријет јада! ... Жнвела класна борба! Живео штрајк”.ш Па ипак најближи и најважнији задатак партијске организације у том периоду били су избори: најпре општински, 22. августа, а касније посланички, 30. новембра 1920. године. Све претље, подметања и смицалице нису уплашиле свесне раднике. Ранијн покушај среског начелника да се из општинског одбора удаље сви напредни људи „симпатизери комуниста”, наишли су на отпор и огорчење раднпка. Партијска организација је, после неколико састанака, за општинскс изборе, 22. августа, кандидовала 8 својих чланова, а сразмерно броју добнјених гласова — 133, изабрана се петорица, што се види из ове депеше:” „ЧЕСТИТКЕ ЦРВЕНОМ БЕОГРАДУ ПАРАНИН. — Добили смо 133 гласа, 5 одборника. Ооборници су: Милош Илић, обућар, Јован Бокић, Коста Борђевић, обућар, Милосав Радојковић, сајџија, Бока Тоболар. За управу Јован Бокић”. Ови резултати били су утолико велики успех комуниста када се зна под каквим су се околностима обављали избори: терор полиције, хапшења и претње, бесомучна кампања буржоазије против комуниста и куповање гласова сиротиње и лумпен-пролетера, који нису били класно свесни, уцењивање претњама на принудну наплату дугова и пуштање на протест меница (иако им рок још није био истекао) и низ другог безакоња. Комунисти Параћина доследно и непоколебљиво су остварили свој програм и извршавали своје задатке. Било је, додуше, у партијској организацији некад и сукоба и подвојености, као приликом оставке председника партијске организације Милоша Илићи, коју је овај поднео почетком септембра, у знак протеста због недисциплине и неизвршавања директиве за бојкот од стране неколицине чланова. Огромна већина оставку није уважила и одлучила је да Илић и даље остане на челу организа129

ције а према недисциплинованим члановима да се предузму оштрије мере. Најчешћа тачка дневног реда партијских састанака био је договор о предизборној агитацији. Из сачуваног дела оригиналног записника партијске организације Параћин (август-децембар 1920. године) навешћемо само неке одломке који се односе на obq поље рада: „Записник седнице оджане 15/VIH 1920. године са дневним редом. I Изборна агитација П О држању забава Ш Предлози и питања О првој тачки узима реч Милош Илић и вели да се изабере агитациони одбор од 10 лица који ће бити обавезни да одлазе у агитацију по селима, а тим да се на свакој седници врши распоред у коме и када треба ићи; трошка ове за тај цил> сносиће организација. Трошак се има признати колико стварно буде учињен. Y том одбору изабрани су ови другови: Бока Лазић Милош Илић Драгољуб Терзић Никола Крстић Милосав Радојковић Миодраг Станковић Коста Борђевић Милан Димитријевић Јован Бокић Миодраг Јовановић Или на пример: „Записник редовне седнице одржане 23. 9. 1920. године са дневним редом: I. Читање писма Централног одбора којим се обратио да држимо забаву у корист Централног одбора — ако будемо у могућности, одржаћемо. П. Читање писма из Нуприје: Позив на конференцију. За делегата конференције одређујемодруга Миодрага Станковића. Ш. Писмо од Централног синдикалног већа за држање протестног збора. Решено је да се збор одржи 29.9. увече. Са овим је седница закључена Записник води Миодр. Станковић Председник Милош Илић 130

Чланови управе: Милорад Јовановић Драг. Терзић Борђе С. Лазић Мица Манчић Већ сутрадан, после одржаног избора, партијска организација у Параћину одржала састанак, о чему је сачуван овај документ: „Записник збора одржаног 30. септембра 1920. год.- дневни ред: I. О уствотворној скупштини а противу пројекта Уредбе о раду и реду. Реферат друг Коста С. Петровић. Председник отвара збор у 8 сати и представља збору референта коме даје реч. Друг Петровић у реферату вели да се јавл>а међу нама после толиког времена с којима је узајамно радио можда више од 12 година за јачање и снажење Комунистичке партије. Затим је говорио о реакционарној партији Радикалној као и коалиционој влади у којој су заступљени сви реакционарни елементи на челу са Веспићем, а које са својом компанијом прати Прибићевић и разни Маринковићи донесе закон сопственика као и чисте пролетере. Затим говорп о припремљеном пројекту Закона о раду и реду, којим законом иде на то да се раднику забрани приступ слободан у организацију, као и право на штрајк, што значи да буржоаско-реакционарна влада Југославије отворено ступа у борбу против радног народа. Јер је већ један покушај учинила да нас изазове на борбу, а то је избор Општине Београдске, где је наша партија на изборима добила мандат, алн је буржоаска влада забранила улаз у општину наших другова, са жандарима, наоружаних пушкама, но наши другови су избегли сукоб и крвопролиће. Затим говори о приликама у Шпанији створеним штрајком металургијских радника где је Буомијева влада морала да капитулира пред пуно свесно организованом пролетерском масом. На завршетку овога реферата напоменуо је да је сада на путу избор за уставотвориу народну скупштину где се даје могућност, а то је и нужно потребно да.се сви ми скупа пустимо у агитацију како међу варошкимрадн ицима тако и у селу међу сељацима где ћемо их обавестити где требају гласати и коме дати мандат. Затим председник закључује збор. Председник Борђе Лазић Секретар Јован Бокић” Партијска организација није се ограничавала само на изборну активност него је и анализирала рад одборника — комуниста, што се види из овог документа: „Записник редовне седнице управе месне Ком. партије оджане 22. новембра 1920. год. 131

Дневни ред: I Рад одборничке групе у општини П О гласању за општински буџет Ш Питање одржавања скупштине IV Предлози и.питања Друг Која примећује друговима одборницима за иедолазак па седнице редовно, нарочито Јоци, Миши као и Боки. Друг Миша вели да убудуће иду редовно сви у противном ако и даље изостају онда нека дају оставку. Друг Бокић предлаже да одборничка група увек буде сложна, као и сагласна у извесним питањима и предлозима, а зато је потребио да се група чешће састаје и да дневни ред увек у начелу исппта па тек опда да предузме акције и да учествује у раду. Затим друг Миша говори о гласању за буџет и предлаже да се гласа против буџета. Зато предлаже да се изабере један одборник од 6 л>уди који ће да организују против буџета гласача. Y одбор су ушли Јован Бокић, Коста Борђевнћ, Милош Илић, Миле Станковић, Милан Симић, Бока Тоболар, Милосав Радојковић. ЈОВАН БОКИЕ истакнути раднички првак, социјалиста и комуниста у периоду 1910- 1930. г. заклан од четника ДМ 1944. МИЛОШ ИЛИБ — ПАШАЈЛИЈА чувени раднички трибун, социјалиста и комуниста у времену 1910- 1930. заклан од четника ДМ 1944. 132

Затим Миша предлаже да одбор има да се састане уочи избора, а члановима одбора ставља се у дужност да још одмах имају да врше агитацију против буџета. Затим друг Миша говори о Ш-ој тачци и вели да скупштина треба да се одржи другог дана Божића, после подне у 4 сата. Скупштина има да се објави прско радн. новина. Дневни ред одредиће се на идућој седници. Друг Миша говори по IV-oj тачки и предлаже да требају три члана за преглед рачуна. Изабраии су Коста Борђевић, Мица Манчић и Бока Лазић. Преглед ћс сс извршити у недељу, или понедељак. По свим тачкама овог дневног реда предлози и примедбе су примљене. Са овим се седница закључује. Секретар Јован Бокић Председник Милош Илић.” Предизборне методе буржоазије, уплашене нагллим јачањем комуниста у граду и селу, постајале се све бруталније. Изборни закон нико није поштовао. V Параћину су била одређена два бирачка места: у згради Првостепеног суда и у згради Гимназије (нижеразредне, јер вишеразрсдна је постојала у Буприји све до пред рат, тј. до 1940. год.) Y први бирачки одбор био је одређен за председника Димитрије Станковић а за његовог заменика Душан Марјановић. На другом бирачком месту за председника је првобитно био одређен Живота Миленковић а за његовог замеиика Јован Бокић; Међутим, 19. новембра, изборна комисија је незаконито изменила састав бирачких одбора само да би одстранила Јована Бокића, истакнутог комунисту, па је онда састав бирачких одбора био следећи: I. бирачки одбор — председник Димитрије Марјановић, заменик Стаја Миловановић П. бирачки одбор — председник Добросав М. Јовановпћ, заменик Михајло Урошевић (познати „Бир-Мика" из афере са гасом, сољу, ратном штетом итд.). Пиће се точило и уочи избора и на сам дан избора, иако је то законом било забрањено. Опет је настало ценкање и куповање гласова, превожење фијакером сигурних гласача, претње и уцене. Али комунисти, поучени искуством са наведених општинских избора, смело и упорно су агитовали за своју листу. Тако је и поред безакоња, подметања корумпираног чиновништва и ћифтарије, дан избора — 30. новембра 1920. године, у Параћину представљао још једну велику победу пролетеријата. Комунисти су у Параћину добили преко 20°/о од укупног броја гласова, или 208 гласача. То је уједно и највећи број гласова за комунисте у читавом округу Моравском, што се види и из табеле резултата избора по срезовима: 133

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА V OKPVTV МОРАВСКОМ (ПО СРЕЗОВИМА) Л РАДИК. ДЕКОК. КОМ. РЕП. ЗЕМЉ. II I II Белички 17,25 10224 Деспотовачки 8,03 7486 Левачки 5,10 6465 ПАРАЋИНСКИ 20,35 8890 Ресавски 20,28 6727 ТемниКки 10,50 3454 5005 48,9 1149 238 2296 47,9 685 293 3601 54,1 702 672 4294 48,3 1368 215 3790 56,3 753 143 3292 60,3 1455 330 590 834 865 209 113 350 549 191 106 122 292 190 3184 139 209 709 427 847 105 596 263 1166 769 175 519 274 185 347 27 674 42546 22178 52,6 6112 1891 2980 4454 3230 761 3250 Иначе, кандидатска листа на изборима за конституанту за Округ моравски, имала је овај састав: ИЗБОРИ ЗА КОНСТИТУАНТУ — OKPVT МОРАВСКИ (СЕДИШТЕ V ПАРАБИНУ) Кандидатске листе: 1) Радикали I (Настос Петровић, министар из Београда, заменик Милош Цукавац, деловоВа окр. од бора из Пуприје). 2) Радикали II (Михајло Мартинац, адв. из Пуприје, заменик АранБел Никодијевић, земљорадник из Пуприје). 3) Демократи I (Драгутин Пешић, министар из Београда, заменик Милош Цукавац, деловођа акр. одграда). 4) Демократи II (Милосав Петровић, адв. из Пуприје). 5) КОМУНИСТИ 1. Павле Павловић, абаџ. радник из Београда 2. Петар Цветковић, желез. радник из Иуприје 3. Милорад Катанић, учит. из Свилајнца 4. Милутин Аранћеловић, геометар из Јагодине 5. Стојан Радовановић, теж. из Г. Сабанте 134

6. Петар Радовановић, рудар из Злота. По чл. 14. Изборног закона 7. Др. Андра Живковић, адв. из Јагодине 8. Др. Јосип Буцек, лекар из Деспотовца. 6) Републиканци (Јаша Продановић, мин. из Београда, заменик Драгољуб Петровић, штампар из Куприје). 7) Земљорадници (Нема никог из Пуприје и Параћина) ИЗАБРАНИ: 1. Павле Павловић, секретар Ком. партије из Београда. Но пошто је био изабран на три места (Округ Моравски, Крагујевачки и Варош Београд), то је свој мандат за округ Моравски уступио Петру Цветковићу, железн. раднику из Буприје. Као што је већ речено, Параћин је тада био седиште и округа Моравског и среза Параћинског, коме је припадала, сем села садашње комуне, и већина села ћупријске општине. Резултати посланичких избора 30. новембра 1920. године у срезу Параћинском били су следећи: 135

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА 20. XI. 1920. V CPE3V ПАРАНИНСКОМ ОПШТИНА ij ffl B РАДИК. I II ДЕМОК. I II £ s о м s Параћин I 624 327 50 2 160 98 5 570 294 52 5 123 2 110 — 2 Стубица 287 81 16 11 5 2 9 — 37 Супска 221 139 36 18 15 13 38 9 10 Мириловац 279 133 18 3 3 78 5 4 22 Бусиловац 334 140 55 3 20 9 4 — 49 Доње Видово 347 194 107 2 23 33 22 3 Стрижа 254 130 26 11 3 2 73 Сикирица 507 243 169 10 30 5 13 5 Сење 809 321 31 6 23 2 209 — 50 Плана 368 182 56 — 2 12 31 — 80 Доња Мутница 471 268 72 6 14 10 101 3 65 Горња Мутница 368 187 99 55 4 11 2 3 13 Бошњане 181 119 19 15 74 2 1 Буљане ЗСЗ 164 89 20 11 36 — Бигреница 518 190 94 2 20 2 35 28 4 Крушар 321 225 47 — 166 2 6 — Дреновац 337 181 . 50 12 102 9 3 4 Извор 375 178 107 8 6 4 45 Батинац 215 115 89 9 3 5 3 4 2 Чепуре 280 123 5 11 13 10 — 79 Влашка 134 68 24 13 5 20 Иванковац 178 85 27 6 2 42 — Главица 283 107 5 31 4 48 3 9 Поповац 269 101 18 2 5 5 38 3 30 С В Е Г А: 8.809 4.294 1.368 215 709 427 874 105 596 V више од пола села, 'а и у укупном броју оних који су гласали, било је мање од половине уписаног броја бирача. То је ртуда што су многи сиромашни људи из страха од каснијих прогона режима једноставно избегли да гласају кад већ нису могли да гласају за оне листе и кандидате за које би желели. Код ове табеле пада у очи да су комунисти имали јака упоришта у сиромашним селима, тј. у селима из којих је било доста индустријских радникао као што је то случај са Главицом (радници фабрике стакла). Буљане и Поповац (радници фабрике цемента, а доста и рудара). Слично је и са Д. Мутницом. Посебан случај је са Сењем јер тамо је било не само рудара и железничара већ и гласачко место за Сењски Рудник. Међутим, ипак је бројка од 209 гласова у Параћину веома значајна и показује да је 136

најмање половина од тога и партијски организовано, мада не постоје сигурни подаци. После ових избора настаје један вома плодан период живог и успешног партијског рада, али он траје више од пола године. Већ крајем јуна 1921. године, буржоазија у читавој земљи, па и у Параћнну, — прелази у противнапад. Долази до низа мера и акта директно усмерених на ликвидацију напредног покрета. Најпре, и поред оштрог отпора комунистичких посланика у скупштини, ова усваја тзв. Видовдански устав (донет 28. јуна — Видов дан исте године), после кога следује и ннз осталих реакционарских закопа и уредби, као што је Закон о заштити државе, по коме се најбољи синови народа и борци за људска права, изједначују са криминалцима и стављају ван закона. И параћинска ћифтарија пожурила је да пружи доказе признања своје поклонпчке верности и одмах по доношењу Видовдапског устава општински одбор у Параћину је, 3. јула 1921 године, одржао свечану седницу и о томе је под дел. бр. 5694 у записник унесена ова констатација: „Председник саопштава одбору да је Народна скупштина изгласала Устав за Нашу Краљевииу којн је већ сакционисан од стране Његовог Величанстна Регента Александра и ступио на снагу. Тим поводом општински суд, у име целокупног граћанства, прирећује данас прославу тог значајног чина, која почиње одласком у цркву на благодарење. „Ујсдно председник саопштава да је 29. јуна тек. год. извршен атентат на Његово величанство Краљевића Регента који није успео, јер је Божије привиђење сачувало живот Нашег Дичног Краљевића. Због тога немилог случаја данас ће се такође одржати благодарење у цркви а довече опште весеље по прописном програму. Позива г. г. одборнике да са њим пођу у цркву. Одбор се одазива једногласно: Живео Краљ и Краљевић а затим се са председником и општинским часницима на челу креће у' цркву на благодарење”. Слнчна седница одржана је и поводом смрти краља Петра, 21. августа 1921. год. а само неколнко дана касније, решењем српског начелства, одузет је мандат свим комунистичким одборнчцима у општини у Параћмну. Неки од њих: Бокић, Милош Илић и Милисав Радојковић су ухапшени, али су после 2 месеца пуштени иззатвора. Настао је тежак период за КШ. Поред поменутих, ухапшено је још петнаестак истакнутих комуниста, као што су Божа Јовановић, Бока Тоболар, Милан Симић, Драги Терзић, Милан Величковић и др. Партијска организација је прилично неспремно дочекала овај ударац и прелазак на илегалне услове рада. Само економски независни комунисти — самосталне занатлије и крајње доследни и револуционарни чланови, нису поклекнули пред притиском непријатеља. Ваља напоменуги да су чланови КПЈ били махом људи ожењени и с бројним обавезама према породици. А мере одмазде и рашчишћавања са комунистима које је предузела буржоазија биле су сурове и крајње. Довољно је било да се на некога само и посумња да је симпатизер комуниста па да не добије ни посао, ни помоћ, па чак ни грађанство у вароши. И то је било скоро свуда. Било је чак и таквих случајева да су општине протеривале комунисте из своје средине, а друге општине их нису примале за своје житеље, као што се види из овог примера: на 137

молбу Фрање Копарца да буде примљен за грађанина Параћина, дел. бр. 7449 од 4. септембра 1921. годнне, општински одбор га је одбио са овим образложењем: „Пошто је молилац објавом начелства од 23. августа 1921. год., дел. бр. 12584 начелства округа Тимочког актом истог начелства под истим бројем, упућен као бившн државни службеник да живи овде, то одбор ове општине на основу чл. 86. Закона о општинама доиоси ову одлуку: Да се Фрања Копарац не може примити за грађанина ове вароши као комуниста”. Атаквих случајева било је доста. Уосталом, из горњег навода „бившп државни службеник” јаспо је да је Копарац отпуштен из службе због својих политичких убеђења, а да је то био само почетак страдања јср су следовали протернвања, непримање за грађанииа, незапосленост, хапшења итд Није било више ни оног снажног културно — уметничког рада. Радничко културно уметничко друштво „Слога” које је имало лугогодишњу традицију и окупљало велики број млађих радника, престало је са радом. Ово друштво је за непуне три годнне своје делатности (1919. — 1921.) дало преко 40 приредби, 18 забава, учествовало у свим првомајским прославама, посећивало суседне градове н имало скоро све секцијс од којнх јс најмасовнија била хорска, а најквалитетнија драмска. Но, свакако најмасовнија акција и највећи успех овога друштва било је његово учешће са преко 100 чланова, на великој свечаности поводом преноса п сахраие посмртних остатака социјалистичког првака Димитрија Туцовића, 1920. године. Па ипак све није замрло. Велики број јс отпао нз покрета, али су најупорнији и најсмелији остали, Нађене су и нове форме рада које су се одржавале илегално, ваи вароши, најчешће код Слатинскс чесме (где је сада Мотел), затим у Кнеселачком потоку и тд. Одржане су чак и две првомајске прославе. Носиоци ове активности били су углавном исти људи: Милош Илић, Бока Лазић, Божа Јовановић, Јован Бокић, Милан Си.мић, Јосип Милнер. Неки су као стручњаци били неопходни, па су морали да их трпе, као што је то био случај са Милнером и Божом Јовановићем. Расположење буржоазије показује и овај детаљ после обзнане: Управник електричне централе, Ж. Мијатовић, рано ујутру иронично је упитао Божу Јовановића: „Знате ли, Божо, где су сада ваши комунисти?” Знам, па шта сте хтели? Вода ће тећи тамо где је и досад текла.”'14 Слабљењу покрета допринео је и недостатак млађих кадрова. Пошто у Параћину није било гимназије, не других средњих школа, а радничкој омладини није поклањана потребпа пажња, те СКОЈ у Параћину у овом периоду није ни постојао. Међутим, Урсови синдикати су и даље били активни и обухватали приличан број радника у Параћну, а нарочито металаца из разних предузећа (било их је нз фабрике штофа, као на пример Миодраг Радосављевић, Стева Вујачић и иеки Живојин — а према оригиналним потврдама бр. 1313, 1314 и 1312 за прсдату синдикалну чланарину). Главни раднички повереник и најактивиији синдикалиста био је Јосип Милнер. Политички рад је поново оживео са оснивањем независие радничке партије НРПЈ 1923. године. У чланство и управу ове радничке партије, која је била уствари легални облик и платформа забрањена Комунистичке партије, ушли су углавном исти људи, стари и опробани револуционари на че138

лу са Божом Јовановићем, Милошем Илићем, Јосппом Милнером, Мпланом Симнћем, Јованом Бокићем итд. Ова странка истакла је и своје кандидате на општинским изборима, фебруара месеца и добила два одборничка места (Јован Бокић и Милош Илић). И па послаиичким изборима, 18.марта 1923. године и поред свих прогона и прптисака листа НРПЈ, чији је носилац био Др. Андра Живковић, адв. из Јагоднне, — за цео округ — добила је 527 гласова. У срезу Параћинском кандидат је био и Јеремија Ружић из Доње Мутнице на земљорадничкој листн. Највише гласова добили су представници владајућих буржоаскпх партија, Радикалне и Демократске, Веља Поповић, министар унутрашњих дсла из Београда и Драгутпи Пећић, такође из Београда. Овде пада у очи да јс највсћи број кандидата и на окружној и на среској листи био из Бсограда, то значи да је владајући режим наметао не само своју политику него и своје људе. V округу Моравском, у коме се налазио и Параћин, резултати избора били су следећи: ОКРУГ МОРАВСКИ уписано гласало 46790 бирача 34556 Драгутин Пећнћ, адв. из Београда (демократи) Настас Петровић авд. из Београда (радикали) Веља Поповић адв. из Београда (радикали) Миливоје Вук Арачић, инж. из Београда (радикали) Жика Костић, књижар из Јагодине (социјалисти Станоје Павловић, земљ. пз Сибнице Милош Вичић земљ. из Јовца Таса Милојевић, арх. из Београда (Демократи) Добросав Јовановић, из Параћина (радикали) 11.570 10.333 7.912 1.768 1.115 777 341 175 465 За срез параћински, поред Јовановића, кандидат је био и Милан Рајић, демократски првак из Београда. У предизборној кампањи двеју водећих буржоаских странака није се презало ни од обичних увреда. Тако је у Параћину, који је чак пмао своје штампарије (Хаџи — Видојковића, Милана Величковића и Жикишона) штампан низ изборних плахата ј брошура. Једап од њих на пример „Најновији телеграми” директно вређа Рајића јер каже: БЕОГРАД-Универезитет, 25. П 23. г. — Испити на правном факултету почињу 1. марта. Саопштава се стуренту г. Рајићу да 3. истог мес. има да полаже Римско Право. Декан правног факултета. ПАРАБИН (Трајкова кафана) 25. П. 23. г. Молим поштедите ме сада, јер сам на избору где објашњавам свој програм. То нека остане за други пут, јер је ово прече од Римског Права! Рајић канд. посл." 139

Велики број напредних омладинаца, ђака, студената и занатлија гласао је за Рајића. Параћин је у то време чак био и снажно упориште демократске омладине, те је после избора, тј. 22. и 23. септембра 1923. годнне, у Параћину одржан конгрес демократске омладине. О томе копгресу орган демократске омладине „БУДУПНОСТ” допео је следећи члапак: ПОСЛЕ КОНГРЕСА Упркос целокупне и сувишне ружне борбе, воћене од неколпко младих шпекуланата и потпомагане од извесиог броја неких старпх пријатеља, који су били дубоко увереии у наш слом да су још са нестрпљењем ослушкнвали су, тако давно жељену и очекивану вест. Они су у свомс безумноме и деструктивном раду отишлн талико далеко, да су ради остварен»а својих личних амбиција и ради остварења својнх личних пнтереса били готови на сваку жртву, која се ие тиче само њнхове коже па макар то било и уништење целокупног.иашег омладинског покрета. Алн, иаш народ има једну своју згодну реч: „Једно мислп камила, а друго камилар”. Па се тако нешто десило и сада, на њихову велику жалост. Десило се оио, што је морало да се деси, и што јс свакн прави и искрени пријател» желео, и са дубоком вером очекивао. Високо развијена политичка свест и солидарност Демократске Омладпне, појавпла се као гвоздена брана против интрига и клевета. Савест и високи морал Дсмократске омладнне проговорили су гласно п одлучно, у овим, до очајања, тешким данима борбе. Проговорнли су и показали свима плаћеннцима, да и у ово материјалпстичко и крајње меркантилио доба, где се пде само трбухом за крухом, и где се свему удара цена и изиосп на пазар, има нечег впше нематеријалног, чему пе може да се удари цена, нс може да се купи нити пак да се прода. Чнста и поносиа Демократска Омладина, сакупљена од Хрватског Загорја до Ресна, од Марибора до Боке Которске, сакупљена на свом трећем конгресу у Параћину, у срцу плодног Поморавља, манифестовала је на један диван начин, високо паимање своје дужности, н сву озбиљност своје велике мисије. Показала је својим прнсуством, и својим импозантним скупом да је способна на прво звоно на узбуну, да устане као један човек, и да брани своја права и иитересе, без милости и саучешћа, противу навалс свих могућих шићарџија и фнлистара.. Демократски оријентисан био је недељни лист С.Х.С. „ЈЕДИНСТВО”, који је излазио у Параћину од 1922. до 1924. године. Овај лист био је истовремено и изразито националистички, јер су га уређивали и издавали представници буржоазије. Па ипак у њему се могао наћи и поиеки занимљив и напредан чланак. Додуше, и читав овај период буржоаског парламентаризма ипак је дозвољавао извесие политичке слободе и релативну слободу штампе, што се види из неких дописа из Параћина у овом раздобљу. Тако С. Марковић у листу „СМОТРА” пише чланак: „ПИТАЊЕ НА Г. МИН. ПОЉОПРИВРЕДЕ И ВОДА”. V овом чланку он критикује рад хидротехничког одељка у Параћину и његовог директора, Смејкала, који злоупотребљава свој положај да би се бавио најобичнијом уценом и пљачком приватних воденичара у Моравском округу: „Није ми намера да ма коме напакостим, то и до сада никада чинио нисам, али ми је дужност да 140

спречим злоупотребе и насеваесне радње ниже поменутог службеника државног, ва кога сам стекао увсрење да не треба и даље да остане у служби државној, и да треба да одговара пред судом за злоупотребе учињене у зваиичној дужности, а то је: V хидротехничком Одељењу у Параћину постоји као шеф инжењер, г. Смејкал, који са законом о водама води праву трговину, и који има намеру да се пошто дође до жељеног капитала захвали на државну службу; овај г. Смејкал воденице на рекама у округу Моравском и где тврди да воденице због непрописно подигнутих брана наносе вслике штете знатним комплексима земљишта, он по тужби заинтерссоваиих доноси решења да се бране дотичне воденице поруше и речно корито прочнсти, да се сваки даљи рад воденице забрани докле њен сопственик не саобрази исту пропнсима Закона о водама. Ова решења г. Смејкал потписује сам и велики жупан. Има маса оваквих решења, али ја тврдим да до сада ни једно није извршено а ево због чега. Чим сопслвеник воденице види да му се брана воденпце има порушити и даљи рад воденице забранити, он одлази, г. Смејкалу и настаје погодба да му г. Смејкал да план и одобрење да може водепнцу саобразити Закону о водама тј. да сагради покретну брану, која би могла увек при надоласку воде бнти отворена за слободан ток воде. Пошто сопственнк да, г. Смејкалу погођену награду одмах овај упућује надлежној полицијској власти акт којим задржава од извршења донето решење о рушењу бране и о забрани рада воденице. И тако воденица и даље ради по старом стању. Ту се не подиже покретна брана, на томе се ствар свршава, г. Смејкал је добио потребну награду, сопственици воденице и даље раде са воденицама на старој брани а околиа суседна имања имају приликом иоплаве да трпе штету. За потврду овога прилажем у овереном преппсу. (иаводи ииз слуЧланци који се односе на стање радннка, нарочито у стаклари још су оштрији. Тако су дужем чланку ,,У СЕНЦИ УСИЈАНОГ СТАКЛА” непознати дописник, поред осталог, пнше и ово: „Но, ат.мосфера између управе и стакларских радника још није рашчишћена. Настао је додуше мир између њих. Послови теку све по старом, али тај мир уствари значи прикупљање снага. Чује се да управа спрема нови план за скидање надница. Сада то неће учинити јер има велике поруџбине, ,али план за скидање надиица чека своје време... Али док план управе тако чека, не чекају радници. Они још сад прикупљају и консолидују своје снаге и спремни су сваког часа да одбију и тај ударац душебрижне фабричке управе. Једипство снага пре свега. Прилнком обуставе рада рдници су показали своју високу дисциплииу и свест. Кад је требало наћи се раме уз раме, — наћи се непоколебљиво на заједничком плану одбране њихови принципијелни сукоби и распре бачени су у иозадину и оии прнпадали само једној мисли: Не дозволити послодавцу (у овом управи фабрике) да њихове животе сматра за жарене лампионе које може како хоће да гура, рита и искоришћује. То је одлука код стакларских радника, што су пуни свести и одучности кад треба показати јединство снага у одбрани својих интереса и права. Колико се могло видети, код радника је опште расположење да то јединство снага очувају на плану пуне сагласности и другарског разуме141

вања, одбацујући све оне личне моменте који су и раније доводилн до несугласица. То јединство снага они данас остварују кроз своју подружницу, која припада стакларском савезу чија је централа у Љубл>ани.”‘а Свакако да је ово јединство снага стакларских радника било значајан чинилац у њиховој борби за решавање сопствеиих економских проблема, за остваривање својих права, за заштиту од самовоље фабричке управе итд. Али је и чињеница да се њихова борба у овом периоду сужавала само на економске позиције и запостављао шири политички рад и акција. То је мишљењс и оцена старих комуниста и политичких радника овог раздобља, Боже Јоваиовића и Милана Симића која је тачна и оправдаиа. На другој страни металски радници остали су усамљени у својим настојањпма да повежу палнтички живот и активност радника и омладине у своме граду. Утолнко пре што је и Фабрика штофа браће Теокаревпћ била реакциоиарна тврћава своје врсте. Власници фабрике били су окружепи непробојним зидом својих доушника и провокатора. То су били углавпом руске избеглице — белогардејци или рођаци и пријатељи које су довели из свог лесковачког краја. После укидања и забрапе Комуннстичке партије Југославије буржоаски режими су се брзо смењнвали а н у тежњи да народу пруже слику демократије и тако га обману, често су расписивали општниске, среске, посланичке и друге изборе. Тако су 1925. године одржани и општински посланички пзбори; на општинским изборима у Параћииу побвдила је демократска странка. Посланички избори у срезу Параћинском одржани су 8. фебруара 1925. године и па овим изборима су изабрани: 1) Велимир Поповић, адв. из Београда, на лпсти НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ 2) Драгутин Пећић, адв. изБеограда, на листи ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Занимљиво је да је на овим изборима поново био кандидат представник демократске стране Милан Рајнћ који је у самом Параћину а и у срезу Параћинском чак добио више гласова од другог демократског кандидата Пећића, који је и изабран на основу тадањег изборног система. И на листи земљорадника био је исти кандидат, Милош Вићић из Јовца, и он је после Веље Поповића у Параћину и у срезу Параћинском, добио највише гласова. Пада у очи велики пораз старог радикалног трибуна Никодија Милетића који је добио само 84 гласа. И социјалистичка листа, чији је носилац др. А. Живковић, добила је врло мало гласова, свега 82. Па ипак пада у очи да је у Параћину добила 32 гласа у Главици 24 (у овом селу има много радиика фабрике стакла), док је у Нуприји добила само 1 глас. (Нуприја се тада иалазила у срезу Параћинском). Уосталом, ево и резултата за цео срез: 142

s 3 с о Број Број X s о х ЈС (Воја । Миланови) 1 Сам. дом. Мил. Рај. Реп. Ир. Д Ивковић Соц. (Др. Живковић Нез. Рад. Петровић Земљ. 3- flij Дем. (Др. Дем. дис. | Батииац 327 156 135 1 8 2 4 2 4 _ Бпгреппца 541 344 223 40 44 31 — 2 4 — — — Бошљапе 216 192 147 — 38 — — — 2 — 4 1 Буљаие 426 243 154 2 60 2 3 3 13 _ 3 3 Буспловац 421 303 97 7 24 1 — 1 29 3 136 5 Влашка 148 82 31 3 5 13 1 1 8 1 19 — Главпца 317 236 58 —. 89 4 24 1 37 7 15 1 Г. Мутница 415 319 172 4 32 — 2 2 54 2 40 11 Д. Мутница 531 420 221 55 36 3 3 8 89 1 1 3 Д. Видово 384 321 61 2 84 1 — — 7 2 162 2 Дреновац 404 306 102 6 27 1 4 7 110 4 43 2 Ивапковац 222 169 70 4 38 8 — 8 31 1 7 2 Извор 426 352 314 7 20 2 — — 8 — — 1 Крушар 369 260 16 — 2 14 — 25 182 5 14 2 Мириловац 311 260 24 1 24 — 5 7 188 4 7 — Параћин I 894 550 97 — 137 5 20 2 220 3 26 4 840 492 62 — 169 2 12 3 195 9 39 4 Плана 414 325 147 25 32 2 — 1 4 1 84 2 Поповац 337 204 60 1 84 1 1 12 37 1 6 1 Сење 555 354 114 2 3 27 1 6 106 20 74 1 Сикирпца 657 451 213 11 27 _ — 1 38 1 155 5 Стрижа 316 226 22 2 3 1 — 4 73 5 112 4 Стубица 332 113 51 — 20 3 1 1 29 3 3 2 Супска 247 199 137 4 15 — 2 4 33 1 1 2 Пупрпја I 742 506 190 10 37 63 — 16 138 5 2 2 798 550 244 12 19 54 1 8 201 2 3 6 Чепуре 312 182 75 4 46 1 2 4 44 1 2 3 11.815 81153 264 40,2 203 2,5 1159 14,3 239 129 2,9 1,0 82 1,6 1929 23,8 84 1,0 962 11,9 64 0,8 Код ових избвра пада у ои прилично велики одзив гласа ча. Исто тако, знатан број гласова добиле су листе земљорадника, као и опозиционих странака уогпите, али је њихова несрећа што су биле исцепкане и разједињене, те је побећивала листа и са мањим бројем гласова ако је свуда имала своје представнике. Идуће, 1926. године, извршена је нова амдинистративна подела на области и одмах одржани избори за обласне посланике. Y Параћину је кандидат за посланика области био Лаза Манојловић, а за варош Влада Теокаревић. Њему је за Параћин био противкандидат демократа Александар јЈовановић — Видовац. Јовановић је добио близу 900 гласова а Теока143

flou>up»na плаИемл гоову * Д 9 Н А Р

ревић свега 62. Њега нису гласали чак ни његови радници из фабрике штофа јер је гласање било тајио. И тако је трајало још годииу — две. Посланички избори одржани су и 1927. године, 11. новембра. Било је и тада више кандидата, али је главна борба вођена између представиика радикала, демократа и самосталних демократа. Резултати су следећи: ИЗАБРАНИ CY ЗА ПОСЛАНИКЕ: 1. Велимир Поповић, (Нар. радикална стр.) 2. Драгутин Пећић (Демократска странка) 3. Настас Петровић (Сам. радикали) 2.951 (33,7%) 2.823 (32,2%) 2.154 (23,1%) На овим изборима била је истакиута и листа СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА, чији је носилац био САВА МУЗИКРАВИН. Она је добила свега 72 гласа у срезу, од чега у Параћпну у Пуприји само 39 гласова, а у Исте године одржаии су и општински избори, али су на њима победили демократи. Заиимљиво је да су и у Параћину као и у Нуприји главнн представиици демократа били сопственици банака (Божа Главички и др) и то није иикаква случајност, јер су бапкари својом припадношћу Демократској странци хтели да се прикажу као борци за народна права и прикрију своје зелеиашке циљеве. V суштини није постојала никаква разлика између радикала и демократа, као и осталих буржоаских партија. Једино је била иапредна Независна радничка партија Југославије, али је и она ове године престала са радом. те су бирачи уствари лутали од једне до друге странке у нади да ће их она заштити од самовоље режима и обезбедити право на рад и живот. Међутим, то нису могли да нађу. Па ипак, остала им је бар нада и очекивање. Утолико болније је деловало укидање свих политичких странака у Југославији, 6. јаиуара 1929. године када је краљ Александар, под паролом очувања Југославије, укинуо све стране и прогласио самодржавље као једини „спасоносни лек”. Y Параћину је то имало такође свој одјек и последице. Буржоазија, нарочито присталице режима, једва су чекале прилику да свакога које против режима, прогласе антидржавним и тиме обезбеде своје позиције у друштву. И пре шестојануарске диктатуре постојали су прогони напредних снага, али сада им је поље било отворено и оне су узеле толико маха да је сваком ко није био за режим приденута етикета комунисте. Режим се сурово обрачунавао и са старим комунистима и организовао праву хајку на њих. Читаве две године трајала је та хајка. О томе сведочи н овај докуменат: 144

Краљевина Југославија Начелство Среза параћинског Баиовииа Моравска под. бр. 708 25. VII. 1931. год. Параћин Р, е ш е:н> е nap,tac“"“¥ " » А» ™ «РИВ. суд, „оступка Власт среза мета. пРостоРиЈама Домаћинства ради проналажења горе поменутаих предтупитиРеШеН>е СаОПШТИТИ СимићУ, У препису.издати па даље позакону посРешено,25. јула 1931. год Деловођа писар Атанасковић- с. р. заступа Начелника среза писар Бож. Л>: Васиљевић, с. р."ш Мада приликом претреса није нађено ништа од комунистичког материјала, јеР је Симић правилно оценио ситуацију и предвидео. могућност претреса, па je све на време склонио, ипак је био -ухапшен и читава два месеца држан у истражном затвору, без суђења када је пајзад морао бити пуштен j’ep против њега. није било никаквих доказа. Ово је драстичан пример обрачуна буржоазије сасвојим противницима. ■ ■ Претрес је вршен и код истакнутих синдикалних и: партијских радника фабрике- стакла. Фабрика стакла била' је стално жариште сукоба између радникаи послодаваца. Y њој су Избијали чести.штрајкови, нарочито је био масован и потпун штрајк 1928. године који је трајао пуна четири месеца. Он јепочео 18. јуна, азавршио.се 28. октобра. Ова година била је и преломна у историји фабрике стакла јер је Београдска задруга продала фабрику браћи Абел из Словеније, који су били власници свих стаклара у Југославији. После • преузимања фабрике нови власници' су хтели да закључе са радницима Фабрике стакла у Параћиву колективни уговор на принципу и под условима као што су га ималисамрадницима-у; Словенији; Међутим, радници Српске фабрике стакла-.у Параћину ;нису. никако хтели да пристану на овакав. колективан уговор,- јер 145

су материјални и други услови у њему били далеко неповољнији од услова из колективног уговора који су они имали са Београдском задругом, а који је још био на снази. Због тога су 18. јуна 1928. године прогласили штрајк, са којим су се солидарисали радници и свих осталих стаклара у земљи, тако да је он прерастао у општи генерални штрајк свих стакларских радника Југославије. После два месеца власници — браћа Абел, покушали су да наговоре раднике да попусте у својим захтевима. Но радници су упорно захтевали да се у наше фабрике уведе чехословачки систем рада, па су у ту сврху послали свог представника у Чехословачку да упозна услове рада у тамошњим фабрикама. Штрајк је окончан 28. октобра 1928. године потпуном. победом радника, пошто су власници пристали на све њихове услове. Између осталог, уговором је било омогућено радницима да прослављају Први мај,а поред плате био им је загарантован и бесплатан стан, освстљењеи огрев. Одмах по завршетку штрајка око 40 породица из фабрнке стање и огрев. Одмах по завршетку птрајка око 40 породица из фабрике с гаОни су се солидарисали са радницима из Параћина, касније су увек заједнички иступали против послодаваца. Словеначки радници са породицама стигли су у Параћин 5. новембра 1928. године, а већ почетком јануара 1929. године изабрана је пова синдикална управа. Ускоро је дошла и шестојануарска диктатура па се политички скоро ништа није могло да ради већ само кроз синдикате. V овом раздобљу у животу Фабрике стакла један од активних учесника напредног покрета Јосип Бауерн каже следеће: „Када је дошао 6. јануар, нисмо могли политички ништа редовно да радимо него само ггутем синдиката. Финдајзен (управник фабрике, примедба аутора) је имао намеру да разбије Словенце и домаће раднике, али је морао да капитулира. Он нас је тужио властима да смо комунисти. Председника синдиката Франца Кочевара власти су ухапсиле, али су га пустиле јер смо ми припретили штрајком. Фабрика је морала поново да га прими на посао. Фебруара 1930 године дошао је из рудника Ртањ Франц Саламон, члан партије (стрељан је октобра 1941. на Бањици). Ми смо разговарали са њим да некако успоставимо партијску везу. Он нам је то обећао. После месец дана добили смо карту из Ахена адресирану на Венцл Бауера. Y тој карти било је написано да се један од нас јави Рајку Јовановићу из Београда, у Хилендарску улицу. Ми смо послали Бауера. Он нам је рекао тада да ће из Београда за неколико дана доћи неки друг. Истовремено дошао је један друг (име ми је непознато) Када смо се састали ми смо организовали једну ћелију од другова из Словеније, који су и раније били чланови партије и то: Венцл Бауер, Пепи Бауер, Јозе Страшета, Франц Шкрабл, Франц Ко.змос, Сретен Јовановић, Ситер Иван — Храст. Јосип Бауер — Пепи, а благајник Иван Ситан (онај друг који је долазио код нас а чије име не знамо, неверовтно је личио на Кочу Поповића. Ја сам га једанпут видео на излету у Крагујевцу. Вероватно је био члан Покрајинског комитета). 1930. године када је био сазван други састанак, упознали смо се са партијском техником: мене су научили да пишем са стипсом између редова неког писма, а могло се дешифровати само путем пегле. Ту је била виша веза. Прво наша виша веза налазила се у Јагодини. На трећи састанак дошао јеЖика Бурћевић, ђак, члан Окружног комитета у Јагодини (убијен је у затвору у Крагујевцу). На трећем састанку као први и 146

главни задатак поставпли смо задатак да организујемо неко културно друштво јер у граду није постојало. Ми смо организовали друштво које се звало „Иван Цанкар”. Кад смо добили правилник ми смо почели да радимо. V том друштву организовали смо певачки хор, рецитаторску групу, групу за скечеве итд. На приредбама смо иступали са радничким позоришним комадима. Већ тада смо почели да размишљамо како да правимо излете. Први излет био је у Јагодину 1933. године. Ту смо се повезали још више са друговима из Јагодине. Приредбу смо давали у „Шареној кафани". Рецитаторску групу организовала је Славка Бурћевић, а хор је водио Митке Борђевић."'” Бауерн се сећа још једног занимљивог догађаја из тог периода: „Од 4. октобра 1931. године до 8. августа 1932. године у фабрици стакла дошло је до несташице сировине. Тада је била светска криза. Власници су хтели да искористе тај недостатак сировина и да отпусте 30% радника. Опи су нас позвали и питали да ли пристајемо на ту редукцију. Ми смо категср.ччки одбили, а они нису хтели да плате дневницу Тужили смо их суду. Судпја је био Миодраг Савичевић, заступник индустрије, Мирко Милојковнћ, заступник радника, Сретен Јовановић и као главни заступник адвокат Жика Петковић. То суђење је било невиђено. Сала је била дупке пуна. На суђењу смо успели да нам власници дају плате и за све оно време што нисмо радили и све оно што нам припада. Они нису хтели да нам дају дрва, ми смо их поново тужили и на интервенцију Драганеца и то смо добили. 8. августа 1932. године почели смо да радимо са истим колективним уговором.”11* Стање у фабрици стакла се и даље погоршавало и нису помогле никакве административне мере које је предузимао режим. После штрајка, о коме говори Бауер у горњој изјави, 1932. године параћинску фабрику стакла напустили су многи квалификовани радници, већином присилно, а картел стакла браће Абел слао је шупље стакло из осталих својих фабрика у Параћин да се тамо продаје под именом Параћинског стакла, које је уживало углед и у земљи и у иностранству. Ове преваре су ускоро откривене и услед тога је страна стакларска производња потисла нашу на иностраном тржишту. То је, природно, још више погоршало положај стакларских радника у Параћину и читавој земљи уопште. О проблемима фабрике стакла највише је писао њихов лист „СОЛИДАРНОСТ”. ЈЕДНА BVPHA ГОДИНА Премда је и у претходним двема годинама, 1931. и 32-oj години било доста изборних чарки, ипак је 1933. године достигла врхунац политичких страсти, безобзирности и локалних обрачуна. V 1931. години обављени су посланички избори 8. XI. а постајала је само једназемаљска листа и то ЈНС Петра Живковића. Занимљиво је да су се на овој листи сада као два једина кандидата за Параћин нашла двојица некадашњих демократа, и то Божидар Главички из Параћина и Милан Рајић из Београда. Изабран је Главички са 6.338 гласова док је Рајић добио само 834. Y 1932. години није било ни посланичких ни општинских избора те је она прошла углавном мирно. 147

Ова, 1933. година почела је у Параћину у знаку не само политичких борби већ и низа прослава, јубилеја као и оснивања разних удружења. Параћин је на почетку ове године бучно прославио стогодишњицу свог ослобођења од турске власти. Најпре је у дневном листу „ВРЕМЕ” објавл>ен дужи чланак са сликом Параћина у коме је дат краћи историјат града са посебним нагласаком на значају стогодишњице ослобођења, што је и разумљиво с обзиром на услове под којима је ова стогодишњица прослављена: то је још увек настакав Шестојануарске диктатуре и режим генерала Петра Живковића и ЈНС, када су коришћене све могућности за истицање националности, период некаквог југословенства под чизмом великосрпске хегемонистичке клике и корупиране монархије. Зато се са прославом нешто и пожурило јер стварна година ослобођења је 1835, па чак 1836. када су Турци коначно напустили Параћин. Занимљиво је да су у Параћину у овој години покренута и два листа: „Глас Параћина”, лист за политику и привреду, као што пише у листа: „Глас Параћина”, лист за политику и привреду, као што пише у његовом заглављу, а који је излазио „по потреби”, и био кратког пска. Уствари, то је било гласило режимлија Теокаревића у спровођењу њихове политике у Параћину и он се оријентисао на пзворие пароле и смицалице. Нешто вреднији и оригиналнији био је хуморпстпчно сатнрички лист „НАТА", који је уређивао познати власник штампарије. Жикишон. Овај лист излазио је двапут месечно и у њему се могла паћи понека напредна и духовита политичка жаока као што је то на овој слици на насловној страни. И „RATA” је излазио само годнну дана. Посебну „литертуру” представл-ају изборни прогласи плахате, напади и одбране, памфлети и анонимне пашквнле, које су преплавилс Параћин уочи општинских нзбора 1933. године. Неке од њих су чак и значајан документ за добијање праве слике о односима снага и мрачним сликама које су стајале у позадини свих збивања у овом граду. То су биле углавном две струје: домороци — мештани, на челу са банкарима и богатијим трговцима под барјаком „демократије” а косније и ЈНС, и на другој страни крупан. индустријски капитал браће Теокаревић, дошљаци, али са много моћних заштитника у највећим ..врховима тадашње Југославије и бројним трабантима у виду ситних трговаца и чиновника који су били зависни од њих. По старом и опробаном правилу и искуству буржоаског друштва, велике фирме су у својим управама и друге сгране да демантујемо све вести о неким нашим задњим намерама, — ми смо увек рачунали и на то да ћемо бити принуђене на извесну полемику по тој ствари али само са онима који те ствари тангирају, међу акционарима увек имале и понеког који је само вукао дивиденте и добит а није уложио ни динар, али зато би то мора бити човек од утицаја и на високом положају. Тако је један од главних акционара а истовремено и заштитника Теокаревићеве фабрике штофа био и радикалски министар финансија Лазица Марковић, познат из многих корупционашких афера. Заштита им је било потребна баш код министра финансија, јер су Теокаревићи систематски и годинама пљачкали државну касу изигравајући пореске обазезе. Ради се о следећем: у тадашњем Закону о порезима је постојала једна одредба по којој се' фабрике и предузећа у развоју ослобађају порезе за дужи низ година. Ту одредбу су Теокаревићи користили умешно и сваке године дозиђивали по неку 148